UVOD
Interesatno je, koliko se fundamentalnih odgovora moze pronaci, kod pokusaja
da se odgonetne zagonetka stalne mladosti.
Kod svojih istrazivanja sam otkrio u planu stvaranja coveka jednostavan nacin,
kako se stalna mladost moze ostvariti.
Mi ljudi smo u polozaju da nam se zavidi. Mozemo zaista ostati mladi i i nas cak
i podmladiti.
Nazalost to zna strasno mali broj ljudi.
Iako je covek rapidno napredovao u nauci, cudno je da se ovim pitanjem bavi
jako povrsno, i vidno neuspesno. Ali ispod povrsine vibrira neki strah od
starosti.
Nije li tako, da taj strah i sa njim povezana odbojnost u stvari ima nekako
duboko ukorenjeno instiktivno opravdanje.
“Normalno” starenje naime nije bas tako normalno, kako cemo jos videti. Samo
sto se to svakom desava i navodno niko ne zna za nesto drugo, jos dugo ne znaci
da to mora biti tako.
Zato cemo citajuci ovu knjigu upoznati jos ljude i njihove tajne, koji su uprkos
visokoj starosti jos jako mladi i koji ce tako jos dugo ostati.
Prema danasnjem nivou nauke je teoretski skoro neogranicena mladost itekako
moguca.
Ova knjiga ce vam ukazati, kako je upravo to ako zelite, moguce u vasem zivotu
ostvariti.
Da li ste se pitali, zasto starenje nastupa tako konstantno, neprimetno i
zastrasujuce automatizivano? Ne? Zasto ne? Vec ste se na to navikli?
Da li ipak ima opravdan razlog, da se na tako nesto neprijatno moramo navici?
Sigurno ne, ukoliko postoji alternativa. Zasto je jako malo ljudi probilo ovu
strukturu navike? Jednostavno zato sto se ne moze ostati uspesno mlad, bez
poznavanja zakonitosti u prirodi.
Tajna mladosti nam je ocito pred ocima, tako da je masa ne primecuje.
Vazno: Pravi „Antiaging“ nema potrebe da uzrokuje visoke troskove. Prirodno
podmladjivanje zahteva samo umni napor, nove navike i narocito, ucenje…
Kako bi izgledalo, kad bi vi, nezavisno od vase stvarne starosti, imali
mogucnost, da sve do vaseg daleko udaljenog kraja zivionog veka, ostanete
prilicno mladoloki i svezi? Ili naravno, da opet postanete takvi?
Videcete uskoro, kako se to zacudjujuce uspesno moze ostvariti.
Sve sto ovde stoji je prakticno potvrdjeno I vecinu tih stvari sam uspesno
testirao na sebi. Moje telo je u medjuvremenu bez bolova, bolesti ili znakova
starenja, i pun sam snage! Da sam sve to na vreme znao, ustedeo bi sebi puno
patnji. Sa druge strane su me moje nevolje dovele da se intenzivnije bavim
ovom fascinantnom, kompleksnom a ipak jednostavnom temom. Plodovi mojih
iskustava i razmisljanja se nalaze u ovoj knjizi.
Kod istrazivanja za ovu knjigu sam prosao kroz bezbrojne spise i informacije i
njih dopunio mojim iskustvima.
Naravno da bi mogao iskljucivo da izvestavam o najnovijim, senzacionalnim
Antiaging-saznanjima danasnje nauke. O spektakularnim utopijama gentehnike i
hormonalnih manipulacija, kao i o tome, koji novi vitaminski preparati, hrana i
sportovi upravo dominiraju zutom stampom, da bi zadrzali mladost…Sve to je
postalo ogromno trziste. Imam utisak, da se ljudi animiraju stvarima, koje
trebaju u prvoj liniji d aim isprazne novcanike. Da li sve te stvari zaista mogu da
zaustave proves starenja?
Naravno da ima dovoljno dobrih preporuka i reci, ali nazalost premalo
informacija, kako se ova tema na prirodan nacin i prakticno moze preneti u
svakodnevni zivot.
Sve sto od ove knige mozete da ocekujete, je apsolutno zdravlje i ostajuca ili
povracena mladost, i to vidno!
Covek ima podeljen odnos prema starenju. Kao dete zeli da bude brzo stariji i
veci, u zreloj dobi bi vecina ljudi dali puno toga, kad bi mogli ponovo postati
mladi.
Kako je kod vas? Da li ste vec 30-40-50-60 godina stari? Mozda se vide prve
sede vlasi, koza postaje polako neelasticna, vid se pogorsava, ali vi to ne zelite
jednostavno da prohvatite, ili je vasa motivacija jednostavno na vreme da
zadrzite svoju mladost.
Zar nam se ne kaze, da telo nakon 20. godine mora polako da pocinje da
propada? Ali zasto to mora biti tako? Dobro pitanje. Ustvari ne postoji istinski
prirodan razlog, osim masivnog neznanja.
Ukoliko ste apsolutno konsekventni, moguce je ove pojave sigurno I bez hemije
ili skalpela ponovo reverzibirati. Ovo je novost I tvrdnja ove knjige.
Da, vase telo je sposobno da se obnavlja, I process starenja je reverzibilan.
Postoje dokazani slucajevi celavih sezdesetogodisnjaka kojima je narasla nova
kosa podmladjivanjem koze glave.
Ustvari nemoguce se desilo: Skoro 40 godina stara celava glava se postepeno
popunila novom kosom. To u stvari ne znaci nista drugo, nego da se ta koza
glave povratila na nivo starosti od 20 godina, kada je navodno nasledna I
neizleciva celavost zapocela. To je naravno moguce i sa ostatkom naseg tela.
Kako je to moguce, posebno sto nauka to ne moze da objasni?
Znaci, mi posmatramo, da cak i koza glave jako starih ljudi moze biti ponovo
obnovljena i podmladjena. Kod SVIH konsekventnih i strpljivih probanada je to
funktionisalo. To je novost, a i vi to isto mozete ostvariti.
Naravno da sam i sam kroz posebne metode i potpuno novi zivotni stil doziveo
ovoaj veliki blagoslov i na svom telu.
Ja zelim da vam predam, sta sam kroz dugogodisnje eksperimentisanje otkrio.
To su mala cuda, koja i sam jos uvek dozivljavam.
Kad sam imao 34 godine, radio sam test, da utvrdim biolosku starost mog tela,
koja je onda utvdjena na 23 godine. To je naravno razocaravajuce, kada gledamo
u kakvom se stanju nalaze danasnji 23-godisnjaci…
Salu na stranu, ovaj test, koji sam radio na pocetk moje prakse mi je potvrdio da
sam na dobrom putu.
Ja sam imao i druge znake starenja kao celavu glavu, stete na diskovima kicme,
tinnitus, Multialergije, skripeca kolena, kronicne upale tetiva, dioptriju,
prosirene vene i jos mnogo toga. I moja zena je izlecena od endometrioze I
neurodermitisa, kao i lose prokrvljenih ruku i nogu, iako takva izlecenja
medicinski nisu moguca. I njeno zubno meso zahvaceno parodontozom vratilo
se nazad do perfekcije. Ona je sada puno sretnija I ujednacenija.
Vi cete u ovoj knjizi saznati stvari, koje ca potresti vasu sliku sveta (sto se tice
procesa starenja), ali to i jeste moja namera!
Dosta diskusija o zdravlju i starenju u neznanju. Sto ranije zapocnete sa
promenom, toliko je vase telo manje optereceno i brze cete ostvariti svoj cilj, i
toliko manje strpljenja ce vam biti potrebno.
U zavisnosti koliko forcirano zelite tome da se posvetite, bice vam potrebna
povecana kosekventnost I jaca volja, na putu do novog zivotnog stila, koji ce vas
odrzavati mladima.
Ako se temeljno posvetite ovoj temi, videcete koliko je ona kompleksna. Ipak je
resenje genijalno jednostavno, iako se ono ostvaruje kroz nekoliko stepenica.
Zato je ova knjiga striktno podeljena na 3 dela.
Prvi deo obradjuje problem starenja i njegov proces, i razjasnjuje degenerisani
karakter modernog drustva.
Drugi deo obradjuje mentano zdravlje i zakone mladosti i pomaze vam u
motivaciji.
Treci deo obradjuje prakticnu primenu korak po korak, i kao takav je najvazniji
deo ove knjige.
Drugacije receno, prvi deo se obraca mozgu, drugi srcu a treci to povezuje.
Kroz ovu knjigu cete dobiti sredstva u ruke, da ostvarite vas cilj. Shvaticete
medjuzavisnosti, i dobiti informacije, kako sve primeniti u “novom” zivotu.
Informacija dovodi stvari u zeljen oblik.
Vi zelite opet punu, jaku i sjajnu kosu ili zelite da je zadrzite? Vi zelite tvrde
nokte, i lepu, cvrstu i elasticnu kozu? Lepo, mladalacko, zdravo telo? A mozda
zelite da i bore za vas dugo, dugo vise ne budu tema?
Da li mislite da obecevam previse? Onda cete promeniti misljenje. Procitajte
jednostvno ovaj „jereticki“ spis protiv „normalnog“ ludila. Ajda da zajedno
preokrenemo smer sata. Budite sami sebi plasticni hirurg bez noza, ukolito
poslusate ove savete sa radoscu i lakocom…
Ja sam ubedjen da je neodlazeca mladost bila plan naseg Tvorca. Tim mislim da
mozete ziveti sretnije, a onda je i ceo svet malo sretniji i laksi. Budite sami cudo.
Naucite da zakone podmladjivanja upotrebite na vasem telu. Sve je moguce i vi
cete to postici. Ja iskreno verujem, da nas cilj treba da budemo zdravi i puni
zivota. Budite otvoreni i bez predrasuda za ono sto dolazi.
1.Deo
Sta je to starenje?
„Mladost se sama odrzava ako joj se ne stavljaju prepreke na put“
Covek je uspeo skoro sve sto je zeleo, samo jedno nikad nije uspeo, opterecujuci problem
starenja…Taj ocajni teret i strah svakog coveka. Zasto teret? Zato sto je starenje sa svojim
posledicama neprijatno. Jer nam jedno nam u skoli nije predavano: sveprisutni zakon uzroka i
posledice. Taj zakon dovodi do starenja, jer sta covek sije, to ce na kraju i poznjeti. Nazalost
vecina ni ne zna sta ce poznjeti jer ni ne znaju sta upravo seju! S druge strane nas taj zakon,
ispravno primenjen, moze dovesti do podmladjenja, cim poznajemo odredjene uzroke, nove
uzroke za svezu, ostajucu lepotu i mladost.
Stariji covek vidi i cuje slabije, njuh slabi, sve je puno prigusenije, pa i „vrednost“ u drustvu
se smanjuje. Telesna pojava vise nije upecatljiva, i niko ga vise ne uzima za ozbiljno. Osim
toga i sve boli. To bas i nisu ohrabrujuce perspektive, ali tako to i nije nikad ni planirano!
Postati star i bolesljiv nije sala prirode, nego ignorisanje prirode, nesvesno i bez znanja. Sve
sto zivi u skladu sa prirodom ne poznaje probleme starenja i polakog opadanja. Sva stvorenja
koje zive slobodno u prirodi zive do kraja zivota fit i zdravo, i tesko je proceniti starost neke
zivotinje, zato sto se to na njima ne vidi. Ponekad je to moguce samo brojanjem zuba ili
drugim postapalicama...
Ili ste mozda videli zirafu sa stakama, ili celavog lava, ili medveda sa hemoroidima, gorilu sa
astmom?
Ne, bolesne zivotinje ce te videti samo u zooloskom vrtu ili tamo, gde dele mnogo sa ljudima.
Kad zivotinje dostignu svoju najvisu starost, onda sve ide jako brzo, i one umiru. Ali jedno im
se ne desava, a to je to opadanje i starenje kao kod ljudi...
Jednostavno one zive u redu od stvaranja, sto se kod civilizovanih ljudi jako razlikuje. Covek
je kontakt i povezanost sa prirodom i sa njenim jednostavnim mehanizmima zrtvovao na
oltaru svoje inteligencije, umesti da zivi u savrsenom skladu sa prirodom. Zivot je postao
postepeno samoubistvo. Ali kako se ovo zlo usunjalo?
Sta se zapravo desilo sa nama?
Jednostavno smo postali civilizovani sa prokletstvom koje je civilizacija donela. Ona je u
stanju da svaki prirodan instikt umrtvi. Instikt znaci isto sto i zdrava intuicija za to, sta je
prirodno i kao takvo dobro za nas.
Civilizacija je vestacka i strana prirodnom, skoro uvek potpuno protiv prirode. Prirodne
potrebe su zamenjene vetackim, koje nas vode u sledujuce i konstantno samounistenje. To je
neka vrsta kolektivnog samoubistva. U medjuvremenu su ljudi otkrili da je to vrsta bolesti
koja se zove civilizatoza. Civilizatoza je zaista postala moderan izraz za tu bolest.Ta bolest,
nastala nesvesno i neznajuci od samog coveka, u suprotnosti sa njegovom predestinacijom da
zivi zdrav i mlad.
Civilizatoza je sirok pojam koji podrazumeva oko 250 razlicitih smrtonosnih bolesti. Ima isto
oko 40000 bolesti, ciji ishod ne mora biti smrtonosan. Divlje zivotinje i „divlji“ ljudi poznaju
samo 5 bolesti. Vise o tome kasnije.
„Civilizacija nije nista drugo nego sloj farbe, koji ce prva kisa oprati“
Auguste Rodin, francuski kipar
Pre nego li se pozabavimo prirodnim, bioloskim i pravim antiaging-om, je vazno da shvatimo
sta je zapravo proces starenja. Zapravo nam posmatranje problema nece pomoci, nego
bavljenje pravim resenjem. Ali resenje cemo posmatrati sa puno vise kontrasta, kad budemo
procitali ovaj deo knjige.
Kakav je to zapravo proces, proces starenja? Najpre da vidimo simptome te „bolesti“. Jer sve
sto se desava kod starenja je jako slicno simptomima pravih bolesti. Da vidimo par primera:
Arterioskleroza, tromboza, alergije, rak, reuma, diabetes, prostatitis, hemoroidi, parkinson,
alchajmer, gljivicna oboljenja, paraziti, bolesti krvotoka, ispadanje zuba, gubitak kose, seda
kosa, bore, hiper i hipotonija, osteoporoza, bolesti kicme, karijes, prosirene vene, lomljivi
nokti, opadajuci libido....
Nema svrhe, sve navesti, zato sto vi i ja nikad necemo doci u dodir sa tim, zato sto (i ako) se
drzimo principa, koji ce biti predstavljeni u ovoj knjizi. Sve ce biti vrlo jednostavno i mo
cemo nauciti, da stvari posmatramo drugim ocima i sa naseg cilja.
Simptomi starenja su znaci isti kao i simptomi navedenih bolesti. Razne sitnice postaju sve
cesce, a onda kad telo vise ne moze i svi resursi budu potroseni, onda se jednostavno
iskljucuje prekidac za struju. Ali zasto? Zato sto neko nije platio racun za struju. Sta, zar ne
znate nista o racunima? Bore, mladezi, gubitak kose, losi zubi su bili dovoljne opomene. Da
bi se svi ti racuni platili potrebno je na vreme ustedeti za to sredstva. Jako je vazno znati, kako
se sa tim ophoditi, kakve zakonitosti se sakrivaju iza toga. Onaj koji strano zivotu i
lakomisleno ide kroz zivot, njegov bankovni racun „zivota“ ce biti jako brzo prazan. Onaj koji
zeli biti „milijarder zdravlja“, mora da na vreme investira u dolazece godine zivota.
Uprkos tehnoloskom napretku se staracki izgled sa istovremeno produzenim zivotnim vekom
prosirio. Ali to u stvari i nije napredak, jer to samo znaci ucestalije i duze vegetiranje kroz
vestacki produzen zivot. To vestacko odrzavanje u zivotu, sa prepunjenim starackim
domovima, i grozno posmatranje, kako se nase telo polako raspada.
Godinu za godinom se izdvaja sve vise milijardi za lekove, koji bi te simptome ublazili, ali
koje ne uklanjaju uzroke. Samo onaj koji poznaje izrok moze nesto i da ucini.
Ali sta to sve ima sa nasom temom? Precizno receno je sve jedan postepeni proces starenja,
ukoliko totalno zdravlje i mladost ne ostaju. Covek se radja zdrav i cist, ukoliko je majka pre i
za vreme trudnoce zivela na odredjeni nacin. U daljem toku zivota se on truje svakim
zalogajem, dahom i posebno sa losim misllima. Zasto? Zato sto ga niko nije informisao. Na
televiziji se raklamiraju proizvodi a ne zdravlje. Od toge zive jednako i apoteke i lekari.
Vecina ni ne primecuje sta se sa njima postepeno desava, i to je tragicno.
Pri tome je sve to vrlo jednostavno i nekomplikovano. Svako bi mogao biti totalno zdrav.
Topocinje kao sve u zivotu sa pravilnim razmisljanjem. Iz pravilnog razmisljanja postaju
ispravne navike, iz navika postaju sudbine. Jer sve sto je bilo kako nastalo, ima svoj pocetak u
mislima. Upravo o tome pisem u drugom delu knjige. Danasnja medicina ceni sve najbolje, ali
to nije dovoljno. Skolska medicina precesto zakazuje zbog iskomplikacija jednostavnih stvari.
Ona je tehnicki jako kompleksna, ali vise od ogranicenja nastale stete ona ne moze da pruzi.
Lekari pokusavaju nesto da konzerviraju, ali vas to nece oziveti. Vi vas telesni zivot morate
uzeti sami u svoje ruke i sacuvati ga. Bolje je ziveti dovoljno dalekovido, da nam pomoc
medicine ne bude ni potrebna. Nasi lekari trose bezbrojne dodatne sate na svoje pacijente.
Nihovo zanimanje ima najnizu statisticki dozivljenu starost od 58 godina, ali na zalost oni u
biti i ne mogu zaista da pomognu. Nazalost oni se bave bolestima, umesto da se bave
zdravljem... Naravno da trebate da idete kod lekara ukoliko imate neke smetnje, ali ipak niste
obavezani da lekaru pritome sve slepo verujete. Koristite jednostavno vas zdrav razum.
Skolska medicina, koja je u jako mnogim podrucjima kompletno zastarela, smatra generalno,
da je covek bolestan ili ce to postati, i da je u njegovoj prirodi da stari. Ali ja kazem, da je
prvobitno bilo normalno da je covek uvek savrseno zdrav i mlad, i to uvek!
Stanite na neki cosak i posmatrajte prolaznike. Sa slabim koracima i ukoceni u nepokretnosti
dostojne sazaljenja oni idu svojim putem. Pri tome resenje telesnih slabosti ne bi bilo tako
tesko, kad ne bismo svu odgovornost prebacivali na nazalost prezaposlene lekare, nego kad bi
se samo trudili oko toga.
Sigurno ste ocekivali knjigu, koja ce vam reci, koji preparati su najbolji, da dobijete lepu kozu
i kosu. Ali ja necu samo to uciniti, nego vam pokazati nacin, da vise ne morate da odlazite
kod lekara, osim zbog povreda i slicnog.
Jenostavno nema svrhe, ziveti „civilizióvano“ do svog kraja. Vi i ja moramo preventivno
delovati, i moramo stvoriti uzroke, zbog kojih cemo ostati zdravi i mladi.
Otezavajuce je samo kad su neki organi potpuno unisteni, ali cak i tada je cesto moguce
poboljsanje.
Eksperiment
Pre nekoliko godina je u Arozini/USA izvrsen sledeci eksperiment. Ucestvovala su tri para.
Ziveli su tri godine u biosferi koja je bila potpuno izolovana i odrzavala se sama. Disali se
ociscen i jonizovan vazduh, a hrana je bila samo to,sto su mogli sami da posade i odgaje. Sve
je bilo regulisano, i oni su imali mogucnost da zive onako, kako je bilo prvobitno predvidjeno
za coveka. Gerontolozi (istrazivaci starosti) sa medicinskog univerziteta Los Angeles su
nakon toga ispitali ta tri para, i potvrdili, da je njihov ocekivani zivotni vek minimalno 160
godina, ukoliko bi nastavili da zive pod tim uslovima (Dr. Jack Stockwell).
U samom stvaranju smrt nije bila ni predvidjena, i po njoj ni ne postoji razlog zasto covek
nakon odredjenog broja godina mora da duhovno i telesno ostari i umre.
Ako vec sada tresete glavom, to cete morati jos cesce, citajuci kasnije delove ove knjige.
Vec 1912 je nobelovac Dr. Alexis Carrel dokazao, da je celija sama besmrtna. Samo tecnost,
u kojoj ona pliva, degenerise. Taj genijalni istrazivac je drzao jedno pilece srce 28 godina u
zivotu, menjajuci svaki dan hranljivi rastvor, u kojem je plivalo to srce. Taj rastvor je bio po
sastavu slican krvi. Srce je perfektno hranjeno i otpatci metabolizma celija su svaki dan bili
uklanjani. Tek kad je Dr. Carrel prestao nakon 28 godina da svaki dan menja taj rastvor, srce
je umrlo.
To otkrice ima zaista najveci znacaj, jer znaci: ukoliko je jedna celija perfektno ishranjivana, i
pri tome ispravno uklanjamo produkte njenog metabolizma, ta celija bi teoretski morala vecno
da zivi. Ne 67 godina kao kod muskarca i 76 kod zene u zapadnom svetu.
Znaci evo kljuca, koji me kao recenica odusevljava:
Savrseno ishranjene celije u perfektno odstranjeni otrovi = vecna mladost.
I vase celije su ustvari besmrtne. Bez sljake i otrova je celo telo besmrtno.
Poznato je da su maticne i polne celije besmrtne. Kako to? Jednostavno zato sto telo uvek svoj
najvazniji deo prvo stiti i cisti od otrova. Kad bi i ostale celije tako bile zasticene, vi biste
ziveli vecno.
Covek koji bi se savrseno i prirodno hranio, mogao bi da dozivi skoro biblijsku starost.
Kad bi imali mogucnost, i uspeli da staru sljaku, koja se u nama godinama gomilala, izbacimo
iz tela, ponovo bi postali mladji. Ali kako?
Citajmo dalje i probajte prvo da malo ukrotite vase odusevljenje.
Svaka bolest doprinosi procesi starenja. Jednostavnije je razumeti, sta je to bolest, i kako ona
nastaje, u smislu procesa starenja, ako malo pogledamo biljke.
Biljke rastu brzo i zdravo, samo ako imaju dobru zemlju, puno sunca i dovoljno vode.
Kvalitet ta 3 faktora deluje direktno na zdravlje i otpornost biljke. To su 3 esencijelna sastojka
ishrane biljaka, koji se njima moraju dati. Isto tako je i kod ljudi. Nase telo je visoko sposobna
masina, kojoj je potrebno visoki efektivno pogonsko sredstvo. Naravno ne u smislu, da trcimo
u akoteku u gutamo gomilu vitamina. To ne donosi skoro nista, jer nam pri tome trebaju i
zdrava creva, da upiju te vitamine. A to skoro niko od nas vise nema. Kao prvo sistem mora
biti ociscen od sljake. Covek je cesto jos od rodjenja zaprljan sa mnogim stvarima, kojih vise
ne moze da se resi.
Sta su to sljake?
Sljake su hemijska jedinjenja iz nekadasnjih kiselina, sada neutralizovanih soli, koje su
deponovane u telu i tu mu stete na razlicite nacine. To znaci, da kad god vi neste uzmete, sta
nije predvidjeno za ljudsku ishranu, telo mora da se na neki nacin resi tih otpadaka. To je
prvenstveno zadatak jetre i bubrega. Ako je tu previse kiselina i otrova, tkivo je ugrozeno da
ne bude nagrizeno. Kao stit od toga, telo ima ph-blokadu, koja propusta kiseline sa
maksimalno 4,4 do 5,8 ph vrednosti. Sa visom kiselosti nase telo ne moze da izadje na kraj.
