Republika Srbija
AP Vojvodina
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO
Pasterova 2, 26000 Pančevo
CENTAR ZA HIGIJENU I HUMANU EKOLOGIJU
ODELJENJE HIGIJENE
ODSEK ZA HIGIJENU VAZDUHA I KOMUNALNU BUKU
IZVEŠTAJ
O KVALITETU VAZDUHA NA PODRUČJU GRADA VRŠCA
ZA 2014.GODINU
Broj: 04-677/2-2013
Datum: 23.01.2015.
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
SADRŽAJ
Strana
3
1
Uvod
2
Merna mesta
3
3
Zagađujuće supstance
3
4
Metodologija merenja
4
5
Merni uređaji
4
6
Rezultati merenja
5
6.1.
Tabelarni prikaz statističkih pokazatelja rezultata merenja
6
6.2.
Grafički prikaz statističkih pokazatelja rezultata merenja
9
6.2.1. Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
9
6.2.2 Sezonska distribucija prosečnih mesečnih koncentracija
12
6.3.
Višegodišnji rezultati merenja SO2, NO2 i čađi – tabelarni prikaz
16
6.4.
Višegodišnji rezultati merenja SO2, NO2 i čađi- grafički prikaz
18
6.4.1. Distribucija srednjih godišnjih koncentracija SO2 na mernim mestima u Vršcu
2008-2014
6.4.2. Distribucija srednjih godišnjih koncentracija NO2 na mernim mestima u Vršcu
2008-2014
6.4.3. Distribucija srednjih godišnjih koncentracija ČAĐI na mernim mestima u Vršcu
2008-2014
6.4.4. Distribucija broja dana sa koncentracijama ČAĐI iznad GV na mernim
mestima u Vršcu 2008-2014
7.
Indeks kvaliteta vazduha za čađ i PM10 januar-decembar 2014.
18
8.
Diskusija rezultata
21
9.
Zaključak i predlog mera
26
10.
Prilog
29
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
18
19
19
20
2/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
1. UVOD
Od 2008. godine kvalitet vazduha u gradu Vršcu koji ima oko 40000 stanovnika prati se na dva
merna mesta određivanjem koncentracija osnovnih zagađujućih materija u uzorcima vazduha, a u
skladu sa zahtevima aktuelne zakonske regulative i finansijskim mogućnostima Opštinske uprave
Vršac. U 2014.godini Zavod za javno zdravlje Pančevo vršio je sistematska merenje zagađenosti
vazduha u gradu Vršcu prema Ugovoru 04-677/1-2013. od 14.07.2014. Ovim ugovorom monitoring
kvaliteta vazduha u Vršcu je unapređen, a u cilju njegove realizacije Zavod za javno zdravlje
Pančevo je obezbedio novu, adekvatnu opremu za uzorkovanje. Umesto ukupnih suspendovanih
čestica (TSP) koje su u vazduhu određivane svih godina unazad, u 2014 kao i u 2013godini u
vazduhu u Vršcu su određivane koncentracije čestica promera 10 mikrona (PM10) koje su sa aspekta
uticaja na zdravlje mnogo značajnije.
U ovim česticama određivan je sadržaj teških i toksičnih metala i benzo(a)pirena.
2. MERNA MESTA
Merenja zagađujućih materija u vazduhu su vršena dva merna mesta: Carinski terminal i Opština.
Merno mesto Carinski terminal (nv 95m, N 450 06’ 48,9’’ E 210 17’ 01,3’’ ) reprezentuje zonu
predgrađa, relativno slabe gustine naseljenosti, bez intenzivnog saobraćaja i bez većih industrijskih
postrojenja, tako da spada pretežno u tip “suburban background” stanica.
Merno mesto Opština (nv 94m, N 450 07’ 15,6’’ E 21 0 17’ 54,6’’) reprezentuje središnju
gradsku zonu, poslovnu i rezidencijalnu, veće gustine naseljenosti i sa intenzivnim saobraćajem.
Smatramo da je preovlađujući uticaj saobraćaja, tako da spada u tip “traffic”stanica (fotografije
mernih mesta date su u prilogu).
3. ZAGAĐUJUĆE SUPSTANCE
Sistematska merenja zagađujućih materija vršena su svakodnevno tokom cele godine.
Na oba merna mesta praćene su osnovne zagađujuće materije i to:
Sumpordioksid, svakodnevno, 24- časovne imisione koncentracije.
Azotdioksid, svakodnevno, 24- časovne imisione koncentracije.
Čađ , svakodnevno, 24- časovne imisione koncentracije.
Na mernom mestu Carinski terminal i
Suspendovane čestice (PM10 – svaki šesti dan, 24- časovne imisione koncentracije).
Naknadnom analizom uzoraka čestica PM10 određivao se sadržaj teških i toksičnih metala:
kadmijuma (Cd), olova (Pb), nikla(Ni) i arsena (As) kao i sadržaja benzo(a)pirena.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
3/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
4. METODOLOGIJA MERENJA
Za realizaciju merenja korišćene su metode i procedure u skladu sa Uredbom o uslovima za
monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl.Glasnik R. Srbije br.11/2010, i SL.Glasnik RS br. 75/10
i 63/13), a primenjene su sledeće metode:
§ HDMI-207, Određivanje masene koncentracije sumpor-dioksida u ambijentalnom vazduhu –
metoda sa tetrahlormerkuratom i pararosanilinom;
§ HDMI-205, Određivanje čađi u ambijentalnom vazduhu reflektometrijskom metodom;
§ HDMI-201, Spekrofotometrijsko određivanje azot-dioksida u ambijentalnom vazduhu GriessSaltzmannovom metodom;
§ SRPS EN 1234:1998, Određivanje frakcije PM10 suspendovanih četica u ambijentalnom
vazduhu (gravimetrijski);
§ HDMI-301 Određivanje sadržaja cinka, olova i kadmijuma u suspendovanim česticama iz
vazduha pomoću PC kontrilisanog sistema za voltammetriju;
§ HDMI-305 Određivanje sadržaja nikla u suspendovanim česticama iz vazduha pomoću PC
kontrilisanog sistema za voltammetriju;
§ HDMI-323 Određivanje sadržaja arsena u suspendovanim česticama iz vazduha primenom
AAS – hidridna tehnika;
§ SRPS EN 15549:2008 Određivanje sadržaja benzo(a)pirena u suspendovanim česticama
(tehnika GC/MS).
