ISSN 2217-7248
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
САНКТПЕТЕРБУРШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ДПС МВС РУСИЈЕ
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА
У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
VOL.2, No 2/2012
Нови Сад, 2012.
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
Висока техничка школа
струковних студија у Новом Саду
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон: +381 21 4892525
Интернет адреса: www.mesejournal.org
Е-mail: [email protected]
Издавачи:
Санкт-Петербургском университете ГПС
МЧС России
196105, Санкт-Петербург, Московский пр.,
149, Руска федерација
Уредништво:
Главни и одговорни уредник
Главни и одговорни уредник
Проф. др Владимир Сергеевич Артамонов,
Проф. др Божо Николић, Висока техничка
начелник Санктпетербуршког универзитета
школа струковних студија (ВТШСС) у Новом Државне противпожарне службе
Саду
Mинистарства за ванредне ситуације (ДПС
Заменици главног и одговорног уредника МВС) Русије
Проф. др Бранко Милисављевић, ВТШСС у
Заменик главног и одговорног уредника
Новом Саду
Проф. др Николај Иванович Уткин,
Проф. мр Љиљана Ружић-Димитријевић,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
ВТШСС у Новом Саду
Русије
Технички уредник
Проф. др Петра Тановић, ВТШСС у Новом
Чланови
Саду
Проф. др Сергеј Владимирович Шарапов,
Чланови
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Проф. др Слободан Крњетин, Факултет
Русије
техничких наука у Новом Саду
Проф. др Жарко Јанковић, Факултет заштите Проф. др Владимир Јурјевич Владимиров,
руководилац департмана Федералне службе
на раду у Нишу
РФ за контролу промета наркотика
Проф. др Владимир Јаковљевић, Факултет
Проф. др Михаил Алексејевич Галишев,
безбедности у Београду
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Проф. др Драган Карабасил, ВТШСС у
Русије
Новом Саду
Проф. др Анита Петровић-Гегић, ВТШСС у Проф. др Виктор Александрович Гадишев,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Новом Саду
Предавач др Бранко Бабић, ВТШСС у Новом Русије
Др Јуриј Георгиевич Корухов, председник
Саду
НП „Судекс”, удружења судских вештака
Секретар и припрема за штампу
Проф. др Владимир Александрович
Сарадник Наташа Субић, ВТШСС у Новом
Ловчиков, Санктпетербуршки универзитет
Саду
ДПС MВС Русије
Језичка редакција
Проф. др Виктор Иванович Рохлин,
Предавач Бранка Петровић, ВТШСС у Новом Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Саду
Русије и академик Међународне академије
Насловна страна
наука екологије и безбедности животне
Предавач мр Срђан Димитров, ВТШСС у
средине
Новом Саду
Проф. др Николај Васиљевич Сиротинкин,
Државни технолошки институт
Маркетинг
Кандидат техничких наука Јевгениј
Варвара Малетић, ВТШСС у Новом Саду
Фјодорович Мосин, Санктпетербуршки
Штампа
Висока техничка школа струковних студија у универзитет ДПС MВС Русије
Мајор Сергеј Михајлович Стопкин, заменик
Новом Саду
начелника редакције
Тираж: 400
Пуковник Елена Јурјевна Сичева, главни
редактор редакције
Валериј Иванович Балакан, начелник
штампарског центра Санктпетербуршког
универзитета ДПС MВС Русије
Секретар
Поручник Татjaна Владимировна Власова,
уредник у редакцији
САДРЖАЈ
ОДРЖАВАЊЕ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ПРЕМА ПОУЗДАНОСТИ
Жарко Јанковић, Слободан Пурић ............................................................................................ 1
СИСТЕМИ ПОДРШКЕ ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА ЗА ПОСЕБНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ
УСЛОВЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Јевграфов Павел Михајлович, Синешчук Максим Јурјевич,
Филипов Александар Генадјевич ............................................................................................. 9
ПРИМЕНА НОВОФОРМИРАНОГ МЕТОДОЛОШКОГ ПРИСТУПА
ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ОД ПОЖАРА У ЦИЉУ ДЕФИНИСАЊА КОРЕКТИВНИХ И
ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Душан Гавански ........................................................................................................................ 14
БЕЗБЕДНОСТ ЉУДИ У ВЕРСКИМ ЗГРАДАМА И ОБЈЕКТИМА
Грегориј Леонидович Шидловскиј .......................................................................................... 24
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА СА
КОРИШЋЕЊЕМ ТЕОРИЈЕ МАСОВНОГ ОПСЛУЖИВАЊА
В.А.Плотников ........................................................................................................................... 29
ВЕЋА БЕЗБЕДНОСТ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА ПАКОВАНИХ У
ПОЛИПРОПИЛЕНСКОЈ АМБАЛАЖИ
Петра Тановић ........................................................................................................................... 37
МЕТОДА ОБРАДЕ РЕЗУЛТАТА ЛУМИНЕСЦЕНТНЕ АНАЛИЗЕПОЛИАРОМАТИЧНИХ
УГЉОВОДОНИКА,ТИПИЧНИХ ЗА КОМЕРЦИЈАЛНЕ НАФТНЕ ДЕРИВАТЕ У ЦИЉУ
ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
Иванов Михаил Јевгењевич, Бељшина Јулија Николајевна ................................................. 45
ПРОАКТИВНИ ПРИСТУП УПРАВЉАЊА РИЗИКОМ ПРИМЕНОМ СТАНДАРДА
КВАЛИТЕТА
Биљана Гемовић ........................................................................................................................ 51
ОБУКА СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА РАД СА СПЕЦИЈАЛНИМ СОФТВЕРОМ АУТОМАТИЗОВАНОГ
ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА О ПРОТИВПОЖАРНОМ
СТАЊУ НАДЗИРАНИХ ОБЈЕКАТА И ИЗВОЂЕЊУ АДМИНИСТРАТИВНИХ ПРОЦЕДУРА ЗА
СПРОВОЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРОТИВПОЖАРНОГ НАДЗОРА
А.В. Фомин , О.В. Војтенок ...................................................................................................... 61
УПУТСТВО АУТОРИМА ............................................................................................................. 64
UDC 658.5:62-1/-9
ОДРЖАВАЊЕ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
ПРЕМА ПОУЗДАНОСТИ
Жарко Јанковић1 *, Слободан Пурић2
Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду, Ниш, Србија
Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија
1
2
У раду су приказани основни захтеви процеса одржавања према поузданости. Ови захтеви се односе на
повећање поузданости рада система заштите од пожара и смањење вероватноће отказа. На основу стабла догађаја
дефинисан је математички модел за израчунавање учестаности, односно временског интервала, за одржавања
система заштите од пожара. Математички модел реализован је кроз дефинисање стабла догађаја и отказа система
заштите од пожара.
Kључне речи: одржавање према поузданости, стабло догађаја, отказ система
1. УВОД
Настанак појма „одржавање према поузданости” везује се за шездесете године прошлог
века и америчко цивилно ваздухопловство. Развој авионске индустрије допринео је сазнању
да су поступци одржавања, који су се у то време примењивали, не само скупи већ у великој
мери и непоуздани. Први покушај формулисања јединствене стратегије одржавања у авионској
индустрији промовисан је 1968. године од стране америчког удружења авиопревозника Air
Transport Association у Вашингтону.
Концепт одржавања према поузданости је постепено улазио и у све друге области технике
и технологије, тако да крајем осамдесетих година 20. века почиње да се примењује и у области
система за заштиту од пожара. Данас, концепт одржавања према поузданости представља
основу за дефинисање стратегија и поступака одржавања система за заштиту од пожара. У
тексту који следи дате су основне поставке концепта одржавања према поузданости за системе
заштите од пожара.
Принцип одржавања према поузданости је процес који укључује идентификацију поступака
и анализа чијим спровођењем се минимизира вероватноћа настанка отказа, а који су у исто
време најјефтинији за реализацију. Процес одржавања према поузданости такође представља
комбинацију акција базираних на задатим технолошким условима, захтеваним временом
безотказног рада или временом функционисања до отказа. Поступци у оквиру процеса нису
независни, већ су интегрисани у циљу оптимизације функционалности задатог система у
оквиру задатих граница.
Одржавања према поузданости обухвата превентивно одржавање, тестирање и инспекцију,
поправке (корективно одржавање) и пратеће активности везане за одржавање у циљу
обезбеђивања функционалности система у предвиђеном, пројектовањем задатом животном
циклусу, а у оквиру задатих техничких и економских критеријума.
Циљ процеса одржавања према поузданости је заштита свих функција система и појединих
компоненти које га чине. Овај процес се не базира искључиво на статистичким подацима већ
и на искуственим подацима о отказима. Одржавања према поузданости дефинише отказ као
незадовољавајуће понашање система. То може бити или губитак појединих функција система,
када систем прекида рад, или функционисање система на неодговарајући начин када систем
наставља са радом.
Поступци одржавања према поузданости морају бити у потпуности применљиви и ефикасни.
То значи да се морају знати сви облици и карактеристике могућих отказа, како би се смањила
вероватноћа настанка отказа. Одржавање према поузданости је процес који пружа податке за
побољшање пројектовања или побољшања поступака одржавања у будућности.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
2. ОСНОВНИ ЗАХТЕВИ ПРОЦЕСА ОДРЖАВАЊА ПРЕМА ПОУЗДАНОСТИ
Основни захтеви за спровођење поступака одржавања који су усмерени ка повећању
поузданости дефинишу се кроз одговоре на следећа питања:
-- Шта систем треба да ради ?
-- Које су функције система ?
-- Који се типови функционалних отказа могу јавити ?
-- Какве су последице функционалних отказа ?
-- Шта треба урадити да се смањи вероватноћа отказа, гомилање отказа или последице тих
отказа ?
Пре него што се дефинишу поступци одржавања, потребно је размотрити следеће
чињенице:
-- Када се дефинитивно утврди тип отказа, а поновно пројектовање не може да повећа
поузданост, потребно је дефинисати све поступке превентивног одржавања, тестирања и
поправке или њихову комбинацију, који ће смањити последице отказа.
-- Поступци одржавања треба да буду повезани са временским терминима (нпр. на 6 недеља),
са условима експлоатације (пад притиск) или са налазима провере и инспекције (похабаност,
загревање делова, и др.). Ови поступци треба да доведу до превентивних операција или
замене делова пре појаве отказа.
-- Систем треба да буде тако развијен да омогући да поступци одржавања свих делова дају
приближно исти ниво поузданости.
У појединим случајевима је могуће, пре свега због трошкова одржавања система заштите
од пожара, да се дефинише прихватљив ниво ризика. Ниво ризика мора се прецизно
квантификовати, пре свега кроз цену делова које треба заменити да би систем наставио рад.
Овакав приступ је у суштини одржавање са циљем да се омогући „рад система до отказа”.
Испуњавање наведених захтева треба да омогући реализацију следећих циљева:
-- већи степен поузданости, кроз повратну везу добијених података из поступака одржавања
на будуће пројектовање и одржавање;
-- смањење цене, кроз предвиђање трошкова потребних за одржавање, замену делова
(компоненти), и дефинисање услова експлоатације тако да се минимизирају укупни
поступци одржавања;
-- прецизан временски распоред извођења поступака одржавања, кроз дефинисање
минималног временског интервала за извођење поступака одржавања, што посредно има
за последицу максимално искоришћење система у задатом интервалу без отказа;
-- повећање ефикасности деловања, кроз извођење само оних поступака одржавања који су
економски оправдани.
На слици 1 је приказано логичко стабло одлучивања које се користи при анализи процеса
одржавања према поузданости. Резултат приказаног логичког стабла одлучивања односи се
на доношење одлуке типа да ли на одређене делове система заштите од пожара треба да се
примене: реактивни поступци одржавања (прихватити ризик или не), превентивни поступци
одржавања или поступци тестирања и контроле за унапред задате временске интервале.
Анализа процеса одржавања према поузданости се своди на четири принципа:
1.Поступци одржавања се уопште не изводе. Овај приступ је познат као реактивно
одржавање или као рад система до отказа. Ово подразумева да је стопа отказа иста за било
који део система и да отказ није штетан за систем.
2.Изводе се поступци превентивног одржавања. Ово одржавање се изводи у одређеним
временским интервалима где се обавља: преглед, тестирање, подешавање, чишћење,
подмазивање, итд. Ови поступци одржавања изводе се без обзира на тренутно стање
система у циљу да се редукује број отказа у систему. Међутим, пракса је показала да овакав
приступ несразмерно повећава цену одржавања без повећавања нивоа поузданости.
3.Изводе се поступци одржавања према стању. Ови поступци се састоје од одржавања
на основу анализе рада система у циљу да се предвиде откази. Поступци одржавања се
изводе у произвољно дефинисаним временским интервалима у складу са анализом стања
система.
4.Поновно пројектовање. Када отказ дела система заштите од пожара или целог система
представља неприхватљив ризик, иде се на редизајн система. Понекад је довољно додати
2
Одржавање система заштите од пожара према поузданости
стр.1-8
део редундантних модула чија цена веома мало повећава укупне трошкове одржавања, али
значајно смањује ризик.
Слика 1 – Логичко стабло одлучивања у процесу одржавања према поузданости
3. АНАЛИЗА СТАБЛА ДОГАЂАЈА И ОТКАЗА СИСТЕМА
Примена методологије одржавања чији је циљ повећање поузданости система захтева
познавање догађаја који у систему за заштиту од пожара могу довести до отказа појединих
делова и система у целини. Основни приступ за анализу догаћаја и грешака у систему заснива
се на дефинисању стабла догађаја. Стабло догађаја треба да репрезентује различите сценарије
који имају за последицу неправилно функционисање система за заштиту од пожара.
Одговарајући математички модел чији би крајњи резултат био избор поступака одржавања
и временских интервала који су потребни за њихово извођење реализује се кроз четири корака:
1.логичко дефинисање стабла догађаја за изабрани систем,
2.математичко дефинисање стабла догађаја,
3.систематизација отказа и њихове учестаности за поједине делове у систему, и
4.израчунавање поузданости система у целини.
Стабло догађаја представља индуктивни логички метод за дефинисање тока нежељених
догађаја у систему, који могу настати као последица једног иницијалног догађаја. Суштина
метода је у дискретизацији развоја реалног догађаја у систему на више издвојених макроскопских
догађаја чији се утицај на функционисање система квантификује преко вероватноћа њиховог
настанка.
Ток и редослед настанка појединих нежељених догађаја у систему може се окарактерисати
на један од следећих начина:
-- преко интервенција заштитних компоненти система за које се претпоставља да ће бити
3
предузете да би се ублажиле последице нежељеног догађаја – системским стаблом догађаја;
-- преко нивоа испуњавања сигурносних функција система – функционалним стаблом
догађаја; и
-- преко настанка физичких појава током рада система – стаблом догађаја насталих појава.
Функционално стабло догађаја се обично користи као међукорак у конструкцији системског
стабла догађаја; наиме, дефинишу се заштитне функције које систем треба да испуни почев од
иницијалног догађаја, а које се касније замењују одговарајућим компонентама које треба да
испуне те функције. Системско стабло догађаја служи да се дефинише сценарио непожељних
догађаја у систему у потпуности, док се стаблом догађаја насталих појава дефинише развој и
утицај настанка пожара.
Конструисање стабла догађаја започиње дефинисањем иницијалног непожељног догађаја
у систему који може бити последица отказа неког дела или догађај који је настао под утицајем
спољних фактора. Из овога произлази да постоји само једно стабло догађаја за сваки (различити)
иницијални догађај који се разматра. Ограничење оваквог приступа је очигледно, јер само се
одређен број иницијалних догађаја може анализирати до детаља. Због тога је потребно да се
на самом почетку групишу слични иницијални догађаји који ће бити представљени једним,
репрезентативним, иницијалним догађајем за целу класу догађаја која се анализира.
После дефинисања иницијалног догађаја, потребно је дефинисати све одговарајуће заштитне
функције система као и редослед извршавања тих функција. Како резултат извршавања сваке од
функција може бити успешан или неуспешан (нормално стање/отказ), потребно је дефинисати
нормална стања и стања отказа за све функције. На овај начин, стабло догађаја добија форму
бинарног логичког стабла које описује временски и логички редослед извршавања појединих
функција. Другим речима, ако успешно извршавање неке функције зависи од извршавања неке
друге, стабло треба преуредити тако да зависна функција следи после свих функција од којих
зависи.
Када се дефинишу сва могућа нормална стања и стања отказа система, њих треба
комбиновати логиком стабла догађаја тако да се добију различити сценарији редоследа
догађаја у систему који могу бити последица једног иницијалног догађаја, што на крају треба
да резултује вероватноћом отказа за дати догађај.
Конструисање стабла догађаја омогућава да се реализује последњи корак у анализи стања
система – израчунавање вероватноће отказа у систему. Сваки догађај (грана у стаблу догађаја)
може се интерпретирати као завршни догађај, што омогућава израчунавање вероватноће појаве
догађаја коме претходе догађаји до којих је већ дошло. У случају независних догађаја, до
вероватноће за секвенцу долази се на основу производа условних вероватноћа за сваку грану
у датој секвенци.
Овде су могућа два приступа. Први приступ се базира на формирању стабла догађаја са
граничним условима, и састоји се од декомпозиције система тако да се идентификују сви
помоћни делови или функције које су симултано зависне. Они се издвајају и третирају као
гранични услови за то стабло што има за последицу велика, разграната, стабла отказа и
релативно мала стабла догађаја. Тиме се поједностављују израчунавања, али овом приступу
претходи огроман посао везан за експертизу свих таквих делова и функција.
Други, коришћенији приступ, базира се на повезивању са стаблом отказа, и код овог метода
се зависности између појединих помоћних или заједничких делова система моделују помоћу
стабла отказа, при чему се структурне зависности не узимају у разматрање. Анализа помоћу
стабла отказа је слична анализи помоћу стабла догађаја, при чему се између узрочних догађаја
(грешака/отказа) успостављају релације помоћу логичких функција „И” и „ИЛИ”. Ако су
откази појединих компоненти система повезани логичком „ИЛИ” функцијом, довољно је да
се деси само један од њих да би дошло до отказа компоненте вишег нивоа, чији рад зависи од
функционисања тих компоненти. Код логичке „И” функције потребно је да се деси отказ на
свим компонентама које учествују у функцији да би дошло до отказа компоненте вишег нивоа.
Анализа помоћу стабла отказа подразумева добро познавање система на који се примењује,
и веома често се користи у пракси тако да је искоришћена и у овом раду. Стабло отказа може
довести до откривања узрочних веза између отказа у систему које на први поглед не могу да
се уоче. Треба напоменути да у свету постоји и доста програмских пакета који користе ову
анализу при израчунавању нивоа поузданости појединих система за заштиту од пожара, [1] и [2].
На слици 2 је илустрован поменути приступ повезивања стабла догађаја и стабла отказа.
4
Одржавање система заштите од пожара према поузданости
стр.1-8
Да би се прорачунала вероватноћа конструисано је стабло отказа чија крајња последица се
дешава када се после иницијалног догађаја јави отказ на S1 и S2. Очигледно је да оваквим
приступом стабла отказа која су повезана са стаблом догађаја могу бити веома велика.
Слика 2 – Повезивање стабла догађаја са стаблом отказа
Вероватноћа која се додељује догађају је увек позитиван број у опсегу од нуле до јединице,
због саме чињенице да се вероватноћа догађаја дефинише као количник „успешних” догађаја
и укупног броја догађаја. То значи да, ако се вероватноћа дешавања догађаја А означи са P(А),
увек важи 0 ≤ P(А )≤ 1. Веће P(А) означава већу вероватноћу успешности одигравања неког
догађаја, на пример, већа вероватноћа успешног рада спринклерског система при настанку
пожара значи да ће и већи број пожара бити угашен, независно од релативног броја пожара
који ће настати. С друге стране, вероватноћа блиска или једнака 0 значи да се догађај вероватно
никад неће одиграти.
Колико мала мора бити вероватноћа да би се сматрало да се догађај никада неће десити,
зависи од природе и важности самог догађаја. На пример, ако произвођач не избаци на
тржиште 5% јављача дима због тога што нису успешно прошли процедуру завршне контроле,
вероватноћа од 0.05 није велик број и прихватљив је са становишта произвођача. Међутим, ако
се 5 % јављача дима не активира или поквари током експлоатације, 0.05 је веома велик број.
Због тога, за сваки проблем посебно треба разматрати прихватљиву величину вероватноће у
односу на последице које тај проблем изазива.
У додељивању вероватноће догађајима, најчешћи и најбољи приступ јесте комбинација
објективних чињеница и субјективних (искуствених) података о догађају. Због тога је врло
тешко дефинисати прецизан и експлицитан метод за додељивање вероватноће догађајима, на
основу општих правила, за све догађаје.