Zbog toga nepreradjene kiseline moraju smesta biti ucenjene bezopasnim. One moraju biti
neutralizovane, da ne bi nagrizale tkiva ( npr. otkazivanje funkcije bubrega). Za to nase telo
mora da zrtvuje vredne bazne materijale iz nasig tkiva.
Mi smo u skoli ucili, da zestoke hemijske reakcije nastaju onda, kad pomesamo kiseline i
baze. Nakon te reakcije nastaju razlicite soli, a takve soli sigurno nemaju sta da traze u nasem
telu.Sta se desava je sledece: kroz taj otrovno otpad se nase celije ostecuju. Sigurno se secate
skoro spomenute vecno zivuce, cisto drzane celije u pilecem srcu.
Ta steta nastaje tako, da celije odumiru, i nove narastaju kroz celijsku deobu (mitozu). Kad bi
to bio kraj price, to bi bilo dobro. Celija umire i nova nastaje..Ali problem pri tome je, da se
celije ne mogu deliti neograniceno, i koliko cesce se one moraju deliti, toliko proces obnove
postaje sporiji sa vremenom. Kad na kraju celija vise ne moze da se deli ili jako sporo, tako da
ne moze da prezivi novu poplavu prljavstine u celurarnoj tecnosti, onda je skoro sigurno
zauvek izgubljena. Znaci, starenje je u stvari hemijsko akanje! To hemijsko akanje zbog
neodgovornog i neznajuceg trovanja, manifestuje se u mnogim bolestima.
„Svaka takozvana bolest (potencijal starenja) predstavlja toksemijsku krizu (trovanje). Znaci,
u krvi su se skupili toksini iznad granice tolerancije, i kriza, takozvana bolest (lokalno
starenje), zamenjuje izlucivanje. Jedna prehlada postaje hronicni katarh, gripa vodi do upale
pluca, a upala pluca moze dovesti do tragicnog kraja, ukoliko se sekrecija sprecava
delovanjem raznih lekova.“
Dr. J.H.Tilden
Kako u stvari celije propadaju kroz ove otrove, i kako one pri tome stare? Koji su zapravo to
toksini?
Telomeri, fitilji smrti
Hajde da prvo pogledamo tehnicko-fizicki proces starenja.
Unutar celija postoji mehanizam, takozvani telomeri, koji se kroz toksicno raubovanje,
postepeno trose, i pri tome postaju centralni tehnicko-geneticki faktor starenja.
Telomeri su male zastitne kapice na pocetku i kraju hromozoma, i nalaze se u svakoj celiji u
jezgru, i oni stite nasu naslednu informaciju. Najcudnovatije pri tome, sto su naucnici
nedavno otkrili, je funkcija tih malih kapica. One su kao fitilji bombi, koji godinama kroz
raubovanje postaju kraci. To su fitilji starenja i smrti. Svaki put kad celija mora da se deli radi
sljaka i ostecenja, ti telomeri postaju kraci.Konacno bomba i eksplodira i celija umire. Znaci
sljake skracuju telomere. Koliko su kraci telomerne kapice, toliko je kraci zivot celije, i time i
zivot celog tela i organizma. Znaci mi smo toliko mladi i zdravi koliko i nase celije. Najbolji
primer da bi ovo shvatili je da zamislimo kopiranje nekog dokumenta, koji pri svakoj sledecoj
kopiji postaje sve bledji i razmazaniji. Kopija se sve vise udaljava od originala. Nasledna
informacija postaje sve necitkija i ostecenija i nasa mladost nestaje.
Mlade celije su sposobne da se puno cesce i brze dele nego starije celije. A i starije celije to
mogu puno brze i cesce nego stare celije zaprljane sljakom. Na srecu postoji enzim
Telomeraza u nasem telu. On cini da posle svake deobe telomorne kapice budu obnovljene i
da rastu. Telomeraza je enzim, koji cini celije raka i polne celije besmrtnim. Kroz dodavanje
telomeraze je moguce jednocelijskim organizmima duplirati zivotni vek. Ali to i nije posebno
senzacionalno, zato sto funkcionise samo u petrijevoj posudi u laboratoriji, i to samo do
najjednostavnijih crva, ali kod coveka ne.
Ali ja tvrdim, da bioraspoloziva Telomeraza, ona koju covek sam stvara, u zdravom telu, koje
postuje prirodne zakone, biva lucena u puno vecoj kolicini, i to dovoljnoj za upadljivu
mladost i zdravlje.
Samo nasa licna Telomeraza moze da nas na taj nacin drzi mladim. Ovde se desava jedan
kompleksan proces, koji nije moguce sterlino i vestacki imitirati. Ali zato je moguce
produkciju i zalihe Telomeraze prirodno stimulisati. Telo slobodno od sljake proizvodi vise
Telomeraze i odrzava tako mladost.
Sta stoji na putu podmladjivanju?
Genentski inzenjerig i tehnika, hormoni rasta (HGH), Melatonin i antioksidansi koji nisu
prirodnog porekla, nisu pravi izvori mladosti. Oni mogu samo malo da osveze fasadu, ali ne i
da podmlade na celijskom nivou. Znaci, mi se ne mozemo osloniti na nauku i tehniku, i one
ne mogu da sprece prolaznost mladosti. Jedini put je da dodjemo razumu, da ocistimo telo i
odrzavamo ga cistim.
Sa povecanjem starosti dolazi do covilizatorno uslovljeno povecanih ostecenja i strukturnih
promena vaznih molekula:
Peroksidacija masti
Oksidacija aminokiselina
Umrezenje proteina (cross linking)
Stvaranje jedinjenja secera i proteina (zasecerenje)
Slabljenje aktivnosti enzima
Slabljenje produkcije enzima
Smanjeno izlucivanje otrova kod celija
Gomilanje celijskog otpada
Gomilanje ostecenja DNK
Smanjenje aktivnosti Telomeraze, koja popravlja DNK
Smanjenje sinteze proteina
Povecana proizvodnja auto-antitela
DNK u celijama dozivljava dnevno oko 55000 jednolancanih preloma, koji moraju biti
popravljeni. Telomeraza efikasno stiti nasu DNK! Sa metodom iz ove knjige je moguce,
ostecenja i starenje celija efikasno zaustaviti.
Sta mozemo da uradimo, da ne bi sve vise i vise stranih molekula zatrpavalo nasu mladost?
Kako je zaprljanje celija moguce spreciti?
Dok god jedemo i disemo, sve ce verovatno ici dalje svojim tokom. Ili preciznije:
Dokle god jedemo takvu maksimalno denaturisanu hrani i pogresno disemo, dotle ce sve dalje
ici svojim tokom.
Sljake nastaju tako, kad uzimamo stvari, koje bolje ne bi trebali da jedemo. Neke „namirnice“
su toliko profitno orjentisano napravljene „konzumnim“, da cak i bakterije nece da imaju
posla sa njima. A to treba da znaci nesto.
Nedavno sam cuo skurilne informacije, u kojim problemima se nalazi pogrebna industrija.
Normalno se ceka 20 godina, da bi isti grob bio dostupan za drugo telo. Nekada to nije bio
problem. Danas to zaista vise nije jednostavno, zato sto onaj koji je ranije pogreben, nekako
ne zeli da ponovo postane „prah“ i posle svih tih godina se „smesi“ onome koji ga iskopa. To
je zbog toga, sto cak ni bakterije nemaju interes za ljudsko telo, puno otrova, lekova i hemije.
Telo postaje kroz dnevne infuzije otrova iznenadjujuce dugotrajno. Cak i bakterije imaju visu
svest o zdravlju nego prosecan covek. Otrovne sljake, u prvoj liniji iz lekova i hrane,
unistavaju rad tih malih radnika, i to u zemljama, koje se racunaju jos u zdravije. Tu bi trebali
malo da razmislimo.
Inace vecina ljudi jede previse i prehaoticno, sto jos vise forsira problem sa losim produktima
metabolizma. Na primeru pacova znamo, da oni koji su morali da gladuju, zbog manje otrova
iz metabolizma, zive duplo duze od onih u izobilju hrane.
Covek je zaista kroz mnostvo reklama i animacije na konzum cvrsto uveren, da mu treba
puno, da bi imao puno. Ali to nije tako, nego obratno. Ko ispravno jede, treba manje, a ima
puno, puno manje problema. Da jos naglasim: Bez sljake i konzumentnih otrova nema ni
starenja, nema abnormalnog starenja. I da spomenem sa strane, mi smo dobri za puno vise
nego za kratak zivot sa konzumiranjem.
Protivnik mladosti
Protivnike mladosti je lako naci. To su neprirodne materije u ishrani. Otrovne materije, koje
negativno deluju na nase celije. To mogu biti i otrovne substance iz neke biljke. Svi
poznajemo oksalnu kiselinu (trosi, neutralizuje kalcijum, ali u svezem stanju je dobra za
peristaltiku) u rabarberu i cvekli (bolje ih jesti umereno), ili otrovne plave kiseline u badenu
ili manioku. Mali otrovan primer plava kiselina: kroz asimilaciju u telu i spajanje sa
kalijumom nastaje so cijanid, preciznije kalijumcijanid, poznat kao cijakkalijum. To je vrsta
sljake, koju ne podnosimo bas najbolje. Ali cak i takvi biljni otrovi imaju puno manje opasan
efekat na telo kao mnoge navodne namirnice.
Zatim imamo vec navedene metabolicke produkte i otrove, koji u telu dovode do nezeljenih
sljaka od „kiselih“ soli. Sljake nastaju kroz pogresne i „civilizovane“ navike u ishrani. Svako
od nas je sa tim konfrontiran npr. u Supermarketima sa prevelikom ponudom robe svih vrsta.
Totalna poplava nadrazaja nasim ustima. I mediji stalno zele da nam objasne, sta treba da
jedemo. Opet poplava nadrazaja. Zbog toga nas jezik otupljuje i ne moze vise da prepozna, sta
je stvarno dobra hrana. Mozak samo jos hipnoticki sledi predloge iz reklama. Sta ostaje je
nekontrolisano zderanje, i istovremeno postepeno izgladnjivanje tela pred punim loncima.
Slobodno receno, covek se zdere do smrti, pri cemu pati od brojnih nedestataka. Veliki
nedostatak zivotno neophodnih substanci, forsiran i kroz isprane njive, iz kojih biljke vise ne
mogu u dovoljnoj kolicini da preuzmu hranljive sastojke. Hranljive sastojke, koji istovremeno
kroz unos svog tog smeca iz ostataka metabolizma bivaju potroseni. Pri tome ljudska koza sa
starenjem postaje suvlja i slicna papiru, zato sto neorganski (koji podizu kiselost) minerali iz
vodovodne vode, lose mineralne vode, i pogresnih preparata ne mogu da vezu vodu u
vezivnom tkivu.
Okrenimo se sada kratko dobrim, organskim mineralima, koji snizavaju kiselost u telu.
Organski, bioraspolozivi minerali su samo oni minerali iz biljne substance. Korektno
izreceno, anorganski minerali kao fosfor, hlor, fluor, i sumpor povisavaju kiselost, a organski
minerali kao kalijum, natrijum i kalcijum povisavaju bazicnost u telu. Telu trebaju i jedni i
drugi, ali kroz danasnji nacin zivota je balans pomeren ka ekstremnoj kiselosti.
Posebno u biljkama se minerali nalaze u organskoj i koloidnoj (monoatomskoj) formi, znaci
bioraspolozivoj formi. Mi naprimer posmatramo, da samo dobri minerali zivog porekla, mogu
da ostanu razmuceni u tecnosti. Anorganski minerali nezivog porekla postaju problematicni
sediment, koji se skuplja na dnu posude.
Uzmite casu soka od voca ili povrca i ostavite je da stoji. I posle duzeg vremena, ti sastojci ce
biti ravnomerno rasporedjeni. Oni jos uvek imaju jedno elektricno, zivo i jonsko
naelektrisanje „zivotnom energijom“. To naelektrisanje porarise koloidalno.
A sada rastopite jednu sumecu tabletu magnezijuma u casi vode. Sta se desava? Gore su
mehurici, a dole lezi bioloski neupotrebljivi talog. Upravo to se desava i u telu, u kojem se
neiskoriscen deponuje svugde! A u telu gde je visak neorganskih minerala deponovan,
potrebni minerali ne mogu biti ugradjeni!
Ali to nije jedini problem. Evo jos jednog primera, da malo shvatimo problem denaturacije.
U jednoj setnji sam na ulici sreo jednu stariju zenu. Stara oko 75 godina, ispricala mi je nesto,
sto jos jednom potvrdjuje ovaj nesklad. Prema njenoj izjavi, je ona pre 30 godina, setajuci
svoje pse, primetila, da kukuruz na poljima ima samo po jedan klip. Bila je uzasnuta, da danas
svaka stabljika ima minimum 2 do 3 klipa. A i razmak izmedju biljaka je postao samo
polovina nekadasnjeg. Kad mi je jos rekla, da je posmatrala izrasline na stabljikama, koje
izgledaju kao tumori, bio sam potresen. Biljka sa rakom! Naravno to nije rak kao sto ga mi
ljudi imamo, ali tako izgleda danas nasa civilizacija. Biljke se vestacki djubre i predjubruju,
da bi prinos bio veci.To ima posledicu, da biljke postaju podloznije parazitima. Normalno
jednoj biljci treba ili malo ili nista zastite (otrova), ako raste prirodno, na zdravoj, prirodno
odrzavanoj zemlji punoj minerala. Umesto toga, uveden je genetski inzenjering, i sa tim i
novi, teski problemi. Jedna gruba i lakomislena igra sa prirodom, koja ima svoje posledice. I
covek se „predjubruje“ sa praznom hranom i postaje isto sklon bolestima. Oni koji uzivaju u
prirodnoj hrani su puno otporniji, jaci, budniji i fizicki i psihicki stabilniji od raskiseljenih
uzivalaca preforsirane civilizacije.
Koliko covek moze biti star?
Na pocetku biblije stoji u 1. Mojsijevoj 6,3 cesto pogresno protumacena recenica, da covek
moze i sme da dozivi „samo“ 120 godina. Pazljivijom analizom shvaticemo da je to samo
Bozji gorak zakljucak. Bolje: to je jedno upozorenje iz ljubavi od danas praktikovanog
smrtonosnog zivotnog stila sa posledicom skracenog zivota. Jer ljudi su, po Bibliji, u tim
vremenima ziveli okok 1000 godina. Ko je tada dosao na tako smelu ideju, da tako nesto pise?
Da li mozda iza toga stvarno ima necega?
Sta je npr. sa Metuzalemom, koji je navodno doziveo citavih 969 godina? Tako u svakom
slucaju kaze 1. Mojsijeva 5,27. Cak i kad bi uzeli, da je samo polovina od toga istina, to bi
bila neprirodno visoka starost. Da li je to moguce? Sta kazu drugi spisi o duzini zivota?
Biblija sa svojom tvrdnjom ne stoji sama. U skoro svim „svetim“ knjigama ostalih religija,
svejedno da li kod Budizma, Islama ili hinduistickih spisa, stoji informacija, da je postojalo
vreme, kada su ljudi ziveli jako, jako dugo. Zato sto izmedju ostalog nisu bili zderonje po
navici kao mi danas, i sto su ziveli mnogo prirodnije. Ti ljudi su bili puno povezaniji sa
Bogom, prirodom i sobom, sto je logicno vodilo do vece srece. To je bilo takozvano zlatno
doba. Ipak i danas postoje ljudi, koji zive prirodno i sa prirodom, sto se jasno izrazava u
duzini njihovog zivota. Postoje narodi, koji nemaju rec za starost u svom jeziku, i gde svi, i
mladi i stari izgledaju mlado i sveze. Oni jednostavno ne pokazuju znake starenja. Nijedno
stvorenje na zemlji nije toliko odvratno bolesno kao moderan covek. Nijedno zivo bice ne
upropastava u tolikoj meri svoju prirodu kao civiliovan covek.
Zaista, posznajemo puno drugih kultura, koje dostizu normalnu, zdravu starost, sa minimum
100 pa do cak 240 godina, npr. Rusi Gruzije, neke grupe kod Azerbjdzanaca, narod Aksarka
na severnom Uralu, narod Huncakuc na istoku Pakistana, ili neki ljudi na Himalajima i
Tibetu, jedan indioski narod u Ekvadoru, jedno malo selo na Siciliji, narod Titikakas u
juznom Peruu, ostrvo Okinava i naravno Jermeni....
Jednog od „oficijelno“ najstarijih ljudi je otkriven u jermenskom Kavkazu. Shirali Muslimov
je bio prema krstenici, rodnom listu, vojnim dokumentima i krstenicama roditelja 167 godina
star. Umro je sa 168 godina. Jedan drugo dobro dokumentovan slucaj je Dr. Li, koji je rodjen
1677 na kineskoj strani Karakoruma. Za 150-ti rodjendan, dobio je pismo kineske vlade, sa
cestitkom za visoku starost. Za 200-ti rodjendan dobio je sledece pismo. Nakon toga ziveo je
jos 56 godina. O njegovoj smrti 1933 su pisali NewYork Times i London Times.
Ali ja vam jos necu ispricati o jos nekim „kolegama“, koji su doziveli razne epohe i jos uvek
poseduju mladost. Za pocetak toliko: Na Himalajima, preciznije na Tibetu, postoje monasi,
koji svi izgledaju kao sa 25 godina, nezavisno od njihove prave starosti. To sigurno nije
proizvod njihove religije, nego toga, da zive na odredjen nacin, malo ali ispravno jedu, sami
odgajaju svoje namirnice i poznaje tajnu zivotne sile. Oni uglavnom jedu ujutru kasu od
proklijale psenice, za rucak zrelo voce, i uvece nesto povrca. Oni ne mesaju razlicite
namirnice nego sve jedu posebno, a izgleda im sve to vrlo prija...
Niko od vas nece zahtevati, sto na kraju ne zelite. Obecavam vam, da ce sve biti vrlo lako. I
vas ukus nece ostati uskracen. Osim toga osecacete se puno, puno bolje u vasem telu.
Ali cak i kod tih prirodnih naroda nacin zivota nije potpuno savrsen. Ipak, oni su svetlosne
godine blizi tome nego danasnji, civilizovan covek. Isto mozemo primetiti, da oni ne poznaju
probleme kao opadanje kose ili celavost. To postoji samo kroz modernu civilizaciju. Isto tako
je pogresno, da postoje nasledne bolesti. Covek nasledjuje samo matricu deponovanja toksina
u telu. Indijanci, Kinezi i svi drugi prirodni narodi poznaju ili su dobili te znake starenja tek
kroz kontakt sa belim covekom i njegovom grandioznom civilizacijom. Ljudi koji prirodno
zive takve probleme nikada nemaju niti ce ih imati.
Sljake u telu, kao sto sada znamo, su stabilne, deponovane neutralne soli, koje nastaju
metabolizacijom odredjenih namirnica. Te bivse kiseline su morale biti neutralizovane kroz
alkalne minerale iz kostiju, zuba, koze glave itd.
Odredjene kiseline, koje nastaju kroz razne „namirnice“, kao npr. hlorovodonicna kiselina, se
neutralisu kroz kalcijum iz kostiju i zuba, sta prouzrokuje osteoporozu i ostecenja
zuba.Odredjene kiseline gutaju mozda samo cink ili bakar, tako da samo celavimo...
Kada razmislimo da se ljudsko telo prema Dr. Stockwell sastoji 30-35 procenata od najsitnijih
minerala u koloidalnoj (Atom i Atomcluster velicina) formi (prasina i pepeo), onda mozemo
razumeti, koliko je neprimetnog potencijala, da neutralisemo kiseline. Ali to ne znaci, da ove
rezerve figuriraju kao pufer za kiseline, nego da ove vredne mineralne zalihe polako bivaju
zamenjeni depoima sljake, koji telo cine starim i ukrucenim. Taj proces se desava skoro
neprimetno. Tek kad je casa prepunjena, na takozvanoj bifurkacionoj tacki, nastaje vidna
bolest. To je tzv. Toksicna kriza, druga rec za polaganu smrt, bolest i starenje. Odredjeni
mineralni depoi su potroseni i tako onda ta steta postaje primetna.
2 Faktora odredjuju to zlo, lokalni proces starenja:
Stepen zasljakanosti i vrste tih sljaka.
Bolest je lokalno starenje, i time jedan vrlo jasan pokazatelj starenja i jedan substancijalni
faktor starenja. Zato ljudi imaju tako razlicite smetnje, po organima, gde su razliciti mineralni
depoi izpraznjeni u zavosnosti od genetske predispozicije i zivotnih navika. To sve
preozrokuje trosenje celija. Ja sam otkrio i postavljam sledecu tvrdnju, da, kada pricamo o
naslednim bolestima, to skoro nista ili nimalo nema veze sa genetskom masom nasih roditelja
ili predaka. Ne. Nasledjene bolesti su nasledjene tendecije,da skladistimo toksine i sljake u
odredjene delove tela. U tim delovima tela nastaje hemijsko ostecenje, bolest, ili bolje receno,
lokalno starenje.
Bazni mineralni depoi su:
Koza, Kosa (koza glave), krvni sudovi, nokti, tetive, hrskavica, zglobne kapsule, kosti i zubi.
Trosenje mineralnih depoa je druga rec za trosenje mladosti!
Drski (jos) slobodni radikali
Slobodni radikali su izuzetno reakciono afinitetni i opasni produkti metabolizma. Oni dodatno
podrzavaju proces starenja i opadanja. Oni imaju potencijal, za ostecenje gena, pri cemu
direktno presecaju veze baza u DNK lancima. Tu radikalnu formu kiseonika nazivamo
hyperoxid ili hydroxyl. Oni teze da otkinu elektrone drugim atomima i molekulima. To jako
lici na rdjanje auta. To vodi ka drugim problemima i preranoj smrti.
Kratko receno, ove stvari su pored sljaka oni pravi neprijatelji mladosti, i mogu nam posteno
pokvariti raspolozenje, ukoliko nista ne preduzmemo protiv njih. Ali mi mozemo!
Normalno se preporucuju hvataci radikala kao popularni viramin E, OPC, B17 itd. To je i
tacno.
Ali da li te substance na kraju i stignu tamo gde su potrebne ili na putu kroz dzunglu
zivilizatoze budu izgubljene? Koji su to faktori, koji hrarnjljive sastojke cine upotrebljivim, tj.
bioraspolozivim? Mogli bismo jesti kilograme vestackih vitamina, ali vecinom ce oni biti
neupotrebljeni izluceni. Slobodne zivotinje u prirodi tako nesto ne trebaju. Amerikanci imaju
najvisi konzum vitaminskih preparata na svetu i po tome najskuplji urin na svetu...Ipak oni
stoje tek na 25. mestu po duzini zivotnog veka.
Istovremeno, slobodni radikali i kisele sljake se medjusobno oksidativno potenciraju u jedan
visiko kapacitivan potencijal starenja. Ti faktori starenja nastaju posebno ali se pojacavaju
zajedno. Oni se ne sabiraju nego multiplikuju, a kada jos i teski metali udju u pricu, onda
postaje opasno.
Naravno, sada stoji pred nama pitanje, kako nejbolje i najjeftinije doci svakodnevno do
idealnih i prirodnih neutralizatora slobodnih radikala, i kako da pre toga izbacimo sljako i
otrove, da bi ovi neutralizatori mogli da maksimalno deluju?
Kiseo?
Jesi li kiseo je pitanje na nemackom jeziku, kad nekoga pitate da li je lose raspolozen ili ljut.
To je cesto pitanje ljudima sa neraspolozenim izrazem lica. I zaista, prezakiseljenje deluje
izuzetno snazno na psihu i raspolozenje. Prezakiseljeni ljudi su cesto depresivni i suvise
ozbiljni. Mozda je i to razlog, da su juznjaci, koji zive puno baznije puno raspolozeniji od
svojih severnih prijatelja. Sigurno poznajete razliku hladnog danca i temperamentnog
italijana, sta se tice zivotne radosti. U svakom slucaju, namrgodjeno lice cini ljude starijim.