Uzorkovanje, transport i čuvanje uzoraka se vrši postupcima koje su opisani u navedenim metodama
i uputstvom UP – 26 Uputstvo za uzorkovanje i rukovanje uzorcima vazduha.
Ocenjivanje rezultata merenja vršeno je prema Uredbi o uslovima monitoringa i zahtevima kvaliteta
vazduha (Sl. Glasnik RS br.11/10 i SL.Glasnik RS br. 75/10 i 63/13).
5. MERNI UREĐAJI
Za uzorkovanje čađi, sumpordioksida i azodioksida koriste se osmokanalni uzorkivači
vazduha ProEkos AT801x, sa digitalnim očitavanjem vremena starta, proteklog vremena, trenutnog
protoka, ukupnog protoka, kao i broja eventualnih nestanaka struje sa njihovim ukupnim trajanjem.
Suspendovane čestice promera 10 µm (PM10) uzorkuju se pomoću niskovolumnog uzorkivača
vazduha SvenLeckel LSV3 na filteru prečnika 47mm, Quartz-Microfibre Discs MK 360 Munktell.
Uređaj omogućava digitalno očitavanje vremena starta, proteklog vremena, trenutnog protoka i
ukupnog protoka. Za određivanje koncentracije PM 10 čestica koristi se analitička vaga Sartorius
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
4/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
CPA 225 D - OCE. Za očitavanje čađi odnosno zacrnjenja filter papira - reflektometar ProEkos
AEROTEST, za mrlje dijametra 25mm.
Priprema uzoraka suspendovanih čestica promera 10 µm (PM10) za određivanje metala vršiće se
mikrotalasnom peći za digestiju/razaranje uzoraka Milestone SK-10. Određivanje Pb, Cd, Ni vršiće
se pomoću PC kontrolisanog sistema za voltammetriju Metrohm 797 VA Computrace, a određivanje
As vršiće se atomsko apsorpcionim spektrofotometrom GBC Scientific equipment Sens AA i
hidridnim generatorom GBC Scientific equipment GBC HG 3000. Pripremaa uzoraka
suspendovanih čestica promera 10 µm (PM10) za određivanje syadržaja benzo(a)pirena vršiće se
Soxhlet ekstrakcijom pomoću uređaja behr Labor TECHNIK HB6. Određivanje benzo(a)pirena
vršiće se gasnim hromatografom Agilent Technologies 6850A sa masenom detekcijom Agilent
Technologies 5975B.
Meteorološki podaci, ažurirani polučasovno, pruzimani su sa sajta www.weather.msn.com.
6. REZULTATI MERENJA
U ovom izveštaju dat je prikaz statističkih pokazatelja rezultata merenja vršenih tokom 2014.godine.
Statistički pokazatelji prikazani su tabelarno i grafički.
Nedeljni izveštaji o rezultatima merenja zagađujućih supstanci u vazduhu Vršca dati su kao prilog
ovom godišnjem izveštaju, a tokom godine dostavljani su elektronskom poštom, a izveštaji sa
rezultatima teških i toksičnih metala i benzo(a)pirena iz suspendovanih čestica dostavljali su se
jednom mesečno.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
5/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
6.1. TABELARNI PRIKAZ STATISTIČKIH POKAZATELJA REZULTATA MERENJA
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO
Centar za higijenu i humahu ekologiju
Odeljenje higijene
Odsek za higijenu vazduha i komunalnu buku
GODIŠNJI IZVEŠTAJ O KVALITETU VAZDUHA1
LOKACIJA:
Godina :
2014.
Vršac, Carinski terminal
mg/m
PM10
mg/m3
15
8,0
28
125
0
50
347
10
8
39
2
71
50
3
50
347
6
6
16
1,0
77
85
0
40
59
32
25,0
105
3
127
50
10
40
Meteorološki podaci
Parametar
0
2
Min Max Sred
Temp. ( C )
-11
28,2 13,8
Rel. vlažn. (%)
23
100
71,8
Pritisak (mbar) 1002 1036 1017
Vetar (m/sec)
0
89
GV za godišnji nivo
Azot dioksid
3
8,0
Broj dana u kojima je
prekoračena GV 24h
3
8,5
Granična vrednost za 24h
mg/m
346
Maksimalna koncentracija
Čađ
Csred
Minimalna koncentracija
mg/m
N
Frekvencija visokih
koncentracija C 98
Sumpordioksid
3
Medijana
MERE
Srednja godišnja koncentracija
PARAMETRI
S T A T I S T I Č K I P O K A Z A T E LJ I
C50
C98 Cmin Cmax GV24h >GV24h GV god
Broj merenja
JEDIN.
Primedba:
1
statistički podaci dobijeni su obradom 24-časovnih koncentracija
2
srednje godišnje vrednosti za temperaturu i pritisak izračunate su iz srednjih dnevnih vrednosti
* Prema važećoj Uredbi granična vrednost (GV) za benzen data je samo na godišnjem nivou
**GV (dnevne i godišnje) za toluen i ksilen nisu normirane važećom Uredbom
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
6/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO
Centar za higijenu i humahu ekologiju
Odeljenje higijene
Odsek za higijenu vazduha i komunalnu buku
GODIŠNJI IZVEŠTAJ O KVALITETU VAZDUHA1
LOKACIJA:
Godina :
2014.
