Биљана Вукмановић
МОЈА ЧИТАНКА
Књижевност за пети разред основне школе
ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ
Биљана Вукмановић
МОЈА ЧИТАНКА
Књижевност за пети разред основне школе
ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ
Завод за уџбенике и наставна средства
Подгорица, 2011.
Биљана Вукмановић
МОЈА ЧИТАНКА
Књижевност за пети разред основне школе
ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ
Издавач
Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица
Главна и одговорна уредница
Нађа Дурковић
Уредница
Сања Марјановић
Рецензенти
мр Божена Јелушић
мр Радинка Вучковић-Ћинћур
Маја Иванковић
Ранка Божовић
Рада Мујовић
Графичко обликовање
Сузана Пајовић-Живковић
Лектура
Сања Мијушковић
Коректура
Биљана Ћулафић
Идејно рјешење корице
Слађана Бајић-Богдановић
Илустрација на корици
Синиша Радуловић
Технички уредник
Рајко Радуловић
За издавача
Небојша Драговић
Штампа
Остојић – Подгорица
Tираж
500
ISBN 978-86-303-1476-6
COBISS.CG–ID 17361424
Савјет за опште образовање, рјешењем број 04-3-4, од 8. фебруара 2011. године,
одобрио је овај приручник за употребу у основној школи.
САДРЖАЈ
УВОДНА РИЈЕЧ ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ГОДИШЊЕГ ПЛАНИРАЊА НАСТАВЕ ПРИЈЕДЛОГ ОБРАСЦА ЗА ГОДИШЊИ ПЛАН ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРИЈЕДЛОГ ОБРАСЦА ЗА ДНЕВНУ ПРИПРЕМУ
КРАТАК ОСВРТ НА УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ ЗА 5. РАЗРЕД 5
10
12
13
14
16
1. ШТА ЋЕ МИ ПЈЕСМА НА ДАР ДАТИ
19
21
25
29
33
37
40
43
46
49
2. ОД ПРИЧЕ ДО ПРИЧЕ
51
53
56
60
63
65
67
70
73
76
80
83
86
89
3. ПСССТ, ПРЕДСТАВА ПОЧИЊЕ
91
92
94
Јо Калмајн-Спиренбург – АТ СНОХВАТ Саит Ораховац – ЈЕСЕЊИ ПАСТЕЛ Драган Радуловић – СРЦОЛОВКА КУЈУНЏИЈА И ХИТРОПРЕЉА – Народна лирска пјесма Витомир Николић – ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ Јеврем Брковић – ЛОВ СТАРЦА РАДОСАВА Иван Цековић – МОЈА КУЋА Тин Ујевић – ПТИЋИ Пројектни рад – НАША МАЛА АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ Сергеј Јесењин – БОБИЉ И ДРУШКАН
Бранко Ћопић – ЦВРЧАК ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА
Међед, свиња и лисица – Народна прича
Феликс Салтен – БАМБИ УПОЗНАЈЕ СВИЈЕТ
Миленко Ратковић – ПИСАК ЛОКОМОТИВЕ
Михаило Газивода – ЏЕМПЕР
Бранислав Нушић – ПРВА ЉУБАВ
Михаило Ражнатовић – У СУНЧАНИМ БРДИМА
Шукрија Панџо – С ДРУГЕ СТРАНЕ РИЈЕКЕ
БИБЕРЧЕ – Народна приповијетка
Браћа Грим – ТРНОВА РУЖИЦА
Десанка Максимовић – АКО ЈЕ ВЕРОВАТИ МОЈОЈ БАКИ
Пројектни рад – НАША МАЛА АНТОЛОГИЈА ПРОЗЕ
Љубиша Ђокић – БИБЕРЧЕ
П. Л. Треверс – МЕРИ ПОПИНС – Дјело за читање код куће
ПРИЛОЗИ НАСТАВИ – Наставни листићи
4
(занимљивости, радни налози и задаци, подсјетници, изводи из предметног програма)
Прилог бр. 1 Јо Калмајн-Спиренбург – АТ СНОХВАТ Прилог бр. 2 Драган Радуловић – СРЦОЛОВКА Прилог бр. 3 КУЈУНЏИЈА И ХИТРОПРЕЉА – Народна лирска пјесма Прилог бр. 4 Јеврем Брковић – ЛОВ СТАРЦА РАДОСАВА Прилог бр. 5 Витомир Николић – ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ Прилог бр. 6 Иван Цековић – МОЈА КУЋА Прилог бр. 7 Тин Ујевић – ПТИЋИ Прилог бр. 8 Сергеј Јесењин – БОБИЉ И ДРУШКАН Прилог бр. 9 Бранко Ћопић – ЦВРЧАК ТРАЖИ СУНЦЕ Прилог бр. 10 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна прича о животињама Прилог бр. 11 Феликс Салтен – БАМБИ УПОЗНАЈЕ СВИЈЕТ
Прилог бр. 12 Миленко Ратковић – ПИСАК ЛОКОМОТИВЕ Прилог бр. 13 Браћа Грим – ТРНОВА РУЖИЦА Прилог бр. 14 Десанка Максимовић – АКО ЈЕ ВЕРОВАТИ МОЈОЈ БАКИ Прилог бр. 15 Бранислав Нушић – ПРВА ЉУБАВ
Наставни лист бр. 1 Ј. Калмајн-Спиренбург – АТ СНОХВАТ задаци за све групе Наставни лист бр. 2 С. Ораховац – ЈЕСЕЊИ ПАСТЕЛ радни налози и задаци Наставни лист бр. 3 Д. Радуловић – СРЦОЛОВКА радни задаци за рад у паровима
Наставни лист бр. 4 В. Николић – ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ мотивациони задаци
Наставни лист бр. 5 В. Николић – ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ радни налози и задаци
Наставни лист бр. 6 С. Јесењин – БОБИЉ И ДРУШКАН радни налози и задаци
Наставни лист бр. 7 М. Газивода – ЏЕМПЕР радни налози и задаци
Наставни лист бр. 8 Браћа Грим – ТРНОВА РУЖИЦА радни налози и задаци
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
123
127
133
134
135
136
137
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – ПОЕЗИЈА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – ПРОЗА 139
140
ПРЕДМЕТНИ ПРОГРАМ ЗА 5. РАЗРЕД – НАСТАВА КЊИЖЕВНОСТИ ВАЖНИЈИ ДАТУМИ 142
145
Подсјетник 1 – ЛИРСКА ПЈЕСМА
Подсјетник 2 – ПОЈМОВИ У ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Подсјетник 3 – ПРОЗА
Подсјетник 4 – ДРАМА
146
148
149
151
ПРИЈЕДЛОГ ЗАДАТАКА КОЈЕ МОЖЕТЕ КОРИСТИТИ ЗА ПРОВЈЕРУ ЗНАЊА
152
Литература
162
УВОДНА РИЈЕЧ
Сви ми у настави књижевности знамо да ћемо пуно постигнуће наставних циљева
остварити само ако успијемо да пробудимо стваралачке снаге које спавају у сваком
дјетету. Тек њиховим развијањем и усавршавањем ученик/ца постаје свестрана
личност, спремна да сваки наредни књижевни изазов доживи као нову прилику за
изражавање своје креативности и индивидуалности.
Већ је у Књизи промјена (2001) констатовано да је познавање чињеница постало
главно мјерило успјешности ученика, а да је, с друге стране, разумијевање и примјена
стечених знања у непознатим ситуацијама на прилично ниском нивоу. Један од
разлога за овакво стање препознат је у наставним методама које се примјењују у раду
с ученицима. Наставни процес представља комплексан и чврсто повезан узрочнопосљедични низ, који чине курикулум (предметни програм), годишњи оријентациони
план и програм, уџбеник, наставник/ца и ученик/ца (у даљем тексту: наставник, ученик).
Није, међутим, тешко установити да је управо наставник она карика од које у највећој
мјери зависи успјешност реализације самог наставног процеса. Мало је сложеније
одговорити на питање што заправо значи „успјешно реализован наставни процес“.
Уколико смо, примјера ради, остварили планирани фонд часова књижевности на
годишњем нивоу, то никако не значи да смо успјешно реализовали наставни план и
програм. Ова реализација свој пуни смисао добија тек када са сигурношћу знамо да
пред нама нијесу само ученици који су своју „меморију“ допунили новим подацима,
теоријским и књижевним појмовима из поменутог плана, већ свестране личности, с
развијеним стваралачким и креативним способностима и критичким мишљењем.
Такав резултат захтијева примјену оног модела наставе који ученицима обезбјеђује
активно учешће, могућност да изграђују сопствено мишљење и тиме ослободе своју
самосталност, индивидуалност и креативност. Ове су три одреднице атрибути учења
који чине први и основни услов за стицање трајних и примјенљивих знања, а да би их
омогућио, наставник сам мора бити у великој мјери стваралац.
Настава књижевности је по много чему специфична. Између осталог, она ученицима
омогућава путовање у један нови, другачији свијет у којем могу доживјети оно што им
је у реалности и непознато и далеко. С друге стране, занимљиви часови књижевности
имају потенцијал да заокупе свијест не само ученика већ и наставника, пружајући им
драгоцјен подстицај за даљи рад. Креативно осмишљен час тако постаје простор у
којем се и једни и други осјећају добро.
5
Књижевно дјело (текст) већ само по себи утиче на читаоце, па тако свакако и у свијести
сваког ученика оставља траг. Свијет књижевног дјела јесте само наговјештај нечега што
ученик/читалац довршава сам – у складу са сопственим спознајним и стваралачким
могућностима. Ипак, не можемо очекивати да спознајне могућности ученика буду
развијене у мјери која је неопходна да би се књижевно дјело на квалитетан начин
сагледало и откриле специфичне вриједности које оно собом носи. Зато је помоћ
на­ставника неопходна; наше је да обезбиједимо амбијент који ће подстицајно дје­
ло­вати на читалачки капацитет ученика. Само ће из добро осмишљене и креативне
стваралачке радионице изаћи ученик с пробуђеном суптилношћу за свијет књиге,
способан да препозна значај књижевности у изграђивању сопствене личности,
сопственог погледа на свијет.
Приручник који је пред вама замишљен је као водич кроз наставу књижевности,
који вам може бити од помоћи при планирању и припремању часова. То је заправо
збирка идеја, преточених у оне наставне моделе који су на извјестан начин нашли
своју потврду у искуству. Концепцијски, овај је приручник повезан са Читанком за 5.
разред; досљедно пратећи редосљед књижевних текстова унутар цјелина Шта ће ми
пјесма на дар дати, Од приче до приче и Пссст, представа почиње, он пру­жа детаљно
разрађен приступ сваком књижевном тексту који је предвиђен курикулумом. Посебна
пажња посвећена је методичком моделовању часа.
Сваким од идејних рјешења за реализацију часова настојали смо да вам понудимо
могуће одговоре на питање: како припремити час који ће пробудити дјечју радозналост,
слободу у изношењу сопствених увјерења, отвореност, стваралачко посма­­трање,
по­дстаћи креативну усмјереност мишљења, омогућити богат емоционални и инте­
лектуални доживљај дјела. Идеја водиља и крајњи циљ наших настојања био је
осмислити такву концепцију часа уз помоћ које ћемо дјецу вратити књизи, упутити их
на праве животне вриједности и послати им поруку да читајући књижевна дјела уче о
себи и свијету. Увести дјецу у свијет књижевности на начин који ће у њима пробудити
жеђ за књигом, притом их јасно усмјеравајући на хуманистичке ври­једности, тежак
је задатак који пред наставника књижевности поставља сложене захтјеве. Овај ће
задатак бити успјешно завршен једино ако на нашим часовима успијемо да изаткамо
ону нит која ће имагинативни свијет књиге моћи да повеже са дјечјим искуством.
Приступ сваком књижевном тексту у овом приручнику обухвата више сегмената:
1. ОСВРТ НА ТЕКСТ (Трагом пјесме – приче)
Кратак осврт на књижевни текст чија интерпретација слиједи добар је начин да се
изнађе одговарајућа перспектива за његову обраду. Она ће зависити како од иде­
јно-естетских и теоријских специфичности самог текста, тако и од постављених опе­
6
ративних циљева. Овај сегмент представља увод у коначно методичко уобличавање
часа, посебно за дио који се односи на мотивацију ученика.
2. МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
Врло је тешко једнозначно одредити методички оквир једног часа књижевности.
Најлакше је то урадити имајући у виду интерпретативни дио часа, када је мисаона и
стваралачка активност дјеце најинтензивнија, а специфичност приступа највише до­
лази до изражаја. У зависности од начина интерпретације књижевног текста, ме­то­
дички приступ можемо одредити као:
– интерпретацијско-аналитички,
– проблемско-стваралачки,
– корелацијско-интеграцијски,
– стваралачки.
3. КОРЕЛАЦИЈА
Специфична природа наставе књижевности омогућава успостављање богатог коре­
лацијског односа (суодноса) с другим предметима, што и јесте један од императива
савремене наставе. Најчешће је то корелација с ликовном и музичком културом, исто­
ријом и природом. Неопходно је да дјеца самостално, кроз интерпретацију књи­жевног
текста, уоче и истакну корелацијске области. За наставнике је ово добра при­лика да
наставу књижевности учине занимљивијом и атрактивнијом.
4. ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ
Ови циљеви треба да послуже као путоказ како би артикулација часа била у служби
ученика. Прецизније, настава мора бити осмишљена тако да подстакне и развије
одређене способности, као и различите активности ученика, да допринесе откривању
нових појмова и вриједности и оспособљавању за различите облике перцепције.
Оперативним циљевима такође су одређени садржаји и методе којима се обезбјеђује
прихватање књижевног дјела у оној равни у којој се доживљај текста повезује са
искуственим доживљајима. Тиме се утире пут за стицање трајних и примјенљивих
знања из области књижевности.
5. МОТИВАЦИЈА УЧЕНИКА ПРИЈЕ ЧИТАЊА
Мотивација ученика најважнији је сегмент припреме за доживљај књижевног дјела.
Њоме ученику отварамо врата спознаје, будимо његову машту и радозналост, ства­
рајући један претчиталачки међупростор који ће условити прихватање књижевног
текста, а тиме и цјелокупну артикулацију часа. Важно је напоменути да није пре­по­
7
ручљиво да се мотивациона припрема и интерпретација текста одвија на истом часу.
Постоји више разлога за то. Прво, у оквиру методичке организационе структуре ча­
сова какву нуди овај приручник, мотивација представља обавезан и ненадомјестив
сегмент. Активности које она изискује веома су различите, а тиме и вријеме потребно
за њихову реализацију. Надаље, разни мотивациони налози у складу су са креативним
и стваралачким задацима који ће услиједити. И коначно, не треба сметнути с ума:
онолико колико успијемо да мотивишемо ученике, толико ћемо успјети да покренемо
њихове активности, предвиђене у интерпретацији књижевног текста. Према томе,
нећете погријешити ако мотивационе припреме за поједине текстове започнете и
читаву седмицу раније! Штавише, било би пожељно. На тај начин се ствара навика
добре организованости и темељитог приступа, али и обезбјеђује ужитак у раду. У за­
висности од идејно-естетских одлика књижевног текста и доживљајно-спознајних
могућности ученика, примијенићемо неки од сљедећих видова мотивације:
– мотивација утемељена на личним искуствима ученика (емоционалним, со­ци­
јалним, моралним и интелектуалним),
– мотивација утемељена на музичким, ликовним и филмским предлошцима,
– мотивација утемељена у књижевнотеоријској и књижевноисторијској равни,
– мотивација утемељена на општекултурним садржајима,
– мотивација утемељена у лингвистичко-стилистичкој равни.
6. АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА (ИНТЕРПРЕТАЦИЈА)
Интерпретацији припада централни дио часа, када кроз рјешавање различитих ти­
по­­ва задатака динамика спознајних, креативних и стваралачких активности уче­
ни­ка достиже свој врхунац. Интерпретација се одвија кроз рад у пару или у гру­
па­­ма, али и кроз индивидуални рад. Овакви начини рада погодују остваривању
до­­б­ре комуникације унутар ученичке групе, као и између ученика и наставника.
Интерпретација подразумијева бројна питања, налоге и задатке чијим се рјешавањем
уче­ник приближава књижевном тексту, саживљава се с њим. Задаци и активности
у оквиру интерпретације помажу дјеци да развију своју индивидуалност, критичку
свијест, стваралачку способност и креативно мишљење.
7. ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Рад с надареним ученицима један је од приоритетних налога савременог наставног
процеса. У оквиру овог сегмента дати су приједлози активности које би могле бити
корисне и занимљиве дјеци с посебним афинитетом за лијепу ријеч. Активности су
осмишљене тако да се ова дјеца ангажују на начин којим би проширила своје знање
и видике у свијету књижевности и, истовремено, личним примјером утицала на своје
вршњаке. Наставник у Читанци може да се позове на рубрику Препоручујемо, а ми смо
понудили шири избор стваралачких активности, које се увијек морају прилагодити
афинитетима и способностима ученика.
8
8. ЗАНИМЉИВОСТИ
Циљ овог сегмента јесте да се књижевно дјело повеже с различитим појавама из
живота, културе и науке и то преко неких важних елемената самог књижевног текста.
Управо овај сегмент наставе омогућава да се знање из књижевности на неки начин
примијени и повеже с другим областима које су у сфери дјечијих интересовања. Дјеца
тако шире своје видике, а њихово „енциклопедијско“ знање постаје разноврсније.
9. ПОДСЈЕТНИК
Гдје год за тим постоји потреба, након књижевног текста налази се појашњење књиже­
внотеоријских појмова, усвојених током интерпретације. Ова су појашњења дата
у виду табеларног прегледа. На тај начин ученици лакше памте оно што је важно за
задовољавање основних стандарда знања.
Осмишљавајући приручник који је пред вама, настојали смо да понудимо синтезу
искуственог, научног и креативног. Таква концепција подразумијева да се у средишту
наставе књижевности налазе књижевно дјело и ученик. Наше је полазиште било
да у настави књижевности много већи значај треба придати развоју личности него
фонду стечених знања, а такав приступ захтијева креативност наставника. Само ће
креативан наставник, посредством добро одабраних питања, задатака и адекватне
методичке апаратуре, моћи да подстакне развој личности ученика, његових мисаоних
и стваралачких способности, и тиме омогући стицање потребних знања и навика.
Стога је овај приручник усмјерен ка учењу путем откривања и рјешавања проблема,
чиме и наставник и ученици добијају нове компетенције. Наглашавамо: стварање
читалачких навика и аналитичких компетенција, поткријепљених стваралаштвом и
креативношћу, императив су и идеал савремене наставне праксе.
Надамо се да ће вам овај приручник, као покушај обједињавања позитивних прак­
тичних и научно поткријепљених искустава, помоћи да моделујете онакву наставу
књижевности за каквом смо одувијек трагали и која, вјерујемо, одговара и потребама
и жељама наших ученика. Дакле, поштоване колеге и колегинице, опет смо на почетку
једног почетка. Све своје сугестије у вези с овим приручником можете слати на и-мејл
адресу: [email protected]
Ауторка
9
1. ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ГОДИШЊЕГ
ПЛАНИРАЊА НАСТАВЕ
Планирање је сложен процес који обухвата скуп радњи којима се припрема модел
и динамика остваривања наставних циљева кроз задани временски период.�
Овај је процес перманентан и он је обавеза сваког наставника, као организатора
и носиоца васпитно-образовног рада. Планови и њихова припрема представљају
синтезу укупне методичке припреме наставника.1
Увођењем реформе у црногорски образовни систем модел планирања наставе на
годишњем нивоу усклађен је са савременим тенденцијама образовања. Акценат
је сада стављен на циљ који се у настави жели постићи и на активности ученика
(чиме се указује на значај начина учења), као и на теме и појмове као сегмент
који их повезује (чиме се указује на садржај учења). Док је претходни образовни
модел квалитет стеченог знања приписивао резултатима активности наставника,
данас се он тражи у резултатима активности ученика. Такође, у оквиру годишњих
наставних планова и програма настава се више не третира као вид представљања
садржаја (тема, појмова) ученицима, већ искључиво као процес одређен наставним
циљевима. Управо реализација тих циљева значи да су ученици задовољили оне
захтјеве који су предвиђени предметним планом и програмом. С друге стране,
задо­вољење тих захтјева омогућиће испуњавање основних стандарда знања.
За сваког наставника годишњи план рада основни је документ и полазна
основа у процесу планирања рада за сљедећу школску годину. Годишњи
план представља операционализацију предметног програма. Од квалитета
годишњег распореда наставних циљева и садржаја у великој мјери зависи
квалитет њиховог остваривања. Зах­ваљујући добром планирању, настава постаје
рационалнија и економичнија, остварује се боља координација различитих акти­­­
вности и обезбјеђује систематичност. С друге стране, импровизација, случа­ј­ност
и неприпремљеност своде са на најмању мјеру. Планирање није просто рас­
поређивање циљева, активности и садржаја, већ веома сложен процес који под­
разумијева повезивање низа различитих садржајних и организационих елемената.
Тек ако остваримо циљеве можемо рећи да је програм реализован – сама обрада
предвиђених садржаја није довољна. А како се циљеви односе на ученике,
предуслов за реализацију програма јесте да су они савладали све што је предвиђено
оперативним циљевима и стандардима знања.
1 У основној школи овај временски период обухвата једну школску годину (септембар – јун), и он је прецизно одређен
школским календаром који је усвојило Министарство просвјете и науке. Наставна година састоји се од 36 седмица,
за ученике од 1. до 8. разреда основне школе, односно од 33 седмице, за ученике 9. разреда основне школе.
10
Сваки годишњи план рада треба да садржи: податке о томе ко је урадио план рада,
за који предмет и за који разред; датум сједнице актива на којој је план усвојен;
списак тема и фонд часова предвиђен за њихову обраду; циљеве распоређене по
мје­сецима и фонд часова потребан за њихову реализацију, осврт на реализацију
као посебна рубрика након сваког мјесеца или теме. Циљеви отвореног дијела
програма (четири седмице намијењене специфичностима локалне заједнице) тре­
ба да буду посебно истакнути, односно означени другом бојом.
На крају, потребно је нагласити да је сваки план рада у одређеној мјери јединствен.
Иако се у његовој припреми можемо угледати на неки узор, добар план нужно са­­­­д­р­
жи лични печат наставника: он мора бити производ његове потребе да се посао који
предстоји испланира што боље, па тако и процјене како да се рад током предстојеће
године учини ефикаснијим, а дјеци омогући лакше и успјешније учење.
11
2. ПРИЈЕДЛОГ ОБРАСЦА ЗА ГОДИШЊИ ПЛАН
– примјер за књижевност
(једна наставна јединица)
ДАТУМ/
ЧАС
ОПЕРАТИВНИ
ЦИЉЕВИ
АКТИВНОСТИ
САДРЖАЈ
КОРЕЛАЦИЈА РЕАЛИЗАЦИЈА
15. 11. Ученик/ца:
56. час • одређује ври­је­ме
Ученици:
• уочавају цјелине и
и мјесто врше­­ња
дају им наслове;
радње у при­по­
• одређују вријеме
ви­јеци;
и мјесто вршења
• разумије и користи радње;
појмове главни и
• описују главне
споредни лик;
ликове;
• богати свој
емоционални
доживљај;
16. 11. • уочава одлике
57. час приповијетке као
књижевног жанра;
• развија
способности
аргументовања и
просуђивања;
• развија
способности
доживљавања
реалистичке
приче;
17. 11. • ослобађа и његује
58. час своје стваралачке
способности.
18. 11.
59. час
19. 11.
60. час
12
• уочавају нарацију,
као основни облик
казивања;
• проналазе епитете
и откривају њихову
улогу;
• одређују врхунац
радње и образлажу
свој одговор;
• пишу причу са
измијењеним током
радње;
• пишу замишљени
разговор;
• цртају причу у
сликама.
Сергеј
Јесењин:
Бобиљ и
Друшкан
Географија
(приповијетка)
Сергеј
Јесењин:
Бобиљ и
Друшкан
(приповијетка)
Сергеј
Јесењин:
Бобиљ и
Друшкан
(приповијетка)
Ликовна
култура
3. ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Непосредна припрема за час обавезан је дио припремања наставе и радне
активности сваког наставника. Она представља финалну операционализацију
годишњег плана рада и предуслов је успјешне реализације наставе. Припрема
се односи на један час уколико је пројектовани циљ, односно циљеве, за то
вријеме могуће реализовати. Припрема се може урадити и за више часова ако
наставник процијени да је то функционално (за реализацију одређеног циља
потребно је више часова, па је припрему лакше написати у континуитету). У том
случају, припрема такође треба да буде детаљна, да садржи јасно пројектоване
циљеве за сваки појединачни час, као и прецизан попис активности кроз које
ће ученици стицати нове вјештине и знања или вјежбати научено. Одређена
одступања и измјене које настају „у ходу“ увијек се могу објаснити у напомени.
Иста припрема може се користити у раду с више генерација, с тим што треба
да садржи простор за годишње и дневне корекције, допуне или иновације које
настају усљед промјена у технологији рада и сазнањима наставника, као и због
специфичности генерације.
Свака непосредна припрема за час мора садржати сљедеће податке: име аутор/
ке припреме, предмет и разред, временски период (један или више часова),
циљеви које треба реализовати, активности дјеце и осврт на реализацију. У
припреми треба да постоји и простор за напомене након сваког одржаног часа,
за осврт и краћи закључак о реализацији планираног. На тај ће начин стечена
искуства, уочене добре и лоше стране послужити и наредне године за евентуалну
корекцију припреме.11
1 Већи дио текста у вези с годишњим планирањем и припремом за час преузет је из приручника Завода за шко­
лство Наша школа: истраживање: примјена реформских рјешења у основним школама и гимназијама у Црној Гори
(анализа резултата са препорукама)
13
4. ПРИЈЕДЛОГ ОБРАСЦА
ЗА ДНЕВНУ ПРИПРЕМУ
НАСТАВНИК/ЦА
ОДЈЕЉЕЊЕ
БРОЈ ЧАСА ПРЕМА ГОДИШЊЕМ ПЛАНУ
ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА
1. МОТИВАЦИЈА УЧЕНИКА ЗА ЧАС
ОБЛИЦИ РАДА
НАСТАВНА СРЕДСТВА
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ
ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ И МОГУ ВИШЕ (ПРИЈЕДЛОЗИ)
САМОЕВАЛУАЦИЈА
ЗАПАЖАЊА
КОРЕЛАЦИЈА
14
КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ
ОСЈЕЋАЈА И ОПАЖАЊА ДЈЕЦЕ У
СРЕДЊЕМ ДЈЕТИЊСТВУ
КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ ПАМЋЕЊА И
ПАЖЊЕ ДЈЕЦЕ У
СРЕДЊЕМ ДЈЕТИЊСТВУ
1. Осјетљивост чула постаје све већа; оштрином 1. Дјечје памћење постаје све трајније; с по­ве­
слуха и вида дијете надмашује одрасле.
ћањем способности за памћење расте и спо­
собност учења.
2. Опажања постају диференциранија; ово ра­з­ 2. Нека дјеца боље памте оно што је написано
до­бље дјечјег живота називају „наивни реа­
(ви­зуелно памћење), друга оно што чују (ауди­
лизам“ јер дијете схвата свијет онакав какав
тивно памћење), трећа оно што напишу (мо­
јесте.
торни типови), а четврта једнако памте ма­те­
ријал без обзира на начин на који је изложен.
3. Опажање простора је све прецизније и укљу­ 3. Пажња која је неопходна за школски рад, као и
чује све више просторних квалитета (ве­­ли­
вољна пажња, постају све развијеније; тра­јност
чина, облик и боја).
пажње је највећа у периоду јесени и зиме.
4. Опажање времена је реалније, временски пе­ 4. Концентрација пажње је све већа; дјеца су нај­
риоди попут седмице и године јасније се пре­
боље концентрисана када раде активно, а нај­
познају; дјеца се већ временски ори­јентишу на
мање када пасивно прате наставника.
основу сопственог искуства.
КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ
МИШЉЕЊА ДЈЕЦЕ У
СРЕДЊЕМ ДЈЕТИЊСТВУ
ПСИХИЧКИ РАЗВОЈ
МАШТЕ И ГОВОРА ДЈЕЦЕ У
СРЕДЊЕМ ДЈЕТИЊСТВУ
1. Настава има врло важну улогу у развоју дјечјег 1. Машта је већ врло развијена и врло жива.
мишљења; развијају се основне операције
дје­чјег мишљења; анализа појава и ствари
зна­­тно је систематичнија.
2. Мишљење је више искуствено него ситуа­ци­ 2. Треба развијати стваралаштво, а важну улогу
оно; синтеза је мисаона активност која се све
у томе игра машта.
више примјењује.
3. Појмови се не одређују у односу на сопствено 3. Рјечник дјетета већ је развијен – дијете узраста
искуство, већ их дијете сврстава у ред пој­
од једанаест година у просјеку зна 5000–6000
мовног система.
ријечи.
4. Индуктивно и дедуктивно закључивање убрза­ 4. Под утицајем наставе дијете са ситуационог
но се развија, највише под утицајем нас­таве.
прелази на контексни говор.
­ о­ 5. Садржај говора се проширује: теме из свако­
5. Приликом процјењивања дјететове спосо­бн
сти мишљења треба бити обазрив и закљу­чке
дне­вног живота допуњују се темама које нијесу
доносити на основу континуираног пра­ћења
везане искључиво за властито искуство.
његовог рада.
6. У говору је све мање погрешног и некон­ти­
нуираног изражавања.
15
5. КРАТАК ОСВРТ НА УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ
ЗА 5. РАЗРЕД
5.1. Читанка за 5. разред Моја читанка
У односу на претходне уџбенике књижевности, ова читанка ученицима отвара
врата књижевности на један другачији и нов начин – кроз јасну диференцијацију
књижевних родова: поезије, прозе и драме. Свака од њене три цјелине – Шта
ће ми пјесма на дар дати, Од приче до приче и Пссст, представа почиње
– окупља књижевне текстове само једног књижевног рода. Одабрани тако да
својим садржајем задовољавају основне циљеве и стандарде знања предвиђене
предметним програмом, текстови су мотивски разнолики и излазе у сусрет
различитим интересовањима ученика. Садржај Читанке одликује и тематска
разноликост: читајући, ученици путују у најразличитије предјеле – од лета у
непознато уз помоћ чудесног крилатог коња, преко топлих и сноликих простора
бајки, па све до свијета реалности.
