„ ... najprije u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima. ” Djela 11:26
Jer si ti, Gospode, dobar i milosrdan
i veoma milostiv svima koji Te prizivlju.
_____________
PSALAM 86:5
Suši se trava,
opada;
ali riječ
Boga našega
ostaje dovijeka.
___________
ISAIJA 40:8
Zahvaljujemo se vjernicima iz Banjaluke, Beograda i Pančeva ,
koji su svojim finansijskim prilozima pomogli štampanje i distribuciju Antiohije.
Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete novčanim prilozima, molimo da nam se
javite. Priloge možete poslati poštom ili uplatiti na račun u Raiffeisen banci.
Želimo da vas podsjetimo na veoma važnu stvar. Antiohija nije i ne bi trebalo
da bude zamjena za svakodnevno čitanje i proučavanje Biblije. Redovno čitanje i
proučavanje Biblije (kao i molitva) su veoma važni za naš lični odnos sa Bogom i
duhovni rast.
Ukoliko pronađete greške u Antiohiji, molimo vas da imate razumijevanja. Svi
mi koji radimo na pripremi i uređivanju Antiohije smo nesavršeni ljudi, pa je i An‐
tiohija nesavršena. Ono što ne valja odbacite, a ono što je dobro prihvatite.
Želimo vam puno Božijih blagoslova dok budete čitali ovaj broj...
[IMPRESUM]
Izdaje: EC ,,Sveto Trojstvo” Banjaluka | Telefon/SMS: +387 (0)65 535 931
Adresa: Antiohija, Poštanski fah 34, 78102 Banjaluka, RS/BiH | E‐mail: [email protected]
Uređuju: Branko i Daniela Erceg | Tehnička priprema: E‐dizajn, Banjaluka
Fotografije: Daniela Erceg, Garth Wright | Štampa: Elman | Tiraž: 1000 primjeraka
[DISTRIBUCIJA]
Srbija: Miroslav Čobrda +381 644054744 | Crna Gora: Jovica Bačvanski +382 67578261
Hrvatska: Miroslav Fic +385 917390191 | Austrija: Goran Stanojević +43 69988466033
Njemačka: Stjepan Beleš +49 15772470287
B
OŽIJA KNJIGA
SEĆANJA
“Tada govoriše jedan drugome oni koji se Boga boje;
Gospod ih posmatra i sluša, i pred Njim se knjiga za spomen napisa,
za one koji se Gospoda boje i koji časte ime Njegovo.”
(Malahija 3:16)
D
a li ste ikada sačuvali čestitke ili pisma od voljenih osoba? Ljudi
to rade jer su te reči ljubavi i poštovanja jako važne. Isto tako
tvoje reči i misli ljubavi su važne Bogu.
Da li znaš da On ima knjigu sećanja? U ovoj knjizi, svaki put kad
govorimo o Njemu, ili Mu zahvaljujemo zbog dobrote, Njegovi anđeli
to zapisuju. Anđeli beleže i svaku tvoju pomisao na Boga. Ustvari,
upravo sada, ovog trenutka, anđeli zapisuju stvari u knjizi sećanja. Ta
knjiga nije negde zaturena na nebeskoj polici. Biblija kaže da stoji
konstantno otvorena pred Bogom, širom otvorena, kao podsetnik na
one koji misle o njemu.
Bog te puno voli i vrednuje tvoju ljubav. Tokom dana, odluči da
imaš Boga u mislima. Razmišljaj o Njegovim obećanjima i zahvaljuj
za Njegovu dobrotu. Ak su naše misli usmerene ka Njemu, nećemo
biti opterećeni brigama ovog sveta. Prijaće Njegovom srcu, kada Mu
pokažeš ljubav i On će te svakog dana sve više privlačiti k sebi.
MOLITVA
Oče, danas okrećem srce i misli ka Tebi, zahvalan sam za Tvoju
dobrotu i vernost u mome životu. Dostojan si da Te blagosiljam.
Držim Tvoju istinu blizu svoga srca, da Ti u svemu uvek mogu
ugoditi. U Isusovo ime. Amin.
__________
Joel Osteen
Preveo D.M.
jul/avgust 2013.
3
P
RAVA DELA PRATE
PRAVE MISLI
„I ne vladajte se prema
ovome vijeku, nego se
promijenite obnovljenjem
uma svoga, da biste mogli
kušati šta je dobra i
ugodna i savršena volja
Božija.”
Rimljanima 12:2
U Božjem poretku stvari, na
prvom mestu je ispravno
razmišljanje, a ispravno ponašanje je tek korak broj dva.
Verujem da su odgovarajuća dela
ili korektno ponašanje plod
ispravnog razmišljanja. Mnogi
vernici se trude da se ponašaju na
P
ostoji jedan dinamičan
princip koji se proteže kroz
Sveto pism. Niko ne može da
pobeđuje u životu dok ne shvati
taj princip i ne deluje u skladu sa
njime - prava dela prate prave
misli.
Dozvolite mi da to kažem na
drugi način: nećeš biti u stanju
da promeniš svoje ponašanje dok
ne promeniš svoje razmišljanje.
4
broj 124
pravi način, ali plod nije rezultat
naprezanja. Plod je rezultat veze
sa čokotom (Jovan 15:4). Ostajanje na čokotu podrazumeva
poslušnost (Jovan 15:10).
Svaki put kada govorim o
ovom principu, služim se rečima
zapisanim u Efescima poslanici
4:22: „Da odbacite, po prvome
življenju staroga čovjeka, koji se
raspada u željama prevarljivim.”
U stihu 24 piše: „I obučete u
novoga čovjeka, koji je sazdan
po Bogu u pravdi i u svetinji
istine.”
Očigledno je da nam 22. stih
poručuje da prestanemo da se
ponašamo nedolično, a 24. stih
nam poručuje da se ponašamo
dolično, dok je 23. stih ono što ja
zovem „mostom”. On nam
otkriva kako da se od stiha 22
(nedoličnog) dođemo do stiha 24
(doličnog ponašanja): „I da se
obnovite duhom uma svojega.”
Nemoguće je preći sa
nedoličnog na dolično ponašanje
bez da se prvo ne promene misli.
Pasivna osoba možda ima želju
da čini ono što valja, ali to nikada
neće činiti sve dok ne usaglasi
svoje misli sa Božjom rečju.
Kao primer koji bih mogla
izneti je jedan čovek koji se na
jul/avgust 2013.
jednom od mojih seminara
prijavio za molitvu. Imao je
problema sa požudom. On je
zaista voleo svoju ženu i nije
želeo da mu se brak uništi, ali je
njegov problem trebalo nekako
rešiti jer bi do toga neminovno
došlo.
„Joyce, ja imam problema sa
požudom,” rekao mi je. „Čini mi
se kao da ne mogu da se držim
podalje od drugih žena. Hoćeš li
se moliti za moje oslobođenje?
Toliko puta su se mnogi molili za
mene, ali nikada nije došlo do
napretka.”
Duh Sveti me je tada naveo
da mu kažem sledeće: „Da,
moliću se za tebe, ali si ti
odgovoran za sve one misli koje
se odvijaju na ekranu tvog uma.
Ukoliko želiš da iskusiš slobodu
ne smeš više animirati pornografske misli ili zamišljati sebe
sa drugim ženama.”
Poput ovog čoveka, mnogo je
ljudi u jednom trenutku shvatilo
zašto nisu doživeli oslobođenje
iako to iskreno žele: oni žele da
izmene svoje ponašanje – ali ne i
svoje razmišljanje.
Misli su područje u kome se
ljudi ne retko poigravaju sa
grehom. U evanđelju po Mateju
(5:27-28) su zabeležene sledeće
5
Hristove reči: „Čuli ste kako je
kazano starima: ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji
pogleda na ženu sa željom, već
je učinio preljubu u srcu svom.”
Grešno delo uvek ima svoju
prethodnicu u grešnom razmišljanju.
Jedna žena koja je pohađala
moje prve kućne grupe je predala
svoj život Gospodu i želela je da
joj se dom i brak obnove. Ceo
njen život je bio jedna velika
zbrka – dom, deca, brak, finansije, fizičko stanje, itd. Otvoreno
je priznala da ne voli svoga supruga, u stvari ona ga je prezirala.
Znajući da njen stav nije pobožan, bila je voljna da ga voli, ali
jednostavno nije mogla da se
navede da bude u njegovoj
blizini.
Grupa se molila, ona se
molila, svi su se molili! Čitali
smo joj stihove Svetog pisma i
dali kasete koje je trebala da
sluša. Predložili smo joj sve što
smo znali i iako je bila prilično
poslušna, nije bilo nikakvog
napretka. Šta nije bilo u redu?
Tokom jednog razgovora sa njom
otrilo se da je ceo život bila
sanjalica. Bila je sklona maštarijama u kojima joj je život ličio
na bajku u kojoj je ona bila
princeza, a njen Princ na belom
6
konju bi se vraćao kući sa posla
svaki dan sa cvećem i bombonjerom, oduzimajući joj dah
svojom ljubavlju.
Cele dane je znala da provede
maštajući na ovaj način, a kada bi
se njen premoren, gojazan,
oznojen i umoran muž vratio sa
posla (uz osmeh u kome je
nedostajalo nekoliko zuba), ona
je počela da ga prezire.
Razmislite za trenutak o ovoj
situaciji. Žena je bila nanovo
rođena, pa ipak njen život je ličio
na zbrku. Ona je želela da bude
pokorna Bogu i da živi za Njega i
želela je da voli svog muža zbog
toga što je znala da je to Božija
volja. Imala je želju da odnese
pobedu u svom životu i braku, ali
ju je njen sopstveni um prevario.
Nije bilo načina da nadjača
gađenje koje je osećala prema
svom suprugu sve dok ne nauči
da razmišlja na pravi način.
Mentalno je živela u svetu
koji ne postoji i nikada ne bi ni
postojao. Zbog toga je bila u
potpunosti nespremna da se suoči
sa stvarnošću. Njen um je bio
pasivan i pošto nije sama
odabirala svoje misli u skladu sa
Božijom Rečju, zli duhovi su
ubrizgavali svoje misli u njen
um.
broj 124
Sve dok je smatrala da se radi
o njenim mislima i dok je uživala
u njima, nije mogla da odnese
pobedu. Izmenila je svoje
razmišljanje i njen život je počeo
da se menja. Izmenila je svoj
mentalni stav o svom mužu i on
je počeo da deluje i da se ophodi
prema njoj drugačije.
gore gdje Hristos sjedi s
desne
strane
Boga.
Mislite o onome što je
gore a ne što je na
zemlji.”
Kološanima 3:1-2
ŠTO JE GORE
Ponovo se susrećemo sa istim
principom: ukoliko želiš da živiš
vaskrslim životom koji ti je Hrist
obezbedio, onda ga traži tako što
ćeš usmeriti svoje misli i držati ih
usmerenima na ono što je gore, a
ne na stvari koje su na zemlji.
„Ako dakle vaskrsnuste s
Hristom, tražite ono što je
Apostol Pavle jednostavno
poručuje da ukoliko želimo dobar
RAZMIŠLJAJTE O ONOME
jul/avgust 2013.
7
život, onda svoje misli moramo
usmeravati na dobre stvari.
Mnogi vernici žele dobar
život, ali su istovremeno pasivni
- priželjkuju da se nekako sam
od sebe poboljša. Neretko su i
ljubomorni na one oko sebe
kojima sve ide od ruke i
ozlojađeni su zbog toga što je
njihov život tako težak.
Ukoliko želiš da nadjačaš
svoje probleme, ukoliko zaista
želiš da živiš vaskrslim životom
moraš imati i kičmu, a ne samo
moždinu! Moraš biti aktivan – a
ne pasivan. Pravi postupci izviru
iz pravih misli. Nemoj svom umu
pristupati pasivno. Odluči se već
danas da ćeš ga ispunjavati
dobrim mislima.
___________
Joyce Meyer
PSALAM 20
Da te usliši Gospod u dan žalosti,
da te zaštiti ime Boga Jakovljeva.
Da ti pošlje pomoć iz svetinje,
i sa Siona da te potkrijepi.
Da se opomene svijeh prinosa tvojih,
i žrtva tvoja paljenica da se nađe pretila.
Da ti da Gospod po srcu tvojemu;
šta god počneš, da ti izvrši.
Radovaćemo se za spasenje tvoje,
i u ime Boga svojega dignućemo zastavu.
Da ispuni Gospod sve molbe tvoje.
Sad vidim da Gospod čuva pomazanika svojega;
sluša ga sa svetoga neba svojega;
jaka je desnica njegova, koja spasava.
Jedni se hvale kolima, drugi konjma,
a mi imenom Gospoda Boga svojega.
Oni posrću i padaju, a mi stojimo i ne kolebamo se.
Gospode, pomozi caru, i usliši nas kad te zovemo.
8
broj 124
GRIJEH KAO KAMEN
D
va muškarca su posjetila svetog čovjeka želeći da ga upitaju za
savjet.
“Zgriješili smo i savjest nam je uznemirena. Možeš li nam reći šta
nam je činiti kako bi nam bilo oprošteno i kako više ne bismo
griješili?”, upitali su ga.
“Kažite mi svoje grijehe”, rekao im je sveti čovjek.
“Učinio sam veliki grijeh”, odgovorio je prvi muškarac.
“A ti?”, upitao je sveti čovjek drugog muškarca.
“Uh”, odgovorio je ovaj, “ja sam počinio više loših stvari, ali su to
tako male stvari da se skoro i ne primjećuju.”
Pobožni čovjek je dugo razmišljao.
“Evo šta morate učiniti”, konačno je rekao. “Pođite i za svaki svoj
grijeh donesite mi po jedan kamen.”
Muškarci su otišli. Prvi se brzo vratio sa izuzetno teškim kamenom,
tako teškim da ga je jedva nosio. Stavio ga je pred svetog čovjeka.
Nakon dužeg vremena stigao je i drugi muškarac noseći bez napora
vreću punu kamenčića. I on ih je stavio pred svetog čovjeka.
“Sada”, rekao je sveti čovjek, “uzmite kamenje i vratite ga tamo
odakle ste ga uzeli!”
Prvi muškarac je uzeo svoj kamen i vratio ga na mjesto odakle ga
je uzeo. Drugi se sjetio mjesta gdje je uzeo neke od svojih kamenčića,
ali odakle je uzeo ostale, nije se mogao sjetiti. Vratio se za nekoliko
trenutaka i rekao da mu je to pretežak zadatak.
“Moraš znati sinko moj, da su grijesi poput ovog kamenja – što je
čovjek teže sagriješio, to dublje shvata težinu grijeha, i kad se iskreno
kaje, tada mu je sve i oprošteno. A ako čovjek ponavlja manje grijehe,
on ne osjeća posebnu krivicu pa mu zato i nije žao te on i ostaje
grešnik. Sada vidiš koliko je zaista važno kloniti se kako malih tako i
velikih grijeha.”
