Univerzitet u Beogradu
Matematički fakultet
smer Informatika
predmet Osnovi Upravljanja
Domaći zadatak: Pisanje GRE/GMAT eseja
GRE/GMAT – Analytical writing
Analysis of an Argument
„Postoji kritički period za usvajanje stranog jezika i nakon odredjene starosne
granice nije moguće dostići maksimum u znanju i nivo izvornog govornika.“
U obrazlaganju potrebe da se nastava stranih jezika uvede od nižih razreda osnovne
škole, pa čak i od prvog razreda, protežu se mnogi argumenti. Tvrdi se da se ne
može zamisliti gradjanin 21.veka koji ne zna bar dva strana jezika i da je zato
neophodno da se sa učenjem prvog stranog jezika počne sto ranije. Pristalice ovog
shvatanja koriste tri argumenta: roditelji zahtevaju da škola što ranije organizuje
obaveznu nastavu stranih jezika; pojedinci koji ranije uče strani jezik imaju veće
šanse da razviju toleranciju prema drugim kulturama; sto je dete mladje to mu je
lakše da nauči strani jezik. Mladja deca su specijalisti za ovladavanje stranih jezika,
dok starija deca, odrasli i adolescenti navodno teže uče strani jezik i nemaju nikakve
izglede da njima ovladaju jer je, zapravo, prošao kritički period.
Tvrdi se da i za usvajanje prvog maternjeg jezika postoji kritički period, tj. relativno
ograničeni vremenski interval, i da se mogućnosti za normalni jezički razvoj gube
najkasnije do 11. ili 12. godine. Takodje, ako učenje drugog stranog jezika ne počne
u ovom periodu, osoba nikad neće moći da ovlada tim jezikom do nivoa izvornog
govornika. Dakle, kritički period ima svoj početak i svoj kraj koji je odredjen uzrastom
i nekim bioloskim procesima.
Medjutim, treba uzeti u obzir da uspeh u ovladavanju stranog jezika zavisi od mnogo
različitih faktora i da uzrast na kome započinje njegovo učenje mozda i nije najvažniji.
Možda su adolescenti i stariji u izvesnom preimućstvu u odnosu na mladju decu. Sa
uzrastom se povećava sposobnost upamćivanja i obim, brzina i efikasnost radne
memorije. Pored toga, adolescenti i odrasli imaju veći broj razvijenih pojmova i kod
učenja stranog jezika, za razliku od dece, treba samo da nauce odgovarajuće reči, a
ne i da shvate odgovarajuće pojmove. Takodje, treba uzeti u obzir sposobnost
uopstavanja pri učenju gramatike. Na taj način dolazi do izražaja sistematičnost u
učenju. Kasnije ovladavnje stranim jezikom ne mora nužno da bude hendikep jer
treba uzeti u obzir razne druge faktore.
Motivacija starijih koji uče strani jezik moze biti takva da se oni zadovoljavaju nižim
nivoom znanja. Pritom treba imati na umu da je odavno napravljena razlika izmedju
primarnih i sekundarnih nivoa ovladavanja stranim jezikom. Primarni nivo se sastoji u
ovladavanju relativno obimnim funkcionalnim rečnickim fondom, razumljivim
izgovorom i poznavanjem osnovnih gramatičkih pravila. Sekundarni nivo bi uključivao
sposobnost korisćenja složenijih gramatičkih struktura. Odrasli pojedinci mogu lako
da se zadovolje usvajanjem primarnog nivoa i da ne mare, ako im to iz nekog
posebnog razloga nije važno, da postignu i sekundarni nivo znanja jezika.
Na neuspeh u učenju drugog jezika kada ono započne nesto kasnije mogu da uticu i
različita emotivna stanja i inhibicije. U učenju jezika su jako bitni i stavovi prema
kulturi i narodu čiji se jezik uci. Adolescenti često imaju utisak da su izloženi kritičkim
pogledima, što ih moze inhibirati u pokušajima da nauče izgovor ili da savladaju neke
finese drugog jezika, koja po logici stvari moraju da uključe pravljenje grešaka.
Onima koji su posebno osetljivi to moze da bude dovoljan razlog da ne usavršavaju
svoje znanje jezika.
