Broj 31/godina XIII/oktobar 2013./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org
ŽIVOTNI RULET
HEPATITIS
Palićko jezero
Dragi prijatelji,
PRIJATELJI SAVEZA:
Broj 31/oktobar 2013.
4.
ŽIVOTNI RULET
5.
HEPATITIS
9.
TRANSFUZIOLOGIJA
I DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO
12.
HEMODIJALIZA ILI
TRANSPLANTACIJA BUBREGA?
13.
HODAJ USPRAVNO
- PALIĆ 2013.
Foto-video prilozi:
Tomek Bela
14.
Adresa Redakcije:
Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
Tel/faks: 021/6333-866
POKRENIMO SEBE
- PROMENIMO SVEST
17.
DESET PEHARA I MEDALJA
18.
TRANSPLANTACIJA
BUBREGA U SRBIJI
20.
EDUKACIJOM
DO DUŽEG ŽIVOTA
Štampa:
Štamparija MAXIMA GRAF ,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
21.
“JOŠ JEDAN DAN ŽIVOTA”
List izlazi četiri puta godišnje
i besplatan je.
Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.
22.
List je upisan u registar Ministarstva
za pravosuđe i lokalnu samoupravu
pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.
godine.
24.
OTVOREN CENTAR
ZA HEMODIJALIZU
PROBLEMI U DIJALIZNIM
CENTRIMA NA TERITORIJI APV
IMPRESSUM
SAVEZ BUBREŽNIH
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad
Bulevar oslobođenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866
Žiro račun: 340-2437-88
Za izdavača:
Radoslav Jovičić i Zoran Mišković
Glavni i odgovorni urednik:
Iris Peregi Kopčanski
Stručni saradnici:
Puk.prof.dr Zoran Kovačević
dr Jelica Alargić - KCV
dr sci. med. Vasilije Tomanoski načelnik specijalne bolnice za
dijalizu “Fresenius Medical Care”
[email protected]
Tiraž – 1.500 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovački
[email protected]
Lektor:
Nada Abramović
Na osnovu mišljenja Ministarstva za
Nauku, tehnologiju i razvoj broj
413-00-281/2002-01 od
19.06.2002. godine.
Ovaj časopis je oslobođen plaćanja
poreza, jer je „publikacija
od posebnog interesa za nauku“.
PIB: 100454425
26.
AKCIONI PLAN ZA
SPROVOĐENJE STRATEGIJE
UNAPREĐENJA POLOŽAJA
OSOBA SA INVALIDITETOM
Zoran Mišković,
predsednik saveza
bubrežnih invalida
Vojvodine
Ministarstvo
rada i socijalne
politike
Pokrajinski
sekretarijat za
zdravstvo,
socijalnu
politiku
i demografiju
Dobro
jutro
Srbijo!
U ime uređivačkog odbora časopisa
‘’Nefro’’, posebno mi je drago što je naš
časopis br. 30 izazvao pravu reakciju, kako
kod našeg članstva, tako i u krugovima
eminentnih zdravstvenih stručnjaka.
Vaše reakcije putem telefona, mejlova,
dopisa i dobronamernih sugestija i predloga, stvorile su u nama čvrsto i optimističko ubeđenje da smo na pravom putu
rešavanja naših životnih problema i pravom
putu afirmacije našeg Saveza kao neraskidivog partnera u svim komunikacijama
sa nadležnim institucijama i društvenim
okruženjem. U tom pravcu, potrudili smo
se da u ovom broju časopisa „Nefro“,
prema najavljenoj programskoj koncepciji, obradimo životne teme i ukažemo na
probleme koji prate našu grupaciju OSI.
Ovom prilikom objavljujemo par stručnih
tekstova koji će nesporno pomoći u shvatanju ozbiljnosti naše bolesti i približiti
informacije celom našem društvu o značaju
metoda lečenja bubrežnih invalida, a
takođe o još većem značaju u pristupu
afirmacije zaveštanja organa i donorstva.
Ovom prilikom, bitno je ukazati na jedan
veoma ozbiljan problem, a on se odnosi na
uslove i kvalitet dijaliza pri sadašnjim
dijaliznim centrima. Ukazujemo na činjenicu da su od strane države i na osnovu
odgovarajućih odluka Vlade RS, postavljeni temelji za primenu strategije poboljšanja uslova pri dijaliznim centrima do
2020. godine. Donešeni su i prateći Pravilnici o strandardima materijala za dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja kao i
Standardi laboratorijskog i konsultativnog
praćenja dijaliznih bolesnika. Ali, uvek
postoji ono ‘’Ali’’.
Nije dovoljno normativno regulisati
određenu oblast, a primenu prepustiti
tumačenju lokalnog menadžmenta. I dalje
se u dijaliznim centrima ne primenjuju
podjednako propisani standardi, počev od
elementarnih uslova higijensko - zdravstvene zaštite (neuslovni kreveti, dušeci,
čaršafi), kao i neobezbeđivanje uslova za
trajanje dijalize od minimum 4 časa. U
mnogim centrima se pod izgovorom ‘’Tenderske procedure’’ pacijenti upućuju da
kupuju u privatnim apotekama i na nelegalnom tržištu, vensko gvožđe, eritropoetine itd.
Pitamo se, kako je ovo moguće, kada
znamo da dijalizni centri imaju status
‘’Dnevne bolnice’’. Čemu takav status ako
nisu ispunjeni zakonski preduslovi, a prvenstveno da se u dnevnoj bolnici moraju
obezbediti pacijentu sva neophodna terapijska sredstva i uslovi boravka prema
bolničkim standardima. Takve usluge u
obračunskom delu padaju na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja,
odnosno u prenosnom smislu naplaćuju
se iz pacijentovog zdravstvenog osiguranja.
Pitamo se kada će jednom u našoj maloj
državici, nadležne službe Ministarstva
zdravlja izvršiti obilazak i nadzor svih
dijaliznih centara na teritoriji Republike
Srbije i sačiniti, ‘’ličnu kartu’’ dijaliznih
centara.
Ubeđeni smo da se i pored velikih finansijskih problema koje ima ceo zdravstveni sistem, elementarni uslovi pri dijaliznim
centrima mogu sa minimumom truda i
sredstava eliminisati, a to sve na žalost
zavisi od pojedinačnih odluka menadžmenta zdravstvenih ustanova.
Da ne bi bili i dalje kritičari stvari o
kojima pišemo već niz godina, moramo
pohvaliti i određene napore, poput otvaranja novih dijaliznih centara, kojim se
rasterećuju određene ustanove, a ujedno
se grade centri sa primenjenim normativima i standardima koji liče na Evropske
i time podižu ugled našem zdravstvu, a
obezbeđuju boravak našim pacijentima
primeren standardima 21 veka.
Ovom prilikom pozivamo sva naša registrovana udruženja bubrežnih invalida sa
teritorije Repulike Srbije, kao i sve zdravstvene institucije koje se bave problemima
bubrežnih bolesnika, da nam se obrate sa
svojim konkretnim predlozima, idejama i
obaveste nas o stanjima u svojim dijaliznim
centrima, kako bi smo mogli blagovremeno da putem javne reči, kroz naš časopis
utičemo na otklanjanje uočenih nedostataka.
Uz ovaj broj časopisa ‘’Nefro’’ dostavljamo Vam i brošure koje smo pripremili i
odštampali u sklopu podržavanja nacionalne kampanje Ministarstva zdravalja
RS ‘’Produži život’’. Nadamo se da će ova
stručna štiva biti svojevrsni vodič kroz
kvalitetnu dijalizu. Svi autorizovani tekstovi koje objavljujemo su sublimacija
svetskih, evropskih i standarda koji bi
trebali da se primenjuju na teritoriji Republike Srbije.
Puno srdačnih pozdrava
iz Novog Sada
ŽIVOTNI RULET
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
HEPATITIS
U prethodnom broju smo najavili stranice koje će
u narednim brojevima biti namenjene svima nama
kao putokaz kako da uspešno rešavamo životne
probleme i dobijemo prave informacije koje će pomoći svakom našem članu, našoj porodici, prijateljima i zdravstvenom osoblju. S obzirom na to, da
je važnost ovih tema za sve nas od velikog značaja, redakcijski odbor je odlučio, da se one nađu na
prvim stranicama našeg i vašeg časopisa “Nefro”
dr Zorica V. Dragaš
ZJZS – Centar za promociju zdravlja,
Subotica
dsk
up
Znač
e
č
n
i
aj už
nal nziju
ine t
okom az kr
dijal vi?
„Bubrežn
ize
a dijeta“
Šta je dnevna bolnica?
oj m
ese
za
li
Vrste dija
eg
bubr
i
k
č
a
Vešt
la
stu
fi
a
j
Mo
BI?
H
e
j
Šta
4
i ja
ab
e
tes
Hep
atit
is
?
ce
ti
ar
ek
ciju
sk
a
r
t
o
n
an
do anspl
e
o
češć
u
o d čnu tr
i
k
a
cij
Ka veri
cipa
i
a
t
r
d
V
a
Pa
tu za T
a
l
ak
p
t
z
e
a pr
ta
ncija n
e
Lis
v
b
u
S
eni kupac
Energetski zaštić
Lista lekova
Bespla
tno pa
Želi
rkiran
mn
je
am
Pra
ore.
vo
.. Ka
na
ko?
reh
a
bil
Pr
ita
av
ciju
on
až
ivo
t
Dij
Specifični vidovi diskriminacije
?
lantacije stvo
n transp
or
Šta nako
i don ak
t
gana
ć
je or
oda omo
d
štan
p
ui
eg
lni
un
nv
ali
cija
a so
je m
uđ
at
ai
Zave
n
vo
Pra
n
vo
Pra
Čiji
Ja i sportske
aktivnosti
Kako
do ku
ćne d
ijalize
?
069/712 547
069/712 557
069/712 535
Pra
vo
n
ŽIVOTNI RULET
Vreme razvoja hepatitisa (inkubacije) je
različito, i zavisi od
uzročnika (infektivnog
agensa). Može biti od
15 dana (hepatitis A)
pa čak i do pola godine
(hepatitis B i C).
Jetra je mekotkivni, smeđecrveni organ
klinastog oblika, obavijen vezivnom
ovojnicom (Glissonova ovojnica ili
kapsula fibrosa hepatis). Najveći je organ
u trbušnoj šupljini, i smeštena je sa desne
strane neposredno ispod dijafragme.
Težine je 1200-1600 gr i sastoji se od 2
režnja (lobusa), od kojih je desni oko 6
puta veći od levog. Žučna kesica naleže
u prednji deo desnog žleba, sa donje
strane (fossa vezike felee). Jetra je srpastom vezom (ligamentum falciforme
hepatis) pričvršćena za dijafragmu i
prednji trbušni zid. Glatku, sjajnu površinu, konveksnog oblika, pokriva trbušna
maramica (peritoneum). Desni režanj
jetre je gornjom granicom u visini petog
rebra, a donja ivica je na desnoj strani
ispod grudnog koša, i ne prelazi donju
ivicu desnog rebarnog luka. Jetra ima
dvostruki krvosudni sistem (portalni i
hepatični). Oko 80% krvi ulazi portalnim
krvotokom kroz venu porte, a oko 20%
kroz arteriju hepatiku. Karakteriše je
dobra prokrvljenost, a protok krvi iznosi
oko 1,5 litar u minutu. Hepatičnom arterijom jetra dobija hranu i kiseonik, a
portalnim krvotokom dospevaju hranljive materije i ostali sastojci koji su
apsorbovani u probavnom traktu (iz
želuca, tankog i debelog creva), a u jetri
se uglavnom i metabolišu. Interesantno
je dodati da se alkohol najvećim delom
resorbuje iz želuca. Parenhim jetre sačinjava veliki broj temeljnih funkcionalnih jedinica, jetrenih režnjića (lobuli).