__________________
www.mudremisli.com
jul/avgust 2013.
9
R
EČ JE TVOJE
SVEDOČANSTVO
„A vera je pouzdanje u ono
čemu se nadamo, osvedočenje o
stvarnosti koju ne vidimo.“
(Jevrejima 11:1)
J
edno od pravila i zahteva, koji
se odnose na molitvu, je da
predstavi Božiju Reč kao svoje
svedočanstvo. Ovo je jedan od
razloga što stalno treba da se
edukujemo kroz Reč Božiju. Reč
je dokaz da možeš da postaviš
zahtev za svoje nasledstvo u
Hristu. Kada bi ti rekli da treba
da dokažeš svoje vlasništvo nad
parčetom zemljišta, ne bi pokušavao premestiti imovinu (zemljište), da ga pokažeš kao svoje,
zar ne? Umesto toga jednostavno
bi prikazao dokaz ili vlasnički list
o pravu na tu imovinu. U jednoj
verziji prevoda vera je definisana
kao osiguranje (potvrda, vlasnički list), dokaz o stvarima koje ne
vidimo, koje se ne otkrivaju
našim čulima (Jevr. 11:1).
Kada tražiš da se dešavaju
promene kroz molitvu vere,
moraš biti duhovno spreman,
upoznat sa situacijom, ispovedati
svoju veru kao dokaz koji Duh
Sveti donosi u tvoju svest.
10
Ponekad te On može navesti da
naučiš određeni stih iz Biblije ili
će ugraditi neke stihove u tvoj
duh, da se udubiš u razmišljanje i
molitvu za te stihove.
Pored toga možeš zabeležiti
pobedu u svom unutrašnjem
čoveku, kroz Reč proroštva, koje
ne mora doći kroz nekog drugog,
jer Sveti Duh može jednostavno
da ti nešto objavi dok se moliš ili
ti u duhu dati pesmu koja će
izazvati radost u tebi. Nikada
nemoj ostaviti po strani takve
reči, jer su one dokaz tvoje
pobede. Razmišljaj o njima,
izgovaraj ih, budi hrabar i govori
drugima o onome što si primio.
Deluj u skladu sa tim. Neko ko je
možda bolestan i moli se za
ozdravljenje, treba da očekuje
Reč kao dokaz svoga iscelenja.
broj 124
Istražuj Reč Božiju i saznaj šta
danas kaže o tvojoj neobičnoj
situaciji. Kada je pronađeš, onda
je primenjuj, da bi se ostvarila.
Hristu. Ja i danas funkcionišem u
duhovnom carstvu, svestan da je
sve što je mi obećano, već sada
moje u ime Gospoda Isusa. Amin!
MOLITVA
Za dalje proučavanje:
Dragi Oče, ja se radujem što
Tvoja Reč prenosi veru u moj duh
navodeći me da vidim i
preuzmem svoje nasledstvo u
Isaija 41:2; Osija 14:2
______________________
Pastor Chris Oyakhilome
Prevod M.Vasiljević
DRAGI
KAMEN
N
eka je mudra žena, uz obalu planinskog potoka našla veliki
dragi kamen. Putujući dalje, idućega dana srela je gladnog
čovjeka. Otvorila svoju torbu da sa njime podijeli svoj obrok. No
čovjek je u torbi opazio dragi kamen i zatražio ga. Bez imalo
razmišljanja, žena mu ga je dala.
Čovjek je otišao uživajući u svojoj sreći. Znao je da je kamen
dovoljno vrijedan da ga osigura do kraja života. No, nakon nekoliko
dana vratio se i potražio ženu. Pronašao je i vratio joj kamen.
,,Razmišljao sam... Znam koliko taj kamen vrijedi, ali vraćam ti
ga i molim te da mi otkriješ tajnu šta to imaš u sebi da si mi taj
kamen mogla dati?”
,,Blago čovjeku koji nađe mudrost, i čovjeku koji dobije razum, jer
je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji
je od zlata. Skuplja je od dragoga kamenja, i što je god najmilijih
stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom.” (Priče 3:13–15)
::
jul/avgust 2013.
11
P
U
OSLANICE
U NOVOM ZAVETU
Bibliji se nalazi 66 knjiga
koje je nadahnuo isti Duh,
ali te knjige nisu iste književne
vrste. Razmotrićemo određene
delove Prve poslanice Korinćanima da bih vam ukazao na neke
specifičnosti koje se nalaze u
ovoj književnoj vrsti – u
poslanicama.
U jednu ruku poslanice su vrlo
jednostavne za tumačenje jer
kome treba pomoć da bi
razumeo: “Svi su zgrešili” (Rim.
3:23), “Plata za greh je
smrt” (Rim. 6:23) ili “Živite po
duhu” (Gal. 5:16). Sa druge
strane baš ta jednostavnost može
vrlo lako da zavede. Kako može
Pavlovo mišljenje iz poslanice
koju razmatramo (7:25), a gde
piše: “A za devojke nemam
zapovesti od Gospoda, nego
kazujem svoje mišljenje kao
čovek koji je doživeo blagodat
Gospodnju”, dakle kako ovo da
shvati kao Božija Reč neko kome
se implikacija tog mišljenja ne
sviđa. Takvih pitanja ima koliko
hoćete i nastala su uglavnom
običnom promenom istorijskih
okolnosti.
Kako se može ekskomunikacija brata odnositi na savremenu
12
crkvu, naročito danas kada taj
brat može da ode u drugu crkvu –
ponekad čak i u istoj ulici? Ili
čemu služi 12. i 14. poglavlje u
Prvoj Korinćanima ako se čovek
nalazi u zajednici u kojoj se ne
priznaju harizmatski darovi? Pa
onda, kako izbeći jasnu naznaku
da žene treba da se mole i
prorokuju, inače zašto bi
pokrivale glavu?
Prva stvar oko poslanica koju
treba imati na umu jeste njena
prigodnost. Poslanice su pisma, a
ne teološke rasprave. U njima
naravno ima teologije, ali to je
uvek primenjena teologija koja je
broj 124
napisana sa određenim ciljem u
službi neke određene potrebe.
Pogledajte recimo 1. Kor. 1:11
gde piše: “Obavešten sam o
vama, naime, braćo moja, od
Hlojinih domaćih, da su svađe
među vama”, ili prvi stih sedmog
poglavlja: “Što se tiče onoga o
čemu ste mi pisali, dobro je za
čoveka”, itd., itd. Očigledno da je
ova poslanica nastala kao
odgovor na pitanje koja su
Korinćani postavili Pavlu. Pitanja
koja mi čak ni ne znamo, a da
bismo
pravilno
razumeli
odgovore treba da znamo pravu
prirodu dileme ili probleme koji
Pavle
svojim
odgovorom
razrešava.
Evo osnovnog razloga što su
nam neki tekstovi teški. Oni
uopšte nisu pisani nama. Autor i
njegovi čitaoci su na istoj talasnoj
dužini, što im omogućava da
mnogo toga podrazumevaju. Oni
vode dijalog od kojeg mi imamo
samo jednu stranu. Tako npr.
Pavle kaže 2. Solunjanima (2:56): “Zar se ne sećate da sam vam
ovo kazivao još kad sam bio kod
vas? I sad znate šta to zadržava
da se on pojavi tek u svoje
vreme.” Vidite Solunjani su
znali, ali mi ne. Pavle im je o
tome govorio usmeno i oni su
zato mogli lakše da razumeju,
dok mi ostajemo u problemu.
jul/avgust 2013.
Međutim, ja smatram kako treba
da se zadovoljimo onim što
znamo i da prihvatimo kako
postoji i ono što ne znamo. Ono
što Bog hoće da znamo to nam je
i učinio razumljivim; ono što nam
nije rekao, to nas takođe može
zanimati, ali ne smemo biti
opterećeni time. Nešto je
primenjivo na današnju situaciju,
a nešto prosto treba ostaviti u
prvom veku.
Kao što u evanđeljima razlikujemo logije i naracije, tako u
poslanicama moramo razlikovati
nevažne stvari od važnih stvari, a
to
već
zahteva
ozbiljnu
hermenautiku, jer ima puno
kulturoloških razlika. Poenta je u
tome što prosto ne postoji kultura
koju je Bog naredio. Kulture se
razlikuju, ne samo od 1. do 21.
veka, već i u samom 21. veku.
U današnjoj crkvi se vode
ozbiljne rasprave o dužini suknje,
o kravati, o tome da li žene smeju
da nose pantalone, o tome da li
muškarci i žene smeju da se
kupaju zajedno (na istom delu
plaže) i to na isti način kao što se
u prvom veku raspravljalo o tome
da li žena treba, i da li sme, da
propoveda; ili o pitanju pokrivala
za glavu.
Dakle, da bismo pravilno
razumeli i primenili poruku
evanđelja, naš prvi zadatak je
13
odeliti važne od nevažnih stvari.
Međutim, kako to učiniti? Pa, evo
mog predloga. Držimo li se toga,
zasigurno ćemo izbeći svaku
moguću grešku.
PRVO, nevažne stvari su one
koje sama Biblija označava kao
nevažne. To su: jelo, piće davanje
jednom danu veće vrednosti nego
drugom, i slično.
DRUGO, nevažne stvari su one
koje same po sebi nisu ni
moralne ni nemoralne, već imaju
veze sa kulturom.
Čim počnem da govorim o
biblijskoj analizi, neki kažu da bi
bilo bolje da hermeneutiku
ostavim za studente, a da crkvi
govorim o razumljivim stvarima.
Znam da se svima ne može
ugoditi, ali verujem da će se
mnogi od vas složiti sa mnom da
je hermeneutika predivna nauka.
14
Usuđujem se, u svoj poniznosti,
poslužiti Pavlovim rečima iz Prve
Korinćanima 7:40: “Ali je, po
mom mišljenju, blaženija ako
tako ostane; mislim, uostalom, da
i ja imam Duha Božijeg.”
Upravo ove reči otkrivaju
apostola Pavla kao onoga koji
primenjuje hermeneutiku. Jer
ponegde on ima i koristi Božiju
Reč, naredbu, logiju kao u 1. Kor
7:10: “Bračnim drugovima pak
ne zapovedam ja, nego Gospod”,
ali samo 15 stihova dalje priznaje
da u vezi nekog pitanja iznosi
svoje mišljenje, koje je produkt
hermeneutike (25): “A za devojke
nemam zapovesti od Gospoda,
nego kazujem svoje mišljenje kao
čovek koji je doživeo blagodat
Gospodnju.”
_________________
Ivan Božer, Temerin
broj 124
ŠTA JE VRAČARSTVO ?
V
račarstvo je krivotvorena
duhovna vlast; to je
korišćenje duha različitog od
Svetog Duha za dominaciju,
manipulaciju ili kontrolu nad
drugima.
U Galatima 5:20 apostol Pavle
naziva vračarstvo ili čaranje, kao
jedno od telesnih dela. Vračarska
misao ima svoj koren u čovekovoj
putenoj (telesnoj) prirodi. Ona
se obično brzo degeneriše u
demonsku silu. Kadgod
pokušavamo da koristimo
emocionalni pritisak za
manipulaciju nad drugima, tada
je to osnovna forma vračarstva.
jul/avgust 2013.
Kada koristimo prevaru ili
duševnu moć da upotpunimo
službu, makar to bilo i za službu
Bogu, to je vračarstvo. Kada
poslovni čovek spletkari da bi
pronašao slabe tačke dok
utvrđuje ugovor, to takođe može
biti vračarstvo. Mnoge manipulativne taktike predstavljene
kao tehnike prodaje na tržištu
jesu bazične forme vračarstva.
Primarna odbrana protiv
krivotvorene duhovne vlasti jeste
hod u istinitoj duhovnoj vlasti.
Utvrđivanje naših života na istini,
i vera u Gospoda za ispunjenje
onog što se tiče nas, jesu
esencijalni ključevi kojima se
15
postaje slobodan od uticaja i
pritiska vračarstva.
Zapisano je da je Isus sedeo na
Davidovom prestolu. To je naravno metafora, jer Isus nije sedeo
doslovno na istom prestolu na
kojem je sedeo i David. Ali,
David je ustanovio poziciju
istinite duhovne vlasti koja će
konačno biti pokazana u
kraljevstvu Božijem. David je
učinio za duhovnu vlast ono što
je Avram učinio za veru. Kako je
David ustanovio položaj istinite
vlasti? U osnovi, on je odbio da
uzme vlast ili da traži uticaj sam
za sebe, nego je potpuno verovao
Bogu da će ga On postaviti na
onu poziciju koju je odredio za
njega. David nije sam uzeo u
svoje ruke da traži priznanje ili
uticaj, niti to moramo mi ako
hoćemo da hodamo u istinitoj
duhovnoj vlasti radije nego u
prostoj ljudskoj političkoj moći.
Svaka vlast ili uticaj koji
zadobijemo kroz vlastitu
manipulaciju ili samoreklamu
postaće kamen spoticanja za nas i
ometaće našu sposobnost da
primimo istinitu vlast od Boga.
Ako hoćemo da hodamo u
istinitoj duhovnoj vlasti, kao
David, onda ćemo potpuno
verovati u Gospoda da nas On
postavi u nju, u Njegovo vreme.
Kao što Petar podstiče: "Ponizite
16
se, dakle, pod silnu Božiju ruku,
da vas uzvisi kada dođe
vreme." (1. Petrova 5:6)
Ajnštajn je jednom prilikom
izneo zapažanje koje će se možda
pokazati mnogo važnijim nego
njegova teorija relativiteta, iako
je krajnje jednostavno. On je
izjavio: "Preuranjeno preuzimanje odgovornosti rađa površnost." Moguće je da nema ničega
što bi donelo veće pustošenje u
naš poziv i potencijal za hod u
istinitoj službi nego što je
preuranjeno traženje uticaja ili
vlasti.
Kada Gospod podiže, On
takođe dodaje milost i mudrost za
nošenje vlasti. Nema veće
sigurnosti na raspolaganju nego
što je svest o tome da je Bog
broj 124
uspostavio našu službu. Nekoliko
stvari mogu umnožavati
nesigurnost brže nego što to čini
pokušaj da se održi pozicija koju
smo zadobili kroz vlastito
reklamiranje ili manipulaciju.
Ovo je koren većine teritorijalnih
izolacija i podela koje postoje u
Hristovom telu.
Prebivanje u istinitoj duhovnoj
vlasti jeste tvrđava koja
jednostavno ne može biti
probijena od neprijatelja. Pavle je
objasnio da će "Bog mira satrti
brzo satanu pod vašim
nogama" (Rim. 16:20). Kada
znamo da smo postavljeni od
Boga, onda imamo mir koji satire
neprijatelja.
Suprotno tome, kada sami sebe
postavimo na položaj vlasti, onda
imamo malo mira; što više raste
nelegalno zadobijeni uticaj, to je
više borbe i manipulacije
potrebno da se to stanje održi.