Након сваког књижевног текста, осим објашњења непознатих ријечи, ученицима
су понуђени задаци за његову интерпретацију. Додатни сегменти Хоћу да знам
шта је и Стварам помажу ученицима да усвоје нове књижевнотеоријске
пој­мове и реализују стваралачке задатке. На крају сваке цјелине налази се
упутство за пројектни рад: предвиђено је да дјеца стварају мале антологије које
обједињавају дјела једног књижевног рода. Као заокружена цјелина, читанка за
5. разред представља још један важан корак ученика у свијет лијепе ријечи.
5.2. Дневник читања Кроз лавиринт књига
Криза читања феномен је који карактерише вријеме у којем живимо. Ова је
криза достигла такве размјере да су, на нивоу писмености и опште културе,
ње­не посљедице погубне, а трпе их како ученици тако и цјелокупна настава
књи­жевности. Природно је стога што свако од нас, наставника књижевности,
преузима свој дио одговорности и трага за начинима да се такво стање промијени.
Искуство континуираног и исцрпног трагања за оним сегментима наставе који
ће допринијети побољшању културе говора ученика и вратити их свијету књиге,
показало је да, поред мотивације ученика прије читања дјела, велики значај има
интерпретација.
16
Дневник читања дио је уџбеничког комплета за књижевност за 5. разред. Он
садржи задатке, питања и налоге који ученику помажу да лакше прихвати ново
књижевно дјело, тачније, да у складу са сопственим рецептивним и спознајним
могућностима развије активан однос према књижевном тексту.
Овај дневник обрађује књижевна дјела која су предвиђена за читање код куће.
Конципиран је тако да наводи ученике да размишљају о прочитаном дјелу и
изнесу своја запажања и импресије. Веома је важно скренути пажњу на сегмент
Дневника који носи назив Моје биљешке. У њему се ученику пружа могућност да
током самог читања спонтано износи сопствена запажања, мишљења, утиске,
виђења, осјећања. Дакле, овај дио Дневника помаже ученику да у току читања
успостави непосредан и близак додир с дјелом, па може послужити као уводни
сегмент приликом интерпретације.
Други дио Дневника садржи питања, налоге и задатке који се односе на поје­
диности из дјела. Његова је функција да пажњу ученика одржи будном и утре
пут за дубљи контакт с књижевним дјелом. Истовремено, садржај овог дијела
Дневника продубљује учениково интересовање, усмјеравајући га ка бити дјела,
што и јесте основни смисао интерпретације.
Важно је нагласити да Дневник читања не треба попуњавати „у једном даху“, попут
домаћег задатка, који је обавезна активност ученика. Рад на њему не смије бити
доживљен као императив. У противном, код ученика ћемо произвести ефекат
супротан жељеном: незадовољство, негодовање и недовољну активност. Ученик
треба да попуњава Дневник читања у току часова посвећених интерпретацији
дјела, као својеврстан подсјетник на оно о чему се на часу разговара. Како
ће ученици прихватити Дневник читања и колико ће бити мотивисани за рад,
првенствено зависи од методичког оквира часа интерпретације књижевних
дјела која се читају код куће. С друге стране, од предметног наставника зависи
како ће тај методички оквир уобличити.
17
1.
ШТА ЋЕ МИ ПЈЕСМА НА ДАР ДАТИ
Пјесме прве цјелине у читанци повезане су жанровском одредницом лирска пјесма.
Више него иједна друга пјесничка врста лирска пјесма носи богатство осјећања и
порука, густ и вишезначан израз, звуковну и визуелну слојевитост. Наставне ситуације
на часовима упознавања лирске поезије обухватају: изра­жајно читање пјесме,
кази­вање стихова, тумачење доживљаја, одређивање значења наслова, уочавање
поетских слика (замишљање, доживљавање, анализа, елементи, слике, ријечи –
носиоци значења), откривање расположења и осјећања у пјесми, одређивање тема,
мотива и идеја, наглашавање језика и стилских обиљежја, одређивање врсте пјесме,
композиције, форме, звучне слојевитости и уочавање времена у коме је настала.
Часови упознавања лирске пјесме, међутим, могу да постану „досадни и сиви“
уколико се одвијају стално по истом шаблону, односно ако се наставне ситуације из
дана у дан понављају. Због тога свакој пјесми треба приступити као естетски посебној,
непоновљивој и јединственој цјелини. Врло је важно пажљиво осмислити уводну
мотивацију, али и одредити оперативне циљеве који ће нас на прави начин водити
до спознавања свих вриједности и слојева пјесме. Да би се остварила стваралачка
атмосфера и одржала пажња и заинтересованост ученика, потребно је да приступ
свакој пјесми буде другачији, зависно од вриједности које она истиче, односно од
њене идејно-естетске специфичности. Притом, треба увијек имати на уму спознајне
могућности узрасне групе која је пред нама. Свакако да једанаестогодишњак/иња и
ученик/ца виших разреда неће на исти начин доживјети лирску пјесму, нити ће показати
једнаку способност да спознају њене вриједности. Зато је одабир методичке апаратуре
веома важан – од њега зависи колико ћемо и како пјесму приближити дјеци.
По својој природи, анализа лирске пјесме увијек је стваралачки чин будући да њене
вриједности ученици треба да откривају посредством сопствених доживљаја и
размишљања, кроз своје читање, писање, кроз свој говорни израз. У овој цјелини
приручника покушали смо да одговоримо специфичним захтјевима таквог рада.
19
1. ШТА СЕ САЗНАЈЕ (УСВАЈА)?
Појмови:
• лирска пјесма
• пјеснички језик
• тема пјесме
• ритам
• рима
• стих
• строфа
• народна лирска пјесма
• вишезначност ријечи
• симболичност
• антологија
2. ШТА СЕ ЧИТА?
1. Ат снохват, Јо Калмајн-Спиренбург
2. Јесењи пастел, Саит Ораховац
3. Срцоловка, Драган Радуловић
4. Кујунџија и хитропреља, народна пјесма
5. Писмо мојој учитељици, Витомир Николић
6. Лов старца Радосава, Јеврем Брковић
7. Моја кућа, Иван Цековић
8. Птићи, Тин Ујевић
3. ШТА СЕ СТВАРА?
1. Описују лик из маште
2. Самостално пишу пјесме о јесени
3. Цртају замишљени мотив из пјесме, пишу пјесму
4. Описују неки изумрли занат (по избору)
5. Пишу пјесме са римом на тему из ђачког живота
6. Описују лик омиљеног/е наставника/це
7. Пишу замишљени дијалог
8. Пишу писмо „чаробном оловком“
9. Илуструју пјесму (прича у сликама)
10. Пишу замишљени наставак пјесме
11. Описују природу уз употребу ријечи које опонашају звуке из природе
12. Познату пјесму пишу у облику приче
20
1. АТ СНОХВАТ – Јо Калмајн-Спиренбург
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Присјетимо се с каквим жаром дјеца причају о јунацима
из својих снова или маште, о онима с којима су се срели док су слушали прве
бајке, или које су сами створили у неком, само њима знаном, лету кроз бајковити
дјечји свијет бесконачних могућности. Својим централним мотивима (звијезде,
небо, крилати коњ, летјење, пут) ова пјесма пружа изузетну могућност дјеци да
се – овога пута вођена стиховима лирске пјесме – вину у нову чаролију летјења.
Пјесма као цјелина има потенцијал да од почетка до краја држи њихову пажњу
будном (како изгледа крилати коњ, куда он може да их одведе...) и на тај начин
омогући артикулацију часа чији ће исход бити богата машталачка радионица.
Уз то, лепршави свијет маште овога дјела простор је који пружа изванредну
могућност да се дјеца упознају с појмом лирске пјесме и појмом фантастичног,
али и са елементима грчке митологије. Компарација грчког мита, народног
предања и лирске пјесме један је од добрих начина да се дјеца заинтересују за
читање поезије с оваквим мотивима.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способност стваралачког дијалога с умјетничким текстом;
развија асоцијативне способности приликом читања текста;
развија способности уочавања и тумачења пјесничких слика;
развија способности уочавања необичних ријечи и фраза и повезивања с идејом
пјесме;
упознаје се с појмом „фантастичних елемената“;
препознаје одлике лирске пјесме;
препознаје и употребљава синониме, узимајући у обзир осјећајни ниво текста;
одређује идеју пјесме;
развија осјећај и формира лични став према фантастици (дијете има право да
изрази сопствено мишљење о свим стварима које се тичу њега).
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Ликовна култура
21
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
Ученици се дијеле у групе. Свака група добија по половину хамер папира; на
њему цртају крилатог коња, онако како га они замишљају. Тако ће, док буду
читали пјесму и разговарали о њој, имати и једно визуелно помоћно средство
за жив дијалог.
Сазнају значење ријечи „снохват“. Помоћи ћемо им тако што ћемо их навести
да размисле које су то ријечи чијим је спајањем настала ријеч „снохват“ (не
користећи притом појам творбе ријечи, који ученицима још није познат). Након
објашњења, дјеца ову ријеч повезују са својим искуством (говорна вјежба:
укратко препричају неки свој сан који је био узбудљив, а дјеловао је готово као
стварност – „ухватили“ су свој сан и овом приликом га причају).
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Свака група излаже свој рад/цртеж. Ученици бирају најљепши рад, с тим што
свако треба да образложи свој избор (зашто баш тај рад). Послије ове мале
изложбе, ученици говоре о крилатом коњу на основу онога што су сазнали
користећи различите изворе. Поред својих цртежа каче слике које су донијели.
Затим дају своја објашњења ријечи „снохват“. Помажемо им помињањем ријечи
„сан“ и „ухватити“. Упућујемо их на то да у нашем језику постоји много ријечи
које су настале спајањем двије ријечи, о чему ће учити у шестом разреду. Након
ове асоцијације услиједиће различити одговори. Подстакнути њима, ученици
препричавају неки свој сан у коме су били близу нечега веома чудног, а ипак
блиског стварности.
Слушају изражајно читање пјесме (по могућности аудио-запис), а потом се
њихова пажња усмјерава на објашњења мање познатих ријечи.
Групе, које су већ формиране у току мотивацијске припреме за час, добијају
различите задатке. Након задатака, свака група, уз помоћ наставнице/наставника,
укратко износи садржај онога што је урађено (прави резиме); потребно је да
ученици нагласе који закључак изводе на основу свог задатка.
22
1. ГРУПА – КРИЛАТИ КОЊ
Дијеле пјесму на пјесничке слике и свакој од њих дају наслов. Уочавају сличности
и разлике између пјесничких слика.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замишљају разговор с крилатим коњем који их позива
на чаробно путовање... Пишу (користећи управни говор) како им се представио,
шта је рекао, како они одговарају на његов позив. Подстичемо их да буду што
маштовитији.
2. ГРУПА – ФАНТАСТИКА
Ученицима је на располагању Рјечник страних речи и израза. Под словом „Ф“
проналазе објашњење појма (ријечи) фантастика. Затим у пјесми проналазе
оне дјелове који указују на присуство фантастике. Одговарају на питање: Гдје
лети дијете из пјесме, да ли је то у реалном свијету могуће? Доносе закључак.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замишљају како на коњу сребрних крила лете кроз
галаксију. Описују шта су све видјели и како су се осјећали.
3. ГРУПА – ЛИРСКА ПЈЕСМА
Ученицима је предочен низ ријечи: узбуђеност, знатижеља, осјећај слободе,
радост, туга, срећа, наивност, страх. У том низу треба да препознају ријечи које
их највише подсјећају на ову пјесму. Читају сљедећу дефиницију: Лирска пјесма
је она пјесма у којој се ријечима (кроз стихове) изражавају снажна осјећања
(осјећања која нас снажно обузимају док размишљамо о нечему/некоме).
Ученици покушавају да одговоре да ли се, на основу ове дефиниције, за пјесму
Ат снохват може рећи да је лирска. Образлажу свој одговор. Потом замишљају
и описују шта се догађа након повратка са чудесног путовања.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Лет је завршен – вратили су се, чаролија је нестала, а
с њом и крилати коњ. Ученици пишу пјесму у којој се обраћају крилатом коњу;
изражавају своју захвалност за незаборавне тренутке које су на овом чудесном
путовању доживјели.
4. ГРУПА – СИНОНИМИ
Пјесникиња је у овој пјесми употријебила неколико глагола: стоји, узлетим, рже,
бије, диже, чека, прејурим, вратимо, пухне, прогута. Само два од наведених
глагола вјерно дочаравају неки звук из природе. Који су то глаголи? (море шуми,
лишће шушти, гром грми, поток жубори). Ученици сами наводе по неколико
примјера. Затим обраћају пажњу на сљедеће ријечи из пјесме: сјајан, нечујно,
23
бије, прејурим, пут, тмина, прогута. Покушавају да за сваку од наведених ријечи
пронађу ријеч истог или сличног значења (њихов пар). Такве ријечи зову се
синоними.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: У виду краћег литерарног састава записују своје раз­
мишљање (утиске) након повратка са узбудљивог путовања међу звијезде.
(Притом замишљају да их слушају дјеца која можда никада неће доживјети такву
чаролију.)
5. ГРУПА – ИДЕЈА
Ученици одговарају на питање: Шта пјесма, у ствари, крије? Потом у пјесми
проналазе дио који потврђује њихов одговор. На тај начин откривају и одређују
поруку – идеју пјесме.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Знатижељни сте. Уз помоћ вила (које се такође појављују
на једном мјесту у пјесми) пратите крилатог коња на путу до његовог станишта.
Ученици описују мјесто на коме живи крилати коњ и какав је његов живот.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Проналазе и читају нека од књижевних дјела у којима постоји лик крилатог
коња. Нека су већ поменута у Занимљивостима: народна епска пјесма Женидба
краља Вукашина, народна бајка Чардак ни на небу ни на земљи.
Пишу литерарни састав на тему Чудесно биће из мојих снова повело ме је на пут
око свијета. Добијају смјернице за рад:
детаљно опиши биће из снова;
испричај неки доживљај с тог путовања;
наброј и опиши виђено.
24
5.
ПОДСЈЕТНИК: САЗНАЛИ СМО И НАУЧИЛИ!
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
КРИЛАТИ
КОЊ
општа
култура
Лик чије је поријекло у грчкој митологији: коњ
који лети, према вјеровању, син Посеј­дона (бога
мора и земљотреса) и Медузе (чудо­вишне жене
која је људе претварала у камен). Живи на високим
планинама и лети брзином вјетра.
ФАНТАСТИКА
општа
култура
Оно што је створено маштом, измишљено, чудно­
вато, нестварно. Фантастични елементи у књи­­же­
вности односе се на чудесне мотиве и теме које
упућују на појаве ван свијета реалности.
СИНОНИМИ
општа
култура
Ријечи сличног, односно истог значења, а разли­­
читог облика. На примјер: талас – вал, кућа – дом,
зборити – говорити.
Пјесма која одабраним ријечима, употри­је­бљеним на
ЛИРСКА
ПЈЕСМА
посебан начин (стихови), изражава снажна осје­ћања
теорија
књижевности (она која нас сна­жно обузимају док размишљамо о
ПЈЕСНИЧКА
СЛИКА
теорија
строфа) и представља цјелину коју одли­кују извје­сне
књижевности
некоме/нечему).
Пјесничка слика је дио пјесме (може бити стих или
специфичности (визуелне, акустичне).
2. ЈЕСЕЊИ ПАСТЕЛ – Саит Ораховац
Т РАГО М П Ј Е С М Е: У овој пјесми игра ријечи (богатство пјесничког језика)
пру­жа савршен основ да ученици на особен начин доживе једну слику јесени
(пејзаж). Као полазиште може послужити дјеци најближи, визуелни слој пјесме,
након чега се усредсређују на лексички, звуковни, а потом и стилски слој.
Важно је да садржај пјесме дјецу подстакне да изразе своју индивидуалност
и ослободе креативност. То је предуслов за разумијевање пјесничког језика,
богатог стилским фигурама. Ова пјесма нуди могућност доживљавања јесење
раскоши кроз богату пејзажну слику, подстичући дјецу на нови, другачији
приступ лирској поезији.
25
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија асоцијативне способности приликом читања;
уочава и доживљава звучност пјесме;
препознаје једноставну симболику уз помоћ наставника;
препознаје необичне ријечи и фразе и уочава њихову везу са идејом пјесме;
развија способности доживљавања сликовитости и осјећајности пјесничког
језика (препознавање ријечи којима се нешто описује);
уочава и анализира однос између ријечи које се римују;
развија способности ликовног и литерарног стваралачког изражавања;
развија способност изражајног говорења стихова.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Комуникацијско-стваралачки
Корелација
– Ликовна култура
– Природа
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
1. Ученици се дијеле у групе; свака група добија по један хамер папир њежножуте
(свијетлосиве) боје. На њему темперама сликају планински јесењи пејзаж. Друга
је могућност да се јесењи пејзаж дочара лијепљењем прикупљеног лишћа и
гранчица на исту подлогу (хамер папир). Трећа могућа техника рада јесте само­
љепиви колаж папир, исјецкан на неправилне ситне комаде. Свака група одабраће
један јесењи пејзаж (призор), у зависности од тога како доживљавају јесен, као и
технику којом ће урадити свој задатак.
2. Свака група има на располагању два низа ријечи: a) стара дама, нечујно, златаста,
богата, треперава, музика, шапутање, успаванка, скитница, полако, њежно, дарови,
путовање, тка, поклања; б) стара дама, сјенка, суморна, магловита, ромори, киша,
магла, видици, хучи, звижди, узбуркана, сива, крадљивица, облак, изненађујуће.
Од понуђених ријечи свака група треба да формира по једну реченицу којом ће
дочарати свој доживљај јесени.
3. Слушају композицију Четири годишња доба – Јесен (Вивалди)
26
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Ученици праве малу изложбу од својих радова на тему јесени. Радови су рађени
различитим техникама па ће призор бити богат за око, што ће поткријепити њихов
визуелни доживљај јесени. Потом читају реченицу којом су, уз помоћ понуђених
ријечи, описали јесен. Тако се полако ствара амбијент који ученицима приближава
пјесму. Слушају изражајно читање пјесме.
1. ГРУПА – СЛИКОВИТОСТ
Читају пјесму и уочавају стихове који дочаравају јесењи пејзаж. Потом из тих стихова
издвајају оне ријечи (придјеве) којима се пјесник послужио да опише појединости.
Покушавају да одговоре шта је у овој пјесми пјесник желио да постигне употребом
таквих ријечи, и да ли је у томе успио.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Будите пјесници! Ученици пишу пјесму о јесени, настојећи
да употријебе што више ријечи којима ће ближе описати јесен.
2. ГРУПА – ПЈЕСНИЧКИ ЈЕЗИК
Закључују да је језик ове пјесме другачији од онога којим се служимо у свакодневном
говору. Наводе (пишу) у чему виде ту разлику, односно шта их је у пјесми навело
да изведу такав закључак – да ли је то избор ријечи, начин на који се користе, или
још нешто... Пјеснички језик је језик који се по много чему разликује од свих других
начина изражавања (свакодневни говор, језик медија, језик новина). То је језик
богат сликама, осјећањима, значењима, а због своје мелодичности близак је и
музици. Ученици аргументују ту тврдњу тако што у пјесми проналазе слике, осјећања
и значења, као основне одлике пјесничког језика. Одговарају на питање колико је
пјеснички језик важан за љепоту и вриједност једне пјесме.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу пјесму о јесени, онако како они виде и доживљавају
ово годишње доба.
3. ГРУПА – ОСЈЕЋАЊЕ
Као у свим лирским пјесмама, и ова пјесма изражава осјећања. Ученици одговарају
на питања: Која су осјећања присутна у овој пјесми? На којим су мјестима она највише
наглашена? Зашто јесен у пјеснику буди баш таква осјећања? Каква осјећања јесен
буди у теби?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Јесен у људима подстиче различита осјећања. Пишу лите­
рарни састав на тему Док јесен шапуће, осјећам... Обраћају пажњу на задатак 4. групе
(глаголи) јер им њихови одговори могу бити од помоћи.
27
4. ГРУПА – ГЛАГОЛИ
Пјесма обилује глаголима. Ученици их наводе, а потом одговарају на питања: Шта је
пјесник желио да постигне употребом глагола? (Посебно обраћају пажњу на глаголе
који се понављају унутар исте строфе.) Да ли међу овим глаголима постоји неки који
не пристаје уз ријеч јесен? Проналазе глаголе који јесен представљају као живо
биће.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу пјесму о јесени, користећи што више таквих глагола.
5. ГРУПА – ЈЕСЕН
Наставник прави резиме (може и као табеларни приказ) онога што су групе урадиле.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Постоји много лирских пјесама чији је централни мотив јесен. Проналазе такве
пјесме и читају их (Весела јесен, Десанка Максимовић, Јесен, Перо Зубац, У позну
јесен, Антун Густав Матош...). Организују литерарно поподне: чланови рецитаторске
секције изражајно говоре стихове пјесама о јесени, уз тиху музичку пратњу. Ученици
представљају пјеснике који су написали те пјесме (говоре нешто о њиховом ства­
ралаштву). Простор у коме се одржава литерарно поподне декорисан је ра­до­вима
(на тему јесени) који су претходно излагани у кабинету.
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ПЕЈЗАЖ
општа култура
Предио у природи. Слика или опис предје­­ла
у природи.
ВИЗУЕЛНИ
ДОЖИВЉАЈ
теорија
књижевности
Доживљај који имамо када причајући или чи­
тајући о нечему пред собом видимо сли­ку тог
призора, односно можемо да је створимо.
теорија
књижевности
Језик књижевног дјела. Од свако­дневног го­
вора разликује се по томе што је богат сли­
ка­ма, осје­ћањима, значењима, а због своје
мелодије близак је музици. Пје­снички језик
одликује и слободна игра ријечима.
ПЈЕСНИЧКИ
ЈЕЗИК
28
3. СРЦОЛОВКА – Драган Радуловић
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Тематски слој ове разигране пјесме одваја је од оста­лих
пје­сама прве цјелине у читанци. Њени „пјевљиви“ стихови, обиљежени ла­ком и пре­
познатљивомукрштеномримом,гласансупозивдјецинасусретснај­­ље­пшимосјећањем,
љубављу. Захваљујући својој теми, пјесма омогућава раз­ли­чите приступе у оквиру
мотивацијског дијела, а за очекивати је да то услови динамичан интерпретацијскоаналитички дио часа. Иако је мотив љубави један од најзаступљенијих у књижевним
текстовима с којима су се ученици сретали и са којима ће се тек сретати, аутору
ове пјесме, Драгану Радуловићу, пјеснику који је дјеци најнесебичније поклањао
љубав, требало би посветити посебну пажњу. Приједлог је да се ученици упознају
с необичним радом и стваралаштвом овог племенитог човјека, хуманисте, пјесника.
Не треба пропустити прилику да дјеца погледају бар једну од његових сјајних ТВемисија (репортажа), емитованих на многим просторима некадашње Југославије.
Нит која повезује све његове емисије управо је мотив љубави – његове љубави
према најљепшим и најњежнијим бићима, дјеци. Сам пјесник на једном мјесту каже
да су готово све његове пјесме покушај „да се још не одрасте“.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
уочава мотив у пјесми и одређује њене теме и идеје;
препознаје риму и уочава однос између ријечи које се римују;
уочава и анализира однос између ријечи које се римују;
уочава и анализира ритам пјесме и његово повезивање са идејом;
повезује литерарни свијет са сопственим искуством;
препознаје јeдноставну симболику, уз помоћ наставника/наставнице;
развија способност изражајног казивања стихова;
развија способност за самостално стварање поезије.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Ликовна култура
29
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
1. Сваки ученик добија по један папирић црвене боје у облику срца. Потом исписују
све ријечи на које их асоцира срце и црвена боја, свако на свом папирићу.
2. Највјероватније ће најчешћа асоцијација бити ријеч љубав; у том случају, дјеца
добијају друге папириће, такође црвене боје (не морају бити у облику срца),
на којима пишу шта за њих представља љубав (какво је то осјећање, како га
доживљавају, за коју га особу најчешће везују).
3. Нека дјеца замисле да имају чаробну оловку – ако њоме запишу неку жељу, она
ће се остварити! Свака жеља треба да буде везана за љубав. Подсјетићемо их
да се љубав може осјећати према пријатељу, родитељима, животињи, земљи,
сестри, брату, природи... Дјеца записују своје жеље „чаробном оловком“.
4. Гледају једну од ТВ-емисија Драгана Радуловића.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Ученици читају асоцијације на срце и црвену боју, које су претходно написали на
папирићима у облику срца. Потом читају оно што су написали о љубави (како је
доживљавају), као и жеље, записане „чаробном оловком“. Папириће на којима су
написане најљепше асоцијације, мисли и жеље каче у угао паноа који је предвиђен
за зидне новине.
Слушају изражајно читање пјесме.
Дјеца се дијеле у парове од којих сваки добија папирић различите боје. Потребно
је да сви пажљиво прате оно што говори пар чији је одговор на реду. Парови
добијају сљедеће задатке:
1. ПАР
Од које двије ријечи добијамо ријеч срцоловка? Одговарају на питање шта, у
ствари, срцоловка у овој пјесми представља (какво значење ова ријеч крије у
себи). Цртају своју срцоловку.
30
2. ПАР
Ако је тема пјесме оно о чему пјесник у тој пјесми говори (најчешће је то осјећање
или расположење, а некад и предмет, појава или догађај), шта је тема пјесме
Срцоловка? Праве своју срцоловку.
3. ПАР
Објашњавају (тумаче) прва два стиха у пјесми („Срце пише ко оловка, љубав цвјета
у људима...“). Цртају своју срцоловку.
4. ПАР
Откривају (објашњавају) какво је осјећање, односно доживљај, пјесник „скрио“ у
друга два стиха прве строфе („Тебе чека срцоловка, у потаји, у грудима.“). Већ једна
ријеч (у потаји) може да их приближи одговору. Праве своју срцоловку.
5. ПАР
Читају прва два стиха друге строфе. Одгонетају зашто нас пјесник позива да
такнемо и дирнемо. Шта то треба да такнемо па потом због тога постанемо
румени? Цртају своју срцоловку.
6. ПАР
Читају друга два стиха друге строфе („Хајде овај видик мирни узбуркај љепотом.“)
Ови стихови нешто крију – пјесник је у ствари желио да нам саопшти нешто друго.
Откривају скривено значење и то објашњавају својим ријечима. Праве своју
срцоловку.
7. ПАР
Читају трећу строфу. Одговарају на питање о чему она, у ствари, говори. И она
нешто крије. Откривају тајну стихова. Цртају своју срцоловку.
8. ПАР
У посљедњој строфи пјесме пјесник помиње „огањ боја“. Ученици одгонетају о
чему је овдје ријеч, на шта ова слика упућује. Цртају „огањ“ и своју срцоловку.
9. ПАР
Читају посљедње ријечи стихова у све четири строфе. Уочавају да између
посљедњих ријечи првог и трећег, као и другог и четвртог стиха, постоји нека
веза. Када се ријечи гласовно подударају (слажу), то се у пјесничком језику зове
рима (римовање). Ученици сазнају да је рима обиљежје већине пјесама које ће
изучавати. Покушавају да одговоре шта пјесник постиже римом. Праве своју
срцоловку.
31
10. ПАР
Свака мелодија има свој ритам. Ученици покушавају да замисле мелодију пјесме
– како би ова пјесма звучала када би се отпјевала? Одгонетају шта је то што је чини
„пјевљивом“. Цртају своју срцоловку.
11. ПАР
Проналазе везу између куцања срца и ритма ове пјесме. На основу тога изводе
закључак о симболичности ритма. Смишљају другачији наслов за пјесму. Праве
своју срцоловку.
12. ПАР
Свакој од строфа дају наслов. На крају, на основу тих наслова пишу једну лијепу
поруку, везану за љубав. Закључују да нам је пјесник својим стиховима послао
управо ту поруку! Цртају своју срцоловку.
Потом сви ученици праве изложбу нацртаних срцоловки. Цртеже ће окачити на
пано, поред папирића у облику срца који су већ изложени у припремном дијелу
за интерпретацију ове пјесме.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају што више пјесама из опуса Драгана Радуловића. Било би лијепо и корисно
да након тога у школској библиотеци осмисле омаж овом племенитом човјеку и
пјеснику. И остала дјеца из разреда сигурно ће бити расположена да присуствују
том догађају.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Пишу лирску пјесму с насловом: Тад ме љубав
слатко глоцну, запали ме огањ боја! Важно је да пјесма садржи риму.
32
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
РИМА
теорија
књижевности
Гласовно подударање ријечи на крају сти­
хова пјесме.
РИТАМ
теорија
књижевности
Равномјерно понављање стихова исте ду­жи­
не и пауза унутар њих; понављање ријечи,
група ријечи или пјесничких слика.
ТЕМА
ПЈЕСМЕ
теорија
књижевности
Оно о чему се у књижевном дјелу говори. У
пјесми, тема је најчешће осјећање или ра­с­
положење, неки предмет, појава, а кат­кад и
догађај.
4. КУЈУНЏИЈА И ХИТРОПРЕЉА – Народна лирска пјесма
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Народна лирска пјесма је књижевна врста с којом се уче­
ници петог разреда први пут срећу и зато јој треба прићи на посебан начин и с
посебном пажњом. Прво ћемо трагати за подацима о постанку народних лирских
пјесама. На примјеру пјесме Кујунџија и хитропреља, обратићемо пажњу на
једноставност израза и чистоту осјећања и мисли – то су основне одлике усменог
народног стваралаштва. Овој пјесми прићи ћемо првенствено као народној
усменој творевини и уочити њене основне одлике. Тек након тога пажњу ћемо
усмјерити на необичну тему пјесме, њену ритмичност (број слогова у стиховима),
специфичан израз и народни хумор. Наш је задатак да дјеци на прави начин
представимо вриједности наше народне лирске поезије и да пјесмом Кујунџија и
хитропреља пробудимо њихову пажњу за овај вид књижевног стваралаштва.
33
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
упознаје се са одликама народне лирске пјесме;
развија способности стваралачког дијалога с текстом;
уочава књижевне ликове, развија способности анализе њихових поступака;
препознаје и доживљава употребу необичних фраза и ријечи;
уочава риму и повезује је са идејом пјесме;
препознаје једноставну симболику, уз помоћ наставника/наставнице;
развија стваралачко мишљење;
развија способности аргументације и просуђивања.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Корелацијско-интеграцијски
Корелација
– Историја
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
1. ГРУПА
Сазнају нешто о народним лирским пјесмама: како, када и зашто су настајале, које
су њихове теме и којe врсте народне лирске поезије постоје.
ИЗВОР: интернет.
Било би добро да ученици своја сазнања уобличе и представе их на паноу, у виду
табеле.