Vršac, Opština
8,0
29
125
0
50
359
19
15
57
2
91
50
12
50
353
12
12
27
1,0
34
85
0
40
Meteorološki podaci
Parametar
0
2
Min Max Sred
Temp. ( C )
-11 28,2 13,8
Rel. vlažn. (%)
23
100 71,75
Pritisak (mbar) 1002 1036 1017
Vetar (m/sec)
0
89
GV za godišnji nivo
21
Broj dana u kojima je
prekoračena GV 24h
mg/m
Azot dioksid
8,0
Granična vrednost za 24h
3
9
Maksimalna koncentracija
mg/m
Čađ
353
Minimalna koncentracija
3
Csred
Frekvencija visokih
koncentracija C 98
3
mg/m
Sumpordioksid
N
Medijana
MERE
Srednja godišnja koncentracija
PARAMETRI
S T A T I S T I Č K I P O K A Z A T E LJ I
C50
C98 Cmin Cmax GV24h >GV24h GV god
Broj merenja
JEDIN.
Primedba:
1
statistički podaci dobijeni su obradom 24-časovnih koncentracija
2
srednje godišnje vrednosti za temperaturu i pritisak izračunate su iz srednjih dnevnih vrednosti
* Prema važećoj Uredbi granična vrednost (GV) za benzen data je samo na godišnjem nivou
**GV (dnevne i godišnje) za toluen i ksilen nisu normirane važećom Uredbom
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
7/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO
Centar za higijenu i humanu ekologiju
Odeljenje higijene
Odsek za higijenu vazduha i komunalnu buku
GODIŠNJI IZVEŠTAJ O KVALITETU VAZDUHA1
MERNO MESTO:
Godina:
2014.
Vršac, Carinski terminal
Naknadna analiza uzoraka PM10
STATISTIČKI POKAZATELJI
Parametar
Teški
metali
Kadmijum
Olovo
Nikl
Arsen
Benzoapiren
jedinica
N
Csr
C50
Cmin
ng/m3
mg/m
ng/m3
ng/m3
30
30
30
30
ng/m3
30
0,0259
0,042
1,370
1
0,571
0,0010
0,001
0,250
1,00
0,1
0,0010
0,001
0,250
1,00
0,1
3
Cmax
0,25
1
19,68
1,00
5,48
GV
(1god)
5*
0,5
20*
6*
Napomena:
1
Statistički podaci dobijeni su obradom 24h koncentracija
* Ciljna vrednost za prosečnu godišnju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih čestica PM10
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
8/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
6.2. GRAFIČKI PRIKAZ STATISTIČKIH POKAZATELJA REZULTATA MERENJA
6.2.1. DISTRIBUCIJA RELATIVNIH FREKVENCIJA 24H KONCENTRACIJA
Sumpordioksid u vazduhu ambijenta
Merno mesto Carinski terminal, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
100
90
Godišnja statistika:
N=346
Csr=8,5
GV=50
C50=8
C98=15
Cmin=8
Cmax=28
80
70
60
50
40
30
20
10
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110 120 130 140
klase koncentracija u μg/m
150
160 170 180 190
200 >200
3
Sumpordioksid u vazduhu ambijenta
Merno mesto Opština, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
90
80
Godišnja statistika:
N=353
Csr=9
GV=50
C50=8
C98=21
Cmin=8
Cmax=29
70
60
50
40
30
20
10
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100 110 120
130
klase koncentracija u μg/m
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
140 150 160 170
180
190 200 >200
3
9/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Azot dioksid u vazduhu ambijenta
Merno mesto Carinski terminal, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
50
45
Godišnja statistika:
N=347
Csr= 6
GV=40
C50=6
C98=16
Cmin=1
Cmax=77
40
35
30
25
20
15
10
5
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
klase koncentracija u mg/m
70
75
80
85
90
95
100 >100
3
Azot dioksid u vazduhu ambijenta
Merno mesto Opština, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
25
Godišnja statistika:
N=353
Csr= 12
GV=40
C50=12
C98=27
Cmin=1
Cmax=34
20
15
10
5
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
klase koncentracija u mg/m
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
70
75
80
85
90
95
100 >100
3
10/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Čađ u vazduhu ambijenta
Merno mesto Carinski terminal, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
45
40
Godišnja statistika:
N=347
Csr=10
>GV=3
C50=8
GV=50
C98=39
Cmin=2
Cmax=71
35
30
25
20
15
10
5
0
7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
82,5
90
97,5
klase koncentracija u mg/m
105 112,5 120 127,5 135 142,5 150 >150
3
Čađ u vazduhu ambijenta
Merno mesto Opština, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
35
Godišnja statistika:
N=359
>GV=12
Csr= 19
GV=50
C50=15
C98=57
Cmin=2
Cmax=91
30
25
20
15
10
5
0
7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
82,5
90
97,5
klase koncentracija u mg/m
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
105 112,5 120 127,5 135 142,5 150 >150
3
11/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
PM10 u vazduhu ambijenta
Merno mesto Carinski terminal, Vršac
Distribucija relativnih frekvencija 24h koncentracija
Godina 2014.
35
30
Godišnja statistika:
N=59
<GV=3
Csr= 32
GV=40
C50=25
C98=105
Cmin=3
Cmax=127
25
20
15
10
5
0
7,5
15
22,5
30
37,5
45
52,5
60
67,5
75
82,5
90
97,5
klase koncentracija u mg/m
105 112,5 120 127,5 135 142,5 150 >150
3
6.2.2. SEZONSKA DISTRIBUCIJA SREDNJIH MESEČNIH KONCENTRACIJA
Sumpordioksid u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Carinski terminal, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
Godina 2014.
12
10
8
6
4
2
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
12/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Sumpordioksid u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Opština, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
Godina 2014.
14
12
10
8
6
4
2
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
Azotdioksid u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Carinski terminal, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
Godina 2014.
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
13/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Azotdioksid u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Opština, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
Godina 2014.
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
Čađ u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Carinski terminal, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
NOV
DEC
Godina 2014.
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
14/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Čađ u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Opština, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
Godina 2014.
35
30
25
20
15
10
5
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
PM10 u vazduhu ambijenta
Mermo mesto Carinski terminal, Vršac
3
Sezonska distribucija srednjih mesečnih koncentracija u mg/m
Godina 2014.