Veliki je značaj socijalne i psihološke distance prema kulturi i zajednici čiji se jezik
uci. Kada je psihološka i socijalna distanca velika, onaj koji uči ne moze mnogo
odmaći u učenju jezika. Učenik neće koristiti ni one mogućnosti koje pruža formalna
nastava, a jos manje će tragati za prilikama da nešto nauči van nastave,
npr.gledanjem filmova, čitanjem stampe i sl. U obratnom slučaju, ako pojedinac
preferira narod i kultura stranog jezika koji uči, mnogo više će se truditi, kako na
nastavi, tako i van nje, pa uspeh neće izostati.
Dalje, treba imati u vidu da se uslovi koji postoje na skolskim časovima stranog jezika
ne mogu izjednačiti sa onima u kojima je dete koje strani jezik uči u prirodnoj sredini
tog jezika. Minimalni uslov za uspeh nastave bio bi nedeljni fond od četiri časa
stranog jezika. Dodajmo tome i činjenicu da nastavnici koji predaju mladjim
učenicima moraju da prodju posebnu obuku.
Ne zaboraviti činjenicu da učenici sa razvijenom sposobnosću za učenje jezika biće
uspesniji u učenju jezika, u bilo kom zivotnom dobu. Medjutim, i motivacija moze da
utiče na uspeh u učenju relativno nezavisno od sposobnosti. Naročito je bitna za
korišćenje jezika u neformalnom kontekstu, izvan školske situacije. Osoba koja je
motivisana da nauči jezik ulaže puno truda, uživa u učenju i teži napretku. U tom
slučaju zalaganje učenika je veće nego što to zahteva program ili nastavnik. Takodje,
deca starijih uzrasta su svesna koliku korist imaju od dobrog poznavanja stranog
jezika, pa je i njihova motivacija veća. Dok deca nižih razreda nemaju tu svest i
učenje stranog jezika dozivljavaju kao obavezu koju im zadaje skola ili roditelji.
Trebalo bi zaključiti da ne postoji kritički period čije bi granice bile bioloski odredjene i
koji bi bio ograničen na školski uzrast. O tome govore i podaci da su adolescenti
superiorniji u brzini učenja stranog jezika, kao i brojni dokazi da i stariji pojedinci, ako
su dovoljno motivisani, mogu da dostignu nivo izvornog govornika.
GRE/GMAT – Analytical writing
Analysis of an Issue
"Sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo bi da
dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta
biljaka i životinja do kraja 21. veka, što je skoro jednako
ukupnom dosadašnjem broju izumrlih organizama."
Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto
vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina
vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne
sredine kao što je Svetski fond za prirodu (WWF).
Stopa izumiranja biljnih i zivotinjskih vrsta bila je 1999. godine skoro 1.000 puta veća
od prirodne, a ukoliko bi se nastavilo takvim tempom tokom narednog veka, mogla bi
biti i do 10.000 puta veća od prosečne stope tokom prethodnih 65 miliona godina,
odnosno od izumiranja dinosaurusa.
Bioraznolikost je od izuzetne važnosti za odrzanje eko-sistema, a samim tim i za
ljudsku vrstu. Većina lekova, od običnih medikamenata do onih koji bi mogli da se
koriste za izlečenje raka, dobija se od biljaka čiji su raznovrsnost i opstanak ozbiljno
ugroženi. Masovnom izumiranju biljnih i zivotinjskih vrsta u velikoj meri doprinose
upravo ljudi.
Čovecanstvo troši prirodne resurse tolikom brzinom da priroda ne uspeva da ih
obnovi. Istraživanja pokazuju da postoje prirodne granice u brzini obnavljanja
bioraznolikosti nakon talasa istrebljenja, zbog čega velika i ubrzana stopa izumiranja
zahteva mnogo duži period da se priroda oporavi.
Kada je u pitanju prirodno, sporo izumiranje, razvijaju se različiti mehanizmi za
uspostavljanje ravnoteže koja je uspela da se održi kroz veoma složeno
medjudejstvo velikog broja vrsta u svetskom ekosistemu.
Niko, medjutim, ne moze da predvidi posledice ovakvog ubrzanog istrebljenja, a
najverovatnije je da će taj proces, ukoliko se nastavi, dovesti do kolapsa eko-sistema
na globalnom nivou. To bi dalje uzrokovalo probleme velikih razmera u poljoprivredi
dovodeći u pitanje zalihe hrane za stotine miliona ljudi. Prilikom ovih ekoloskih
predvidjanja nije uzeto u obzir globalno zagrevanje koje jos pogoršava situaciju.
Studenti:
1. Dragana Andrejić
2. Marko Milošević
Download

„Postoji kriticki period za usvajanje stranog jezika i