Ko se puno smeje, je jednostavno zdraviji i ostaje puno duze mlad. Kiselina cini starim i
namrgodjenim, to je dokazano.
Rec acidoza, bolesno prekiseljenje organizma, potice od latinske reci acidus za kiselo. Inace
zelim da kazem, da principijelno ne smatram sve kiseline za stetne (npr. desno okrenuta
mlecna kiselina). Ali kiseline se u nasem zivotnom stilu pojavljuju suvise cesto, zbog cega je i
moja prenaglasena „borba“ protiv njih...Oko 85 procenata nase ishrane treba da deluje bazno
na telo, da bi mladost ostala, ali najcesce je preko 90 posto kiselo delujucih namirnica na
stolu. Odakle mogu da znam da sam prezakiseljen i pun sljaka?
Postoji jednostavna metoda da se to utvrdi.
Izbrojte koliko puta u minutu idahnete i udahnete. Ako u mirovanju disete cesce od 5-12 puta
(idealna vrednost) u minuti, verovatno ste „civilizovani“. To je tako sto telo koristi
ugljendioksid za reulaciju ph vrednosti. Kad je telo puno kiseline, onda mozak naredjuje brze
disanje, da bi kiselina ugljendioksida, koja nastaje posebno kod bogatih obroka punih
ugljenohidrata i prevelike zakiseljenosti brze izasla iz tela kroz pluca.To je i jedan od razloga,
sto kod sporta moramo brze da disemo. Telu je potrebno vise kiseonika i azota, i mora
istovremeno da izbaci toksicni ugljendioksid.
Daljni znaci zakiseljenosti su: sve sto se ne oseti kao apsolutna lepota, cistoca, fitness i
mladost. Isto tako je i cesta gorusica jedan od znakova. U stvari, vecina nepravilnosti u telu su
povezane sa zakiseljenosti.
Prezakiseljenost izgleda ima zaista sve kulture i generacije cvrsto u ruci. Sa izuzetkom
ponekih naroda. Vec dugo znamo, da stanovnici ostrva Krit, Okinawa i u juznoj Italiji stoje na
vrhu, sto se tice zdravlja u starosti. Na Kritu se jede toliko izbalansirano i prirodno, da su
slucajevi izliva krvi u mozak, bolesti srca i rak gotovo nepoznate. To i nije zacudjujuce, ako
znamo da se ovi narodi hrano gotovo potpuno sa baznim namirnicama i jako malo sa onima
koje prave kiselinu u telu.
Kiseline u telu nastaju kroz:
secer, kafu, meso (trend za sto vise proteina), opojna sredstva, nadimanje od vrenja i truljenja
u crevima, nedovoljno zvakanje i namakanje hrane pljuvackom, produkte belog i crnog
brasna, stres, nemir kao strah, bes, ljutnja, buka, depresija, nedostatak ljubavi, pogresno
bavljenje sportom, industrijski rafinisanu so, fast food, pritisak
Kratko sumirano, kroz denaturaciju.
Baze u telu nastaju kroz:
Ishranu povrcem (osim prokelja), zrelim vocem, presnom hranom, salatama, biljnim mastima,
Cajevima (osim crnim i zelenim), biljne sokove, semenke i orasaste plodove, zivot bez zurbe,
umerenog i ispravnog sporta, ljubav, svez vazduh i svetlost, prirodnim dodatcima hrani, i
povratnom reakcijom (vidi drugi deo)
Kratko sumirano, prirodno, renaturacija
Kiseline:
Mokracna kiselina nastaje konzumacijom zivotinjskih proteina i kroz trosenje celija
Azotna kiselina HNO3 kroz ishranu sirom i usoljenim namirnicama
Sircetna kiselina kroz slatkise i lose masti
Sumporna kiselina kroz svinjsko meso
Kiselina za stavljenje, hlorogena kiselina kroz crni caj i kafu
Acetilisalicilna kiselina kroz lekove protiv bolova
Oksalna kiselina u rabarberu, spanacu (umerena kolicina bezopasna), kakao
Mlecna kiselina kroz telesne napore
Hlorovodonicna kiselina kroz bes, strah, brige i stres
Otrovi:
Nikotin, kofein, bojila, sredstva za ciscenje, kozmetika, vestacke arome, sredstva za
konzerviranje, zubni otrovi i amalgam, teski metali, razredjivac, insekticidi, herbicidi,
pesticidi, fungicidi, covek dolazi sa puno vise od 40000 otrova u kontakt.
„ono sto bubrezi i besika ne mogu da izbace, moraju creva. Ono sto creva ne mogu, moraju
pluca. Ono sto ni pluca ne mogu, mora koza. Ono sto ni koza ne moze da izbaci, dovodi do
smrti“
Citat iz „Kineske medicine“
Uzmite u obzir da definitivna acidoza, prezakiseljenost, znaci smrt celije i time polagano
odumiranje mladosti. Dovoljan razlog, da taj proces upesno stopiramo i preokrenemo!
Radi kompletnosti, moram da navedem, da nije svaka baza zdrava, i cijankalijum je jako
bazan ali i jako otrovan. Isto tako nisu ni sve kiseline lose, neke vocne kiseline i desno
orijentisana mlecna kiselina su jako vazne za nas.
Cudotvorno sredstvo?
Da li zaista postoji tako nesto? Ne bi li bilo lepo, kad bi postojala cudesna vodica, koja bi
resila sve nase probleme... Mozda i postoji nesto slicno, kao neka prirodna sredstva. Mozda ce
vam delovi moje metode izgledati kao cudotvorno sredstvo...
Stalno se na trzistu pojavljuju novi cajevi i ekstrakti,i oni zaista zdravi medju njima imaju
jedno zajednicko, svi su bazickni i sprecavaju prekiseljenje. Isto kao i bakina dokazana
apoteka, sa vlaznim oblozima, obmotavanjem listovima kupusa i tinkturama...
Te stvari su mineralne, bazne (i cesto pune enzima) i osmotski oduzimaju telu kiseline, i daju
istovremeno vredne minerale, i time ove vredne stvari vade sljake iz tela. Ali to sve traje cesto
predugo (jer smo mi akutno ugrozeni) i za podmladjivanje je bolje uraditi ciljane stvari sa
jacim dejstvom. Pravo podmladjivanje deluje samo sa ispravnom sistematikom i kauzalnosti.
Lako je shvatiti da vitamini, enzimi, mikroelementi, pored minerala i sekundarnih biljnih
substanci, tek tada mogu da nadju svoje mesto u telu (iako te sve substance pomazu pri
izbacivanju smeca iz tela) tek kada se pripremi mesto u telu za njih, kroz izbacivanje sljake iz
tela. To je isto kao kod neuseljivog stana, sve dok zasticeni stanari ne izadju napolje, vlasnik
stana ne moze unutra.
Zato je prvo jako vazno, telo prvo temeljno ocistiti, zato sto ce inace vecina skupih preparata
zavrsiti u WC-u a ne u telesnim depoima.
Sa druge strane, te stvari, ukoliko su prirodne, podupiru prirodno izbacivnje sljake. Ipak
posmatram, da nam te stvari i nacin kako se reklamiraju, bivaju prezentovane suvise
jednostrano. Moramo da pazimo, da te vredne stvari pri uzimanju ne koristimo da bi krpili
rupe na truloj baraci.
Puno je efikasnije npr. poceti sa „prolecnim ciscenjem“. Tada hranljivi sastojci stizu puno
lakse na cilj.
Uzmimo kozu za primer, koja postaje, sto mi postajemo stariji, sve suvlja, posnija, a povrsina
grublja i ispucanija. Debljina koze se smanjuje, i elasticna vlakna degenerisu, kroz to se
povecavaju bore. Vezivno tkivo izgleda kao potroseno. Podbradak, viseca koza i obrazi.
Zamislite sledece. Uzimate gips i mesate ga sa puno vode, da postane fino tecan. A onda
umocite jednu elsasticnu krpu u taj gips. Cekajte da se osusi. Sta se dogodilo? Krpa vise i nije
posebno elasticna, isto kao i nasa koza puna sljaka. Ali za marketing to nije problem. Sada
samo treba namazati super skupu antiaging-kremu iz reklama i pustiti da deluje. Vec brzo sve
izgleda glatkije. Ukoliko ima dovoljno glicerina koji prvo napravi kozu glatkom a posle jos
suvljom (podstice zavisnost od upotrebe kreme), „mogli“ bi i da suvu i ispucalu etiopsku
zemlju nacinimo glatkom....
Sve to samo odgore cini kozi meksom i glatkijom a ispod ona ostaje neishranjena i suva, samo
sto sve onda manje „skripi“. Puno je bolje, onu krpu isprati od gipsa. Posle dobrog pranja i i
par kapi omeksivaca za pranje (hranljive materije), konacno sve dolazi na pravo mesto, i koza
ponovo postaje glatka i mekana, onako kako treba. Jedino sto omeksivac tek moze da deluje,
kad je krpa prvo dobro oprana.
Mladalacka lepota dolazi iznutra a ne spolja
Naravno da nemam nista protiv prirodnih vitaminskih preparata i krema. I one imaju svoje
mesto. Ali se oni cesto odbijaju o cvrste zidove i tvrde blokade sljaka. Da bi se prava lepota
pokazala od iznutra ka spolja, te blokade moraju da budu uklonjene. A onda ce naravno i nega
spolja da deluje prirodno ka unutra.
To su znali sve stari Grci, Rimljani, Egipcani, uglavnom svi anticki narodi vec hiljade godina.
Zato su se negovali iskljucivo baznim kozmetikama, a ne kao sada kiselim produktima.
Sredstva za negu, koja cak mogu da nagrizu posudu za sapun od celika, stete kozi. Mi cemo
jos tacno da vidimo, zasto je ispravna spoljna nega vazna za podmladjenje iznutra.
Nofretete, Kleopatra, najlepse zene antike, koristile su kod kupanja magarece mleko i aloe
vera. Kosu su prale sa sokovima bobicastog voca i blatom za pranje. Kreme nisu koristile, jer
im nisu ni trebale. Ove zene nisu imale drugi zadatak, osim da izgledaju lepo i negovano. To
im je izgleda i uspelo, kako barem tvrde istoricari. Sva nega tela je tada bila bazna i zbog toga
prirodna. Cak i spomenuti sokovi od bobica, jer njihove organske kiseline u i na telu deluju
bazno. Na primer, sok od limuna je u ustima izuzetno kisel, ali on ipak deluje visokobazno,
posto je bogat mineralima i sadrzi prirodne i organske kiseline.
Te cudesne stvari su vec od davnina pomagale od spolja izbacivanje sljaka, da bi iznutra
mogle biti lakse absorbovane, za pravu lepotu, koja samo moze da dolazi iznutra.
Moderna sredstva za higijenu sa gelom za tusiranje i samponom (sadrzi Sodium-LaurethSulfat, u 60-tim godinama rasprostranjeno srdstvo za ciscenje podova garaza) imaju najcesce
kiselu ph-vrednost od 5,8 a nekad i ispod 5,0, i uteruju kisele telesne izlucevine ponovo nazad
u telo, umesto da ih odstrane. To nije prava nega tela. Pri tome je potrebno puno cesce
kupanje i pranje, zato sto tako nije moguce biti spravno i prirodno opran. U prvom trenutku, ta
sredstva cine telo povrsno cistim, ali kasnije covek postaje zavistan od takvih proizvoda.
Slucaj?
Isto tako cesto citiram kiseli zastitni omotac koze je jedan nenaucni relikt. Direktno rodjen u
kolevci marketinga, da bi se beskorisne stvari prodavale na svaki nacin. Takozvani kiseli
zastitni omotac koze ne postoji! Taj feonomen jednostavno postoji zato, sto telo pokusava da
izbaci kiseline i preko koze. Nase jadno telo ni ne pokusava da se stiti kiselim omotacem od
uticaja zivotne sredine. U stvarnosti zeli samo da se resi kisele prljavstine. To je jednostavno
njegov nacin da kaze, da ima previse kiselina.
Telo ima paniku od kiselina, zato sto zeli da spreci nagrizanje tkiva, a sve sto pri tome
industriji pada na pamet je, da bas te kiseline kroz svoja sredstva za „negu“ vrati u telo,
umesto da pomogne telu, da se oslobodi kiselog otpada.
Da li ste znali, da se ide tako daleko, da se pri proizvodnji sapuna, iz bazne spunice vadi
prirodni glicerin, da bude upotrebljen u industriji i kozmetici. Ali zato se sapunu dodaje
vestacki proizveden, denaturisan glicerin, sto strasno isusuje kozu. Ako to nije glupo, sta je
onda? Uzgred receno, bacili i gljivice zive super u civilizovanom i kiselom miljeu koze
modernih konzumenata „blagostnja“. Bebe nemaju kiseli omotac, a priroda zna zasto. To je i
razlog da okviri naocara, satovi i nakit budu cesto nagrizeni od kiselina koje izbijaju kroz
kozu napolje, kod ljudi koji su sto stariji i zakiseljeniji i zasljakaniji.
Prava nega je uvek bazna, i samo takva prirodna nega pravi lepu i mladu kozu.
Ljudi antike nisu bili glupi. Danas npr. niko vise ne moze da na onakav nacin izgradi
piramide. Ja bih cak i tvrdio da su ljudi tada puno boje znali, sta je bolje za pojedinca. Danas
nam to govore „altruisticki“ mediji, koje je naravno neko kupio. Priroda coveka nije
evolucija, nego ocigledno, suprotno okrenut proces, degeneracija. Znaci, kad u telu nesto ne
stigne tamo, kuda je upuceno, zato sto se tamo vec rasirila neka sljaka, ili to ni nije uzeto u
ishrani, onda nastaje manjak. Ako fali bakar, ili zbog sljaka ne stize na cilj, onda kosa postaje
seda, ali i problemi sa diskovima kicme. Ako fali ili ne stize cink, kosa otpada, libido i
plodnost takodje (rastuca tendencija). Cink osim toga ima ulogu u celijskoj deobi, proizvodnji
DNK, i pripremi preko 300 enzima. Ako fale fosfor, kalcijum i silicijum, stetuju vezivno
tkivo i gustina kostiju. Ako fali ili ne stize gvozdje, onda dolazi anemija itd, itd.
Ukoliko je telo lepo oslobodjeno kiseline i otrova, potrobno nam je puno manje tih supstanci,
da bi bili u balansu. To znaci, da koliko je telo cistije i slobodnije od sljaka, toliko je potrebno
manje unositi stvari spolja, da bi ostali zdravi, a ovo opet donosi manje eventualnih otrova i
toksina kroz preoblinu ishranu. Mi onda mozem da jedemo puno manje, ali pri tome puno
bolju i prirodniju hranu visljeg kvaliteta. Puno bolje je biti blago sit od ispravnog, nego presit
od pogresnog sa istovremeno puno losijim kvalitetom zivota.
Haos sa preporucenim dozama hranljivih sastojaka
Preporuke danasnje nauke za vitamine, mikroelemente i minerale strasno variraju, nekad i za
faktor 120, za ono sto je navodno svakom coceku potrebno dnevno. Dnevna potreba za
vitaminom C se npr. jednom preporucuje sa 75mg dnevno, a kod drugih eksperata sa 1000 mg
i vise. To jednostavno lezi na tome, da to jednostavno nije moguce tebelizovati, posto je svaki
covek fizioloski strahovito jedinstven i drugacije reaguje. Jedinstven zbog razlicitih stanja
tkiva i nepotrosenih depoa hranljivih sstojaka. Isto tako jedinsteven po stepenu zasljakanosti
svakog organa i zlezde. Kao sto vidimo, preporuke nas ne mogu odvesti dalje u otkrivanju
onoga, sta nam je potrebno. Ukoliko uzimamo dovoljno onoga, sta nam priroda preporucuje,
necemo ni morati sebi da postavljamo takva pitanja! Priroda je dovoljno rasipna, da nam da
dovoljno svega, bez da mi sebi razbijamo glavu, sta nam je potrebno. Zatim, ukoliko je neka
zlezda zasljakana, dolazi do nedostatka hormona i poremecaja funkcije. Ako je pankreas
nagrizen, doci ce sigurno prilicno brzo diabetes. To se moze desiti svakon endokrinoj zlezdi.
Takvim ljudima je potrebna jedna drugacija mera i totalno drugacija preporuka nego
„zdravim“. Zbog toga takve preporuke nemaju nikakvu vrednost i potpuno su bespotrebne,
posebno posto mi vec imamo ispravno sredstvo u ruci. A to je znanje, kako ostvariti bolje i
prirodnije optimalnu harmoniju metabolizma u nasim telima.
Dalji Faktori
Celijski otrovi
Kiseline i njihove sljake su najbolji celijski otrovi. Otrovi kao teski metali unistavaju enzime,
koji su nam potrebni, da bi uopste poceli nesto sa vitaminima. Znaci, bez enzima nema ni
iskoristivih vitamina i hranljivih sastojaka. Isto i vestacka svetlost trosi vredne hranljive
sastojke. Isto i elektrosmog, zracenje mobilnih telefona, mikrotalasi (mikrotalasne pecnice) i
hiljade drugih stvari.
Ali jedno zdravo, cisto telo podnosi to sve puno bolje. Zato mozemo sebi i da ustedimo puno
razmisljanja o ovim faktorima u nasem okruzenju. Zato je ta tema, kako nepotrebna, samo
dotaknuta u ovoj knjizi. Uopste nije ni u danasnjem vremenu tesko, postici savreseno
zdravlje, jedino ne postoji dovoljno informacija o tome.
Znacaj koloida za bioloski sistem
Da li ste znali, da velika vecina mineralnih preparata iz apoteke zapravo ni ne moze da
funkcionise? To je tako, zato sto telo prirodno moze da preuzme samo minerale organskobiljnog porekla u koloidalnoj formi.
Koloidano znaci, da su te supstance u atomskoj ili cluster-velicini i imaju elektricno aktivan
naboj. Samo u takvom obliku su oni zaista biopodnosljivi i bioupotrebljivi.
Koloidi u „zivim“ tecnostima su najsitnije nerastvorljive cestice minerala, metala ili
kompleksnih molekula, koji se kroz svoje visiko negativno naelektrisanje medjusobno
odbijaju i ne mogu da se povezu u vece cestice. Koliko su te cestice (koloidi) manji, toliko je
veca delotvorna povrsina (u odnosu na velicinu cestice) i sadrzana energija.
Medijum i kome se srece zivot, naziva se koloidalan medijum. Danas znamo, da se svi zivi
organizmi sastoje od visokostrukturiranih koloida ili tecnih kristala, i da time grade temelj
jednog silnog koloidalnog biokompjutera. Ti tako nastali tecni kristali uredjuju celijsku
tecnost, tj. redukuju entropiju ili dezintegraciju celijske tecnosti i oslobadjaju ili cuvaju
energiju. Nauka o koloidima ne jedna od najmladjih, i jos se vrlo malo zna o ovim
molekulima punim energije.
Kod svih zdravih ljudi su svi korpuskularni delovi krvi odvojeni. Oni se ne lepe niti
medjusobno, niti sa krvnim sudovima. Kod smetnji u stabilnosti sistema, tj. smanjenja
naelektrisanja tih koloidalnih sistema, efikasnost celog sistema je u opasnosti. Ukoliko ta
nestabilnost ostane, slede razlicite bolesti.
Na stabilnost utice ishrana, unos mineralnih soli, i razlicite vreste stresa kao npr.
elektromagnetska polja od neonskih lampi, televizora, kompjutera itd.
Neorganski minerali u rastvorenoj formi nalaze se u tvrdoj vodi za pice. U tom obliku telo ne
moze da ih uporebi, i oni delimicno bivaju izluceni. Ostatak se deponuje i akumulira u telu
slicno kao kamenac u masini za kafu. To dovodi da i mi u starosti „okamenjujemo“.
„prosecan covek uzme u zivotu dovoljno neorganskih minerala, da od njih napravi kamenu
statuu sebe u prirodnoj velicini“
P. Flanagan
Za mnoge telesne funktije preko potrebni minerali moraju stoga biti uzeti u organskoj
(koloidalnoj) formi, najbolje u svezem vocu i povrcu!
Jedno kratko objasnjenje:
-Makrocesticni minerali su cestice, koje su vece od koloida. Oni se taloze na dnu case ili
zamucuju vodu pri mesanju. Oni su ili neupotrebljivi ili sa velikim naporom delimicno
upotrebljivi za celije, posto su preveliki. Oni su neorganski tj. nisu bioraspolozivi
-Organski iskoristivi minerali su rastvoreni ili koloidalni minerali, koji sadrze jos i druge
energije viseg reda tj. inforamaciju
-Rastvoreni minerali su pojedinacni joni ili atomi, disocirani u vodi, i nevidljivi kao cestice, a
mogu da budu organski i neorganski.
-Koloidalni minerali su izuzetno male cestice precnika ispod 0.1 mikrometara. One se ne lepe
i ne raspadaju se na pojedinacne atome ili molekule, sve dok su stabilni.
Nase tkivo se sastoji, kad odbijemo 70-95 i kod starih 50 posto vode, zajedno sa proteinima
uglavnom od sledecih minerala: kalijum, silicijum, kalcijum, natrijum, magnezijum i fosfor.
To su gradivne materije nasih celija, enzima i hormona. Isto tako mikroelementi hrom,
mangan, cink, gvozdje, jod, bakar, molibden i selen. Razlika izmedju minerala i
mikroelemenata je sam to, da ovi drugi trebaju telu u jako malim kolicinama. Sve te substance
moraju biti bioraspolozive, u ispravnoj konstelaciji i prirodno nastale.
Vestacki izolovani vitamini ne mogu tako da deluju, kako bi trebali, zato sto u tim
komercijalnim proizvodima fale sekundarne biljne materije, flavonoidi, votaminoidi, enzimi i
drugi. Oni nisu potpuni i zato im fali snaga i dejstvo. Da kazemo metafizicki, u njima vise
nema zivota, pa ni sami ne mogu da podare zivot. Samo isto moze da proizvede isto. Ja cak
predpostaljam, da ti preparati ustvari isto zasljakavaju telo!
Jedna jabuka sadrzi vise od 400 vitalnih materija. Civilizacija sa svojim uglavnom kupljenim
naucnicima ne moze nikada da napravi tako nesto kao taj prirodni plod!
Kroz druge naucne studije je potvrdjeno, da uzimanje tih vestackih supstanci vise pospeduje
nego sto sprecava rak! U stvarnosti je tako, kad telo vise ne zna kako da sebi pomogne,
dopusta parazite, gljivice i rak, da bi se te stvari zatvorile u kapsulu ili metabolisale od stranih
organizama, znaci telo trazi partnere, da pojedu te stetne materije i da se na brzinu oslobodi
toga. Ta jos normalna, prijateljska celija, koja iznenada iz nicega poludi i pocne da se
nekontrolisano deli, postoji u stvarnosti samo u bajkama. U stvari sada sam seo na osinje
gnezdo nauke, kad sam rekao, da rak nije nekontrolisan rast necega sto je nastalo ni iz cega.
Nazalost, to je pogresno misljenje danasnje patoloske skolske medicine. Sa tim se ljudi
ocigledno drze radi drustvenih i finansijskih razloga u strahu i neznanju.
Nesto za licno ohrabrenje. Rak ne moze nikad i nikada da nastane u telesnim miljeu gde je ph
vrednost vislja od 6,5. Ako usvojite moje predloge o zdravlju, rak za vas vise nece biti tema
niti cete trositi misli na to. Rak je uvek samo opcija tela, kad vise ne moze da izadje na kraj sa
otrovima i kiselinama. To je jednostavno jedam zov u pomoc.
Mi danas znamo, da je racno tkivo uvek kiselo, i to jako. Utvrdjeno je, da se odredjene
bakterije tamo nalaze u vecoj meri, i da su one jedan od suizazivaca divljanja racnog tkiva.