Иако је стабло догађаја као модел редоследа дешавања стања система и одговарајућих
догађаја релативно једноставан приказ, оно спада у најефикасније моделе. Додељивањем
вероватноћа појединим догађајима може се извршити квантификација сваке од описно
наведених последица. На пример, на слици 3 је приказано стабло догађаја којим је описана
вероватноћа откривања пожара изазваног жаром цигарете на фотељи. Основне чињенице од
којих зависи да ли ће пожар бити откривен су:
-- да ли се неко налази у објекту,
-- да ли је одговорна особа у центру за дојаву будна, и
-- да ли је јављач дима исправан.
Вероватноће за наведене догађаје су приказане на слици, а излазна вероватноћа за сваку
последицу се добија множењем вероватноћа за сваку грану на стаблу. На пример, за пут кога
5
чине гране на врху слике 3, излазна вероватноћа је: 0,95 x 0,80 x 0,05 x 1,00 = 0,038.
Слика 3 – Стабло догађаја откривања пожара
На крају, сабирањем вероватноћа свих излазних грана у којима је пожар откривен пре него
што се проширио ван фотеље, долази се до закључка да ће пожар према овако постављеном
моделу бити откривен у 82 % случајева и остати неоткривен пре ширења у 18 % случајева.
Ова анализа такође може послужити и за стварање закључака о томе у којој мери исправност
јављача дима утиче на ефикасност откривања и дојаве пожара, а самим тим и закључака о
временским интервалима који су потребни за одржавање (приказане вредности вероватноћа су
дате само ради илустрације модела, а међурезултати су приказани у заградама).
4. МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ
За формирање стабла догађаја чијом анализом треба да се повећа ефикасност одржавања,
веома су важни подаци о отказима делова (компонената) који могу да буду генеричке природе,
резултати експеримента или искуства.
На основу стабла догађаја треба дефинисати математички модел за израчунавање
учестаности, односно временског интервала, за поједине поступке одржавања. Поред процењене
стопе отказа за сваки тип отказа система, модел треба да користи и податке о учестаности
настанка пожара. Према литературним подацима [3], [4], и [5], дефинисана је поузданост од
0.99 за комплетно функционисање система. Међутим, за минималан ниво функционисања
система поузданост треба да износи 0,9, односно 0,5.
Математички модел треба да се реализује кроз четири корака:
-- Корак 1 – Развој и дефинисање стабла догађаја,
-- Корак 2 – Развој и дефинисање математичког модела за стабло догађаја,
-- Корак 3 – Предвиђање стопе отказа за поједине типове отказа компоненти, и
-- Корак 4 – Израчунавање поузданости система.
Стабло догађаја треба да репрезентује различите сценарије који имају за последицу
6
Одржавање система заштите од пожара према поузданости
стр.1-8
некоректно функционисање система због отказа појединих делова. Значења употребљених
симбола на стаблу догађаја дата су у табели 1.
Табела 1 – Опис променљивих и симбола у стаблу догађаја
Грана у стаблу отказа
Симбол и опис
Постоји отказ компоненте или неког дела
f ie – учестаност отказа неког дела
Поступци испитивања и одржавања спроведени
пре настанка пожара
1 − x – вероватноћа да су поступци одржавања
обављени на време (пре настанка пожара)
Отказ је пронађен захваљујући поступцима
одржавања
E – вероватноћа да ће поступци одржавања
заиста да открију отказ
Последица – исправан рад система
S1 – учестаност исправног рада система
Последица – неисправан рад система
Fi – учестаност отказа система
Стабло догађаја служи за развијање математичког модела који репрезентује учестаност
отказа система за специфични тип отказа дела (компоненте) у случају да настане пожар.
Учестаност отказа система (Fi ) се добија сабирањем F1 и F2, на следећи начин:
(1)
Вероватноћа да ће доћи до пожара пре него што се ураде поступци тестирања и одржавања
рачуна се на основу константне учестаности настанка пожара према моделу:
(2)
где су:
fp - учестаност пожара,
Т - интервал тестирања система.
Заменом израза (2) у израз (3) добија се:
(3)
Кад нека компонента у систему заштите од пожара није исправна, имамо релацију
непоузданости те компоненте, која се може изразити на следећи начин:
(4)
где је непоузданост компоненте. Најзад, заменом израза (3) у (4) добија се:
(5)
На основу релације (5), уз познавање учестаности отказа компоненте и претпостављене
учестаности настанка пожара (на пример, једном у 10 година), могу се извести закључци о
временским интервалима који су потребни за обављање поступака прегледа, тестирања и
одржавања са циљем одређивања поузданости рада система за заштиту од пожара.
7
5. ЗАКЉУЧАК
Основни услов за добијање валидних резултата помоћу приказаног модела јесте постојање
података о отказима делова система за заштиту од пожара. Ови подаци се могу добити само
уколико се обавља континуално праћење стања система за заштиту од пожара код корисника.
Уз познавање учестаности отказа делова система за заштиту од пожара могуће је на ефикасан
начин одредити временске интервале када треба спровести процес одржавања, са циљем да се
побољшају перформансе система за заштиту од пожара.
6. ЛИТЕРАТУРА
1. Janković Ž.: Analysiss of fire safety system maintenance, International Conference Dependability and Qualtity Management – DQM 2011. Belgrade, 29-30, June 2011., pp. (828-832).
2. Janković Ž., Blagojević, M., Purić, S.: Apllication of the Event Tree in the Analyzis of Maintenance Procedures for Fire Safety Systems, ISBN 978-80-7385-102-6, Ostrava, (7-8), September
2011. pp (97 - 99).
3. Dungan NJ.K.: Practical Applications of Risk-Based Methodologies, Fire Protection Engineering, SFPE, 2001.
4. Zio E.: Event Tree Analysis, Интернет издање, 2002.
5. MIL-HDBK 1117, Military Handbook, Inspection, Testing and Maintenance of Fire Protection
System, 2000.
8
СИСТЕМИ ПОДРШКЕ ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА ЗА ПОСЕБНЕ
ИНФОРМАЦИОНЕ УСЛОВЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Јевграфов Павел Михајлович 1 *, Синешчук Максим Јурјевич2,
Филипов Александар Генадјевич2
Подољски научни центар ФПС, Русија
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
2
Аутори у чланку систематично анализирају и повезују, у систему подршке који су сами разрадили, доношење
одлука (СППР), информативне процесе објекта управљања, лица која доносе одлуке (ЛПР) и компјутера,
представљајући израђена ЛПР решења у најадекватнијим условима за њихов начин размишљања. Такав прилаз
омогућава условно да, узимајући у обзир особености информационих процеса ЛПР и његове интелектуалне
могућности, да се умањи негативан утицај људског фактора на процес доношења одлука.
Kључне речи: посебни информативни услови, систем подршке доношења одлука у посебном
информативним условима, државни пожарни надзор, фактичка информација
1. УВОД
Ванредни информативни услови (ЧИУ) се код административних одлука формирају
у различитим областима делатности. Због тога одговарајући системи подршке доношења
одлука у ванредним формационим условима (СППР ЧИУ) могу бити од користи у различтим
областима доношења одлука. Објекти управљања који доносе решења у ЧИУ, специфични су по
проблематичним областима. Такву специфичност је неопходно узети у обзир при пројектовању
конкретних СППР ЧИУ. Ипак, међу обрађиваним предметима постоји много заједничког што
омогућује примену у пројектовању СППР ЧИУ, општих принципа, горе изложених у концепцији
интелектуалне подршке доношења одлука у ЧИУ.
Описани пример коришћења општих принципа концепције и евидентирања специфичности
објеката управљања при пројектовању СППР ЧИУ представља наше пројектовање СППР ЧИУ
приликом пожара [1 – 3]. Ми смо уочили и описали два проблема приликом пружања подршке
доношењу одлуке (ППР) у случају пожара. То је проблем указивања ППР од стране одговорног
грађанског лица приликом пожара и проблем указивања ППР од стране професионалног
ватрогасца. Није реч о потпуно завршеним системима, који су погодни за публиковање за
одговарајуће предмете. Таква завршеност је практично немогућа због специфичности везаних
за пожарне односе сваког објекта и физичка лица која се тамо налазе, као и спцифичности сваког
рејона на који излазе професионални ватрогасци. Овде је реч о заједничким принципима грађења
СППР ЧИУ, са заједничком информативном структуром одговарајућих система, заједничким
програмским оквиром заједничког дела корисничког обезбеђења. Реч је о некој врсти „актенташне” са инструментом, коју треба накнадно додатно напунити за сваки конкретни објекат
управљања специфичном информацијом која у њему постоји, у циљу доношења одлука.
У оквиру проблема пружања ППР у ЧИУ, суштински се разликујући од проблема ППР код
пожара, лежи проблем пружања ППР у правној делатности (раду) ГНП. Овде нема недостатка
времена или оне напетости услед дејства „психолошког фактора”. Задаци у овој области се
решавају осмишљено, зато је циљ – преношење знања на подсвесни ниво, не истичући га у
први план. Ипак, грешака изазваних „људским фактором” у овој области је много. Самим тим,
проблем удела људског присуства у СППР, као и проблем субјективности, остаје. Више је било
речи о томе да је проблем негативног утицаја на доношење одлука у ЧИУ код пожара оштрије
критикован код организације деловања грађанског становништва у односу на организацију
деловања професионалних ватрогасаца. Сходно поставци концепције СППР ЧИУ, најпотпуније
се реализује у СППР ЧИУ код пожара у организацијама за грађанско становништво.
2. СИСТЕМИ ПОДРШКЕ ОДЛУКАМА КОЈЕ СУ ДОНОШЕНЕ КОД ПОЖАРА НА
ОБЈЕКТИМА
Предлаже се (слика 1) следећа структура СППР код пожара на објектима (СППР-П). Дата
структура се налази у оквиру концепције СППР ЧИУ и одговара информативно-функционалној
структури СППР ЧИУ са изузетком подршке блока реалног времена (БПРВ). Предложена
структура СППР, приликом пожара применљива је, како за професионалне ватрогасце, тако
и за организације. Иако се њихово информативно допуњавање суштински разликује једно од
другог по узроцима: различита професионална припремљеност (укључујући и психолошку);
различите фазе пожара, у току којих делују радници у објекту (почетна етапа развоја пожара) и
ватрогасци (пожар који се развио); разлике у екипи и опреми; различит степен израде наставнометодичке и практичне препоруке техничког и организационог карактера; различит степен и
квалитет правног покрића деловања при пожару.
Слика 1 – Структура СППР код пожара на објектима
Ватрогасци пролазе обуку у специјалним образовним установама. Због тога образовни
момент који би се могао садржати у ИОБ-П за њих није битан као за раднике у објекту. За
ватрогасце је дограђено мноштво фактичких информација прецизног карактера у облику
информативних података, који традиционално користе противпожарну заштиту у борбеном
планирању, и које треба сместити у ИОБ-П ватрогасаца. Откривати садржај ове приручне
информације овде нема смисла, будући да она има општеупотребни карактер и изложена је
у многим уџбеницима и приручницима. Приметићемо да многе грешке у заштити од пожара
имају типичан карактер (јасна неправилна информација). Уграђивање информације о њима у
ИОБ-П помоћи ће да се умањи број грешака.
Фактичка информација за ватрогасце, можда само у врло малом степену, може бити
искоришћена од стране радника објеката за планирање својих решења о пожару, док њихова
научно-методолошка база, којом систематски прилазе проблему, за сада не постоји.
Израчунавање психолошког фактора помоћу ИОБ-П радника објеката, остварује се на
рачун повећања њихове информисаности (будући да део психолошке стабилности представља
информативна поткованост), а такође захваљујући информацији, која непосредно утиче на
психолошке односе радника који се одражавају на њихово деловање код пожара и могуће
последице као резултате неправилних чињења или нечињења (правних, материјалних и
моралних), у односу на себе лично и на друга лица. Додатна мотивација радника објеката, достиже се увођењем одељка „правна одговорност за нарушавање захтева у сфери ПБ” и „последице
од пожара”, за које је у сфери ПБ правног нарушавања, предвиђена мера казне, као и описивање
најупечатљивијих примера правног нарушавања, узетих из реалног живота, њихове последице
и казне). Постоји много материјала (као и видео записа), који врше снажан психолошки утицај
у циљу јачања личне мотивације за решавање проблема вођења ефективних дејстава против
пожара. Ватрогасци су високо мотивисани за испуњавање својих професионаланих дужности,
и зато се таква информација не укључује у њихов ИОБ-П. Међутим, нереално је очекивати да
проблем мотивације код ватрогасаца који имају веома професионалан односа према својим
обавезама, не постоји. С тим у вези, у ИОБ-П за ватрогасце треба унети информацију о два
10
Системи подршке доношења одлука за посебне информативне услове у области заштите од пожара
стр.9-13
феномена. Први феномен је у томе да се максималан број несрећних случајева код ватрогасаца
дешава на почетку и на крају њихове каријере. Ово друго је изазвано самоувереношћу искусних
ватрогасаца. Важно је да ватрогасци то знају, а неопходно је и да ИОБ-П има отворен облик
за обнављање базе у којој се чувају несрећни случајеви код пожара. Фактички, предлаже се да
се у ИОБ-П ватрогасаца, чува ефективно допуњива инструкције из технике заштите. Други
феномен који сусрећемо често је везан за обиље примењиваних мера код пожара, што доводи
до додатних губитака од противпожарне заштите и сведочи о професионалним грешкама. Ми
смо израдили прилаз који помаже исправљању дате ситуације. Због тога у ИОБ-П за ватрогасце
треба сместити информацију правног карактера о правној одговорности за причињену штету
са конкретним примерима из праксе у заштити од пожара, којих има све више и више. У ИОБ-П
треба разјаснити правни појам „деловање у условима крајње нужде” и потребу да се сопствени
рад усавршава у тим условима крајње нужде.
Слика 2 – Фрагменти интерфејса ИОБ-П
Да би се постигла очигледност код свих елемената структуре информативно-научног блока,
предлаже се рад у програмима Microsoft Power Point. Обрасци неких фрагмената интерфејса
информативно-едукативног блока, приказани су на слици 2. Сваки елемент информативноедукативног блока описује се посредством видео информације и текста.
3. СППР ЗА ПРАВНУ ДЕЛАТНОСТ ГНП
Анализа више од 1.000 конкретних административних и кривичних дела у области ПБ
омогућила ја да се објави спектар информативних проблема правне делатности ГНП, почевши
од непознавања свих околности које подлежу доказима, њиховог смисла, основних појмова
административног и кривичног права, до непознавања и несхватања правне специфичности
области ПБ. Систем ресорног образовања МЧС у области права није развијен, па због тога
најважнији аспект повећање информативних могућности ЛПР у СППР правне делатности
11
ГНП (СППР ГНП) јесте образовни аспект. Анализа је показала да се дата предметна област
описује углавном логичким структурама СЗР, при чему имају место многобројни ЧЗ, нечитког
или противуречног карактера, што се допунски анализира применом МПМ.
Привремене карактеристике информативних процеса, који се дешавају упоредо са правном
делатношћу ГПН, читав начин делатности одговорних лица ГНП, омогућује да се ГНП нађе
у режиму реалног времена. Базирајући се на поменуте особине делатности ГНП и његове
недостатке, предлаже се следећа основна структура СППР ГПН (слика 3).
Слика 3 – Основна структура СППР ГПН
Правна знања представљају целовитост текстуалне информације у суштини логичке
структуре. Да би се схватила ова знања, неопходно је познавати логику изражавања, граматичке
и семантичке особине типова логичких веза. За већину радника ГПН, правна област је
једнозначна, а објективна реалност је у облику непрецизности, недостатака и противуречности,
које су за њих очигледне. Реална пракса, услед „неидеалности” информације, изазива масу
тумачења, која су заснована не на информативном прилазу, већ искључиво на субјективној
перцепцији. Због тога, је код ЛПР из ГПН неопходно дати довољно једноставних инструмената
научног решења постојећих проблема са позиција информатике.
Предложени прилаз се заснива на подели почетног сложеног знања (које је нејасно,
противуречно) на саставне делове (структурисање); издвојена из добијених делова знања (ЧЗ),
прецизних, непрецизних и противуречних ЧЗ; даљим структурирањем нетачних и противуречних
елемената до момента када структурирање постане немогуће или нецелисходно. Целисходност
даљег структурисања се одређује битношћу доприноса смисла непрецизној (противуречној)
ЧЗ у општи смисао почетног сложеног знања. Даље, путем елиминисања из почетног сложеног
знања и противуречности ЧЗ, добијамо прецизна и непротивуречна сложена знања. Истакнимо
да је коректно искључење непрецизних и противуречних ЧЗ могуће тек онда кад ти ЧЗ постану
део сложеног знања, заснованог на логици ИЛИ.
Градећи било какво сложено знање облика ПУ, разлажемо га на ситне елементе знања,
који се образују помоћу оног дела у ком се међусобно преклапају, који и представља резултат
утицаја на полазне ЧЗ облике ПУ. Оно што остаје после структурирања дела знања које се не
преклапа са почетним ЧЗ облицима ПУ, може се одбацити. Међупросторна анализа логичких
веза нових ЧЗ, добијених у току структурисања, у односу према другим полазним ЧЗ у облику
ПУ помоћи ће да се поједностави укупност знања, као и да се умањи непрецизност почетног
знања. Зато је целисходно одмах на почетку структурисања одбацивати све непреклопиве
делове знања облика ПУ који се не поклапају, као противречне логици. Што више ЧЗ у свом
саставу садржи облика ПУ, тим већи противуречни део знања може бити одбачен. Управо због
тога вреди анализирати и имати на уму што већи број делова знања у облику ПУ.
12
Системи подршке доношења одлука за посебне информативне услове у области заштите од пожара
стр.9-13
4. ЛИТЕРАТУРА
1. Евграфов П. М., Евграфов И. П. Система интеллектуальной поддержки принятия решений
организаций при чрезвычайных ситуациях на предварительной стадии. // Сборник
трудов 5-й международной специализированной выставки «Пожарная безопасность
ХХИ века». // Научная конференция «Современные средства и способы обеспечения
пожарной безопасности». – М. – Эксподизайн- ПожКнига. – с. 116 – 117.
2. Евграфов П.М., Евграфов И.П. Система интеллектуальной поддержки принятия
решений путём планирования-обучения. // Научно-техническая информация. Серия 1.
Издательство ВИНИТИ. 2007 г. № 7, с. 12-14.
3. Евграфов П.М., Евграфов И.П. Программное обеспечение для подготовки персонала
объектов к действиям при пожарах. // Материалы 16-й научно-технической конференции
«Системы безопасности» - СБ-2007 Международного форума информатизации. – М:
Академия ГПС МЧС России, 2007. – с. 220 – 221.
13
UDC 614.84
ПРИМЕНА НОВОФОРМИРАНОГ МЕТОДОЛОШКОГ ПРИСТУПА
ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ОД ПОЖАРА У ЦИЉУ ДЕФИНИСАЊА
КОРЕКТИВНИХ И ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Душан Гавански1 *
Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија
1
У раду је приказан новоформирани методолошки приступ процене ризика од пожара, чија је примена
усмерена ка систематизованом и свеобухватном дефинисању корективних и превентивних мера заштите од
пожара. Развијена модификована метода матрице фактора ризика од пожара представља имплементацију заштите
од пожара у матрицу ризика засноване на методама AUVA и BG.
Kључне речи: методолошки приступ, ризик од пожара, мере
1. УВОД
Пожар има значајну улогу са становништа људске безбедности али и економије, јер
представља свако неконтролисано ширење ватре у простору које наноси материјалну штету, а
неретко односи и људске животе.
Неколико деценија уназад појам ризик од пожара постаје предмет стручног и научног
истраживања. Огромни материјални, финансијски и губици у људским животима изазвани
непредвидивим и изненадним настанком пожара иницирали су да се изучавању ризика од
пожара посвети још већа пажња.
Чињеница да нема области људске делатности у којој не постоји могућност настанка
нежељеног догађаја – пожара допринелa је да се спроводе одређене активности везане за
пожарну безбедност, како би се избегла појава пожара и смањиле последице.
Tillander [1] наглашава да Watts и Hall дефинишу ризик од пожара као реализацију
потенцијално нежељених, штетних последица изазваних пожаром, а процену ризика од пожара
као процес оцењивања нивоа пожарне безбедности објекта.