Sve što radimo kroz manipulaciju, prevaru ili duševnu moć,
bez obzira na naizgled plemenite
ciljeve, urađeno je krivotvorenom
jul/avgust 2013.
duhovnom vlašću vračarstva i
osuđeno je na konačni neuspeh.
Zbog toga, prvi princip
prebivanja u slobodi od uticaja
vračarstva jeste pokajanje za sve
načine na koje smo ga mi sami
koristili u vlastitim životima i
službama. Sotona ne može
izgoniti sotonu. Vračarstvo će
ostaviti otvorena vrata u našim
životima, čak i za svoje najgore i
dijabolične forme poput crne
magije, ako mi sami koristimo
manipulaciju za kontrolisanje
drugih ili za zadobijanje položaja.
Iako možemo pokušati da se
opravdamo za korišćenje takvih
sredstava u svrhu izgradnje
crkve, Bog nije prevaren, a nije
ni neprijatelj. Ono što Bog gradi
nije podignuto silom ni snagom
već Njegovim Duhom. Štogod
gradili na bilo koji drugi način u
sukobu je sa krstom, i na koncu
će se suprotstaviti onome što Duh
radi. Telo ratuje protiv Duha, bez
obzira na to koliko se mi trudili
da to izgleda lepo.
__________
Rick Joyner
17
RAKETNOG
M ISLIINŽINJERA
Preuzeto iz knjige Napravljeno na
Nebu od Ray Comfort i Jeffrey Seto
to promijene. Iznenadilo bi vas
gdje su sve tragali.
(Ray Comfort je pisac bestselera a
Jeffrey Seto je svemirski inžinjer)
Pauk može izgledati veoma
nekonvencionalan izvor budućih
anti-balističkih definicija. Paukovi su već dugo predmet mnogih
mitova, priča i bajki. Ono što nije
bajka je zapanjujuća snaga koju
nalazimo u paukovoj mreži. To je
do danas najjači poznati biološki
materijal.
Pauk i pancir – prsluk
Mi volimo ljude i žene koji nas
čuvaju: policajace i vojnike. Ovi
vjerni zaštitnici se svakodnevno
suočavaju sa opasnostima. Jedna
od najvećih opasnosti sa kojom
se ovi hrabri ljudi i žene
suočavaju je paljba iz vatrenog
oružja. Obično je jedina stvar
koja u tom slučaju stoji između
života i smrti njihov antibalistički prsluk.
Nedavno su naučnici otkrili da
Madagaskarski pauk, takođe
poznat i kao Darvinov pauk,
proizvodi niti koje su u poređenju
sa nitima Kevlara 10 puta jače.
Može li potraga za novim super
materijalom biti bliže nego što
mislimo?
Zavidna snaga mišića dagnji
Dagnje su označene kao „ostrige
siromaha“. No njihove
mogućnosti ljepljenja mogu one
Najpoznatiji od njih je Kevlar
koji je izmišljen 1965. godine i
koji je postao sinonim za pancir –
prsluke. Nažalost, ne postoji ništa
što je stvarno neprobojno već
samo otporno na metke. Naučnici
su tragali u novim smjerovima da
18
broj 124
koji ih otkriju zaista obogatiti.
Industrija ljepila je na godišnjem
nivou zaradi oko milijardu
dolara. Sada se mišićna snaga
dagnji proučava sa velikim
interesom.
Dagnje na kraju niti imaju
zapanjujuće ljepljive naslage
(kamenac) koje izlučuju. Niti i
ljepljive naslage se stvaraju za
samo nekoliko minuta. Proteini
koji započinju ove procese su
ključ za njihovu snagu i
opstanak. Ali identifikacija
mogućih jedanaest proteina nije
lak zadatak. Do sada ih je
identifikovano samo pet.
Rastuća potreba za ljepilima će
natjerati istraživače da nastave
tražiti ostale proteine koji
omogućavaju ovaj komplikovani
proces proizvodnje u nadi da će
ga moći replicirati. To bi
proizvelo sledeće super ljepilo
koje bi moglo lijepiti i površine
prirodnih materijala pa čak i
neljepljivi teflon.
Praktične i korisne primjene su
beskrajne jer to je neotrovno i
sigurno ljepilo. Najuzbudljivija
potencijalna primjena je u
medicini, hirurgiji, stomatologiji,
oftalmologiji i ortopediji. Dagnje
se proučavaju desetljećima zbog
onoga što ih je Bog osposobio da
urade u roku nekoliko minuta.
jul/avgust 2013.
Ose uvode novu eru znanja
Knjige. Teško je zamisliti svijet
bez knjiga. Skoro svako
istraživanje o najvažnijim
pronalascima će uključiti
štamparsku mašinu. Masovna
produkcija knjiga je omogućila
da znanje pređe od elite na mase.
Mnogi su smatrali da je
pojavljivanje e-knjiga kraj
papirnih. Jedan medijski znalac je
prorekao da će do 2015. godine
tradicionalne knjige nestati. Ipak,
prodaja papirnih knjiga se nastavlja dok prodaja e-knjiga polako
opada. A sve počinje sa papirom.
Papir kakav znamo je prvi put
upotrijebljen već 105. godine u
Kini. On je bio dobro čuvana
tajna narednih 500 godina. Ipak,
na kraju su u mnogim državama
ljudi počeli proizvoditi papir. To
nije bio papir koji danas poznajemo ali je uključivao mrvljenje sastojaka i njihovo kuvanje.
Štampa je prisutna od vremena
od kad je Gutemberg izumio
štamparsku mašinu, ali tek je
19
kuvani papir doveo do
komercijalnog uspjeha i učinio
štampane knjige dostupinim
masama. Naši najbolji napori se
ne mogu porediti sa proizvodnjom papira koju imaju ose.
U 18. vijeku hemičar i
prirodnjak Rene Antoine Reamur
posmatrao je superiorne
mogućnosti pravljena papira koje
posjeduju ose. Primijetio je da
one prave svoja papirna gnijezda
od tvrdog drveta. Razmišljao je
da ako one mogu sažvakati drvo i
pretvoriti ga u masu od kojeg
prave gnijezda, možda bi i on
mogao izvesti sličan proces.
Njegovo istraživanje je
doprinijelo procesu kuvanja
papira u 19. vijeku što je dovelo
do procesa proizvodnje papira
koji imamo danas.
Čak ni pored svog našeg
današnjeg znanja, naš papir nije
izdržljiv ni tako dobro napravljen
kao onaj koji prave ose. No ipak
smo odmakli u tome zahvaljujući
Reamurovim zapažanjima
prilikom posmatranja tih malih
stvorenja.
Škampi sa Marsa možda
sadrže ključ za tehnologiju
zabave
Uzbuđenje je zaživjelo u
naučnim krugovima zbog
20
nedavnih Tara podvodnih
ekspedicija. Tim naučnika je
otkrio 1,5 miliona novih vrsta
putujući Atlantikom, Pacifikom,
Južnim i Indijskim okeanom.
Možda ste čitali o ovome ali
ono što je stvarno privuklo
pažnju čitalaca su fotografije
nekih od tih podvodnih stvorenja.
Te slike su prikazale ono što ni
mašta nije mogla da zamisli. Žive
boje u sinergiji sa živahnim
oblicima i teksturama koje
formiraju zapanjujuća stvorenja.
Neka velika tek pola milimetra.
Možda je vizuelno
najinteresantniji stanovnik
morskog staništa jedno koje je
poznato naučnicima već neko
vrijeme. To je stomapod znan
kao „škamp bogomoljka“ takođe
poznat kao „škamp sa Marsa“.
Istraživači smatraju da „škamp
bogomoljka“ može imati ključ za
slijedeću generaciju vizuelne
tehnologije.
Danas mi želimo da su naše
plave boje plavlje od Pacifičkog
okeana, naše crvene boje crvene
kao najužarenija lava. „Škamp
bogomoljka“ odskače sa svojim
zamršenim i komplikovanim
očima koje mogu razlikovati sto
hiljada boja. Ovo je deset puta
više nego što mogu ljudi, ali
njihove mogućnosti idu i dalje od
toga. One takođe mogu vidjeti i
broj 124
cirkularno polarizovano svjetlo
(CPS). To je nevjerovatna
sposobnost koju ne posjeduje ni
jedno drugo stvorenje.
Zašto je ovo važno? CPS
omogućava veći prenos podataka
i to u prenosu bez gubitaka.
Kamere se danas nalaze u svemu
i svačemu. One su u našim
spravicama i telefonima.
Možemo ih nositi na glavi.
Možemo snimiti video bilo gdje i
bilo kada i odmah ih objaviti tako
da ih može vidjeti cijeli svijet.
Problem imamo u prostoru za
„skladištenje“ ovih podataka –
prenosi „gladni prostora“
zahtijevaju bolje jedinice za
skladištenje. Na žalost, ovo nije
područje tehnologije koje se
razvija svjetlosnom brzinom kao
što je to slučaj sa raznim
spravicama.
Interesantno, jedan istraživač
je primijetio: „Nivo strukturalne
kompleksnosti i preciznosti koji
možemo dobiti kroz prirodni
nastanak bioloških materijala
umnogome nadmašuje sve
današnje sposobnosti proizvodnje.“ Iako nismo ni blizu
nivoa raspoznavanja boja
„škampa bogomoljke“, napravljeni su određeni koraci zahvaljujući podacima istraživanja
„škampa bogomoljke“.
jul/avgust 2013.
Termiti inspirišu cool ideju
Prvi patent za klima uređaj u
1848. godini izgleda kao davna
prošlost. Pionir klima uređaja je
dr. John Gorrie koji nikada nije
uspio realizovati svoj san da vidi
klima uređaje uobičajene kao što
su danas kockice leda. Teško je
zamisliti ljeto bez klima uređaja.
On čini naš život lakšim u sparnim i vlažnim ljetnim danima.
Dr. Gorrie bi vjerovatno bio
iznenađen da čuje kako u
Zimbabveu, u Africi postoji
trgovački centar koji je ugodno
svjež i bez njegove inovacije.
Arhitekta Mike Pearce je
pomiješao arhitektonsku bioniku
sa inžinjerstvom kada je
modelirao Eastgate Center robnu
kuću lociranu u Harareu, bez
klima uređaja.
Njegov projekt je počeo sa
čudnim termitskim humcima i
savani Zimbabvea. Kolonija
termita bi izumrla ako vanjska
temperatura izađe iz okvira od 2
do 31 stepen Celzijusa. Termiti
21
su imali arhitektonsko rješenje.
Oblik humaka kombinovan sa
lokacijom ulaza i izlaza omogućava protok vazduha i to je Mike
Piercu dalo ideju kako da napravi
održivo rješenje koje je tražio.
Ventilatori pomažu protoku
vazduha, ali rezultat je bio veliki
podvig arhitektonskog dizajna
koji je pružio mnogo manje
energetske troškove od drugih
zgrada u okolini. Novi model je
bio inovativan korak u tome kako
gledamo prirodni svijet kao
inspiraciju za svijet u kojem
živimo.
Izgleda i zvuči dobro –
– Morfo leptir
Svaki dan kada zastanemo da
pomirišemo cvijeće podsjećamo
se praznika za oči u stvarima koje
vidimo. Zapanjujuća je ljepota
koja nas okružuje. Možemo se
diviti i možemo posmatrati
kompleksnost koja postoji u
poretku koji je Bog stvorio.
Nedavno su neki prirodnjački
magazini dali mikroskopski uvid
u tu kompleksnost.
Morfo leptir je proučavan pod
mikroskopom i ono što su
naučnici vidjeli može vas
iznenaditi. Taj leptir je poseban i
ističe se kada je u pitanju njegova
boja, koje su veoma živopisne i
22
raznolike u svijetu leptirova. Ono
što čini da se Morfo ističe nije
njegova vibrantna, upadljiva
plava boja, već to što je ona
vibrantno promjenjiva.
Ono što mi vidimo kao plavo
je u stvari ono što čujemo, to jest,
svjetlosni talasi. Svjetlosni talasi
diktiraju koju boju vidimo. Svaka
boja koju vidimo ima svoju
specifičnu talasnu dužinu; drugim
riječima, ima svoju frekvenciju.
Mi smo više upoznati sa zvučnim
talasima kao npr. auto, radio...
Ipak, boja je frekvencija talasa.
Svaka boja prenosi frekvenciju.
Morfo ima i strukturalnu
komponentu koja ispunjava
dvojaku svrhu. Ona filtrira
neželjene boje i intenzivira boje
koje se reflektuju. To je
kompleksan sistem koji čini da
vlade u svijetu posmatraju Morfo
leptira zbog nove generacije
opreme za osiguranje protiv
krivotvoritelja.
Kako nam Bog dopušta da
vidimo stvari u nano skali to nam
otvara put za tehnologiju na
preciznoj, mikroskopskoj skali.
Bolje spravice, novac koji se ne
može krivotvoriti i potpuno
zaštićeni lični dokumenti. Izgleda
i zvuči dobro.
__________________
Ray Comfort
Preveo Dragan Nedić
broj 124
SUNČANI SAT
P
rije više od dva vijeka u jednom koledžu u Oksfordu u Engleskoj
postavljen je veliki sunčani sat. Iznad njega zlatnim je slovima
bilo napisano: Pareunt et imputantur, što znači: ''One propadaju i
stavljaju se na naš račun.''
Naravno, radilo se o vremenu, o sekundama i minutama u smislu:
''One su izgubljene i dodane našem dugu.''
Kažu da su ove riječi na satu snažno uticale na mnoge mladiće koji
su se školovali u Oksfordu. Potakle su ih da savjesnije koriste
proticanje dragocijenog vremena.
Naše je vrijeme Božje i kao hrišćani moramo ga iskoristiti na slavu
Božiju. On nam je svakog dana milostivo povjerio 24 časa. To je
dragocjeno blago kojim možemo ostvariti mnogo dobroga.
Kako koristimo zlatne prilike? Kao hrišćani moramo uvijek na umu
imati Gospoda da ne bismo beskorisno potrošili dragocjene sate i na
kraju da nemamo šta pokazati.
::
jul/avgust 2013.
23
ZAŠTO SLAVIMO ?
G
odinama sam vodio
slavljenje u malim grupama
i radio u timu. Niko nije voleo da
vodi slavljenje više od mene. Pritisak je došao kada je bend počeo
da svira a publika počela da
reaguje na to na način koji može
da opiše samo onaj koji je to i
doživeo.
Dok sam vodio slavljenje u
malim grupama, video sam ljude
koji su padali na pod i dnevne
sobe ispunjene ljudima na čijim
licima se videlo prisustvo Božije.
