A P A R I N
S E R G E I
1
2
I
z pregoleme zemlje na Istoku, koja se raspadala kao plane-
I
tarna gromada, prispeo je Sergej Aparin u premalenu zemlju na Balkanu, zgrbljenu uz nekadašnji carigradski drum,
a koja se tih dana, ružno i kukavno, već raspadala kao karikatura, u krvi i blatu.
Milan
Komnenić
Stigavši pre petnaestak godina u naš vilajet zahvaćen besovima, ovaj slikar-tajnotražilac je, igrom istorijskih reminiscencija, nehotice podsetio da su pre gotovo tri stoleća, u stihijnim seobama, desetine hiljada Srba otišle u Rusiju, u svoj sudbinski,
beskrajni plavi krug sa zvezdom.
OD
MAŠTARSTVA
DO
SLIKARSTVA
Pet zapisa o
Sergeju Aparinu
U opštem raspamećenju i rasulu, u haosu i rasturu, u krševinama i fantomima jedne zemlje na izdisaju, ovaj tankoćutni i
smerni čovek, uspeo je da sačuva svoju osećajnost, svoju nadarenost i svoj intelekt, maštarski se izdigavši iznad mutljaga
svakidašnjice. Satkan od fine duhovne građe, samotarski se
posvetio onoj vrsti slikarstva koje nastaje iz maštarstva i odbija
da se podanički povodi za hirovima i novotarijama.
Čeznutljivim sanjarijama uporno prizivajući svoje hiperborejske vedrine, Aparin je slikajući izmaštao bajkoliku i zaumnu
sagu sa snažnim uplivom iracionalnog i nesvesnog. Čak se pri
tom nije ustezao da plodove folklorne uobrazilje dovede u vezu
sa tvorevinama moderne tehnologije. Na takvom sinkretičnom
spoju nastali su nadrealistički oblici ovog slikarstva. Kao da je
neki mesečar leteo beskrajem i potom nam ponudio snimke
svojih frenetičnih vizija. U tom pogledu, dovoljno je obratiti pažnju na dve velike kompozicije, sa više nego rečitim nazivima:
«Gde su dolazili anđeli» i « Između vremena».
3
4
II
U atelje ovog slikara prvi put sam stupio maltene
kao što neoprezna ptica ulazi u kavez.Iz pitomine dvorišta u tren oka smo se popeli u vidovnjačko gnezdo.
Slike sa zidova snažno su sugerisale izvesnu očaranost. Zemun je, uostalom, tog dana treperio u blagosti
miholjskog leta. Svetlost je kosimice sipila kroz krovne
prozore, rasipajući odsjaje po ateljeu koji je u nečemu
podsećao na laboratoriju alhemičara. Zlataste ljuspice davale su mekotu snovnim prizorima koji su, poput
naplavina, prekrivali Aparinova platna.
Asketska urednost odmah je uputila posetioca na
jednu od mogućnih postavki : red u vaseljeni i harmonija sfera imaju se odraziti u komponovanju i strukturi slike. Takva postavka je možda proistekla iz mistike istočnog hrišćanstva: nimalo slučajno, znatan broj
Aparinovih slika nastao je u znaku asketskih formi isposnika, monaha, tajnovidaca, otšelnika i bogotražitelja. Potom je slikar u mističku percepciju iznenadno
«ugradio» izvesnu, po duhu zapadnjačku koncepciju
koja dozvoljava sinkretičko ukrštanje sakralnog i profanog. Tim putem on je zakoračio u nasleđe zapadnjačke fantastike i nadrealizma.
Već na prvi pogled postaje očigledno da je ovaj
slikar obdaren nesvakidašnjim smislom za čudesno.
Otuda, svaka njegova slika, bez izuzetka, predstavlja
bezmalo pustolovinu sa težnjom da se pronikne u zaumno i okultno.Samozatajan i pitom, ali obuzet mišlju
o onostranom i magijskom, o nadvremenom i nadrealnom, Aparin nas preko svojih platana vodi opsenarskom stazom između snoviđenja i priviđenja, između
vremena i iluzija. On nas konačno uvodi u imaginarni
vidikovac, u maštarnik, u čardak ni na nebu ni na zemlji, u radionicu začudnosti i misterija. Već na pragu,
posetioca napušta podozrenje i obuhvata vrtoglavica
gledanja.
Kakvim je to vilenjaštvom zanet ovaj dolaznik sa
Istoka? I šta u suštini znači njegov začarani dvorac
koji se dijabolično preobražava u leteće korablje? Kakva je to maskarada, šta prikrivaju i šta otkrivaju sve
te alegorije?
STENA
ulje na platnu 130 x 150 cm. 1995
5
III
Podsmehnuvši se sebi, u nekoj prilici Aparin se slikao s kapom arlekina na glavi. Znamo za mnoge preteče takvih travestija. Jednome od njih, Salvadoru Daliju, učinjena je ovde počast na kompoziciji velikih razmera i još većih konfabulacija. Slikar je arlekinski poveo karneval ili bal pod maskama; u raspaljenom kermesu
uspeo je da sačuva bezazlenu draž igre. Kanda nam kriomice i šeretski dobacuje
da je u toj inscenaciji sve logično, samo što je u polazištu malčice pomereno.
Ako je taj fantazmatski svet iščašen iz zgloba, više nema podele na moguće i nemoguće. Riboglavac svira, riboglava vodenica melje žito, skakavci sa
konjskim glavama nadiru iz Apokalipse,
dvorci plove rekom zaborava, dirižabli nose
brodove, bregovi sa crkvama lete kroz oblake,
kljunoliki đavolak sa štencima pozira slikaru za
štafelajem, gradovi uzleću, žabe drže utvrđeni grad na plećima, kiridžije jašu na sablaznim
konjima koji su postali vremekazi.
Aparinov slikarski postupak zasniva se na
onome što su ruski formalisti nazivali oneobičavanje. Pomerivši stvari iz logičnog položaja, slikar im samim tim pomera i značenje. Enigmu čini preobražavanje običnog u neobično,
pri čemu se logično i racionalno gotovo zanemaruju. Jedno od ponajvećih čuda sastoji se
u tome što su, zahvaljujući imaginaciji, čuda
mogućna češće nego što obično mislimo.