70
60
50
40
30
20
10
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
15/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
6.3. VIŠEGODIŠNJI REZULTATI MERENJA SO2, NO2 I ČAĐI - tabelarni prikaz
VIŠEGODIŠNJI REZULTATI MERENJA 24h KONCENTRACIJA (μg/m3)
SO2 U VAZDUHU U Vršcu
Merno mesto: Vršac- Carinski Terminal
Godina
Br.podataka Csr
C50
C98 Cmin
Cmax
GV(24h)
2008
352
10
8,0
41
5
79
150
2009
343
9,2
8,0
29
8
43
150
2010
339
10
8,0
32
8,0
54
125
2011
343
9
8
22
4
40
125
2012
343
8
8
8
8
35
125
2013
337
8,2
8,0
11
8,0
28
125
2014
346
8,5
8,0
15
8,0
28
125
Merno mesto: Vršac-Opština
Godina
Br.podataka
2008
350
2009
337
2010
343
2011
355
2012
337
2013
346
2014
353
Csr
13
10
10
10
8
9
9
C50
8,0
8,0
8,0
8
8
8,0
8,0
C98
49
30
29
29
11
17
21
Cmin
5
8
8
8
8
8,0
8,0
Cmax
89
45
46
49
23
27
29
GV(24h)
150
150
125
125
125
125
125
VIŠEGODIŠNJI REZULTATI MERENJA 24h KONCENTRACIJA (μg/m3)
NO2 U VAZDUHU U Vršcu
Merno mesto: Vršac- Carinski Terminal
Godina
Br.podataka Csr
C50
C98 Cmin
Cmax
GV(24h)
2008
351
8,6
7,0
27
1
77
85
2009
344
11
10
34
1
71
85
2010
330
8
7
17
1,0
21
85
2011
343
8
7
18
1
27
85
2012
348
9
9
17
1
29
85
2013
349
8
7
18
1,0
23
85
2014
347
6
6
16
1,0
77
85
Merno mesto: Vršac-Opština
Godina
Br.podataka
2008
348
2009
337
2010
350
2011
348
2012
349
2013
354
2014
353
Csr
27
21
15
14
18
16
12
C50
25
20
15
14
18
16
12
C98
53
45
30
34
31
34
27
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
Cmin
1
1
1
1
1
1,0
1,0
Cmax
77
52
39
44
43
37
34
GV(24h)
85
85
85
85
85
85
85
>GV
0
0
0
0
0
0
0
>GV
0
0
0
0
0
0
0
>GV
0
0
0
0
0
0
0
>GV
0
0
0
0
0
0
0
16/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
VIŠEGODIŠNJI REZULTATI MERENJA 24h KONCENTRACIJA (μg/m3)
ČAĐI U VAZDUHU U Vršcu
Merno mesto: Vršac- Carinski Terminal
Godina
Br.podataka Csr
C50
C98
Cmin
Cmax
GV(24h)
2008
352
12
9,0
45
2
69
50
2009
343
13
9,0
46
2
62
50
2010
330
13
11
38
2,0
64
50
2011
343
16
11
72
2
126
50
2012
349
13
9
35
2
96
50
2013
343
10
9
28
2
43
50
2014
347
10
8
39
2
71
50
Merno mesto: Vršac-Opština
Godina
Br.podataka
2008
350
2009
337
2010
343
2011
360
2012
343
2013
352
2014
359
Csr
35
41
36
37
24
19
19
C50
33
39
34
33
21
16
15
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
C98
81
94
73
107
55
48
57
Cmin
2
2
2
2
2
2
2
Cmax
152
132
137
156
131
65
91
GV(24h)
50
50
50
50
50
50
50
>GV
6
3
4
17
8
0
3
>GV
54
93
48
59
21
7
12
17/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
6.4. VIŠEGODIŠNJI REZULTATI MERENJA SO2, NO2 I ČAĐI– grafički prikaz
6.4.1. Distribucija srednjih godišnjih koncentracija SO2 na mernim mestima u Vršcu 2008-2014
3
Grad:Vršac
Sumpordioksid u vazduhu ambijenta (μg/m )
Lokacije: Carinski terminal i Opština 2008-2014 god.
Prikaz srednjih godišnjih koncentracija
60
3
GV: Csr(1god) = 50μg/m
50
Carinski terminal
Opština
koncentracije
40
30
20
10
0
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
6.4.2. Distribucija srednjih godišnjih koncentracija NO2 na mernim mestima u Vršcu 2008-2014
3
Azot dioksid u vazduhu ambijenta (μg/m )
Grad: Vršac Lokacije: Carinski terminal i Opština 2008-2014 god.
Prikaz srednjih godišnjih koncentracija
70
Carinski terminal
Opština
60
GV: Csr(1god) = 40mg/m3
koncentracije
50
40
30
20
10
0
2008
2009
2010
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
2011
2012
2013
2014
18/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
6.4.3. Distribucija srednjih godišnjih koncentracija ČAĐI na mernim mestima u Vršcu 2008-2014
3
Grad: Vršac
Čađ u vazduhu ambijenta (μg/m )
Lokacije: Carinski terminal i Opština 2008-2014 god.
Prikaz srednjih godišnjih koncentracija
60
3
GV: Csr(1god) = 50μg/m
50
Carinski terminal
Opština
koncentracije
40
30
20
10
0
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
6.4.4. Distribucija broja dana sa koncentracijama ČAĐI iznad GV na mernim mestima u Vršcu 20082014
Čađ u vazduhu ambijenta
Grad: Vršac Lokacije: Carinski terminal i Opština
2008- 2014
Broj dana sa koncentracijama čađi iznad granične vrednosti
100
Carinski terminal
Opština
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2008
2009
2010
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
2011
2012
2013
2014
19/29
ZZJZ Pančevo
7. INDEKS KVALITETA VAZDUHA (AQI)
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Indeks kvaliteta vazduha AQI (Air Quality Index) je relativna, bezdimenzionalna veličina
kojom se ocenjuje štetnost uticaja zagađujućih materija iz vazduha na zdravlje i životnu sredinu.
