PRIRU^NIK
O RATNOM PRAVU
ZA [email protected] SNAGE
BELE[KA
Ovaj Priru~nik je rezultat autorovog iskustva u obuci iz ratnog prava i
upotrebi prethodnog nacrta ovog Priru~nika putem me|unarodnih kurseva u toku nekoliko godina. Usmeren je na ispunjavanje potreba svih tipova oru`anih snaga i svih komandnih nivoa.
Ratno pravo obuhvata me|unarodno obi~ajno pravo i ugovorno pravo,
posebno Ha{ke i @enevske konvencije; one zajedno sadr`e nekoliko stotina odredbi.
Da bi bitne odredbe mogle biti shva}ene i primenjene od strane oru`anih
snaga, autor je zapo~eo i pripremio Priru~nik u vojni~kom stilu uz preporuke za akciju i pona{anje.
Priru~nik ne obuhvata odgovornosti Me|unarodnog komiteta Crvenog
krsta.
Autor: Frederik de Mulinen: pukovnik, pravnik, zavr{io komandno-{tabnu {kolu. Vr{io je razli~ite komandne i {tabne du`nosti u Vojsci [vajcarske. U Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta bio je zadu`en za obuku iz ratnog prava (prava
oru`anih sukoba) oru`anim snagama uop{te. Direktor vojnih kurseva iz ratnog
prava na Me|unarodnom institutu za humanitarno pravo i Me|unarodnom komitetu vojne medicine i farmacije. ^lan Saveta direktora i predsednik Komiteta za
za{titu ljudskog `ivota u oru`anim sukobima u Me|unarodnom dru{tvu za vojno
pravo i ratno pravo.
FREDERIK DE MULINEN
PRIRU^NIK
O RATNOM PRAVU
ZA [email protected] SNAGE
ME\UNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA
@ENEVA
Izdava~i:
Dru{tvo Crvenog krsta SCG
Me|unarodni komitet Crvenog krsta
ISBN 86-84251-15-6
WEB http://www.icrc.org
Sadr`aj
Strana
UVOD
xv
OSNOVNI ME\UNARODNI SPORAZUMI
O RATNOM PRAVU
xxi
DEO 1.
SPISAK POJMOVA
Uvod
1
Ratno pravo i oru`ane snage
Glava A Ratno pravo
Glava B Vrste prava
Glava C Pravni polo`aj dr`ava
Glava D Primena ratnog prava
Glava E Pregled pravila za neme|unarodne
oru`ane sukobe
Glava F Oru`ane snage po ratnom pravu
Glava G Ratno pravo kao kodeks pona{anja i
postupanja oru`anih snaga
2
3
4
4
6
10
Odeljak 1.2.
Osnovne kategorije lica i objekata
Glava A Borci
Glava B Civilna lica
Glava C Vojni ciljevi
Glava D Civilni objekti
11
11
12
12
13
Odeljak 1.3.
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Glava A Svrha
Glava B Vojna sanitetska slu`ba
Glava C Civilna medicinska slu`ba
Glava D Versko osoblje i objekti
13
13
14
17
18
Odeljak 1.1
vii
7
9
[email protected]
Glava E
Glava F
Glava G
Glava H
Glava I
Civilna za{tita
Kulturni i verski objekti uop{te
Obele`eni objekti kulture
Gra|evine ili postrojenja koji sadr`e
opasne sile
Demilitarizovane zone
Odeljak 1.4.
@rtve rata
Glava A Ratni zarobljenici
Glava B Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
Glava C Poginuli
DEO 2.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
19
21
21
23
24
24
24
25
26
Uvod
27
Odeljak 2.1.
Razvoj sukoba
Glava A Po~etak oru`anog sukoba
Glava B Eskalacija oru`anog sukoba
Glava C Smirivanje i kraj oru`anog sukoba
28
28
28
31
Odeljak 2.2.
Mirnodopske pripremne mere
Glava A Strate{ke mere
Glava B Izvr{ne i administrativne mere
32
32
34
Odeljak 2.3.
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Glava A Strate{ke mere
Glava B Izvr{ne i administrativne mere
Glava C Osnovna za{tita
Glava D Osnovne kategorije lica i objekata
Glava E Posebno za{ti}ena lica i objekti
Glava F @rtve rata
Glava G Represalije
Glava H Delovanje posrednika
Glava I Du`nost i delovanje neutralnih dr`ava
37
37
39
41
46
46
50
50
51
54
Odeljak 2.4.
Mere nakon oru`anog sukoba
Glava A Uspostavljanje normalnih uslova
Glava B Repatrijacija i osloba|anje
lica i objekata
Glava C Nestala i poginula lica
56
56
viii
56
57
[email protected]
DEO 3.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Uvod
59
Op{ta odgovornost
Glava A Op{ta odgovornost
u vojnim operacijama
Glava B Odgovornost svakog stare{ine
59
Odeljak 3.2.
Obuka iz ratnog prava
Glava A Na~ela obuke
Glava B Instruktor ratnog prava
Glava C Osnovni nivoi i kategorije obuke
Glava D Referentni dokumenti
61
61
63
63
65
Odeljak 3.3.
Organizacija
Glava A Organizacioni principi
Glava B Operativni i geografski kontekst
Glava C Posebno za{ti}ena lica i objekti
Glava D Multinacionalne snage i problemi
Glava E Saradnja sa civilnim vlastima
66
66
66
68
69
70
Odeljak 3.4.
Specifi~ne okolnosti
Glava A Ratovanje izme|u nejednakih snaga
Glava B Akcije u neuobi~ajenom okru`enju
Glava C Neuobi~ajene okolnosti snabdevanja
i evakuacije
72
72
74
Odeljak 3.1.
DEO 4.
60
60
74
KOMANDOVANJE
Uvod
77
Odeljak 4.1.
Vojni zadatak
77
Odeljak 4.2.
Elementi za odlu~ivanje
77
Glava A
Glava B
77
Glava C
Glava D
Odeljak 4.3.
Prikupljanje informacija
Mere predostro`nosti koje zahteva
ratno pravo
Takti~ka situacija
Vojna nu`nost
Dono{enje odluka
Glava A Vremenski faktor
Glava B Procena
ix
79
80
81
82
82
83
[email protected]
Glava C
Glava D
Glava E
Odluka
Zadaci pot~injenih
Saradnja sa civilnim vlastima
Odeljak 4.4.
Kontrola izvr{enja
Glava A Na~ela kontrole
Glava B Prilago|avanja u toku izvr{enja
DEO 5.
IZVO\ENJE OPERACIJA
83
85
86
86
86
87
Uvod
89
Odeljak 5.1.
Izvo|enje operacija uop{te
Glava A Na~ela izvo|enja
Glava B Potrebne informacije
Glava C Sredstva borbe
Glava D Metode borbe
Glava E Predvi|eni efekti obmane
Glava F Zone isklju~enja i sli~na podru~ja
Glava G Specifi~no za{ti}eni objekti
Glava H Za{ti}ene zone
Glava I Saradnja sa civilnim vlastima
89
90
91
91
92
93
95
96
97
99
Odeljak 5.2.
Izvo|enje napada
100
Odeljak 5.3.
Izvo|enje odbrane
101
Odeljak 5.4.
Pokreti i sme{taj
103
DEO 6.
PONA[ANJE U AKCIJI
Uvod
Odeljak 6.1.
Borba
Glava A
Glava B
Glava C
Glava D
Glava E
Glava F
Glava G
Glava H
Glava I
106
Na~ela vo|enja borbi
Strani brodovi
Strani avioni
Zone isklju~enja i sli~na podru~ja
Specifi~no za{ti}ena lica i objekti
Za{ti}ene zone
Tra`enje `rtava borbe
Zarobljavanje `rtava borbe
Saradnja sa civilnim vlastima
x
107
107
107
108
108
109
110
111
111
112
[email protected]
Odeljak 6.2.
Zarobljena lica i objekti
Glava A Neprijateljski borci
Glava B Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
Glava C Poginuli
Glava D Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje
Glava E Neprijateljsko vojno versko osoblje
Glava F Neprijateljski vojni objekti
113
113
115
116
117
117
118
Odeljak 6.3.
Neneprijateljski kontakti sa neprijateljem
Glava A Jednostrane mere
Glava B Prekid borbe
Glava C Procedure
119
119
119
120
Odeljak 6.4.
Mere nakon borbe
Glava A Vojne mere
Glava B Saradnja sa civilnim vlastima
121
121
122
DEO 7.
TRANSPORT
Odeljak 7.1.
Odeljak 7.2.
Odeljak 7.3.
Uvod
125
Transport
Glava A Na~ela vojnog transporta
Glava B Odvojeni vojni, sanitetski i
civilni transport
Glava C Zajedni~ki vojni, sanitetski i civilni
transport
Glava D Saradnja sa civilnim vlastima
126
126
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
Glava A Ratni zarobljenici
Glava B Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
Glava C Poginuli
Glava D Neprijateljsko vojno
sanitetsko osoblje
Glava E Neprijateljsko vojno versko osoblje
Glava F Neprijateljski vojni objekti
Snabdevanje
Glava A Na~ela snabdevanja
Glava B Snabdevanje medicinskim
materijalom
Glava C Snabdevanje verskih objekata
xi
127
128
128
129
129
131
132
133
133
133
134
134
135
135
[email protected]
Odeljak 7.4.
DEO 8.
Sanitetski transport
Glava A Na~ela sanitetskog transporta
Glava B Sanitetski transport na kopnu
Glava C Sanitetski transport na moru i
ostalim vodama
Glava D Vazdu{ni sanitetski transport
136
136
137
137
139
POZADINA
Uvod
143
Odeljak 8.1.
Logisti~ke baze
Glava A Na~ela logistike
Glava B Baze za vojno snabdevanje i odr`avanje
Glava C Baze vojne sanitetske slu`be
144
144
147
148
Odeljak 8.2.
Tretman zarobljenih lica i objekata
Glava A Ratni zarobljenici
Glava B Ranjenici i bolesnici
Glava C Smrt ratnih zarobljenika
Glava D Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje
Glava E Neprijateljsko vojno versko osoblje
Glava F Neprijateljski vojni objekti
149
149
159
160
161
162
163
Odeljak 8.3.
Civilni poslovi
Glava A Saradnja sa civilnim vlastima
Glava B Strani dr`avljani
Glava C Civilni poslovi na slobodnoj
stranoj teritoriji
164
164
165
Odeljak 8.4.
Kaznene mere
Glava A Kr{enja ratnog prava
Glava B Sudski procesi
Glava C Su|enja ratnim zarobljenicima
Glava D Su|enja stranim dr`avljanima
167
167
169
170
172
DEO 9.
OKUPACIJA
Odeljak 9.1.
166
Uvod
173
Pravo okupacije
Glava A Definicije
Glava B Odgovornost
174
174
174
xii
[email protected]
Odeljak 9.2.
Odeljak 9.3.
Posebne odredbe o okupaciji
Glava A Administracija
Glava B Stanje civilnog stanovni{tva
Glava C Kretanje civilnih lica
Glava D Bezbednosne mere u odnosu
na stanovni{tvo
Glava E Kaznene mere
175
175
177
179
180
181
Kontrola okupacije
Glava A Na~ela kontrole
Glava B Mere okupiraju}e sile
Glava C Mere vlasti i stanovni{tva
okupirane teritorije
183
183
184
Odeljak 9.4.
Borbena dejstva na okupiranoj teritoriji
184
DEO 10.
NEUTRALNOST
Uvod
184
187
Odeljak 10.1. Pravo neutralnosti
Glava A Definicije
Glava B Odgovornost
188
188
188
Odeljak 10.2. Posebne odredbe o neutralnosti
Glava A Podru~ja ratnih operacija
Glava B Pristup neutralnom prostoru uop{te
Glava C Privremeni pristup neutralnom prostoru
Glava D Zarobljavanje pripadnika zara}enih
oru`anih snaga
189
189
190
190
Odeljak 10.3. Kontrola neutralnosti
Glava A Na~ela kontrole
Glava B Mere neutralne dr`ave
Glava C Mere zara}enih strana
193
193
194
195
Odeljak 10.4. Borbena dejstva u neutralnom prostoru
195
191
ANEKS 1
POSEBNE ODREDBE O
SPECIFI^NOM [email protected]
Odeljak 1.
Uvod
197
Odeljak 2.
Zabrane
198
xiii
[email protected]
Odeljak 3.
Mine i sli~no oru`je
Glava A Definicije
Glava B Uslovi za dozvoljenu upotrebu
200
200
201
Odeljak 4.
Zapaljiva oru`ja
Glava A Definicije
Glava B Uslovi za dozvoljenu upotrebu
202
202
203
Odeljak 5.
Pomorske mine
203
ANEKS 2
IDENTIFIKACIJA
Odeljak 1.
Li~ni dokumenti pojedinaca
Glava A Identifikacione kartice
Glava B Identifikacione plo~ice
Glava C Sadr`aj
Glava D Preporu~eni dodatni podaci na
identifikacionoj kartici
205
205
206
206
Odeljak 2.
Znaci raspoznavanja
Glava A Uvod
Glava B Kategorije
Glava C Upotreba
208
208
208
210
Odeljak 3.
Signali raspoznavanja
Glava A Uvod
Glava B Sanitetski svetlosni signal
raspoznavanja
Glava C Sanitetski radio signal raspoznavanja
Glava D Sanitetski radarski signal
raspoznavanja
Glava E Sanitetski podvodni akusti~ni
signal raspoznavanja
Glava F Ostali signali
211
211
RATNO PRAVO: REZIME ZA STARE[INE
207
212
212
213
213
214
`ute stranice
RATNO PRAVO: PRAVILA PONA[ANJA U AKCIJI crvene stranice
RATNO PRAVO: PROGRAM OBUKE
xiv
plave stranice
Uvod
1. Moderno ratno pravo
Razni me|unarodni sporazumi koji upravljaju oru`anim sukobima
datiraju iz razli~itih perioda: osnovne Ha{ke konvencije iz 1907. godine,
najnovije @enevske konvencije i Ha{ka konvencija o kulturnim dobrima
iz 1949. i 1954. godine, Dopunski protokoli uz @enevske konvencije i
Konvencija o odre|enom konvencionalnom naoru`anju iz 1977. i 1980.
godine. Ovi razli~iti ugovori o ratnom pravu odra`avaju potrebe, koncepte, okolnosti i jezik svog vremena.
Kao posledica toga {to moderni oru`ani sukobi postaju sve kompleksniji, ratno pravo tako|e postaje sve komplikovanije. Vojska smatra da je
te{ko razlu~iti ono {to je za njih va`no.
2. Odgovornost dr`ave
Dr`ave koje su prihvatile me|unarodne sporazume o ratnom pravu
obavezane su „da }e po{tovati ove sporazume i da }e im obezbediti po{tovanje u svakoj prilici“.
Budu}i da ratno pravo ne mo`e ustanoviti detaljne odredbe za sve
slu~ajeve, potrebno ih je precizirati. Ovo se jedino mo`e i mora u~initi
na nacionalnom nivou u skladu sa odre|enim situacijama i potrebama
svake dr`ave.
Stoga se mora, unutar svake dr`ave, razmatrati ratno pravo uz strategijski pristup. Strate{ka situacija (geografska, ekonomska, politi~ka, vojna) jedne dr`ave je determinanta za unutra{nja poja{njavanja i preciziranja koja su nu`na za postizanje efikasnog po{tovanja ratnog prava.
xv
[email protected]
Kao posledica porasta uklju~enosti civilnog stanovni{tva u oru`ane
sukobe, moderno ratno pravo je postalo pitanje od op{teg zna~aja, ve} u
vreme mira, za razli~ite organe i njihove agente unutar dr`ave.
3. Potreba za Priru~nikom za oru`ane snage
Zbog razli~itih nacionalnih pristupa ratnom pravu i njegovoj primeni,
postoji manjak dostupnih sa`etih prezentacija ratnog prava prilago|enih
potrebama oru`anih snaga.
Postoji potreba za dokumentom koji bi sledio koncept i strukturu vojnih priru~nika uop{te. Tako bi vojnik - ~italac odmah prona{ao ono {to
je za njega bitno u odnosu na njegovu poziciju unutar komandnog lanca
i na datu situaciju.
Da bi se popunila takva praznina, pripremljen je sada{nji Priru~nik o
ratnom pravu za oru`ane snage.
4. Namena i sadr`aj Priru~nika
Ovaj Priru~nik ima dvojnu namenu, budu}i da je namenjen:
– za upotrebu kao referentna knjiga na me|unarodnim i nacionalnim
kursevima ratnog prava;
– za upotrebu kao kodeks pona{anja unutar oru`anih snaga.
Op{ti pristup Priru~nika u pogledu oru`anih sukoba i prava koje njima upravlja je strate{ki.
Od strate{kog nivoa pa nani`e, primena ratnog prava ubrzano postaje pitanje unutra{njeg reda i discipline. Ono se odnosi i na komandnu odgovornost.
Glavni deo ratnog prava bavi se me|unarodnim oru`anim sukobima,
dok se svega nekoliko odredbi odnosi na neme|unarodne oru`ane sukobe.
Me|utim, oru`ane snage ne mogu u~iti i primenjivati razli~ite na~ine delovanja i pona{anja za me|unarodne i neme|unarodne oru`ane sukobe.
Kao dodatak, u unutra{njem oru`anom sukobu detaljna ratna pravila su
neophodna u praksi, ~ak i ako se formalno ne primenjuju. Stoga, zara}ene
strane i oru`ane snage uklju~ene u neme|unarodni oru`ani sukob moraju
u praksi slediti kompletnije odredbe o me|unarodnom oru`anom sukobu.
Iz tog razloga, Priru~nik odra`ava pravo koje upravlja me|unarodnim oru`anim sukobom, ali se, gde god je to mogu}e, obra}a stranama u
sukobu radije nego dr`avama.
xvi
[email protected]
Pravila u Priru~niku su namenjena stranama u bilo kojem oru`anom
sukobu, nezavisno o sporazumima koji formalno obavezuju spomenute
strane i nezavisno od razloga ili prirode sukoba.
Priru~nik se uglavnom sastoji od na~ela, pravila i procedura zasnovanih na odredbama sporazuma. On tako|er odra`ava neka obi~ajna pravila, kao i praksu dr`ava. Na kraju, Priru~nik predla`e mere za prakti~no
izvo|enje koje treba preduzeti u celom komandnom lancu, od glavnokomanduju}ih nani`e.
Priru~nik je u duhu kodeksa pona{anja. Kao posledica toga, oni koji
po{tuju red i disciplinu i pona{aju se u skladu sa Priru~nikom uvek }e biti u skladu sa ratnim pravom.
Kao rezultat ovakvog koncepta, Priru~nik ne bi trebalo da ima bilo
kakav pravni efekat. On se ne mo`e koristiti kao referenca za krivi~no
gonjenje.
5. Struktura Priru~nika
Priru~nik je podeljen u deset delova, od kojih se svaki odnosi na jedan od glavnih predmeta u okviru desetodnevnih kurseva Me|unarodnog instituta za humanitarno pravo (San Remo, Italija), koji se smatraju
op{tim ili osnovnim kursevima.
Nakon osvrta na osnovne pojmove, Priru~nik polazi od strate{kog nivoa govore}i o kontroli ili upravljanju oru`anim sukobom.
Priru~nik, zatim, prati uobi~ajeni proces komandovanja i odlu~ivanja
do bojnog polja, uz kona~ne takti~ke odluke na terenu. Nastavlja sa merama koje treba preduzeti u korist lica i objekata na bojnom polju, za vreme transporta i u udaljenim pozadinskim podru~jima u kojima svi problemi ratnog prava moraju da budu re{eni.
Priru~nik zavr{ava dvema specifi~nim situacijama okupacije i neutralnosti.
Kao odgovor na situacije modernog ratovanja, kopnene, pomorske i
vazdu{ne operacije, odgovaraju}i problemi ratnog prava su predstavljeni zajedno.
Tako ima deset slede}ih delova:
1. Spisak pojmova
2. Kontrola oru`anog sukoba
3. Komandna odgovornost
4. Komandovanje
5. Izvo|enje operacija
6. Pona{anje u akciji
xvii
[email protected]
7. Transport
8. Pozadina
9. Okupacija
10. Neutralnost
Da bi svaki deo Priru~nika bio kompletan, neka preklapanja su neizbe`na i neophodna. Ali, pristup je uvek odgovaraju}i glavnom predmetu
razmatranog dela, a preklapanja su svaki put predstavljena iz drugog
ugla.
Razni aneksi olak{avaju razumevanje i upotrebu Priru~nika.
6. Korisnici
Priru~nik je prvenstveno namenjen vi{im komandama koje imaju
osoblje na raspolaganju. Odnosi se na odredbe ugovornog prava i nazna~uje gde se mogu prona}i puni detalji kad god je to potrebno.
Tri dokumenta (obojene strane), sadr`ana u Priru~niku, mogu se tako|e koristiti odvojeno: Rezime za stare{ine, Pravila pona{anja u akciji
i Program obuke.
Rezime za stare{ine (`ute stranice) sadr`i, bez pozivanja na ugovorno
pravo, ono {to komandanti koji izvr{avaju takti~ke zadatke treba da znaju i ~ine.
Pravila pona{anja u akciji (crvene stranice) namenjena su najni`im
takti~kim nivoima: komandirima voda, ni`im podoficirima i vojnicima.
Jednostavno, direktnim jezikom re~eno, ona propisuju pona{anje i delovanje. Dakle, mogu se koristiti za obuku unutar ~ete, eskadrone ili baterije kopnenih snaga i, uz prikladnu adaptaciju, unutar mornari~kih i vazduhoplovnih snaga. Ova Pravila donose najbitnija na~ela koja svako
vojno lice treba da zna i primenjuje.
Program obuke (plave stranice) namenjen je kao vodi~ instruktorima
da zapo~nu, organizuju i vr{e prakti~nu obuku iz ratnog prava, prilago|enu stvarnim potrebama polaznika.
7. Obja{njenja
S obzirom na to kako su oru`ane snage uspostavljene, organizovane i
obu~ene za vojne operacije, po`eljna je upotreba izraza „ratno pravo“ u
priru~niku koji je posebno za njih namenjen. Termin „ratno pravo“ je lako razumljiv i kra}i nego „pravo oru`anih sukoba“, dok izraz „humani-
xviii
[email protected]
tarno pravo“ zahteva obja{njenje i pre~esto se me{a sa „ljudskim pravima“.
Reference ugovornog prava su date ispod svakog zaglavlja. Glavni
ugovori i odgovaraju}e skra}enice su ni`e navedene.
Nikakve posebne reference nisu date:
– za pravila op{teg karaktera, zasnovana na temeljnim na~elima i koja se
odnose na obi~ajno pravo;
– za sintezu ili spisak nekoliko odredbi;
– za pravilo koje tra`i nacionalnu specifikaciju ili organizacione mere;
– za radnju ili pona{anje koje je logi~na posledica pravnog pravila ili
takti~ke situacije;
– za preporu~eno delovanje i / ili pona{anje.
xix
Osnovni me|unarodni ugovori
o ratnom pravu
1. Op{ti i koji se odnose na ratovanje na kopnu
Konvencija o zapo~injanju neprijateljstava, Hag, 18.
oktobar, 1907. g.
H. III
Konvencija o zakonima i obi~ajima rata na kopnu, Hag,
18. oktobar, 1907. g., uz:
- Aneks: Pravilnik o zakonima i obi~ajima rata na
kopnu
H. IV
Sporazum o za{titi umetni~kih i nau~nih institucija i
istorijskih spomenika (Rerih pakt), Va{ington, 15. april,
1935. g.
Va{ington
Konvencija za pobolj{anje polo`aja ranjenika ibolesnika u oru`anim snagama u ratu, @eneva, 12. avgust,
1949. g.
G. I
Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, @eneva, 12. avgust, 1949. g.
G. III
Konvencija o za{titi gra|anskih lica za vreme rata, @eneva, 12. avgust, 1949. g.
G. IV
Konvencija o za{titi kulturnih dobara u oru`anom sukobu, Hag, 14. maj, 1954. g., sa:
- Pravilnik o izvr{avanju Ha{ke konvencije o za{titi
kulturnih dobara u oru`anom sukobu
- Protokol o za{titi kulturnih dobara u oru`anom sukobu
H. CP
Dopunski protokol uz @enevske konvencije od 12.
avgusta, 1949. g. o za{titi `rtava me|unarodnih oru`anih sukoba (Protokol I), @eneva, 8. juna, 1977. g.
G. P. I
xxi
H. IV. R.
H. CP. R
H. CP. P
OSNOVNI ME\UNARODNI UGOVORI O RATNOM PRAVU
Dopunski protokol uz @enevske konvencije od 12.
avgusta, 1949. g., o za{titi `rtava neme|unarodnih oru`anih sukoba (Protokol II),
G. P. II
2. More
Konvencija o statusu neprijateljskih trgova~kih brodova
na po~etku neprijateljstava, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. VI
Konvencija o pretvaranju trgova~kih brodova u ratne
brodove, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. VII
Konvencija o bombardovanju od strane pomorskih
snaga u ratu, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. IX
Konvencija o odre|enim ograni~enjima vr{enja prava
uzap}enja u pomorskom ratu, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. XI
Deklaracija o pravu pomorskog ratovanja, London, 26.
februar, 1909. g. (nijedan potpisnik je nije ratifikovao)
London.
dekl.
Pravo pomorskog ratovanja koje upravlja odnosima
me|u zara}enim stranama. Priru~nik prihva}en od
Instituta za me|unarodno pravo (Oksfordski priru~nik
za pomorsko ratovanje), Oksford, 9. avgust, 1913. g.
Oksford
Proce` s-verbal o pravilima podmorni~kog ratovanja
utvr|ena u Delu IV Londonskog sporazuma od 22. aprila, 1930. g., London, 6. novembar, 1936. g.
London. PV
Konvencija o pobolj{anju polo`aja ranjenika, bolesnika
i brodolomnika u oru`anim snagama na moru, @eneva,
12. avgust, 1949. g.
G. II
3. Vazduh
Pravila vazdu{nog ratovanja. Nacrt Komisije pravnika
u Hagu, decembar 1922 - februar 1923. g. (nije usvojen
u obavezuju}oj formi)
xxii
H. AW
OSNOVNI ME\UNARODNI UGOVORI O RATNOM PRAVU
4. Neutralnost
Konvencija o pravima i du`nostima neutralnih sila i lica
u slu~aju rata na kopnu, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. V
Konvencija o pravima i du`nostima neutralnih dr`ava
ratu na moru, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. XIII
Konvencija o pomorskoj neutralnosti, Havana, 20. februar, 1928. g.
Havana
5. Oru`je
Deklaracija o zabrani upotrebe odre|enih projektila u
ratu, St. Petersburg, 29. novembar - 11. decembar,
1868. g.
St.
Petersburg
Deklaracija o zabrani projektila koji se {ire, Hag, 29.
jul, 1899. g.
H. Dekl.
Konvencija o postavljanju automatskih podmorskih
kontaktnih mina, Hag, 18. oktobra, 1907. g.
H. VIII
Deklaracija o zabrani izbacivanja projektila i eksploziva iz balona, Hag, 18. oktobar, 1907. g.
H. XIV
Protokol o zabrani zagu{ljivih, otrovnih i drugih gasova i bakteriolo{kih metoda ratovanja, @eneva, 17. jun,
1925. g.
G. BC
Konvencija o zabrani ili ograni~avanju upotrebe odre|enih vrsta konvencionalnog naoru`anja za koje se
mo`e smatrati da izazivaju prekomerne traumatske
efekte ili da deluju bez razlikovanja u pogledu ciljeva,
@eneva, 10. oktobar, 1980. g:
- Protokol o fragmentima oru`ja koji se ne mogu otkriti (Protokol I),
- Protokol o zabrani ili ograni~avanju upotrebe mina,
mina iznena|enja i drugih sredstava (Protokol II),
- Protokol o zabrani ili ograni~avanju upotrebe zapaljivih oru`ja (Protokol III)
G. CW
xxiii
G. CW. P. I
G. CW. P. II
G. CW. P. II
Part 1.
Osnovni pojmovi
Uvod
Ovaj deo se bavi osnovnim definicijama ratnog prava kao takvog,
njegovom upotrebom u i od strane oru`anih snaga i raznim kategorijama
lica i objekata ustanovljenih ratnim pravom.
Odeljak 1.1.
Ratno pravo i oru`ane snage, odnosi se na definiciju
pojma, namenu, kategorije i primenu ratnog prava i njegovoj va`nosti za oru`ane snage;
Odeljak 1.2.
Osnovne kategorije lica i objekata, odnosi se na lica i
objekte, bilo da su vojni ili civilni;
Odeljak 1.3.
Posebno za{ti}ena lica i objekti, odnosi se na definiciju
lica i objekata koji imaju posebnu za{titu zbog svoje
funkcije, vrednosti, faktora opasnosti ili va`nosti;
Odeljak 1.4.
@rtve rata, odnosi se na definiciju ratnih zarobljenika, na
ranjene, bolesne i brodolomnike, te na poginule.
1
1.
1.1.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
Section 1.1.
Ratno pravo i oru`ane snage
Ratno pravo
1.
2.
Namena
St. Petersburg,
preambula
Ratno pravo ima za cilj da, koliko god je to
mogu}e, ograni~i strahote rata
Obi~ajno pravo,
ugovorno pravo
Ratno pravo je u po~etku bilo potpuno obi~ajno, zasnovano na utvr|enoj praksi ili
obi~aju (npr. objava rata, primirje, predaja).
Stoga, ratno pravo uskla|uje vojne potrebe
sa zahtevima humanosti. Tako pravi razliku
izme|u onoga {to je dozvoljeno (zakonito) i
onoga {to nije dozvoljeno (nezakonito).
Ono sve vi{e postaje predmet me|unarodnih ugovora usvojenih na me|unarodnim
konferencijama.
3.
4.
Zakonska
ograni~enja
Ratno pravo name}e ograni~enja na:
Na~elo zamene
(„Martensova
klauzula“)
H. IV, preambula
G. P. I, 1
U slu~ajevima koji nisu pokriveni ugovornim pravom, civilna lica i borci podle`u za{titi i ovla{}enjima na~ela me|unarodnog
prava proisteklim iz:
a) neprijateljstva uop{te;
b) vo|enje borbe od strane oru`anih snaga;
c) pona{anje boraca u akciji;
d) pona{anje civilnih vlasti i lica u ratu;
e) pona{anje prema i tretiranje lica i objekata u ratu, posebno prema `rtvama rata;
f) administraciju i poredak na okupiranoj
teritoriji (pravo okupacije);
g) odnose izme|u zara}enih dr`ava i neutralnih dr`ava (pravo neutralnosti).
a) utvr|enog obi~aja;
b) na~ela humanosti;
c) zahteva javne savesti.
2
1.
1.1.
5.
Detaljna pravila o
me|unarodnim
oru`anim
sukobima
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
Ratno pravo je prvenstveno namenjeno oru`anim sukobima izme|u dr`ava / grupa dr`ava, dakle, za me|unarodne oru`ane sukobe.
Dakle, glavni deo ratnog prava bavi se me|unarodnim oru`anim sukobom za koji daje detaljna pravila.
Glava B Vrste prava
6.
Prvobitno:
Ha{ko pravo,
@enevsko pravo
Tradicionalno, postojale su dve glavne grupe sporazuma o ratnom pravu:
a) Ha{ke konvencije koje reguli{u neprijateljstva uop{te, a posebno:
– vo|enje neprijateljstava;
– koncept okupacije;
– koncept neutralnosti.
b) @enevske konvencije sa odredbama o
za{titi koje se odnose:
– na one koji su postali `rtve oru`anog sukoba: ratni zarobljenici, ranjenici, bolesnici, brodolomnici i poginuli;
– na gra|anska lica uop{te;
– na one koji se brinu o `rtvama oru`anog
sukoba: posebno sanitetske slu`be.
7.
Evolucija: pravo
ha{kog tipa pravo
`enevskog tipa
Prvobitno jasna razlika izme|u Ha{kog i
@enevskog prava je postepeno smanjena.
Me|utim, u su{tini, razlikovanje izme|u „ha{kog tipa“ i „`enevskog tipa“ ostaje korisno
radi prakti~nog razumevanja ratnog prava.
Pravo ha{kog tipa je posebno namenjeno
svima koji imaju komandne odgovornosti i
samim tim, preko lanca komandovanja,
svim pripadnicima oru`anih snaga.
8.
Pravo ha{kog tipa
Pravo ha{kog tipa obuhvata:
a) glavne Ha{ke konvencije iz 1899. g, ve}im delom zamenjene i dopunjene Ha{kim konvencijama iz 1907. g.;
3
1.
1.1.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
b) Pravila ratovanja u vazduhu, koncipirana
u Hagu 1923.g
c) razne ugovore koji se ti~u specifi~nog
naoru`anja (vidi Aneks 1).
9.
10.
Pravo `enevskog
tipa
Pravo `enevskog tipa obuhvata:
Me{oviti tip prava
Me{oviti tip prava obuhvata odredbe i ha{kog, i `enevskog tipa prava i ~ine ga:
a) @enevske konvencije iz 1864., 1906. i
1929. g., sada zamenjene i / ili dopunjene
sa
b) @enevskim konvencijama iz 1949. g.
a) Ha{ka konvencija za za{titu kulturnih dobara iz 1954. g;
b) Dopunski protokol I uz @enevske konvencije iz 1949. g.
Glava C Pravni polo`aj dr`ava
11.
^lanica ugovora
Svaka dr`ava je obavezana me|unarodnim
ugovorima koje je prihvatila (ratifikacijom
ili pristupanjem). Takva dr`ava je ~lanica
tih sporazuma
Dr`ava mo`e, kod prihvatanja ugovora, napraviti nacionalne interpretacije i / ili rezervacije.
12.
Strana u sukobu
Dr`ava formalno ili fakti~ki uklju~ena u neprijateljstva prema jednoj ili vi{e dr`ava je
„strana u sukobu“.
Takva dr`ava i njene oru`ane snage su „zara}ena strana“.
13.
Neutralna dr`ava
Dr`ava koja formalno ili fakti~ki nije u~esnica datog oru`anog sukoba je neutralna
dr`ava.
4
1.
1.1.
14.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
Dr`ave koje nisu
~lanice ugovora
G. I, 2
G. II, 2
G. III, 2
G. IV, 2
H. CP, 18
Dr`ava koja nije ~lanica me|unarodnog
ugovora mo`e prihvatiti i primeniti odredbe
tog ugovora.
Nacionalni
suverenitet
Nacionalni suverenitet dr`ave prote`e se na:
16.
Teritorijalne
vode
*LS, 3
Teritorijalne vode tradicionalno su se pru`ale do tri nauti~ke milje (domet topova) od
obale; sada je prihva}eno da se prote`u do
dvanaest nauti~kih milja.
17.
Nacionalni
vazdu{ni proctor
Nacionalni vazdu{ni prostor obuhvata vazdu{ni prostor iznad teritorije i teritorijalnih
voda.
18.
Prirodni tesnaci
*LS, 34-44
Po pravilu prirodni tesnaci koji se koriste za
me|unarodnu plovidbu, koji prolaze kroz
teritorijalne vode, otvoreni su za prolaz brodova i aviona.
15.
Ona mo`e biti obavezana u zavisnosti od toga da li je ugovor deklarativan po postoje}em zakonu, bez obzira da li je prihvatila
ugovor ili ne.
a) dr`avnu teritoriju (kopno) dr`ave
b) teritorijalne vode dr`ave;
c) nacionalni vazdu{ni prostor dr`ave.
Izuzeci su regulisani posebnim ugovorima
ili sporazumima.
19.
Ve{ta~ki kanali
Ve{ta~ki kanali i njihova upotreba regulisani su posebnim ugovorima i / ili sporazumima (npr. Suecki kanal, Panamski kanal).
20.
Arhipela{ke
dr`ave: pojam
*LS, 46
„Arhipela{ka dr`ava“ ozna~ava dr`avu koja
se u celini sastoji od jednog ili vi{e arhipelaga i mo`e obuhvatati i druga ostrva.
„Arhipelag“ ozna~ava grupu ostrva, uklju~uju}i delove ostrva, unutra{nje vode i ostale prirodne objekte koji su tako usko pove-
* Konvencija UN o pravu mora, Montego Bej (Bay), Jamajka, 1982
5
1.
1.1.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
zani da takva ostrva, vode i drugi prirodni
objekti formiraju unutra{nji geografski,
ekonomski i politi~ki entitet, ili koji su istorijski smatrani takvima.
21.
Arhipela{ke
dr`ave:
teritorijalne vode
*LS, 47, 48
Teritorijalne vode merene su sa arhipela{kih
osnovnih linija koje spajaju, po pravilu, najisturenije ta~ke najisturenijih ostrva i grebena.
22.
Arhipela{ke
dr`ave: morske
staze i vazdu{ne
rute *LS, 53
Arhipela{ke dr`ave mogu odrediti plovne
puteve i vazdu{ne rute pogodne za kontinuiran i ekspeditivan prolaz stranih brodova i
vazduhoplova.
Glava D Primena ratnog prava
23.
Pravilo
G. I, 2
G. II, 2
G. III, 2
G. IV, 2
H. CP, 18
G. P. I, 1
Ratno pravo se primenjuje me|u dr`avama
koje su ~lanice istih ugovora.
Primenjuje se, tako|e, me|u dr`avama ~lanicama ugovora i dr`avama i drugim zara}enim stranama koje prihvataju taj ugovor i
primenjuju njegove odredbe.
Me|unarodno obi~ajno pravo je primenjivo
u svim dr`avama.
24.
25.
Po~etak primene
G. I, 2
G. II, 2
G. III, 2
G. IV, 2, 6
H. CP, 18
G. P. I, 3
Ratno pravo se primenjuje od prvog akta
neprijateljstva ili okupacije koja ne nailazi
na otpor.
Po{tovanje prava
G. I, 1
G. II, 1
G. III, 1
G. IV, 1
H. CP, 4
G. P. I, 1
Dr`ave i zara}ene strane obavezuju se da
po{tuju i obezbede po{tovanje ratnog prava
u svim okolnostima.
Mere pripremnog karaktera primenjive su
ve} u mirno doba (npr. informisanje, obuka).
Ratno pravo moraju po{tovati vlade, vojne i
civilne vlasti, kao i vojna i civilna lica.
* Konvencija UN o pravu mora, Montego Bej (Bay), Jamajka, 1982
6
1.
1.1.
26.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
Posebni
sporazumi
G. I, 6
G. II, 6
G. III, 6
G. IV, 7
H. CP, 24
Dr`ave i zara}ene strane mogu zaklju~iti
posebne sporazume o posebnim pitanjima.
27.
Neodricanje od
prava
G. I, 7
G. II, 7
G. III, 7
G. IV, 8
Niko ne mo`e da se delimi~no ili u potpunosti odrekne prava koja obezbe|uje ratno
pravo i posebni sporazumi zaklju~eni od
strane dr`ava i zara}enih strana.
28.
Nema uticaja na
pravni status
dr`ave
G. I, 2
G. II, 2
G. III, 2
G. IV, 2
H. CP, 18
G. P. I, 4
Pravni status strane u sukobu nije ugro`en:
Prestanak
primene
G. I, 2, 5
G. II, 2
G. III, 2, 5
G. IV, 2, 5
H. CP, 18
H. CP. R, 18
G. P. I, 1
Primena ratnog prava prestaje po op{tem
prestanku vojnih operacija ili zavr{etkom
okupacije.
29.
Me|utim, takvi sporazumi ne mogu umanjiti za{titu datu ratnim pravom licima i objektima.
a) primenom ratnog prava;
b) zaklju~ivanjem posebnih sporazuma koje
omogu}ava ratno pravo.
Za zadr`ana lica, njegova primena prestaje
tek po njihovom osloba|anju, repatrijaciji
ili rehabilitaciji.
Za objekte kulture transportovane u inostranstvo, njegova primena prestaje tek po
njihovom povra}aju.
Glava E Pregled pravila za neme|unarodne oru`ane sukobe
30.
Pravilo
Svega nekoliko odredbi ratnog prava se odnosi na neme|unarodne oru`ane sukobe.
One, zapravo, predstavljaju preglede najva-
7
1.
1.1.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
`nijih pravila primenjivih u svim oru`anim
sukobima.
31.
Kra}i pregled
G. I, 3
G. II, 3
G. III, 3
G. IV, 3
H. CP, 4, 19
Kra}i pregled ratnog prava je ustanovljen:
a) zajedni~kim ~lanom 3. @enevskih konvencija iz 1949. g;
b) ~lanom 4. Ha{ke konvencije o za{titi kulturnih dobara iz 1954. g.
Ovi ~lanovi se primenjuju u oru`anim sukobima koji se javljaju na teritoriji dr`ave ~lanice ovih konvencija.
Nema izrazitih zahteva u pogledu intenziteta i nivoa sukoba.
32.
Du`i pregled
G. P. II
Du`i pregled predstavlja Dopunski protokol
II uz @enevske konvencije iz 1949. g.
Ovaj Protokol razvija i dopunjuje zajedni~ki ~lan 3. @enevskih konvencija iz 1949.
33.
Du`i pregled:
nivo nasilja
G. P. II, 1
Dopunski protokol II primenjuje se u situacijama koje su vi{e od unutra{njih nereda i
zategnutosti (npr. pobune, izolovani i sporadi~ni akti nasilja i ostali akti sli~ne prirode).
34.
Du`i pregled:
vojni nivo
G. P. II, 1
Dopunski protokol II primenjuje se kada
nevladine oru`ane snage i grupe ispunjavaju slede}e uslove:
a) nalaze se pod odgovornom komandom;
b) u mogu}nosti su da po{tuju ratno pravo;
c) vr{e takvu kontrolu nad jednim delom dr`avne teritorije koja im omogu}ava izvo|enje neprekidnih i uskla|enih vojnih
operacija.
35.
Pore|enje kra}eg
i du`eg pregleda
G. I, 3
G. II, 3
G. III, 3
G. IV, 3
H. CP, 4, 19
G. P. II, 1
U odsustvu specifi~nih zahteva u pogledu
domena primene, zajedni~ki ~lan 3. @enevskih konvencija iz 1949. g. i ~lan 4. Ha{ke
konvencije o za{titi kulturnih dobara iz 1954.
godine imaju ve}i domen primene nego Dopunski protokol II uz @enevske konvencije
iz 1949. g.
8
1.
1.1.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
Dakle, mogu}e je da sukobi koji su oru`ani
sukobi prema dva gorenavedena ~lana, jo{
uvek nisu oru`ani sukobi u smislu Dopunskog protokola II.
Glava F Oru`ane snage po ratnom pravu
36.
Definicija
H. IV, R, 1
G. P. I, 43
Oru`ane snage jedne dr`ave i strane u sukobu predstavljaju sve organizovane jedinice i
osoblje koje se nalazi pod komandom odgovornom za pona{anje svojih pot~injenih.
37.
Organizacija:
pravilo
H. IV. R, 1
H. VII, 1-6
G. P. I, 43
Oru`ane snage su uspostavljene i organizovane u skladu sa zahtevima nacionalne bezbednosti i odbrane.
Organizacija:
deca
G.P. I, 77
Deca mla|a od 15 godina ne}e biti regrutovana u oru`ane snage.
39.
Organizacija:
neprijateljski
dr`avljani
H. IV. R, 23
G. III, 130
Neprijateljski dr`avljani ne mogu biti prisiljeni da u~estvuju u vojnim operacijama
protiv svoje dr`ave.
40.
Odgovornost
strana u sukobu
H. IV. R, 1
G. III, 4
G. P. I, 43
Komanda oru`anih snaga mora biti odgovorna zara}enoj strani kojoj pripada.
41.
Disciplina
G. P. I, 43
Oru`ane snage }e biti predmet unutra{njeg
sistema discipline koji nala`e po{tovanje
odredbi ratnog prava.
38.
Svaka dr`ava i zara}ena strana mora odrediti kategorije lica i objekata koji pripadaju
njihovim oru`anim snagama.
Kod regrutacije lica koja su navr{ila 15 godina, ali jo{ nemaju 18 godina, prvenstvo }e
se dati starijima.
9
1.
1.1.
OSNOVNI POJMOVI
Ratno pravo i oru`ane snage
Glava G Ratno pravo kao kodeks pona{anja i postupanja oru`anih
snaga
42.
43.
44.
Potreba za
op{teprimenjivim
pravilima
Da bi efikasno po{tovale ratno pravo, oru`ane snage trebaju op{teprimenjiva pravila.
Potreba za
preciznim i
detaljnim
pravilima
Da bi bila lako primenjiva u praksi, pravila
sadr`ana u ratnom pravu moraju biti precizna i detaljna.
Kodeks
pona{anja i
postupanja
Potpunija pravila za me|unarodni oru`ani
sukob predstavljaju op{te upotrebljiv kodeks pona{anja i postupanja.
Oru`ane snage ne mogu biti podu~avane
razli~itim na~inima pona{anja u me|unarodnim i neme|unarodnim oru`anim sukobima.
Pravila o neme|unarodnom oru`anom sukobu ~esto utvr|uju samo na~ela kojima su
potrebni dopunski podaci da bi bila prakti~no primenjena u oru`anim snagama (npr.
vo|enje borbe, sanitetska slu`ba, tretiranje
zarobljenih boraca).
Takav kodeks pona{anja i postupanja upu}uje sve zara}ene strane i njihove oru`ane
snage u datom sukobu, bilo da su ove snage
vladine ili su suprotstavljene ustanovljenim
vlastima.
45.
Reference u
ovom Priru~niku:
kao pravilo za
me|unarodni
oru`ani sukob
Ovaj priru~nik se u biti odnosi na pravo koje formalno upravlja me|unarodnim oru`anim sukobom.
Funkcije i aktivnosti koje se formalno odnose na me|unarodni oru`ani sukob, u stvari mogu , tako|e, da budu od va`nosti u neme|unarodnom oru`anom sukobu (npr. aktivnosti Sile za{titnice koje vr{i MKCK i/ili
Organizacija za prosvetu, nauku i kulturu
UN).
10
1.
1.2.
46.
Reference u
ovom Priru~niku:
izuzetno za
neme|unarodni
oru`ani sukob
Odeljak 1.2.
OSNOVNI POJMOVI
Osnovne kategorije lica i objekata
Ovaj Priru~nik se posebno bavi neme|unarodnim oru`anim sukobom samo onoliko
koliko je to odgovaraju}e (npr. pregled odredbi ratnog prava, eskalacija oru`anog sukoba).
Osnovne kategorije lica i objekata
Glava A Borci
47.
Definicija
G. III, 4
G. P. I, 43
Borac je svaki pripadnik oru`anih snaga,
osim sanitetskog i verskog osoblja.
48.
Razlikovanje od
civila: pravilo
G. III, 4
G. P. I, 44
Za vreme u~e{}a u borbenim aktivnostima
ili u pripremnoj vojnoj operaciji, borci se
moraju razlikovati od civilnog stanovni{tva.
Pripadnici regularnih i pridru`enih oru`anih
snaga obi~no se razlikuju po njihovim uniformama.
Pripadnici ostalih oru`anih snaga nose istaknute znakove raspoznavanja i otvoreno
nose oru`je.
49.
Razlikovanje od
civila: izuzetne
situacije
G. P. I, 44
U situacijama u kojima zbog prirode neprijateljstava naoru`ani borac nije u mogu}nosti da se razlikuje, on zadr`ava svoj status
borca ako otvoreno nosi oru`je;
a) za vreme svakog vojnog anga`ovanja;
b) sve dok ga neprijatelj mo`e videti dok je
anga`ovan u vojnom razme{tanju, {to
zna~i svaki pokret prema mestu sa kojeg
ili gde }e da do|e do borbene aktivnosti.
50.
U~esnici u
masovnom
ustanku
H. IV. R, 2
G. III, 4
Stanovni{tvo neokupirane teritorije koje
usled pribli`avanja neprijatelja spontano i
masovno uzme oru`je da bi pru`ilo otpor
nadiru}im snagama, a koje nije imalo vremena da formira organizovane oru`ane jedi-
11
1.
1.2.
OSNOVNI POJMOVI
Osnovne kategorije lica i objekata
nice, pod uslovom da otvoreno nosi oru`je i
po{tuje ratno pravo, smatra se borcima.
Glava B Civilna lica
51.
Definicija
G. IV, 4
G. P. I, 50
Civil je svako lice koje ne pripada oru`anim
snagama i ne u~estvuje u masovnom ustanku.
52.
U slu~aju sumnje
G. P. I, 50
U slu~aju sumnje da li je osoba civil ili ne,
ta osoba }e se smatrati civilom.
53.
Civilno
stanovni{tvo
G. P. I, 50
Civilno stanovni{tvo obuhvata sva lica koja
su civili.
Novinari u
opasnim
misijama
G. P. I, 79
G. P. I, Aneks II
Novinari anga`ovani u opasnim profesionalnim misijama u podru~jima oru`anog sukoba su civilna lica.
54.
Prisustvo me|u civilnim stanovni{tvom pojedinaca koji nisu civilna lica, ne li{ava stanovni{tvo njegovog civilnog karaktera.
Glava C Vojni ciljevi
55.
Definicija
H. IX, 2
G. P. I, 43, 52
Vojni ciljevi su:
a) oru`ane snage, osim sanitetskog i verskog osoblja i objekata;
b) ustanove, zgrade i polo`aji oru`anih snaga ili njihov materijal (npr. polo`aji, kasarne, skladi{ta);
c) ostali objekti
– koji po svojoj prirodi, lokaciji, nameni
ili upotrebi daju efikasan doprinos vojnoj akciji, i
– ~ije potpuno ili delimi~no uni{tenje,
zauzimanje ili neutralizacija, u okolnostima koje vladaju u to vreme, pru`aju
odre|enu vojnu prednost.
12
1.
1.3.
56.
Civili unutar
vojnog cilja
H. IX, 2
G. P. I, 50-52
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Vojni cilj ostaje vojni cilj ~ak i kada se u
njemu nalaze civilna lica.
Civilna lica unutar takvog cilja ili u njegovoj najbli`oj okolini izla`u se opasnosti kojoj je izlo`en cilj.
Glava D Civilni objekti
57.
Definicija
G. P. I, 52
Civilni objekti su svi objekti koji nisu vojni
objekti.
58.
Izuzetak
G. P. I, 52
Objekti koji su obi~no civilni objekti mogu,
u skladu sa vojnom situacijom, postati vojni ciljevi (npr. verski objekat, ku}a ili most
koje takti~ki upotrebljava branilac) i stoga
postaju cilj napada~a.
59.
U slu~aju sumnje
G. P. I, 52
U slu~aju da postoji sumnja da li je neki
objekat, koji je normalno namenjen za civilne svrhe (npr. verski objekat, ku}a ili druga
prebivali{ta, {kola) vojni cilj, smatra}e se
civilnim objektom.
Odeljak 1.3.
Lica i objekti pod posebnom za{titom
Glava A Svrha za{tite
60.
Pravilo
Ratno pravo garantuje posebnu za{titu specifi~nim kategorijama lica i objekata.
61.
Vojni aspekt
G. I, 19, 24, 35, 36
G. II, 22, 27, 36, 37
G. P. I, 8, 12
Unutar oru`anih snaga, izvr{enje zadataka
slede}ih posebno za{ti}enih lica i objekata
mora se nastaviti nezavisno od stvarnih ili
mogu}ih vojnih operacija:
.
a) vojna sanitetska slu`ba;
b) vojno versko osoblje.
Status sanitetskog ili verskog osoblja i objekata li{ava ih prividnog statusa borca ili
vojnog cilja.
13
1.
1.3.
62.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Civilni aspekt
G. IV, 18, 20, 21,
22
H. CP, 4, 8
G. P. I, 8, 12, 15,
53, 56, 60-62
Iz civilnog aspekta posebna za{tita usmerena je na:
a) omogu}avanje normalnog funkcionisanja:
– civilne medicinske slu`be;
– verskog osoblja civilne medicinske
slu`be i civilne za{tite;
– civilne za{tite;
b) izbegavanje bilo kakvih o{te}enja kulturnih i verskih objekata;
c) izbegavanje dovo|enja velikog broja gra|anskih lica u opasnost:
– napadima na gra|evine ili postrojenja
koja sadr`e opasne sile (brane, nasipe,
nuklearne elektrane);
– u demilitarizovanim zonama.
Glava B Vojna sanitetska slu`ba
63.
Definicija:
sanitetski
G. P. I, 8
Sanitetski zna~i da je namenjen za tra`enje,
sakupljanje, transport, dijagnosticiranje ili
negu ranjenih, bolesnih i brodolomnika ili
spre~avanje bolesti.
64.
Definicija:
sanitetsko osoblje
G. I, 24
G. II, 36, 37
G. P. I, 8
Sanitetsko osoblje je osoblje odre|eno isklju~ivo za sanitetske aktivnosti, administraciju medicinskih ustanova i sanitetski
transport.
65.
Definicija:
sanitetske
ustanove
G. I, 19
G. II, 23
G. P. I, 8
Sanitetska ustanova ozna~ava svaku ustanovu ~ija je namena isklju~ivo medicinska.
Termin obuhvata naro~ito bolnice, sli~ne jedinice bilo koje veli~ine, centre za transfuziju krvi, preventivne medicinske centre i
institute, medicinske transportne lokacije,
medicinska skladi{ta i medicinska i farmaceutska skladi{ta takvih ustanova.
14
1.
1.3.
66.
Definicija:
*sanitetske zone
ili mesta
G, I, 23
G. I, Aneks I
G. IV, 14
G. IV, Aneks I
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Sanitetske zone i mesta predstavljaju prostor organizovan tako da za{titi ranjenike i
bolesnike od dejstava neprijateljstava.
Sanitetske zone i mesta ne smeju biti naseljeniji nego {to to dopu{taju mogu}nosti
sme{taja. One ne bi trebalo da budu sme{tene u podru~jima koja, po svemu sude}i, mogu postati va`na za vo|enje neprijateljstava.
Nakon izbijanja i u toku neprijateljstava,
uklju~ene strane mogu sklopiti sporazum o
obostranom priznavanju sanitetskih zona i
mesta koje su uspostavili.
67.
Definicija:
sanitetski
transport
G. I, 35
G. II, 27
G. P. I, 8
Sanitetski transport ozna~ava svako prevozno sredstvo namenjeno isklju~ivo za prevoz kopnom, vodom ili vazduhom ranjenika, bolesnika, brodolomaca, sanitetskog i
verskog osoblja ili sanitetskog materijala.
68.
Definicija:
bolni~ki brod
G. II, 22, 24, 26
Bolni~ki brod ozna~ava brod izgra|en ili
opremljen posebno i isklju~ivo za pomo}
ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima, za njihovu negu i transport.
69.
Definicija:
sanitetski
materijal
G. I, 33
G. P. I, 14
Sanitetski materijal ozna~ava svu medicinsku opremu ili materijal, kao i sve resurse
koji se koriste isklju~ivo za obezbe|ivanje
adekvatnih medicinskih usluga i nege ranjenika i bolesnika.
70.
Privremeno
raspore|ivanje
G. P. I, 8
Privremeno sanitetsko osoblje, ustanove,
transport i materijal ozna~ava one koji su
odre|eni za sanitetske svrhe na odre|eno
vreme (npr. za vreme evakuacije).
* Ovaj termin obuhvata u praksi i „bezbedne zone i mesta (G. IV, 14 i Aneks I).
Zbog pro{irenja zna~enja termina „ranjenici i bolesnici“ u G. P. I, 8, oni pokrivaju ve}inu slu~ajeva predvi|enih za „bezbedne zone i mesta“.
15
1.
1.3.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
71.
Privremeno
sanitetsko osoblje
G. I, 25
G. P. I, 8
Privremeno sanitetsko osoblje su borci koji
su obu~eni tako|e i za obavljanje poslova, u
slu~aju potrebe, kao bolni~ari ili pomo}ni
nosa~i nosila.
72.
Civilna
medicinska
slu`ba, civilni
ranjenici,
bolesnici,
brodolomnici
G. I, 22
G. II, 35
G. P. I, 8
Ratno pravo obezbe|uje isti status vojnim i
civilnim medicinskim slu`bama i vojnim i
civilnim ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima.
Vojno sanitetsko osoblje, ustanove i transport stoga mo`e postupati sa civilnim kao i
sa vojnim ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima.
Me|utim, vojni ili civilni status ovih lica i
objekata ostaje nepromenjen (npr. razli~it
tretman u slu~aju zarobljavanja).
73.
Znak
raspoznavanja:
pravilo
G. I, 38-44
G. II, 41-45
G. P. I, 18
G. P. I, Aneks I
ili
74.
Znak
raspoznavanja:
G. II, 43
G. P. I, 22, 23
Znak raspoznavanja sanitetske slu`be predstavlja crveni krst na beloj podlozi ili njegov ekvivalent crveni polumesec na beloj
podlozi ili crveni lav i sunce na beloj podlozi.
Znak raspoznavanja se koristi pod odgovorno{}u zara}ene strane.
Znak mora biti onoliki i vidljiv koliko to situacija dozvoljava (npr. osvetljen no}u, IC
vidljivost).
Sve spoljne povr{ine sanitetskih brodova i
vazduhoplova moraju biti bele.
Crvena boja na znaku raspoznavanja mora
biti tamna.
No}u i u slu~aju smanjene vidljivosti, sanitetski brodovi trebaju biti osvetljeni, kad to
takti~ka situacija dozvoljava.
16
1.
1.3.
75.
Signali
raspoznavanja
G. P. I, 18
G. P. I, Aneks I
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Kao dodatak znaku raspoznavanja, zara}ena
strana mo`e ovlastiti upotrebu signala raspoznavanja.