2. ГРУПА
Сазнају нешто више о Вуку Стефановићу Караџићу и његовом раду на прикупљању
народних пјесама и умотворина. Проналазе слику Вука С. Караџића.
ИЗВОР: интернет, енциклопедије, доступне књиге.
Од материјала који су сакупили праве пано; представљају га осталим ученицима,
а потом каче на зид кабинета матерњег језика.
3. ГРУПА
Проналазе значење ријечи кујунџија. Покушавају да сазнају да ли је тај занат по­
стојао у њиховој ближој околини (граду). Уколико наиђу на неки траг, причају
нешто о томе. Сазнају значење ријечи хумор.
34
4. ГРУПА
Проналазе у школској библиотеци једну збирку народних лирских пјесама. Читају
неке пјесме, памте њихове наслове и уочавају оно што је у свакој појединачној
пјесми специфично (необично). Преносе своја запажања осталим ученицима.
5. ГРУПА
Присјећају се бајке коју су, као мали, слушали, а у којој постоји дјевојка која преде.
Препричавају њен садржај. Тумаче ријеч прести. Ако познају неку старију особу
која преде, или је то некад радила, траже да им исприча нешто о томе.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Свака група излаже оно што је урадила у оквиру мотивационих задатака. На тај
начин стварамо одговарајући увод у предстојећу интерпретацију пјесме: дјеца
сазнају значење појмова лирска пјесма, кујунџија и хумор; упознају се са одликама
лирске пјесме, читају неке од њих и откривају њихове специфичности; повезују
мотив преље с бајком Успавана љепотица.
Слушају изражајно читање пјесме по улогама (кујунџија, хитропреља, наратор).
1. ГРУПА
Уочавају и набрајају све оно што је, по њиховом доживљају, у овој пјесми
необично (језик, дужина стихова, радња). Покушавају да на основу тога изведу
свој закључак.
2. ГРУПА
Одређују тему пјесме. Набрајају мотиве којима је пјесма прожета и уочавају њихову
узајамну повезаност. Износе своја запажања.
3. ГРУПА
Наводе које особине одликују Јању хитропрељу, а које Јанка кујунџију. Откривају
шта се, у ствари, крије иза њиховог разговора. Образлажу свој одговор.
4. ГРУПА
Читају било која два стиха у пјесми и броје слогове унутар њих. Закључују да у
стиховима има по десет слогова. Предочавамо им да се такви стихови називају
десетерци и да су карактеристични за нашу народну поезију. Покушавају да
закључе шта се постиже оваквим стиховима (чему они доприносе). Усредсређују
се на прва четири стиха пјесме, тачније на њихов редосљед и садржај. Износе
закључак.
35
5. ГРУПА
Откривају елементе хумора у пјесми. Детаљно аргументују своја запажања.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Пишу ову пјесму као причу. Та прича може
имати одлике бајке, а дозвољено им је да прошире њену радњу и осмисле крај.
Потом тајним гласањем бирају најбољу причу. Група која ју је написала биће
награђена.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Проналазе једну збирку народних лирских пјесама и читају је. Потом писменим
путем, у виду кратког прегледа, износе своје утиске и запажања.
5.
36
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ДЕСЕТЕРАЦ
теорија
књижевности
Стих који садржи десет слогова.
НАРОДНА ЛИРСКА
ПЈЕСМА
теорија
књижевности
Пјесма која је настала у народу, писана на­ро­
дним језиком, богата осјећањима, али скри­
веним, не директно и у потпуности иска­заним.
Најчешће се о осјећањима казује кроз неки
догађај или разговор (понекад кроз разговор
биљака).
КУЈУНЏИЈА
култура
говора
Стари, готово изумрли занат. Још увијек по­
стоји у неким дјеловима Црне Горе, Босне и
Србије, а подразумијева ручно прављење
накита, уз помоћ посебног алата.
5. ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ – Витомир Николић
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Снага мисли и дубина емоција основне су одлике лирске
поезије уопште. Искуство рада с дјецом указује нам на један тип лирских пјесама
које, будући да својим стиховима дословно преносе неко искуство из свакодневног
живота у којем се свако дијете може препознати, код ученика изазивају посебно
снажан доживљај. Ове лирске пјесме обилују мотивима с којима се дјеца лако по­
и­стовјећују. Знамо да управо поистовјећивање са централним мотивом и пје­
сничким сликама омогућава пуни емоционални доживљај пјесме, а тиме и њено
разумијевање. Дјеца по правилу носе најљепше успомене из дана проведених са
својом учитељицом. Пјесма Писмо мојој учитељици, Витомира Николића, преноси
једно лијепо и дирљиво пјесниково искуство из школских дана. Оличено у живом
сјећању на његову учитељицу, ово је искуство преточено у стихове из којих избијају
снажне емоције, искреност и јасна порука. Све то омогућава да ова пјесма постане
једна од оних коју ученици радо и лако памте.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
уочава ритам пјесме и повезује га с њеном идејом;
препознаје риму као елеменат звучности;
развија асоцијативне способности;
повезује литерарни свијет са сопственим искуством;
уочава емоционално и мисаоно богатство пјесничког језика;
открива повезаност језичко-стилских елемената и емотивних слојева пјесме;
развија способност писања литерарних текстова, у складу са узрастом;
уочава улогу и значај понављања стихова;
препознаје идеје у пјесми;
развија креативне и стваралачке способности.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Историја, ликовна култура
37
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
1. ГРУПА
Ученици посјећују своју бившу учитељицу. Говоре јој да припремају чланак за
школске новине под називом Сјећања. Постављају јој разна питања везана за
вријеме које су заједно провели. На примјер: По чему ћете памтити наше одјељење?
Можете ли се сјетити неке ситуације због које се увијек слатко насмијете? Како бисте
нас укратко описали? Чиме смо умјели да Вас обрадујемо, а чиме да Вас растужимо?
Биљеже одговоре и читају их пред одјељењем.
2. ГРУПА
Ученицима из осталих група постављају питања која се односе на бившу учитељицу.
На примјер: По чему највише памтиш своју учитељицу? Наведи једну ситуацију са
учитељицом коју никада нећеш заборавити. Покушај једном реченицом да изразиш
све оно чему те је учитељица успјела научити. Биљеже одговоре и читају их пред
одјељењем.
3. ГРУПА
Пишу литерарни састав на тему Моја учитељица.
4. ГРУПА
Праве пано који ће, у знак сјећања, поклонити својој бившој учитељици. На њега могу
залијепити њихове заједничке фотографије, исписати поруке упућене учитељици,
стихове, потписати се...
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Ученици читају одговоре које су добили од учитељице (1. група), одговоре које
су дали они сами (2. група), литерарне саставе на тему Моја учитељица (3. група),
пре­дстављају пано који су направили (4. група) и читају податке о животу и ства­
ралаштву пјесника Витомира Николића (5. група). Атмосфера креирана захваљујући
мотивационом сегменту часа директно је усмјерена на садржај пјесме, који је
ученицима близак. Тиме се ствара добра емоционална подлога, неопходна за пуни
доживљај пјесме.
Ученици слушају изражајно читање пјесме. Након тога, износе своје импресије: да ли
су се пронашли у пјесми, да ли су се сјетили своје учитељице, о чему су размишљали
током читања.
Препознају мотиве у пјесми.
38
Препознају мотиве у пјесми.
1. ГРУПА
Рјешавају асоцијације; рјешења/одговори истовремено представљају основне мо­
тиве у пјесми. Њихово обједињавање помоћи ће дјеци да дођу до поруке пјесме.
писање
пријатељ
пошта
даљина
школа
поштовање
нижи разреди
прва слова
крила
лет
небо
врабац
бодљикава жица
бука
пуцањ
непријатељ
(ПИСМО)
(УЧИТЕЉИЦА)
(ПТИЦА)
(РАТ)
??????????
2. ГРУПА
Пјесма има седам строфа. Свакој строфи дају наслов у складу с њеним садржајем.
Ови наслови могу послужити као подстицај за нове пјесме. Бирају један наслов и
пишу кратку пјесму.
3. ГРУПА
Објашњавају наслов пјесме и образлажу зашто је ово писмо другачије од писама
која људи обично међусобно размјењују.
4. ГРУПА
Проналазе стихове који:
а) говоре о пјесниковом сјећању на школске дане;
б) пјесниковом сјећању на рат;
в) пјесниковом сјећању на учитељицу.
Одговарају на питања: Каква осјећања препознајете у овим стиховима? По чему
пјесник памти своју учитељицу? Зашто јој посвећује овакву пјесму?
5. ГРУПА
У пјесми проналазе ријечи и стихове који се римују; покушавају да закључе чему
ове риме доприносе – какав утисак/доживљај стварају. Пишу нову пјесму у којој ће
употријебити ријечи које се римују у пјесми Писмо мојој учитељици.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Пишу писмо бившој учитељици. Лијепо га
украшавају, осмишљавају његов садржај и уручују учитељици.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Пишу литерарни састав на тему: Описаћу вам свог
омиљеног наставника.
39
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Дјеци се може понудути сљедећа идеја: У 5. разреду добио/ла си нове наставнике.
Биће их још пуно у току твог школовања. Покушај, док траје школска година, за сваког
од њих да напишеш по неку пјесму/причу/анегдоту, на основу дешавања са часа. На
крају свог школовања можеш постати најмлађи/а аутор/ка збирке с насловом Како
да захвалим.
6. ЛОВ СТАРЦА РАДОСАВА – Јеврем Брковић
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Лов старца Радосава пјесма је којом „владају“ мотиви при­
роде, вјешто ушушкани пјесниковим смислом за хумор, а преломљени кроз призму
римованих дистиха. Ритмичност и рима, али и тип стиха (дистих), чине да дјеца лако,
готово у први мах прихватају ову пјесму. Фабуларни елементи снажно су изражени,
што је специфичност којом се донекле одваја од типичних лирских поетских
остварења. Ова специфичност није нимало случајна већ указује на пјесникову
намјеру да одговори очекивањима својих читалаца: дјеца у свему траже и хоће
причу. С друге стране, наглашени емотивни слој, оличен у односу старца Радосава
према животињама, сврстава ову пјесму у ред типичних лирских остварења које
преносе снажне емоције. Због свега тога Лов старца Радосава заузима посебно
мјесто у лирској скупини прве цјелине у Читанци. На крају, неопходно је поменути и
њену васпитну улогу, чији је значај истакнут у оперативним циљевима. Управо ови
циљеви треба да одреде ток и динамику интерпретације ове пјесме.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
доживљава осјећајно и мисаоно богатство пјесничког језика;
уочава и анализира однос између ријечи које се римују;
препознаје промјене ритма у односу на промјену расположења у пјесми;
открива позитивне етичке вриједности у пјесми;
упознаје одлике лирске пјесме са елементима нарације (приповједачки тон);
уочава пјесничке слике и упоређује их;
препознаје идеје у пјесми.
40
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Корелацијско-интеграцијски
– Стваралачки
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Уколико познају некога из окружења ко је некада био ловац или се и данас бави
ловом, разговарају с њим. Замоле га да им исприча неко своје искуство, забиљеже
то и потом прочитају другарима у одјељењу.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Пронађу податке о заштити животиња у свијету. Сазнају у којим је по­дручјима Црне
Горе забрањен лов, и којих животиња. Износе своје мишљење о томе.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Ученици читају своју припрему за час и износе корисне податке о заштити животиња
и животне средине. Изражајно читају пјесму.
1. ГРУПА
Проналазе оне стихове који пјесму чине смијешном. Образлажу свој избор.
2. ГРУПА
Описују старца Радосава (његов физички изглед и особине), поткрепљујући свој
опис стиховима из пјесме. Цртају га. Објашњавају какав је његов однос према жи­
вотињама. На основу тога одређују идеју пјесме.
НАПОМЕНА: Иако у Читанци постоји илустрација старца Радосава, нека га ученици
нацртају онако како га они виде и доживљавају. Постојећа илустрација може им
послужити као помоћ.
3. ГРУПА
Проналазе и издвајају стихове у којима је пјесник животињама приписао неке људ­
ске особине. Одговарају на питања: Зашто је пјесник представио животиње на такав
начин? Зашто кажемо да у овој пјесми постоји приповиједање?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу интересантан разговор између животиња које се
помињу у пјесми.
41
4. ГРУПА
Набрајају животиње које се појављују у пјесми и описују њихов однос према старцу
Радосаву. Објашњавају зашто је тај однос такав. Издвајају стихове који то потврђују.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу замишљени разговор између старца Радосава и жи­
вотиња око њега.
5. ГРУПА
Обраћају пажњу на број стихова од којих је сачињена свака строфа. Издвајају пје­
сничке слике. Одређују колико свака строфа има стихова. Подвлаче стихове који су
им се највише допали и образлажу свој одговор. Пишу пјесму са насловом Да сам
ловац.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Праве пано/плакат на којем ће илустровати
један дио пјесме (уз обавезно присуство лика старца Радосава). На паноу исписују
поруку везану за заштиту животиња и природе. Потом бирају најљепши пано.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Пишу ову пјесму у облику приче. Могу додати поје­
диности које у пјесми не постоје, или осмислити другачији крај.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају збирке поезије за дјецу Јеврема Брковића: Кривда и правда и Башта ста­
рца Радосава.
5.
42
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ПРИПОВИЈЕДАЊЕ
У ПЈЕСМИ
теорија
књижевности
Појава када у пјесми постоји прича, неко
де­шавање, низање ситуација или догађаја.
7. МОЈА КУЋА – Иван Цековић
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Пјесма Моја кућа једно је од оних лирских остварења ко­
ја сво­јим садржајем и централним мотивом код дјеце буде свијест о значају топ­
лине породичног дома у њиховом животу. Осим визуелне изражајности, на­го­
вијештене већ у наслову пјесме, снажнијем доживљају и лакшем откривању њене
симболике доприноси и богатство динамичних пјесничких слика. Стихови, богати
римом и живим, ме­лодичним језиком, пружају могућност откривања и пу­ног
проживљавања емо­ционалног слоја пјесме. Посебно важан моменат јесте пер­
сонификовање це­нтралног мотива (куће), које отвара врата фантазијског до­
живљаја. Свим својим елементима (мотиви, рима, пјесничке слике, језик, симболика,
визуелни ефекат) ова пјесма обезбјеђује идеалне услове за један од оних часова
интерпретације на којима ученици остварују максималан учинак и показују своје
интерпретативне и ства­ралачке могућности.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
његује и развија интересовање за слушање и читање поезије;
препознаје једноставну симболику, уз помоћ наставника/наставнице;
уочава и доживљава риму у пјесми;
развија способности имагинације;
уочава пјесничке слике;
развија осјећај за ритмичност и улогу ритма у доживљавању пјесме;
развија осјећај за уочавање визуелног ефекта;
открива дубље слојеве пјесме;
одређује идеју пјесме;
развија способности интерпретацијског читања.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Природа
43
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Цртају своју породичну кућу, онако како она изгледа споља. Дјеца која живе у стану
цртају ону просторију стана у којој најрадије проводе вријеме (гдје се осјећају нај­
љепше).
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Описују једну ситуацију у породичном окружењу када су били испуњени осјећањем
задовољства и среће.
ТРЕЋА МОГУЋНОСТ
Праве пано којим ће људима послати јасну поруку о заштити и чувању дивљих жи­
вотиња (дивљачи).
3.
А Р Т И К У Л А Ц И Ј А Ч А С А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Изражајно читају пјесму.
1. ГРУПА
Скрећемо пажњу ученицима да се једна синтагма понавља неколико пута у пјесми
– моја кућа. Када уочимо такво понављање, знамо да је пјесник желио нешто да
нагласи. Ученици допуњавају постојеће стихове у пјесми својим размишљањем и
тако откривају шта у себи крију ова понављања:
Моја кућа је лијепа кућа,
љепша од сваког гнијезда (зато што).......................................................................................................
....................................................................................................................................................................................
Моја кућа је много хтјела (шта): ................................................................................................................
....................................................................................................................................................................................
Та моја кућа сва је од креча и камена (то указује на...).....................................................................
....................................................................................................................................................................................
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Ученици читају стих: Хтјела је бити кров за птице.
Након што објасне скривено значење тог стиха, цртају кућу о којој стих говори.
2. ГРУПА
Проналазе у пјесми синтагме које се односе на кућу и објашњавају њихово скривено
значење: њу сунце воли (породични дом увијек је пун топлине, а свјетлост/сунце
44
представља срећу); грли је свака звијезда (звијезда је симбол среће, а срећа је у
породичном дому); кров за птице (птице су вјечити путници и симбол слободе, што
значи да топао породични дом свакоме пружа сигурност и уточиште и да се у њему
осјећамо најслободније); дворац из бајке (свакоме је своја кућа најљепша – ма каква
да је, свако је види као дворац из бајке); ко планина има рамена (рамена су симбол
снаге, заштите).
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Цртају пјесникову кућу, која је хтјела бити дворац из
бајке...
3. ГРУПА
Уочавају риму у пјесми. Покушавају да закључе чему она доприноси, шта се њоме
постиже. Питање за ученике: Усредсредите се на строфе ове пјесме. Шта све уо­
чавате?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Три тачке иза стихова из дивне бајке моје баке као да машти
читалаца отварају врата чаробног свијета бакиних бајки. Ученици треба да опишу
тај свијет.
4. ГРУПА
Проналазе стихове у којима је кућа описана као живо биће.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу (додају) још једну строфу пјесми; у њој описују кућу.
5. ГРУПА
Издвајају све пјесничке слике из пјесме. Одговарају на питање које се пишчеве идеје
њима преносе, а везане су за основно осјећање у пјесми.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу пјесму Моја кућа, по узору на обрађену пјесму.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Проналазе слике старих кућа у којима постоји огњи­
ште. Додају одговарајући текст. Праве пано и представљају га.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Реализују мали истраживачки рад на тему изгледа, постанка и функције старих
црногорских кућа, оних које су типичне за приморски и планински крај. Праве
паное и организују презентацију, уз помоћ постојећих документарних видео-снимака. Праве корелацију са природом и друштвом, као да је живо биће.
45
8. ПТИЋИ – Тин Ујевић
Т РАГО М П Ј Е С М Е: Кроз једноставну алегорију, дирљиву слику тек излеглих
птића у гнијезду, ова пјесма представља човјеков живот, у дословном смислу те
ријечи.
Пјесник прати човјека од тренутка рођења до оног периода када се с тек изграђеном
самоувјереношћу и првим стеченим искуством храбро отисне у пространство новог,
звано живот. Иако кратка, пјесма нам нуди обиље интерпретативних могућности.
Кроз њих ће дјеца, вођена веома изражајним визуелним слојем, лако уочити але­
горичност (симболику) пјесме. Сам централни мотив не припада њиховом уоби­
чајеном окружењу, но трагом бројних пратећих мотива ученици могу брзо да
открију симболику пјесме. Будући ритмична, с доминантним основним мотивом, пје­
сма Птићи омогућава дјеци да с лакоћом уоче важну животну поруку коју њени сти­
хови носе, као и да кроз једноставну лирску форму стекну нова сазнања из области
теорије књижевности (алегорија, катрен, укрштена рима).
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
уочава и доживљава звучност пјесме;
препознаје једноставну симболику, уз помоћ наставника/наставнице;
уочава ритам пјесме и повезује његове промјене са идејом пјесме;
запажа усклађеност ритма са основним расположењем у пјесми;
развија способности перципирања лирске пјесме и замишљања акустичних и ви­зу­
е­лних ефеката у њој;
уочава и именује пјесничке слике;
развија језичку креативност.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
– Корелацијско-интеграцијски
Корелација
– Природа, ликовна култура
46
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Подијељени у групе, ученици пишу низове ријечи на које их асоцирају најважнији
мотиви у пјесми.
1. ГРУПА
Набрајају што више ријечи на које их асоцира ријеч птићи.
2. ГРУПА
Набрајају што више ријечи на које их асоцира ријеч гнијездо.
3. ГРУПА
Набрајају што више ријечи на које их асоцира ријеч крила.
4. ГРУПА
Набрајају што више ријечи на које их асоцира ријеч небо.
5. ГРУПА
Набрајају што више ријечи на које их асоцира ријеч лет.
ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Цртају призор који виде пред собом када изговоре ријечи
птићи, гнијездо, крила, небо и лет.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Гледају научно-документарну емисију о птицама: како се паре, лијегу, хране и ста­
савају за свој први лет.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Слушају изражајно читање пјесме.
1. ГРУПА
Уочавају пјесничке слике и свакој од њих дају наслов. Објашњавају израз „звучна
гнијезда“. Шта овај израз крије у себи? Одговарају.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Осмишљавају четврту строфу и надовезују је на посљедњу
строфу пјесме.
47
2. ГРУПА
Описују птиће, онако како су их у пјесми видјели и доживјели. Покушавају да одго­
воре на питања: Шта је њихова жеља (птића)? Зашто то желе?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замишљају разговор који птићи воде док у гнијезду чекају
свој први лет до звијезда. Пишу га.
3. ГРУПА
Обраћају пажњу на риму у пјесми. Питања: Који се стихови римују? Колико овакво
римовање утиче на ритам у пјесми? Какав је то ритам?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Цртају ову пјесму као причу у сликама.
4. ГРУПА
С ким можете да упоредите птиће? Размислите, кога још могу да представљају пје­
сничке слике присутне у овој пјесми? Образложите свој одговор. То образложење
откри­ће и поруку пјесме.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу писмо којим дају подршку птићима за њихов први лет.
5. ГРУПА
Попуњавају дату табелу и на тај начин у потпуности откривају скривено значење
пјесме. Значење ријечи из пјесме пореде с људским свијетом.
ПТИЋИ
ГНИЈЕЗДО
ЧОВЈЕК
КРИЛА
ЛЕТ
ЗВИЈЕЗДЕ
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Проналазе и читају пјесме и прозна дјела с истим мотивом или темом као у Ује­ви­
ћевој пјесми.
48
НАША МАЛА АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ
Пројектни рад
Детаљна упутства ученици могу наћи у Читанци.
1. ГРУПА
Тема: ПРИРОДА
Прва група има задатак да пронађе и одабере пјесме чија је тема природа.
2. ГРУПА
Тема: ПОРОДИЦА
Друга група има задатак да пронађе и одабере пјесме чија је тема породица.
3. ГРУПА
Тема: ДРУГАРСТВО
Трећа група има задатак да пронађе и одабере пјесме чија је тема дру­га­рство.
4. ГРУПА
Тема: СВИЈЕТ ЖИВОТИЊА
Четврта група има задатак да пронађе и одабере пјесме чија тема су живо­тиње.
5. ГРУПА
Тема: ЉУБАВ
Трећа група има задатак да пронађе и одабере пјесме чија је тема љубав.
Препорука
1. Златна књига детињства света: антологија светске поезије за децу
2. Деца могу да полете, Љубивоје Ршумовић
3. Позив на путовање, Душан Радовић
4. Дај ми крила један круг, Владимир Андрић
5. Удварач на великом одмор­­у, Душко Трифуновић
6. Песме, Десанка Максимовић
7. Пјесме, Григор Витез
8. Победа, Недељко Попадић
49
СТАНДАРДИ ЗНАЊА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА 2. ЦИКЛУС
ПРЕМА ПРЕДМЕТНОМ ПРОГРАМУ ЗАВОДА ЗА ШКОЛСТВО
СТАНДАРАДИ ЗНАЊА (ЛИРИКА)
Ученик/цa упознаје и доживљава пјесму и зна да:
• изражајним читањем дочара основно расположење у пјесми;
• изражајно рецитује текст пјесме коју је научио/ла напамет;
• записује асоцијације уз ријечи;
• слика ријечима;
• тематику изражава илустровањем пјесама.
ИСПИТНИ КАТАЛОГ НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА 2. ЦУКЛУС
ПРЕМА ПРЕДМЕТНОМ ПРОГРАМУ ЗАВОДА ЗА ШКОЛСТВ
ИСПИТНИ КАТАЛОГ НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ (ЛИРИКА)
МИНИМАЛНИ ЗАХТЈЕВИ
МАКСИМАЛНИ ЗАХТЈЕВИ
Ученик/ца упознаје и доживљава пјесму и зна да:
• изражајним читањем дочара основно
расположење пјесме;
• изражајно рецитује текст пјесме коју је
научио/ла напамет;
• записује асоцијације уз ријечи;
• слика ријечима;
• тематику изражава илустровањем
пјесама.
50
• римом допуњава стихове;
• ствара једноставне примјере;
• послије читања пјесама које познаје
наброји неколико књижевних текстова
на исту тему.
2.
ОД ПРИЧЕ ДО ПРИЧЕ
Књижевне текстове груписане у другој цјелини Читанке повезује књижевна одре­
дница проза. Ове текстове одликује слободни стил писања и одсуство строгих
принципа метрике и риме, дакле супротно свему ономе по чему је препознатљива
поезија, односно лирске пјесме с којима су се ученици упознали читајући прву
цјелину Читанке. Пред њима су сада текстови које одликује приповједачки тон,
јасне, пуне реченице, богатство радње, ликова, мисли и идеја, повезаних мотивски,
тематски и стилски. Прозни текстови унутар ове цјелине припадају различитим
прозним врстама. Ученици ће се сусрести с одломцима из приповијетке, романа,
аутобиографије, с народним књижевним творевинама (басна, приповијетка, наро­
дна прича) и класичним ауторским и савременим бајкама.
За прозу су карактеристичне широке могућности изражавања, слобода у компо­
зицији и стилска разноликост. Због начина на који је писана, али и због онога о
чему говори, проза је ученицима на неки начин ближа него поезија. Наиме, теме
су углавном преузете из свакодневног живота (приповијетка и роман), лако се
препознају и прихватају, па дјеци већ у току првог читања текст постаје близак
и интересантан. С друге стране, у неким прозним врстама – у басни, бајци и фан­
та­стичној приповијеци – мотиви на којима се заснива фабула преузети су из сва­
кодневног живота, али и обогаћени нестварним (фантастичним) елементима. Фан­
та­стика је управо онај сегмент прозе с којим се дјеца најрадије сусрећу јер им је
познат још из раног дјетињства.
Иако су ученици по правилу пријемчивији за прозу, то не значи да прозни текстови
не могу изазвати извјесне недоумице и недоречености у читању. Зато је и у овом
случају квалитетан методички приступ наставника неопходан како би се дјеца
оспособила да на прави начин повезују прозни текст са стварношћу која их
окружује, као и да уоче поруку дјела. Прозни текст пружа много могућности за
богат комуникацијски однос на часу. Међутим, неопходно је прехтодно створити
„климу“ (мотивацијски моменат) која ће погодовати квалитетној интеракцијској
комуникацији.
Ова цјелина Приручника садржи приједлоге методичких реализација наставних је­
ди­ница које вам могу помоћи у остваривању основног циља: омогућити дјеци да
повезивањем садржаја прозног текста са ситуацијама из свакодневног живота
ство­ре добар основ за стицање трајних и примјенљивих знања из области
књижевности.
51
1. ШТА СЕ САЗНАЈЕ (УСВАЈА)?
Појмови:
• тема дјела
• мјесто догађања радње
• вријеме догађања радње
• књижевни лик
• фантастична приповијетка
• народна прича
• аутор
• приповједач
• аутобиографија
• хронолошки слијед догађаја
• заплет, врхунац и расплет радње
• хумор у књижевном дјелу
• дијалог
• приповиједање (нарација)
• народна и савремена бајка
2. ШТА СЕ ЧИТА?
1. Бобиљ и Друшкан, Сергеј Јесењин
2. Цврчак тражи сунце, Бранко Ћопић
3. Међед, свиња и лисица, народна прича
4. Бамби упознаје свијет, Феликс Салтен
5. Писак локомотиве, Миленко Ратковић
6. Џемпер, Михаило Газивода
7. Прва љубав, Бранислав Нушић
8. У сунчаним брдима, Михаило Ражнатовић
9. С друге стране ријеке, Шукрија Панџо
10. Биберче, народна приповијетка
11. Трнова ружица, Браћа Грим
12. Ако је веровати мојој баки, Десанка Максимовић
3. ШТА СЕ СТВАРА?
1. Пишу нову причу, на основу садржаја приповијетке
2. Пишу измијењени крај приче
3. Пишу текст у коме народни говор замјењују савременим
4. Пишу (додају) замишљени одломак приче
5. Праве призор из приче помоћу различитих средстава
6. Пишу причу са измијењеним током радње
7. Глуме одломак из приче (праве позоришну представу)
8. Цртају причу у сликама
9. Описују природу (дескрипција)
10. Самостално пишу причу са унапријед датим мотивима
11. Самостално пишу своју бајку
12. Представљају јунаке народних, класичних ауторских, савремених бајки,
реалистичких приповиједака и фантастичних приповиједака
52
9. БОБИЉ И ДРУШКАН – Сергеј Јесењин
Т РАГО М П РИ Ч Е: Нераскидиво пријатељство између човјека и животиње и
безрезервна оданост у најтежим тренуцима живота тема је приче Бобиљ и Друшкан.
Ова нам прича, препуна снажних емоција и живих слика, шаље јасну поруку: тешко је
бити сам. Основна осјећања у причи пропраћена су описом смјењивања годишњих
доба, зиме и прољећа. Тиме је писац створио богат визуелни ефекат, који наглашава
интензитет већ присутних емоција. Суровости људског свијета (истакнутој на самом
почетку приче, када људи убјеђују Бобиља да напусти пса јер ни сам нема шта да
једе) супротстављено је искрено пријатељство између човјека и животиње. То је
је­дино пријатељство које нема границе; након Бобиљеве смрти, Друшкан умире
од туге. Богата у дескриптивној и наративној равни, с мноштвом појединости које
„успоравају“ њен ток, ова приповијетка једна је од оних које лако налазе пут до дје­
чјих срца и ту заувијек остају.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
одређује тему текста и упоређује га с већ познатим текстовима на исту тему
(пријатељство);
разумије и користи појмове главни лик и споредни лик;
развија способност доживљавања реалистичке приче;
открива особине ликова;
одређује вријеме и мјесто вршења радње у приповијеци;
уочава одлике приповијетке као књижевне врсте;
развија способности аргументовања и просуђивања;
обогаћује свој емоционални доживљај;
ослобађа и његује стваралачке способности.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Проблемско-стваралачки
Корелација
– Природа, ликовна култура
53
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Уколико имају свог пса, описују га; присјећају се неког тренутка или догађаја који их
је увјерио да је он заиста прави пријатељ. Ако сами то нијесу доживјели, покушавају
се сјетити некога из свог окружења ко је имао слично искуство. Пишу причу о таквом
искуству.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Гледају филм Леси се враћа кући.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Слушају изражајно читање приче (ликови: наратор и Бобиљ).