Jetreni režnjić je heksaedričnog oblika,
i grade ga jetrene ćelije (hepatociti).
Drugi tip ćelija su Kupfferove ćelije,
koje pripadaju retikuloendotelnom
sistemu (RES). Odnos Kupfferovih i
parehimatoznih jetrenih ćelija (hepatocita) u tkivu jetre je 3:17. Metaboličke
funkcije se vrše u parenhimatoznim ćelijama, hepatocitima, dok Kupfferove
ćelije kao deo RES-a imaju sposobnost
fagocitiranja i odbrambenu ulogu. Ovaj
organ našeg organizma ima važnu ulogu
u metabolizmu masti (lipida), ugljenih
hidrata, i najvažnije belančevina (proteina). U jetri se stvara deo faktora zgrušavanja krvi (koagulacije), čuva se
gvožđe, različiti vitamini, omogućava
održavanje normalne koncentracije
šećera (glukoze) u krvi između obroka...
Najpoznatije je da jetra učestvuje u detoksikaciji materija unetih u organizam
– zajedno sa bubrezima, obavljajući
veliki posao u organizmu čoveka.
Najveća ”laboratorija” uklanja otpad,
otrove, slobodne radikale i sve ostalo što
nije potrebno, a taloži se u organizmu.
Ukoliko dođe do funkcionalnih poremećaja ili oštećenja (lezije) tkiva, kada
nastaju bolesti jetre i žučnih vodova,
određuje se aktivnost različitih enzima
u krvnom serumu. Ovakve, jednostavne
i pouzdane, analize imaju vrlo veliku
dijagnostičku vrednost.
H E P A T I T I S – etiologija
Hepatitis označava svaku upalnu
bolest jetre, koja može imati različite
uzroke, kao i načine prenošenja - kada
je infektivne prirode. Postoje određeni
lekovi čija upotreba može dovesti do
nezaraznog hepatitisa, odnosno oštećenja jetre (jatrogeno), pa je i to jedan od
razloga koji zahteva racionalnu i strogo
indikovanu upotrebu lekova. Etanol je
glavni sastojak alkoholnih pića i može
izazvati hepatitis koji nastaje obično
posle duže zloupotrebe i nije infektivne
prirode. Fibroza, ciroza i rak jetre su tada
učestaliji. Hepatitis se može razviti i kao
autoimuna bolest, i smatra se da je to
posledica delovanja kompleksa: virus +
antitelo. Osobe koje imaju alkoholnu ili
autoimunu bolest jetre češće oboljevaju
od hepatitisa C.
Hepatitis najčešće nastaje zbog infekcije virusima hepatitisa: A, B, C, D (uz
infekciju virusom hepatitisa B) i E. U
ovim slučajevima bolest je zarazna (infektivna). Ponekad se razvija kao komplikacija nekih drugih bolesti, odnosno
5
SA STRUČNE STRANE
posledica je delovanja drugih virusa:
parotitisa, rubeole, citomegalovirusa,
Epštajn-Barovog i virusa herpesa. Bolest
može biti uzrokovana parazitima ili imati
bakterijsku etiologiju (uzročnik je bakterija).
Vreme razvoja hepatitisa (inkubacije)
je različito, i zavisi od uzročnika (infektivnog agensa). Može biti od 15 dana
(hepatitis A) pa čak i do pola godine
(hepatitis B i C). Period vremena koji
prođe od momenta infekcije uzročnikom
(zaražavanja) do ispoljavanja znakova
(simptoma) bolesti označava inkubaciju.
HEPATITIS A
Virus hepatitisa A je enterovirus (nalazi
se u crevima). Prenosi se fekalno-oralnim
putem, dakle preko nečistih ruku, zagađene (kontaminirane) vode, hrane i
posuđa, ali i preko krvi i telesnih tečnosti. Izaziva akutnu bolest (koja naglo
nastaje), dok hronični oblik praktično i
ne postoji (izuzetno je redak). Učestalost
oboljevanja je tesno povezana sa higijenskim i sanitarnim uslovima životne i
radne sredine. Hepatitis A je jedna od
najčešćih infekcija kojima su izloženi
putnici, i zbog toga je veoma važno
sprovođenje preventivnih mera. Postoji
monovalentna vakcina, koja se može dati
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
osobama starijim od godinu dana. Daju
se dve doze, u razmaku od 6-18 meseci.
U Americi je 2006. godine najčešći
faktor rizika za dobijanje hepatitisa A
bilo putovanje u inostranstvo (od
ukupnog broja zaraženih, 15% činili su
putnici). Većina je imala kvalitetne turističke aranžmane tokom poseta zemljama u razvoju (hoteli visokog standarda).
HEPATITIS B
Hepatitis B virus (HVB), koji je otkriven 1965. godine, je uzročnik a izvor
infekcije je inficirani čovek. Ovaj virus
je 50-100 puta zarazniji od HIV virusa
(koji izaziva sidu). Može izazvati
akutanu i hroničnu bolest, a prenošenje
može nastati horizontalnim i vertikalnim
putem. Horizontalni put prenosa je preko
krvi zaražene osobe (igla, brizgalica,
pirsing, tetovaža, lični pribor), zatim
preko telesnih tečnosti (sekreta i ekskreta) - najčešće je ne zaštićenim polnim
odnosom (heteroseksualnim i homoseksualnim). Vertikalni put prenosa je sa
majke na plod, najčešće tokom porođaja. Prosečna inkubacija je 60-90 dana.
U ukupnom stanovništvu (opšta populacija) prokuženost virusom hepatitisa
B varira od 0,1 do 20% odnosno od 1 do
200 nosilaca virusa hepatitisa B na 1.000
HEPATITIS C
Hepatitis C virus najčešće razvija hroničan oblik bolesti, koji obično prelazi
u cirozu jetre. Najčešće se prenosi preko
krvi zaražene osobe, i vrlo retko preko
telesnih tečnosti. Prosečna inkubacija je
50 dana. Bolest se razvija podmuklo, i
može biti asimptomatična 10-20 godina.
Vakcina koja će sprečiti hepatitis C ne
postoji. Oboleli od hepatitisa C su priemčivi na viruse hepatitisa A i B, pa zato
treba da budu vakcinisani. Imunizacija
se sprovodi davanjem monovalentne ili
kombinovane vakcine, a unakrsni imunitet se ne razvija.
Primarna prevencija
hepatitisa ~ opšte mere
Simptomi i znaci hepatitisa:
opšti i specifični
Dijagnostika ~ Hepatitis B
Posle razgovora sa obolelom osobom
(anamneza) i fizikalnog pregleda lekara
koriste se i drugi dijagnostički postupci
i pregledi. Određuje se aktivnost enzima,
zatim prisustvo specifičnih antigena/
antitela u serumu, koji su markeri akutne
ili hronične infekcije virusom hepatitisa
B. Ultrazvučni preglad gornjeg abdomena ili biopsija jetre mogu biti od velike
pomoći u diferencijalnoj dijagnostici.
6
ili lekove, ili su izložene delovanju hepatotoksičnih hemikalija iz životne i
radne sredine, zatim osobe promiskuitetnog i seksualno rizičnog ponašanja
(hetero i homo), intravenski narkomani,
kao i osobe koje primaju krv i derivate,
žive sa dijalizom...Rizik postoji kod
određenih kozmetičkih tretmana
(manikir, pedikir, tetoviranje ili pirsing)
kao i kod akupunkture, ukoliko se ne
izvodi stručno. Postoji i profesionalna
izloženost kod laboratorijskih i zdravstvenih radnika (na određenim poslovima), ali i u nekim drugim profesijama.
stanovnika. Prokuženost u opštoj populaciji je veća u tropskim krajevima i
Istočnoj Aziji, nego u Evropi i Severnoj
Americi. Hronične komplikacije hepatitisa B su najčešće ciroza jetre i hepatocelularni karcinom, od kojih godišnje
u svetu umire oko 1 200 000 ljudi.
Najpoznatiji i najvažniji opšti ili nespecifični znaci su: umor, malaksalost,
temperatura, groznica, gubitak apetita,
mučnina, mogući su bolovi u zglobovima i mišićima, kao i bolovi u gornjem
delu trbuha (abdomena), promene na
koži... Specifični znaci su: bol ispod
desnog rebarnog luka, uvećanje jetre
(hepatomegalija), žutica (na koži), žuto
prebojene beonjače, tamno obojena
mokraća, bela stolica, ponekad pojava
proliva... Odrasle osobe češće imaju
simtome bolesti nego deca (retko). Često
je da bolest protiče bez simptoma (asimptomatski, čak u 50% slučajeva) ili atipično, pogotovo hronični hepatitis.
Asimptomatski slučajevi imaju veliki
značaj u prenošenju bolesti.
ŽIVOTNI RULET
Pored primene dijagnostičkih metoda,
koje su na raspolaganju, postavljanje
dijagnoze hroničnog hepatitisa B i dalje
može biti otežano. Kod 5-10% zaraženih
odraslih osoba nikada se ne razviju antitela na virus hepatitisa B, i oni postaju
hronični nosioci. Često je da to ne znaju.
Kod hroničnih nosilaca postoji povećan
rizik od razvoja ciroze ili raka jetre, pošto
virus hepatitisa B neprestano napada
jetru i razvija se hronična upala parenhima. Ćelije jetre (hepatociti) imaju
visok potencijal regeneracije (obnove),
ali ne i neiscrpan. Oštećenu ćeliju zamenjuje zdrava, i taj proces se neko vreme
održava. Koliko dugo će jetra biti zdrava
i neoštećena zavisi, pored ostalog, i od
toga koliko je izložena štetnim uticajima
i faktorima rizika.
Lečenje hepatitisa
Lečenje hepatitisa podrazumeva mirovanje, primenu određenog režima
ishrane (strogo je ograničen unos masti)
i vitaminsku terapiju, uz apsolutno isključivanje alkohola. Kada se radi o
virusnoj etiologiji hepatitisa uzročna
(kauzalna) terapija još uvek ne postoji.
Povećani rizik razvoja zaraznog i ne
zaraznog hepatitisa, koje su rizične
grupe
Povećani rizik nastanka hepatitisa
imaju svi oni koji žive zajedno sa obolelim od infektivnog hepatitisa, ili ga
neguju, zatim svi koji žive u lošim higijenskim uslovima i nemaju pravilne
higijenske navike, putnici u endemična
područja (međunarodni saobraćaj) kao
i osobe koje zloupotrebljavaju alkohol
Opšte mere koje se sprovode u najširem
smislu se odnose na održavanje lične i
higijene ruku (uvek visok nivo, pribor je
isključivo lični), kao i na održavanje higijenske ispravnosti vode, hrane i posuđa,
zatim na izbegavanje promiskuitetnog
kao i rizičnog seksualnog ponašanja (“zaštićeni odnosi“), prevenciju narkomanije,
ne korišćenje “zajedničkih igala i špriceva“ i potreban izuzetan oprez u izboru
kozmetičkih salona. Potrebno je raditi na
prevenciji zloupotrebe alkohola, na prevenciji zloupotrebe lekova (jatrogeni
hepatitis) kao i na sprovođenju mera
zaštite na radu. Primena specifičnijih
opštih mera prevencije podrazumeva
obavezno testiranje na virus hepatitisa B
i C svih davalaca: krvi, tkiva i organa,
kao i osoba na dijalizi (jedanput godišnje).
Postoje dodatni saveti za putnike i potreban je poseban oprez na putovanjima, i
kada su kraća, a pogotovo kada se putuje
u endemska područja zbog Hepatitisa A,
za koji se često kaže da je hidrična epidemija (kada je put prenošenja voda).