U zajedničkom radu, video
sam ljude koji igraju, viču i tapšu
svojim rukama, dok sam u isto
vreme video druge koji su klečali, klanjali se i plakali. Ponekada su ljudi doživljavali mentalno isceljenje, a neki su
doživljavali spasenje kroz službu
obožavanja, bez da su išta dobili
kroz reč. Video sam oltare pre24
pune ljudi koji se kaju za svoje
grehe, ispravljaju svoje greške,
bivaju osveženi i ispunjeni Duhom Svetim.
Predivno je spoznaja poput
ove u kojoj dolazimo do
razumevanja da lično iskustvo
nije temelj obožavanja; ono
preplavljuje obožavanje. Veoma
je lako obožavati naše slavljenje i
slaviti naše obožavanje. Zato što
je muzika univerzalan jezik,
može se dogoditi da uhvatimo
sebe kako obožavamo muziku
umesto Boga. Tada mi uživamo
gledajući kako Bog dotiče ljude,
identifikujući se sa iskustvom
obožavanja koje ponekada može
biti
propraćeno
Božijom
prisutnošću. Međutim, svrha
obožavanja nije doticaj ruke
Božije, već je to gledanje lica
Božijeg. Obožavanje je za Boga!
On je darodavac i primalac
broj 124
obožavanja. U svakom istinskom
obožavanju Bog je centar. Sve je
za njega.
Dok sam uživao u doručku sa
dugogodišnjim prijateljem koji je
pastor, on me je upitao da li sam
zainteresovan da radim u grupi za
slavljenje u njegovoj crkvi?
Osećao je da tamo postoji nešto
što sprečava tim za slavljenje da
doživi pun potencijal. Ono što
bih mogao da radim tamo je
naučavanje i rad sa muzikom.
Nismo bili daleko od toga da
se dogovorimo. Razumeo sam
razlog zbog kog je želeo da ja dođem. “Kada je obožavanje dobro
to otvara ljude da mogu čuti reč.
Ja propovedam bolje kada je
obožavanje dobro” - rekao je.
Kada sam mu se usprotivio sa
činjenicom da mu obožavanje
neće pomoći da propoveda bolje,
on se naljutio. Bili smo okupirani
samo jednim pitanjem – kakvo je
to zadovoljstvo kada se zbog
njega izgubi pravi razlog za
obožavanje.
Bili smo ispunjeni osećajem
zadovoljstva kada smo uvideli
propust vezan za istinsko
obožavanje. Pre svega, mi smo
rođeni sa prirodom koja je
podložna egocentričnosti. Mi
rastemo u društvu koje nam kaže
da smo mi sami sebi dovoljni.
Hollywood i mediji konstantno
rade na tome da nas ubede da
ugađamo sami sebi. Jednako mi
odabiramo crkvu koja nam nešto
nudi, rađe nego da vidimo kako
mi možemo služiti drugima.
U 1. Korinćanima čitamo:
“Jer ste kupljeni? Proslavite,
dakle, Boga svojim telom!“ Ništa
u našim životima ne radi za nas.
Posvećeni i grešnici imaju
jednako pravo na otkupljenje
krvlju Hristovom a ne našom.
Ako naši životi ne treba da su u
centru pažnje našeg okruženja,
utoliko više treba da je naše
obožavanje. Mi imamo veliku
korist od obožavanja. Svrha
obožavanja nije da se osećamo
bolje već je to slava Božija.
Obožavanje ima jednu jedinu
svrhu, a to je BOG.
_____________________________
Why Do We Worship - Pastor Steve
Preveo Dejan Milinov
jul/avgust 2013.
25
N
EKA REKA TEČE
N
ekoliko nedelja pre izli}a
Duha na Dan O~eva u
Braunsvilu, Bog me je vodio da
propovedam niz poruka da se
pripremi biblijski temelj za ono
{to }e Duh u~initi. Razumeo sam
da ljudi ponekad shvate Bo`ije
poho|enje kao emotivno
za~ikavanje sa vrlo malo biblijskih
osnova i zato sam `eleo da budem
siguran da stojimo u Bo`ijoj Re~i.
Uvek je mudro i sigurno uporediti
bilo koje duhovno izli}e sa
Bo`ijom Re~ju. Zato sam smatrao
da je klju~no da zajedno
prou~avamo Pismo nadaju}i se
da }emo razumeti kako Bog radi.
Jedne nedelje ujutro govorio
sam na{oj zajednici posebno o
tome kako je potrebno da pijemo
iz Bo`ije reke. Osetio sam da se
mnogi u na{oj crkvi ose}aju
duhovno suvima. Bili su `edni
osve`enja ‚žive vode, pa sam podelio sa njima re~ iz Marka 5:1-15,
pri~u o opsednutom Gerasincu.
Se}ate li se legiona?
"Kako ti je ime?", pitao je Isus.
"Legion", glasio je odgovor,
"jer nas je mnogo."
Kada su demoni molili Isusa da
ih ne istera iz onog kraja, setite se
da ih je Gospodar izgnao u veliko
krdo svinja koje su pasle na
obli`njem brdu. Kao posledica
toga, krdo svinja se silovito sjurilo
niz liticu u more, gde se i
26
podavilo. Ljudi koji su ~uvali
svinje su pobegli i svima ispri~ali
{ta se dogodilo. Uskoro je velika
grupa ljudi do{la da i sama vidi {ta
se de{ava.
[ta mo`emo nau~iti iz ovoga?
To da |avo ili demoni mrze vodu?
U Mateju 12:43, Biblija ka`e da
ne~isti duh ili demoni tumaraju i
lutaju po bezvodnim mestima. Oni
se kre}u tamo gde nema vode. Oni
se ne kre}u po pustinji radi peska.
Kre}u se svuda gde nema vode.
Pitao sam se: "Pa, Gospode, za
{to ih nisi poslao u tamu? Za{to si
poslao ove demone u svinje? Zašto
si im dozvolio da odu u 2000
svinja?" Oni su Ga zamolili da ih
po{alje u svinje, ali za{to im je On
dozvolio? Kad su u{li u svinje, ne
{to neo~ekivano se desilo. Biblija
nam ka`e da se celo krdo sjurilo u
vodu i onde se udavilo. Kao
rezultat svega, duhovi nisu mogli
ostati. Demoni mrze vodu.
SUVE KOSTI
Kao pastir, znam da je Bo`ji narod
prolazio kroz teške situacije, u
borbi sa svojim porodicama,
finansijama, u braku, u molitvi i
tihom ~asu i na svom poslu. Bo`iji
narod je patio na mnogo na~ina.
Prelazili su preko suvih mesta i
ono {to ho}u da istaknem je da
demoni "cvetaju" na suvim
mestima. Koliko nas je reklo:
broj 124
"Tako sam suv; voleo bih da Bog
jednostavno po{alje probu|enje".
\avo se kre}e u toj istoj duhovnoj
su{i.
Postoje mnoge stvari zbog kojih
~ovek postaje suv, ali umesto da
tro{imo vreme na negativno, radije
bih se usredsredio na pozitivno.
Vreme je da navalimo dok ne pobedimo!
Ja imam dobre vesti. Promena
dolazi! Verujem da sti`e Bo`ije
poho|enje. U Jovanu 7:38 Isus je
rekao:"Ko veruje u mene, kao {to
re~e Pismo, iz njegova tela }e
pote}i reke `ive vode." To je rekao
za Duha, koga su imali da prime
oni {to veruju u Njega.
Sveti Duh je `iva voda i demoni
ne mogu da je podnesu. Ako se
neko ose}a da je mu~en ili ranjen,
to je zato {to reke `ive vode ne
teku. Biblija govori o spasenju kao
o bunaru, i mi mo`emo da se napajamo sa tog bunara. Mo`emo
biti `edni i suvi i onda spustimo na
{e kofe u bunar, izvu~emo ih, pijemo i osve`imo se.
Isus ne ka`e samo da }e postojati bunar, ve} "}e iz Njegova tela
pote}i reke `ive vode". Ne}e te}i
kapi, ve} reke, i ako imamo reku
Svetoga Duha koja te~e iz nas,
onda demoni sigurno ne mogu da
se kre}u u na{im `ivotima.
U Bibliji, voda je jedan od simbola Svetog Duha. On izvire kao
bunar, te~e kao reka i pada kao
pozna ki{a. Demone odbija voda
Svetog Duha, te oni be`e uvek
kada se voda pojavi. Oni "cvetaju"
jul/avgust 2013.
na suvim mestima, ali tamo gde
voda silno i slobodno te~e, demonske sile moraju da be`e!
JEZERO ŽIVOTA
Bog je rekao da vidi `e| svog
naroda. On ka`e da }e otvoriti izvore iz kojih }e pote}i reke njegovog Duha, ne samo obi~ne reke,
ve} reke njegovog Duha svima
koji Ga prizivaju. On ka`e da }e
pustinja postati kao jezero `ivota.
Isaija 35:7 ka`e: "I suho }e mesto
postati jezero, i zemlja sasu{ena
izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po lo`ama njihovim,
biće trava, trska i sita." Ovaj odeljak objavljuje obe}anje da }e On
uvek otvoriti jezera kad oni koji su
u potrebi i koji su `edni prizivaju
Boga. Onda }e se obra~unati sa
zmajevima i nadvladati ih.
U Isaiji 44:3,4 i Isaiji 35:1, Bog
obe}ava da }e osve`iti svoj narod,
da }e izliti svoju `ivu vodu i
osna`iti svoju crkvu. Moramo re}i
kao {to je i Isaija rekao: 'Neka
do|e Reka." Moramo pustiti da
Sveti Duh radi na na~in na koji On
`eli, za Njegovu slavu, za Njegovo
probu|enje. Neka gre{nici do|u k
Njemu, neka vernici piju od
Njega. Verujem da se Bog kre}e u
probu|enju {irom sveta. Neki od
nas mogu da zatvore cisterne ili
zaustave dotok vode, ali ja }u
pustiti da reka te~e. Hvala Bogu,
vreme je da pustimo da reka slobodno te~e.
_____________
Džon Kilpatrik
27
SMRT
A pravednik nada se i na
samrti. (Priče 14,32)
U
Bibliji piše o paganskom
kralju Agagu. Kada su ga
zbog njegove krivice vodili na
gubilište, smejao se, podigao je
glavu i rekao: "Na ovaj način
moramo da oteramo gorčinu
smrti."
To je veličanstveno! Ali, na
Božjem sudu će prestati svaki
smeh. To nije "radosno" već
grčevito umiranje. "Pravednik je i u svojoj smrti pun nadanja i utehe."
Ko ne bi poželeo da umire kao pravednik? Kako da to postignemo?
Neću čekati do sudnjeg dana. Bolje da stanem već sada - najbolje još
danas - pred Božju sudačku stolicu. Dozvoliću da Bog otkrije moje
grehe. A tada neću početi sam sebe da branim i opravdavam. Primiću
ispravnost Božje presude, koja govori da sam zaslužio pakao.
Dozvoliću da budem osuđen a tada ću dići oči prema svom Spasitelju
Isusu Hristu. U duhu vidim kako za mene umire na krstu. I reći ću mu
sa verom: "Ovde se mučio Isus za moju osudu. Ovde je skinuo moju
krivicu. Isusova pravednost je sada i moja pravednost! To je ono što
vredi! Sada sam "pravednik" i mogu mirno da gledam smrti u oči."
Video sam jednom jednu interesantnu sliku - tri lobanje. A ispod
slike reči: E sad, dragi moj, pokaži mi, koji je od njih bio kralj, koji
mudrac a koji prosjak?" Tako je to. U smrti prestaju sve razlike. Jedna
ipak ostaje: Jedni su ljudi, koje je Bog priznao kroz Isusa za
pravednike i drugi koji to nisu.
Gospode! Zahvaljujemo Ti, da Tvoja smrt nama daje život. Amin.
_____________
Wilhelm Busch
28
broj 124
S
VETI KOJI
PIJUCKAJU
"Vino je podsmevač i silovito
piće nemirnik, i ko god za njim
luta neće biti mudar."
(Priče 20:1)
O
va nacija postaje društvo
pijanih ljudi. Alkohol je
postao moderno zlatno tele, i
zaveo je milione ljudi, mlade i
stare, muškarce i žene. Trezvenjaci, prohibicionisti i svi oni koji
su se godinama borili protiv poplave alkohola ismejani su i više ih
nema. Smejemo se staromodnim
bakicama koje su išle okolo, razbijale burad sa viskijem, zatvarale barove i zalagale se za uz-
jul/avgust 2013.
državanje od alkohola. Nama,
današnjim liberalnim ljudima,
alkohol je u modi. Danas smatramo da je piti u društvu prefinjeno, urbano, super. Pokušajte da
kažete ne stjuardesi koja vas bez
prestanka nudi pićem otkad uđete
u avion, pa sve dok se ne
iskrcate. "Kako to mislite, nećete
da pijete?" Glada u vas kao da
ste ludi zato što odbijate
besplatno piće. Ljudi se uvrede
kada žele da vas počaste pićem, a
vi odbijete. Pokušavaju da učine
da se osećate nedobrodošli zato
što im se niste pridružili, ili misle
da imate stav "svetiji sam od
tebe".
29
"Ne budi među
cama." (Priče 23:20)
pijani-
Za mene je najveća tragedija
što mnogi koji sebe nazivaju
hrišćanima piju. Zovem ih "sveti
koji pijuckaju", jer upravo tako i
počinje - pijuckanjem. Skorašnja
anketa je pokazala da 81% katolika i 64% protestanata pije. Ove
šokantne brojke se stalno uvećavaju. Popustljiv stav prema
piću se brzo uvlači i u najkonzervativnije krugove evanđeoske
crkve. Govorio sam na skupovima gde su hiljade svetih
"ispunjenih Duhom" dizale ruke
slaveći Boga, da bi nakon skupa
mnogi od njih otišli do parkinga,
otvorili prtljažnike i iz njih izvadili piće koje su potom podelili
sa drugim vernima. U
pauzama
30
slavljenja, neki uz obrok u restoranu naručuju koktele. Zatim se
vrate i govore "ukiseljenim jezicima".
"I na gozbama su im gusle i
psaltiri i bubnji i svirale i vino; a
ne gledaju na dela Gospodnja i
ne vide rada ruku Njegovih." (Isaija 5:12)
Prorok Isaija ima poruku za
ceo hrišćanski pokret: "Zato se
narod moj odvede u ropstvo što
ne znaju, i koje poštuje gladuju, i
ljudstvo njegovo gine od žeđi.
Zato se raširio grob i razvalio
ždrelo svoje preveć, i sići će u nj
slava njegova i mnoštvo njegovo i
vreva njegova i koji se vesele u
njemu. I pognuće se prost čovek,
i visoki će se poniziti, i ponosite
oči oboriće se; Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom i
Bog sveti posvetiće se
pravdom. I jaganjci će pasti
po
svom
broj 124
običaju, i došljaci će jesti s pustih
mesta pretilinu." (Isaija 5:13-16)
Prorok Osija je rekao: "Vino i
mast oduzima srce" (Osija 4:11).
