NJEGOŠEVE KOSTI CEO RAT NOSIO U TORBICI
BROJ 61/FEBRUAR 2015. CENA:150 RSD, CG 2 €, BIH 3 KM, MAK 100 DEN
Nikola V. Jovanović
Ludvik Hiršfeld
Novi prilozi
za biografiju
Dragiše
Cvetkovića
Zbog pomoći
Srbima ostao bez
Nobelove nagrade
Dučićeva brošura iz 1908.
Danilo Kiš
Osvajački
planovi
Austro-Ugarske
Od teškog detinjstva
do "dobrovoljnog
progonstva"
E
REVIJE
10 - 2013. GODIN
ZA 2010
GODINU
NARUČITE
SVOJ
PRIMERAK
količine su
ograničene
informacije
na telefon:
011 31 96 321
ili na e-mail:
[email protected]
Rezervišite
svoj primerak na
vreme
1.980
za samo
din.
godinu dana
za godin
Pretplatu
možete naručiti
na telefon:
+381 11 31 96 321
ili na e-mail:
[email protected]
www.pregled.rs
Istorija
REVIJA
Izdavač:
Ecoprint d.o.o.
Generalni direktor:
Drago Delić
Glavni i odgovorni urednik:
Momčilo Karan
Novinari:
Jakša Jovović
Marija Jovanović
Radovan Radović
Marija Božanić
Ljiljana Lukić
Dizajn:
Zoran Mihailović
Prelom:
Milka Milinčić
Fotografija:
Predrag Todorović
Lektor−korektor
Mira Nikitović
Sekretarijat:
011/3196−320,
Redakcija:
011/3196−318
Pretplata:
011/3196−321
Marketing:
011/3196−322; 011/3196−323
www.istorijarevija.com
E−mail:
[email protected]
Ljudski predak od
pre tri miliona godina
imao moderne šake
Č
ovekovi preci su možda mo−
gli da koriste oruđe mnogo
ranije nego što se verovalo.
Naučnici su saopštili da je
analiza fosila kostiju šake
Australopithecus africanusa, ljudskog
predka koji je živeo pre tri do dve miliona
godina u južnoj Africi, pokazala da su
naši preci još tada koristili šake na način
sličan modernom čoveku. Ova vrsta, po−
znata po mešavini ljudskih i majmunolikih
karakteristika, imala je ljudsku sposob−
nost da stisne šaku i samim tim vitla ma−
ljem i da precizno skupi šaku kao da hoće
da pridrži ključ, pokazuje studija čiji sa−
držaj su prenele svetske agencije.
"Snažni stisci šaka povezani su sa pra−
vljenjem i korišćenjem kamenog oruđa pa
je moguće da je i Australopithecus africa−
nus koristio kameno oruđe", rekla je Trej−
si Kivel sa britanskog Univerziteta Kent,
koja je vođa studije objavljene u listu Sci−
ence. Ova vrsta pojavila se pola miliona
godina pre prvih dokaza o kamenom
oruđu.
Naučnici su do sada navodili da je
Homo habilis prvi počeo da koristi kame−
no oruđe pre oko 2,4 miliona godina.
Naučnici su ispitivali trabekularne kosti
šimpanzi i drugih majmuna, modernog
čoveka i ljudskih predaka da bi videli
"razvoj" kostiju. Trabekularna kost menja
se tokom života zavisno od toga kako se
koristi i pokazuje kako je osoba koristila
svoje zglobove i šake. Naučnici su pro−
našli izrazito asimetrični šablon u distri−
buciji trabekularne kosti u šaci modernog
čoveka koji pokazuje da se šaka koristi
za snažno stiskanje ali i precizan stisak
potreban za, na primer, držanje ključa.
Sličan šablon pojavio se ne samo kod ne−
andertalaca koji su koristili kameno
oruđe i drugih naših predaka već i kod
mnogo starijeg Australopithecus africa−
nusa. Ovaj šablon ne postoji kod šimpan−
zi, našeg najbližeg genetskog rođaka čiji
je poslednji zajednički predak sa ljudima
živeo pre oko sedam miliona godina.
Novi dokazi
pokazuju da su vrste
Australopithecusa
više ličile na ljude
po svom
ponašanju
nego što se
ranije verovalo
"Ovi dokazi pokazuju da su vrste Austra−
lopithecusa više ličile na ljude po svom
ponašanju nego što se ranije verovalo i
trebalo bi da naše napore usmerimo na
pronalaženje ostataka oruđa koje su kori−
stili, bilo da je radeno od kamena, drveta
ili kosti", rekao je paleontolog Metju Ski−
ner koji je takođe radio na studiji. Tanjug
februar 2015.
Štampa: Politika a.d.
CIP − Katalogizacija u publikaciji
Dobitnici knjige o Obiliću
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
93/94
Mesečno
ISSN 1821−4096 = Istorija (Beograd, 2010)
COBISS.SR−ID 172587788
Distribucija
Umesto planirane tri poklanjamo četiri knjige "Miloš Obi−
lić u narodnoj poeziji i legendi"("Svet knjige", Beograd,
2014). Dobitnici su: E−gimnazija iz Novog Sada, Alek−
sandar Stanić iz Leskovca, Mensud Muharemović iz Au−
stralije i Sanja Crnobrnja iz Aleksandrovca. Knjige će do−
bitnicima biti dostavljene poštom.