Indeks kvaliteta vazduha integriše uticaje koncentracija pojedinih polutanata.
U narednim tabelama prikazani su dnevni indeksi kvaliteta vazduha za izmerene koncentracije
čađi na mernim mestima Carinski terminal i Opština u gradu Vršcu, kao i čestice PM10 tokom
perioda januar-decembar 2014.godine na mernom mestu Carinski terminal.
ČAĐ Carinski terminal
Zdravstveni indeks
kvaliteta vazduha
dobar
0-25
umeren
26-50
nezdrav za senzitivne grupe
51-75
nezdrav
76-100
101-150 vrlo nezdrav
151-250 opasan
ČAĐ Opština
Zdravstveni indeks
kvaliteta vazduha
dobar
0-25
umeren
26-50
nezdrav za senzitivne grupe
51-75
nezdrav
76-100
101-150 vrlo nezdrav
151-250 opasan
PM 10 Carinski terminal
Zdravstveni indeks
kvaliteta vazduha
dobar
0-25
umeren
26-50
nezdrav za senzitivne grupe
51-75
nezdrav
76-100
101-150 vrlo nezdrav
151-250 opasan
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
2014. godina
Koncentracija
3
mg/m
0-25
26-50
51-75
76-100
101-150
151-250
Broj
dana
328
16
3
0
0
0
2014. godina
Koncentracija
3
mg/m
0-25
26-50
51-75
76-100
101-150
151-250
Broj
dana
276
71
10
2
0
0
359
2014. godina
Koncentracija
3
mg/m
0-25
26-50
51-75
76-100
101-150
151-250
Broj
dana
31
18
6
1
3
0
59
20/29
ZZJZ Pančevo
8. DISKUSIJA REZULTATA
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Tokom 2014.godine u okviru merenja kvaliteta vazduha u Vršcu na mernim mestima Carinski
terminal i Opština ostvaren je nešto veći obim (oko 5%) merenja za sumpordioksid, čađ , azotdioksid
nego što je planirano prema Ugovoru, što je posledica većeg broja sačuvanih uzoraka .
Sumpordioksid je produkt sagorevanja raznih vrsta goriva, a nastaje i pri preradi nafte. Kao gas
duplo je teži od vazduha, bezbojan i oštrog je mirisa. Nezapaljiv je.
Ovaj gas emituje se uglavnom zajedno sa česticama (čađ). U prisustvu vlage i drugih polutanata u
vazduhu oksidiše u kiseline (sumporastu i sumpornu) i druga jedinjenja. Ove kiseline sa amonijakom ili
metalnim jonima stvaraju sulfate i sulfite, zbog čega su koncentracije sumpordioksida manje u
predelima u kojima ima amonijaka. Kao sulfati, u vidu aerosola zadržavaju se duže, 3-5 dana, i mogu se
preneti na udaljenost do hiljadu kilometara. Iz atmosfere se uklanja padavinama, u vidu »kiselih kiša«
(pH od 3-5). U organizam sumpordioksid dospeva udisanjem para ili aerosola kiselina, a i preko kože.
Na ljude deluje kao nadražljivac, a može izazvati akutna i hronična trovanja. Toksično dejstvo ovog
gasa znatno se povećava na vlažnom vazduhu.
Sumpordioksid je u 2014.godini u Vršcu na oba merna mesta u svim uzorcima vazduha meren
bez prekoračenja granične vrednosti za dan od 125 µg/m3.
Sezonska distribucija koncentracija sumpordioksida na mernom mestu Carinski terminal je
takva da se veće koncentracije registruju u zimskim mesecima. Na mernom mestu Opština sezonska
distribucija koncentracija sumpordioksida u vazduhu je slična uz napomenu da su razlike u letnjim i
zimskim koncentracijama znatno veće nego na Carinskom terminalu.
Prosečna godišnja koncentracija na mernom mestu Carinski terminal iznosila je 8,5 µg/m3 , dok
je na mernom mestu Opština bila za nijansu veća i iznosila je 9 µg/m3. Ova koncentracija je najčešće
merena u toku godine u uzorcima vazduha sa oba merna mesta.
Prosečna godišnja koncentracija sumpordioksida na mernom mestu Carinski terminal u Vršcu u
odnosu na prosečne koncentracije u 2013 .godini je porasla za 0,5 µg/m3, a na mernom mestu
Opština ostala je nepromenjena.
Višegodišnji trend sumpordioksida u vazduhu na oba merna mesta je blago opadajući, a
prosečne godišnje koncentracije na mernim mestima se malo ili ni malo ne razlikuju po pojedinim
godinama.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
21/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Azotdioksid je stabilna forma azotovih oksida kojoj teže svi drugi njegovi oksidi i najčešći je od
svih u vazduhu naselja, a nastaje sagorevanjem benzina u automobilskim motorima, u proizvodnji
veštačkih đubriva, azotne kiseline, celuloze i najlona... U stambenom prostoru stvara se korišćenjem
šporeta i peći na gas koje nemaju odvod za sagorele gasove i pušenjem cigareta.
Azotdioksid ima zagušljiv miris, ali koncentracije ovog gasa koje već mogu štetno uticati na organizam
ne mogu se osetiti čulom mirisa. Zbog svoje smeđe boje azotni oksidi utiču na smanjenje vidljivosti u
naselju. U troposferi deluju kao prekursori prizemnog ozona i znatno doprinose stvaranju fotohemijskog
smoga. Osim toga azotni oksidi dovode do oštećenja ozonskog omotača u stratosferi i stvaranja ozonskih
praznina. Azotovi oksidi doprinose globalnom zagrevanju sa efektima „staklene bašte“.
Azotdioksid ima štetno dejstvo na vegetaciju, a na ljude deluje kao iritans sluzokože donjih disajnih
puteva. Prouzrokuje methemoglobinemiju.