1. ГРУПА
Непосредно након читања приче, смишљају нови наслов, који одговара њеном
садржају. Издвајају све дјелове приче који садрже Бобиљеве ријечи. Одговарају на
питања: Шта, на основу тога, могу рећи о Бобиљу, као лику из приче (каква су његова
осјећања, карактер, мисли, однос према животу)? Да ли је овакав догађај могућ у
стварности?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Нека дјеца замисле сусрет са Бобиљем. Пишу свој раз­го­
вор с њим, односно преносе Бобиљеву причу на основу које сазнајемо како се спри­
јатељио са Друшканом (гдје га је нашао, како је настало то пријатељство, кроз шта су
заједно прошли).
2. ГРУПА
Одређују тему приче и мјесто дешавања радње. Ученицима се предочава да је
тема приче оно о чему се у тој причи говори (догађај, лик, појава, осјећање или
расположење), а мјесто дешавања радње простор у коме се радња одвија.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу причу са измјењеним током: након тешког живота,
Бо­биљ и Друшкан провешће лијепе и срећне дане у изобиљу и доживјети још пуно
годи­на заједно.
54
3. ГРУПА
Одређују вријеме дешавања радње у причи (колико радња траје). Упоређују и
повезују присуство годишњих доба са основним осјећањима у причи. Износе своја
запажања и закључак.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу продужену приповијетку: у једном њеном дијелу (који
сами одаберу) продужиће вријеме дешавања радње (на примјер, та радња може да
траје једно или два годишња доба више).
4. ГРУПА
Издвајају оне дјелове приче који сликовито говоре о снажној везаности Бобиља и
Друшкана. Уочавају моменте у којима је Бобиљу најтеже. Причу дијеле на цјелине и
свакој од њих дају наслов.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу причу са измијењеним крајем, тако да он буде срећан.
5. ГРУПА
Проналазе оне дјелове приче који говоре о Друшкановој оданости Бобиљу. Одго­
варају на питање: Који је, по твом мишљењу, дио приче најтужнији?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу своју причу о пријатељству, по узору на ову.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Цртају причу Бобиљ и Друшкан као причу у сликама
(на хамер папиру).
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Проналазе и читају Пјесму о керуши Сергеја Јесењина. С темом ове пјесме повезују
тему интерпретираног прозног текста истог аутора. Тако се боље упознају са дје­
лом писца који је – посебно својом поезијом – оставио дубоки траг у свјетској
књижевности.
55
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ТЕМА ПРИЧЕ
теорија
књижевности
Тема приче је оно о чему се у тој причи го­
во­­­ри (догађај, лик, појава, осјећање или рас­
положење).
МЈЕСТО РАДЊЕ
теорија
књижевности
Мјесто радње представља мјесто на коме се
радња одвија: село, град, затворен простор,
спољашњост.
ВРИЈЕМЕ
РАДЊЕ
теорија
књижевности
Вријеме радње јесте временски период у току
којег се радња дешава: то може бити је­дан дан,
а може бити и више дана, мјесеци или година.
НАРАЦИЈА
теорија
књижевности
Нарација значи приповиједање – писац прича
(приповиједа) о нечему или некоме. Нарација
може бити у првом или трећем лицу.
10. ЦВРЧАК ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА – Бранко Ћопић
Т РАГО М П РИ Ч Е: Кроз фабулу ове интересантне приче ученици се срећу са
основним одликама фантастичне приповијетке. Зато њихову пажњу треба усмјерити
на оне специфичности ове књижевне врсте које су садржане у тексту: ликови са
чудесним способностима и необичне појаве. Вођен жељом да, како је сам рекао,
у овај „тужни свијет унесе смијех и надање“, писац прави необичан избор главног
лика приче: овај весели цврчак представља се као пјесник са Сунчане Падине, који
тражи сунце. Већ у наслову откривамо симболику која се провлачи кроз читав текст,
а на крају прераста у снажну идеју. Лако се уочава да је писац у ликовима животиња
осликао људске особине. Тако Цврчак представља самог аутора, вјечитог трагаоца
за сунцем (срећом). Ова прича дјеци нуди могућност понирања у необичан свијет
– простор који заиста постоји али који је истовремено омеђен пишчевим жељама и
маштом оних који га читају. Управо фантастични слој ове приповијетке освјетљава
овај простор у коме је скривена коначна идеја приче: сви трагамо за изгубљеном
срећом, која нас у виду свјетлости води кроз живот.
56
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
разумије тему текста;
разумије и користи појмове главни лик и споредни ликови;
развија способност доживљавања фантастичне приче;
уочава одлике фантастичне приче;
открива идеје и симболику приче;
развија способност промишљеног изражавања доживљаја;
развија позитивне етичке вриједности;
развија способност карактеризације ликова.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Проблемски
– Стваралачки
Корелација
– Природа, ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Објашњавају изреку Свако тражи своје сунце. Затим наводе што више ријечи на које
их асоцира ријеч сунце.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Ученици се могу увести у активност неким од сљедећих размишљања: Људи уживају
у различитим стварима у животу: сликар у сликању, композитор у компоновању,
пјевач у пјевању. Оно чиме се људи баве из љубави постаје дио њих и тада се, док
раде, осјећају задовољно и испуњено. С друге стране, без таквог рада њихов је живот
празан и мрачан, као без сунца. Сигурно и ти имаш нешто што волиш да радиш (чиме
се бавиш), што ти је значајно, испуњава те и чини срећним/ом. То може бити спорт,
музика, плес, сликање, писање...
Ученици пишу о ономе што посебно воле да раде. Акценат стављају на један тренутак
у ком се морала прекинути активност коју воле, а они су се осјећали „као без сунца“.
ОДГОВАРАЈУ НА ПИТАЊЕ: Да ли си кренуо/кренула у нову потрагу?
57
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Читају написано. Потом изражајно читају причу (по улогама).
ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Повежи имена становника Сунчане Падине са ријечима
које они упућују цврчку.
1. врабац
„Прошао сам јутрос толико свијета ... али
баш нигдје не видјех сунца.“
2. бескућна буба
„Та ко не би ратовао због онако доброг
зрневља.“
3. велики мрав
„Дивим се смјелима. И поздрављам те,
јуначе, на ивици ове шуме.“
4. пољски миш
„Много сам забављен скупљањем
зимнице...“
5. златни пчелац
„И ја сам жељан сунца, али немам
смјелости да кренем одавде...“
6. дремљиви јеж
„Та зар не знаш да сад настаје велико
спавање.“
1. ГРУПА
Ученицима се предочава да прича има два слоја: стварни и нестварни. Уочавају
шта је у причи стварно, а шта нестварно. Затим обраћају пажњу на лик врапца и
његову реченицу: „И ја сам жељан сунца, али немам смјелости да кренем одавде ...“
На основу те реченице одређују његове особине и откривају смисао пишчеве
поруке.
ОДГОВАРАЈУ НА ПИТАЊЕ: Зашто је цврчак кренуо у потрагу за сунцем?
2. ГРУПА
ПИТАЊА: Ко је главни лик у причи (онај који се по нечему највише истиче, који
је у средишту)? О чему он пјева и у чему је љепота његове пјесме? Откривају
његове особине на основу разговора који води са животињама које среће. Затим
обраћају пажњу на лик јежа и његову реченицу: „Та зар не знаш да сад настаје
велико спавање...“ Откривају његове особине и дубљи смисао ове реченице.
Потом покушавају да одговоре зашто је цврчак кренуо у потрагу за сунцем.
58
3. ГРУПА
Велики дио приче написан је у веселом тону, јер је сам цврчак весео у својој потрази
за сунцем, разговору с пријатељима, у својој пјесми. Међутим, постоје и дјелови
текста који су тужни, који указују на нешто мрачно и лоше. Ученици проналазе те
дјелове текста, а затим откривају њихово скривено значење.
ОДГОВАРАЈУ НА ПИТАЊЕ: Зашто је цврчак кренуо у потрагу за сунцем?
4. ГРУПА
Пошто су дјеца из друге групе већ одредила глави лик у причи, ученици ове групе
набрајају све споредне ликове (ликови који се повремено помињу и не заузимају пуно
простора у радњи). Пореде их са главним ликом и одређују у чему се они разликују.
Обраћају пажњу на лик и ријечи златног пчелца: „Прошао сам јутрос толико свијета
колико га ти никад нећеш видјети, али баш нигдје не видјех сунца.“ Откривају његове
особине и дубљи смисао (скривено значење) ове реченице.
ОДГОВАРАЈУ НА ПИТАЊЕ: Зашто је цврчак кренуо у потрагу за сунцем?
5. ГРУПА
На крају приче појављује се лик бескућне бубе. Ученици објашњавају шта је то у њеној
поруци различито у односу на поруке осталих ликова у причи. Како се цврчак осјећа
након разговора с бубом? На крају, шта је цврчак постигао пјевајући посљедњу
пјесму у почаст сунцу?
ПИТАЊЕ ЗА СВЕ ГРУПЕ: Шта, у ствари, крије ова прича? Да ли се радња може повезати
са човјеком и његовим животом? Покушајте да објасните и открићете идеју приче! У
томе ће вам помоћи задатак који сте радили као припрему за час.
Сјетите се приче Цврчак и мрав, коју сте радили у нижим разредима. Покушајте да
упоредите ове двије приче и напишите шта уочавате (сличности и разлике).
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Замислите да сте срели цврчка. Ученици пишу
краћи састав – разговор са цврчком, у коме им он објашњава зашто је кренуо у потрагу
за сунцем.
ДРАМСКА РАДИОНИЦА: Праве адекватне костиме и глуме ову прелијепу причу.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Бранко Ћопић је писац чија дјела дјеца веома радо читају. На препоруку би­бли­о­
текара/би­бли­о­текарке читају избор из дјела Бранка Ћопића.
59
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ФАНТАСТИЧНА
ПРИПОВИЈЕТКА
теорија
књижевности
Врста приповијетке у којој су присутни еле­
менти нестварног и необичног. У њој срећемо
ликове са чудесним способностима, нества­
рне догађаје и необичне појаве.
теорија
књижевности
Књижевни лик је носилац радње у књи­же­
вном дјелу. Књижевни ликови могу бити
гла­вни и споредни. Главни лик је онај који се
највише истиче, за кога је везан главни ток
радње, који се налази у средишту књижевног
дјела. Споредни ликови су подређени гла­
вном и повремено се појављују у радњи.
КЊИЖЕВНИ ЛИК
11. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна прича
Т РАГО М П РИ Ч Е: Народна књижевност синоним је за љепоту нашег језика,
али и за културу нашег народа, за његову, вјековима чувану, богату традицију. Овје­
ковјечена у причама, баснама, бајкама и пјесмама, народна књижевност чува ту
дра­гоцјену нит коју је важно уткати у свијест сваког дјетета. А то ћемо на најљепши
и најспонтанији начин подстаћи читањем народних књижевних остварења. Све
што чини наивност, искреност и чистоту човјека из народа пренесено је у свијет
дјела усмене и писане народне књижевности. Његовање тих остварења уједно
је и његовање језика, културе и обичаја. Прича Међед, свиња и лисица примјер је
дјела са чистим народним говором и јасном поруком. Главни јунаци су животиње,
али њихове особине у ствари осликавају човјека: његову вјерност, лакомост, пла­
шљивост, лукавство, сналажљивост, марљивост, снагу... Као у многим другим на­
родним причама, и у овој на крају тријумфује лукавство.
60
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способност доживљавања народне приче;
разумије тему текста;
уочава карактерне особине ликова;
образлаже мотиве за понашање ликова (зашто је неко нешто урадио);
развија способности просуђивања;
уочава хумор у народном језику;
одређује поуку приче.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
Проналазе и читају причу у којој је један од главних ликова лисица. Препричавају је
и излажу своје закључке о лику лисице.
Сазнају нешто више о народном језику: какав је то језик, ко њиме говори, шта је у ње­му
необично? Уколико познају некога ко говори правим народним језиком (бака, дјед...),
биљеже оне његове ријечи које су им необичне или непознате. Откривају њи­хово
значење и то записују.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Слушају изражајно читање приче.
1. ГРУПА – МЕДВЈЕД
Усредсређују пажњу на лик медвједа и реченице које он изговара. Набрајају које
задатке медвјед преузима. Одређују његове особине. Шта осликава медвјед? Про­
налазе смијешне дјелове приче и образлажу свој избор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Допуњавају (проширују) дјелове текста на којима се налазе
реченице (ситуације) које су препознали као смијешне, и то тако да их учине још
смјешнијима.
61
2. ГРУПА – СВИЊА
Обраћају пажњу на лик свиње и реченице које она изговара. Наводе које задатке
свиња себи одређује. Одређују њене особине. Одговарају на питања: Шта осликава
свиња? Зашто су се медвјед, свиња и лисица удружили? Какву поруку у себи носи ова
прича?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Мијењају крај приче тако да сви буду задовољни, а лисица
не успије у свом лукавству.
3. ГРУПА – ЛИСИЦА
Обраћају пажњу на лик лисице и реченице које она изговара. Које задатке прихвата и
какви су њени планови? Покушавају да одреде њене особине. Шта осликава лисица?
Одређују заплет, врхунац и расплет радње.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Све непознате ријечи и реченице (или њихове дјелове) из
народног говора замјењују ријечима и језиком којим се данас говори. Одговарају на
питања: Какав текст добијате? У чему је разлика?
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Пишу своју „народну причу“ о животињама! Труде се
да употријебе што више елемената народног говора. У томе им могу помоћи бака,
дјед или родитељи.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају народне приче по свом избору. Осмишљавају један час наставе књижевности:
уз помоћ наставника/це, настојаће да увјерљиво представе осталој дјеци значај
и вриједности народне књижевности, као и да их мотивишу за читање народних
прича.
62
12. БАМБИ УПОЗНАЈЕ СВИЈЕТ – Феликс Салтен
Т РАГО М П РИ Ч Е: Ликове из цртаних филмова Волта Дизнија (као и њихово окру­
жење и интересантна дешавања која их прате) познају сва дјеца. За око и ухо бо­
гат призор, ови цртани филмови остављају неизбрисив траг. Бамби, мали јунак из
истоименог цртаног филма, лане које тек упознаје свијет, један је од ликова с којима
се свако дијете сигурно сусрело. Овај је одломак један од дјелова романа који
описују планину, љепоту њене раскошне и дивље природе, и Бамбија, њеног новог
становника. Дјеца ће сигурно с уживањем пратити кораке којима Бамби, уз помоћ
своје мајке, открива свијет.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способност стваралачког дијалога с умјетничким текстом;
повезује литерарно искуство са својим искуственим свијетом;
запажа перспективу ликова с којима се не идентификује;
развија способност разумијевања мјеста догађања радње;
открива поетске функције стилских изражајних средстава у прозном тексту;
развија способност преобликовања спонтаног доживљаја у стваралачки чин;
развија литерарне аналитичко-истраживачке способности;
уочава значај визуелног ефекта (описивање);
препознаје фантастичне елементе.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
1. Гледање цртаног филма Бамби
2. Листање књиге Бамби и посматрање илустрација
63
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Слушају изражајно читање текста.
1. Читају низ ријечи: зелена (ливада), бијели (красуљак)... Низ треба да наставе
додавањем свих ријечи из текста које описују ливаду на којој се налази Бамби.
2. Наводе појединости које описују лептиров лет.
3. Бамби је први пут на ливади. На основу његовог понашања, закључују да је он:
збуњен, ______________, ______________, ______________, ______________.
4. Насупрот Бамбију, скакавац је: опрезан, _______________, _______________,
_______________, _______________.
5. Објашњавају (тумаче) реченице:
„...задивио га је бујан живот који је прштао под његовим корацима.“
„Бамби је задивљено гледао за лептиром који се њежно одвојио од једне
стабљике и одлебдио у колебљивом лету.“
6. Одговарају на питање: Шта уочавате у разговору Бамбија и његове мајке?
7. Одговарају на питање: Какву нам поруку шаље овај текст?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАЦИ (ПО ИЗБОРУ):
1. Од средстава по избору праве ливаду и на њој Бамбија, који ужива у свом окру­
жењу!
2. На паноу цртају призор који је описан у овој причи.
3. Пишу замишљени наставак разговора између Бамбија и његове мајке (његова
питања, везана за све што види око себе, мајчини одговори).
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Сазнају појединости из живота и рада Волта Дизнија. Сазнају више детаља о јунацима
његових цртаних филмова.
64
13. ПИСАК ЛОКОМОТИВЕ – Миленко Ратковић
Т РАГО М П РИ Ч Е: Приче црногорског писца Миленка Ратковића препознатљиве
су првенствено по оним темама из свакодневног живота које су дјеци врло блиске. То
је један од разлога због чега их дјеца увијек радо читају. С друге стране, једноставно,
„питко“ приповиједање које карактерише Ратковићеву прозу такође доприноси
привлачности његових прича, којима се дјеца често враћају. Писак локомотиве је
прича у којој се кроз нарацију, као доминантан облик казивања, провлачи дирљива
тема једног необичног пријатељства. Прича говори о чудној повезаности слијепог
дјечака и машиновође, који се, у ствари, не познају. Жива нарација, коју карактерише
сликовит опис и мало дијалога, доприноси емотивној набијености која карактерише
готово сваки ред текста. Ова прича наставницима нуди могућност да дјецу подстакну
на размишљања о особама с инвалидитетом, које се често осјећају усамљено и
одбачено.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
повезује литерарни свијет са својим искуственим свијетом;
образлаже зашто је неко нешто урадио (мотиви за понашање ликова);
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
развија способност доживљавања реалистичке приче;
упоређује књижевну стварност са стварношћу која нас окружује;
уочава нарацију као доминантни облик казивања.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
Корелација
– Природа, ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Ученицима се предочава какве све врсте инвалидности постоје: сензорна оштећења
(оштећење вида: слијепи, слабовиди), оштећења слуха (глуви, наглуви), умањена инте­
лектуална способност (дјеца с посебним потребама), тјелесна (физичка) инва­лидност
65
(отежано или онемогућено ходање, неправилан раст), аутизам и комбиноване сметње.
Уколико познају неку особу с инвалидитетом, представљају њен живот и описују свој
однос са њом.
НАПОМЕНА: Уколико у одјељењу постоји дијете које похађа инклузивну наставу, по­
требно је посветити посебну пажњу формулацији оперативних циљева и концепцији
предстојећег часа.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Гледају документарну емисију о особама с инвалидитетом.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
1. Описују како су се осјећали док су читали причу Писак локомотиве.
2. Издвајају реченице из приче које су на њих оставиле посебан утисак, а потом
образлажу свој одговор.
3. На основу прочитаног текста, усмено описују дјечаково дјетињство.
4. Описују машиновођу Митра.
5. Одговарају на питање: Шта је, и како, зближило дјечака и машиновођу Митра?
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: О чему дјечак размишља док чује звук локомотиве у
даљини? (Састав пишу у првом лицу.)
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Посљедња реченица („Митар обуче капут и крену“) пружа могућност да се осмисли
другачији крај приче, онакав какав бисте жељели да буде. Дјеца дописују „свој“ крај
приче.
66
14. ЏЕМПЕР – Михаило Газивода
Т РАГО М П РИ Ч Е: Да бисмо ученицима приближили причу Џемпер, пожељно
је претходно их укратко упознати са збирком Разговор уз огањ, Михаила Газиводе
(збирка је иначе једно од дјела планираних за читање код куће у 6. разреду). Тиме
ћемо освијетлити централни мотив који се провлачи кроз све приче овог аутора:
немаштина у послијератним годинама. Истовремено ћемо дјецу упознати с главним
ликом свих ових приповијести, дјечаком Мирком. Прича Џемпер пружа могућност
за нова читалачка искуства и сазнања ученика: сусрећу се с приповиједањем у
првом лицу и сазнају да је то један од начина да писац причу што више приближи
читаоцу. С обзиром на то да су такве приче пуне дубоко проживљених осјећања,
оне увијек изазивају снажну емотивну реакцију младих читалаца. Џемпер је тужна
исповијест дјечака Мирка, који даје све од себе да исплете мрежу чијом ће продајом
обезбиједити новац за дуго жељени џемпер. Зрелост, пожртвованост и храбро суо­
чавање са животним околностима карактеришу овај лик. Зато у интерпретацији
акценат треба ставити на поистовјећивање с ликом и оним што он проживљава.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способности доживљавања реалистичке приповијетке;
разумије и користи појмове аутор и приповједач;
одређује тему приче и открива идеје садржане у причи;
уочава карактерне особине ликова;
разумије вријеме догађања радње;
развија позитивне етичке вриједности;
развија способности аргументовања, коментарисања и просуђивања;
развија способности образлагања и закључивања.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
Корелација
– Природа, ликовна култура
67
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Пишу литерарни састав на тему Сјећам се догађаја кад сам био/ла мали. Ученици опи­
сују себе из периода раног дјетињства (вртић), онако како се сјећају, односно неки
догађај или несташлук који памте.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Пишу литерарни састав на тему Неостварена жеља. Описују ситуацију када су поже­
љели нешто да добију, а за то није постојала могућност (како су се тада осјећали и о
чему су размишљали).
ТРЕЋА МОГУЋНОСТ
Проналазе податке о сиромашној дјеци у свијету: колико је сиромашне дјеце, гдје
их има највише, какав је њихов живот. Прикупљене податке читају пред одјељењем.
Коментаришу.
Реализују мотивационе задатке. Изражајно читају текст.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
1. ГРУПА – НЕМАШТИНА
Проналазе оне дјелове текста који дочаравају услове у којима су живјели дјечак и
његова породица, а потом издвајају реченицу која о томе најупечатљивије говори.
Образлажу свој одговор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: У једном тренутку, бака Мирку одговара реченицом: „Не­
маштина...“ Три тачке које се налазе иза ове ријечи означавају мисао која није
завршена. Бака је сигурно хтјела да каже још нешто, али је ту стала јер јој је било
тешко. Размисли, које је још ријечи жељела да упути своме унуку. Дјеца пишу текст
који представља наставак бакиног обраћања.
2. ГРУПА – МИРКО
Проналазе дјелове текста који говоре о томе колико је Мирко сиромашан; колико му
је тешко, иако то не показује јер му понос не дозвољава. Наводе још неке Миркове
особине. Обраћају пажњу на тренутак када дјечак размишља о себи. Одговарају на
питање: Чиме је Мирко заокупљен?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Посљедњи дио текста описује тренутак разочарења и на­­
го­вјештава Миркова осјећања. Ученици пишу наставак започетог Мирковог раз­
мишљања.
68
3. ГРУПА – ПРИПОВИЈЕДАЊЕ
Одговарају на питања: У ком лицу тече приповиједање у тексту? Шта се постиже
тиме? Да ли би текст био толико упечатљив да је написан у трећем лицу? Можемо
ли да тврдимо да је приповједач у тексту, у ствари, сам писац (аутор овог дјела)?
Образлажу свој одговор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замишљају сусрет с Мирком (сусрет се дешава након
догађаја описаних у причи). Пишу свој разговор с њим.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ (за све групе): Цртају ову причу као причу у сликама.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају приче Мајка и Наш разредни из збирке Разговор уз огањ. На тај начин ства­
рају јаснију слику о дјечаку Мирку, о томе с ким је и како живио, како се осјећао и
који су разлози што његово дјетињство није било баш срећно.
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
АУТОР
теорија
књижевности
Аутор је писац, творац књижевног дјела.
теорија
књижевности
Приповједач је лик који приповиједа (при­­
ча) причу. Најчешће се приповиједа у првом
или трећем лицу. Приповједач у пр­вом лицу
једнине обично је неки лик из дјела (главни
или споредни), а приповједач у трећем лицу
неко ко са одређене уда­љености приказује
дешавања у причи.
Појам приповједач има и друго значење:
пи­сац прозних дјела
ПРИПОВЈЕДАЧ
ОБЈАШЊЕЊЕ
69
15. ПРВА ЉУБАВ – Бранислав Нушић
Т РАГО М П РИ Ч Е: Одломак Прва љубав из Нушићеве Аутобиографије пружа
нам могућност да упознамо дјецу са хумором у књижевном стваралаштву. То је
онај хумор који обично зовемо „здравим“, а који својим садржајем омогућава да се
дјеца поистовјете са ситуацијом из приче и њеним ликовима. Кроз овај одломак
дјеца се упознају са стваралаштвом једног од највећих комедиографа наших
књижевних простора, па приступ дјелу треба с посебном пажњом осмислити.
Нарочито је то важно зато што се кроз овај текст провлаче они комични елементи
с којима ће ученици имати прилику да се сретну у свом каснијем школовању, када
се буду детаљније упознавали с Нушићевим стваралаштвом. Већ сама тема – прва
дјечја љубав и њена чистота, уз то поткријепљена хумором – привући ће пажњу
једанаестогодишњака. Но, пуноћа доживљаја обезбјеђује се тек усмјеравањем
њихове пажње на драмски ефекат приче. Овај одломак пружа низ могућности за
динамичну интерпретацију самим тим што хумор, као основни елемент дешавања
између дјечака и дјевојчице, почива на нескладу између онога што очекујемо и
онога што се догађа. Неизвјесност исхода држи будном пажњу ученика, а крај приче,
у коме је комични ефекат на врхунцу, буди машту и подстиче интересовање – како за
читање цијелог дјела (Аутобиографије), тако и за Нушићево стваралаштво уопште.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
повезује литерарни свијет са својим искуственим свијетом;
развија способност вредновања драмског стваралаштва;
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
развија способности аргументовања, коментарисања и просуђивања;
развија литерарни слух за хумористично виђење догађаја;
развија способности интерпретацијског читања;
развија литерарне истраживачке способности;
развија способности сценског изражавања;
уочава значај дијалога у драмском стваралаштву;
одређује заплет, врхунац и расплет радње.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Корелацијско-интеграцијски
– Стваралачки
70
Корелација
– Ликовна и музичка култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
1. ГРУПА – БРАНИСЛАВ НУШИЋ
Проналазе појединости из живота и стваралаштва овог комедиографа (уједно обја­
шњавају и значење ове ријечи – упутити их на Рјечник страних ријечи и израза). Дјеца
настоје да презентација буде што занимљивија.
Пишу литерарни састав на тему Моја прва љубав.
2. ГРУПА – АУТОБИОГРАФИЈА
Проналазе значење ријечи аутобиографија (у Рјечнику појмова у Читанци). По­ку­
шају да дођу до неких (познатијих) аутобиографија; потом на часу наводе одломке
који су им се допали.
Пишу литерарни састав на тему Он/она ме је постидио/постидјела.
3. ГРУПА – ХУМОР
Проналазе значење ријечи хумор (у Рјечнику појмова у Читанци). Из неких познатих
дјела бирају одломке који су их насмијали и потом их читају на часу.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Читају литерарне саставе и објашњавају непознате ријечи. Слушају изражајно чита­
ње текста по улогама.
1. ГРУПА
Одређују тему приче и главне ликове. Проналазе дио текста у коме је описана дје­
војчица Перса, у коју је дјечак заљубљен (њен физички изглед). Потом наводе
све смијешне појединости везане за овај лик. Дјеца покушавају да објасне шта је
карактеристично за ову причу и како је они доживљавају. Одговарају на питање:
Постоји ли нека ситуација која се догодила у вашем окружењу (или баш вама), а која
је слична овој из приче?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: У одломку није описан дјечак. Дјеца описују лик дјечака,
али тако да опис буде у складу с описом дјевојчице Персе (смијешан). На паноу цртају
ликове дјевојчице Персе и дјечака Бранислава.
71
2. ГРУПА
Проналазе појединости које потврђују да је прича Прва љубав аутобиографија.
Одговарају на питања: Како дјечак (писац) доживљава своју прву љубав? Проналазе
оне дјелове који говоре о дјечаковим осјећањима, о томе шта је све спреман да
учини због своје прве љубави. Покушавају да објасне како доживљавају ову причу.
Одговарају на питање: Постоји ли нека ситуација која се догодила у вашем окружењу
(или баш вама), а која је слична овој из приче?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Због љубави према Перси дјечак је спреман чак и да научи
рачунање и тиме придобије њеног оца, наставника математике. Међутим, то му не
полази за руком; умјесто да поправи двојку, добија јединицу! У причи није описан
час на коме је дјечак претрпио овај „пораз“ – опишите га ви!
3. ГРУПА
Проналазе оне појединости из текста које га чине смијешним. Цитирају поједине
дјелове/реченице. У овом одломку хумор извире из ситуација када очекујемо да се
нешто догоди, а догађа се нешто потпуно неочекивано. Проналазе такве моменте
(у томе им може помоћи попуњавање табеле у Читанци – очекујем да се догоди/а
догађа се). Одговарају на питања: Шта одликује дијалог дјечака и дјевојчице? Да ли
у причи има пуно дијалога? Чему ови дијалози доприносе? Потом покушавају да
објасне како доживљавају причу и одговарају на питање: Постоји ли нека ситуација
која се догодила у вашем окружењу (или баш вама), а која је слична овој из приче?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Дописују једну замишљену ситуацију која ће текст учинити
још смјешнијим!
П Р О Ј Е К Т Н И РА Д
а) У оквиру сваке групе дијеле се улоге (по избору): дјечак, дјевојчица и наратор
(приповједач), који ће умјесто у првом, сегменте читати у трећем лицу. Праве
костиме и глуме овај одломак! Потом сви ученици бирају најбољу групу, која ће
учествовати на некој од школских свечаности.
б) Крај приче пружа вам могућност да напишете интересантан, смијешан наставак!
Пишу га и читају пред одјељењем.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају цијелу Аутобиографију Бранислава Нушића.
72
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
АУТОБИОГРАФИЈА
теорија
књижевности
Врста прозног текста у којем аутор/пи­
сац говори о себи и свом животу.
ХУМОР
општа култура
Појам који означава оно што је сми­
јешно (ситуацију, лик, догађај).
16. У СУНЧАНИМ БРДИМА – Михаило Ражнатовић
Т РАГО М П РИ Ч Е: Ако желимо да ученицима што вјерније приближимо де­
с­кри­­пцију као облик приповиједања, одломак приповијетке У сунчаним брдима,
Михаила Ражнатовића, у потпуности одговара том циљу. Богат, сликовит опис
прољећа у брдима писац нам предочава као живу слику из свог дјетињства. Та слика
обилује детаљима, а ауторова реченица бројним епитетима и прилозима. Овакав
опис остварује фантастичан визуелни ефекат: готово да пред собом видимо описани
призор! Кроз сјетно присјећање на дјетињство проведено у родном крају писац нам,
на врло специфичан начин, открива појединости субјективног доживљаја прелијепог
крајолика. Тако он кроз опис спонтано провлачи нит родољубља, довољно јаку да
код нас, читалаца, пробуди исто осјећање: нигдје сунце љепше не сија него онамо
гдје су ти коријени!