Ovo pokazuje da sveti koji piju
imaju podeljeno srce. Ljudi ispunjeni Duhom polažu pravo da
budu "carevi i sveštenici Gospodu". Biblija naglašava: "Nije
za careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito piće, da ne
bi pijući zaboravili uredbe, i izmenili pravicu kojemu nevoljniku" (Priče 31:4,5). Srećnim
hrišćanima koji pobeđuju ne
treba vino; ono je potrebno samo
tužnima i umirućima: "Podajte
silovito piće onima koji hoće da
propadnu, i vino onima koji su
tužna srca" (Priče 31:6).
Jedna fina hrišćanka mi je pisala: "Mi smo dobri hrišćani koji
idu u crkvu. Volimo Gospoda, i
ne vidimo ništa loše u tome što
pijemo vino. Pijemo umereno, i
naša deca uče da piju pod našim
nadzorom. Ne dopuštaju sebi previše. Nikada nismo videli nikoga
pijanog u našem domu. Vi pokušavate da učinite da se osećamo krivima i namečete nam vaš
fanatični moral. Nismo odgajani
kao vi, uz legalističke tabue. Iskreno govoreći, naše pijenje nije
vaš problem."
Bog neka blagoslovi tu dragu
gospođu, ali plašim se da će jedjul/avgust 2013.
nog dana to postati i moj problem. To postane moj problem
kada tinejdžeri izađu sa prijateljima i napiju se. Upravo danas
mi je jedna studentkinja, obraćena alkoholičarka, pričala kako
je postala pijanica. Njeni roditelji
su je učili da pije umereno. Na
žurkama, rođendanima, i kada bi
joj došlo društvo, svi bi popili po
piće. Ona je volela svoje roditelje
i divila im se. Oni su prezirali pijanstvo, pa ipak, u kući su imali
bar. Ova devojka je počela da ide
po žurkama i pije sa svojim
društvom. To ju je dovelo do toga
da pije po klubovima. Uskoro je
počela da se opija u parkiranim
automobilima. Na kraju, kada su
problemi počeli da se nagomilavaju, počela je da pije mnogo
vina. Završila je na klinici za
mentalno zdravlje kao teška alkoholičarka. Takve priče sam čuo
mnogo puta. Koliko sam samo
puta čuo: "Moji roditelji su bili
dobri hrišćani. Išli su u crkvu. Ali
uvek smo imali vino ili pivo u
kući. Moj stariji brat je umereno
pio i bio je moj idol. Pio sam da
bih bio kao moji roditelji ili
stariji brat, ali nisam mogao da
izdržim. Oni su učinili da mislim
kako je pijenje nešto što svi dobri
ljudi rade".
Imam li ja predrasude, uske
poglede kada je ovo u pitanju?
31
Naravno da imam! I imam
razloga za to. Moj rođeni brat,
sveštenikov sin, počeo je
umereno piti pivo da bi se uklopio u društvo. Završio je kao
pijanac, ostaviviši zbog toga ženu
i divnu decu. Hvala Bogu da je
danas spašen i da se vratio
porodici.
Poslao sam svog braga Džerija
sa timom obraćenika u Evropu da
svedoče kako ih je Hrist oslobodio od sile alkohola. Mnogi
hrišćani su se radovali slušajući
svedočanstva o oslobađanju od
droge i prostitucije - ali nisu hteli
da čuju ni reč o Džerijevom oslobođenju od alkohola. Zašto? Zato
što mnogi hrišćani piju vino i
pivo kao vodu. Mnogi imaju
razne izgovore za pijenje, ali
meni nijedan nije prihvatljiv.
Kažu da je kriva prljava voda.
Kažu da je to ukorenjeno u njihovoj kulturi. Piju zato što su to
oduvek činili.
Stopa alkoholizma u hrišćanskim krugovima postaje zabrinjavajuća. Hrišćani se opijaju!
Nisu svi umereni! Njihovi izgovori ih ne opravdavaju.
Hrišćani koji piju daju loš
primer mladima. Amerika i druge
zemlje se suočavaju s problemom
alkoholzima među tinejdžerima.
Dve najpopularnije reči u školi
danas su "skitanje i pijenje". Pi32
janstvo se širi po školama kao
nekontrolisani požar. Deca mi
kažu da 80% razreda ne samo da
pije, nego se opija do besvesti.
Dugi niz godina pomažem zavisnicima od droge. Ali ovo ludilo
za alkoholom koje je zahvatilo
naš narod me plaši. Oni piju jer
misle da ih alkohol neće uništiti
kao droga. Sada je piće omiljena
tečna droga. Gde god vidite omladinu kako se opija, svi oni vam
kažu: "Ni policija, ni roditelji, ni
političari, niko nas ne može zaustaviti, jer i oni sami to rade. Konačno smo pronašli zadovoljstvo
koje nas neće odvesti iza
rešetaka!"
Ne želim da se uplićem u staru
polemiku o Bibliji, vinu i soku od
grožđa, ali što više viđam
slomljene, beznadežne, pijane
tinejdžere, sve više sam sklon da
mislim da Isus nije stvorio pravo
vino. Hrist je došao da ispuni zakon. Zakon kaže: "Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i
ko god za njim luta neće biti mudar" (Priče 20:1). Da li se Hrist
prevario? Da li bi poslužio piće
zbog kojeg bi čovek pijan napustio slavlje i prebio svoju ženu? A
na sudu tog čoveka pitaju: "Kako
si se tako napio?", a osuđenik
odgovara: "Išao sam na svadbu.
Isus iz Nazareta je stvorio jako
piće. On me je napio."
broj 124
Ne mogu da zamislim da bi
Isus mogao da posluži piće koje
bi moglo biti zloupotrebljeno ako
bi se uzimalo neumereno. Verujem da je eliksir koji je Isus
služio bio čisti sok vinove loze.
"Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje lice
svoje i upravo iskače" (Priče
23:31). Ovo je napisao car koji je
"puštao
telo
svoje
na
piće" (Propovednik 2:3). Verujem da Hrist ne bi dao gostima
vino koje opija.
jul/avgust 2013.
Pavle je takođe poznavao zakon. Poštovao je Solomonovu
mudrost. Čisti sok od grožđa je
dobar za zdravlje. Hranljiv je. Ali
nakon vrenja više nije hranljiv.
Verujem da ni Pavle ne bi predložio da pijemo alkoholno vino,
kada je zakon, koji je on toliko
poštovao, rekao: "Ne budi medju
pijanicama."
Pravo pitanje nije da li se Novi
zavet odnosi na vino ili sok od
grožđa? Pravo pitanje je zloupotreba koja je danas toliko raspros-
33
tranjena. Solomun je imao 3000
žena. Mojsije je dopustio razvod.
Bog je zažmurio na jedno oko, ali
On ne žmuri kada se njegovi zakoni iskrivljuju i zloupotrebljavaju. Pogledajte dokle nas
je dovelo naše popuštanje. Takozvani hrišćanski disko klubovi,
u kojima se pije pivo. Hrišćani
koji slušaju neku čudnu muziku i
uz nju piju.
Zaboravljamo Božije zakone
koje je Isus došao da ispuni. Homoseksualci ne samo da se razmeću svojim gresima, već drsko
traže priznanje i vlast unutar
crkve. Ove godine je bilo milion
razvoda. Deset miliona decežr34
tava razbijenih porodica. Goli
ljudi igraju u svetištu crkve. Liberalni sveštenici se rugaju staromodnim biblijskim standardima o
seksu.
Da li hrišćani piju zato što ne
znaju? Zar ih niko nije izazvao
Božijom rečju? Da li ovi novoobraćeni piju da bi dokazali da su
oslobođeni i da nisu pod zakonom? Jedna devojka, mi je nedavno pisala: "Naravno, svi mi
pijemo. Isus je pio, Pavle je pio!
Biblija to ne brani. Naše vođe
piju umereno. Oni su dobri
učitelji i putuju i govore na omladinskim skupovima." Da, ali
slučajno znam da neki od njih i
puše. Mešaju Isusa sa svojom
čudnom muzikom, i samo Bog
zna gde je kraj kompromisima.
Kažete: "Ne sudi, Dejvide! A
šta je sa brvnom u tvom oku?"
Nisam ničiji sudija, ali Pavle je
rekao: "Mi sudimo iznutra, Bog
sudi spolja." Vreme je da tražimo
sud! Vreme je da se zamislimo.
Vreme je da Sveti Duh razotkrije
raspuštenost i stav "sve može da
prođe". Ako moji dragi obraćeni
alkoholičari, narkomani i prostitutke misle da je i umereno pijenje pogrešno, onda je pijenje za
zrelog hrišćanina treba da bude
još pogrešnije.
Žao mi je kada mi dođu
hrišćani koji piju i kažu: "O, ti si
broj 124
fanatik, svezan si zakonom,
moralni dobrica. Mi smo moderni, slobodni smo u Hristu. Mi
nismo pod zakonom. Tvoji napadi
na našu slobodu nas neće
svezati." To vređa sve u meni što
čezne za pobožnošću i svetošću.
To vređa svakog mladog obraćenog alkoholičara. U Bibliji
piše: "A koji sablazni jednoga od
ovih malih koji veruju u mene,
bolje bi mu bilo da se obesi
kamen vodenični o vratu njegovu,
i da potone u dubinu morsku.
Teško svetu od sablazni! Jer je
potrebno da dođu sablazni, ali
teško onom čoveku kroz koga
dolazi sablazan" (Matej 18:6,7).
Odbijam da popustim pred sve
većim pritiskom svetskog i svetovnog
življenja
koje
se
maskiralo u duhovnu slobodu!
Šta se nama, svetima desilo kada
možemo da sedimo besposleni i
ne korimo opadanje moraly u
Božijoj kući? Verujem u
besplatnu milost, ali ne u razvrat.
Verujem da nam se verom
uračunava Hristova pravednost.
Takođe verujem da Božija svetost zahteva da "ne dotičemo ono
što je nečisto." Takođe verujem
da sveštenici koji puše nisu iskreni prema Bogu. Oni ne sprovode u delo ono o čemu propovedaju. Sveštenici koji se opijaju su
sramota za Božije ime i silu. Ne
jul/avgust 2013.
pokušavam da osudim stvarne
sveštenike evanđelja. Ali kako
mi, kao sveštenici i roditelji,
možemo tražiti od naše dece da
ostave drogu i alkohol, ako ne
očistimo sopstvene živote i
budemo im primer nalik Hristu?
Nekada pomislim: "Možda nisam u pravu. Možda ovi novi
hrišćani koji puše, piju, i izlaze
na sumnjiva mesta, možda su oni
u Bogu videli nešto što ja nisam.
Možda sve ove promene nisu
kompromisi, već znak zrelosti i
rasta. Možda sam suviše staromodan, suviše van svega da bih
mogao da prepoznam neku novu
stvar koju Bog čini." Ali tada
uporedim žestoke, bučne zvuke
njihove muzike sa starim pesmama poput "Stari hrapavi krst"
ili "Sveti, sveti, sveti". Tada
poželim da zaplačem! Gledam ih
kako se vraćaju u dimom ispunjene klubove da zabave gomilu
koja pije, sa izgovorom da vode
Isusa sa sobom, i tada ih
uporedim sa milionima Božijih
ljudi kroz vekove, počev od
mučenika do obraćenih narkomana i bivših pripadnika bandi ,
koji su zaboravili svet i sve vezano za njega. Počinjem da
plačem za tim kompromisnim
hrišćanima.
Molim vas, ne ljutite se na
mene. Ako si ti jedan od onih
35
koji piju, ne dozvoli da te povređenost ili bes odvuku od istine.
Ako te ova poruka o odvajanju
od sveta ljuti, to je verovatno zato
što te je Bog već ubedio i sada
želiš da uživaš u potpunoj slobodi.
Moli se da Bog položi u srca
svih sveštenika u narodu da se sa
svojih propovedaonica hrabro suprotstave ovim podmuklim težnjama.
Moli se za omladinu. Pritisak
na njih da piju sa društvom je
svakog dana sve gori. Treba im
ohrabrenje da ustanu i odupru se,
da ne bi bili uvučeni u ovaj vrtlog
pijanstva.
uzdrži se iz jednostavnog, ali
važnog razloga - daješ primer
mladima.
"Kome: jaoh? Kome: kuku?
Kome svađa? Kome vika? Kome
rame ni za šta? Kome crven u
očima? Koji sede kod vina, koji
idu te traže rastvorena vina. Ne
gledaj na vino kad se rumeni, kad
u čaši pokazuje lice svoje i
upravo iskače. Na posledak će
kao zmija ujesti i kao aspida
upeći. Oči će tvoje gledati na
tuđe žene i srce ce tvoje govoriti
opačine" (Priče 23:29-33).
________________________________
Dejvid Vilkerson
Prevela Maja Lilić
Copyright © 2000 by World Challenge, Lindale, Texas, USA
Čak i ako nisi presvedočen,
36
broj 124
K
UĆNE CRKVE
U NOVOM ZAVETU
S
tihove iz Biblije koje ćemo
obraditi ukazuju na to da su
obične kuće bile korištene za
širenje evanđelja i za učeništvo sa
novim vernicima i u Isusovo
vreme i za vreme širenja
novozavetne crkve u knjizi Dela
apostolska.
Isus je prvo
bio obožavan u kući
„Uđoše u kuću, videše dete s
Marijom, materom njegovom, te
padoše i pokloniše Mu se; pa
otvoriše
kovčege
svoje
i
prinesoše Mu na dar zlata,
jul/avgust 2013.
tamjana i smirne.“ (Matej 2:11)
Prvi put kada se grupa
sakupila da obožava Isusa i da
mu nudi darove bilo je u kući,
Marijinoj i Josifovoj kući.
Petrova kuća je bila korištena
za sastanak isceljenja
„Isus pođe zatim u dom Petrov i
vide taštu njegovu koja je ležala
bolesna od groznice. On je prihvati za ruku, i pusti je groznica.
Ona usta i posluži Ga. Uveče
dovedoše Isusu nekoliko besnih.
On izgna duhove rečju i isceli sve
bolesnike.“ (Mat. 8:14-16)
37
U ranim danima svoje službe
Isus je korisio Petrovu kuću za
propovedanje i za službe
isceljenja i izbavljenja.
Prva večera Gospodnja
je održana u kući
Poslednje nedelje svoje službe
Isus je rekao učenicima: „A on
reče: Idite tome i tome u grad i
kažite mu da učitelj veli: Vreme
je moje blizu, kod tebe ću
prirediti Pashu sa učenicima svojim.” (Matej 26:18)
Naš Gospod je mogao izabrati
da proslavlja prvu pričest sa
svojim učenicima u sinagogi, u
hramu ili u nekom drugom
objektu od religioznog značaja,
ali On je odlučio da je održi u
običnoj kući. Tako je zapečatio
jednostavno prebivalište kao
sveto i
38
posvećeno mesto, koje je vredno
najsvečanijih službi obožavanja.