Čin slikanja i samo slikarstvo postaju čin
opčinjavanja i samo maštarstvo. Dakle, slika
nastaje kao međučin u halucinantnom izvođenju misterije. Začudno i alogično se ukrštaju u
plastičnom pozorju gde se izvodi štošta neizvodivo, nespojivo i nesvodivo na racionalno
iskustvo. Prizori se smenjuju vrtoglavo, ali u
raslojenim prostorima i u raspuklinama između raznih vremena. Tu i tamo daju se primetiti
«citati» iz baroka i manirizma. A oni pak svedoče
o Aparinovom «izboru po srodnosti» koji se obelodanjuje bez ustezanja. Sa utanPOSMATRAČ
ulje na dasci 60 x 45 cm.
1995
čanošću i finoćom slikar odoleva izazovima linije, kolorita i odnosa svetlo-tamno.
Kao da je ruka vilenjaka utisnula tajni znamen Aparinovim slikama. Negde u
ispreturanosti, u hotimičnoj zbrkanosti i raspršenosti detalja valjda je mag skrio šifru ili ključ odgonetke. Bez njih nije lako stupiti u fantazmagorijski poredak ovog slikarstva koji borhesovski rečeno, podseća na vrt sa stazama što se račvaju.
6
7
ISPOD OBLAKA
ulje na platnu 100 x 65 cm. 1995
IV
Pred slikama Sergeja Aparina često sam prizivao u sećanje njegove mogućne prethodnike, fantaste i maštare, sa alegorijama i nadrealnim rekvizitarijom. Tu i tamo primećivao sam trag onog zaumlja koji seže iz ruskih bajki, preko Gogolja i Babelja do Zamjatina i braće Strugacki. Međutim, opsenarsku nedostižnost kojoj je usmerena poetika ovog slikara
neočekivano sam pronašao u naizgled bezazlenim ali magičnim rečima Čehova: «Lepo je tamo gde mi nismo».
Sanjareći o daljinama i krajevima do kojih se stiže samo maštom, Aparin je naslikao ciklus kompozicija pod zajedničkim nazivom «Loco laudato». To je likovni slavopoj stvarnim gradovima, ali i izmaštanim mestima rasutim po imaginativnoj geografiji. Sva ta mesta su dignuta iz svojih temelja, nošena ikarovskom žudnjom za visinama. Preuzeti
iz stvarnosti, gradovi poput Fribura, Romona ili Sen Denija preobraženi su na ovim platnima u fantazme i noćne alegorije. Kakvi su ih dusi dignuli iz laguma? Kakva je mašta bila potrebna da se ti barokni gradovi zamisle kao leteće galije? Zar je zaista lepo samo «tamo gde mi nismo»?
Bilo kako bilo te reči su se ovaplotile u delima ovog dolaznika sa Istoka! Ma koliko da su nošene brzacima halucinantnog simbolizma i nadrealističke poetike, Aparinove slike predstavljaju, u izvesnom pogledu, melanholično sanjarenje o nedođin-zemlji, o nepočin-polju, o nedodir-nebu, o perivojima satkanim od sna i od magle, u kojima ponajviše ima onoga čega nema.
Čudesni prizori, potisnuti u nesvesno, naknadno izbijaju iz sećanja. S razlogom se jedna Aparinova slika zove « Iceberg of memory». Za nju (ali ne samo za nju) možemo reći da predstavlja spremnicu uspomena. Izvedena u prozirnoj gami, ali sa hladnim obrisima, ta slika oscilira između dekorativnog estetizma i futurističkih slućenja.
Pustivši mašti na volju, oko slike «Iceberg of memory» mogućno je isplesti asocijativnu i semantičku mrežu. Dakle, tako se može pretpostaviti da futuristička figura, u kojoj su detalji kosmičkih letelica
prepleteni sa stilizovanom arhitektonikom skakavca, produžava sintezu onih sanjarija o prolaznosti
i mističnoj prirodi vremena, koje su pre desetak godina našle odraza u slikama «Između vremena»
i «Prodavac vremena». Zna se da se odvajkada postavljalo pitanje kako uhvatiti vreme i smestiti ga
u ljudsko bitije. Na ovaj metafizički izazov Aparin odgovara likovnim simbolima i hladnom paletom
dočarava neku astralnu prozračnost. Od peščanika do modernih hronometara i časovnika vreme
je mereno
kao datost
koja izmiče,
ali pri tom, u
nezaustavivom
procesu
defini-
še sve stvari ovog
sveta. Šta od te datosti ostaje u pamćenju i kako nju likovno izraziti? A vreme bez pamćenja
– da li je ljudska činjenica? Čak
i u kosmogonijama, izvan ljud-
8
PRODAVAC VREMENA I
ulje na platnu 80 x 60 cm. 1994
PASTORALES MÉDITERRANÉE
ulje na platnu prečnik 90 cm. 1997
9
PRODAVAC VREMENA II,
ulje na platnu 62 x 64 cm. 1996
skog iskustva da li ono ima pomenutu funkciju određi-
na bujno razmnožavanje formi, na «sejanje» nepovezanih
vanja stvari?
detalja po platnu i na preobilje nesrodnih motiva u struk-
Osvrćući se na Aparinovu opčinjenost vremenom, ina-
turi slike.
če retku među slikarima, podsetiću na jednu od bizarno-
Kraci krhkog skakavca preobražavaju se u udove pre-
sti zapadnjačke tradicije. Na vrhuncu moći, španski car
potopskog gmaza ili u antene čudesne naprave koja le-
Karlo V voljno se odriče prestola i povlači se u samostan
teći vreba. Skele, užad, potpornji, bicikl i kojekakve alat-
Husta u Estramaduri da bi pravio časovnike. Nije li taj ču-
ke oko golemog zvona pretvaraju se u likovnu arabesku
dak možda jedan od prototipova Aparinovih prodavaca
na ivici apstrakcije. Grozničavi sklop skakavca, njegova
vremena?
linearna «arhitektonika» poslužili su Aparinu prilikom obli-
Začudni gradovi ili zamkovi sa kulama-motriljama,
kovanja nekoliko skulptura, odnosno «objekata» koji su
preobraženi u brodovlje sa strelastim veslima, lete pre-
plastično dopunili naslikane alegorije. Tako sićušna i krh-
ko imaginarnih nebesa, dok dirižabli krstare kroz eterske
ka forma poprima strahotnu simboliku one zveri iz Apo-
beskraje sa baroknim raskošima u celini i u detalju. Po-
kalipse.