Ovi signali se prvenstveno koriste kod sanitetskih vazduhoplova.
Signali raspoznavanja su:
a) svetlosni signal (trep}u}e plavo svetlo);
b) radio-signal;
c) sistem sekundarne radarske kontrole.
Radio-signal omogu}ava uspostavljanje komunikacionih kontakata izme|u sanitetskog
vazduhoplova i neprijateljskih takti~kih komandi.
76.
Naoru`anje
G. I, 22
G. II, 35
G. P. I, 28
Sanitetsko osoblje mo`e biti opremljeno lakim li~nim naoru`anjem za vlastitu za{titu
ili za{titu ranjenika i bolesnika o kojima se
brine.
77.
Stra`a
G. I, 22
Sanitetske ustanove i transport mo`e ~uvati
predstra`a, stra`ari ili pratnja koja se ne mo`e suprotstaviti zarobljavanju ustanove ili
transporta.
Glava C Civilna medicinska slu`ba
78.
Pravilo
G. P. I, 8, 12, 13,
15
Ratno pravo obezbe|uje isti status civilnim
i vojnim sanitetskim slu`bama i civilnim i
vojnim ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima.
Odredbe koje upravljaju vojnim sanitetskim
osobljem, ustanovama i transportom jednako se primenjuju na odgovaraju}e kategorije civilne medicinske slu`be.
Posebnosti su navedene kasnije u ovom poglavlju.
17
1.
1.3.
79.
80.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Civilne
medicinske
ustanove i
transporti
G. I, 27
G. II, 24, 25
G. IV, 18-22
G. P. I, 9, 12
Civilne medicinske ustanove i transport
moraju ispunjavati jedan od slede}ih zahteva:
Vojni ranjenici,
bolesnici,
brodolomnici
G. IV, 19
G. P. I, 8
Civilno medicinsko osoblje, ustanove i transporti mogu postupati sa vojnim, kao i sa civilnim ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima.
a) da pripadaju zara}enoj strani;
b) da su priznate i ovla{}ene od strane nadle`nih vlasti zara}ene strane;
c) da su stavljene na raspolaganje zara}enoj
strani uz ovla{}enje datih strana.
Me|utim, civilni ili vojni status datih lica i
objekata ostaje nepromenjen (npr. razli~it
tretman u slu~aju zarobljavanja).
Glava D Versko osoblje i objekti
81.
Definicija:
G. I, 24
G. II, 36, 37
G. P. I, 8
Versko osoblje ozna~ava vojno ili civilno lice koje je kao vojni kapelan anga`ovano isklju~ivo u svojoj verskoj slu`bi i priklju~eno:
a) oru`anim snagama;
b) civilnoj medicinskoj slu`bi;
c) civilnoj za{titi.
Priklju~enje verskog osoblja mo`e da bude
privremeno.
82.
Vojno i civilno
versko osoblje
G. I, 24
G. II, 35
G. IV, 19
G. P. I, 8
Ratno pravo obezbe|uje isti status vojnom i
civilnom verskom osoblju.
Me|utim, vojni ili civilni status datih lica
ostaje nepromenjen (npr. razli~it tretman u
slu~aju zarobljavanja).
18
1.
1.3.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
83.
Isti pravni
polo`aj kao kod
sanitetskog
osoblja
G. I, 24
G. P. I, 15
Odredbe koje upravljaju medicinskim osobljem, tako|e se primenjuju na versko osoblje.
84.
Verski objekti
G. II, 33, 72
G. IV, 58
Verski objekat ozna~ava objekte i stvari verskog karaktera (npr. knjige, posve}eni predmeti) i objekte koje koristi isklju~ivo vojno
versko osoblje (npr. sredstva transporta).
Glava E Civilna za{tita
85.
Definicija
G. P. I, 61
Civilna za{tita podrazumeva izvr{enje specifi~nih zadataka u cilju za{tite i opstanka
civilnog stanovni{tva.
86.
Zadaci
G. P. 61
Specifi~ni zadaci civilne za{tite odre|eni
ratnim pravom su:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
upozoravanje;
evakuacija;
skloni{ta;
mere zamra~ivanja;
spasavanje;
medicinske slu`be, uklju~uju}i prvu pomo} i versku slu`bu;
g) ga{enje po`ara;
h) otkrivanje i obele`avanje opasnih podru~ja;
i) dekontaminacija i sli~ne za{titne mere;
j) obezbe|ivanje sme{taja i snabdevanja u
vanrednim situacijama;
k) urgentna pomo} u obnovi i odr`avanju
reda u podru~jima pogo|enim nesre}om;
l) interventna opravka neophodnih javnih
objekata;
m) interventno uklanjanje mrtvih;
n) pomo} u o~uvanju objekata bitnih za
opstanak;
19
1.
1.3.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
o) dopunske aktivnosti neophodne za izvr{avanje navedenih zadataka, uklju~uju}i, ali ne i ograni~ene na, planiranje i
organizaciju.
87.
Osoblje
G. P. I, 61
Osoblje civilne za{tite ozna~ava osoblje namenjeno isklju~ivo za obavljanje zadataka
civilne za{tite, upravljanje ustanovama civilne za{tite i transport za potrebe civilne
za{tite.
88.
Ustanove
G. P. I, 61
Ustanova civilne za{tite je svaka ustanova
namenjena isklju~ivo za poslove civilne za{tite.
89.
Transporti
G. P. I, 61
Transport civilne za{tite je svako prevozno
sredstvo namenjeno isklju~ivo za prevoz lica i objekata u izvr{avanju zadataka civilne
za{tite.
90.
Ovla{}enje
G. P. I, 61
Osoblje, ustanove i transporti moraju biti
organizovani i ovla{}eni od nadle`nih vlasti
zara}ene strane.
91.
Znak
raspoznavanja
G. P. I, 66
G. P. I, Aneks I
Znak raspoznavanja civilne za{tite sastoji se
od jednakostrani~nog plavog trougla na narand`astoj podlozi.
Za upotrebu znaka odgovorna je zara}ena
strana.
Znak raspoznavanja mora biti velik i vidljiv.
92.
Signali
raspoznavanja
G. P. I, 66
Kao dodatak znaku raspoznavanja, zara}ene
strane se mogu sporazumeti o upotrebi signala raspoznavanja.
93.
Naoru`anje
G. P. I, 65
Osoblje civilne za{tite mo`e biti naoru`ano
lakim li~nim naoru`anjem za svoju vlastitu
za{titu ili u svrhu odr`avanja reda.
94.
Saradnja sa
vojnim vlastima
G. P. I, 65
Osoblje civilne za{tite i vojno osoblje mogu
sara|ivati u izvr{enju zadataka civilne za{tite.
Zadaci civilne za{tite mogu se izvr{avati
pod upravom ili kontrolom vojnih vlasti.
20
1.
1.3.
95.
Borci i vojne
jedinice
G. P. I, 67
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
Borci i vojne jedinice mogu biti stalno odre|eni za izvr{avanje zadataka civilne za{tite.
Me|utim, njihov pravni status ostaje nepromenjen.
U tom slu~aju, oni moraju imati jasno istaknut znak raspoznavanja i njihova aktivnost
mora biti ograni~ena na zadatke civilne za{tite
Glava F Objekti kulture i bogomolje, uop{te
96.
97.
Podru~je primene
G. P. I, 53
Ovo poglavlje odnosi se na:
Pravilo
G. P. I, 53
Istorijski spomenici, umetni~ka dela i verski
objekti koji predstavljaju kulturno ili duhovno nasle|e naroda, u`ivaju punu za{titu.
a) objekte koji predstavljaju visoku kulturnu vrednost kao takvi;
b) objekte od velike religijske va`nosti, nezavisno od kulturne vrednosti.
Ne mogu izgubiti imunitet, suprotno obele`enim objektima kulture.
Njihova vrednost je uglavnom sama po sebi
evidentna i ne zahteva posebna identifikaciona sredstva.
Glava G Obele`eni objekti kulture
98.
Podru~je primene
H. CP, 1
Ovo poglavlje odnosi se na objekte koji
predstavljaju kulturnu vrednost kao takvi,
nezavisno od njihovog verskog ili svetovnog karaktera.
99.
Definicija:
op{ta za{tita
H. CP, 1
Objekat kulture pod op{tom za{titom je objekat od velike va`nosti za kulturno nasle|e
svakog naroda, kao {to su:
a) spomenici arhitekture, umetnosti ili istorije; arheolo{ki lokaliteti; kompleksi zdanja koja su kao celina od istorijskog ili
umetni~kog interesa;
21
1.
1.3.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
b) zdanja ~ija je glavna svrha da sa~uvaju
prenosive objekte kulture, kao {to su muzeji, velike biblioteke,
c) centri koji sadr`e veliki broj nepokretnih
objekata kulture.
100. Definicija:
posebna za{tita
H. CP, 8
Objekat kulture pod posebnom za{titom je
objekat od izuzetne vrednosti, kao {to su:
a) skloni{ta objekata kulture;
b) centri koji sadr`e nepokretne objekte
kulture;
c) ostali objekti kulture od veoma velike va`nosti.
Broj objekata kulture pod posebnom za{titom mora da bude ograni~en.
101. Definicija:
osoblje
H. CP, 15
Osoblje za za{titu kulturnih dobara je osoblje anga`ovano za za{titu i ~uvanje objekata kulture.
102. Definicija:
transporti
H. CP, 12, 13
Transport kulturnih dobara ozna~ava svako
prevozno sredstvo anga`ovano za transport
kulturnih dobara pod posebnom za{titom.
103. Znak
raspoznavanja:
pravilo
H. CP, 16
Znak raspoznavanja objekata kulture predstavlja plavo-beli {tit.
Upotreba znaka raspoznavanja je odgovornost zara}ene strane.
Znak mora biti velik i vidljiv.
104. *Znak
raspoznavanja:
jedan znak
H. CP, 17
Slede}a lica i objekti mogu biti ozna~eni
jednim znakom:
a) osoblje zadu`eno za kulturna dobra;
b) objekti kulture pod op{tom za{titom.
* Za druge znakove, prakti~no van upotrebe, vidi Aneks 2, pod brojem 965. i
966.
22
1.
1.3.
OSNOVNI POJMOVI
Posebno za{ti}ena lica i objekti
105. Znak
raspoznavanja:
tri znaka
H. CP, 17
Slede}i objekti mogu biti ozna~eni sa tri
znaka (u trouglastoj formaciji, jedan znak
ispod):
106. Stra`a
H. CP, 8
Osoblje zadu`eno za ~uvanje objekata kulture mo`e biti naoru`ano lakim li~nim naoru`anjem.
a) objekti kulture pod posebnom za{titom;
b) transporti kulturnih dobara.
Glava H Gra|evine ili instalacije koja sadr`e opasne sile
107. Definicija
G. P. I, 56
Gra|evine ili instalacije koje sadr`e opasne
sile ozna~ava branu, nasip ili nuklearnu
elektranu, koje, ako su napadnute, mogu
uzrokovati osloba|anje opasnih sila i izazvati ozbiljne gubitke me|u civilnim stanovni{tvom.
108. Daljnji sporazumi
G. P. I, 56
Zara}ene strane se podsti~u na zaklju~ivanje me|usobnih sporazuma da bi pru`ile
dodatnu za{titu gra|evina ili instalacija koja sadr`e opasne sile.
109. Znak
raspoznavanja
G. P. I, 56
G. P. I, Aneks I
Znak raspoznavanja gra|evina ili instalacija
koje sadr`e opasne sile sastoji se od grupe
od tri svetlonarand`asta kruga u istoj osi.
Upotreba znaka raspoznavanja odgovornost
je zara}ene strane.
Znak mora biti velik i vidljiv.
110. Odbrana:
pravilo
G. P. I, 56
Odbrana ~ija je jedina svrha da se odbrane
gra|evine ili instalacije koje sadr`e opasne
sile je dozvoljena.
111. Odbrana:
naoru`anje
G. P. I, 56
Odbrambeno naoru`anje gra|evine ili instalacije koje sadr`e opasne sile mora biti ograni~eno jedino na oru`je koje je u mogu}nosti da odbije neprijateljsku akciju protiv te
gra|evine ili instalacije.
23
1.
1.4.
Glava I
OSNOVNI POJMOVI
@rtve rata
Demilitarizovane zone
112. Definicija
G. P. I, 60
Demilitarizovana zona ozna~ava podru~je
koje ispunjava slede}e uslove:
a) evakuisani su svi borci, kao i prenosivo
oru`je i pokretna vojna oprema;
b) nije u~injena nikakva neprijateljska upotreba fiksnih vojnih postrojenja ili ustanova;
c) nije po~injen nikakav akt neprijateljstva
od strane vlasti ili stanovni{tva;
d) prekinute su sve aktivnosti vezane za
vojne napore.
113. Neophodni
sporazum
G. P. I, 60
Status demilitarizovane zone potvr|en je
sporazumom izme|u zainteresovanih strana.
Sporazum mo`e biti zaklju~en u vreme mira, kao i nakon izbijanja neprijateljstava.
114. Ograni~enja
vojnih operacija
G. P. I, 60
Zabranjeno je {iriti vojne operacije na demilitarizovane zone, ako je takvo {irenje
protivno odredbama sporazuma.
115. Granice podru~ja
G. P. I, 60
Sporazum treba da precizno defini{e i opi{e
granice demilitarizovanog prostora i, ako je
potrebno, propi{e na~ine nadgledanja.
116. Ad hoc znaci
raspoznavanja
G. P. I, 60
Strana koja kontroli{e demilitarizovanu zonu ozna~i}e je znakovima koje dogovore
zainteresovane strane.
Odeljak 1.4.
@rtve rata
Glava A Ratni zarobljenici
117. Definicija
H. IV. R, 4
G. III, 4
G. P. I, 44
Ratni zarobljenik je, po pravilu, svaki borac
koji je pao u ruke neprijateljskoj strani.
24
1.
1.4.
OSNOVNI POJMOVI
@rtve rata
118. Vojno
sanitetsko
i versko osoblje
G.I 24, 25, 28, 29
G. II, 37
G. P. I, 43, 44
Vojno sanitetsko i versko osoblje koji nisu
borci, ne postaju ratni zarobljenici.
119. U~esnici u
ustanku
(levée en masse)
H. IV. R, 2
G. III, 4
U~esnici u ustanku koji se smatraju borcima
imaju pravo na status ratnih zarobljenika.
120. Lica koja prate
oru`ane snage
G. III, 4
Ovla{}ena lica koja prate oru`ane snage, iako stvarno ne ulaze u njihov sastav (npr. civilni ~lanovi posada vojnih aviona, ratni dopisnici, snabdeva~i, ~lanovi radnih jedinica
ili slu`bi ~ija je du`nost da se staraju o
udobnosti oru`anih snaga) imaju status ratnih zarobljenika.
121. Civilne pomorske
i vazduhoplovne
posade
G. III, 4
^lanovi posada, podrazumevaju}i tu komandante, pilote i u~enike trgova~ke mornarice i posade civilnih vazduhoplova strana u sukobu koji ne u`ivaju povoljniji postupak na osnovu drugih odredbi ratnog
prava, imaju pravo na status ratnog zarobljenika.
122. Op{ta
odgovornost za
ratne zarobljenike
H. IV. R, 4
G. III, 12
Ratni zarobljenici su u rukama neprijateljske strane, ali ne u vlasti pojedinaca ili vojnih jedinica koje su ih zarobile.
Pripadnici privremenog vojnog sanitetskog
osoblja koji su borci, mogu postati ratni zarobljenici.
Glava B Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
123. Ranjenici,
bolesnici:
definicija
G. I, 12, 13
G. II, 12, 13
G. P. I, 8
Ranjenici i bolesnici su sva lica, vojna ili civilna, kojima zbog ranjavanja, bolesti ili
drugih fizi~kih ili mentalnih poreme}aja ili
nesposobnosti, treba medicinska pomo} ili
nega, i koji se uzdr`avaju od svakog ~ina
neprijateljstva.
25
1.
1.4.
OSNOVNI POJMOVI
@rtve rata
124. Ranjenici,
bolesnici:
asimilacija
G. P. I, 8
Termini ranjenik i bolesnik tako|e obuhvataju porodilje, novoro|en~ad i druga lica
kojima mo`e zatrebati hitna medicinska pomo} ili nega, poput nejakih osoba ili trudnica.
125. Brodolomnici:
definicija
G. II, 12
G. P. I, 8
Brodolomnik ozna~ava svako lice, vojno ili
civilno, koje je u opasnosti u moru ili drugim vodama kao rezultat nesre}e koja je pogodila ili njega ili brod, odnosno vazduhoplov koji ga je prevozio, i koji se uzdr`ava
od svakog ~ina neprijateljstva.
Status brodolomnika traje sve do zavr{etka
spasavanja.
126. Brodolomnik:
otkrivanje
Brodolomnik mo`e da bude otkriven kori{}enjem odgovaraju}ih sredstava i identifikacije (npr. oprema za vanredne situacije sa
radio signalom).
Glava C Poginuli
127. Pravilo
G. I, 17
G. II, 20
G. P. I, 32
Odredbe ratnog prava koje se odnose na mrtve zasnovane su na pravu porodica da saznaju sudbinu svojih srodnika.
128. Nestala lica
G. P. I, 33
Odredbe koje se odnose na mrtve primenjuju se, koliko je to odgovaraju}e, i na nestala lica.
Te odredbe se tako|e bave posmrtnim ostacima, pepelom i grobnicama poginulih.
26
Deo 2.
Kontrola oru`anog sukoba
Uvod
Ovaj deo se bavi op{tim strategijskim konceptima vezanim za spre~avanje i upravljanje oru`anim sukobom, te merama koje u skladu s tim treba preduzeti.
Odeljak 2.1.
Razvoj sukoba odnosi se na razvoj iz mira u rat uz mogu}u eskalaciju uklju~enih strana, osoblja i borbenih
sredstava i na smirivanje sukoba do kraja rata.
Odeljak 2.2.
Pripremne mere u vreme mira odnose se na strategijske,
izvr{ne i administrativne mere koje treba preduzeti da bi
se spre~io oru`ani sukob ili u o~ekivanju oru`anog sukoba.
Odeljak 2.3.
Kontrola u toku oru`anog sukoba odnosi se na strategijske, izvr{ne i administrativne mere neophodne za dr`anje sukoba pod kontrolom, na obezbe|ivanje za{tite raznih kategorija lica i objekata i na uloge posrednika i neutralnih dr`ava.
Odeljak 2.4.
Mere nakon oru`anog sukoba odnose se na ponovno uspostavljanje normalnih uslova i aktivnosti u korist `rtava sukoba.
27
2.
2.1.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Razvoj sukoba
Odeljak 2.1.
Razvoj sukoba
Glava A Po~etak oru`anog sukoba
129. Formalni po~etak
izme|u dr`ava
(tradicionalni)
Tradicionalno, oru`ani sukob zapo~eo bi
prethodnim i jasnim upozorenjem, zvanim:
a) objava rata ili sli~no; ili
b) ultimatum uz uslovnu objavu rata.
130. Neformalni
po~etak
(moderni)
G. I, 2, 3
G. II, 2, 3
G. III, 2, 3
G. IV, 2, 3
H. CP, 18, 19
G. P. I, 3
G. P. II, 1
Oru`ani sukob po~inje postojanjem situacije iskazane u odredbama ratnog prava primenjivim na:
a) neme|unarodni oru`ani sukob; ili
b) me|unarodni oru`ani sukob.
Glava B Eskalacija oru`anog sukoba
131. Pravilo
Sukob mo`e eskalirati u pogledu:
a) uklju~enih strana i/ili dr`ava;
b) uklju~enih oru`anih snaga;
c) taktike i upotrebljenih borbenih sredstava.
Eskalacija mo`e da se odnosi na jedno, nekoliko ili sva navedena podru~ja.
Sukob mo`e evoluirati pove}anjem ili smanjenjem njegovog intenziteta.
132. Eskalacija,
smirivanje
Sukob mo`e istovremeno eskalirati na jednom i opadati na drugom planu.
28
2.
2.1.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Razvoj sukoba
133. Minimum
zahteva za
postojanje
unutra{njeg
oru`anog sukoba
uop{te
G. I, 3
G. II, 3
G. III, 3
G. IV, 3
H. CP, 4, 19
Da bi se neki sukob uop{te smatrao unutra{njim oru`anim sukobom, potrebno je samo
da na teritoriji dr`ave izbije oru`ani sukob
neme|unarodnog karaktera.
134. Minimum
zahteva za
postojanje
oru`anog sukoba:
po Dopunskom
protokolu II
G. P. II, 1
Da bi se mogao utvrditi unutra{nji oru`ani
sukob prema Dopunskom protokolu II uz
@enevske konvencije iz 1949. g. i primeniti
taj Protokol, mora postojati:
135. Nepostojanje
me|unarodnog
oru`anog sukoba
G. I, 2
G. II, 2
G. III, 2
G. IV, 2
H, CP, 18
G. P. I, 1
Da bi se oru`ani sukob smatrao me|unarodnim, ne mora postojati ni minimum intenziteta nasilja ili borbe, ni minimum vojne organizacije, niti minimum kontrole teritorije.
136. Uklju~ene strane
i/ili dr`ave
Oru`ani sukob mo`e da bude za sve vreme
njegovog trajanja isklju~ivo unutra{nji, odnosno neme|unarodni.
U takvoj situaciji primenjuju se zajedni~ki
~lan 3. @enevskih konvencija iz 1949. g. i
~lan 4. Ha{ke konvencije o za{titi kulturnih
dobara iz 1954. g.
a) minimalni intenzitet nasilja: vi{e od unutra{njih nemira i zategnutosti, poput pobuna, izolovanih ili sporadi~nih akata nasilja;
b) minimum vojne organizacije: odgovorna
komanda i mogu}nost po{tovanja ratnog
prava;
c) minimalna kontrola teritorija: omogu}avanje neprekidnih i uskla|enih vojnih
operacija.
Mo`e da postoji tek nizak nivo borbenih aktivnosti ili ~ak da borbenih aktivnosti uop{te nema, upadi manjih razmera u neprijateljski teritorijalni prostor, objava rata nakon koje nisu usledile borbe, invazija koja
nije nai{la na otpor.
29
2.
2.1.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Razvoj sukoba
Oru`ani sukob koji je u po~etku bio neme|unarodni, mo`e da, uz porast podr{ke izvana (npr. u po~etku samo snabdevanje, kasnije i borci i, mo`da, i potpuno opremljene
borbene jedinice) preraste u internacionalizovani unutra{nji oru`ani sukob ili u potpunosti me|unarodni, ako se oru`ane snage
razli~itih dr`ava suprotstave jedne drugima.
Oru`ani sukob mo`e da po~ne i izme|u dve
ili vi{e dr`ava i da bude me|unarodni od samog po~etka.
137. Uklju~ene
oru`ane snage
Oru`ani sukob mo`e uklju~ivati samo mali
deo postoje}ih oru`anih snaga (npr. snage
tipa policije anga`ovane na malom podru~ju u unutra{njem sukobu, anga`ovane ograni~eno samo na pograni~na podru~ja u me|unarodnom oru`anom sukobu, mala udarna jedinica ili ekspedicijski korpus koji deluje u izolaciji u datom podru~ju, daleko od
nacionalne baze).
Oru`ani sukob koji je slab u po~etku, mo`e
se razviti u oru`ani sukob visokog intenziteta u koji uklju~uje pove}anje koli~ine borbenih sredstava ili ~ak celokupne oru`ane
snage.
Oru`ani sukob mo`e tako|e zapo~eti velikim intenzitetom i uklju~ivati sve oru`ane
snage od po~etka.
138. Primenjena
taktika i borbena
sredstva
Taktika i borbena sredstva obi~no su odgovaraju}i uklju~enim oru`anim snagama.
Manje i najmanje jedinice koriste jednostavne taktike (npr. patrolna, komandoska
ili gerilska taktika) i borbena sredstva (npr.
lako prenosivo pe{adijsko naoru`anje).
[irenje podru~ja sukoba, pove}ano anga`ovanje oru`anih snaga (u broju i veli~ini jedinica) ~esto }e uzrokovati menjanje taktike
(npr. do uobi~ajenih taktika ve}ih pe{adij-
30
2.
2.1.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Razvoj sukoba
skih jedinica ili zajedni~kih kopnenih, pomorskih i vazdu{nih operacija) i upotrebu
borbenih sredstava (npr. artiljerijska, oklopna, vazdu{na i/ili mornari~ka vatrena podr{ka, {iri spektar oru`ja za podr{ku).
139. Uklju~ena
podru~ja:
dozvoljeni
maksimum
Vojne operacije mogu se pro{iriti:
140. Uklju~ena
podru~ja:
zabranjeno
H. V, 1, 2
H. XIII, 1, 2
Vojne operacije ne mogu se pro{iriti:
a) na nacionalni prostor zara}enih dr`ava;
b) na mora i vazdu{ni prostor iznad njih.
a) na nacionalni prostor neutralne dr`ave
koji je nepovrediv;
b) na ostala podru~ja pod specifi~nim me|unarodnim regulacijama.
Glava C Smirivanje i kraj oru`anog sukoba
141. Smirivanje
Sli~no njegovoj eskalaciji, oru`ani sukob
mo`e da se smiri smanjenjem uklju~enosti
strana i/ili dr`ava, oru`anih snaga, borbenih
sredstava i borbenih podru~ja.
142. Primirje
H. IV. R, 36
Primirje suspenduje vojne operacije sporazumom izme|u suprotstavljenih zara}enih
strana.
Primirje mo`e da bude op{te ili lokalno.
Ako vreme trajanja primirja nije odre|eno,
zara}ene strane mogu ponovo zapo~eti operacije bilo kada, podlo`no prethodnom upozorenju u skladu sa dogovorenim uslovima
primirja.
U slu~aju da jedna zara}ena strana ozbiljno
naru{i primirje, suprotna strana mo`e da ga
poni{ti i, u slu~aju nu`de, smesta ponovo
nastavi neprijateljske aktivnosti.
31
2.
2.2.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Pripremne mere u vreme mira
143. Kraj aktivnih
neprijateljstava
H. IV. R, 35
G. IV, 6
G. P. I, 3
G. P. II, 2
Aktivna neprijateljstva zavr{avaju se:
144. Kraj rata
Rat se zavr{ava formalno mirovnim sporazumom ili neformalno, uspostavljanjem
normalnih odnosa (ovo se, na primer, mo`e
desiti nakon primirja).
Odeljak 2.2.
a) formalnim sporazumom izme|u zara}enih strana (npr. kapitulacija); ili
b) op{tim prestankom vojnih operacija.
Pripremne mere u vreme mira
Glava A Strate{ke mere
145. Pravilo
G. I, 45, 47
G. II, 46, 48
G. III, 127
G. IV, 144
H. CP. I, 25
G. P. I, 80
Pripremne akcije u pogledu mogu}eg oru`anog sukoba moraju preduzeti sve dr`ave
u svrhu ispunjavanja njihove obaveze po
ratnom pravu.
146. Miroljubivo
pona{anje
Miroljubivo pona{anje treba podsticati unutar dr`ave (npr. jasna nacionalna bezbednosna politika, uzdr`avanje od provokativnih
radnji i/ili pona{anja).
147. Preventivne mere
Preventivne mere dr`ave usmerene su na:
a) izbegavanje izbijanja oru`anog sukoba;
i/ili
b) ostajanje izvan oru`anog sukoba koji se
pojavi izme|u drugih dr`ava ili unutar
jedne dr`ave.
148. Upravljanje u
kriznim
situacijama
Odgovaraju}e upravljanje u kriznim situacijama ima}e za cilj miroljubivo re{avanje
nesporazuma. Tri su tipi~ne kategorije ovakvih akcija:
32
2.
2.2.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Pripremne mere u vreme mira
a) direktni pregovori izme|u suprotstavljenih tela ili grupa;
b) saradnja sa posrednicima koji nude usluge (npr. slu`be diplomata ili drugih prikladnih lica), slu`bama za posredovanje,
mirenje ili istrage;
c) re{avanje spora putem arbitra`e tre}e
strane (neko ad hoc telo) ili me|unarodnog suda
149. Ostanak izvan
sukoba
Odgovaraju}a politika }e imati za cilj ostajanje izvan sukoba.
Uprkos odsustvu formalne objave rata, dr`ava koja ostaje neutralna treba da razjasni
vlastitu poziciju u odnosu na:
a) spoljne poslove (npr. putem izjave o neutralnosti);
b) unutra{nje poslove (npr. utvr|ivanjem
postojanja neutralnog statusa sa njegovim specifi~nim posledicama, posebno
za oru`ane snage).
150. Prag izme|u
neutralnosti i rata
Op{ta bezbednosna politika jedne dr`ave
utvrdi}e prag izme|u:
a) neutralnosti, tj. dela koja se mogu smatrati povredom neutralnosti, i
b) rata, tj. dela koja po va`nosti, broju i veli~ini prevazilaze obi~nu povredu neutralnosti i koja, uzeta zajedno, predstavljaju u~e{}e u oru`anom sukobu.
Uputstvo za prakti~no pona{anje bi}e izdato oru`anim snagama. Prihvatljiva su i me{ovita re{enja (npr. formalna neutralnost cele dr`ave, ali i postojanje ratnih akcija neophodnih za neutralnu dr`avu u odre|enom
kopnenom i/ili morskom i odgovaraju}em
vazdu{nom prostoru.
33
2.
2.2.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Pripremne mere u vreme mira
Glava B Izvr{ne i administrativne mere
151. Pravilo
G. I, 45, 47
G. II, 46, 48
G. III, 127
G. IV, 144
H. CP, 25
G. P. I, 80, 83
Pripremne izvr{ne i administrativne mere
posebno su usmerene na:
152. Nacionalno
zakonodavstvo
G. I, 48, 49
G. II, 49, 50
G. III, 128, 129
G. IV, 145, 146
H. CP, 26, 28
G. P. I, 84, 85
Bi}e doneti potrebni nacionalni zakoni da bi
se obezbedila primena ratnog prava (npr.
utvr|ivanje i odre|ivanje nadle`nosti, kaznene mere za kr{enja ratnog prava).
153. Prevodi
G. I, 48
G. II, 49
G. III, 128
G. IV, 145
H. CP, 26
G. P. I, 84
Slu`beni prevodi tekstova ratnog prava, kao
i relevantnih nacionalnih zakona i usvojenih
regulativa, bi}e prosle|eni ostalim dr`avama.
154. Uputstva
G. I, 47
G. II, 48
G. III, 127
G. IV, 144
H. CP, 25
G. P. I, 80, 83
Bi}e izdata uputstva i nare|enja u cilju
obezbe|ivanja po{tovanja ratnog prava,
uklju~uju}i i one za nadziranje njegovog izvr{avanja.
155. Stru~no osoblje
G. P.. I, 6
Stru~no osoblje bi}e obu~eno u cilju lak{e
primene ratnog prava.
156. Pravni savetnici u
oru`anim
snagama
G. P. I, 82
Pravni savetnici bi}e na raspolaganju da,
kad je to neophodno, savetuju vojne komandante na odre|enom nivou, o primeni ratnog prava.
a) upozoravanje oru`anih snaga i civilnog
stanovni{tva sa ratnim pravom;
b) stupanje na snagu organizacione i izvr{ne
procedure u cilju obezbe|ivanja primene
ratnog prava u slu~aju oru`anog sukoba.
34
2.
2.2.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Pripremne mere u vreme mira
157. Nacionalni biro
za obave{tenja
G. III, 122
G. IV, 136
U svakoj dr`avi bi}e ustanovljen Nacionalni biro za obave{tenja, koji }e primati i prosle|ivati obave{tenja koja se ti~u ratnih zarobljenika i stranih gra|anskih lica koja se
nalaze u njenoj vlasti. Za ova pitanja preporu~uje se saradnja sa Centralnom slu`bom
tra`enja MKCK.
158. Slu`ba za
registraciju
grobova
G. I, 17
G. III, 120
U svakoj dr`avi bi}e ustanovljena Slu`ba za
registraciju grobova, koja }e bele`iti pojedinosti o sahranjivanjima i grobovima i bi}e
zadu`ena za ~uvanje pepela. Takva slu`ba
mo`e da bude kombinovana sa Nacionalnim biroom za obave{tenja.
159. Lica i objekti pod
posebnom
za{titom
Kriterijumi i nadle`nosti bi}e utvr|eni za
odre|ivanje i obele`avanje znacima raspoznavanja lica i objekata pod posebnom za{titom i za upotrebu signala raspoznavanja.
160. Objekti kulture
pod posebnom
za{titom nadle`nosti, kaznene
mere za kr{enja
ratnog prava).
Objekti kulture koje treba posebno za{tititi
bi}e zavedeni u Me|unarodni registar kulturnih dobara pod posebnom za{titom koji
vodi Generalni direktor Organizacije za
prosvetu, nauku i kulturu UN (UNESCO).
161. Nacionalna
dru{tva Crvenog
krsta ili Crvenog
polumeseca
G. I, 26,44
G. II, 2
G. IV, 30
G. P. I,
Precizno }e se utvrditi uloga i mogu}e aktivnosti podr{ke Nacionalnog dru{tva Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca ili ostalih
dru{tava za pomo} u slu~aju oru`anog sukoba (npr. podr{ka oru`anim snagama, medicinska sredstva, upotreba znaka raspoznavanja, pomo}).
162. Administrativni
dokumenti
G. I, Aneks II
G. II, Aneks
G. III, Aneks IV,
A-E
G. IV, Aneks III
H. CP. R, Aneks
G.P. I, Aneks I, II
Bi}e pripremljeni administrativni dokumenti za li~nu identifikaciju i razni obrasci koji
se odnose na ratne zarobljenike i internirane
civile (npr. zarobljeni~ka kartica, kartica interniranog lica, smrtovnica, potvrda o repatrijaciji, dopisna karta).
35
2.
2.2.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Pripremne mere u vreme mira
163. Identifikacione
kartice
G. III, 17
G.III, Aneks IVA
Licima koja mogu postati ratni zarobljenici
bi}e izdata identifikaciona kartica.
Identifikaciona kartica treba da bude dimenzija 6,5 x 10 cm i izdata u dva primerka.
Identifikacione kartice za ostale kategorije
lica navedene su u Aneksu 2.
164. Identifikacione
plo~ice
G. I, 16
G. II, 19
Licima koja mogu postati ratni zarobljenici
bi}e izdate identifikacione plo~ice.
165. Tekstovi
relevantnih
ugovora o ratnom
pravu
G. III, 41
G. IV, 99
Treba da budu dostupni tekstovi ratnog prava koji treba da budu istaknuti na odgovaraju}im jezicima u mestima interniranja, i to
pre svega:
Identifikaciona plo~ica }e po mogu}nosti
imati dva jednaka dela, tako da u slu~aju
smrti jedna polovina mo`e da ostane uz telo, a druga da bude poslata u pozadinu radi
dokumentovanja (mogu}a alternativa: dve
identi~ne plo~ice umesto jedne iz dva dela).
a) za logore ratnih zarobljenika, @enevska
konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1949. g;
b) u mestima gde su internirani civili,
@enevska konvencija o za{titi gra|anskih
lica za vreme rata iz 1949. godine.
166. Adaptacija
mirnodopskih
tehni~kih
sredstava za ratno
stanje
Bi}e pripremljena adaptacija pomorskih i/ili
vazduhoplovnih ure|aja i odgovaraju}ih
bezbednosnih i sistema za spasavanje kori{}enih {irom sveta ili regionalno u vreme
mira, za uslove ratnog stanja (npr. zamena
za prekinutu ili smanjenu satelitsku komunikaciju i identifikacione sisteme).
36
2.
2.3.
Odeljak 2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Kontrola u toku oru`anog sukoba
Glava A Strategijske mere
167. Pravilo
^lanice relevantnih ugovora i posebno zara}ene strane i neutralne dr`ave }e preduzeti
sve neophodne akcije za izvr{enje svojih
obaveza po ratnom pravu.
168. Upravljanje
sukobom
Od izbijanja neprijateljstava pa nadalje, zara}ene strane }e:
a) po pravilu, imati za cilj ponovno uspostavljanje mira;
b) konstantno obezbe|ivati po{tovanje ratnog prava u sferi njihove nadle`nosti;
c) dr`ati pod kontrolom oru`ani sukob da
izbegnu ili barem ograni~e eskalaciju.
169. Sile za{titnice
G. P. I, 5
Po izbijanju neprijateljstava, svaka zara}ena
strana }e odrediti Silu za{titnicu da bi obezbedila nadzor i primenu ratnog prava (vidi
Glavu 2.3, H).
170. Nacionalna
bezbednosna
politika
Nacionalna bezbednosna politika zasnovana na strategijskom razmi{ljanju treba da cilja na:
a) izbegavanje eskalacije;
b) odr`avanje neizbe`ne eskalacije oru`anog sukoba pod kontrolom.
Takva politika i odgovaraju}e planiranje }e
obuhvatiti pore|enje, s jedne strane, vojne
prednosti ostvarene ve}im operacijama ili
predvi|enom eskalacijom i, s druge strane,
civilnih `rtava i {teta koje mogu proiste}i iz
toga.
171. Primenjivo
pravo: potreba za
verifikacijom
Po izbijanju neprijateljstava, svaka zara}ena
strana }e verifikovati primenjivost ratnog
prava u odnosnom oru`anom sukobu:
37
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
a) op{ti ugovori o ratnom pravu;
b) posebna pravila o specifi~nom naoru`anju (vidi Aneks I);
c) mogu}a nacionalna tuma~enja i/ili rezerve prema specifi~nim ugovorima;
d) me|unarodno obi~ajno pravo ili regionalni obi~aji.
172. Primenjivo
pravo: strate{ka
situacija dr`ave
Ratno pravo }e se primenjivati u skladu sa
nacionalnim potrebama proisteklim iz strate{ke situacije i okru`enja zara}ene strane
(npr. ako je zemlja kontinentalna ili arhipela{ka).
173. Primenjivo
pravo: nacionalna
poja{njenja
Kao rezultat verifikacije i gde god je to potrebno, dodatno poja{njenje, detalji i uputstva bi}e dati oru`anim snagama.
174. Primenjivo
pravo: neslaganje
oko klasifikacije
sukoba
Sve dok se jasno ne ustanovi me|unarodni
oru`ani sukob, suprotstavljene strane mogu
se ne slagati oko pravne klasifikacije sukoba (npr. vlada smatra da situacija potpada
isklju~ivo pod doma}e mirnodopsko pravo,
dok suprotna strana tvrdi da treba da se primeni ratno pravo).
U takvom slu~aju, a da bi se odr`ao red i disciplina u njihovim oru`anim snagama,
kompletna pravila me|unarodnih oru`anih
sukoba treba slediti kao kodeks pona{anja.
175. Situacija izme|u
neutralnosti i rata
U slu~aju situacije izme|u neutralnosti i rata, oru`anim snagama }e se dati prakti~na
uputstva za pona{anje.
Takva uputstva mogu se oslanjati ili pozivati na osnove utvr|ene jo{ u vreme mira.
176. Posebne
okolnosti:
pravilo
Ratno pravo upravlja svim vojnim operacijama. Stoga }e svaka zara}ena strana biti
stalno spremna da dejstvuje u skladu sa specifi~nim okolnostima.
38
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Pravilno planiranje (zasnovano na odgovaraju}im strate{kim obave{tajnim podacima)
}e smanjiti rizik od iznena|enja ili zabune.
Takvo planiranje rezultira}e uputstvima datim oru`anim snagama (npr. op{ta pravila
slu`be). Njihova komanda }e tako biti u poziciji da utvrdi odgovaraju}a pravila slu`be.
177. Posebne
okolnosti:
ratovanje izme|u
nejednakih snaga
[to se ti~e ratnog prava, ratovanje izme|u
nejednakih snaga je od najve}e va`nosti za
strate{ki nivo u pogledu posebnih okolnosti.
Ratovanje izme|u nejednakih snaga mo`e
proiste}i iz veoma razli~itih taktika i sredstava borbe koje koriste suprotstavljene
strane.
Nije dovoljno slediti pravila za me|unarodni oru`ani sukob kao kodeks pona{anja.
Dodatna nacionalna uputstva za akciju i postupanje u skladu sa ratnim pravom su neophodna (npr. specifi~na pravila slu`be prilago|ena datoj situaciji).
Glava B Izvr{ne i administrativne mere
178. Pravilo
G. I, 45, 47
G. II, 46, 48
G. III, 127
G. IV, 144
H. CP, 25
G. P. I, 80, 83
Izvr{ne i administrativne kontrolne mere u
toku oru`anog sukoba imaju za cilj:
179. Posebni
sporazumi
G. I, 15, 23
G. II, 18
G. III, 109-111
G. IV, 14, 15
G. P. I, 26, 27,
59, 60
Kad god je to mogu}e, bi}e zaklju~eni posebni sporazumi
a) proveravanje i adekvatno razvijanje mera
ve} preduzetih u vreme mira;
b) preduzimanje dodatnih mera neophodnih
da obezbede detaljno izvr{enje ratnog prava i pripremu za nepredvi|ene slu~ajeve.
izme|u zara}enih strana ili sa neutralnim
dr`avama, na odgovaraju}em nivou, na primer:
a) da se data podru~ja (npr. bolni~ka zona ili
lokalitet, demilitarizovana zona) nalaze
39
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
na odgovaraju}oj udaljenosti od vojnih
operacija;
b) za prekid ili ometanje neprijateljstava u
datom podru~ju (npr. zbog tra`enja ranjenih, uspostavljanja neutralne zone);
c) za sanitetski transport, posebno vazduhom (npr. nadletanje podru~ja pod neprijateljskom kontrolom, upotreba signala
za raspoznavanje);
d) za repatrijaciju ili transfer ratnih zarobljenika u neutralnu zonu;
e) za ozna~avanje nebranjenih lokaliteta i
demilitarizovanih zona znakovima raspoznavanja.
180. Obave{tenja
G. I, 48
G. II, 22, 49
G.III, 23, 43, 128
G. IV, 83, 145
H. CP, 26
G. P. I, 12, 23, 25
Kad god je to mogu}e, nekim ili svim zara}enim stranama i/ili neutralnim dr`avama
bi}e dostavljene informacije i obave{tenja,
na primer:
a) slu`beni prevodi tekstova ratnog prava
kao i usvojenih regulativa, ukoliko nisu
ve} dostavljeni u vreme mira;
b) uklju~enje paravojne organizacije ili oru`ane slu`be za primenu zakona;
c) geografska lokacija logora ratnih zarobljenika i mesta interniranja civila, kao i
stalnih medicinskih ustanova;
d) imena i opis bolni~kih brodova i ostalih
sanitetskih brodova;
e) medicinske evakuacije vazduhom unutar
dometa neprijateljskih sistema naoru`anja zemlja-vazduh;
f) ~inovi lica koja imaju pravo na status ratnih zarobljenika;
g) zahtevi zakonodavstva zemlje porekla u
vezi sa validno{}u `elja ratnih zarobljenika.
40
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
181. Krivi~na gonjenja
G. I, 49
G. II, 50
G. III, 129
G. IV, 146
H. CP, 28
G. P. I, 85, 88
Zara}ene strane }e obezbediti da kr{enja
ratnog prava budu predmet disciplinskih ili
kaznenih mera.
182. Administrativni
kanali
Bi}e uspostavljeni odgovaraju}i administrativni kanali za prenos informacija i dokumenata:
One }e dati jedna drugoj me|usobnu pomo}
i saradnju u spre~avanju te{kih kr{enja ratnog prava.
a) izme|u nacionalnih vojnih i civilnih vlasti (npr. za komunikaciju izme|u ratnih
zarobljenika u logorima i Nacionalnog
biroa za obave{tenja);
b) izme|u nacionalnih vlasti i sila za{titnica, neutralnih dr`ava ili drugih posrednika (npr. za komunikaciju izme|u Nacionalnog biroa za obave{tenja i Centralne
slu`be tra`enja).
183. Administrativni
dokumenti
U skladu sa okolnostima, bi}e adaptirani
postoje}i administrativni dokumenti, a utvr|eni novi, na primer:
a) prevod dokumenata na druge jezike;
b) identifikacioni dokumenti za druge kategorije osoblja (npr. dobrovoljci, nova kategorija oru`anih snaga);
c) obrasci za medicinske zapisnike (npr. o donacijama krvi ili ko`e, o medicinskim procedurama u pogledu ratnih zarobljenika);
d) dodatni podaci koji }e biti uvedeni u dokumente;
e) dokumentacija u vezi sa novim situacijama (npr. uputstva vojnim i civilnim vlastima u posebnim podru~jima.
Glava C Osnovna za{tita
184. Pravilo
G. P. I, 72, 75
Ratno pravo pru`a osnovnu za{titu licima i
objektima koji nisu vojnici i vojni ciljevi.
41
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Osnovna za{tita garantovana u ovom poglavlju primenjuje se na sva lica i objekte u
vlasti zara}ene strane ili neutralne dr`ave.
Ona odgovara osnovnim humanitarnim principima i ljudskim pravima i stoga, tako|e,
treba da se primenjuju na vlastite dr`avljane.
185. Pravna osnova
G. I, 3, 12, 24, 25
G.II, 3, 12, 36, 37
G. III, 3, 13
G. IV, 3, 27
G. P. I, 75
Pravila koja se odnose na osnovnu za{titu
imaju svoju pravnu osnovu u sporazumima
i o neme|unarodnom, i o me|unarodnom
oru`anom sukobu.
186. Odgovornost
H. V, 11-15
G. III, 4, 12
G. IV, 29
Svaka od strana u ~ijoj su vlasti strana lica i
lica ~ija je sloboda ograni~ena (npr. ratni zarobljenici, internirani civili, uhap{ena lica)
odgovorna je za postupanje prema tim licima od strane svojih organa, bez obzira na
utvr|enu individualnu odgovornost.
187. Humano
postupanje
G. I, 12, 28, 29
G. II, 12, 36, 37
G. III, 13
G. IV, 27
G. P. I, 75
Humano }e se postupati u svim okolnostima.
188. ^ast, religija
G. III, 14,
G. IV, 27
G. P. I, 75
Bi}e po{tovano svako lice i njegova ~ast,
uverenja i verska praksa.
189. @ene. deca:
pravilo
G. I, 12
G. II, 12
G. III, 14
G. IV, 24, 27
G. P. I, 76, 77
@ene i deca bi}e objekt posebnog po{tovanja prema njihovom polu i starosti.
42
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
190. Zabrana nasilja
nad `ivotom,
zdravljem
G. I, 12
G. II, 12
G. III, 13
G. IV, 32
G. P. I, 75
Uop{te je zabranjeno nasilje nad `ivotom,
zdravljem ili fizi~kim ili mentalnim integritetom lica.
191. Zabrana ubijanja
G. I, 12
G. II, 12
G. III, 13
G. IV, 32
G. P. I, 75
Ubijanje je zabranjeno.
192. Zabrana mu~enja
G. I, 12
G. II, 13
G. III, 13
G. IV, 32
G. P. I, 75
Mu~enje bilo koje vrste, fizi~ko ili mentalno, je zabranjeno.
193. Zabrana telesnog
ka`njavanja
G. III, 87
G, IV, 32
G. P. I, 75
Telesno ka`njavanje je zabranjeno.
194. Zabrana
saka}enja
G. III, 13
G. IV, 32
G. P. I, 11, 75
Saka}enje je zabranjeno, osim ako je zahtevano zbog zdravstvenog stanja pojedinca ili
medicinske etike (npr. odstranjivanje tkiva
ili organa, transplantacija).
195. Zabrana
poni`avaju}eg
postupanja
G. I, 12
G. II, 12
G, III, 13
G. IV, 27
G. P. I, 75
Poni`avaju}e i degradiraju}e postupanje je
zabranjeno (npr. prisilna prostitucija, svaki
oblik nedoli~nog napada ili druge povrede
li~nog dostojanstva).
43
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
196. Zabrana
uzimanja
talaca
G. IV, 34
G. P. I, 75
197. Zabrana
kolektivnog
ka`njavanja
G. III, 87
G. IV, 33
G. P. I, 75
198. Zabrana pretnji
G. III, 17
G. IV, 31
G. P. I, 75
199. Nediskriminacija:
pravilo
G. I, 12
G. II, 12
G. III, 16
G. IV, 27
G. P. I, 75
200. Nediskriminacija:
ranjenici
G. I, 12
G. II, 12
G. P. I, 10
201. Hap{enje, pritvor
G. IV, 43, 78
G. P. I, 75
Uzimanje talaca je zabranjeno.
Kolektivna ka`njavanja su zabranjena.
Pretnje izvr{enjem nekog od navedenih zabranjenih dela su zabranjene.
Svaka nepovoljna diskriminacija u postupanju je zabranjena, ako se zasniva na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili uverenjima, politi~kom ili drugom mi{ljenju, nacionalnom ili
socijalnom poreklu, imovinskom, statusu
po ro|enju ili nekom drugom statusu, ili po
bilo kom drugom sli~nom merilu.
Ne}e se praviti razlika me|u ranjenicima,
bolesnicima i brodolomnicima po bilo kom
osnovu osim medicinskog.
Svako lice koje je uhap{eno, pritvoreno ili
mu je ograni~eno kretanje zbog vojnog sukoba, bi}e odmah informisano na njemu razumljivom jeziku o razlozima preduzetih mera.
Bi}e oslobo|eno ~im to bude mogu}e, osim
ako je optu`eno za ka`njive prekr{aje.
202. Redovna sudska
procedura
G. III, 82-86
G. IV, 33, 71-76,
126
G. P. I, 75
Nikakva presuda ne mo`e da bude izre~ena
i nikakva kazna izvr{ena nad licem krivim
za ka`njivi prekr{aj u oru`anom sukobu bez
su|enja.
44
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Presuda mora biti izre~ena od strane nepristrasnog i redovno ustanovljenog suda uz
po{tovanje op{tepriznatih na~ela uobi~ajene
sudske procedure, koja uklju~uje slede}e:
a) pravo na pravi~no su|enje uz sredstvo
odbrane;
b) pojedina~nu, a ne kolektivnu krivi~nu
odgovornost;
c) zakon na snazi u vreme izvr{enja krivi~nog dela (nema retroaktivnog zakona);
d) pretpostavlja se nevinost dok se ne doka`e krivica;
e) su|enje uz prisustvo optu`enika;
f) zabrana prisile da se prizna krivica;
g) prisustvo svedoka odbrane;
h) ispitivanje svedoka pred optu`enikom;
i) zabranjeno je ka`njavanje vi{e od jedanput za isto delo po istoj optu`bi;
j) javno izricanje presude;
k) informacija o pravu `albe i drugim pravnim lekovima i njihovom vremenskom
ograni~enju.
203. Smrtna kazna:
`ene
G. P. I, 76
Po pravilu, izbegava}e se izricanje smrtne
kazne trudnicama ili majkama male dece za
krivi~no delo u vezi sa oru`anim sukobom.
Smrtna kazna za ta krivi~na dela ne}e ni u
kom slu~aju biti izvr{ena nad takvim `enama.
204. Smrtna kazna:
deca
G. P. I, 77
Smrtna kazna za krivi~no delo po~injeno u
vezi sa oru`anim sukobom ne}e biti izvr{ena nad licima koja nisu napunila osamnaest
godina starosti u vreme izvr{enja krivi~nog
dela.
205. Objekti: plja~ka
H. IV. R, 28
G. IV, 33
H. CP, 4
Plja~ka je zabranjena.
45
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
206. Objekti:
uni{tavanje
H. IV. R, 23
G. IV, 53
Zabranjeno je uni{tavanje bez vojne potrebe.
207. Objekti: zaplena
H. IV. R, 23
Zaplena koja nije opravdana vojnom potrebom je zabranjena.
Glava D Osnovne kategorije lica i objekata
208. Za{ti}ena lica
G. P. I, 51
Gra|anska lica ne smeju neposredno u~estvovati u neprijateljstvima.
Gra|anska lica ne smeju da budu napadnuta, osim ako neposredno u~estvuju u neprijateljstvima.
209. Za{ti}eni objekti
G. P. I, 52
Civilni objekti ne smeju da budu napadnuti,
osim ako postanu vojni ciljevi.
210. Neza{ti}ena lica
G. P. I, 43
Borci smeju neposredno da u~estvuju u neprijateljstvima.
Borci smeju da budu napadnuti.
211. Neza{ti}eni
objekti
G. P. I, 52
Vojni objekti mogu da budu napadnuti.
Glava E Posebno za{ti}ena lica i objekti
212. Lica uop{te
G. I, 24
G. II, 36, 37
G. IV, 20
H. CP, 15
G. P. I, 15, 62
Posebno za{ti}ena lica ne smeju neposredno
da u~estvuju u neprijateljstvima i ne smeju
biti napadnuta. Bi}e im dozvoljeno da obavljaju svoje zadatke, osim ako takti~ka situacija to ne dozvoljava (npr. zbog borbenih
dejstava, zbog bezbednosti civilnog medicinskog osoblja ili osoblja civilne za{tite i
njihovih transporta).
213. Medicinske
aktivnosti: etika
G. P. I, 11, 16
„Medicinska etika“ ozna~ava op{teprihva}ene me|unarodne i nacionalne medicinske
standarde koji bi se u sli~nim medicinskim
okolnostima primenjivali na vlastite dr`avljane.
46
2.
2.3.
214. Medicinske
aktivnosti:
procedure
G. P. I, 11
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Medicinske procedure moraju:
a) da budu opravdane zdravstvenim stanjem
lica;
b) da budu u skladu sa medicinskom etikom.
215. Medicinske
aktivnosti:
prioriteti
G. I, 12
G. II, 12
Samo hitni medicinski razlozi }e dati prioritet u pogledu tretmana koji treba pru`iti.
Kriterijumi zasnovani na nacionalnosti ili
~inu su isklju~eni.
216. Medicinske
aktivnosti:
ograni~enja
G. P. I, 11
*Dekl. Helsinki
Doktor mo`e:
a) kombinovati klini~ke pretrage sa medicinskom negom samo u onoj meri u kojoj
su klini~ke pretrage opravdane njihovom
terapeutskom vredno{}u za pacijenta;
b) koristiti nove terapeutske mere, ako one
po njegovom sudu daju nadu za spasavanje `ivota, ozdravljenje ili ubla`avanje
patnji.
217. Medicinske
aktivnosti:
za{tita
G. P. I, 16
Niko ne}e biti ka`njen zbog izvr{avanja medicinskih aktivnosti koje su u skladu sa medicinskom etikom.
Lica anga`ovana na medicinskim aktivnostima ne}e biti prisiljavana:
a) da vr{e radnje ili izvr{avaju poslove koje
ne zahteva medicinska etika; ili
b) da se uzdr`e od vr{enja radnji ili poslova
koje zahteva medicinska etika.
218. Medicinske
aktivnosti:
izve{tavanje
G. P. I, 16
Nijedno lice anga`ovano na medicinskim
aktivnostima (npr. doktor, bolni~ar) ne}e biti prisiljavano da bilo kome daje informacije o ranjenicima i bolesnicima koje neguje
ili je negovao, ako bi se takve informacije,
* Svetska medicinska asocijacija (World Medical Association), Helsin{ka deklaracija iz 1964. (dopunjena u Tokiju 1975. i u Veneciji 1983. g: Preporu~ene
smernice lekarima kod klini~kih istra`ivanja.
47
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
po njegovom mi{ljenju, pokazale {tetnim za
te pacijente ili njihove porodice.
219. Objekti uop{te
G. I, 19, 35
G. II, 22, 23, 27
G. IV, 18, 21, 22
H. CP, 4, 8
G. P. I, 56, 60, 62
Me|utim, informacije se moraju dati kada
su zahtevane:
a) zakonom strane kojoj lice anga`ovano na
medicinskim aktivnostima pripada;
b) odredbama o obaveznom obave{tavanju
o zaraznim bolestima.
Posebno za{ti}eni objekti ne mogu:
a) postati vojni ciljevi;
b) biti druga~ije kori{}eni u vojne svrhe;
c) biti napadnuti.
220. Dovoljna
udaljenost
objekata: pravilo
G. I, 19
G. IV, 18
H. CP, 4
G. P. I, 12, 56
Posebno za{ti}eni objekti bi}e dovoljno udaljeni od vojnih ciljeva, osim ako to takti~ka
situacija ne dozvoljava (npr. zbog spomenika lociranog u blizini glavnog puta u planinskom podru~ju ili neizbe`ne blizine sanitetskih i borbenih vozila za vreme prekrcavanja ranjenika ili medicinskog materijala).
221. Dovoljna
udaljenost
objekata:
objekti kulture
pod posebnom
za{titom
H. CP, 8
Kulturna dobra pod posebnom za{titom moraju da budu na odgovaraju}oj udaljenosti
od svakog ve}eg industrijskog centra ili va`nog vojnog cilja koji predstavlja ranjivu
ta~ku (npr. aerodrom, RTV stanica, ustanova anga`ovana na poslovima nacionalne odbrane, luka ili `elezni~ka stanica od relativne va`nosti, glavna linija komunikacije).
222. Dovoljna
udaljenost
objekata:
bolni~ke zone i
lokaliteti,
demilitarizovane
zone
G. I, Aneks I
G. IV, Aneks I
G. P. I, 60
Vojna operacija izvodi}e se na odgovaraju}oj udaljenosti od bolni~kih zona i lokaliteta i od demilitarizovanih zona.
Stoga, takve zone i lokaliteti ne}e biti sme{teni u podru~jima koja, po svemu sude}i,
mogu da postanu va`na za izvo|enje vojnih
dejstava.