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способности разумијевања и доживљавања текстуалне стварности;
одређује мјесто догађања радње;
разумије и препознаје појам приповједач;
развија способност непосредног изражавања доживљаја;
развија способност ликовног изражавања доживљаја (сликовитост описа);
развија ликовне асоцијације помоћу литерарних асоцијација;
уочава улогу епитета и дескрипције у сликовитости описа;
развија способност стваралачке употребе језика;
развија способност преобликовања свог спонтаног доживљаја у стваралачки чин.
73
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Корелацијско-интеграцијски
Корелација
– Природа, Ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
Гледају репортажу о брдовитим, ријетко насељеним црногорским предјелима.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Након реализације мотивационог дијела, слушају изражајно читање текста.
1. Табелу попуњавају ријечима које проналазе у тексту, а којима се описују поједине
појаве. То могу бити ријечи које описују какво је нешто (придјеви) или како се
нешто дешава (прилози за начин).
ПРОЉЕЋЕ
ПТИЧЕ
СТРУЧЦИ ЉУБИЧИЦА
БРДА
КУЋЕ
ДЈЕЦА
ВОДА
ГНИЈЕЗДО
СТРАНЕ ИЗНАД СЕЛА
ЖБУЊЕ
ВАЗДУХ
КАМЕН
ПЕЧУРКЕ
ПРАШИНА
ПЛАМЕЊЕ
КОНЦИ
ЗАШЛИ
ПРИЗИВАЛО
ПРИСТИЗАЛО
ЊИШУ
74
тихо, чедно
2. Проналазе (подвлаче) она мјеста која говоре о томе како су дјеца доживјела
долазак прољећа.
3. Објашњавају скривено значење реченица:
„ И ми смо били дјеца сунца.“
„Сунце је сијало само ради нас.“
„Ходали смо не дотичући земљу.“
„Сунце нигдје тако не сија као у нашим брдима.“
„И ми смо расли. На сунцу. И пели се ка сунцу.“
4. Објашњења реченица пишу својим ријечима.
5. Подвлаче ријечи којима су попунили табелу. Читају текст изостављајући под­
вучене ријечи.
6. Износе своја мишљења о разлици између два текста.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу литерарни састав Прољеће на селу (у брдима).
КРЕАТИВНИ ЗАДАТАК: Осмишљавају изглед поштанске маркице на којој ће пред­
ставити неку од природних љепота своје земље. Цртају је.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају збирку Трнов цвијет Михаила Ражнатовића. У току читања воде свој дневник
читања, биљежећи најљепше дјелове/реченице и износе своје утиске.
75
17. С ДРУГЕ СТРАНЕ РИЈЕКЕ – Шукрија Панџо
Т РАГО М П РИ Ч Е: Након наглашено изражајног уводног дијела, у којем писац
сликовито описује невријеме на ријеци у касну јесен и његове посљедице, прича
поприма приповједачки тон. У њеном средишту је дирљива прича чији је централни
мотив – мотив пријатељства и пожртвованости. Приповијест о дјечаку који жарко
жели да иде у школу, али му сурова природа то не дозвољава, одликује хронолошки
слијед догађаја и сликовити описи. Приповиједање је прожето снажном емоцијом
и емпатијом према дјечаку. Дјечаков лик карактерише вредноћа, упорност и
пожртвованост, о чему говоре његови свакодневни одласци до ријеке, гдје с
букваром у рукама чека да му другови пренесу новости из школе. Као снажан
одјек дјечакове жеље и упорности, с друге стране ријеке указују се пријатељство
и пожртвованост, оличени у ликовима његових другова. Својим садржајем и
приповиједањем чији је ток обојен неизвјесношћу и ишчекивањем, прича наводи
ученике да размисле о условима у којима нека дјеца живе и иду у школу, као и
да та искуства упореде са својим. Прича је једноставна, из свакодневног живота
(реалистична). Посебна је по томе што слави чари природе, а истовремено је
емотивно окренута човјеку у његовој немоћи да се избори с њеном суровошћу.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способност доживљавања реалистичке приче;
одређује тему текста (пријатељство, пожртвованост, одговорност);
разумије појам приповједача у трећем лицу;
развија способности разумијевања и доживљавања мјеста и времена догађања
радње;
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
развија способности просуђивања, закључивања и рационалног мишљења;
развија позитивне етичке вриједности;
открива повезаност језичко-стилских елемената и идејних слојева приповијетке;
развија способност да уочи улогу описа у књижевном тексту;
упознаје појам хронологије.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
76
Корелација
– Природа, Музичка култура, Ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
На основу унапријед припремљеног плана говоре на тему Природа умије да буде
сурова. Описују неки тренутак из сопственог искуства, који свједочи о томе колико
природа, поред свих својих љепота, умије да буде сурова (невријеме у граду, у шуми,
на мору...).
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Гледају документарну емисију о ријекама које се у периодима великих киша изливају
из свог корита и наносе огромну штету околном становништву.
ТРЕЋА МОГУЋНОСТ
Слушају композицију Влтава (Беджих Сметана).
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Слушају изражајно читање текста.
ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ
Поново читају одломке из текста и дају им наслове:
„У касну јесен – а те се године јесен била некако одуљила – једне вечери удари
киша, тешка и крупна. Као никад. Прави пролом облака. Сву ноћ је вјетар завијао
и звиждао. Стабла су шкрипала по шумама, гране пуцкетале и куће се тресле као
да ће се откинути од земље.“
„Мали Тртошевци су набили кострене вреће на главу као капуљаче и стрчали
наниже да виде хоће ли избити Сретен с оцем да крене с њима у школу. Али
очи су им узалуд тражиле мост од брвана на ријеци. Није га било. Ишчупала га и
однијела вода.“
„Кад су дошли на мјесто, видјели су да је ријека још велика, али да се почела враћати
у своје корито. А с ону страну – није било тако близу – једно дијете је стајало на
ливади до саме воде и махало нечим бијелим у руци. Стрчали су до ријеке. Сретен,
био је то он, почео је да их с друге стране кроз заглушени шум воде дозива.“
77
„И сјутра, и сљедећих дана су свако јутро, врло рано – да би могли да стигну у
школу, силазили до обале и преко воде му казивали све што је учитељ задао да се
напише из буквара и да се израчуна. Он је тамо чекао. Да би се могли боље чути,
савијали су своје свеске у трубе, кроз њих се дерали из све снаге.“
„А кад се прве греде пребацише преко воде и почеше мајстори да утврђују дрвену
кулу у средини корита, Тртошевци су с нестрпљењем бројали дане када ће се
даскама да поподи мост и кад ће чика Милан да преведе коња и на њему Сретена.
И дочекали су тај дан.“
1. ГРУПА
Одређују тему приче и ликове у њој. Ко је главни лик? Посматрају први пасус. Уоча­
вају и набрајају елементе описивања. Подвлаче ријечи које дочаравају звукове из
природе. Објашњавају чему они доприносе.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Цртају описани призор.
2. ГРУПА
Одређују заплет, врхунац и расплет радње. Потом одговарају на питање да ли, на
основу уоченог, могу закључити да ова прича говори о догађају из свакодневног
живота, чије је дешавање могуће. Такву причу зовемо реалистичком.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Додају причи један дио који ће њену радњу учинити још
неизвјеснијом, занимљивијом и динамичнијом.
3. ГРУПА
Наводе догађаје приче оним редосљедом којим су се дешавали. Када се о догађајима
прича оним редом којим су се заиста догађали, такво приповиједање зовемо хро­
нолошким (хронолошки слијед догађаја).
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Проширују текст умећући још неки догађај, који треба да
буде повезан с догађајима већ описаним у причи.
4. ГРУПА
Проналазе оне дјелове текста који говоре о особинама дјечака и њиховом односу
према школи. Износе своје мишљење о томе. Одговарају на питање: Које су пишчеве
идеје садржане у приповијеци?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу замишљено писмо подршке које учитељ (учитељица)
шаље дјечаку Сретену.
78
5. ГРУПА
Одговарају на питање: У којем лицу тече приповиједање? Издвајају оне појединости
које чине да радња буде динамичнија.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу причу као да је њен приповједач дјечак Сретен – при­
повиједање у трећем лицу замијењују приповиједањем у првом лицу.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Из књига које буду читали у наредном периоду издвајају и преписују интересантне и
сликовите описе неке појединости (дешавања) у природи.
САМОСТАЛНИ РАД КОД КУЋЕ: Пишу литерарни састав на тему Пријатељство значи
и спремност на жртву.
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
ХРОНОЛОШКИ
СЛИЈЕД
ДОГАЂАЈА
теорија
књижевности
Начин приказивања догађаја оним ре­­
дом којим су се догађали.
СЛИКОВИТИ
ИЗРАЗИ
општа култура
Изрази којима се вјерно дочарава
(опи­сује) нека појава у природи.
РЕАЛИСТИЧКА
ПРИЧА
теорија
књижевности
Прича у чијем је средишту догађај који
је могућ у стварности (реалности).
79
18. БИБЕРЧЕ – Народна приповијетка
Т РАГО М П РИ Ч Е: Дјеца воле да маштају, па воле и јунаке који, чинећи велике
под­виге, успијевају да се изборе са јачим и већим од себе. Једноставно, дјеца
воле да су хероји и побједници и од сваке приче помало очекују да их охрабри.
Зато су посебно пријемчиви за приповијести са срећним завршетком, гдје након
многих искушења и препрека, на крају увијек тријумфује добро. Јунаци бајки су
по много чему различити у односу на јунаке свих осталих књижевних врста: по
свом физичком изгледу, снази, карактерним цртама, по односу према осталим
ликовима у причи, као и према догађајима кроз које пролазе. Па ипак, и у таквом
посебном „друштву“ један се лик јасно издваја својом специфичношћу. То је лик
Биберчета, малог дјечака, величине зрна бибера. Прво што привлачи, а потом
држи будном пажњу малих читалаца, управо је Биберчетов изглед, који самом
својом особеношћу указује на то да ће се десити нека (не)очекивана промјена.
Од самог почетка бајке дјеца ишчекују да он порасте и учини неки подвиг. То се
на крају и дешава и Биберче се, како је то уобичајено у народним творевинама,
доказује својом храброшћу. Споредни ликови у бајци, цар, његова кћи и чудовиште
(ала), имају важну улогу у структури приче јер су носиоци динамике радње.
На крају, храброст и добро побјеђују. При обради Биберчета ученицима треба
скренути пажњу на мотив који ову бајку повезује с бајком коју ће ускоро читати –
с Трновом ружицом. То је мотив прижељкивања потомства, а будући да се односи
на различите ликове (жена из народа и царица) може бити основ за интересантна
промишљања. Наративни ток бајке је такав да радња тече без великих „сметњи“;
главни лик не наилази на много препрека, а исход је срећан крај. Поука дјела је
јасна: Успјећеш само ако вјерујеш у себе!
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способност разумијевања текстуалне стварности;
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
уочава књижевне ликове и развија способности идентификације и анализе њи­
хових поступака;
развија способности аргументовања и просуђивања;
развија способности препознавања народног језика;
развија и његује фантазијско мишљење;
уочава заплет, врхунац и расплет радње.
80
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Проблемско-стваралачки
Корелација
– Друштво, Музичка култура, Ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
Усмено препричавају бајку која им је остала у сјећању из времена када још нијесу
знали да читају и када су им родитељи причали бајке. Наводе разлоге због којих
највише памте управо ту бајку.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Реализују мотивациони дио. Читају (у себи) или слушају изражајно читање бајке.
1. ГРУПА
На основу радње, причу дијеле у цјелине. Свакој цјелини дају наслов.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Сваку цјелину илуструју; цртају на великом папиру, тако да
добију причу у сликама.
2. ГРУПА
Издвајају ликове. Сваки лик описују, поткрепљујући то конкретним примјером (си­
туацијом) из дјела.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Цртају све ликове бајке.
3. ГРУПА
Уочавају најинтересантније и најузбудљивије моменте у причи. Потом издвајају тре­
нутке када радња достиже свој заплет, врхунац и расплет.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Додају причи дио који ће допринијети да она буде још
интересантнија (на примјер, да Биберче наиђе на још неку препреку).
4. ГРУПА
Представљају лик Биберчета. Притом покушавају да објасне што га то наводи да
чини велике подвиге.
81
5. ГРУПА
Обраћају пажњу на језик бајке; објашњавају разлику између овог и савременог је­зика.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу ову бајку савременим језиком.
6. ГРУПА
Уочавају у бајци појединости које нијесу могуће. Одговарају на питање: Чему такве
појединости доприносе?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Додају (умећу) дијалог тамо гдје сматрају да би могао да
допринесе динамици радње, а нема га.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Посјећују неке старије особе које умију лијепо да причају. Разговарају о томе какве
су бајке слушали када су били дјеца. Записују бајку која им се највише допала. Читају
је другарима на часу.
5.
82
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
НАРОДНА
ПРИПОВИЈЕТКА
теорија
књижевности
Прича која је потекла у народу, нема
свог аутора. Присутни су нестварни до­
гађаји и ликови.
НАРОДНИ ЈЕЗИК
теорија
књижевности
Језик који није стандардни, већ се ко­
ристи у народу. Садржи пуно нео­бичних
(старих) ријечи од којих неке више ни­
јесу у употреби.
19. ТРНОВА РУЖИЦА – Браћа Грим
Т РАГО М П РИ Ч Е: Ако бисмо међу бајкама које се одвајкада читају најмлађима
бирали оне које дјеца најрадије слушају и најдуже памте, Трнова ружица свакако
би се нашла међу њима. Дјеца воле и памте све бајке, али Трнова ружица спада у
оне уз чије се ликове најљепше машта. Интересантан заплет, с много фантастичних
елемената (жаба која саопштава царици да ће родити кћер; вретено чији убод
успављује; успавани дворац) и „намјештених“ случајности (цар и царица нијесу
код куће на дан кад дјевојчица пуни петнаест година, а старица баш тога дана
преде у кули дворца; принц који стиже у прави час), причу боје неизвјесношћу и
ишчекивањем, који радњи дају динамичност и остављају снажан утисак на дјецу.
Поред Биберчета, Трнова ружица је једино штиво у Читанци којем дјеца прилазе
као нечему познатом. С друге стране, бајка је погодна за интерпретацију која ће
дјеци открити њене но­ве, непознате равни и широко отворити врата за њихово
трагање и стваралачку активност.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
уочава одлике ауторске бајке (поређење с народном);
развија способности разумијевања текстуалне стварности;
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
уочава књижевне ликове и развија способности идентификације и анализе њи­хо­
вих поступака;
развија и његује фантазијско мишљење;
развија способност аргументовања сопственог мишљења;
развија способност непосредног изражавања доживљаја;
развија способност да доживљај дјела претвори у стваралачки чин.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Корелацијско-интеграцијски
– Стваралачки
Корелација
– Ликовна култура
83
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Рјешавају асоцијацију:
дјеца их слушају
пред спавање
ноћ
коњ
љепота
срећан крај
чудан
мач
младост
зло и добро
дуг
круна
дјевојка
нестварни догађаји
спавање
принцезин брат
краљева кћи
? (бајка)
? (сан)
? (принц)
? (УСПАВАНА ЉЕПОТИЦА)
? (љепотица)
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Бајка Трнова ружица зове се још и Успавана љепотица. Причају све што знају о тој бајци
– али је не препричавају! Примјер: лични утисци (због чега је она радо читана), које
детаље најрадије памте, који лик из те бајке оставља најснажнији утисак и због чега...
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
Након што реализују мотивациони дио, слушају изражајно читање бајке.
РАД У ПАРУ
1. ПАР
Проналазе и препричавају оне дјелове бајке који одговарају сљедећим насловима:
Вилина клетва се испунила
Тајанствени дворац
Храброст младог принца
Љубав побјеђује свако зло
2. ПАР
Хронолошки (оним временским редосљедом којим се радња дешава) набрајају
догађаје из бајке. Одговарају на питање: Шта запажате?
3. ПАР
Ова се бајка по једној важној појединости разликује од бајке Биберче. Покушавају да
одреде која је то појединост и зашто је она важна. Аргументују своје мишљење.
84
4. ПАР
Замишљају себе у улози принца и представљају се (усмено): ко је, одакле долази и
због чега.
5. ПАР
Одговарају на питање: По чему је уснула принцеза добила име Трнова ружица?
6. ПАР
Објашњавају сљедеће појединости из Трнове ружице:
– Зашто баш том принцу полази за руком да пробуди уснулу принцезу?
– Због чега је једанаеста суђаја пожељела нешто тако сурово?
– Чиме прве три суђаје дарују принцезу? Зашто су изабрале баш те дарове?
7. ПАР
Наводе појединости из Трнове ружице које су у стварности немогуће. Такви се
елементи (чести у бајци) зову фантастични елементи (подсјећају се овог појма из
интерпретације пјесме Ат снохват).
8. ПАР
Препознају и издвајају оне моменте који у бајци представљају:
– тренутак када радња почиње да добија на својој динамичности (заплет);
– тренутак када је радња најузбудљивија (врхунац);
– тренутак када се сазнаје исход догађаја (расплет).
9. ПАР
Уочавају одлике народне (Биберче) и ауторске бајке (Трнова ружица). Набрајају их.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАЦИ:
1. Самостално пишу своју бајку по узору на Трнову ружицу. Имају у виду одлике
ауторске бајке.
2. Додају (умећу) дио који ће својом радњом одговарати бајци (Трнова ружица), а
истовремено је учинити занимљивијом (више заплета и неизвјесности).
3. Дијеле улоге и глуме Трнову ружицу (по адаптираном тексту, који припрема
наставник/наставница).
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Уколико волиш да читаш бајке, почни да пишеш своје. Постани млади стваралац
чије ће бајке, можда, читати неке будуће генерације. У свијету бајки можеш потпуно
слободно маштати, а можеш и писати о ономе што до сада нигдје нијеси читао/читала,
а желио/жељела си! Нека твој свијет бајки угледа свјетлост дана. Уколико имаш жељу
и таленат – зашто да не!
85
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
АУТОРСКА БАЈКА
теорија
књижевности
За разлику од народне, ауторска бајка
(како сам њен назив говори) има свог
аутора. Најпознатији аутори бајки су
бра­ћа Грим и Ханс Кристијан Андерсен.
20. АКО ЈЕ ВЕРОВАТИ МОЈОЈ БАКИ – Десанка Максимовић
Т РАГО М П РИ Ч Е: Дјеца су се већ сретала са поезијом Десанке Максимовић, па ће
им упознавање с њеним прозним остварењима сигурно бити интересантно. Важно
је и што се њихов сусрет са савременом бајком дешава управо кроз стваралаштво
ове велике пјесникиње, будући да им је свијет њене ријечи већ добро познат. Сама
радња приче, са централним ликом добре виле која својим доброчинствима ипак не
успијева да побиједи зло, довољан је разлог да дјеца ово дјело прочитају у једном
даху и одмах уоче једну од најважнијих одлика савремене бајке – изостанак срећног
краја. Сам наслов бајке Ако је веровати мојој баки наставнику обезбјеђује добру
полазну основу за мотивацију ученика, јер их интригира да поставе питање – шта?
Други мотивациони сегмент јесте призивање, дјеци углавном познате, идиличне
ситуације: бака која им прича занимљиве приче. Будући да садржи низ појединости
које су млађим читаоцима блиске, а које су углавном изостављене из народне или
класичне ауторске бајке (нпр. имена јунака), ово остварење Десанке Максимовић
дјеци отвара један другачији свијет бајки.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
уочава одлике савремене бајке;
развија способности разумијевања текстуалне стварности;
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
уочава књижевне ликове и развија способности идентификације и анализе њихо­вих
по­ступака;
86
развија и његује фантазијско мишљење;
развија способност аргументовања сопственог мишљења;
развија способност непосредног изражавања доживљаја;
развија способност да доживљај дјела претвори у стваралачки чин.
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Природа, Ликовна култура
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
Пишу литерарни састав на тему Бака ми је испричала чудесну причу.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
1. ГРУПА
Изражајно читају бајку, а затим одређују њену тему. Пошто знају да добро у бајци увијек
побјеђује, обраћају пажњу на крај ове бајке. Износе своја запажања у вези с тим.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замишљају себе као Добру Вилу из бајке. Пишу замишљени
дио у којем спашавају своје пријатеље и тиме мијењају крај бајке.
2. ГРУПА
Набрајају ликове из бајке и покушавају да што сликовитије опишу сваки од њих.
Одговарају на питања: Да ли имена ликова одговарају њиховим особинама? Каква
бисте им ви имена дали и зашто? Шта ови ликови значе за Добру Вилу?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Цртају ликове из бајке, онако како их замишљају.
3. ГРУПА
Из бајке издвајају моменте који су на њих оставили најснажнији утисак. Образлажу
свој одговор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Пишу замишљени монолог Добре Виле (о чему и како она
размишља када сазна да пријатеље мора претворити у биљке да не би пали у руке
Злог Вилењака).
87
4. ГРУПА
Одговарају на питања: Како (у бајци) настају прва ружа, бршљан, локвањ и сун­цо­
крет? Покушавају да одговоре какво је било њихово очекивање везано за завршетак
бајке?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Праве костиме за представу коју ће извести (пожељно је
да костими буду богати и маштовити). Задатак се може урадити код куће или на часу
ликовне културе.
5. ГРУПА
Изводе бајку као представу, по улогама. Од наставника/це добијају адаптирани текст.
4.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ
Читају цијелу збирку Десанке Максимовић Ако је веровати мојој баки.
5.
ПОДСЈЕТНИК: С А З Н А Л И С М О И Н А У Ч И Л И !
ПОЈАМ
САВРЕМЕНА БАЈКА
88
ОБЛАСТ
ОБЈАШЊЕЊЕ
теорија
књижевности
Савремена бајка одступа од класичне
бајке по томе што је њен свијет близак
да­нашњем читаоцу и ликови углавном
имају имена. Као и у ауторовој бајци, и
ова бајка ријетко има срећан крај.
НАША МАЛА АНТОЛОГИЈА ПРОЗЕ
Пројектни рад
1. ГРУПА – Јунаци народних бајки
П р е п о р у к а : Ватра самотвора (црногорске народне бајке)
2. ГРУПА – Јунаци класичних ауторских бајки
П р е п о р у к а: Бајке браће Грим и Ханса Кристијана Андерсена
3. ГРУПА – Јунаци савремених бајки
П р е п о р у к а: Гроздана Олујић, Седефна ружа и друге бајке, Небеска река и
дру­ге бајке, Десанка Максимовић, збирка бајки Ако је веровати мојој баки
4. ГРУПА – Јунаци реалистичких приповједака
П р е п о р у к а: Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, Михаило Газивода,
Разговор уз огањ, Тоне Селишкар, Дружина Сињи Галеб
5. ГРУПА – Јунаци фантастичних приповједака
П р е п о р у к а: Руске фантастичне приповијетке
89
3.
ПСССТ, ПРЕДСТАВА ПОЧИЊЕ
Трећа цјелина Читанке садржи драмске текстове, односно текстове намијењене
из­во­ђењу на позорници. У драми нијесу нужни описи и приповиједање, већ њена
структура почива на говору ликова (глумаца). Дијалог (разговор међу ликовима) и
монолог (излагање једног лика) основна су средства књижевног обликовања драме.
Збивање на позорници произилази из дјелатности ликова. Драма је подијељена у
чинове и призоре.
Ова је цјелина Читанке по много чему другачија од претходне двије. Осим што ће се
упознати са основним појмовима и одликама драмског стваралаштва, дјеци се пружа
могућност да испоље своје креативне способности, можда и таленат за глуму.
Одабир драмских текстова прилагођен је узрасној групи. Четири текста (одломка
из драме) која се налазе у Читанци разликују се и тематски и у погледу драмске
окоснице. Први текст, Биберче, својим је садржајем близак дјеци јер су се већ упо­
знала са истоименом бајком. Други текст, Ах, ти дечаци, за дјецу ће бити тематски
интересантан будући да је у његовом средишту ситуација из њиховог свакодневног
живота. Трећи текст, Скривено благо малог трола, носи дах авантуризма и фан­та­
стике, што је код дјеце, такође, радо прихваћено, а четврти, Робин Худ, проткан је
хумором и омогућава посебно креативан приступ.
Будући да се данас у настави књижевности тежи што већем броју часова на којима ће
ученици, осим стваралачких, испољити и своје креативне могућности, ова цјелина
(првенствено због одабира текстова који су у потпуности прилагођени циљној
групи) наставнику пружа могућност да моделује занимљиве часове које ће дјеца
радо прихватати и, сасвим сигурно, дуго памтити.
91
21. БИБЕРЧЕ – Љубиша Ђокић
Т РАГО М П РИ Ч Е: Народне приче одувијек су привлачиле пажњу наших дра­
мских писаца и многима од њих послужиле као основна инспирација за сопствена
дјела. Драматуршки приступи народној причи могу бити разнородни; њихов је
распон заиста велики – од досљедне драматизације, до крајње слободног приступа,
само инспирисаног духом приче. Међу слободнијим драматуршким приступима
најинтересантније су двије могућности. Прва је да аутор задржи само окосницу
приче и њену моралну поуку, а друга – да преузме главни мотив, језгро приче, а да
све остало буде потпуно нова креација. Љубиша Ђокић бира ову другу могућност.
Лик Биберчета дјеци је већ познат из истоимене народне приповијетке и та је
околност значајна из два разлога. Прво, усмјериће њихову пажњу на чињеницу
да народна творевина, као било које друго прозно дјело, може бити интересантан
повод за драмско стваралаштво. Друго, подстаћи ће их на промишљање о спе­
цифичностима драмског текста.
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
развија способности доживљавања и вредновања позоришне представе;
развија способности рецитовања, приповиједања и драмског обликовања лите­ра­­
туре;
препознаје структуру драмског текста;
развија способност преобликовања спонтаног доживљаја у стваралачки чин;
оспособљава се за сценско перципирање дјела;
развија и његује фантазијско мишљење;
открива етичке и идејне елементе у драми;
открива битна обиљежја драмског израза (ликови, чинови, костими, дидаскалије).
Методички приступ
– Интерпретацијско-аналитички
– Стваралачки
Корелација
– Ликовна култура, Музичка култура
92
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
Драмски приказ по улогама на основу одломка из Читанке.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
1. ГРУПА
Одговарају на питање: По чему се овај текст разликује од осталих текстова с којима
сте се сусрели у Читанци?
Глуме текст по улогама. Сами осмишљавају костиме и изглед сцене.
2. ГРУПА
Откривају све сличности овог драмског текста и бајке Биберче, као и њихове разлике.
Глуме текст по улогама. Сами осмишљавају костиме и изглед сцене.
3. ГРУПА
Уочавају ликове у овом драмском тексту и карактеришу их.
Глуме текст по улогама. Сами осмишљавају костиме и изглед сцене.
4. ГРУПА
Обраћају пажњу на текст у заградама и објашњавају чему он служи.
Глуме текст по улогама. Сами осмишљавају костиме и изглед сцене.
93
22. МЕРИ ПОПИНС – П. Л. Треверс
Д ЈЕ ЛО ЗА Ч ИТА ЊЕ КОД К У Ћ Е
(приједлог за интерпретацију уз помоћ Дневника читања)
1.
О П Е РАТ И В Н И Ц И Љ Е В И
Ученик/yченица:
повезује литерарни свијет са својим искуственим свијетом;
уочава карактерне особине главног лика и споредних ликова;
одређује тему дјела;
образлаже мотиве за понашање књижевних ликова;
запажа ауторову перспективу у дјелу;
открива маштовите представе у дјелу;
уочава и препознаје хронолошки слијед догађаја;
развија способност аргументовања сопственог мишљења;
развија позитивне етичке вриједности;
открива идеју дјела;
развија способност непосредног изражавања доживљаја;
развија способност преобликовања доживљајног момента у стваралачки чин.
2.
М О Т И В А Ц И Ј А У Ч Е Н И К А П Р И Ј Е Ч И ТА Њ А
ПРВА МОГУЋНОСТ
Пишу литерарни састав на тему У машти сам био/ла..., или Једна авантура из
мојих снова.
ДРУГА МОГУЋНОСТ
Гледају истоимени дјечји филм.
3.
А К Т И В Н О С Т И У Ч Е Н И К А ( И Н Т Е Р П Р Е ТА Ц И Ј А )
РАД У ПАРУ (на основу радних налога и задатака из Дневника читања)
94
1. ПАР – ИСТОЧНИ ВЈЕТАР
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о чудесним
моћима Мери Попинс. Усмено одговарају на питања везана за прву причу, Источни
вјетар (58. стр). Писменим путем одговарају на питања на 56. и 57. страни.
2. ПАР – ДАН ЗА ИЗЛАЗ
Читају роман и у Дневник читања (стр, 53, 54, 55) биљеже своја запажања о изгледу
Мери Попинс и њеном односу према Мајклу и Џејн. Усмено одговарају на питања
везана за другу причу, Дан за излаз (58. стр.). Писменим путем одговарају на питања
на 56. и 57. страни.
3. ПАР – ГАС ЗА СМИЈАЊЕ
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о инте­
ресантним појединостима (догађајима) у роману. Усмено одговарају на питања веза­
на за трећу причу, Гас за смијање (58. стр.). Писменим путем одговарају на питања на
56. и 57. страни.
4. ПАР – ЕНДРУ ГОСПОЂИЦЕ ЛАРК
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о осо­
бинама и поступцима Мајкла и Џејн. Усмено одговарају на питања везана за четврту
причу, Ендру госпођице Ларк (58. стр). Писменим путем одговарају на питања на 56.
и 57. страни.
5. ПАР – РАЗИГРАНА КРАВА
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о оним
дјеловима романа у којима се дешавају немогуће (чудесне, бајковите) ствари. Усмено
одговарају на питања везана за пету причу, Разиграна крава (стр. 58). Писменим
путем одговарају на питања на 56. и 57. страни.
6. ПАР – БАКСУЗНИ УТОРАК
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о
пријатељима Мери Попинс. Усмено одговарају на питања везана за шесту причу,
Баксузни уторак (стр. 59). Писменим путем одговарају на питања на 56. и 57.
страни.
7. ПАР – ПТИЧАРКА
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о Мери
Попинс у тренуцима њених слободних дана, када вријеме не проводи са Мајклом
и Џејн. Усмено одговарају на питања везана за седму причу, Птичарка (стр. 59).