Систем безбедности у Републици Србији заснован је на Директиви Савета 89/391/EEC,
Закону о безбедности и здрављу на раду и важећим подзаконским актима. Законом о безбедности
и здрављу на раду [2] промовише се принцип превенције професионалног ризика на радном
месту и регулише обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика у писаној форми, а све
у циљу смањења броја повреда и обољења на радном месту.
У досадашњој пракси у Републици Србији већина агенција, института, компанија и
високошколских установа при изради Акта врши процену ризика од пожара само на нивоу
радног места. У овој области код нас највише је постигла Висока техничка школа струковних
студија из Новог Сада, која је развила сопствену методу за процену ризика која даје могућност
да се сагледају ризици од пожара на нивоу локације предузећа, објекта у оквиру предузећа и
радног места, [3]. Истраживање је усмерено да се у поступак израде Акта о процени ризика
за мала и средња предузећа, као и за велике системе, имплементира у потпуности и област
заштите од пожара путем дефинисања корективних и превентивних мера заштите од пожара
(ЗОП), а све у циљу постизања што веће пожарне безбедности објеката и људи који раде у
објекту.
Теоријски део рада истражује поставку новог методолошког приступа процене ризика
од пожара. Проблем који се јавља при процени ризика од пожара захтева брзо и ефикасно
препознавање опасности од пожара на конкретним објектима посматрања. За процену ризика
од пожара на посматраним објектима у Републици Србији не постоје статистички подаци,
тако да се при процени ризика од пожара не могу примењивати статистичке методе. Поступак
процене ризика од пожара за постојеће објекте посматрања не може се спровести по познатим
и признатим методама базираним на симулацији или на анализи стабла догађаја. Hostikka
[4] објашњава да се комбинација детерминистичког модела са статистичким третирањем
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Примена новоформираног методолошког приступа процене ризика од пожара у циљу дефинисања корективних и ...
стр.14-23
променљивих у моделу остварује коришћењем симулације Monte Carlo.
При решавању проблема постављен је нови методолошки приступ, који се односи на
препознавање потенцијалних опасности од пожара за посматране објекте, а не на поступак
предвиђања.
Специфичност при решавању уоченог проблема захтева познавање технолошког процеса
рада, опреме и карактеристика грађевинског објекта, односно нема предвиђања у поступку
процене него је потребно знање експерата за препознавање опасности од пожара. Предложено
решење проблема остварује се имплементацијом новоформираних табела за оцену опасности
од пожара и оцену стања заштите од пожара у модификовану методу матрице фактора ризика
од пожара, која је формирана коришћењем елемената метода AUVA (Allegemeine Unfall Versichurungs Anstalt – метода аустријског удружења произвођача целулозе и папира) и BG (Berufs
Genossenschaften – метода немачких струковних инжењера).
2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД
У свету постоји велик број признатих и познатих метода за процену ризика формираних од
стране различитих компанија, високошколских установа, института, удружења или асоцијација.
Методе за процену ризика могу се подели у две групе [5, 6]:
-- методе за процену ризика у области безбедности и здравља на раду (БЗР)
-- матричнe методe процене ризика: метода AUVA и BG, матрица ризика 4 x 6 (MIL-STD882C), матрица ризика 5 x 5 (AS/NZS 4360:2004) и матрица ризика 3 x 3 (OHSAS стандард)
-- табеларне методе процене ризика: KINNEY, PILZ, GUARDMASTER, FINE и метода
Високе техничке школе струковних студија из Новог Сада.
-- графичка метода процене ризика: KINNEY и WIRUTH метода (номограми)
-- методе за процену ризика у области заштите од пожара (ЗОП) - методе за процену ризика
од пожара
-- метода SIA 81
-- метода VKF 2007
-- метода GUSTAV PURT
-- метода EUROALARM
-- метода TRVB 100
-- метода матрице фактора ризика од пожара
-- метода FRIM-MAB
Николић [7] закључује, на основу детаљне анализе већег броја метода за процену ризика
од пожара, да су мере у области ЗОП већ унапред познате и да је њихов избор и спровођење
олакшано уз примену законске регулативе. Ниједна метода процене ризика у области БЗР
не даје унапред познате корективне и/или превентивне мера за спречавање, отклањање или
смањење ризика.
Основни проблем који се јавља на самом почетку истраживања је дефинисање појмова
ризик од пожара и процена ризика од пожара.
Ризик од пожара може бити дефинисан као шанса/могућност за оштећење живота и/или
имовине, повезана са настанком пожара, [8]. У раду је усвојена као релевантна дефиниција да
је ризик од пожара комплексна величина која обухвата имагинарну компоненту – вероватноћу
настанка штетног догађаја, односно пожара и реалну компоненту – очекивану величину
последице тог догађаја у неком заокруженом систему и током неког временског интервала
или одређеног догађаја, што се може представити сликом 1, [6, 9]. Ризик од пожара (R) има
апстрактно значење, које произилази из класичне дефиниције његових фактора/компоненти
и представљен је као производ тих величина (R = V x P). Усвојен приступ процене ризика
од пожара заснива се на формирању матрице на основу комбинације чек-листа, табела и
подматрица.
Процена ризика од пожара је превасходно емпиријски процес доношења инжењерских
одлука на основу знања и искуства у циљу повишења пожарне безбедности користећи изабране
и до саде познате и признате методе.
Yung [10] указује на значај методе чек-листа, која користи формирање чек-листе
потенцијалних опасности од пожара и разматра мере заштите од пожара, како постојећих тако
и оних које треба да се додају, да би се постигла што објективнија процена ризика од пожара.
Станковић и Савић [11] истичу да је матрица ризика корисна метода за процену ризика, која
15
се може применити само за идентификоване опасности. Киш [12], Станковић и Савић [11] су
приказали теоретски модел матрице ризика, у области безбедности и здравља на раду, заснован
на методама AUVA и BG.
Слика 1 – Шематски приказ ризика од пожара
Процена ризика од пожара је превасходно емпиријски процес доношења инжењерских
одлука на основу знања и искуства у циљу повишења пожарне безбедности користећи изабране
и до саде познате и признате методе.
Yung [10] указује на значај методе чек-листа, која користи формирање чек-листе
потенцијалних опасности од пожара и разматра мере заштите од пожара, како постојећих тако
и оних које треба да се додају, да би се постигла што објективнија процена ризика од пожара.
Станковић и Савић [11] истичу да је матрица ризика корисна метода за процену ризика, која
се може применити само за идентификоване опасности. Киш [12], Станковић и Савић [11] су
приказали теоретски модел матрице ризика, у области безбедности и здравља на раду, заснован
на методама AUVA и BG.
3. НОВОФОРМИРАНИ МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОЦЕНЕ РИЗИКА ОД
ПОЖАРА
За успешну анализу опасности и процену ризика од пожара, неопходно је да поступак води
одређен број стручњака из различитих области, који чине тим за процену ризика. Чланови
тима морају добро познавати технолошки процес радa, објекте, опрему и друге елементе
посматраног система, како би прикупили адекватне информације потребне за успешно
спровођење поступка анализе процене ризика.
Новоформирани методолошки приступ процене ризика од пожара се састоји из следећих
корака, [13,14]:
-- корак 1 – aнализа опасности од пожара конструкције објекта и садржаја објекта
У кораку 1 предложена је новоформирана табела 1 за препознавање и анализу опасности
од пожара конструкције објекта и садржаја објекта, која се састоји из пет колона. Питања која
су дефинисана у табели 1 (колона 2), попуњавају чланови тима за процену ризика од пожара и
представљају основу и полазну етапу у процени ризика од пожара за имовину (конструкција
објекта и садржај објекта) и људе у објекту, јер од валидно добијених одговора/коментара
(табела 1, колона 3) зависи исправна идентификација и анализа опасности од пожара.
Предлаже се да понуђене оцене стања опасности од пожара за конструкцију објекта и
садржај објекта (табела 1, колона 4) буду „ОПАСНО“, „НЕБИТНО“ и „БЕЗБЕДНО“, уместо
одговара „ДА“ и „НЕ“ који су се до сада користили. Након попуњавања табеле 1, брзо се
уочава која су питања означена оценом стања „ОПАСНО“ и затим се лако могу предложити
16
Примена новоформираног методолошког приступа процене ризика од пожара у циљу дефинисања корективних и ...
стр.14-23
одговарајуће превентивне и/или корективне мере (табела 1, колона 5), [5].
Процентуални удео опасности од пожара за конструкцију објекта и садржај објекта
израчунава се према једначини, [13,14]:
(1)
где је:
n = број негативних (опасних) оцена стања,
N = укупан број оцена (опасних и безбедних) стања датих у табели 1.
Оцењивање величине стања опасности од пожара конструкције објекта и садржаја објекта
мора се радити у складу са важећом законском регулативом и техничким прописима у области
заштите од пожара.
Табела 1 – Анализа опасности од пожара за конструкцију објекта и садржај објекта
(ОП – опасно; НБ – небитно; БЗ – безбедно)
Оцена стања
Р.
бр.
Питање
1.
Да ли је конструкција објекта од
запаљивог / незапаљивог материјала?
2.
3.
9.
10.
Да ли су прозори израђени од
запаљивог / незапаљивог материјала?
11.
Да ли се сви препознати извори паљења
држе под контролом?
12.
Да ли се све препознате запаљиве
чврсте материје држе под контролом?
13.
Да ли се све препознате запаљиве
течности држе под контролом?
14.
Да ли се сви препознати запаљиви
гасови држе под контролом?
5.
6.
7.
8.
ОП
НБ
БЗ
Да ли је кровна конструкција/ кровни
покривач од запаљивог / незапаљивог
материјала?
Да ли је под објекта од запаљивог /
незапаљивог материјала?
Да ли је конструктивна изграђеност
међуспратне конструкције од
запаљивог / незапаљивог материјала?
Да ли је плафон / таваница изграђена
од запаљивог / незапаљивог
материјала?
Да ли су преградни зидови изграђени
од запаљивог / незапаљивог
материјала?
Да ли је обрада / облога зидова од
запаљивог / незапаљивог материјала?
Да ли је степениште безбедно
изграђено?
Да ли су врата израђена од запаљивог /
незапаљивог материјала?
4.
Коментар
Препоручене
превентивне и/или
корективне мере
17
-- корак 2 – анализа спроведених превентивних мера заштите од пожара за објекат
У кораку 2 предложена је новоформирана табела 2 за анализу спроведених превентивних
мера заштите од пожара за објекат, која се састоји из пет колона. Принцип попуњавања табеле
2 је идентичан као и у кораку 1. Оцењивање величине стања заштите од пожара за објекат
мора се такође радити у складу са важећом законском регулативом и техничким прописима у
области заштите од пожара.
Процентуални удео спроведених превентивних мера заштите од пожара израчунава се
према једначини, [13,14]: (2)
где је:
n = број негативних (опасних) оцена стања заштите од пожара
N = укупан број оцена (опасних и безбедних) стања заштите од пожара датих у табели 2
Оцена стања
Р.
бр.
Питање
1.
Да ли се радне просторије одржавају чистим и уредним?
2.
Да ли су преносни апарати за гашење пожара безбедни?
3.
Да ли су унутрашњи хидранти безбедни?
4.
Да ли су спољашњи хидранти безбедни?
5.
Да ли постоје безбедни приступни путеви објекту?
6.
Да ли је међусобна удаљеност објеката на прописаном
растојању?
7.
Да ли у објекту постоји физичка заштита или надзор?
8.
Да ли у објекту постоји систем за откривање / дојаву
пожара?
9.
Да ли у објекту постоји систем алармирања?
ли у објекту постоји одговарајући и исправан
10. Да
аутоматски систем за гашење пожара?
11.
Да ли су путеви и излази евакуације безбедни?
12. Да ли у објекту постоји одимљавање?
ли у објекту постоји довољно површина за
13. Да
експлозивно одушавање?
Да ли су вентилациони канали правилно изведени и
14. опремљени пожарним клапнама, које аутоматски затварају
канале при настанку пожару?
Да ли су канали климатизације правилно изведени и
15. опремљени пожарним клапнама, које аутоматски затварају
канале при настанку пожару?
ли су заштитни канали за пролаз каблова и остале
16. Да
инсталације правилно изведени – заштићени од пожара?
ли је у средини где настаје запаљива прашина
17. Да
постављена одговарајућа аспирација?
18
Коментар
ОП
НБ
БЗ
Препоручене
превентивне и/
или корективне
мере
Табела 2 – Анализа спроведених превентивних мера заштите од пожара у објекту
(ОП – опасно; НБ – небитно; БЗ – безбедно)
Примена новоформираног методолошког приступа процене ризика од пожара у циљу дефинисања корективних и ...
стр.14-23
-- корак 3 – прва процена ризика од пожара
Након анализе опасности од пожара конструкције објекта и садржаја објекта, као и анализе
спроведених превентивних мера заштите од пожара у објекту, прелази се на прву процену
ризика од пожара која се врши применом модификоване матрице фактора ризика од пожара.
Модификована метода матрице фактора ризика од пожара је заснована на полуквантитативним
терминима/појмовима. Међутим, треба нагласити да су обухваћени бројеви потпуно релевантни
и да немају апсолутни значај. Фактори за процену и вредновање ризика од пожара према
матрици 5x5, која се заснива на методама AUVA (Allegemeine Unfall Versicherungs Anstalt –
метода аустријског удружења произвођача целулозе и папира) и BG (Berufs Genossenschaften
– метода немачких струковних инжењера) су: вероватноћа настанка нежељеног догађаја –
пожара (V) и тежина могуће последице (P).
Вероватноћа настанка нежељеног догађаја – пожара зависи од изложености запослених
опасностима од пожара, као и од опасности од пожара за објекат и опрему, [13,14].
Изложеност опасностима од пожара има пет квантитативних рангова, којима припадају
квалитативни описи и то од врло ретка изложеност до изложености у целокупном радном
времену (табела 3).
Табела 3 – Изложеност опасностима од пожара
Изложеност опасностима Квалитативни опис
од пожара
изложености
током радног дана у %
опасностима од пожара
Квантитативно
рангирање изложености
опасностима од пожара
Ранг
0 – 20 %
Врло ретко
1
21 – 40 %
Повремено
2
41 – 60 %
Често
3
61 – 80 %
Претежни део радног времена
4
81 – 100 %
Све радно време
5
Након анализе стања на основу датих одговора у табели 1 израчунава се, према једначини 1,
процентуални удео опасности од пожара (од 0 до 100%), што одговара одређеном квалитативном
опису (од задовољавајућег стања – наставити са радом, до предузети мере за тренутни прекид
рада) и квантитативном рангу (од 1 до 5). Фактор опасности од пожара дат је у табели 4.
Табела 4 – Опасности од пожара
Опасности од
пожара у %
Квалитативни опис
испуњености захтева
0 – 20 %
21 – 40 %
41 – 60 %
61 – 80 %
81 – 100 %
Задовољавајуће – наставити са радом
Предузети средњорочне потребне мере
Предузети краткорочне потребне мере
Тренутно потребне мере
Мере за тренутни прекид рада
Квантитативно
рангирање
опасности од пожара
Ранг
1
2
3
4
5
Матрица вероватноће настанка нежељеног догађаја – пожара, која је приказана у табели 5,
формирана је интеграцијом изложености опасности од пожара током радног времена (табела
3) и препознатим опасностима од пожара (табела 4) у циљу добијања бројчане вредности
вероватноће настанка пожара. На основу табеле 5 одређује се бројчана вредност за вероватноћу
настанка нежељеног догађаја – пожара.
На основу бројчане вредности, која износи од 1 до 25 (табела 5) за вероватноћу настанка
нежељеног догађаја – пожара усваја се према табели 6 квалитативни опис (невероватан до
веома вероватан) коме одговарају квантитативни рангови 1 до 5.
19
Врло ретко
(0-20%)
Повремено
(21 – 40%)
Често
(41 – 60%)
Претежни део
радног времена
(61 – 80%)
Све радно
време
(81 – 100%)
Квантитативни ранг изложености
опасности од пожара
Изложеност опасности
од пожара током
радног дана
у%
Табела 5 – Матрица вероватноће настанка нежељеног догађаја – пожара
Опасности од пожара у %
Задовољавајуће
– наставити са
радом
(0 – 20%)
Средњорочне
потребне мере
(21 – 40%)
Краткорочне
потребне
мере
(41 – 60%)
Тренутно
потребне
мере
(61 – 80%)
Мере за
тренутни
прекид
рада
(81 – 100%)
Квантитативни ранг опасности од пожара
1
2
3
4
5
1
1
2
3
4
5
2
2
4
6
8
10
3
3
6
9
12
15
4
4
8
12
16
20
5
5
10
15
20
25
Табела 6 – Ранг матрице вероватноће настанка нежељеног догађаја – пожара
Мера вероватноће
настанка пожара
1, 2
3, 4, 5
6, 8, 9
10, 12, 15, 16
20, 25
Квалитативни опис
вероватноће настанка пожара
Невероватан
Могућ
Сасвим могућ
Вероватан
Веома вероватан
Квантитативни ранг
вероватноће настанка пожара
1
2
3
4
5
Након анализе стања на основу датих одговора у табели 2 израчунава се, према датој једначини
2, проценат неиспуњености захтеваних мера заштите од пожара. На основу неиспуњености
спроведених превентивних мера заштите од пожара у табели 7 приказан је квалитативни опис
(занемарљив до веома велик) и квантитативни рангови (од 1 до 5) за тежину могуће последице.
Табела 7 – Ранг тежине могуће последице
20
Неиспуњеност спроведених превентивних
мера ЗОП-а у објекту у %
Квалитативни опис
тежине последице
Квантитативни ранг
тежине последице
0 – 20 %
21 – 40 %
41 – 60 %
61 – 80 %
81 – 100 %
Занемарљива
Мала
Средња
Велика
Веома велика
1
2
3
4
5
Примена новоформираног методолошког приступа процене ризика од пожара у циљу дефинисања корективних и ...
стр.14-23
Фактор ризика од пожара (R), који се добија као производ ранга вероватноће настанка
нежељеног догађаја – пожара (V) и ранга тежине могућих последица (P) одређује се применом
матрице ризика од пожара (табела 8). У разматрање се уводи пет рангова вероватноће и пет
рангова последица. Ако се примени формула за одређивање фактора ризика од пожара, R =
V x P, на све могуће комбинације вредности рангова добија се скуп од 25 бројева, односно 25
вредности фактора ризика од пожара.
На основу табеле 9 врши се рангирање фактора ризика од пожара (на основу бројчаних
вредности од 1 до 25) и добија се квалитативни опис од безначајан до екстремно велик.
-- корак 6 – избор мера за смањење постојећег ризика од пожара
У кораку 6 се врши избор, односно дефинисање корективних и/или превентивних мера у
циљу смањења постојећег ризика од пожара конструкције објекта и садржаја објекта.
Мере су дате у табелама 1 и 2 и то на основу детаљне оцене стања опасности од пожара и
оцене спроведених превентивних мера заштите од пожара.
Новоформирани методолошки приступ не ограничава стручњаке за процену ризика од
пожара да прописују само унапред познате мере, већ им даје већу слободу и могућност да
у избору мера за смањење ризика од пожара примене своја знања, искуства уз поштовање
законске регулативе и техничких прописа из области заштите од пожара.
-- корак 7 – поновна процена ризика од пожара
Према претходно детаљно описаној методи извршена је и поновна процена ризика од
пожара и при томе су узете у обзир предложене мере заштите од пожара.
Табела 8 – Матрица ризика од пожара
Тежина могуће последице (P)
Неиспуњеност спроведених превентивних мера ЗОP-а у објекту у %
Вероватноћа
настанка пожара
(V)
(0 – 20%)
(21 – 40%)
(41 – 60%)
(61 – 80%)
(81 – 100%)
Занемарљива
тежина
последице
Мала тежина
последице
Средња
тежина
последице
Велика
тежина
последице
Веома
велика
тежина
последице
Невероватан
Могућ
Сасвим
могућ
Вероватан
Веома
вероватан
Квантитативни ранг вероватноће
настанка пожара
Квантитативни ранг тежине последице
1
2
3
4
5
1
1
2
3
4
5
2
2
4
6
8
10
3
3
6
9
12
15
4
4
8
12
16
20
5
5
10
15
20
25
Развијен методолошки приступ процене ризика од пожара успешно је примењен у столарској
радионици [13], као и у затвореном типу складишта дрвене грађе [14] .
21
Табела 9 – Рангирање фактора ризика од пожара
Мера
ризика од пожара
Квалитативни
опис
ризика од пожара
1, 2
3, 4, 5
6, 8, 9
10, 12, 15, 16
20, 25
Безначајан
Мали
Средњи
Висок
Екстреман
Квантитативни
ранг
ризика од пожара
Начин и мере
за спречавање,
отклањање или
смањење
ризика од пожара
1
2
3
4
5
Мере из табела 1 и 2
4. ЗАКЉУЧАК
У раду је предложен начин анализе стања система на основу оцене опасности од пожара
конструкције објекта и садржаја објекта, као и оцене стања заштите од пожара у објекту.