Zahtevi postavljeni za kulturna dobra pod
posebnom za{titom treba da se analogno
primenjuju.
48
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
223. Posebne mere
kontrole
G. I, Aneks I
G. IV, Aneks I
H. CP, 1, 8
G. P. I, 60
Zara}ene strane mogu se sporazumeti o posebnim merama kontrole i nadzora (npr. za
bolni~ke zone i lokalitete, centri u kojima se
nalaze spomenici, demilitarizovane zone).
224. Prestanak za{tite:
pravilo
G. I, 21
G. I, Aneks I
G. II, 34
G. IV, 19
G. IV, Aneks I
G. P. I, 13, 23,
56, 60, 65
Posebno za{ti}ena lica i objekti ne}e izgubiti
za{titu na koju imaju pravo, osim ako su kori{}eni da po~ine dela {tetna za neprijatelja.
225. Prestanak za{tite:
objekti kulture
pod op{tom
za{titom
H. CP, 4
Objekat kulture pod op{tom za{titom mo`e
izgubiti imunitet samo u slu~aju imperativne vojne potrebe.
226. Prestanak za{tite:
kulturno dobro
pod posebnom
za{titom
H. CP, 11
Kulturno dobro pod posebnom za{titom
mo`e izgubiti imunitet samo u izuzetnim
slu~ajevima neizbe`ne vojne potrebe i samo
dok traje takva potreba.
Za{tita se mo`e izgubiti samo nakon {to je
dato upozorenje, odnosno nakon {to je takvo upozorenje ostalo bez efekta. Bi}e utvr|en razuman rok.
Moraju da budu regulisane nadle`nosti za
utvr|ivanje ovakve vojne potrebe.
Takvu potrebu mo`e utvrditi samo komandant divizije ili ve}e jedinice.
Neprijateljska strana bi}e unapred obave{tena, u razumnom roku, o odluci o povla~enju imuniteta.
227. Prestanak za{tite:
gra|evine koje
sadr`e opasne
sile
G. P. I, 56
Brana, nasip ili nuklearna elektrana gubi
svoj status samo ako:
a) daje redovnu, zna~ajnu i neposrednu podr{ku vojnim operacijama;
b) ta podr{ka se razlikuje od njihove uobi~ajene funkcije;
c) ako je napad na takvu gra|evinu ili instalaciju jedini na~in da se prekine takva podr{ka.
49
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
Glava F @rtve rata
228. Ratni zarobljenici
G. P. I, 44
Ratni zarobljenici, koji vi{e nisu borci, ne mogu vi{e da budu napadnuti, osim ako ponovo
neposredno u~estvuju u neprijateljstvima.
Sila koja dr`i ratne zarobljenike odgovorna
je za tretman ratnih zarobljenika, nezavisno
od individualne odgovornosti koja mo`e da
bude ustanovljena.
229. Ranjenici,
bolesnici,
brodolomnici
G. I, 12
G. II, 12
G. P. I, 8
Ranjenici, bolesnici i brodolomnici ne mogu da budu napadnuti, osim ako neposredno
u~estvuju u neprijateljstvima.
230. Poginuli
G. I, 15
G. II, 18
G. P. I, 34
Poginuli ne mogu da budu meta napada ili
plja~ke.
Ova zabrana se prote`e na posmrtne ostatke, pepeo i grobove poginulih.
Glava G Represalije
231. Definicija
Represalije predstavljaju kr{enje ratnog
prava kao odgovor na kr{enje tog prava od
strane neprijatelja, ~ija je svrha prestanak
tog kr{enja.
Represalije se sastoje od upozorenja i pritiska na neprijatelja u obliku revan{isti~ke
akcije da bi se prekinula dalja nezakonita
ratna dejstva i da bi se ratno pravo po{tovalo. Represalije predstavljaju jedinu neposrednu proceduru primene zakona
232. Zabrana
represalija
G. I, 46
G. II, 47
G. III, 13
G. IV, 33
H. CP, 4
G. P. I, 20, 51-56
Represalije su zabranjene nad:
a) civilima i civilnim objektima;
b) ratnim zarobljenicima;
c) ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima;
d) posebno za{ti}enim licima i objektima;
50
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
e) objektima neophodnim za opstanak civilnog stanovni{tva;
f) prirodnom sredinom.
233. Dozvoljene
represalije:
pravilo
Represalije moraju da budu poslednje sredstvo za ponovno uspostavljanje po{tovanje
ratnog prava.
Neprijateljska akcija mora predstavljati jasno, ozbiljno i namerno kr{enje ratnog prava.
Represalije mogu da se vr{e samo nakon {to
su se drugi poku{aji da se neprijatelj ubedi
da po{tuje ratno pravo pokazali neuspe{nim
ili neizvodljivim.
234. Dozvoljene
represalije:
odlu~ivanje
Svaka zara}ena strana }e odrediti nadle`nost za odlu~ivanje o represalijama.
235. Uslovi:
upozorenje
Formalno prethodno upozorenje bi}e dato
da bi neprijatelj bio obave{ten o akciji koja
}e biti preduzeta ako nastavi ili ponovi kr{enje ratnog prava.
236. Uslovi:
proporcionalnost
Akcija }e biti proporcionalna kr{enju ratnog
prava od strane neprijatelja. Posebno obim i
sredstva primene kori{}eni u akciji ne}e
prelaziti obim neprijateljevog kr{enja prava.
237. Uslovi: kraj
akcije
Akcija }e biti prekinuta kad bude postignuta njena svrha, odnosno prestanak kr{enja
ratnog prava od strane neprijatelja.
Po pravilu, ta nadle`nost treba da ostane
unutar najvi{eg nivoa vlasti zara}ene strane.
Glava H Delovanje posrednika
238. Pravilo
Oru`ani sukobi, uop{te, naru{avaju odnose
koji su u vreme mira postojali izme|u suprotstavljenih strana (npr. prekid diplomatskih odnosa, zatvaranje granica, ometanje
saobra}aja i telekomunikacija).
Neki od nastalih propusta mogu se popraviti delovanjem posrednika.
51
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
239. Sila za{titnica
G. I, 8
H. II, 8
G. III, 8
G. IV, 9
H. CP, 21
H. CP. R, 2-10
G. P. I, 2, 5
Sila za{titnica ozna~ava neutralnu dr`avu
odre|enu od strane u sukobu i prihva}enu
od neprijateljske strane, koja pristaje da vr{i du`nost Sile za{titnice po ratnom pravu.
240. Sila za{titnica:
funkcionisanje
G. I, 8
G. II, 8
G. III, 8
G. IV, 9
H. CP, 21
H. CP. R, 2-10
G. P. I, 5
Ratno pravo }e se primenjivati u saradnji sa
i pod nadzorom Sila za{titnica.
241. Sila za{titnica:
glavni zadaci
G. I, 11
G. II, 11
G. III, 11, 69-81,
99-108, 126
G. IV, 12, 43, 55,
71, 74, 143
H. CP, 21
G. P. I, 5
Sila za{titnica ima posebno slede}e zadatke:
Sile za{titnice bi}e odre|ene bez odlaganja
od po~etka oru`anog sukoba.
Aktivnosti Sile za{titnice vr{i}e se od strane
njenog diplomatskog, konzularnog ili drugog osoblja posebno odre|enog za tu svrhu.
Da bi izvr{ilo taj zadatak, to osoblje mora
da ima odgovaraju}i pristup vladinim i administrativnim telima i zvani~nicima.
a) da pose}uje i vr{i kontrolu logora za ratne zarobljenike i civilne internirce (npr.
`ivotni uslovi, snabdevanje i zdravstveno
stanje, obezbe|ivanje slobodnog dopisivanja sa spoljnim svetom);
b) da proveri i, ako je potrebno, preduzme
mere u slu~aju:
– interniranja stranih gra|anskih lica;
– kaznena gonjenja ratnih zarobljenika
ili stranih gra|anskih lica;
c) da ustanovi stanje u vezi sa snabdevanjem na okupiranoj teritoriji;
d) da daje izjave i ispituje povrede za{ti}enog statusa objekata kulture;
e) da ponude usluge u slu~aju nesporazuma
u pogledu primene ratnog prava.
52
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
242. Sila za{titnica:
zamena
G. I, 10
G. II, 10
G. III, 10
G, IV, 11
G. P. I, 5
U odsustvu sporazuma o Sili za{titnici, imenova}e se nepristrasna humanitarna organizacija kao zamena (npr. Me|unarodni komitet Crvenog krsta).
243. Me|unarodni
komitet Crvenog
krsta
G. I, 9, 44
G. II, 9
G. III, 9
G. IV, 10
G. P. I, 5, 18
Me|unarodni komitet Crvenog krsta mo`e
da izvr{ava humanitarne zadatke koji su mu
povereni ratnim pravom.
Takva nepristrasna humanitarna organizacija mo`e tako|e ponuditi svoje usluge kod
imenovanja Sile za{titnice.
Uz saglasnost strana u sukobu, mo`e da vr{i i bilo koje druge humanitarne aktivnosti
za dobrobit `rtava rata (npr. dopremanje humanitarne pomo}i).
Me|unarodni komitet Crvenog krsta mo`e
koristiti znak raspoznavanja, crveni krst na
beloj podlozi, za obele`avanje osoblja,
objekata i transporta pod njegovom kontrolom.
244. Centralna slu`ba
tra`enja
G. III, 123
G. IV, 140
G. P. I, 33
Centralna slu`ba tra`enja u Me|unarodnom
komitetu Crvenog krsta sakuplja}e sve informacije do kojih mo`e da do|e (slu`benim ili privatnim kanalima) po pitanju ratnih zarobljenika, gra|anskih lica (posebno
interniraca) i nestalih lica.
Slu`ba }e prenositi ove informacije {to br`e
do zemlje porekla.
Zara}ene strane da}e Slu`bi svu potrebnu
podr{ku za takve transmisije.
245. UNESKO
H. CP, 23
H. CP. R, 1-10
Organizacija za prosvetu, nauku i kulturu
Ujedinjenih nacija poma`e stranama u sukobu da obezbede za{titu kulturnih dobara.
Generalni komesar za kulturna dobra bi}e
imenovan kod svake od strana u sukobu.
53
2.
2.3.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
246. Posrednik u
neme|unarodnom oru`anom
sukobu
G. I, 3
G. II, 3
G. III, 3
G. IV, 3
H. CP, 19
U slu~aju neme|unarodnog oru`anog sukoba, mogu se ponuditi usluge zara}enim stranama:
247. Vojna sredstva
Ujedinjenih
nacija: pravilo
Uz saglasnost strana u sukobu, Ujedinjene
nacije mogu upotrebiti vojna sredstva izme|u suprotstavljenih oru`anih snaga (npr.
Snage Ujedinjenih nacija zadu`ene da nadgledaju liniju prekida vatre).
248. Vojna sredstva
Ujedinjenih
nacija: Snage UN
Snage Ujedinjenih nacija anga`ovane na
razdvajanju suprotstavljenih oru`anih snaga
nisu strana u sukobu.
a) od strane nepristrasne humanitarne organizacije, kao {to je Me|unarodni komitet
Crvenog krsta sa Centralnom slu`bom
tra`enja;
b) od strane Organizacije za prosvetu, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (u pogledu kulturnih dobara).
Njihova misija je da onemogu}e pristup u
svoje podru~je suprotstavljenim oru`anim
snagama, ako je potrebno i uz upotrebu borbenih sredstava.
Sme{tene izme|u suprotstavljenih oru`anih
snaga, a da nisu strana sukobu, snage Ujedinjenih nacija nemaju neprijatelja. Njihova
situacija je analogna onoj oru`anih snaga
neutralne dr`ave.
Me|utim, snage Ujedinjenih nacija i njihovi
pripadnici po{tova}e ratno pravo.
Glava I
Du`nosti i akcije neutralnih dr`ava
249. Pravilo
H. V, 11-15
H. XIII, 11-24
G. I, 8, 27
G. II, 8, 25
G. III, 8, 109-116
Neutralne dr`ave mogu doprineti ograni~avanju i kontroli oru`anog sukoba:
a) ostaju}i izvan sukoba
b) direktnim akcijama (npr. Sila za{titnica,
medicinska sredstva, pomo}) ili daju}i
54
2.
2.3.
G. IV, 9
H. CP, 21
G. P. I, 31, 70, 88
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Kontrola za vreme oru`anog sukoba
podr{ku akcijama drugih (npr. dozvoljavaju}i i omogu}avaju}i dopremanje pomo}i) u korist stanovni{tva i objekata zara}enih strana (npr. kulturna dobra);
c) dozvoljavaju}i zara}enim stranama pristup neutralnom prostoru za nevojne svrhe (npr. opravka ratnih brodova, prevoz
ranjenika, interniranje boraca zara}enih
strana na neutralnoj teritoriji);
d) direktnom akcijom ili podr{kom akcijama ~iji je cilj uspostavljanje mira ili smanjivanje nivoa i/ili intenziteta oru`anog
sukoba;
e) sara|uju}i sa zara}enim stranama u pogledu ka`njavanja te{kih kr{enja ratnog
prava.
250. Pravo
neutralnosti,
politika
neutralnosti
Pravo neutralnosti i politika neutralnosti
svake neutralne dr`ave rukovode pozicijom,
akcijama i pona{anjem neutralne dr`ave i
njenih oru`anih snaga u odnosu na zara}ene
strane i njihove oru`ane snage.
251. Politika
nacionalne
bezbednosti:
pravilo
Politika nacionalne bezbednosti zasnovana
na strate{kom razmi{ljanju mo`e omogu}iti
neutralnoj dr`avi da doprinese ponovnom
uspostavljanju mira ili smanjenju oru`anog
sukoba.
252. Politika
nacionalne
bezbednosti:
direktna akcija
Neutralna dr`ava mo`e direktno delovati:
a) izme|u suprotstavljenih zara}enih strana
putem posredovanja, ponude usluga (npr.
slu`ba diplomata);
b) ube|uju}i tre}e dr`ave, tela ili oru`ane
snage da se uzdr`e od ulaska u oru`ani
sukob.
253. Politika
nacionalne
bezbednosti:
indirektna akcija
Neutralna dr`ava mo`e indirektno delovati:
a) u me|unarodnim organizacijama (npr.
Ujedinjene nacije, regionalne organizacije);
55
2.
2.4.
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Mere nakon oru`anog sukoba
b) obezbe|uju}i vojna sredstva koja treba
da se razmeste izme|u suprotstavljenih
oru`anih snaga (npr. personal i oprema
za snage Ujedinjenih nacija u zoni razdvajanja, posmatra~i koji }e nadgledati
zonu prekida vatre).
Odeljak 2.4
Mere nakon oru`anog sukoba
Glava A Ponovno uspostavljanje normalnih uslova
254. Pravilo
Ponovno uspostavljanje normalnih uslova
za civilno stanovni{tvo odmah po zavr{etku
oru`anog sukoba je strate{ki cilj (npr. povratak lica i objekata na njihovu uobi~ajenu
lokaciju, rehabilitacija lica i opravka dobara
prema ustanovljenim prioritetima, pomo}
ugro`enom stanovni{tvu, ponovno uspostavljanje funkcija javnih slu`bi).
255. Saradnja oru`anih
snaga
Oru`ane snage }e sara|ivati, gde god je to
mogu}e, u ponovnom uspostavljanju normalnih uslova za civilno stanovni{tvo (npr.
uklanjanje mina, usluge transporta, pomo}).
Glava B Repatrijacija i osloba|anje lica i objekata
256. Repatrijacija
ratnih
zarobljenika
G. III, 118
Ratni zarobljenici }e biti oslobo|eni i repatrirani bez odlaganja po prestanku aktivnih
neprijateljstava.
257. Osloba|anje
interniranih
gra|anskih lica
G. IV, 46, 133
Interniranje gra|anskih lica presta}e {to je
pre mogu}e po prestanku aktivnih neprijateljstava.
U odsustvu dogovora postignutog izme|u
zara}enih strana, Sila koja dr`i ratne zarobljenike napravi}e i izvr{iti bez odlaganja
plan repatrijacije.
56
2.
2.4.
258. Izuzetak: krivi~ni
postupci, kazne
G. III, 119
G. IV, 133
KONTROLA [email protected] SUKOBA
Mere nakon oru`anog sukoba
Lica protiv kojih se vodi krivi~ni postupak
za ozbiljna krivi~na dela mogu da budu pritvorena do kraja tog postupka i, ako je to
potrebno, dok ne izdr`e kaznu. Isto se odnosi na lica koja su ve} osu|ena za ozbiljna
krivi~na dela.
Zara}ene strane }e razmeniti izme|u sebe
imena svih lica koja se kod njih nalaze u zato~eni{tvu do kraja postupaka koji se protiv
njih vode ili dok ne izdr`e kaznu.
259. Kulturna dobra
H. CP. P, 1
Kulturna dobra ~iji je transfer izvr{en za
vreme rata bi}e vra}ena zara}enoj strani na
~ijoj su se teritoriji prethodno nalazili.
Glava C Nestali i mrtvi
260. Nestala lica
G. III, 119
G. IV, 133
G. P. I, 33
Svaka od zara}enih strana tra`i}e lica koja
su prijavljena kao nestala od neprijateljske
strane. Ta neprijateljska strana dostavi}e
sve va`ne podatke u vezi sa tim licima u cilju olak{avanja njihovog tra`enja.
261. Grobovi
preminulih
G. III, 120
G. IV, 130
G. P. I, 34
Grobna mesta preminulih lica bi}e po{tovana i odr`avana, ma gde se nalazila.
262. Povratak
posmrtnih
ostataka i pepela
G. III, 120
G. IV, 130
G. P. I, 34
Bi}e omogu}en povratak posmrtnih ostataka i pepela preminulih i njihovih li~nih
stvari u dr`avu porekla.
Bi}e omogu}en pristup grobnim mestima.
57
Deo 3. Komandna odgovornost
Uvod
Ovaj deo bavi se odgovorno{}u svakog komandanta* da obezbedi po{tovanje ratnog prava u podru~ju njegove komande, kao i sa njegovom posebnom odgovorno{}u za sprovo|enje obuke iz ratnog prava, organizacione mere i spremnost da se re{e problemi koji proizlaze iz posebnih
okolnosti.
Odeljak 3.1
Op{ta odgovornost, odnosi se na sveukupnu odgovornost u vojnim operacijama i na odgovornost svakog komandanta u pogledu ratnog prava;
Odeljak 3.2
Obuka iz ratnog prava, obra|uje svrhu i na~ine obuke
prilago|ene potrebama instruktora, kao i prakti~ne preporuke;
Odeljak 3.3
Organizacija, odnosi se na op{te mere koje treba preduzeti kao i posebne mere koje se odnose na kontekst operacija, na specifi~na lica i objekte, na multinacionalne
snage i civilne vlasti;
Odeljak 3.4
Posebne okolnosti, odnosi se na situacije gde se su~eljavaju nejednake snage i gde se borbe vode u neuobi~ajenom okru`enju daleko od baza.
* U ovom priru~niku „komandant“ ozna~ava sva lica koja imaju ovla{}enja da
komanduju, uklju~uju}i tu i komandire odgovaraju}ih jedinica
59
3.
3.1.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Op{ta odgovornost
Odeljak 3.1
Op{ta odgovornost
Glava A Sveukupna odgovornost u vojnim operacijama
263. Pravila
Komandant svih snaga anga`ovanih u vojnoj operaciji ima op{tu odgovornost da se
obezbedi po{tovanje ratnog prava.
U zavisnosti od situacije, on }e biti glavnokomanduju}i, komandant operacija ili bilo
koji komandant sa nezavisnom misijom u
{irem podru~ju operacija.
264. Geografski opseg
H. IV, Preambula
G. P. I, 86, 87
Op{ta komandna odgovornost prote`e se na
celokupno kopno, more i vazdu{ni prostor
vojnih operacija, pokreta i lokacija.
265. Vojni opseg
H. IV, Preambula
G. P. I, 86, 87
Op{ta komandna odgovornost odnosi se na
ceo lanac komandovanja, kao i na razne
evakuacione kanale.
266. Civilni opseg
H. IV, Preambula
G. P. I, 58
Op{ta komandna odgovornost prote`e se na
civile onoliko koliko to ratno pravo zahteva,
posebno u odnosu na saradnju sa civilnim
vlastima.
267. Posebne
okolnosti: pravilo
G. I, 45
G. II, 46
G. P. I, 86, 87
Lica sa op{tim komandnim odgovornostima
bi}e stalno spremna da se suo~e sa posebnim okolnostima i da re{avaju probleme koji iz njih proizlaze (npr. ratovanje izme|u
nejednakih snaga, akcija u neuobi~ajenom
okru`enju, neuobi~ajene okolnosti snabdevanja i evakuacije.
268. Posebne
okolnosti:
smernice za
pot~injene
G. P. I, 87
Odgovaraju}e smernice (npr. pravila slu`be) bi}e izdata pot~injenima u pogledu posebnih okolnosti:
a) da bi obezbedili jednoobraznu reakciju i
pona{anje;
b) da pripreme pot~injene komandante (posebno one sa nezavisnim zadacima) da
sami preduzmu mere koje iziskuje situacija.
60
3.
3.2.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Obuka iz ratnog prava
Glava B Odgovornost svakog komandanta
269. Pravilo
G. I, 1
G. II, 1
G.III, 1
G. IV, 1
H. CP, 4
G. P. I, 1
Po{tovanje ratnog prava je pitanje reda i discipline.
270. Spre~avanje
G. P. I, 87
Komandant mora obezbediti:
Kao i kod reda i discipline, ratno pravo mora da bude po{tovano i primenjeno u svim
okolnostima.
a) da su njegovi pot~injeni svesni njihovih
obaveza prema ratnom pravu;
b) da su preduzete potrebne mere da se
spre~e povrede ratnog prava.
271. Kontrola
G. P. I, 87
Komandant mora obezbediti da njegovi pot~injeni po{tuju ratno pravo.
272. Povrede ratnog
prava
G. P. I, 87
Komandant mora obezbediti da, u slu~aju
kr{enja ranog prava:
a) kr{enje prestane;
b) preduzete su disciplinske ili kaznene mere.
273. Nepreduzimanje
mera
G. P. I, 86
Odeljak 3.2.
Odgovornost komandanta prote`e se i na
kr{enja ratnog prava do kojih je do{lo zbog
nepreduzimanja mera, kada je bio obavezan
da te mere preduzme.
Obuka iz ratnog prava
Glava A Principi obuke
274. Svrha
G, I, 1
G. II, 1
G. III, 1
G. IV, 1
H. CP, 4
G. P. I, 1
Sveukupni cilj obuke iz ratnog prava je da
se obezbedi po{tovanje ratnog prava od
strane svih pripadnika oru`anih snaga, bez
obzira na njihovu funkciju, vreme, lokaciju
ili situaciju.
61
3.
3.2.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Obuka iz ratnog prava
275. Odgovornost za
obuku
G. I, 47
G. II, 48
G. III, 127
G. IV, 144
H. CP, 25
G. P. I, 83, 87
Ratno pravo treba da bude uklju~eno u programe vojne obuke.
276. Prioritet za
treba da se zna
Nije mogu}e svakog obu~iti u svemu. Instruktor mora da obu~ava ljudstvo samo u
onome {to oni treba da znaju za svoju funkciju.
Svaki komandant snosi punu odgovornost
za odgovaraju}u obuku iz ratnog prava u
sferi njegove nadle`nosti.
Stoga, obuka iz ratnog prava predstavlja
osnovni deo komandne aktivnosti.
Potreba da se zna dolazi pre nego lepo je da
se zna.
Svaki komandant odredi}e koje su potrebe
njegovih pot~injenih.
277. Integrisana obuka
Problemi vezani za ratno pravo bi}e integrisani u redovne ve`be vojnih aktivnosti.
Integrisana obuka ne zahteva vreme niti poseban materijal, ali zahteva aktivno u~e{}e
onih koji se obu~avaju.
278. Zahtevi borbe
Realnost borbe zahteva automatske odgovore koji su rezultat instinktivno pravilnog
pona{anja. Stoga je ratno pravo deo osnovne obuke.
279. Predavanja samo
izuzetno
Predavanja, na kojima su polaznici pasivni,
treba koristiti samo kao uvod i to u vreme
kada su polaznici prijem~ivi (npr. ne nakon
terenske obuke ili posle ru~ka).
280. Pozitivan jezik
Zadatak rezultira vojnom akcijom. Vojna
akcija je pozitivna. Tako i jezik koji vodi do
akcije mora da bude pozitivan.
^este negativne fraze koje se koriste kod
predavanja o ratnom pravu (npr. „Zabranjeno je...“) moraju da se transformi{u u direktno izvodiva pozitivna nare|enja.
62
3.
3.2.
281. Izbor standarda
KOMANDNA ODGOVORNOST
Obuka iz ratnog prava
Efikasnosti radi, rezultate obuke iz ratnog
prava treba proveravati pomo}u ranije ustanovljenih, merljivih standarda.
Glava B Instruktor iz ratnog prava
282. Pravilo
Pretpostavljeni je obi~no instruktor svojim
potèinjenima, tako|e i za obuku iz ratnog
prava.
Stoga, svaki komandant mora da bude upoznat sa onim delovima ratnog prava koja su
od va`nosti za njega i one pod njegovom
komandom.
283. Instruktor
regruta,
podoficira,
mla|ih oficira
Da bi obu~ili regrute, podoficire, komandire vodova i sli~no, nije potrebno posebno
pravno znanje.
284. Instruktor visokih
oficira i
specijalista
Obuka komandira ~eta, visokih oficira,
{tabnih oficira i drugih specijalista zahteva
odgovaraju}e poznavanje ratnog prava.
Principi reda i discipline, zdrav razum i
ekonomija sredstava zajedno vode do odgovaraju}e obuke za pravilno dono{enje odluka, akcije i pona{anje.
Pretpostavljeni bi trebalo da su ranije pro{li
kroz obuku iz ratnog prava, pre nego {to su
postali instruktori.
285. Pravni savet
pretpostavljenom
Da bi re{ili posebne probleme, pretpostavljeni mogu:
a) tra`iti pravni savet;
b) zahtevati u~e{}e pravnog savetnika u teoretskoj obuci;
c) zahtevati da pravni savetnik u~estvuje u
normalnom {tabnom radu (npr. da pi{e
i/ili revidira nare|enja i instrukcije, da
daje savete u pogledu posebno za{ti}enih
objekata).
63
3.
3.2.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Obuka iz ratnog prava
Glava C Osnovni nivoi i kategorije obuke
286. Borci
pojedina~no
Obuka boraca pojedina~no zaslu`uje najve}u pa`nju. Mora da ima za cilj da se postigne automatizam reagovanja. Takve automatske reakcije bi}e:
a) postignute uobi~ajenom pojedina~nom
terenskom obukom;
b) proveravane u borbenim ve`bama pojedinaca, na nivou odeljenja, voda i jedinica sli~nog ranga.
287. Odeljenja,
vodovi, ~ete i
jedinice sli~nog
ranga
Obuka iz ratnog prava u ~etama i jedinicama sli~nog ranga izvodi}e se sli~no kao i sa
pojedina~nim borcima.
Svaki pripadnik jedinice bi}e obu~en da deluje i reaguje u skladu sa njegovom funkcijom u datoj situaciji.
Podoficiri i oficiri }e, dodatno, biti obu~eni
u pravilnom dono{enju odluka.
288. Komandanti
Budu}i da komandanti snose punu odgovornost za po{tovanje ratnog prava u njihovoj
zoni odgovornosti, bi}e obu~eni tako da, zauzvrat, mogu da obu~avaju svoje pot~injene.
Naglasak }e biti na vo|enju borbi i, koliko
bude potrebno, na logisti~kim i pozadinskim problemima u vezi sa ratnim pravom.
289. [tabni oficiri
Osnovna odgovornost {tabnih oficira jeste
da njihov doprinos nare|enjima i instrukcijama bude u skladu sa ratnim pravom.
[tabni oficiri bi}e obu~eni da, u radu {taba
re{avaju probleme vezane za ratno pravo.
290. Visoki {tabni
oficiri
Kod visokih oficira naglasak }e biti na pitanjima ratnog prava vezanim za zdru`ena
dejstva (saradnju pe{adije, oklopnih jedinica, artiljerije, vazduhoplovstva, protivvazdu{ne odbrane i mornarice).
64
3.
3.2.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Obuka iz ratnog prava
Ukoliko imamo pravne savetnike, oni }e
u~estvovati u {tabnom radu i, ako je potrebno, bi}e upotrebljeni za posebne zadatke.
291. Specijalne
funkcije
Vojna lica sa specijalnim funkcijama, kao
{to su pravni savetnici, pripadnici sanitetskih slu`bi, specijalisti za logistiku, itd. bi}e obu~eni da stave naglasak na njihova posebna zadu`enja.
292. Posebne
okolnosti
Komandanti }e izdati uputstva i organizovati odgovaraju}u obuku za posebne okolnosti, kao {to su:
a) komandosi i druge male jedinice sa nezavisnim misijama;
b) borba u neuobi~ajenom okru`enju;
c) ratovanje izme|u nejednakih snaga (npr.
moderna, visoko tehnolo{ki opremljena
sila suprotstavljena manje ili vi{e organizovanoj grupi koja se bori „primitivnim“
naoru`anjem).
Glava D Referentni dokumenti
293. Obuka u ~eti i
jedinicama
sli~nog ranga
Komandiri ~eta i jedinica sli~nog ranga
prakti~no }e raditi prema Pravilima pona{anja u borbi (crvene stranice ovog Priru~nika).
294. Obuka
komandanta
Rezime za komandante (`ute stranice ovog
Priru~nika) mo`e se koristiti kao pomo}no
sredstvo za obuku i ve`be komandovanja.
295. Obuka {tabnih
oficira i drugih
specijalista
Za obuku {tabnih oficira i drugih specijalista, mo`e se koristiti Rezime za komandante, zajedno sa relevantnim delovima ovog
Priru~nika.
296. Programi obuke
Preporu~uje se kori{}enje Programa obuke
(plave stranice ovog Priru~nika) za sve nivoe i kategorije obuke.
65
3.
3.3.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Organizacija
Odeljak 3.3
Organizacija
Glava A Organizacioni principi
297. Pravilo
G. P. I, 57, 58
Komandant mora da razlikuje i da re{ava
dve vrste problema u vezi sa organizacijom:
a) mere koje treba da preduzmu vojni komandanti;
b) mere koje treba preduzeti u saradnji sa ili
isklju~ivo od strane civilnih vlasti ili gra|anskih lica.
298. Spisak
Komandant treba da ustanovi spisak organizacionih problema koji proizlaze iz ratnog
prava i njegove prakti~ne primene.
299. Nadle`nosti
G. P. I, 87
Komandant }e uspostaviti nadle`nosti za re{avanje organizacionih problema, ukoliko
takve nadle`nosti nisu ve} uspostavljene od
strane vi{ih vlasti ili komande.
Glava B Operativni i geografski kontekst
300. Pravilo
H. IV. R, 23, 25
G. P. I, 48
I kod izvo|enja operacija, i kod pona{anje u
borbi, glavni cilj svih komandanta i boraca
pojedina~no jeste da u svako vreme razlikuju borce i vojne ciljeve od civilnih lica i
objekata.
Prema pozadinskim podru~jima, mere komande sve vi{e postaju organizacionog karaktera.
301. Snabdevanje
Komandanti }e obezbediti da se jasno razlikuju vojne i civilne nadle`nosti za snabdevanje (npr. u slu~aju direktnih nabavki ili
narud`bi, u ili u blizini baza za snabdevanje,
za vreme transporta).
302. Evakuacija:
uop{teno
Bi}e ustanovljen op{ti plan evakuacije i izdata detaljna uputstva za svaki evakuacioni
kanal, u saradnji sa civilnim vlastima, u od-
66
3.
3.3.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Organizacija
govaraju}oj meri (npr. evakuacioni kanali
za ratne zarobljenike, za medicinsku evakuaciju, za evakuaciju osoblja).
303. Evakuacija:
poja~anje
Komandanti }e obezbediti poja~anje za svoje pot~injene da bi im omogu}ili da izvr{e
svoje zadatke i izvedu evakuaciju.
304. Evakuacija
kanali
Na ni`im i najni`im nivoima, evakuacija
sledi lanac komandovanja.
Od nivoa na kojem evakuacioni kanal po~inje, evakuacija lica i objekata sledi odgovaraju}i kanal.
^im to takti~ka situacija dozvoli, evakuacioni kanali za ratne zarobljenike i za medicinsku evakuaciju bi}e na dovoljnoj udaljenosti od vojnih ciljeva.
305. Evakuacija:
posebne situacije
G. P. I, 41
Komandanti }e izdati nare|enja i/ili uputstva za evakuaciju u posebnim situacijama.
Takva nare|enja i uputstva stavi}e naglasak
na situacije gde:
a) manje jedinice operi{u udaljene od pretpostavljenog, {to evakuaciju ~ini ote`anom ili nemogu}om za izvr{enje;
b) evakuacioni kanali prolaze preko kopna,
mora i/ili kroz vazdu{ni prostor.
306. Pozadinska
podru~ja: koncept
Pozadinsko podru~je, u smislu ratnog prava, nema preciznog takti~kog zna~enja ili
fiksiranih granica.
Pozadinsko podru~je treba shvatiti kao podru~je koje se nalazi iza ili, uop{tenijim jezikom re~eno, izvan podru~ja gde se vode
borbe (npr. podru~je iza prvog e{alona
uklju~enog u borbe; podru~je izvan lokacije
gde izolovana patrola vodi borbu; podru~je
izvan zone gde se izvode zdru`ena pomorska i vazdu{na dejstva ili se izvode kopnena, pomorska i vazdu{na dejstva).
67
3.
3.3.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Organizacija
307. Pozadinska
podru~ja:
geografski
raspored logora
RZ i bolnica
Geografski raspored logora za ratne zarobljenike i vojnih bolnica rukovodi}e se op{tim planom.
308. Pozadinska
podru~ja:
razdaljina logora
RZ i bolnica od
vojnih ciljeva
G. I, 19
G. III, 23
Logori za ratne zarobljenike i vojne bolnice
bi}e na dovoljnoj udaljenosti od vojnih
objekata i mogu}ih ciljeva (npr. ve}a udaljenost od va`nog vojnog cilja nego od male jedinice koja predstavlja samo mali pe{adijski cilj).
Gde god je to mogu}e, pravi}e se razlika izme|u isturenih (tranzitnih) i pozadinskih
(krajnja lokacija) logora i bolnica.
Glava C Posebno za{ti}ena lica i objekti
309. Pravilo
Op{te pona{anje u pogledu posebno za{ti}enih lica, ustanova i transporta mora da bude
regulisano, posebno u oru`ja pogledu oduzimanja imuniteta obele`enim objektima
kulture, u slu~aju vojne potrebe.
310. Vojna sanitetska
slu`ba:
identifikacija
Identifikacija vojne sanitetske slu`be mora
biti organizovana i koordinisana:
a) znak raspoznavanja: treba uzeti u obzir
veli~inu i vidljivost, zahteve za kamufliranjem, posebno u isturenim podru~jima
i za sanitetske transporte;
b) signali za raspoznavanje i radio-komunikacija: ovla{}enja, ograni~enja i/ili zabrane iz takti~kih razloga, veza sa borbenim jedinicama i posebno sa protivvazdu{nom odbranom.
311. Vojna sanitetska
slu`ba: upotreba
oru`ja
Upotreba oru`ja od strane sanitetskog osoblja i drugih ~uvara vojnih sanitetskih ustanova i transporta mora da bude regulisana
(potreba da se izbegne da zabunom budu
smatrani borcima, proporcija naoru`anog
osoblja u pore|enju sa veli~inom sanitetske
ustanove ili transporta).
68
3.
3.3.
312. Vojna sanitetska
slu`ba:
privremena
sredstva
KOMANDNA ODGOVORNOST
Organizacija
Za privremeno vojno sanitetsko osoblje i
transporte, bi}e izdata op{ta uputstva u kojima se navode:
a) nadle`nosti za upotrebu tog osoblja i
transporta;
b) uslovi upotrebe: trajanje tog zadu`enja,
upotreba znaka raspoznavanja, odgovaraju}e informacije za neprijatelja.
Glava D Multinacionalne snage i problemi
313. Pravilo
Tamo gde su oru`ane snage razme{tene ili
anga`ovane na teritoriji strane dr`ave sa
njenim pristankom, primenjuju se, analogno, odredbe koje se odnose na dr`avnu teritoriju, koliko je to mogu}e.
Me|utim, potrebne su dodatne mere, kao
{to su posebni sporazumi i detaljna pravila
za prakti~nu saradnju (npr. ad hoc sporazum
o statusu snaga).
314. Primeri
Situacija gde imamo prisustvo na stranoj teritoriji mo`e da bude rezultat:
a) prisustva na teritoriji dr`ave oru`anih
snaga savezni~ke dr`ave;
b) udru`ivanja oru`anih snaga raznih dr`ava u savez pod zajedni~kom komandom,
sa ili bez internacionalno sastavljenih
{tabova na razli~itim nivoima;
c) ustanovljenje snaga Ujedinjenih nacija
na teritoriji jedne ili vi{e dr`ava.
315. Odluke i mere
U dodatku osnovnih sporazuma kojima se
ustanovljava prisustvo oru`anih snaga na
stranoj teritoriji (npr. Sporazum o statusu
snaga) odluke i mere,kao {to su slede}e, bi}e donete od strane vojnih komandanta i odnosnih civilnih vlasti:
a) pot~injavanje i lanac komandovanja;
69
3.
3.3.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Organizacija
b) personalno i materijalno polje primene
ratnog prava (posebno kada dr`ave o kojima se radi nisu ~lanice istih sporazuma);
c) primenjive administrativne odredbe;
d) primenjivi krivi~ni zakoni i disciplinska
nadle`nost;
e) u pogledu ratnog prava u multinacionalnim {tabovima;
f) nadle`nosti za koordinaciju izme|u vojnih komandi i civilnih vlasti.
Glava E Saradnja sa civilnim vlastima
316. Pravilo
G. P. I, 58
Da bi smanjili rizike kojima su izlo`eni civili i civilni objekti zbog vojnih operacija ili
vojnog prisustva, komandanti }e blisko sara|ivati sa civilnim vlastima, u skladu sa
takti~kom situacijom.
317. Svrha
G. P. I, 58
Saradnja treba da omogu}i civilnim vlastima da preduzmu sve prakti~ne mere i predostro`nosti u cilju za{tite civila i civilnih
objekata pod njihovom kontrolom:
a) civila i civilnih objekata uop{te (npr. pripreme za preme{tanje i/ili evakuaciju
skloni{ta, upozoravanje);
b) posebno za{ti}enih lica i objekata (npr.
za{titni znaci raspoznavanja dovoljne veli~ine, obele`avanje perimetara va`nih
objekata, dovoljna udaljenost od vojnih
ciljeva, obezbe|ivanje neneprijateljske
upotrebe objekata).
318. Civilna
medicinska
slu`ba: pravilo
Nadle`nosti izme|u vojnih i civilnih medicinskih slu`bi i saradnja izme|u njih bi}e
precizno ustanovljene.
Bi}e ustanovljene procedure koje treba slediti za sve evakuacione kanale, uzimaju}i u
obzir raspolo`iva sredstva i na vojnoj, i na
civilnoj strani.
70
3.
3.3.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Organizacija
319. Civilna
medicinska
slu`ba:
komandna
odgovornost
Mora biti ustanovljena precizna komandna
odgovornost:
320. Civilna
|medicinska
slu`ba:
detaljne mere
Saradnja mora da bude detaljno organizovana, posebno u pogledu:
321. Civilna za{tita
U skladu sa nacionalnom organizacijom civilne za{tite, mo`e do}i do saradnje izme|u
oru`anih snaga i civilne za{tite.
a) u medicinskim ustanovama gde su zajedno u upotrebi vojna i civilna sredstva;
b) u vojnim sanitetskim ustanovama poja~anim civilnim sredstvima;
c) u civilnim medicinskim ustanovama poja~anim vojnim sredstvima.
a) upotrebe za{titnih znakova raspoznavanja i, gde je to odgovaraju}e, signala raspoznavanja;
b) upotrebe oru`ja;
c) ~isto vojnih aspekata (npr. ratnih zarobljenika i njihovih prostorija);
d) discipline;
e) snabdevanja (vojnog i/ili civilnog);
f) podru~ja za istovar (vojnih i/ili civilnih).
Osnovni problemi mogu da budu slede}i:
a) op{ta uputstva za saradnju (nadle`nosti
za odlu~ivanje o saradnji uop{te ili u posebnim situacijama, subordinacija);
b) dodeljivanje vojnih jedinica za izvr{enje
zadataka civilne za{tite: jasna uputstva o
upotrebi znaka raspoznavanja i specifi~nih dogovorenih signala raspoznavanja,
o upotrebi oru`ja i o pona{anju za vreme
i izme|u aktivnosti civilne za{tite.
322. Kulturna dobra
Saradnja izme|u vojnih komandi i civilnih
vlasti je klju~na u pogledu oduzimanja imuniteta objektima kulture.
71
3.
3.4.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Posebne okolnosti
Lice sa op{tom komandnom odgovorno{}u
ustanovi}e op{teprimenjiva pravila:
a) za kulturna dobra pod op{tom za{titom;
b) za kulturna dobra pod posebnom za{titom, ako ih ima.
Lokalno nadle`ni komandanti i civilne vlasti na}i }e prakti~na re{enja za kulturna dobra ~ija ih lokacija izla`e posebnoj opasnosti (npr. zbog blizine vojnog cilja).
323. Gra|evine koje
sadr`e opasne
sile
Saradnja sa civilnim vlastima odgovornim za
brane, nasipe ili nuklearne elektrane ima}e
za cilj da se smanji izlaganje civilnog stanovni{tva opasnosti (npr. priprema preme{tanja
civila, sistem upozoravanja, smanjenje nivoa
vode zadr`avane branama ili nasipima).
324. Funkcije policije
U skladu sa nacionalno organizacijom rada
policije, bi}e uspostavljena saradnja izme|u
vojne policije (ili onih pripadnika vojske
koji vr{e funkcije policije) i civilnih vlasti
i/ili policije.
Nadle`na vojna komanda i civilne vlasti regulisa}e detalje koordinacije i subordinacije.
325. Vojna podr{ka
Odeljak 3.4
U vanrednim situacijama bi}e data svaka
podr{ka javnim slu`bama, kada to dozvoljava takti~ka situacija (npr. snabdevanje uop{te, medicinska slu`ba, civilna za{tita, kulturna dobra).
Posebne okolnosti
Glava A Ratovanje izme|u nejednakih snaga
326. Pravilo
Ratovanje izme|u nejednakih snaga (nejednako ili debalansirano ratovanje) je ratovanje gde suprotstavljene strane koriste razli~ite taktike i/ili borbena sredstva.
72
3.
3.4.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Posebne okolnosti
Budu}i da ratno pravo nije predvidelo takve
situacije, lice koje ima op{tu komandnu odgovornost popuni}e {upljine odgovaraju}om akcijom (prikupljanje informacija, pravila slu`be, posebna uputstva).
327. Potrebne
informacije
328. Odgovaraju}a
akcija
Prikupljanje informacija ima za cilj da se sazna:
a) organizacija neprijatelja (npr. vrsta i veli~ina borbenih jedinica, sistem logistike);
b) naoru`anje neprijatelja (npr. vrste oru`ja,
ad hoc oru`ja vlastite izrade);
c) neprijateljska taktika (npr. uniforma, bez
uniforme, otvoreno nose oru`je ili ga kriju kada ga ne koriste, ratne varke i lukavstva, uobi~ajene operacije niskog intenziteta, poput zaseda, sabota`e, ubacivanja);
d) okru`enje operacija (npr. prijateljski ili
neprijateljski raspolo`eno stanovni{tvo,
neuobi~ajeno prirodno okru`enje: klima,
rastinje, itd.).
Prema prikupljenim podacima, lice koje
ima op{tu komandnu odgovornost izvr{i}e
evaluaciju problema ratnog prava koji se
odnose na njegove snage.
Stoga }e ono odrediti odgovaraju}u akciju i
pona{anje u skladu sa ratnim pravom.
Takva akcija i pona{anje bi}e propisana u:
a) op{tim pravilima slu`be; i/ili
b) posebnim uputstvima.
329. Osnovni
problemi koje
treba re{iti
G. P. I, 48
Osnovni problemi koje treba re{iti su:
a) jasno razlikovanje izme|u boraca i civila,
izme|u vojnih ciljeva i civilnih objekata
i prakti~ne preporuke da se to razlikovanje obezbedi;
b) organizacione mere i pona{anje kada ste
u dodiru sa civilnim licima, ranjenim i
zarobljenim borcima;
73
3.
3.4.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Posebne okolnosti
c) plan i organizacija raznih evakuacionih
kanala;
d) organizacija snabdevanja i logistike uop{te, tako da se izbegne ugro`avanje
uklju~enih civilnih lica (npr. posebni kanali za logistiku);
e) odgovaraju}a obuka pre odlaska u akciju.
Glava B Dejstvo u neuobi~ajenom okru`enju
330. Takti~ka akcija u
podru~ju koje
kontroli{e
neprijatelj
Operacije manjih jedinica (npr. patrole,
upadi komandosa) koje deluju izolovano u
podru~ju koje kontroli{e neprijatelj dobi}e
precizna uputstva i nare|enja o pona{anju
(npr. vlastiti i/ili neprijateljski ranjenici, mrtvi, zarobljenici, kontakti sa civilnim podru~jima, logistika).
Propisano pona{anje bi}e konzistentno sa
zadatkom (npr. borbena misija gde je verovatan kontakt sa neprijateljem, izvi|a~ka
misija gde treba izbe}i kontakt sa neprijateljem).
331. Vanredne
situacije
Uputstva }e biti data onim pripadnicima oru`anih snaga koji mogu da padnu u zarobljeni{tvo u podru~ju koje kontroli{e neprijatelj
(npr. posada vazduhoplova u nevolji) o o~ekivanom pona{anju (npr. {ta uraditi sa dokumentima od vojne vrednosti, da li je du`nost ili ne da se poku{a bekstvo, njihova
prava ukoliko su zarobljeni, {ta treba da ka`u ako ih ispituju).
Glava C Neuobi~ajene okolnosti za snabdevanje i evakuaciju
332. Snabdevanje
Jedinice koje moraju da se oslone pre svega
na direktne nabavke (npr. zbog izolovane
lokacije) dobi}e uputstva kako da izbegnu
ugro`avanje civila i civilnih objekata (npr.
nadle`nosti za organizovanje nabavki, mesto i uslovi nabave).
74
3.
3.4.
KOMANDNA ODGOVORNOST
Posebne okolnosti
333. Evakuacija
G. P. I, 41
Najmanje jedinice ili grupe koje operi{u u
izolaciji i za koje evakuacija zarobljenih neprijateljskih boraca mo`e da bude te{ka ili
~ak nemogu}a, dobi}e precizna uputstva o
pona{anju (npr. poziv za sredstva i osoblje
za evakuaciju, mogu}nosti zadr`avanja dok
evakuacija ne postane mogu}a, osloba|anje
uz predostro`nosti za njihovu vlastitu i bezbednost oslobo|enih).
334. Duge rute za
snabdevanje i
evakuaciju
Za duge rute snabdevanja i/ili evakuacije,
koje uklju~uju razna tranzitna mesta i/ili
transportna sredstva, bi}e jasno ustanovljena komandna i organizaciona odgovornost
za svaku lokaciju i fazu transporta (npr. za
medicinsku slu`bu: saradnja izme|u takti~ke, logisti~ke i sanitetske komande, va`nost
i trajanje „medicinske misije“).
75
Deo 4.
Komandovanje
Uvod
Ovaj deo bavi se procesom dono{enja odluka uvode}i relevantne aspekte ratnog prava u uobi~ajeni na~in razmi{ljanja i delovanja komandanta
i njihovih {tabova, po~ev{i izdavanjem zadataka i zavr{avaju}i kontrolnim merama.
Odeljak 4.1.
Zadatak se odnosi na po~etnu ta~ku vr{enja komande,
onako kako je uslovljena vojnom situacijom;
Odeljak 4.2.
Elementi za dono{enje odluka odnose se na tra`enje informacija, mere predostro`nosti zahtevane ratnim pravom, takti~ku situaciju i vojnu potrebu koja rezultira iz
ovog zadatka;
Odeljak 4.3.
Dono{enje odluka odnosi se na vremenski ~inilac, procenu komandanta, njegovu odluku, zadatke za pot~injene i saradnju sa civilnim vlastima;
Odeljak 4.4.
Kontrola izvr{enja odnosi se na mere komandanta da
obezbedi odgovaraju}e izvr{enje datog zadatka od strane pot~injenih i mogu}a prilago|avanja za vreme izvr{enja zadatka.
77
1.
4.1.
OSNOVNI POJMOVI
Zadatak
Odeljka 4.1
Zadatak
335. Pravilo
H. IV, preambula
G. P. I, 87
Vr{enje komande po~inje sa izdavanjem zadatka koji mora da bude u skladu sa ratnim
pravom.
Na najvi{em nivou, zadatak je odgovaraju}i
strate{kom cilju.
336. Uobi~ajene
komandne
procedure
H. IV, preambula
G. P. I, 87
Vr{enje komande sledi uobi~ajene komandne procedure, tako|e u pogledu po{tovanja
ratnog prava.
337. Po{tovanje
G. P. I, 43, 87
Zadatak mora da bude ispo{tovan.
Odeljak 4.2.
Za pot~injenog koji dobija zadatak, njegovo
izvr{enje je pitanje reda i discipline.
Elementi za dono{enje odluka
Glava A Sakupljanje informacija
338. Pravilo
H. IV. R, 29
G. P. I, 46
Sakupljanje informacija u skladu sa ratnim
pravom zasnovano je na razlici koju treba
napraviti izme|u dozvoljenih i nedozvoljenih metoda.
339. Dozvoljeno
sakupljanje
H. IV. R, 29
G. P. I, 46
Sakupljanje informacija od vojne vrednosti
u podru~jima pod kontrolom neprijatelja je
zakonito ako je izvr{eno:
a) u uniformi; ili
b) ne kriju}i status borca (npr. ne preru{avaju}i se).
340. Ograni~eno
sakupljanje:
{pijuna`a
H. IV. R. 29
G. P. I, 46
Sakupljanje informacija od vojne vrednosti
u podru~jima pod kontrolom neprijatelja
smatra se {pijuna`om ako se vr{i:
a) la`no se predstavljaju}i; ili
78
4.
4.2.
VR[ENJE KOMANDE
Elementi za dono{enje odluka
b) namerno na prikriven na~in
[pijuni mogu da se koriste. Me|utim, borac
zarobljen dok se bavi {pijuna`om gubi status ratnog zarobljenika i mo`e da bude ka`njen.
341. Ograni~eno
sakupljanje:
neprijateljski
borci
G. III, 17
Zarobljeni borci mogu biti ispitivani. Me|utim, obavezni su da daju samo podatke za
li~nu identifikaciju.
342. Ograni~eno
sakupljanje:
neprijateljski
civili
G. IV, 31
Neprijateljski civili ne mogu biti prisiljavani:
343. Ograni~eno
sakupljanje:
odbijanje da se
odgovori
G. III, 17
G. IV, 31
Ne mo`e se pretiti licima koja odbiju da odgovore, ne mo`e ih se vre|ati ili izlagati bilo kakvom neprijatnom ili {tetnom postupanju.
344. Zabranjeno
sakupljanje:
medicinski
transporti
G. II, 34,, 35
G. P. I, 23, 28
Medicinski transporti ne mogu da se koriste
za sakupljanje ili prenos obave{tajnih podataka, niti da prenose bilo kakvu opremu sa
takvom namenom.
a) da daju informacije;
b) da pribavljaju informacije od tre}ih lica.
Glava B Mere predostro`nosti zahtevane ratnim pravom
345. Pravilo
H. IV. R, 23
G. P. I, 57, 58
Svrha mera predostro`nosti je, pre svega, da
se izbegnu i, kad su neizbe`ne, svedu na
najmanju meru civilne `rtve i razaranja.
Mere predostro`nosti obuhvataju po{tovanje principa proporcionalnosti (vidi Glavu
5.1. A)
346. Primena
G. P. I, 57, 58
Mere predostro`nosti moraju biti preduzete
u pogledu teku}ih vojnih operacija, pokreta
79
4.
4.2.
VR[ENJE KOMANDE
Elementi za dono{enje odluka
i lokacija oru`anih snaga (npr. izdvajanje
vojnih ciljeva iz civilnih podru~ja, odr`avanje dovoljne udaljenosti izme|u vojnih ciljeva i civilnih objekata, odr`avanje razdaljine od civilnih objekata unutar prilaznih
pravaca ili odbrambenih polo`aja).
Glava C Takti~ka situacija
347. Pravilo
G. CW. P. II, 3
G. CW. P. III, 1
Takti~ka situacija obuhvata sve okolnosti
koje vladaju u to vreme, uklju~uju}i humanitarna i vojna pitanja.
348. Humanitarna
pitanja
Humanitarna (za{titna) pitanja odnose se na
opasnosti koje vojna akcija mo`e izazvati ili
izaziva po civilna lica i objekte (npr. prisustvo boraca i/ili borbenih sredstava u ili blizu naseljenih podru~ja sa ili bez skloni{ta.
349. Vojna pitanja
Vojna pitanja rezultiraju iz zadatka i odnose
se na vlastite ili neprijateljske akcije i situacije (npr. napad i odbrana, upotrebljena borbena sredstva i taktike, vojna potreba ukoliko nije u suprotnosti sa relevantnim odredbama ratnog prava).
350. Podlo`nost
takti~koj situaciji:
pravilo i primeri
Izvo|enje specifi~nih akcija ili aktivnosti
mo`e da bude podlo`no takti~koj situaciji.
One moraju da se izvedu:
a) „kada i koliko to takti~ka situacija dozvoljava“ (npr. upozoravanje civilnog
stanovni{tva pre po~etka borbena dejstva);
b) „~im to takti~ka situacija dozvoli“ (npr.
tra`enje i nega `rtava u borbenom podru~ju od strane sanitetskog i/ili osoblja
civilne za{tite);
c) „osim ako to takti~ka situacija ne dozvoljava“ (npr. neizbe`na blizina civilnih
objekata i vojnih ciljeva du` jedinog puta u planinskom podru~ju).
80
4.
4.2.
351. Podlo`nost
takti~koj situaciji:
primena
VR[ENJE KOMANDE
Elementi za dono{enje odluka
Podlo`nost takti~koj situaciji primenjiva}e
se u ograni~enom obimu.
Kao pravilo, to zna~i da propisane mere ili
aktivnosti moraju da bude izvr{ene ili dozvoljene gde god je to odgovaraju}e primljenom zadatku i vlastitim bezbednosnim
merama (npr. tajnost, zavaravanje).
Glava D Vojna potreba
352. Definicija
Vojna potreba je princip koji opravdava one
mere:
a) koje nisu zabranjene ratnim pravom; i
b) koje su zahtevane da bi se obezbedilo
nadvladavanje neprijatelja.
Vojna potreba nije nadmo}an princip koji
dozvoljava kr{enja ratnog prava.
353. Ograni~enja
Moderno ugovorno pravo ustanovljeno je
uz puno uva`avanje koncepta vojne potrebe.
Stoga, mo`e se pozvati na vojnu potrebu samo utoliko i u onoj meri koliko to ratno pravo dozvoljava.
354. Imperativna
vojna povreda:
pravilo
Ratno pravo izri~ito predvi|a specifi~ne derogacije za{titnih odredbi u slu~aju imperativne ili sli~ne vojne potrebe.
Derogacija zna~i da za{titni status mo`e da
bude umanjen, da se od njega odrekne ili da
se odustane od tog statusa ako je to zahtevano u cilju izvr{enja zadatka.
Zahtevana vojna potreba opravdava samo
one mere koje su neophodne za izvr{enje
zadatka.
81
4.
4.2.
VR[ENJE KOMANDE
Elementi za dono{enje odluka
355. Imperativna
vojna potreba:
primeri
H. IV. R. 23
G. I, 33
G. IV, 53
H. CP, 4, 11
G. P. I, 54, 62
Primeri specifi~nih derogacija zbog imperativne ili sli~ne vojne potrebe:
a) uni{tenje ili zauzimanje objekta (zahtevana vojna potreba: imperativna);
b) upotreba zarobljene fiksne medicinske
ustanove (hitna);
c) razaranja na okupiranoj teritoriji (apsolutna);
d) oduzimanje imuniteta objekta kulture
pod op{tom za{titom (imperativna);
e) oduzimanje imuniteta objekta kulture
pod posebnom za{titom (neizbe`na);
f) uni{tavanje objekata neophodnih za pre`ivljavanje civilnog stanovni{tva: samo
na vlastitoj teritoriji i kao odbrambena
mera protiv invazije (imperativna);
g) vr{enje du`nosti od strane civilne za{tite
(imperativna).
Osim u slu~aju odnosa izme|u imperativne i
neizbe`ne vojne prednosti zahtevane za oduzimanje imuniteta objekata kulture pod op{tom ili posebnom za{titom, nema vojno-relevantne razlike izme|u termina imperativna, hitna ili apsolutna.
Odeljak 4.3.
Dono{enje odluka
Glava A Vremenski faktor
356. Pravilo
G. P. I, 57
Vremenski faktor mo`e da bude odlu~uju}i
tako|e u pogledu efektivnog po{tovanja ratnog prava.
357. Raspolo`ivo
vreme: unapred
planirana
operacija
G. P. I, 57
Kod pripremanja operacija, sva pa`nja treba
da bude i bi}e posve}ena uklju~enju normi
ratnog prava u aktivnosti planiranja.