Dodatni saveti za putnike: koristite vodu
samo iz originalno zatvorenih boca i isključivo flaširana pića - čime se smanjuje
rizik i od drugih crevnih zaraznih bolesti;
ne pijte pića s ledom, jer kockice leda mogu
biti pripremljene od vode spornog kvaliteta; koristite hranu dobro termički obrađenu (zagrevanje hrane i tečnosti najmanje
1 minut na temperaturi od 85° C inaktiviše virus hepatitisa A); izbegavajte salate i
bilo koju sirovu hranu koju niste sami
oprali i pripremili; izbor su sladoled i
mlečni proizvodi industrijski proizvedeni
i za pranje zuba koristite flaširanu vodu.
7
ŽIVOTNI RULET
Primarna prevencija hepatitisa
B ~ specifična mera
Imunizacija na virus hepatitisa B, primenom vakcinacije, sprovodi se radi
sprečavanja razvoja tri moguća toka ove
infekcije:
1. akutna klinička bolest,
2. hronične bolesti jetre
i komplikacije → fibroza, ciroza
i karcinom jetre,
3. prenošenje (širenje) HBV virusa
u stanovništvu (populaciji).
Važno je naglasiti da vakcina ne
pomaže hroničnim nosiocima HBV.
Globalno savetodavno telo Proširenog
programa imunizacije (EPI) predložilo
je 1991. godine da sve zemlje uvedu u
svoje nacionalne kalendare imunizacije
~ hepatitis B vakcinaciju. Preporuke SZO
su 1996. godine sačinjene, i one preporučuju:
1. Uključenje hepatitis B
vakcinacije u nacionalne
kalendare imunizacije u svim
zemljama sa ≥ 8 % hroničnih
nosilaca u opštoj populaciji.
2. Kada je zastupljenost hroničnih
nosilaca ≥ 2 % - najefikasnija
strategija je uvođenje vakcine
u rutinske kalendare imunizacije.
3. Ciljne grupe u riziku, kao
i strategije zavise od lokalnih
epidemioloških karakteristika
bolesti.
Imunizacija protiv hepatitisa se vrši
primenom pojedinačnih vakcina protiv
hepatitisa A i B (monovalentne), ili primenom kombinovane vakcine koja pruža
zaštitu i protiv hepatitisa A i B. Monovalentna vakcina protiv hepatitisa A ne
pruža zaštitu od infekcije virusom hepatitisa B (unakrsni imunitet se ne razvija).
Kombinovana vakcina protiv hepatitisa
A i B dostupna je u Evropi od 1997.
godine, a u SAD od 2001. Do danas je
distribuirano 57 miliona doza u 87
zemalja sveta. Kombinovana vakcina se
prima po standardnoj šemi vakcinacije
(3 doze). Posebno: od 16 godina pa
nadalje može se vršiti i po brzoj šemi
imunizacije 0, 7, 21 dan, uz 4. dozu u
12. mesecu. Brza šema imunizacije: brza
vakcinalna zaštita putnicima u međuna-
8
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
rodnom saobraćaju u slučaju iznenadnih
putovanja u endemična područja!
Kalendar vakcinacije u Srbiji ~
protiv hepatitisa B
U Srbiji je vakcinacija protiv hepatitisa B uvedena u Zakon, od 2002. godine.
Sprovodi se kod dece u prvoj godini
života po standardnoj šemi: na rođenju
(u porodilištu), sa mesec dana i sa 6
meseci života (3 doze). Izuzetak čine
novorođenčad majki zaraženih hepatitis
B virusom (HBsAg pozitivne majke),
koja se vakcinišu sa 4 doze vakcine
(šema 0, 1, 2 i 12 mesec). Radi dodatne
zaštite na rođenju se primenjuje davanje
seruma (hepatitis B imunoglobulina). Za
decu rođenu nakon uvođenja hepatitis B
vakcine u Kalendar vakcinacije – vakcinacija protiv hepatitisa B sprovodi se
u 12. godini života (6. razred osnovne
škole), davanjem 3 doze. Prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima Republike Srbije pre početka hemodijalize treba pristupiti imunizaciji
osobe na hepatitis B virus (član 36 Pravilnika). Osoba prima 4 duple doze,
prema šemi: 0, 1, 2 i 6 meseci.
Povišeni rizik nastanka infekcije
hepatitis B virusom:
1. Osobe u profesionalnom riziku
izlaganja hepatitisu B:
 Zdravstveni i laboratorijski
radnici
 Stomatolozi
 Radnici hitne medicinske
pomoći ~ Policija, zatvorsko
i osoblje ustanova socijalne
zaštite
 Vatrogasci
 Radnici zaposleni
u komunalnim preduzećima
(kanalizacija, otpad);
2. Pacijenti na hemodijalizi;
3. Novorođenčad majki pozitivnih
na hepatitis B (drugačiji režim
vakcinisanja);
4. Insulin zavisni dijabetičari;
5. Oboleli od hemofilije;
6. Muškarci koji stupaju u seksualne
odnose sa muškarcima;
7. Heteroseksualci sa rizičnim
seksualnim ponašanjem;
8. Intravenski korisnici droga;
9. Putnici u međunarodnom
saobraćaju (u našoj zemlji
~ 27 država je na listi za obaveznu
imunizaciju);
10. Zatvorenici i štićenici ustanova
socijalne zaštite.
SA STRUČNE STRANE
Transfuziologija
i dobrovoljno davalaštvo
Ko može da bude davalac/donor
bubrega?
Prema isključivo ličnoj želji davalac
bubrega može da bude punoletna osoba,
do 65 godina starosti (18 - 65 g.), koja
je zdrava i ima istu krvnu grupu kao
primaoc (za sada). Moguće je i presađivanje bubrega davaoca sa O krvnom
grupom osobi koja ima A, B ili AB
grupu. Osim slaganja krvnih grupa, potrebno je da postoji slaganje strukture
humanih leukocitnih antigena (HLA).
U načelu – kontraindikacije za davanje
organa su: dijabetes, povišeni krvni pritisak, rak, srčane i bubrežne bolesti,
maligna i druga oštećenja jetre, anemija
srpastih ćelija, hepatitis i HIV. Veoma
je važno da u vreme operacije davalac
nema infekciju ili upalu. Najidealniji
živi davalac (donor) je jednojajčani blizanac, zatim brat ili sestra, gde je verovatnoća za potpunu podudarnost 1:4.
Roditelji su poluidentični sa svojom
decom. Davaocu se radi selektivna
renalna angiografija da bi se otkrile
eventualne abnormalnosti bubrežnih
arterija, jer to znatno otežava transplantaciju. Transplantacija od živih biološki
nesrodnih davalaca je vrlo osetljivo
pitanje, koje mora biti uređeno zakonskom regulativom. Zakonom je dozvoljena u SAD i većini zemalja zapadne
Evrope, a u nekim je i zabranjena (Francuska). U nekim zemljama za ovu vrstu
transplatacije odobrenje daje eksterna
komisija - nezavisna od transplantacionog tima (Nemačka, Velika Britanija).
U Srbiji nije zakonom zabranjena međusupružnička transplantacija, ali nije
ni detaljnije regulisana. Zbog toga je za
izvođenje ovakve vrste transplantacije
obavezno odobrenje etičkog komiteta
radi isključivanja mogućnosti eventualne prodaje organa.
HBsAg pozitivna osoba može biti
primalac bubrega, ukoliko su zadovoljeni potrebni uslovi.
Potreba da čovek čoveku
bude istinski prijatelj
Piše: prof. dr sc. med. Branislava Belić
transfuziolog
Decenijama iza nas, a i u budućnosti, i
pored mnogih savremenih naučnih dostignuća, nema na vidiku drugog izvora za
krv, osim zdravog čoveka. Potreba da čovek čoveku bude prijatelj, da ljudi budu
korisni i da pomognu drugima, predstavlja najtananiji i najplemenitiji odnos koji
se gradi i nikada ne sme prestati.
9
SA STRUČNE STRANE
OKTOBAR 2013
se krv daje i primenjuje da bi se u svakom momentu na teritoriji Republike
Srbije znale zalihe svih krvnih grupa,
a naročito da bi se imali podaci o davaocima retkih krvnih grupa.
Značaj davalaštva i za
transplantacije organa
Davaoci krvi su pravi prijatelji svih
ljudi na svetu, i to onih koje najčešće
i ne poznaju. Upravo zato nikad nije
dovoljno napisanih reči na temu motivacije ljudi za pokret u kome se daje,
poklanja vreme, poklanja krv, u kome
se stiču prijatelji, a u kome je sve što se
radi posvećeno čoveku koji se ponovo
rađa, koji treba da ozdravi.
Pokret davalaštva je trajan proces i
nikada ne prestaje, prenosi se sa dede
na unuka, sa starije generacije na mlađu i zato uvek treba, u svrhu dobijanja
dovoljnih količina krvi, govoriti o davalaštvu i davaocima krvi. Dobrovoljno davanje krvi predstavlja jedno od
najhumanijih oblika pomoći koju zdravi ljudi mogu da pruže bolesnima. Dobrovoljni davaoci, bez obzira na to da
li u porodici imaju osobu kojoj je krv
u tom trenutku potrebna ili ne, svakako zaslužuju posebno poštovanje svih
građana.
Krv predstavlja strateški resurs svake
države, te je neophodno stalno raditi na
motivaciji građana, potencijalnih davalaca krvi. Srbija, a posebno Vojvodina,
već dugo ima dobro razvijeno davalaštvo. U vremenu u kome živimo, kada
smo sve više okrenuti sami sebi, zaradi,
10
sticanju, kada sve manje vremena imamo za svoje bližnje, sve manje saslušamo probleme koji muče čak i osobe
koje su nam bliske, teško je obezbediti
dovoljne količine krvi koje su svakodnevno potrebne bolesnicima.
Veoma često se setimo dobrovoljnog
davanja krvi tek kada nekome ko je
nama veoma blizak ta dragocena tečnost znači produžetak života. Zbog toga
je potrebno da se na ovaj humani gest
stalno vraćamo i da se podsećamo na
njega. Svim zdravim ljudima je potrebno da se podsete da krv svakodnevno
treba mnogim bolesnicima da postanu
zdravi, i da svi mi koji to možemo treba
da je damo i onda kad je ona neophodna nekome koga ne poznajemo i koga
nikada nećemo ni upoznati. Neretko se
poslednjih godina dobrovoljno davanje
krvi često pominje kao delo visokog
rizika po život zdravih osoba. To svakako negativno utiče na mnoge potencijalne dobrovoljne davaoce. Ukoliko
imamo prave informacije o davanju
krvi, do konačne odluke će nedostajati
samo zrno ljudskosti, koju svi imamo
u sebi. Svakodnevno smo svedoci da se
u sredstvima javnog informisanja nalaze apeli za pomoć zbog nedostatka
krvi, i to naročito pojedinih krvnih grupa, te je svako podsećanje na davanje
krvi neophodno.
Prošli vek – vek razvoja
transfuziologije
Iako se prošli vek smatra vekom razvoja transfuziologije, treba istaći da
je još uvek jedini izvor ove dragocene
tečnosti, ovog leka, samo zdrav čovek
– davalac krvi. Praktično, iako danas u svetu mnoge laboratorije rade na
pronalasku formule i načina za proizvodnju veštačke krvi, ona još uvek
nije pronađena. Do tada, svi mi, kao
građani, a posebno lekari, imamo zadatak i misiju da govorimo u pozitivnom kontekstu o davalaštvu krvi i o
ljudima velikog srca i dobre volje koji
nesebično daju deo svog tkiva, svog
tela i pomažu bolesnima da se izleče.