red fantastičnog manirizma ( ukoliko je ovaj izraz iole pri-
Časovnici ugrađeni u konjske slabine ili u uzvitlane zvo-
kladan), Aparinovo slikarstvo često poseže za stilskim fi-
nike, sa klatnima koja su se zanjihala u nedohvate, otku-
gurama baroka. Dakako, pri tome se prvenstveno misli
cavaju vreme ali ne beleže ono što je nadvremeno ili pak
10
IZMEĐU VREMENA III
ulje na platnu 180 x 100 cm. 2006
ono što postoji između vremena. Trgovci vremena sa
V
satnim mehanizmima koji su pokuljali iz tajnih ležišta, sa klatnima, utegama i zupčastim kotačima, sa
Slikovito rečeno, Aparin ide stazom koju je naznačio na-
oprugama, užadima i žicama, postaju znakovi op-
drealizam sa ustrajnim pozivanjem na podsvesno i snovno,
sesivne metafore kojom ove slike nastoje da prizovu
na prevlast iracionalnog i mašte. Međutim, ma koliko baštini-
sam dah vremena. «Postoji samo jedno vreme», za-
la iskustva «automatskog», dakle zaumnog stvaranja, nagla-
pisao je Šopenhauer, « i sva razna vremena jesu nje-
šavajući notu fantastike, Aparinova likovna pustolovina sve
govi delovi... Vreme nema ni početka ni kraja, nego
češće se približava magičnom realizmu.
su svaki početak i kraj u vremenu.» A odmah zatim fi-
Slikajući sasvim halucinantne i onostrane prizore, ovaj sli-
lozof zagonetno zaključuje rečju koja ide u prilog sli-
kar istovremeno u svom postupku primenjuje umeće starih
karstvu:
majstora. Premda se poigrava formama, on je veoma sa-
«Vreme je opažljivo a priori iako samo u vidu linije».
vestan i ozbiljan u izvedbi. Starinski rečeno, on nesumnjivo
Koliko znam, ovo je redak iskaz o odnosu slike
raspolaže ozbiljnom spremom i umećem.
prema temporalnosti. Utoliko je dragoceniji što on
Naposletku, prisetimo se davnašnjeg paradoksa: slikar-
premošćuje razna vremena i ujedno uspostavlja
stvo manje gleda a više misli. U ovoj prilici, taj paradoks mo-
vezu sa pitanjem o prostoru. Jer, «prostor nikada
žemo preinačiti i reći: Aparinovo slikarstvo ređe gleda a če-
ne može da nestane, nego postoji stalno».
šće sanjari i mašta.
11
12
IZMEĐU VREMENA I
ulje na platnu 100 x 220 cm. 1993
13
14
uštinski smisao slikarstva Sergeja Aparina teži ka in-
S
tegralnoj slici i integralnom sagledavanju sveta. Njegova slika objedinjuje u sebi ono sveto trojstvo, one
tri svete sile „Geist” (Duh), „Seele” (Duša=Srce) i „Leib”
(Telo). On je predodređen na baroknost, integralnost (koja u
sebi izmiruje dah antike, renesanse i ludilo savremenog sveta) eklekticizam i kosmopolitski esteticizam.On drži do kon-
Dragan
Jovanović
Danilov
tinuiteta stvari, do verodostojne Tradicije i nasleda. Barokno
ustrojstvo Aparinove slike podrazumeva protejsku bujicu slika i fantazmi, goruće preobilje detalja, sliku koja će biti prizma sa hiljadu lica i odsjaja, neobuzdani zanosni ples Bahanata i Koribanata. Reč je o estetici „gustog postavljanja slike” i simultanih ekscesa. Estetici prožetoj humorom, logikom u apsurdnom, žarijevskim ludilom jednog mediteranskog ludog karnevala, kao i zrnom apolinerovske ludosti.
Aparinove sanjalačke kosmogonije imaju sve odlike
BROD NA
DIRIŽABLU
ars phantastica. Brodovi koji plove vazduhom nošeni dirižablima, časovnici, leteće ribe, morski konjici, zvona, drveće koje se završava kamenim kapitelima - sve je to smešteno u jedan neobičan mise en scene. Sa mnogo kombinatoričkog predumišljaja, eklektičkih reprogramiranja i zanosne virtouznosti, Aparin nam pripoveda svoje enigmatične,
i začudne priče, imajući kao repere: Mikelandelovu Sikstinu,
Surbarana, Vermera, Dalija, Tipkea.
Za Aparina, slikarstvo je jezik „Mašte i strasti”. A strast
je sama supstanca vremena. Njegova slika nastaje iz nesvodive palimpsestične jedinstvenosti njegove podsvesti,
15
odakle sve vredno i dolazi u umetnosti. U igri večnog vra-
U slikarstvu ovog umentika mi se susrećemo sa re-
ćanja, sve je u svemu - nalaže ono poznato mistično-teo-
ligionznošću jedne više opsednutosti. A njegova opčinje-
zofsko uverenje.
nost levitacijom i vodom, njenim magijskim erotizmom i
Sve je na Aparinovoj slici isprepleteno kao u alhe-
luminiscenacijama, kao i bezmikrobnom svetlošću i mi-
mijskim arkanama, sve je otvoreno za radijacije i kolinea-
stičnim predelima, moguće, potiču iz slikarevog detinjstva
cije sa gledaocem. Slikar je tu archeus, kalemar u epohal-
provedenog na obalama Dona. Aparinovo slikarstvo im-
nom nasledu. Ali on nije tek puki, plesnivi arheolog, već ar-
ponuje ozbiljnošću i neizbežnošću saopštenog i predo-
hitekta novih svetova, onaj koji je spoznao tesnu metafizič-
čenog. Ta heliotropnost i toržestvenost su pravi melem u
ku povezanost između vremena i zlata, i metafizičko zna-
ovom mahnitom, mijazmičnom svetu u kome, jejtsovski
čenje Objavljenja. Njega zanimaju nauka, parapsihologi-
rečeno: „Stvari se ruše, centar ne drži više, anarhija je pro-
ja, ono vanvremeno. On svoje uporište traži u predvreme-
valila svetom”.
nu, u sakralnom prapočelu, ali i u svetosti bitka. Njegova
Zlato sa Aparinovih slika priziva mistitični sjaj ikone
ekscentrična i kompleksna slika visokog emotivnog nabo-
te hijeratičnost duševne beline, čistote i snage, upućujući
ja utemeljena je mnogoglasnim mnogoznačjem subjekti-
na smisao jednog višeg sublimiranog reda. A zlato na svo-
viteta, pa stoga njegova umetnost nameće obavezu goto-
joj slici može isijati samo onaj koji i sam ima u sebi zlatnog
vo šampolionskog čitanja, prilikom koga bi se kritičar mo-
praha i svetlosti u duši.
rao poslužiti i veštinama restauracije, paleografije i reevokacije, jer svaka je Aparinova slika, na neki način inicijacija u eleuzinsku misteriju.