Rak ima svoj prvi uzrok u prezakiseljenosti. Ona proizvodi lokalno takozvanu toksicnu krizu,
koja vodi do napada bakterija, i dalje do nama poznatog divljeg rasta pod imenom rak.
Rak je deponija otpada u telu! Bez prezakiseljenja nema ni raka.
Nepozeljni podstanari
Tesko je verovati, ali ne muce se samo nasi kucni ljubimci sa parazitima. Isto i gospodar sam
takodje ima cesto po pravilu po kojeg parazita. To nisu samo neprijatne vaske u kosi, koje su
nekad cesto bile problem u decjim zabavistima. Paraziti su kod coveka cesta pojava u crevu, i
to dugo neprimetna. Dramaticno je samo, sto je crevo tako vazno za nase zdravlje. Ako je
crevo usljakano, onda skoro uvek imamo potencijalan problem sa parazitima. Vecina parazita
mogu da opstanu samo u kiselom miljeu, pri cemu je tanko crevo blago bazno i debelo crevo
blago kiselo. Alo ako je crevna flora zajedno prekisela, nastaju problemi sa parazitima,
gljivicama, pogresnim bakterijama i ponekad sa crvima. To je cesce nego sto mislimo, jer se
procenjuje da 50-80% ljudi ima barem gljivice. Ti simpaticni podstanari prave prilicno vrenje
u crevima. Pri tome nastaju manji ili veci vetrovi, koji ne doprinose bas zdravlju, iako se to na
mnogim mestima tvrdi. Ja cu vam objasniti zasto.
Kad nastanu gasovi, i budu duze zadrzavani, onda se oni mogu u vlaznom crevnom miljeu
brzo pretvoriti u opasne reaktivne kiseline. Tako smo i u skoli ucili. Gasovi plus pritisak plus
vlaznost jednako kiselina.
Dalje te gljivice (Candida albicans) ispustaju opasne metabolicke otrove, Acetaldehyd i
Aflatoksine direktno u creva. To su tada vasi licni „prirodni“ metabolicki otrovi, plus otrovi
od miliona i milijardi gljivica.
Meni je zao, ako cete nocas spavati lose. Ali kada budete procitali ovu knjigu do kraja, i
budete poznavali i upotrebili jednostavna resenja tih problema, spavacete bolje i mirnije nego
ikada. Vi cete tada znati, da se sve to ne odnosi na vas. Lepo, zar ne?
Da sumiramo jos jednom sve to:
Prezakiseljenje dovodi do manjka minerala, to onda podpomaze dodatno prezakiseljenje, sto
opet snazno pomaze parazitima, sto opet donosi toksicne metabolicke materije, iz kojih se telo
ponovo dodatno prezakiseljuje i truje. Zivotno vazno dejstvo enzima biva od svega toga
progutano itd. Svaka od tih stvari se potencira sa ostalima, a to nije nista drugo nego stalno
ubrzavanje starenja. Moze se reci da se civilizacijski faktori medjusobno pojacavaju.
Isto vazi i za bakterije i viruse. Nikada oni nemogu uspesno da napadnu zdravo tkivo. Oni
mogu da se razmnozavaju samo u bolesnom tkivu. Ti najmanji prirodni lesinari nalaze svoju
hranu samo u bolesnom, ostarujucem i zasljakanom tkivu.
Medicinari Pasteur i Bernard su zbog toga imali u 19. Veku veliku raspravu. Pasteur je bio
osvedocen, da su klice uzrok bolesti, Bernard je nasuprot tvrdio, da je zato odgovorno bolesno
i oslabljeno tkivo.Ta Svadja se vodila godinama, i tek na samrtnoj postelji je Pasteur priznao,
da je Bernard imao pravo.
Nazalost danasnja medicina na tom polju jos uvek sledi Pasteur-a, iako je on sam priznao
svoju gresku.
Gde se u telu gomilaju ti razbojnici?
Naravno, da se u telu nalaze mesta koja cesce naginju ka koriscenju za deponovanje sljaka i
otrova. Gde se te stvari gomilaju, zavisi od nasledne tendecije roditelja i predaka. Da
ponovimo: Nasledne bolesti (izvori starenja) su nasledjene tendencije, da deponujemo toksine
u odredjenim delovima tela. Zato su bolesti i oboljenja potomaka jako slicni onima njihovih
roditelja i predaka. To je i razlog, da se danas u skolskoj medicini vrse proracuni i
predvidjanja buducih bolesti, na osnovu oboljenja u familiji, posebno npr. kod raka.
Jos jedan primer. Deda je bio potpuno celav, sa pocetkom procesa vec u dvadesetim
godinama. Ista tendencija se posmatra i kod oca. Ako sin ima srecu, taj simptom ce biti preko
majcine strane genetski pokriven ili barem prigusen, ili prebacen na sledecu generaciju ili cak
pojacan. Zato ce se sin ili unuk radovati ranom gubitku kose.
To mi svi znamo. Sve telesne osobine se nasledno prenose, i mama onda kaze, da se lepe usi
od bake i slatke oci od oca.
Ali mi ne nasledjujemo samo spoljne osobine nego i unutrasnje. Samo zbog toga nastaju
tendencije za odredjene simptome, kao gubitak kose, losi zubi, slabo vezivno tkivo, alergije
itd.
Takodje treba navesti, da pored opsteg nacina zivota koji pojacava zakiseljenje,se isto i nacin
ishrane u odredjenoj meri prenosi sa generacije na generaciju. Nastaje tzv. „familijarna
tradicija“ nedostatka odredjenih hranljivih materija, i to je sigurno jos jedan od faktora. Puno
vaznija je sigurno genetska mustra predaka, tj. lokalna tendencija deponovanja kiselih sljaka.
„U samim genima ne postoji pripremljen program starenja, genima je za to potreban impuls
od spolja.“
Dr. Hartmut Heine
Ovde se muskarci i zene u svom „metabolizmu kiselina“ jako razlikuju. Pride dolazi, da se
prosecni muskarci hrane „muski“, tj. puno nezdravije. Njima se vec iz kolevke usadjuje, sta
znaci ishrana jednog muskarca, stvari koje navodno daju puno snage....
To su gluposti! Snagu daje ono sto pri varenju ne trosi puno energije, ali zato donosi puno
iste. U trecem delu cemo se posvetiti tim pravim, snaznim i podmladjujucim namirnicama.
A sada nazad ka razlicitosti tendencije deponovanja kod zene i muskarca.
Muskarac deponuje po odredjenoj semi prljavstinu od metabolizma, i to tamo gde se nalaze
najveci bazicni mineralni potencijali. To je nazalost cesto tkivo u predelu koze glave i/ili
uopsteno vezivno tkivo, naravno u zavisnisti tendencije pojedinih tipova deponovanja sljake.
Nakon toga dolaze na red unutrasnji organi, onda krvni sudovi, pa onda masivno, creva.
Dolazi do opadanja kose, i/ili poteskoca kod kardiovaskularnog sistema, debelih prstiju ili
opste naduvanosti. I otoci su siguran znak kisele zatrovanosti. Telo pokusava panicno da
razredi otrove u tkivima, i tako nastaju edemi. Neki ljudi preradjuju sljake potpuno
neprimetno u unutrasnjosti tela kao kamene u organima(u bubrezima ili zuvnoj kesi) i bolesti
u krstima (demineralizacija kicmenih diskova) itd...
Inace i zubni kamenac je jedna tvrda i spolja vidljiva sljaka od bazne pljuvacke i kisele hrane.
Ja sam slucajno primetio, da se kod muskarca nakon 25 godina mogu definisati razliciti tipovi
deponovanja sljake.
Tip 1 ima jaku kosu, cesto manje dlaka na telu, tendenciju ka debelim prstima, sa robustnijim
vezivnim tkivom i debljom kozom.
Tip 2 se primecuje po gubljenju kose i izrazenijim i ostrijim konturama koze.
Tip 3 ima manje primetnih spoljnjih cinilaca, preradjuje svoje sljake u unutrasnjosti tela kao
bolove u krstima, probleme sa krvnim sudovima, kamenje itd.
Ta podela pase skoro uvek, a naravno ima i mesovitih tipova...
Ja sam tu podelu nazvao tipovi civilizatoze kod muskaraca.
Kod zena, kao lepseg pola, ta podela zato i ne funkcionise tako jednostavno zbog njihove
prednosti da kiseline stalno izlucuju kroz menstruaciju. Iz toga kod nekih muskaraca potice taj
cesto nekontrolisan nagon za ejakulacijom, zato sto se muskarci isto ciste od otrova
ejakulacijom, iako ne u velikoj meri. To je naravno absolutno alarm i panikprogram tela, koji
nekontrolisan kao sto je poznato moze doneti puno stete, posebno u odnosima sa partnerkom.
Na kraju treceg dela cemo jos produbiti temu o razlicitim tipovima civilizatoze.
Razlicito starenje kod muskaraca i zena
Muskarci i zene stare vremenski nesto draugacije. Dok muskarac mora permanentno da
izlucuje kiseline i da ostatak deponuje, zena ima najvecu prednost, da jednom u mesecu izbaci
sljake koje su deponovane u materici. Zato zene zive u proseku devet godina duze. Odatle
dolaze i zestoke „kisele“ menstrualne tegobe kod nekih zena. Zene naginju ka deponovanju
kiselina u svoju jako mineralima bogatu sluzokozu materice. Taj bol od kiseline moze da bude
jako neprijatan i predstavlja poziv u pomoc naseg tela. Zato oprez, ako su menstruacije
neredovne, duge i zestoke. Telo salje signal, da su njegovi kapaciteti puferovanja potroseni.
Inace je naravno i vezivno tkivo daljnji pufer za kiseline. Jedna od posledica je celulit,koji
nije nista drugo nego zlobni depo sljake, koji se nasuprot tvrdnjama nokad ne moze ukloniti
sportom. Kod previse pogresno primenjenog sporta nastaje jos puno (-) mlecne kiseline
(laktat), sto stvar cini jos kiselijom i komplikovanijom. Postoji jedna jako delotvorna metoda
protiv toga, a to su tzv. bazne kupke, o kojima ce biti vise reci u 3. delu knjige.
Ja sam cuo da prosirene vene nisu izlecive, isto tako i civilizatorno uslovljenje starosne fleke,
koje se u stvari jako brzo mogu pobediti, bez potpuno nepotrebnog i opasnog skalpela...
Mi govorimo o sluzokozi materice kao pufer za kiseline i depo kiselina. Da li je tu i
objasnjenje malih i vecih bolesti beba, koje su one imale vec pri rodjenju?
Kod oba pola postoji zajednicka hierarhija zasljakavanja. Pocinje sa krvlju, nastavlja sa
masnim tkivom, pa vezivnim tkivom, pa hrskavicom, pa misicima, zidivima krvnih sudova,
nastavlja sa unutrasnjim organima, dok na kraju i srce i mozak ne dodju na red. To se dogadja
paralelno, dok se depoi hranljivih materija i minerala gube i prazne, pocevsi sa kozom glave,
zubima, hrskavicama i kostima..
Civilizatoza
Posledicu svega toga nazivamo civilizatoza. To je pokusaj danasnje opste zdravstvene nauke,
da ovom samoproduciranom zlu da neko ime.
Setite se kiselih kisa, koje padaju na sume. Isto to se dogadja i sa nasim celijama, koje se
hrane sa suvise zakiseljavajucom hranom. Kisela kisa ispira minerane soli iz zemlje i
neutralizuje ih. Zato drvece ostaje bez donjih grana i odumire. To je isto vestacko mesanje u
savrsenstvo stvaranja kao i starenje celija. Zato preokrenite to unistavanje vaseg tela u nazad.
Nasledjeno zlo
Upravo smo se pitali, zasto na svet dolazi sve vise beba sa neurodermitisom, ekcemima,
alergijama i slabim organima. Svako trece dete se radja u industrijskim nacijama sa
neurodermitisom.
Bolesti kao sto smo videli, ne nastaju iz nicega. One najcesce imaju uzroke u civilizacijski
uzrokovanom „kljukanju“.
Ali kako jedna nevina beba moze vec da nosi tako nesto uzasno sa sobom? Kad je zena
trudna, oplodjena jajna celija se pricvrscuje za sluzokozu materice. Sta ako je ta potpuno
zasljakana i to rastuce dete devet meseci mora da raste u prljavoj sredini? Embrion i beba ce
biti time pogodjeni.
Dokozano je da tzv. placentalna rampa ne postoji. Otrovi se sire sa majke na dete. Zato i nema
zastite, jer „priroda“ nije mogla ukalkulisati industrijsko zatrovanje i zato ne postoje prirodni
mehanizmi izlucivanja i zastitni mehanizmi.
Evo malog primera iz moje familije. Moja baka je patila do dvadesete godine od hronicnog
zapaljenja bubrega. Doktor je rekao, da ce to nestati, cim rodi prvo dete, sto se i desilo, samo
sto je i dete do svoje 21. Godine, iako kasnije samo sporadicno, mokrilo u krevet. Ove slicne
smetnje, najverovatnije odredjena mustra lagerovanja toksina, je jednostavno nasledno
preneta.
Cesto cujem, da zene sebi zabranjuju da puse i piju alkohol za vreme trudnoce. Ali prljavstina
od 20-30 i vise godina od zloupotrebe hrane biva nazalost predat bebi, naravno ne namerno,
jer to naravno ne zeli ni jedna majka. Ali ko je i informise o tome, izgleda niko..
Ako zelite decu, onda primenite savete iz ove knjige. Vasem detetu ne mozete dati nista bolje,
nego da startuje zivot zdravo i neoptereceno bolestima.
Ako vec imate decu, imate lak zadatak, da svojim sticenicima poklonite kuru
„podmladjivanja“ i odsljakavanja, ili jos bolje nacin zivota koji odrzava mladost.
To je jedna zivotna skola, i deca ce mozda pri tome nauciti, da se ne mora sve raditi, sto svi
ostali rade, tj. jacanje karaktera. To je za mene prava roditeljska ljubav.
Inace u tome i lezi razlog, zasto je trudnoca u spoodmaklim godinama riskantna. Koliko je
starija zena, toliko vise prenosnog potencijala zasljakavljenja na dete. Ali kod ispravne
ishrane i zivota je moguce u puno dubljoj starosti dobiti decu bez rizika.
Interesantno je, da dete ima u materici i duze nakon rodjenja ph vrednost 8 – 8,5. Zivot znaci
nastaje u baznom miljeu.
Junkfood
Sigurno odmah mislite na pommes frittes ili hamburger kod tog izraza, ali junkfood je upravo
tamo gde ga ne pretpostavljate.
Za jednu godinu „normalan“ covek pojede 60 Kg secera, 30 Kg masti, 50 Kg belog brasna, 8
Kg rize, 12 Kg krompira i 2,5 Kg sladoleda.
Sve sto covek jede ostavlja tragove sljake, posebno ako se „normalno“ hrani.
Domacica se trudi i kuva nesto fino za celu porodicu. Lepa slika. Sigurno da ja ne zelim da je
unistavam. Ali sigurno se tu mota gomila stvari, koje tu bas i nisu pozeljne. Naravno ona kuva
da bi porodica bila dobro ishranjena i zdrava. Ali sta ako draga domacica ne zna nista o
sakrivenim otrovima u nasem svakodnevnom hlebu?
Da li zaista zelite da znate sta sada dolazi? Onda se nalazite u opasnosti, da vise ne zelite da
jedete odredjene stvari i da umesto toga dobijete jednostavniji, zdraviji i mladji zivot. Ovo je
u stvari prosvetiteljski rad.
Covek je jedino zivo bice na ovoj planeti, koje svoju hranu prvo (na mrtvo) kuva, soli, i iako
odrastao, pije mleko.
Kada se zivi ovako neprirodno, ne moramo ni da se cudimo posledicama.
Takodje postoje medju nama oni koji posebno dobro ekonomisu sa vremenom, i samo otvore
pakovanje i pravo sa tim u mikrotalasnu pecnicu. To na kraju nije usteda u vremenu, nego
sigurno usteda u duzini zivota.
I tu postoje i sve medjuvarijacije... Ali sve to sigurno vec i znate. Svi to mi znamo, uprkos
privlacnoj reklami na tv-u, zar ne? Ali da li vam je vec neko obrazlozeno objasnio, sta se sve
krije u drugim, potpuno normalnim sastojcima hrane?
„Pseca hrana je bolja!
Deca sa ostecenjima vec kao bebe vise skoro ni ne mogu da se izbroje. WHOje napravila pre
vise od 33 godine studiju povodom vise zdravstvenih kategorija. Sto se tice duzine zivota, SAD
su na 25. mestu, tj. 24 nacije zive duze od amerikanaca. Po stopi prezivljavanja dece u prvoj
godini su na 23. mestu. Sto se tice bolesti tkiva, SAD su na poslednjem mestu. Zasto je to tako.
Zato sto amerikanci imaju posebno visok deficit minerala. Vec puno godina je ministarstvo
poljoprivrede dalo farmerima savet,da unapred svoju stoku za klanje osiguraju od
Alchajmera, reumaitodnog artritisa, diabetesa, isemije srca, da ne bi za kratko vreme stajali
pred finansijskoj propasti.Pre oko 50 godina su mnogi farmeri poceli da shvataju, da dodatak
minerala u stocnoj hrani, moze zastititi zivotinje od mnogih bolesti. Do tada su se svugde
vidjale ovce sa gubitkom pamcenja, koje su zaboravljale i da jedu, konji sa diabetesom, koji
su padali u komu i umirali, svinje sa tolikom osteoporozom, da su im se butne kosti za vreme
oplodnje lomile na pola. To je bila svakodnevnica. Kasnije su ranceri naucili, da gaje svoju
stoku skoro bez bolesti. Oni su stocnoj hrani dodavali prirodne vitamine i bioraspolozive
biljne minerale. Da li znate aktuelni odnos rodjene ostecene dece prema normalnoj?1: 5000.
Kod stoke je 1:500000. Sto puta manje!Razlog je sledeci: Pseca hrana, npr. od Health
Packing Company, ima u sebi 40 prirodnih, biogenih minerala. Hrana za laboratorijske
zivotinje sadrzi 28 takvih minerala. A sada krenite u bilo koju radnju u kraju i procitajte
sastojke na jednoj flasici hrane za bebe. Necete naci ni jednu koja sadrzi vise od 12 minerala.
Zar to nije zabrinjavajuce?
Kada ste na televiziji videli bolesnog psa? Da bi videli bolesno dete, dovoljno je samo
pogledati jedno skolsko dvoriste za vreme pauze, i videcete citav spektar. Deca koja kaslju,
kisu, smrcu, koja se guse i vriste, jos dugo pre odrastanja su oni predestinisani za bolest i
degeneraciju. Neka deca mogu spolja i izgledati zdravo, ali cesto nose druge probleme u sebi,
nemaju koncentraciju, hiperaktivna su, ili oba. Ako mislimo na to, da nasoj deci kroz podesne
dodatke hrani ponudimo zdraviju buducnost, ne smemo da zaboravimo, da i buduce majke
snabdemo sa dovoljno prirodnih vitamina i biljnih minerala“
Dr. Jackson Stockwell
Po meni je prirodna, mineralima bogata ishrana jedini nacin, da postignemo napredak u
kulturi ishrane. Mi treba da se tako kultivisemo, da samo onu hranu smatramo privlacnom,
koja ima prirodnu visoku gustinu minerala, a ne onu hranu koja nam zamagljuje osecaj ukusa.
Potpuno normalan dnevni otrov
Koliko je samo ispravna stara poslovica, da covek svoj grob kopa viljuskom i nozem.
Hajde da stoga stavimo par svakodnevnih sastojaka pod lupu, da bi videli, da li vam te
namirnice zaista daju zivot, ili vam samo skracuju vas dragoceni zivotni vek. U trecem delu
knjige saznacete o ukusnim alternativama, koje su uz to i jeftinije.
Otrovi iz rastvaraca, Amalgam otrovom u plombama, sredstava za ciscenje, aerosolima,
dezondoransima, samponima, gelovima za tusiranje, zubnim pastama sa fluorom, kolonjskoj
vodi, kozmetici itd., koji ubrzavaju starenje, ne zelim ni da spominjem u njihovom dejstvu na
telo i psihu. Podmladjujuce alternative ce biti spomenute u trecem delu.
Rafinisani secer
Nekada je secer bio skup i samo u apoteci na prodaju. Danas normalni industrijski secer
predstavlja jeftinije „namirnice“ koje poznajemo. Jeftin u pravom smislu reci. Toliko jeftin,
da se direktno ili indirektno nalazi u skoro svakoj kupovnoj namirnici, cak i u kobasici.
Koristi se za povecanje zapremine proizvoda, i za poboljsanje njihove konzistencije.Ili bolje
receno, nastajuci proizvod se pravi u hladnoj fabrickoj hali bolje iskoristivim, i to proizvodi
postaju dugotrajniji, zato sto nisu interesantni bakterijama. Ali ljudima je izgleda dovoljno
dobro. A ono sto cak ni bakterijama nije privlacno, trebalo bi da nam bude sumnjivo.
Ali centralni cilj je, da konzument, znaci vi i ja, treba du budu napravljeni zavisnim. Jer tamo
gde se u inace prilicno nepriridnim namirnicama nalazi secer, telo biva podmuklo prevareno.
Telo biva predoceno, da prima punovrednu i zrelu hranu, sto nije slucaj. Telo reaguje na slast
secera, ali bez da dobije hranljive materije, kao npr. iz jabuke. Telo sa svojim receptorima nije
u stanju da razlikuje cokoladu i narandzu. To lezi na tome, da je najbolja prirodna hrana
najcesce prirodno slatka. Zato telo sve sto je slatko ocenjuje kao punovredno.
Na kraju imate prevareno telo, koje nazalost nije dobilo ono, sto su mu receptori najavili. Telo
je sada kompletno zbunjeno. Kao posledica dolazi neprirodno visoko izlucivanje insulina, da
ga ta vestacka poplava secera ne bi dalje zbunjivala.
Sta sledi, vidimo jasno i cesto kod dece i mladih. Zavisnost za jos vise. Secer je postao objekt
zavisnosti broj 1 i on je i pocetna droga u danasnju pogresnu ishranu.
Ako se odreknete dobrovoljno 1-2 nedelje od svih proizvoda sa secerom, primeticete uskoro,
da imate jaku glad za tim i reakcije zavisnosti, kao nervozu, agresivnost pa do nesanice.
Nakon toga, koliko prebrodite tu fazu, otkricete odjednom, da vas privlace stvari, koje su
prirodno subtilno ukusne, i poboljsavaju zdravlje. Ako herojski izdrzite jos duze, nece vas
vise privlaciti taj cudan ukus secera. Sigurno sada mislite, da je to bilo sve, ali nazalost nije
tako.
Ne samo da telu fale najavljene hranljive materije, nego i taj konzumirani secer trosi one koje
su u nama. U prirodi postoji „zakon izjednacenja“. Taj zakon proizvodi u stvaranju
neposrednu tendenciju, da dve razlicite stvari sa razlicitim potencijalima zele da se ujednace.
Npr. kiseline i baze se izjednacuju i postaju neutralne soli. Topla i hladna voda se pomesane
izjednacuju u mlaku vodu. Oluja ili princip osmoze funkcionise isto po zakonu izjednacenja.
Poznato je da se secer dobija iz secerne trske ili repe. U svojoj prvobitnoj formi taj secerni
sirup sadrzi visoku kolicinu odlicnih hranljivih sastojaka. Jedna bomba minerala, vitamina i
mikroelemenata najbolje vrste. Nakon rafiniranja ostaje najmrtviji i najnepotrebiji ostatak,
koji si mozemo samo zamisliti. Sada zakon izjednacenja opet pocinje da deluje. Kad takav
secer stigne neopravdano u telo, ima teznju da se ponovo poveze sa svojim sastojcima, koje je
imao pre rafinacije. Ako znamo, da je taj taman sirup imao natprosecno puno gvozdja,
kalijuma, kalcijuma, i B-kompleksa osim B1, onda mozemo da zamislimo, sta se desava u
telu. Depoi minerala i vitamina u telu bivaju opljackani.