Isus je propovedao mnoštvu
koje se okupljalo po kućama
„Posle nekoliko dana vrati se
Isus opet u Kafernaum. Proču se
da je u kući, i skupi se toliko
ljudi, da nisu mogli da se smeste
u prostoru pred vratima. On im je
javljaše reč.“ (Marko 2:1-2)
Stvari koje mi danas radimo
po crkvama, Isus je radio po
kućama, napolju, u dvorištu
hrama za vreme svoje trogodišnje
javne službe.
Dan pentekosta je došao
u kućnu crkvu
„O pedesetnici bejahu svi
zajedno na istome mestu.
Odjednom
nastade huka s
neba kao od
broj 124
duvanja silnoga vetra, i ona
napuni svu kuću u kojoj su oni
sedeli.“ (Dela 2:1-2)
Savle progonitelj,
napada kućne crkve
Mnogi od vas nikada nisu
uzeli u obzir broj značajnih
događaja koji su se odigrali u
nečijoj
kući.
Prva
služba
obožavanja se dogodila u kući.
Prva večera Gospodnja je održana u kući. Isus je propovedao i
isceljivao bolesne u kući.
Evanđelje je prvo propovedano
paganima u Kornelijevoj kući.
Izlivanje Svetog Duha na dan
Pentekosta je bilo u kući. I prve
crkve koje je započeo apostol
Pavle bile su sve u kućama.
Gde je Savle iz Tarsisa išao da
nađe „ljude od puta“, da ih vodi u
zatvor do smrti? On ih je
pronašao da se sastaju po
kućama. On će sam kasnije saditi
crkve po kućama, na svojim
misionarskim putpvanjima.
Kroz vekove, mi smo izgubili
dinamiku jednostavnosti i dodali
stvari koje su usporile napredak
crkve u svim narodima.
Na ulicama i po kućama
„Svaki dan bejahu jednako svi
zajedno u hramu i lomljahu hleb
po kućama, i primahu hranu u
radosti i u prostoti srca.“ (Dela
2:46)
Rana crkva se nije samo
sastajala po kućama u manjim
grupama, nego takođe i na većim
skupovima na javnim mestima.
Najbrži rast crkve, u prošlosti a i
danas se dešava onda kada crkva
ne koristi formalna mesta
okupljanja, već je fleksibilna i
mobilna.
jul/avgust 2013.
„Savle pak raskopavaše crkvu,
jer iđaše po kućama i isterivaše
ljude i žene ih predavaše ih u
tamnicu.“ (Dela 8:3)
Molitvena kućna crkva
izbavlja Petra iz zatvora
„I ne prestajahu svaki dan u
hramu i po kućama učiti i
propovedati dobru vest Isusa
Hrista.“ (Dela 5:42)
Oni se nisu nalazili u samom
hramu, nego u dvorištu hrama ili
u blizini hrama gde su se ljudi
okupljali. To su bili sastanci na
otvorenom.
U svojoj knjizi
ISTORIJA HRIŠĆANSTVA Lion
kaže: „Hrišćani nisu imali posebne zgrade nego su se sastajali u
privatnim kućama.“
Prefekt Rusticus je upitao
Justina mučenika (100-165.):
„Gde se sastajete?”
Justin je odgovorio: “Gde bilo
ko od nas izabere ili može, ili
možda više volite da se svi
sastanemo na istom mestu? Pa
39
ne, jer Boga hrišćana ne može
opisati neko mesto.“
U svojoj knjizi ĆELIJE ZA
ŽIVOT, Ron Trudinger je napisao:
„Oni
su
započeli
praksu
svakodnevnog sastajanja u hramu i lomljenja hleba po kućama:
ovo je takođe značilo u raznim
privatnim domovima. Sinagoge
su se koristile neko vreme, ali kao
što vidimo u Delima 19, vrlo brzo
su se zatvorile za hrišćane. Ali mi
nastavljamo da nalazimo značajne reference o kućnim crkvama u
Delima apostolskim i u poslanicama.“
Ovo je dobar primer započinjanja crkve u kući. Neko ko je
gladan Boga i Božijih stvari
pozvao je veliki broj članova
svoje porodice, prijatelje i onda
je pozvao Božijeg čoveka da
dođe i podeli Reč Božju. Vrlo
jednostavno!
Ovaj sastanak u Kornelijevoj
kući je bio istorijski. To je bilo
prelomno u uveravanju jevrejskih
vernika da je evanđelje i za druge
narode a ne samo za Jevreje.
Lidijina kuća je bila
prva crkva u Evropi
„Nakon što su Pavle i Sila izašli
iz zatvora, otišli su u Lidijinu
kuću gde su se sreli sa braćom i
ohrabrili ih.“ (Dela 16:40)
Kućna crkva koja je otvorila
evanđelje za narode
„Sledećeg dana je Petar stigao u
Cezareju. Kornelius ga je
očekivao i pozvao je svoju
rodbinu i bliske prijatelje. Kada
je Petar ušao u kuću, Kornelius
ga je sreo na vratima i pao pred
njegove noge iz poštovanja. Petar
je ušao unutra i zatekao veliko
mnoštvo ljudi.“ (Dela 10:24-27)
40
Crkva u Filipima je bila
osnovana u Lidijinoj kući. Nije
nam rečeno kako je crkva rasla,
ali kada se grupa više nije mogla
smestiti
u
Lidijinoj
kući,
verovatno su formirali još jednu
grupu negde u gradu i nastavili
da se dele i umnožavaju. Istorija
crkve podržava ovaj stav.
Pavlova iznajmljena kuća
„Čitave dve godine Pavle je
ostao u svojoj iznajmljenoj kući i
ugošćavao sve koji su želeli da ga
vide. Hrabro i bez ustezanja on je
propovedao Carstvo Božje i
broj 124
naučavao o Gospodu
Hristu“ (Dela 28:30-31).
Isusu
Ove zadnje reči knjige Dela
Apostola otkrivaju da Pavle ne
samo da je koristio tuđe kuće za
objavljivanje evanđelja, nego je
takođe koristio svoju iznajmljenu
kuću da širi dobru vest o Božjoj
ljubavi.
Najbrže rastući pokret danas u
svetu, hrišćanski pokret, započeo
je u kućama. On je svoj najveći
rast imao dok je bio jednostavan,
mobilan i orijentisan na veze sa
ljudima.
Od senke ka ispunjenju
Sva proroštva Starog zaveta su
potpuno ispunjena u Hristu. Više
nam
nije
potreban
šator,
predvorje, hram, nameštaj, niti
išta takvo. „Hrist je sve u svemu.
Mi smo kompletni u Njemu.“ Mi
više ne trebamo „sveto mesto“,
ili oltar, poslužavnik, hleb, ili
urim i tumim. Ne trebaju nam
senke onoga što je trebalo da
dođe, jer mi imamo Njega koji je
ispunjenje svega toga. Njegovo
ime je Isus.
Samarijanka je rekla Isusu:
„Gospode,
naši
očevi
su
obožavali na brdu, ali Jevreji
tvrde da mesto u koje moramo
doći da se poklonimo jeste
Jerusalim. Isus joj je odgovorio:
jul/avgust 2013.
Veruj mi ženo, vreme dolazi kada
nećete obožavati Oca ni na ovoj
planini ni u Jerusalimu. Oci naši
molili su se na ovoj gori, a vi
kažete da je u Jerusalimu mesto
gdje se treba moliti. Isus joj reče:
Ženo, veruj mi da ide vreme kada
se nećete moliti Ocu ni na ovoj
gori ni u Jerusalimu. Vi se molite
onome što ne poznajete, a mi se
molimo onome što poznajemo, jer
je spasenje od Judeja; ali ide
vreme, i već je nastalo, kada će
se pravi pobožnici moliti Ocu u
duhu i istini, jer to su bogomoljci
koje Otac hoće. Bog je Duh, i koji
Mu se mole, u duhu i istini treba
da Mu se mole.“ (Jovan 4:20-24)
Isus je jasno rekao da je vreme
došlo i da Jerusalim više nije
svetije mesto od Samarije jer On
je došao i svojim dolaskom je
zauvek doneo kraj ideji o svetim
mestima, jer je ispunio sve što je
trebalo biti ispunjeno.
Hajde da se radujemo i da
slavimo Gospoda da smo
oslobođeni ropstva legalizmu što
se tiče mesta gde treba da
obožavamo Boga. Mi smo
slobodni da Ga slavimo sami ili
zajedno, u svako doba dana ili
noći, na bilo kojem mestu koje
izaberemo!
__________
Robert Fitts
41
PREDNOST MOLITVE
S
sluša uvek. Ali Bog me uvek
sluša.
Molitva je jedna od najvećih
prednosti koje je Bog dao
čoveku. Čudi me to što mogu da
dođem u Božju prisutnost, u blizinu tvorca čitavog uiverzuma, i
da sa Njim mogu da razgovaram.
I više od toga – On me uvek
sluša! Čak me i moja žena ne
Iznenađen sam što mi je Bog
dao mogućnost da s Njim mogu
da razgovaram bilo kada. Ne
treba unapred da se najavljujem i
zakazuje termin. Mogu da dođem
svakoga časa, sa bilo kojom potrebom i da mu jednostavno otvorim svoje srce. Bog ne samo da
sluša, nego je i obećao da će mi
pomoći u mojim nevoljama!
Obećao je da će me voditi i pobrinuti se za svaku moju potrebu.
Mislim da anđeli na nebu ne
mogu nikako da se načude što se
čovek, kome je data takva slavna
vaki se čovek pomoli s vremena na vreme. Čak i ljudi
koji uporno tvrde: "Ne verujem u
Boga", i oni povremeno kažu: "O
Bože, pomozi mi", onda kada im
se nevolja približava. Svi smo mi
na ovaj ili onaj način, u većoj ili
manjoj meri, upoznati sa molitvom.
42
broj 124
prednost molitve, tako malo moli
i što tako olako propušta da
koristi svoju privilegiju.
Mnogi ljudi se prema molitvi
odnose kao prema nekakvom religioznom činu i obavezi, nečemu
što treba da se obavi i odradi.
Mole se neko vreme i odmah
očekuju posebnu medalju za zasluge. "Pa, na kraju krajeva,
molio sam se čitav sat." Kao da
čovek treba da dobije nagradu
zato što razgovara s Bogom!
Mnogi odluče da se mole
jedan sat dnevno, jer im se to čini
ispravno. Svoju molbu započinju
čitavim nizom mogućih potreba.
Prođe deset minuta i ne mogu da
se sete za šta još da se mole. Šta
da se radi? Najbolje je sve molbe
ponoviti. I onda opet sve iznova,
sledećih deset minuta. Napokon,
potrošen je i taj sat vremena i oni
se osećaju mnogo bolje, zadovoljni sami sobom. "Slava Gospodu! Čitav sat sam proveo u
molitvi!" Nakon toga idu dalje,
uvereni da su obavili svoju
dužnost i ispunili svoju obavezu.
Nikada nije dobro moliti se na
vreme, gledajući na kazaljke sata,
niti se molitva može smatrati
dužnošću, poslom koji se od nas
zahteva i očekuje. Dužina vaše
molitve i vreme koje odredite za
molitvu uopšte nisu od velike
jul/avgust 2013.
važnosti. Često se desi da nema
dovoljno vremena za duge molitve. Pretpostavite, na primer, da
vam se auto zaustavio na
železničkoj pruzi i da ne možete
da ga pokrenete. Voz dolazi. Ako
znate samo dugo da se molite –
gotovi ste! Isus nas je opomenuo:
"A kada se molite, ne govorite
mnogo kao mnogobošci; jer misle
da će zbog mnogih reči biti uslišeni. Ne budite dakle kao
oni" (Matej 6:7). Mnogi kritikuju
rimokatoličku praksu ponavljanja
unapred određenih molitava
"Zdravo Marijo" i "Oče naš". No,
stalno ponavljanje "Isuse! Isuse!"
ili "Slava! Slava!" ili bilo čega
drugog slično je tome. Imajte na
umu da govorite Ocu kada se molite. Govorite mu smisleno, inteligentno. Ne ponavljajte stalno iste
reči. Njima ništa nećete postići.
Domašaj molitve
Hrišćanin ima samo jedan izvor
sile u svom životu: Duha Svetoga. Isus je rekao: "Nego ćete
primiti silu kad Duh Sveti siđe na
vas" (Dela 1:8). On je izvor sile u
vašem životu. Ipak, u vašem
životu iz molitve proizilazi najveća sila Božija. Molitvom za
Boga mogu da učinim više nego
na bilo koji drugi način, uključujući i služenje. Molitva vezuje
jakoga u kući, dok je služenje
43
samo ulazak u kuću da se uzme
plen. Koliko god da je važno,
moje služenje Bogu svojim domašajem je ipak ograničeno. Molitva je, pak, u svome domašaju
neograničena. Ona može da deluje u svakom delu sveta.
U molitvi mogu pola sata
svoga života provesti u Južnoj
Americi, radeći na širenju carstva
Božjega i tako jačati ruke
misionara i hrabriti njihova srca.
A onda mogu "skoknuti" do
Meksika i malo vremena provesti
sa svojim prijateljima koji tamo
služe. Mogu da im pomognem u
toj službi moleći se za delotvornost traktata koje dele ljudima po
ulicama, kao i reči koje govore.
Zatim mogu u Kinu. Molim se za
"švercere" Biblija. Iz svoje sobe
mogu da dotaknem ceo svet za
Boga.
44
Isus je rekao: "I kada se molite, ne budite kao licemeri" (Matej 6:5). Grčka reč za
licemera je hupokrites. Glumci u
grčkim dramama nosili su karakterne maske. Тe glumce su zvali
hupokrites. Isus drugim rečima
kaže: "Kad molite, ne budite
slični onima koji samo glume
neku ulogu pred drugima, pa
makar i na korist tih drugih ljudi.
Ne budite kao hupokrites koji
vole da se mole dok stoje u sinagogama ili na raskrscima da bi ih
ljudi vide." Neki ljudi su, na osnovu tog dela Pisma, zaključili da
javna molitva nije dobra. Isus to
sasvim sigurno nije rekao. On se
sam molio javno, pred ljudima.
Prva ili rana crkva se sastajala
na javnu molitvu. Biblija kaže da
su vernici bili istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju
broj 124
hleba i u molitvama (Dela 2:42).
Molitva je jedna od osnovnih,
temeljnih stvari koje činimo kada
se sastanemo. Budite, međutim,
oprezni da se ne molite zato da
biste ostavili utisak na ljude.
Razgovarajte sa Bogom.