Nažalost, sa pojavom sve većeg
broja obolelih i potrebe za ovom dragocenom tečnošću iz dana u dan rastu
i zato imamo zadatak da dobrovoljno
davalaštvo negujemo i podstičemo da
se razvija. Poseban zadatak zdravstvene službe i zdravstvenog sistema je
razvijanje savremenog informacionog
sistema i povezivanje svih centara gde
Naravno, uz davaoce krvi treba pomenuti i donore matičnih ćelija i donore organa koji su takođe neophodni
za izlečenje i spasavanje života mnogih
ljudi. Pri svim transplantacijama koje
se vrše kod bolesnika opet treba istaći
značaj krvi i komponenata krvi, kako
u pretransplantacionom, transplantacionom tako i posttransplantacionom
periodu lečenja. U svim ovim periodima neophodno je primeniti krv i komponente krvi kojih ponekad nemamo u
dovoljnim količinama i jednako zastupljenim u svim centrima.Tema davalaštva krvi i transfuzije krvi je sastavni
deo lečenja svih bolesnika, te nikad ne
smemo zaboraviti na njenu aktuelnost
i veliki značaj koji ima. O davalaštvu
krvi moramo govoriti i kao o jednom
od osnovnih delatnosti u okviru transfuziološke službe kako u svetu i Evropi, tako i kod nas u Republici Srbiji.
Transfuziološka služba Srbije
Razvoj i perspektive razvoja transfuziološke službe Srbije nije moguće
razmatrati, a da ne pomenemo prošlost
i sadašnjost transfuziološke službe Srbije i transfuziologiju ili transfuzijsku
medicinu kao multidisciplinarnu nauku, koja se u najužem smislu definicije
može smatrati sinonimom za zbrinjavanje krvlju. Kroz ovaj višegodišnji peri-
OKTOBAR 2013
SA STRUČNE STRANE
od, od momenta osnivanja prvih transfuzioloških stanica pa do danas, Služba transfuzije krvi Srbije je prolazila
različite puteve i faze razvoja i različite
načine organizovanja. Delatnost Službe, od samog početka i u sadašnjem
trenutku, omogućila je pre svega, da
svi pacijenti blagovremeno dobiju krv
i komponente krvi, derivate krvi i sve
drugo što u Evropi i svetu može da pruži savremena transfuziološka praksa.
Obezbeđenje poštovanja zakona je
nezaobilazno kod prikupljanja krvi
koje se odvija na teritoriji cele Republike Srbije, po zahtevima i planovima
klinika i Instituta, sačinjenim u odnosu
na potrebe iz prethodne godine.
Briga o davaocima krvi i njihovom
zdravlju je prioritetna, uz kompletnu
dokumentaciju uz pomoć informacionog sistema i adekvatnu zaštitu podataka. Saradnja službi transfuzija krvi,
klinika i Instituta koje primenjuju krv
odvija se, pre svega, u razmeni podataka o primeni svake jedinice krvi i vođenju registara pacijenata, koji primaju
transfuzije i komponente krvi.
Služba transfuzije krvi Srbije u budućem razvoju zdravstvene delatnosti Srbije treba da ima vodeću ulogu i veliki
nacioinalni značaj. Sve dok se ne pronađu lekovi koji zamenjuju krv, Služba za
transfuziju krvi Srbije treba, uz pomoć
države, da svakodnevno radi na racionalizaciji rada i pripremi i primeni sigurne
krvi u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, uz poštovanje plana proisteklog iz potreba zdravstvenih ustanova za krvlju i komponentama krvi.
Danas, Službu transfuzije krvi Srbije
čine 43 službe pri kliničkim centrima,
kliničko-bolničkim centrima i opštim
bolnicama, dva zavoda za transfuziju
krvi u Novom Sadu i Nišu i Institut
za transfuziju krvi Srbije u Beogradu.
Služba je danas organizovana za potrebe prikupljanja krvi u tri regiona:
1.Severni region – 10 službi,
2.Centralni region – 25 službi i
3.Južni region – 11 službi.
Na teritoriji Republike Srbije, krv
prikuplja i Institut za transfuziologiju
Vojnomedicinske akademije (VMA) u
Beogradu, za potrebe pacijenata koji se
leče na VMA.
Transfuziologija je danas predstavljena kroz dva koncepta: prvi, uža
transfuzijska tehnologija ili banke krvi,
odnosno zbrinjavanje krvlju i krvnim
produktima, davalaštvo krvi (procesi
prikupljanja, testiranja i prerade krvi)
i drugi – klinička transfuzijska medicina, odnosno terapijska primena krvi,
razni oblici transplantacije i histokompatibilnosti, brojne metode za potporu
transfuzije i transplantacije, prateće
discipline, vođenje registara davalaca
krvi, kostne srži odn. matične ćelije,
vođenje registara bolesnika, stvaranje
nacionalnih biobanki, centralizovane
prenatalne zaštite, razvoj informacionih tehnologija, itd.
Savremene informacione tehnologije
su pružile nove mogućnosti u čuvanju
podataka značajnih za rad transfuzioloških službi i formiranju registara
davalaca i pacijenata. Savremeni informacioni sistem pruža nove mogućnosti
povezivanja i rada celokupne službe.
nastavak u sledećem broju
preuzeto iz časopisa EkoMed Plus
11
SA STRUČNE STRANE
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
Udruženje bubrežnih bolesnika na dijalizi u Boru
Hemodijaliza
ili transplantacija
bubrega?
Smatra se da je transplantacija bubrega apsolutno
bolja u odnosu na hronične
hemodijalize u lečenju pacijenata sa krajnjim stadijumom bubrežne bolesti. Tvrdi
se da se produžava život i
poboljšava njegov kvalitet.
Naš veliki problem što se ne
radi dovoljno transplantacija. Međutim, ni dijaliza nije
toliko lošija u odnosu na
transplantaciju bubrega.
Transplantacija bubrega ima značajne probleme i neizbežna ograničenja, po-
red nestašice organa. Većim delom nisu u
pitanju pacijenti sa normalnom funkcijom
bubrega. Značajan deo njih, u stvarnosti,
skoro 3/4, ima hroničnu bolest bubrega u
fazi 3-5, dok skoro jedna trećina ima uznapredovalu hroničnu bolest bubrega u fazi
4-5. Uz to, imaju toksične imunosupresivne
reakcije, kao i mnoge druge nuspojave lekova za lečenje komplikacija. Mnogi pacijenti uzimaju više od 10, a neki više od 20
različitih lekova. Životni vek presađenog
bubrega je ograničen. Stvarno, 10-godišnje
preživljavanje, manje je od 50%. Nedavno
je pokazano da dugotrajnost presađenog
bubrega, iz živog ili pokojnog donora, nije
poboljšana u poslednje dve decenije, iako
postoji poboljšanje u kratkom roku. Zašto
je to tako? Jedan od glavnih razloga može
biti da pacijent dobija „manje od jednog
bubrega“. Prvo samo je jedan bubreg presađen, a ovaj bubreg pati zbog dodatnog gubitka funkcionalnih nefrona zbog hladne i
tople ishemije, reperfuzije, akutne tubularne nekroze, akutnog i hroničnog ćelijskog
i humoralnog odbacivanja, nefrotoksičnosti, infekcije, povratne originalne bolesti
12
bubrega, itd. Produžavanje opstanka ovog
“manje-od-jednog-bubrega” do krajnjih
granica, pa čak i dalje, u stvarnosti dovodi
da mnogi bolesnici sa neuspelom transplantacijom počinju dijalizu veoma kasno i u lošem stanju, što se ogleda u njihovoj visokoj
smrtnosti nakon toga.
jalizi žele da budu transplantirani, postoji
veliki broj dobro prilagođenih na dijalizu,
koji odbijaju transplantacija bubrega. Život
sa dijalizom može biti stabilan i predvidiv
decenijama. Mnogi pacijenti sa lošom hemodijalizom nisu kandidati za transplantaciju. Individualizacija dijalize, prilagođene
potrebama i načinu života pacijenta, moguća je. Dijaliza je u porastu u celom svetu,
Prošireni kriterijumi
Zbog nedostatka organa, prihvaćeni su čak i u zemljama u razvoju. Potencijal za
prošireni kriterijumi za donatora, uključuju- pružanje materijala za dijalizu je praktičći i donatore čije je srce stalo, što dovodi do no neograničen. Poboljšanja u tehnologiji
smanjenja kvaliteta organa. Ovo smanjenje i našeg znanja za dijalizu su očigledne. Sa
kvaliteta organa postoji i kod mrtvih i živih povećanjem tržišta i konkurencije, troškovi
donora. Stoga se može očekivati da dugo- lečenja verovatno će biti smanjeni. Više od
ročno preživljavanje presađenog organa da- 1,5 miliona ljudi živi zahvaljujući dijalizi.
nas neće biti bolje, ali može biti čak i gore Mnogi drugi su preživeli akutne bubrežne
insuficijencije podržani
nego što je do sada.
od strane hemodijalize.
Na početku godine preIako je smrtnost kritičživljavanja su bila loša,
no obolelih pacijenata sa
ali blagi protokol dozvoakutnim
insuficijencija
ljavao je izbor tolerantnih
bubrega visoka, verovatno
ljudi, koji su kasnije izlobi bila 100% bez dijalize.
ženi minimalno toksičnoj
Hemodijaliza je osnova za
imunosupresivnoj teratransplantaciju bubrega,
piji. Danas, svi pacijenti
nudi veći deo pacijenata iz
dobijaju mnogo moćniju
kojih su izabrani najbolji
imunosupresiju od samog
kandidati, nudi dovoljno
početka, čak i oni koji bi
vremena da ih pripreme
mogli biti dobro sa mnogo
za transplantaciju i uvek
blažom imunosupresijom.
je tu kao podrška za akutJednogodišnji opstanak
ni ili hronični neuspeh
je, naravno, mnogo bolji,
Dr Ljubinko Todorović
transplantacije. Zato je
ali tek treba da se suočimo sa dugoročnim posle- Predsednik Udruženja bubrežnih hemodijaliza, zajedno sa
bolesnika na dijalizi u Boru
transplantacijom bubredicama jakih lekova čije
ga, jedno od najznačajnineželjene efekte možemo
videti svakodnevno. Tek kada budemo vi- jih dostignuća medicine u 20. veku, pošto
deli da li će terapija ovim lekom omogućiti su već sačuvane milioni života.
Hemodijaliza nije bolja od transplanpacijentu opstanak od 30 ili više godina.
Većina pacijenata u jednom centru imaju tacije bubrega, ali nije ni mnogo gora.
isti protokol, neki ga tolerišu dobro, drugi Međutim, percepcija transplantacije buuz manje probleme, a neki su jako oštećeni. brega u profesionalnoj i laičkoj zajednici
Trenutno nemamo sredstvo da predvidimo je mnogo bolja nego realnost transplankako će pojedini pacijent reagovati na ove tacije. Naprotiv, percepcija hemodijalize
moćne i toksične lekove. Neki od pacijena- je mnogo gora nego što zaista jeste. Dota su koristili ove lekove za vreme terapije stignuća, ograničenja i problemi dijalize
njihovog prvobitnog oboljenja bubrega, te i transplantacije treba da bude predstavljena profesionalnoj i laičkoj zajednici u
tako oni znaju šta da očekuju.
punoj stvarnosti i jasnoći. Ne bi trebalo
ignorisati dostignuća i napredak dijalize.
Život sa dijalizom
Širom sveta povećan je broj pacijenata U ovom trenutku, dijaliza i transplantacikoji su hemodijalizu preživeli više od 40 ja bubrega nisu konkurenti ili alternative,
godina. Uspešne su trudnoće na dijalizi su ali obe veoma važne u lečenju pacijenata
retke ali su realnost. Dobar kvalitet života, sa krajnjim stadijumom bubrežne bolesti.
puno radno vreme ili studija, kao i putova- Treba ih kombinovati u najboljem interenje oko sveta sa hroničnom hemodijalizom su bolesnika, uz puno poštovanje izbora
je realnost. Iako većina pacijenata na di- pacijenta.