51 procenat tog sirupa se sastoji od vrednih hranljivih materija, ali los ostatak biva podmetnut
neobavestenim konzumentima. A verujte mi, secer zaista nije ono sto nas cini mladjim.Ali sta
se cudimo, zar ne kradu i ljudi isto tako pcelama med i daju im za to jeftinu secernu vodicu.
Prokletstvo? Ko zna?
Znaci secer je droga broj 1, sa velikom porcijom potencijala starenja, jer konzum secera
oslabljuje drasticno produkciju podmladjujucih hormona i vitamina lepote B-grupe. Hormon
mladosti broj 1 somatotropin biva kroz konzum secera ometan u lucenju.
Vi cete se cuditi koliko ima zdravih i ukusnih alternativa.
Rafinisana so
Kod soli srecemo identicnu situaciju. Nepreradjena kamena so sa himalaja (Himalajasalz)
sadrzi 84 hemijska elementa. Nakon rafiniranja sadrzi jos samo 2 i svaki je jako nezdrav za
telo. To su neorganski natrijum o otrovni hlorit. Opet nazalost deluje zakon izjednacenja, i
telu bivaju oteti upravi ti minerali i mikroelementi, koji su bili u izvornoj soli, znaci 82
elementa. Ali se zato za bolje sipanje dodaju aluminijumsilikati, koji su otrovni. Aluminijum
u telu je dokazan uzrocnik Parkinsona i drugih oboljenja nervnog sistema. Zasto bi trebali da
kvarimo ukus, pokusavajuci da bezukusnu industrijsku hranu „poboljsamo“ tako. Prirodnu
hranu tesko mozemo poboljsati, i to pravi so u tolikim kolicinama prilicno nepotrebnom.
So nije hrana! Indijanci, eskimi i mnogi drugi narodi nisu poznavali i koristili so, sto im je sve
drugo radilo nego stetilo. Kad su prvi evropljani stigli do indijanaca, ovi nisu poznavali niti so
niti visoki pritisak ili probleme sa bubrezima. Pored toga bili su upadljivi telesno savrsenstvo
i lepota. Tek kad je beli covek doneo so i konzerviranje, krenulo je zlo, i indijanci i indiosi su
brzo degenerisali, isto kao beli covek pre toga.
Prosecna potrosnja industrijske soli lezi kod 12-20 grama dnevno po osobi. Zdravi bubrezi
uspevaju da izbace samo 5-7 grama dnevno. Ostatak telo pokasava da razblazi sa celijskom
tecnoscu, da bi izbeglo stete na tkivu. Izvorno iscrpljeno, telo biva primorano da dopusti, da
se visak soli poveze sa ostatcima metabolizma poveze u tvrde slane sljake. To je i razlog, da
imamo strasnu zedj, posebno ujutru.
Sa dobrim organskim namirnicama i prirodnom ishranom nece nam zaista nedostajati so.
Manje je cesto vise.
Vecina (skoro svi) nece nazalost ostati zdravi i elasticni ni u mladosti. Ali gledajte u napred i
radje promenite taj stari potroseni stil zivota!
Da li sam vam jos simpatican?
Ali ako vam to ne kazem, ko ce vam to tada reci? Ja smatram da prava ljubav prema bliznjem
znaci ne ostaviti ga u stetnom neznanju, a vi ste kroz citanje ove knjige moj bliznji...
Ja samo zelim, da ste ili postanete zdravi i mladi. Zamislite da srecete posle dugo vremena
starog druga iz skole i da on mora triput da se zagrcne, sto ste ostali tako mladoliki. Ili ako vas
fitnestrener upita, ko vam je implantirao vasu novu kosu.
Ova knjiga treba da vam pomogne, da postanete insider zivota, i da cujete stvari, koje ce vas
osloboditi. Ali sada dalje o nasoj temi.
Protein je ono sto cini namirnicu punovrednom?
Upravo to je, sto nam je decenijama propovedano, i danas snosimo posledice. Vasa cudesna
masina, zdravo telo, treba malo, ali zato punovrednog biljnog, bazicno metabolisuceg
proteina, da bi ostalo zdravo. Vec zato, sto u zdravom telu treba biti zamenjeno znacajno
manje proteina, zbog redukcije stalnog trosenja od kiselina. Suvise toga je jako stetno, i danas
preporucena kolicina ce nekog garantovano dugurocno ubiti. Sve vise i vise i „eksperti“ to
shvataju, i odjednom je najnovija preporuka, da se ne uzima suvise belancevina. I ti ljudi sa
time imaju pravo.
Ja sigurno ne zelim da vam propisujem sta cete jesti a sta ne. Ja samo zelim da vam
predstavim fakte, da bi imali dug i mladalacki zivot. Vi ne morate sve prihvatiti, ali vas
pozivam da preispitate prazne navike. Sada dolazi za neke od nas zlatno tele u pravom smislu
reci....
MESO
Zamislite miris i ukus jedne jabuke ili sveze ubranih malina. A sada zamislite da udisete miris
presnog mesa. Od cega bi vam krenula voda na usta a od cega gadjenje? Odgovor je jasan.
Zasto postoje bombone ili sladoled sa ukusom voca a nikada sa ukusom snicle? I to je jasno..
Uz najbolju volju, ne bi mogao vise da zamislim da jedem meso, iako sam pre bio tipican
mesojed kako se samo moze zamisliti. Tada sam ismejavao vegetarijance oko mene.
Danas je jedno od mojih omiljenih jela Essenerbrot (posebna vrsta hleba, recept kasnije u
knjizi) sa kriskama avokada. Sada volim i svezu vocnu salatu i druge salate. Zbog svezih
smokava bi presao kilometre! Nekada ne bi ni mogao da zamislim da bi mogao da volim tako
nesto. Ali ukus je jako adaptivna stvar. On jednostavno podleze navikama.Iskljucivo.
Kroz nas novi pogled prepoznajemo brzo, da svaka vrsta bolesti, posebno rak, vodi coveka do
ultrabrzog propadanja tj. starenja, toliko je jasno. Kod mesojeda je mogucnost da obole od
raka vrlo visoka, nasuprot tome je ta mogucnost kod onih koji zive bez zivotinjskih proizvoda
zanemarljiva. Visok nivo mokracne kiseline prouzrokovan konzumacijom mesa je kod
bolesnih od raka upadljivo visok. Najvislji je u centru i najblizoj okolini tumora (da li je rak
deponija prljavstine u organizmu?)
Jedan nemac u proseku pojede u toku zivota statisticki minimalno 649 kompletnih zivotinja: 7
krava, 22 svinje, 20 ovaca i jaganjaca i 600 kokosaka.
Prosecan amerikanac pojede ca. 11 krava, 3 jagnjeta, 23 svinje, 45 curke, 1100 kokosaka i
431 Kg mesa.
Samo jos finci imaju veci konzum i drze ispred amerikanaca rekord kardiovaskularnih bolesti
i raka. (Peta magazin)
Meso je za nas, posebno u tim kolicinama, ne samo beskorisno, ono je jedan od najvaznijih
otrova starenja (adrenalin, hormoni, smrtni strah zivotinje, ptomain otrov leseva). Jedna
visoka cena kratke „zabave“.
Kad koristim izraz meso, mislim time na svaku zivotinju i svako nama povereno zivo bice,
koje je pretvoreno u mrtvi proizvod, i naravno pre toga ubijeno. Zivotinjsko telo na nasem
stolu je osim toga jedan najmanje 2 do 5 dana stari les! A na reklamama se ljudima kroz
ispiranje mozga stalno predocava, da svoje porodice ne mogu ispravno ishraniti bez jedenja
mrtvih zivotinja. Profit, profit!
Onda, jedno parce kobasice za malog? Da li sam vam jos uvek simpatican.
Najbolji komad jagnjetine, socne govedine i mekana svinjetina, sveza (i puna teskih metala)
riba i francuska piletina. Tako se hvale ti proizvodi. Jako efektivna reklamna laz je za ti bila
„meso, parce zivotne snage“. Kakvo ludilo, pa jadna zivotinja je mrtva, i gde je ta zivotna
snaga, koju je ona nekad posedovala?
Naravno da meso sadrzi hranljive materije, koje su vazne. Kao gvozdje, cink, proteine i Bvitamine. Ali to je ipak racun bez krcmara, jer kuvano, grilovano, ili pareno meso je izgubilo
vecinu tih stvari ubilo, i ona se nalazi sada u neorganskoj formi. Telo to ne moze da ispravno
upije... Kod presnog mesa bi to bilo vise moguce, ali ko bi to sazvakao. Sve nama poznate
zivotinje mesojedi zato gutaju meso nesazvakano. Vec bi smo puno dobili, kad bi imali mere
u upotrebi mesa. Postoji toliko predivnih namirnica.
Moguca je odlicna ishrana, bez da moramo da preuzmemo na sebe sve nedostatke ishrane
mesom. Puno toga ima u izobilju, bez da nam donese patnje.
Neko je jednom rekao, „stavi malom detetu jedno jagnje i jabuku. Ako dete bude pojelo
jagnje i igralo se sa jabukom, poklonicu ti odmah novi auto!“.
Pre nego sto je covek kondicioniran, da jede meso mrtvih zivotinja, njegovim etickim
instinktima i osecanjima je bilo strano, da cak i zamisli takvu mogucnost. To je bilo jedno
ogromno i podlo ispiranje mozga, da se ljudima to proda.
Posebno, kad znamo, kakva ukusnija „uzivanja sa rostiljem“ postoje, koja se mogu napraviti
brzo, jednostavno i jeftino.
Znaci, nije posebno mudro klati zivotinje ili kupovati njihove anonomne delove u samposluzi.
Jer to donosi nasem telu iskljucivo negativne posledice.
Eksplozivno uvecanje raka se dovodi u direktnu vezu sa porastom konzumacije mesa, i to je
poznato.
Neko je rekao, dok ljudi jedu zivotinje, dokle ce rak jesti njih. Zakon uzroka i posledice?
Malo statistike: 83 do 89% njiva se koriste iskljucivo, da bi se ugajale zivotinje za konszum.
Na jednom hektaru bi se moglo odgajati 22500 Kg krompira ili 40 tona celera, ali ista njiva ce
indirektno proizvesti samo 50 do 185 kila mesa. To je jedno neverovatno rasipanje resursa.
Znaci da na nasoj planeti ne bi bilo gladnih, cak i da ih ima vise. Ali sve sto jedan mesojed od
toga ima, jeste mokracna kiselina.
„Mokracna kiselina je jedna bela, bezmirisna kristalna substanca, koja se nalazi u urinu. Ona
je skoro nerastvorljiva u vodi, alkoholu ili eteru, ali rastvorljiva u rastvoru baznih soli.“
Dr. Webster
Sta je sa ribom?
Za cudjenje je, da jedan vegetarijanac u svakoj prilici biva upitan, da li jede barem ribu.
Cudno, par zar riba koja lezi u tiganje nije isto mrtva? Da li ona ima ili je imala isto jedno
lice?
Paul McCartney je jednom rekao, „ja ne jedem nista, sto je nekad imalo lice“.
Ali da stavimo eticke razloge na stranu.
„Svako, ko iz zdravstvenih ili drugih razloga jede ribu, trebao bi da malo razmisli o tome. U
mesu ribe se moze naci 9 miliona puta vislja koncentracija otrova iz vode u kojoj zivi“
Dr. Neal Barnard
Ipak je riba vec zbog bogadstva omega 3 masnih kiselina daleko bolja od ostalog mesa. Ali
sta to donosi nasem telu prave, prirodne proteine, koje svakodnevno trebamo?
Razmislite, koje su zivotinje najjace i sa najvecom muskulaturom? Najvece i najjace zivotinje
koje zive su zacudjujuce samo biljojedi. Jedan gorila moze lako da bude veci od 2 metra i
tezak 275 kila (u civilizaciji do 300 kila). Sve misici i misici od iskljucive ishrane vocem,
korenjem i listovima. Za mene je to zadivljujuce i vredno razmisljanja.
I nase bebe, rastu neverovatno brzo, i jako brzo dobijaju na tezini. To znaci da bi majcino
mleko trebalo da sadrzi puno proteina. Ali to nije tako, jer se u majcinom mleku sadrzi
smesnih 1,2 do 1,7 procenata belancevina. I niko ne zna, kako i zasto dete moze da raste tako
brzo. To u stvari nije moguce. Zasto je to ipak moguce objasnicu u drugom delu knjige.
U tridesetim godinama postojao je jako popularni snagator Joe „atom“ Greenstein sa brdom
misica, koji je jeo samo presno povrce i voce.
U jednoj knjizi se spominje jedan insteresantan lav, koji je odbijao meso, i jeo samo povrce.
On ne samo da je bio zdrav, nego i jako miran. Ali verujem, da sa ovim ne bi bas svaki lav bio
odusevljen.
U jednom nemackom cirkusu su zbog nedostatka novca godinama lavovi dobijalo skoro nista
mesa. Oni su dobijali samo zelenilo i bili su zdraviji nego ikada (dodavan im je i taurin u
hranu).
Eo nekoliko primera poznatih sportista koji zive vegetarijanski/veganski:
Dave Scott: pobednik ironmann-triatlona na Havajima
Paavo Nurmi: najuspesniji trkac svoh vremena, 9 zltnih medalja, 22 svetska rekorda
Yiannis Kourous: drzi sve svetske rekorde u trkama ultradistanci, trci 3 dana bez spavanja
Kim Cho: svetski rekord sa 55 godina, 33000 sklekova za 24 sata
Carl Lewis: svetski rekord u trci na 100 metara, godinu dana pre toga postao je vegan
Edwin Moses: 400 metara sa preprekama, 10 godina nepobedjen, 2 olimpijske pobede, 4
svetska rekorda
Ridgeley Abele: osmostruki pobednik internacionalnih americkih svetskih karate turnira
Andreas Cahling: bodybuilder mister universum
Bill Pearls: cetvorostruki mister univerzum
Martina Navratilova, Jutta Müller, Desmond Howard, Dennis Rodman, Billie Jean King,
Hank Aaron, Al Oerter, Tony Larussa, Marv Levy, Dave Scott....
Velika je zabluda, da povrce ne daje misice, upravo je suprotno! Najvrednije belancevine za
telo nalazimo u biljnoj hrani, i to i najboljoj bioraspolozivosti.
U jednom otrovanom, kiselom telu se sve stalno razgradjuje, posebno misici. To je glavni
razlog za smanjivanje misicne mase, naravno pored premalo pokretanja.
Povrce je bazno, i zato i misici od povrca i ostaju tamo gdi i pripadaju.
Nesto interesantno iz istorije: 3 miliona Danaca je sticajem okolnosti i nestasice za vreme rata
bilo na vegetarijanskoj ishrani, i zato pri najboljem zdravlju, i kao posledica je stopa smrtnosti
tada bila najniza u celoj danskoj istoriji (-34 procenta).
U SAD po sopstvenoj izjavi 87 posto inspektora iz agencije za kontrolu pileceg mesa ne jede
vise piletinu.
Christian Opitz
Zasto?
Godine 1620 su Spanci otkrili latronska ostrva. Na njima su domorodci jeli samo biljnu hranu,
jer nije bilo „prikladnih“ zivotinja na ostrvu. Oni su opisani kao jako visoki. Bolesti su bile
uglavnom nepoznate, bili su izuzetne snage, i dozivljavali su znatno vise od 100 godina.
Isto je bilo i sa Bantuima u Africi, Tarahamarima u brdima Meksika, Kikujuima u Keniji,
Karai-Guaranima na Jamajci, stanovnicima Portinicinoa u Italiji, da samo neke navedemo.
Sve je to dokazano sa pravom i slobodnom naukom: koliko vise uzimamo zivotinjske
proteine, toliko vise kalcijuma iz nasih depoa( kosti, zubi) biva kroz urin izluceno. Opet jedna
posledica neprirodnog zivota. Manje boljeg kvaliteta je cesto vise.
Masti i Ulja
Vec je malo cudno posmatrati, kakva histerija vlada povodom masti. Svuda samo slusamo o
stetnom dejstvu holesterola. Zato se svugde stedi na mastima, da ne bi postali zrtve plaka u
krvnim sudovima, poznatijeg kao arterioskleroza.
Telo samo proizvodi dnevno oko 100 mg holesterola. Treba razlikovati dobar HDL i stetan
LDL holesterol.
Sta bi trebali da znamo, je da je dobar holesterol neophodan, da bi se uopste uz dejstvo
sunceve svetlosti sintetisao vitamin D u kozi. A tek kad je dovoljno telesnog vitamina D
proizvedeno u kozi, moguce je iskoristiti kalcijum iz hrane. To sve cini zavisan lanac, i tesno
je povezano i isprepletano.
Ali isto je jako vazno i potrebno zasicene i nezasicene masne kiseline ispravno unositi. Zato
mast nije = svaka mast i ulje nije = svako ulje.
Margarin je jedan odlican primer, kako se neobavestenim masama konzumenata prodaje nesto
kao zdravo, iako je to jako stetno. Sirovine za proizvodnju margarina su uljna semena,
kokosovi orasi, riblje brasno, govedji loj i slicno. Sve se to melje u gustu kasu, onda se dodaje
razredjivac n-Hexal (jedna vrsta otklonitelja fleka), koji je jedna frakcija benzina(!), koji
izvlaci svo ulje iz te kase. Onda dolazi rafinisanje, pri cemu se sve prirodno i zdravo (npr
vitamini itd.) sto je jos ostalo odstranjuje. Ostaje samo hemijski cista i sterilna mast. Onda se
ta mast izbeljuje, odkiseljuje, odlecitinise, cisti od sluzi, dezodorise, hidrogenuje, fraktionira,
preestrifikuje... Onda je ta mast bez mirisa i ukusa. Onda se dodaju sinteticki vitamini, masne
kiseline i arome, pri cemu nastaje nesto slicnog ukusa kao puter. Sto se mene tice, takva
informacija stvarno ne podstice apetit na margarin. Sta se kupcima precutkuje, da kod tog
kompleksnog procesa denaturacije nastaju tzv. trans-masne kiseline. U prirodnoj hrani se one
pojavljuju u jako malim kolicinama kod loseg lagerovanja hrane itd. U navodno zdravom
margarinu one cine citavih 61 procenata. Trans-masne kiseline imaje teske posledice za
organizam. To je proverena plasticna hrana ako zelite brzo da dobijete celulit. Ne postoji nista
sto moze tako brzo i zestoko da izazove celulit kao margarin.
Isto tako i hidratirane (i time stvrdnute) masti unistavaju metabolizam masti u telu, koji je
enormno vazan, posebno kod ljudi koji imaju probleme sa tezinom. Puter, cokolada, svinjska
mast i naravno sve ostale masti zivotinjskog porekla sadrze puno zasicenih masnih kiselina.
Puno je bolje koristiti samo biljna ulja i masti. Ispred svih maslinovo ulje ( obavezno pazite
daje extra devicansko ulje prvog hladnog cedjenja najvisljeg kvaliteta), koje sadrzi najvise
nezasicenih i multinezasicenih masnih kiselina. Za njim slede ostala biljna ulja: uljana repica,
hanf, suncokretovo ulje, orahovo ulje,od bundevinog semenja, od kukuruza itd, naravno samo
hladno cedjeno i filtirano.
Jako je vazan kvalitet ulja. Svako ulje ne sme biti previse zagrevano, da ne pocne da cvrci i
isparava jer tada nastaje otrovan benzol. Posebno pazite kod tiganja, u njemu moze najbolje
ulje biti unisteno i postati stetno.
Mleko je zaista najbolja hrana od svega?
Ukoliko ste tele! Ljudsko telo moze do najkasnije druge godine zivota da svari mleko, vise
tesko nego lako. Nakon toga se u telu vise skoro ne proizvodi enzim laktaza, koja razlaze
laktozu. To je opet jedan od glavnih uzroka celulita. To je kao kad telo pokusava da
metabolise plastiku, ali jos gore. Iz nekog razloga, telo doponuje te nesvarljive „plastike“
negde u telu, jer ne zna sta da radi sa tim. Kod zena je to cesto zadnjica i butine.
Kod mene su to bile bubuljice i veliki cirevi. Tek kada sam prvi put postio, zapalo mi je za
oko da vise nemam bubuljice, i tako sam brzo uhvatio uzrocnika. Jedino mleko koje treba da
se pije jeste majcino. Kravlje mleko je za telad a ne za ljude. Covek je jedino zivo bice, koje
pije mleko, i pri tome od druge vrste!
Ali gde dobiti kalcijum? Pa on je vazan za kosti i zube! Sigurne ne iz kravljeg mleka!
Nama se na zalost uspesno sugerise, da je mleko zato tako lepo belo, zato sto je puno
kalcijuma.. Ali onda je i majonez pun kalcijuma... Pomesajte vodu i ulje uz kap zumanjca kao
emulgator, i dobicete tecnost koja je bela kao mleko. Svaka emulzija je bela. A to u prvoj
liniji nema nikake veze sa kolicinom kalcijuma, nego sa lomljenjem svetlosnih talasa. Kravlje
mleko nije liferant kalcijuma nego pljackas kalcijuma!
Dokazano je da kalcijum iz mleka ne koristi telu nista, zato sto posebno pasterizovano mleko
broji u zakiseljivace tela i zato nagnje ka tome da izvlaci kalcijum iz tela za neutralizaciju
kiseline.
Tu se radi o vama kao kupcu a ne o vasem zdravlju.
Dobro iskoristljiv kalcijum je jako prisutan u povrcu. Kod ca. 8000 Kineza iz zabacenih
regija, koji ne poznaju ni mleko ni sir kao „izvore kalcijuma“, naucnici su otkrili da oni ne
poznaju osteoporozu, koja je kod nas sveprisutna. Oni primaju svoj kalcijum samo iz biljaka.
Zasto i mi zapadnjaci ne bi dobijali svoj kalcijum iz biljaka. Kalcijum difunduje normalno
kroz crevo u krvne sudove, i odatle npr. kao fosfat u kosti. Kiseli metabolicki milje neutralise
vecinu tog kalcijuma, da bi izgladio tu novu poplavu kiseline. Preradjeno mleko stvara tako
kiselu klimu, pa zato za njegovu metabolizaciju treba vise kalcijuma, nego sto ga ono donosi.
Tako jednostavno je dokazati stetnost mleka. Isto tako i prosirenu intoleranciju laktoze:
Intolerancija laktoze je kod mnogih naroda siroko prosirena i pogadja kod razlicitih etnija u
SAD 95% azijata, 74% indijanaca, 70% afrikanaca, 53% latinoamerikanaca i 15% belaca.
Pri tome nastupaju razliciti simptomi, kao smetnje u probavi, proliv i nadimanja, koje nastaju
tako, sto te osobe ne mogu da luce enzime, kojima bi se provario mlecni secer laktoza. Dalje
se pijenjem mleka osim tih simptoma povecava rizik da se dobiju i hronicne bolesti i smetnje.
„Mit, da osteoporoza nastaje nedostatkom kalcijuma je izmisljen, da bi se mlecni proizvodi i
kalcijum-preparati prodavali bolje. U tome nema nimalo istine. Zene SAD-a trose na svetu
najvece kolicine kalcijuma, pa ipak je kod njih stopa osteoporoze na svetskom vrhu. Konzum
jos vise mlecnih proizvoda i kalcijum-preparata nece promeniti na ovoj cinjenici bas nista.“
Dr. John McDougall
„The McDougall program for women“
„Povezanost izmedju uzimanja zivotinjskih proteina i broja preloma kostiju je izgleda
jednako jaka kao i povezanost izmedju pusenja i raka pluca.“
Dr. T. Colin Campbell
„U medjuvremenu je izgleda jasno, da mleko ne predstavlja resenje za osteoporozu.
Nasuprot, ono je deo tog problema“
Dr. Charles Attwood
Ove citate ja navodim samo zato sto velike korifee cesto ostavljaju jak utisak, ukoliko menu
jos uvek ne verujete dovoljno. Ne znam sta sada mislite o meni, ali sada mozete da vicete na
doktore, a ja da imam svoj mir...