PLIMA
ulje na dasci 47 x 79 cm. 1994
16
NOĆ NA RTU PILAR (centralni deo triptiha)
ulje na platnu 111 x 123 cm. 1996
17
TROJKA
ulje na platnu 110 x 135 cm. 1995
18
IZMEĐU VREMENA II
ulje na platnu 200 x 166 cm. 1994
19
I SKORO SVI SVETI
ulje na platnu 162,5 x 130 cm. 1997
20
21
PROLAZNICI
ulje na dasci 90 x 95 cm. 1995
22
KOD POTOKA U JABUKOVOM SADU
ulje na dasci 71 x 74cm. 1997
23
RIBARI
ulje na dasci 30 x 70cm. 1998
24
BOŽJIM DANOM
ulje na platnu 61 x 46 cm. 1997
25
POPODNE / JERESOSOS
ulje na platnu 112 x 126 cm. 1997
26
27
28
METEORI
ulje na platnu 139 x 118 cm. 2004
29
30
TAMO GDE SU DOLAZILI ANĐELI II
ulje na platnu 105 x 200 cm. 2003
31
TAMO GDE SU
DOLAZILI ANĐELI I
(detalji)
ulje na platnu
105 x 200 cm.
2003
32
KLEPALO
ulje na platnu 58 x 30 cm. 1997
33
SKICA ZA SLIKU TAMO GDE SU DOLAZILI ANĐELI
ulje na platnu kaširano na dasci 54 x 21cm. 1996
DRUGI DAN
ulje na platnu 100 x 120 cm. 1996
34
ROMONT I (LOCO LAUDATO)
ulje na platnu 140 x 130 cm. 1998
35
LOCO LAUDATO
ulje na platnu 162 x 149 cm. 1997
36
37
ESTAVAER LE-LAC II (LOCO LAUDATO)
ulje na platnu 82 x 70 cm. 1998
38
MORAT III
NOĆNI LETOVI
(LOCO LAUDATO)
ulje na platnu 82 x 104 cm. 1999
39
LA FEMME & L’HOMME DU CHÂTEAU GRYÉRES
LOCO LAUDATO
DIPTIH
ulje na dasci 40 x 35 cm. 1997
40
varijanta
ulje na dasci 14 x 18 cm. 1998
41
42
EDELVAJS ZA MIŠELA
ulje na platnu 82 x 104 cm. 1999
43
BULLE LOCO LAUDATO
ulje na platnu 55.5 x 75 cm. 1999
44
45
ROMONT II (LOKO LAUDATO)
ulje na platnu 73 x 100 cm. 1998
SAINT DENIS (LOCO LAUDATO)
ulje na platnu 80 x 133 cm. 1998
46
ESTAVAER LE-LAC I (LOKO LAUDATO)
ulje na platnu 81 x 41 cm. 1998
47
48
ESTAVAER LE-LAC III (LOCO LAUDATO)
ulje na platnu 90 x 160 cm. 1998
49
50
VETROVITO
ulje na platnu 70 x 80 cm. 2002
51
GDE JE KATARINA WEIS?
ulje na platnu 110 x 70 cm. 2002
52
ČASOVNIČAR IZ ZUGA
ulje na dasci 30 x 50 cm. 2001
53
54
SVITANJE/FRIBOURG
ulje na platnu 90 x 87 cm. 2004
55
SNEG- H.C. Andersen
ulje na platnu 87 x 90 cm. 2005
PIVO
ulje na dasci 33 x 24 cm. 2006
56
REKVIJEM ZA DOLLI
ulje na platnu 38 x 48,5 cm. 2003
57
AVGUST
ulje na platnu 110 x 90 cm. 2003
58
LJULJAŠKA. ERISOS
ulje na platnu 130 x 97 cm. 1997
59
DISCOLOGY
ulje na platnu 40 x 53 cm. 1999
60
HODAJ SA NAMA
ulje na platnu 100 x 96 cm. 2004
61
62
eško svodivo na bilo kakve modele iz istorijskog nasie-
T
đa moderne, ili na analogiju sa nekim oblicima likovnog
izraza aktuelne umetničke prakse (postmoderne), nje-
govo slikarstvo je prepoznatljivo kao deo savremenog senzibiliteta i čudovišne osetljivosti za pojave koje su na samoj ivici
mogućeg ili nemogućeg. I uprkos njegovoj „čitkosti” u deta-
Sreto
Bošnjak
lju ili u celini figuralnih sklopova, ono se javlja kao jako subjektivizovana, zatvorena jezička kontrukcija koja se ne može do
kraja razumeti (ili doživeti), ako se u nju ne uđe otvorenih čula
i oslobođenom svešću, kojom raspolažu samo pesnici i maštari. Aparin se po pravilu ne služi kriptosimbolima i oblicima
ezoterijskog prenošenja značenja u tajnu šifru, pa ipak svet
njegove slike opire se našem iskustvu i to ne zbog obilja ele-
MEGA
EMPIRE
SLIKARA
APARINA
menata, ikonografskih jedinica, kojima je gusto posejana površina platna, već zbog neuhvatljivih odnosa između pojedinih jezičkih struktura radi kojih se menja i značenjska i vizuelna
osobina oblika u odnosu na naše čulno iskustvo. Reč je o nesvakidašnjoj ikonografskoj univerzalnosti, o paralelizmu egzistencija naslikanih predmeta iz vremenski i funkcionalno udaljenih situacija, čime se diže zavesa iza koje se otvaraju nepoznati predeli „drugog” sveta. Aparin je ozbiljan slikar, koji zna
da je slikanje i zanat, veština vladanja slikarskom materijom i
sposobnost praćenja osećanja na njihovom putu do konačnog oblika. Slika disciplinom i strpljenjem velikih posvećenika, kojima je slikanje bezmalo sakralni čin. Boju meša na podlozi, stavljajući potez preko poteza, čas gusto, pastuozno, zasićeno pigmentom, čas lako i lazurno, po nekim unutrašnjim
63
pravilima ritmičkih kretanja ruke koja otkriva oblik i
likovnih simbola. Kada se jedan oblik prepoznat-
čuva prirodu same boje. Svi prelivi, kontrasti i har-
ljiv kao deo postojećeg sveta, celovit ili fragmen-
monije, kojima se odlikuje celina slike, sadržani su
taran, nedovršen ili intencijom slikarske svesti okr-
i u svakom detalju forme i prostora.
njen spoji sa drugim oblikom, celovitim ili nedovr-
Kako sam Aparin kaže, on oseća neku čudnu
šenim, izvan normi i principa iskustvene stvarno-
strepnju u času kada pristupa činu slikanja, ritualu
sti, on postaje celovit oblik nadiskustvene stvar-
slikanja, kao da oseća da je svet oblika i svet su-
nosti.