82
4.
4.3.
358. Nema vremena
na raspolaganju:
improvizovana
akcija
G. P. I, 57
VR[ENJE KOMANDE
Dono{enje odluka
Kada snage krenu u akciju bez du`ih priprema, takti~ko razmi{ljanje obi~no ima potpuni prioritet.
Me|utim, komandant mora da po{tuje ratno
pravo. On }e preduzeti sve mere koje se ti~u
ratnog prava, a koje dozvoljava takti~ka situacija (npr. prilago|avanje u poslednji ~as
da bi se umanjile civilne `rtve i razaranja).
Glava B Procena
359. Pravilo
Na osnovu datog zadatka i dostupnih informacija, mera predostro`nosti zahtevanih
ratnim pravom, takti~ke situacije i mogu}e
vojne potrebe, komandant }e dati svoju procenu.
Komandant }e evaluirati vlastite i mogu}nosti neprijatelja i uporediti ih.
360. Mogu}e akcije:
neprijateljske
Situacija kod neprijatelja i mogu}e akcije
bi}e evaluirane u pogledu njihovih vojnih i
civilnih posledica (npr. lokacija snaga, civilno okru`enje, brojnost u pore|enju sa civilnim stanovni{tvom u datom podru~ju,
mogu}i pokreti i borbene aktivnosti i njihove posledice u civilnim podru~jima).
361. Mogu}e akcije:
vlastite i neprijateljske
Situacija kod neprijatelja i mogu}e akcije bi}e upore|ene sa mogu}im vlastitim akcijama,
uklju~uju}i mogu}e alternative obeju strana
(npr. mogu}a i/ili stvarna vojna potreba, mogu}e i/ili potrebne mere predostro`nosti).
362. Mogu}e akcije:
pot~injeni
Potrebno je ispitati mogu}e akcije pot~injenih. Ukoliko bi predvi|eni zadatak uklju~ivao previ{e pravnih ograni~enja za pot~injene, zadatak }e biti izmenjen.
Glava C Odluka
363. Procena
Komandant }e ispitati mogu}nosti koje rezultiraju iz njegove procene.
83
4.
4.3.
VR[ENJE KOMANDE
Dono{enje odluka
364. Kona~an balans
Komandant }e napraviti kona~an balans izme|u:
a) ograni~enja koja rezultiraju iz datog zadatka, posebno zbog mogu}e vojne potrebe;
b) mera predostro`nosti zahtevanih ratnim
pravom;
c) predvi|eni gubici i {tete (npr. verovatni
gubici u vlastitim oru`anim snagama i civilne `rtve i {teta u odnosu na predvi|enu vojnu prednost).
365. Mere
predostro`nosti
G. P. I, 57, 58
G. CW. P. II, 3
G. CW. P. III, 1
Komandant }e preduzeti sve izvodive mere
predostro`nosti.
366. Imperativna
vojna potreba
Kada odlu~i da preduzme akcije dozvoljene
imperativnom vojnom potrebom, komandant }e uvideti da bi previ{e pozivanja na
vojnu potrebu automatski umanjilo za{titu
datu ratnim pravom i stoga bi imalo negativne posledice na red i disciplinu u vlastitim oru`anim snagama.
Izvodive mere predostro`nosti su one mere
koje su prakti~ne, uzimaju}i u obzir takti~ku situaciju (to zna~i sve okolnosti koje vladaju u to vreme, uklju~uju}i humanitarna i
vojna pitanja (vidi glavu 4.2.C).
Stoga }e komandant preduzimanje akcije na
osnovu imperativne vojne potrebe uvek
smatrati izuzetkom.
367. Izbor re{enja:
pravilo
G. P. I, 57
Kona~an balans }e komandanta dovesti do
dono{enja odluke.
Komandant }e izabrati ono re{enje koje je
najmanje opasno po civilna lica i objekte i
kompatibilno sa njegovim zadatkom (npr.
vi{e pokreta i manevara a manje vatre, biranje vremena akcije koje je najmanje rizi~no
za civilno okru`enje).
84
4.
4.3.
368. Izbor re{enja:
kombinovane
mere
G. P. I, 57
VR[ENJE KOMANDE
Dono{enje odluka
Komandant }e nastojati da kombinuje svoje
re{enje sa merama koje umanjuju negativne
posledice njegove odluke, posebno u pogledu slu~ajeva vojne potrebe (npr. imperativna vojna potreba primenjena samo na manje
va`an deo objekta kulture).
Glava D Zadaci za pot~injene
369. Pravilo
Pot~injenima }e se davati samo zadaci koje
oni mogu izvr{iti u skladu sa ratnim pravom.
370. Pojedinosti
Zadaci za pot~injene sadr`a}e pojedinosti
potrebne da se obezbedi po{tovanje ratnog
prava (npr. upozoravanje, odgovaraju}e mere zavaravanja).
371. Obave{tajni
podaci
Zbog jasno}e i da bi se izbegao rizik zloupotrebe obave{tajnih podataka, komandant
na odgovaraju}em nivou }e izdati precizna
uputstva o sakupljanju informacija (vidi
Glavu 4.2.A) i zavaravanju (vidi Glavu
5.1.E).
372. Imperativna
vojna potreba
Zadatak za pot~injene poziva}e se na mere i
derogacije preduzete na osnovu imperativne
vojne prednosti (npr. oduzimanje imuniteta
objekata kulture).
373. Pravila slu`be
Kada je odgovaraju}e, pot~injeni }e uz zadatke dobiti i pravila slu`be i/ili uputstva za
pona{anje u skladu sa ratnim pravom (npr.
posebne situacije kao {to je ratovanje izme|u nejednakih snaga).
374. Susedne snage,
snage za podr{ku
Kad god su od va`nosti za po{tovanje ratnog prava, informacije o zadatku, kao i o situaciji u vezi sa susednim i snagama za podr{ku, bi}e date pot~injenima na odgovaraju}i na~in (npr. u samom zadatku, u posebnim nare|enjima ili uputstvima).
85
4.
4.4.
VR[ENJE KOMANDE
Kontrola izvr{enja
Glava E Saradnja sa civilnim vlastima
U zadatku za pot~injene bi}e regulisana njihova saradnja sa civilnim vlastima (npr. odgovaraju}i nivo vojne komande i civilnih
vlasti).
375. Pravilo
Zadaci }e uklju~ivati uputstva izdata od vi{e komande (npr. postoje}e operativne procedure), kao i dodatna poja{njenja (npr. prilago|avanje pojedinosti odre|enih podru~ja
i jedinica o kojima se radi).
376. Vojne strukture
G. P. I, 57
komandantova odluka sadr`a}e uputstva o
pona{anju i akciji njegovih pot~injenih u
odnosu na civilne vlasti i civilno stanovni{tvo (npr. nadle`nost za informisanje civilnih vlasti, tajni kontakti za svrhe prikupljanja obave{tajnih podataka ili zavaravanja).
377. Civilne strukture:
informacije
G. P. I, 57
Kada to takti~ka situacija dozvoljava, komandanti }e civilnim vlastima dati sve informacije o mogu}em razvoju vojnih operacija i rizika koji iz toga proisti~u po civilna
lica i objekte.
378. Civilne strukture:
predlo`eno
pona{anje
G. P. I, 57, 58
Informacije }e ~esto sadr`ati upozorenja
koja sugeri{u posebnu akciju i/ili pona{anje
(npr. da se potra`i skloni{te ili da se udalji
od odre|enih podru~ja ili pravaca koje }e
koristiti oru`ane snage.
Odeljak 4.4.
Kontrola izvr{enja
Glava A Principi kontrole
379. Pravilo
G. P. I, 87
Vr{enje kontrole je poslednji korak u vr{enju komande.
Njena svrha je da obezbedi izvr{enje nare|enja prema komandantovim namerama
kao {to je dato u zadatku izdatom pot~injenima.
86
4.
4.4.
VR[ENJE KOMANDE
Kontrola izvr{enja
380. Red i disciplina
uop{te
G. P. I, 43, 87
Kontrola doprinosi odr`avanju reda i discipline.
381. Po{tovanje ratnog
prava: uop{te
G. P. I, 87
Vr{e}i kontrolu, komandant obezbe|uje da
njegovi pot~injeni po{tuju i obezbe|uju po{tovanje ratnog prava u njihovoj sferi odgovornosti.
382. Po{tovanje ratnog
prava: pojedinosti
G. P. I, 57, 58
U pogledu po{tovanja ratnog prava, mere
kontrole odnose se pre svega na:
Ona omogu}ava komandantu da interveni{e, kada je potrebno, bilo da izvr{i izmene
ili da preduzme odgovaraju}e mere.
a) kori{}enje obave{tajnih podataka i mera
zavaravanja od strane pot~injenih;
b) mere predostro`nosti i mere u odnosu
prema civilnim licima i objektima uop{te;
c) po{tovanje osnovne za{tite lica i objekata;
d) posebne mere i saradnju sa civilnim vlastima.
Glava B Prilago|avanje za vreme izvr{enja
383. Pravilo
G. P. I, 57
Kada za vreme izvo|enja operacije nema
neposredne borbene aktivnosti, bi}e izvr{ena sva mogu}a prilago|avanja (npr. pobolj{anju vatrenih polo`aja na licu mesta, lokacije i smer napada }e biti izmenjeni kada se
otkrije prethodno nepoznat medicinski
objekat ili civilna lica u podru~ju gde nisu
o~ekivani).
384. Unapred
planirana
operacija
G. P. I, 57
[to se ti~e prethodno planiranih operacija,
kada i koliko to takti~ka situacija dozvoljava, prilago|avanja }e predstavljati modifikacije planova (npr. drugi smer napada, drugi prilazni pravac za pokrete, odlaganje po~etka akcije).
87
Deo 5.
Izvo|enje operacija
Uvod
Ovaj deo bavi se pravilima ratnog prava i ograni~enjima za izvo|enje
operacija, sa ciljem da predstavi zajedni~ke odredbe primenjive na kopnu, moru i u vazduhu, kao i u zajedni~kim operacijama, sa pojedinostima vezanim za napad, odbranu, pokrete i lokacije.
Odeljak 5.1.
Izvo|enje operacija uop{te odnosi se na principe, sredstva i metode vo|enja borbi, ratne varke, zone isklju~enja, objekte i podru~ja pod posebnom za{titom i mere
predostro`nosti u obliku saradnje sa civilnim vlastima;
Odeljak 5.2.
Izvo|enje napada odnosi se na koncept napada, posebna
ograni~enja koja treba po{tovati i predostro`nosti koje
treba preduzeti u pogledu civilnih lica i objekata;
Odeljak 5.3.
Izvo|enje odbrane odnosi se na koncept odbrane, posebna ograni~enja koja treba po{tovati i predostro`nosti koje treba preduzeti u pogledu civilnih lica i objekata;
Odeljak 5.4.
Pokreti i lokacije odnose se na ograni~enja koja treba
po{tovati i predostro`nosti koje treba preduzeti u svim
situacijama koje nisu napad i odbrana.
89
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
Odeljak 5.1.
Izvo|enje operacija uop{te
Glava A Principi izvo|enja operacija
385. Sredstva i metode
ratovanja
H. IV. R, 22
G. P. I, 35
Pravo izbora sredstava i na~ina ratovanja
nije neograni~eno.
386. Nepotrebna
patnja i {teta
H. IV. R, 23
G. P. I, 35, 57
Princip izbegavanja nepotrebne patnje i {tete zabranjuje sve oblike nasilja koji nisu
zahtevani da se nadvlada neprijatelj.
387. Razlikovanje
civilnih lica i
objekata
G. P. I, 48
U svako vreme }e se praviti razlika izme|u:
388. Po{teda civilnih
lica i objekata
H. IV. R, 23
G. P. I, 57, 58
Stalno }e se voditi briga da se po{tedi civilno stanovni{tvo, civilna lica i civilni objekti.
389. Proporcionalnost,
pravila slu`be
H. IV. R, 22, 23
G. P. I, 57
Pravilo proporcionalnosti bi}e po{tovano.
a) boraca i civilnih lica;
b) vojnih ciljeva i civilnih objekata.
Svrha takve brige je pre svega se izbegnu i
u svakom slu~aju svedu na najmanju meru
stradanja civila i {tete (npr. uzeti u obzir naseljena podru~ja, mogu}nost sklanjanja, pokrete civilnih lica, va`ne civilne objekte, razne opasnosti s obzirom na doba dana).
Akcija je proporcionalna kada ne uzrokuje
slu~ajna stradanja civila i {tetu koja je prekomerna u odnosu na vrednost o~ekivanog
rezultata cele vojne operacije.
Pravilo proporcionalnosti ne mo`e se koristiti da bi se opravdalo neograni~eno uni{tavanje ili napadi na civilna lica i objekte kao
takve.
Smernice za pot~injene bi}e date u pravilima slu`be (op{tim i/ili posebnim).
90
5.
5.1.
390. Planiranje
G. P. I, 57
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
Kada se planiraju akcije koje mogu ugroziti
civilna lica i objekte, ista briga i predostro`nosti koje treba preduzeti kod izvo|enja
operacija bi}e preduzete i na ovom nivou.
Glava B Potrebne informacije
391. Pravilo
G. P. I, 57, 58
Da bi izvr{io zadatak, komandantu su potrebne odgovaraju}e informacije o neprijatelju i okru`enju.
Da bi se pridr`avao ratnog prava, informacije treba da uklju~uju:
a) koncentracije civilnih lica;
b) civilno okru`enje vojnih ciljeva;
c) postojanje i prirodu va`nih civilnih objekata, pogotovo posebno za{ti}enih objekata;
d) prirodnu sredinu.
392. Primena
H. IV. R, 29
Sakupljanje informacija bi}e izvr{eno prave}i razliku izme|u dozvoljenih i zabranjenih metoda.
Za prakti~nu primenu ovog principa vidi
Glavu 4.2.A.
Glava C Borbena sredstva
393. Pravilo
G. P. I, 57
Borbena sredstva bi}e izabrana i upotrebljena tako da se:
a) izbegnu civilna stradanja i {tete;
b) u svakom slu~aj svedu na najmanju meru
neizbe`na stradanja i {tete.
394. Op{te zabrane
G. P. I, 35
Zabranjeno je koristiti oru`ja ~ija je priroda
da uzrokuju:
a) prekomerno ranjavanje ili nepotrebnu
patnju;
b) rasprostranjeno, dugotrajno i ozbiljno
o{te}enje prirodne sredine.
91
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
395. Specifi~na oru`ja
Upotreba nekih vrsta oru`ja odre|ena je posebnim sporazumima (vidi Aneks 1).
Ovi sporazumi uspostavljaju dve kategorije
specifi~nih oru`ja:
a) oru`ja ~ija je upotreba u potpunosti zabranjena (vidi Aneks 1, odeljak 2);
b) oru`ja ~ija je upotreba dozvoljena pod
odre|enim uslovima (vidi Aneks 1, odeljak 3 do 5).
Glava D Metode borbe
396. Pre`ivljavanje
stanovni{tva:
pravilo
G. P. I, 54
Izgladnjivanje kao na~in ratovanja protiv
civilnog stanovni{tva je zabranjeno.
397. Pre`ivljavanje
stanovni{tva:
izuzeci
G. P. I, 54
Objekti neophodni za pre`ivljavanje civilnog stanovni{tva gube za{titu ako:
Zabranjeno je napadati, uni{tavati, uklanjati ili onesposobljavati objekte neophodne za
pre`ivljavanje civilnog stanovni{tva (npr.
zalihe hrane, poljoprivredna podru~ja na
kojima se proizvodi hrana, `itarice, stoka,
instalacije i spremi{ta vode za pi}e, sistemi
za navodnjavanje) sa specifi~nom svrhom
izgladnjivanja.
a) koriste se samo za izdr`avanje oru`anih
snaga;
b) koriste se kao direktna podr{ka vojnoj
akciji (ali civilno stanovni{tvo ne mo`e
da zbog toga bude izgladnjivano ili prisiljeno na pokret); ili
c) vojna odbrana nacionalne teritorije od invazije to imperativno zahteva.
398. Teror
G. P. I. 51
Dela ili pretnje nasiljem ~ija je prvenstvena
svrha {irenje straha me|u civilnim stanovni{tvom su zabranjena.
92
5.
5.1.
399. Pretnja ili
nare|enje da ne}e
biti zarobljenika
H. IV, 23
G. P. I, 40
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
Zabranjeno je narediti da ne sme biti pre`ivelih, pretiti time neprijatelju ili izvoditi
operacije na tom osnovu.
Glava E Predvi|eni efekti zavaravanja
400. Pravilo
G. P. I, 37
Da bi izvr{io zadatak, komandant nastoji da
prikrije svoje namere i akcije od neprijatelja
i da ga navede da reaguje na na~in koji je u
njegovom interesu.
Stoga, da bi bilo u skladu sa ratnim pravom,
kod sprovo|enja mera zavaravanja pravi}e
se razlika izme|u dozvoljenih lukavstava i
zabranjene perfidije.
401. Dozvoljeno
zavaravanje:
ratna lukavstva
G. P. I, 37
Ratna lukavstva ili varke su bilo koji ~in koji nije perfidija, ali ~ija je svrha:
a) da se zavede neprijatelj; ili
b) da se neprijatelj navede da nesmotreno
deluje.
402. Dozvoljeno
zavaravanje:
primeri ratnih
lukavstava
G. P. I, 37
Primeri ratnih lukavstava su:
a) maskiranje (prirodno, pomo}u boja, mre`a, dima);
b) upotreba la`nih sredstava i maketa;
c) demonstracije, la`ne operacije;
d) dezinformacije, la`ne informacije;
e) tehni~ka (elektronska, komunikacija).
403. Ograni~eno
zavaravanje:
oznake
dr`avljanstva
neprijateljskih
dr`ava
G. P. I, 39
Zabranjeno je koristiti zastave, oznake ili
uniforme neprijatelja:
a) za vreme anga`ovanja u borbenoj akciji;
b) da bi se za{titile, podstakle ili omele vojne operacije.
93
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
404. Ograni~eno
zavaravanje:
zastave ratnih
brodova
G. P. I, 39
Po pravilu, ratni brodovi }e ista}i njihovu
dr`avnu zastavu.
Tradicionalno, dozvoljeno im je da viju la`ne zastave u svako doba, pod uslovom da
istaknu svoju pravu zastavu pre nego {to
krenu u borbenu akciju.
Danas je retko u praksi prepoznavanje dr`avne pripadnosti broda na osnovu zastave
kao jedinog kriterijuma.
405. Zabranjeno
zavaravanje:
oznake
dr`avljanstva
neutralnih
dr`ava
G. P. I, 39
Zabranjeno je koristiti zastave, oznake ili
uniforme neutralnih dr`ava.
406. Zabranjeno
zavaravanje:
oznake
Ujedinjenih
nacija
G. P. I, 38
Zabranjeno je koristiti znak raspoznavanja
Ujedinjenih nacija, osim po ovla{}enju te
organizacije.
407. Zabranjeno
zavaravanje:
za{titni znaci i
Zabranjeno je nepravilno koristiti (obele`avati njima lica i objekte koji na to nemaju
pravo):
a) za{titne znakove i signale raspoznavanja
sanitetskih jedinica;
b) znak raspoznavanja civilne za{tite;
c) znak raspoznavanja kulturnih dobara;
d) znak raspoznavanja gra|evina i instalacije koje sadr`e opasne sile;
e) belu zastavu (zastavu primirja);
f) druge me|unarodno priznate za{titne znakove i signale raspoznavanja (npr. ad hoc
oznake demilitarizovanih zona, nebranjenih mesta, ad hoc signala civilne za{tite).
94
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
408. Zabranjeno
zavaravanje:
perfidija
H. IV. R, 23
Zabranjeno je ubiti, raniti ili zarobiti neprijatelja slu`e}i se perfidijom.
409. Zabranjeno
zavaravanje:
primeri perfidije
G. P. I, 37
Slede}a dela su primeri perfidije:
Perfidija predstavlja vr{enje akta neprijateljstva pod okriljem pravne za{tite.
a) pretvarati se da imate nameru da pregovarate pod okriljem zastave primirja;
b) pretvarati se da se predajete;
c) pretvarati se da ste onesposobljeni ranama ili bole{}u;
d) pretvarati se da ste civil ili neborac;
e) pretvarati se da imate za{ti}en status upotrebljavaju}i zastave, oznake ili uniforme
Ujedinjenih nacija ili neutralnih dr`ava.
410. Zabranjeno
zavaravanje:
{tit
G. III, 23
G. IV, 28
G. P. I, 12, 51
Zabranjeno je preme{tati medicinske objekte ili transporte, civilna lica ili ratne zarobljenike ili koristiti njihovo prisustvo da se
odre|ena podru~ja ili vojni ciljevi u~ine
imunim od borbenih akcija (npr. {tititi vojne
ciljeve od napada, {tititi vojne akcije).
Glava F Zone isklju~enja i sli~na podru~ja
411. Pravilo
Oksford, 50
G. P. I, 25, 27
Oru`ane snage zara}enih strana mogu fizi~ki kontrolisati odre|ena morska podru~ja
(osim teritorijalnih voda neutralnih dr`ava) i
vazdu{ni prostor iznad njih. Veli~ina i opseg
takvih podru~ja ne sme prema{iti vojne potrebe.
Takvo podru~je mo`e da bude progla{eno
zonom isklju~enja ili sli~nim podru~jem
(npr. vojno podru~je, zabranjeno podru~je,
ratna zona, operativna zona) i pristup mo`e
da bude ograni~en.
412. Primeri
Oksford, 50
Lond. Dekl. 1-21
Primeri zona isklju~enja ili sli~nih podru~ja
su:
95
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
a) pomorska operativna zona (npr. zabranjen pristup bilo kojem stranom brodu ili
vazduhoplovu);
b) blokirano podru~je (npr. zabranjen pristup odre|enim obalskim podru~jima i
lukama).
413. Va`nost, pravila
slu`be,
razgrani~enje
Lond. Dekl. 1-9
Zara}ena strana koja ustanovljava zonu isklju~enja ili sli~no podru~je jasno }e objaviti njegovu va`nost (npr. upozorenje neutralnom i nevojnom neprijateljskom brodovlju).
Veli~ina, perimetar i trajanje zone isklju~enja bi}e jasno ustanovljeni.
Kada je neka zona isklju~enja podeljena u
razne pod-zone (npr. spoljni i unutra{nji
krug), jasna ograni~enja i podela bi}e objavljena za svaku od pod-zona.
Pot~injeni }e se voditi pravilima slu`be.
414. Informacije
Lond. Dekl. 1112
Odgovaraju}e informacije bi}e date zara}enim stranama i neutralnim dr`avama o:
a) ograni~enjima zone isklju~enja i mogu}ih pod-zona (npr. apsolutna zabrana ulaska u nju bilo kom stranom vozilu, brodu
ili vazduhoplovu);
b) akciji koja }e biti preduzeta bez posebnog upozorenja protiv bilo koga ko neovla{}eno u|e u takvu zonu. Kada to takti~ka situacija dozvoli, uljezi }e biti zaustavljeni i ispitani i, ukoliko su nedu`ni,
bi}e im dozvoljeno da nastave put.
Glava G Posebno za{ti}eni objekti
415. Potrebni podaci:
lokacija objekata
Obave{tajnim putem komandant }e do}i do
podataka o postojanju posebno za{ti}enih
objekata od vojne va`nosti u njegovom
podru~ju operacija.
96
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
416. Potrebni podaci:
objekti detaljno
Komandant }e tra`iti dodatne podatke o posebno za{ti}enim objektima:
a) va`nost zbog njihovih dimenzija;
b) posebno ugro`ene zbog svoje lokacije.
417. Mere
predostro`nosti
Prikupljene informacije dove{}e do mera
predostro`nosti kao {to su:
a) alternativna re{enja (npr. izbegavanje neposredne blizine objekta, upotreba drugog puta za transport);
b) preporuke u pogledu na posebno vredne i
ugro`ene delove objekta;
c) preporuke za odgovaraju}e i zadovoljavaju}e obele`avanje objekata i njihovog
osoblja (npr. od strane branioca direktno
lokalnim vlastima, od strane napada~a
njegovom protivniku, bilo direktno ili,
kada vreme dozvoli, preko posrednika).
Glava H Za{ti}ene zone
418. Unapred
planirane
za{ti}ene zone
G. I, 23
G. I, Aneks I
G. IV, 14
G. IV, Aneks I
H. CP, 1, 8
G. P. I, 60
Unapred planirane za{ti}ene zone ustanovljene su sporazumom izme|u zara}enih
strana ili mogu biti me|unarodno priznate,
kao:
a) bolni~ke zone i lokaliteti;*
b) centri koji sadr`e spomenike (uglavnom
kulturna dobra pod posebnom za{titom);
c) demilitarizovane zone.
419. Improvizovane
za{ti}ene zone:
nebranjeni
lokaliteti
G. P. I, 59
Improvizovane za{ti}ene zone su podru~ja
iz kojih su uklonjena vojna sredstva i u kojima nema vojnih aktivnosti, i koja su:
a) sme{tena blizu ili u zoni gde su oru`ane
snage u kontaktu; i
* Ovaj termin obuhvata u praksi i „bezbedne zone i mesta (G. IV, 14 i Aneks I).
Zbog pro{irenja zna~enja termina „ranjenici i bolesnici“ u G. P. I, 8, oni pokrivaju ve}inu slu~ajeva predvi|enih za „bezbedne zone i mesta“.
97
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
b) otvorena za okupaciju od strane neprijatelja.
Takva podru~ja se nazivaju nebranjeni lokaliteti. Za razliku od demilitarizovanih zona
(za koja je potreban sporazum), mogu da
budu ustanovljena jednostranom objavom
neprijateljskoj strani. Ta strana }e potvrditi
prijem objave. Me|utim, zbog ve}e bezbednosti, formalni sporazumi preporu~uju se i
za nebranjene lokalitete.
Uslovi koje treba ispuniti i od strane demilitarizovanih zona, i od strane nebranjenih
lokaliteta su iste u praksi.
420. Du`nost
komandanta
Lokalno nadle`ni komandanti obezbedi}e
da se preduzmu potrebne mere za po{tovanje za{ti}enih zona (npr. detalji o prakti~noj
primeni sporazuma, dodatne mere, smernice civilnim vlastima).
421. Obave{tenje
civilnih vlasti
Odgovaraju}a obave{tenja bi}e data civilnim vlastima o prakti~nim aspektima i uslovima koje treba ispuniti (npr. odgovornost
nad zonom, ograni~avanje i obele`avanje
perimetara, izme{tanje vojnog osoblja, opreme i ciljeva, kontrola pristupa, snabdevanje,
higijena, javni red, funkcije policije, obave{tavanje stanovni{tva).
422. Ad hoc civilne
vlasti
U svim slu~ajevima gde perimetar za{ti}ene
zone ne odgovara slu`benim granicama grada, okruga ili sli~no. administrativna odgovornost (civilna „komandna vlast“) nad tom
zonom mora da bude jasno odre|ena. Neko
ad hoc podru~je zahteva i ad hoc vlast sa
pripadaju}im odgovornostima.
423. Perimetar zone,
ad hoc znak
raspoznavanja
Perimetar zone bi}e jasno uo~ljiv iz vazduha i sa kopna (npr. obala, rub izgra|enog
podru~ja ili {ume, glavni put, reka).
Gde je odgovaraju}e, perimetar zone bi}e
obele`en dogovorenim znacima zadovoljavaju}e veli~ine i vidljivosti.
98
5.
5.1.
424. Uputstva
oru`anim
snagama
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje operacija uop{te
Oru`ane snage dobi}e precizna uputstva za
pona{anje:
a) kada odlaze iz za{ti}ene zone; ili
b) kada je napu{taju bez borbe; ili
c) kada je preuzimaju; ili
d) kada im je zabranjeno da vojne operacije
pro{ire na zonu; ili
e) kada su uklju~eni u borbene aktivnosti u
blizini zone.
Glava I
Saradnja sa civilnim vlastima
425. Pravilo
Saradnja sa civilnim vlastima ima}e za cilj
pre`ivljavanje civilnog stanovni{tva uz najmanje mogu}e stradanje civila i {tete koji
mogu rezultirati iz vojne akcije (npr. bezbednosne mere u korist stanovni{tva, kao
{to su upozoravanje, skloni{te, evakuacija,
obave{tavanje o opasnim podru~jima).
426. Civilna logistika
Civilna logistika, prema pravilu:
a) ne}e biti ometana;
b) bi}e podr`ana vojnim sredstvima (npr.
transport) kada to takti~ka situacija dozvoljava.
Komandant sa lokalnim nadle`nostima
preduze}e odgovaraju}e mere saradnje (npr.
preko policije, obave{tenja).
427. Posebno za{ti}eni
objekti, za{ti}ene
zone
Komandant sa lokalnim nadle`nostima sara|iva}e sa civilnim vlastima u pogledu posebno za{ti}enih objekata i za{ti}enih zona
(npr. razmena informacija o njihovom postojanju i perimetrima, vojna i civilna organizacija komande, pona{anje vojnih i civilnih lica).
99
5.
5.2.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje napada
Odeljak 5.2.
Izvo|enje napada
428. Pravilo
G. P. I, 57
Napad mo`e da bude usmeren samo na specifi~an vojni cilj.
Vojni cilj mora da bude identifikovan kao
takav i jasno uo~en i odabran.
Napad }e biti ograni~en na odabrane vojne
ciljeve.
429. Izbor ciljeva
G. P. I, 57
Kada je mogu} izbor izme|u nekoliko vojnih ciljeva za postizanje podjednake vojne
prednosti, cilj koji treba izabrati je onaj, na
koji }e napad izazvati najmanje opasnosti
po civilna lica i objekte.
430. Grupa ciljeva
G. P. I, 51
Zabranjen je napad koji pod jednim vojnim
ciljem podrazumeva nekoliko jasno razdvojenih i razli~itih vojnih ciljeva sme{tenih u
gradu, mestu, selu ili drugom podru~ju u
kojem je podjednaka koncentracija civilnih
lica i objekata.
431. Konvoj na moru,
konvoj u vazduhu
Trgova~ki brodovi pod pratnjom ratnih brodova i civilni vazduhoplovi pod pratnjom
neprijateljskih vojnih aviona mog da budu
napadnuti.
432. Smer i vreme
napada
G. P. I, 57
Smer i vreme napada bi}e odabrani tako da
ograni~e civilna stradanja i {tete (npr. napad na
fabriku posle uobi~ajenog radnog vremena).
433. Ciljevi
G. P. I, 57
Ciljevi za posebna oru`ja i vatrene jedinice
bi}e utvr|eni i odabrani uz iste mere predostro`nosti kao i za vojne ciljeve, posebno
vode}i ra~una o o~ekivanom takti~kom rezultatu (npr. uni{tavanje, neutralizacija) i razornoj mo}i upotrebljene municije (koli~ina,
balisti~ki podaci, preciznost, koliko podru~je pokriva, mogu}i efekti po okolinu).
434. Ciljanje:
predostro`nosti
G. P. I, 57
Mere predostro`nosti koje treba preduzeti
kod odabira pojedina~nih ciljeva jednake su
onima o kojima treba povesti ra~una kod
odabira vojnih ciljeva.
100
5.
5.3.
435. Ciljanje:
odgovornost
G. P. I, 57
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje odbrane
Odgovornost za pravilan odabir ciljeva:
a) zavisi od efekata koje odabrano oru`je ili
sistem naoru`anja mo`e da ima na mestu
udara;
b) le`i na komandantu nadle`nom da odlu~i
iz kojeg oru`ja ili sistema naoru`anja }e
biti otvorena vatra na dati cilj.
436. Upozoravanje
G. P. I, 57
Kada to takti~ka situacija dozvoljava, efikasno upozorenje bi}e unapred dato o napadima koji mogu pogoditi civilno stanovni{tvo
(npr. pe{adijska vatra da se civilna lica podstaknu da potra`e skloni{te, izbacivanje letaka iz vazduhoplova).
437. Obele`eni
objekti kulture
H. CP, 4, 11
Prilikom napada, oduzimanje imuniteta (u
izuzetnim slu~ajevima neizbe`ne vojne potrebe) objektima kulture obele`enim sa tri
za{titna znaka raspoznavanja, kada to takti~ka situacija dozvoljava, bi}e vremenski
ograni~ena i usmerena samo na manje va`ne delove objekta.
Upozorenje koje }e biti blagovremeno dato
unapred dozvoli}e braniocu da preduzme
za{titne mere i da da odgovaraju}e informacije.
Analogne mere i pona{anje preporu~uju se
za kulturna dobra obele`ena samo jednim
znakom raspoznavanja (imperativna vojna
potreba).
438. Kontrola za
vreme napada
G. P. I, 57
Odeljak 5.3.
Napad }e biti preusmeren ili odgo|en ukoliko se uvidi da cilj nije vojni.
U svakom slu~aju, po{tova}e se pravilo proporcionalnosti (vidi Glavu 5.1.A).
Izvo|enje odbrane
439. Pravilo
G. P. I, 58
Odbrana }e biti organizovana prvenstveno
van naseljenih podru~ja.
101
5.
5.3.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Izvo|enje odbrane
Civilna lica i objekti bi}e izme{teni iz vojnih ciljeva. U tu svrhu, komandanti }e tra`iti saradnju sa civilnim vlastima.
440. Izbor
odbrambenog
polo`aja
G. P. I, 57, 58
Kada je za postizanje podjednake vojne
prednosti mogu} izbor izme|u vi{e odbrambenih polo`aja, bi}e izabran onaj polo`aj ~ija bi odbrana uzrokovala najmanje opasnosti po civilna lica i objekte.
441. Odbrana polo`aja
jedinice
G. P. I, 57
Odredbe ovog poglavlja primenjuju se na
odbranu polo`aja vojnih jedinica, osim sanitetskih objekata.
442. Protivnapad
G. P. I, 57
Protivnapade sa odbrambenih polo`aja reguli{u odredbe o napadu.
443. Izme{tanje
civilnih lica
G. P. I, 58
Civilna lica }e biti izme{tena iz blizine vojnih ciljeva, po mogu}nosti, na lokacije koje
oni znaju i koje za njih ne predstavljaju opasnost.
444. Izme{tanje
civilnih objekata
G. P. I, 58
Civilni objekti bi}e izme{teni prvenstveno
na lokacije udaljene od vojnih ciljeva.
445. Posebno
za{ti}ena
postrojenja
Odgovaraju}e obele`avanje posebno za{ti}enih objekata za{titnim znacima raspoznavanja bi}e verifikovano i prilago|eno okolnostima (npr. zadovoljavaju}e veli~ine, zahtevi za kamufliranjem).
446. Upozoravanje
G. P. I, 57, 58
Kada to takti~ka situacija dozvoljava, odbrambene mere koje mogu poga|ati civilna
lica bi}e najavljene efikasnim upozorenjem
unapred (npr. za evakuaciju odre|enih ku}a
ili podru~ja, izme{tanje ili sklanjanje).
447. Obele`eni
objekti kulture
H. CP, 4, 11
Za vreme odbrane, oduzimanje imuniteta
kulturnim dobrima obele`enim sa tri za{titna znaka raspoznavanja (u izuzetnim slu~ajevima neizbe`ne vojne potrebe), kada to
takti~ka situacija dozvoljava, bi}e ograni~eno u vremenu i samo na manje va`ne delove objekta.
102
5.
5.3.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Pokreti i lokacije
Bi}e preduzete odgovaraju}e mere za ~uvanje (npr. evakuacija ili izme{tanje, za{titna
sredstva, uklanjanje za{titnih znakova raspoznavanja da bi se izbegla zabuna).
Upozorenje unapred ima}e za cilj da napada~u bude jasna situacija.
Analogne mere i pona{anje preporu~uju se
za kulturna dobra obele`ena samo jednim
znakom raspoznavanja (imperativna vojna
potreba).
Odeljak 5.4.
Pokreti i lokacije
448. Pravilo
G. P. I, 57, 58
Vojne jedinice, osim sanitetskih jedinica,
kreta}e se ili sme{tati po mogu}nosti van
naseljenih podru~ja, kada njihovo prisustvo,
~ak i ako je privremeno, mo`e ugroziti civilna lica i objekte.
449. Pokreti: pravilo
G. P. I, 57, 58
Pokreti koji treba da pro|u kroz ili u blizini
naseljenih podru~ja, bi}e izvedeni brzo.
Kada takti~ka situacija dozvoljava, efikasno
upozorenje }e biti dato unapred (npr. za izme{tanje i/ili sklanjanje civilnih lica).
450. Pokreti: prekid
G. P. I, 57, 58
Pokreti }e biti prekinuti (npr. redovno stajanje nakon odre|enog vremenskog perioda,
povremeno zastajanje), kada to takti~ka situacija dozvoljava, van naseljenih podru~ja,
ili barem u manje naseljenim podru~jima.
451. Lokacije: pravilo
G. P. I, 57, 58
^ak i privremeno vojno prisustvo mo`e
stvoriti opasnu situaciju za civilna podru~ja
i lica.
Jedinice locirane u ili u blizini naseljenih
podru~ja, bi}e tako razme{tene da predstavljaju najmanju mogu}u opasnost po civilna
podru~ja (npr. barem jasna fizi~ka odvojenost: odgovaraju}a udaljenost izme|u ku}a
u vojnoj upotrebi i drugih zgrada).
103
5.
5.1.
IZVO\ENJE OPERACIJA
Pokreti i lokacije
452. Lokacije:
na du`e vreme
G. P. I, 57, 58
Za dugotrajnije razme{tanje u civilnim podru~jima, preduze}e se, od strane nadle`nog
komandanta, dodatne mere u cilju smanjenja opasnosti (npr. jasna i, gde je potrebno,
obele`ena granica vojne lokacije, ograni~en
i regulisan pristup lokacijama, uputstva pripadnicima jedinica i odgovaraju}e informacije za civilno stanovni{tvo).
453. Obele`ena
kulturna dobra
H. CP, 4, 11
Oduzimanje imuniteta obele`enih kulturnih
dobara sledi, po analogiji, odredbe primenjive u odbrani.
104
Deo 6.
Pona{anje u akciji
Uvod
Ovaj deo bavi se pona{anjem u bilo kojoj kopnenoj, pomorskoj, vazdu{noj ili zdru`enoj borbenoj akciji, gde god da se vode i bilo kog obima
da su te borbe, odnosno sa takti~kom akcijom na licu mesta i sa merama
u korist `rtava u borbenom podru~ju.
Odeljak 6.1.
Borba se odnosi na op{te mere predostro`nosti i posebne mere na moru i u vazduhu, na pona{anje u blizini i/ili
u zonama isklju~enja, na pona{anje u pogledu lica, objekata i podru~ja pod posebnom za{titom, te na saradnju sa
civilnim vlastima na licu mesta;
Odeljak 6.2.
Zarobljena lica i objekti, odnosi se na prve mere koje
treba preduzeti za svaku kategoriju zarobljenih lica i
objekata, za vreme i nakon borbe, ~im to takti~ka situacija dozvoli;
Odeljak 6.3.
Ne-neprijateljski kontakti sa neprijateljem, odnosi se na
jednostavne i jednostrane notifikacije, sve do zvani~nih
sporazuma izme|u suprotstavljenih strana, u cilju postizanja dogovora u domenu od lokalnog prekida vatre do
dugotrajnije neutralizacije ve}ih podru~ja;
Odeljka 6.4.
Mere nakon borbe, odnose se na povratak evakuisanih
lica i objekata i preduzimanje mera na normalizaciji
uslova za civilno stanovni{tvo.
105
6.
6.1.
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
Odeljak 6.1.
Borba
Glava A Principi borbe
454. Identifikacija
ciljeva: pravilo
U borbenoj akciji, vojni karakter ciljeva
mora da bude verifikovan.
455. Identifikacija
ciljeva: na moru i
u vazduhu
Posebno }e se povesti ra~una da se ne napadaju trgova~ki brodovi i civilni vazduhoplovi koji nemaju vojnu va`nost.
456. Alternative
G. P. I, 57
Da bi se smanjile civilne `rtve i {teta, odabra}e se alternativni ciljevi, kad god je to
dozvoljeno datim zadatkom.
457. Mere
predostro`nosti
H. IV. R, 23
G. P. I, 57
Preduze}e se mere predostro`nosti u cilju
smanjenja civilnih `rtava i {tete (npr. vreme
i smer otvaranja vatre, onesposobljavanje
nevojnog broda ili vazduhoplova, radije nego uni{tenje po kratkom postupku, da bi se
omogu}ilo spasavanje `rtava).
458. Proporcionalnost
H. IV. R, 22, 23
G. P. I, 57
Mere predostro`nosti obuhvataju po{tovanje pravila proporcionalnosti (Glava 5.1.A).
459. Upozoravanje,
preporuke
G. P. I, 57, 58
Kada takti~ka situacija dozvoljava, bi}e odgovaraju}im sredstvima data upozorenja i
preporuke ugro`enim civilnim licima i
objektima (npr. o sklanjanju ili izme{tanju).
Kod napada na ve}e nevojne brodove ili vazduhoplove, civilne `rtve ne smeju biti prekomerne u odnosu na predvi|enu vojnu
prednost.
Glava B Strani brodovi
460. Pravilo
Na moru mogu da budu napadnuti samo
brodovi koji predstavljaju vojni cilj.
461. Primeri vojnih
ciljeva
Primeri vojnih ciljeva su:
a) brodovi u konvoju;
b) brodovi koji prevoze sredstva od vojne
vrednosti;
106
6.
6.1.
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
c) brodovi koji prevoze neprijateljske oru`ane snage;
d) brodovi koji kr{e blokadu.
462. Identifikacija
dr`avne
pripadnosti ratnih
brodova
Po tradiciji, za identifikaciju dr`avne pripadnosti broda kori{}ene su zastave.
463. Brodovi izuzeti
od zarobljavanja
i napada
Slede}i brodovi ne mogu da budu zarobljeni ili napadnuti:
Danas, dr`avna pripadnost se priznaje uz
pomo} drugih kriterijuma (npr. vrsta i klasa
broda). Stoga je upotreba la`nih zastava zastarela i ne preporu~uje se.
a) bolni~ki brodovi, njihovi ~amci za spasavanje i mala plovila;
b) obalni brodovi za spasavanje;
c) kartelni brodovi, odnosno brodovi koji
plove prema posebnim dogovorima;
d) brodovi sa garantovanim pravom slobodnog prolaza;
e) mali obalni ribarski brodovi;
f) brodovi na verskim, nau~nim ili filantropskim misijama;
g) drugi brodovi koji nemaju vojnu va`nost.
Izuze}e od zaplene prote`e se i na opremu,
u`ad, koturove i teret takvih brodova.
464. Brodovi
sumnjivog statusa
Kada nije izvesno da li je brod vojni cilj, on
mo`e da bude zaustavljen i pregledan da bi
se ustanovio status. Ukoliko odbija da se zaustavi ili se stvarno opire stupanju na brod i
pregledu, mo`e da bude uni{ten nakon datog upozorenja.
465. Neutralni ratni
brodovi
Neutralni ratni brodovi u principu nisu vojni ciljevi za zara}ene strane, osim ako postanu vojni ciljevi na moru, kako je gore pomenuto.
107
6.
6.1.
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
Glava C Strani vazduhoplovi
466. Pravilo
Podlo`no zabranama i ograni~enjima pristupa dr`avnom vazdu{nom prostoru, strani
vazduhoplovi, osim neprijateljskih vojnih
vazduhoplova, ne mogu da budu napadnuti.
467. Izuzetak
Strani civilni vazduhoplovi mogu da budu
napadnuti:
a) kada su pod pratnjom neprijateljskih vojnih vazduhoplova;
b) kada lete sami: pod uslovima iznetim u
ovom poglavlju.
468. Nare|enje za
sletanje,
inspekcija
Stranom civilnom vazduhoplovu mo`e se
narediti da izmeni pravac leta ili da se prizemlji ili spusti na vodu radi inspekcije.
Ukoliko inspekcija otkrije da je u vazduhoplovu vojno osoblje ili objekti od vojne
vrednosti, ili je na neki drugi na~in prekr{eno ratno pravo (npr. kori{}en je za sakupljanje ili preno{enje obave{tajnih podataka,
prevozi kontrabandu, kr{i odredbe nekog
prethodnog specifi~nog dogovora), vazduhoplov mo`e da bude zaplenjen i na taj na~in postaje ratni plen.
469. Napad
Ako strani civilni vazduhoplov odbije da izmeni pravac leta ili da se prizemlji ili spusti
na vodu, mo`e da bude napadnut posle datog upozorenja.
470. Neutralni vojni
vazduhoplov
Odredbe ovog poglavlja koje se odnose na
strane civilne vazduhoplove mogu se analogno primeniti na neutralne vojne vazduhoplove.
Glava D Zone isklju~enja i sli~na podru~ja
471. Pravilo
Za vreme borbenih dejstava, zone isklju~enja i sli~na podru~ja bi}e konstantno dr`an
pod kontrolom vlasti ili komande koja ih je
uspostavila.
108
6.
6.1.
472. Ad hoc
upozorenje
473. Plovidba i letenje
na vlastiti rizik
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
Mogu}e izmene njihovih granica, zna~aja i
pod-zona bi}e obznanjeni na vreme.
Sve dok to takti~ka situacija dozvoljava, bi}e dato pojedina~no upozorenje pre napada
na civilni brod ili vazduhoplov koji prilazi ili
ulazi u zonu isklju~enja ili sli~no podru~je.
Civilni brodovi i vazduhoplovi izbegava}e,
~ak i na otvorenom moru ili iznad njega,
podru~ja gde se izvode vojne operacije, zone isklju~enja i sli~na podru~ja.
Ukoliko se oni ipak pribli`e ili u|u u takva
podru~ja, njihov na vlastiti rizik.
Glava E Posebno za{ti}ena lica i objekti
474. Pravilo
475. Osoblje
G. I, 19
G. II, 37
G. P. I, 62
476. Objekti: pravilo
477. Objekti:
obele`eni
objekti kulture
Posebno za{ti}eno osoblje, objekti i transporti priznati kao takvi moraju da budu po{tovani.
Posebno za{ti}enom osoblju bi}e dozvoljeno da izvr{e njihove aktivnosti, osim ako to
ne dozvoljava takti~ka situacija (npr. imperativna vojna potreba onemogu}ava aktivnost civilne za{tite).
Njihova misija i verodostojnost aktivnosti
mogu da budu proveravani.
Naoru`ano neprijateljsko osoblje mo`e da
bude razoru`ano.
Posebno za{ti}eni objekti osta}e nedirnuti i
u njih se ne}e ulaziti.
Njihov sadr`aj i stvarna upotreba mogu da
budu proveravani inspekcijom.
Obele`ena kulturna dobra kojima je oduzet
imunitet zbog vojne potrebe bi}e i dalje po{tovani onoliko koliko to takti~ka situacija
dozvoljava (npr. onoliko razaranje ili okupacija koliko to zahteva zadatak).
Ukoliko to ve} nije ura|eno, bi}e uklonjeni
za{titni znaci raspoznavanja (ili }e se u~ini-
109
6.
6.1.
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
ti nevidljivim) sa kulturnih dobara kojima je
oduzet imunitet.
478. Transporti:
pravilo
G. I, 36
G. II, 31
G. IV, 22
H. CP, 12-14
G. P. I, 23, 30
Posebno za{ti}enim transportima bi}e dozvoljeno da nastave svoj put onoliko dugo
koliko je potrebno.
479. Transporti:
bolni~ki brodovi,
obalni brodovi za
spasavanje
G. II, 22, 27, 29,
30
Bolni~ki brodovi (i njihovi ~amci za spasavanje i manja plovila) i obalni brodovi za
spasavanje ne mogu da budu zarobljeni ili
napadnuti.
Njihov zadatak, sadr`ina i stvarna upotreba
mogu da budu provereni inspekcijom (npr.
vazduhoplovu mo`e biti nare|eno da sleti
radi takve inspekcije).
Bolni~ki brodovi i obalni brodovi za spasavanje ne}e ni na koji na~in ometati pokrete
boraca. Za vreme dejstava, oni deluju na
svoj vlastiti rizik.
Bilo kojem bolni~kom brodu u luci koji
padne u ruke neprijatelju bi}e dozvoljeno
da napusti tu luku.
Glava F Za{ti}ene zone
480. Pravilo
Komandant sa lokalnom nadle`no{}u obezbedi}e da za{ti}ene zone u blizini ili unutar
njihovog podru~ja komande budu po{tovane od strane njihovih pot~injenih.
481. Napu{tanje
za{ti}ene zone
Kada su primorani da za{ti}enu zonu prepuste neprijatelju, komandanti sa lokalnim
nadle`nostima obezbedi}e da zona bude napu{tena u potpunosti od strane njihovih oru`anih snaga i da ta zona ne bude branjena.
Napu{tanje }e biti unapred planirano (faze,
vreme) i prethodno najavljeno civilnim vlastima.
482. Zauzimanje
za{ti}ene zone
Kod preuzimanja za{ti}ene zone od neprijatelja, komandanti sa lokalnim nadle`nostima
obezbedi}e da zone budu preuzete bez borbe.
110
6.
6.1.
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
Demilitarizovane zone moraju i nakon toga
da ostanu takve, kako bi njihov status bio
definitivan.
Nebranjeni lokaliteti, me|utim, se okupiraju kao i drugi lokaliteti koji su potpali pod
dugotrajniju kontrolu neprijatelja. Stoga je
„nebranjeni“ status samo prelazni, ako nije
druga~ije dogovoreno.
Glava G Tra`enje `rtava borbi
483. Tra`enje `rtava:
pravilo
G. I, 15
G. II, 18
^im to takti~ka situacija dozvoli, preduze}e
se potrebne mere:
a) da se tra`e, sakupe i da se uka`e pomo}
ranjenicima i brodolomnicima;
b) da se tra`e mrtvi.
484. Tra`enje `rtava:
civilna za{tita
G. P. I, 62
Jedinice i osoblje civilne za{tite u~estvova}e u tra`enju `rtava, pogotovo tamo gde ima
civilnih `rtava.
485. Tra`enje `rtava:
pozivanje na
milosr|e
G. I, 18
G. II, 21
G. P. I, 17
Komandanti mogu pozvati civilno stanovni{tvo, dru{tva za pomo}, kao {to su nacionalna dru{tva Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca i komandante neutralnih trgova~kih
brodova, jahti ili drugih plovila, da sakupe
ranjenike i brodolomnike i pobrinu se za
njih, te da sakupe i identifikuju mrtve.
486. Tra`enje `rtava:
civilna lica
G. I, 18
G. II, 21
G. P. I, 17
Civilnim licima i dru{tvima za pomo} kao
{to su nacionalna dru{tva Crvenog krsta ili
Crvenog polumeseca bi}e dozvoljeno, ~ak i
na njihovu inicijativu, da tra`e, sakupe i pobrinu se za ranjenike i brodolomnike.
Niko ne}e biti povre|en, gonjen ili ka`njen
za takva dela.
Glava H Zarobljavanje `rtava borbi
487. Neprijatelj
izba~en iz borbe
G. P. I, 41, 42
Lice za koje se smatra, ili za koje bi u datim
uslovima trebalo smatrati da vi{e nije u mogu}nosti da u~estvuje u borbi, ne}e biti na-
111
6.
6.1.
PONA[ANJE U AKCIJI
Borba
padnuto (npr. oni koji se predaju, ranjenici,
mrtvi, brodolomnici u vodi, oni koji su isko~ili padobranom iz vazduhoplova u nevolji).
488. Predaja:
pravilo
Svaka namera za predajom mora da bude jasno izra`ena: podizanjem ruku, odbacivanjem naoru`anja, no{enjem bele zastave,
itd.
489. Predaja:
padobranci koji
su isko~ili iz
vazduhoplova u
nevolji
G. P. I, 42
Licu koje je isko~ilo padobranom iz vazduhoplova u nevolji bi}e data prilika da se preda pre nego {to postane meta napada, ukoliko nije o~igledno da preduzima akt neprijateljstva.
490. Zarobljavanje
G. III, 4
G. P. I, 41, 44
Biti zarobljen zna~i pasti, bilo predajom ili
druga~ije, pod vlast neprijatelja (npr. vojne
jedinice, vojnog lica, vojne ili civilne policije ili ~ak bilo kojeg civilnog lica).
Glava I
Saradnja sa civilnom vlastima
491. Pravilo
Kada to takti~ka situacija dozvoljava, komandanti sa lokalnim nadle`nostima, posebno oni na najni`im takti~kim nivoima,
sara|iva}e na licu mesta sa civilnim vlastima ili licima, da bi smanjili opasnosti koje
prete civilnim licima i objektima.
492. Primeri saradnje
Primeri saradnje su:
a) kod izme{tanja iz datih podru~ja (npr.
udaljavanje civila od puta ili prolaza);
b) zbog obostranog informisanja (npr. o
skloni{tima, punktovima i stanicama za
pomo});
c) zbog obostranog pona{anja (npr. u blizini
naseljenih podru~ja ili u njima, posebno
za{ti}eni objekti, za{ti}ene zone).
112
6.
6.2.
PONA[ANJE U AKCIJI
Zarobljena lica i objekti
493. Posebno
za{ti}eno osoblje
Kada to takti~ka situacija dozvoljava, posebno za{ti}enom osoblju bi}e pru`ena svaka pomo} za izvr{enje njihovih aktivnosti.
494. Pomo}: pravilo
G. IV, 17, 23, 30
G. P. I, 70
Dopremanju pomo}i uop{te, a posebno za
podru~ja pod opsadom ili u okru`enju, bi}e
data svaka podr{ka koju dozvoljava takti~ka
situacija, ~ak i ako je takva pomo} namenjena za neprijateljsko civilno stanovni{tvo
(npr. bi}e omogu}en brz i nesmetan prolaz
humanitarnih dobara, opreme i osoblja).
495. Pomo}: vojna
podr{ka
G. IV, 23
G. P. I, 70
Komandanti sa lokalnim zadu`enjima da}e
podr{ku aktivnostima pomo}i, kada to i
onoliko koliko takti~ka situacija dozvoljava
(npr. transport, pratnja, stra`a).
Odeljak 6.2.
Zarobljena lica i objekti
Glava A Neprijateljski borci
496. Pravilo
G. III, 5, 13
G. P. I, 44
Borci koji su zarobljeni (bilo da su se predali ili ne) su ratni zarobljenici i ne}e vi{e biti
predmet napada.
Status ratnog zarobljenika i postupak po~inje momentom zarobljavanja.
Ratni zarobljenici bi}e po{te|eni i sa njima
}e se ~ove~no postupati.
Postupanje sa ratnim zarobljenikom primenjuje se samo na zarobljene borce koji se
uzdr`avaju od bilo kojeg akta neprijateljstva i ne poku{avaju da be`e.
497. Posebno
postupanje
G. III, 13
Zarobljeni borci bi}e:
a) pretra`eni i razoru`ani;
b) za{ti}eni i, kada je potrebno, pru`i}e im
se pomo};
c) evakuisani.
113
6.
6.2.
PONA[ANJE U AKCIJI
Zarobljena lica i objekti
498. Tra`enje:
razoru`anje
G. III, 18
Razoru`anje obuhvata pretres i oduzimanje
opreme i dokumenata od vojne va`nosti
(npr. municija, mape, nare|enja, materijal
za telekomunikaciju i kodovi).
Takav materijal postaje ratni plen.
499. Tra`enje:
predmeti koji
ostaju uz
zarobljenike
G. III, 18
Slede}i predmeti moraju ostati uz zarobljenika:
a) dokumenti za li~nu identifikaciju (npr.
li~na karta, identifikaciona plo~ica);
b) odevni predmeti, pribor za hranu i li~nu
upotrebu;
c) predmeti za li~nu za{titu (npr. {lem, za{titna maska).
500. Bezbednost,
za{tita, nega
G. III, 13, 19, 20,
50
Dok ~ekaju evakuaciju, zarobljeni borci:
501. Evakuacija
G. III, 19
Bi}e organizovana evakuacija i zapo~e}e
~im to takti~ka situacija dozvoli.
502. Sumnjiv status
G. III, 5
G. P. I, 45-47
U slu~aju sumnje u pravni status lica koja su
direktno u~estvovala u neprijateljstvima, sa
tim licima }e se, ipak, postupati kao sa ratnim zarobljenicima i bi}e evakuisana.
a) ne}e biti nepotrebno izlagani borbenim
opasnostima;
b) ne}e bit prisiljavani da se anga`uju u aktivnostima koje imaju vojni karakter ili
svrhu;
c) bi}e za{ti}eni od svakog akta nasilja,
uvreda i zastra{ivanja;
d) bi}e im pru`ena potrebna nega (npr. prva
pomo}).
Da bi olak{ali kona~no odre|ivanje njihovog statusa, preporu~uje se da se evakuacionim kanalom proslede informacije o okolnostima njihovog zarobljavanja.
503. Nemogu}nost
evakuacije
G. P. I, 41
Kada jedinica koja je izvr{ila zarobljavanje
(npr. mala patrola koja deluje izolovano) nije u mogu}nosti da evakui{e zarobljene borce ili da ih dr`i i ~uva dok evakuacija posta-
114
6.
6.2.
PONA[ANJE U AKCIJI
Zarobljena lica i objekti
ne mogu}a, ta jedinica }e ih osloboditi i
preduzeti mere predostro`nosti:
a) zbog svoje vlastite bezbednosti (npr. brzo
prebacivanje u drugo podru~je);
b) zbog bezbednosti oslobo|enih (npr. da}e
im se voda i hrana, naknadne informacije spasiocima, sredstva za signalizaciju u
cilju identifikovanja lokacije).