13
SA SVIH STRANA
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
SA SVIH STRANA
postati svojevrsni vodič za anemiju, a
ista je autorsko delo dr sc. med. Vasilija
Tomanoskog.
U prilogu afirmacije i bližeg razjašnjenja bitnih elemenata brošure od
strane Udruženja bubrežnih invalida
Subotice izložena je video prezentacija
ključnih stavki, sa osnovnim zaključkom da treba pokrenuti inicijativu kod
nadležnih organa Ministarstva zdravlja, da se ciljna vrednost HGB kod bubrežnih bolesnika na hemodijalizi na
teritoriji RS, podigne sa sadašnjih 90
– 110 g/l na nnajmanje 100 - 115 g/l
što je preporuka asocijacije KDIGO iz
2012 godine.
Takođe, u edukativnom delu susreta
svojim kratkim predavanjem, uključila se i dr Prćić Ivanka, lekar u penziji,
koja je do 2012. godine ceo radni vek
provela na hemodijalizi i u potpunosti
dala podršku osnovnom konceptu projekta. Ona je istakla da je anemija jedan
od osnovnih uslova za održavanje stabilnosti zdravlja pacijenata na hemodijalizi i uslov adekvatnosti dijalize.
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
‘’HODAJ USPRAVNO – PALIĆ 2013’’’
Pokrenimo sebe
- promenimo svest
Na osnovu projekta ‘’Hodaj uspravno – Palić 2013’’ , odobrenog od strane Ministarstva omladine i sporta RS
i projekta ‘’ Pokrenimo sebe –promenimo svest’’ , odobrenog od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo,
socijalnu politiku i demografiju, koji
su realizovani na Paliću 25.08.2013.
godine u organizaciji Saveza bubrežnih
invalida Vojvodine postignuti su dobri
rezultati.
Osnovni cilj i koncept projekta je bio
edukacija bubrežnih invalida Republike Srbije u interakciji sa sportskim aktivnostima. Ova dva elementa su jedan
od osnovnih stubova terapije bubrežnih
invalida i predstvaljaju specifični vid
‘’Mentalno – fizičke rehabilitacije.
Ove godine je po drugi put osnovni
projekat ‘’Hodaj uspravno – Palić 2013’’,
14
Ove godine je po drugi put
osnovni projekat ‘’Hodaj
uspravno – Palić 2013’’,
koji je započet 2012. godine i podržan od Ministarstva omladine i sporta, dobio punu podršku i
afirmaciju od strane Pokrajinskog sekretarijata
za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju.
koji je započet 2012. godine i podržan
od Ministarstva omladine i sporta, dobio punu podršku i afirmaciju od strane
Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo
socijalnu politiku i demografiju.
Projekat je realizovan u sportsko
rekreativnom objektu ‘’Vila Viktorija
Plus’’ na Paliću uz učešće 86 članova
raznih udruženja. U prvom delu programa predstavljena je stručna brošura
‘’Anemija – moj doživotni saputnik’’,
koja je plod projekta Udruženja bubrežnih invalida Subotice i koja će
15
SA SVIH STRANA
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
SA SVIH STRANA
Udruženje bubrežnih invalida Sr. Mitrovica
U drugom delu susreta održale su se tri
osnovne sportske discipline i tom prilikom postignuti su sledeći rezultati:
Disciplina VISEĆA KUGLA
Kategorija žene
1. Mesto – TEREZA DANČA
2. Mesto – MAJA MRKŠIĆ
3. Mesto – MIRJANA MARINKOVIĆ
Kategorija muškarci
1. Mesto – MILENKO SAVIĆ
2. Mesto – RADA ŠOVLjANSKI
3. Mesto – RADOJICA RADULOVIĆ
Disciplina PIKADO
Kategorija žene
1. Mesto – GORDANA JANjANIN
2. Mesto – MIRJANA MARINKOVIĆ
3. Mesto – DUŠANKA MRDALj
Kategorija muškarci
1. Mesto – LAZAR KUZMANOVIĆ
2. Mesto – MARIJAN KENjEREŠ
3. Mesto – VLADIMIR SRBLjANIN
Disciplina ŠAH
Mešovito
1. Mesto – VLADIMIR VUKČEVIĆ
2. Mesto – ZLATKO KUJUNDžIĆ
3. Mesto – STEVAN MIOKOVIĆ
Na osnovu zbirnih rezultata prelazne
pehare je zaslužno dobilo za discipline
viseća kugla i pikado, Udruženje bubrežnih invalida Sremska Mitrovica, a
u disciplini šah - Udruženje bubrežnih
invalida Subotice.
16
Deset pehara i medalja
“Udruženje bubrežnih bolesnika
Sremska Mitovica svoje aktivnosti
sprovodi u kontinuitetu i u drugoj polovini 2013. godini. Aktivnosti su usmerene na edukativna predavanja u cilju
što bolje obaveštenosti obolelih lica o
uzrocima, posledicama i načinu preventivnog delovanja za prevazilaženje
istih. Jedno od navedenih predavanja
održano je u Šidu pod nazivom “Važnost uzimanja nalaza kod pacijenata na
hemodijalizi”, sa akcentom na vođenje
računa o načinu ishrane.
U avgustu 2013. godine, na poziv
Pokrajinskog odbora Udruženja bubrežnih bolesnika i naše Udruženje se
odazvalo na Treće sportske igre koje su
održane na Paliću na kojim smo postigli zavidne rezultate i to u muškoj konkurenciji:
- Savić Milenko je osvojio zlatnu
medalju i pehar u visećoj kugli
- Kuzmanović Lazar je osvojio zlatnu
medalju i pehar u pikadu
- Srbljanin Vladimir je osvojio
bronzanu medalju u pikadu
- Marinković Mirjana - Mrkšić Maja
- Mrdalj Dušanka
Loznici septembra 2013. godine, gde
je osvojeno deset pehara i medalja u
takmičenju: pikado, viseća kugla, pločice, koš zona 1., 2 i 3. Takmičari koji
su osvojili medalje su:
Osvojile su prva, druga i treća mesta
u disciplinama: pikado i viseća kugla.
Kako na pokrajinsko, Udruženje se
odazvalo i na Republičko takmičenje
u sportskim igrama, koje se održalo u
-. Savić Milenko
- Marinković Mirjana
- Mrkšić Maja
- Masal Gordana
u ženskoj konkurenciji:
17
SA STRUČNE STRANE
OKTOBAR 2013
Transplantacija bubrega u Srbiji
Šta bolesnik treba da zna?
Transplantacija bubrega, kao jedan
od tri metoda zamene bubrežne funkcije, omogućava najkvalitetniji život
bolesnika sa terminalnom bubrežnom
slabošću. U odnosu na peritoneumsku
i hemodijalizu, transplantacija pruža
najefikasniju zamenu bubrežne funkcije (u smislu eliminacije toksičnih materija iz ogranizma), nosi značajno manji
rizik za nastanak komplikacija hronične bubrežne slabosti (ateroskleroze i
kardiovaskularnih bolesti, polineuropatije, bolesti kostiju itd.). Posle transplantacije se oporavljaju ili poboljšavaju seksualna funkcija i reproduktivna
sposobnost, smanjuje rizik za prenos
zaraznih bolesti, omogućava slobodnija ishrana, unos tečnosti, putovanja.
S druge strane, odluka o transplantaciji mora biti doneta uz prihvatanje svih
potencijalnih rizika koje ona nosi, od
operativnog rizika do pojave ranih i
kasnih komplikacija.
Prvi korak ka transplantaciji bubrega
jeste želja i odluka bolesnika. Priprema
za transplantaciju i sama transplantacija mogu biti učinjeni pre početka ili
nakon zapocinjanja lečenja dijalizama.
Neophodan partner bolesnika na ovom
putu od odluke do realizacije, i kasnije,
do kraja života, jeste lekar.
Priprema za transplantaciju podrazumeva niz jasno definisanih analiza i
pregleda, od kojih se neki mogu uraditi ambulantno, a za druge je potrebno
i kratkotrajno bolničko ispitivanje. Na
osnovu rezultata obavljenih pregleda,
nekada je potrebno i prethodno lečenje
ili korekcija faktora rizika u cilju postizanja boljih rezultata lečenja transplantacijom uz manji rizik za bolesnika.
Analiza koju je neophodno uraditi pre
konačne odluke o podobnosti za transplantaciju, a do tog trenutka je verovatno nepoznata bolesniku, jeste HLA
tipizacija koja podrazumeva određivanje antigena tkivne podudarnosti, na
18
osnovu kojih se kasnije utvrđuje podudarnost sa davaocem bubrega (poželjno je više podudarnosti). Određivanje
prisustva citotoksičnih antitela podrazumeva otkrivanje antitela koja su
usmerena protiv HLA molekula i štetna su za transplantirani bubreg. Njihova koncentracija u krvi je promenjiva
(zato su potrebne redovne kontrole) i
povećava se u kontaktu sa stranim tkivom (trudnoća, transfuzije krvi, prethodna transplanatcija). Posle izvršene
pretransplantacione pripreme donosi se
odluka o podobnosti za transplantaciju
i pisana saglasnost bolesnika.
Transplantacija bubrega
U skladu sa našim Zakonom o transplantaciji bubreg se može transplantirati od živog davaoca ili osobe preminule moždanom smrću. Ukoliko ima
mogućnosti za živu transplantaciju i
davalac je medicinski podoban, predmet se razmatra na etičkom komitetu, i
tek po dobijanju odobrenja se pristupa
transplantaciji. U suprotnom, bolesnik
se stavlja na listu čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega. Prednosti
žive transplantacije su to što je izvesnija, funkcija grafta se odmah uspostavlja, statistika ukazuje na dogoročniju
funkciju grafta, ali ovim postupkom
potpuno zdravu osobu (davaoca) svesno izlažemo određenim rizicima. Kadaverična transplantacija se ne može
planirati i zavisi od više faktora. Potencijalni kadaverični donor ograna prepoznaje se u jedinicama intenzivne nege
donorskih bolnica. Za to je zadužen koordinator za transplantaciju. Ukoliko je
donor medicinski podoban i porodica
preminulog je dala pismeni pristanak
za donaciju organa, njegova krv se šalje u Zavod za transfuziju krvi i radi se
ranije pomenuta HLA tipizacija donora
radi poređenja sa HLA tipizacijom svih
potencijalnih primaoca na listi čekanja.
Priprema za
transplantaciju
podrazumeva niz
jasno definisanih
analiza i pregleda,
od kojih se neki
mogu uraditi
ambulantno, a za
druge je potrebno
i kratkotrajno
bolničko ispitivanje
Na osnovu stepena podudarnosti donora i potencijalnih primalaca, formira se
spisak bolesnika koji ulaze u širi izbor
za dodelu organa određenog davaoca
koji se šalje centrima za transplantaciju,
gde se bira najpodobniji primalac. Izabrani primalac/primaoci se još jednom
informiše o prednostima transplantacije, ali i rizicima koje ona nosi, i ako je
saglasan, odmah se pristupa neposrednoj preoperativnoj pripremi.
Transplantacija bubrega u Srbiji
radi se u četiri transplantaciona centra
(KCS, VMA, KC Vojvodine i KC Niš),
a u Univerzitetskoj dečjoj klinici transplantacija bubrega u dečjem uzrastu.