Писменим путем одговарају на питања на 56. и 57. страни.
95
8. ПАР – ГОСПОЂА КОРИ
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о описима
природе и окружења у којима се затиче Мери Попинс. Усмено одговарају на
питања везана за осму причу, Госпођа Кори (стр. 59). Писменим путем одговарају
на питања на 56. и 57. страни.
9. ПАР – ЏОНОВА И БАРБАРИНА ПРИЧА
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о врлинама
Мери Попинс. Усмено одговарају на питања везана за девету причу, Џонова и Бар­
барина прича (стр. 59). Писменим путем одговарају на питања на 56. и 57. страни.
10. ПАР – ПУН МЈЕСЕЦ
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о свим
дјеловима у којима се описује нека пустоловина. Усмено одговарају на питања
везана за десету причу, Пун мјесец (стр. 59). Писменим путем одговарају на питања
на 56. и 57. страни.
11. ПАР – БОЖИЋНЕ КУПОВИНЕ
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о дје­
ловима романа који су у њима изазвали посебне емоције или снажан доживљај.
Усмено одговарају на питања везана за једанаесту причу, Божићне куповине (стр. 59).
Писменим путем одговарају на питања на 56. и 57. страни.
12. ПАР – ЗАПАДНИ ВЈЕТАР
Читају роман и у Дневник читања (стр. 53, 54, 55) биљеже своја запажања о томе како
Мајкл и Џејн доживљавају Мери Попинс. Усмено одговарају на питања везана за
дванаесту причу, Западни вјетар (стр. 59). Писменим путем одговарају на питања на
56. и 57. страни.
96
СТАНДАРДИ ЗНАЊА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА 2. ЦИКЛУС
ПРЕМА ПРЕДМЕТНОМ ПРОГРАМУ ЗАВОДА ЗА ШКОЛСТВО
СТАНДАРДИ ЗНАЊА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ (ПРОЗА)
Ученик/ца разумије мотиве за поступке књижевних ликова и зна да:
• појасни узрок поступака књижевних ликова;
• каже/напише наставак приче.
Ученик/ца разликује реално и замишљено мјесто догађаја, обликује маштовитоосјећајну представу простора насталог у машти и умије да:
• опише своју представу реалног простора догађаја;
допуни ауторов опис својим иску­ством.
Ученик/ца препознаје вријеме догађања радње (некада и данас) и зна да:
• пише приче које се данас догађају;
у њима описује свијет какав познаје из своје околине.
Ученик/ца препознаје и доживљава бајку и зна да:
• самостално приповиједа/пише бајку, узимајући у обзир карактеристике типичне за на­
родну бајку;
• пише/приповиједа наставак бајке.
Ученик/ца препознаје и доживљава фантастичну причу/модерну
ауторску бајку и умије да:
• пише маштовите текстове чија се радња догађа између реалног и измаштаног сви­је­та (при­
ликом тога посебно води рачуна о разлогу због којег је у причи неопходна машта).
Ученик/ца препознаје и доживљава реалистичку приповијетку и зна да:
• приповиједа/пише реалистичку причу у којој је догађање слично ономе које познаје
из свог свијета;
• пише реалистичку причу у којој главни јунаци – дјеца рјешавају проблеме које одрасли
нијесу успјели да ријеше.
97
ИСПИТНИ КАТАЛОГ НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА 2. ЦУКЛУС
МИНИМАЛНИ ЗАХТЈЕВИ
Ученик/ца разумије мотиве за поступке
књижевних ликова и зна да:
• појасни узрок поступака књижевних ли­кова;
• каже/напише наставак приче;
• појашњава мотиве за поступке књижевног лика.
Ученик/ца разликује реално и замишљено мјесто дешавања радње,
ствара маштовито-осјећајну представу простора насталог у машти и умије да:
• опише своју представу реалног простора догађаја;
• до­пу­ни ауторов опис својим искуством.
Ученик/ца перципира и разумије приповиједање/читање умјетничког текста, у складу са
узрастом, и зна да:
• након читања одговори на питања о значајним подацима, о чему при­по­виједа књижевни лик, гдје и
када се радња текста догађала, ко су књижевни ликови, зашто се нешто догодило.
Ученик/ца препознаје вријеме догађања радње
(некада и данас) и зна да:
• пише приче које се данас догађају; у њима описује свијет какав познаје из своје околине.
Ученик/ца препознаје и доживљава бајку и зна да:
• самостално приповиједа/пише бајку, узимајући у обзир њене кара­кте­ристике;
• пише/приповиједа наставак бајке.
Ученик/ца доживљава и препознаје народну бајку и зна да:
• самостално приповиједа/пише бајку, узимајући у обзир карактеристике типичне за народну
бајку.
Ученик/ца препознаје и доживљава фантастичну причу/модерну ауторску бајку
и умије да:
• пише маштовите текстове чија се радња догађа између реа­лног и маштовитог свијета (приликом тога
посебно води рачуна о раз­логу због којег је у причи неопходна машта).
Ученик/ца препознаје и доживљава реалистичку приповијетку и зна да:
• приповиједа/пише реалистичку причу чије је догађање слично ономе које познаје из свог свијета;
• пише реалистичку причу у којој главни јунаци – дјеца рјешавају проблеме које одрасли нијесу успјели
да ријеше.
Ученик/ца перципира и доживљава драмски текст и умије да:
• сарађује у маштовитој игри улога;
• послије гледања позоришне представе (видео-снимка) наброји гла­­вне и споредне ликове и одговара
на питања која се односе на радњу;
• опише драмски призор који је видио/ла;
• по слушању радијске игре наброји књижевне ликове и каже ка­кав је био простор догађаја.
98
ИСПИТНИ КАТАЛОГ НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА 2. ЦУКЛУС
СРЕДЊИ ЗАХТЈЕВИ
Ученик/ца разумије мотиве за поступке
књижевних ликова и зна да:
• каже/напише „претпричу“, тј. измисли до­гађаје који су се вје­роватно догодили прије него што је
по­чела „наша прича“;
• напише дио причe „који недостаје“;
• појашњава мотиве за поступке књижевног лика.
Ученик/ца разликује реално и замишљено мјесто дешавања радње, ствара маштовитоосјећајну представу простора насталог у машти и умије да:
• опише своју представу простора догађаја;
• допуни ауторове описе својом маштом.
Ученик/ца перципира и разумије приповиједање/читање
умјетничког текста, у складу са узрастом, и зна да:
• одговори на питање какве су посљедице изазвали по­с­ту­пци књижевних ликова.
Ученик/ца препознаје вријеме догађања радње
(некада и данас) и зна да:
• пише приче које се догађају у прошлости (некада); вријеме до­гађаја у њима дочара тако што
употријеби архаизме и по­мене ствари којих данас више нема.
Ученик/ца препознаје и доживљава бајку и зна да:
• ствара „изокренуте“ бајке.
Ученик/ца доживљава и препознаје народну бајку и зна да:
• самостално приповиједа/пише бајку, узимајући у обзир карактеристике типи­чне за народну
бајку.
Ученик/ца препознаје и доживљава фантастичну причу/модерну
ауторску бајку и умије да:
• пише маштовите текстове чија се радња догађа између реа­лног и маштовитог свијета (приликом тога
посебно води рачуна о раз­логу због којег је у причи неопходна машта).
Ученик/ца препознаје и доживљава реалистичку приповијетку и зна да:
• прозни текст преобликује у драмски текст.
Ученик/ца перципира и доживљава драмски текст и умије да:
• одговори на питање зашто се нешто догодило;
• послије гледања дјечјег филма базираног на литерарном пре­дло­шку, наброји разлике између једног и
другог медија;
• одговори на питање како су ликови одиграли улоге.
99
ПРИЛОЗИ НАСТАВИ
Наставни листови
Занимљивости, радни налози и задаци,
подсјетници, изводи из предметног програма
Прилог бр. 1
АТ СНОХВАТ – Јо Калмајн-Спиренбург
ЗАНИМЉИВОСТИ
Коњ је животиња која би се с разлогом могла назвати човјековим вјерним пратиоцем.
Истовремено, људи су коњу од давнина приписивали божанске особине, осјећајући према
њему дивљење, страхопоштовање, па и понизност. Тај однос није нестао чак ни када је
човјек успио да укроти ту величанствену животињу – само је обогаћен новим осјећањима
привржености и пријатељства. Стога не треба да вас чуди што коњ од најранијих времена
има важно мјесто у религији и умјетности разних народа. Симболика коња врло је сложена,
крилатог коња – још и више. Поријекло лика крилатог коња није утврђено. Најпознатији
крилати коњ из грчке митологије, Пегаз, син је Посејдона (бога мора и земљотреса)
и Медузе (чудовишне жене која је људе претварала у камен). Живио је на високим
планинама и летио брзином вјетра. Могао је одлетјети чак до Олимпа (планине на којој су
живјели грчки богови). Описује се као лијеп, снажан, мудар коњ, који је оличавао доброту
и чисто срце. Пегаз није једини такав коњ у грчкој митологији: кочије грчког бога сунца,
Хелиоса, вукли су крилати коњи. У нашој народној књижевности познат је лик Јабучила,
крилатог коња војводе Момчила. Спомиње се у пјесми Женидба краља Вукашина, у којој
Момчилова жена Видосава у завјери против свог мужа спаљује Јабучилу крила. Крилати
коњ се појављује и у народној бајци Чардак ни на небу ни на земљи („... а он у исто вријеме
кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату...“).
НАЦРТАЈ СВОГ КРИЛАТОГ КОЊА ИЗ МАШТЕ!
Овај листић залијепи у своју школску свеску.
103
СРЦОЛОВКА – Драган Радуловић
Прилог бр. 2
ЗАНИМЉИВОСТИ
И ратови су се водили због љубави...
Илијада је најпознатији спјев (дужа пјесма) из доба античке Грчке (8. вијек прије нове ере).
Писац Илијаде је Хомер, пјесник чије је дјело оставило неизбрисив траг у развоју књи­
жевности и, уопште, западне цивилизације. Илијада је јуначки спјев који говори о Тро­
јанском рату, али је у самој његовој основи прича о љубави: рат је избио због тога што је
тројански јунак Парис спартанском краљу Менелају отео жену, лијепу Хелену. Та је отмица
из љубави била повод рата који је трајао пуних десет година.
НАПИШИ ШТА ЗА ТЕБЕ ПРЕДСТАВЉА ЉУБАВ,
ГДЈЕ (У ЧЕМУ) ЈЕ СВЕ ВИДИШ, НАЛАЗИШ...
Овај листић залијепи у своју школску свеску.
104
Прилог бр. 3
КУЈУНЏИЈА И ХИТРОПРЕЉА – Народна лирска песма
ЗАНИМЉИВОСТИ
Све оно што осликава традицију и вјеровања једног народа сажето је у народној књи­
жевности. У дјелима народне књижевности ниједна појава није случајна и свака је везана
за неко вјеровање. У пјесми Кујунџија и хитропреља спомињу се Сунце, јелен и рог. Ево
како те појаве тумачи народно вјеровање:
СУНЦЕ: У народном поимању Сунце је живо биће које се рађа и смирује, има своје функције
и потребе. Мјесец му је брат или стриц, а звијезде сестре. Посебно му је блиска звијезда
Даница. У народним пјесмама сачувано је вјеровање да се Сунце вози кочијама или јаше
на коњу. Занимљива је слика Сунца као „божијег ока“, која такође одражава народно
вјеровање.
ЈЕЛЕН: За јелена су везана нека од најдревнијих људских предања и легенди. Према
једној од њих, једном је Артемида (грчка богиња Мјесеца, лова и дивље природе – шуме)
ухватила два пара јелена, упрегла их у златне кочије и одјездила на сјевер. Лик јелена у
нашој народној књижевности вјероватно потиче из те легенде.
РОГ: У митологији разних народа рог има вишеструку и значајну улогу. Наша народна
књижевност чува само неке трагове значења која је рог некада имао. У њој се рог нај­
чешће појављује као заштитно средство против злих сила. У вјеровањима и народној
књижевности неких народа рогови су знамење плодности, обиља и богатства.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Напиши причу Кујунџија и хитропреља.
Овај листић залијепи у своју школску свеску.
105
ЛОВ СТАРЦА РАДОСАВА – Јеврем Брковић
Прилог бр. 4
ЗАНИМЉИВОСТИ
Посљедњих деценија човјек је својим активностима (сјеча шума, лов, изградња путева,
бацање отпада, загађивање вода) озбиљно нарушио постојећу равнотежу у природи.
Угрожавањем равнотеже у природи угрожава се и сам опстанак човјека. Зато у готово
свим развијенијим државама свијета постоје закони који штите и чувају природу.
Један од њих је и закон о лову, којим се забрањује и строго кажњава лов неких врста
животиња (оних које су све рјеђе и којима пријети изумирање). Тај закон предвиђа
обавезно постојање мјеста која се зову резервати (законом заштићено подручје које
има своју посебну вриједност). У резерватима је настањен велики број различитих,
законом заштићених животињских врста. Данас постоје многи покрети и удружења који
се баве заштитом животне средине и угрожених животињских врста. Поједине угрожене
или ријетке биљке и животиње уживају и посебну заштиту државе. Том се заштитом
забрањује свака радња која омета или угрожава опстанак и природан, слободан развој
биљке или животиње. Међу забрањеним радњама је и лов.
НАПИШИТЕ СВОЈУ ПЈЕСМУ О ЗАШТИТИ ЖИВОТИЊА.
106
Прилог бр. 5
ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ – Витомир Николић
ЗАНИМЉИВОСТИ
Прва основна школа у Црној Гори отворена је на Цетињу. Основао ју је тадашњи црно­
горски владика и владар, Петар II Петровић Његош, који је увиђао огроман значај који
образовање има за један народ и земљу. У тој је школи учило свега 30 ученика. Први
учитељ био је Петар Мирковић из Котора. Тридесетак година касније, на Цетињу је осно­
вана и Велика женска школа. За отварање ове школе веома се залагао књаз Никола,
који је желио да и жене стичу образовање – до тада су ту привилегију имали само
мушкарци. У Великој женској школи наставу су похађале искључиво жене, а школовање
је трајало четири године. Прва учитељица у овој школи била је Јелена Живаљевић
(удата Вицковић), уједно најстарија цетињска учитељица. Прва гимназија у Црној Гори
отворена је 1879. године.
НАПИШИ ПИСМО СВОЈОЈ БИВШОЈ УЧИТЕЉИЦИ.
107
МОЈА КУЋА – Иван Цековић
Прилог бр. 6
ЗАНИМЉИВОСТИ
Кућа је грађевина са зидовима и кровом, намијењена за боравак људи. Њена је основна
намјена да људима буде склониште, да их заштити од разних временских прилика и
обезбиједи услове за задовољавање основних потреба. Свака је епоха имала свој тип
куће: њена карактеристична обиљежја се мијењају, прилагођавају се условима живота
времена у којем настају. Данас кућа више није тврђава која штити од непријатеља,
разбојника или духова, каква је њена намјена некада била. Данас ми од куће првенствено
очекујемо да нам обезбиједи слободан и пријатан простор за живот, који нас неће само
штитити од околине него и повезивати с њом. Кућу зовемо и другим именом – дом.
Тиме најчешће исказујемо свој емотивни однос: кућа за нас није само грађевина за
становање. Типове кућа разликујемо према: материјалу од кога су изграђене, намјени
и спра­т­ности.
Типови кућа
ПРЕМА НАМЈЕНИ
1. кућа за становање
2. кућа са локалом
3. вила (раскошна кућа)
4. викендица
5. љетњиковац
6. шумска кућица
7. колиба
8. пастирска кућа
9. ловачки дом
10. планинарски дом
ПРЕМА ВРСТИ МАТЕРИЈАЛА
1. брвнара
2. дашчара
3. сламњача
4. кућа од прућа
5. кућа од трске
6. кућа од блата
7. кућа од непечене цигле
8. кућа од печене цигле
9. кућа од камена
10. кућа од бетонских блокова
НАЦРТАЈ СВОЈУ КУЋУ.
Овај листић залијепи у своју школску свеску.
108
ПРЕМА СПРАТНОСТИ
1. приземна кућа
2. кућа с подрумом
3. кућа с поткровљем
4. једноспратница
5. двоспратница
6. вишеспратница
ПТИЋИ – Тин Ујевић
Прилог бр. 7
ЗАНИМЉИВОСТИ
Када се роде (излегу), птићи су углавном сићушна, беспомоћна бића, мада међу њима
има и оних „независнијих“. Птићи који се излегу неразвијени зову се чучавци и на свијет
најчешће долазе мали, голи и слијепи. Птићи који су одмах по рођењу покретни и с
већ израслим перјем називају се потркушци. Чучавци не могу одмах сами да одржавају
тјелесну температуру, па се родитељи о њима брину дуже него о потркушцима. Колико
ће се и како родитељи бринути о младунцима, зависи од врсте птице. На примјер, има
птица код којих родитељска брига престаје одмах након што се птићи излегу, док код
других та брига веома дуго траје. Птићима из врсте Fregata minor потребно је шест
мјесеци да науче летјети, након чега их родитељи хране још пуних 14 мјесеци! Вријеме
потребно да птићи добију перје такође се разликује од врсте до врсте. Ни од гнијезда се
не удаљавају сви једнако лако и брзо. Неки птићи већ ноћ након излијегања напуштају
своје гнијездо и прате зов родитеља. Код других врста то се дешава знатно касније – не
одвајају се од својих родитеља чак ни за вријеме прве селидбе!
НАЦРТАЈ ПТИЋЕ.
Овај листић залијепи у своју школску свеску.
109
БОБИЉ И ДРУШКАН – Сергеј Јесењин
Прилог бр. 8
ЗАНИМЉИВОСТИ
1. ЗАШТО ПАС ЗАКОПАВА ХРАНУ?
Када располаже већом количином хране, из страха да је сјутра можда неће имати, пас је
закопава у земљу или пијесак. То раде и шакали и вукови. Но, закопана храна псу не служи
само као резерва: усљед влаге у земљи месо (и друга храна) сазрије и ферментира. На тај
начин храна постаје укуснија и лакша за варење.
2. ЗАШТО ПСИ ТРЧЕ ЗА ВОЗИЛИМА?
Свако од нас имао је прилику да види пса како трчи за аутомобилом и жели га угристи! А
кад му то не успије, повијеног репа одлази натраг у своје двориште. То је рефлекс прастарог
начина лова и његове улоге у њему: сустићи дивљач, потом је угризом онеспособити и
тиме прискрбити плијен за себе и свог господара. Нос га упозорава да је ауто од жељеза, а
искуство да је његов трк узалудан, али – ловачки нагон је јачи!
3. ЗАШТО ПАС ДАХЋЕ?
Пас се не зноји, па се расхлађује дахтањем. Кад се сусретнете с псом који отворених уста и
с исплаженим језиком нетремице гледа у вас – не бојте се, он тако регулише температуру
свог тијела. Нормална псећа температура износи 38,5 степени.
У ПРАЗАН ПРОСТОР ЗАЛИЈЕПИ СЛИКУ СВОГ ОМИЉЕНОГ ПСА.
110
Прилог бр. 9
ЦВРЧАК ТРАЖИ СУНЦЕ – Бранко Ћопић
ЗАНИМЉИВОСТИ
Цврчак је најгласнији и најнеуморнији љетњи свирач. Својим обликом и бојом подсјећа
на кору дрвета, што га чини готово непримјетним у природи. Преко дана се скрива под
лишћем, хранећи се соковима из младих изданака биљака.
Пјевати, а не бити виђен – то је основно животно правило обичног цврчка, типичног
за наше морске крајеве. Женке цврчка не пјевају – само мужјак пјева, што је природно
будући да је мотив и циљ те карактеристичне љетње пјесме управо да привуче женку.
У односу на сличне звукове које испуштају зрикавци и скакавци, пјев мужјака цврчка је
јединствен по начину на који настаје: цврчци имају свој специјални уређај за бубњање,
„цврчала“ уз помоћ којих производе звук. Звучне опне повезане су са снажним мишићима,
а брзо стезање тих мишића – могу се стегнути 400 до 500 пута у секунди! – узрокује
титрање опни. Тако настаје звук, који додатно појачавају такозвани „резонатори“. Након
много пјесме, мужјак се спарује са женком. Убрзо пошто обезбиједи потомство, овај неу­
морни свирач угиба.
Да би се потпуно развио, цврчку обично треба четири године. Тада његова дужина може
достићи три центиметра. Постоји врста цврчка којој за развој треба чак 17 година, али
ових седамнаестогодишњих цврчака нема у нашим крајевима. Цврчак не може да живи
без сунца и топлоте. Уколико температура падне испод 25 степени, он нема довољно
енергије за цврчање.
ИЛУСТРУЈ ПРИЧУ ЦВРЧАК ТРАЖИ СУНЦЕ.
Овај листић залијепи у своју школску свеску.
111
Прилог бр.10
МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна прича о животињама
ЗАНИМЉИВОСТИ
Причати о животињама, а у ствари поручивати нешто о људима, приступ је који је у књи­
жевности одвајкада много коришћен. У баснама и народним причама о животињама читава
радња почива на животињама којима су дате неке људске особине: храброст, одлучност,
мудрост, досјетљивост, поштење, али и завист, кукавичлук... Приче о живо­тињама дио
су стваралаштва готово сваког народа. Но, међу причама потеклим у разним народима
постоје и неке битне разлике. Тако се у нашим народним причама о животињама осјећа
јасна граница између људског и животињског свијета, док, на примјер, у индијским причама
та удаљеност не постоји већ су животиње у потпуности изједначене са људима.
Лисица је животиња средње величине, дугог и витког тијела прекривеног финим крзном и с
карактеристичним густим репом, који подсјећа на четку. Најпознатија и најраспрострањенија
врста лисице, црвена лисица, живи у готово свим дјеловима свијета. То је вјероватно један
од разлога што је постала незаобилазни лик предања и књижевности многих народа.
Лисице у природи живе 2 до 3 године, док је животни вијек оних у зоолошким вртовима
много дужи – 8 до 10 година. То су изразито недруштвене животиње, прави самотњаци,
али веома брижни родитељи. Лисица је углавном месојед; храни се глодарима, птицама,
зечевима и мишевима и дневно поједе и до килограм хране.
Док се играју, младе лисице реже! То је зато што оне припадају породици паса, за коју је такав
начин „развијања вјештина одраслих“ карактеристичан. Ипак, лисица је дивља животиња
и не може никако бити кућни љубимац. Људи су успјели да припитоме само једна врсту
лисице. То је сива лисица и она живи у Русији.
У ПРАЗАН ПРОСТОР ЗАЛИЈЕПИ СЛИКЕ ЛИСИЦЕ.
112
Прилог бр.11
БАМБИ УПОЗНАЈЕ СВИЈЕТ – Феликс Салтен
ЗАНИМЉИВОСТИ
Све оно лијепо што нас окружује, ријеке, мора, планине, извори, шуме, водопади, ка­
њо­ни, плаже... припада природи. И ми јој на неки начин припадамо, па нарушавајући
равнотежу у природи, истовремено нарушавамо своју. Без природе човјек не може
да опстане. Зато морамо да чувамо сваку кап воде, свако дрво, сваку животињу. Нема
ништа љепше него уживати у благодетима и чарима природе, али и дати свој допринос
да се оне очувају. Па ипак, веома мали дио природе још увијек није угрожен човјековом
дјелатношћу. Угрожене су шуме, наши најзначајнији екосистеми, а многим животињским
и биљним врстама пријети ишчезавање! Ево неких животиња и биљака из нашег окру­
жења које су законом заштићене јер им пријети изумирање.
БИЉКЕ
Панчићева оморика
тиса
јагорчевина
бијели локвањ
златни љиљан
ЖИВОТИЊЕ
видра
слијепи миш
степски соко
црни даждевњак
Аполонов лептир
БАМБИ
Бамби је познати лик из истоимене приче и цртаног филма. То је лане које тек прави
прве кораке упознајући свијет шуме. Лане је младунче срне, шумске животиње која је
најраспрострањенија на подручју средње Европе. Срна има складно, покретно и лијепо
тијело. Окретна је и брза. Живи у просјеку од 13 до 15 година.
ЗАЛИЈЕПИ СЛИКЕ БАМБИЈА ИЗ ИСТОИМЕНЕ ПРИЧЕ, И ЛАНЕТА – ШУМСКЕ ЖИВОТИЊЕ.
113
ПИСАК ЛОКОМОТИВЕ – Миленко Ратковић
Прилог бр.12
ЗАНИМЉИВОСТИ
Локомотива је жељезничко возило намијењено вучи вагона по колосијеку; у њему нема
мјеста за смјештај путника. У Црној Гори се први воз појавио 1901. године. Саобраћао је
на релацији Габела–Зеленика, а тај дио обале у то је вријеме припадао Аустроугарској
монархији. Прва жељезничка пруга у Црној Гори отвара се 1905. године, на релацији
Бар–Вирпазар. Двадесетак година касније, пуштена је у саобраћај и пруга Плавница–Под­
горица.
ПРОНАЂИ И ЗАЛИЈЕПИ СЛИКЕ ЛОКОМОТИВА ИЗ РАЗЛИЧИТИХ ВРЕМЕНСКИХ ПЕРИОДА.
114
Прилог бр.13
ТРНОВА РУЖИЦА – Браћа Грим
ЗАНИМЉИВОСТИ
Бајке су пуне нестварних догађаја и измишљених ликова, а завршавају се увијек срећно.
Иако оне не преносе баш вјерну слику живота, бајке и те како говоре о животу и углавном
садрже веома јасне поуке.
ПЕПЕЉУГА је прича која говори о злоби, зависти и себичлуку. Истовремено, она нас учи
вриједностима доброте, скромности и наде. Док живи као слушкиња у дому своје маћехе,
Пепељуга свакога дана устаје с надом да ће се њена судбина промијенити. У тешким
тренуцима помажу јој њени вјерни пријатељи, птице и мишеви. Упркос напорном раду
и ружном понашању којем је свакодневно изложена, Пепељуга не престаје да вјерује у
добро и увијек је ведра, а сваки је њен поступак добронамјеран. На крају, добро бива
награђено и сви Пепељугини снови се остварују.
СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА говори о љубомори, борби добра и зла, о пријатељству
и снази праве љубави. Главна јунакиња ове бајке зрачи оптимизмом (вјером у боље) и
њежношћу. Воли људе и стало јој је до њих; посвећена је бризи о својих седам малих
пријатеља, који јој узвраћају љубављу. Мотив зле маћехе, која се претвара да је добра
старица, шаље нам јасну опомену: нијесу сви људи онакви какви се представљају, па нас
непромишљено повјерење и наивност некада може скупо коштати.
АРИЈЕЛ је мала сирена, раскошне црвене косе, прелијепог гласа, весела и разиграна. Она
воли да сањари, паметна је, независна и одлучна. Стално је у борби са својим оцем, који
жели да је заштити. Снага љубави и вјера у сопствене снове идеје су које прожимају ову
бајку, па Аријел може представљати типичну тинејџерку: често осјећа да је несхваћена,
али се упорно бори за свој циљ, храбро слиједећи сопствене идеале.
ПО УЗОРУ НА ПРОЧИТАНО, НАПИШИ КОЈУ ИДЕЈУ НОСИ ТВОЈА ОМИЉЕНА БАЈКА.
115
Прилог бр.14
АКО ЈЕ ВЕРОВАТИ МОЈОЈ БАКИ – Десанка Максимовић
ЗАНИМЉИВОСТИ
БИЈЕЛИ ЛОКВАЊ је водена биљка чији крупни листови, украшени бијелим цвијетом, плу­
тају по површини воде. Свом бијелом цвијету биљка и дугује дио свог латинског имена (alba
на латинском значи бијела), док други дио (Nymphaea) потиче из грчке митологије: једна од
нимфи (женска божанства која су љубазна према људима) претворила се у локвањ. Бијели
локвањ живи у водама мочвара. Због њиховог убрзаног исушивања, ова је лијепа биљка
данас пред истребљењем.
РУЖА је дрвенаста жбунаста биљка. Дивље руже су самоникле биљке, које цвјетају једном
годишње, а плодови су им јестиви. Постоји неколико врста дивље руже: пасја ружа, са
њежноружичастим латицама, пољска ружа бијелог цвијета и шумска ружа, великих црве­
норужичастих плодова. Постоје и руже које се добијају укрштањем и намјенски узгајају.
Неке од њих миришу, неке не. Имају усправан, узан грм и дугуљасти пупољак, што је и био
циљ укрштања. Најпознатије су енглеске руже. Ружа је најомиљенији и најтраженији цвијет
на свијету.
СУНЦОКРЕТ је једногодишња биљка јаркожуте боје. Стабло му је високо, а коријен веома
дубок. Сунцокрет потиче из југозападног дијела Америке, Перуа и Мексика. Индијанско
племе Маје поштовало је овај цвијет као симбол свјетлости и плодности. Маје су пили чај од
сунцокретових латица и јели његове сјеменке.
БРШЉАН је вишегодишња дрвенаста биљка зелених, кожастих листова. Она се пење (пуже)
уз различите подлоге, за које се потом причвршћује. Цвијет јој је бијелозелен, полукружног
облика, а плод чине тамноплаве бобице. Бршљан је биљка која се спомиње и у веома далекој
прошлости. Стари Египћани приписивали су ову биљку богу Озирису, који се на сликама
појављује са штапом од бршљана. И штап грчког бога вина Диониса био је испреплетен
бршљаном. За старе Римљане бршљан је симболизовао интелектуално постигнуће, а ко­
ристили су га и као украсну биљку при уређењу својих вртова.
ЗАЛИЈЕПИ СЛИКЕ ОВЕ ЧЕТИРИ БИЉКЕ.
116
Прилог бр.15
ПРВА ЉУБАВ – Бранислав Нушић
ЗАНИМЉИВОСТИ
КАКО ЈЕ НУШИЋ ИЗГЛЕДАО...
„Растом је мали. Испод осредњег. Мршав. У леђима мало повијен. Ход му је био равно­
ме­ран, не ужурбан. Гледа више испред себе него око себе, па ипак види онога коме хоће
да се јави, не деси му се да не отпоздрави. Кад пролази улицом, не пролази као обични
љу­ди који иду мимо нас а ми их и не запажамо, само региструјемо њихове силуете; редак
је, сасвим редак човек који се неће за њим окренути и оном до себе рећи: „Нушић.“
РИЈЕЧ КРАЉА МИЛАНА
„А, ви сте, дакле, тај Нушић... А ја сам, богами, мислио да сти Ви неки човек... грдосија.