ština kojim će se baviti nedostupan njegovoj sli-
On se ponaša, postoji i otkriva kao uvod u jed-
karskoj moći. To je možda ona ista strepnja o kojoj
nu drugu stvarnost iza polja fizičke moći percep-
govori Mića Popović kada kaže da je slikar, kada
cije. Postaje preteći, uzbuđujući, odlazeći u nepo-
se nađe pred čistim belim platnom kao pred bez-
znato, otkrivajući nemoguće. Naša žudnja za ot-
danom, provalijom koje se plaši, ali zna da u nju
krićem tajne, potreba da shvatimo proces i utvr-
mora da skoči. „Umetnik pouzdano zna”, kaže na
dimo kauzalne veze i odnose unutar jednog jezič-
drugom mestu Mića Popović, „da bez velike ira-
kog sistema u osnovi je poetska kategorija stanja
cionalnosti nema velike umetnosti, ni bez velike
svesti koja traga za otkrićem smisla. Za našeg sli-
strepnje ozbiljnog rezultata, ni bez modela bez-
kara poetski govor je žudnja za potvrđivanjem ne-
merja - modela prave mere”. Istina, kod Aparina
mogućeg. Zato ikonografska struktura Aparinove
je ta strepnja pomalo drugačijeg karaktera, nje-
slike i ne pruža onu čitkost, kakvu i koju nam pru-
ni izvori su u dubljim slojevima bića, u onim pra-
ža slika klasične figuracije. Oblik na njegovoj sli-
iskonskim prostorima u kojima se jezik javlja kao
ci se ne javlja ni kao autonomni predstavnik odre-
činjenica komunikacije, starija od mišljenja i sta-
đene predstave, ni kao transmisija jasne poruke.
rija od osećanja. Zato je ta strepnja plodotvorna,
Forma je ovde u stalnoj transformacijskoj situaciji,
oslobađajuća, ona je deo procesa kojim se slikar
menja se u svakom novom dodiru sa drugom for-
preobražava u sliku. Izgleda da se Aparin, svo-
mom na jednom višem esencijalnom nivou, na ko-
jom osnovnom koncepcijom slike, suprotstavlja
jem se značenje formira jedino kao mogućnost.
kompletnoj istoriji moderne umetnosti kao proce-
To isto moglo bi da se kaže i za karakter i
su koji je vodio eliminisanju granica između umet-
funkciju simbola na njegovoj slici. Simbol nije ni
nosti i života.
diskurzivan, ni deskriptivan, on se ne može razlo-
Taj proces je, u stvari, posledica gubljenja
vere i u umetnost i u život, vere koja je još u sred-
žiti, umnožiti, pojednostaviti. Ne može se ni „razumeti”. Pa ipak, on je do izvesne mere podložan
njem veku bila prirodni oblik čovekove egzisten-
analizi kao činjenica kompozicije ili činjenica pro-
cije. U slavnoj Hojzinginoj knjizi „Jesen srednjeg
cesa usložnjavanja unutrašnje strkture vizuelnog
veka” opisani su bezbrojni primeri koji potvrđuju
fenomena. On je činjenica i likovnog mišljenja i li-
životvorno prisustvo umetnićkog dela u svakod-
kovnog jezika, kojom se scena ili prizor slike pre-
nevnom životu, ali ne navodi ni jedan primer koji bi
obražava u metafizički prostor. Stoga i nije važno
potvrđivao bilo kakvo nastojanje da se umetnost
što Aparin nije tvorac novih simbola, njegovi sim-
spusti na nivo svakodnevnog, efemernog čoveko-
boli su pretežno arhetipskog porekla (krst, barka,
vog sveta. Aparin, dakle, brani kao i svi viziona-
konj, krila, voda, zemlja, nebo) i oni su delovi nje-
ri čovekovo pravo na nadu, na veru u postojanje
gove metafizike, koja je u njegovoj slikarskoj prak-
nekog drugačijeg sveta koji će iluziju snova preo-
si uzdizanje jedne stvarnosti do druge, stvarnosti
braziti u iluziju života. Zbog toga se oblik na Apari-
čula i iskustva do stvarnosti intuicije i imaginacije.
novoj slici svojom ikonografskom pozicijom i zna-
Zbog toga ni jedna njegova slika nije zasnovana
čenjskom strukturom izdvaja iz konteksta tradicio-
kao celovit prizor uslovljen jedinstvom mesta i vre-
nalnog shvatanja funkcije prirodnog oblika u svetu
mena.
64
MOJ SVETIONIK
ulje na platnu 76 x 66 cm. 2005
65
Prepoznatljiva u svakom detalju, ona je ap-
Možda je duh ovog slikarstva ipak uslovljen
solutno nepoznata (nespoznata) u svom totali-
sintezom ruskog mističnog bića i evropske po-
tetu. Na toj prividnoj ili stvarnoj dvojnosti (detalj-
trebe za redom. Mereškovski na jednom mestu
celina) drži se smisaona arhitektonika slike koja
kaže: „Svet nije bio niti će biti onakvim kakvim
je uvek put u tajnu. Aparin se ne trudi da izmi-
ga sada vidimo. Ovo stanje koje se danas nudi
šlja nove oblike i nove situacije, on nekom ma-
našem ograničenom razumu i našem čulnom
gijskom radnjom preobražava viđeno u “druga-
iskustvu u prostoru i vremenu je samo jedna
čije viđeno” i na toj relaciji gradi nadrealnu situ-
od bezbrojnih mogućnosti pojavnosti sveta....”.
aciju svoje slike. Jedan oblik se prirodno pre-
Na jednom drugom mestu piše: „Dakle, nije u
obražava u drugi, prerastajući iz jedne u dru-
pitanju san, priviđenje, reč je o nečem sasvim
gu dimenziju vizuelne i duhovne komunikacije.
realnom, kada duša sagledava druge svetove,
Tako se to Janusovo lice slike ne očitava samo
druge prostore i vremena kojima teži celokupni
kao metaforična dvojnost prizora, koja počiva
razvitak sveta kako organskog tako i neorgan-
na jedinstvu antinomičnih figuralnih elemenata,
skog...”.
istrgnutih iz nekog drugog poretka stvari, već
kao celovitost nove prizornosti bez granica.