Radi se živa srodna transplantacija (retko nesrodne) i kadaverična transplantacija. Kadaverična transplantacija još
uvek se radi samo dijaliznoj populaciji
bolesnika. U prethodnoj godini u Srbiji
urađene su 32 transplantacije od živog
donora i 47 kadaveričnih transplantacija bubrega
Od oko 4.500 dijaliznih bolesnika,
trenutno se na listi čekanja za kadaverični bubreg nalazi 581 bolesnik
(podatak od 14.10.2013.). Edukovanje
stanovništva o značaju doniranja organa svakako će povećati broj kadaveričnih transplantacija i smanjiti vreme
čekanja, što je zajednički cilj svih nas
koji smo deo procesa transplantacije
bubrega.
Imunosupresivni lekovi
Kako je transplantirani bubreg strano
telo, da bi se sprečilo njegovo odbacivanje od trenutka transplantacije neophodno je kontinuirano uzimanje imunosupresivne terapije. Neredovno uzimanje imunosupresivnih lekova, ili prekid
u uzimanju, mogu dovesto do odbacivanja presađenog bubrega. Medicinsko
osoblje u ranom posttransplantacionom
periodu edukuje pacijenta o potrebi za
uzimanjem ovih lekova, kao i načinu
uzimanja.
Najčešće se uzimaju tri leka, i nažalost, svaki od njih ima i neželjene
efekte, koji su često dozno zavisni. Optimalna doza imunosupresivnih lekova
predstavlja balans između njihove imunosupresivne aktivnosti i minimalne
toksičnosti.
OKTOBAR 2013
SA STRUČNE STRANE
Ciklosporin i Takrolimus su lekovi
iz grupe kalcineurinskih inhibitora.
Oni blokiraju aktivaciju T-limfocita –
vrste belih krvnih ćelija odgovornih
za odbacivanje grafta. Doza lekova
se određuje na osnovu njihove koncetracije u krvi i postepeno se smanjuje
do šestog meseca posle transplantacije, od kada bi trebalo da je uglavnom
stabilna. Prilikom određivanja nivoa
kalcineurinskih inhibitora, krv se uzima 30–60 min pre prve jutarnje doze
leka. Ciklosporin postoji u obliku
rastvora i kapsula, uzima se dva puta
niji neželjeni efekat ovih lekova jeste
smanjenje broja belih krvnih ćelija
(leukopenija), što direktno povećava
rizik za nastanak infekcija. Nisu retke
ni gastrointestinalni neželjeni efekti:
mučnina, promene u pražnjenju creva. Pojava neželjenih efekata zahteva smanjenje doze leka, a ponekad i
privremeno ukidanje leka. Nešto ređe
se koristi azatioprin, koji se uzima u
jednoj dnevnoj dozi (najčešće ujutru),
i pored toksicnog dejstva na kostanu
srz, povezan je i sa povećanom učestalošću tumora, oštećenjem jetre i
dnevno. Čuva se na tamnom mestu, ne
treba ga uzimati iz plastične čaše, niti
kombinovati sa sokom od grejpfruta.
Mogući neželjeni efekti ovog leka su
hronična insuficijencija grafta, drhtanje ruku, oštećenje jetre, povećanje
šećera i masnoća u krvi, glavobolja,
proliv, mučnina, povraćanje, uvećanje
desni, pojačana maljavost, stvaranje
kamenca u žuči, glavobolja, giht. Većina neželjenih efekata povlači se smanjenjem doze. Takrolimus se proizvodi
u obliku tableta i uzima dva puta dnevno, neželjeni efekti su slični kao kod
ciklosporina.
Preparati mikofenolične kiseline
pripadaju grupi lekova koji usporavaju proliferaciju T-limfocita. Uzimaju se dva puta dnevno i najozbilj-
pankreasa, gastrointestinalnim smetnjama i gubitkom kose. Ne treba ga
uzimati sa alopurinolom (lekom za
terapiju gihta) jer potencira toksicne
efekte azatioprinom.
Treća grupa imunosupresivnih lekova
podrazumeva steroide. U nasoj zemlji
se od steroida najcesce koristi pronizon, koji se uzima u jednoj dozi, ujutru,
obavezno posle doručka, i vremenom
se doza leka smanjuje. Neželjeni efekti
su pojačan apeti, gojaznost, povećanje
šećera i masnoća u krvi (može dovesti i
do šećerne bolesti), akne, pojačana maljavost, promene raspoloženja, nesanica, povišen krvni pritisak i sl.
dr Milica Kravljača
Klinika za nefrologiju, KCS
19
SA SVIH STRANA
Udruženje dijaliziranih i transplantiranih invalida Novi Sad
Životna priča
Edukacijom do dužeg života
Još jedan dan života
U julu i avgustu mesecu, u svečanoj Sali restorana „Naša tvrđava“
u Petrovaradinu, prezentovali smo
značaj pravilne ishrane za pacijente na dijalizi. Predavanja je održala
Đulieta Matković, glavna medicinska sestra dijaliznog centra „DOO
MEDIKOM – specijalna bolnica za
hemodijalizu“.
Tema edukativne radionice bila
je: „Energetsko – proteinska malnutricija“, a Đulieta Matković naglasila je kroz svoje predavanje da:
„Samo pravilna ishrana obezbeđuje
kvalitetan i dug život pacijentima
na dijalizi“.
U nastavku predavanja, učesnicima je skrenuta posebna pažnja
na to, šta bolesnici na dijalizi moraju znati kada je dijeta u pitanju.
20
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
Da se ona određuje individualno
za svakog pacijenta, a posebno su
istaknuti štetnosti unosa visokih
vrednosti kalijuma, natrijuma i
fosfora.
Savetima za kvalitetan život na
dijalizi završen je prvi deo edukativne radionice, nakon čega su
prisutni imali priliku da postave
pitanja.
Ovo predavanje završeno je razmenom iskustava, a nastavljeno je
neformalno uz svečani ručak za
sve učesnike u programu. Projekat
je realizovan od strane Udruženja
dijaliziranih i transplantiranih bubrežnih invalida Novi Sad, a podržan sredstvima budžeta grada
Novog Sada – Gradske uprave za
socijelnu i dečiju zaštitu.
SA SVIH STRANA
Sedam godina na dijalizi nije joj odnelo osmeh sa lica, hrabrost u
duši i svako jutro zahvalnost za „Još jedan dan života“.
Milunu Trbović smo upoznali na još jednom od
mnogobrojnih edukativnih druženja u Subotici, na
Paliću. Ovaj put, u pitanju su bile sportske aktivnosti koje je organizovao Savez bubrežnih invalida Vojvodine zajedno sa Udruženjem bubrežnih
invalida Subotice, čiji je član i naša sagovornica,
gospođa Miluna Trbović.
Kroz razgovor sa g-đom Trbović saznali smo da
ona rodom dolazi iz Kljajićeva, manjeg mesta kod
Sombora, a da su u porodici osim nje, od cističnih
bubrega oboleli i dva brata i sestra. Jedan brat je u
Nemačkoj transplantiran, sestra iz Kikinde takođe
je transplantirana u Segedinu nakon sedam godina
dijalize, dok je nažalost brat iz Sombora pre dve
godine preminuo.
Ipak, pored svih problema koji su je snašli u
toku života, Gospođa Miluna je veoma raspoložena, puna entuzijazma, volje i uvek je nasmejana.
Želja nam je bila da saznamo šta je to, što je u
takvom raspoloženju drži, na šta nam je ona odgovorila da je to jednostavno takav način njenog
života. Prvenstveno, ona je vegeterijanac. Kako
sama kaže, možda to i nije presudno za njen pozitivan izgled i stav, ali svakako doprinosi, jer je način ishrane veoma važan u životu. Ipak, ono što je
možda važnije, je njena zahvalnost na daru nazvanom dijaliza. Njena sreća, što tako nešto postoji i
što joj je na taj način svakog dana omogućen još
jedan života, nemerljiva je. – Kada dođem u bolnicu i vidim aparat za dijalizu, zahvaljujem se svima
koji su mi je omogućili. Iskreno vam kažem, ja
se toliko tome radujem, da zaista smatram da je
to ono osnovno što me ovakvu održava u životu,
raspoloženu i nasmejanu. Pristup i način ovakvom
načinu života zaista je važan – istakla je naša sagovornica.
Na kraju ovog kratkog razgovora, jer je predavanje već počinjalo, uspeli smo da joj ukrademo
još jedan osmeh, kroz koji je ipak istakla da i pored svega što je navela, posebnu podršku joj pruža
njena porodica. Pored dece, veliki oslonac joj je
muž, gospodin Sima Trbović, koji je sve vreme
nasmejan pratio naš razgovor.
21
SA SVIH STRANA
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
SA SVIH STRANA
Bačka Topola
Otvoren centar za hemodijalizu
Inicijativa za formiranje odeljenja za hemodijalizu
pokrenuta je pre dve godine u sklopu reorganizacije
Doma zdravlja, koju je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, uprkos protivljenju zakonu, odobrilo.
22
U okviru Doma zdravlja dr Haži Janoš u
Bačkoj Topoli otvoren je 07.10.2013. nov
centar za hemodijalizu, u zgradi nekadašnjeg kaštela. Počeo je sa radom u jednoj
smeni, u dva turnusa. Ponedeljkom, sredom i petkom na dijalizu će ići prva grupa pacijenata, dok će druga grupa to činiti
utorkom, četvrtkom i subotom. Na taj način
će život biti olakšan svim bolesnicima koji
su do sada na dijalizu putovali više od 30
kilometara u jednom pravcu nekoliko puta
nedeljno.
U novom centru ukupno ima osam mesta,
pa se u toku jedne smene može primiti nedeljno16 pacijenata na dijalizu. U početku
će biti prisutna i načelnica centra dr Vesna
Vukelić i njena glavna sestra, kao i stručnjaci koji su montirali aparate. U bačkotopolskoj i maloiđoškoj opštini
trenutno ima 14 pacijenata koji će da koriste novi centar i taj broj je u stalnom rastu.
Centar u Bačkoj Topoli je 11. centar za hemodijalizu na teritoriji Vojvodine. Inicijativa za formiranje odeljenja za hemodijalizu
pokrenuta je pre dve godine u sklopu reorganizacije Doma zdravlja, koju je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, uprkos protivljenju zakonu, odobrilo. - Dobra zdravstvena zaštita ne može da se deli na urbanu
i seosku. To je prosto nedopustivo. Ne možemo dozvoliti da ukoliko imamo kadrove
da određene forme, koje kažu da se centar
za hemodijalizu mora nalaziti u bolnici,
maltretiraju pacijente da prelaze 35 ili 50
kilometara da bi dobili lek koji znači život.
Zbog toga smo se u Ministarstvu zdravlja
dogovorili da obezbedimo najsavremenije
aparate za Bačku Topolu - izjavila je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
Zgrada kaštela u kojem se nalazi opremljeni centar sagrađena je u 19. veku i
ona je tada služila kao odmaralište. Godine
1959. postala je porodilište, a nakon toga
sedište Crvenog krsta. Uz pomoć sredstava
Opštine Bačka Topola i Mesne zajednice
Bačka Topola ona je adaptirana u svrhe lečenja bubrežnih bolesnika. 23
SA SVIH STRANA
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
Problemi u dijaliznim centrima na teritoriji APV
Na temelju Ustavnih načela Republike
Srbije kojim je zagarantovano pravo svih
građana na zdravstvenu zaštitu, na osnovu
Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionim protokolom, koje je naša
država ratifikovala 17.12.2007.godine kao
i na osnovu novog Pravilnika o standardima i cenama materijala za dijalize koje se
obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, želimo da ukažemo
na drastično kršenje u primeni navedenih
propisa i pružanju odgovarajuće zdravstvene usluge licima na hemodijalizi, u
državnim ustanovama na teritoriji APV.