Применом модификоване матрице фактора ризика од пожара на конкретним примерима
израчунава се ранг ризика од пожара на једноставан и свеобухватно прихватљив начин.
Треба изабрати и спровести такве препоручене мере које смањују ризик од пожара, што
би довело до повећања пожарне безбедности објекта. Потребно је нагласити и дати акценат
на избор ефикасних мера за спречавање, отклањање или смањење ризика од пожара, а не на
квалитативном опису и квантитативном рангу ризика од пожара.
У циљу правилне процене ризика од пожара, важно је да се уочени проблеми комплексно
сагледају и решавају, а то подразумева да се морају познавати опасности које доводе до
пожара а затим и мере које треба спровести како би се превентивно деловало. Процена ризика
од пожара је сложен процес који захтева састављање мултидисциплинарног тима у који су
укључени стручњаци из области електротехнике, грађевине, машинства, технологије, заштите
од пожара и сродних занимања.
Могућа је имплементација оцене спроведених мера заштите од пожара у Акт о процени
ризика, применом предложене модификоване методе фактора ризика од пожара у свим
индустријским гранама, с тим да се питања у табелама 1 и 2 морају прилагодити одговарајућој
грани.
Праћење ризика је координиран, а пре свега динамичан и континуиран процес подршке
одлучивању. Доношењем Акта о процени ризик посао у области безбедности и здравља на
раду и заштите од пожара се не завршава већ се Актом стално управља. Праћење ризика, као
динамичан и континуиран процес, има за последицу сталну проверу ефикасности примењених
и спроведених мера за одржавање постигнутог ризика на прихватљивом нивоу, односно сталну
допуну и измену Акта о процени ризика.
5. ЛИТЕРАТУРА
1. Tillander, K.: Utilisation of statistics to assess fire risks in buildings, VTT Technical Research
Centre of Finland, 2004, ISBN 953-38-6392-1.
2. Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник РС, бр. 101/2005.
3. Акт о процени ризика, разна предузећа, ВТШ Нови Сад, 2006-2012.
4. Hostikka, S.: Development of fire simulation models for radiaсtive heat transfer and probabilistic risk assessment, VTT Technical Research Centre of Finland, 2008, ISBN 978-951-38-7099-7.
5. Гавански, Д.: Процена ризика у индустрији према новоформираној методи са посебним
освртом на ефекте пожаре, докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду, Факул¬тет
техничких наука, Нови Сад, 2011.
6. Николић, Б.: Нова метода за процену ризика, UDC 331.4, Научно-стручни часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу, VOL. 2, No1/2012, стр. 5-23, Висока техничка школа струковних студија из Новог Сада, Санктпетербушки универзитет Државне противпожарне службе Министарства за ванредне ситуације Русије, Нови Сад, 2012.
22
Примена новоформираног методолошког приступа процене ризика од пожара у циљу дефинисања корективних и ...
стр.14-23
7. Николић, Б.: Процена пожарног ризика конструкције објекта, I међународна конферен¬ција
Заштита, екологија и безбједност, Зборник радова, стр. 245-253, Ватрогасни савез Црне
Горе, Факултет за поморство Котор, Бар, 2012.
8. Cheung, T.C.; A Stochastic Grey System Model for Fire Safety Indexing Evacuation of Buildings, Department of Building and Construction, City University of Hong Kong, 2008. http://
lbms03.cityu.edu.hk/theses/ftt/phd-bc-b2340761xf.pdf.
9. Вујовић, Р.; Управљање ризицима и осигурање, Универзитет Сингидунум, Београд,
2009, ISBN: 978-86-7912-170-7.
10.Yung, D., Principles of fire risk assessment in buildings, John Wiley & Sons, Ltd, Publication,
Toronto, 2008.
11.Станковић, М., Савић, С.; АУВА метод за процену професионалног ризика: теорија и
пракса, 11th International Conference Dependability and Quality Management, ICDQM-2008,
Зборник радова, стр. 83-92, Истраживачи центар DQM, Беогард, 2008.
12.Киш, Д.: Знаствени приступ анализи ризика радног мјеста у процјени опас¬ности, Рад
Сигур., 6, 2002, 3, стр. 235-253, ISSN 0352-3675.
13.Гавански, Д., Миланко, В., Крњетин, С.; Процена пожарног ризика у столар¬ској радионици
на основу чек-листе и матрице ризика, 2. Међународна научна конференција Безбедносни
инжењеринг, 12. Међународна конференција За¬штите од пожара и експлозије, Висока
техничка школа струковних студија у Но¬вом Саду, Технички универзитет Зволен,
Факултет техничких наука Нови Сад, Зборник радова, стр. 49-57, Нови Сад, 2010, ISBN
978-80-89241-38-5.
14.Гавански, Д., Миланко, В., Крњетин, С.; Имплементација оцене спроведених мера
заштите од пожара у Акт о процени ризика за затворени тип складишта дрвене грађе,
оригинални научни рад UDC:614.841.47, Научни часопис Заштита материјала 52 (2011)
број 2, Инжењерско друштво за корозију, Београд, 2011.
23
БЕЗБЕДНОСТ ЉУДИ У ВЕРСКИМ
ЗГРАДАМА И ОБЈЕКТИМА
Грегориј Леонидович Шидловскиј1 *
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
У чланку је извршена анализа ванредних ситуација које су се догодиле у верским објектима, и анализиран је
математички модел одређивања времена евакуације људи из зграде.
Kључне речи: безбедност људи, масовно присуство народа
1. УВОД
У верским објектима [2], као и у другим зградама, често се догађају велики пожари. Само
у последње време у храмовима Санкт Петербурга догодило се неколико пожара: изгорела је
јединствена купола Троицког сабора, оштећен је пожаром нови дрвени храм св. Петра и Павла,
догодио се пожар у храму Тихвинске иконе Мајке Божије у селу Сиверскиј Гатчинског округа
Лењинградске области, и пожар у цркви св. Петра Митрополита Московског који се налази на
Стачеку, бр. 208.
Имајући у виду да већ дуго времена истраживањима пожара у храмовима није придавана
дужна пажња (један од последњих радова, који се односи на питања гашења пожара у том
времену је из 1927. године [1]), сврсисходно је зауставити се на неким питањима у вези са тим.
2. КАРАКТЕРИСТИКЕ ГАШЕЊА ПОЖАРА У ВЕРСКИМ ОБЈЕКТИМА
Пожари у православним храмовима често се закомпликују следећим околностима [2]:
-- закрченост територије и потешкоће са пролазом противпожарне технике до места пожара
(ремонтни и грађевински радови, компликован план храмова старије градње);
-- касније откривање (током ноћи) и покушаји свештеника да самостално гасе пожар, што води
касном обавештавању службе „911“ о пожару, углавном онда када је пожаром већ захваћен
већи део храма;
-- дуго време доласка ватрогасне службе на место пожара, што је карактеристично за храмове
у сеоским областима, а и у неким случајевима у граду, када се пожар догоди у саобраћајном
шпицу и на улици су велике гужве.
Као што је предвиђено у правилнику борбе против пожара, основни задатак при гашењу
пожара у храмовима је спасавање људи. То може бити још теже када су у питању инвалиди и
старији људи, велик број људи за време службе, али и компликован план храмова старе градње.
Осим тога, присуство предмета религијске и историјске вредности ограничава примену воде
и пенила, а потребно је и спровођење евакуационих активности и организација релевантних
делова активности уз помоћ безбедносних структура.
3. ПРОБЛЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ ЉУДИ У ВЕРСКИМ ОБЈЕКТИМА
Разрада упутстава, препорука, методологија, и мастер планова гашења у храмовима мора
бити заснована на конкретним документима. За то је потребно знати канонске норме о саставу
и конструктивним карактеристикама верских објеката [6]. Такође, у посебном документу,
претходно разрађеном Скупу правила за пројектовање и изградњу „Зграде, објекти и комплекси
православних храмова“ нису приказани сви верски објекти, на пример, сиротишта, кројачке и
друге радионице.
За противпожарно-спасилачку анализу сваког богослужења потребно је проучити
канонске норме о богослужењу, као и друге религијске догађаје где је већа маса људи. Ти
подаци су потребни, како за администрацију објекта, тако и руководиоцима за гашење пожара,
специјалистима за противпожарну заштиту и за превенцију ванредних ситуација.
За уградњу пожарно-техничких производа и спасилачке опреме вршиоцима услуге је
потребно:
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Безбедност људи у верским (култним) зградама и објектима
стр.24-28
-- да имају конкретну представу о потребама система превенције од пожара и противпожарне
заштите [4], за гашење пожара у верским објектима;
-- да знају услове верских правила у дизајну пожарно-техничких производа, утврђених у
верским објектима.
Све је то узајамно повезано са потребом за бољом обуком службених лица верских
организација и специјалиста система МЧС Русије (Министарства за ванредне ситуације
Русије), РСЧС питањима заштите од пожара и заштите од ванредних ситуација.
У обуци је неопходно утицати на:
-- систем обуке кадрова МЧС Русије по питањима превенције пожара и гашења пожара, и
заштите од ванредних ситуација на верским објектима;
-- систем обуке свештених лица, особља верских објеката, и парохијана у противпожарној
безбедности и заштити од ванредних ситуација.
Важна област је интеракција МЧС Русије и различитих вероисповести по питањима заштите
свештених лица у местима у иностранству где руски спасиоци обављају спасилачке операције.
Разматра се пример математичког модела за утврђивање времена евакуације људи из зграде,
имајући у виду распрострањеност производа сагоревања и специфичности категорија које се
евакуишу при насумичном избору улазних параметара.
Процењено време евакуације људи из зграде рачуна се према тренутку када последња особа
напусти зграду [7].
Пре почетка моделирања процеса евакуације задаје се шема евакуационих путева у згради.
Сви евакуациони путеви се деле на евакуациона подручја дужином a и ширином b. Дужина
и ширина сваког подручја пута евакуације утврђују се по пројекту зграде. Дужина пута
степенишног крака мери се по дужини крака. Узима се да је дужина пута на уласку, код врата,
нула. Евакуациона подручја могу бити хоризонтална и коса (степенице горе, степенице доле и
одмориште-међуспрат између).
За димензије човека у равни узима се условни правоугаоник са странама размере 0,5 m
(ширина човека у раменима) и 0,25 m (дебљина човека). Задају се координате сваког човека
xi – растојање од центра одређеног човека до краја евакуационог подручја на ком се он налази
(слика 1). Ако је разлика координата неких људи, који се налазе на евакуационом подручју,
мања од 0,25 m, претпоставља се да су људи са тим координатама један поред другог – бочно
један од другог (условно – у реду). При томе, на основу димензија човека у равни и размера
евакуационог подручја (дужина и ширина), за свако евакуационо подручје се одређује:
максималан могући број људи у једном реду бочно један од другог и максималан број људи на
подручју.
Координате сваке особе xi у почетном тренутку су постављене у складу са шемом распореда
људи у простору. У случају недостатка таквих података, на пример за молитвене сале, допуштено
је поставити људе равномерно по целој површини подручја имајући у виду и техничку опрему.
Координата сваког човека у моменту времена t одређује се по формули, m:
xi(t) = xi(t-Δt) + Vi(t) • Δt
(1)
Где је xi(t-Δt) – координата i- тог човека у претходном моменту времена, m;
Vi(t) – брзина i- тог човека у моменту времена t, m/s;
Δt – временски интервал, s.
Локална густина Di(t) рачуна се по групи која се састоји из n људи, по формули, m2/ m2:
Di(t) = (n(t)-1) • f / (b • Δx)
(2)
Где је n – број људи у групи:
f – средња површина хоризонталне пројекције човека, m2;
b – ширина евакуационог подручја, m;
Δx – разлика координата последњег и првог човека у групи, m.
Ако је у моменту времена t координата човека xi(t), одређена по формули (1), биће
негативна – то значи да је човек достигао границу евакуационог подручја и мора прећи на
следеће евакуационо подручје. У том случају координата тог човека на следећем евакуационом
подручју одређује се, m:
25
xi(t) = [xi(t-dt) – Vi(t) • dt] + аj - lj
(3)
Где је xi(t-dt) – координата i-тог човека у претходном моменту времена на (j-1) евакуационом
подручју, м;
Vi(t) – брзина i-тог човека на (j-1)-том евакуационом подручју у моменту временa t, м/с;
аj – дужина ј-тог евакуационог подручја, м;
lj – координата места спајања ј-тог и (j-1)-тог евакуационог подручја – растојање од почетка
ј-тог евакуационог подручја до места његовог спајања са (j-1)-тим евакуационим подручјем, м.
Слика 1 – Координирана схема размештаја људи на путевима евакуације
Број људи који прелази из једног евакуационог подручја у друго у јединици времена,
одређује се пропусним капацитетом излаза људи са подручја Qj(t), особа.
Qj(t) = qj(t) • cj • dt / (f • 60)
(4)
где је qj(t) – интензитет кретања на излазу са ј-тог евакуационог подручја у моменту времена
t, m/min;
cj – ширина излаза са ј-тог евакуационог подручја, m;
dt – временски интервал, s.
Интензитет кретања са ј-тог евакуационог подручја у моменту времена t - qi(t) одредјује се
у зависности од густине протока људи на том подручју Dvj(t).
Густина протока људи на ј-том евакуационом подручју у моменту времена t - Dvj(t) одређује
се по формули:
Dvj(t) = (Nj • f • dt) / (aj • bj)
(5)
где је Nj – број људи на ј-том евакуационом подручју;
aj – дужина ј-тог евакуационог подручја, m;
bj – ширина ј-тог евакуационог подручја, m;
У тренутку времена t одређује се број људи m са негативним координатама xi(t), које су
утврђене формулом (1).
Ако је вредност m ≤ Qj(t), тада свих m људи прелази на следеће евакуационо подручје и
њихове координате се одређују формулом (2). Ако је вредност m > Qj(t), онда број људи
једнак вредности Qj(t) прелази на следеће евакуационо подручје и њихове координате се
26
Безбедност људи у верским (култним) зградама и објектима
стр.24-28
одређују према формули (2), а број људи, једнак вредности (m – Qj(t)), не прелази на следеће
евакуационо подручје (остаје на том евакуационом подручју), а њихове координате имају
вредности xi(t) = (k • 0,25 + 0,25), гдe je k – број реда у ком ће се налазити људи (максималан
могући број људи у једном реду бочно један до другог за свако евакуационо подручје одређује
се пре почетка рачунања – видети почетак методе). На тај начин, настаје гужва људи на излазу
из евакуационог подручја.
На слици 2 представљена је блок-схема алгоритма одређивања рачунског времена евакуације
људи из зграде.
Слика 2 – Блок-дијаграм моделирања процеса евакуације
На основу задатих почетних услова (почетних координата људи, параметара евакуационих
подручја) одређује се густина протока људи на путевима евакуације и пропусни капацитет
излаза из евакуационих подручја. Даље, у тренутку времена t = t + dt, одређује се присуство
опасних фактора пожара на путевима евакуације. У зависности од тога бира се правац кретања
сваког човека и рачуна се нова координата сваког човека. Након тога, поново се одређује
27
густина протока људи на путевима евакуације и пропусни капацитет излаза. Затим се поново
даје повећање времена dt и одређују се нове координате људи узимајући у обзир присуство
опасних фактора пожара на путевима евакуације у том тренутку времена. Након тога процес
се понавља. Прорачун се врши док сви људи не буду евакуисани из зграде.
Ово омогућава да се оцени прорачунско време потпуне евакуације из верског објекта,
што нам даје могућност да проценимо ризик дејства опасних фактора пожара на људе. Даље,
претпоставља се повећање тачности изложеног прорачунског модела, узимајући у обзир
мешовити проток људи различитих група покретљивости [3] М1, М2, М3, што омогућава
повећање објективности процене времена евакуације и усвајање одговарајућих решења ради
осигурања безбедности људи у храмовима.
4. ЛИТЕРАТУРА
1. Лунд Э.Э., Федотов П.А. Пожарная тактика. Правила тушения пожаров в вопросах и
ответах. 3-е издание. М.: Изд-во НКВД РСФСР, 1929г.
2. НПБ 108-96 Культовые сооружения. Противопожарные требования.
3. СНиП 35-01-2001 Доступность зданий и сооружений для маломобильных групп
населения.
4. ППБ 01-03 Правила пожарной безопасности в РФ.
5. ГОСТ 12.1.004-91 Система стандартов безопасности труда. Пожарная безопасность.
Общие требования.
6. СП 31-103-1999 Здания, сооружения и комплексы православных храмов.
7. Приказ МЧС России №382 от 30.06.2009 Об утверждении методики определения
расчетных величин пожарного риска в зданиях, сооружениях и строениях различных
классов функциональной пожарной опасности.
28
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА ВАНРЕДНИМ
СИТУАЦИЈАМА СА КОРИШЋЕЊЕМ ТЕОРИЈЕ МАСОВНОГ
ОПСЛУЖИВАЊА
В.А.Плотников1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
У раду се разматрају питања моделовања процеса управљања елиминацијом ванредних ситуација са
коришћењем теорије масовног опслуживања. Предлажу се начини унапређења система управљања јединицама
које учествују у санирању ванредних ситуација.
Kључне речи: управљање, теорија масовног опслуживања, ванредна ситуација
Систем радио комуникација је битан саставни део система управљања у елиминисању
последица ванредних ситуација (ЧС), зато што укључује велик проток информација (извештаји,
наређења, обавештења), како међу учесницима решавања ванредних ситуација, тако и дежурне
службе и центра за управљање кризним ситуацијама (ЦУКС), а такође и између директора
Главне управе МЧС Русије у субјекту Руске Федерације (НГУ) и дежурне службе регионалног
центра. Велики број веза нам омогућава да за формирање математичког модела користимо
теорију масовног опслуживања (ТМО), јер је испитивани систем контроле мрежа масовног
опслуживања (СеМО).
Методологија моделовања процеса управљања ванредним ситуацијама на основу теорије
масовног опслуживања укључује следеће:
1.Подешавање параметара (број канала опслуживања (КО) и извора захтева (ИЗ)) мреже
масовног опслуживања.
2.Одређивање стања у којима мрежа масовног опслуживања може да постоји.
3.Прављење графика прелаза, за касније добијање система једначина.
4.Добијање система једначина на основу протока требовања и вероватноће стања.
5.Анализа статистичких података за добијање параметара протока требовања и вероватноће
стања.
6.Решење система једначина у вези са вероватноћом стања за одређивање квантитативних
вредности вероватноће.
7.Састављање и решавање логичких једначина, на основу којих се одређују основне
карактеристике система (вредности стања вероватноће), у ком се поједини корисник налази
у слободном стању – испуњава сам своје службене обавезе, на чекању ослобођења канала,
или је заузет преговорима – не може да испуни своје службене обавезе.
8.Разрада предлога за побољшање мреже масовног опслуживања на основу добијених
бројчаних вредности.
Управљање јединицама при елиминацији ванредних ситуација може се вршити коришћењем
таквих видова комуникације, као што су радиовеза, телефон и мобилна (сателитска) веза,
комуникација уз примену жичаних (проводних) система (на пример, пољски телефон), а такође
и коришћењем специјалних сигнала (звучних, светлосних). Директно управљање ванредном
ситуацијом на месту њеног дешавања врше учесници гашења пожара, начелници који нису
стални, већ су именовани у време гашења: руководилац гашења пожара (РТП) и начелник
штаба (НШ). Информација са лица места неизоставно стиже у центар за управљање кризним
ситуацијама и оперативном дежурном Главне управе (ГУ), после чега се предаје субјекту Руске
федерације и у регионални центар, који је сам по себи систем масовног опслуживања и који
одређује јединице мреже масовног опслуживања.
Ванредна ситуација може бити вештачка или природна, али у оба случаја у њеној елиминацији
може бити концентрисана велика количина снаге и средстава, при чему је небитно да ли је то
пожар или поплава, цунами или земљотрес, јер размере могу ићи од локалних до федералних,
некад и до међудржавних нивоа. Како је већ споменуто, на нивоу субјекта Руске федерације
увек ће бити присутан узајамни утицај између јединица које су укључене у решавање ванредне
ситуације и дежурне службе која обезбеђује прикупљање информација, организује и има
интеракцију са свим службама (хитна помоћ, милиција, електродистрибуција, снабдевање
гасом, итд.), као и предузећима (тешка механизација, ваздушни, водени и друмски саобраћај,
ратна техника и др.).