Aparin, upravo karakterom svoje mašte,
svojom vizijom, negira viđenje sveta koje se de-
Formalno stilski, ovo slikarstvo bi se moglo
šava samo u „jednoj tački prostora i vremena”
posmatrati kao svojevrsna varijanta nadrealiz-
i uvodi novu logičku dimenziju u slikani prizor.
ma, ali u onom širem smislu reci koja podrazu-
Ovaj prizor može biti motivisan prolaznim uzro-
meva pre svega moć fantazije. Reč je o onom
cima koji su u stvari kauzalni odnosi između
„smislu za neobičnu, osvajajuću, paradoksal-
„aktera” prizora, ali za kreativnu svest otvore-
nu kulturu”, kako to kaže Breton, kojom se hrabrost mašte podstiče na nova stvaranja izvan
ograničenog sveta čulnog iskustva. Zato je gotovo neverovatno, koliko je na ovim slikama novih „kovanica” kojima je Aprin svet likovne figuracije obogatio novim jezićkim elementima.
Ima u tome i nešto od blistavog puta dekadencije simbolizma u idilične predele nestvarne
svetlosti; ima asocijacija na metafizičke situacije „drugog talasa” nadrealizma Dalija, Magrita,
Delvoa i Pjer Roja. Ali u onoj, dubinskoj strukturi Aparinove slike koja nosi ritmove njegovog
bića, oseća se trag ruskog nasleda slikara ne-
ne mašte sve se dešava na jedinstvenom planu
materijalne i duhovne jezičke strukture iz koje
niče delo.
Aparin je eklektik, u onom smislu koji taj pojam određuje kao oblik pamćenja stvari i pojava koje odgovaraju njegovoj stvaralačkoj nameri. Ali gde je granica slikarske mašte koja
ima samo jedan jedini izvor energiju bića slikara? Može li on sa istim intenzitetom (i bez novih vanjskih podsticaja) da stvara oblike koji ne
pripadaju ni jednom svetu koje čovek poznaje?
Šta ostaje slikaru kada slike počinju da liče jed-
oklasicista i romantičara s kraja 18. i prve po-
na na drugu, nego da se vrati svom inspirativ-
lovine 19. veka, a preko njih italijanske umet-
nom početku, svetu koji nigde ne postoji. Kako
nosti istog vremena. Možda se baš u ruskom
naslikati nepoznato, nespoznato, nepojmljivo,
romantičarskom slikarstvu, ili kasnom klasiciz-
nemerljivo?! A slikati se mora da bi se opstalo i
mu može naći poreklo one posebne ozarenosti
da bi svet opstao.
Aparinove slike koja se kupa u čudesnoj sve-
Čistotom vizije i veštinom slikanja Aparino-
tlosti ružičasto-zlatnih odblesaka, možda su sa
va figuracija ide u red duhovnog elitizma: ona
istih izvora uzeti i neki od Aparinovih simbola
u svom metaforičkom diskursu i simboličkim
(barke, oruđa, delovi arhitekture) koji se slažu u
esencijama nosi deo sudbine istorijskog lika
vizionarske celine kompozicija.
66
slike.
PREDVEČE. GEOMETRIJA OBALE
ulje na platnu 70 x 50 cm. 2001
TRI MOSTIĆA I (triptih)
ulje na platnu 40,5 x 92 cm. 2005
67
68
OSTRVO KRF. TRI MOSTIĆA II (triptih)
ulje na platnu 152 x 86 cm. 2006
69
PORTO KAUFO I
ulje na platnu 97 x 40 cm. 2006
SEA FIRE
ulje na platnu 43 x 74 cm. 2004
70
PERAST II
ulje na platnu 50 x 70 cm. 2001
71
PERAST III
ulje na platnu 81 x 86 cm. 2005
72
PERAST I (triptih)
ulje na platnu 140 x 203 cm. 2001
73
TOPAO ZID
ulje na platnu 91 x 83 cm. 2006
74
BAKA ANGELINA
ulje na platnu 61 x 66 cm. 2006
75
SUNČANI SAT ILI KOCKA ŠEĆERA
ulje na platnu 81 x 86 cm. 2005
76
Être Ange, Étrange
ulje na platnu 195 x 162 cm. 2006
77
JOŠ TOPLI PESAK
kombinovana tehnika, papir 34 x 32 cm. 2003
78
VODENICA
ulje na platnu 786 x 81 cm. 2005
79
ZELENI POTOK
ulje na platnu 200 x 100 cm. 2006
80
81
82
STOLICA ZA POETU III
ulje na platnu 84 x 91 cm. 2005
POMETNJA
ulje na platnu 70 x 50 cm. 2003
83
STOLICA ZA POETU III
ulje na platnu 120 x 100 cm. 2003
84
JESENJSKO / PUŠKIN
ulje na platnu 90 x 80 cm. 2006
85
TAORMINA
ulje na platnu 56 x 75 cm. 2002
86
NOĆ. SICILIJA
ulje na platnu 130 x 100 cm. 2003
87
88
MIHOLJSKO LETO
ulje na platnu 61 x 66 cm. 2005
89
90
SVIRAČI
papir, tuš, olovka, akvarel 45,5 x 48,5 cm. 2002
91
ETNA
ulje na platnu 45,5 x 60 cm. 2002
92
NARANDŽASTI GRAD
ulje na platnu 72 x 44,5 cm. 2002
93
94
TRIO
ulje na dasci 50 x 49 cm. 1999
LE PETIT CONCERT
ulje na platnu 76 x 66 cm. 2005
95
KRAJ LETA
ulje na platnu 35,5 x 70 cm. 2003
96
VELIKA RIBA
papir, olovka, tuš 66,5 x 48 cm. 2003
97
NOĆ. JUG / U ČAST VOJE STANIĆA
ulje na platnu 90,5 x 40 cm. 2006
98
99
ADRIATIC TIME
ulje na platnu 231 x 103 cm. 2006
100
101
SEĆANJE NA MOG DEDU
ulje na platnu 40 x 50 cm. 2001
102
103
104
ICEBERG IN
MEMORIES
ulje na platnu
cm.