Kršenje neophodnih procedura i standarda
se sastoji:
1.Skraćivanje adekvatnog
vremena trajanja hemodijalize
Obrazloženje: U većini dijaliznih centara na teritoriji APV se ne primenjuje Pravilnik o standrdima i cenama materijala za
dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji
je objavljen 11.09.2012. godine u ‘’Službenom glasniku RS ‘’ br 88/12. Naročito
ukazujemo na drastično kršenje u pridržavanju osnovne odredbe iz člana 2. Pravilnika, a to je da se trajanje jedne hemodijalize predviđa ‘’u trajanju od najmanje
4 sata dnevno’’.... Ne zalazeći u druge
probleme ili nedostatke ovog pravilnika,
ova mera je potpuno adekvatna i odgovara
kako evropskim standardima tako i uredbi Vlade Republike Srbije o Nacionalnom
programu prevencije, lečenja unapređenja
i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020.
godine. Ista je objavljenja u ‘’Službenom
glasniku RS ‘’ br 11 od 22.02.2011. godine i stupila je na snagu 01.03.2011. godine. Navedenu Uredbu je potpisao sadašnji
premijer vlade RS g-din Ivica Dačić.
Na osnovu naših informacija u većini državnih dijaliznih centara se čak i do
35% pacijenata dijalizira u vremenskom
trajanju od 3-3,5 časova, drugi deo 4 časa,
a svega 1-2% pacijenata ima dijalizu od
4,5 časova.
Ova činjenica može dovesti u pitanje
pravo na korišćenje Tuđe nege i pomoći,
jer je jedan od uslova lekarske komisije
24
prilikom utvrđivanja osnova za invalidnost
i Tuđu negu i pomoć, da se pacijent dijalizira minimum tri puta četiri časa nedeljno.
2. Uskraćivanje materijala
ne specifičnog za hemodijalizu
Obrazloženje: Unazad 4-5 godine se u
mnogim centrima ne obezbeđuju osnovni materijali kao što su, hipoalergijski
flasteri (zahteva se da pacijenti iste sami
kupuju), ne koriste se hirurške maske od
strane medicinskih sestara, papirni ubrusi su ‘’Misaona imenica’’, uskraćuje se
broj nesterilnih gumiranih i talkiranih
rukavica pa se umesto obaveznih 4 tokom dijalize koristi 1-2 para, ne postoje
nepropusne podloške ispod ruke pacijenata prilikom punktiranja, a takođe se
na odeljenja ulazi u obući koja nije higijenski zaštićena adekvatnim higijenskim
navlakama, a takođe se ne nabavljaju dezifekciona sredstva za pranje ruku ni pacijenata ni medicinskog osoblja. U većini
slučajeva donirani uređaji za dezinfekciju
ruku služe samo kao izložbeni primerci.
Nepotrebno je i navoditi kakvi su dušeci,
jastuci, kreveti sa neispravnim mehanizmima za podešavanje položaja tela pacijenata u toku dijalize kao i pocepani čaršafi. U mnogim centrima se pacijentima
sugeriše da donose od kuće svoje jastuke i
posteljinu što je potpuno suprotno sanitarno preventivnim uslovima koji se moraju
poštovati pri dijaliznim centrima.
3. Nezadovoljavajući
kvalitet hemodijalize
Obrazloženje: Jedan broj centara za
hemodijalizu koristi aparate čiji je radni
vek odavno istekao, a zbog neadekvatnog
vremena dijaliziranja koriste se neodgovarajući dijalizatori, smanjuje se krvna pumpa, a ne dozvoljava se sestrama da tokom
dijalize mere i upisuju Kt/V, tako da se i ne
prati mesečni prosek adekvatnosti i kvaliteta dijaliza, a samim tim ni pacijenti nemaji nikakva saznanja ni preporuke kako
da se u narednom periodu ponašaju. Takođe se u državnim centrima od strane lekara
pacijentu ne dostavljaju nikakvi ‘’Nefrološki izveštaji’’. Imajući u vidu probleme
koji tokom dijalize i između dijaliza prate
bubrežne bolesnike, psihičke probleme,
edukovanost i u nekim sredinama i jezičke
barijere, uz potpuni izostanak edukacije od
strane lekara nefrologa, jasno je kakav je
kvalitet dijalize i zašto je veliki mortalitet.
Takođe naglašavamo da se u mnogim centrima čak ne primenjuje direktiva RFZO,
o minimumu 20% HDF.
Na osnovu ovako iznetih činjenica mislimo da je svima jasno da se ni izbliza ne
može govoriti o adekvatnoj i kvalitenoj dijalizi u državnim dijaliznim centrima.
4. Neadekvatne procedure
za održavanje kvalitetne krvne
slike i neprimenjivanje vitaminskih
preparata
Obrazloženje: Kod većine centara se
suprotno zakonskim propisima, važećim
listama lekova i odobrenim sredstvima za
finansiranje dijaliznih postupaka uskraćuju osnovne komponenete na osnovu kojih
bi se mogla odvijati kvalitetna dijaliza
i obezbediti duži životni vek i preživljavanje pacijenata na dijalizi. Bez ikakvog
stručnog obrazloženja uskarćuju se sledeće stvari: beviplex (treba da se dobija posle svake dijalize ), vitamin c ( minimum
jednom tokom nedelje), folna kiselina u
kombinaciji sa vitaminom B12, smanjuju
se doze eritropoetina, a u nekim centrima
se suprotno propisanom postupku nepravilno daje terapija venskog gvožđa što
ima za posledicu održavanja lošeg nivoa
hemoglobina i drastično akumuliranje feritina. Suština nepravilnog postupka davanja venskog gvožđa se sastoji u sledećem:
- Gvožđe treba davati venski
10 uzastopnih dijaliza,
- pauza dve nedelje,
- kontrola nivoa gvožđa, feritina
i transferina.
Nakon toga se ponavlja postupak do postizanja optimalnog nivoa gvožđa u krvi
i tek nakon toga se uvode odgovarajuće
doze eritropoetina, a sa ciljnom vrednošću
hemoglobina. 110 g/l. Na žalost, u većini
centara se hemoglobin drži u granicama
od 80-100 g/l, što očigledno ukazuje kakav je kvalitet života pacijenata na dijalizi
i koliko se može imuni sistem ovakvih lica
boriti sa raznim dodatnim infekcijama .
Naročito ukazujemo na činjenicu da su
sve ovo procedure i medikamenti predviđeni u okviru redovnog zdravstvenog
osugiranja, da bolnice i domovi zdravlja
ugovaraju i dobijaju novčana sredstva, a
na kraju ih ne dobijaju pacijenti već se isti
upućuju da ovakva sredstva kupuju u privatnim apotekama ili u inostarnstvu, što je
potpuno suprotno zakonskim propisima i
standardima koji regulišu postupke lečenja pacijenata na hemodijalizi u okviru tkz
‘’dnevnih bolnica’’.
5. Dodatni periodični pregledi
i laboratorijske analize
Obrazloženje: Zbog nepostojanja jedinstvenih kriterijuma od centra do
centra se rade periodični nalazi krvi sa
različitim parametrima, a mnogi centri
ne omogućavaju pacijentima da dođu
u posed sopstvenog nalaza krvi, koji bi
bio i orijentir za pridržavanje u bubrežnoj dijeti u narednom periodu. Takođe se
mnoge analize i ne rade u redovno propisanim procedurama sa obrazloženjem
da ‘’nema reagensa’’. Navešćemo primer: Da se nivo parathormona u nekim
centrima godinama ne radi, da se lica sa
hiperparatireodizmom uopšte i ne upućuju na dalje kontrole, lečenja ili hiruršku
intervenciju te da mnogi završe na ortopediji, u invalidskim kolicima ili okončaju život. Periodične kontrole EKG-a
služe samo za arhiviranje, i pacijenti se
ne upućuju na kontrolu kod kardiologa, a
od trenutka kada započnu dijalizu skoro
nikada se ne radi kontrola gustine kostiju
niti se adekvatno menja terapija pa mnogi pacijenti i posle više godina na dijalizi
nemaju regulisanu ni krvnu sliku, ni pritisak, niti im se bilo kojim načinom edukacije ukazuje na mogućnost poboljšanja
zdravstvenog stanja.
Ovde ukazujemo na postojanje sumnje
o korupciji jer se za sve analize od strane
lekara pacijenti upućuju u ‘’određenje’’
privatne laboratorije i ustanove, u kojima
se vode pismene evidencije koji lekar upućuje tog pacijenta da uradi traženu analizu.
Neprihvatljivo je obrazloženje koje godinama slušamo, da bolnice nemaju para za
nabavku reagensa od kojih mnogim pacijentima na dijalizi zavisi život.
6. Kapaciteti za hemodijalizu
Obrazloženje: Na teritoriji APV po našem ubeđenju se nepravilno planira broj i
mesto novih dijaliznih centara. Trenutno
se suprotno svim važećim aktima i stan-
dardima u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici obavljaju dijalize u tri smene. Planira
se otvaranje novih centara u sredinama
gde ne postoje problemi oko viška lica na
hemodijalizi, a drastičan primer ne organizovanosti je Novi Sad. Prebukirani kapaciteti KCV pri kome funkcioniše dijalizni
centar, na silu se popunjavaju pacijentima
iz ‘’Fresenius Medical Care’’ Novi Sad i
pored toga što je nivo usluga i kapacitet
ciljno pravljen da bi rasteretio hemodijalizni centar Novi Sad. Neshatljiva je i za
nas neuporediva usluga u jednom i drugom centru.
7. Kadrovska problematika
Obrazloženje: U jednom broju dijaliznih centara ne postoje lekari-nefrolozi,
tokom smena se događa da se dežurni
lekar ne pojavi na odeljenju i sve je prepušteno na odgovornost medicinskim sestrama. Od strane lekara teško se može dobiti adekvatan, primeren savet, a o režimu
ishrane pacijent može dobiti informaciju
samo iz medija ili od sestara, ali na takav
način da niko ne može takvu informaciju
da primi i primeni. Pacijenti na hemodijalizi su od strane zaposlenog medicinskog
osoblja uskraćeni za obaveznu edukaciju.
U mnogim centrima nema dežurnog elektroničara, a naročito subotom isti se ne
mogu dobiti ni putem mobilnog telefona.
Pitanje edukovanosti medicinskih sestara kao i odgovorajući sertifikati za
samostalni rad, se moraju regulisati pravnim aktom koji propisuje Ministarstvo
zdravlja.
SA SVIH STRANA
8.Troškovi hemodijalize
Obrazloženje: Kada su se na teritoriji
Republike Srbije prvi put pojavile specijalne bolnice za hemodijalizu ‘’Fresenius
Medical Care’’ Srbija, svi pacijenti su bili
ubeđeni da napokon dolaze bolji dani i da
će se kvalitet dijaliza i života promeniti u
interesu bolesnika. Ti centri su opremljeni i pružaju takvu uslugu koja je abeceda
propisa i standarda koje uporno naša država donosi, a u državnim ustanovama se ne
primenjuju. Do danas po našem saznanju
nijedan državni centar za hemodijalizu
nije iskazao obračunsku vrednost pojedinačne dijalize za razliku od navedenih
privatnih centara gde se ista vodi u dinar.
Ukazujemo na sledeće parametre koji prate jednu hemodijlizu:
- Troškovi materijala za dijalizu
(propisani pravilnicima),
- Troškovi osoblja (lekara,
medicinskih sestara, elektroničara
i higijeničara)
- Troškovi energije (električna,
toplotna),
- Troškovi higijenskog održavanja
objekata,
- Troškovi edukacije osoblja,
- Troškovi obavezne nutricionistički
programirane užine pacijenata,
- Troškovi održavanja uređaja za
vodu za dijalizu,
- Troškovi održavanja i servisiranja
aparata i opreme u skladu
sa tehničkim propisima,
- Troškovi prevoza pacijenata,
- Troškovi obaveznih terapijskih
medikamenata (eritropetina,
bevipleksa, vitamina-c, venskog
gvožđa, kalcijum glukonata itd),
- Troškovi analiza.