Ovoj vrsti opasnosti posebno
su izloženi služitelji u crkvama
koji se često javno mole. Pravo
iskušenje za mene dolazi posle
propovedi, kada u završnoj molitvi, naoko neprimetno ponavljam i naglašavam glavnu
misao propovedi da bih bio
sigurniji da su je ljudi razumeli, a
trebalo bi da govorim Bogu.
Umesto da se obraćam Njemu, ja
u stvari pokušavam da još jednom naglasim poentu iz svoje besede. Na početku moje službe
javna molitva me je skoro
uništila. Jedna gospođa mi je
prišla i rekla: "Vi molite najlepše
molitve." Pomislio sam odmah:
"O, moraću još više da se usredsredim na molitvu, da postanu još
lepše!" Počela me obuzimati želja
da moje lepe molitve na ljude
ostave što bolji utisak. Zaboravio
sam da sam u stvari govorio
svom nebeskom Ocu.
Kod molitve postoji stvarna
opasnost da želimo da impresioniramo ljude kako bi o nama mislili kao o pravednim, pobožnim i
duhovnim ljudima. Isus je gojul/avgust 2013.
vorio o dvema nagradama. Prvu
dodeljuju ljudi. Dobijaju je oni
koji se javno mole da bi svojom
duhovnošću impresionirali ljude.
Njihova nagrada je nečija reakcija: "Oh, kako je duhovan!"
Iza svojih molitava fariseji su
imali samo jedan motiv – da
odglume i pokažu svoju duhovnost. Idući prema sinagogi trudili
su se da ostave utisak na ljude
koje pokreće isključivo religiozni
žar. Morali su da stanu na raskršću i izreknu svoju molitvu podignutih ruku! Kao da su, u
stvari, iskazivali jedno: "Gledajte
kako sam ja posvećen čovek!"
Тime su oni i primili svoju nagradu – priznanje od ljudi (Matej
6:5). Nasuprot tome, Isus je
rekao: "A ti kada se moliš, uđi u
svoju sobu, zatvori vrata svoja i
pomoli se Ocu svome u tajnosti; i
Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti" (Matej 6:6). Molitva se
nagrađuje. Nagrađuje se čak i
lažna molitva, ona kojom čovek
želi da zadivi ljude. Pitanje je
samo: do kakve vam je nagrade
stalo? Čija vam je nagrada
važnija? Ona koja dolazi od
čoveka ili ona od Boga?
Navike
Često i neprimetno postajemo
pobornici i žrtve navika vezanih
za molitvu. Ako na nas snažan
45
utisak ostavi kako se neka ličnost
moli, vrlo verovatno ćemo početi
da primenjujemo neke njene pokrete i običaje u moljenju. Na
primer, neko može da se moli nekakvim neprirodnim glasom za
molitvu, koristeći pri tom i određenu tehniku vibracije i uzdisanja. "Ooo, Booože!"
Svakako, on ne razgovara tako
sa ljudima oko sebe jer bi mislili
da nije sasvim pri sebi. Pitam se
kako bi isti taj reagovao kada bi
mu njegova deca došla na razgovor s takvim glasom: "Ooo,
draaaagi taaaata!" Neki se mole
koristeći starinske izraze jer
zvuče mnogo pobožnije. Isus je,
pak, rekao da Otac vaš zna šta
vam treba i pre no što ga zamolite
(Matej 6:8).
Dakle, samo pitajte! Bogu nije
potrebno "umiljavanje". On će
odgovoriti pozitivno ili negativno
bez obzira na to kako vi izgovarate svoju molitvu! Isus je rekao i
sledeće: "Do sada niste ništa
tražili u moje ime; tražite i dobićete, da vaša radost bude potpuna" (Jovan 16:24). Moleći se i
tražeći, vi Bogu otvarate vrata
kroz koja može da uđe i deluje u
vašem životu na svoj način,
prema svojim namerama, koje su
za vaše najveće dobro. On uvek
želi samo da vas blagoslovi.
46
Oblici molitve
Isus nam je dao osnovni oblik
molitve kada je rekao: "Oče
naš..." (Matej 6:9). Ovaj oblik
odmah otkriva odnos između
Boga i onoga koji se moli. Naše
zajedništvo sa Bogom često se
prepoznaje u tome kako Mu se
obraćamo.
Kakav je vaš odnos s Bogom?
Neki ljudi svoju molitvu započinju rečima: "Svemogući Bože."
Ako to odražava vaš odnos s Bogom, onda tako i razgovarajte s
Njim. Ako Ga ne poznajete kao
svoga Oca, onda i treba da Ga
oslovljavate sa "Svemogući Bože"
ili "Večni Bože". Zahvaljujući Isusu Hristu, ja mogu s Bogom
imati divan odnos oca i sina.
"Vidite kakvu nam je ljubav dao
Otac da se nazove-mo deca
Božija, i jesmo" (1. Jov. 3:1).
Razmišljaj o ovim rečima. Nazvani smo Božijim sinovima.
Mogu da Mu priđem i kažem:
"Тata!" Mi možemo biti sinovi
Božiji samo po Isusu Hristu. Svi
koji nisu u Isusu Hristu nemaju
takav familijarni odnos s Bogom.
Za njih, On je udaljen, svemoguć,
večan. Što se vas pak tiče – vi ste
kroz Isusa Hrista stupili u jedan
blizak, lični odnos. Vi možete
reći: "Oče naš, koji jesi na nebesima."
broj 124
Jovan je rekao: "A svima, koji
Ga primiše, dade moć da postanu
deca Božija, onima što veruju u
Njegovo ime" (Jovan 1:12). Svakome od nas Bog je dao Duha
posinjenja s kojim vičemo: "Ava,
Oče!" (Rim. 8:15). Njegov Duh i
moj duh zajedno svedoče da sam
dete Božije. Pošto sam Njegovo
dete, ja Ga zovem "Oče".
Odnos je od osnovne važnosti
u molitvi. Svoju uzornu molitvu
Isus nastavlja slavljenjem i
obožavanjem. "Neka se sveti ime
tvoje!" (Matej 6:9). Obožavanje
zauzima važan deo u molitvi.
"Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore Njegove s
hvalom" (Psalam 100:4). Često
mi jednostavno navalimo i istresemo svoje molbe. Ako želite
bogatiji molitveni život, slavite
Boga neko vreme. Zahvaljujte
Mu, divite Mu se, a zatim Mu
izložite svoje potrebe.
Ali sreća je samo rezultat ličnog
odnosa s Bogom. Ako imate pravilan odnos i zajedništvo s Bogom, bićete zaista ispunjeni radošću.
Kada se molite, najpre tražite
Božije carstvo i Božiju pravednost i sve drugo što tražite dobićete. Ispunjenje vaših molbi biće
usputni i prirodni proizvod ispravne
životne
perspektive.
"Neka dođe carstvo tvoje; neka
bude volja tvoja." Ovo stavite na
prvo mesto vašega spiska pa ćete
otkriti kako će se Bog pobrinuti
za sve oko čega ste se toliko
trudili, u većini slučajeva čak sasvim bez uspeha.
Prve dve molbe u uzornoj Isusovoj molitvi iskazane su u obliku zastupanja. "Neka dođe carstvo Tvoje; neka bude volja
Tvoja" (Matej 6.10). Isus je takođe rekao: "Тražite prvo carstvo
i pravednost njegovu, a sve ovo
dodaće vam se" (Matej 6:33).
"Тješi se Gospodom, i učiniće ti
što ti srce želi" (Psalam 37:4).
Možete prići Bogu i izložiti
Mu sve svoje potrebe i sva svoja
potraživanja. Možete Mu otvoriti
svoje srce i izložiti Mu i najdublje tajne svoje duše. Možete
da provedete neopisivo blagosloveno vreme govoreći svome
Ocu i primiti od Njega pomoć,
snagu i vođstvo. Kakva je to
samo privilegija moći se moliti!
Neka vam Bog pomogne da
otkrijete
potpuno,
predivno
iskustvo moljenja, koje nije
posao, dužnost, obaveza ili opterećenje, već najradosnija prednost i povlastica vašega života na
zemlji.
Većina ljudi traži sreću i zadovoljstvo i nastoji da to ostvari.
___________
Chuck Smith
jul/avgust 2013.
47
D
UŠEVNI GOVOR
T
reća glava u Jakovljevoj
poslanici fokusira se na
jedan specifičan problem - na
lošu upotrebu jezika (govora).
Štaviše, čitava poslanica je
upućena pretežno, ako ne i
isključivo, onima koji ispovedaju
veru u Hrista. Jasno je da se ta
iskvarena, prividna, demonska
mudrost, o kojoj Jakov govori,
izražava kroz reči koje koriste
hrišćani. Kako dolazi do takvih
situacija?
Postoje dva glavna područja na
kojima hrišćani greše u pogledu
reči koje izgovaraju. Prvo
područje su reči koje hrišćani
govore među sobom; drugo
područje su reči koje oni govore
Bogu, prvenstveno u molitvi.
48
Novi zavet daje veoma jasna
upozorenja hrišćanima o tome
kako treba da govore o drugim
ljudima, naročito o svojim
bližnjima, vernicima. U Titu 3,2
Pavle kaže da "nikoga ne
opadamo". Izraz nikoga odnosi
se na sve ljude - bili oni vernici
ili nevernici.
Grčka reč prevedena kao
"opadati" ili "govoriti zlo" jeste
blasplemo, iz koje je izvedena
engleska reč blaspheme, koja
znači "hula". Važno je razumeti
da greh "huljenja" uključuje ne
samo zle, pogane reči izgovorene
protiv Boga, već takođe i zle reči
izgovorene protiv ljudskih osoba,
naših bližnjih. Bilo da se koristi u
odnosu na Boga ili druge ljude,
broj 124
takav jezik
zabranjen.
je
hrišćanima
U Jakovljevoj 4,11 se
podrobnije bavi rečima koje
hrišćani govore jedni o drugima:
"Ne opadajte jedan drugoga,
braćo." Reč ovde prevedena kao
"opadajte" jeste katabalo, koja
znači prosto "govoriti protiv".
Mnogi hrišćani tumače Jakova da
to znači da ne smemo reći ništa
lažno o drugim vernicima. Ono
što on zaista kaže, jeste da mi
uopšte ne smemo govoriti loše o
svojim bližnjima, vernicima čak i
onda kada je ono što o njima
govorimo istina. Greh kojim se
Jakov ovde bavi nije govorenje
laži, nego govorenje protiv.
Jedan od grehova u koje
hrišćani veoma lako upadaju je
ogovaranje. U nekim hrišćanskim
zajednicama, ako bi se isključilo
ogovaranje, jedva da bi neki
drugi oblik konverzacije ostao!
Kolinsov engleski rečnik (Collins
English Dictionary) nudi dve
definicije ogovaranja koje
navodimo:
dovoljno da hrišćani izbegavaju
zlobu u svome govoru. U Mateju
12,36 sam Isus izričito upozorava
da se klonimo svakog praznog
govora: "A ja vam kažem da će za
svaku praznu reč koju budu rekli,
ljudi odgovarati u dan suđenja."
Premda Novi zavet izričito
zabranjuje ogovaranje, mnogi
hrišćani tretiraju ovu pojavu kao
relativno "bezopasan" greh.
Međutim, Bog na to ne gleda na
takav način. U Rimljanima 1,2930 Pavle nabraja neke od
posledica čovekovog okretanja
od Boga. Evo dela te liste: "Puni
zavisti, ubistva, svađe, lukavstva,
zloće, klevetnici, opadači,
bogomrski, siledžije, hvališe,
oholi, izmišljači zla..."
Uloga ogovaranja u ovoj listi
je značajna. Neki od stavova srca
neposredno povezani sa
ogovaranjem jesu svađ a,
lukavstvo i zloća. Samo
ogovaranje svrstano je sa ljudima
koji su "opadači, bogomrsci,
siledžije, hvališe, oholi, izmišljači
zla". Hrišćani koji se upuštaju u
1. Dokono i prazno ćaskanje;
2. Razgovor koji obuhvata
maliciozno ćeretanje ili
govorkanje o drugim ljudima.
Dva prideva koja se ovde
vezuju uz ogovaranje su prazno i
maliciozno (zlonamerno). Nije
jul/avgust 2013.
49
ogovaranje mogu misliti o sebi
kao o "izuzetku", ali Bog ne gleda
na njih na takav način.
Opasnost od ove vrste govora
izneta je u silaznom redosledu
prideva u poslanici Jakovljevoj
3,15: "...zemaljska, duševna,
đavolska" (mudrost). Hrišćani
koji dozvoljavaju sebi da
ogovaraju druge ljude - naročito
svoje bližnje, vernike, direktno su
neposlušni Božjoj Reči. Kao
rezultat toga, oni se nalaze na
klizavom terenu. Pre nego što
shvate šta se dešava, već su
skliznuli sa "zemaljske" do
"duševne", i zatim sa "duševne"
do "đavolske" mudrosti. U
Jakovu 3,6 apostol kaže,
"Postavljen (jezik) među našim
udima, pogani sve telo..." Vernik
koji greši ovom vrstom govora u
stvarnosti nanosi zlo kako samom
50
sebi, tako i tom delu Tela
Hristovog kome pripada.
U Mateju 7,1-2 Isus kaže: "Ne
sudite da vam se ne sudi. Jer će
vam se suditi sudom kojim vi
sudite, i meriće vam se merom
kojom vi merite."
Upravo su iz glagola (na
grčkom) prevedenog kao "suditi"
izvedene naše reči kritika i
kritikovati. Kada dopuštamo sebi
da kritikujemo druge ljude na
takav način da proglašavamo sud
(ili presudu) nad njima, mi smo
neposlušni Pismu i krivi zbog
stava pobune prema Bogu. To
nas izlaže sindromu opisanom u
Jakovljevoj 3,15: "zemaljska,
duševna, đavolska" (mudrost).
Kada dođemo u situaciju da se ne
slažemo sa vladanjem naših
bližnjih, hrišćana, dopušteno je, a
ponekad i neophodno, slediti
broj 124
model apostola Pavla prilikom
njegovog neslaganja sa Petrom u
pogledu judaističke prakse. U
Galatima 2,11 piše: "U oči mu
(Petru) protiv stadoh."
Pavle nije kritikovao Petrovo
ponašanje u razgovoru sa
Varnavom i Titom. Umesto toga,
otišao je lično Petru i izneo mu
svoja neslaganja. Da je Pavle
pogrešio, kritikujući Petra iza
leda, odnos između njih dvojice
možda bi trajno bio razoren. Ali,
kao što vidimo, u 2. Petrovoj
3,15, napisanoj neposredno pred
kraj Petrovog života, on govori sa
srdačnim priznanjem o tome šta
"ljubljeni naš brat Pavle, po
danoj mu mudrosti, pisa".
Solomun u svojim izrekama
iznosi sledeći princip postupanja:
"Javan ukor više vredi nego tajno
prijateljstvo" (Priče 27,5). Različite vrste situacija u kojima
možemo biti primorani da
govorimo (javno) o lošem
vladanju neke osobe mogu nastati
onda kada se po zakonu
obavežemo da nastupimo kao
svedoci.
odgovornost donošenja presude
nekome drugome.