На основу праксе у елиминацији ванредних ситуација, најчешће се прати структура
управљања гашења великог пожара или ванредне ситуације, која укључује: руководиоца
гашења пожара, начелника штаба, оперативног дежурног главне управе (ОД ГУ), оперативног
дежурног регионалног центра, начелника главне управе (НГУ) и центар за управљање кризним
ситуацијама (слика 1). Управо таква мрежа масовног опслуживања изабрана је за основу овог
разматрања.
Осим тога, у већини случајева се комуникација на месту ванредне ситуације одвија
путем радио везе на основном каналу између два корисника, а њен садржај је познат свим
корисницима, јер техничка средства по својим карактеристикама допуштају да сви учесници
елиминације ванредне ситуације приме радио фреквенцију.
Поред тога, само је главним радио-станицама и радио-станицама на месту пожара дозвољена
интерференција са радио везом, и то једино у случају када треба позвати додатне снаге.
Код мреже масовног опслуживања може доћи до ситуације да на ред чека један или више
корисника. Узимајући у обзир правила управљања радио везом, услужиће се онај корисник
који је први ступио у везу (успоставио радио везу), а други ће бити одбијен.
Слика 1 – Схема узајамне повезаности учесника елиминације ванредне ситуације
Узимајући у обзир да је елиминација ванредне ситуације динамички процес, па се ситуација
на лицу места непрестано мења, при моделовању мреже масовног опслуживања и за њено
упрошћавање користила су се само она стања када се на чекању налазио само један корисник.
Мрежа масовног опслуживања може да се налази у разним стањима: прво стање – када нико
није заузет преговорима и сви учесници гашења пожара испуњавају постављене им задатке;
друго стање – успостављена је веза између два корисника, али је један корисник на чекању;
треће стање – успостављена је веза између два корисника, али се на чекању налази други
корисник, итд.
Број стања на крају може имати десетине, а у посебним случајевима и стотине јединица, у
зависности од подешавања параметара мреже масовног опслуживања.
Организација везе на месту ванредне ситуације није регулисана, тј. између кога се може
успостављати радио веза (телефонска или друга веза), и у ком броју. Проток требовања λ
зависи од ситуације на месту ванредне ситуације, и од искуства и компетентности учесника
њене елиминације, и више ни од чега не зависи (ако не узимамо у обзир квалитет везе).
Успостављајући ред код вођења разговора можемо одредити најбоље решење, при чему,
учесници елиминације ванредне ситуације могу што мање времена трошити на комуникацију,
и као последица тога, више времена посветити испуњавању службених обавеза, повезаних са
елиминацијом ванредне ситуације (тј. да руководе подређенима, да спроводе истраживања,
спасилачке послове, итд.).
30
Представљање процеса управљања ванредним ситуацијама са коришћењем теорије масовног опслуживања
стр.29-36
Дакле, критеријум којим ћемо се ми бавити јесте време заузетости због комуникације
службених лица, а показатељ ће бити критично време њихове заузетости разговорима.
На основу искуства у управљању ванредним ситуацијама у Санкт Петербургу, критична
вредност за службена лица укључена у ванредну ситуацију јесте заузетост разговорима од
45%, при чему она не само да генерализују улазну информацију, него и доносе одлуке и издају
наређења.
У случају када јединице мреже масовног опслуживања могу да успостављају међусобну
размену информација хаотично, као резултат се добија велика количина стања система, чији
број прелази стотину. То води ка великој заузетости канала опслуживања. Првих 30-40 минута
на месту ванредне ситуације, од момента доласка прве јединице, канал везе практично није
слободан и на многе ситуације се не може одреаговати јер се корисник налази на чекању.
До службених лица стиже велик број информација које они морају да прераде и да издају
административно решење.
Као резултат тога, добија се затворена нестандардна мрежа масовног опслуживања, која
се састоји из 102 положаја (слика 1). Примењујући правила састављања система алгебарских
једначина, и то да су процеси који се догађају у мрежи масовног опслуживања устаљени, тј.
брзина промене вероватноће је равна нули, добијен је систем алгебарских једначина за дату
мрежу масовног опслуживања.
За решење система линеарних алгебарских једначина према вероватноћи {p} био је коришћен
математички систем MatLab и рачуница је спроведена методом Гауса, чија је суштина у томе
да се посредством узастопних изузетака непознатих, дати систем претвара у степенасти, који
је једнак датом. При практичном решењу система линеарних једначина методом Гауса, боље
је свести на степенасти вид не само систем једначина већ и раширену матрицу тог система,
испуњавајући основне промене над њеним редовима.
За решење датог система користили су се статистички подаци улазних протока требовања
λi, карактеристичних за Санкт Петербург, који су добијени као резултат анализа диспечерских
дневника, документације оперативних дежурних и аудио записа радио комуникације.
Након извршених калкулација, добијено је да ће се 53% времена оперативног дежурног
налазити у заузетом стању, и по 35% и 12% времена одговара слободном стању и на чекању
једног или другог корисника са којим он треба да се повеже.
Време утрошено на комуникацију оперативног дежурног прелази критичну вредност од
45%. тј. дата мрежа масовног опслуживања се налази у критичном стању.
За побољшање добијене мреже масовног опслуживања мора се увести протокол разговора,
регулисати мрежа масовног опслуживања, а оперативни дежурни повезује се само са
оперативним дежурним СЗРЦ, начелником главне управе и центром за управљање кризним
ситуацијама, и на тај начин се забрањује повезивање са руководиоцем гашења пожара и
начелником штаба (слика 2).
Слика 2 – Схема узајамне повезаности међу учесницима елиминације ванредне ситуације, при увођењу
правилника
31
Добијена је мрежа масовног опслуживања са 32 стања, која су представљена у табели 1.
Табела 1 – Стања мреже масовног опслуживања («↔»
– установљена радио веза; «→» – мора се
повезати)
Број
стања
1.
32
Стање система
Канал је слободан
2.
Канал је заузет ОД ↔ ОД СЗРЦ
3.
Канал је заузет ОД ↔ ОД СЗРЦ, чека ЦУКС→ОД
4.
Канал је заузет ОД ↔ ОД СЗРЦ, чека НГУ→ОД
5.
Канал је заузет ОД ↔ НГУ
6.
Канал је заузет ОД ↔ НГУ, чека ОД СЗРЦ→ОД
7.
Канал је заузет ОД ↔ НГУ, чека ЦУКС→ОД
8.
Канал је заузет ОД ↔ НГУ, чека ЦУКС→НГУ
9.
Канал је заузет ОД ↔ ЦУКС
10.
Канал је заузет ОД ↔ ЦУКС, чека ОД СЗРЦ→ОД
11.
Канал је заузет ОД ↔ ЦУКС, чека НГУ→ОД
12.
Канал је заузет ОД ↔ ЦУКС, чека НГУ→ЦУКС
13.
Канал је заузет ОД ↔ ЦУКС, чека РТП→ЦУКС
14.
Канал је заузет ОД ↔ ЦУКС, чека НШ→ЦУКС
15.
Канал је заузет НГУ ↔ ЦУКС
16.
Канал је заузет НГУ ↔ ЦУКС, чека ОД→НГУ
17.
Канал је заузет НГУ ↔ ЦУКС, чека ОД→ЦУКС
18.
Канал је заузет НГУ ↔ ЦУКС, чека РТП→ЦУКС
19.
Канал је заузет ННГУ↔ ЦУКС, чека НШ→ЦУКС
20.
Канал је заузет РТП ↔ НШ
21.
Канал је заузет РТП ↔ НШ, чека ЦУКС→РТП
22.
Канал је заузет РТП ↔ НШ, чека ЦУКС→НШ
23.
Канал је заузет РТП ↔ ЦУКС
24.
Канал је заузет РТП ↔ ЦУКС, чека ОД→ЦУКС
25.
Канал је заузет РТП ↔ СУКС, чека НГУ→ЦУКС
26.
Канал је заузет РТП ↔ ЦУКС, чека НШ→РТП
27.
Канал је заузет РТП ↔ ЦУКС, чека НШ→ЦУКС
28.
Канал је заузет НШ ↔ ЦУКС
29.
Канал је заузет НШ ↔ ЦУКС, чека ОД→ЦУКС
30.
Канал је заузет НШ ↔ ЦУКС, чека НГУ→ЦУКС
31.
Канал је заузет НШ ↔ ЦУКС, чека РТП→НШ
32.
Канал је заузет НШ ↔ ЦУКС, чека РТП→ЦУКС
Представљање процеса управљања ванредним ситуацијама са коришћењем теорије масовног опслуживања
стр.29-36
Слика 3 – График прелаза мреже масовног опслуживања (32 стања)
Одговарајући регулисани график прелаза представљен је на слици 3.
33
Добијени систем алгебарских једначина:
0 = – (λ12+λ15+λ19+λ115+λ120+λ123+λ128)p1+λ21p2+λ51p5+λ91p9+λ151p15+λ201p
20+λ231p23+ λ281p28
0 = λ12p1 – (λ21+λ23+λ24)p2+λ62p6+λ102p10
0 = λ23p2– λ39p3
0 = λ24p2– λ45p4
0 = λ15p1+λ45p4 – (λ51+ λ56+λ57+λ58)p5+λ115p11+λ165p16
0 = λ56p5– λ62p6
0 = λ57p5– λ79p7
0 = λ58p5– λ815p8
0 = λ19p1+λ39p3+λ79p7 – (λ91+λ910+λ911+λ912+λ913+λ914)p9+λ179p17+λ249p24+
λ299p29
0 = λ910p9– λ102p10
0 = λ911p9– λ115p11
0 = λ912p9– λ1215p12
0 = λ913p9– λ1323p13
0 = λ914p9– λ1415p14
0 = λ115p1+λ815p8+λ12150p12– (λ151+λ1516+λ1517+λ1518+λ1519)p15+
λ2515p25+λ3015p30
0 = λ1516p15– λ165p16
0 = λ1517p15– λ179p17
0 = λ1518p15– λ1823p18
0 = λ1519p15– λ1928p19
0 = λ120p1– (λ20+λ2021+λ2022)p27+λ2620p26+λ3120p31
0 = λ2021p20– λ2123p21
0 = λ2022p20– λ2228p22
0 = λ123p1+λ1323p13+λ1823p18+λ2123p21– (λ231+λ2324+λ2325+λ2326+λ2327)
p23+λ3223p32
0 = λ2324p23– λ249p24
0 = λ2325p23– λ2515p25
0 = λ2326p23– λ2620p26
0 = λ2327p23– λ2728p27
0 = λ128p1+λ1428p14+λ1928p19+λ2228p22+λ2728p27– (λ281+λ2829+λ2830+
λ2831+λ2832)p28
0 = λ2829p28– λ299p29
0 = λ2830p28– λ3015p30
0 = λ2831p28– λ3120p31
0 = λ2832p28– λ3223p32
Добијене могућности стања приказане су у табели 2.
Табела 2 – Могућности стања
34
pi
Вредности
pi
Вредности
pi
Вредности
pi
Вредности
p1
p2
p3
p4
p5
p6
p7
p8
0,0134
0,026
0,039
0,0519
0,0201
0,0302
0,0201
0,0402
p9
p10
p11
p12
p13
p14
p15
p16
0,0269
0,0269
0,0269
0,0538
0,0269
0,0806
0,0176
0,0176
p17
p18
p19
p20
p21
p22
p23
p24
0,0176
0,0353
0,0176
0,0235
0,0352
0,0391
0,0182
0,0243
p25
p26
p27
p28
p29
p30
p31
p32
0,0546
0,0243
0,0243
0,0231
0,0231
0,0231
0,0289
0,0694
Представљање процеса управљања ванредним ситуацијама са коришћењем теорије масовног опслуживања
стр.29-36
Могуће вредности стања добијеног система, изражене су у табели 3.
Табела 3 – Могуће вредности стања
Службено лице
Оперативни дежурни
ГУ МЧС Русије у Санкт
Петербургу
Оперативни дежурни
СЗРЦ МЧС Русије
Начелник ГУ МЧС Русије
у Санкт Петербургу
Центар управљања у
кризним ситуацијама
Руководилац гашења
пожара
Начелник штаба за гашење
пожара
Слободан, pсв
Чека, pож
Заузет, pз
0,4476
0,0826
0,4695
0,8257
0,0571
0,1169
0,5731
0,2103
0,2163
0,1651
0,1736
0,661
0,5957
0,1605
0,2435
0,5875
0,1468
0,2654
Као резултат добили смо да је оперативни дежурни (ОД) заузет преговорима 46% времена,
што се практично изједначило са критичном вредношћу.
Полазећи од тога да смо увели правилник размене информација међу корисницима
оперативни дежурни може да испуњава своје дужности у потпуном обиму, тј. последња
варијанта је уствари решење за побољшање система разговора при елиминацији ванредне
ситуације.
Са увођењем правилника разговора, порасла је запосленост центра за управљање кризним
ситуацијама на 66%, а с обзиром на то да у састав центра за управљање кризним ситуацијама
улази неколико јединица и током ванредне ситуације оснива се штаб, то се датом чињеницом
може занемарити. У целини, ми видимо смањење оптерећености разговорима код службених
лица од којих зависи исход елиминације ванредне ситуације.
На основу добијених резултата сврсисходно је регулисати вођење разговора током
елиминације ванредне ситуације, са једним изузетком који се односи на случај крајње
неопходности, када се једном или другом кориснику може омогућити успостављање везе са
било којим корисником.
ЗАКЉУЧАК
За време истраживања процеса комуникације током елиминације ванредних ситуација,
испољила су се стања у којима се систем налазио и на основу добијених резултата могу се
доносити закључци, на пример: оценити систем (мрежу) или оценити рад оперативног дежурног
главне управе, центра за управљање кризним ситуацијама и других учесника елиминације, и
могу се дати предлози за побољшање њиховог рада.
Током коришћења дате методе могу се представити модели мрежа масовног опслуживања ,
када је у елиминацију ванредне ситуације укључен велик број учесника. Дату методу можемо
применити:
а) за друге структуре оперативног реаговања, на пример за време рада оперативног штаба
током елиминације ванредне ситуације;
б) у процесу учења, за време тренинга, или током часова у систему школе за побољшање
оперативних вештина, на пример за дефинисање прилива долажећих уноса и ограничења
времена за њихово испуњавање;
в) током „анализе” компликованих ванредних ситуација, када је неопходно размотрити
заузетост разговорима једног или другог службеног лица, и израде предлога за побољшање
њиховог рада.
35
СКРАЋЕНИЦЕ
ЧС – ванредне ситуације
ЦУКС – центар за управљање кризним ситуацијама
НГУ – субјект Руске федерације
ТМО – теорију масовног опслуживања
СеМО – мрежа масовног опслуживања
РТП – руководилац гашења пожара
НШ – начелник штаба
ОД – оперативни дежурни
ГУ – главна управа
ОД ГУ – оперативни дежурни главне управе
НГУ – начелник главне управе
КО – канал опслуживања
МЧС – Министарство за ванредне ситуације
36
UDC 614.31
ВЕЋА БЕЗБЕДНОСТ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА
ПАКОВАНИХ У ПОЛИПРОПИЛЕНСКОЈ АМБАЛАЖИ
Петра Тановић1 *
Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија
1
Амбалажа са производом чини једну целину и неопходан је пратилац свих производа. Нема здравствено
безбедне хране без правилно одабране и адекватно примењене комбинације амбалажних материјала и амбалаже,
штo значајно утиче на квалитет и одрживост упакованих производа. Да би се нека амбалажа могла користити
за паковање, мора имати добре баријерне карактеристике, бити здравствено исправна и еколошки прихватљива.
Полимерна амбалажа испуњава све наведене услове.
Kључне речи: амбалажа, безбедност хране, здравствена исправност, полипропилен
1. УВОД
Свакодневно се сусрећемо са упакованим производима, у квалитетној, функционалној и
лепо дизајнираној амбалажи. Амбалажа са производом чини целину која се представља купцу,
што значи да је она саставни део производа, штити га и препоручује, пружајући при томе
потребне податке о садржају. Основна улога амбалаже је да прихвати производ и штити га у
декларисаном року одрживости. Међутим, код добре амбалаже морају бити добро остварене и
међусобно усклађене све њене улоге, а то су:
-- заштитна,
-- продајна,
-- употребна, и
-- еколошка.
Одрживост производа зависи од начина производње, амбалаже у коју је пакован, услова
паковања и услова чувања. За одрживост производа од посебног значаја је квалитет амбалаже.
У паковању прехрамбених производа користе се разне врсте амбалаже, а због својих добрих
карактеристика квалитета све више је у употреби амбалажа од полимерних материјала. За
паковање млечних производа углавном се користе чаше израђене од полистирена (PS), и баш
због тога је и одрживост недовољно дуга.
У овом раду је кроз истраживања утврђен квалитет доступне полипропиленске амбалаже и
објективно проверена одрживост производа од млека. Испитивањима је доказано која амбалажа
се може користити за паковање млечних производа да се постигне што дужи рок трајања.
Да би се дошло до конкретних резултата могућности примене амбалаже за производе
продужене одрживости, извршена су следећа испитивања:
-- испитивања карактеристика квалитета амбалажних материјала,
-- испитивање карактеристика квалитета израђене амбалаже, и
-- испитивање трајности производа пакованог у амбалажу.
2. АМБАЛАЖА У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ
Прехрамбени производ представља веома осетљиву намирницу органског порекла, у
коме се током складиштења одигравају физичко-хемијски процеси који као последицу имају
промену квалитета, сензорних и хранљивих вредности упакованог производа. Збир ових
промена које се дешавају у намирницама након производње и током складиштења дефинише
време одрживости прехрамбеног производа [1, 2].
Материјали за паковање се бирају на основу особина производа који се жели паковати,
предвиђеног поступка паковања, као и на основу особина самих материјала. При томе треба
задовољити ове услове:
-- несме бити интеракције амбалажног материјала са производом;
* Контакт електронска адреса: [email protected]
-- производ мора бити потпуно заштићен;
-- материјал мора имати добра баријерна својства за гасове, водену пару, светлост и раствараче;
-- материјал мора бити термохемијски отпоран при преради и пуњењу;
-- материјал мора имати добра физичко-механичка својства;
-- мора бити омогућено лако отварања паковања; и
-- паковање мора пружити потребне податке о производу.
Најстрожи захтеви се постављају пред амбалажне материјале за прехрамбене и фармацеутске
производе.
Према материјалу од којег је направљена, амбалажа се дели на:
-- папирну амбалажу (омоти, налепнице, етикете, кесе, вреће и врећице),
-- картонску амбалажу (кутије),
-- амбалажу од равне лепенке (кабасте и сложиве кутије),
-- амбалажу од таластог картона (сложиве кутије),
-- амбалажу од полимерних маса (боце, бочице, балони, кутијице, вреће),
-- металну амбалажу (лименке, кутије, тубе, посуде),
-- стаклену амбалажу (бочице, боце, епрувете, ампуле, балони),
-- дрвену амбалажу (сандуци, корпе, палете, кутије),
-- текстилну амбалажу (вреће, врећице, омоти), и
-- амбалажу од комбинованих материјала.
На тржишту постоји веома велик број полимерних материјала, па се намеће питање
који се од њих могу користити за израду амбалаже за паковање прехрамбених производа.
Начелно, у ту сврху се може користити сваки полимерни материјал који штити упаковани
производ од загађења из околине и спречава његово кварење, а не садржи састојке штетне за
људски организам који могу да се излучују из амбалаже у храну [3]. Испитивања полимерних
амбалажних материјала и амбалаже могу се поделити на:
-- испитивања физичко-механичких својстава,
-- испитивања баријерних својстава, и
-- испитивања здравствене исправности.
Избор полимерних материјала за израду амбалаже за прехрамбене производе, који
треба да задовоље наведене услове, као и начин провере њихових својстава, не препушта
се произвођачима полимерних материјала, амбалаже и прехрамбених производа, већ је то у
свим земљама регулисано читавим низом закона, прописа и обавезујућих препорука у којима
је дефинисана одговорност сваког субјекта у производном ланцу и на тај начин смањена
могућност ризика од штетног утицаја амбалаже на људско здравље. Произвођач амбалаже за
прехрамбене производе мора се строго придржавати закона о прехрамбеним производима своје
земље и свих прописа који из њега проистичу, а ако жели да извози, треба да се придржава и
закона земље у коју жели извозити.
2.1. Заштитна улога ампалаже
На свом путу од произвођача до потрошача роба је изложена разним утицајима и
напрезањима, што је може више или мање оштетити или сасвим уништити. Задатак амбалаже је
да робу на том путу што боље заштити да би дошла у руке потрошача неоштећена [4]. Код неких
роба ни то није довољно, већ се тражи од амбалаже да штити робу још неко време и код купца.