Ubeđeni smo da ni jedan državni centar za
dijalizu ne vodi navedene troškove niti ih
u elektronskoj formi obračunava i prosleđuje filijalama PIO, već se u stvarnosti veliki deo novčanih sredstava namenjen za
kvalitetnu dijalizu, preusmerava u druge
namene što ukazuje i na nespornu odgovornost rukovodioca ustanova.
Na osnovu napred prezentiranih činjenica nadamo se da će nadležni državni organi smoći snage da preduzmu neophodne
mere za zavođenja reda u ovoj oblasti, za
poštovanje važećih propisa naše države i
da će svojim znanjem i stručnošću dokazati da su dostojni zvanja čijim humanim
radom rade u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja i produženja života pacijenata
na hemodijalizi.
25
SA PRAVNE STRANE
OKTOBAR 2013
OKTOBAR 2013
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENjE STRATEGIJE
UNAPREĐENjA POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM U
REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2013. DO 2015. GODINE
Savet Evrope je 2006. godine doneo
Evropski plan akcija za osobe sa invaliditetom za period od 2006. godine do
2015. godine.
Strategija unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom je objavljena u
Službenom glasniku Republike Srbije
broj 1/07. Ovim dokumentom je utvrđen plan aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji u oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.
Polazeći od osnovnih elemenata Strategije, Zaključkom Vlade Republike Srbije donetim 09. avgusta 2013. godine,
utvrđen je Akcioni plan za sprovođenje
Strategije unapređenja položaja osoba
sa invaliditetom u Republici Srbiji za
period od 2013. do 2015. godine.
Akcionim planom se izdvajaju opšti,
i posebni ciljevi utvrđeni Strategijom,
uz preciziranje pojedinih mera i aktivnosti koje je potrebno sprovesti u ovom
poslednjem dvogodišnjem periodu
implementacije Strategije, stvaranjem
mogućnosti da OSI postanu aktivni i
produktivni članovi društva.
Šest strateških oblasti
Strategija sadrži šest strateških oblasti sa definisanim po jednim opštim
ciljem, koji je razrađen na posebne ciljeve:
1.Pitanje položaja OSI ugraditi u opšte razvojne planove uz izgradnju institucionalnog okvira i operacionalizaciju
multisektorske i multiresorne saradnje
na aktivnostima planiranja i praćenja
politika u ovoj oblasti - razvijanjem i
primenom mehanizama za uključivanje
pitanja invalidnosti u glavne tokove
društva, razvojne planove, sektorske
strategije, programe i projekte, i podrškom formiranju odgovarajućeg institucionalnog okvira, i osigurati razvoj
mehanizama za zajedničko planiranje
i praćenje politike mera u oblasti invalidnosti svih relevantnih činilaca na
26
svim nivoima (nacionalni, pokrajinski,
okružni, lokalni).
PODSTICANjE DALjEG UKLjUČIVANjA OSOBA SA INVALIDITETOM U SVE DRUŠTVENE TOKOVE, POSEBNO NA LOKALNOM
NIVOU: Razvijanje različitih oblika
saradnje;
Održavanje tribina,
okruglih stolova i edukacije o osobama
sa invaliditetom i njihovim sposobnostima.
OSNAŽIVANjE ORGANIZACIJA I
UDRUŽENjA OSOBA SA INVALIDITETOM U ZASTUPANjU NjIHOVIH
INTERESA I DALjEG RAZVOJA POLITIKE UNAPREĐENjA POLOŽAJA
OSOBA SA INVALIDITETOM: Održavanje edukacija o pravima i položaju
osoba sa invaliditetom; Prezentovanje
načina uključivanja u različite oblike
saradnje u vezi sa unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom.
PRIKUPLjANjE PODATAKA O
OSOBAMA SA INVALIDITETOM
I NjIHOVIM USLOVIMA ŽIVOTA:
Izrada baze podataka za članstvo sa podacima o njihovim potrebama.
2.Razviti efikasnu pravnu zaštitu, uz
razvijene i sprovedene planove prevencije i sprečavanja diskriminacije osoba
sa invaliditetom, kao i planove senzibilizacije društva po pitanjima invalidnosti - osigurati poštovanje prava OSI
kroz razvoj mehanizama zaštite prava
OSI i podizanjem svesti zajednice o
osobama sa invaliditetom, o njihovim
pravima, položaju i potrebama.
PRAĆENjE POSTOJEĆIH PROPISA I ISTOVREMENI RAD NA
UNAPREĐENjU PRAVA OSOBA SA
INVALIDITETOM I PODIZANjU NIVOA PRISTUPAČNOSTI:Redovno
praćenje propisa kojima se uređuje položaj osoba sa invaliditetom;Izmenjeni
propisi u pravcu unapređenja prava i položaja osoba sa invaliditetom;Podignut
nivo pristupačnosti u praksi.
SUFINANSIRANjE I NALAŽENjE
NOVIH MODELA FINANSIRANjA
AKTIVNOSTI KOJE IMAJU ZA CILj
POŠTOVANjE PRAVA I PODIZANjE NIVOA SVESTI ZAJEDNICE O
PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM:
Programi obrazovanja javnosti o pitanjima invalidnosti i uključivanje perspektive invalidnosti u teme od opšteg
interesa.
PODRŽAVANjE RADA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM KOJE RAZVIJAJU I PRUŽAJU
USLUGE NAMENjENE OSOBAMA
SA INVALIDITETOM (DNEVNI
BORAVCI, KLUBOVI, SERVIS PERSONALNIH ASISTENATA, SOS-TELEFON) NA SVIM NIVOIMA:Vrsta
usluga koja se pruža, broj korisnika
uključenih u usluge.
3.Socijalne, zdravstvene i druge usluge bazirane na pravima i potrebama
korisnika načiniti dostupnim, u skladu
sa savremenim međunarodno prihvaćenim metodama procene invalidnosti
i potreba - unaprediti sistem podrške i
usluga usmerenih ka korisniku u skladu sa njegovim potrebama, osnažiti
porodice OSI kroz sistem pružanja adekvatne podrške odgovarajućih servisa i
službi koje pomažu integraciju OSI u
zajednicu, i unaprediti kvalitet rada
pružalaca usluga.
USVAJANjE
PODZAKONSKIH
PROPISA NA OSNOVU ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I
NjIHOVA PRIMENA UZ RAZVOJ
MEHANIZMA KOJI OMOGUĆAVA POSTOJANjE PLURALIZMA
PRUŽAOCA USLUGA SOCIJALNE
ZAŠTITE:Edukacija osoba sa invaliditetom i zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite o ostvarivanju prava i usluga
iz oblasti socijalne zaštite;Uključivanje
jedinica lokalne samouprave;Razvijeni
mehanizmi koji će omogućiti postoja-
nje pluralizma pružaoca usluga socijalne zaštite kroz različite pružaoce takvih
usluga;Razvijeni program samostalnog
stanovanja uz podršku koji omogućavaju osobama sa invaliditetom da ostaju u svojoj zajednici.
4.Razviti politike mera i primeniti
programe, naročito u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja,
koji osobama sa invaliditetom pružaju
jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u
svim oblastima – osigurati poštovanje i
ostvarivanje svih prava osoba sa invaliditetom na adekvatno obrazovanje uz
obezebeđivanje jednakih mogućnosti
za učenje i razvoj u lokalnoj zajednici
IMPLEMENTACIJA ZAKONA O
PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLjAVANjU OSOBA SA
INVALIDITETOM, IMPLEMENTACIJA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA I RAZVIJANjE OBRAZOVANjA
NA INKLUZIVNIM PRINCIPIMA,
OBEZBEĐIVANjE BOLjE DOSTUPNOSTI USLUGA KARIJERNOG
VOĐENjA I SAVETOVANjA OSOBAMA SA INVALIDITETOM, PODSTICANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE PRAVA ŽENA SA
INVALIDITETOM.
5.Osobama sa invaliditetom osigurati pristup izgrađenom okruženju,
SA PRAVNE STRANE
komunikacija i usluga uključujući primenu informacijskih o komunikacijskih tehnologija kao i drugih naučnih
dostignuća u cilju stvaranja jednakih
mogućnosti i unapređenja položaja
osoba sa invaliditetom.
6.Osigurati osobama sa invaliditetom
adekvatan standard življenja i socijalnu
sigurnost – obezbediti svim osobama
sa invaliditetom socijalnu sigurnost i
puno nesmetano uživanje tog prava.
Navedene potrebne aktivnosti za realizaciju predviđenih ciljeva zahtevaju
i nosioce pojedinih aktivnosti, i to Ministarstva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Savetom za osobe sa invaliditetom, Nacionalnom službom za zapošljavanje, ustanovama socijalne zaštite,
jedinicama lokalne samouprave, Republičkim zavodom za statistiku, kancelarijama za mlade, organizacijama i
udruženjima osoba sa invaliditetom,
nevladinim organizacijama i drugim.
Obezbeđivanja dodatnih sredstava
za svu decu, omladinu i odrasle osobe
sa invaliditetom, obezbediti bolju dostupnost usluga karijernog vođenja i
savetovanja osobama sa invaliditetom,
obezbediti jednake mogućnosti za rad
i zapošljavanje osoba sa invaliditetom,
razvijati i osigurati jednake mogućnosti
za žene sa invaliditetom za ravnopravno i aktivno učešće u životu zajednice,
poboljšati kvalitet života osoba sa invaliditetom stvaranjem mogućnosti za
slobodan izbor uslova i načina života u
izabranom okruženju i povećati uključenost osoba sa invaliditetom u zajednicu stvaranjem uslova za učešće u kulturnom i sportsko-rekreativnom životu
i slobodnim aktivnostima.
pristupačnom prevozu, informacijama,
komunikacijama i uslugama namenjenim javnosti, a kroz razvoj i sprovođenje plana uklanjanja barijera i izgradnje
pristupačnih objekata i usluga - obezbediti da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost, saobraćajna infrastruktura i objekti u funkciji javnog prevoza
putnika u svim granama saobraćaja,
budu pristupačni za osobe sa invaliditetom, postepeno i kontinuirano vršiti
adaptaciju postojećih javnih objekata i
saobraćajne infrastrukture i prevoznih
sredstava u javnom prevozu putnika u
svim granama saobraćaja kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom,
i obezbediti pristupačnost informacija,
Finansiranje mera i aktivnosti planiranih Akcionim planom vršiće se
iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta teritorijalne autonomije i
budžeta jedinica lokalnih samouprava,
sredstava poklona, donacija, legata,
kredita i iz drugih izvora. Za realizaciju
planiranih mera i aktivnosti na godišnjem nivou može se očekivati iznos od
oko 1.400.000.000,00 dinara. Isto tako,
potrebno je uložiti najveće napore u
svim oblastima u pravcu obezbeđivanja
dodatnih sredstava za realizaciju aktivnosti predviđenih Akcionim planom u
smislu pronalaženja različitih donatora
i kreiranju programa i projekata koji će
u narednom periodu omogućiti unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Praćenje realizacije mera i aktivnosti definisanih Akcionim planom vrši
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, na osnovu izveštaja koji
svi nosioci aktivnosti dostave po isteku
perioda predviđenog za implementaciju. Na osnovu prikupljenih izveštaja i
izvršene analize postignutih rezultata,
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike će biti u prilici da sagleda
najbolju praksu i dalje podstiče unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Nada Abramović
27
Tara
Download

Nefro br 31.pdf - Savez bubrežnih invalida Vojvodine