Eksperti SZO smatraju da treba sprečavati ponavljano izlaganje koncentracijama kakve postoje u većim
gradovima, i češće unutar stanova gde se koriste plinski uređaji za kuvanje i grejanje, zbog toga što
produžena izloženost ovakvim koncentracijama azotdioksida dovodi do smanjene sposobnosti pluća za
odbranu od infekcija.
Azotdioksid je na oba merna mesta u Vršcu u svim uzorcima vazduha meren bez prekoračenja
granične vrednosti od 85 µg/m3. Prosečna godišnja koncentracija na mernom mestu Carinski terminal
iznosila je 6 µg/m3, a na mernom mestu Opština 12 µg/m3, što su za 2 µg/m3, odnosno 4 µg/m3 manje
koncentracije u odnosu na prethodnu godinu.
Na mernom mestu Carinski terminal najčešće su merene koncentracije azotdioksida u vazduhu
od 5, 10 i 15 µg/m3, a na mernom mestu Opština koncentracije od 20, 15 i 5 µg/m3.
Sezonska distribucija koncentracija azotdioksida na oba merna mesta u Vršcu je promenljiva.
Višegodišnji trend azotdioksida na mernom mestu Carinski terminal je stagnantan, da bi se u
poslednjoj godini uočio blagi pad, a na mernom mestu Opština opadajući u prve četiri godine
praćenja, a zatim rastući u 2012 godini, da bi se opet u poslednje dve godine beležio pad. U svim
ispitivanim godinama prosečne godišnje koncentracije azotdioksida znatno su više na mernom mestu
Opština.
Čađ nastaje sagorevanjem fosilnih goriva: uglja, nafte i naftnih derivata. U vazduhu se nalazi u
obliku aerosola zajedno sa pepelom. Ona ima sposobnost da se kondenzuje sa sumpornim, azotnim
jedinjenjima i vodenom parom stvarajući smog, odnosno „toksičnu maglu“ koja veoma nepovoljno
deluje na zdravlje ljudi. Akutno delovanje smoga na zdravlje ljudi najizrazitije je pokazano u
katastrofama u Belgiji 1930.godine, u Pensilvaniji 1948.godine, u Meksiku 1950.godine i Londonu
1952. i 1962.godine, kada je na hiljade ljudi umrlo.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
22/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Čestice čađi sadrže katranske materije sa kancerogenim sastojcima kao što su: 3,4 benzo-a-piren,
benzo-a-antracen, piren, fluoranten i krisen. Benzo-a-piren je dokazani kancerogen koji izaziva rak
pluća, a nastaje pri sagorevanju masnih ugljeva i naftnih derivata. Prema tome sva ložišta i saobraćajna
sredstva koja sagorevaju tečna goriva stvaraju čađ sa kancerogenim sastojcima. Pušenje cigareta je
značajan emiter čađi, čitavog niza ugljovodonika i drugih kancerogenih materija.
Tokom 2014.godine na mernom mestu Carinski terminal čađ je u tri dnevna uzorka izmerena u
koncentraciji većoj od granične vrednosti od 50 µg/m3. U 2013. godini broj prekoračenja nije bio
zabeležen ni u jednom uzorku.
Na mernom mestu Opština koncentracije čađi su registrovane preko granične vrednosti u 12
uzoraka, što je skoro duplo više nego u prethodnoj godini (7).
Prosečna godišnja koncentracija čađi na mernom mestu Carinski terminal iznosila je 10 µg/m3,
kao i 2013.godine. U 2012 godini, godišnja koncentracija čađi iznosila je 13 µg/m3.
Na mernom mestu Opština prosečna godišnja koncentracija čađi je 19 µg/m3, što je isto kao
2013. godine, a manje u odnosu na 2012 godinu.
Maksimalna koncentracija čađi na mernom mestu Carinski terminal iznosila je 71µg/m3, a
zabeležena je 23.06.2014, a na mernom mestu Opština 91 µg/m3 i zabeležena je 25.12.2014. godine.
Najčešće su na mernom mestu Carinski terminal merene koncentracije čađi od 7,5 , 15 i 22,5
µg/m3, a na mernom mestu Opština od 15, 22,5 i 7,5 µg/m3.
Distribucija prosečnih mesečnih koncentracija čađi pokazuje da su na mernom mestu Carinski
terminal najveće prosečne koncentracije zabeležene u decembru, januaru, februaru, martu i
novembru. Na mernom mestu Opština prosečne mesečne koncentracije čađi bile su najveće u
decembru, novembru i januaru podjenako, zatim u oktobru.
Na mernom mestu Opština od ukupnog broja dana sa prekoračenjem granične vrednosti najviše
je bilo u decembru (7), januaru (2), februaru, martu i novembru po (1) .
Sezonski trend koncentracija čađi u 2014. godini na mernom mestu Carinski terminal je
stagnirajući do marta, zatim blago pada u aprilu, pa postepeno raste od avgusta do kraja godine.
Sezonski trend čađi na mernom mestu Opština je opadajući do maja meseca, da bi se zatim do
kraja godine beležio postepen porast.
Prosečne mesečne koncentracije čađi na lokaciji Opština (19 µg/m3) su skoro duplo veće nego
na lokaciji Carinski terminal (10 µg/m3).
Višegodišnji trend čađi na mernom mestu Carinski terminal je opadajući u poslednje četiri godine,
kao i na mernom mestu Opština.
Prosečne godišnje koncentracije su u višegodišnjem periodu znatno više na lokaciji Opština.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
23/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Suspendovane čestice PM10 predstavljaju smešu čestica različitog porekla, sastava i veličine do
10 µ. Danas se u svetu mnogo prate jer su značajne sa zdravstvenog aspekta.