Koja zivotinja ima najvece zube? Zar to nije slon? Sta mislite, koliko tona mleka mora da pije
jedan lon, da bi razvio tako mocne kljove (67% kalcijuma)?
Verujem primecujete, sta hocu da kazem. Jednostavno ne zelim da pisem nesto sto ce usi
prijatno da golica.. Jednostavno je lepo videti, kad ljudi dodju k sebi, i razmisljajuci dozive
svoj zivot u punoj slobodi.
Ko ne cezne za rakom, mozdanim udarom, osteoporozom ili kardiovaskularnim bolestima, taj
bi trebao pod hitno da pocne da razmislja o normalnim navikama u ishrani. Ukoliko zelite da
zadrzite svoje zube, nemojte piti kupovno mleko!
Jos nesto, mleko je kao zlezdani sekret sve drugo nego privlacno: 1ml svezeg mleka sadrzi
prosecno 363000 belih krvnih zrnaca i 24400 bakterija, slicno razredjenom gnoju.
Sveze mleko je ipak puno podnosljivije od fabrickog, i biva cak blago bazno i ili neutralno
metabolisano. Ali skoro je nemoguce, doci do svezeg nepreradjenog mleka.
Ponekad malo parce svezeg sira, sigurno nece naskoditi zdravlju, posto je tu nesvarljivi kazein
vec donekle pocepan i problematicna laktoza je prilicno razgradjena.
Radi se o kolicini, i radi se o tome, da se vecinu vremena hranimo zdravo. Onda povremen
konzum nezdravih stvari nije toliko stetan, a apetit za takvim stvarim ionako polako odlazi!
Ne biti savrseno zdrav znaci starenje
Da li imate suvu kozu oko laktova, da li se zubno meso povlaci, kosa sedi itd? To vise ne
znaci savrseno zdravlje, da ni ne spominjemo prave bolesti, zar ne? Bolest znaci starenje, i
starenje je jedna vrsta bolesti.
Neki ono sto cu sad spomenuti ne smatraju za bolest. Ali to ipak ima simptome, koji da nisu
tako normalni i svakodnevni kod starecih ljudi, bi bili oznaceni kao bolesti, kao npr. kod lica.
Sta jedno staro lice cini starim? Sta je na njemu bilo drugacije, kad je bilo mlado? Ja cu vam
reci. Usi postaju vece, isto i nos, vezivno i potporno tkivo visi, koza postaje tanka. Sve u
svemu, lice se jako menja sa godinama. A ocigledno su usi i nos odlicni kolektori sljaka
(stvrdnuti kiseli, mineralizovan loj), i stoga povecavaju volumen. I tako ljudima stoji na licu
napisano upozorenje: „oprez, staris!“
Ja jako postujem mudrost starih ljudi, to zelim da naglasim. Ali da li verujete, da je neko
sretan sa tim, sto se u starosti ljudima kroz bore urezuje u lice?
Primer bolesti nastalih od prezakiseljenosti:
Astma, osteoporoza, infarkt, oboljenja zlezda, kila, pucanje tetiva, sinusitis, bolesti zeludca i
creva, otvorene rane na nogama, rak, stete na jetri, kamen u bubregu i zuci, secer u starosti,
tinitus i problemi sluha, bolesti prostate, zenske tegobe, edemi, mozdani udar, zama gljena
sociva, parkinson, alchajmer, alergije, bradavice, debljina, karijes, gorusica, znojenje nogu,
gljivicno oboljenje, impotencija, neplodnost, hemoroidi, smrad tela, visok holesterin, visok
pritisak, problemi sa prokrvljenosti, prosirene vene, bronhitis, genitalne gljivice, problemi sa
kicmenim diskovima, artroze, reuma, giht, arterioskleroza itd....
Opasna „kisela ukocenost“
Eritrociti su normalno okrugli i elasticni. Ukoliko to nisu, postoje problemi sa prokrvljenoscu.
Dok znaci, krv kruzi kroz telo, oni izmedju ostalog stalno prolazi kroz kapilare. To si krvni
sudovi tanji od kose, koji moraju da stignu do svake celije. Oni su neverovtno tanki. Toliko
tanki, da je crveno krvno zrnce (7,5 mikrometara) 2-3 puta deblje od kapilara (2 mikrometra).
Nasi eritrociti su normalno jako elasticni, tako jako, da se bez problema izduze i prolaze kroz
uske kapilare. Tada izgledaju kao mali torpedo. Samo tako oni uspevaju da dodju do svake
celije i donesu joj kiseonik i hranu i odnesu otpatke. Tako je u normalnoj situaciji.
Cesto su eritrociti vec toliko osteceni, da ne mogu vise da obavljaju svoju prirodnu funkciju
kako treba. Oni postaju kroz prezakiseljenj prilicno cvrsti. Dolazi do tzv. „kisele ukocenosti“ i
time do neishranjenosti tkiva.
Kroz opterecenje kiselinom se koce i stvrdnjavaju eritrociti i nisu vise dovoljno elasticni da se
akomodiraju na uski prostor kapilara. To je glavni razlog lose prokrvljenosti i odlucujuci
faktor starenja, a i prvi razlog infarkta (zacepljenja). Znaci ukocenost eritrocita, tj. Kisela
ukocenost je jedna od daljih formi starenja u slagalici starenja.
Jer, lose prokrvljene celije, koje nemaju mogucnost da odstranjuju otpadke i ne primaju
dovoljno hrane umiru puno brze. One se dave u sopstvenom smecu i nedovoljnom
snabdevenoscu kiseonikom. Dolazi do slabije prokrvljenosti tkiva, sto dovodi do nedostatka
kiseonika u tkivu. Zbog toga umiru i zdrave celije i pocinju same da budu izlozene vrenju od
cega se prezakiseljenost jos povecava. To je najgori stepen trosenja celija. Na to dolazi jos i
do obrazovanja „stubova novcica“ od eritrocita. Oni su samo jos plivajuce, neaktivne gomile,
koje izgledaju kao da ih je neko naslagao jedne na druge.Kroz to onda postaju kompletno
neaktivni.
Ali sve to nije tako strasno, zasto bi onda postojali za svaki slucaj uzeti voljeni medikamenti.
Tako voljeni, da vise ne zele tek tako da napuste telo. Cesto se moze decenijama kasnije
dokazati u crevu, koje ste medikamente uzimali kao deca. Zamislite, dobili ste neki lek kao
dete protiv npr. Osipa, i sa 50 godina jos uvek pronalazite taj lek u crevima!
A sada trebaju da dodju na red i novi „lekovi“. Toj u najvecem broju slucajeva funkcionise na
prirodan nacin, bez propratnih smetnji. Sve sto smo ikada pojeli ostavlja svoj trag u telu u
vidu sljaka. Sljake rastu jako polako ali zato jako sigurno...
Svega sto ste kao otrove i sljake deponovali u telu se moze i osloboditi, samo treba znati kako.
Reci mi koliko ti je staro crevo, pa cu ti reci koliko si ti star..
Pored prezakiseljenja tela je i losa funkcija creva odlucujuci faktor. Stanje i kvalitet kose,
koze i ostalih celija nam pomaze da zakljucimo kakva je opsta situacija kod creva i obrnuto.
Aktuelno stanje vasih creva mozete ocitati na vasoj kozi. Svaka smetnja u crevima se izrazava
negde na telu, kao bubuljice, osip, alergije, bolovi, astma, cak i depresija u puo drugog. Cak
80 procenata imunog sistema se odredjuje u crevu. Ako je „divlje“ crevo „civilizovano“ i kroz
kisele sljake zapeceno, hranljive materije ne mogu da se ispravno upijaju i transmutiraju.
Dolazi do nedostataka, svejedno sta i koliko jedemo.
Kad crevo ne moze vise da izvlaci hranljive materije iz hrane kako treba, fale minerali za
neutralizaciju kiselina. Zacarani krug se zatvara. Zato je odlucujuce da li je crevo cisto. Mlado
crev, mlad covek i obrnuto.
Ko jede prebrzo, previse i prekasno, ne treba da se cudi vrenju u crevima. Svako truljenje
proizvodi gasove kao metan, ugljendioksid, skatol, indol itd. Dok se u tankom crevu dogadja
vrenje, u debelem crevu je vec jako truljenje. Postoje gasovi od vrenja i gasovi od truljenja.
To su sumporvodonik, fosforvodonik, ugljovodonik, hlorovodonik, amonijak. Ove stvari opet
prezakiseljavaju crevo. Nadimanja su jako stetna za telo i nisu za potceniti. Svaki i najmanji
„gas“ je jedno malo ali konstanto kiselo opterecenje, koje rezultira rastom sljaka u crevu. To
se moze tako objasniti. Kada se npr. hlorgas uvodi u vodu, nastaje momentalno
hlorovodonicna kiselina. Isto to se desava kada se nagomilani gasovi u crevu pod pritiskom
uvode kroz zidove creva i telesne tecnosti. U jednom bolosnom i civilizovanom crevu je
moguce da preuzimanje mikrohranljivih sastojaka bude potpuno onemoguceno...
Stvari na koje je potrebno misliti
Odakle dolaze lose oci?
Poznato je da psi vole slatkise, ali da ti kroz vreme ostecuju njihov vid
Baka sa losim vidom i sluhom daje svom malom ljubimcu rado cesce svoje kolace, i uskoro
oboje imaju isti problem.
Kod stalnog konzuma te degenerisane hrane blagostanja godinama i psecim godinama,
kristalizuju se kao kapi, ali konstantno, soli sljake u tkivima.
U nasem slucaju su to nervne celije i vodovi ociju. Isto dolazi i do zamagljivanja ociju i
sociva, poznato kao „Grauer Star“. Isto mogu nastati i tzv. Makula-degeneracije. Kod malog
psa nase bake to daje iste simptome kao kod coveka. To sigurno nije slucajno, samo pokazuje
da je kroz takvo postupanje i jadnom psu isto lose kao i coveku. Jedan „civilizovani“ pas
moze da pati isto tako od celavljenja, losih zuba, artritisa, sedila itd kao i „civilizovan“ covek.
Ali kad pas izgubi dlaku, svi padaju u paniku, dok je to kod dede potpuno normalno. Vukovi
u divljini nemaju taj problei, iako su direktni srodnici bakinog ljubimca. Ali ocni nervi nisu
jednin koji mogu biti napadnuti. Nervni zavrsetci svih vrsta mogu u telu vremenom kroz
fosfate, mokracnu kiselinu i ostalo smece biti puni tih kristala i tako smanjene funkcije.
Svejedno da li oci, usi, miris ili ukus, sve postaje tupo, u svetu tupih i bezukusnih uzivanja...
Dobra vest je, da se ti nervi mogu polako popraviti sa nasim programom, iako su nervi celije
koje se najsporije obnavljaju. Ali one mogu!
Ovaj primer je samo jedan od mnogih primera starenja i bolesti starih. Ali sve se baziraju na
istom opasnom principu. Ali nasa knjiga ne bi nosila taj obecavajuci naslov ukoliko se taj
princip ne bi mogao okrenuti u nasu korist.
Preveliki telesni napor uz puno znoja
Jedna zena sa velikom brigom zbog parodontoze pitala me je za savet. Analizirali smo njene
navike. Hranila se relativno zdravo, i nije bilo puno stvari, koje bi mogle biti uzrok. Dok nije
usput rekla, da se bavi jako puno i ekstremno sportom. To u stvari i ne bi trebalo da bude lose.
Ali ona je naginjala jakom znojenju. Za tri minuta na Crosstrainer-u je bila mokra do koze. Sa
svojih 50 godina je bila dosta vitka, i jela je dosta umereno, to sigurno nije pogresno. Problem
je bio samo, sto je preterivala sa sportom iz straha od gojenja, pa je vecinu svojih minerala
izbacivala znojenjem, koji su odgovorni za jako i zdravo zubno meso. Svakog dana je
trenirala u losoj anaerobnoj fazi, tj. pod manjkom kiseonika sa pulsom iznad 130/min.
Pri tome u misicima nastaje toliko mlecne kiseline, da su minerali iz tela potrebni, da bi se
ova poplava mlecne kiseline neutralizovala. A to su verovatni i ti minerali, verovatno i
silicijum, koji je inace zivotno vazan za dobro zubno meso. Sta je nasuprot bilo upadljivo, su
bili jaki nokti i bujna kosa. Ocigledno nije imala nedostatak minerala u ovim tkivima, sto je
cesto slucaj kod preteranog sporta. Pored toga je bila strasni pusac, sto pored ostalog dodatno
izvlaci minerale iz usne duplje.
Sportisti upadljivo cesto pate od nedostatka minerala i ostalih problema izazvanih preteranim
znojenjem.
Ova zena je ocigledno propustala da uzme vise hranljivih materija, koje je gubila znojenjem
od preteranog sporta i pusenjem.
Puno bolje je baviti se umereno sportom u aerobnoj fazi, da ne bi nase sve depoe izlucili
znojenjem.
Slikovito receno je bavljenje sportom u anaorobnoj fazi, isto, kao kad jedna vatra („vatra“ u
celijskim mitohondrijima) dobija premalo kiseonika. Takva vatra pocinje jako da smrdi i
stvara cadj. U telo to dovodi do jako nepozeljnog viska mlecne kiseline u telu, sto je i uzrok
upale misica posle sporta.
U prirodi do toga dolazi samo kad se radi o zivotu ili smrti. Neki ljudi misle, da je to potrebno
cesce, nego sto je prirodno zdravo. Oni zele da urade nesto pozitivno, ali nepoznavajuci
prirodne zakone, oni sebi stete sa tim nekada ekstremno neprirodnim navikama, iako imaju
dobre namere.
Voda nije svaka voda
Retki ljudi u civilizovanom svetu znaju jos da voda nije samo za pranje. Danas je normalno da
se zedj utoljuje sa kafom, kolom, mlekom, pivom, limunadama itd.
Pri tome ne postoji nista bolje nego sveza i cista voda, da bi utolili prirodnu zedj. Zasto se
stalno svugde ponavlja, da je potrebno piti 2-3 litre vode dnevno? Zato sto kod danasnjeg
nacina ishrane covek brzo mora da razredi otrove, da ne bi kolabirao. Zato mnogi pate posle
oblinog obroka od neprijatne oteknutosti. Jedno je vazno: Samo zaista cista i prirodna voda
prolazi kroz celijsku membranu i time istinski osvezava telo. Sve ostalo ga samo opterecuje.
Prava voda za pice je skoro bez minerala, znaci bez minerala koji ne poticu iz zivih biljaka i
nisu bioraspolozive mikrocluster forme. Ovi minerali nezivog porekla se ponasaju u telukao
pesak u solji, tj. oni se samo taloze. Kasnije oni sve zabetoniravaju, sta dolazi sanjima u
kontakt. Zato ljudi u starosti postaju sve nepokretniji, oni se polako od iznutra okamenjuju.
Danas na zalost neka mineralna voda vredi samo ukoliko ima sto vise minerala. Vecina
mineralnih voda su u stvari kamenje za pice!
U ovom slucaju ne formira rupu u steni stalno kapljanje, nego stalno pijenje formira kamen u
telu. Tokom takvog „normalnog“ zivota, sadrzaj vode u telu se stalno smanjuje, i delimicno se
zamenjuje sa zasljakanom telesnom tecnoscu. Gubitak vode isto ima jak uticaj na prevremeno
starenje. Taj gubitak vode kroz starenje se desava zajedno sa sedimentacijom u celijskoj
tecnosti i tkiva ovih nerganskih minerala.
Velika je razlika imedju bioraspolozivih minerala organskog porekla i ovih neorganskih
minerala. Npr. neorganski kalcijumkarbonat oblaze zidove arterija, tj ucestvuje sa ostalim
civilizatornim faktorima u nastajanju plaka. A mi smo stari koliko nase arterije.
Za nasu celijsku membranu i celijsku tecnost svako zaprljanje sa neorganskim tj.
nekoloidalnim mineralima znaci isto, kao da pokusavamo da tenisku lopticu izbacimo kroz
mrezu za komarce. Ali loptica je prevelika. Telo za tako nesto nije stvoreno, i ono nema
mogucnost da se toga resi, jer takvo stanje se u prirodi ni ne srece. Telu ne preostaje nista
drugo, nego da dopusti da kroz vreme bude zabetonirano...
„Normalna“ voda u telu mora da bude pretvorena u „zivu“ vodu kristalne strukture sa niskim
povrsinskim naponom. Covek bi mogao da pije litre vode a da se ipak isusi, kad se ta voda ne
bi preradjivala u telu. Telo to moze da podnese samo kroz pomoc drugih resursa.
Transport hranljivih materija u celije i izbacivanje otrova iz tela zavise od toga, da voda u
celijama i oko njih (intra i ekstracelularna voda) poseduje nizi povrsinski napon od hranljivih
ili otrovnih materija. Tek tada te materije mogu da se povezu sa molekulima vode, da bi
transport hranljivih materija u celiju i otrova iz celije funkcionisao.
Voda, koja je telu potpuno korisna, je potpuno bez anorganskih minerala i metala, bez
ugljendioksida (negazirana), i bez limunadnih kvaritelja ukusa. Dobra voda ima visoko
negativno jonsko naelektrisanje.
„Da bi otrovi napustili celije i hranljivi sastojci usli u njih, one moraju biti u direktnom
kontaktu sa vodom. Svi znamo da se voda i ulja ne spajaju(masti celijske membrane).
Povrsinska membrana celije se sastoji od masne substance. Stoga normalna voda sa 73
dyn/cm okruzuje celije, ali nije u direktnom kontaktu sa njenom membranom. Zato otrovi ne
mogu napolje ni hrana unutra. Ali uredjenost molekularne strukture smanjuje entropiju
vode.To znaci da slobodna energija po Gibbs-u raste. Porast slobodne energije u vodi znaci,
da voda sada moze da podrzava hemijske reakcije lakse i sa manje energije nego pre toga.“
P.Flanagan
Pre par godina sam proveo odmor u pustinji Nagev. Celog danasmo bili u pokretu i imali smo
„samo“ negaziranu cistu vodu, koja je bila zagrejana do pustinjske temperature (falila je samo
kesica caja). Retko mi je voda tako prijala i osvezavala me kao tada. Danas pijem samo
negaziranu vodu sa minimumom minerala.
I gaziranje (ugljendioksid) je samo trik, da se zaglupljeni konzumenti naprave zavisnim od
vode inace loseg ukusa. Mi pijemo puno vise takve vode (profit), ali to je samo na prvi pogled
dobro. Zapravo kroz to mi imamo puno vise problema nego sto mozemo da zamislimo.
Gaziranje pokriva gadan ukus denaturisane fabricke vode. To mozemo odmah da primetimo,
ako takvu vodu ostavimo da stoji ili je mesamo da ugljendioksid izadje, i vrlo brzo dobijamo
relativno „originalan“ gadan i kiseo ukus takve vode.
Ugljen dioksid zakiseljuje naravno enormno telo, posebno bubrege i mehur. Ako su bubrezi
prezakiseljeni, oni gube postepeno sposobnost da pravilno izbacuju kiseline, koje vremenom
sve manje izlucuju, pa tkivo postaje sve vise i vise lager za sljake. Jedan mali gutljaj sa
ogromnim dejstvom!
Vecina voda sadrzi pravo one anorganske minerale i hemikalije, koje prouzrokuju prerano
starenje, ili se oni ekstra dodaju.
Mi te „kamenolome“ ponovo srecemo u arterijama, venama, zglobovima, ocima, usima, nosu,
grlu, zucnom mehuru, bubrezima, zubnom kamencu itd. Zidovi arterija su puni plaka,
zglobovi su nepokretni i skripe, dobijamo stari glas, koji ne pogadja visoke tonove i zvuci
drhtavo. Da ni ne spominjemo sta te naslage prave u mozgu.
Da bi pokazao hitnost prelaska na dobru vodu, zelim da vam opisem jedan mali eksperiment,
koji sam nedavno pravio sa pijacom vodom.
Za to sam uzeo tri male aluminijumske posudice (npr. aluminijumska postolja maleckih
sveca). Mene je interesovalo, sta ce na podu tih posuda ostati kad voda ispari.
U prvu posudu sam sipao destilovanu vodu, u drugu vodovodnu vodu, u poslednju posudu
jeftinu ali prilicno dobru flasiranu vodu sa niskim sadrzajem minerala. Jos jedna prazna
posuda je sluzila kao referenca, da se vidi kako izgleda jedna nekoristena posuda.
Ove prethodno ociscene posude sam tri puta punio sa predvidjenim vrstama vode, a izmedju
pustao da voda ispari. Nakon ovog eksperimenta sam bio iskreno uplasen zbog debele naslage
kalka kod vodovodne vode. Ali to i objasnjava puno toga...
Koji zadatak voda ima u nasem telu?
-upravlja energetskim resursima u telu
-regulise odnose elektrolita
-regulise kiselo-bazne odnose
-regulise telesnu tmperaturu
-regulise osmotski pritisak
Nase telo pri rodjenju sadrzi skoro 90% vode. U dubokoj starosti to pada na ispod 60%.
Starost je i isusenost zbog zasljakanosti. Raspored te „telesne“ vode je razlicit po organima.
Mozak sadrzi i do preko 80% vode, krv i do skoro 80% vode, misici sadrze i do ca. 70%, a
kosti do 25% . Oko 60% vode nalazi se intracelurarno (u celiji), oko 30% ekstracelularno, a
oko 10% se nalazi u krvnim sudovima.
To je voda, koja dolazi u nase telo, a sta je sa vodom koja napusta ponovo nase telo?
U mnogim starim kulturama, pa i u nasoj, postojali su ljudi, koji su po urinu mogli da
procene, kavog je zdravlja pacijent, i kako funkcionise njegova transformacija minerala i
metabolizam vode. Ta vrsta dijagnose je nazalost skoro izumrla, ali nam ona daje konkretne
zakljucke o opterecenosti sljakama i snabdevenosti telesnih tecnosti mineralima. Nase pitanje
sada glasi, kako se ponasa normalna transformacija minerala kroz godine? Transformacija
minerala od depoa u kisele sljake je istovremeno i neutralizacija kiselina, gubljenje minerala,
zasljakavanje i starenje. Koliko je isto vazna i dobra prokrvljenost, videcemo u sledecoj glavi.
Prokrvljenost
Covek stari isto i zbog sve slabije prokrvljenosti. Kod sve vece zasljakanosti dolazi do sve
vece neishranjenosti celija sa kiseonikom i hranljivim materijama. To pocinje bezopasno sa
hladnim rukama ili nogama ili opstoj zimljivosti a korelira i sa kiselom ukocenoscu eritrocita.
Dobra prokrvljenost je jako znacajna. Uz nju stoji puno veca sposobnost regeneracije zbog
bolje snabdevenosti. Bazno delujuce namirnice odrzavaju nasu krv redjom i gipkijom, tako da
ona moze da stigne do svakog dela tela i snabde ga. Losa prokrvljenost je posledica vec
spomenute kisele ukocenosti eritrocita.
Mali pomagaci
Enzim je jedan protein koji katalizuje hemijsku reakciju. Enzimi igraju nosecu ulogu u
metabolizmu svih zivih organizama. Sve biohemijske reakcije, od varenja (npr. pepsin) do
kopiranja naslednih informacija (DNK-polimeraza) su katalizirani i upravljani enzimmaEnzimi snizavaju tzv. Energiju aktivacije hemijskih reakcija, a to je energija koja je
minimalno potrebna, da bi jedna hemijska reacija uopste zapocela.
Kada telo pati od hronicnog nedostatka, a to je slucaj kod vecine „civilizovanih ljudi“, onda
zato ne mozemo da preuzmemo i asimiliramo hranljive materije kao vitamine, minerale i
mikroelemente. To je svakodnevni nedostatak enzima, bez kojih nema vitalnih reakcija u telu.