Пишете песме, је л` те? Треба да знате да нисте онако строго осуђени зато што је такву казну
захтевала величина увреде, већ зато што вас је требало на почетку вашег рада ударити по
челу... Зар ви тек јуче изашли из школе, тек сте закорачили у живот, па не потегосте ни на
пандура, ни на начелника, ни на министра, него право на краља? Па коме ћете ви доцније
у животу ударити, кад сте почели с краљем?“
Прочитај књигу Бранислава Нушића Аутобиографија, а потом препиши дио који ти се
највише допао.
117
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 1
АТ СНОХВАТ – ЗАДАЦИ ЗА СВЕ ГРУПЕ
1. ГРУПА – КРИЛАТИ КОЊ
Подијелите пјесму на пјесничке слике и свакој од њих дајте наслов.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замислите разговор у коме вас крилати коњ позива да за­
једно летите... Напишите (користећи управни говор) како вам се представио, шта вам
је рекао и како сте ви одговорили на његов позив! Будите што маштовитији!
118
2. ГРУПА – ФАНТАСТИКА
У Рјечнику страних ријечи и израза под словом Ф пронађите објашњење појма (ријечи)
фан­тастика. Затим пронађите оне дјелове пјесме у којима препознајете елементе фан­
тастике. Образложите свој одговор. Куда лети дијете из пјесме? Да ли је то могуће? Шта
закључујете?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замислите ваш лет кроз галаксију на коњу сребрних крила. Опи­
шите шта сте све видјели и како сте се осјећали. Пустите машти на вољу!
119
3. ГРУПА – ЛИРСКА ПЈЕСМА
Прочитајте сљедеће ријечи: узбуђеност, знатижеља, осјећај слободе, радост, туга, срећа,
наивност, страх. Које вас од тих ријечи највише подсјећају на пјесму Ат снохват? Издвојте
их, а потом додајте ријечи које вас подсјећају на ову пјесму, а нема их у датом низу. Прочитајте
пажљиво дефиницију: Лирска пјесма је она пјесма у којој се одабраним ријечима
(кроз стихове) изражавају снажна осјећања (осјећања која нас снажно обузимају док
размишљамо о нечему/некоме). Да ли, на основу ове дефиниције, за пјесму Ат снохват
можете рећи да је лирска? Образложите свој одговор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Лет је завршен – вратили сте се, чаролија је нестала, а с њом и
крилати коњ. Посветите му једну лијепу пјесму у којој ћете му се захвалити за незаборавне
тренутке које сте доживјели заједно.
120
4. ГРУПА – СИНОНИМИ
Пјесникиња је у овој пјесми употријебила неколико глагола: стоји, узлетим, рже, бије, диже,
чека, прејурим, вратимо, пухне, прогута. Од наведених глагола само два вјерно дочаравају
неки звук из природе. Који су то глаголи? Упамтите: глаголи понекад опонашају звукове из
природе, на примјер: море шуми, лишће шушти, гром грми, поток жубори. Наведите сами
неколико примјера таквих глагола. Сада обратите пажњу на сљедеће ријечи из пјесме: сјајан,
нечујно, бије, прејурим, пут, тмина, прогута. Покушајте да за сваку од наведених ријечи
пронађете ријеч истог или сличног значења (њихов пар). Такве ријечи зову се синоними.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Опишите своје утиске након повратка са узбудљивог путовања
међу звијезде. Замислите да вас слушају дјеца која можда никада неће доживјети такву
ча­ролију!
121
5. ГРУПА – ИДЕЈА
Размислите – зашто кажемо да ова пјесма има скривено значење? Шта она, у ствари, крије?
Пронађите у пјесми дио који потврђује ваш одговор. Како бисте одредили идеју пјесме?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Знатижељни сте. Уз помоћ вила (које се такође појављују на
једном мјесту у пјесми) пратите крилатог коња на путу до његовог станишта. Опишите
мјесто на коме живи и испричајте какав је његов живот.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ:
Напишите литерарни састав на тему: Чудесно биће из мојих снова повело ме је на пут око
свијета. Потрудите се да:
– детаљно опишете биће из снова,
– испричате неки доживљај с тог путовања.
122
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 2
ЈЕСЕЊИ ПАСТЕЛ – РАДНИ НАЛОЗИ И ЗАДАЦИ
1. ГРУПА – СЛИКОВИТОСТ
Уочите оне стихове пјесме који дочаравају јесењи пејзаж (док их читате, као да видите тај
призор). Сада из тих стихова издвојте оне ријечи (придјеве) којима се пјесник послужио
да опише појединости. Такве ријечи ближе одређују својство (особину) неке друге рије­чи
(модро море, глатка површина, ведро небо, суморно јутро). Размислите, шта пјесник у
овој пјесми жели да постигне њиховом употребом и да ли је у томе успио?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Будите пјесници! Напишите пјесму о јесени. Употријебите што
више ријечи којима ћете ближе описати јесен.
123
2. ГРУПА – ПЈЕСНИЧКИ ЈЕЗИК
Примијетили сте да је језик ове пјесме другачији од онога којим се служимо у свако­дне­
вном говору. Да ли је то избор ријечи, начин на који се користе, или још нешто... У пјесми
Јесењи пастел пронађите слике, осјећања и значења, као основне одлике пје­сничког
језика.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Напишите пјесму о јесени, онако како ви видите и доживљавате
ово годишње доба.
124
3. ГРУПА – ОСЈЕЋАЊЕ
Као све лирске пјесме, и ова пјесма изражава осјећања. Која су осјећања присутна у овој
пјесми? На којим су мјестима (у пјесми) она највише наглашена? Размислите, зашто јесен
у пјеснику буди баш таква осјећања? А каква осјећања јесен буди у вама? Покушајте да
образложите свој одговор. Да ли између пјесникових и ваших осјећања постоји сличност?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Јесен у људима подстиче различита осјећања. Напишите литерарни
састав на тему Док јесен шапуће, осјећам... Обратите пажњу на задатак 4. групе (глаголи) јер
вам њихови одговори могу бити од помоћи.
125
4. ГРУПА – ГЛАГОЛИ
У овој пјесми има пуно глагола. Наведите их. Размислите, шта је пјесник желио да постигне
употребом глагола? Посебно обратите пажњу на глаголе који се понављају унутар исте
строфе. Да ли међу овим глаголима постоји неки који не пристаје уз ријеч јесен? Примјећујете
да неки глаголи стварима и појавама приписују особине живих бића (ливада сања, море
шапуће, природа говори).
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Напишите пјесму о јесени, користећи што више глагола који поја­
вама придају особине живих бића.
126
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 3
СРЦОЛОВКА – РАДНИ ЗАДАЦИ ЗА РАД У ПАРОВИМА
1. ПАР
Од које двије ријечи добијамо ријеч срцоловка? Шта, уствари, срцоловка у овој пјесми
представља (какво значење ова ријеч крије у себи)? Нацртајте вашу срцоловку!
2. ПАР
Ако је тема пјесме оно о чему пјесник у тој пјесми говори (најчешће је то осјећање или
расположење, а некад и предмет, појава или догађај), шта је тема пјесме Срцоловка?
Направите или нацртајте своју срцоловку!
127
3. ПАР
Објасните прва два стиха у пјесми: „Срце пише ко оловка, љубав цвјета у људима...“.
Нацртајте своју срцоловку.
4. ПАР
Покушајте да одгонетнете и појасните какво је осјећање, односно доживљај, пјесник
„скрио“ у друга два стиха прве строфе: „Тебе чека срцоловка, у потаји, у грудима“. Већ
једна ријеч (у потаји) може да вас приближи одговору. Направите или нацртајте своју
срцоловку!
128
5. ПАР
Од које двије ријечи добијамо ријеч срцоловка? Шта, уствари, срцоловка у овој пјесми
значи. Обратите пажњу на прва два стиха друге строфе. Зашто нас пјесник позива да
такнемо и дирнемо? Шта то треба да такнемо па потом због тога постанемо румени?
Нацртајте своју срцоловку!
6. ПАР
Обратите пажњу на друга два стиха друге строфе: „Хајде овај видик мирни узбуркај
љепотом“. Ови стихови нешто крију – пјесник је уствари желио да нам саопшти нешто
друго. Ви треба да откријете шта. Упамтите: пјесник често употребљава неке ријечи, или
цио стих, који имају скривено, пренесено значење (преносе неко осјећање или мисао,
саопштавајући га на прикривени начин). Пронађите такве дјелове у пјесми. Нацртајте или
направите своју срцоловку!
129
7. ПАР
Обратите пажњу на трећу строфу. О чему она, уствари, говори? Ова строфа нешто крије
и нешто (неко значење) преноси. Откријте шта. Нацртајте своју срцоловку!
8. ПАР
У посљедњој строфи пјесме пјесник помиње „огањ боја“. Објасните (откријте) о каквом је
огњу ријеч, односно на шта ова слика упућује. Нацртајте тај „огањ“ и своју срцоловку!
130
9. ПАР
Обратите пажњу на посљедње ријечи стихова у све четири строфе. Покушајте да уочите
на који су начин повезане посљедње ријечи првог и трећег, као и другог и четвртог
стиха. Када се ријечи гласовно подударају (слажу), то се у пјесничком језику зове рима
(римовање). Већина пјесама које ћете изучавати садржи риму. Размислите, шта пјесник
постиже римом? Нацртајте или направите своју срцоловку!
10. ПАР
Свака мелодија има свој ритам. Можете ли да замислите мелодију ове пјесме – како
би ова пјесма звучала када би се отпјевала? Ослушните, шта је то што ову пјесму чини
„пјевљивом“? Наглашена ритмичност пјесме најчешће се постиже римом и кратким
стиховима. Да ли у овој пјесми уочавате ритмичност? Нацртајте своју срцоловку!
131
11. ПАР
Ослушните пјесму и пронађете везу између њеног ритма и куцања срца. Шта закључујете?
Покушајте да овој пјесми дате другачији наслов. Нацртајте или направите своју срцо­
ловку!
12. ПАР
Свакој од строфа дајте наслов. На крају, покушајте на основу тих наслова да напишете
једну лијепу поруку, везану за љубав. Пјесник вам је својим стиховима послао управо ту
поруку. Нацртајте своју срцоловку!
132
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 4
ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ – МОТИВАЦИОНИ ЗАДАЦИ
1. ГРУПА
Посјетите вашу бившу учитељицу. Реците јој да припремате чланак за школске новине
под називом Сјећања. Поставите јој разна питања везана за вријеме које сте заједно
провели. На примјер: По чему ћете памтити наше одјељење? Можете ли се сјетити неке
ситуације због које се увијек слатко насмијете? Како бисте нас укратко описали? Чи­
ме смо умјели да Вас обрадујемо, а чиме да Вас растужимо? Забиљежите одговоре и
прочитајте их пред одјељењем.
2. ГРУПА
Другарима из осталих група поставите нека питања која ће се односити на бившу учи­
тељицу. На примјер: По чему највише памтиш своју учитељицу? Наведи једну ситуацију
са учитељицом коју никада нећеш заборавити. Покушај једном реченицом да изразиш
све оно чему те је учитељица успјела научити. Забиљежите одговоре и прочитајте их
пред одјељењем.
3. ГРУПА
Напишите литерарни састав на тему Моја учитељица.
4. ГРУПА
Направите пано који ћете, у знак сјећања, поклонити вашој бившој учитељици. На њему
можете залијепити ваше заједничке фотографије, исписати поруке упућене учитељици,
стихове, потписати се...
5. ГРУПА
Пронађите основне податке о животу и стваралаштву црногорског пјесника Витомира
Николића.
133
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 5
ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ – РАДНИ НАЛОЗИ И ЗАДАЦИ
1. ГРУПА
Покушајте да откријете мотиве у пјесми.
Ако ријешите ове асоцијације, открићете који су основни мотиви у пјесми. Њихово обје­
дињавање помоћи ће вам да дођете до поруке пјесме.
писање
школа
крила
бодљикава жица
пријатељ
поштовање
лет
бука
пошта
нижи разреди
небо
пуцањ
даљина
прва слова
врабац
непријатељ
?(писмо)
? (учитељица)
? (птица)
? (рат)
?
2. ГРУПА
Пјесма има седам строфа. Свакој строфи дајте наслов у складу са њеним садржајем. Ови
наслови могу вам послужити као подстицај за нове пјесме. Изаберите један наслов и
на­пишите кратку пјесму.
3. ГРУПА
Објасните наслов пјесме. Образложите зашто је ово писмо другачије од писама која љу­
ди обично међусобно размјењују.
4. ГРУПА
Пронађите стихове који говоре о:
а) пјесниковом сјећању на школске дане;
б) пјесниковом сјећању на рат;
в) пјесниковом сјећању на учитељицу.
Која осјећања препознајете у овим стиховима? По чему пјесник памти своју учитељицу?
Зашто јој посвећује овакву пјесму?
5. ГРУПА
Пронађите у пјесми ријечи и стихове који се римују. Покушајте да објасните чему ове
риме доприносе – какав утисак (доживљај) стварају. Напишите нову пјесму у којој ћете
употријебити ријечи из ове пјесме које се римују.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК ЗА СВЕ ГРУПЕ: Напишите писмо вашој бившој учитељици. Осми­
слите садржај писма и лијепо га украсите. Видјећете, пријатно ћете је изненадити!
134
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 6
БОБИЉ И ДРУШКАН – РАДНИ НАЛОЗИ И ЗАДАЦИ
1. ГРУПА
На основу првих утисака након читања приче, покушајте да јој дате нови наслов, али тако
да он одговара њеном садржају. Издвојте све дјелове приче који садрже Бобиљеве ријечи.
Шта, на основу тога, можете рећи о Бобиљу као лику из приче (каква су његова осје­ћа­
ња, карактер, мисли, однос према животу)? Размислите, да ли је овакав догађај могућ у
стварности?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Бобиљев вјерни пријатељ био је пас Друшкан. Замислите да сте
срели Бобиља и да вам је испричао тужну причу о свом животу. Опишите (писмено) тај
сусрет и Бобиљеву исповијест.
2. ГРУПА
Подијелите причу у цјелине па свакој од њих дајте наслов. Одредите тему приче и мјесто
дешавања радње. Тема приче је оно о чему се у тој причи говори (догађај, лик, појава, осје­
ћање или расположење). Мјесто дешавања радње је простор у коме се радња одвија.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Промијените ток приче! Нека у вашој причи Бобиљ и Друшкан, на­
кон тешког живота, проживе још пуно лијепих и срећних година заједно.
3. ГРУПА
Одредите вријеме дешавања радње у причи (колико радња траје). Након тога покушајте
да повежете описана годишња доба и основна осјећања изражена у причи. Изнесите своја
запажања и закључак.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Продужите приповијетку, тако што ћете у једном њеном дијелу
(који сами одаберете) продужити вријеме дешавања радње (на примјер, та радња може да
траје једно или два годишња доба више).
4. ГРУПА
Пронађите оне дјелове приче који сликовито говоре о снажној везаности Бобиља и
Друшкана. Издвојте моменте у којима је Бобиљу најтеже. Причу подијелите на цјелине и
свакој од њих дајте наслов.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Промијените посљедњи дио тако да прича има срећан крај.
5. ГРУПА
Пронађите оне дјелове приче који говоре о Друшкановој оданости Бобиљу. Који је дио за
вас најтужнији?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Напишите вашу причу о пријатељству, по узору на ову!
135
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 7
ЏЕМПЕР – РАДНИ НАЛОЗИ И ЗАДАЦИ
1. ГРУПА – НЕМАШТИНА
Пронађите оне дјелове текста који описују у каквим су условима живјели дјечак и његова
породица, а потом издвојте реченицу која о томе најупечатљивије говори. Образложите
свој избор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: У једном тренутку, бака Мирку одговара реченицом: „Немаштина...“
Три тачке које се налазе иза ове ријечи означавају мисао која није завршена. Бака је сигурно
хтјела да каже још нешто, али је ту стала јер јој је било тешко. Размислите, које је још ријечи
жељела да упути свом унуку – и напишите наставак!
2. ГРУПА – МИРКО
Пронађите оне дјелове текста који говоре о томе колико је Мирко сиромашан, колико му
је тешко иако му понос не дозвољава да то и покаже. Наведите још неке Миркове особине.
Обратите пажњу на тренутак када дјечак размишља о себи. Чиме је он заокупљен? Како ви
то доживљавате и тумачите?
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: У посљедњем дијелу текста описана су Миркова осјећања у тре­­­
нутку разочарења, али не у потпуности. Наставите започето Мирково размишљање: откри­
јте о чему он све размишља.
3. ГРУПА – ПРИПОВИЈЕДАЊЕ
У ком лицу тече приповиједање у тексту? О чему то говори? Да ли би текст био једнако упе­
чатљив да је написан у трећем лицу? Образложите свој одговор.
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК: Замислите да сте срели Мирка након свега што му се догодило. На­
пи­шите свој разговор с њим.
136
НАСТАВНИ ЛИСТ БР. 8
ТРНОВА РУЖИЦА – РАДНИ НАЛОЗИ И ЗАДАЦИ
1. ПАР
Пронађите и препричајте оне дјелове бајке који одговарају сљедећим насловима:
– Вилина клетва се испунила
– Тајанствени дворац
– Храброст младог принца
– Љубав побјеђује свако зло
2. ПАР
Хронолошки (оним временским редосљедом којим се радња дешава) поређајте догађаје из
бајке. Шта запажате?
3. ПАР
Ова се бајка по једној важној појединости разликује од бајке Биберче. Која је то појединост?
Зашто је она важна? Објасните и аргументујте своје мишљење.
4. ПАР
Замислите себе у улози принца и представите се: ко сте, одакле и због чега долазите.
5. ПАР
Покушајте објаснити по чему је уснула принцеза добила име Трнова ружица.
6. ПАР
Објасните сљедеће појединости из Трнове ружице:
– Зашто баш том принцу полази за руком да пробуди уснулу принцезу?
– Због чега је једанаеста суђаја пожељела нешто тако сурово?
– Чиме, и зашто, прве три суђаје дарују принцезу?
7. ПАР
Наведите све појединости из Трнове ружице које су у стварности немогуће. Такви елементи
(чести у бајци) зову се фантастични елементи.
8. ПАР
Препознајте и издвојте оне моменте који у бајци представљају:
– тренутак када радња почиње да добија на својој динамичности (заплет);
– тренутак када је радња најузбудљивија (врхунац);
– тренутак када се сазнаје исход догађаја (расплет).
9. ПАР
Покушајте уочити одлике народне (Биберче) и ауторске бајке (Трнова ружица). Набројте их!
137
СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАЦИ:
1. Самостално напишите своју бајку по узору на Трнову ружицу. Имајте у виду одлике
ауторске бајке.
2. Додајте (уметните) дио који ће својом радњом одговарати бајци (Трнова ружица), а исто­
времено је учинити занимљивијом (више заплета и неизвјесности).
3. Подијелите улоге и одглумите Трнову ружицу по адаптираном тексту који ће вам дати
ваш/а наставник/ца.
138
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – ПОЕЗИЈА
НАЗИВ ПЈЕСМЕ
ПЈЕСНИК
ТЕМА
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ
ПОЈМОВИ
1.
Ат
Снохват
Јо КалмајнСпиренбург
Чудесни лет из
снова на крилатом
коњу
ријечи које
опонашају звукове
из природе
Саит Ораховац
Слика јесени као
годишњег доба које
разнобојним
нијансама боји
природу
пјесничке слике,
ритмичност,
скривено значење
стихова
Драган Радуловић
Сликовит опис
осјећања љубави,
које изненада и
снажно умије да
опчини („улови“)
наше срце
рима,
ритмичност
Народна лирска
пјесма
Надмудривање
дјевојке и
младића који једно
према другом гаје
скривена осјећања
љубави
десетерац,
ритмичност,
народна
лирска пјесма,
наративност
Витомир Николић
Дубока, искрена
осјећања која
пјесник гаји у
сјећању на своју
учитељицу
наративност,
директно обраћање
(управни говор)
Јеврем Брковић
Приврженост
бившег ловца, сада
старца Радосава,
према животињама
хумор,
наративност
2.
Јесењи
пастел
3.
Срцоловка
4.
Кујунџија и
хитропреља
5.
Писмо
мојој
учитељици
6.
Лов старца
Радосава
7.
Моја кућа
Иван Цековић
Пишчеве драге
скривено значење,
успомене на сеоску
сликовитост
родну кућу која је
(ријечи које описују
оличење топлине
природу)
дома
139
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – ПРОЗА
НАЗИВ
АУТОР
ЛИКОВИ
ТЕМА
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ
ПОЈМОВИ
Сергеј
Јесењин
Пријатељство и
оданост између
Старац Бобиљ,
усамљеног старца
пас
Бобиља и његовог
Друшкан
вјерног пса
Друшкана
2.
Цврчак
тражи сунце
Бранко
Ћопић
Цврчак,
врабац,
бескућна буба,
велики мрав,
пољски миш,
златни пчелац,
дремљиви јеж
Потрага веселог
цврчка који
нема свој дом за
сунцем, односно
срећом и правим
пријатељима
фaнтастична приповијетка, дијалог,
симболичност
3.
Међед,
свиња и
лисица
Народна
прича о
животињама
Медвјед,
свиња, лисица
Свађа медвједа,
свиње и лисице
око подјеле
послова по тежини
народни језик,
народна прича о
животињама
4.
Бамби
Феликс
Салтен
Бамби, мајка
Упознавање
младог Бамбија са
околином
фантастична
прича, дијалог
1.
Бобиљ и
Друшкан
5.
Писак
локомотиве
6.
Џемпер
140
Миленко
Ратковић
Михаило
Газивода
Жеља машиновође
Митра да упозна
Машиновођа
дјечака за кога
Митар, дјечак
није знао да је
слијеп, а који му је
сваки дан махао
Баба, Мирко,
комшија Марко
и Марија
Сиромаштво
дјечака Мирка
који се мучи да
плетењем мреже
заради новац за
нови џемпер
реалистичка
приповијетка,
нарација,
симболичност
реалистичка
прича, нарација
реалистичка
приповијетка,
нарација
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – ПРОЗА
ЛИКОВИ
ТЕМА
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ
ПОЈМОВИ
Дјечак (аутор),
дјевојчица
Перса
Прва љубав, која
се дешава дјечаку
и дјевојчици,
проткана
смијешним
ситуацијама
аутобиографија,
хумор,
дијалог, аутор,
приповједач
Михаило
Ражнатовић
_____
Пишчево сјећање
на родни крај у
коме је одрастао
и тренутке
проведене у њему
опис природе
(дескрипција),
симболичност,
сликовитост
9.
С` друге
стране
ријеке
Шукрија
Панџо
Дјечак Сретен,
његов отац,
дружина
(Тртошевци)
Суровост природе
и пожртвованост
дружине према
дјечаку Сретену
који је онемогућен
да иде у школу
10.
Биберче
Народна
приповијетка
Биберче, мајка,
царева кћи,
младожења, цар
Храброст и
домишљатост
дјечака величине
зрна бибера
народна
приповијетка,
народни језик
Браћа Грим
Цар, царица,
кћи, жаба,
суђаје, старица,
принц (царевић)
Успаваност
принцезе након
убода на вретено
и принчево
спасавање
успаване
љепотице
пољупцем
ауторска бајка,
нарација,
фантастика
Десанка
Максимовић
Добра Вила,
Зли Вилењак,
лепотица
Бајковита прича
Руменка,
о постанку првог
вилењак
локвања, бршљана
Светлан,
и сунцокрета
вилењак
Сиротан,
Вилењак Бродар
НАЗИВ
7.
Прва љубав
8.
У сунчаним
брдима
11.
Трнова
ружица
12.
Ако је
веровати
мојој баки
АУТОР
Бранислав
Нушић
реалистичка
прича,
опис природе
(дескрипција),
нарација
савремена бајка,
ауторска бајка,
динамичност
радње
141
1.2. ПРЕДМЕТНИ ПРОГРАМ ЗА 5. РАЗРЕД
НАСТАВА КЊИЖЕВНОСТИ
ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ
НАСТАВА КЊИЖЕВНОСТИ
4. Ученик/ца чита, интерпретира, ствара, свом
узрасту одговарајуће, умјетничке тек­стове
4.1. Развија способност читања, разумије­ва­
ња и вредновања умјетничких текстова
4.2. Развија способност стваралачког дија­
ло­га са умјетничким текстом
– читање умјетничког текста препознаје као по­­­
себну ситуацију и реагује на одговарајући на­
чин: литерарни свијет повезује са својим ис­
куственим свијетом.
4.3. Уочава књижевне ликове и развија спосо­б­
ност идентификације и анализе њихових
пос­ту­пака:
– уочава и такву карактерну особину лика која је у
супротности са његовом општом карактерном
ознаком (нпр. негативну особину код иначе
позитивног лика);
– запажа перспективу оних књижевних ликова
са којима се, приликом спонтаног читања, не
идентификује, али му/јој наставник /ца на њих
посебно скрене пажњу;
– образлаже зашто је неко нешто урадио (мо­
тиви за понашање књижевних ликова).
4.4. Развија способност разумијевања и дожи­
вља­вања текстуалне стварности:
– мјесто догађања радње;
– истовремено прати радњу приче која има ви­
ше мјеста догађања;
– вријеме догађања радње;
– уочава и препознаје хронолошки слијед до­
га­­ђаја описаних у тексту.
4.5. Књижевне врсте – ученик/ца се оспо­со­­
бљава да уз назив књижевне врсте при­зове
сопс­твена литерарно-естетска иску­ства
с њом у вези и на основу њих фор­мира хо­
ризонт очекивања.
142
АКТИВНОСТИ
4.1.
– све ставке тачке 4.1. програма за 4. разред
4.2.
– читају, износећи предвиђања у односу на да­љи
текст;
– самостално читају;
4.3.
– обликују лични став према понашању књиже­
вних ликова и знају да га образложе;
– разликују главне и споредне књижевне ли­ко­ве;
– идентификују се са оним књижевним ликом ко­
ји доживљава авантуре које би жељели да се
догоде њима самима;
– обликују маштовито-емотивну представу књи­
жевног лика на основу посредних сигнала у
тек­сту (нпр. начина говора о књижевном лику
или начина говора самог књижевног лика);
– учествују у различитим активностима реаго­ва­
ња на литературу;
– проналазе разлоге (мотиве) за понашање књи­­­­
же­вних ликова у литерарном догађају; уко­
ли­­­­­­ко то није могуће, траже их у рационалном
објашњењу изван текста: предвиђају крај при­­
че, претпостављају догађаје које је писац „пре­
ћу­тао“ и сл.;
4.4.
– мјесто догађања радње: код обликовања ма­
штовито-осјећајне представе мјеста догађања
радње узимају у обзир и нека ограничења која
проистичу из географских, историјских и других
чињеница;
– догађај: уколико књижевни текст не пружа све
потребне податке, ученици их сами додају, изми­
шљајући догађај који се „вјероватно“ десио;
– литерарни текст приповиједају са становишта
главног лика, а затим и неких споредних ликова;
ученици тако сазнају да аутор и приповједач у
ли­тератури не морају бити исто;
ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ
АКТИВНОСТИ
4.5.1. ПОЕЗИЈА
– уочава и доживљава звучност пјесме;
– уочава ритам пјесме и повезује га с њеном по­
руком; препознаје промјену ритма у односу на
промјену расположења у пјесми;
– препознаје риму као звучни лик; уочава и ана­
лизира однос између ријечи које се римују;
– приликом читања текста развија асоцијативне
способности, доживљава осјећајно и мисаоно
богатство пјесничког језика;
– препознаје употребу синонима, узимајући у
обзир ниво текста;
– препознаје и доживљава употребу необичних
фраза и ријечи, повезује их са поруком текста
(примјер текста);
– уочава употребу сталних фраза;
– уз помоћ наставника/це препознаје једноста­
вну симболику;
4.5.2. ПРОЗА
– развија способност доживљавања сљедећих
врста и жанрова:
а) бајка: народна бајка (типични мотиви и ли­ко­
ви), фантастична прича, класична и савре­мена
ауторска бајка;
б) реалистичка прича и реалистички роман са
тематиком из свакодневног живота; аван­
туристичка прича, авантуристички роман;
– разумије тему текста и нови текст упоређује са
већ познатим текстовима на исту тему; најва­
жније теме: необична стварност, традиција и
насљеђе, пријатељство;
– разумије и користи појмове главни лик и спо­
ре­­дни лик;
– разумије и користи појмове аутор и при­по­вје­
дач;
4.5.3. ДРАМА
– препознаје састав драмског текста
– говорник и говор;
– опис простора;
– емоције и њихова промјена и друге ознаке ли­
чности (нпр. изглед)
4.5.1.
– изражајно читају текстове;
– разумљиво и осјећајно рецитују пјесме које су
научили напамет;
– учествују у играма и активностима за развијање
чита­лачке мотивације;
– читају, износећи предвиђања у односу на даљи
текст;
– читају наглас;
– самостално читају;
– учествују у дијалошком читању;
– учествују у различитим активностима реаго­ва­
ња на литературу;
– израђују индивидуалне „књиге“ у оквиру ради­
онице за писање;
– учествују у пројектном раду;
4.5.2.
– учествују у играма и активностима за развијање
чи­та­лачке мотивације;
– читају, износећи предвиђања у односу на даљи
текст;
– читају наглас;
– самостално читају;
– учествују у дијалошком читању;
– учествују у различитим активностима реагова­
ња на литературу;
– израђују индивидуалне „књиге“ у оквиру ради­
оница за писање;
– учествују у пројектном раду;
4.5.3.
– приликом гласног групног читања, течно и ра­
зу­­мљиво читају текст по улогама, мије­њајући
брзину, боју и начин говора у складу са про­
мјеном расположења одређене драмске лич­
но­сти; текст изводе у одјељењу;
– учествују у играма и активностима за развијање
читалачке мотивације;
– читају, износећи предвиђања у односу на даљи
текст;
– читају наглас;
– самостално читају;
– учествују у дијалошком читању;
– учествују у различитим активностима реаго­
вања на ли­тературу;
– израђују индивидуалне „књиге“ у оквиру ради­
онице за писање;
– учествују у пројектном раду
143
ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ
АКТИВНОСТИ
4.6. Његује и развија интересовање за слу­ша­­
ње и читање прозе и поезије; развија спо­со­
бност вредновања текста
4.6.