2006
160 x 130
105
106
CRVENE STEPENICE
ulje na platnu
60 x 120 cm.
2005
107
108
KAVALETA
papir sangina, crna i baraon olovka 69 x 29 cm. 2006
109
110
A
rtizam Sergeja Aparina reprezentuje čudo iskustva
i formiranja kao zaloge višeg od talenta. Svaka njegova slika tvori različitost “stila ideja”, a ne “stila je-
zika”, kako kaže Schopenhauer. John Ruskin u svojoj petotomnoj teoriji slikarstva (Modem painters, 1843-1860) razli-
kuje “ogromnost” (gotika) i “veličinu” (antika). Sa Aparinom
stupa na snagu razumevanje “ogromnosti” i “veličine” kao
Dejan
Ðorić
elementa građe za sliku, dakle ne vrednosti po sebi. On
kao artifex postulira poziciju slikara-demijurga koji se nadnosi nad oba smisla određenja (sažetih u fr. terminu grandeur). Tako je Aparin jedan mali bog jednog velikog sveta
slike, koji za sebe ukida granice između ovde i tamo, prostora i vremena, kauzalnost poretka stvarnosti i hijerarhije materije (donji svet, prošlost) - razuma (svet čoveka, sa-
ISTORIJSKO,
VIŠE OD
ISTORIJE
dašnjost) - vizije (viši svet budućnost). Aparinova pozicija likovnog vladara svetova ukida čak i klasične i poznate dihotomije gotika-antika, azijatstvo-evropejstvo, fantastično-realno, date još u antičkoj teoriji temeljnih distinkcija, koje boje “zmajeve krvi” (indijska crvena) podređuju mirnim, prosunčanim bojama grčke čistote. Topos njegovog
slikarstva svoj smisao pronalazi u održanju na granicama i
iznad svetova.
Sergej Aparin je slikar koji ume superiorno i tajanstveno da se kreće najudaljenijim sobama dvorca, i najvišim hodnicima kula istorije, bile to samo odaje istorije slikarstva, sa sigurnošću onog, koji je učestvovao u njihovom
stvaranju ili zna nešto više o njima. Ukidanje predmetne ra-
111
112
zlike između onog iz starine i onog iz budućnosti ne zatvara svodivost, to je pogled s druge strane horizonta ljudskog,
Nitzscheovog “više ljudskog”.
Samo Aparinovo slikarstvo, apstrakujemo li naslikane
moderne artefakte, moglo bi vice versa da se situira u više
vekova, u čežnjivu domovinu manirizma XVI i XVII veka, kao
pandan Monsu Desideriu ili Antoineu Caronu, u crni simbolizam francuskog spleena XIX veka, u Hockeov neomanirizam Wiener Schule des Phantastischen Realismus.
Sa njegovih slika neodoljivo bije crnilo melanholije,
izanđalosti istorije, napuštenih odaja lelujavih draperija vremena, pomešano sa zlatom hijeratičnih, božanskih ikona.
Nemoćni smo da odredimo šta je vrednije, šta čvršće drži
ključeve spoznaje.
Ceo Aparinov opus deluje kao paralelno putovanje
onih što su između “ogromnosti” i “veličine” izabrali realnost
onostranosti koja ukida dimenzije, gde su zapravo sve dimenzije realne. Metodi uzdizanja duše u svetovima funkcionišu kako u ars phantastica tako i u misticizmu religije. Njegove slike građene su u najboljoj tradiciji klasičnog slikarstva.
Međutim, složenost, grandioznost i lakoća stvaranja
te konstrukcije nju samu dovode u pitanje, postavljajući nas
u nedoumicu nerazumevanja čuda. Uprkos konstruktivnosti
i temeljnosti naslikanih formi one su u miksturama htenja u
drugo, u stalnom su prelazu.
Aparinove slike izazivaju oko, rugaju se jednodimenzionalnom umu, kao što ulažu blagu ironiju u objektivnost slikanog. Kao itinereri i bedekeri nadstvarnosti, one svoja naslućena i daleka znanja pozajmljuju iz petog elementa sveta, akaše, koja čuva informaciju o prošlosti, budućnosti i sadašnjosti.
Sloboda i pobuna njegovog sveta večne promene smisao ima samo ako je obasjana, transcendirana, obogotvorena.
Tvoreći neslućene vizije konačnih stanja sreće i smirenja,
prozore i prizore u više, Aparin pruža ono najređe i najdragocenije - vaznetu svetlost božanskih sfera kao svetlost i sjaj
uma.
POSLEDNJI TAKSI
ulje na platnu 40 x 50 cm. 2002
113
ZELENI OKTOBAR
ulje na platnu 70 x 100 cm. 1998
114
ŽUTI SKAKAČ
kombinovana tehnika 50 x 100 cm. 2003
PLAVI SKAKAČ
kombinovana tehnika 50 x 100 cm. 2003
115
116
FOSIL I
bareljef
kombinovana tehnika
48,5 x 30 cm. 2002
VELIKI ŠETAČ I
kombinovana tehnika 100 x 200 cm. 2003
117
118
FOSIL III
bareljef
kombinovana tehnika
80,5 x 40 cm. 2002
VELIKI ŠETAČ II
kombinovana tehnika 100 x 200 cm. 2003
FOSIL I I
bareljef
kombinovana
tehnika
49 x 23 cm. 2002
119
120
SKAKAVAC
papir, sngina, crna i braon olovka 98 x 54,5 cm. 2006
121
VELIKI CRVENI ŠETAČ
ulje na platnu 130 x 300 cm. 2006
BUCEFAL I
papir, olovka, tuš 49 x 25 cm. 2003
BUCEFAL II
papir, olovka, tuš, sangina 49 x 27 cm. 2003
122
123
124
GVOZDENI
mesing, gvožđe, plastika 106,5 x 94 x 15,5 cm. (bez postolja) 2006
125
BIOGRAFIJA
Rođen 1961. u Voronežu, Rusija
Završio Art institut u Voronežu 1981.