One deluju nepovoljno naročito na osetljivu populaciju koju čine mala deca, stari i ljudi bolesni od
hroničnih respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja. Kod ovih kategorija stanovništva povišene
koncentracije PM10 mogu izazvati različite akutne poremećaje zdravlja, pre svega poremećaja
disajnog sistema uz pogoršanje postojećih hroničnih bolesti, kao što su hronični bronhitis i
bronhijalna astma, zatim pogoršanja koronarne bolesti sa anginoznim napadima, hipertenzivne krize,
i akutni infarkt srca. Navedeni poremećaji zdravlja zahtevaju lečenje i dodatnu negu u kućnim ili
bolničkim uslovima. Najteža posledica povišenih koncentracija čestica u vazduhu je povećana
smrtnost hroničnih bolesnika od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da ne postoji za zdravlje bezbedna koncentracija čestica
u vazduhu.
Suspendovane čestice PM10 su tokom godine merene samo na mernom mestu Carinski
terminal, za razliku od prethodih godina, kada je bilo na oba merna mesta, te iz tog razloga nije
moguće vršiti poređenje. Broj uzoraka koji je prelazio granične vrednosti od 50 µg/m3 iznosio je 10,
što je u odnosu na prošlogodišnje merenje na ovom mernom mestu za 3 uzorka više.
Prosečna godišnja koncentracija PM10 na mernom mestu Carinski terminal iznosila je 32
µg/m3, što je za 4 µg/m3 više nego u prethodnooj godini. Maksimalna izmerena koncentracija PM10
na mernom mestu Carinski terminal iznosila je 127 µg/m3, što je skoro duplo u odnosu na prošlu
godinu, kada je bila 69 µg/m3
Najčešće merene koncentracije na ovom mernom mesta su od 30, 15 i 33,5µg/m3.
Distribucija prosečnih mesečnih koncentracija pokazuje da su na mernom mestu Carinski
terminal najveće prosečne koncentracije PM10 zabeležene u novembru, decembru i januaru, a najniže
u septembru i avgustu..
Na lokaciji Carinski terminal najviše prekoračenja registrovano je u novembru (4) , a u
decembru 2, dok su u januar, februar, april i jul imali po 1.
Sezonski trend koncentracija PM10 na ovom mernom mestu je promenljiv sa maksimumom u
novembru mesecu.
Teški i toksični metali i benzo(a)piren u uzorcima PM10
U uzorcima PM10 određivani su naknadnom analizom metali: kadmijum, nikl, arsen, i olovo, i
bezo(a)piren.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
24/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Ove materije deluju negativno na sistem organa za disanje, nervni sistem i kožu. Osim toksičnog
imaju i teratogeno i kancerogeno dejstvo, te pri dužoj ekspoziciji manjim koncentracijama ovih
materija u vazduhu može doći do razvoja malignih tumora na organima za disanje i koži.
Arsen, kadmijum i bezo(a)piren se nalaze u I grupi kancerogena (verifikovani kancerogeni) po
IARC.
Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (SL.glasnik RS br.11/10 i
br.75/10) definisane su norme samo za metale u PM10.
Na godišnjem nivou definisana je granična vrednost samo za olovo.
Za kadmijum, nikl, i arsen definisane su ciljne vrednosti.
U 2014. godini svaki od navedenih toksičnih metala odredjivan ju u ukupno 59 uzoraka
čestica PM10 .
Na osnovu rezultata naknadne analize uzoraka čestica PM10 na sadržaj teških metala prosečna
godišnja koncentracija olova je niža od granične vrednosti na godišnjem nivou, a prosečne godišnje
koncentracije kadmijuma, nikla i arsena su niže od ciljnih vrednosti definisanih Uredbom.
Međutim, na osnovu rezultata merenja u 2014.godini u četiri uzoraka čestica PM10 uzetih u
novembru i decembru mesecu registrovano je prisustvo duplo većih koncentracija olova od norme
definisane Uredbom.
Maksimalna izmerena koncentracija olova u uzorku čestica sa Carinskog terminala iznosi 1,0
µg/m3, što je 2 puta veća koncentracija od granične vrdnosti.
Na ovom mernom mestu je zabeležena maksimalna koncentracija nikla od 19,68 µg/m3 (što je
približno ciljnoj godišnjoj koncentraciji za ovaj metal), a za arsen 1 µg/m3 (što je čak oko 6 puta
manja koncentracija od godišnje ciljne vrednosti).
Benzo(a)piren je meren
u istom broju uzoraka kao i teški metali. Prosečna godišnja
koncentracija benzo(a)pirena na mernom mestu Carinski terminal iznosila je 0,571 ng/m3, tj. bila je
ispod ciljne vrednosti od 1ng/m3. Maksimalna koncentracija izmerena na mernom mestu Carinski
terminal iznosila je 5,48 ng/m3.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
25/29
ZZJZ Pančevo
9. ZAKLJUČAK I PREDLOG MERA
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Merenja zagađujućih supstanci u vazduhu u Vršcu tokom 2014.godine izvršena su u nešto
većem obimu od planiranog prema Ugovoru.
Na osnovu analize obrađenih podataka rezultata merenja svih parametara sa oba merna mesta u
Vršcu, zaključuje se:
- da su sumpordioksid i azotdioksid u svim uzorcima registrovani u koncentracijama nižim od
graničnih vrednosti za te polutante,
- da su prosečne godišnje koncentracije na oba merna mesta, za sumpordioksid i azotdioksid
prilično niske u odnosu na godišnje granične vrednosti za ove polutante,
- da su čestice PM10 i čađ zagađujuće supstance koje se registruju u povećanim
koncentracijama,
- da je u 2014.godini registrovano 10 uzoraka vazduha (16,9% svih analiziranih uzoraka) sa
povećanim koncentracijama PM 10 na mernom mestu Carinski terminal,
- da je u 2014.godini na mernom mestu Carinski terminal čađ u tri dnevna uzorka bila
izmerena u koncentraciji većoj od granične vrednosti,
- da su na mernom mestu Opština koncentracije čađi su registrovane preko granične vrednosti u
12 uzoraka, što je skoro duplo više u odnosu na prethodnu godinu,
- da je zgađenje česticama čađi u 2014. godini na oba merna mesta u gradu značajno više u
odnosu na 2013,
- da je broj uzoraka koji je prelazio granične iznosio 10, što je za 3 više u odnosu na prethodnu
godinu
-da se na osnovu indeksa kvaliteta vazduha može videti da je u ovoj godini za 1 manje opasnih
dana za senzitivnu populaciju, ali 4 više za ukupnu populaciju.