– слушају наставниково приповиједање прозних
облика; слушају народне бајке и препознају
њихо­ве типичне особине: личности, мотиве,
структуру бајке;
– слушају наставниково читање кратких прозних
облика и одломака из читанке, обликују машто­
вито-осјећајну представу књижевних ликова,
литерарног простора и литерарног догађаја; у
оквиру методе читања у наставцима, заједно
слушају/читају најмање два дјела у току шко­
лске године;
– препознају и доживљавају звучност пјесме уз
слушање изражајног читања пјесме (наста­
вника, ученика из одјељења, звучна читанка,
снимак);
– препознају ритам пјесме и повезују га са њеном
поруком; познају мијењање ритма пјесме у
односу на промјену расположења;
4.7.
– гледају најмање једну позоришну представу
током школске године ( може и на видео-сни­
мку) и тај доживљај упоређују са читањем;
разликују главне и споредне ликове позори­
шне/луткарске пред­ставе и препознају њихове
особине (емотивна стања); препознају чиниоце
позоришне/луткарске представе (позориште,
глумци, бина, гледа­оци, догађај, почетак и крај
представе; лутке, врсте лутака);
– слушају радијску игру; обликују маштовито-осје­
ћајну представу ликова на основу препо­зна­вања
говора и осталих елемената радијског тек­ста;
– гледају филм;
4.8
– пишу звучно-ефектне комбинације ријечи (оно­­­
матопеја, алитерација и сл.) и уочавају за­­
ни­­мљиве звучне низове; пишу стихове ко­
ји се ри­­му­ју, стварају синонимске низове и
уочавају њихову употребу у односу на осје­
ћа­­јне нивое тек­­ста; стварају поређења која се
заснивају на сли­­чностима међу члановима и
уочавају њихову дјелотворност у тексту; ства­
рају необичне фра­зе и од њих краћи текст; са­
мостално стварају фразе са епитетима; текст
упоређују са већ поз­натим текстом на исту
тему; сажето или ства­ралачки интер­претирају
садржај текста; ства­рају своје тек­стове на осно­
ву главних тема за овај разред;
4.7. Развија способност доживљавања и вред­
новања позоришне представе, радијске
игре и филма: користи и разумије појмове:
чин, призор, режисер, сцена, костими
4.8. Развија способност писања литерарних
текстова, у складу са узрастом
144
ВАЖНИЈИ ДАТУМИ
(могућност корелације са планираним наставним садржајима
и могућност сарадње с локалном заједницом)
11. ФЕБРУАР – Свјетски дан болесника
14. ФЕБРУАР – Дан љубави
8. МАРТ – Међународни дан жена
22. МАРТ – Дан вода
2. АПРИЛ – Међународни дан дјечје књиге
22. АПРИЛ – Дан планете Земље
23. АПРИЛ – Свјетски дан књиге
13. МАЈ – Мајчин дан
15. МАЈ – Међународни дан породице
5. ЈУН – Свјетски дан животне средине
26. ЈУН – Међународни дан борбе против дроге
8. СЕПТЕМБАР – Свјетски дан борбе против неписмености
15. СЕПТЕМБАР – Међународни дан мира
16. СЕПТЕМБАР – Дан озона
26. СЕПТЕМБАР – Дан чистих планина
3. ОКТОБАР – Међународни дан дјеце
4. ОКТОБАР – Свјетски дан борбе против окрутности над животињама
6. ОКТОБАР – Међународни дан заштите станишта
10. ОКТОБАР – Дан захвалности за плодове земље
13. ОКТОБАР – Међународни дан смањења природних катастрофа
11. НОВЕМБАР – Свјетски дан омладине
20. НОВЕМБАР – Свјетски дан дјетета
3. ДЕЦЕМБАР – Међународни дан инвалида
10. ДЕЦЕМБАР – Дан људских права
145
ПОДСЈЕТНИК 1 – ЛИРСКА ПЈЕСМА
ЛИРСКА ПЈЕСМА – добила је назив по музичком инструменту лира; код старих
Грка под лирском пјесмом подразумијевала се само она пјесма која је праћена
музиком (лиром). Лирску пјесму одликује субјективност (пјесник говори о нечему
онако како он то осјећа и доживљава), емоционалност (пјесник износи осјећања
која проживљава), непосредност (пјесник једноставно и спонтано пише о ономе
што доживљава и осјећа) и сликовитост (пјесник користи различита језичка
средства како би нам што боље пренио своја осјећања). Лирска пјесма је кратка, а
однос међу ријечима у њој посебан.
Лирска поезија стара је готово колико и сам језик, односно колико и човјекова
потреба да исказује своја осјећања. Лирско пјесништво изражава и у читаоцу по­
буђује различите осјећаје и мисли, који су, уствари, специфичан одраз пјесникових
осјећања и доживљаја онога о чему пише. У овим пјесмама до изражаја долази
пјесников мисаони свијет, као сажети израз његових спознаја о животу и појавама
око себе. Читајући лирску пјесму, ми осјећамо оно што је пјесник пренио у стихове
и почињемо то да промишљамо. Осјећања исказана у лирској пјесми најчешће су
везана за љубав, природу, родољубље и односе међу људима.
СТИХ – један ред у пјесми, цјелина која има одређени број слогова. Тако постоји
стих од пет слогова (петерац), шест слогова (шестерац), седам слогова (седмерац),
осам слогова (осмерац), девет слогова (деветерац), десет слогова (десетерац),
једанаест слогова (једанаестерац) и дванаест слогова (дванаестерац).
Примјери:
Јесењи пастел (шестерац)
„Шта(1) ли(2) ће(3) је(4)– сен(5), шта(6)“ (6 слогова)
Јесењи пастел (седмерац)
„Шта ће ми на дар да–ти?“ (7 слогова)
Срцоловка (осмерац)
„Кад те љу–бав сла–тко гло–цне“ (8 слогова)
Лов старца Радосава (дветерац)
„Чу–вен је ло–вац и знан сви–ма“ (9 слогова)
Кујунџија и хитропреља (десетерац)
„Шта се си–ја крај го–ре зе–ле–не“ (10 слогова)
Писмо мојој учитељици (једанаестерац)
„Сје–тих се, зна–те, о–них ва–ших при–ча“ (11 слогова)
Ако се стихови на крајевима гласовно подударају, онда кажемо да се они
римују (људима – грудима, глоцне – шкљоцне, дирни – мирни).
146
СТРОФА – скуп стихова који чине једну цјелину, а може да садржи:
а) два стиха (дистих)
Лов старца Радосава
„Чувен је ловац и знан свима
Дугачку пушку уз раме има.“
б) три стиха (терцина)
Јесењи пастел
„Хоће ли мраз и крај?
Или ће бакра сјај
На цести мојој сјати?“
в) четири стиха (катрен)
Срцоловка
„ Срце пише ко оловка
љубав цвјета у грудима,
тебе чека срцоловка
у потаји, у грудима.“
ТЕМА – у лирској пјесми то је оно осјећање, појава или расположење које пјесник
претвара у пјесму, односно изражава стиховима. Тема се разрађује помоћу бројних
мотива (мањих тематских јединица). У лирским пјесмама има их много.
ПЈЕСНИЧКА СЛИКА – згуснут пјеснички исказ којим се најчешће дочарава нека
појединост која се може видјети (визуелна слика), или чути (акустичка слика).
147
ПОДСЈЕТНИК 2 – ПОЈМОВИ У ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЈИ
ПЈЕСНИЧКИ ЈЕЗИК – језик књижевног дјела који се разликује од осталих начина
изражавања (свакодневни говор, новинарство). То је језик богат сликама, осје­
ћањима, значењима. Пјеснички језик омогућава слободну „игру“ ријечима.
СЛИКОВИТОСТ ПЈЕСНИЧКОГ ЈЕЗИКА – једно је од својстава специфичног на­
чи­на на који пјесник ствара; подразумијева све оно чиме се он служи (стилске
фигуре, рима, визуелне и акустичке слике, ритам, рима) како би читаоцима што
убједљивије дочарао основну мисао пјесме (оно што представља њено средиште),
а тиме и њене мотиве.
ВИШЕЗНАЧНОСТ РИЈЕЧИ – појава када пјесник употребљава ријечи које, у зави­
сности од контекста у којем се употребљавају, могу да имају више значења. На
примјер, ријеч узбуркати може да значи усталасати, узнемирити, покренути
неки осјећај, реакцију.
СИМБОЛИЧНОСТ – односи се на онај слој у пјесми који крије неко ново, про­
ширено значење; уз помоћ назначених симбола читалац то значење открива кроз
свој доживљај. На примјер, симболичност пјесме Моја кућа лежи у оној равни у
којој пјесник описом куће представља (замјењује, односно симболизује) топлину
породичног дома некада.
НАРОДНА ЛИРСКА ПЈЕСМА – најстарији облик (род) поезије, чији је настанак
везан за народне обреде и обичаје. Углавном описује појаве из живота народа, али
говори и о љубави. Од савремене лирске поезије разликује се начином на који се
исказују емоције (спонтано, искрено, без пуно стилских изражајних средстава, са
честим дијалозима), али и својим стихом (најчешће десетарац или једанаестерац)
и структуром (углавном без строфа).
АНТОЛОГИЈА – збирка одабраних пјесама (или неких других књижевних дје­
ла) већег броја аутора; пјесме могу бити повезане мотивски, тематски или хро­
нолошки.
148
ПОДСЈЕТНИК 3 – ПРОЗА
ТЕМА дјела – оно о чему се у књижевном дјелу говори. То је најчешће неки догађај,
предмет, појава, осјећање или расположење.
ПРИМЈЕР: Тема приповијетке Бобиљ и Друшкан је пријатељство између човјека и
пса, гдје пас своју приврженост и оданост показује све до смрти.
ЛИКОВИ у књижевном дјелу – носиоци радње, односно они од којих зависи ток
радње у дјелу. Ликови могу бити главни и споредни.
ПРИМЈЕР: Ликови у одломку Писак локомотиве су дјечак и машиновођа Митар.
ВРИЈЕМЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ – временски период у коме се радња одвија.
ПРИМЈЕР: Вријеме вршења радње у приповијеци Бобиљ и Друшкан обухвата вре­
менски период зиме и почетак прољећа.
Вријеме вршења радње у приповијеци Џемпер обухвата период након завршетка
Другог свјетског рата.
МЈЕСТО ВРШЕЊА РАДЊЕ – простор у коме се радња догађа.
ПРИМЈЕР: Мјесто вршења радње у приповијеткама Бобиљ и Друшкан и Џемпер –
село. Мјесто вршења радње у одломку романа Бамби – шума.
АУТОР – писац, творац књижевног дјела.
ПРИМЈЕР: Аутор приче Прва љубав је Бранислав Нушић.
ПРИПОВЈЕДАЧ – лик који приповиједа, прича причу. Ријеч приповједач има и
друго значење: писац прозних дјела – приповједака и романа.
Приповиједање може бити у првом лицу (ја), а тада је приповједач обично неки
лик из дјела, главни или, рјеђе, споредни. Често је приповједач у првом лицу,
уствари, сам писац.
ПРИМЈЕР: У причи Прва љубав приповиједање је у првом лицу, а приповједач је
истовремено аутор дјела – Бранислав Нушић.
Приповиједање у трећем лицу подразумијева приповједача који са одређене
удаљености (он, они) приказује дешавања у причи. За разлику од приповједача у
првом лицу, који је и сам учесник у радњи, приповједач у трећем лицу приказује
цјелокупну радњу.
ПРИМЈЕР: У приповијеци С друге стране ријеке приповиједање тече у трећем лицу.
149
ХРОНОЛОШКИ СЛИЈЕД ДОГАЂАЈА – представљање/приповиједање догађаја
у књижевном дјелу оним временским редосљедом којим су се заиста догодили.
ПРИМЈЕР: Приповијетка С друге стране ријеке.
ЗАПЛЕТ, ВРХУНАЦ, РАСПЛЕТ РАДЊЕ – моменат када радња почиње да добија
на динамичности, моменат када је она најузбудљивија и моменат када се сазнаје
исход догађаја.
ПРИМЈЕР: У причи С друге стране ријеке заплет је тренутак када невријеме руши
мост; врхунац је тренутак када дјечаку испада буквар у ријеку; расплет је тренутак
када се мост поново гради.
ХУМОР У КЊИЖЕВНОМ ДЈЕЛУ – представљање догађаја, ситуација, ликова и
њиховог понашања на смијешан, шаљив начин.
ПРИМЈЕР: Хумор је присутан у одломку Прва љубав, из Аутобиографије Бранисла­
ва Нушића.
АУТОБИОГРАФИЈА – врста прозног текста у којем писац говори о сопственом
животу.
САВРЕМЕНА БАЈКА – прозно остварење са карактеристикама класичне ауторске
бајке (борба добра и зла, преплитање стварних и нестварних елемената), али и
неким специфичностима. Савремена бајка нуди много новог и непознатог, а исто­
времено блиског читаоцу. Kao и у ауторској бајци, и ова бајка ријетко има срећан
крај.
НАРОДНА БАЈКА – има све одлике бајке: устаљен почетак, препознатљиве униве­
рзалне ликове (принц, принцеза, краљ, борба добра и зла), преплитање стварног
и нестварног, обавезна побједа добра и правде. Њену специфичност чини језик
којим је писана: чист, народни говор, са много необичних, старих ријечи од којих
неке више нијесу у свакодневној употреби.
ФАНТАСТИЧНА ПРИПОВИЈЕТКА – врста приповијетке у којој су присутни еле­
менти необичног и нестварног. У њој срећемо ликове са чудесним способностима,
нестварне догађаје и необичне појаве.
НАРОДНА ПРИЧА О ЖИВОТИЊАМА – прича чији су јунаци животиње које имају
особине људи. Блиска је басни, али у односу на њу, ова је прича дужа и нема толико
наглашену поуку. Ситуације у које западају јунаци прича о животињама често су
духовите и изазивају смијех.
150
ПОДСЈЕТНИК 4 – ДРАМА
ДРАМА – у преводу са грчког језика, ова ријеч значи радњу. Драми припадају
све књижевне врсте које су намијењене извођењу на позорници. Драмска дјела
обликована су тако да садрже текст који се изговара на позорници, текст који
служи као упутство глумцима (дидаскалије) и опис ликова и њихових особина.
Међу драмским врстама разликујемо комедију (смијешна), трагедију (тужна) и
драму у ужем смислу ријечи. Класичну драму чине:
1. експозиција – увод у радњу и упознавање са почетном ситуацијом;
2. заплет – настаје појавом динамичних мотива који покрећу радњу;
3. кулминација – тренутак највеће напетости;
4. перипетије – преокрет у радњи;
5. расплет – разрјешење сукоба.
ДИЈАЛОГ – разговор између ликова драме/глумаца. Дијалог је једна од основних
карактеристика драмског текста.
ДИДАСКАЛИЈЕ или РЕМАРКЕ – у драмском дјелу, текст који се налази у заградама,
а садржи објашњења писца. Та објашњења помажу глумцима и режисеру приликом
извођења у позоришту, на филму, радију или телевизији, а читаоцима омогућавају
да боље разумију дешавања и ликове. Приликом извођења драме, овај текст се не
изговара.
РЕДИТЕЉ – особа која умјетнички и технички осмишљава како ће се драмски текст
извести на позорници. Редитељ пажљиво проучава драмско дјело и, поштујући
пишчев текст, уноси своје замисли у позоришну представу.
ЧИН – дио драмског текста (позоришне представе) који представља једну цјелину.
Драмски текст је обично подијељен на више чинова, које је назначио писац драме.
СЦЕНА или ПРИЗОР – дио драмског чина. Сцена је и други назив за позорницу
(бину).
КОСТИМИ – одијела која су намјенски сашивена за одређени драмски текст.
Костимима се дочарава вријеме и простор у којима се радња догађа, али служе и
да би се што вјерније представили јунаци (ликови) у драми.
151
ПРИЈЕДЛОГ ЗАДАТАКА КОЈЕ МОЖЕТЕ
КОРИСТИТИ ЗА ПРОВЈЕРУ ЗНАЊА
• Примјена стеченог знања •
1. Повежи одређене књижевне врсте с датим књижевним дјелима.
а) лирска пјесма
б) реалистичка приповијетка
в) ауторска бајка
г) фантастична приповијетка
д) драмско дјело
С оне
стране ријеке
Писмо мојој учитељици
мојој баки
Ако је веровати
Међед,
свиња и лисица
Трнова ружица
Ах, ти дечаци
Кујунџија и хитропреља
2. У сваком од низова дате су ријечи које представљају асоцијацију на одре­
ђену пјесму. На основу њих, препознај о којој је пјесми ријеч. Напиши њен
наслов, као и име аутора.
1. природа, јесен, сликовитост, храст, игра ријечима, рима
ОДГОВОР:
2. изражена осјећања, рат, школски дани, рима, мелодичност
ОДГОВОР:
3. кућа, бајка, стихови неједнаке дужине, машта, гнијездо
ОДГОВОР:
3. Повежи сваки појам са његовом дефиницијом тако што ћеш на линијама
упи­сати одговарајуће бројеве.­
1. тема дјела
2. аутобиографија
3. хронолошки слијед догађаја
4. лирска пјесма
5. фантастична приповијетка
152
___ Прича у којој сусрећемо ликове чудесних способности, нестварне догађаје
и необичне појаве
___ Пјесма која садржи строфе и риму и коју карактеришу изражена осјећања
аутора
___ Приказивање догађаја оним редом којим су се заиста догађали
___ Оно о чему се у књижевном дјелу говори
___ Врста прозног текста у коме писац говори о себи и свом животу
4. Пред тобом је пјесма Пролеће, коју је написао пјесник Воја Царић. Једном
линијом подвуци ријечи које се римују, двјема линијама подвуци стихове,
а строфе заокружи! (Умјесто једне или двије линије, можеш користити раз­
личите боје.)
Опет креће пролеће
с песмом кроз мој крај.
Дође ласта, дође рода,
зажубори бистра вода
и полете змај.
Топли дани сунчани
изменили свет.
И гле, свуда наоколо,
где је било грање голо
осуо се цвет.
Вредне пчеле почеле
да скупљају мед.
Снега нема, зима није
бацили смо бунде, скије,
лопти сад је ред.
б) Какав је ритам у овој пјесми?
1. Успорен је и осликава тужно расположење.
2. Убрзан је и осликава раздраганост и срећу због доласка прољећа.
3. Уједначен је и осликава свечани тон у пјесми.
153
5. Одреди тему и наведи пјесничке слике у пјесми Јесен Добрише Цесарића.
Она је ту. У тузи кише
По пољима тихо хода,
И куда стиже, увис диже
Усплахирена јата рода.
Полако пење се у брда,
А куда прође, њезин пут
Од отпалог је лишћа жут.
И у дол њиме иду крда.
У језеро унесе немир,
И не видиш му више дна,
А медвјед, кога путем сретне,
Одједном зажели сна.
А када ливадама дуне
Њен вјетар, узбуне се травке.
У стрништима тужно шушти:
То поља слуте снијег и чавке.
На цести увели се лист
У чуду диг`о: гле, ја скачем!
А човјек који хода друмом
Загрнуо се огртачем.
ОДГОВОР:
6. Једну исту појаву или предмет можемо именовати различитим ријечима
(које имају исто значење). Пронађи друге називе за наведене ријечи:
сутон
брдо
емоција
ташна
довитљив
_________ ____________ ___________ ____________ _______________
7. Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.
Стари, сиједи и кратковиди учитељ имао је разред добрих ђака. Колико је
само он волио своје ђаке!
Већ у рано прољеће водио их је на излете по околини, играо се са њима, а
јединице никада није биљежио у дневник. Чак је стари учитељ и заборавио како
се пишу јединице!
Прије неколико дана, био је баш први април, учитељ је као и толико пута ушао
погнуте и насмијане главе у учионицу. Кад тамо – у учионици никога. Празна!
Зачудио се сиједи учитељ. Извадио је наочаре, протрљао их и ставио на нос.
Погледао је поново по клупама. Биле су празне.
154
– Но, но, шта је то с мојим добрим ђацима! Да се нијесу разбољели? Да се
нијесу успавали? Сигурно су се успавали. Знам ја њих, добри су то ђаци. Сваког
тренутка ће дојурити. Зато ћу ја да их причекам...
Гласно је говорио добри учитељ, а изнад сиједог брка скривао му се довитљиви
смијешак. Сјео је за катедру, отворио дневник и уписао наслов сљeдеће лекције.
Онда је устао, почешао се иза уха и одшетао до прозора. Ту је застао, заклонио
шаком очи од сунца и изненађено узвикнуо:
– Аух! Та шта је то на небу?! Колико се само падобранаца спушта из авиона!
Читаво јато! Како се само бијеле!
И гле, одједном су све клупе у учионици оживјеле. Ђаци су као без главе
излетјели из клупа, испод којих су се пажљиво били сакрили. Сви су дојурили
на прозоре – да виде падобранце. Сиједи учитељ се доброћудно окренуо и кроз
осмијех рекао:
– Априлилили!
Падобранаца, наравно, није било. Покуњене главе ђака снуждено су се одво­
јиле од прозора. Хтјели су да се нашале са кратковидим учитељем, а он се
нашалио – с` њима.
Априлилили, Миленко Матицки
1. Када се дешава радња?
2. Гдје се дешава радња?
3. Опиши учитеља. Какав је његов физички изглед? Које су његове особине?
4. Заокружи тачно значење ријечи Априлили:
а) почетак априла
б) нашалио сам се с тобом
в) почетак прољећа
155
8. Прочитај индонежанску бајку Голубица и мрав, а затим ријеши задатке под
а и б:
Једног врелог дана у подне долетјела голубица на ријеку да се напије воде и
угледала мрава који се давио. Брза струја га је носила право према водопаду.
Голубици би жао мрава и она му баци фикусов лист, али лист је пао далеко
од мрава и отпловио низ ријеку. Тада голубица узе у кљун гранчицу и полетје
за мравом. Стигла га је код самог водопада, спустила над саму воду и мрав је
успио да се ухвати за гранчицу. Задовољна голубица полетјела је увис и ускоро
слетјела на обалу.
– Спасила си ми живот! – рекао је мрав голубици. – Можда ћу и ја једном тебе
спасити...
Голубица се насмија:
– Погледај се, мањи си од мог кљуна! Како ти да ми помогнеш?...
Сјутрадан је голубица, не слутећи опасност, лежала у свом гнијезду. А опа­
сност је била близу. Један ловац примијетио је птицу, привукао се дрвету и почео
да нишани. Али у тренутку када је хтио да повуче ороз, мрав га је ујео за врат.
Ловац се тргао, закачио прстом ороз и кроз шуму је загрмио пуцањ. Али, ловац
је промашио! Уплашена пуцњем, голубица је одлетјела.
И мада никада није сазнала ко ју је спасио смрти, мрав је био срећан. А како се
и не би радовао када је добро вратио добрим!
а) Наведи догађаје из датог текста хронолошким редом.
б) Црвеном бојом подвуци оне дјелове текста у којима је присутно приповиједа­
ње, а плавом бојом оне у којима је присутан дијалог.
9. Који од два наведена одломка припада народној, а који савременој бајци?
Одговори, а затим образложи свој одговор.
„Дјевојчица опет кресну о зид шибицу, пламен све унаоколо освијетли, а усред
тога сјаја стајаше њена бака, сва блистава и блага, као у неком блаженству.
– Бакице! – повика дјевојчица. – Узми ме са собом! Знам ја да ће те нестати
кад се угаси шибица, као што је нестало и топле пећи, дивне печене гуске и
прелијепе новогодишње јелке!“
156
„Био један цар, па имао три сина и једну кћер коју је у кавезу хранио и чувао
као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој
допусти да изађе с браћом мало пред двор у шетњу и отац јој допусти.“
ОДГОВОР:
10. У Бајци о дечаку и месецу одреди заплет, врхунац и расплет радње.
Ја често кажем: причала ми мати. Иначе, не знам како бих друкчије и могао да
почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно, давно, када сам
био дете, чуо од своје мајке. И опет морам да признам, мати је моја много лепше
причала. Лепше – то није права реч. Хиљаду пута боље. И више – сто хиљада
пута. Сећам се: лежим тако, ноћ је, а она поче:
– Једном је месец сишао на земљу. Лепо, као човек, силази он низ сребрне
лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази а чизме звецкају и сијају потпетицама
као дукатима. Силази он тако, а свет поустајао, гледа и чуди се:
– Гле, месец! Па и руке има. Ко би рекао да је тако наочит момак!
У селу само један човек није изашао да види ово чудо. Беше то познати твр­
дица, надалеко чувен по својој пакости. Имао је дућан и велику земљу. Свог
слугу, малог Радојицу, нагонио је да ради најтеже послове. А када дође време
вечери, терао би га да пије много воде, па дете после не би могло окусити ништа
од јела. Вода би му толико напунила стомак да у њега више не би могао стати ни
залогај хлеба.
Кришом би по ноћи Радојица узимао свећу и горе, на тавану, у својој собици
читао књиге. Баш књиге. Беше паметно момче. Волео је науку. Али га тврдица
ухвати и истуче. А онда, дршћући од љутње, рече:
– Ето ти месеца, па нека ти он светли. Не дам ја своју свећу. Ионако те џаба
храним. Још ми штету правиш...
Радојица, уплакан и тужан, узео је књигу и сео поред прозора. Месец је сијао,
али његов сјај беше слаб. Узалуд је дечак ширио очи. Једва је разликовао слова.
Заболеше га очи и он остави књигу.
– Ех, мој месече, – пожали се Радојица гледајући у небо – што ниси сунце, па
да осветлиш ову моју собицу. Лепо бих могао читати. И све бих књиге, колико их
год има на свету, прочитао. Нашао бих тако и ону најмудрију књигу у којој пише
како како се беда на земљи сатире.
Спава газда тврдица. Спава мали Радојица. Не слуте да месец силази низ
сребрне степенице. А он лако, са последње пречке, скочи на земљу, дохвати се
пута и, сијајући око себе јаку светлост, упути се баш тврдичиној кући.
157
Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан јер се плашио за свој новац,
бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори једно око.
– Ко си ти и шта тражиш? – питао је трљајући очи које му заблесну месечева
светлост.
– Ја сам месец и, ево, дођох да посветлим малом Радојици да може читати
књиге.
Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње.
– Нећеш! – викну, и још боље затвори врата.
Насмеја се месец, јер њему нису била потребна врата. Поче да се смањује.
Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и уђе кроз отворен проор у
собу малог Радојице. У соби се окачи о један клин о стропу. Заљуља се мало, као
фењер на ветру. А онда јако звизну и пробуди дечака.
Ево ме, дошао сам – рече месец. – Сад можеш мирно и спокојно да читаш.
Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољуби, али се плашио
да не опржи усне.
– Можеш ме слободно пољубити – рече разнежени месец. – Нисам ја врео као
што је врело сунце. Ево, – и он начини прави правцати образ, који мало напући
и пружи. Радојица га, сав срећан, пољуби.
Од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је читао, а месец би
му понекад причао о својим путовањима. И начитан је био месец. Нема књиге у
коју он није завирио. Давао је савете дечаку. А некад би га испитивао. И дечак је
напредовао у наукама. Ускоро се по својој памети рашчуо у широком свету.
Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши и ону најмудрију
књигу, крену по свету да сатире беду. Месец га није напустио. Када су мрачне
ноћи, он жури, пробија облаке, хита да стигне и осветли пут свом пријатељу, који
је одавно нарастао и није више дечак.
Ето: испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича! Тако лепо нико
на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и никад причу не бисте забо­
равили.
Тако лепо прича моја мати.
Бранко Радичевић
Заплет:
Врхунац:
158
Расплет:
а) Ко је аутор овог дјела?
.
б) Да ли је он у исто вријеме и приповједач?
Образложи свој одговор.
в) Наведи књижевне ликове у овом дјелу.
г) Шта ову причу чини бајком?
11. ТЕЖАК СЛУЧАЈ
Лица: Играју два дjечака. Први је болесник, а други љекар.
БОЛЕСНИК: (улаз у ординацију): Добар дан, дошао на преглед. Мама је у чека­
оници.
ЉЕКАР: Здраво. Зашто си дошао?
БОЛЕСНИК: На преглед... Је л` да се скинем?
ЉЕКАР: Чекај... Од чега си болестан?
БОЛЕСНИК: Ја хоћу да се скинем, а ви прегледајте па кажите.
ЉЕКАР: Добро... Боли ли те нешто?
БОЛЕСНИК: (сав збуњен) Ма, не боли... Него сам се у недјељу увече уплашио... па
се уплашила и моја мама, и она ме довела.
ЉЕКАР: Хајде, скини кошуљу. Ц... Ц... шта ти је ово?
БОЛЕСНИК: Огреботина. (Леђа и груди су му изгребени и црвени.)
ЉЕКАР: Па зар преко цијелих леђа?
159
БОЛЕСНИК: То је од кестена.
ЉЕКАР: Говори лијепо: од чега ти је?
БОЛЕСНИК: Кад сам се пео на кестен, оклизнула ми се нога, и ја се сасуљао низ
једну грану, па ме одерало!
ЉЕКАР: Даћу ти ја сасуљао... Добро, проћи ће то.
БОЛЕСНИК: Па, наравно, само је кошуља готова... Не може ни да се закрпи.
ЉЕКАР: (Окреће га к себи): О-хо, а шта је ово?
1. На основу чега можеш да закључиш да је овај текст драмски?
2. Како се зове текст у заградама?
3. Наведи ликове и опиши их.
4. Овај драмски текст је: (Заокружи)
а) смијешан
б) тужан
160
161
Литература
1. Вучковић, Мирољуб, Методика наставе српског језика и књижевности,
Београд, 1993.
2. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С., Активно учење, Београд, 2001.
3. Јукић, Стипан, Настава у којој ученик мисли, Вршац, 2001.
4. Квашчев, Радивој, Подстицање и спутавање стваралачког понашања личности,
Сарајево, 1975.
5. Маринковић, Симеон, Методика креативне наставе српског језика и
књижевности, Београд, 1992.
6. Матерњи језик и књижевност – предметни програм (I – IX разред основне школе);
Подгорица, 2005.
7. Настава матерњег језика и књижевности, Подгорица, Завод за школство, 2009.
8. Петровачки, Љиљана, Методичке апликације, Нови Сад, 2008.
9. Примјена реформских рјешења у основним школама и гимназијама у Црној Гори,
Подгорица, Завод за школство, 2009.
10. Росандић, Драгутин, Методика књижевног одгоја и образовања, Загреб, 1986.
11. Стакић, Мирјана, Стручне методе у настави књижевности, Чачак, 2002.
12. Филиповић, Никола, Могућности и домети стваралаштва ученика и
наставника, Сарајево, 1988.
162
Download

МОЈА ЧИТАНКА