Glava B Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
504. Pravilo
G. I, 12
G. II, 12
Sa ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima }e se postupati ~ove~no, bi}e im pru`ena nega i za{tita.
505. Brodolomnici
koje su spasili
trgova~ki brodovi
Trgova~ki brodovi koji su preuzeli brodolomnike treba da to objave raspolo`ivim
sredstvima.
506. Borci koji su
ranjeni, bolesni
ili brodolomnici
G. I, 14
G. II, 16
Zarobljeni borci koji su ranjeni, bolesni ili
brodolomnici su ratni zarobljenici i u`iva}e
svako povoljno postupanje koje se garantuje ratnim zarobljenicima.
507. Evakuacija
G. I, 12
G. II, 12
G. III, 19
Evakuacija odgovaraju}im kanalima bi}e
organizovana i zapo~e}e onoliko brzo koliko to takti~ka situacija dozvoljava.
508. Privremeno
zadr`avanje
G. III, 19
Samo ona lica koja bi zbog svoje bolesti ili
rana bila izlo`ena ve}em riziku ako bi bila
evakuisana, nego ako stanu tamo gde su, bi}e privremeno zadr`ana.
509. Napu{tanje
ranjenika
G. I, 12
Jedinica koja je primorana da ostavi svoje ranjenike ili bolesnike neprijatelju, ostavi}e s
njima, kada i onoliko koliko to takti~ka situacija dozvoljava, deo svog sanitetskog osoblja
i materijala da pomognu kod njihove nege.
510. Zapisnik
G. I, 16
G. II, 19
^im to takti~ka situacija dozvoli, zabele`i}e
se podaci u cilju olak{avanja identifikacije
ranjenika i bolesnika (npr. podaci o identite-
115
6.
6.2.
PONA[ANJE U AKCIJI
Zarobljena lica i objekti
tu, pojedinosti u vezi sa njihovim ranama ili
bole{}u).
Glava C Mrtvi
511. Identifikacija
G. I, 17
G. II, 20
Mrtvi }e biti identifikovani.
512. Sahrana,
spaljivanje,
sahrana na moru
G. I, 17
G. II, 20
Nakon identifikacije, mrtvi }e biti sahranjeni, spaljeni ili sahranjeni na moru pojedina~no, kada to takti~ka situacija i druge
okolnosti (npr. higijena) dozvoljavaju.
513. Sredstva za
identifikaciju:
pravilo
G. I, 16, 17
G. II, 19, 20
Li~ne karte }e biti evakuisane.
514. Sredstva za
identifikaciju:
kopno
G. I, 17
Mrtvi sa jednom identifikacionom plo~icom: cela plo~ica }e ostati uz telo (ili u urni
sa pepelom).
515. Identifikaciona
sredstva: more
G. II, 19
Mrtvi sa jednim identifikacionim diskom:
ceo disk }e biti evakuisan.
516. Pepeo, li~ni
predmeti
G. I, 17
G. II, 20
Pepeo i li~ni predmeti bi}e sakupljeni i evakuisani.
517. Evakuacija tela
Tela koja, usled okolnosti, nisu sahranjena,
spaljena ili sahranjena na moru. bi}e evakuisana.
Spaljivanje }e se obaviti samo iz imperativnih higijenskih razloga ili iz verskih motiva
pokojnika.
Mrtvi sa dvostrukom identifikacionom plo~icom: jedna polovina }e ostati uz telo (ili u
urni sa pepelom), jedna polovina }e biti
evakuisana.
Grobovi }e biti tako obele`eni da mogu biti
lako prona|eni (npr. improvizovani drveni
krst ili sli~no).
116
6.
6.2.
518. Izve{tavanje
G. I, 17
G. II, 20
PONA[ANJE U AKCIJI
Zarobljena lica i objekti
^im to takti~ka situacija dozvoli, bi}e sastavljen izve{taji o smrti i merama koje su
usledile.
Glava D Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje
519. Pravilo
G. I, 19
G. II, 37
Sanitetsko osoblje zarobljenih neprijateljskih sanitetskih objekata i transporta slobodno je da nastavi sa svojim du`nostima,
sve dok Sila koja je izvr{ila zarobljavanje
ne obezbedi potrebnu brigu za ranjenike i
bolesnike zate~ene u tim objektima i transportima.
520. Pravni status
G. I, 28
G. II, 37
G. III, 33
Zarobljeno neprijateljsko sanitetsko osoblje
nisu ratni zarobljenici. Ipak, oni }e se koristiti svim povoljnostima propisanim odredbama @enevske konvencije o postupanju sa
ratnim zarobljenicima iz 1949. g.
521. Bolni~ki brodovi
G. II, 36
Sanitetsko osoblje bolni~kih brodova i njihova posada ne mo`e da bude zarobljeno
dok su na slu`bi na navedenim brodovima.
522. Privremeno
sanitetsko osoblje
G. I, 25, 29
Zarobljeno neprijateljsko privremeno sanitetsko osoblje bi}e ratni zarobljenici, ali }e
vr{iti svoje medicinske du`nosti kada se za
to uka`e potreba.
Glava E Neprijateljsko vojno versko osoblje
523. Pravilo
G. I, 19, 28
G. II, 37
Zarobljeno neprijateljsko vojno versko osoblje bi}e slobodno da nastavi svoje du`nosti,
sve dok Sila koja je izvr{ila zarobljavanje
sama ne obezbedi potrebnu duhovnu pomo}.
524. Analogija
G. I, 28
G. II, 37
G. III, 33
Odredbe o zarobljenom neprijateljskom
vojnom sanitetskom osoblju primenjuju se i
na zarobljeno neprijateljsko vojno versko
osoblje.
525. Bolni~ki brodovi
G. II, 36
Versko osoblje bolni~kih brodova ne mo`e
da bude zarobljeno dok su na slu`bi na navedenim brodovima.
117
6.
6.2.
PONA[ANJE U AKCIJI
Zarobljena lica i objekti
Glava F Neprijateljski vojni objekti
526. Ratni plen
G. III, 18
Zaplenjeni neprijateljski vojni objekti (osim
sredstava za identifikaciju, sanitetskih i verskih objekata i predmeta potrebnih za odevanje, ishranu i za{titu zarobljenog osoblja)
postaju ratni plen (npr. objekti od vojne va`nosti oduzeti od zarobljenog neprijateljskog vojnog osoblja, drugi vojni materijal
kao {to je oru`je, transporti, uskladi{tena
dobra).
Ratni plen mo`e da bude upotrebljen bez
ograni~enja. Pripada onoj strani koja ga je
zaplenila, a ne borcima pojedina~no.
527. Sanitetski
objekti: pravilo
G. I, 33
Zaplenjeni neprijateljski vojni sanitetski
objekti i njihov materijal mogu da budu preuzeti, ali ne i upotrebljeni za druge svrhe
osim medicinskih, sve dok su potrebni za
negu ranjenika i bolesnika.
528. Sanitetski
objekti: izuzeci
G. I, 33
U slu~aju hitne vojne potrebe, zarobljeni
neprijateljski nepokretni sanitetski objekti
mogu da budu kori{}eni u druge svrhe, pod
uslovom da su prethodno preduzete mere u
cilju zbrinjavanja ranjenika i bolesnika.
529. Sanitetski
transporti: pravilo
G. I, 35
G. II, 22, 27
G. P. I, 22, 23, 30
Zarobljeni neprijateljski vojni sanitetski
transporti koji nisu vi{e potrebni za ranjenike, bolesnike i brodolomnike postaju ratni
plen. Identifikacija sanitetskog transporta
mora biti uklonjena.
Slede}i sanitetski transporti mogu da budu
zarobljeni:
a) sanitetska kopnena vozila;
b) sanitetski brodovi, osim:
– bolni~kih brodova, njihovih ~amaca za
spasavanje i manjih plovila;
– obalni brodovi za spasavanje;
c) sanitetski vazduhoplovi zarobljeni ili za-
118
6.
6.3.
PONA[ANJE U AKCIJI
Neneprijateljski kontakti sa neprijateljem
plenjeni na kopnu ili kad su se spustili na
vodu.
530. Sanitetski
transporti:
vazduhoplov
G. P. I, 30
Bilo koji zaplenjeni vazduhoplov koji je bio
isklju~ivo odre|en kao sanitetski vazduhoplov, mo`e kasnije biti kori{}en samo kao
sanitetski vazduhoplov.
531. Pokretni
sanitetski
materijal
G. I, 33
Zaplenjeni neprijateljski pokretni sanitetski
materijal ostaje rezervisan za ranjenike, bolesnike i brodolomnike.
532. Verski objekti
G. I, 33
Sa zaplenjenim neprijateljskim vojnim verskim objektima postupa}e se sli~no kao i sa
odgovaraju}im vojnim sanitetskim objektima.
Odeljak 6.3.
Neneprijateljski kontakti sa neprijateljem
Glava A Jednostrane mere
533. Obave{tenje,
upozorenje
Obave{tenje ili upozorenje }e biti dato suprotnoj strani da bi se izbegla ili smanjila opasnost
koja bi mogla proiza}i iz trenutnog borbenog
dejstva (npr. upozoravanje civilnog stanovni{tva pre otvaranja vatre ili pokreta u datom
pravcu, upozorenje sanitetskom vazduhoplovu da se pribli`ava opasnom podru~ju).
534. Pozivi
Pozivi }e biti upu}eni suprotnoj strani da se
stavi naglasak na po{tovanje ratnog prava
(npr. da se obustavi povreda imuniteta kulturnih dobara, za bolju vidljivost za{titnih
znakova raspoznavanja).
Glava B Prekid borbe
535. Lokalni sporazumi
G. I, 15
G. II, 18
Lokalni sporazume }e biti sklopljeni u cilju
tra`enja, preme{tanja, razmene i evakuacije
ranjenika i brodolomnika.
119
6.
6.3.
PONA[ANJE U AKCIJI
Neneprijateljski kontakti sa neprijateljem
536. Podru~ja pod
opsadom ili u
okru`enju
G. I, 15
G. II, 18
G. IV, 17
Lokalni sporazumi bi}e sklopljeni i za izme{tanje ranjenika, bolesnika i brodolomnika iz podru~ja pod opsadom ili u okru`enju
i za prolaz sanitetskog i verskog osoblja i
njihove opreme.
537. Neutralizovane
zone
G. IV, 15
U podru~jima gde se vode borbe, mogu da
budu dogovorom ustanovljene neutralizovane zone u cilju sklanjanja slede}ih lica
bez razlikovanja:
a) ranjenika i bolesnika;
b) civila koji ne u~estvuju direktno u neprijateljstvima i koji, za vreme boravka u
zoni, ne vr{e radnje vojnog karaktera.
Glava C Procedure
538. Jednostrane
notifikacije
H. CP, 11
G. P. I, 25, 57
Komandanti }e dati jednostrane notifikacije
kao {to su obave{tenja, upozorenja ili pozivi odgovaraju}im sredstvima (npr. na najni`em nivou usmeno, megafonom ili obostrano razumljivim znacima).
539. Direktni kontakti
izme|u
komandanta
G. I, 15
G. II, 18
G. IV, 15
Kontakti izme|u suprotstavljenih oru`anih
snaga mogu se uspostaviti bilo kada od strane nadle`nih komandanta. Oni mogu da budu ustanovljeni svim raspolo`ivim tehni~kim sredstvima.
540. Nosilac bele
zastave ili sli~no
H. IV. R, 32-34
Nosioci bele zastave (zastave primirja) ili
druga lica kojima je posebno nare|eno da stupe u kontakt sa neprijateljem bi}e po{tovana.
Oni ne smeju iskoristiti svoj zadatak u obave{tajne svrhe.
Komandant nije uvek obavezan da primi
nosioca bele zastave ili sli~na lica. Mo`e da
uvede bezbednosne mere (npr. stavljanje
poveza preko o~iju) ili privremeno zadr`ati
to lice.
120
6.
6.4.
PONA[ANJE U AKCIJI
Mere nakon sukoba
541. Kontakti preko
posrednika
G. I, 8-10
G. II, 8-10
G. IV, 9-11
H. CP, 21, 23
G. P. I, 5
Kada direktni kontakti izme|u komandanta
ili kontakti preko nosilaca bele zastave ili
sli~nih lica nisu mogu}i, komandanti mogu
zatra`iti saradnju sa Silom za{titnicom ili sa
posrednicima kao {to je Me|unarodni komitet Crvenog krsta.
542. Sporazumi: pravilo
G. I, 6
G. II, 6
G. IV, 7
G. P. I, 29
Komandanti suprotstavljenih oru`anih snaga mogu da sklope sporazume bilo kada.
Takvi sporazumi ne}e imati {tetne posledice
po situaciju `rtava rata kako je definisano u
me|unarodnim ugovorima.
543. Sporazumi:
lokalni i
kratkotrajni
G. I, 15
G. II, 18
G. P. I, 27
Lokalni, kratkotrajni ili hitni sporazumi mogu se sklopiti usmeno (npr. lokalni sporazum za tra`enje ranjenika nakon borbena
dejstva, izolovano preletanje sanitetskog
vazduhoplova iznad malog podru~ja pod
kontrolom neprijatelja).
544. Sporazumi:
dugoro~niji
G. I, Aneks I
G. IV, 15
G. P. I, 27, 59, 60
Dugoro~ni sporazumi i oni koji su od ve}e
va`nosti treba da budu zaklju~eni u pismenom obliku (npr. neutralizovane zone, nebranjeni lokaliteti, preletanje sanitetskog
vazduhoplova iznad velikog podru~ja pod
kontrolom neprijatelja, dogovor o evakuaciji podru~ja pod opsadom).
Za takve dogovore, inspiracija se mo`e na}i
u detaljnim odredbama predvi|enim ratnim
pravom (npr. zone bolnice, demilitarizovane i nebranjene zone i mesta).
Odeljak 6.4.
Mere posle borbe
Glava A Vojne mere
545. Pravilo
^im to takti~ka situacija dozvoli, komandanti i borci pojedina~no doprine}e ponovnom uspostavljanju normalnih uslova za civilno stanovni{tvo.
121
6.
6.4.
PONA[ANJE U AKCIJI
Mere nakon sukoba
546. Povratak civilnih
lica i objekata
Privremeno izme{tenim licima i objektima
mora se dozvoliti da se vrate ili da se dovedu nazad na njihove prethodne lokacije.
547. Povratak objekata
u vojnoj upotrebi
Objekti kori{}eni ili zauzeti od strane vojnog osoblja u borbene svrhe bi}e vra}eni
njihovim vlasnicima ili vra}eni na prethodne lokacije (npr. pozajmljeni ili rekvirirani
objekti).
548. Obnavljanje
borbenih podru~ja
Na borbenim podru~jima bi}e uspostavljeno prethodno stanje (npr. uklanjanje zapreka i opasnih predmeta kao {to su mine, obnavljanje prolaza neophodnih za civilno stanovni{tvo).
Glava B Saradnja sa civilnim vlastima
549. Pravilo
^im to takti~ka situacija dozvoli, komandanti sa lokalnim nadle`nostima }e sara|ivati sa civilnim vlastima u cilju ponovnog
uspostavljanja normalnih uslova za civilno
stanovni{tvo.
550. Saradnja u
vanrednim
situacijama
G. I, 18
G. II, 21
G. IV, 16
G. P. I, 17, 33, 62
Saradnja u vanrednim situacijama ima}e za
cilj da sa~uva `ivote kroz:
a) tra`enje `rtava i nestalih lica;
b) spasavanje `rtava;
c) prvu pomo} `rtvama.
Saradnja u vanrednim situacijama mo`e da
bude spontana i organizovana na lokalnom
nivou, na najni`im nivoima komandovanja
(npr. poziv za pomo} na kopnu i na moru,
spontana akcija civilni lica i organizacija,
kao {to su dru{tva Crvenog krsta i Crvenog
polumeseca ili osoblje i jedinice civilne za{tite.
551. Saradnja na du`e
staze: potrebe,
prioriteti
Za saradnju na du`e staze, bi}e sagledane
potrebe civilnog stanovni{tva.
Tako }e se ustanoviti prioritet u dogovoru sa
122
6.
6.4.
PONA[ANJE U AKCIJI
Mere nakon sukoba
nadle`nim civilnim vlastima (npr. higijena,
medicinska slu`ba, sahrane i spaljivanja,
snabdevanje, pomo}, javni red i policija).
552. Saradnja na du`e
staze: komandna
odgovornost.
Za ve}e akcije podr{ke od strane vojske treba ustanoviti jasnu komandnu odgovornost
(npr. subordinacija, saradnja, posebne kategorije osoblja i/ili materijala).
123
Deo 7:
Transport
Uvod
Ovaj deo se bavi snabdevanjem oru`anih snaga potrebnim materijalom i
sredstvima, koliko je to od va`nosti za ratno pravo, evakuacijom zarobljenih lica i objekata i odgovaraju}im transportom.
Odeljak 7.1.
Vr{enje transporta odnosi se na principe transporta,
odvojene ili zajedni~ke vojne, sanitetske i civilne transporte, te na saradnju sa civilnim vlastima;
Odeljak 7.2.
Evakuacija zarobljenih lica i objekata odnosi se na mere koje treba preduzeti za i prilikom evakuacije svih kategorija zarobljenih lica i objekata;
Odeljak 7.3.
Snabdevanje se odnosi na direktne nabavke, upotrebljena sredstva i rute, kao i na potrebno razlikovanje izme|u vojnog, sanitetskog i civilnog snabdevanja.
Odeljka 7.4.
Sanitetski transport odnosi se na op{te probleme kao {to
su identifikacija, privremeni transporti i na specifi~ne
probleme transporta kopnenim, vodnim ili morskim putem.
125
7.
7.1.
TRANSPORT
Vr{enje transporta
Odeljak 7.1.
Vr{enje transporta
Glava A Principi vojnog transporta
553. Pravilo
Transport se odnosi na sve pokrete lica i dobara izme|u najisturenijih jedinica i pozadinskih logisti~kih baza.
554. Op{ta
organizacija
transporta
Lice koje ima op{tu komandnu odgovornost
ustanovi}e op{tu organizaciju transporta.
Organizacijom transporta odredi}e se razni
kanali za snabdevanje i evakuaciju, upotreba sredstava transporta i odgovornost za
kontrolu.
Ta organizacija mo`e rezultirati u va`e}im
naredbama i procedurama (npr. promenjivi
zahtevi za maskiranjem i klasifikacija komunikacije izme|u najisturenijih i pozadinskih podru~ja).
555. Odgovornost
svakog
komandanta
Svaki komandant utvrdi}e dodatne detalje
koji su u njegovoj sferi odgovornosti (npr.
podru~ja za istovar, transporti koji prolaze
kroz njegovo podru~je).
556. Zajedni~ki kanali
transporta
Na ni`im takti~kim nivoima, pitanja transporta obi~no slede lanac komandovanja
(npr. izme|u odeljenja i bataljona).
Komandanti }e obezbediti da se pravi jasna
razlika izme|u sanitetskih transportnih
sredstava i drugih transporta.
557. Odvojeni kanali
transporta
Sve dok (za snabdevanje) i ~im to (za evakuaciju) organizacioni sistem i takti~ka situacija dozvole, transport }e se vr{iti odvojeni kanalima, npr:
a) logistika (npr. za evakuaciju ratnih zarobljenika i nemedicinskog neprijateljskog
materijala);
b) sanitet (npr. za sanitetsko snabdevanje,
126
7.
7.1.
TRANSPORT
Vr{enje transporta
evakuaciju ranjenika i bolesnika, evakuaciju zarobljenog neprijateljskog sanitetskog i verskog osoblja i objekata);
c) osoblje (npr. za podatke o identitetu, li~nim stvarima mrtvih);
d) obave{tajne informacije (npr. za dokumente od takti~ke va`nosti).
558. Menjanje kanala
transporta
Menjanje kanala transporta obavi}e se brzo
i jasno, da bi se izbegli nesporazumi (npr.
zdrav ratni zarobljenik koji je iznenada ranjen ili oboli prilikom evakuacije, ranjenici
koji su dovoljno zbrinuti da se mogu priklju~iti zdravim ratnim zarobljenicima,
zdrav ili ranjen ratni zarobljenik koji iznenada umire).
Glava B Odvojeni vojni, sanitetski i civilni transporti
559. Transportni
pravci i kanali
Lice koje ima op{tu komandnu odgovornost
(i svaki pot~injeni komandant u svojoj sferi
odgovornosti) ustanovi}e, kada to strate{ka
i takti~ka situacija dozvole, razli~ite transportne pravce i kanale za vojne nemedicinske i za sanitetske transporte.
Ovi pravci i kanali bi}e razli~iti od civilnih
pravaca, kada to strate{ka i takti~ka situacija dozvole.
560. Nemedicinski
vojni transporti
Prevoz nemedicinskog vojnog osoblja i
objekata nemedicinskim vojnim transportom nije za{ti}en ratnim pravom.
561. Civilni transporti
Prevoz civilnih lica i objekata civilnim transportom ima pravo na za{titu koju ratno
pravo pru`a civilnim licima i objektima.
562. Sanitetski
transporti
Prevoz sanitetskog osoblja i objekata, kao i
ranjenika, bolesnika i brodolomnika sanitetskim transportom imaju pravo na za{titu koju ratno pravo pru`a sanitetskim slu`bama.
127
7.
7.1.
TRANSPORT
Vr{enje transporta
Glava C Zajedni~ki vojni, medicinski i/ili civilni transport
563. Transportni
pravci i kanali
Kada se zajedni~ki pravci i kanali koriste za
nemedicinski, sanitetski i civilni transport,
nadle`ni komandanti }e regulisati saobra}aj
tako da izbegnu zabunu izme|u vojnog nemedicinskog, sanitetskog i civilnog transporta.
564. Transport
Kada je potrebno da se, jedan za drugim,
koriste razli~iti vojni nemedicinski, sanitetski i/ili civilni transporti (npr. najpre kamionom, zatim brodom i na kraju vazduhoplovom) za prevoz istih lica i objekata, nadle`ni komandant }e dati prakti~na uputstva da
se ovo izvr{i (npr. da upotrebljeno osoblje
bude vojno nemedicinsko, sanitetsko ili civilno, pona{anje osoblja u podru~ju za istovar, zahtevi za maskiranjem, komandna odgovornost, upotreba za{titnih znakova i/ili
signala za raspoznavanje).
565. Mesta tranzita
Mesta tranzita i podru~ja za istovar bi}e jasno ustanovljena. Istovremeno prisustvo
vojnih nemedicinskih, sanitetskih i civilnih
transporta bi}e ograni~eno na najkra}e mogu}e vreme.
Unutar bilo kog ve}eg mesta tranzita, posebne lokacije bi}e odre|ene za vojno nemedicinsko, sanitetsko i civilno osoblje i
transporte.
Komandant mesta tranzita organizova}e kamufliranje.
Glava D Saradnja sa civilnim vlastima
566. Pravilo
Lice koje ima op{tu komandnu odgovornost
izda}e uputstva o saradnji sa i podr{ci civilnim vlastima po pitanju transporta.
567. Prioriteti
Uputstva }e odrediti prioritete transporta,
koje treba izvr{iti ~im to takti~ka situacija
128
7.
7.2.
TRANSPORT
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
dozvoli (npr. najpre ranjenici i bolesnici i
medicinska sredstva, zatim civilna za{tita,
pa onda pomo} civilnom stanovni{tvu).
568. Hitni transporti
Komandant sa lokalnim nadle`nostima ponudi}e transport za hitne situacije, kada to
takti~ka situacija dozvoli. Bi}e ustanovljeni
prioriteti u direktnoj saradnji sa nadle`nim
civilnim vlastima.
569. Komandna
odgovornost
Treba jasno utvrditi komandnu odgovornost
kako bi se izbegli nesporazumi i zabune izme|u vojnog i civilnog osoblja, transporta i
lokacija (npr. subordinacija, saradnja, trajanje upotrebe u civilne svrhe, me{ano vojno
i/ili civilno osoblje transporta, zahtevi za
kamufliranjem).
Odeljak 7.2.
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
Glava A Ratni zarobljenici
570. Pravilo
G. III, 19
Ratni zarobljenici bi}e brzo evakuisani izvan podru~ja borbi.
571. Uslovi
evakuacije:
pravilo
G. III, 20
Evakuacija }e se izvr{iti na human na~in i u
uslovima sli~nim onima koje imaju snage
koje su ih zadr`ale (npr. transporteri, kamioni).
572. Uslovi
evakuacije:
bezbednost
G. III, 19, 20
Ratni zarobljenici ne}e bespotrebno biti izlagani opasnosti.
573. Uslovi
evakuacije:
za{tita
G. III, 13
Ratni zarobljenici }e za vreme evakuacije
biti za{ti}eni, posebno od nasilja ili zastra{ivanja i uvreda i javne znati`elje.
Za vreme evakuacije vodi}e se ra~una o
bezbednosti ratnih zarobljenika.
129
7.
7.2.
TRANSPORT
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
574. Uslovi
evakuacije: nega
G. III, 20
Za vreme evakuacije, ratni zarobljenici }e
biti snabdeveni s dovoljno hrane, vode za
pi}e i potrebnom ode}om, kao i da im se
pru`i medicinska nega.
575. Uslovi
evakuacije:
tranzitni logori
G. III, 20
Ukoliko za vreme evakuacije ratni zarobljenici moraju pro}i kroz tranzitne logore, njihov boravak u tim logorima bi}e kratak.
576. Ispitivanje
G. III, 17
Ratni zarobljenici mogu da budu ispitivani
za vreme evakuacije (npr. na odgovaraju}em nivou od strane obave{tajnog osoblja).
Postupanje sa ratnim zarobljenicima u tranzitnim logorima bi}e isto kao i u redovnim
logorima.
Me|utim, ratni zarobljenik je obavezan da
otkrije samo svoje li~ne podatke, odnosno:
a) prezime i ime;
b) ~in;
c) datum ro|enja;
d) li~ni ili serijski broj ili, ukoliko ga nema,
informaciju istog zna~aja.
577. Ustanovljavanje
identiteta:
pravilo
G. III, 17
^im to takti~ka situacija dozvoli, ustanovi}e se identitet ratnog zarobljenika.
578. Ustanovljavanje
identiteta:
nemogu}nost
G. III, 17
Ratni zarobljenici koji, usled njihovog fizi~kog ili mentalnog stanja, nisu u mogu}nosti
da se identifikuju, bi}e predati sanitetskoj
slu`bi.
579. Ustanovljavanje
identiteta:
odbijanje
G. III, 17
Ratni zarobljenik koji svojom voljom odbija
da da informacije koje je du`an dati, mo`e
biti odgovoran za ograni~enja privilegija na
koje ima pravo prema svom ~inu ili statusu.
580. Spisak ratnih
zarobljenika
G. III, 20
^im to takti~ka situacija dozvoli, napravi}e
se spisak zarobljenih boraca i bi}e poslat
odgovaraju}im kanalima Nacionalnom birou za obave{tenja.
130
7.
7.2.
TRANSPORT
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
Glava B Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
581. Pravilo
G. I, 15
G. II, 18
G. III, 19
G. P. I, 8, 10
Ranjenici, bolesnici i brodolomnici bi}e brzo evakuisani iz podru~ja borbi.
582. Evakuacioni
kanali
G. I, 15
G. II, 18
G. III, 19
G. P. I, 10
Vojni ranjenici, bolesnici i brodolomnici bi}e, po pravilu, brzo odvedeni do vojnog sanitetskog evakuacionog kanala.
583. Privremeno
zadr`avanje
G. III, 19
Samo ona lica koja bi zbog rana ili bolesti
bila izlo`ena ve}em riziku ukoliko bi bila
transportovana, mogu da budu zadr`ana za
vreme evakuacije.
584. Ranjeni,
bolesni i borci
brodolomnici
G. I, 14
G. II, 16
Zarobljeni ranjeni, bolesni i borci brodolomnici, po{to su ratni zarobljenici, u`iva}e
za vreme evakuacije postupanje koje je zagarantovano za ratne zarobljenike.
585. Predaja ratnom
brodu
G. II, 14
Ratni brod mo`e zahtevati da vojni ranjenici, bolesnici i brodolomnici koji se nalaze na
bolni~kim, trgova~kim ili drugim brodovima, budu predati, bez obzira na dr`avljanstvo, pod uslovom da su ta lica u takvom stanju da mogu da budu preme{tena i da ratni
brod mo`e da pru`i adekvatne uslove i negu.
586. Na neutralnom
ratnom brodu ili
u vojnom
vazduhoplovu
G. II, 15
Vojni ranjenici, bolesnici i brodolomnici
koji su primljeni na neutralni ratni brod ili u
neutralni vojni vazduhoplov, nalaze se u
vlasti neutralne dr`ave koja }e ih internirati
(vidi Glavu 10.2.D).
587. Izve{taji
G. I, 16
G. II, 19
Ukoliko to nije ranije ura|eno, zabele`i}e
se podaci koji mogu olak{ati identifikaciju
ranjenika i bolesnika (npr. li~ni podaci, pojedinosti o ranama ili bolesti).
Po spasavanju, brodolomnici su zdravi, ranjeni ili bolesni i u skladu sa tim }e se sa
njima postupati.
131
7.
7.2.
TRANSPORT
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
Takvi podaci bi}e upu}eni odgovaraju}im
kanalima do Nacionalnog biroa za obave{tenja.
Glava C Mrtvi
588. Tela: na kopnu
G. I, 17
Tela koja nisu sahranjena ili spaljena na licu mesta bi}e evakuisana do rute ili mesta
gde prolaze ili ostaju pripadnici njihovih
snaga.
Tamo }e ta tela biti polo`ena sa polovinom
plo~ice ili sa dvostrukom identifikacionom
plo~icom, tako da budu lako prona|ena i
identifikovana i da se sa njima postupi na
isti na~in kao u akciji na kopnu (vidi Glavu
6.2.C).
589. Tela:
sa mora na
kopno
G. II, 20
Sa telima evakuisanim sa brodova na kopno
postupa}e se na isti na~in kao i u akciji na
kopnu (vidi Glavu 6.2.C).
590. Pepeo
G. I, 17
Pepeo }e biti evakuisan odgovaraju}im kanalom do Slu`be za registraciju grobalja.
591. Li~ne stvari
G. I, 16
G. II, 19
Li~ne stvari, uklju~uju}i i li~ne karte, bi}e
evakuisani odgovaraju}im kanalom do Nacionalnog biroa za obave{tenja. One }e biti
dalje prosle|ene kanalom za izve{taje o
smrti ili drugim odgovaraju}im kanalom.
592. Izve{taji: pravilo
G. I, 16
G. II, 19
Izve{taji o smrti i mere koje su nakon toga
preduzete, bi}e prosle|ene odgovaraju}im
kanalom do Nacionalnog biroa za obave{tenja.
593. Izve{taji:
pojedinosti o
sahranama
G. I, 17
Pojedinosti o sahranama, grobovima i spaljivanju bi}e prosle|ene odgovaraju}im kanalom do Slu`be za registraciju grobalja.
Oni koji iskrcavaju tela nastoja}e da obezbede da su li~ne stvari sakupljene i ~uvane
na brodu ili propisno evakuisane.
132
7.
7.2.
TRANSPORT
Evakuacija zarobljenih lica i objekata
Glava D Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje
594. Pravilo
G. I, 28
G. II, 37
G. III, 33
Evakuacija neprijateljskog vojnog sanitetskog osoblja izvr{i}e se ~im njihove usluge
vi{e ne budu potrebne ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima.
595. Evakuacioni
kanal
G. I, 28
G. II, 37
Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje bi}e
evakuisano istim kanalom kao i vojni ranjenici, bolesnici i brodolomnici.
596. Medicinske
aktivnosti
G. I, 28
G. II, 37
Za vreme evakuacije, neprijateljsko vojno
sanitetsko osoblje mo`e da bude pozvano
da vr{i medicinske aktivnosti.
597. Privremeno
sanitetsko osoblje
G. I, 29
Privremeno neprijateljsko vojno sanitetsko
osoblje mo`e da bude evakuisano nemedicinskim evakuacionim kanalom (npr. logisti~kim kanalom).
Glava E Neprijateljsko vojno versko osoblje
598. Pravilo
G. I, 28
G. II, 37
Evakuacija neprijateljskog vojnog verskog
osoblja izvr{i}e se ~im vi{e ne budu potrebni za pru`anje duhovne pomo}i.
599. Analogija
G. I, 28
G. II, 37
Odredbe o evakuaciji neprijateljskog vojnog sanitetskog osoblja primenjuju se i na
neprijateljsko vojno versko osoblje.
Glava F Neprijateljski vojni objekti
600. Ratni plen
G. III, 18
Budu}i da ratni plen mo`e da se koristi bez
ograni~enja, njegova evakuacija obi~no prati logisti~ki kanal.
Vojna oprema (npr. oru`je, municija) oduzeta od zarobljenih lica prilikom evakuacije
postaje ratni plen i prelazi u logisti~ki kanal.
601. Sredstva za
identifikaciju
Sredstva za identifikaciju uzeta od mrtvih
ili prona|ena drugde (npr. li~na karta, iden-
133
7.
7.3.
TRANSPORT
Snabdevanje
tifikacioni disk) bi}e evakuisan odgovaraju}im kanalom (npr. osoblje) da bi stiglo do
Nacionalnog biroa za obave{tenja.
602. Pokretni
sanitetski
materijal
G. I, 33
Pokretni neprijateljski sanitetski materijal
bi}e evakuisan istim kanalom kao i vojni ranjenici, bolesnici i brodolomnici.
603. Sanitetski
transporti
G. I, 35
G. P. I, 23, 30
Neprijateljski vojni sanitetski transporti
kreta}e se, sve dok izvr{avaju svoje medicinske zadatke, sanitetskim evakuacionim
kanalom.
604. Verski objekti
G. I, 33
Neprijateljski vojni verski objekti bi}e evakuisani sli~no odgovaraju}im vojnim sanitetskim objektima.
Odeljak 7.3.
Snabdevanje
Glava A Principi snabdevanja
605. Pravilo
Objekti i dobra koji nisu sanitetski ili verski, koji su dopremljeni oru`anim snagama
predstavljaju vojni cilj, nezavisno od toga
koje je osoblje i/ili transport upotrebljen da
ih preveze.
606. Direktna nabavka
Objekti i dobra za vojnu upotrebu ili konzumaciju, koji su direktno nabavljeni (npr. putem kupovine ili trebovanja) postaju vojni
cilj kada pre|u u vojne ruke.
607. Civilni transport
Zalihe objekata i dobara transportovani preko civilnog osoblja ili civilnim transportom,
izla`u transportere riziku kojem su izlo`eni
vojni ciljevi.
608. Pravci
snabdevanja
Pravci i transporti koji se koriste za vojno
snabdevanje izbegava}e blizinu civilnih lica
i objekata koja ih mo`e izlo`iti posledicama
borbenih akcija, osim ako to ne dozvoljava
134
7.
7.3.
TRANSPORT
Snabdevanje
takti~ka situacija (npr. jer postoji samo jedan put u planinskom podru~ju).
609. Istovar
Istovar izme|u vojnog i civilnog osoblja
i/ili transporta izvr{i}e se brzo i na odgovaraju}oj udaljenosti od civilnih objekata i
vojnih ciljeva (npr. u posebnom podru~ju za
istovar).
Glava B Snabdevanje saniteta
610. Pravilo
Snabdevanje vojnog saniteta prati}e, po
pravilu, sanitetski kanal za snabdevanje i
prevozi}e ih vojno sanitetsko osoblje i transporti.
611. Direktna nabavka
Objekti i dobra za medicinsku upotrebu ili
aktivnost, koji su direktno nabavljeni (npr.
putem kupovine ili trebovanja) postaju vojni sanitetski objekti barem kada pre|u u ruke vojnog saniteta.
612. Ni`i takti~ki
nivoi
Na ni`im takti~kim nivoima gde ima samo
jedan logisti~ki kanal, komandanti }e jasno
razdvojiti snabdevanje saniteta od ostalog
snabdevanja.
Glava C Snabdevanje verskim predmetima
613. Pravilo
Verski predmeti za oru`ane snage bi}e dopremani na sli~an na~in kao i odgovaraju}i
vojni sanitetski predmeti.
614. Direktna nabavka
Predmeti za versku upotrebu ili aktivnost,
koji su direktno nabavljeni (npr. putem kupovine ili trebovanja) postaju vojni verski
objekti barem kada pre|u u ruke vojnog saniteta ili vojnog verskog osoblja.
135
7.
7.4.
TRANSPORT
Sanitetski transport
Odeljak 7.4.
Sanitetski transport
Glava A Principi sanitetskog transporta
615. Pravilo
Sanitetski transport sledi sanitetske pravce i
kanale za snabdevanje saniteta i evakuaciju.
Na ni`im nivoima, oni odgovaraju komandnom lancu.
U svakom slu~aju, sanitetski transporti bi}e
vo|eni i dr`ani na dovoljnoj udaljenosti od
vojnih ciljeva.
616. Identifikacija
G. I, 38-44
G. II, 41-45
G. P. I, 18
G. P. I, Aneks I
Bi}e utvr|ena precizna upotreba znakova
raspoznavanja i mogu}a upotreba signala za
raspoznavanje.
617. Upotreba oru`ja
G. I, 22
G. II, 35
G. P. I, 13, 65
Onaj koji ima op{tu komandnu odgovornost
regulisa}e upotrebu oru`ja od strane sanitetskog osoblja i boraca koji su im pridodati ili
prate sanitetski transport.
Njihova upotreba bi}e prilago|ena takti~koj
situaciji (npr. vidljivost samo sa male razdaljine na kopnu, u precizno nazna~enom isturenom podru~ju; upotreba znakova kada se
vr{i prenos iz jednog transporta u drugi; zabranjena upotreba signala u datim situacijama ili ograni~ena na posebna podru~ja i/ili
vremenske periode.
Upotreba oru`ja bi}e prilago|ena takti~koj
situaciji (npr. posebna uputstva borcima da
upotrebljavaju oru`je uz ista ograni~enja
koja ima naoru`ano sanitetsko osoblje).
618. Privremeni
transporti
G. P. I, 8
Privremeni sanitetski transporti ne bi trebalo da budu improvizovani.
Uop{teno govore}i, transportna sredstva
koja treba da budu upotrebljena za privremeni sanitetski transport, prethodno su posebno pripremljena za tu namenu (npr. dodatna oprema za nosila, pripremljeni znaci
136
7.
7.4.
TRANSPORT
Sanitetski transport
raspoznavanja i, posebno za vazduhoplove,
mogu}u upotrebu signala za raspoznavanje).
Koliko je mogu}e, stalno ili privremeno sanitetsko osoblje treba da bude kori{}eno za
privremene sanitetske transporte.
Jasna pisana nare|enja treba da budu izdata
za svaki privremeni sanitetski transport.
Glava B Sanitetski transport na kopnu
619. Pravilo
Sanitetski transporti na kopnu obuhvataju:
a) sanitetsko osoblje (npr. nosa~e nosila);
b) `ivotinje koje pripadaju sanitetskoj slu`bi (npr. brdska jedinica za sanitetski
transport);
c) sanitetska kopnena vozila.
620. Borbena vozila
Kada se borbena vozila koriste kao sanitetska vozila, poseban naglasak treba staviti na
njihova sredstva za identifikaciju, kako bi
izbegli zabunu sa borbenim vozilima koja
se koriste kao takva (npr. onoliki znak raspoznavanja koliko to takti~ka situacija dozvoljava, znak raspoznavanja koji se lako
uklanja kad god je takti~ki potrebno).
621. Mesta za transfer
Tamo gde se ranjenici, bolesnici ili brodolomnici trebaju prebaciti iz morskog ili vazdu{nog transporta u kopneni transport, ili
obrnuto, odgovornost za to mesto transfera
bi}e jasno ustanovljena.
Upotreba znakova raspoznavanja, signala
za raspoznavanje i radio komunikacije, bi}e, po pravilu, regulisana od strane komandanta kopnenog podru~ja u kom se nalazi
mesto za transfer.
137
7.
7.4.
TRANSPORT
Sanitetski transport
Glava C Sanitetski transporti na moru i drugim vodama
622. Pravilo
Sanitetski transporti na moru i drugim vodama obuhvataju bolni~ke brodove.
Zbog karakteristika ve}ih brodova, sanitetski transport na moru ~esto uklju~uje opremu i negu sli~nu onoj koju nude sanitetski
objekti na kopnu.
623. Notifikacije:
bolni~ki brodovi,
obalni brodovi za
spasavanje
G. II, 22, 24, 25,
27
Imena i opisi bolni~kih brodova i obalnih
brodova za spasavanje bi}e notifikovani zara}enim stranama pre stavljanja u funkciju
(npr. obave{tenje deset dana unapred).
624. Notifikacije:
ostali sanitetski
brodovi
Zara}ena strana mo`e unapred obavestiti bilo koju neprijateljsku stranu o imenu, opisu,
o~ekivanom vremenu plovidbe, kursu i pribli`noj brzini ostalih sanitetskih brodova, posebno u slu~aju brodova od preko 2,000 tona,
i mo`e dati bilo koje druge podatke koji bi
olak{ali identifikaciju. Neprijateljska strana
obznani}e prijem takvih informacija.
625. Vojne mere:
protiv bolni~kih
brodova i obalnih
brodova za
spasavanje
G. II, 31
Zara}ene strane mogu narediti bolni~kom
brodu da pristane, mogu ga naterati da uzme
odre|eni kurs, kontrolisati be`i~nu komunikaciju i ostala sredstva, pa ~ak i da ih zadr`e na period koji ne prelazi sedam dana od
vremena presretanja, ukoliko to zahteva
takti~ka situacija.
Notifikacija mora da uklju~i registrovanu
tona`u, du`inu od pramca do krme i broj
jarbola i dimnjaka.
Zara}ene strane mogu da odbiju pomo} bolni~kih i obalnih brodova za spasavanje.
626. Vojne mere:
protiv drugih
sanitetskih
brodova
G. P. I, 23
Bilo koji ratni brod na povr{ini koji mo`e da
izvr{i svoju komandu mo`e narediti drugim
sanitetskim brodovima da stanu, da pristanu, ili ih prisiliti da uzmu odre|eni kurs, a
sanitetski brodovi moraju poslu{ati svaku
takvu komandu.
138
7.
7.4.
TRANSPORT
Sanitetski transport
Takvi brodovi i plovila ne smeju ni na koji
drugi na~in biti skrenuti sa svoje medicinske misije, sve dok su potrebni ranjenicima,
bolesnicima i brodolomnicima koji se na
njemu nalaze.
627. Ad hoc transporti
sanitetske opreme
G. II, 38
Brodovi sa ovakvom namenom moraju biti
ovla{}eni da prevoze opremu isklju~ivo namenjenu za negovanje ranjenih i bolesnih
pripadnika oru`anih snaga ili za spre~avanje bolesti, pod uslovom da su pojedinosti u
vezi sa njihovim putovanjem notifikovane
neprijateljskoj strani i odobrene od nje.
Neprijateljska strana }e zadr`ati pravo da
stupi na transportne brodove, ali ne i da zarobe ili zaplene prevo`enu opremu.
Takvi transportni brodovi nemaju status sanitetskih brodova i ne mogu da budu obele`eni
znakom raspoznavanja sanitetske slu`be.
Glava D Sanitetski transporti vazduhom
628. Pravilo
Sanitetski transporti vazduhom obuhvataju
sanitetske vazduhoplove.
Upotreba sanitetskih vazduhoplova podlo`na je ograni~enjima kod preletanja podru~ja pod fizi~kom kontrolom neprijateljskih
oru`anih snaga, kao i zona dodira.
629. Podru~ja koja
nisu pod
kontrolom
neprijatelja
G. P. I, 25
Za let iznad podru~ja koja nisu pod fizi~kom kontrolom neprijateljskih oru`anih
snaga nije potreban sporazum.
630. Zone dodira i
sli~na podru~ja
G. P. I, 26
Za letove iznad zona dodira i sli~nih podru~ja, preporu~uje se sporazum sa neprijateljem zbog bezbednosti vazduhoplova.
Me|utim, preporu~uje se notifikacija neprijatelju, posebno za letove koji su u dometu
neprijateljskih sistema naoru`anja zemljavazduh.
139
7.
7.4.
TRANSPORT
Sanitetski transport
Ukoliko, u odsustvu takvog sporazum, sanitetski vazduhoplovi lete na vlastiti rizik, oni
}e ipak biti po{tovani, nakon {to su prepoznati kao takvi.
Zona dodira je bilo koje podru~je na kopnu
gde su istureni elementi suprotstavljenih
oru`anih snaga u dodiru jedni s drugima,
posebno gde su izlo`eni direktnoj vatri sa
zemlje.
631. Podru~ja pod
kontrolom
neprijatelja
G. P. I, 27
Za letove iznad podru~ja koji su pod fizi~kom kontrolom neprijatelja, sporazum s
njim je neophodan.
Ukoliko vazduhoplov leti iznad takvog podru~ja bez dogovora ili kr{e}i ga, u~ini}e
svaki napor da se identifikuje.
^im je takav sanitetski vazduhoplov prepoznat od neprijateljskih oru`anih snaga, one
mogu narediti vazduhoplovu da sleti ili da
se spusti na vodu, ili preduzeti druge mere
radi o~uvanja vlastitih interesa. U svakom
slu~aju, vazduhoplovu }e biti dato vreme da
ispo{tuje nare|enje pre nego {to bude napadnut.
632. Potraga za
ranjenicima i
brodolomnicima
G. P. I, 28
Dok prele}u podru~ja pod fizi~kom kontrolom neprijatelja ili zone dodira, sanitetski
vazduhoplovi ne}e biti upotrebljeni za tra`enje ranjenika i brodolomnika, osim ako je
to prethodno dogovoreno sa neprijateljem.
633. Notifikacije i
dogovori
G. P. I, 29
U notifikacijama i sporazumima bi}e naveden predlo`eni broj sanitetskih vazduhoplova, njihovi planovi leta i sredstva identifikacije.
Zara}ene strane obezbedi}e da vojne jedinice budu brzo obave{tene o notifikacijama i
dogovorima.
634. Pregled
G. P. I, 27, 30
Sanitetskim vazduhoplovima koji lete iznad
podru~ja pod fizi~kom kontrolom neprijatelja ili iznad podru~ja gde kontrola nije jasno
140
7.
7.4.
TRANSPORT
Sanitetski transport
utvr|ena, mo`e biti nare|eno da slete ili da
se spuste na vodu radi pregleda.
Sanitetski vazduhoplov izvr{i}e bilo koje
takvo nare|enje.
635. Zaplena
G. P. I, 30
Vazduhoplov mo`e da bude zaplenjen ukoliko se pregledom utvrdi:
a) da nije sanitetski vazduhoplov;
b) da je kori{}en za sticanje vojne prednosti
nad neprijateljem (npr. obave{tajne aktivnosti, prevoz naoru`anja);
c) da je leteo bez prethodnog sporazuma, ili
ga je kr{io.
Zaplenjeni vazduhoplov postaje ratni plen.
141
Deo 8.
Pozadinska podru~ja*
Uvod
Ovaj deo bavi se problemima ratnog prava u odnosu na pozadinska podru~ja gde pravci snabdevanja po~inju i evakuacioni kanali zavr{avaju,
gde su civilni poslovi od posebne va`nosti i gde treba re{avati krivi~ni
poslovi.
Odeljak 8.1.
Logisti~ke baze odnose se na logisti~ke principe, vojne
baze za snabdevanje i odr`avanje i baze vojne sanitetske
slu`be (vojne bolnice, zalihe saniteta i objekti za odr`avanje);
Odeljak 8.2.
Postupanje sa zarobljenim osobljem i objektima odnosi
se na postupanje sa svim kategorijama evakuisanih lica
i objekata, uklju~uju}i kraj zarobljeni{tva i/ili repatrijaciju;
Odeljak 8.3.
Civilni poslovi odnose se na saradnju i podr{ku civilnih
vlasti, na pojedinosti u vezi sa stranim dr`avljanima i civilne poslove na slobodnoj stranoj teritoriji;
Odeljak 8.4.
Krivi~ni poslovi odnose se na probleme u vezi sa kaznama i sudskim re{avanjem slu~ajeva prosle|enih u pozadinu od isturene komande ili onih koji se javljaju u samim pozadinskim podru~jima.
* „Pozadinska podru~ja“ nemaju precizno takti~ko zna~enje u smislu ratnog prava ili fiksirane granice. „Pozadinska podru~ja“ treba shvatiti kao bilo koje podru~je iza ili u {irem zna~enju van podru~ja gde se vode borbe (vidi Glavu 3.3.B).
143
8.
8.1.
POZADINSKA PODRU^JA
Logisti~ke baze
Odeljak 8.1.
Logisti~ke baze
Glava A Logisti~ki principi
636. Pravilo
Logisti~ke baze, u pogledu ratnog prava, su:
a) baze sa vojno snabdevanje i odr`avanje;
b) baze vojne sanitetske slu`be;
c) logori za ratne zarobljenike (vidi Glavu
8.2.A).
637. Op{te smernice
za lokacije
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
ustanovi}e op{te smernice za izbor lokacija
za logisti~ke baze, uklju~uju}i i isturene i/ili
prolazne baze.
Lokacije logisti~kih baza treba da zadovolje
slede}e zahteve:
a) dovoljna udaljenost izme|u vojnih ciljeva i sanitetskih ili civilnih objekata;
b) mogu}nost brzog transporta od i do baze.
638. Nadzor i
koordinacija
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
nadzira}e i koordinirati aktivnosti logisti~kih baza:
a) zalihe za ratne zarobljenike (npr. hrana,
ode}a, medicinska nega, verski objekti);
b) sanitetsko i versko osoblje (npr. zadr`ano
zarobljeno osoblje, osoblje koje treba da
bude repatrirano ili oslobo|eno, razmena
zadr`anog osoblja izme|u logora i bolnica,
da se obezbedi dodatno vlastito osoblje);
c) kraj zarobljeni{tva ratnih zarobljenika
(npr. transfer u neutralnu dr`avu, repatrijacija te{ko ranjenih i bolesnih);
d) postupanje sa civilnim licima koja su im
pala u ruke i koja nemaju pravo na status
ratnih zarobljenika (npr. bili su ukrcani
na zaplenjene brodove ili vazduhoplove);
144
8.
8.1.
POZADINSKA PODRU^JA
Logisti~ke baze
e) definitivna upotreba ili namena zarobljenih objekata (npr. ratni plen, zarobljeni
sanitetski materijal, zaplenjeni trgova~ki
brodovi i civilni vazduhoplovi).
639. Pristup bazama
Pristup svim logisti~kim bazama bi}e ograni~en na lica i objekte koja im moraju pristupiti ili u}i u njih.
Po{tova}e se jasna razlika izme|u vojnih ciljeva i sanitetskih ili civilnih objekata.
640. Preme{tanje baza
Op{te smernice za logisti~ke baze uklju~i}e
i planove za preme{tanje baza i svega {to se
u njima nalazi do alternativnih lokacija (npr.
kada su ugro`ene vojnim operacijama, kada
je to potrebno zbog du`ih ili razli~itih pravaca za snabdevanje i/ili evakuaciju).
641. Transport izme|u
vojnih baza
Odredbe o vr{enju transporta (vidi Odeljak
7.1.) primenjuje se i na pokrete:
a) izme|u logisti~kih baza;
b) izme|u logisti~kih baza i uporedivih civilnih baza ili lokacija.
642. Snabdevanje
vojnih baza
Odredbe o snabdevanju (uklju~uju}i posebno direktne nabavke iz civilnih izvora, vidi
Odeljak 7.3.) primenjuje se i na snabdevanje logisti~kih baza.
643. Zarobljena lica i
objekti:
zadr`avanje u
prolaznim bazama
G. III, 20, 24
Odredbe o postupanju sa zarobljenim vojnim licima i objektima (vidi Odeljak 8.2.)
primenjuju se i na isturene i prolazne logisti~ke baze i uporedive lokacije.
644. Zarobljena lica i
objekti: kretanje
izme|u baza
G. III, 19, 20
Odredbe o evakuaciji zarobljenih neprijateljskih vojnih lica i objekata (vidi Odeljak 7.2.)
primenjuju se i na kretanje takvih lica od jedne logisti~ke baze ili lokacije do druge.
645. Sanitetska slu`ba:
pravilo
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
odlu~i}e o ta~nom na~inu funkcionisanja
145
8.
8.1.
POZADINSKA PODRU^JA
Logisti~ke baze
sanitetske slu`be u pozadinskim podru~jima, u skladu sa postoje}im sistemom sanitetske slu`be u njegovoj sferi odgovornosti
(npr. identifikacija, upotreba maskiranja
stra`a i upotreba oru`ja, privremena sanitetska zadu`enja).
646. Sanitetska slu`ba:
mogu}i sistemi
Postoje u osnovi tri mogu}a sistema sanitetske slu`be u pozadinskim podru~jima:
a) potpuno odvojena vojna i civilna medicinska slu`ba;
b) vojna i civilna medicinska slu`ba sara|uju tako {to obostrano primaju i civilne, i
vojne ranjenike i bolesnike;
c) delom ili potpuno zajedni~ke vojne i civilne medicinske baze i odgovaraju}e slu`be.
647. Sanitetska slu`ba:
vojna i civilna,
zajedni~ka ili
sara|uju
Svaki komandant u pozadinskom podru~ju
gde vojna i civilna sanitetska slu`ba sara|uju ili su zajedni~ke, uspostavi}e i obezbediti:
a) jasnu komandnu organizaciju (npr. u zajedni~ki vo|enim sanitetskim bazama u
pogledu izolovanog sanitetskog osoblja);
b) precizna uputstva sanitetskom osoblju
koje se kre}e izme|u ili deluje u vojnim
i civilnim sanitetskim bazama i lokalitetima;
c) punu primenu odredbi ratnog prava koje
se odnose na vojne i civilne sanitetske
slu`be, kao i na vojne i civilne ranjenike
i brodolomnike (npr. ranjeni ratni zarobljenici u civilnim bolnicama).
648. Verska slu`ba
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
dozvoli}e i omogu}iti verske aktivnosti ratnih zarobljenika, kako je propisano ratnim
pravom:
a) dozvoljavaju}i delovanje zarobljenog
vojnog verskog osoblja ili drugih kvalifikovanih lica;
146
8.
8.1.
POZADINSKA PODRU^JA
Logisti~ke baze
b) dozvoljavaju}i po{tovanje verskih obi~aja u odgovaraju}im prostorijama;
c) dopremaju}i ili barem dozvoljavaju}i dopremanje verskih predmeta (npr. knjiga,
posve}enih predmeta njihove vere).
649. Sile za{titnice,
Me|unarodni
komitet Crvenog
krsta
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
omogu}i}e akciju posrednika kao {to su Sile za{titnice i Me|unarodni komitet Crvenog krsta (npr. poseta ratnim zarobljenicima
i interniranim civilima, pomo} u slu~aju krivi~nog gonjenja, humanitarna pomo})
650. Komunikacije,
administrativni
kanali
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
ustanovi}e i obezbediti funkcionisanje komunikacija i administrativnih kanala va`nih
za ratno pravo:
a) izme|u logisti~kih baza i nacionalnih
vlasti (npr. Nacionalni biro za obave{tenja, Slu`ba za registraciju grobova);
b) izme|u logisti~kih baza i me|unarodnih
vlasti i organizacija (npr. Sile za{titnice,
Me|unarodni komitet Crvenog krsta,
Centralna slu`ba tra`enja).
Glava B Vojne baze za snabdevanje i odr`avanje
651. Pravilo
Vojne baze za snabdevanje i odr`avanje,
gde se proizvode, transformi{u ili skladi{te
dobra koja nisu sanitetska i koja treba da
budu konzumirana od strane oru`anih snaga, predstavljaju vojne ciljeve.
652. Civilna upotreba
Tamo gde su dobra u vojnim bazama za
snabdevanje ili odr`avanje dodeljena ili
otvorena za civilnu upotrebu ili konzumaciju, oni dele rizike kojima je izlo`ena baza.
653. Civilno osoblje
Civilno osoblje dodeljeno da radi u vojnim
bazama za snabdevanje ili odr`avanje, deli
rizike kojima je izlo`eno vojno osoblje zaposleno u bazi. Kada nisu na du`nosti, treba
147
8.
8.1.
POZADINSKA PODRU^JA
Logisti~ke baze
da budu na dovoljnoj udaljenosti od baze za
snabdevanje ili odr`avanje.
654. Transport do i od
baze
Civilni transporti i transporti sa civilnim
osobljem dele rizike kojima su izlo`eni vojni transporti, kada se nalaze ili kre}u u blizini vojne baze za snabdevanje ili odr`avanje.
655. Istovremeno
prisustvo
Istovremeno prisustvo vojnog i civilnog
osoblja i objekata na istom mestu treba izbegavati.
656. Podru~je za
istovar
Podru~ja i lokacije gde dobra treba da budu
istovarena ili preba~ena izme|u vojnih i civilnih transporta bi}e jasno odre|ena. Istovremeno prisustvo vojnog i civilnog osoblja
i transporta bi}e svedeno na najmanju meru.
657. Sanitetske baze
za snabdevanje i
odr`avanje
Sanitetske baze za snabdevanje i odr`avanje, po pravilu }e se razlikovati od vojnih
baza za snabdevanje i odr`avanje, koje se
koriste za nemedicinska dobra. Pravila razlikovanja izme|u vojnih ciljeva i civilnih
objekata primenjuju se i na sanitetske baze
za snabdevanje i odr`avanje, od kojih nijedna ne predstavlja vojni cilj.