Ovde se „macka grize sama u rep“, jer istovremeno su po Dr. Swope minerali ustvari
„enzimi“ za enzime.
Posto u celijama vladaju nize temperature, nego sto je potrebno za metabloicke reakcije bez
tih katalizator-enzima, regulisan metabolizam nije moguc bez enzima. Osim toga kroz snizenu
energiju aktivacije reaguje medjusobno veca kolicina cestica, tako da se brzina reakcija
povecava i tako i metabolizam ubrzava. Materije koje reaguju sa enzimima se zovu substrati.
Enzimi su visoko specijalizovani i rade po principu kljuca i brave. To znaci da jedan enzim
reaguje samo sa malim brojem ili samo jednim substratom i katalizuje samo odredjenu vrstu
reakcija. Da bi telo funtionisalo bez problema, treba mu oko 10000 razlicitih enzima. Naucno
istrazeno je do sada samo oko 3000 enzima. Iako zvuci metafizicki, utvrdjeno je da enzimi
poseduju neverovatnu sposobnost da elemente ili jedinjenja transmutiraju. To znaci, oni mogu
da silicijum i kalcijum pretvore u natrijum i kalijum ili obrnuto. Drugacije izrazeno, enzimi su
pravi „alhemisti“, i mogu „da naprave od olova zlato“! oni odrzvaju red u nasem telu. Oni su
nasi katalizatori tokom zivota, i bez njih se ne desava ni jedna hemijska reakcija u telu.
Uzmite npr. kocku secera i probajte da je zapalite. To vam nece uspetu. Probajte onda isto sa
malo pepela. Reakcija odmah pocinje i kocka gori. Upravo to rade enzimi u nasem telu.
Ukoliko te enzimske reakcije bivaju smetane kroz razlicite „umetnosti civilizacije“, telesno
reakcije ne mogu da funkcionisu, vitamini se ne koriste, minerali se ne integrisu u tkiva, i
sistem kad tad kolabira, covek stari.
Da bi funkcionisali, enzimi trebaju egzaktno konstantnu ph vrednost od 7,34 do 7,40. Ukoliko
je ona vislja ili niza, odredjeni procesi koji upravljaju enzimskim reakcijama odmah prestaju, i
metabolizam staje. Tako jednostavno.
Po pravilu, enzimi bivaju vec kod kuvanja unisteni. To je i razlog, zasto ljudsko telo posmatra
kuvanu hranu kao strano telo. Kad pojedmo kuvanu hranu, dolazi do naglog skoka broja belih
krnih zrnaca, da bi se organizam „odbranio od uljeza“. Taj proces se naziva i leukocitoza
varenja. Radi se o upalnoj reakciji, koja doduse prolazi, ali kroz preceste i preobilne
konzumacije kuvane hrane predstavlja nesto sto se treba uzeti za ozbiljno, jer to na duze
sprecava leukocite da se posvete svojim stvarnim zadatcima, kao sto je odstranjivanje mrtvih i
racnih celija itd.
Telo vidi kuvanu hranu kao strano telo i brani se sa pravom kroz povecan broj leukocita.
Presna, nepreradjena hrana sadrzi sve potrebne enzime, koji kod kuvane ili preradjene hrane
kompletno fale. Posto telo onda ne dobija potrebne enzime kroz hranu, ono mora, ukoliko je
jos u stanju, samo da ih proizvodi, a za to trosi energiju i sirovine. Ali i od toga zbog
modernog zivotnog stila imamo ogranicenu kolicinu.
Tako se onda te hranljive materije, koje su potrebne za sintezu naseg enzima protiv starenja
telomeraze, umesto toga usmeravaju ka varenju, da bi mogli da se resimo te kuvane plasticne
hrane.
Neki autoriteti smatraju, da je glavni uzrok skoro svih bolesti i preranog starenja nedostatak
tih telesnih enzima, a ja samo mogu tome da se pridruzim.
Jedan primer nedostatka samo jednog jedinog enzima: Odredjene kiseline u krvi ne mogu biti
jednostavno biti izbacene kroz bubrege. One moraju biti prvo vezane sa jednim enzimom za
izlucivanje, koji se normalno luci u bubrezima, ali kod manjka cinka (sto je kod vecine ljudi
slucaj) i visoke potrosnje odredjenih medikamenata ovaj mehanizam vise ne funkcionise. Ove
kiseline zato hitno moraju biti odstranjene i to prebacene u neki depo. Usput bivaju
neutralisane nekim vaznim mineralom i onda se negde deponuju i postaju klasicna sljaka. One
se neutralizuju tamo gde je najbliza i najgusca koncentracija tog minerala.
Kod nedostatka selena, koji je takodje kod skoro svakog prisutan, jedan enzim ne moze biti
sintetizovan, koji nadlezan za rast misica. Zbog toga je moguce akutno opadanje misicne
mase.
Pogledajte kozu svojih podocnjaka pazljivije u ogledalu. Da li vidite promene boje na crvenozeleno ili crveno-zeleno-braon? To ukazuje na nedostatak selena. Cesto je prouzrokovano
kroz trovanje teskim metalima ili zivom.
Industrijska prerada daje enzimima onda poslednji udarac: kuvano, pulverizirano, izgnjeceno,
separirano, pasterizovano, homogenizovano, cedjeno, stvrdnuto, peceno, ekstrudirano,
rafinisano, zraceno, sa aditivima za ukus, konzervansima, solima za topljenje, stabilizatorima,
sredstvima protiv zgrusnjavanja, zasladjivacima, aromama, vezivacima, emulgatorima,
odpenjivacima, bojama, sredstvima protiv isusivanja, popunjivacima, zelatinima, kiselinama,
praskom za pecivo, sredstvima za obradu povrsine, odvajacima, zgusnjavacima.......
Ja ozbiljno verujem da je barem 90% robe u samoposlugama toliko denaturisano, da uopste
nije za ishranu.
Ukoliko se covek vecinski hrani mrtvom hranom (kroz toplotu ili drugacije denaturisanom
hranom), i njega zivot napusta polako ali sigurno i put ka preranoj smrti radi nedostatka zivota
je poplocan raznim hronicnim bolestima i patnjama.
Odredjene namirnice kao sveze voce, orasasti plodovi, uljna semena i presne proklijale
zitarice imaju kod ispravne upotrebe sposobnost da aktivnost metabolickih enzima a
verovatno i ostalih telesnih enzima povecaju za 10 puta. Kroz to aktiviramo idealno sve
zlezde, sve organe, vezivno i misicno tkivo, nervni i imuni sistem! Kroz relativno kratko
vreme je tako moguce telo temeljno ocistiti od otrova i produkata metabolizma i podoci
celijski metabolizam na potpuno novi nivo!
Globalno se moze reci da enzimi:
-razaraju arteriosklerozne naslage, tj. holesterinplak u krvnim sudovima
-poboljsavaju imunitet i zdravlje
-povecavaju unutrasnju i s time „spoljnu“ lepotu
-odrzavaju telo zivahnim, mladalackim i fit
-povecavaju snagu i izdrzljivost
-ekstremno usporavaju proces starenja
-uticu na dusevno zdravlje i jacaju bistar um
-vezuju i izbacuju otrove i slobodne radikale
-cine krv tecnijom
-regulisu odnos kiselina i baza
-upravljaju hormonalnim sistemom
Enzimi se mogu porediti s malim radnicima na gradjevini. Oni stalno preradjuju materije i
dodaju im nove sastojke. Oni stvaraju harmoniju mladosti. Ukoliko radnici smanje broj i ne
dobiju zamenu, zgrada sa vremenom propada i pocinje da se polako raspada i rusi. Upravo se
to dogadja kad covek vise ne moze sam da stvara nove enzime i/ili ne uzima dovoljno enzima
ishranom. On se doslovno polako raspada.
Ipak, navodno neke studije dokazuju, da se enzimi u prezakiseljenom miljeu mogu pretvoriti u
jake otrove. Tada reakcije ne mogu da se odvijaju, i kao posledicu telo enzime koji se sastoje
od aminokiselina uvrstava u sstrana tela. To dovodi do neke vrste interne auto imuno reakcije
(leukocitoze), tj. do alergija, astme, reume, raka, gubitka kose, mladeza, bradavica... Jos puno
toga nije istrazeno, koje reakcije se pojedinacno odvijaju, ali to je kao sto je poznato jedan
veliki faktor starenja.
Sada je jasno, da odkiseljenje, odsljakavljenje, ciscenje od otrova i posebno vazno,
snabdevanje hrnljivim sastojcima i enzimima moraju biti uvek istovremeno. Telo mora biti
ponovo renaturisano tj. restaurisano.
Onaj koji samo izbacuje sljake, bez da uzme visoko dozirane hranljive materije, osecace se
sigurno lose. U najgorem slucaju doci ce do premestanja sljaka u telu, i time do novih
simptoma. U svakom slucaju jedno je jasno, bez enzima se hrana u nasem telu ponasa kao
plastika.
„Jedna masina se trosi, ali ne i covek. Svaka celija se stalno obnavlja.“
Dr. Fleming
I telomeraza je enzim. Kada bi imali dovoljno prirodne od tela sintentisane telomeraze, to bi
teoretski znacilo, da ne bi vise starili.
Ali da bi uopste proizvodili normalnu kolicinu telomeraze, mora se zaustaviti gubljenje
minerala, sastojaka ovog enzima, i time zaustaviti i prezakiseljenje.
Nikel, olovo, kadmijum, arsen i posebno ziva deluju u telu kao strasni otrovi enzima. A sa tim
stvarima se danasnji covek jako cesto srece.
Enzimi mogu samo tada da funkcionisu, kada imaju telesnu temperaturu, i kad je ph vrednost
odgovarajuca i ukoliko nisu zrtve nase denaturacije. Ali gde su takvi uslovi ispunjeni? Zato
nije ni cudo da se starenje smatra normalnim. Apropo normalno: zbog denaturisane kuhinje
mojih roditelja smatrao sam nekada isto za normalnim, da se „sati“ provode naWC-u i da
skoro svakodnevno trpim grceve i kolike. Mislio sam da je to opsta situacija i nikom nisam o
tome ni pricao, jer sam mislio da je to normalno. Isto tako vecina misli o procesu starenja.
Ipak to nije normalno, kako bi mozda pomislili. Jos jednom zakljuceno:
Starenje je hemijsko trosenje isto i zbog nedostatka enzima, i trosenje enzima zbog
svakodnevno forsirane civilizatoze.
Zasljakanost, zakiseljenost, nagrizena tkiva, trovanje, gljivicna oboljenja, infekcije, znaci
siromasenje prirodnog i nedostatak uredjenog zivota.
„Enzimi se mogu zamisliti kao proteinski nosaci puni zivotne energije, ali kao kod baterijske
lampe ta energija moze biti potrosena, i mi moramo nauciti da je konzervisemo i
dopunjavamo. Kuvane namirnice zamaraju nase zlezde koje proizvode enzime, dok ih biljna
presna hrana stimulise.“
Barbara Simonsohn
Povrsinski pristup
Besmislene hormonske terapije
Da li verujete, da sveprisutna euforija hormonterapije zaista predstavlja resenje protiv
preranog starenja? Zasto ne, se brzo moze odgovoriti.
Svi znamo, da trudnice od ca. sedmog meseca (ako su relativno zdrave) imaju lepu kosu, kozu
i pojavu.
Razlog je dejstvo hormona HGH (human growth hormon Somatotropin), koji ne pomaze
samo buducem detetu nego i trudnici. Ali druga strana medalje je verovatno ipraznjenje
njenih depoa. I ranije su postojale uzrecice kao : „Svako deto kosta majku jedan zub ili striju“
Taj hormon mobilizira sve rezerve majke zbog novog mladog zivota. To isto znaci da te
rezerve bivaju brze potrosene, a to nije nikako dobro. Ako se zena dugo pre i za vreme
trudnoce zdravo hranila, ona nece dobiti ozbiljne probleme.
Ako se depoi jako ispraznjeni, dolazi do poznatog „trudnickog bluza“ i zena place na najmanji
povod ili je jako nervozna.
Ali jos malo o hormon-terapijama. Kroz to normalno trudnicko podizanje nivoa HGH bivaju
mobilisane najbolje a nekad i poslednje rezerve minerala i hranljivih materija.
Isto se desava i kod davanja vestackog HGH. Pri tome analogno nastaje kroz vestacku
aplikaciju hormona kod ne-trudnica visok rizik, da se oboli od tipicnih oboljenja. Hormonalna
substitucija se moze savetovati samo ukoliko hormoni iz odredjenih razloga fale. Kao sto
vidimo to ne moze biti resenje problema. Koren tih problema lezi potpuno drugde.
Dobra vest je, da kada se telo i time i zlezde odsljakaju i time podmlade, zlezde pocinju
normalno da funkcionisu u mladalackom stilu i dinamici. Istovremeno na raspolaganju stoji
ponovo dovoljno prirodnih sirovina za jednu temeljnu mladalacku produkciju hormona. I to
isto pripada pozitivnim koefektima nase bioloske i prirodne kure podmladjivanja.
Recycling?
Jos jedna fatalna zabluda je pretpostavka, da su kura svezim celijama ili facelifting mogucnost
sa smislom.
Ali to je samo osfezenje fasade, bez postizanja unutrasnjih i trajnijih efekata. Nase telo je
reverzibilno, i ne treba vestacko uplitanje, osim mozda u slucaju tezih ostecenja organa. Ne
dajte se prevariti, jer kad budete poznavali prave i delotvorne metode da se regenerisete, sve
to ce vam biti smesno i zalosno.
Kratki facit:
Starenje je odredjeni manjak kod celija zbog sljaka. Nagrizajuce sljake deluju negativno na
zlezde. Naucili smo nesto i o telomerima, videli kako enzimi igraju odlucujucu ulogu i sta je
istinit uzrok raka. Vazno je znati, da je besmrtnost teoretski moguca, kao sto je ekperiment dr.
Carell-a dokazao. Celije su uvek besmrtne, osim ukoliko ih otrujemo i zasljakamo.
Mogli bi reci da covek ne umire, nego da izvrsava otrovima i sljakama samoubistvo.
„Prirodna“ telesna smrt je tribut nasoj naduvenosti i neznanju prema nasoj prirodi.
Starenje je vrsta bolesti. Samo savrseno zdravlje nas odrzava prirodno mladim. Prava mladost
je potpuna sloboda od sljaka. I sve ostalo ne mora biti, i mi mozemo ako zelite, okrenuti sat u
nazad. Neizlecive bolesti mogu biti izlecene (lokalno starenje), kosa raste opet jace, prosirene
vene opet nestaju, i mozda jednog dana poraste, ako je potrebno i treca garnitura zuba.
Sve je moguce, ako ste vi sami to cudo.
Mogao bi jos puno da pisem o ovoj temi, ali sve ovo je napisano samo sa ciljem da vas
prodrma i pripremi vas da promenite zivotni stil.
DRUGI DEO
Mentani aspekt
Bice preveden na kraju jer u trecem delu ima vise konkretnih informacija sta raditi
TRECI DEO
Metoda
Svako, koji primenjuje ove jednostavne metode, i disciplinovano sledi barem najvaznije
tacke, moze potencijalno ostvariti skoro „biblijsku starost“ uz zdravlje. Bez znakova starosti,
sa svojim zubima u ustima i punom snagom, u zavisnosti koliko smo odusevljenja doneli u
primeni ovog programa. Nase telo je napocetku istorije i dozivljavalo starost od 500-1000
godina. Ali ostvariti 120 godina sa potpunim zdravljem je sigurno jedostavnije ostvariti i
sigurno nije lose. Sta je prakticno ostvarenje ove metode i cilj? Povracaj telesne mladosti.
Nas cilj kod ove prirodne metode jeste, koliko je moguce biti slobodan od sljaka koje
blokiraju mladost, i to i u najzabacenijim delovima tela od temena do stopala. Kada su te
blokirajuce sljake jednom odstranjene.dolazi spontano posle jednog ne predugog vremenskog
perioda do jednog skoro revolucionarnog podmladjenja tela. Ako takvoj mladosti ne stavimo
nista na put, ona ce se sama odrzavati. To znaci napunjene depoe minerala, vitamina, enzima i
hranljivih sastojaka uz nezasljakane i nenagrizene zlezde, organe i tkiva. Ova metoda,
konsekventno sprovodjena donosi kao posledicu cvrsto i elasticno vezivno tkivo, punu i
blistavu kosu, zdrave zube, glatku kozu, ciste krvne sudove, stabilne kosti, zdrav libido, novu
snagu i zivotnu radost, kao i pozeljnu mladalacku spoljasnost. Vise zivotne radosti znaci isto,
da imamo vise smeha, tako da ce i vas izraz lica zraciti vise radosti, sto naravno i opticki
znaci podmladjenje.
„Samo uz stalnu i efikasnu remineralizaciju se mogu dugo odrzati mladost i lepota, dusevna i
telesna snaga. Odsljakavanje znaci ciscenje od otrova, povecanje elasticnosti cirkulacije i
energije, produzetak zivota i povecanje lepote.“
Peter Jentschura
Na pocetku te uspesne i prirodne metode odrzavanja mladosti zelim da vam predstavim i
objasnim razlicita isprobana dostignuca. Slede mnogobrojni predlozi, vezbe, recepti i saveti.
Puno njih, zato sto civilizovani zivotni stil treba temeljnu korekturu, i ta metoda mora da se
prilagodi za svakog individualno. Nakon citanja ove knjige ce vam koraci koji su razliciti za
svaki ljudski tip deponovanja sljake pomoci da dodjete do maksimalno delotvornog
individualnog programa.
Isporbajte ono sto vam preporucujem, i otkrijte kakvu korist vam to donosi. Budite strpljivi s
mnom. Neke stvari trebaju vreme. To nije neka horuk metoda nego naucno opravdana
aktivacija potrebnih parametara za odrzivu mladost, toliko dugo i intenzivno koliko vi to
zelite. Neobavestenost poslednjih decenija ne mozemo nadoknaditi za 2 nedelje, to treba svoje
vreme. Ali koliko se budete intenzivnije bavili ovim programom, tolike brze cete videti
rezultate.
Civilizovana ishrana dovodi do nepotrebnog nastajanja kiseline kod varenja, koja kroz
neutralizaciju sa bazama iz tela postaje so-sljaka. Pri tome zivotna snaga konstantno opada.
Mi smo videli, kako se telu oduzima mladost kroz postepenu ali nazalost svakodnevnu
civilizatozu, i to komad po komad.
Tako, kao sto u telu mineralni depoi kroz civlizaciono prezakiseljenje, nagrizenost, zatrovanje
itd. bivaju oteti i kao posledica bivaju u telo deponovane kisele mineralne soli, je isto ponovo
moguce, taj proces uciniti u suprotnom smeru, tako sto cemo te sedimente sljake zameniti
bioraspolozivim baznim organskim mineralima i time svesno podmladiti nase telo. Ta
reminelizacija nasih depoa donosi vise mladosti, koja se iskazuje kroz cistocu, elasticnost i
izgled. To se na duze staze moze ostvariti samo kroz ukusnu i primerenu ishranu.
Odgovarajuca ishrana
Odgovarajuca ishrana (ona koja odgovara nasoj bioloskoj vrsti) je jedima forma ishrane, koja
nece dovesti do prerane starosti.
Odgovarajuca ishrana vec sama po sebi dovodi do snaznog odsljakavanja, koja telu daje
mogucnost da se regenerise. Ali samo tako moze jako dugo trajati, dok ne vidimo vece
uspehe. Zato je jako vazno taj proces ubrzati, ali na zdrav nacin. Ovde preterivanja ne
pomazu, i sve mora ici prirodnim tokom.
Pre nego sto se pozabavimo sa svakodnevnim mogucnostima podmladjivanja, bacimo pogled
na najbolji nacin svakodnevne ishrane.
„ Neka vam vasa hrana bude lek.“
Hipokrit
Ona hrana, koja vam najvise prija je i najbolja
Sta se desava, ako se posvetimo odgovarajucoj ishrani? Desava se pravo cudo. Najcesce ce
odredjene namirnice postati ukusne, koje ranije bas i nisu bile privlacne.
Zar za stvarno nije slucaj, da nam uvek sve najvise prija, kad smo jako gladni? Zar nisu nasi
receptori ukusa najsenzibilniji tada, kad imamo „rupu u stomaku“?
Ja mislim da je upravo tako. Kao dete imamo drugaciji ukus nego kasnije. Ono sto nam je kao
deci bilo gadno sada postaje ukusno. Da li se kvalitet te hrane promenio ili je nas ukus ono,
sto se moze adaptirati?
Ukus je jedna jako promenljiva stvar, zavisna od navika! Sa nasom voljom, mi imamo
dovoljno vlasti da odredimo, sta cemo ubuduce voleti na korist nasem telu. Ukus na kraju
treba nas da slusa a ne obrnuto. Mi treba ozbiljno da razmislimo, da li zaista zelimo da
postanemo robovi naseg apetita. Zdrave stvari cesto odbacujemo, a ipak su one cesto ukusnija
„alternativa“. Ako se naviknemo na njih, odjednom ce stvari koje koje smo pre toliko voleli
prestati da budu ukusne. To samo znaci da se izvorni ukus povratio. Prirodno sada postaje
ukusno, i drugo sada ne prihvatamo tako rado. Meni voda ide na usta, kada samo pomislim na
sveze uzbranu zrelu jabuku ili na (bio) cukini sa namazom od avokada. A posle duze
„apstinencije“ vise nemam ni zelju za denaturisanim „civilizovanim” stvarima. Jednostavno
me dosadjuje, da bljutav ukus tih “mrtvih” namirnica poboljsavam brdima soli i zacina.
Nekada mi samo bude muka kada pomislim na njih.
„ Ljudi, koji su se hranili mesom, jako zacinjenim sosevima, bogatim kolacima i konzervama,
ne mogu odma da prihvate jednostavnu, hranljivu i zdravu hranu. Njihov ukus je toliko
iskvaren, da nemaju apetit za voce i povrce, sokove i zrnevlje. Oni i ne mogu da ocekuju, da
im potpuno drugacije stvari budu ukusne. Ukoliko ni ne mogu da promene ishranu, najbolje
je da poste. Post ce doneti bolji efekat od medicine, zato sto ce preopterecen stomak naci mir.
Prava glad ce onda moci biti utaljena sa jednostavnom hranom. Onoliko, koliko telo postaje
zdravije i cistije, postajace nekada ukusno jelo sve neprijatnije. Ako smo se neko vreme
navikli na presnu hranu, mogu nam kuvana hrana ili zivotinjske namirnice doneti mucninu ili
proliv. Telo odbija, kao kod zdravog deteta momentalno nepodobnu hranu. Navika lose
ishrane slabi telo, koje se vise ne brani, ali puno godina kasnije prezentuje racun u oblike
neke hronicne bolesti.“
Viktoras Kulvinskas
Pravu hranu mozemo prepoznati po tome, da nam nisu potrebni „poboljsivaci ukusa“. Kome
treba so ili curry u vocnoj salati, ili sos od pocuraka uz bananu ili breskvu. Ja sam shvatio, da
samo „mrtva“ hrana treba zacine. To lezi na tome, da smo „zivot“ (u biljnim celijama tih
plodova) i ukus prethodno kuvanjem unistili.
So i zacini zavaravaju telo da se radi o punovrednoj hrani, sto nije pravo stanje. Tako se ta
nesretna spirala losih navika okrece uvek dalje, i ukus trazi sve vise, i nastaje jako zavisnost
od denaturisane junk food (jelo smece).
Isto i nekadasnji ovisnici analogno primecuju nakon promene ishrane zacudjeno, da je sada
situacija obrnuta i da je sada sa redovnom hranom isto kao i sa nekadasnjim „opijatima“
hrane. Prvo je zivot bez njih bio nezamisliv jer su bili strasno ukusni i neodoljivi. Nakon
odvikavanja se covek pita, kako je toliko dugo mogao jesti tako nesto.