Od 1991. živi i radi u Beogradu.
SAMOSTALNE I VAŽNIJE GRUPNE IZLOŽBE
1992. Grupna izložba „Jesenji Zemunski salon“ – Beograd
1993. Samostalna izložba – Galerija Stara kapetanija – Zemun
1994. Samostalna izložba – Galerija Kolarac – Beograd
1994. Grupna izložba - Balkanski istočnici – Muzej savremene umetnosti – Beograd
1995. Samostalna izložba – Art expo – Budimpešta, Mađarska
1995. Samostalna izložba – Galerija Arkade – Budva
1995. Grupna izložba – „Svetlost i voda“
– prateća izložba 36. Oktobarskog salona Beograd
1995. Samostalna izložba – Galerija GSP – Beograd
1995. Grupna izložba – 22. Zemunski salon – Beograd
1995. Grupna izložba – „Likovna scena“ - Galerija Cvijeta Zuzorić – Beograd
1996. Samostalna izložba – „Evro Art“ – Ženeva
1996. Samostalna izložba – Galerija Art medija – Beograd
1997. Samostalna izložba – Galerija Jugoslovenskog slikarstva – Beograd
1997. Samostalna izložba – Međunarodni Centar - Art fantastika
- Château Gruyére – Švajcarska
1998. Samostalna izložba – Galerija Spinaker – Herceg Novi
1999. Samostalna izložba – Galerija Forum – Fribourg – Švajcarska
1999. Samostalna izložba – Međunarodni Centar - Art fantastika
- Château Gruyére – Švajcarska
1999. Grupna izložba – „Miris žene“ – Pariz, Francuska
2000. Samostalna izložba – Galerija Fin Art, Zug, Švajcarska
2002. Samostalna izložba – Galerija Am Hof, Zug, Švajcarska
2003. Samostalna izložba – Galerija Udruženja Ruskih likovnih umetnika, Voronež, Rusija
2004. Samostalna izložba – “Galerie de la Cathedrale”– Fribourg – Švajcarska
2004. Samostalna izložba – Galerija Sveti Stefan – Crna Gora
2004. Samostalna izložba – Galerija Spinaker – Herceg Novi
2005. Samostalna izložba – Art Expo – Njujork, SAD
2005. Samostalna izložba – Galerija InerArt – Njujork, SAD
2005. Grupna izložba – H.C. Andersen+ Castle Vorergaard, Danska
2006. Grupna izložba – Horizonti, Villa La Ferdinanda - Artemino, Italija
2006. Grupna izložba – Culture a Confronto - Barletta, Italija
2006. Grupna izložba – Salon fantastike Chimeria - Sedan, Francuska
2006. Grupna izložba – Être Ange, Étrange - Grand Palais, Pariz, Francuska
2006. Samostalna izložba – Galerija Art Point – Beograd
NAJVAŽINE UMETNIČKE KOLONIJE:
1995. Art kolonija – Sićevo
1996. Sveta gora, Hilandar, Grčka
1998. Sveta gora, Hilandar, Grčka
2001. Fluli, Švajcarska
KONTAKT:
[email protected]
www.aparin.com
126
BIBLIOGRAFIJA
Ðorić Dejan
nezavisno izdanje S. Mašića
Beograd, 1993
Ðorić Dejan
izdavač D. Ðorić
Beograd, 1995
E.Bénézit
E’ditions Gründ
Paris, 1999
Nikola Kusovac
Ðorđe Kadijević
Sreto Bošnjak
izdavač M. Todorović
Beograd, 2000
Renzo Mezzacapo
Etienne Chatton
Lito Terrazzi
Firenze, 2000
Александр Соломин
независимое издание
Воронеж, 2000
Etienne Chatton
Lalli Editore
Siena, 2001
Dragoslav Bokan
Izdavač Veduta
Beograd,2002
Amidžić Biljana
Izdavač Fincom
Beograd, 2002
Grupa autora
izdavač Z. Ivanišević
Beograd,2003
Živković Stanislav
izdavač Matica srpska
Novi Sad, 2005
Claus Brusen
edition Brusen
Saeby, 2005
Jon Beinart
Melburn, 2006
Perić Ivan
izdavač I . Perić
Beograd,2006
Telo i duša slike
Pogled Mnemosine
Dictionnare critique et documentaire
Triptih. Izazov tradicije
Arte Europa
Екскурсия
Tra Sogno e Magia
Lepa Srbija
Iz dnevnika Galerie 107
Pogledi,vreme umetnosti
Srpsko slikarstvo XX veka
H.C.Andersen+
Metamorphosis
Metafizičko slikarstvo
127
Izdavač:
Art Point Gallery
Eurocentar, Beograd, Makedonska 30
[email protected]
+381 11 30 35 417
Direktor:
Dr Spec. Jelena Mihailović
Predsednik umetničkog saveta:
Nikola Kusovac, muzejski savetnik
Zahvaljujem se
gospodinu Nebojši Ikoviću, MILŠPED
i gospodinu Milu Ðuraškoviču,
Tekst:
Prof. Milan Komnenić
Sreto Bošnjak
Dragan Jovanović Danilov
Dejan Ðorić
NIBENS GROUP,
koji su pomogli u realizaciji ove knjige.
Sergej Aparin
Urednik i grafički dizajn:
Sergej Aparin
Danko Polić
Fotografija:
Branko Cvetić
Vladimir Bačlija
Petar Bokan
Mario Bralić
Duško Milijić
Zdenko Štromar
CIP - Kaтaлoгизациja y публикацији
Hapoднa библиотека Cpбиje, Бeoгpaд
75(497.11)”20”(084.12)
75.071.1:929 Aпapин C.
Priprema i štampa:
AПAPИH, Ceprej
Aparin Sergei / [tekst Milan Komnenić
... et al.] ; fotografija Branko Cvetić...
et al.]. - Beograd : Art Point Gallery,
2006 (Beograd : Kuća štampe). - 130 str.
: reprodukcije ; 32 cm
www.stampanje.com
Tiraž 1.000. - Biografija: str. 128. Bibliografija: str. 129.
Tiraž: 1.000 kom
ISBN 86-86657-00-1
a) Aпapин, Cepгej (1961-) - Сликe - Aлбуми
COBISS.SR-ID 135875084
Beograd 2006.
128
Download

A P A R I N - Kuća Štampe