Glava C Baze vojne sanitetske slu`be
658. Pravilo
Vojne bolnice i drugi vojni sanitetski objekti u pozadinskom podru~ju (npr. sanitetska
skladi{ta i sanitetske baze za snabdevanje i
odr`avanje) treba da budu na takvom polo`aju da napadi protiv vojnih ciljeva ne mogu da ugroze njihovu bezbednost.
659. Upotreba znaka
raspoznavanja
G. P. I, Aneks I
Znak raspoznavanja bi}e onoliko velik i vidljiv koliko to takti~ka situacija dozvoljava.
660. Stra`a
Kada borbena jedinica (npr. pe{adijski vod)
bude odre|ena da ~uva stra`u u ve}oj bazi
U pozadinskim podru~jima daleko od podru~ja operacija bi}e onoliko velik i vidljiv
koliko je tehni~ki mogu}e.
148
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
vojne sanitetske slu`be, dobi}e precizna
uputstva da bi se izbegla zabuna sa jedinicama koje izvr{avaju takti~ke zadatke.
661. Istovremeno
prisustvo
Istovremeno prisustvo boraca i sanitetskog
osoblja i transporta u ili blizu baze vojne sanitetske slu`be bi}e ograni~eno na najmanju
neophodnu meru (npr. stra`a, nega ranjenika i bolesnika, istovar transporta).
662. Ratni zarobljenici
u vojnim
bolnicama
Vojne bolnice koje primaju ratne zarobljenike ispo{tova}e minimum zahteva za lokaciju i bezbednost logora ratnih zarobljenika.
Odeljak 8.2.
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Glava A Ratni zarobljenici
663. Principi
postupanja:
pravilo
G. III, 12, 13, 21
Ratni zarobljenici }e biti po{te|eni i sa njima }e se humano postupati u svim okolnostima.
664. Principi
postupanja:
za{tita
G. III, 13
Ratni zarobljenici }e biti za{ti}eni od akata
nasilja ili zastra{ivanja, od uvreda i javne
znati`elje.
665. Principi
postupanja:
po{tovanje
G. III, 14
Ratni zarobljenici imaju pravo na po{tovanje njihove li~nosti i ~asti.
666. Principi
postupanja:
`ene, deca
G. III, 14
G. P. I, 75-77
Sa `enama i decom }e se postupati sa svim
obzirima prema njihovom polu i dobi.
Ratni zarobljenici su u rukama Sile koja dr`i ratne zarobljenike koja je odgovorna za
postupke prema njima, gde god da se nalaze, internirani u logorima ili ne.
149
8.
8.2.
PPOZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
667. Principi
postupanja:
jednakost
G. III, 16
Sa svim ratnim zarobljenicima }e se podjednako postupati, prema:
a) odredbama @enevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz
1949. g. i Dopunskog protokola I uz
@enevske konvencije iz 1977. g, u odnosu na ~in, pol i dob;
b) bilo kojem privilegovanom tretmanu koji im je omogu}en zbog njihovog zdravstvenog stanja, dobi ili profesionalnih
kvalifikacija.
668. Principi
postupanja:
izdr`avanje ratnih
zarobljenika
G. III, 15
Sila koja dr`i ratne zarobljenike je obavezna da obezbedi besplatno izdr`avanje ratnih zarobljenika i da im pru`i lekarsku negu
koju zahteva njihovo zdravstveno stanje.
669. Mesto
interniranja:
pravilo
G. III, 21
Sila koja dr`i ratne zarobljenike mo`e ih internirati.
670. Mesto
interniranja:
kazneni zavodi
G. III, 22
Ratni zarobljenici }e biti internirani u kaznenim zavodima samo u posebnim slu~ajevima koji su opravdani interesima samih zarobljenika.
671. Mesto
interniranja:
ne u borbenim
podru~jima
G. III, 23
Nijedan ratni zarobljenik ne sme ni u jednom trenutku biti poslan ili zadr`an u podru~jima gde mo`e biti izlo`en borbenim akcijama.
672. Mesto
interniranja:
ne u nezdravim
podru~jima
G. III, 23
Ratni zarobljenici internirani u nezdravim
podru~jima ili u krajevima ~ija je klima po
njih {tetna preseli}e se ~im to bude mogu}e
u predeo sa povoljnijom klimom.
673. Logori: priprema
Logori ratnih zarobljenika ne treba da budu
improvizovani.
Oni }e biti internirani, po pravilu, u logorima ratnih zarobljenika.
150
8.
8.2.
674. Logori:
lokacija na kopnu
G. III, 22
675. Logori: lokacija
koja nije izlo`ena
borbenim
akcijama
G. III, 23
676. Logori:
informacije o
lokacijama
G. III, 23
677. Logori:
higijena
G. III, 22
678. Logori: skloni{ta
G. III, 23
679. Logori:
ograde, stra`a
G. III, 21
680. Logori:
obele`avanje
G. III, 23
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Lice odgovorno za op{ta logisti~ka pitanja
preduze}e odgovaraju}e pripremne mere
ve} u vreme mira (npr. planiranje lokacija
za logor, organizacione sheme, obuka osoblja odre|enog za logorske du`nosti.
Logori ratnih zarobljenika bi}e na kopnu,
osim u situacijama kada drugde postoje bolji
privremeni uslovi (npr. „logor“ na zagrejanom brodu radije nego {atori na otvorenom
na kopnu, u neuobi~ajeno hladnoj klimi).
Logori ratnih zarobljenika ne}e se nalaziti u
podru~jima izlo`enim borbenim akcijama.
Stoga, ukoliko do|e do izlo`enosti borbama, sam logor ili barem ratni zarobljenici
bi}e evakuisani u drugo podru~je.
Sila koja dr`i ratne zarobljenike pru`i}e zainteresovanim stranama (zara}enim stranama, neutralnim koliko je to odgovaraju}e)
posredovanjem Sila za{titnica sve korisne
informacije u pogledu geografske lokacije
logora ratnih zarobljenika.
Logori ratnih zarobljenika pru`i}e sve garancije u vezi sa zdravstvenim i higijenskim
uslovima.
Logori ratnih zarobljenika ima}e skloni{ta
za slu~aj bombardovanja iz vazduha i drugih ratnih opasnosti, u onolikoj meri koliko
je to pru`eno civilnom stanovni{tvu.
Logor ratnih zarobljenika mo`e da bude
ogra|en i pod stra`om.
Kad god to vojni uslovi dozvoljavaju, logori ratnih zarobljenika bi}e ozna~eni slovima
„PW“ ili „PG“*, postavljenim tako da budu
* PW (ili POW) = Prisoner of War (ratni zarobljenik)
PG
= Prisonnier de Guerre (Francuski) i
= Prisonero de Guerra ([panski)
151
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
jasno vidljivi iz vazduha danju. Zainteresovane strane mogu, me|utim, da se dogovore
o bilo kojem drugom sistemu obele`avanja.
Samo logori ratnih zarobljenika bi}e tako
obele`eni.
681. Prolazni logori
G. III, 24
Stalni prolazni ili logori za razvrstavanje bi}e ure|eni pod uslovima istim uslovima kao
i redovni logori i sa zarobljenicima u njima
}e se jednako postupati.
682. Dolazak u logor:
identifikacija
G. III, 17
Ukoliko identitet nije bio utvr|en ve} za
vreme evakuacije, mora da bude utvr|en
ubrzo po dolasku u logor.
683. Dolazak u logor:
spisak
zarobljenika
G. III, 20
Ukoliko nije sa~injen za vreme evakuacije,
spisak ratnih zarobljenika bi}e sa~injen bez
odlaganja.
684. Dolazak u logor:
sumnjiv status
G. III, 5
G. P. I, 45-47
Ukoliko postoji sumnja o tome da li zarobljeno lice ima ili nema pravo na status ratnog zarobljenika, njegov status bi}e utvr|en
od strane nadle`nog suda.
Taj sud mo`e da bude administrativan. Me|utim, za mogu}e krivi~no gonjenje nadle`an je samo krivi~ni sud.
685. Dolazak u logor:
slanje karte o
zarobljavanju
G. III, 70
U roku od nedelju dana od dolaska u logor,
ratnim zarobljenicima }e se omogu}iti da
napi{u karte o zarobljavanju, odnosno:
a) jednu direktno njihovoj porodici;
b) jednu direktno Centralnoj slu`bi tra`enja;
Karte o zarobljavanju pru`i}e informacije o
njihovom zarobljavanju, adresi i zdravstvenom stanju.
686. Sme{taj: pravilo
G. III, 25
Sme{taj ratnih zarobljenika bi}e isto tako
povoljan kao i sme{taj oru`anih snaga Sile
koja dr`i ratne zarobljenike koji su sme{teni u istom prostoru.
152
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Navedeni uslovi moraju odgovarati navikama i obi~ajima zarobljenika i ne}e ni u kom
slu~aju biti {tetni po njihovo zdravlje.
687. Sme{taj:
zatvaranje
G. III, 21
Zatvaranje je zabranjeno, osim:
a) kada je odre|eno na osnovu odredbi o kaznenim i disciplinskim sankcijama;
b) ako je neophodno radi za{tite zdravlja
ratnih zarobljenika i onda samo dok traju
okolnosti koje su to zatvaranje u~inili
neophodnim.
688. Sme{taj:
prema
dr`avljanstvu
G. III, 22
Ratni zarobljenici }e biti sme{teni prema
njihovom dr`avljanstvu, jeziku i obi~ajima.
689. Sme{taj:
`ene
G. III, 25
G. P. I, 75
@ene }e biti sme{tene odvojeno od mu{karaca. One }e biti pod neposrednim nadzorom `ena.
690. Sme{taj:
deca
G. P. I, 77
Deca }e biti sme{tena odvojeno od odraslih,
osim u slu~ajevima kada su porodice sme{tene kao porodi~ne zajednice.
691. Red i zakon:
komandant
logora
G. III, 39
Logor ratnih zarobljenika bi}e stavljen pod
neposrednu vlast odgovornog oficira koji
pripada redovnim oru`anim snagama Sile
koja dr`i ratne zarobljenike.
692. Red i zakon:
tekstovi ratnog
prava
G. III, 39, 41
U svakom logoru ratnih zarobljenika bi}e
istaknut, na jeziku zarobljenika, tekst @enevske konvencije o za{titi ratnih zarobljenika iz 1949. g, kao i tekstovi pravilnika,
naredbi, obave{tenja i drugih tekstova koji
se odnose na pona{anje ratnih zarobljenika.
693. Red i zakon:
primenjivo pravo
G. III, 82
Ratni zarobljenici bi}e podvrgnuti zakonima, uredbama i nare|enjima koji va`e u
oru`anim snagama Sile koja dr`i ratne zarobljenike.
Ratni zarobljenici koji su slu`ili u istim oru`anim snagama ne}e biti razdvajani, osim
uz njihov pristanak.
153
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
694. Red i zakon:
civilna svojstva
G. III, 14
Ratni zarobljenici zadr`avaju svoja puna
gra|anska svojstva kakva su u`ivali u vreme zarobljavanja.
695. Red i zakon:
~inovi,
pozdravljanje
G. III, 39, 44
Sa ratnim zarobljenicima }e se postupati sa
obzirima koji se duguju njihovom ~inu i dobi.
696. Red i zakon:
ograni~enje
slobode kretanja
G. III, 21
Ratnim zarobljenicima mo`e da bude zabranjeno da se udaljavaju izvan odre|ene granice logora (npr. ograde).
697. Red i zakon:
upotreba oru`ja
G. III, 42
Upotreba oru`ja protiv ratnih zarobljenika,
posebno protiv onih koji poku{avaju da pobegnu, predstavlja}e samo krajnje sredstvo
kome }e uvek prethoditi pozivi prilago|eni
prilikama.
698. Red i zakon:
zahtevi
G. III, 78
Ratni zarobljenici imaju pravo da vojnim
vlastima pod ~ijom se vla{}u nalaze podnose zahteve u pogledu zarobljeni~kog re`ima
kome su podvrgnuti.
699. Red i zakon:
poverenici
G. III, 78-80
Poverenicima ratnih zarobljenika povereno
je da ih predstavljaju pred vojnim vlastima i
drugim telima (npr. periodi~ni izve{taji i
mogu}e `albe Silama za{titnicama, Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta).
Oni }e pozdravljati oficire vi{eg ~ina Sile
koja dr`i ratne zarobljenike.
Ratni zarobljenici }e slobodno birati svog
poverenika. Tamo gde ima i oficira, najstariji oficir u najvi{em ~inu bi}e poverenik
ratnih zarobljenika.
700. Disciplina:
nadle`nost
G. III, 96
Komandant logora ratnih zarobljenika je
nadle`an za izricanje disciplinskih kazni. Ta
ovla{}enja mo`e da ima i njegov zamenik ili
drugi oficir na koga su preneta ovla{}enja.
701. Disciplina: kazne
G. III, 89
Disciplinske kazne koje se mogu primeniti
na ratne zarobljenike jesu:
a) nov~ana kazna do pedeset odsto od onoga {to primaju na ime plate i naknade za
154
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
rad (koju bi ratni zarobljenik ina~e primio prema odredbama ~l. 60. i 62. @enevske konvencije o za{titi ratnih zarobljenika iz 1949) i to za vreme koje ne
prelazi trideset dana;
b) ukidanje zagarantovanih povlastica (povrh onoga {to im je garantovano pomenutom Konvencijom);
c) prinudan rad koji ne mo`e pre}i dva sata
dnevno;
d) zatvor.
702. Disciplina:
uslovi kazni
G. III, 89, 90
Disciplinske kazne ne}e ni u kom slu~aju
biti ne~ove~ne, brutalne ili opasne po zdravlje ratnih zarobljenika.
703. Disciplina:
bekstvo
G. III, 91, 92
Ratni zarobljenik koji je ponovo zarobljen
prilikom poku{aja bekstva bi}e samo disciplinski ka`njen.
704. Disciplina:
izvr{enje kazni
G. III, 88
Kod izvr{avanja disciplinskih kazni sa ratnim zarobljenicima }e se postupati na na~in
koji je predvi|en za pripadnike oru`anih snaga Sile koja dr`i ratne zarobljenike istog ~ina.
705. Snabdevanje,
ode}a
G. III, 26-28
Svakodnevna ishrana i odevanje bi}e dovoljni da ratne zarobljenike odr`i u dobrom
zdravlju (npr. koli~ina i kvalitet prilago|eni
klimi).
706. Medicinske
usluge:
pravilo
G. III, 29-33
Medicinske usluge }e biti prilago|ene potrebama zarobljenika (npr. ~isto}a logora,
zdravstveni i higijenski uslovi, odgovaraju}i stacionar, mese~ni zdravstveni pregled
zarobljenika).
707. Medicinske
usluge: osoblje
G. I, 28
G. II, 37
G. III, 32, 33
Zarobljeno i zadr`ano neprijateljsko vojno
sanitetsko osoblje vr{i}e svoje funkcije u korist ratnih zarobljenika, po mogu}nosti onih
koji pripadaju njihovim oru`anim snagama.
Osim toga, od ratnih zarobljenika koji su lekari, hirurzi, zubari, medicinske sestre i bol-
155
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
ni~ari, mo`e se zahtevati da vr{e njihove
funkcije u korist ratnih zarobljenika koji
pripadaju njihovim oru`anim snagama.
708. Sanitetska slu`ba:
me{ovite lekarske
komisije
G. III, 112, 113
G. III, Aneks II
Me{ovite lekarske komisije pregleda}e bolesne i ranjene ratne zarobljenike i doneti
sve odgovaraju}e odluke u tom pogledu.
Komisije }e biti sastavljene od tri ~lana:
a) dva koja pripadaju neutralnoj zemlji i odre|ena od strane Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta;
b) jednog odre|uje Sila koja dr`i ratne zarobljenike.
709. Verska slu`ba
G. III, 34
Za verske obrede }e se obezbediti posebne
prostorije.
710. Ispovedanje vere
G. III, 34-37
Ratnim zarobljenicima }e biti dozvoljeno
ispovedanje njihove vere. Ovo uklju~uje
prisustvovanje obredima njihove vere
(uklju~uju}i upotrebu verskih predmeta),
pod uslovom da se pridr`avaju disciplinske
rutine propisane od vojnih vlasti.
Versku slu`bu mo`e vr{iti:
a) zarobljeno i zadr`ano neprijateljsko vojno versko osoblje; i
b) ratni zarobljenici koji su sve{tenici, a da
nisu pripadali vojnom verskom osoblju u
njihovim oru`anim snagama; ili
c) kvalifikovani sve{tenici ili laici imenovani na zahtev ratnih zarobljenika uz odobrenje Sile koja dr`i ratne zarobljenike.
711. Fizi~ke ve`be,
rekreacija
G. III, 38
Ratnim zarobljenicima }e biti omogu}eno da
rade fizi~ke ve`be i da se bave intelektualnim, obrazovnim aktivnostima i rekreacijom.
712. Nov~ana sredstva
G. III, 58, 60, 61,
64-66
Sila koja dr`i ratne zarobljenike obezbedi}e
svim zarobljenicima odre|eni nov~ani iznos
na ime plate i vodi}e ra~un za svakog od
ratnih zarobljenika.
156
8.
8.2.
713. Rad: pravilo
G. III, 49, 62
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Sila koja dr`i ratne zarobljenike mo`e koristiti za rad ratne zarobljenike koji su fizi~ki
zdravi. Za to }e im biti ispla}ena pravi~na
nadoknada za rad.
Od podoficira se mo`e tra`iti samo da vr{e
nadzor radova.
Oficiri ne mogu da budu prisiljavani na rad.
714. Rad: priroda
G. III, 50, 51
Poslovi koje vr{e ratni zarobljenici ne smeju imati vojni karakter ili svrhu.
Njihovi radni uslovi ne}e biti lo{iji od onih
koje imaju dr`avljani Sile koja dr`i ratne zarobljenike.
715. Rad: opasnost
G. III, 52
Nijedan ratni zarobljenik, ukoliko se za to
sam dobrovoljno ne javi, ne sme biti upotrebljavan na radovima opasne prirode.
Uklanjanje mina ili sli~nih sredstava smatra
se opasnim poslom.
716. Dopisivanje,
pomo}:
pravilo
G. III, 71-73
Ratnim zarobljenicima je dozvoljeno da:
717. Dopisivanje,
pomo}:
cenzura
G. III, 76
Cenzura prepiske i kontrola po{iljki namenjenih ratnim zarobljenicima bi}e izvr{ena
u {to kra}em roku i bez izlaganja dobara
uslovima koji mogu uzrokovati njihovo
kvarenje.
718. Pravni dokumenti
G. III, 77
Bi}e omogu}ena priprema, prenos i izvr{enje pravnih akata (opunomo}enja, oporuke).
719. Sile za{titnice,
Me|unarodni
komitet
Crvenog krsta
G. III, 105, 126
Predstavnici Sila za{titnica i Me|unarodnog
komiteta Crvenog krsta:
a) {alju i primaju pisma i karte;
b) primaju individualne pakete ili kolektivne po{iljke.
a) imaju pristup svim mestima i prostorijama gde se nalaze ratni zarobljenici;
b) smeju posetiti ratne zarobljenike koji se
preme{taju;
157
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
c) smeju razgovarati sa ratnim zarobljenicima bez prisustva svedoka;
d) imaju punu slobodu da izaberu mesta koja `ele posetiti;
e) mogu pomagati ratne zarobljenike u slu~aju sudskog gonjenja.
720. Transfer:
drugoj strani
u sukobu
G. III, 12
Sila koja dr`i ratne zarobljenike mo`e ih
predati dr`avi koja je ~lanica @enevske konvencije o za{titi ratnih zarobljenika iz 1949.
g. i samo nakon {to je Sila koja dr`i ratne
zarobljenike zadovoljna voljom i mogu}no{}u Sile kojoj se predaju ratni zarobljenici
da primenjuje pomenutu Konvenciju.
721. Transfer:
u neutralnu
dr`avu
G. III, 109-111
G. III, Aneks I
Zara}ene strane i neutralne dr`ave nastoja}e
da sklope sporazume o interniranju, do kraja neprijateljstava, ratnih zarobljenika na teritoriji neutralne dr`ave (npr. zarobljenika
koji su ve} dugo u zarobljeni{tvu, ranjeni i
bolesni ratni zarobljenici koji bi imali bolje
uslove i negu).
722. Kraj
zarobljeni{tva:
za vreme
neprijateljstava,
uspe{no bekstvo
G. III, 91
Zarobljeni{tvo prestaje nakon uspe{nog
bekstva.
Bekstvo se smatra uspe{nim kada ratni zarobljenik:
a) pridru`i se vlastitim ili savezni~kim oru`anim snagama; ili
b) napusti teritoriju pod kontrolom Sile koja dr`i ratne zarobljenike;
c) ukrca se na brod svoje ili savezni~ke strane.
723. Kraj
zarobljeni{tva:
za vreme
neprijateljstava,
direktna
repatrijacija
G. III, 109, 110
G. III, Aneks I
Zara}ene strane obavezne su da po{alju nazad u dr`avu porekla, bez obzira na ~in, te{ko ranjene i ozbiljno bolesne ratne zarobljenike, nakon {to su im pru`ali negu dok
nisu bili sposobni za putovanje (npr. neizle~ivi ranjenici i bolesnici, zarobljenici ~ija je
umna i telesna sposobnost te{ko i trajno
umanjena).
158
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Me|utim, nijedan ratni zarobljenik ne mo`e
da bude repatriran za vreme neprijateljstava
protiv svoje volje.
Osim toga, zara}ene strane mogu zaklju~iti
dogovor o direktnoj repatrijaciji sposobnih
ratnih zarobljenika koji su dugo u zarobljeni{tvu.
724. Kraj
zarobljeni{tva:
kraj neprijateljstava G. III, 118
Ratni zarobljenici }e biti oslobo|eni i repatrirani bez odlaganja po zavr{etku aktivnih
neprijateljstava.
725. Veza sa spoljnim
telima
G. III, 5, 8, 9,
120-122
Administracija logora ratnih zarobljenika
obezbedi}e potrebne veze sa spoljnim telima (npr. Nacionalni biro za obave{tenja,
Slu`bu za registraciju grobova, nadle`ne tribunale, Sile za{titnice, Me|unarodni komitet Crvenog krsta).
726. Izve{taji: po~etni
G. I, 16
G. II, 19
G. III, 70, 94,
120, 122
Spisak zarobljenika i drugi zabele`eni podaci o identitetu zarobljenih lica (npr. zarobljeni~ka karta, izve{taji o zdravstvenom
stanju, posebni izve{taji o licima sumnjivog
statusa) bi}e dostavljeni Nacionalnom birou
za obave{tenja.
727. Izve{taji:
dodatni
G. III, 122
Nacionalni biro za obave{tenja primi}e dodatne informacije u pogledu svih transfera,
osloba|anja, repatrijacije, bekstava, prijema
u bolnice i smrti).
Glava B Ranjenici i bolesnici
728. Pravilo
G. I, 12
G. II, 12
G. P. I, 10, 11
Ranjenici i bolesnici dobi}e medicinsku negu i pa`nju koju zahteva njihovo zdravstveno stanje.
729. Odbijanje
hirur{ke operacije
G. P. I, 11
Ranjenici i bolesnici koji su u vlasti oru`anih snaga imaju pravo da odbiju bilo koju
hirur{ku operaciju. U takvom slu~aju, sanitetsko osoblje }e pribaviti potpisanu ili priznatu pisanu izjavu.
159
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
730. Transferi
Transferi ranjenika i bolesnika u druge medicinske objekte bi}e omogu}eni kada su
preporu~eni iz zdravstvenih razloga.
731. Ranjeni i bolesni
borci
G. I, 5
G. II, 4
Zarobljeni ranjeni i bolesni borci ostaju ratni zarobljenici. Kada se neguju izvan logora ratnih zarobljenika, mogu da se preduzmu potrebne mere bezbednosti (npr. transfer pod pratnjom, prostor u bolnici pod
stra`om).
732. Evidencija
G. P. I, 11
Medicinska evidencija:
a) ~uva}e se za svaku donaciju krvi za transfuziju ili ko`e za presa|ivanje, od strane
lica u vlasti oru`anih snaga;
b) treba da se ~uva o medicinskim procedurama u vezi sa ratnim zarobljenicima i
drugim licima li{enim slobode kao rezultat oru`anog sukoba.
Glava C Smrt ratnih zarobljenika
733. Oporuke
G. III, 120
Oporuke ratnih zarobljenika bi}e tako sa~injene da zadovoljavaju uslove verodostojnosti zahtevane zakonima dr`ave porekla.
Po zahtevu ratnog zarobljenika i, u svakom
slu~aju, nakon smrti, oporuka }e biti poslana bez odlaganja u nacionalni biro za obave{tenja.
734. Medicinsko
ispitivanje
G. III, 120
Medicinsko ispitivanje tela prethodi}e sahrani ili spaljivanju u svrhu potvr|ivanja
smrti i utvr|ivanja identiteta.
735. Sahrana,
kremacija
G. III, 120
Sahrana ili spaljivanje }e, koliko to okolnosti dozvole, biti izvr{ene pojedina~no i u
skladu sa obredima vere kojoj je pokojnik
pripadao.
Gde god je to mogu}e, mrtvi istog dr`avljanstva bi}e sahranjeni na istom mestu.
160
8.
8.2.
736. Grobovi, pepeo
G. III, 120
737. Izve{taji:
op{ti, umrlice
G. III, 120
G. III, Aneks IV,
D
738. Izve{taji:
pojedinosti o
sahranama
G. III, 120
739. Li~ne stvari
G. I, 16, 17
G. II, 20
G. III, 122
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Grobovi }e biti po{tovani, odgovaraju}e
odr`avani i obele`eni tako da mogu lako da
se prona|u.
Pepeo }e biti poslan Slu`bi za registraciju
grobova gde }e biti ~uvan.
Pored obave{tenja o smrti i merama koje su
posle preduzete, umrlice ili spiskovi (potvr|eni od odgovornog oficira) svih lica koja
su umrla kao ratni zarobljenici, bi}e upu}eni {to je pre mogu}e u Nacionalni biro za
obave{tenja.
Ove umrlice ili spiskovi sadr`a}e pojedinosti o identitetu, datum i mesto smrti, uzrok
smrti, datum i mesto sahrane i sve pojedinosti potrebne za identifikaciju grobova.
Sve pojedinosti o sahranama, grobovima,
spaljivanjima i kasnijem transferu tela i
ostataka bi}e evidentirani u Slu`bi za registraciju grobova.
Jedna polovina dvostruke identifikacione
plo~ice, dokumenti od va`nosti za srodnike,
novac i uop{te svi predmeti materijalne ili
sentimentalne vrednosti bi}e poslani u zape~a}enim paketima Nacionalnom birou za
obave{tenja.
Glava D Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje
740. Pravilo
G. I, 28
G. II, 37
Ukoliko nisu ratni zarobljenici, zarobljeno
neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje bi}e
repatrirano.
741. Izuzetak
G. I, 28
G. II, 37
Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje mo`e da bude zadr`ano samo onoliko koliko to
zahteva zdravstveno stanje i broj ratnih zarobljenika.
Lice odgovorno za vojnu sanitetsku slu`bu
neprestano }e pratiti potrebu za zadr`anim
neprijateljskim vojnim sanitetskim osobljem.
161
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
742. Repatrijacija:
{to je pre mogu}e
G. I, 30
G. II, 37
Neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje ~ije
zadr`avanje nije neophodno bi}e repatrirano ~im bude otvoren put za njihov povratak
i kako to vojni zahtevi dozvoljavaju.
743. Repatrijacija:
izbor osoblja
G. I, 31
G. II, 37
Izbor neprijateljskog vojnog sanitetskog osoblja za repatrijaciju izvr{i}e se bez obzira na
rasu, veroispovest ili politi~ko mi{ljenje, ali
prvenstveno prema redosledu njihovog zarobljavanja i njihovom zdravstvenom stanju.
744. Zadr`avanje
G. I, 28
G. II, 37
G. III, 33
Zadr`ano neprijateljsko vojno sanitetsko
osoblje koristi}e se najmanje svim odredbama @enevske konvencije o postupanju sa
ratnim zarobljenicima iz 1949. g.
Takvo osoblje nastavi}e da vr{i svoje medicinske funkcije u korist ratnih zarobljenika,
prvenstveno onih koji pripadaju njihovim
oru`anim snagama.
745. Privremeno vojno
sanitetsko osoblje
G. I, 29
Budu}i da su ratni zarobljenici, neprijateljsko privremeno vojno sanitetsko osoblje bi}e anga`ovano na njihovim medicinskim
du`nostima ukoliko se za to uka`e potreba.
Glava E Neprijateljsko vojno versko osoblje
746. Pravilo
G. I, 28
G. II, 37
Budu}i da nisu ratni zarobljenici, zarobljeno neprijateljsko vojno versko osoblje bi}e
repatrirano.
747. Izuzetak
G. I, 28
G. II, 37
Neprijateljsko vojno versko osoblje mo`e
da bude zadr`ano samo onoliko koliko to
zahtevaju duhovne potrebe i broj ratnih zarobljenika.
Lice odgovorno za vojnu versku slu`bu ili
administraciju ratnih zarobljenika, stalno }e
pratiti potrebu za zadr`anim neprijateljskim
vojnim verskim osobljem.
748. Analogija
G. I, 28, 30, 31
G. II, 37
Odredbe o repatrijaciji i zadr`avanju neprijateljskog vojnog sanitetskog osoblja primenjuju se i na neprijateljsko vojno versko osoblje.
162
8.
8.2.
POZADINSKA PODRU^JA
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima
Glava F Neprijateljski vojni objekti
749. Ratni plen
G. III, 18
Vojna oprema (osim li~nih dokumenata i
odevnih predmeta, pribora za jelo i za{titne
opreme) koja je ostala uz zarobljena lica, bi}e oduzeta i postaje ratni plen. Pre}i }e u logisti~ki kanal.
750. Predmeti za li~nu
upotrebu
G. III, 18
Zarobljeni predmeti za li~nu upotrebu (npr.
odevni predmeti, pribor za jelo, li~na dokumenta uzeta iz zarobljenog spremi{ta) osta}e na raspolaganju ratnim zarobljenicima.
751. Sanitetski objekti
G. I, 33
Neprijateljski vojni sanitetski objekti koji se
koriste u medicinske svrhe ostaju i dalje sa
tom namenom:
a) sve dok su potrebni za negu ranjenika i
bolesnika u njima; ili
b) sve dok nisu preduzete druge mere za dobrobit ranjenika i bolesnika u njima.
752. Pokretni
sanitetski
materijal
G. I, 33
Neprijateljski pokretni vojni sanitetski materijal i dalje je rezervisan za ranjenike, bolesnike i brodolomnike. Stoga je du`nost lica odgovornog za vojnu sanitetsku slu`bu
da odredi kako }e biti upotrebljen i da da
odgovaraju}a uputstva.
753. Sanitetski
transporti
G. I, 35
G. P. I, 23, 30
Neprijateljski vojni sanitetski transporti koji dolaze kroz evakuacioni kanal ili su zarobljeni negde drugde, a koji nisu vi{e potrebni za ranjenike, bolesnike i brodolomnike,
postaju ratni plen. Sredstva identifikacije
sanitetskih transporta moraju biti uklonjena.
754. Verski objekti
G. I, 33
Sa neprijateljskim vojnim verskim predmetima postupa}e se sli~no kao i sa odgovaraju}im sanitetskim objektima.
163
8.
8.3.
POZADINSKA PODRU^JA
Civilni poslovi
Odeljak 8.3.
Civilni poslovi
Glava A Saradnja sa civilnim vlastima
755. Pravilo
Civilni poslovi u osnovi se obavljaju prema
uputstvima i procedurama ustanovljenim u
vreme mira.
756. Komandna
odgovornost
Svaki komandant }e utvrditi potrebne detalje i izdati odgovaraju}a uputstva i/ili nare|enja (ukoliko to ve} nisu u~inili njegovi
pretpostavljeni) za:
a) saradnju sa civilnim vlastima;
b) akcije i pona{anje prema civilnom stanovni{tvu i civilnim objektima koliko je
to od vojne va`nosti.
757. Pripremne mere
Naglasak }e se staviti na saradnju u vreme
mira, da bi se obezbedilo odgovaraju}e pona{anje u ratu.
U skladu sa dr`avnom vojnom i civilnom
organizacijom i administracijom, bi}e utvr|eni odgovaraju}i nivoi vojnih komandi i
civilnih vlasti.
758. Obave{tenja
civilnim vlastima
Saradnja }e pre svega obuhvatati obave{tenja sa ciljem izbegavanja iluzija i nesporazuma (npr. podaci o tome {ta bi strate{ka situacija mogla dozvoliti ili ne, prakti~ne mogu}nosti po{tovanja posebno za{ti}enih
objekata, verovatan gubitak imuniteta kulturnih dobara, preporuke o pona{anju civilnog stanovni{tva u posebnim podru~jima i
okolnostima).
759. Posebno
za{ti}ena lica i
objekti
Saradnja u pogledu posebno za{ti}enih lica
i objekata sastoja}e se iz pripremnih mera u
cilju obezbe|ivanja po{tovanja i ~uvanja
(npr. revizija upotrebe, sredstva identifikacije, mogu}a vojna podr{ka za preme{tanje
ranjenika i bolesnika iz bolnice, evakuacija
164
8.
8.3.
POZADINSKA PODRU^JA
Civilni poslovi
prenosivih kulturnih dobara, obave{tenje o
obostranom pona{anju u vanrednim situacijama).
760. Za{ti}ene zone
U pogledu stvaranja za{ti}enih zona (npr.
bolni~kih zona i lokaliteta, centara koji sadr`e spomenike, demilitarizovanih zona)
saradnja }e imati za cilj:
a) prvo, da se uspostavi uzajamno razumevanje kao osnove za dalju diskusiju;
b) drugo, da se defini{e zna~aj, sadr`aj i perimetar zone;
c) tre}e, da se napravi plan obave{tavanja
neprijatelja i da se, po mogu}nosti, zaklju~i dogovor s njim.
761. Snabdevanje i
pomo} civilnom
stanovni{tvu
Za vojnu podr{ku kod snabdevanja i pomo}i civilnom stanovni{tvu, komandanti }e,
kada to takti~ka situacija dozvoljava, biti
spremni da sara|uju sa civilnim vlastima za
vreme tih doga|aja (npr. odre|ene jedinice
koje mogu da izdvoje transportna sredstva,
osoblje, vojna policija, odre|eni pravci za
dopremanje pomo}i, dobra kao {to su hrana,
}ebad, {atori).
Glava B Strani dr`avljani
762. Pravilo
G. IV, 38
Sa izuzetkom posebne kontrole i bezbednosnih mera, situacija sa stranim dr`avljanima
i dalje }e biti regulisana, u principu, mirnodopskim odredbama koje se na njih odnose.
763. Prisiljavanje na
rad: op{te
G. IV, 40
Strani dr`avljani mogu da budu prisiljeni da
rade samo u istoj meri kao i dr`avljani zara}ene strane na ~ijoj se teritoriji nalaze.
764. Prisiljavanje na
rad: neprijateljski
dr`avljani
G. IV, 40
Strani dr`avljani mogu da budu prisiljeni da
rade samo poslove koji su potrebni da se
obezbedi ishrana, skloni{te, transport i zdravlje ljudi i koji nisu u direktnoj vezi sa vojnim operacijama.
165
8.
8.3.
POZADINSKA PODRU^JA
Civilni poslovi
765. Pravo da se
napusti teritorija
G. IV, 35, 36
Strani dr`avljani koji `ele da napuste teritoriju na po~etku ili za vreme rata imaju pravo da
tako urade, osim ako je njihov odlazak u suprotnosti sa nacionalnim interesima dr`ave.
766. Transfer u drugu
dr`avu
G. IV, 45
Strani dr`avljani mogu da budu preba~eni
od strane Sile koja dr`i ta lica samo u dr`avu koja je ~lanica @enevske konvencije o
za{titi gra|anskih lica u vreme rata iz 1949.
767. Bezbednosne
mere: pravilo
G. IV, 42
U krajnjem slu~aju, strani dr`avljani mogu,
zbog imperativnih razloga bezbednosti, da
budu upu}eni na prinudni boravak ili interniranje.
768. Bezbednosne
mere: odluka
G. IV, 43
G. P. I, 75
Odluke u pogledu prinudnog boravka ili interniranja bi}e donete u skladu sa redovnom
procedurom koja preovladava na dr`avnoj
teritoriji.
Na ove odluke postoji mogu}nost `albe i
periodi~na revizija.
769. Interniranje:
analogija sa
ratnim
zarobljenicima
G. IV, 79-135
Pravila o postupanju sa civilnim internircima su analogna onima koja se odnose na
ratne zarobljenike (vidi Glavu 8.2.A).
770. Interniranje:
obele`avanje
logora
G. IV, 83
Kad god to vojni razlozi dozvole, logori za
interniranje bi}e ozna~eni slovima „IC“, postavljenim tako da budu jasno vidljiva iz vazduha danju. Zainteresovane strane mogu
se, me|utim, dogovoriti o bilo kom drugom
sistemu obele`avanja.
Samo logori za civilne internirce bi}e tako
ozna~eni.
Glava C Civilni poslovi na slobodnoj stranoj teritoriji
771. Pravilo
Odredbe i procedure o civilnim poslovima,
primenjive prvenstveno na slobodnoj dr`avnoj teritoriji, primenjuju se podjednako ili
po analogiji i na oru`ane snage koje se na-
166
8.
8.4.
POZADINSKA PODRU^JA
Kaznena regulativa
laze na slobodnoj teritoriji (npr. na teritoriji
dr`ave saveznice).
772. Dodatne odredbe
i mere
Dodatne odredbe i mere primenjive na slobodnoj stranoj teritoriji proizlaze iz posebnih sporazuma sa dr`avom doma}inom,
sklopljenim na nivou vlada (npr. Sporazum
o statusu snaga [SOFA] koji se odnosi na
administrativna pitanja, primenjiv krivi~ni
zakon i disciplinska nadle`nost, koordinacija izme|u razli~itih vojnih komandi, itd.).
773. Saradnja sa
civilnim vlastima
Na slobodnoj stranoj teritoriji, saradnja sa
civilnim vlastima sledi}e sporazum o statusu snaga ili sli~na pravila i/ili ad hoc regulativu.
Na toj osnovi bi}e odre|eni odgovaraju}i
nivoi nadle`nosti vojnih komandi i civilnih
vlasti.
774. Strani dr`avljani
Odeljak 8.4.
Prema stanovnicima strane slobodne teritorije koji nisu dr`avljani dr`ave kojoj ta teritorija pripada primenjuju se pravila o stranim dr`avljanima (vodo Glavu 8.3.B).
Kaznena regulativa
Glava A Kr{enja ratnog prava
775. Te{ka kr{enja:
pravilo
G. P. I, 85
Te{ka kr{enja ratnog prava smatraju se ratnim zlo~inima.
776. Te{ka kr{enja:
dela protiv lica
G, I, 50
G. II, 51
G. III, 130
G. IV, 147
G. P. I, 85
Slede}a dela predstavljaju te{ka kr{enja:
Oni }e biti suzbijeni kaznenim merama.
a) namerno ubistvo, mu~enje ili ne~ove~no
postupanje;
b) prouzrokovanje velikih patnji ili nano{enje ozbiljnih povreda telu ili zdravlju;
c) ne~ove~no i poni`avaju}e postupanje,
167
8.
8.4.
POZADINSKA PODRU^JA
Kaznena regulativa
uklju~uju}i nasrtaje na ljudsko dostojanstvo;
d) uzimanje talaca;
e) protivzakonito zatvaranje;
f) nezakonita progonstva i preseljenja sveg
ili dela stanovni{tva okupirane teritorije
unutar i izvan te teritorije;
g) preseljenje, od strane Okupacione sile
delova vlastitog civilnog stanovni{tva na
teritorije koje je okupirala;
h) li{avanje prava na pravedno i nepristrasno su|enje;
i) neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenika ili civilnih lica;
j) prisiljavanje na slu`bu u oru`anim snagama neprijateljske strane.
777. Te{ka kr{enja:
dela protiv
objekata
G. I, 50
G. II, 51
G. IV, 147
Slede}a dela predstavljaju te{ka kr{enja, kada nisu opravdana vojnom potrebom i kada
su izvr{ena nezakonito i bezobzirno:
a) uni{tavanje imovine velikih razmera;
b) prisvajanje imovine velikih razmera.
778. Te{ka kr{enja:
takti~ke akcije
G. P. I, 85
Slede}i napadi predstavljaju te{ka kr{enja:
a) napad na lice sa znanjem da je ono izba~eno iz borbe;
b) napad na civilno stanovni{tvo ili individualno civilno lice;
c) preduzimanje napada bez izbora ciljeva,
koji poga|a civilno stanovni{tvo ili civilne objekte, sa znanjem da }e takav napad
prouzrokovati prekomerne gubitke `ivota
civila ili {tetu na civilnim objektima;
d) nezakonit napad na jasno prepoznatljiva
kulturna dobra;
e) napad na nebranjena mesta i demilitarizovane zone;
168
8.
8.4.
POZADINSKA PODRU^JA
Kaznena regulativa
f) napadi na gra|evine i instalacije koje sadr`e opasne sile sa znanjem da }e takav
napad prouzrokovati prekomernu {tetu
civilnom stanovni{tvu.
779. Te{ka kr{enja:
perfidna upotreba
znakova i signala
G. P. I, 18, 66, 85
Perfidna upotreba slede}ih znakova i signala predstavlja te{ka kr{enja:
a) znakova raspoznavanja kojima su obele`ena posebno za{ti}ena lica i objekti;
b) drugi za{titni znakovi raspoznavanja priznati ratnim pravom;
c) signali za raspoznavanje koji se koriste
za identifikaciju sanitetske slu`be i civilne za{tite.
780. Ostala kr{enja
H. CP, 28
G. P. I, 87
Druga kr{enja ratnog prava bi}e suzbijana
disciplinskim ili kaznenim merama.
Glava B Sudski postupak
781. Du`nost
komandanta
G. I, 49
G. II, 50
G. III, 129
G. IV, 146
H. CP, 28
G. P. I, 87
Svaki komandant koji ima saznanja da njegovi pot~injeni ili druga lica pod njegovom
komandom nameravaju da prekr{e ili su
prekr{ili ratno pravo, preduze}e:
782. Osnovna za{tita
G. P. I, 75
Pravosudne odredbe koje se odnose na
osnovnu za{titu (vidi Glavu 2.3.C) primenjuju se na sva krivi~na gonjenja.
783. Uzajamna pomo}
G. P. I, 88, 89
Zara}ene strane ponudi}e jedna drugoj pomo} u najve}oj mogu}oj meri u pogledu
krivi~nih postupaka koji se odnose na te{ka
kr{enja ratnog prava.
a) potrebne korake u cilju spre~avanja takvog kr{enja; i/ili
b) disciplinske ili kaznene mere protiv po~inilaca kr{enja.
Zara}ene strane dobi}e istu podr{ku od neutralnih dr`ava.
169
8.
8.4.
POZADINSKA PODRU^JA
Kaznena regulativa
Uspostavi}e se saradnja i sa Ujedinjenim
nacijama, u saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
784. Istraga
G. I, 52
G. II, 53
G. III, 132
G. IV, 149
G. P. I, 90
Po zahtevu zara}ene strane sprove{}e se istraga, na na~in koji treba da bude dogovoren od zainteresovanih strana, u vezi sa bilo
kojim navodnim kr{enjem ratnog prava
(npr. od strane Me|unarodne komisije za
utvr|ivanje ~injenica).
Glava C Krivi~no gonjenje ratnih zarobljenika
785. Dela pre
zarobljavanja
G. III, 85
Ratni zarobljenici gonjeni prema zakonima
Sile koja dr`i ratne zarobljenike za dela po~injena pre zarobljavanja, i dalje }e se koristiti, ~ak i ako su osu|eni, odredbama
@enevske konvencije o za{titi ratnih zarobljenika iz 1949.
786. Dodatni
proceduralni
zahtevi
G. III, 82-86,
103-106
Bi}e po{tovani slede}i proceduralni zahtevi:
a) su|enje od strane vojnog suda, osim ako
postoje}i zakoni dozvoljavaju da pripadnicima vojske dr`ave sude civilni sudovi;
b) kori{}enje odredbama ratnog prava, ~ak i
ako su osu|eni, za dela po~injena pre zarobljavanja;
c) brza sudska istraga;
d) detaljna komunikacija sa Silom za{titnicom o zapo~etim sudskim postupcima,
mogu}oj presudi i kazni.
787. Ka`njavanje
ratnih
zarobljenika
G. III, 82
Ako zakoni, uredbe ili op{ta nare|enja Sile
koja dr`i ratne zarobljenike progla{avaju
ka`njivim dela izvr{ena od strane ratnog zarobljenika, dok ta dela ne bi bila ka`njiva
ako ih izvr{i pripadnik oru`anih snaga Sile
koja dr`i ratne zarobljenike, za takva dela
mogu se propisati samo disciplinske kazne.
170
8.
8.4.
788. Izbor
disciplinskog ili
sudskog postupka
G. III, 83
789. Pravo na odbranu
i sredstva
odbrane
G. III, 105
790. Pomo} Sile
za{titnice
G. III, 104, 107
791. Nema obaveze
o lojalnosti
G. III, 87
792. Smanjenje kazne
G. III, 87
POZADINSKA PODRU^JA
Kaznena regulativa
Kad se postavi pitanje da li za delo koje izvr{i ratni zarobljenik treba da bude ka`njen
disciplinski ili sudski, Sila koja dr`i ratne
zarobljenike obezbedi}e da nadle`ne vlasti
poka`u najve}u blagonaklonost i da, kad
god je to mogu}e, radije pribegavaju disciplinskim nego sudskim merama.
Optu`eni ima pravo na pomo} jednog od
drugova zarobljenika, da ga brani kvalifikovan advokat ili savetnik koga sam izabere,
na pozivanje svedoka i, ukoliko smatra potrebnim, da se obrati za uslugu ovla{}enom
tuma~u. Sila u ~ijem se zarobljeni{tvu nalazi obavesti}e ga blagovremeno, pre po~etka
su|enja, o tim pravima.
Ako ratni zarobljenik nije izabrao branioca,
pribavi}e mu ga Sila za{titnica i ima}e za to
na raspolaganju najmanje nedelju dana.
Sila za{titnica bi}e obave{tena najmanje tri nedelje pre po~etka su|enja, a obave{tenje mora
sadr`ati sve pojedinosti o optu`enom, opis dela za koja je optu`en i naimenovanje suda.
Predstavnici Sile za{titnice i/ili Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta imaju pravo da
prisustvuju su|enju, osim ako se, izuzetno,
su|enje odr`ava iz zatvorenih vrata, iz interesa dr`avne bezbednosti.
Sila za{titnica }e biti odmah obave{tena o
bilo kojoj izre~enoj presudi ili kazni.
Kod izricanja kazne ratnom zarobljeniku,
sudovi Sile koja dr`i ratne zarobljenike uze}e u obzir, u najve}oj mogu}oj meri, ~injenicu da optu`eni, budu}i da nije dr`avljanin
Sile u ~ijem se zarobljeni{tvu nalazi, nije
prema njoj niukoliko obavezan na vernost.
Sudovi ili vlasti Sile koja dr`i ratne zarobljenike imaju slobodu da ubla`e kaznu za
delo koje se ratnom zarobljeniku stavlja na
teret i nisu du`ni da u tu svrhu primenjuju
najmanju propisanu kaznu.
171
8.
8.4.
POZADINSKA PODRU^JA
Kaznena regulativa
793. Li{avanje ~ina
G. III, 87
Nijedan ratni zarobljenik ne mo`e da bude
li{en ~ina od strane Sile koja dr`i ratne zarobljenike, niti spre~en da nosi oznake istog.
794. Smrtna kazna
G. III, 100, 101
Ratni zarobljenici i Sile za{titnice moraju biti obave{teni, {to je pre mogu}e, o krivi~nim
delima koja povla~e smrtnu kaznu prema zakonima Sile koja dr`i ratne zarobljenike.
Smrtna kazna ne}e biti izvr{ena pre isteka
perioda od najmanje {est meseci od datuma
kada kona~na presuda koja potvr|uje smrtnu kaznu prispe Sili za{titnici.
795. @alba
G. III, 106
Svaki ratni zarobljenik ima pravo, pod istim
uslovima kao i pripadnici oru`anih snaga Sile koja dr`i ratne zarobljenike, da ulo`i `albu protiv svake kazne izre~ene protiv njega.
796. Izvr{enje kazni
G. III, 88, 108
Kazne izre~ene nad ratnim zarobljenicima
na osnovu presuda koje su na redovan na~in
postale izvr{ne, izdr`ava}e se u istim zavodima i pod istim uslovima koji va`e i za pripadnike, istog ~ina, oru`anih snaga Sile koja dr`i ratne zarobljenike.
Ti uslovi moraju u svakom slu~aju odgovarati zahtevima higijene i ~ove~nosti.
797. Postupak po
izdr`avanju
kazne
G. III, 88
Sa ratnim zarobljenicima koji su izdr`ali
sudske kazne ne mo`e se postupati druga~ije nego sa ostalim zarobljenicima.
Glava D Krivi~no gonjenje stranih dr`avljana
798. Primenjivo
zakonodavstvo
G. IV, 38
G. P. I, 75
Polo`aj stranih dr`avljana ostaje po pravilu
regulisan krivi~nim zakonima i regulativama koje su na snazi za dr`avljane u vreme
mira.
799. Internirani strani
dr`avljani
G. IV, 117-126
G. P. I, 75
Krivi~ni postupak koji se primenjuje protiv
stranih dr`avljana analogan je onom koji se
odnosi na ratne zarobljenike.
172
Deo 9.
Okupacija
Uvod
Ovaj deo se bavi odredbama ratnog prava koje su relevantne sa vojnog
aspekta, a odnose se na okupiranu teritoriju. Drugim re~ima, to su osnovne odredbe vezane za okupaciju, kontrolu nad njome i borbena dejstva
do kojih mo`e do}i na okupiranoj teritoriji.
Odeljak 9.1.
Pravo o okupaciji odnosi se na relevantne definicije i
odgovornosti nad i unutar okupirane teritorije.
Odeljak 9.2.
Posebne odredbe o okupaciji odnose se na upravljanje
okupiranom teritorijom, na situaciju u kojoj se nalazi civilno stanovni{tvo i postupanje prema njemu, kao i na
kaznenu regulativu;
Odeljak 9.3.
Kontrola nad okupacijom odnosi se na primenjene mere
koje preduzima Okupaciona sila s jedne strane i vlasti na
okupiranoj teritoriji s druge strane, kako bi se obezbedili odgovaraju}i postupci i pona{anje u to uklju~enih organa i pojedinaca, uklju~uju}i tu i eventualne pokrete otpora;
Odeljak 9.4.
Borbena dejstva na okupiranoj teritoriji odnose se na
anga`ovane oru`ane snage, na posebne odredbe ratnog
prava koje se ovde primenjuju, kao i na mere kontrole
koje preduzimaju obe strane.
173
9.
9.1.
OKUPACIJA
Pravo okupacije
Odeljak 9.1.
Pravo okupacije
Poglavlje A
Definicije
800
Okupirana
teritorija
H. IV. R, 42
Teritorija se smatra okupiranom onda kada
se stavi pod direktnu vlast neprijateljskih
oru`anih snaga.
Okupacija obuhvata samo onu teritoriju na
kojoj se takva vlast mo`e uspostaviti i sprovoditi.
801
Nepostojanje
otpora prema
okupaciji
G. I, 2
G. II, 2
G. III, 2
G. IV, 2
Teritorija se smatra okupiranom ~ak i onda
kada se okupaciji ne pru`a nikakav oru`ani
otpor.
802
Invazija
H. IV. R, 42
Za jednu teritoriju se smatra da je na nju izvr{ena invazija, ali da nije i okupirana, ako
se na njoj nalaze ili dejstvuju neprijateljske
oru`ane snage koje na njoj jo{ nisu uspostavile svoju vlast.
Odredbe o vo|enju operacija (vidi Deo 5) i
pona{anja u borbi (vidi Deo 6) primenjuju
se na borbena dejstva i na odnose s civilnim
vlastima i osobama.
803
Pravni status
G.P. I, 4
Poglavlje B
804
Ni okupacija, ni primena ratnog prava ne}e
imati uticaja na pravni status doti~ne teritorije.
Odgovornost
Okupaciona sila
H. IV. R, 43
Kada vlast koju nad jednom teritorijom ima
legitimna dr`ava pre|e u ruke Okupacione
sile, onda }e ova druga preduzeti sve mere
koje joj stoje na raspolaganju kako bi ponovo uspostavila i, u {to je mogu}e ve}oj meri, osigurala javni red i bezbednost.
174
9.
9.2.
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
805
Oru`ane snage
G.P. I, 86, 87
U okviru svoje misije, na oru`anim snagama Okupacione sile le`i puna odgovornost
za po{tovanje ratnog prava.
806
Stanovni{tvo
okupirane
teritorije
G. IV, 5
Ratno pravo nala`e postojanje minimuma
saradnje izme|u Okupacione sile i stanovni{tva okupirane teritorije.
Da bi u`ivalo punu za{titu koju mu pru`a
pravo o okupacije, stanovni{tvo okupirane
teritorije mora se uzdr`avati od neprijateljskih aktivnosti uperenih protiv bezbednosti
Okupacione sile.
Odeljak 9.2.
Posebne odredbe o okupaciji
Poglavlje A
Upravljanje
807
Uprava
H. IV, 43, 48
G. IV, 51, 54, 64
Okupaciona sila }e, po pravilu, dozvoliti i
obezbediti da uprava na okupiranoj teritoriji funkcioni{e kao i pre okupacije.
808
Odr`avanje
postoje}eg
pravnog sistema
H. IV. R, 43
Okupaciona sila }e po{tovati zakone koji su
na okupiranoj teritoriji bili na snazi i pre
okupacije:
a) osim u slu~aju apsolutne spre~enosti da
to ~ini; ili
b) ako se neki zakon kosi sa op{teprihva}enim standardima (npr. diskrimini{u}i zakon)
809
Javni radnici,
sudije
G. IV, 54
Okupaciona sila ne sme menjati status javnih radnika ili sudija.
Ova zabrana ne umanjuje pravo Okupacione sile da javne radnike uklanja sa njihovih
funkcija.
Okupaciona sila ne sme da primenjuje sankcije, niti da preuzima ma kakve mere prisile
ili diskriminacije, prema javnim radnicima
175
9.
9.2.
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
ili sudijama, ukoliko bi se oni iz obzira li~ne savesti uzdr`ali od vr{enja svojih du`nosti.
810
Policija
G. IV, 51
Policija na okupiranoj teritoriji ne treba da:
a) poma`e u izvr{avanju nare|enja koja bi
za cilj imala kori{}enje stanovni{tva u
vojne svrhe;
b) direktno u~estvuje u neprijateljstvima.
811
Rekvizicija:
ograni~enja
G. IV, 55, 57
G.P. I, 14
Okupaciona sila sme da rekvirira samo:
a) usluge medicinskog osoblja
b) zdravstvene ustanove, transporte i materijal za snabdevanje
c) hranu.
Ovakvom rekviriranju mogu pribegavati samo okupacione sile i organi uprave. Ono je
dopu{teno samo u okolnostima u kojima se
i dalje neometano zadovoljavaju potrebe civilnog stanovni{tva.
812
Rekvizicija:
nov~ana naknada
H. IV. R, 52
G. IV, 55
Za priloge u naturi naknada }e, kad god je
to mogu}e, biti ispla}ivana u gotovom; ukoliko to nije slu~aj, izda}e se potvrda o prijemu, a nov~ana naknada }e biti ispla}ena {to
je mogu}e pre.
813
Naplata poreza
H. IV. R, 48
Okupaciona sila mo`e da napla}uje porez koji legitimna vlada razre`e u korist dr`ave, ali
je shodno tome obavezna da nadoknadi tro{kove upravljanja okupiranom teritorijom.
814
Dodatne nov~ane
da`bine
H. IV. R, 49
Pored uobi~ajenih poreskih davanja, Okupaciona sila mo`e da nametne pla}anje drugih
nov~anih da`bina na okupiranoj teritoriji,
ali samo za potrebe oru`anih snaga ili za potrebe upravljanja okupiranom teritorijom.
815
Zdravstvena
slu`ba
G. IV, 56
Maksimalno koriste}i sva sredstva koja joj
stoje na raspolaganju, Okupaciona sila }e, u
saradnji sa vlastima na okupiranoj teritoriji
obezbediti i odr`avati nesmetan rad bolnica
176
9.
9.2.
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
i radi}e na o~uvanju op{teg zdravlja i higijene stanovni{tva.
816
Snabdevanje
uop{te
G. IV, 55
Okupaciona sila je du`na da obezbedi snabdevanje stanovni{tva hranom i medicinskim
potrep{tinama.
Okupaciona sila }e se posebno starati da doprema neophodnu hranu, medicinske potrep{tine i druge artikle ukoliko su resursi
na okupiranoj teritoriji nedovoljni.
817
Civilna odbrana
G.P. I, 63
Gra|anske organizacije civilne odbrane od
vlasti }e dobijati sredstva neophodna za
obavljanje svojih zadataka.
Njihovo ljudstvo ne}e ni pod kakvim okolnostima biti primoravano da sprovodi aktivnosti koje bi se kosile sa obavljanjem njihovih redovnih zadataka (npr. ne}e se menjati
kadrovska niti op{ta struktura organizacija
civilne odbrane, niti }e se prote`irati dr`avljani ili interesi Okupacione sile).