Specifičan greh na koji nas
Isus upozorava jeste uzimanje
uloge sudije kada nas Bog nije
zadužio da to činimo. On nas
takođe upozorava da ako se
upustimo u kritikovanje drugih
ljudi, usled toga - na ovaj ili onaj
način - istoj vrsti kriticizma
podleći ćemo i mi sami zauzvrat.
Biblijske analize koje proniču
štetnost zloupotrebe jezika
verovatno ostavljaju tek
nekolicinu među nama koji bi se
usudili da se proglase
"nedužnima".
Ako prepoznamo da smo
uistinu krivi za povređivanje
drugih ljudi našim jezikom i
samim tim i za skrnavljenje nas
samih, kao i Tela Hristovog,
moramo se pokajati i tražiti Božje
oproštenje i očišćenje. Takođe,
može biti potrebno da zamolimo
za oproštenje i one koje smo
povredili.
____________
Derek Prince
U tom slučaju naša je dužnost
da govorimo istinu, potpunu
istinu i ništa osim istine. Niko ne
može u isto vreme da bude i
svedok i sudija. U takvoj situaciji
mi ne igramo ulogu sudije, već
svedoka.
Ostavljamo
jul/avgust 2013.
51
N
E ZADRŽAVAJ SE
U PROŠLOSTI
„Ja braćo ne smatram da sam
to već dohvatio. Ali jedno znam:
zaboravljajući ono što je iza
mene a pružajući se za onim što
je ispred mene...“
(Filipljanima 3:13)
U
Delima apostolskim možemo pročitati detaljnu priču
o Savlu iz Tarsa, koji je
kasnijepostao poznat kao apostol
Pavle. Pre svog obraćenja on je
očajnički progonio Božiji narod.
Međutim, jednog dana, idući
putem za Damask, sa zadatkom
da nemilosrdno progoni Crkvu,
doživeo je dramatičan susret sa
Gospodom Isusom i obratio se.
Gospod mu je rekao: „Nego ustani i uđi u grad i biće ti rečeno šta
treba da uradiš“ (Dela 9:6).
Toga dana, Gospod je
promenio Savlovu sudbinu i dao
mu novi cilj. Dotadašnji
progonitelj Crkve, postao je jedan
od najvećih Gospodnjih apostola,
koji je imao odgovornost da nosi
evanđelje neznabošcima, da ih
izvede iz mraka na svetlost, iz
sotonske vlasti u Božiju milost
(Dela 26:18).
Sa revnošću većom od one
kojom je progonio Crkvu, Pavle
52
je posvetio svoj život
propovedanju evanđelja, a iza
sebe je ostavio svoju prošlost.
Shvatio je da „ako je dakle neko
u Hristu, novo je stvorenje; staro
je prošlo, evo novo je
nastalo“ (2. Korinćanima 5:17).
To je bilo njegovo
svedočanstvo a u ovome je bila
njegova pobeda: držati se smelo
Reči Božije, bez obzira na
prošlost! Naš uvodni stih nam
otkriva kako je uspeo da se suoči
sa svojom prošlošću i to je pouka
za sve nas.
Pavlovo svedočenje otkriva
upravo ono što Bog hoće da uradi
u životu svake nanovo rođene
osobe koja je prihvatila Reč
Božiju, bez obzira na prethodni
način života. Gospod Isus može
svakog čoveka promeniti zauvek
i dati mu novu sudbinu.
broj 124
Njegova Reč u tebi će
promeniti tvoj život i kreirati tvoj
svet kroz uticaj Svetoga Duha.
Zbog toga ćeš kao i apostol
Pavle, biti potpuno posvećen
Gospodu i Njegovom evanđelju.
Smelo izgovaraj Reč, i nemoj
dopustiti da bilo šta, uključujući i
tvoju prošlost, unese strah u tvoju
revnost za Hrista i da te ništa ne
spreči da uneseš Njegovu svetlost
u svoj svet.
MOLITVA
Hvala ti dragi nebeski Oče što si
me izabrao pre postanka sveta,
da drugima otkriješ Hrista kroz
mene. Ja upravljam svoj pogled
na Tebe i Tvoju večnu milost,
držeći se Tvoje Reči i istine,
donoseći plodove pravde, Tebi na
slavu i hvalu, u Ime Gospoda
Isusa. Amin.
Za dalje proučavanje:
Galatima 2:20; 2:18-19
__________________
Anita Oyakhilome
Prevod Mira Vasiljević
SVITAC
T
okom večernje šetnje sa svojom majkom, neko od djece je na
obližnjoj livadi primijetio svijetlu tačkicu. Bila je manja od
odraza najmanje zvijezde na površini vode. Svjetlo je odjednom
nestalo, ali su se pojavila druga svjetla. Majka je djeci objasnila da ta
svjetla potiče od svitaca. Našla je jednoga id ala ga djeci da ga
pogledaju. Mali insekt je emitovao tako slabo svjetlo da ga se
onomoglo vidjeti samo u mračnoj noći.
Na velikoj livadi života ima ljudi čiju prisutnost primjećujemo tek
kada u životu nastupe trenuci mraka. Onda ovi, naizgled beznačajni
životi, zasvijetle hrabrošću, vjerom, prijateljstvom, pobožnošću ili
ljubavlju. Poznajemo li takve ljude?
Malo svjetlo u mraku života vrijedi više od hiljadu onih koja
blješte samo na suncu napretka i zdravlja.
Contemporary Ilustrations
jul/avgust 2013.
53
A
UTORITET OD BOGA
A
ko ne hodaš u autoritetu
koji ti je Bog dao, neko
drugi će ga uzeti i iskoristiti
protiv tebe.
,,Koji živi u zaklonu
Višnjega, u sjeni Svemogućega počiva.“
-PSALAM 91:1
Na prvom mjestu je da
postoji duhovno prebivalište ili
pozicija na kojoj se mi nalazimo
kao vjernici u Isusa. Zajedno sa
ovom pozicijom dolazi i autoritet.
Ovaj autoritet je ono što
neprijatelj želi. Ako uspije da
postigne da mi zanemarimo
autoritet koji nam je Bog dao,
sotona će ga uzeti i iskoristiti
protiv nas. Ovo neće imati efekta
samo na nas već i na one koji su
nam povjereni. Slijedi nekoliko
stihova iz Biblije koji se tiču naše
pozicije i duhovnog autoriteta.
Analiziraćemo neke od njih.
,,Izvede me na prostrano mjesto i izbavi
me, jer sam mu mio.“
-PSALAM 18:19
54
,,Noga moja stoji na
pravom putu; na
skupštinama ću blagosiljati Gospoda.”
-PSALAM 26:12
Vjernici bukvalno posjeduju
svoje duhovno mjesto. Tvoja
obaveza kao vjernika je ne samo
da znaš svoju poziciju, već i da
budeš na njoj. Ako ne znaš svoje
mjesto, onda nećeš moći ni da
funkcionišeš u tijelu Hristovom.
broj 124
Pozicija i autoritet koje nosiš
sa sobom mogu da budu
izgubljeni ili ukradeni. Jasan
biblijski primjer za to je Juda
Iskariotski. Nakon što se Isus
uznio na nebo, učenici su se
okupili da se mole. Petar je tada
objasnio šta se dogodilo sa
Judom:
„Naime, u knjizi
Psalama je napisano:
dom njegov neka
bude pust i ne bilo
nikoga ko bi stanovao
u njemu.”
-DJELA 1:20
Juda je trajno izgubio svoje
duhovno
mjesto
(poziciju)
načinivši grijeh (Djela apostolska
1:16-17). Ovo je glavni metod
koji neprijatelj koristi kako bi
izbacio ljude iz njihovog
duhovnog autoriteta. Tako je
postigao da Adam i Eva padnu,
da budu izbačeni iz raja i da on
preuzme vlast nad njima i nad
svime čime su oni vladali.
Adam i Eva su imali najvišu
poziciju autoriteta na zemlji.
Svako živo biće i sva priroda su
bili pod njihovom vlašću. Bog je
rekao: „Da načinimo čovjeka po
svojemu obličju, kao što smo mi,
koji će biti gospodar od riba
morskih i od ptica nebeskih i od
stoke i od cijele zemlje i od svih
jul/avgust 2013.
životinja što se miču po
zemlji“ (1. Mojsijeva 1:26). Ništa
na ovoj zemlji u duhovnoj ili
fizičkoj stvarnosti nije bilo iznad
ljudskog autoriteta, jedino Bog.
Kada je Adam posjedovao taj
autoritet, nije bilo bolesti,
zemljotresa, gladi ili siromaštva.
Bila je to nebeska vladavina na
zemlji, sve dok je Adam hodao u
zajedništvu sa Bogom i koristio
autoritet i silu koje mu je Bog
dao. Sa Adamovim grijehom, sve
je prestalo i ništa više nije bilo
pod
njegovim
autoritetom.
Učinivši grijeh, Adam je svoju
duhovnu poziciju koju je imao,
prepustio Božijem neprijatelju.
U
Pismu
se
nalazi
svjedočanstvo o tome kako se
sotona hvalio kada je kušao Isusa
u pustinji. Sotona Ga je odveo na
visoku goru da Mu pokaže sva
carstva ovoga svijeta i tada je
rekao:
,,Tebi ću dati svu vlast
ovu i slavu njihovu,
jer je meni predana i
kome hoću daću je.“
-LUKA 4:6
Bog je povjerio autoritet
Adamu, a ovaj ga je prepustio
sotoni. Adam je tako izgubio i
više nego li samo svoju duhovnu
poziciju. Sve što mu je Bog
povjerio na staranje je bilo
55
ugroženo i pod uticajem onoga
što se dogodilo. Nastupilo je
postepeno propadanje prvobitne
harmonije i reda.
Jedan od primjera je i
životinjsko carstvo. Dok je bila
aktuelna Božija i Adamova
vladavina, lavovi nisu proždirali
druge životinje; kobre nisu imale
smrtonosne i otrovne ujede;
jagnjad nisu imala razloga da se
boje vukova ili drugih grabljivaca
(Isaija 65:25). Međutim, nakon
pada u grijeh, vidimo da su
žrtvovane nedužne životinje kako
bi se čovjek obukao (1. Mojsijeva
3:21). Kasnije možemo da
pročitamo o neprijateljstvu i
strahu između ljudi i životinja
nad kojima je čovjek nekada
imao vlast (1. Mojsijeva 9:2).
Sama planeta je osjetila
posljedice. Zemlja je postala
prokleta
i
ponašala
se
neprijateljski prema čovjeku, jer
56
je morao naporno i mučno da radi
kako bi zemlja donijela plodove,
iako ih je ranije darežljivo
pružala (1. Mojsijeva 3:17-19).
U Rimljanima 8:20 (EČ) piše: „A
tvorevina Božija potčinjena je
ništavnosti ne svojevoljno.“
Ništa na ovoj zemlji, bilo
duhovne ili fizičke prirode, nije
izbjeglo posljedice čovjekove
neposlušnosti. Nepravda, smrt,
bolest, siromaštvo, zemljotresi,
glad, zaraze i mnogo još toga je
došlo na zemlju. Izgubio se
božanski
red
i
autoritet.
Adamovo potomstvo je naučilo
da mrzi, zavidi i ubija. Neprijatelj
je preuzeo autoritet koji je Bog
dao čovjeku radi zaštite i brige i
okrenuo ga je protiv svih
stvorenja, te ga je koristio za
uništavanje i smrt.
_________
John Bevere
Prevod B.E.
broj 124
DJELO BOŽIJE MEĐU ROMIMA
N
akon raspada Jugoslaviji se izdešavalo dosta ratova, podjela i
kriza... Paralelno sa lošim i negativnim dešavanjima, stvorili su
se i novi uslovi za širenje evanđelja. Riječ Božija ide naprijed,
propovijeda se uprkos problemima, preprekama, u vrijeme i u
nevrijeme. Zahvalni smo Bogu za to.
U svim novonastalim državama crkve su porasle, osnovane su
nove, otvorene različite paracrkvene organizacije koje nastoje da
pomogu u izvršavanju Velikog poslanja.
Ipak, jedna grupa ljudi koja živi u svim dijelovima nekadašnje
Jugoslavije, doživljava posebno probuđenje. U pitanju su Romi.
Može se slobodno reći, uz poštovanje prema svemu drugom što se
dešava u različim krajevima i mjestima, da je to pravo probuđenje.
Ovo je posebno izraženo na jugu Srbije. Naime u Leskovcu je prije
nekih tridesetak godina otpočeo rad na širenju evanđelja među
Romima. Danas je tamo mnogo vjernika. Širom Srbije su poslani
misionari u romska naselja, što je rezultiralo rađanjem novih crkava
skoro svuda gdje Romi žive. Naravno, ima još mnogo posla da se
dosegnu oni koji još nisu dosegnuti Riječju Božijom, ali zaista ima
dosta razloga da slavimo Boga i da Мu zahvaljujemo za sve ono što
je dosada učinio među Romima.
B.E.
jul/avgust 2013.
57
PRIHVATI ISUSA
Ako još ne poznaješ Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda
Isus kaže:
„Ja sam vrata, ako ko uđe kroz mene, biće spasen.” Jovan 10,9a
Biblija kaže:
„Svako ko prizove ime Gospodnje biće spasen.” Rimljanima 10,13
„Dragi Gospode, ja vjerujem u Tebe. Vjerujem da si poslao svoga
Sina da umre na krstu za moje grijehe, da je On sahranjen i da je
vaskrsnuo treći dan, baš kao što je i napisano u Bibliji. Kajem se za
stvari koje sam učinio a koje su Te povrijedile. Molim Te oprosti mi
moje grijehe. Molim Te dođi u moje srce i u moj život. Očisti me i
pomozi mi da živim ispravno. Želim da se i moje ime nađe zapisano
u knjizi života. Priznajem da si Ti moj Gospod i Spasitelj. Molim Te
ispuni me Svetim Duhom kao što si obećao u Svojoj Riječi. Hvala Ti
Gospode. U ime Isusa Hrista. Amin.”
Moli ovu molitvu sa vjerom
i Isus će postati tvoj Spasitelj i Gospod.
58
broj 124
Nađi vremena
Nađi vremena da se smiješ,
to je muzika duše!
Nađi vremena da čitaš,
to je temelj mudrosti!
Nađi vremena da razmišljaš,
to je izvor snage!
Nađi vremena da budeš ljubazan,
to je put ka sreći!
Nađi vremena da radiš,
to je cijena uspjeha!
Nađi vremena da se igraš,
to je tajna vječne mladosti!
Nađi vremena za snove,
to je put do zvijezda!
Nađi vremena da živiš,
jer život prolazi brzo!
Autor nepoznat
Download

P - O nama