Fini ukusi i arome prirode postaju tek tada potpuno dostupni, kada se nas kroz civilizovanu
ishranu otupljen ukus ponovo senzibilizuje. Ali tada vise nema ni jedne neispunjene zelje ili
nezadovoljene potrebe.
Kada budemo vecinu vremena jeli primerenu hranu, tada nece tako stetiti, ako pomalo
uzmemo i kuvane hrane.
Ali sta je to lose kod kuvane hrane?
-Skrob se pretvara u lepilo (podstice proizvodnju sluzi)
-Nezasicene kiseline postaju zasicene
-Proteini denaturisu i gube trodimenzionalnu strukturu
-Prirodni ukus se gubi
-Prirodna aroma nestaje i sa njom i instinktivna regulacija ishrane
-Minerali bivaju isprani
-Minerali iz organskih jedinjenja bivaju izvaceni
-Termolabilini vitamini, posebno C bivaju unisteni
-Podesen balans vitamina biva unisten
-svi enzimi, koji telu trebaju za preradu hrane (npr. za autoliticno varenje) i za druge potrebe
bivaju izgubljeni
-Kroz zagrevanje hrane dolazi do vrenja u crevu, sto podstice prezakiseljenje
-Nastaju nove stetne materije kroz tzv. Maillard-reakciju
-Organski iskoristivi minerali postaju kuvanjem nerastvorljivi u vodi i time neiskoristivi.
Ali puno opasnije od kuvanog je peceno jelo, ali na zalost, takve izjave nailaze na veliko
negodovanje i izokretanje smisla. Hrana je nazalost postala zavisnost i porok, a u stvari bi ona
trebala da bude jedna nevina radost. Hrana koja je prirodna i zbog toga najboljeg ukusa, je
ona koja ce nas odrzati mladim. To su namirnice sa najboljom informacijom za
podmladjivanje, koja je u stvarnosti i najukusnija. Nas ukus mora samo da se ponovo podseti
na to. To su one delikatese, kojima ne trebaju so ili neki sosevi, da bi bile ukusnije. Neke
stvari se jednostavno ne mogu poboljsati.
Pomislite na banane i ananas, na kruske i smokve, na sargarepe i kelerabu, na cashew-orahe i
orahe, na mango i jagode. Zaista nista i nista nema bolji ukus i ne donosi vise uredjujuce
informacije i energije u organizam. To su najbaznije namirnice koje postoje. One namirnice
koje su najukusnije su sigurno i najbolje, a u njih je Stvoritelj istovremeno ugradio i mladost!
Ali vecini ce trebati odredjeno vreme da se naviknu. Zato cemo sada da pogledamo, sta se jos
to moze jesti, da bi nasem telu dali ono sto mu treba.
Bazno i kiselo delujuce namirnice
„Ne postoji jednostrana nego samo pogresna ishrana“
Mi mozemo da podelimo namirnice u 2 grupe. Jedne se u telu metabolisu kiselo a druge
bazno. Pri tome ne znaci nista, da li je nesto kiselog ukusa, kao npr. limun. Jedan kiseli limun
se naime metabolise u telo maksimalno bazno i sluzi za efikasno smanjenje kiselosti
organizma!
Malo objasnjenje liste koja sledi: Potrebno je razlikovati liferante kiseline od pojacivaca
kiseline. Beli secer je neutralan, ali jak pojacivac kiselosti, sa visokom realnom vrednoscu od
-38 pral. Samo tradicionalno azijski kuvana riza ima skoro neutralnu vrednost od -2 pral i to
lezi na tome da se tada voda od kuvanja ne prosipa kao na zapadu gde se koristi previse vode.
Tako ostaju u vodi za kuvanje korisne baze koje neutralisu kiseline. Mahunarke, krompir i
tofu su mali izuzetak, posto se mogu jesti samo kuvani i sto donose visokovredne bazne(!)
biljne proteine, sto presno ne bismo mogli da preuzmemo.
Tabela je navedena u jedinicama PRAL
+Visak baza :
Sok od trave gerstle
Crna rotkvica
Sojin lecitin
Jestive trave, sveza rukola
Krastavac i fenhel svez
Suve smokve
Sojagranulat
Suve sljive
Lavlji zub trava
Salata
Paradajz
Grozdjice
Spanac
Sipak
Celer
Boranija
Banane
Crvena repa
Mandarine
Pomorandze
Ogrozdi
Likmun
Sargarepa
Grozdje
Rabarber
Kupus
Lubenica
Krompir
Rotkvice
Kajsije
Breskve
Maline
Ribizle
Borovnica
Sljive
Kelj
Karfiol
Tofu
Boljni proteini
Datule
Tresnje
Ananas zreo
Jabuke i kruske
Jagode zrele
Pasulj
Spargla
Secer nerafinisan, melasa
Mleko sveze nepreradjeno
Proso i jecam
+42 do 46
+39,5
+38
+30
+30
+27
+25
+25
+22,5
+14
+13,5
+13
+13
+13
+13
+11,5
+11 do 12,5
+11
+11
+10,5
+9,5
+9,5
+9,5
+7,5
+7,5
+7,5
+7,5
+7,5
+7
+7
+6,5
+6
+6
+5,5
+5
+4,5
+4,5
+4,5
+4,5
+4,5
+3,5 do 4,5
+2
+1,5
+1,5
+1,5
+1 ,5
+1
+0,5
+0
-Visak kiselina
Kafa
Limunada,Kola
Zecetina
Parizer
Svinjetina
Beli secer
Govedina
Morska riba
Jaja
Tvrdi sir
Haringe
Svapski sir
Svezi sir
Crni hleb
Hleb od razi
Cokolada
Slatka jela
Kikiriki
Bela riza
Slatkovodna riba
Marmelada
Griz
Zobne pahuljice
Beli hleb
Paran-orasi
Orasi
Margarin
Hleb od punog zrna
Kukuruz
Beli rezanci
Kestenje
Brasno belo
Brusnica
Cornflakes
Tost hleb
Hleb suseni bez kvasca
Articoke
Mleko preradjeno
Crveni Kupus (mini kelj)
Slag
Puter
Grasak
Riza prirodna
Voce nezrelo
Badem
Alkohol
-48
-43
-40
-40
-38
-38
-37
-23
-20
-19,5
-18,5
-17
-17
-17
-16,5
-14
-13
-12,5
-12,5
-10,5
-10,5
-10
-10
-10
-9,5
-9
-8
-6,5
-6
-6
-5,5
-5
-4,5
-4
-3,5
-3,5
-3.5
-3
-3
-2,5
-2,5
-2
-2
-1,5
-1
-20 do 40
Najnezdravije (zato sto prave visak kiseline) „namirnice“ su: sardine, garnele, krabe, meso
uopsteno (najgore zakiseljuje zecetina, jagnjetina, guscetina, salama i jetra), secer, kikiriki,
bela riza, zobne pahuljice, hleb, belance i vecina sireva! Od pica to su softdrinks, pre svega
kola, kafa i alkohol.
Najbaznije deluje: povrce uopsteno (najbolji su fenchel, rukola i crna rotkva), ZRELO voce i
plodovi uopste, posebno suseno voce (bez sumpora) i papaja, lesnici, sveze masline, salate,
alge i naravno sok od trave gerstle (Gerstengras). Koliko je neophodan zivot sa baznim
viskom, mozemo videti posebno kod tzv. tackastog starenja, koje se posebno vidi npr. kod
belih fleka na noktima ili sede kose. To su prirodni mineralni depoi sa rupama od „kiselih
opekotina“ i te rupe se dugorocno mogu popuniti samo kroz ispravnu ishranu.
Ako zelite da zadrzite svoje zube, nemojte piti kupovno preradjeno mleko!
Ako zelite meku i elasticnu kozu, jedite zrelo voce i sveze povrce!
Ako zelite da zadrzite kosu, jedite naglaseno bazno, ne premasno i preslano ili preslatko i
izbegavajte secer!
Ako zelite zdravo srce do biblijske starosti, uzimajte samo puno vise hrane koja podize nivo
baza u telu.
Ako zelite punu snagu mozga, nemojte koristiti pastu za zube sa fluorom ili lonce od
aluminijuma, izvadite plombe od amalgama!
Ako zelite da uz puno zdravlje uzivate u sretnom zivotu, onda napravite od prve liste
najboljeg prijatelja vase kuhinje. Jedite najmanje 80 odsto od tih namirnica i maksimalno 20
procenata od druge liste.Ne postoji brzi nacin da podmladimo celije, nego da se bogato
snabdemo biogenim mineralima i hranimo bazno.
Trik za pocetnike koji menjaju ishranu
Postoji jedan dosta delotvoran trik, da se izbegne metabolicka leukocitoza, spomenuta u
prvom delu. Da se podsetimo, ona nastupa uvek, kada jedemo kuvanu hranu. Ipak, morate da
znate da je ovaj trik samo jedna staka, i ne zamenjuje potpuno zdravu ishranu.
Jedite pre svakog obroka malo presnoga. Da li je to komad sargarepe ili jabuka nije bitno. To
je tajne kuhinje Krita. Sve zdravo zivece kulture jedu prvo salatu i tek tada ostalo zdravo. To
je mediteranski nacin uzivanja. Najbolje je, ukoliko pre jela pojedete malo presnog od onoga
sto cete kasnije jesti kuvano. Dajte vasem zelutcu nesto vremena, da to presno malo provari.
Nakon toga jedite kao uvek. Vase telo ce kroz ovu malu i bezopasnu „prevaru“ biti bez
„potrebe“ da salje citavu „armiju“ da se brani od stranih tela. Znaci ova metoda je jedno dobro
ogranicenje stete, koje se svugde i lako moze primeniti. Vec i stime ste nesto postigli da duze
zadrzite mladost. Ipak, probajte sto cesce da ostanete na presnoj hrani, da biste opet razvili
zdrav ukus za te stvari.
„Ko je rob svoga ukusa, izvrsava polako ali sigurno samoubistvo nozem i viljuskom.“
Namirnice koje odrzavaju mladost
Savesnom ishranom i uz ispravne metode moguce je zadrzavati starenje i cak i okrenuti
brojcanik sata unazad! Taj sistem i metoda se fizicki zasnivaju na principima:
-Rastvaranje sljake
-Vezivanje sljake
-Izbacivanje sljake
I istovremeno energetski na principima:
-Promena navika i programa
-Mentalno reprogamiranje
-Energetizatija
Po ovom redosledu cemo imati i najveci uspeh, ali tek sve zajedno ce nam doneti realno
podmladjenje. Svi dolazeci predlozi imaju za cilj, da izbace vodu i so iz tela. Pri tome telo u
stvari ne gubi vodu nego dolazi u normalno stanje. Nestaju nateknuti prsti i noge, posto zato
odgovorni toksini kroz reorganizovanu vodu mogu biti izbaceni. Vec duze je dokazano, da
zdravo telo moze biti najbolje ishranjeno uz ispravnu hranu sa samo 400 do 1200 kalorija
dnevno. U zavisnosti od individualnog genetskog programa potrebno je samo tada vise, kad je
telo izvan reda i trosenje tela vece nego regeneracija.
Nekome ce mozda smetati, da mora da se odrekne svoje omiljene hrane, ali o je prvo sto se
mora uraditi, da bi se mogao ostvariti cilj mladog tela. Vas prvi trijumf ce biti da ce u
nastavku predstavljene „alternative“ postati jako ukusne, najkasnije kad se vas ukus odvikne
od stetnih stvari vestackog zivota.
Dobar je znak ako nastupe male krize i pogorsanja, jer je to znak da se telo oslobadja starih
sljaka.
Dopustite hrani da vam vrati mladost
Evo par recepata i predloga.
-Voce i vocni sokovi:
Koja hrana jednom Gorili daje toliku snagu? Zar to nisu gomile socnih plodova i lisca, koje te
imponzantne zivotinje stalno uzimaju. To bi i nama trebalo da bude primer, posto je nas ceo
digestivni aparat, zajedno sa profilom potrebnih hranljivih materija prilicno identican sa
jednim gorilom. Covek je bioloski gledano frutivor, vocojed! Nasa prirodna hrana su voce,
bobice, orasasti plodovi, lukavice i korenje, semenje, salate, proklijale travke, lisce i nesto
zitarica, sto je got moguce presno. Kad se ponovo naviknemo na takvu hranu, zaista cemo se
sami pitati kako smo mogli jesti nesto drugo. Nista ne osvezava vise i ne opterecuje manje
nego socna jabuka ili sveza narandza. Plodovi su ono sto zaista daje snagu, zato sto za varenje
povlace najmanje energije i zivotne snage. Najbolje je, kad smo se navikli, za dorucak jesti
samo voce. Prvo sto telo dnevno dobije, treba da bude najbolje. Posto je nas metabolizam
ocigledno izuzetno slican metabolizmu gorile, pogledajmo poblize, kako ta poklapanja
izgledaju u detalju:
Nasa pljuvacka je jednako bazna, nasi zubi su upadljivo predestinirani za grizenje voca,
semenja i presnog zelenila. I nase crevo je isto napravljeno kao kod naseg rutavog prijatelja,
isto tako nemamo kandze kao grabljivice, nego nokte i palac, kao sto to imaju biljojedi. Ja
zato nisam kriv, to je samo prirodan program, koji je Stvoritelj tako predvideo i ne drugacije.
Zato maksimalno zdravlje i mladost pocivaju na mudroj poslusnosti tog plana stvaranja. Ipak,
shvatam da malo njih zeli ili moze da sledi taj program. Tu je potrebno puno paznje, da bi se
opet donelu nazad u zivot ono sto je civilizacija u korenu sasekla. Ipak postoji nacin za
svakoga koji poznaje jednostavna pravila. Samo pocetak izgleda malo tezi, kasnije sve ide
puno lakse. Sve je samo stvar navike.
Ali samo gotovo nikakav izbor ZRELOG voca je nekada jako obeshrabrujuci u nasim
industrijskim nacijama. Pitanje je samo, da li cemo se na dugorocno samo prilagoditi tom
ludilu ili cemo naci moguci put, da ipak dodjemo do naseg zivotnog prava da se primereno
hranimo.
Postoji zaista jedan nacin! Posto nam sastojci voca neophodno trebaju, nije dovoljno uzeti
samo vitaminsku pilulu. To ipak mora biti malo prirodnije. Original je uvek bolji od kopije.
Radi ogranicenog mesta necu eksplicidno navoditi, koje su vrste voca i povrca bolje od drugih
radi svojih sastojaka. Svako voce je dobro. Jedite jednostavno vrste koje najvise volite.
Postoje odlicni proizvodi i aparati na trzistu, i mnogo toga mozemo i sami napraviti.
JA vam preporucujem, da bi ste sto pre potpuno napunili svoje depoe, da jedete koliko je
moguce puno ZRELOG voca. To samo vec podstice efektivnu dekiselizaciju i odsljakavljenje.
Ali vecina ne moze stalno da svaki dan jede kofu voca. Zato je jako dobro, ako na dugorocno
kupite dobru centrifugu za sok. Tako se za kratko vreme nasi depoi mogu puno brze i bolje
popuniti, nego kad bi samo jeli voce.
Ali to treba da bude ili dobar ili ekstra dobar sokovnik. To ne sme da bude sokovnik, koji radi
kao centrifuga i sa visokim brojem obrtaja (prim.prev. ne vise od ca. 70 obrtaja u minuti, a
prepoznaje se sto radi necujno) Inace ce vas sok biti pomesan sa kiseonikom, sto ce dovesti do
oksidacije sastojaka, a to je cisto bacanje para i nazalost jako kratkovidno. Ja licno koristim
Bionika Oskar II (ca. 270 Euro), koju mogu da preporucim (prim.prev. a jos bolja je Green
Power ili Green Star ca. 450 Euro ili jos skuplja Angel). Ko to zeli samo da isproba, a da ne
kupuje skupi aparat, moze to da isproba i sa mikserom-sejkerom, ali vas molim samo
kratkotrajno ili sa “centrifugom“ na rucni pogon. Tu stavimo onda unutra voce, promixamo ga
i onda propustimo kroz gazu. Voila.
Svakim gutljajem vaseg sveze cedjenog soka uzimate vredne hranljive materije i puno
strukturisane, orijentisane vode. Ovakvu vodu telo moze odmah da koristi bez da je
preradjuje. Jer zbog vece uredjenosti molekula te vode nije potrebno „preraditi“ tu vodu, sto
samo trosi energiju.
Uzimajte cesce crvene plodove. Oni imaju visak nivo gvozdja i materija koje stite od raka.
Kroz poplavu enzima i predenzima nase telo uci ponovo da proizvodi prirodnu telomerazu,
koja je nas najvazniji izvor mladosti (vidi 2. deo).
Molim vas ne mesajte secer sa kiselim vocem, jer ce ono onda zaista biti u telu metabolisano
kiselo.
Probajte isto i sokove od povrca. Klasiker je tu sok od krompira, koji je dobra pomoc kod
akutne prezakiseljenosti. Vi mozete od svakog povrca napraviti odlican sok. To je dobra
podrska vocnim sokovima koji sadrze uglavnom kalijum. Sokovi od povrca donose zdravu
ravnotezu kroz visok nivo biogenog natrijuma.
-Kura sa sokom od lubenice:
To je posebno efikasno. Taj sok ima, kao svi sveze cedjeni sokovi, potencijal da rastvori sve
natalozene neorganske sljake u telu. Kroz veliki deo strukturirane vode, posto lubenica sadrzi
najvecim delom vodu, dolazi se na povoljan nacin do harmonizacije ekstracelularne i
intracelularne celijske vode, sto znaci da celije bivaju “isprane“ iznutra...Pijte to toliko koliko
volite i mozete. Najbolji nacin je da pri tome postite, i ako to mozete da izdrzite 2-3 nedelje
tokom sezone lubenica.
-“Dekalcifikacija“ za mlade i stare ljude:
Stariji ljudi mogu povremeno da rade malu kuru dekalcifikacije. Kao sto smo vec videli, su
natalozenja nastala ishranom razlicitim “namirnicama“ i denaturisanom vodom faktori, koji
mogu da zapuse i obloze najfinije kanale naseg sistema, posebno one u mozgu. Slicno kao u
masini za kafu, gde postoje kiseline za dekalcifikaciju, i za coveka postoji sredstvo za
odstopavanje, koje je lako za napraviti. Treba se uzeti tri neprskana limuna i tri glavice belog
luka, koji se sa mikserom ispiriraju, pa taj pire onda u loncu pomesa sa 1 litrom vode, i kratko
prokuva pa ohladi, pa se prespe
u flasu. Iz te flase piti svakodnevno ujutro i uvece jednu rakijsku casicu, dok se flasa na
isprazni. Takvu kuru treba uraditi 2 puta godisnje.
-Orasi i semenje:
Uljni plodovi kao orasi i semenje su prava poslastica. Oni u sebi sadrze ceo potencijal zivotne
energije biljke koja iz njih treba da nastane iz njih.
Tu sadrzana vredna ulja i odlicni proteini su kao banja za telo.
Najvredniji sastojci su npr. orahova ulja (Omega 3 i 6 masne kiseline). Susamovo i
suncokretovo seme se odlikuje visokim nivoom kalcijuma, magnezijuma i vitamina E.
-Suvo voce:
To su prave bombe prirodnih sastojaka!
Koncentrisana zivotna energija puna vrednih minerala. Najbolje su suve smokve, koje su
uopste najbaznije voce, koje slede suve kajsije,ananas, banane, sljive, kruske i datule.
Nista na ovom svetu nema bolji ukus od ovih osusenih koncentrata sunceve energije.
Masline, sveze ili suve, su isto jako punovredna, alkalizirajuca namirnica, i jedan dodatan
razlog, zasto neki sredozemni narodi kao Kricani zive duze.
Ako stvarno ozbiljno zelimo savrseno zdravlje, onda ne mozemo zaobici konsekventnu
ishranu nekuvanom hranom. To znaci da trebamo da jedemo po mogustvu sve sveze i BIO
porekla i dopunjeno “divljom“ hranom. To je najblize pojmu hrane koja odrzava mladost.
“Divlja“ hrana su namirnice na bazi ili dopunjene sa divljim zelenisem kao kopriva, sipak itd.
Koprivin list sadrzi u poredjenju sa klasicnom zelenom salatom 3000% vise vitamina C,
2000% vise provitamina A, 4000% vise kalcijuma, 2500% vise Magnezijuma i 5000% vise
Gvozdja.
Bioloski odgajana glavica salate sadrzi npr. u 100g:
11 mg Mg, 13 mg vitamin C, 600 mg proteina,
a sa druge strane npr. Malva neglecta sadrzi 71 mg Mg, 178 mg VitaminC i 7200 mg
Proteina!
“Divlja“ hrana je stvarno veoma interesantna, i prirodnije se hraniti nije moguce, i takva
ishrana moze jako brzo napuniti nase depoe, ali to funktionise samo u svezoj formi, jer kako
znamo, hrana koja je kuvana, przena ili pecena, degenerise, biva denaturisana i njeno dejstvo
postaje kiselo.
Jedite puno salate, ali ne koristite sirce nego limunov sok kao zacin! Sirce deluje jako
unistavajuce kroz prezakiseljenje koje izaziva. Jedna stara izreka kaze, da 1 kap sirceta jede 7
kapi krvi.
Kod presne i “divlje“ hrane nemojte da stedite sa ukusnim sosovima, jer posebno na pocetku
ce vam biti potreban dobar zacin da uzivate u takvoj hrani.
Isecite vase omiljeno povrce kao npr. Zucchini i Sargarepe u trake, pa ih onda gurmanski
umocite u vas omiljeni sos, kao npr. sos od avokada, piriran zreo zeleni deo avokada, od sorte
koja vam najvise prija, koju mozete izmesati sa belim lukom, soli, limunovim sokom ili
drugim prirodnim zacinima.
-ZAMENA ZA MESO, UKUSNIJA OD MESA
Za sve one, kojima je tesko odreci se mesa...Kada upoznate i isprobate ovaj recept, verovatno
cete brzo izgubiti volju za mesom...A i ova hrana je dosta jeftina, jer ce vas kilogram kostati
slicno kao kod jabuka ili narandzi. Kada se pravilno napravi je spolja dosta hrskavo a iznutra
prilicno socno. Svaka domacica ima potrebne sastojke uvek kod kuce, i potrebno je samo pola
sata da se napravi kila takvog “mesa“. Ako imate goste koji jako vole meso, onda ovu
delikatesu iznesite cesce na sto, i izmamicete uzdahe od njih. Zacudjeni pogledi ce nam biti
upuceni, a vecina ce pretpostavljati piletinu iza tog jela. Malo ljudi zna to jelo, a ono se zove
seitan, koji je nastao kod azijskih monaha, koji su zeleli da griluju nesto slicno mesu. Seitan
se pravi od belog brasna i zakiseljuje telo daleko manje od mesa. Samo najbolje iz brasna
biva upotrebljeno, i to biljni protein. Verovatno je taj recept nastao slucajno, kod pripreme
hleba, jer je mozda testo upalo u prljavstinu, pa je onda bilo prano od te prljavstine u
vodi....Tada se pokazalo, da kroz ispiranje nezdravog skroba, naravno samo u kontekstu belog
brasna, nastaje elasticna masa biljno elasticnih belancevina....
Ali pretpostavke na stranu, evo recepta:
1 Kg belog brasna tip 405, ili jos bolje ¾ belog brasna i ¼ jecmenog belog brasna
U posudi pomesati sa toliko vode da ne prasi jako kod mesenja
Mesiti ona sa masinom, dok se ne stvori rastegljivo homogeno testo
To testo u ciniji zasuti vodom koja ga prekriva 10 minuta
Onda otkidajte komade velicine pesnice i ispirajte ih oprezno u mlakoj vodi ispod cesme,
I nastace oko 1 Kg jako rastegljive mase, koju mozete da secete kao snicle ili sllicno...
Onda to ubacite u lonac blago kuvajuce vode, zacinjene onim zacinima koji vam odgovaraju.
Kuvajte 10 min sa povremenim mesanjem
Download

UVOD Interesatno je, koliko se fundamentalnih odgovora