818
Objekti kulture
H. CP, 5
Okupaciona sila }e podr`avati nadle`ne vlasti na okupiranoj teritoriji u njihovom nastojanju da obezbede i sa~uvaju svoje
objekte kulture.
U cilju o~uvanja objekata kulture na okupiranoj teritoriji koji su o{te}eni tokom vojnih
operacija, Okupaciona sila }e preduzeti
osnovne mere usmerene na njihovo o~uvanje.
Poglavlje B
Situacija u kojoj se nalazi civilno stanovni{tvo
819
Uprava
G.P. I, 75
Osnovna za{tita (vidi Poglavlje 2.3.C) se
odnosi na stanovni{tvo kako okupirane tako
i teritorije na koju je izvr{ena invazija.
820
Nepovredivost
prava
G. IV, 47
Stanovnici okupirane teritorije ni u kom
slu~aju i ni na koji na~in ne}e biti li{avani
svojih prava nikakvom izmenom koja bi bila uvedena kao posledica okupacije ili aneksije same teritorije.
177
9.
9.2.
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
821
Pripadnici
oru`anih snaga
okupirane
teritorije
G. III, 4
Demobilisani pripadnici oru`anih snaga
okupirane teritorije mogu biti internirani.
Prema njima }e se postupati kao prema ratnim zarobljenicima (vidi Poglavlje 8.2.A).
822
Opasna podru~ja
G. IV, 49
Okupaciona sila stanovni{tvo okupirane teritorije ne sme da pritvara na podru~jima
koja su izrazito izlo`ena ratnim opasnostima, osim ako tako ne nala`e bezbednost stanovni{tva ili neumitni vojni razlozi.
823
Po{tovanje
svojine
H. IV. R, 46, 55
Okupaciona sila }e po{tovati privatnu svojinu.
824
Vera
H. IV. R, 46
G. IV, 58
Verska ube|enja i obredi moraju biti po{tovani.
825
Zabrana
regrutovanja
H. IV. R, 23
G. IV, 51
Okupaciona sila ne sme da primorava stanovni{tvo okupirane teritorije na slu`bu u
svojim oru`anim ili pomo}nim snagama.
Ne}e biti dopu{tene nikakve mere pritiska
niti propagande kojima se obezbe|uje dobrovoljno prijavljivanje za vojnu slu`bu.
826
Rad:
pravilo
G. IV, 51
Okupaciona sila ne sme da primorava stanovni{tvo okupirane teritorije na bilo koji
oblik rada osim onog neophodnog:
Sve{tenim licima }e biti dopu{teno da, uz pomo} Okupacione sile, pru`aju duhovnu potporu pripadnicima svojih verskih zajednica.
a) za potrebe oru`anih snaga;
b) za potrebe komunalnih slu`bi;
c) za obezbe|ivanje hrane, sme{taja, ode}e,
prevoza ili zdravstvene za{tite za stanovni{tvo okupirane teritorije.
Lica mla|a od 18 godina ne}e biti primoravana na rad.
178
9.
9.2.
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
827
Rad:
neu~estvovanje u
vojnim
operacijama
G. IV, 51
Stanovni{tvo okupirane teritorije ne sme biti primoravano na obavljanje bilo kakvih
poslova koji bi ih uklju~ili u obavezu u~e{}a u vojnim operacijama.
828
Rad:
uslovi
G. IV, 51
Svako lice primorano da radi bi}e, ukoliko
je to iole mogu}e, zadr`ano na svom redovnom radnom mestu.
Pri tom }e se primenjivati zakonodavstvo
koje je na snazi na okupiranoj teritoriji, a
kojim se reguli{u uslovi rada, kao i uobi~ajeni op{ti uslovi.
829
Pomo}
G. IV, 23, 59-61
G.P. I, 70
Okupaciona sila }e prihvatiti inostrane akcije pomo}i koje se preduzimaju u korist civilnog stanovni{tva, omogu}i}e njihovo
sprovo|enje (npr. hrana, ode}a, medicinske
potrep{tine, predmeti za verske obrede).
830
Nacionalno
dru{tvo Crvenog
krsta i druga
dru{tva koja se
bave pru`anjem
pomo}i
G. IV, 63
G.P. I, 81
Izuzev u okolnostima sprovo|enja privremenih i vanrednih mera uvedenih iz urgentnih bezbednosnih razloga, Okupaciona sila
}e dopustiti nacionalnom dru{tvu Crvenog
krsta ili Crvenog polumeseca, ili nekoj drugoj propisno ovla{}enoj humanitarnoj organizaciji, da nastavi da sprovodi svoje humanitarne aktivnosti.
Okupaciona sila ne sme da zahteva ma kakve promene u kadrovskoj ili op{toj strukturi ovih dru{tava, koje bi uslovile njihove
humanitarne aktivnosti.
Poglavlje C
831
Kretanje civilnog stanovni{tva
Preseljavanje
stanovni{tva u
okupiranu
teritoriju
G. IV, 49
Okupaciona sila ne sme da deportuje ili preseljava delove svog stanovni{tva na teritoriju koju je okupirala.
179
9.
9.2.
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
832
Pravo na
napu{tanje
teritorije
G. IV, 48
Stanovnici okupirane teritorije koji `ele da
je napuste na to imaju pravo osim u slu~ajevima kada je njihov odlazak u suprotnosti
sa odredbama bezbednosti Okupacione sile.
833
Zabrana
deportovanja
G. IV, 49
Pojedina~na ili masovna preseljenja i deportacije sa okupirane teritorije na teritoriju
Okupacione sile, ili ma koje druge dr`ave,
bilo da je ona okupirana ili ne, zabranjena
su bez obzira na njihov motiv.
834
Evakuacija:
pravilo
G. IV, 49
Okupaciona sila mo`e da preduzme op{tu
ili delimi~nu evakuaciju odre|ene teritorije
ukoliko tako nala`e bezbednost stanovni{tva ili drugi imperativni razlozi.
835
Evakuacija:
prostorne i vremenske razmere
G. IV, 49
Evakuacija ne sme da uklju~i raseljavanje
stanovni{tva izvan granica okupirane teritorije, osim onda kada je, iz sasvim konkretnih razloga, takvo raseljavanje nemogu}e
izbe}i.
Ovako evakuisana lica moraju biti vra}ena
u svoje domove odmah po okon~anju neprijateljstava na doti~nom podru~ju.
835
Evakuacija:
uslovi
G. IV, 49
U najve}oj meri u kojoj je to u praksi mogu}e obaviti, Okupaciona sila koja sprovodi
evakuaciju obezbedi}e da se evakuisanim
licima na|e prikladan sme{taj, da se njihovo izme{tanje obavi u zadovoljavaju}im
uslovima u pogledu higijene, zdravstvene
za{tite, bezbednosti i ishrane, i da se ~lanovi porodica ne razdvajaju.
Sila za{titnica }e biti obave{tena o svakoj
evakuaciji ~im do nje do|e.
Poglavlje D
837
Mere bezbednosti protiv stanovni{tva
Prinudni boravak,
internacija:
pravilo
G. IV, 78
U okolnostima koje name}u nezaobilazne
mere bezbednosti, stanovnicima okupirane
teritorije mo`e se, u krajnjem slu~aju, odrediti prinudni boravak ili internacija.
180
9.
9.2.
838
Prinudni boravak,
internacija:
odluka
G. IV, 78
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
Odluke vezane za prinudni boravak ili internaciju donosi}e se u skladu sa redovnom
procedurom koju }e propisati Okupaciona
sila u saglasnosti sa odredbama @enevske
konvencije iz 1949. koja reguli{e za{titu civila u vreme rata.
Na ove odluke mogu se ulagati `albe, a podlo`ne su i periodi~noj reviziji.
838
Internacija:
analogija sa
ratnim
zarobljenicima
G. IV, 79-135
Poglavlje E
840
Odredbe kojima se reguli{e tretman interniranih civila analogne su onima koje se odnose na ratne zarobljenike i logore za ratne
zarobljenike, a identi~ne su onima koje se
odnose na strance-civile internirane na neokupiranoj teritoriji (vidi Poglavlje 8.2.A i
8.3.B).
Kaznena regulativa
Primenjivi zakoni
G. IV, 64
Krivi~no zakonodavstvo na okupiranoj teritoriji ostaje na snazi.
Okupaciona sila, me|utim, mo`e da povu~e
ili stavi van snage pojedine zakone ukoliko:
a) ugro`avaju bezbednost Okupacione sile;
ili
b) predstavljaju prepreku za primenu @enevske konvencije iz 1949. koja reguli{e
za{titu civila u vreme rata.
841
Nove kaznene
odredbe:
pravilo
G. IV, 64
Okupaciona sila mo`e da propi{e nove kaznene odredbe koje su neophodne:
a) da bi Okupaciona sila bila u mogu}nosti
da ispuni svoje obaveze prema @enevskoj konvenciji iz 1949. koja reguli{e za{titu civila u vreme rata; ili
b) da bi se odr`avalo uredno upravljanje teritorijom; ili
c) da bi se osigurala bezbednost Sile za{titnice.
181
9.
9.2.
842
OKUPACIJA
Posebne odredbe o okupaciji
Nove kaznene
odredbe:
primena
G. IV, 65
Okupaciona sila }e objaviti svoje nove kaznene odredbe na jeziku lokalnog stanovni{tva.
843
Tribunali na
okupiranoj
teritoriji:
primena
G. IV, 64
Na osnovu gorepomenutih mera koje propi{e Okupaciona sila, tribunali na okupiranoj
teritoriji nastavi}e da funkcioni{u u pogledu
na sva kr{enja zakona koji su bili na snazi
pre okupacije.
844
Nadle`ni sudovi
G. IV, 66
U slu~ajevima kada do|e do kr{enja kaznenih odredbi koje propisuje Okupaciona sila,
onda ona optu`ene mo`e da preda svojim
propisno ustanovljenim, nepoliti~kim vojnim sudovima na dalji postupak. Ovi sudovi moraju da zasedaju na okupiranoj teritoriji.
845
Dela po~injena
pre okupacije
G. IV, 70
Stanovni{tvo ne sme biti gonjeno za dela
po~injena pre okupacije ili u vreme privremenog prekida sudske delatnosti nakon nje,
osim ako nije re~ o kr{enju ratnog prava.
846
Proporcionalnost
kazni
G. IV, 68
Kad je re~ o delima ~ija je isklju~iva namera da na{kode Okupacionoj sili, kazna mora
biti u strogoj saglasnosti s pravilom proporcionalnosti i ne sme biti prekomerna u odnosu na stvarno nanetu {tetu.
847
Smrtna kazna
G. IV, 68
Kaznene odredbe koje je donela Okupaciona sila mogu da propi{u smrtnu kaznu
samo za stanovnike progla{ene krivim za:
Dejstvo ovih kaznenih odredbi ne mo`e biti
retroaktivno.
a) {pijuna`u;
b) te{ka dela sabota`e protiv vojnih objekata Okupacione sile;
c) dela s umi{ljajem koja su dovela do smrti jednog ili vi{e lica.
Za takva dela, me|utim, morala je biti propisana smrtna kazna po zakonu va`e}em na
okupiranoj teritoriji i pre okupacije.
182
9.
9.3.
848
Krivi~ni postupak
G. IV, 71-76
OKUPACIJA
Kontrola okupacije
Krivi~ni postupak kome podle`u (slobodni
ili internirani) stanovnici okupirane teritorije mora biti analogan onome koji se primenjuje na ratne zarobljenike i identi~an onome koji se odnosi na strance-civile internirane na neokupiranoj teritoriji (vidi Poglavlje 8.4.C i 8.4.D).
Odeljak 9.3.
Kontrola nad okupacijom
Poglavlje A
Na~ela kontrole
849
Pravilo
Da bi postiglo pun efekat, pravo o okupaciji mora biti precizirano odgovaraju}im merama za njegovu primenu (npr. kategorizacija pravila slu`be) i to kako od strane Okupacione sile, tako i od strane vlasti na okupiranoj teritoriji.
850
Promene situacije
Dogod traje okupacija, situacija na okupiranoj teritoriji podlo`na je promenama kao rezultat uzajamnog pona{anja i mogu}ih akcija Okupacione sile i njenih snaga s jedne
strane, i vlasti i stanovni{tva okupirane teritorije s druge (npr. od manje-vi{e miroljubive koegzistencije do napetosti i eskalacije
nasilja koji mogu da dovedu do situacije
oru`anog sukoba).
851
Potreba za
okupacionom
politikom
Kontrolne mere se moraju prilagoditi specifi~nim promenama situacije. One mogu da
variraju u skladu sa razvojem same situacije
na okupiranoj teritoriji (i, mogu}e, oko nje).
Obema stranama (i okupatoru i okupiranome) potrebno je da imaju svoju okupacionu
politiku kako bi se kod svih anga`ovanih institucija i pojedinaca osiguralo jedinstvo delovanja i pona{anja.
Krajnji cilj obeju okupacionih politika jeste
da se obezbedi primena prava okupacije.
183
9.
9.4.
OKUPACIJA
Borbena dejstva na okupiranoj teritoriji
Poglavlje B
Mere koje primenjuje Okupaciona sila
852
Okupaciona
politika
Okupaciona politika Okupacione sile nastoja}e da u potpunosti po{tuje obaveze Okupacione sile i prava vlasti i stanovni{tva
okupirane teritorije.
853
Usmeravanje
Okupacione vlasti }e se usmeravati i upu}ivati u primenu mera kojima mogu pribe}i
samo u odre|enim okolnostima (npr. radi
njihove sopstvene bezbednosti, radi ure|enog upravljanja okupiranom teritorijom)
Poglavlje C
Mere koje primenjuju vlasti i stanovni{tvo okupirane
teritorije
854
Okupaciona
politika
Okupaciona politika vlasti na okupiranoj teritoriji ima}e za cilj da pod stalnom i strogom kontrolom dr`i pona{anje i delovanje
stanovnika okupirane teritorije prema Okupacionoj sili (npr. da bi se izbegli akti nekontrolisanog nasilja i provokacije).
855
Usmeravanje
Lokalne vlasti i stanovni{tvo okupirane teritorije bi}e usmeravano i upu}ivano u pogledu svog delovanja i pona{anja u odre|enim
oblastima (npr. saradnje sa okupacionim
vlastima na planu javne uprave i usluga, primene mera okupacionih vlasti u cilju sopstvene bezbednosti).
856
Pokreti otpora
G. III, 4
G.P. I, 43, 44
Stanovni{tvo okupirane teritorije mo`e organizovati svoje pokrete otpora. Pokreti otpora moraju ispunjavati uslove koji va`e za
oru`ane snage, tako da su i njihovi pripadnici borci. Oni stoga mogu da u~estvuju u
oru`anim dejstvima i imaju prava na status
ratnih zarobljenika.
Odeljak 9.4.
857
Pravilo
Borbena dejstva na okupiranoj teritoriji
Svako borbeno dejstvo do koga do|e na
okupiranoj teritoriji dovodi u opasnost ci-
184
9.
9.4.
OKUPACIJA
Borbena dejstva na okupiranoj teritoriji
vilno stanovni{tvo (npr. izla`e ga mogu}nosti odmazde i prisile ~ak i ako su takva dela
zabranjena ratnim pravom). Stoga na obe
strane postoji interes da se borbena dejstva i
njihova eventualna eskalacija dr`e pod kontrolom.
858
Zakon koji se
primenjuje
H. IV. R, 42
Odredbe ratnog prava kojima se ure|uje
priprema operacija, njihovo sprovo|enje i
mere koje iza toga slede tako|e se primenjuju i na borbena dejstva koja se vr{e na
okupiranoj teritoriji.
859
Posebna uputstva
koja izdaju obe
strane
Posebnim uputstvima i merama koje izdaju
kako okupacione vlasti tako i vlasti na okupiranoj teritoriji ure|iva}e se prikladno delovanje obeju njihovih snaga (npr. pravila
pona{anja kojima se pravi jasna razlika izme|u vojnih ciljeva i civilnih lica i objekata, kori{}enje pojedinih taktika i borbenih
sredstava, takti~kih pravaca i logisti~kih kanala, posebna uputstva koja se izdaju malim
jedinicama i grupama koje deluju izolovano, po{tovanje pravila proporcionalnosti).
860
Potraga za
informacijama:
otvorena
G.P. I, 46
Borci koji tragaju za informacijama na okupiranoj teritoriji, a koji pri tom ne kriju svoj
status boraca, imaju pravo na status ratnih
zarobljenika.
861
Potraga za
informacijama:
lokalni stanovnici
koji kriju status
boraca
G.P. I, 46
Borac koji je stanovnik okupirane teritorije
i koji traga za informacijama koriste}i se la`nim predstavljanjem ili to namerno ~ini na
prikriven na~in:
a) ima pravo na status ratnog zarobljenika
ako u ~asu kad bude uhva}en ne u~estvuje u aktu {pijuna`e;
b) gubi pravo na status ratnog zarobljenika i
mo`e biti tretiran kao {pijun ako u ~asu
kad bude uhva}en u~estvuje u aktu {pijuna`e.
185
9.
9.4.
862
OKUPACIJA
Borbena dejstva na okupiranoj teritoriji
Potraga za
informacijama:
nerezidenti koji
kriju status
boraca
G.P. I, 46
Borac koji nije stanovnik okupirane teritorije i koji traga za informacijama koriste}i se
la`nim predstavljanjem ili to namerno ~ini
na prikriven na~in:
a) ima pravo na status ratnog zarobljenika
ako bude uhva}en nakon {to se priklju~io
svojim oru`anim snagama;
b) gubi pravo na status ratnog zarobljenika i
mo`e biti tretiran kao {pijun ako bude
uhva}en pre nego {to se priklju~i svojim
oru`anim snagama.
186
Deo 10.
Neutralnost
Uvod
Ovaj deo se bavi onim aspektima odredbi ratnog prava koje se odnose na
neutralnost, koje su od vojne va`nosti, odnosno sa osnovama neutralnosti, kontrolom i borbenim akcijama do kojih mo`e do}i u neutralnom
prostoru.
Odeljak 10.1. Pravo neutralnosti odnose se na va`ne definicije i odgovornosti zara}enih strana i neutralnih dr`ava;
Odeljak 10.2. Posebne odredbe o neutralnosti odnose se na podru~ja
ratnih operacija, na kompetentnost neutralne dr`ave da
reguli{e pristup njenom prostoru, na uslove za privremeni pristup i interniranje oru`anih snaga zara}enih strana;
Odeljak 10.3. Kontrola neutralnosti odnose se na mere primene koje
treba da preduzme neutralna dr`ava sa jedne i zara}ene
dr`ave sa druge strane, da bi obezbedili odgovaraju}u
akciju i pona{anje zainteresovanih organa i lica;
Odeljak 10.4. Borbena dejstva na neutralnoj teritoriji odnose se na situacije koje mogu dovesti do borbena dejstva i na kontrolne mere koje treba da budu preduzete od strane neutralne dr`ave i uklju~enih zara}enih dr`ava.
187
10.
10.1.
NEUTRALNOST
Pravo neutralnosti
Odeljak 10.1. Pravo neutralnosti
Glava A Definicije
863. Neutralna dr`ava
Dr`ava koja formalno ne u~estvuje u datom
oru`anom sukobu je neutralna dr`ava.
Kada nije formalno objavljena, neutralnost
mo`e da bude rezultat fakti~kog pona{anja
dr`ave.
Na kopnu, pravo neutralnosti primenjuje se
pre svega izme|u nezara}enih dr`ava i susednih zara}enih dr`ava.
864. Neutralni prostor
H. V, 1
H. XIII, 1
Nacionalni prostor neutralne dr`ave je nepovrediv. On obuhvata:
a) teritoriju neutralne dr`ave;
b) teritorijalne vode neutralne dr`ave;
c) vazdu{ni prostor neutralne dr`ave.
865. Neutralna lica
H. V, 16-18
Dr`avljani neutralnih dr`ava su neutralna lica.
Oni mogu, na individualnoj osnovi, da se
pridru`e oru`anim snagama zara}ene strane, ali onda gube svoj neutralni status.
Glava B Odgovornost
866. Zara}ene dr`ave
H. V, 2-4
H. XIII, 2
Zara}ene strane ne smeju:
a) prodirati u neutralni prostor sa oru`anim
snagama i borbenim sredstvima;
b) prolaziti kroz neutralni prostor sa oru`anim snagama ili vojnim transportima;
c) regrutovati ili obu~avati borce na neutralnoj teritoriji;
d) uspostaviti ili koristiti, na neutralnoj teritoriji, sredstva telekomunikacije u vojne
svrhe.
188
10. NEUTRALNOST
10.2. Posebne odredbe o neutralnosti
867. Neutralne dr`ave:
obaveze
H. V, 5, 6, 9, 10
H. XIII, 25
Neutralne dr`ave moraju:
a) obezbediti po{tovanje svoje neutralnosti;
b) pona{ati se jednako prema suprotstavljenim zara}enim stranama;
c) suprotstaviti se, ako je potrebno uz upotrebu sile, bilo kojoj povredi svoje neutralnosti.
Neutralna dr`ava nije odgovorna za lica koja granicu prelaze individualna da bi slu`ili
u oru`anim snagama zara}ene strane.
868. Neutralne dr`ave:
ad hoc mere
H. V, 7-9
Neutralne dr`ave mogu:
a) zabraniti izvoz ili tranzit vojnog materijala u korist zara}ene strane;
b) zabraniti ili ograni~iti zara}enim stranama upotrebu telekomunikacija;
c) regulisati pristup neutralnom prostoru.
Ove mere se moraju jednako primenjivati
prema suprotstavljenim zara}enim stranama.
869. Neutralne dr`ave:
akcije u korist
zara}enih dr`ava
Neutralne dr`ave mogu izvesti ili omogu}iti odre|ene aktivnosti, koje nisu ratne, zara}enim stranama ili dr`avljanima zara}enih
dr`ava (npr. Sila za{titnica, ponuda saradnje
uz upotrebu vojnih i/ili civilnih sanitetskih
sredstava, dozvoliti popravak ratnih brodova u neutralnoj luci, interniranje oru`anih
snaga zara}enih dr`ava, akcije pomo}i).
Odeljak 10.2. Posebne odredbe o neutralnosti
Glava A Podru~ja ratnih operacija
870. Zone isklju~enja i
sli~na podru~ja
Neutralne dr`ave ne treba da prihvate sve
zone isklju~enja i sli~na podru~ja deklarisana kao takva od zara}enih strana.
189
10.
10.2.
NEUTRALNOST
Posebne odredbe o neutralnosti
871. Navigacija
neutralnih na
vlastiti rizik
Neutralni brodovi i vazduhoplovi izbegava}e, ~ak i iznad otvorenog mora, podru~ja
vojnih operacija, zone isklju~enja i sli~na
podru~ja.
Ukoliko oni ipak pri|u takvim podru~jima
ili u|u u njih, produ`i}e dalje na vlastiti rizik.
Glava B Pristup neutralnom prostoru uop{te
872. Pravilo
Neutralne dr`ave imaju slobodu da ograni~e
i/ili reguli{u pristup njihovoj dr`avnoj teritoriji, posebno njihovim teritorijalnim vodama i vazdu{nom prostoru, osim posebnih
pravila za tesnace, arhipela{ke vode.
873. Notifikacija
zara}enim
stranama: op{te
Op{te primenjive regulative bi}e notifikovane zara}enim stranama.
874. Notifikacija
zara}enim
stranama:
posebnosti
Regulative i ovla{}enja za posebne slu~ajeve bi}e notifikovani zainteresovanim vlastima i komandama.
Glava C Privremeni pristup neutralnom prostoru
875. Kopno: sanitetski
transporti
H. V, 14
Neutralne dr`ave mogu dozvoliti prolazak
kroz njihovu teritoriju ranjenicima i bolesnicima zara}enih strana, pod uslovom da
transport ne prevozi ni borce, ni vojni materijal.
Bi}e preduzete potrebne bezbednosne mere
i kontrola.
876. More:
teritorijalne vode
H. XIII, 10
Prolazak ratnog broda kroz teritorijalne vode neutralne dr`ave nema uticaja na njenu
neutralnost (npr. tranzit, pravac sa otvorenog mora do luke ili do unutra{njih voda i
obrnuto).
Ovakav prolazak obuhvata i uobi~ajeno
zaustavljanje prilikom plovidbe i ono dikti-
190
10. NEUTRALNOST
10.2. Posebne odredbe o neutralnosti
rano vanrednom situacijom koja ugro`ava
bezbednost broda.
877. More:
luka
H. XIII, 12-14
Ratni brodovi jedne od zara}enih strana
mogu da uplove u neutralnu luku zbog popravka, snabdevanja namirnicama i dopune
gorivom.
Zadr`avanje obi~no ne sme da bude du`e od
dvadeset~etiri ~asa, osim u slu~aju o{te}enja ili zbog lo{eg vremena.
878. More: sanitetski
brodovi
G. II, 32
G. P. I, 22, 23
Sanitetski brodovi zara}enih strana nisu obuhva}eni zabranama uvedenim ratnim brodovima u neutralnim teritorijalnim vodama
i lukama.
879. Vazduh: pravilo
Vazduhoplovi zara}enih strana moraju po{tovati ograni~enja uvedena od strane neutralne dr`ave‚ u vezi sa kori{}enjem njenog
vazdu{nog prostora i da po{tuju sva nare|enja da slete ili se spuste na vodu.
880. Vazduh:
prizemljeni vojni
vazduhoplov
Vojni vazduhoplov zara}ene strane mo`e,
ako je o{te}en, dobiti dozvolu da sleti ili se
spusti na vodu u neutralnom prostoru.
881. Vazduh:
sanitetski
vazduhoplov
G. P. I, 31
Sanitetski vazduhoplov mo`e da leti u neutralnom prostoru (i, po mogu}nosti, da sleti)
samo prema prethodnom sporazumu.
Vazduhoplovi koji lete bez dogovora u~ini}e svaki napor da se identifikuju. Mora im
biti nare|eno da slete ili se spuste na vodu
pre negu se napadnu.
Mo`e da se izvr{i pregled vazduhoplova.
Ukoliko se pregledom otkrije nemedicinska
priroda vazduhoplova, mo`e da bude zaplenjen.
Glava D Interniranje oru`anih snaga zara}enih strana
882. Pravilo
H. V, 11
Neutralne dr`ave mogu prihvatiti jedinice i
pripadnike oru`anih snaga zara}enih strana
na svoju teritoriju.
191
10.
10.2.
NEUTRALNOST
Posebne odredbe o neutralnosti
883. Borci
prihva}eni
na neutralnoj
teritoriji
H. V, 11
G. II, 15
Pripadnici oru`anih snaga zara}enih strana
prihva}eni na neutralnu teritoriju (ili prihva}eni na neutralni ratni brod ili neutralni
vojni vazduhoplov) bi}e internirani do kraja neprijateljstava.
884. Borci
zarobljeni
na neutralnoj
teritoriji
H. V, 11
Pripadnici oru`anih snaga zara}enih strana
zarobljeni na neutralnoj teritoriji bi}e internirani na isti na~in kao i oni koji su prihva}eni na neutralnu teritoriju.
885. Odbegli ratni
zarobljenici
H. V, 13
Odbegli ratni zarobljenici koji su prihva}eni na neutralnu teritoriju bi}e ostavljeni na
slobodi.
Ukoliko neutralna dr`ava toleri{e njihov
ostanak na svojoj teritoriji, mo`e im odrediti mesto boravka.
886. Ratni zarobljenici
zato~eni od
interniranih
boraca
H. V, 13
Sa ratnim zarobljenicima koji su u zarobljeni{tvu jedinica oru`anih snaga zara}enih
strana prihva}enih na neutralnoj teritoriji
postupa}e se na isti na~in kao i sa odbeglim
ratnim zarobljenicima.
887. Postupanje sa
interniranim
vojnim licima
H. V, 12
G. III, 4
Pripadnici oru`anih snaga zara}enih strana
internirani u neutralnoj dr`avi u`iva}e barem isti postupak kakav imaju ratni zarobljenici (vidi Glavu 8.2.A).
888. Transfer ratnih
zarobljenika u
neutralnu dr`avu
G. III, 109-111
Sporazumom izme|u zainteresovanih dr`ava i strana, ratni zarobljenici mogu da budu
prihva}eni i internirani na neutralnoj teritoriji (npr. ranjenici i bolesnici, zarobljenici
koji su dugo u zarobljeni{tvu).
889. Sanitetska slu`ba
H. V, 15
G. I, 4
G. II, 5
Odredbe ratnog prava koje se odnose na ranjenike, bolesnike i brodolomnike primenjuju se i na osoblje internirano u neutralnoj
dr`avi (vidi Glavu 8.2.B).
U principu, po zavr{etku neprijateljstava,
tro{kovi interniranja bi}e nadokna|eni neutralnoj dr`avi.
192
10. NEUTRALNOST
10.3. Kontrola neutralnosti
890. Civili sa pravom
na status ratnih
zarobljenika
G. III, 4
Sve dok su sme{teni u logorima, sa civilnim
licima sa pravom na status ratnih zarobljenika postupa}e se na isti na~in kao i sa interniranim pripadnicima oru`anih snaga zara}enih strana.
891. Vojni materijal
Vojni materijal interniranih jedinica i pripadnika oru`anih snaga zara}enih strana bi}e ~uvan od strane neutralne dr`ave do kraja neprijateljstava.
Odeljak 10.3. Kontrola neutralnosti
Glava A Principi kontrole
892. Pravilo
Da bi bilo u potpunosti delotvorno, pravo
neutralnosti mora da bude detaljno razra|eno i od zara}enih strana i od neutralne dr`ave kroz odgovaraju}e regulative (npr. tipa
pravila slu`be).
893. Promenjiva
situacija
Sve dok traju neprijateljstva, situacija izme|u zara}enih strana i neutralne dr`ave podlo`na je promjenama (npr. periodi kada su
neprijateljstva niskog nivoa i kao posledica
toga nema ili ima malo povreda neutralnog
prostora, periodi kada su neprijateljstva visokog nivoa sa pove}anjem broja povreda
neutralnog prostora).
894. Potreba za
politikom
neutralnosti
Mere kontrole moraju da budu prilago|ene
specifi~nim situacijama jedne i druge strane. One mogu varirati u skladu sa razvojem
sukoba.
Svakoj strani (zara}ena i neutralna) treba
politika neutralnosti da bi obezbedila jedinstvo akcije i pona{anja od svih zainteresovanih strana i oru`anih snaga.
Osnovna svrha obeju politika neutralnosti
jeste da neutralna dr`ava ostane izvan neprijateljstava.
193
10.
10.3.
NEUTRALNOST
Kontrola neutralnosti
Glava B Mere preduzete od neutralne dr`ave
895. Politika
neutralnosti
Politika neutralnosti neutralne dr`ave obezbedi}e da neutralni prostor bude po{tovan
od strane zara}enih strana, a posebno od
strane njihovih oru`anih snaga.
896. Deklaracija
neutralnosti
Pravni status neutralne dr`ave ne zahteva
formalnu deklaraciju, bilo od svoje strane ili
od strane drugih dr`ava ili strana, bilo da su
zara}ene strane ili ne.
Formalna deklaracija neutralnosti ima}e za
posledicu jedino {to }e to biti bolje poznato.
Do takve deklaracije }e do}i kada vrhovna
vlast neutralne dr`ave to smatra odgovaraju}im.
897. Pristup
neutralnom
prostoru
Pristup teritorijalnim vodama i vazdu{nom
prostoru dr`ave bi}e regulisan od strane neutralne dr`ave. Odgovaraju}e informacije
bi}e date zara}enim stranama.
898. Izvesnost za
oru`ane snage
Oru`ane snage se ne pona{aju isto u situacijama mira, neutralnosti i rata. Stoga, oni
moraju ta~no da znaju kada pravo neutralnosti po~inje, a kada prestaje da se primenjuje na njih.
Shodno tome, vrhovna vlast neutralne dr`ave treba da upozna svoje oru`ane snage sa
interno primenjivim dogovorima.
899. Fleksibilna
upotreba vojnih
sredstava
Politika neutralnosti obezbedi}e fleksibilnu
upotrebu vojnih sredstava. Njihova upotreba bi}e prilago|ena situaciji (npr. za izolovane i slu~ajne povrede neutralnog prostora: pojedina~no upozorenje i demonstracija
sile; za znatno brojnije i va`nije povrede:
op{te upozorenje i postepenu upotrebu sile).
900. Uputstva,
nare|enja
Komande grani~nih podru~ja, obalne komande, kao i komande nadle`ne za osmatranje teritorijalnih voda i vazdu{nog prostora
dr`ave dobi}e posebna uputstva i nare|enja
194
10. NEUTRALNOST
10.2. Posebne odredbe o okupaciji
za specifi~ne okolnosti (npr. vanredne situacije).
Glava C Mere preduzete od zara}ene strane
901. Politika
neutralnosti
Politika neutralnosti zara}ene strane obezbedi}e po{tovanje neutralnog prostora i, posebno, da njene oru`ane snage ne ulaze u
neutralni prostor.
902. Podaci o
granicama
Oru`ane snage zara}enih dr`ava dobi}e detaljne podatke o granicama neutralnog prostora (npr. kopno, more, vazduh).
903. Uputstva,
nare|enja
Oru`anim snagama koje se nalaze u akciji u
blizini neutralnog prostora bi}e data uputstva i nare|enja da bi izbegli povrede neutralnog prostora (npr. zabranjen pristup neutralnom prostoru, pona{anje prilikom ulaska u neutralnu teritoriju gre{kom, pona{anje kod uklju~enosti u borbenu akciju unutar neutralnog prostora, neodlo`no povla~enje iz neutralnog prostora).
Odeljak 10.4. Borbena dejstva u neutralnom prostoru
904. Pravilo
H. V, 1
H. XIII, 1, 25
Svaka borbena akcija oru`anih snaga zara}enih strana u neutralnom prostoru predstavlja povredu prava neutralnosti.
Povreda neutralnosti mo`e da bude potpuno
slu~ajna.
Da bi izbegli eskalaciju povreda i kontramere, u interesu je obeju strana da borbena
dejstva u neutralnom prostoru dr`e pod
kontrolom.
905. Primenjivo pravo
H. V, 10
H. XIII, 26
Na borbena dejstva u neutralnom prostoru
izme|u oru`anih snaga zara}enih strana i
neutralnih oru`anih snaga primenjuje se
pravo neutralnosti.
195
10.
10.2.
NEUTRALNOST
Posebne odredbe o okupaciji
Ovde formalno nema rata i stoga nema ni
odnosa prijatelj-neprijatelj.
906. Du`nost
neutralnih da
reaguju
H. V, 10
H. XIII, 26
Neutralna borbena akcija protiv oru`anih
snaga zara}enih strana u neutralnom prostoru je ne samo kompatibilna reakcija, ve} je
i zahtevana pravom o neutralnosti, kad nikakva druga sredstva ne mogu dovesti do
prestanka povrede neutralnog prostora od
zara}enih strana.
907. Du`nost
naru{ilaca da
prihvate reakciju
H. V, 10
H. XIII, 26
Zara}ena strana i njene oru`ane snage koje
naru{avaju neutralni prostor moraju da prihvate reakcije i mere neutralne dr`ave i njenih oru`anih snaga.
908. Neutralna
reakcija:
upozorenje
Prva reakcija neutralnih oru`anih snaga
protiv neposredne ili predstoje}e povrede
neutralnog prostora jeste upozorenje. Takvo
upozorenje mo`e da bude ili uop{teno ili
specifi~no.
909. Neutralna
reakcija:
proporcionalnost
Reakcija neutralnih oru`anih snaga u nameri da prekinu povrede mora uvek da bude
proporcionalna njihovoj te`ini.
910. Neutralna
reakcija:
prestanak
Reakcija neutralnih oru`anih snaga traja}e
samo dok ne prestane povreda neutralnog
prostora.
196
ANEKS 1
Posebne odredbe o specifi~nim oru`jima
Odeljak 1.
Uvod
911. Pravilo
Op{ti principi o borbenim sredstvima i njihovoj upotrebi zasnovani su na osnovnom
razlikovanju izme|u boraca i vojnih ciljeva,
sa jedne i civilnih lica i objekata, sa druge
strane.
912. Uzdr`avanje od
upotrebe
Zara}ene strane i njihove oru`ane snage uzdr`a}e se od upotrebe oru`ja:
a) koje izaziva nepotrebnu patnju;
b) koje, zbog nedostatka preciznosti ili svojih efekata, poga|a civilno stanovni{tvo i
borce bez razlikovanja;
c) ~iji su {tetni efekti izvan kontrole, u vremenu ili prostoru, onih koji ih upotrebljavaju.
913. Proporcionalnost
U pogledu upotrebe specifi~nog oru`ja, pravilo proporcionalnosti diktira:
a) da li je njihova upotreba zabranjena (vidi
Odeljak 2); ili
b) posebne uslove za dozvoljenu upotrebu
(vidi odeljak 3 do 5).
914. Primenjivost
pravila
Posebna pravila o specifi~nom oru`ju sadr`ana su u razli~itim ugovorima.
197
ANEKS 1
2. Zabrane
POSEBNE ODREDBE O SPECIFIENOM [email protected]
Me|unarodno obi~ajno pravo, koje obavezuje sve dr`ave, tako|e reguli{e upotrebu
odre|enih oru`ja.
Nisu sve dr`ave obavezane istim ugovorima. Neke su usvojile dati ugovor, ali uz dr`avna tuma~enja i/ili rezerve.
Otuda, primenjivost pojedinih pravila kojima se reguli{e upoteba specifi~nih oru`ja
mora biti proverena u svakoj situaciji
oru`anog sukoba.
915. Precizna uputstva
Vrhovna vlast svake dr`ave i svake zara}ene strane ima obavezu da izda precizna
uputstva svojim oru`anim snagama o upotrebi oru`ja.
Ova uputstva ima}e za cilj da pojasne primenjivost odre|enih pravila koja rukovode
upotrebom specifi~nih oru`ja u datoj konfliktnoj situaciji.
Odeljak 2.
Zabrane
916. Eksplozivni
projektili ispod
400 grama te`ine
Petrograd
Zabranjena je upotreba projektila ispod 400
grama te`ine, bilo da su eksplozivni ili punjeni rasprskavaju}im ili zapaljivim materijama.
917. Zrna koja se {ire
H. Dekl.
Upotreba zrna koja se spljo{te ili se lako {ire
u ljudskom telu, kao {to su projektili sa ~vrstom ko{uljicom koja potpuno ne obuhvata
jezgro ili koji imaju zareze, je zabranjena.
918. Otrov, otrovna
oru`ja
H. IV. R, 23
Zabranjena je upotreba otrova ili otrovnog
oru`ja.
919. Gasovi,
bakteriolo{ko
(biolo{ko) oru`je
G. BC
Zabranjena je upotreba slede}ih borbenih
sredstava:
a) zagu{ljivih, otrovnih i drugih gasova;
198
ANEKS 1
2. Zabrane
POSEBNE ODREDBE O SPECIFIENOM [email protected]
b) svih analognih te~nosti, materijala ili naprava;
c) bakteriolo{kih na~ina ratovanja.
920. Fragmenti koji se
ne mogu otkriti
G. CW. P. I
Upotreba bilo kojeg oru`ja ~iji je primarni
efekat da rani fragmentima koji se u ljudskom telu ne mogu otkriti iks-zracima je zabranjena.
921. Mine
iznena|enja*:
eksploziv
G. CW. P. II, 6
Zabranjena je upotreba bilo kakvih mina iznena|enja u obliku naizgled bezopasnih
prenosivih objekata koji su posebno dizajnirani i konstruisani da sadr`e eksploziv i da
izazovu eksploziju ako ih neko lice pokrene
ili im se pribli`i.
922. Mine
iznena|enja:
sa prekomernim
efektima
G. CW. P. II, 6
Zabranjena je upotreba bilo kakvih mina iznena|enja ~ija je namena da prouzrokuju
prekomerno ranjavanje ili nepotrebnu patnju.
923. Mine
iznena|enja:
zabranjeno
G. CW. P. II, 6
Zabranjena je upotreba mina iznena|enja koje su na bilo koji na~in spojene ili vezane za:
a) me|unarodno priznate za{titne ambleme,
znakove ili oznake;
b) bolesnike, ranjenike ili mrtve;
c) mesta sahrane, spaljivanja ili grobove;
d) sanitetske objekte, opremu, materijal ili
prevozna sredstva;
e) de~je igra~ke ili druge prenosive predmete ili proizvode posebno namenjene za ishranu, zdravlje, higijenu, odevanje ili
vaspitanje dece;
* Mina iznena|enja je svako sredstvo ili materijal koje je namenjeno, konstruisano ili prilago|eno za ubijanje ili ranjavanje i koje deluje neo~ekivano kad neko
lice dodirne naizgled bezopasan predmet ili mu se pribli`i, ili kad u~ini neku
naizgled bezopasnu radnju.
199
ANEKS 1 POSEBNE ODREDBE O SPECIFIENOM [email protected]
3 Mine i sli~no oru`je
f) hranu ili pi}e;
g) kuhinjsko posu|e ili aparate za doma}instvo, osim u vojnim ustanovama, vojnim
naseljima i vojnim skladi{tima;
h) predmete koji su nesumnjivo verskog karaktera;
i) istorijske spomenike, umetni~ka dela ili
svetili{ta koji su kulturno ili duhovno nasle|e naroda;
j) `ivotinje ili strvine.
Odeljak 3.
Mine i sli~no oru`je
Glava A Definicije
924. Mine
G. CW. P. II, 2
Mina je svako sredstvo postavljeno ispod
povr{ine tla ili na tlu, ili u blizini tla ili druge povr{ine, ~ija je namena da se rasprsne
ili eksplodira zbog prisustva, blizine ili kontakta sa licem ili vozilom.
925. Mine iznena|enja
G. CW. P. II, 2
Mina iznena|enja je svako sredstvo ili materijal koje je namenjeno, konstruisano ili
prilago|eno za ubijanje ili ranjavanje i koje
deluje neo~ekivano kad neko lice dodirne
naizgled bezopasan predmet ili mu se pribli`i, ili kad u~ini neku naizgled bezopasnu
radnju.
926. Druga sredstva
G. CW. P. II, 2
Druga sredstva predstavljaju municija i
sredstva postavljena ru~no, ~ija je namena
da ubijaju, ranjavaju ili nanesu {tetu i koja
se aktiviraju nakon odre|enog vremena, automatski ili daljinskom kontrolom.
927. Daljinski
postavljene mine
G. CW. P. II, 2
Daljinski postavljene mine su one mine koje su rasejane pomo}u artiljerije, raketa, minobaca~a ili sli~nih sredstava ili izba~ene iz
vazduhoplova.
200
ANEKS 1 POSEBNE ODREDBE O SPECIFIENOM [email protected]
3 Mine i sli~no oru`je
Glava B Uslovi za dozvoljenu upotrebu
928. Mine (koje nisu
rasejane sa
daljine, mine
iznena|enja,
druga sredstva
G. CW. P. II, 4
Mine koje nisu rasejane sa daljine, mine iznena|enja i druga sredstva mogu da budu
kori{}eni u naseljenim podru~jima:
a) kada su postavljene na vojni cilj ili u neposrednoj blizini vojnog cilja koji pripada neprijatelju ili je pod njegovom kontrolom;
b) kada su preduzete mere za za{titu civilnog stanovni{tva od njihovih efekata
(npr. znaci upozorenja, stra`a, izdavanje
upozorenja, postavljanje ograda).
929. Registrovanje
minskih polja,
mina, mina
iznena|enja
G. CW: P. II, 7
Bi}e registrovana mesta gde se nalaze:
a) prethodno planirana minska polja;
b) podru~ja gde su, prema prethodnom planu u velikom obimu upotrebljene mine
iznena|enja;
c) druga minska polja, mine i mine iznena|enja, kada to takti~ka situacija dozvoljava
930. Mine rasejane sa
daljine
G. CW. P. II, 5
Mine rasejane sa daljine mogu se koristiti:
a) samo unutar podru~ja
– koje je po sebi vojni cilj, ili
– u kojem se nalaze vojni ciljevi; i
b) kada njihova lokacija mo`e da bude ta~no registrovana, ili svaka mina ima ugra|en efikasan mehanizam za neutralizaciju;
c) uz prethodno dato efikasno upozorenje
civilnom stanovni{tvu, kad to takti~ka situacija dozvoljava.
201
ANEKS 1 POSEBNE ODREDBE O SPECIFIENOM [email protected]
4 Zapaljivo oru`je
Odeljak 4.
Zapaljiva oru`ja
Glava A Definicije
931. Zapaljiva oru`ja
G. CW. P. III, 1
Zapaljivo oru`je je svako oru`je ili municija ~ija je osnovna namena paljenje predmeta ili nano{enje opekotina licima delovanjem plamena, toplote ili kombinacijom
plamena i toplote koju osloba|a hemijska
reakcija supstance izba~ene na cilj.
932. Primeri
zapaljivih oru`ja
G. CW. P. III, 1
Zapaljivo oru`je mo`e biti u obliku:
933. Ne smatra se
zapaljivim
oru`jem
G. CW. P. III, 1
Zapaljivo oru`je ne obuhvata:
baca~a plamena, fugasa, raketa, ru~nih granata, mina, bombi i drugih sredstava koja
sadr`e zapaljive supstance.
a) municiju koja mo`e imati slu~ajne zapaljive efekte, na primer: svetle}a, obele`avaju}a, dimna municija ili sistemi signalizacije;
b) municiju koja je zami{ljena da kombinuje probojne, udarne ili rasprskavaju}e
efekte sa zapaljivim efektom, kao {to su
probojni projektili, rasprskavaju}e granate, eksplozivne bombe i sli~na municija
sa kombinovanim efektima, kod koje zapaljivi efekat nema prvenstvenu namenu
da nanese opekotine licima, ve} treba da
bude iskori{}ena protiv vojnih ciljeva,
kao {to su oklopna vozila, vazduhoplovi
i instalacije ili objekti.
Glava B Uslovi za dozvoljenu upotrebu
934. Zapaljiva oru`ja
(koja nisu
izba~ena iz
vazduha)
G. CW. P. III, 2
Zapaljiva oru`ja koja nisu izba~ena iz vazduha mogu se koristiti:
a) kada je vojni cilj jasno odvojen od koncentracije civila; i
202
ANEKS 1 POSEBNE ODREDBE O SPECIFIENOM [email protected]
5 Podmorske mine
b) pod uslovom da su preduzete mere predostro`nosti u cilju ograni~avanja zapaljivih efekata na vojne ciljeve, kada to
takti~ka situacija dozvoljava.
935. Zapaljiva oru`ja
izba~ena iz
vazduha
G. CW. P. III, 2
Odeljak 5.
Zapaljiva oru`ja izba~ena iz vazduha mogu
se tako koristiti samo u napadima protiv
vojnih ciljeva koji se nalaze izvan koncentracije civila*.
Podmorske mine
936. Neusidrene
automatske
kontaktne mine
H. VIII, 1
Neusidrene automatske kontaktne mine mogu se koristiti kada postaju ne{kodljive jedan sat po{to je izgubljena kontrola nad njima.
937. Usidrene
automatske
kontaktne mine
H. VIII, 1, 3
Usidrene automatske kontaktne mine mogu
se koristiti:
a) kada postaju ne{kodljive ~im su se otka~ile sa sidra;
b) kada su preduzete sve mere opreza za
bezbednost mirne plovidbe;
c) pod uslovom da su, kada takti~ka situacija dozvoljava, preduzete mere:
– da te mine postanu ne{kodljive,
– da izveste o zonama opasnosti, ~im
mine prestanu da budu pod nadzorom.
938. Torpeda
H. VIII, 1
Torpeda se mogu koristiti kada postanu ne{kodljiva ako proma{e cilj.
* Pod „koncentracijom civila“ podrazumeva se koncentracija civilnih lica, trajna
ili privremena, kakva postoji u naseljenim delovima grada i u naseljenim manjim gradovima ili selima, ili u logorima i kolonama izbeglica, ili evakuisanih
lica, ili grupama nomada (G. CW. P. III, 1).
203
ANEKS 2
Identifikacija
Odeljak 1.
Individualni identifikacioni dokumenti
Glava A Li~ne karte
939. Lica koja postaju
ratni zarobljenici:
– borci
– civilne posade na moru G. III, 17
i u vazduhu
Preporu~ene dimenzije:
6,5 x 10 cm
– lica pridru`ena
oru`anim
snagama
G. III, 4
Model: G. III, Aneks
IV.A
G. I, 40
G. II, 42
G. I, 41
Model: G. I, Aneks II
Model: G. II, Aneks
Obi~na vojna knji`ica sa
napomenom o posebnoj
sanitetskoj obuci
Model: G. P. I, Aneks I,
sl. 1
}
940. Sanitetsko osoblje:
– vojno na kopnu
– vojno na moru
– privremeno vojno na
kopnu
– stalno/privremeno
civilno
G. P. I, 18
941. Versko osoblje:
– vojno na kopnu
– vojno na moru
– stalno/privremeno
civilno
G. I, 40
G. II, 42
G. P. I, 18
205
Model: G. I, Aneks II
Model: G. II, Aneks
Model: G. P. I, Aneks I,
sl. 1
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
1 Individualna li~na dokumenta
942. Osoblje civilne za{tite
G. P. I,
66
Model: G. P. I, Aneks I,
sl. 3
943. Osoblje anga`ovano
na za{titi kulturnih
dobara
H. CP. R,
21
Model: H. CP. R, Aneks
944. Novinari na opasnim
zadacima
G. P. P, 79
Model. G. P. I, Aneks II
Glava B Identifikacione plo~ice
G. I, 16
945. Lica koja postaju
G. II, 19
ratni zarobljenici:
– borci
– civilne posade na moru
i u vazduhu
– lica pridru`ena
oru`anim snagama
Oblik: dvostruka (po
mogu}nosti) ili jedna
plo~ica
946. Vojno sanitetsko osoblje idem
947. Vojno versko osoblje
idem
Glava C Sadr`aj
948. Li~na karta,
identifikaciona
plo~ica:
minimum
sadr`ine
Po pravilu, li~na karta i identifikaciona plo~ica da}e, pored podatka o dr`avljanstvu,
li~ne podatke koje je ratni zarobljenik obavezan da da prilikom ispitivanja:
a) prezime i prva imena;
b) ~in;
c) datum ro|enja;
d) li~ni ili broj matrikule ili, ako to nije mogu}e, oznaku jednake vrednosti.
949. Li~na karta:
opcioni dodatni
podaci
U dodatku potrebnom minimumu sadr`ine,
li~na karta mo`e sadr`ati i slede}e podatke:
a) mesto ro|enja;
b) krvnu grupu;
206
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
1 Individualna li~na dokumenta
c) li~ne podatke za identifikaciju (npr. visina, boja o~iju, boja kose, drugi detalji);
d) funkcija i jedinica u kojoj slu`i.
950. Identifikaciona
plo~ica: opcioni
dodatni podaci
U dodatku potrebnom minimumu sadr`ine,
identifikaciona plo~ica mo`e sadr`ati i slede}e podatke:
a) mesto ro|enja;
b) krvnu grupu.
Glava D Preporu~eni dodatni podaci u li~noj karti
951. Potrebe nosioca
Kada je ostavljen prostor u li~noj karti (npr.
na pole|ini), neke informacije o ratnom pravu treba da budu dodate u interesu nosioca.
Pravilno pona{anje u borbi mo`e i mora se
dosti}i kroz odgovaraju}u obuku, red i disciplinu. Nema potrebe za pisanim sa`etkom pravila ratnog prava u rukama svakog
borca. Niko ne bi imao vremena da ih ~ita
kada mora da deluje ili reaguje odmah.
Sa druge strane, borcima treba, ako su zarobljeni od neprijatelja, minimum podataka o
njegovoj situaciji i pravima. Ovo mo`e da
bude sa`eto u li~noj karti.
952. Pominjanje
obaveza ratnog
zarobljenika,
kada je ispitivan
Kada je ostavljen prostor, u li~noj karti treba da stoji da je ratni zarobljenik obavezan
dati, prilikom ispitivanja, samo svoje ime,
~in, datum ro|enja i li~ni ili broj matrikule.
953. Pominjanje
du`nosti Sile koja
dr`i ratne
zarobljenike da
obavesti
zarobljenike o
njihovom
pravnom polo`aju
Kada je ostavljeno vi{e prostora, u li~noj
karti treba da stoje du`nosti logorske administracije da istaknu pun tekst @enevske
konvencije o za{titi ratnih zarobljenika iz
1949. g. kao i regulativa, nare|enja, obave{tenja i publikacija koje se odnose na ratne
zarobljenike, na jeziku ratnih zarobljenika.
207
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
2 Znaci raspoznavanja
Odeljak 2.
Znaci raspoznavanja
Glava A Uvod
954. Svrha
Znaci raspoznavanja imaju u osnovi za{titno zna~enje.
Oni treba da obezbede vidljivost lica ili
objekata koji ih nose, kao i odgovaraju}e
pravo na za{titu.
955. Znaci propisani
me|unarodnim
ugovorima
Znaci raspoznavanja propisani me|unarodnim ugovorima dogovoreni su:
a) za upotrebu {irom sveta (npr. medicinski
znak, znak civilne za{tite, znak kulturnih
dobara, znak gra|evina i instalacija koje
sadr`e opasne sile, zastava primirja);
b) regionalno (npr. znak istorijskih spomenika itd. propisan Va{ingtonskim sporazumom o za{titi umetni~kih i nau~nih institucija i istorijskih spomenika iz
1935.g.).
956. Ad hoc znaci
Znaci raspoznavanja mogu biti izabrani na
ad hoc osnovi i oni }e:
a) biti notifikovani neprijatelju (npr. za mesta bogoslu`enja, spomenike, itd. gde se
ne koristi nijedan op{te dogovoreni znak;
ili
b) biti dogovoreni izme|u suprotstavljenih
strana (npr. nebranjena mesta, demilitarizovane zone).
Glava B Kategorije
957
ili
G. I, 38
G. II, 41
G. P. I, 18
Vojna i civilna sanitetska slu`ba
Vojno versko osoblje
Civilno versko osoblje: samo civilne
medicinske slu`be i civilne za{tite.
208
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
2 Znaci raspoznavanja
958
G. I, 44
Me|unarodne organizacije
Crvenog krsta
959
G. P. I, 66
Civilna za{tita
960
H. CP. 16, 17
Ozna~ena kulturna dobra: op{ta za{tita
Osoblje za za{titu kulturnih dobara
961
H. CP. 16, 17
Ozna~ena kulturna dobra:
posebna za{tita
962
G. P. I, 56
Gra|enje instalacija koji sadr`e opasne
sile: brane, nasipi, nuklearna postrojenja
963
H. IV. R, 32
Bela zastava (zastava primirja, kori{}ena za pregovore i predaju)
964
Da bude prijavljeno
H. IV. R, 27
neprijatelju
Mesta bogoslu`enja, istorijski spomenici, muzeji, itd: kopneno ratovanje
965*
H. IX, 5
Mesta bogoslu`enja, istorijski spomenici, muzeji, itd: pomorsko ratovanje
* Ovaj znak je prakti~no zamenjen znakovima pod brojevima 960. i 961.
209
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
2 Znaci raspoznavanja
966*
Va{ington, 3
Istorijski spomenici, muzeji, itd.
967**
G. IV, Aneks 1
Sanitetske zone, zone i mesta
bezbednosti
968
Da bude dogovoreno G.P. I, 59
izme|u suprotstaG.P. I, 60
vljenih strana
Nebranjeni lokalitet
Demilitarizovana zona
Glava C Upotreba
969. Veli~ina
G.P. I, Aneks I, 3
Znak raspoznavanja bi}e onoliki koliko je
to odgovaraju}e, kada to takti~ka situacija
dozvoljava.
970. Oblik
G. P. I, Aneks I,
3, 15
Oblik dvobojnog znaka raspoznavanja bi}e
izabran tako da su povr{ine obeju boja podjednake. Unutra{nja boja koja je premalena
ne bi bila vidljiva sa odre|ene udaljenosti
(npr. crveni krst ili crveni polumesec znaka
sanitetske slu`be moraju biti dovoljno veliki unutar bele pozadine; isto se odnosi na
plavi trougao unutar narand`aste pozadine).
971. Polo`aj
G.P. I, Aneks I, 4
Znak raspoznavanja }e, kad god je mogu}e,
biti istaknut na ravnoj povr{ini ili na zastavama.
Znak }e prekrivati najve}e strane lica ili
objekata (npr. ceo stra`nji deo tela, od vrha
do dna kamiona, od povr{ine vode do vrha
korita broda.
Znak mora da stoji {to je mogu}e jasnije u
odnosu na svoju pozadinu (npr. u odnosu na
opremu broda).
* Ovaj znak je prakti~no zamenjen znakovima pod brojevima 960. i 961.
** Ovaj znak je prakti~no zamenjen znakom pod brojem 957, zbog pro{irenja
zna~enja termina „ranjenici“ i „bolesnici“.
210
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
3 Signali za raspoznavanje
972. Vidljivost iz
raznih pravaca
G. I, 42
G. II, 43
G. IV, 18
H. CP. R, 20
G. P. I, 59, 60
G. P. I, Aneks I,
4, 15, 16
Znak raspoznavanja bi}e jasno vidljiv. kada
to takti~ka situacija dozvoljava:
973. No}, smanjena
vidljivost
G. P. I, Aneks I,
3, 15, 16
No}u ili kad je vidljivost smanjena, znak raspoznavanja mo`e biti osvetljen ili iluminiran.