Амбалажа мора заштитити робу од разних механичких напрезања, атмосферских, физичких
и хемијских утицаја, од деловања микроорганизама, инсеката и глодара. Осим тога амбалажа
треба да спречи губитак боје или испуштање неких састојака у околину, било зато што њихов
губитак смањује квалитет робе или зато што роба и њени састојци представљају опасност по
околину. Код прехрамбених производа, избор амбалажног материјала и амбалаже у великој
мери зависи и од начина конзервисања као и од природе, састава и особина прехрамбеног
производа.
Својства која обезбеђују заштитну улогу амбалаже морају бити дефинисанa врстом и
карактеристикама квалитета сваког појединачног производа или групе производа, жељеним
роком одрживости, начином конзервисања и услова чувања.
Светлост као негативан чинилац спољне средине смањује хранљиву вредност и рок
одрживости производа, јер започиње или убрзава разградњу садржаја [5]. Амбалажни
материјали различито пропуштају светлост. Највеће разлике су код полимерних амбалажних
38
Већа безбедност прехрамбених производа пакованих у полипропиленској амбалажи
стр.37-44
материјала који могу бити веома пропусни, селективно пропусни, па чак и непропусни за
светлост, зависно од природе, производње, обојености и особина [6]. Светлост мањих таласних
дужина (УВ област од 200-400 nm) има већу енергију од светлости већих таласних дужина
(видљива област 400-800 nm), па зато амбалажни материјали треба да имају боља баријерна
својства према УВ делу спектра.
Током процеса производње, дистрибуције и складиштења, млечни производи су изложени
природној или вештачкој светлости. У том периоду се мења укус, долази до губитка витамина
и других хранљивих компонената због хемијских реакција проузрокованих светлошћу таласне
дужине мање од 550 nm.
Установљена је зависност између брзине оксидације и таласне дужине светлости. [7]
Светлост мањих таласних дужина изазива јаче оксидативне промене. И у току транспорта
и складиштења треба избегавати излагање директној сунчевој светлости, јер може доћи до
пораста температуре што убрзава микробиолошке промене.
На промену квалитета упакованог прехрамбеног производа велику улогу имају следећи
утицаји [1]:
-- јачина светлосног извора и његова таласна дужина,
-- услови складиштења (дневна или вештачка светлост),
-- утицај пропустљивости амбалаже на светлост,
-- моћ апсорбовања светлосне енергије од стране производа, и
-- како апсорбована таласна дужина светлости делује, на које хемијске процесе утиче и како
ови процеси делују на крајњи квалитет садржаја.
Предуслов да одређена врста светлости хемијски делује јесте да систем може апсорбовати
светлост. Само апсорбована светлост је фотохемијски активна. Ради обезбеђења заштите од
неповољног утицаја светлости препоручују се погодни амбалажни материјал са УВ апсорберима,
бојење фолија или коришћење комбинованих материјала са папиром или алуминијумском
фолијом.
Амбалажа треба да штити и од негативног утицаја водене паре и ваздуха, посебно кисеоника.
Оксидациони процеси у прехрамбеним производима током складиштења мењају састав и
органолептичка својства производа.
Да би се спречиле промене квалитета упакованог производа које се дешавају под утицајем
претходно поменутих чинилаца, препоручује се одабир полимерних материјала са што бољим
баријерним својствима.
Када је потребна што мања пропустљивост, за израду амбалажних материјала треба
користити баријерне и високобаријерне материјале. Они се најчешће спајају са другим
полимерима и тако се добијају вишеслојни материјали. При томе се постиже сабирање
позитивних карактеристика квалитета. Ако се споје два филма, један добрих баријерних
својстава за гасове, а други за водену пару, спојени материјал има добре баријерне карактеристие
и за гасове и за водену пару. Баријерна својства амбалажних материјала имају главну улогу у
заштитној улози амбалаже. У оквиру заштитне улоге, амбалажа има и хигијенско-здравствену
улогу, посебно код прехрамбених производа.
2.2. Примена полимерних материјала у индустрији амбалаже
Савремено паковање, а нарочито паковање животних намирница, захтева употребу таквих
материјала који не утичу неповољно на својства упакованог садржаја и нису штетни по здравље
људи.
Полимерни материјали, било појединачно или у комбинацији са другим полимерним
материјалима, незаменљиви су у савременом, естетском и функционалном паковању. Својим
изгледом, физичким и хемијским својствима, превазилазе својства папирне, картонске,
стаклене и металне амбалаже. Употреба синтетских полимера се толико развила да данас не
постоји ниједна врста делатности где пластичне масе немају значајну улогу.
Под појмом полимер подразумева се основно макромолекулско једињење. Макромолекулски
ланци синтетских полимера су изграђени понављањем карактеристичних структурних
јединица. Појам полимерни материјал подразумева полимер коме су додата једињења мале
молекулске масе у циљу побољшања својства, и омогућавања лакше прераде и примене [8].
Полимерни материјали имају широко подручје примене, а једна од области је и израда
амбалаже. За израду амбалаже се користе искључиво полимерни материјали који су топиви
39
на повишеним температурама и под притиском, и у растопљеном стању се могу обликовати
у жељени облик. Пластичне масе представљају најважније техничке материјале модерног
времена. Оне се могу користити у врло различитим подручјима примене и у томе надмашују све
остале материјале. Карактеристична особина која их издваја од других амбалажних материјала
је пропустљивост на водену пару и гасове.
Полимерни материјали највише се користе за производњу амбалаже, а затим у
грађевинарству, електроиндустрији, и све више за потребе аутомобилске индустрије. Не
треба говорити о добром и лошем полимерном материјалу него о добром и лошем избору
полимерног материјала за одређену намену. За добар избор полимерног материјала потребно
је добро познавати њихова својства.
Од полимерних амбалажних материјала најчешће се употребљавају: полиетилен (PE),
полипропилен (PP), полистирен (PS), поливинилхлорид (PVC), поливинилиденхлорид (PVDC),
полиамид (PA), полиетилен терефталат (PET), поликарбонат (PC).
Чиниоци који утичу на примену полимерних материјала за израду амбалаже су следећи:
-- постојање сразмерно јефтиних и доступних сировина за њихову израду,
-- могућност прилагођавања својстава полимерних материјала различитим наменама што
омогућава њихову примену за паковање производа прехрамбене, фармацеутске, електронске,
металопрерађивачке и друге индустрије,
-- чињеница да се једноставним поступцима прераде може добити амбалажа различитог
облика и намене,
-- повољан однос својство/цена, и
-- њихова постојаност и неотровност као и чињеница да су полимерни материјали еколошки
прихватљиви.
За потрбе овог рада испитивана је амбалажа од полистирена и полипропилена која је
затварана заваривањем. Заваривањем се најчешће израђује и затвара амбалажа од полимерних
и комбинованих амбалажних материјала. Амбалажа израђена од одговарајућих полимерних
материјала може се користити у врло широком температурном подручју. Производи се у њу
могу паковати, замрзавати и у замрзнутом стању чувати. Она служи и за паковање производа
који се конзервишу стерилизацијом у води или воденој пари (на температури +125 оC). Постоје
и такви полимерни материјали који издржавају услове сталне примене у температурном
подручју од -50 оC до +200 оC [9].
Производи у амбалажи од полимерних материјала могу се конзервисати и другим
поступцима, чак и јонизујућим зрачењем. Амбалажа од полимерних материјала подобна је за
конзервисање или подгревање садржаја микроталасима.
Полипропилен се користи за израду разне врсте амбалаже, у коју спадају и чаше за млечне
производе. Чаше од пластичних маса се, због своје ниске цене и других добрих особина, врло
често употребљавају и за паковање многих других роба. Пластичне чаше су обично запремине
50-500 ml, и углавном су лакше од папирних. Празне се могу слагати једна у другу, па им је
потребан мали складишни и транспортни простор. Избором погодне пластичне масе могу се
добити чаше непропусне за гасове и водену пару. Сва та својства, уз ниску цену, омогућавају
употребу ових чаша за паковање врло различитих роба [10, 11].
Комбинација PP/адхезив/EVOH/адхезив/регенерат/PP изузетно је повољна за овакву намену.
Полипропилен одликује добра непропустљивост водене паре што омогућава чување садржаја
без губитка у маси, а EVOH је добра препрека за пролаз кисеоника из атмосфере ка храни, што
омогућава чување масти од оксидације [11, 12, 13].
Млечни производи који се пакују у полистиренске чаше имају рок трајања до 30 дана. Да
би се дошло до конкретних резултата о могућности примене термоформиране амбалаже за
производе од млека продужене одрживости, испитивано је следеће: амбалажни материјали,
формирана амбалажа и упаковани садржај.
3. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДЕО
Амбалажни материјали коришћени у испитивању су: полистирен (PS), полипропиленски
компаунд (PPc) и коекструдирани полипропилен са баријерним слојем (PP/B/PP). На овим
материјалима испитивано је следеће:
-- дебљина,
-- маса по јединици површине,
40
Већа безбедност прехрамбених производа пакованих у полипропиленској амбалажи
стр.37-44
-- пропустљивост светлости,
-- пропустљивост гасова,
-- пропустљивост водене паре,
-- димензиона стабилност (подобност за термичку обраду), и
-- мирис и укус.
Од поменутог амбалажног материјала истог састава израђена је и испитана амбалажа, и то:
-- термоформиране чаше стандардних димензија израђене од траке полистирена,
-- термоформиране чаше стандардних димензија израђене од полипропиленског компаунда
(PPc), и
-- термоформиране чаше израђене од петослојне коекструдиране полипропиленске траке са
баријерним слојем (PP/B/PP).
На израђеној амбалажи испитано је следеће:
-- запремина,
-- пропустљивост светлости,
-- пропустљивост гасова,
-- пропустљивост водене паре, и
-- херметичност вара.
После испитивања амбалаже, пуњени су млечни производи чија је трајност даље праћена
као и сам квалитет амбалаже. У раду су приказани само неки резултати, првенствено они који
значајно утичу на повећану заштитну функцију амбалаже.
3.1. Резултати испитивања амбалаже и амбалажних материјала
Подобност за термичку обраду утврђена је потапањем узорака у воду чија је температура
била 50, 60, 70, 80, 90, 100 и 121 ºC. Описан је спољњи изглед након термичког третмана, а
димензије су мерене и пре и после третмана.
На основу резултата испитивања подобности материјала за термичку обраду (табела 1),
утврђено је да PS издржава температуру до 100ºC, док PPc и PP/B/PP остају непромењени и
при температури од 121ºC што омогућава примену ова два материјала за паковање хране која
може да се конзервише и стерилизацијом.
Табела 1 – Подобност за термичку обраду
Температура
PS
PPc
PP/B/PP
50 ºC
нема промене
нема промене нема промене
60 ºC
нема промене
нема промене нема промене
70 ºC
нема промене
нема промене нема промене
80 ºC
нема промене
нема промене нема промене
90 ºC
нема промене
нема промене нема промене
100 ºC
нема промене
нема промене нема промене
121 ºC
потпуно се променио
нема промене нема промене
На основу резултата испитивања пропустљивости водене паре закључено је да водену пару
највише пропушта PS (1,42 g/m²24h), а најмање PPc (мање од 0,214 g/m²24h), што је приказано
у табели 2. Пропустљивост водене паре одређена је по Lyssy методи, на апарату VAPOR
PERMEATION TASTER L-80 при температури од 38 ºC и разлици релативне влажности од 90%.
Табела 2 – Средња вредност пропустљивости водене паре амбалажних материјала (g/m²24h)
Материјал
PS
PPc
PP/B/PP
Пропустљивост
1,42
<0,214
<0,287
41
Из табеле 3, у којој су резултати испитивања пропустљивости гасова и ваздуха, види се да
највећу пропустљивост има PS фолија док PPc и PP/B/PP имају знатно мању пропустљивост,
што указује на добре баријерне карактеристике амбалаже од полипропилена. Пропустљивост
гасова испитана је по Lyssy методи, на апарату LYSSY GPM 200 са припадајућим гасним
хроматографом (GC 320) и интегратором (HEWLETT PACKARD -3396 A), на температури од
20 ºC.
Табела 3 – Средња вредност пропустљивости гасова и ваздуха амбалажних материјала (Ncm³/m²24h)
Материјал
CO2
O2
N2
ваздух
PS
564,12
270,67
124,88
155,82
PPc
49,98
32,86
17,35
20,64
PP/B/PP
0.00
19,01
40,51
35,95
Испитано је и како амбалажни материјали и од њих формирана амбалажа (чаше) пропуштају
светлост. Пропустљивост светлости одређена је апаратом UV спектрофотометар UNICAM –
SP-800, у опсегу таласних дужима 200-800nm.
Из табела 4 и 5 види се да светлост највише пропушта амбалажа од PS, а најмање амбалажа
од PP/B/PP на мањим таласним дужинама, док су на таласним дужинама од 360 до 800nm све
три врсте амбалаже непропусне за светлост.
Табела 4 – Пропустљивости светлости код амбалажних материјала (%)
Таласна дужина (nm)
42
Пропустљивост (%)
PS
PPc
PP/B/PP
200
-
-
25,00
210
-
60,00
12,50
220
-
-
-
225
17,00
21,80
5,00
240
8,00
11,40
-
250
6,00
10,00
1,50
275
2,50
5,20
1,00
280
-
-
1,00
290
1,70
-
1,00
300
3,30
3,10
0,00
325
2,70
2,00
0,00
340
-
-
0,00
350
1,20
1,20
0,00
360
1,00
1,00
0,00
360-800
0,00
0,00
0,00
Већа безбедност прехрамбених производа пакованих у полипропиленској амбалажи
стр.37-44
Табела 5 – Пропустљивост светлости код чаша
Таласна дужина (nm)
215
225
230
235
240
245
250
260
275
290
300
310
325
350
360-800
Пропустљивост (%)
PS
PPc
PP/B/PP
50,00
79,40
36,30
15,80
19,90
10,00
10,00
14,40
8,70
7,90
12,50
6,60
6,00
9,50
5,70
4,70
7,50
4,30
4,10
6,60
3,90
3,60
5,40
3,30
3,00
2,10
2,10
2,30
1,50
1,50
1,70
1,20
1,30
1,10
1,00
1,10
1,20
1,00
1,30
1,10
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
4. ЗАКЉУЧЦИ
Одрживост производа зависи од квалитета самог производа, али и од амбалаже. Добри
резултати сензорних карактеристика квалитета, односно утврђених минималних промена
хемијског и сензорног квалитета током складиштења, као и дуг период одрживости, указују на
добар квалитет коришћене амбалаже.
Истраживањима која су обављена у овом раду утврђен је квалитет полипропиленске
амбалаже и објективно је процењена одрживост производа од млека, а резултати су од посебног
значаја за практичну (индустријску) примену. Рок трајања ових производа је знатно продужен
у односу на производе који се могу наћи на тржишту. Продужење трајности производа значајно
је и са економског аспекта.
Испитивања су показала да се за паковање млечних производа може користити амбалажа
од полипропилена, а полипропилен поседује добре особине и изузетно малу пропустљивост
за светлост, гасове и водену пару која може негативно да утиче на трајност производа. Ако му
се додају УВ апсорбери, они апсорбују упадно УВ зрачење и преузету енергију претварају у
мање опасан облик.
Постојаност при високим температурама је од великог значаја јер може да се користи и за
паковање производа који се конзервишу стерилизацијом, што знатно продужава рок трајања
производа.
5. ЛИТЕРАТУРА
1. Г
возденовић Ј., Cураковић М., Лазић В. (1995): Одрживост прехрамбених производа у
пластичној амбалажи, Савремено паковање
2. Piringer O.G., Baner A.L., Plastic Packaging Materials For Food – Barrier Function, Mass
Transport, Quality Assurance, And Legislation, WILEY-VICH Verlag GmbH, D-69469 Weinheim, Germany, 2000.
3. Краштановић Г., Ђармати Д., Томашевић З. (1997): Најчешће коришћени полимерни
материјали за израду амбалаже и оцена њихове здравствене исправности, Храна и
исхрана, Београд
4. Стричевић Н., Сувремена амбалажа 1, Школска књига, Загреб, 1982.
43
5. C
rnčević Buys M. E., Active Packaging for the Dairy Industry, Proceeding International Dairy
Symposium ”Recent Developments in Dairy Science and Technology“, Isparta, Turkey, 2004.
6. Bureau G., Multon J.L. (1996): Food Packaging Technology, Vol. 2, VCH Publisher, Inc. New
York, Weinehim, Chembridge
7. Paul G., Heiss R., Becker K., Radthe R., Fette Safen Anstrichmittel, 1972.
8. Вујковић И., Галић К., Вереш М. (2007): Амбалажа за пакирање намирница, Tectus,
Загреб
9. Лазић В., Cураковић М., Гвозденовић Ј., Крунић Н. (2000): Развој новог амбалажног материјала
за паковање млека, Прехрамбена индустрија – млеко и млечни производи, Вол. 15
10.Стричевић Н., Сувремена амбалажа 2, Школска књига, Загреб, 1983.
11.Пејак М. , Својства и прерада полипропилена, Хипол, Оџаци, 1993.
12.Стевановић П. (2008): Примена штампане полипропиленске амбалаже за паковање
производа од млека продужене одрживости, Докторска дисертација, Технолошки
факултет, Нови Сад
13.Пејак. М. ,Полипропилен – Знати како, Хипол, Оџаци, 2005.
14.Ahvenainen R. , Novel Food Packaging Techniques VTT Biotechnology, Finland, 2003.
15.Галић K. (2000): Одабир амбалажног материјала за пакирање млека и млечних производа,
Амбалажа, број 4, Загреб
16.Вујковић И. , Полимерна и комбинована амбалажа, ПОЛИ, Нови Сад, 1997.
44
МЕТОДА ОБРАДЕ РЕЗУЛТАТА ЛУМИНЕСЦЕНТНЕ
АНАЛИЗЕПОЛИАРОМАТИЧНИХ УГЉОВОДОНИКА,ТИПИЧНИХ ЗА
КОМЕРЦИЈАЛНЕ НАФТНЕ ДЕРИВАТЕ У ЦИЉУ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ
Иванов Михаил Јевгењевич 1 *, Бељшина Јулија Николајевна1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
Изабрани начин обраде форензичких података добијен је при истраживању комерцијалних нафтних деривата
методом луминесцентне спектралне анализе, и састоји се у обради спектра флуоресценције тражењем његовог
другог извода и накнадним утврђивањем сличности, помоћу Еуклидовог растојања. Предложени критеријум
заснован на поѕнатом саставу комерцијалних нафтних деривата омогућава јасно разликовање разних деривата и
говори о сличности детектованог нафтног деривата, чак и у сложеном органском матриксу.
Kључне речи: комерцијални нафтни деривати, луминесцентна анализа, деривативна спектроскопија,
критериум идентификације
Број пожара у индустријским објектима има високу процентуалну заступљеност, при чему
се као узрок пожара узима подметање. Због тога се у пожарно-техничкој експертизи не смањује
актуелност израде и усавршавања метода за дијагностиковање и идентификацију (унетих/
подметнутих) комерцијалних нафтних деривата (НД) на месту пожара.
У данашње време широко је заступљена методологија која у себи комбинује спектралне и
хроматографске методе истраживања. Код ових других, предност се даје гасној хроматографији.
Она пружа могућност да се одреди садржај нафтних деривата у траговима и њихов
индивидуални угљоводонични састав. Главни параметри који се користе за идентификацију
нафтних деривата представљају карактеристичан општи изглед хроматограма („отисак прста“)
нафтних деривата, одређени однос n-алкана са парним и непарним бројем атома угљеника
близак јединици, присуство одређених изоалкана, посебно пристана и фитана, преовладавање
метил и алкил супституисаних моноцикличних и бицикличних ароматичних угљоводоника
и полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАУ) у поређењу са несупституисаним,
дистрибуција полицикличних ароматичних угљоводоника, специфичан профил ароматичних
једињења која садрже сумпор и др. Често се за решавање задатака идентификације примењује
рачунски критеријум разврставања, на пример, према висини хроматографских пикова. Понекад
се у ту сврху предлаже коришћење површине пикова. Међутим, при упоредном истраживању,
није неопходно да се зна којим конкретним једињењима (угљоводоницима) припадају поједини
пикови, и идентификацију НД је могуће вршити „на слепо”, чак, многи експерти настављају да
се користе управо тим односима (на пример, код представљања резултата интеркалибрације).