BEOKOLP d.o.o.
Istorija 3
IZ SADRŽAJA
Neustrašivi ustanik Dimitrije Parezan
Veliki junak Prvog srpskog ustanka, Dimitrije Parezan,
vojničkim podvizima istakao se u mnogim bitkama, najviše u boju na Batočini. Rodio se u kragujevačkoj nahiji,
u selu Brzanu, u drugoj polovini 18. veka. Preci su mu se
u Brzan doselili iz starovlaškog sela Komadine. Prema
porodičnom predanju, Dimitrije se još pre ustanka odlikovao neustrašivošću, suprotstavljao se Turcima zulumćarima i planirao u svom kraju bunu protiv njih. Nekoliko puta se sastajao sa Karađorđem dogovarajući se
o podizanju ustanka... Pružajući otpor neprijatelju Parezan je junački poginuo u bici na Mozgovu 1813. godine.
Partizansko bure
sa Fruške gore
strane 20 − 21
BožŽidar Karađorđević, umetnik i putopisac
U „Istoriji“ (broj 18) smo već pisali o Božidaru Karađorđeviću, ali je on bio toliko svestrana ličnost, da
se o njemu uvek može napisati nešto novo i interesantno. Zato smo odlučili da objavimo tekst mr Lidije
Jakšić, koordinatorke za program i odnose sa javnošću u Kući kralja Petra I u Beogradu, povodom nedavno organizovane izložbe „U traganju za tišinom Božidar Karađorđević kao umetnik i putopisac novoga
veka“. Lidija Jakšić je bila i autor te izložbe.
strane 26 − 27
Krvave metode Juraja Špilera
Kako je policijski službenik Kraljevine Jugoslavije dr Juraj Špiler
(1900-1949) u vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom
ratu postao predstojnik Komande javne bezbednosti za Banat
i od 1941. do 1944. godine bio strah i trepet u tom delu Vojvodine, hapseći i ubijajući komuniste, pripadnike narodnooslobodilačkog pokreta i sve njihove pristalice? Kakve je sve metode primenjivao u svom krvavom delovanju? I kako je, kada je pred kraj
rata pobegao u Nemačku, pokušao da se dodvori Amerikancima, ne želeći da bude izručen Jugoslaviji koja ga je tražila kao ratnog zločinca? Odgovore na ova pitanja dajemo
u drugom nastavku teksta o dr Juraju Špileru.
strane 32 − 38
Sima Žikić ostavio značajna dela
Timočanin koji je početkom 20. veka bogoslovske škole završio
u Rusiji i upoznao čuvenog Lava Tolstoja, vratio se zbog obaveze vojne službe u Srbiju, i ceo život posvetio svešteničkom pozivu, vaspitavanju omladine i pomaganju siromašnih, ali je iza
sebe ostavio i značajna likovna i književna dela. Ako bi književni
kritičari iskreno zavirili u njegovo delo, sasvim opravdano mogli
bi povući bliske paralele sa imenima i njegovim savremenicima
kakvi su Grigorije Božović i Dragiša Vasić, i da ga, nakon toliko
vremena približe toj ravni. Likovno delo Sime Žikića takođe zavređuje poseban značaj u mozaiku sveukupne srpske likovne
umetnosti.
strane 44 − 46
4 Istorija
strane 50 − 51
Među velikim brojem interesantnih predmeta iz perioda Narodnosolobodilačke
borbe (1941-1945) koje poseduje Muzej
Vojvodine je i tzv. „partizansko bure“. U pitanju je sprava korišćena za dezinfekciju i
dezinsekciju odeće parenjem, bez pranja.
Radi na principu tzv. „Kohovog lonca“,
istom koji se primenjuje kod posuđa za kuvanje na pari. Ovaj metod dezinfekcije
odeće kod trupa prvi put je primenjen u
Južnoj Africi, u Burskom ratu (18991902). Korišćen je masovno i u Prvom
svetskom ratu, a u Srbiju su ga doneli pripadnici savezničkih sanitetskih misija.
Knjige na popustu
PRODAJEM knjige, luksuzna,
kapitalna izdanja, tvrdi povez,
po povoljnim cenama:
Momir S. Pavlićević, Radivoje S.
Jevtić, str. 630 „Privredna komora
Srbije 1857-2007“ (600 dinara)
Arčibald Rajs, „Zločini nad Srbima u
Velikom ratu“, priredio dr Miloje
Pršić, 800 dinara
General Veljko Antunović, „Kosovska
bitka - velika srpska pobeda“, 600
dinara
„Miloš Obilić u narodnoj poeziji i legendi“, priredio Stevo Ćosović, 500
dinara
Marko Vrbica „Dejan Stanković“, o
životu i karijeri fudbalskog asa, 800
dinara
Olivera Katarina, „Aristrokratsko
stopalo“, biografija, 400 dinara
Kontakt: 064/1626-663
Download

Zbog pomoći Srbima ostao bez Nobelove nagrade