974. Posebne odredbe:
osoblje
G. P. I, Aneks I,
4, 15
Osoblje koje je posebno izlo`eno opasnostima borbe nosi}e, kada takti~ka situacija dozvoljava, kape i ode}u sa znakom raspoznavanja (npr. sanitetsko i versko osoblje koje
vr{i svoje du`nosti u podru~ju borbe, osoblje civilne za{tite).
975. Posebne odredbe:
sanitetski brodovi
G. II, 43
G. P. I, 23
Na sanitetskim brodovima, crveni krst ili crveni polumesec znaka sanitetske slu`be bi}e tamnije boje na beloj pozadini.
Odeljak 3.
a) iz {to je mogu}e vi{e pravaca i
b) sa {to je mogu}e ve}e udaljenosti.
Da bi se to postiglo, znak }e se koristiti i bi}e postavljen u dovoljnom broju (npr. na
stranama broda, na pramcu, krmi i palubi;
ili na pravilnim razmacima na perimetrima
sanitetske zone ili lokaliteta, velikih objekata kulture, nebranjenih lokaliteta ili demilitarizovanih zona).
Znak tako|e mo`e da bude napravljen od
materijala koji ga ~ine prepoznatljivim tehni~kim sredstvima otkrivanja (npr. fluorescentna refleksija).
Signali raspoznavanja
Glava A Uvod
976. Svrha
G. P. I, 18, 66
Signali raspoznavanja imaju za cilj da pove}aju mogu}nost identifikacije (npr. vidljivost no}u uz pomo} svetlosnog signala sanitetske slu`be, vidljivost sa ve}e daljine
pomo}u sanitetskog radarskog signala).
211
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
3 Signali za raspoznavanje
Oni su prvenstveno namenjeni za transporte
(signala za velike udaljenosti posebno za
brodove i vazduhoplove)
977. Pravilo
G. P. I, 18. 66
Signali razlikovanja su, po pravilu, dodatak
odgovaraju}im znacima raspoznavanja.
978. Privremeni
sanitetski
vazduhoplov
G.P. I, 18
G.P. I, Aneks I, 5
Privremeni sanitetski vazduhoplovi koji ne
mogu, bilo zbog nedostatka vremena ili
zbog svojih karakteristika, da budu obele`eni znakom raspoznavanja, mogu da koriste
samo signale raspoznavanja.
979. Upotreba
G. P. I, 18, 66
Signali raspoznavanja koristi}e se prema
uputstvima nadle`ne vojne ili civilne vlasti
odgovorne za odgovaraju}i znak raspoznavanja.
Glava B Sanitetski svetlosni signal raspoznavanja
980. Definicija
G.P. I, Aneks I, 6
Sanitetski svetlosni signal raspoznavanja
sastoji se od trep}u}eg plavog svetla.
Preporu~ena plava boja se dobija kori{}enjem, kao trihromatskih koordinata:
zelena granica
y = 0,065 + 0,805x
bela granica
y = 0,400 – x
ljubi~asta granica y = 0,133 + 0,600y
Frekvencija trep}u}eg svetla bi}e izme|u
60 i 100 treptaja u minutu.
981. Upotreba
G.P. I, Aneks I, 6
Sanitetski svetlosni signal raspoznavanja
bi}e jasno vidljiv, kada takti~ka situacija
dozvoli, iz onoliko pravaca i sa onolike udaljenosti koliko je to mogu}e (npr. jedan ili
vi{e signala uokolo, signal na {to ve}oj visini iznad korita broda).
Glava C Sanitetski radio signal raspoznavanja
982. Definicija
G.P. I, Aneks I, 7
Sanitetski radio signal raspoznavanja sastoji se od prioritetnog signala raspoznavanja,
212
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
3 Signali za raspoznavanje
koji slede radio-telefonske ili radio-telegrafske poruke, emitovani u skladu sa ~lanom 40, Odeljak II, Radio regulativa (dodatak Me|unarodnoj konvenciji o telekomunikacijama).
983. Sanitetski
transporti: pravilo
Po pravilu, prioritetni radio signal raspoznavanja sanitetskih transporta je „MEDICAL“.
984. Sanitetski
transporti: obalni
brodovi za
spasavanje
Obalni brodovi za spasavanje koriste kao
prioritetni radio signal raspoznavanja „RESCUE CRAFT“ (umesto „MEDICAL“).
Glava D Sanitetski radarski signal raspoznavanja
985. Preporuka
G.P. I, Aneks I, 8
Sanitetski brod i vazduhoplov treba da budu
opremljeni radarskim predajnikom koji
emituje signale da bi bio identifikovan od
strane drugih brodova ili vazduhoplova i zemaljskih stanica opremljenih radarom.
986. Sanitetski
brodovi
Sanitetski brodovi koristi}e radarski signal
koji se sastoji od grupe „YYY“ koji sledi
pozivni znak ili drugo prepoznatljivo sredstvo identifikacije broda, u skladu sa ~lanom 40, Odeljak II, Radio regulativa (dodatak Me|unarodnoj konvenciji o telekomunikacijama) i Glavom XIV, stav 5, Me|unarodnog kodeksa o signalima (Me|uvladina
pomorska konsultativna organizacija).
987. Sanitetski
vazduhoplov
G.P. I, Aneks I, 8
Sanitetski vazduhoplovi koristi}e Sistem
sekundarnog osmatra~kog radara (SSR) u
skladu sa Aneksom 10 Konvencije o me|unarodnom civilnom vazduhoplovstvu iz
^ikaga 1944, koji se periodi~no a`urira.
Glava E Sanitetski podvodni akusti~ni signal raspoznavanja
988. Preporuka
Sanitetski brodovi treba da imaju opremu za
emitovanje podvodnih signala koji omogu}avaju podmornicama da ih identifikuju.
213
ANEKS 2 IDENTIFIKACIJA
3 Signali za raspoznavanje
989. Definicija
Sanitetski podvodni akusti~ni signal raspoznavanja sastoji se od grupe „YYY“, koji
sledi pozivni znak ili drugo prepoznatljivo
sredstvo identifikacije broda, emitovano
Morzeovom azbukom na odgovaraju}oj
akusti~koj frekvenciji (npr. 5 kHz), u skladu
sa Glavom XIV, stav 6, Me|unarodnog kodeksa o signalima (Me|uvladina pomorska
konsultativna organizacija).
Glava F Drugi signali
990. Me|unarodno
priznati znaci
G. P. I, Aneks I,
10, 11
Sanitetske jedinice i transporti mogu upotrebljavati {ifre i signale koje su utvrdile:
a) Me|unarodna unija za telekomunikacije;
b) Me|unarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo;
c) Me|uvladina pomorska konsultativna organizacija.
[ifre i signali }e se upotrebljavati u skladu
sa standardima, praksom i postupkom koje
su ustanovile te organizacije.
991. Ad hoc signali:
pravilo
[to se ti~e znakova raspoznavanja, zara}ene
strane mogu da se dogovore o upotrebi drugih znakova raspoznavanja.
992. Ad hoc signali:
civilna za{tita
G. P. I, 66
Signali raspoznavanja za identifikaciju civilne za{tite, posebno dogovoreni izme|u zara}enih strana, bi}e upotrebljavani kao dodatak znaku raspoznavanja civilne za{tite.
214
Indeks
Brojke se odnose na poglavlja u Priru~niku.
A
Akcija: vidi pona{anje u akciji
B
Bela zastava (zastava primirja) 488, 540, 963
Borbena sredstva: vidi oru`je
Borci
– osnovni pojmovi 47-50
– kontrola oru`anog sukoba 210
– razlikovanje od civilnih lica i objekata 387
Brane: vidi gra|evine koje sadr`e opasne sile
C
Centralna slu`ba tra`enja
– uop{te 157, 182, 244, 246
– posebne funkcije 650, 685, 725
Civilna lica
– osnovni pojmovi 51-54
– u slu~aju sumnje 52
215
INDEKS
– kontrola oru`anog sukoba 208
– razlikovanje od boraca i vojnih ciljeva 387
– predostro`nosti 345, 346
– principi izvo|enja operacija 385-390
– principi borbe 454-456
Civilni objekti
– osnovni pojmovi 57-59
– u slu~aju sumnje 59
– kontrola oru`anog sukoba 209
– razlikovanje od vojnih ciljeva 387
– predostro`nosti 345, 346
– principi izvo|enja operacija 385-390
– principi borbe 454-456
Civilni poslovi
– organizaciona odgovornost 316-325
– odlu~ivanje 375-378
– izvo|enje operacija 425-427
– borba 491-495
– posle borbe 549-552
– vr{enje transporta 566-569
– pozadinska podru~ja 755-774
– okupirana teritorija 807-839
Civilna za{tita
– osnovni pojmovi 62, 85-95
– kontrola oru`anog sukoba 159, 212, 219, 220, 223, 224
– komandna odgovornost 309, 321
– izvo|enje operacija 391, 407, 415-417, 427
– pona{anje u borbi 474-476, 493
– pozadinska podru~ja 758, 759
– okupacija 817
D
Demilitarizovane zone
– osnovni pojmovi 61, 112-116
– kontrola oru`anog sukoba 159, 179, 219, 220, 222-224
– komandna odgovornost 309
– izvo|enje operacija 391, 407, 415-424, 427
– pona{anje u borbi 474, 476, 480-482
– pozadinska podru~ja 758-760
216
INDEKS
E
Eskalacija oru`anog sukoba: vidi oru`ani sukob: razvoj
Evakuacija
– ratni zarobljenici 570-580
– ranjenici, bolesnici, brodolomnici 581-587
– mrtvi 588-593
– neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje 594-597
– neprijateljsko vojno versko osoblje 598, 599
– neprijateljski vojni objekti 600-604
G
Gra|evine i instalacije koje sadr`e opasne sile
– op{ti pojmovi 62, 107-111
– kontrola oru`anog sukoba 159, 219, 220, 223, 224, 227
– komandna odgovornost 309, 323
– izvo|enje operacija 391, 407, 415-417, 427
– pona{anje u borbi 474, 476
– pozadinska podru~ja 758, 759
I
Identifikacija: li~ni dokumenti
– li~ne karte 163, 939-944, 948, 949, 951-953
– identifikacione plo~ice 164, 945-948, 950
Identifikacija: signali za raspoznavanje
– sanitetska slu`ba 75
– civilna za{tita 92
– op{te detaljne odredbe 976-992
Identifikacija: znaci raspoznavanja
– sanitetska slu`ba 73, 74, 957
– civilna za{tita 91, 959
– kulturna dobra 103-105, 960, 961
– gra|evine koje sadr`e opasne sile 109, 962
– demilitarizovane zone 116, 918
– nebranjena mesta 423, 968
– op{te detaljne odredbe 954-975
217
INDEKS
Improvizovana akcija: vidi vremenski faktor
Imunitet: vidi oduzimanje imuniteta obele`enim objektima kulture
Informacije o licima: sakupljanje i prenos
– ratni zarobljenici 577-580, 682-685, 726, 727
– ranjenici, bolesnici 510, 587, 732
– mrtvi 511, 513-516, 518, 588-593, 733, 736-739
– Nacionalni biro za obave{tenja 157, 580, 587, 591, 592, 601, 725, 726,
733, 737, 739
– Slu`ba za registraciju grobova 158, 590, 593, 725, 736, 738
– Centralna slu`ba tra`enja 244, 685, 725
– Sila za{titnica 239-243, 725, 790, 794
– Me|unarodni komitet Crvenog krsta 242, 243, 725
– krivi~no gonjenje ratnih zarobljenika 790
Izvo|enje operacija
– izvo|enje operacija uop{te 385, 427
– izvo|enje napada 428-438
– izvo|enje odbrane 439-447
– pokreti i lokacije 448-453
K
Kaznena regulativa
– kr{enja ratnog prava 775-780
– sudski postupak 781-784
– gonjenje ratnih zarobljenika 785-797
– gonjenje stranih dr`avljana 798-799
– okupacija 840-848
Komandna odgovornost
– op{ta odgovornost 263-273
– obuka iz ratnog prava 274-296
– organizacija 297-325
– posebne okolnosti 326-334
Kontrola izvr{enja nare|enja 379-384
Kontrola neutralnosti 892-903
Kontrola okupacije 849-856
Kontrola oru`anog sukoba
– razvoj sukoba 129-144
218
INDEKS
– pripremne mere u vreme mira 145-166
– kontrola za vreme oru`anog sukoba 167-253
– mere nakon oru`anog sukoba 254-262
Kr{enja ratnog prava: vidi kaznene regulative
Kulturna dobra i mesta bogoslu`enja: uop{te
– op{ti pojmovi 62, 96, 97
– kontrola oru`anog sukoba 159, 219, 220, 223, 224
– komandna odgovornost 309, 322
– izvo|enje operacija 391, 415-417, 427
– pona{anje u borbi 474. 476
– pozadinska podru~ja 758-759
Kulturna dobra: obele`ena
– op{ti pojmovi 62, 98-106
– kontrola oru`anog sukoba 159, 160, 212, 219-221, 223-226, 259
– komandna odgovornost 309, 322
– izvo|enje operacija 391, 407, 415-424, 427, 437, 447, 453
– pona{anje u borbi 474-478, 480-482, 493
– pozadinska podru~ja 758-760
– okupacija 818
L
Logori ratnih zarobljenika
– mesto interniranja 669-672
– uslovi u logorima 673-681
– sme{taj 686-690
– red i zakon 691-699
– disciplina 700-704
– snabdevanje 705
– sanitetska slu`ba 706-708
– verska slu`ba 709-710
M
Me|unarodni komitet Crvenog krsta
– uop{teno 157, 242-244, 246
– posebne funkcije 541, 649, 650, 699, 719, 725, 790
Mine: vidi oru`je
219
INDEKS
Mrtvi
– op{ti pojmovi 127
– kontrola oru`anog sukoba 230, 261, 262
– tra`enje 483-485
– zarobljavanje
– evakuacija 588-593
– pozadinska podru~ja 733-739
Multinacionalne snage i problemi 313-315
N
Nacionalni biro za obave{tenja
– uop{teno 157, 158, 182
– posebne funkcije 580, 587, 591, 592, 601, 650, 725, 726, 727, 733,
737, 739
Nacionalna dru{tva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 161, 830
Napad
– izvo|enje operacija uop{te 385-427
– izvo|enje napada 428-438
Nasipi: vidi gra|evine koje sadr`e opasne sile
Nebranjena mesta
– izvo|enje operacija 391, 407, 419-424, 427
– pona{anje u borbi 480-482
Neutralnost
– pravo neutralnosti 863-869
– posebne odredbe o neutralnosti 870-891
– kontrola neutralnosti 892-903
– borbena dejstva u neutralnom prostoru 904-910
Notifikacija neprijatelju
– uop{teno 180
– izme|u suprotstavljenih oru`anih snaga 419, 538
– sanitetski transport 623, 624, 629, 633
Nuklearne elektrane: vidi gra|evine koje sadr`e opasne sile
220
INDEKS
O
Obave{tajni podaci
– sakupljanje podataka 338-344
– zavaravanje 400-410
Odbrana
– izvo|enje operacija uop{te 385-427
– izvo|enje odbrana 439-447
Odluka: vidi vr{enje komande
Odredbe koje se odnose na ljudska prava: vidi osnovna za{tita
Oduzimanje imuniteta obele`enim kulturnim dobrima
– status 225, 226
– napad 437
– odbrana 447
– pokreti i lokacije 453
– borba 477
Okolnosti: koje vladaju u to vreme
– humanitarna pitanja 347, 348
– vojna pitanja 347, 349
Okolnosti: posebne
– uop{te 176, 177
– ratovanje izme|u nejednakih snaga 326, 329
– dejstvo u neuobi~ajenom okru`enju 330, 331
– neuobi~ajene okolnosti za snabdevanje i evakuaciju 332-334
Okupacija
– pravo okupaciji 800-806
– posebne odredbe o okupaciji 807-848
– kontrola okupacije 849-856
– borbena dejstva na okupiranoj teritoriji 857-862
Opasne sile: vidi gra|evine koje sadr`e opasne sile
Organizacija
– organizacioni principi 297-299
– operativni i geografski kontekst 300-308
– posebno za{ti}ena lica i objekti 309-312
– multinacionalne snage i problemi 313-315
– saradnja sa civilnim vlastima 316-325
221
INDEKS
Oru`ane snage
– definicija 36
– organizacija 37
– deca 38
– neprijateljski dr`avljani 39
– odgovornost strani u sukobu 40
– disciplina 41
Oru`ani sukob: kategorije
– me|unarodni 5
– neme|unarodni 30-35
Oru`ani sukob: razvoj
– po~etak oru`anog sukoba 129, 130
– eskalacija oru`anog sukoba 131-140
– smirivanje i kraj oru`anog sukoba 141-144
Oru`je i borbena sredstva uop{te
– utvr|ivanje primenjivosti prava 171
– izbor oru`ja 393
– op{te zabrane 394
Oru`je: specifi~no
– uvod 395, 911-915
– zabrane 916-923
– mine i sli~no oru`je 924-930
– zapaljivo oru`je 931-935
– podmorske mine 936-938
– uklanjanje mina od strane ratnih zarobljenika 500, 715
Oru`je: za vlastitu za{titu
– sanitetska slu`ba 76
– civilna za{tita 93
– objekti kulture 106
– gra|evine koje sadr`e opasne sile 111
Osnovna za{tita 184-207
– uop{teno 184-186
– postupanje sa licima 187-201
– sudski postupak 202-204
– objekti 205-207
Osnovni pojmovi
– ratno pravo i oru`ane snage 1-46
– osnovne kategorije lica i objekata 47-59
222
INDEKS
– posebno za{ti}ena lica i objekti 60-116
– `rtve rata 117-128
P
Perfidija: vidi zavaravanje
Podru~ja pod fizi~kom kontrolom
– ispunjavanje uslova za neme|unarodni oru`ani sukob (Dopunski protokol II) 34
– zona isklju~enja 411-414, 471-473
– prelet sanitetskog vazduhoplova 628-635
Pokreti 448-453
Pona{anje u akciji
– borba 454-495
– zarobljena lica i objekti 496-532
– neneprijateljski kontakti sa neprijateljem 533-544
– mere nakon sukoba 545-552
Posebne okolnosti: vidi okolnosti
Posebno za{ti}ena lica i objekti: kategorije
– vidi vojna sanitetska slu`ba
– vidi civilna sanitetska slu`ba
– vidi versko osoblje i objekti
– vidi civilna za{tita
– vidi objekti kulture i mesta bogoslu`enja uop{te
– vidi obele`ene objekte kulture
– vidi gra|evine i instalacije koje sadr`e opasne sile
– vidi demilitarizovane zone
Posebno za{ti}ena lica i objekti: uop{teno
– op{ti pojmovi 60-62
– kontrola oru`anog sukoba 159, 212, 219, 220, 223, 224
– komandna odgovornost 309
– izvo|enje operacija 391, 415-417, 427
– pona{anje u borbi 474-476, 478, 493
– pozadinska podru~ja 758, 759
Posrednici
– Sila za{titnica 239-242
– Me|unarodni komitet Crvenog krsta 242, 243, 246
– Centralna slu`ba tra`enja 244
223
INDEKS
– UNESKO 245, 246
– vojna sredstva Ujedinjenih nacija 247, 248
Postupanje sa zarobljenim licima i objektima u pozadini
– ratni zarobljenici 663-727
– ranjenici i bolesnici 728-732
– mrtvi 733-739
– neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje 740-745
– neprijateljsko vojno versko osoblje 746-748
– neprijateljski vojni objekti 749-754
Potrebne informacije (vidi tako|e sakupljanje informacija)
– ratovanje izme|u nejednakih snaga 327
– izvo|enje operacija 391, 392, 415, 416
Pozadinska podru~ja
– logisti~ke baze 636-662
– postupanje sa zarobljenim licima i objektima 663-754
– civilni poslovi 755-774
– kaznena regulativa 775-799
Pravila slu`be
– kontrola oru`anog sukoba
– komandna odgovornost 268, 326, 328
– vr{enje komande 373
– izvo|enje operacija 389, 413
– okupacija 849
– neutralnost 892
Predostro`nosti
– pripremne mere u vreme mira 145-166
– dono{enje odluka 365
– izvo|enje napada 428-438
– izvo|enje odbrane 439-447
– borba 454-482, 533, 534
Proporcionalnost
– izvo|enje operacija 389
– neutralnost 909
– oru`je 913
R
Ranjenici, bolesnici, brodolomnici
– op{ti pojmovi 123-126
224
INDEKS
– status 229
– tra`enje 483-486
– zarobljavanje 487-490
– kada su zarobljeni 504-510
– evakuacija 581-587
– postupanje u pozadinskim podru~jima 728-732
Ratna lukavstva ili stratageme: vidi zavaravanje
Ratni plen: vidi zarobljeni neprijateljski objekti
– vidi ratni zarobljenici
– vidi ranjenici, bolesnici, brodolomnici
– vidi mrtvi
Ratni zarobljenici: uop{teno
– op{ti pojmovi 117-122
– kontrola oru`anog sukoba 228
– zarobljavanje 487-490
– prilikom zarobljavanja 496-503
– razoru`avanje, pretres 498, 499
– evakuacija 570-580
– ispitivanje 576
– opasni poslovi, uklanjanje mina 500, 715
– postupanje u pozadini 663-727
Ratno pravo
– obi~ajno pravo 2
– ugovorno pravo 2
– de Martensova klauzula 4
– pravo ha{kog tipa 8
– pravo `enevskog tipa 9
– pravo me{ovitog tipa 10
– obuka iz ratnog prava 274-296
Represalije 231-237
S
Sakupljanje informacija (vidi tako|e i potrebne informacije)
– dozvoljeno 338, 339
– ograni~eno 340-343
– zabranjeno 344
– ispitivanje ratnih zarobljenika 576
225
INDEKS
Sanitetska slu`ba: civilna
– op{ti pojmovi 62, 78-80
– kontrola oru`anog sukoba 159, 179, 180, 183, 212-220, 222-224
– komandna odgovornost 309, 318-320
– vr{enje komande 344
– izvo|enje operacija 391, 407, 410, 415-424, 427
– pona{anje u borbi 459, 474-476, 478, 479-482, 493, 551
– transport 562-565, 567, 615-635
– pozadinska podru~ja 645-647, 758-760
– okupacija 815
Sanitetska slu`ba: vojna
– op{ti pojmovi 61, 63-77
– kontrola oru`anog sukoba 159, 179, 180, 183, 212-220, 222-224
– komandna odgovornost 309, 318-320
– vr{enje komande 344
– izvo|enje operacija 391, 407, 410, 415-424, 427
– pona{anje u borbi 459, 474-476, 478, 479-482, 493, 519-522, 527-531
– transport 537, 562-565, 578, 583, 594-597, 602, 603, 610-612, 615635
– pozadinska podru~ja 645-647, 657-662, 706-708, 740-745, 751-753,
759, 760
– neutralnost 878-881, 889
Signali raspoznavanja: vidi identifikacija
Sile za{titnice
– uop{teno 182, 239-242
– posebne funkcije 541, 649, 650, 676, 699, 719, 725, 790, 794, 841
Slu`ba za registraciju grobova
– uop{teno 158, 182
– posebne funkcije 590, 593, 650, 725, 736, 738
Snabdevanje
– principi snabdevanja 605, 609
– sanitetsko snabdevanje 610-612
– snabdevanja verskim predmetima 613, 614
Sporazumi: posebni
– uop{te, 26, 179
– izme|u suprotstavljenih zara}enih strana 418, 542-544
– sanitetski transporti 630-633
226
INDEKS
Status ratnog zarobljenika: pravo na
– zarobljeni borci 117
– privremeno vojno sanitetsko osoblje 118
– u~esnici u masovnom ustanku („levée en masse“) 119
– lica pridru`ena oru`anim snagama 120
– civilne posade na moru i u vazduhu 121
Stratageme ili ratna lukavstva: vidi zavaravanje
T
Takti~ka situacija
– okolnosti koje vladaju u to vreme 347
– humanitarna pitanja 348
– vojna pitanja 349
– uslovljenost takti~kom situacijom 350-351
Transport
– vr{enje transporta 553-569
– evakuacija zarobljenih lica i objekata 570-604
– snabdevanje 605-614
– sanitetski transport 615-635
U
UNESKO (Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu)
160, 245, 246
V
Verska slu`ba
– op{ti pojmovi 81-84
– status 212, 219, 223, 224
Versko osoblje i objekti
– op{ti pojmovi 61, 62, 81-84
– kontrola oru`anog sukoba 159, 212, 219, 224
– komandna odgovornost 309
– izvo|enje operacija 391, 415-417, 427
– pona{anje u borbi 459, 474, 475, 493, 523-525, 532
– transport 598, 599, 613, 614
– pozadinska podru~ja 648, 709, 710, 746-748, 754, 758, 759
227
INDEKS
Vojni ciljevi
– op{ti pojmovi 55, 56
– kontrola oru`anog sukoba 211
– razlikovanje od civilnih lica i objekata 387
Vojna potreba
– elementi za dono{enje odluka 352-355, 366
– obele`eni objekti kulture 225, 226, 437, 447, 453, 477
Vojna sredstva Ujedinjenih nacija 247, 248
Vremenski faktor kod dono{enja odluka 356-358
Vr{enje komande
– zadatak 335-337
– elementi za dono{enje odluka 338-355
– odlu~ivanje 356-378
– kontrola izvr{enja zadatka 379-384
Z
Zapaljiva oru`ja: vidi oru`ja
Zarobljavanje neprijateljskog vojnog osoblja 487-490
Zarobljena lica i objekti
– neprijateljski borci (ratni zarobljenici) 496-530
– ranjenici, bolesnici, brodolomnici 504-510
– mrtvi 511-518
– neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje 519-522
– neprijateljsko vojno versko osoblje 523-525
– neprijateljski vojni objekti 526-532
Zarobljeni neprijateljski vojni objekti
– zarobljavanje 526-532
– evakuacija 600-604
– postupak u pozadinskim podru~jima 749-754
Zarobljeno neprijateljsko vojno sanitetsko osoblje
– zarobljavanje 519-522
– evakuacija 594-597
– postupak u pozadinskim podru~jima 740-745
Zarobljeno neprijateljsko vojno versko osoblje
– zarobljavanje 523-525
– evakuacija 598, 599
228
INDEKS
– postupak u pozadinskim podru~jima 746-748
Zastava primirja: vidi bela zastava
Zavaravanje
– dozvoljeno 400-402
– ograni~eno 403-404
– zabranjeno 405-410
Zone dodira 630
Zone isklju~enja
– izvo|enje operacija 411-414
– pona{anje u borbi 471-473
Znaci raspoznavanja: vidi identifikacija
229
Ratno pravo
Rezime za komandante
Uvod
Svaka dr`ava je obavezna da po{tuje i da obezbedi po{tovanje za ratno
pravo u svim okolnostima.
Unutar oru`anih snaga postoji du`nost svakog komandanta da obezbedi
detaljnu primenu ratnog prava u delokrugu svoje odgovornosti.
Rezime za komandante sadr`i, bez pozivanja na me|unarodne ugovore i
konvencije, {ta bi komandant koji ima takti~ki zadatak koji mora da izvr{i trebalo da zna i da radi. Rezime se mo`e koristiti i za obuku i za akciju.
Deo 1.
Osnovni pojmovi
1
Ratno pravo
Ratno pravo sadr`i me|unarodna pravila o
vo|enju rata i o za{titi `rtava rata
2
Borci
Pripadnici oru`anih snaga (osim sanitetskog
i verskog osoblja) su borci.
Oni se razlikuju po svojim uniformama ili
po utvr|enom prepoznatljivom znaku za
raspoznavanje ili makar otvorenim no{enjem oru`ja.
3
Ratni zarobljenici
Borci koje zarobi neprijatelj su ratni zarobljenici
4
Vojni ciljevi
Vojni ciljevi uklju~uju borce, vojne instalacije i transporte, polo`aje, takti~ki zna~ajne
ta~ke na terenu.
1
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
5
Civilna lica
Civilna lica su ona koja ne pripadaju oru`anim snagama
6
Civilni objekti
Civilni objekti su oni objekti koji se ne koriste za vojne svrhe.
7
Posebno
za{ti}ena lica i
objekti
Ratno pravo obezbe|uje posebnu za{titu
posebnim kategorijama lica i objekata. Osobeni znaci ~ine posebno za{ti}ena lica i
objekte prepoznatljivim
ili
Vojna i civilna zdravstvena slu`ba
Vojno versko osoblje
Civilno versko osoblje: samo civilne zdravstvene slu`be i civilne za{tite
Civilna za{tita
Obele`ena kulturna dobra: op{ta za{tita
Osoblje za za{titu objekata kulture
Obele`eni objekti kulture: posebna za{tita
Gra|evine i instalacije koje sadr`e opasne
sile: brane, nasipi, nuklearne elektrane
2
RATNO PRAVO
2.
REZIME ZA KOMANDANTE
Kontrola oru`anog sukoba
8
Borci
Borci mogu da direktno u~estvuju u neprijateljstvima. Borci se mogu napadati
9
Vojni ciljevi
Vojni ciljevi se mogu napadati.
10
Civilna lica
Civilna lica ne mogu da direktno u~estvuju
u neprijateljstvima.
Civilna lica se ne mogu napadati, osim ako
direktno u~estvuju u neprijateljstvima
11
Civilni objekti
Civilni objekti se ne mogu napadati, osim
ako postanu vojni ciljevi.
12
Posebno
za{ti}ena lica
Posebno za{ti}ena lica ne mogu direktno
u~estvovati u neprijateljstvima i ne mogu se
napadati.
Njima }e se dozvoliti da izvr{avaju svoje
zadatke kad to dopu{ta takti~ka situacija
13
Posebno za{ti}eni
i objekti:
pravilo
Posebno za{ti}eni objekti ne mogu postati
vojni ciljevi i ne mogu se napadati.
14
Posebno za{ti}eni
objekti: obele`eni
objekti kulture
Obele`eni objekti kulture mogu izgubiti
imunitet u slu~aju imperativne vojne potrebe.
Objekti kulture pod posebnom za{titom gube imunitet ako to zahteva neizbe`na vojna
potreba, {to utvr|uje najmanje komandant
divizije.
15
Humani tretman
Civilna lica, ratni zarobljenici i zadr`ano
vojno sanitetsko i versko osoblje se mora
po{tovati i tretirati humano
16
Ranjenici,
brodolomnici
O ranjenicima i brodolomnicima se mora
brinuti u skladu sa stanjem njihovog zdravlja
17
Taoci
Uzimanje talaca je zabranjeno
3
RATNO PRAVO
18
3.
Razaranje, plja~ka
REZIME ZA KOMANDANTE
Razaranje koje nije opravdano zadatkom i
plja~ka su zabranjeni.
Komandna odgovornost
Odeljak 3. 1. Op{ta odgovornost
19
Po{tovanje za
ratno pravo
Po{tovanje za ratno pravo je pitanje reda i
discipline. Sam komandant obezbe|uje da
su njegovi pot~injeni svesni svojih obaveza
po ratnom pravu i da ih po{tuju
20
Povrede ratnog
prava
Komandant obezbe|uje da povrede ratnog
prava prestanu i osigurava da se preduzimaju disciplinske i krivi~ne mere.
Odeljak 3. 2. Obuka iz ratnog prava
21
Odgovornost
Komandant je odgovoran za obuku iz ratnog prava
22
Integracija u
redovne aktivnosti
Obuka iz ratnog prava mora da bude integrisana u redovne vojne aktivnosti
23
Instruktor za
ratno pravo
Pretpostavljeni je redovan instruktor svojim
pot~injenima za obuku iz ratnog prava.
Odeljak 3. 3. Organizacija
24
Odgovornost
Komandant odre|uje nadle`nosti i odgovornosti svojih pot~injenih u pogledu primene
ratnog prava
25
Sanitetska slu`ba
Komandant organizuje i koordini{e upotrebu (uklju~uju}i vidljivost, maskiranje) osobenog znaka i signala sanitetske slu`be i
upotrebe oru`je sanitetskog osoblja
26
Saradnja sa
civilnim vlastima
Komandant organizuje saradnju sa civilnim
vlastima, posebno odre|ivanjem nadle`nosti za saradnju i utvr|ivanjem prioriteta.
4
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
Odeljak 3. 4. Posebne okolnosti
27
Ratovanje izme|u
razli~itih snaga
U slu~aju borbe izme|u razli~itih snaga,
pretpostavljeni komandant prikuplja neophodne informacije o neprijatelju da bi dao
odgovaraju}a uputstva za akciju i pona{anje
svojih pot~injenih
28
Neuobi~ajena
okolina i
rastojanja
Komandant izdaje odgovaraju}a uputstva
za jedinice koje deluju u izolaciji ili vrlo daleko od svojih logisti~kih baza.
4.
Izvr{avanje komandovanja
Odeljak 4. 1. Zadatak
29
Redovni postupak
komandovanja
Izvr{avanje komandovanja po~inje zadatkom i prati redovne postupke komandovanja
30
Po{tovanje
Zadatak mora da se po{tuje i izvr{i.
Odeljak 4. 2. Elementi dono{enja odluke
31
Tra`enje
informacija
U svom prikupljanju informacija, komandant uklju~uje prirodu i lokaciju sanitetskih
ustanova, objekata kulture, brana, nasipa i
nuklearnih elektri~nih centrala, i koncentraciju civilnih lica.
Prikupljanje informacija u uniformi ili bez
preru{avanja koje prikriva status borca je
zakonito.
[pijuni mogu da se koriste, ali oni nemaju
prava na status ratnog zarobljenika
32
Ograni~eno
prikupljanje
informacija:
neprijateljski
borci
Neprijateljski borci se mogu ispitivati, ali
oni su obavezni samo da daju informacije o
svojoj li~noj identifikaciji.
5
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
33
Ograni~eno
prikupljanje
informacija:
neprijateljski
civili
Neprijateljska civilna lica ne mogu biti prinu|ivana da daju informacije.
34
Zabranjeno
prikupljanje
informacija:
sanitetski
transporti
Sanitetski transporti se ne mogu koristiti za
prikupljanje ili prenos obave{tajnih podataka.
35
Predostro`nost
Komandant razmatra sve mere predostro`nosti, da bi izbegao i, makar, smanjio civilne gubitke i o{te}enja
36
Takti~ka situacija
Posebna akcija i aktivnost mo e zavisiti od
konkretne taktièke situacije. One se moraju
odvijati onda, iè m ili u onoj meri u kojoj to
dopušta sam zadatak.
37
Vojna potreba
Na vojnu potrebu se mo`e pozvati samo
onoliko i u obimu koji dopu{ta ratno pravo.
Vojna potreba opravdava samo one mere
koje su neizbe`ne za izvr{avanje zadatka.
Odeljak 4. 3. Dono{enje odluke
38
Procena
U svojoj proceni komandant razmatra mogu}e efekte svoje neprijateljske akcije na civilna lica i objekte uop{te i posebno na za{ti}ena lica i objekte
39
Odluka
Komandant }e izabrati re{enje koje bi izazvalo najmanje civilne gubitke i o{te}enja
40
Zadaci
pot~injenima
Pot~injenima se daju zadaci koje oni mogu
da izvr{e u skladu sa ratnim pravom.
Odeljak 4. 4. Kontrola izvr{enja
41
Cilj
Kroz kontrolu, komandant obezbe|uje da
njegovi pot~injeni izvr{avaju svoje zadatke
6
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
uz istovremeno po{tovanje i osiguranje po{tovanja za ratno pravo
42
5.
Prilago|avanje
Kontrola podrazumeva prilago|avanje tokom akcije da bi se smanjili civilni gubici,
kad to zadatak dozvoljava.
Vo|enje operacija
Odeljak 5. 1. Vo|enje operacija uop{te
43
Briga o civilnim
licima i objektima
Stalno se preduzimaju mere da se po{tedi
civilno stanovni{tvo, civilna lica i civilni
objekti
44
Neophodne
informacije
Komandant }e se stalno informisati o koncentracijama civilnih lica, va`nih civilnih
objekata i posebno za{ti}enih ustanova
45
Oru`je
Oru`je i sredstva ratovanja se biraju i koriste tako da se izbegne bilo kakva povreda
civilnih lica i o{te}enje civilnih objekata,
koji nisu neophodni za izvr{enje odre|enog
zadatka.
Oru`je koje izaziva nepotrebne patnje ne
mo`e da se koristi
46
Obmanjivanje
Mere obmanjivanja, kao {to su maskiranje,
namamljivanje, la`ne operacije i dezinformisanje su dopu{teni.
Zabranjeno je simulirati za{ti}eni status da
bi se pridobilo poverenje neprijatelja: zloupotreba osobenih znakova, osobenih signala
ili zastave primirja, simuliranje predaje ili
nesposobnosti zbog bolesti ili ranjavanja,
upotreba neprijateljske uniforme ili zastave
itd
47
Zabrana za{tite
Zabranjeno je koristiti civilna lica ili naseljena podru~ja za za{titu vojnih jedinica, pokreta i polo`aja
7
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
48
Za{ti}ene zone
Kad su ugovorene za{ti}ene zone ili mesta
(bolni~ke zone, centri koji sadr`e spomenike, demilitarizovane zone, nebranjena mesta), nadle`ni komandant }e izdati uputstva
za akciju i pona{anje blizu i prema takvim
zonama i mestima
49
Saradnja sa
civilnim vlastima
Za mere koje se preduzimaju prema civilnim licima, komandant tra`i saradnju odgovaraju}ih civilnih vlasti.
Odeljak 5. 2. Vo|enje napada
50
Izbor cilja
U okviru takti~ki ekvivalentnih alternativa,
pravci, ciljevi i mete napada se biraju tako
da se izazovu najmanji civilni gubici
51
Razli~iti ciljevi
Razli~iti ciljevi i mete unutar ili blizu civilnih objekata se napadaju odvojeno
52
Verifikacija
Vojni karakter cilja ili mete se potvr|uje izvi|anjem i identifikacijom cilja
53
Oru`je
Da bi se ograni~ili civilni gubici i {teta, sredstva ratovanja i oru`ja se prilago|avaju cilju
54
Upozorenje
Kad zadatak dopu{ta, upu}uje se odgovaraju}e upozorenje civilnom stanovni{tvu koje
je u opasnosti zbog pravca napada ili odre|enih ciljeva i meta
55
Obele`eni
objekti kulture
Obele`eni objekti kulture gube za{titu samo
ako to apsolutno zahteva izvr{enje zadatka.
Upozorenje se daje unapred, tako da se
obezbedi vreme za preduzimanje mera za
~uvanje i informisanje o gubitku za{tite
56
Kontrola tokom
napada
Ako se u toku napada na metu ili cilj utvrdi
da nije vojni, komandant odustaje ili otkazuje napad.
8
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
Odeljak 5. 3. Izvo|enje odbrane
57
Izbor polo`aja za
odbranu
U okviru takti~ki ekvivalentnih alternativa,
polo`aj za odbranu se bira tako da civilna lica i objekte izlo`i najmanjoj opasnosti
58
Oru`je
Da bi se smanjili civilni gubici i o{te}enja,
sredstva ratovanja i oru`je se prilago|avaju
ambijentu odbrambenog polo`aja
59
Preme{tanje civila
Ugro`ena civilna lica i objekti se uklanjaju
od vojnih ciljeva
60
Posebno za{ti}eni
objekti
Posebno za{ti}eni objekti se ozna~avaju
osobenim znacima.
61
Upozorenje
Kad to zadatak dozvoljava, upu}uje se odgovaraju}e obave{tenje i upozorenje o merama odbrane koje ugro`avaju civilna lica i
objekte, tako da oni mogu da se pona{aju u
skladu sa tim u slu~aju borbene akcije
62
Obele`eni
objekti kulture
Obele`eni objekti kulture gube za{titu samo
ako to apsolutno zahteva izvr{enje zadatka.
Gubitak za{tite se primenjuje samo u obimu
koji je neophodan. Obave{tenje unapred i
uklanjanje osobenih znakova }e neprijatelju
situaciju u~initi jasnijom.
Odeljak 5. 4. Pokreti i lokacije
63
Pokreti
Pokret (i zastanci tokom pokreta) blizu civilnih objekata treba da se ograni~i da traje
najkra}e mogu}e
64
Lokacija jedinica
Lokacije borbenih jedinica treba da budu tako izabrane da se izbegne da vojni ciljevi i
civilna lica i objekti budu blizu jedni drugima
65
Neizbe`na blizina
U slu~aju da je neizbe`no da su vojni ciljevi blizu civilnih lica i objekata, komandant treba da se rukovodi slede}im principima:
9
RATNO PRAVO
REZIME ZA KOMANDANTE
a) samo manji vojni ciljevi se sme{taju u
blizini va`nih koncentracija civilnih lica
i objekata;
b) ve}e vojne ciljeve treba smestiti u blizini manje va`nih koncentracija civilnih
lica i manjih civilnih objekata.
6.
Pona{anje u akciji
Odeljak 6. 1. Borba
66
Ciljevi i mete
U borbenoj akciji, vojni karakter ciljeva i
meta mora da bude verifikovan.
Da bi se izbegli mogu}i obimni civilni gubici i o{te}enja koja bi proistekla iz vojne akcije, treba da se izaberu alternativni ciljevi i
mete kad god to zadatak dozvoljava
67
Upozorenja,
preporuke
Civilnom stanovni{tvu se daju ad-hoc upozorenja i preporuke za sklanjanje, zaklanjanje itd
68
Posebno
za{ti}ena lica,
ustanove i
transporti
Aktivnost i/ili stvarno kori{}enje posebno
za{ti}enih lica, ustanova i transporta mora
da se potvrdi.
69
Obele`eni
objekti kulture
Obele`eni objekti kulture koji su izgubili
za{titu ipak se po{tuju u obimu koji dozvoljava izvr{enje zadatka
70
Za{ti}ene zone
Za{ti}ene zone se po{tuju.
Kad se za{ti}ene zone prepuste neprijatelju
ili se preuzmu od njega, lokalni nadle`ni
komandant obezbe|uje da se ne preduzimaju borbena dejstva
71
Tra`enje `rtava
Kad zadatak dozvoljava, ranjenici, brodolomnici i poginuli se tra`e i prikupljaju
10
RATNO PRAVO
72
Neprijatelj van
borbe, koji se
predao
REZIME ZA KOMANDANTE
Borac za koga se smatra (ili treba smatrati)
da je van borbe ne mo`e se napadati (koji se
predao, ranjen, brodolomnik u vodi, koji se
spu{ta padobranom zbog nesre}e).
Namera za predaju mo`e se pokazati belom
zastavom
73
Saradnja sa
civilnim vlastima
Saradnja sa civilnim vlastima na terenu doprinosi smanjenju opasnosti koja preti civilnim licima i objektima.
Odeljak 6. 2. Zarobljena lica i zauzeti objekti
74
Neprijateljski
borci
Zarobljeni neprijateljski borci se razoru`avaju, prema njima se postupa humano kao
sa ratnim zarobljenicima i evakui{u se u pozadinu.
Treba se brinuti o zarobljenicima koji ~ekaju evakuaciju
75
Ranjenici,
brodolomnici
Neprijateljski ranjeni borci i brodolomnici
treba da se zbrinu i evakui{u u pozadinu
76
Mrtvi
Po pravilu, mrtvi se identifikuju i sahranjuju,
kremiraju ili sahranjuju u moru, pojedina~no.
Li~ne stvari mrtvih se sakupljaju i evakui{u
u pozadinu
77
Neprijateljska
vojna sanitetska
slu`ba
Zarobljeno neprijateljsko sanitetsko osoblje, ustanove i transporti se zadr`avaju na
njihovim zadacima onoliko koliko je potrebno za zbrinjavanje ranjenika i brodolomnika. Naoru`ano osoblje se razoru`ava.
Kad vi{e ne postoji potreba ranjenika i bolesnika, takvo osoblje, ustanove i transporti
se preuzimaju. Sanitetsko osoblje se evakui{e u pozadinu
11
RATNO PRAVO
78
Neprijateljsko
versko osoblje
REZIME ZA KOMANDANTE
Sa zarobljenim neprijateljskim verskim
osobljem se postupa sli~no kao sa zarobljenim neprijateljskim sanitetskim osobljem.
Odeljak 6. 3. Kontakti koji nisu borbeni, sa neprijateljem
79
Obave{tenje,
upozorenje,
pozivanje
Obave{tenje, upozorenje ili pozivanje se
upu}uje neprijatelju da bi se izbegla ili smanjila opasnost za civilna lica i objekte ili pobolj{alo po{tovanje za ratno pravo
80
Prekid borbe
Lokalni prekid borbe i drugi dogovori mogu
da se zaklju~uju izme|u suprotnih strana.
Na ni`im nivoima, takvi dogovori mogu da
budu vrlo jednostavni i zaklju~eni usmeno:
glasom, radiom, nosiocem bele zastave (zastave primirja).
Na vi{im nivoima i za du`i period, prekidi
borbe se dogovaraju zaklju~ivanjem pismenih sporazuma.
Odeljak 6. 4. Mere posle borbe
.
^im to zadatak dozvoljava, privremeno pre81
Ponovno
me{tena lica i objekti se vra}aju na njihove
uspostavljanje
prethodne lokacije a na borbenim podru~jinormalnih uslova
ma se ponovo uspostavljaju njihovi prethodni uslovi
82
Saradnja sa
civilnim vlastima
7.
Transport
Nadle`ni lokalni komandanti nude svoju saradnju civilnim vlastima, ~im to zadatak dozvoljava.
Odeljak 7. 1. Izvo|enje transporta
83
Principi
transporta
Vojni, sanitetski i civilni transporti se izvode odvojeno, u obimu koji dozvoljava zadatak
12
RATNO PRAVO
84
Nemogu}e
odvajanje
REZIME ZA KOMANDANTE
Kad odvojeni transporti nisu mogu}i zbog
zajedni~kih puteva i istovarnih podru~ja, simultano prisustvo vojnog, sanitetskog i civilnog osoblja treba da se ograni~i na najkra}e mogu}e trajanje.
Odeljak 7. 2. Evakuacija zarobljenih lica i zauzetih objekata
85
Princip
evakuacije
Po pravilu, evakuacija zarobljenih neprijateljskih boraca se izvr{ava brzo i pod sli~nim
uslovima kao i transport svog vojnog osoblja
86
Evakuacija
zarobljenika
Zarobljenici se evakui{u preko lanca komandovanja ili logisti~kim kanalom do mesta sakupljanja, a odatle do logora za ratne
zarobljenike
87
Tranzitni logor
Kad ratni zarobljenici moraju da pro|u kroz
tranzitni logor, njihovo zadr`avanje u tom
logoru treba da bude kratko
88
Evakuacija
ranjenih
zarobljenika
Ranjeni zarobljenici se evakui{u sanitetskim ili logisti~kim kanalima za evakuaciju
do logora za ratne zarobljenike
89
Evakuacija tela
Tela koja nisu sahranjena ili kremirana na licu mesta se evakui{u na put ili mesto gde se
mogu identifikovati ili sahraniti. Tela koja se
iskrcaju sa brodova tretiraju se na isti na~in
90
Evakuacija
zarobljenog
sanitetskog
osoblja, transporta
i materijala
Zarobljeno neprijateljsko vojno sanitetsko
osoblje, transporti i materijal koji vi{e nisu
potrebni za ranjenike, evakui{u se odgovaraju}im kanalom.
91
Evakuacija
zarobljenog
verskog osoblja
Zarobljeno neprijateljsko versko osoblje se
evakui{e sli~no zarobljenom neprijateljskom vojnom sanitetskom osoblju.
92
Ispitivanje
Kad se ispituju, ratni zarobljenici (i zarobljeno vojno sanitetsko i versko osoblje),
du`ni su da otkriju samo svoje prezime,
ime, ~in, datum ro|enja, li~ni ili serijski
broj ili odgovaraju}u informaciju
13
RATNO PRAVO
93
Utvr|ivanje
identiteta
REZIME ZA KOMANDANTE
^im zadatak dozvoli, utvr|uje se identitet
ratnog zarobljenika (i zarobljenog sanitetskog i verskog osoblja).
Odeljak 7. 3. Snabdevanje
94
Principi
snabdevanja
Objekti i roba, osim medicinskog materijala, kojima se snabdevaju oru`ane snage,
predstavljaju vojne ciljeve, nezavisno od
osoblja i/ili transporta koji se koriste za njihov prevoz
95
Sanitetsko
snabdevanje
Vojno sanitetsko snabdevanje, po pravilu,
prati sanitetske kanale za snabdevanje i mo`e ga prevoziti vojno sanitetsko osoblje i
transporti.
Odeljak 7. 4. Sanitetski transporti
96
Princip
sanitetskog
transporta
Sanitetski transport prati sanitetske puteve i
kanale za snabdevanje i za evakuaciju. Na
ni`im nivoima on odgovara lancu komandovanja
97
Udaljenost od
vojnih ciljeva
Sanitetski transporti se vode i dr`e na dovoljnoj udaljenosti od vojnih ciljeva
98
Identifikacija
Kori{}enje osobenih znakova i signala treba
da bude prilago|eno takti~koj situaciji:
a) u borbenim zonama: mo`e biti od su{tinske va`nosti da se koriste mali znakovi,
mnogo maskiranja, malo, ili se uop{te ne
koriste signali;
b) prema pozadini: mo`e se koristiti vi{e
znakova i ve}ih dimenzija, manje maskiranja, uz manje ograni~enja u pogledu
kori{}enja signala.
14
RATNO PRAVO
8.
REZIME ZA KOMANDANTE
Podru~ja u pozadini
99
Logori za ratne
zarobljenike
Logori za ratne zarobljenike ne sme{taju se
na podru~jima koja su izlo`ena borbenim
dejstvima. Uvek kada vojni uslovi dozvoljavaju, logori se obele`avaju slovima «PW»
ili «PG».*
100
Logori za
interniranje civila
Logori za internirana civilna lica se ne sme{taju u podru~jima koja su izlo`ena borbenim dejstvima.
Uvek kada vojni uslovi dozvoljavaju, logori se obele`avaju slovima «IC».
101
Saradnja sa
civilnim vlastima
Komandant organizuje saradnju sa civilnim
vlastima da bi obezbedio za{titu i preventivne mere za civilno stanovni{tvo
102
Podr{ka civilnim
vlastima
Komandant omogu}ava i podr`ava, kada
data misija dozvoljava, ispunjavanje zadataka civilnih medicinskih slu`bi, civilne za{tite i za{tite objekata kulture.
9.
Okupacija
103
Princip okupacije
Okupaciona sila mora da osigura javni `ivot, poredak i bezbednost. Ona mo`e da prisili stanovnike starije od 18 godina da rade
u komunalnim slu`bama
104
Stanovnici
Okupaciona sila mora da humano postupa
sa stanovnicima. Stanovnici ne mogu da budu li{eni njihovih prava garantovanih ratnim pravom, bilo kojom promenom koju
uvodi okupaciona sila
* PW (ili POW) = Prisoner of War (ratni zarobljenik)
PG
= Prisonnier de Guerre (Francuski) i
= Prisonero de Guerra ([panski)
15
RATNO PRAVO
105
Mere bezbednosti
REZIME ZA KOMANDANTE
Okupaciona sila mo`e, iz bezbednosnih razloga:
a) da internira demobilisane pripadnike oru`anih snaga sa okupirane teritorije;
b) da podvrgne stanovnike, u najgorem slu~aju, na boravak u odre|enom mestu ili
na internaciju
106
Borbene akcije
Stanovni{tvo okupirane teritorije mo`e da
se samo organizuje kao pokret otpora. Takvi
pokreti moraju da zadovolje uslove koji va`e za oru`ane snage. Pravila o pripremanju
i vo|enju operacija i o prate}im merama se
tako|e primenjuju i na borbene akcije na
okupiranoj teritoriji.
10.
Neutralnost
107
Nepovredivi
neutralni prostor
Nacionalni prostor (kopneni, teritorijalne
vode, vazdu{ni prostor) neutralne dr`ave je
nepovrediv
108
Du`nost
zara}enih strana
Zara}ene strane ne mogu da prodiru u neutralni prostor, osim u slu~aju ~istog prolaska
kroz neutralne teritorijalne vode ili kad to
dozvoli neutralna dr`ava
109
Du`nost neutralne
dr`ave
Neutralna dr`ava mora da obezbedi po{tovanje svoje neutralnosti.
Ako je potrebno, ona }e se suprotstaviti povredama upotrebom svojih vojnih snaga.
Akcija neutralne dr`ave }e uvek biti u srazmeri sa te`inom povrede
110
Interniranje
zara}enih
oru`anih snaga
Pripadnici oru`anih snaga zara}enih strana
primljeni na neutralnu teritoriju ili zarobljeni u neutralnom prostoru se interniraju do
kraja neprijateljstava (Izuzetak: posebna
pravila za ratne zarobljenike koji su pobegli
i za prolazak ranjenika i bolesnika zara}enih strana).
16
Ratno pravo
Pravila pona{anja u akciji
(Uputstvo za obuku na nivou ~ete: treba ga po analogiji koristiti i za druge jedinice)
Borbena pravila
1. Bori se samo protiv boraca
2. Napadaj samo vojne ciljeve
3. Po{tedi civilna lica i objekte
4. Ograni~i uni{tavanja na onoliko koliko to zahteva zadatak
Neprijateljski borci koji su se predali
1. Po{tedi ih
2. Razoru`aj ih
3. Postupaj sa njima humano i za{titi ih
4. Predaj ih svom pretpostavljenom
Ranjeni neprijateljski borci
1. Prikupi ih
2. Brini o njima
3. Predaj ih svom pretpostavljenom ...
4. ... ili najbli`em sanitetskom osoblju
Civilna lica
1. Po{tuj ih
2. Postupaj sa onima koji su u va{oj vlasti humano
3. Za{titi ih od nehumanog postupanja; osveta i uzimanje talaca su zabranjeni
4. Po{tuj njihovu imovinu; ne o{te}uj je i ne kradi je
1
RATNO PRAVO
PRAVILA PONA[ANJA U AKCIJI
Osobeni znaci
ili
Sanitetska slu`ba, versko osoblje (vojno i
civilno)
Civilna za{tita
Objekti kulture: spomenici, va`na mesta za
molitvu, muzeji
Brane, nasipi, nuklearne elektrane
Bela zastava (zastava primirja, koristi se za
pregovaranje i predaju)
1. Po{tuj lica koja nose znake i objekte koji su njima obele`eni
2. Pusti ta lica da izvr{avaju svoje zadatke, osim ako je nare|eno druga~ije
3. Ostavi ove zgrade, ustanove, spomenike nedirnute i ne ulazi u njih,
osim ako je druga~ije nare|eno
4. Pusti ova vozila, brodove i vazduhoplove da se kre}u i ne ulazi na
njih, osim ako je druga~ije nare|eno
2
Ratno pravo
Program obuke
Upotreba strana koje sadr`e program obuke se preporu~uje da bi se postigla efikasna obuka iz ratnog prava.
Instruktor mora prvo da zna, i ako je potrebno da to defini{e, koga obu~ava.
Uzimaju}i u obzir stvarne potrebe lica koja se obu~avaju, on precizno
odre|uje cilj obuke, koji je krajnji rezultat koji treba da se postigne.
Kategorizacija lica koja se obu~avaju i njihovih potreba vodi op{tem planu obuke koji utvr|uje ko je odgovoran za obuku, za metode obuke koji se koriste i gde i kad se plan primenjuje.
Na osnovu svog op{teg plana, instruktor potom u detalje opisuje svoj na~in obuke.
Dalje sledi:
– prazna strana programa obuke;
– popunjena strana programa obuke, na primer, za obuku jednog pe{adijskog odeljenja.
1
RATNO PRAVO
PROGRAM OBUKE
(prazna strana)
Program obuke iz ratnog prava za posebnu kategoriju vojnog osoblja
1. Osoblje koje treba da se obu~ava
2. Cilj obuke (kona~ni rezultat koji treba da se postigne)
3. Op{ti plan obuke
a) odgovoran za obuku:
b) metod:
c) gde?
d) kad?
4. Detaljni opis obuke
2
RATNO PRAVO
PROGRAM OBUKE
(Popunjena strana u kurzivu, kao primer)
1. Osoblje koje treba da se obu~ava
Pe{adijsko odeljenje
2. Cilj obuke (kona~ni rezultat koji treba da se postigne)
Postupak sa zarobljenim neprijateljskim borcima
3. Op{ti plan obuke
a) odgovoran za obuku: komandir odeljenja
b) metod: isklju~ivo prakti~ni rad
c) gde? na terenu, na razli~itom zemlji{tu
d) kad? tokom svakog takti~kog pokreta i borbene ve`be odeljenja
4. Detaljni opis obuke
– napad na odeljenje koji dovodi do borbe (vrlo kratko)
– zarobljavanje jednog napada~a
– razoru`avanje
– humani postupak i, ako je potrebno, za{tita
– briga za ranjenike
– organizacija evakuacije
Alternative
Zarobljeni
– dva ili tri zarobljena umesto jednog
– zarobljen ranjenik
– poginuli koji je pod kontrolom
– zarobljeni zdravi, ranjenici i mrtvi, zajedno
Takti~ka situacija
– odeljenje u napadu
– odeljenje u odbrani
– odeljenje u pokretu
– odeljenje u sastavu voda
– odeljenje koje deluje izolovano
– odeljenje bez vozila
– odeljenje sa vozilima
Bele{ka: u svim slu~ajevima napada}e predstavljaju strelci koji se uzimaju iz drugog odeljenja iz voda.
3
Download

pdf