- da je u određenom broju
uzoraka čestica PM10 registrovano prisustvo duplo većih
koncentracija olova od dozvoljene norme ,
-
da je u jednom uzorku PM10 izmerena koncentracija nikla koja je skoro jednaka godišnjoj
ciljnoj vrednosti za ovaj metal,
-
maksimalno izmerena koncentracija benzoapirena iznosila je 5,48 ng/m3.
Čestice u vazduh dospevaju iz raznih izvora: iz ložišta, saobraćaja, industrije, sa deponija, a
mogu biti donete sa udaljenijih prostora. One prljaju sredinu i utiču na smanjenu vidljivost i mogu
doprinositi problemima i nezgdama u saobraćaju. Njihovo prisustvo u vazduhu zavisi od
meteoroloških prilika - vetar i padavine utiču na smanjenje prisustva čestica u vazduhu.
Meteorološke prilike tokom 2014.godine nisu bile povoljne što je uticalo na veći broj zagađenih dana
česticama.
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
26/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Sa aspekta zdravlja prisustvo čestica u vazduhu je nepoželjno. Čestice, uključujući i čađ,
deluju nepovoljno na zdravlje ljudi, a naročito na zdravlje osetljivih populacionih grupa: decu, stare i
hronično bolesne ljude.
Čestice doprinose povećanom obolevanju ljudi od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
Osobe koje već boluju od ovakvih bolesti u uslovima povećanih koncentracija čestica imaju
pogoršanja osnovne bolesti, zbog čega dodatno uzimaju lekove, traže pomoć hitne medicinske službe
ili se bolnički leče. Kvalitet života ovih osoba je lošiji, one češće apstiniraju iz škole i sa posla, zbog
čega imaju i ekonomske gubitke.
Dugotrajna izloženost povišenim koncentracijama čađi u vazduhu, zbog sadržaja katranskih
materija u njima, doprinosi oboljevanju od kancera organa za disanje, pre svega od kancera pluća.
Nadalje izloženost visokim koncentracijama čestica utiče na povećanu smrtnost od respiratornih i
kardiovaskularnih bolesti, smanjenje očekivanog životnog veka i povećanje izgubljenih godina života
usled prevremenih smrti.
Zdravstveni ishodi zbog prisustva čestica u vazduhu u povećanim koncentracijama opterećuju
pojedince, porodice, zdravstvenu službu, lokalnu i širu društvenu zajednicu.
Da bi se smanjilo prisustvo čestica u vazduhu potrebno je kontinuirano sprovoditi mere za
njihovo smanjenje.
Neophodno je ozelenjavanje javnih površina, negovanje travnjaka, održavanje trotoara i
kolovoza u ispravnom stanju, regulisanje saobraćaja (usklađivanje svetlosne signalizacije,
preusmeravanje saobraćaja na perifernije saobraćajnice u gradu, podmlađivanje javnog i
individualnog voznog parka, kontrola tehničke ispravnosti vozila...), redovno pranje ulica, pravilno
odlaganje smeća... Takođe, subvencioniranje cene gasa za grejanje domaćinstava doprinelo bi
smanjenju prisustva čađi u vazduhu, jer bi gas postao prioritetni energent, kao u prošlosti ovog grada.
Uz sve to neophodno je razmotriti doprinos postojećih industrijskih objekata i mere koje oni treba da
preduzmu da bi se nivo čestica u vazduhu doveo na zadovoljavajući nivo.
Dosadašnji rezultati praćenja kvaliteta ambijentalnog vazduha u Vršcu ukazuju na povremeno
prisustvo supstanci veoma opasnih po zdravlje izloženog stanovništva.
Čestice PM10, metali Pb, Cd, Ni, As kao i benzo(a) piren prisutni u vazduhu u povišenim
koncentracijama imaju veliku odgovornost za nastanak hroničnih oboljenja, trovanja i malignih
oboljenja respiratorne i drugih lokalizacija.
Obzirom da je kvalitet vazduha u tesnoj vezi ne samo sa izvorima već i sa meteorološkim
prilikama i imajući u vidu da su podaci o prisustvu ovih polutanata u vazduhu osnov za procenjivanje
uticaja na zdravlje izloženog stanovništva i osnov za preduzimanje adekvatnih mera u smislu
smanjenja njihovog prisustva u vazduhu neophodno je obezbediti takvu vrstu informacija za grad
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
27/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
Vršac, nastavljajući u sledećoj i narednim godinama sa monitoringom svih zagađujućih materija
praćenih u 2014. godini.
Takođe, bilo bi dobro razmotriti mogućnost izmeštanja mernog mesta Carinski terminal u zonu
namenjenu stanovanju, čime bi se dobili bliži podaci o izloženosti stanovništva Vršca zagađujućim
materijama iz vazduha.
ŠEF ODSEKA ZA HIGIJENU VAZDUHA
I KOMUNALNU BUKU
prim dr Mica Sarić Tanasković,
specijalista higijene,
subspecijalista ekotoksikologije
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
NAČELNIK CENTRA ZA HIGIJENU
I HUMANU EKOLOGIJU
Prim. mr sc med dr Radmila Jovanović,
specijalista higijene, subspecijalista ishrane
28/29
ZZJZ Pančevo
Izveštaj o kvalitetu vazduha u Vršcu za 2014.godinu
10. PRILOG
1. Mapa grada Vršca sa označenim mernim mestima
2. Fotografije mernih mesta
3. Liste meteoroloških podataka
4. Liste originalnih podataka
5. Izveštaji o ispitivanjima
Izveštaj se može reprodukovati i umnožavati samo u celosti
29/29
Download

408.56 kB