Од спектралних метода које су нашле примену код решавања задатака идентификације
остатака нафтних деривата на месту догађаја, треба поменути инфрацрвену спектроскопију
и луминесцентну анализу. Ова друга метода налази све већу примену захваљујући својој
једноставности и чињеници да није неопходна примена екстракционих средстава која су
опасна по здравље.
Један од основних услова експертног истраживања, код решавања проблема идентификације,
представља презентација доказне информације, која је добијена помоћу аналитичких метода
у очигледној форми, неопходној за представнике закона (полицију). За ту сврху ради се
преформулисање аналитичке информације графике, у чијој основи се налази систем тачака
(зона) издељених на аналитичке „отиске прстију”, у случају комерцијалних нафтних деривата
то су спектри или хроматограми. Сврха оваквих графика је решавање питања слагања или
неслагања два система издвојених карактеристичних тачака, добијених упоређивањем узорка
са „стандардом”.
Сходно теоретским идејама криминалистичког истраживања супстанци, материјали и
производи који се користе за идентификацију предмета упоређивањем дводимензионалних
графичких објеката, неопходно је користити најмање 6, а највише 16 издвојених
карактеристичних тачака. Због тога се у последње време придаје велика пажња методама
заснованим на анализи не свих компоненти које садрже нафтни деривати, већ само појединих
група супстанци. Од тих „реперних” једињења треба издвојити полиароматичне угљоводонике.
Садржај таквих материја у савременим нафтним дериватима достиже стотине mkg/kg. Њихова
садржина зависи од долазне нафте, услова производње, чувања и других фактора, што узоркује
индивидуални састав различитих типова и марки комерцијалних нафтних производа. Развој
метода пожарно-техничке експертизе, заснованих на обради и визуелизацији резултата
аналитичке заступљености посматраних једињења, је веома перспективно, због тога што су
она отпорна на високе температуре и способна да се сачувају на месту пожара.
Циљ овог истраживања је био избор начина обраде аналитичких података добијених
приликом истраживања комерцијалних нафтних производа методом луминесцентне спектралне
анализе. Дата метода се већ одавно наметнула код истраживања ПАУ и нафтних дривата код
еколошких експертиза. У последње време се врше покушаји њеног коришћења као једне од
метода пожарно-техничке експертизе при утврђивању врсте запаљивих течности откривених
на месту догађаја. Спецификација добијених спектралних резултата, а посебно нејасноћа
максимума, њихова велика ширина и, као последица, преклапање, као и велик број фактора
који утичу на врсту добијеног спектра, омогућује у пуној мери коришћење датих метода само
у својству скрининга, то јест, омогућује брзо анализирање великог броја трагова који остају
присутни, доказујући подметање пожара а недозвољавајући да се идентификују појединачни
састојци. Вероватно то има везе са тим да се у експертизи наставља са коришћењем метода
које одређују укупан садржај нафтних деривата. Фокусирање на одређене групе једињења
нафтних деривата може суштински повећати информативност добијених спектара, а наравно
и веродостојност резултата. Слична испитивања су већ вршена у области истраживања
еколошких катастрофа, у вези са изливањем нафте, и показали су високе резултате.
За избор дијагностичких и идентификационих особина комерцијалних нафтних деривата
била је спроведена спектрална анализа раствора ПАУ, који садрже у извесној концентрацији
нафтален, фенантрен, антрацен, пирен, хризен, перилен и бензопирен, чији је састав
карактеристичан за комерцијалне нафтне деривате.
Коришћена је метода деривативне луминесцентне спектроскопије. У овој методи добијени
спектри се трансформишу путем диференцирања. На основу добијених деривативних спектара
је једноставније открити тачке прегиба и маскиране пикове. Том приликом парни изводи
показују пикове, који одговарају положају максимума на полазним спектрима, иако су они ужи,
што омогућује прецизно одређивање њиховог положаја. Процедура бројчаног диференцирања
спектара састоји се у примени методе разлика, при чему се разлике n-тог реда у i-тој тачки
израчунавају по формули (1):
(1)
a)
46
б)
Метода обраде резултата луминесцентне анализеполиароматичних угљоводоника,типичних за робне нафтне деривате ...
в)
стр.45-50
г)
Слика 1 – Полазни спектри раствора ПАУ - (цртеж а); први, други и трећи извод спектара раствора ПАУ –
(б), (в) и (г), респективно.
На слици 1 су представљени полазни спектри као и први, други и трећи извод спектара
раствора ПАУ. Први извод спектра луминесценције пресеца осу апсцисе у тачкама максимума
и минимума на спектрима. Други извод спектра има дубоке минимуме у тачкама максимално
негативне кривине полазног спектра.
Облик криве се усложњава са повећањем реда извода. Код трећег извода после дубоких
минимума, следе дубоки максимуми, при чему извод пролази кроз нулу у тачкама максимума
на спектрима.
У растворима 1 и 3 количина ПАУ се разликује, међутим, однос различитих компоненти
практично се не мења, чиме се објашњава сличност њихових спектара, као и извода спектара.
За квалитетну оцену сличности анализираних предмета, неопходно је изабрати степен
(меру) сличности на основу којег би било могуће вршити поређење. У метричком простору
широко су у примени следећи типови величина сличности: коефицијент корелације, Еуклидово
растојање и Хемингово растојање. У датом истраживању, добијени спектри су трансформисани
у бројчане вредности по којима је израчунто Еуклидово растојање (P) по формули (2):
(2)
где је
Ai – вредност i-те особине графичког објекта A;
Bi – вредност i-те особине графичког објекта B.
Као својства објеката изабране су наведене вредности јачине упоређиваних спектара и
њихових извода. За обраду су се бројчане вредности нормирале по максималним вредностима
јачине луминесценције.
Добијени резултати су показали да се раствори 1 и 3 разликују по концентрацији ПАУ, али
немају суштинских разлика у односу компоненти, Еуклидова растојања за полазне спектре
као и парне изводе налазе се у дијапазону од 0,4 – 0,6. У случају поређења раствора који се
разликују по саставу и односу различитих ПАУ, дати показатељ је 2 или више.
Треба истаћи трећи извод спектара, за које величина Еуклидовог растојања премашује
остале случајеве. Да би се умањио утицај шума на резултате, урађено је исправљање кривих.
Изравнавање се врши помоћу методе најмањих квадрата у чијој се основи налази формула:
(3)
где је:
y(0) – вредност функције у исправљеном чвору;
C – коефицијент којим се множи вредност функције у чворовима ;
1/NORM – нормирани множитељ.
47
У најједноставнијем случају C = 1, a NORM је једнак броју тачака на осову којих се врши
изравнавање у овом раду – 11.
Вредност за изравнате криве свих добијених типова графичке структуре Еуклидовог
растојања не прелази 0,5.
Спроведена статистичка анализа је показала да приликом упоређивања 5 спектара једног
истог раствора, снимљених поново, долази до одступања која се односе на вредност Еуклидовог
растојања, којe се одређује као
(4)
где је:
σ — највероватнија грешка анализе при поузданој вероватноћи P, која у датом случају
износи 0,95, a степен слободе f = 9, не прелази 0,05 за све типове извода.
На тај начин дати прилаз интерпретацији добијених спектралних резултата омогућује
упоређивање испитиваних узорака са „стандардом”.
Како се може видети на слици 1, за други извод у месту максимума на спектру, присутан је
минимум, a при томе се запажа значајно сужење ширине врхова, што обезбеђује побољшање
резолуције спектра. Због тога, за даљу обраду резултата спектралних истраживања вршено је
поређење других извода спектара.
Предложени начин обраде спектара луминесцентним начином, њихова диференцијација
и наредно утврђивање њихове сличности помоћу Еуклидовог растојања, био је примењен за
обраду резултата спектралне анализе екстракaта ПАУ из различитих комерцијалних нафтних
деривата, као што су бензини AI-92, AI-95, као и дизел гориво. За анализу ефективности
изабране методе прегледани су комерцијални нафтни деривати различитих компанија (Лукоил,
Петербуршке компаније горива и Шел). Добијени екстракти су се у многоме разликовали по
врсти полазних спектара, како за различите производе, тако и за различите произвођаче, што
говори о различитом односу ПАУ у узорцима (слика 2). То потврђује сврсисходност коришћења
ПАУ за решавање задатака идентификације узорака комерцијалних нафтних деривате.
Слика 2 – Други изводи спектара екстракaта ПАУ из различитих робних нафтних деривата.
48
Метода обраде резултата луминесцентне анализеполиароматичних угљоводоника,типичних за робне нафтне деривате ...
стр.45-50
На основу добијених спектралних резултата, израчунате су величине Еуклидовог растојања
за упоређивање комерцијалних нафтних деривата различитих врста и марки. Добијени подаци
су представљени у табели 2. Како се види из таблице, приликом упоређивања спектралних
карактеристика по горе предложеном алгоритму, величина Еуклидовог растојања за екстракте
ПАУ из једног те истог узорка комерцијалног нафтног деривата, не прелази 1. Израчунавање
за 10 паралелно снимљених спектара је показало да одступање добијених резултата не прелази
0,2.
При упоређивању различитих врста и марки комерцијалних нафтних деривата, Еуклидово
растојање се мења од 1,7 до 4,2 у зависности од марке и од 3,5 до 8 у зависности од врсте
нафтних производа. На такав начин, примењујући дати вид обраде спектралних резултата,
могу се прецизно утврдити разне врсте и марке узорака.
Табела 2 – Вредности Еуклидовог растојања код поређења резултата спектралних истраживања екстракта
ПАУ из различитих комерцијалних нафтних деривата.
АИ-95
Шел
АИ-95
ПТК
АИ-95
Лукоил
АИ-92
Лукоил
АИ-92
Šel
АИ-92
ПТК
ДТ
Шел
ДТ
Лукоил
АИ-95 Шел
0,65
АИ-95 ПТК
3,72
0,74
АИ-95 Лукоил
2,83
3,76
0,69
АИ-92 Лукоил
3,54
4,26
3,22
0,85
АИ-92 Шел
3,85
4,12
4,01
3,79
0,95
АИ-92 ПТК
4,12
5,24
4,16
3,50
3,80
0,87
ДТ Шел
7,14
8,62
7,43
4,51
5,26
5,83
0,45
ДТ Лукоил
7,12
6,58
7,25
7,47
6,85
5,47
1,75
0,46
ДТ ПТК
8,05
7,25
7,45
7,05
6,92
6,33
2,56
2,52
ДТ
ПТК
0,39
Потом је у раду истраживана могућност идентификације комерцијалних нафтних деривата
после термичке обраде (температуре од 400 оC), што је веома важно за могућност примене
датог облика истраживања у пожарно-техничкој експертизи.
Резултати упоређивања других извода спектара ПАУ од полазних узорака нафтних
производа и оних подвргнутих дејству температуре, представљени су у табели 3. Како се види
у табели 3, без обзира на то што загревање прати испарење лаких компоненти, и концентровање
тешких, укључујући и ПАУ, a поред тога долази и до термичког разлагања компоненти органске
матрице, величина Еуклидовог растојања за један те исти узорак не прелази 1, све до 300 оC.
При 400 оC, та се вредност донекле увећава, иако и у том случају не прелази 1,2. На такав
начин вредност Еуклидовог растојања које је добијено упоређивањем других извода спектара
екстрата ПАУ до 1,2 може се сматрати критеријумом идентичности упоређиваних узорака
робних нафтних деривата.
Следећа етапа рада била је обрада спектралних резултата истраживања екстраката ПАУ из
остатака после горења комерцијалних нафтних деривата на материјалима који представљају
пожарни терет. За ове спектре су такође добијени други изводи и израчунато Еуклидово
растојање. У табели 3 представљени су резултати израчунавања добијени код упоређивања
других извода спектара екстраката ПАУ узорака, узетих са површине поливинилхлоридних
материјала који су пре горења третирани нафтним дериватима. Екстракти добијени за истраживање припремају се за испитивање трагова запаљивих течности на површини материјала.
Критеријум идентичности, раније предложен, за ове узорке се мења. Прати се повећање
вредности Еуклидовог растојања за узорке једног те истог комерцијалног нафтног деривата,
што је у вези са термичким разлагањем компоненти матрикса. У том случају се његова вредност
мења од 1,3 до 2,7, не прелазећи 3. Без обзира, у овом случају дати начин обраде спектралне
информације омогућује да се прецизно одреде врсте различитих нафтних производа. За
проверу прихватљивости датог алгоритма обраде, било је спроведено аналогно истраживање
екстраката ПАУ, добијених после термичке обраде других материјала на које су нанети нафтни
49
деривати, као што је звучна изолација врата. Резултати израчунавања су потврдили ефектност
дате методе обраде информације. То омогућује да се говори о применљивости датог алгоритма,
будући да он дозвољава детекцију унетих комерцијалних нафтних деривата, и о сличности
понашања узорака комерцијалних нафтних деривата, чак и у саставу сложених органских
матрикса.
Табела 3 – Резултати упоређивања других извода производних спектара екстраката ПАУ од полазних узорака
нафтних производа и оних подвргнутих термичкој обради, путем методе рачунања Еуклидовог растојања.
Врста
нафтног
деривата
АИ-95 Шел
50
0,64
100
0,62
150
0,78
200
1,02
250
0,88
300
0,95
350
1,08
400
1,15
АИ-95 ПТК
0,85
0,74
0,62
0,75
0,62
0,88
0,9
0,98
АИ-95 Лукоил
0,64
0,69
0,63
0,75
0,76
0,80
0,91
1,02
АИ-92 Лукоил
0,85
0,88
0,89
0,90
0,85
0,97
0,97
1,1
АИ-92 Шел
0,99
0,98
0,89
0,87
0,97
0,95
1,15
1,12
АИ-92 ПТК
0,85
0,87
0,87
0,90
0,89
0,99
1,06
1,18
ДТ Шел
0,46
0,40
0,50
0,52
0,54
0,44
0,60
0,55
ДТ Лукоил
0,44
0,51
0,44
0,52
0,56
0,62
0,71
0,80
ДТ ПТК
0,21
0,33
0,41
0,42
0,39
0,45
0,42
0,51
Температура 0C
На тај начин се, као критеријум идентичности узорака комерцијалних нафтних деривата,
предлаже коришћење следећих критеријума:
За узорке комерцијалних нафтних деривата у виду течности које су подвргнуте термичком
третману:
ако је P < 1,2, узорци су идентични,
ако је 2 < P < 3, онда се узорци односе на исти тип комерцијалних нафтних деривата.
За узорке комерцијалних нафтних деривата узетих са површине изгорелих остатака
пожарног товара:
ако је P < 2,5, узорци су идентични,
ако је 3 < P < 10, узорци се односе на исту врсту комерцијалних нафтних деривата.
Дати начин обраде спектралне информације омогућује прецизно разликовање нафтних
производа разних врста и може сугерисати сличност детектованих узорака комерцијалних
нафтних производа, чак и o саставу сложених органских матрикса.
ЛИТЕРАТУРА
1. Аналитическая химия. В 3 т. Т.1. Методы идентификации и определения веществ/ Под
ред. Л.Н. Москвина. – М.: Издательский центр «Академия», 2008.- 567 с.
2. Галишев М.А. Научные принципы экспертного исследования сложных смесей нефтяного
типа, содержащихся в малых количествах в различных объектах материальной
обстановки /Жизнь и безопасность, № 1-2а, 2004. С. 69-74.
3. Другов Ю.С., Родин А.А. Экологические анализы при разливах нефти и нефтепродуктов:
Практическое руководство. М.: БИНОМ. Лаборатория знаний, 2007. 270 с.
4. Левшин Л.В., Салецкий А.М. Люминесценция и ее измерение: Молекулярная
люминесценция. М.: Издательство МГУ, 1989. – 272 с.
50
UDC 006.3/.8
ПРОАКТИВНИ ПРИСТУП УПРАВЉАЊА РИЗИКОМ
ПРИМЕНОМ СТАНДАРДА КВАЛИТЕТА
Биљана Гемовић1 *
Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија
1
Увођење стандарда OHSAS 18001:2007 у организацију омогућава усклађивање са међународним стандардима
из области безбедности и здравља на раду (БЗР). Очување и унапређење безбедности и здравља на раду омогућава
квалитетан живот и материјално благостање запослених у организацији.
У раду су приказани резултати истраживања које обухвата утицај имплементираног система квалитета ISO9001 и стандарда OHSAS на тренутно стање БЗР у предузећу, примену мера прописаних за елиминацију или
смањење ризика и проверу ефикасности примењених мера.
Циљ рада је допринос формирању бољег система БЗР у Републици Србији применом стандарда квалитета.
Kључне речи: OHSAS, смањење ризика, примењене мере
1. УВОД
Значајан део свог живота човек проведе на радном месту. Рад представља неопходност и
услов за обезбеђење егзистенције, али и стални изазов за безбедност и здравље сваког појединца
и друштво у целини. Човек ради да би створио и зарадио, испунио своје професионалне циљеве,
да би напредовао и усавршавао се. Осим тога, примарни циљ свакога радника треба да буде
и очување здравља током радног века, физичког и психичког, како би могао да неометано и
дуговечно ужива у плодовима свога рада.
Здрав, сигуран, способан и мотивисан радник није само индивидуалан циљ, то је и
државни и друштвени приоритет. Институције, закони, прописи, предузећа и појединци који
су најдиректније укључени у постизање овог циља чине систем безбедности и здравља на раду
(БЗР) у једној земљи.
Циљ система БЗР је спречавање повреда на раду, професионалних болести и других болести
у вези са радом, као и унапређење услова рада, што се може постићи управљањем ризикoм.
Управљање ризиком подразумева низ уређених, логички повезаних активности, које су
усмерене на достизање постављеног циља – да се на основу извршене процене ризика, одреде
и успоставе мере за смањење ризика, обезбеди стално праћење и унапређење безбедности и
заштите здравља на раду, што стандард OHSAS 18001:2007 омогућава.
2. OHSAS 18001 – МОТИВАЦИЈА И КОРИСТ
OHSAS 18001 је индустријски стандард за имплементацију и сертификацију система
за управљање безбедношћу и здрављем особља, настао услед потребе за осигуравањем
безбедности у радној средини.
Сертификат OHSAS 18001 штити фирму од непотребних надокнада, омогућава повољније
уговоре са осигуравајућим друштвима, побољшава односе са државним органима, повећава
продуктивност радника тако што смањује повреде, а самим тим и боловања. Приликом
сертификације посебна пажња се придаје одређивању степена опасности на радном месту и
успостављању заштитних мера ради њиховог смањења или елиминисања.
OHSAS 18001 се успешно имплементира у свим гранама индустрије, у производним
гранама индустрије и у свим компанијама из области услужних делатности. Стандард OHSAS
18001 садржи критеријуме за оцену система менаџмента безбедности на раду за сва предузећа,
независно од врсте делатности и величине предузећа [4].
Предузеће сертификовано у складу са стандардом OHSAS 18001 буди велико поверење
код клијената, добављача, запослених, државних институција и инвеститора. Сертификацијом
у складу са стандардом OHSAS 18001 предузеће истовремено испуњава и критеријуме
ЕКАС смернице 6508. Елементи стандарда OHSAS 18001 се могу комбиновати/интегрисати
са стандардима ISO 9001:2008 и ISO 14001:2005 и структурисати као свеобухватан систем
* Контакт електронска адреса: [email protected]
менаџмента, тј. стандард OHSAS 18001 треба да буде примењен као стандард који кореспондира
са стандардом ISO 9001:2008.
Систем менаџмента заштите здравља и безбедности на раду OHSAS 18001 предстваља скуп
норми којима су обухваћена следећа подручја организације:
-- управљање ризицима кроз планирање мера, спровођење истих и проактивно деловање,
-- законски и остали захтеви,
-- мере заштите и ХТЗ опрема,
-- људски потенцијали, улоге, задаци, одговорности и овлашћења,
-- оспособљеност, стручност и свест о значају заштите,
-- тимски рад (комуникација, учествовање и саветовање),
-- радна контрола,
-- спремност за реаговање у хитним случајевима, и
-- мерење резултата, снимање стања и побољшања.
У раду је разматран аспект безбедности и здравља на раду у малим, средњим и великим предузећима у Републици Србији, и предузећа која имају или немају сертификоване стандарде квалитета.
Мала и средња предузећа су кључни фактор развоја привреде Србије. Преко 100.000
предузећа и преко 200.000 послодаваца чини 99% укупно регистрованих предузећа која
запошљавају 60% свих запослених и учествују са 50% у друштвеном бруто производу. Велика
предузећа представаљају велике привредне субјекте из области јавних предузећа, великог
броја производних делатности и као таква свакако не смеју бити занемарена.
Мала и средња предузећа у Србији, као и у целој југоисточној Европи су кључни фактор
развоја привреде и покретачи су структурних привредних реформи [1].
3. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА
Циљ истраживања овог рада је да се применом „интегрисаног менаџмент система” (ИМС)
покаже да увођење стандарда OHSAS доводи до систематизације сигурносних активности и
побољшања процеса. Јача се свест о ризицима из области безбедности на раду, испуњавају се
законски захтеви у погледу безбедности на раду, води се отворена информациона политика
развоја безбедности на раду и заштите. Производи и процеси се систематски испитују, а мере
утврђују, спроводе, надгледају и оцењују.
Општи циљ рада је промоција увођења стандарда квалитета у првом реду у раду посматраног
ИМС-а, што значи подизање морала запослених, мање незадовољство, ниже премије осигурања,
као и повећан кредибилитет и имиџ предузећа.
Остваривање првог основног циља истраживања условљено је реализацијом следећих
подциљева:
-- побољшавање заштите живота, здравља и безбедности људи, животиња и биљака и заштите
животне средине,
-- унапређивање квалитета производа, процеса и услуга, утврђивање њихове намене,
унифицирање, компатибилност и заменљивост,
-- обезбеђење јединствене техничке основе,
-- развој и унапређење производње и промета робе, извођења радова, односно вршења услуга
кроз развој међународно усклађених стандарда и сродних докумената ради рационалног
коришћења рада, материјала и енергије, и
-- унапређење међународне трговине, спречавањем или отклањањем непотребних техничких
препрека.
Истраживање обухвата утицај имплементираног система квалитета ISO 9001, ISO 14001 и
OHSAS на:
-- тренутног стање БЗР у предузећу,
-- примењивање прописаних мера за смањење ризика, и
-- проверу ефикасности примењених мера за смањење ризика на радном месту и у радној околини.
Циљ рада је допринос формирању бољег система безбедности и здравља на раду у нашој
земљи, и квалитетном образовном систему уз поштовање његових вредности.
3.1 Образложење о потребама истраживања
На основу Резолуције о безбедности, хигијени и здрављу на раду Савета Европске заједнице
из јуна 1989. године донета је и Директива Савета EEC 89/391/ECC, о увођењу мера за
52
Проактивни приступ управљања ризиком применом стандарда квалитета
стр.51-60
подстицање побољшања безбедности и здравља на раду [7]. Ова Директива општег карактера
односи се на све гране делатности и предвиђа да свака држава има могућност да прилагоди
препоруке и методологије процене ризика националном законодавству. Директива дефинише
одговорности послодавца и афирмише развијање културе превенције.
Безбедност и здравље на раду је веома значајан сегмент рада код сваког послодавца без
обзира на врсту делатности којом се он бави. Овај сегмент рада је у Србији регулисан новембра
2005. године, када је у скупштинској процедури усвојен нови Закон о безбедности и здрављу
на раду. Овај Закон је системски, а не специјалистички, и прати друге системске законе, као
што су: Закон о раду, Закон о предузећима, Закон о приватним предузетницима, и Закон о
пензијском и инвалидском осигурању. Закон о безбедности и здрављу на раду не обухвата
само заштиту на раду, него и заштиту здравља, социјалну заштиту, а пре свега се заснива на
принципу превентиве и одговорности у циљу стварања услова за обављање радних активности
на безбедном и здравом радном месту. Сада је тежиште деловања свих учесника у овој области
усмерено на дешавања пре, а не након настанка повреда на раду, обољења или оштећења здравља
радника. Суштина Закона о безбедности и здрављу на раду је заштита радника базирана на
примени превентивних мера, а све у циљу стварања што безбеднијег и здравијег радног места.
Израда акта о процени ризика је почетни и базни корак у процесу управљања ризицима на
радном месту и у радној околини. Ово је обавеза на основу Закона о БЗР и на основу Правилника
о начину и поступку процене ризика у радној околини [1].
Управљање ризиком подразумева низ уређених, логички повезаних активности, које
су усмерене на достизање постављеног циља. Циљ управљања ризиком је да се на основу
извршене процене ризика, одреде и успоставе мере на смањењу ризика, обезбеди стално
праћење и унапређење безбедности и заштите здравља на раду.
Увођење стандарда OHSAS 18001:2007 у организацију омогућава управљање безбедношћу
и здрављем на раду. Ово управљање је континуалан и динамички процес решавања проблема из
делатности организације и примењених технологија, усмерено на остваривање безбедносних
циљева, а тиме и на побољшања здравља свих запослених.
Увођење стандарда OHSAS 18001:2007 у организацију омогућава усклађивање постојеће
добре праксе са међународним стандардима из области безбедности и здравља на раду. Очување
и унапређење безбедности и здравља омогућава квалитетан живот и материјално благостање
запослених у организацији и свих осталих заинтересованих страна.
На основу анализе резултата досадашњег рада у предметном подручју уочени су проблеми,
јер мали број предузећа има имплементиране захтеве стандарда ISO 9001, ISO 14001, а посебно
OHSAS 18001.
Као земља која тежи да се придружи Европској унији, Република Србија је у обавези да
прихвати стандарде и праксе Европске уније, што укључује и признавање и промовисање
друштвено одговорног пословања, и његовог доприноса социјалном складу и одрживој
конкурентности и развоју.
Стандардизација је процес утврђивања одредби за општу и вишеструку употребу у вези са
постојећим или будућим потребама. Примена стандарда у Србији је добровољна. Усаглашеност
са стандардима постаје обавезна за произвођача само ако се на стандард позива уговор између
призвођача-испоручиоца и купца, или технички пропис.
Циљеве српске стандардизације треба да остварује Институт за стандардизацију Србије,
основан према Закону о стандардизацији као самостална непрофитна организација. У Србији
је регистровано 20 фирми које имају лиценцу сертификационих тела у Србији, а сертификати
квалитета су неопходни када је фирма:
- тржишно оријентисана и опредељена за сопствени развој,
- има производе или услуге намењене извозу,
- намерава да учествујете на домаћим и међународним тендерима, и
- жели да испуни и премаши потребе и очекивања купаца и партнера.
4. ПОСТАВЉЕНЕ ХИПОТЕЗЕ И ОГРАНИЧЕЊА
На основу прикупљених информација о тренутном стању БЗР у предузећима која чине
експериментални узорак и контролни узорак, и њихове анализе, постављена је главна хипотеза
која гласи:
„Могуће је унапредити систем БЗР у радним организацијама применом интегрисаног
53
система менаџмента квалитета.”
Главна хипотеза подржана је следећим подхипотезама:
-- могуће је развојем сопствених процедура у погледу превентивних и корективних мера
побољшати систем БЗР у радној организацији, и
-- могуће је применом мера за смањење ризика на радном месту и у радној околини допринети
побољшању БЗР у радној организацији.
Предложена имплементација ИМС-а предстваља предуслов за успешност организације у
будућности. То подразумева примену интегрисаног система менаџмента квалитетом ISO 9001
и заштите животне средине ISO 14001, а у случају рада у ризичним пословним условима и
примену ISO 18001.
Организације које су одвојено прихватиле све или неке од постојећих система требало би
да узму у обзир могућност да од тих система формирају ИМС. Интеграција доноси могућност
суштинског побољшања пословне ефикасности и квалитета производа и/или услуга, као
и побољшања поступака везаних за животну околину и здравствену заштиту и безбедност
на раду. Такође, помаже организацији да јасно дефинише циљеве и стратегију пословања,
стимулише иновације и креативност, итд.
Коначно, никакав систем превентивних мера, који се иначе захтева стандардом ISO 9001 и
стандардом ОHSAS 18001, не може се успоставити ако се претходно, путем анализе ризика, не
утврди на шта те мере треба да се односе.
5. РЕЗУЛТАТИ СПРОВЕДЕНОГ ИСТРАЖИВАЊА
5.1 Карактеристике узорка истраживања
Истраживање је обухватило укупно 90 предузећа из Србије из производних и непроизводних
делатности (слика 1), односно 90 испитаника – лица за БЗР из тих предузећа у експерименталној
групи, и 100 представника контролне групе, тј. лица која су по хијерархијској и организационој
шеми у јавном предузећу које је одабрано као контролни узорак задужена за већи или мањи
број запослених у погледу БЗР.
При избору предузећа која сачињавају експерименталну групу водило се рачуна о подједнакој
заступљености предузећа по врсти делатности (производна/непроизводна), о укључености у
узорак предузећа из свих делатности, као и о различитим величинама предузећа (мала, средња
и велика).
Јавно предузеће које се бави преносом и дистрибуцијом електричне енергије у Србији има
шест подручних јединица и око 1.350 запослених. Сви испитаници из ових подручних јединица
сачињавају контролни узорак (100 испитаника).
Слика 1 – Заступљеност различитих делатности у експерименталном узорку
54
Проактивни приступ управљања ризиком применом стандарда квалитета
стр.51-60
Предузећа из експерименталног узорака разврстана су према сертификованим стандардима
квалитета и подељена у три подгрупе, табела 1.
Прву групу чине предузећа која имају сертификован стандард квалитета ISO 9001 и/или
ISO 14001 и/или OHSAS. Другу групу представљају предузећа која имају сертификован неки
други стандард квалитета. У посматраном узорку то су стандарди ISO 12647 (критеријуми
везани за графичку индустрију и технике штампе), ISO 17025 (општи захтеви за компетентност
лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирање), СРПС ЕН 45011:1990 (општи
критеријуми за организације за атестирање које раде на атестирању производа), и HACCP
систем (систем анализе ризика и управљања процесима у критично контролним тачкама).
Трећу групу представљају предузећа која немају ниједан сертификован стандард квалитета.
За овако подељен узорак извршена је статистичка обрада одговора на питања релевантних
за проверу основне хипотезе и подхипотеза, коришћењем одговарајућих статистичких техника.
Ова подела узорка условљена је главном темом истраживања – управљањем ризиком као
елементом интегрисаног система менаџмента предузећа.
Табела 1 – Груписање предузећа узорка према броју сертификата
Сертификован стандард квалитета
Производна
делатност
Непроизводна делатност
Укупан број
предузећа
ISO
9001
OHSAS
18001
ISO
14001
ISO
17025
45011
ISO
HACCP 12647
Ниједан
стандард
19
4
3
0
0
10
2
13
8
3
1
2
1
0
0
19
27
7
4
2
1
11
2
32
Поред ове поделе за експериментални узорак извршена је подела предузећа према врсти
делатности на две подгрупе:
-- производна делатност, и
-- непроизводна делатност.
5.2 Методе и технике истраживања
Истраживање је спроведено у периоду од априла 2010. до маја 2012. године.
Према врсти истраживања, оно је оперативно. Истраживање је усмерено ка изучавању
стања у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
Методе истраживања коришћене у раду су следеће:
-- метода анализе постојеће праксе за анализу постојећег стања у области БЗР и дешавања у
периоду од 2005. до маја 2012. године,
-- метода теоријске анализе за проучавање досадашњих теоријских сазнања у области БЗР у
Србији,
-- дескриптивна метода за прикупљање података о стању БЗР, тј. прикупљање ставова
испитаника о стању БЗР у њиховим предузећима, и
-- методе обраде података – У статистичкој обради и анализи прикупљених података у
фази дескриптивне статистике употребљене су мере просека (централне тенденције)
и одговарајуће мере варијабилности (дисперзије): аритметичка средина и стандардна
девијација, медијана и модус. Подаци су обрађени статистичким програмом СПСС 8.5.
Технике истраживања примењене у истраживању обухватају следеће поступке:
-- систематско посматрање – посматрање стања у Србији у области БЗР у периоду од 2005.
год. до маја 2012. и
-- анкетирање – прибављање мишљења лица за БЗР као представника својих предузећа и
репрезената из ове области; спроведено од маја 2010. до краја априла 2012. године.
Алати истраживања
Анкета је спроведена путем писменог прикупљања података о ставовима и мишљењима на
55
репрезентативном узорку испитаника помоћу упитника. За тестирање хипотеза коришћени су:
-- параметријски статистички тест (Студентов т-тест), и
-- непараметарски тестови χ2 (Пирсонов χ2 тест) за утврђивање статистички значајне разлике
резултата контролне и експерименталне групе.
Подаци су обрађени статистичким програмом СПСС 8.5. Теме истраживања безбедности и
здравља на раду груписане су у неколико група питања и пружају основу за проверу постављене
хипотезе и подхипотеза. Одабрани статистички поступци имали су за циљ доказивање или
оповргавање постављене хипотезе. [1]
5.3 Статистичка обрада и анализа општих карактеристика посматраног узорка
У табели 2 и на слици 2 приказано је како су распоређене делатности у експерименталном
узорку на две подгрупе предузећа I (1) и II (2) која имају/немају сертификован стандард
квалитета. Овај узорак сачињава 33 предузећа која имају сертификова бар један стандард
квалитета (у даљем тексту под сертификованим стандардом квалитета сматра се бар један
сертификован стандард квалитета), и 53 предузећа која немају сертификован ниједан стандард
квалитета.
Табела 2 – Статистичка обрада резултата за предузећа која имају/немају сертификован стандард
квалитета у зависности од делатности предузећа
Делатност
Укупно
1
2
Стандард
1,00
23
10
33
Укупно
2,00
14
39
53
37
49
86
Слика 2 – Приказ предузећа која имају/немају сертификован стандард квалитета
у зависности од делатности предузећа
5.4 Дескриптивни резултати истраживања
Табеларно и графички су у даљем делу рада приказани добијени резултати за
експериментални узорак и контролни узорак. Одговори на питање Да ли је Акт о процени
ризика на радном месту (РМ) и у радној околини (РО) израђен? приказани су у табели 3, док
су у табели 4 одговори на питање Када је Акт о процени ризика на радном месту и у радној
околини израђен?
Табела 3 – Одговори на питање: Да ли је Акт о процени ризика урађен?
Урађен
Није урађен
Нема одговора
56
Да ли је Акт о процени ризика урађен?
Проценат
Број предузећа
80%
68
20%
17
1
Проактивни приступ управљања ризиком применом стандарда квалитета
стр.51-60
Табела 4 – Одговори на питање: Када је Акт о процени ризика на РМ и у РО израђен?
Када је Акт о процени ризика на РМ и у РО израђен?
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
Број предузећа
3
13
29
12
6
1
Учешће (%)
4,7
20,3
45,3
18,7
9,4
1,6
На слици 3 су одговори за експериментални узорак на питање Ко је урадио процену ризика?
Слика 3 – Одговори на питање:Ко је урадио процену ризика? – за експериментални узорак
На слици 4 су дати одговори на питање Да ли је акт ревидиран?, и то за експериментални
узорак.
Слика 4 – Одговори на питање: Да ли је Акт ревидиран? – за експериментални узорак
Прва ревизија је извршена у мају 2009. Те године је било укупно две ревизије Акта о процени
ризика на РМ и у РО, 2010. је било седам ревизија, а 2011. четири ревизије.
Одговори на питање Да ли се примењују мере прописане Актом о процени ризика?, приказани
су у табели 5 [1].
Табела 5 – Одговори на питање: Да ли се примењују прописане мере?
– за експериментални узорак и контролни узорак
Да ли се примењују прописане мере?
Експериментални узорак
Број предузећа
%
Да
25
35,7
Не
4
5,7
Делимично
41
58,6
Контролни узорак
Број предузећа
%
50
61
32
39
57
Одговори на питање Да ли се проверава ефикасност примењених мера?, приказани су у
табели 6.
Табела 6 – Одговори на питање: Да ли се проверава ефикасност примењених мера?
Да ли се проверава ефикасност примењених мера?
Експериментални узорак
Контролни узорак
Број предузећа
%
Број предузећа
%
Да
20
28,6
Не
17
24,3
Повремено
33
47,1
100
5.5 Статистичка обрада и анализа података
У табели 7 и на слици 4 приказани су добијени резултати применом статистичке
анализе критеријума χ2 теста. Критеријум провере је провера ефикасности примењених мера
за смањење ризика. N – степени слободе је 2 (одговори које су испитаницима понуђени су: да
– (параметар) 1, не – 2 и повремено – 3, односно N = 3 – 1).
Табела 7– Резултати добијени статистичком анализом критеријума χ2 теста
Провера ефикасноси
Пирсонов χ2 тест
Вредност
8,496
Степени слободе
2
Ниво значајности
0,014
Добијена вредност тест статистике износи 8,466, а одговарајући ниво значајности износи
0,014 (мањи је од 0.05 и сматрамо да је вероватноћа прихватљиво мала).
Из тога следи закључак да предузећа која имају сертификован стандард квалитета већи
значај придају ефикасности примењених мера за смањење ризика.
Стандарди квалитета ISO 9001, ISO 14001 и OHSAS наводе да је потребно стално
унапређивати, преиспитивати и проверавати ефикасност система – што је овим и потврђено.
У табели 8 и на слици 5 приказани су добијени резултати применом статистичке анализе
критеријума χ2 теста. Критеријум провере је примена мера за смањење ризика које су прописане
Актом о процени ризика на РМ и у РО.
58
Слика 5 – Резултати добијени статистичком анализом критеријума χ2 теста
Проактивни приступ управљања ризиком применом стандарда квалитета
стр.51-60
Табела 8 – Резултати добијени статистичком анализом критеријума χ2 теста
Примењивање мера
Пирсонов χ2 тест
Вредност
3,892
Степени слободе
1
Ниво значајности
0,049
Добијена вредност тест статистике износи 3,892, а одговарајући ниво значајности износи
0,049. Повезаност добијена случајно прихватљиво је мала, те повезност у популацији вероватно
постоји, односно добијени резултати су резултати који су маргинално значајни, што значи да
би на већем узорку вероватно били значајни [1].
5.6 Анализа добијених резултата
На сликама 6 и 7 дат је упоредни приказ критеријума провере за предузећа која имају
сертификован стандард квалитета и предузећа која га немају.
Слика 6 – Упоредни приказ предузећа која имају сертификован стандард квалитета и предузећа која га немају
са аспекта провере и примењивање мера за смањење ризика на РМ и у РО у предузећима
Слика 7 – Упоредни приказ предузећа која имају сертификован стандард квалитета и
предузећа која га немају са аспекта нивоа свести и тренутног стања БЗР у предузећима
59
На основу слика 6 и 7 јасно се види да се у предузећима која имају сертификован стандард
квалитета мере за смањење ризика прописане Актом о процени ризика на РМ и у РО значајније
примењују, као и провера ефикасности истих мера у циљу смањења/елиминисања ризика. Исти
закључак може се извести и за ниво свести запослених у предузећима која имају сертификован
стандард квалитета, што утиче и на генералну оцену тренутног стања БЗР у тим предузећима.
5.7 Контролни узорак – провера подхипотезе примењивање мера
У табели 9 приказани су резултати добијени Пирсоновим статистичком анализом критеријума
χ2 теста за примењивање мера за смањење ризика код контролног узорка и предузећа која имају
сертификован стандард квалитета. Добијена вредност нивоа значајности већа је од 0,05, што у
овом случају и желимо јер не желимо значајне разлике између контролног узорка и предузећа
која имају сертификат квалитета.
Табела 9 – Резултати добијени статистичком анализом критеријума χ2 теста
Примењивање мера
Вредност Степени слободе
Ниво значајности
Пирсонов χ2 тест
1,459
1
0,227
На основу презентованих резултата спроведеног истраживања и статистичке обраде
порадатака може се закључити да су постављене подхипотезе потврђене, што резултира и
потврдом генералне хипотезе:
„Могуће је унапредити систем БЗР у радним организацијама применом интегрисаног
система менаџмента квалитета.”
6. ЗАКЉУЧАК
Заштита највреднијег ресурса – запослених је императив организације, а посебно
његова заштита са аспекта здравља и безбедности на радном месту. Динамика пословања
захтева проактиван приступ заштити здравља и безбедности запослених у току рада, који ће
идентификовати ризике, отклонити их или превентивним деловањем смањити вероватноћу
њихове појаве на прихватљив ниво.
Стандард OHSAS 18001 промовише безбедну и здраву радну средину и јасним дефинисањем
техничких норми које дефинишу оквир помаже организацијама да у складу са законском
регулативом управљају ризицима по здравље и безбедност запослених, уклањајући их или
смањујући на прихватљив ниво.
7. ЛИТЕРАТУРА
1. Биљана Гемовић, докторска дисертација, ФТН, Нови Сад, 2011.
2. Биљана Гемовић, OHSAS – имплементација ИМС-a, заједнички и посебни елементи
процедура, Копаоник 2010.
3. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
(„Службени гласник РС”, бр.72/06 и 84/06)
4. SRPS OHSAS 18001:2008., Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду
– Захтеви
5. SRPS OHSAS 18002:2008 Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду
– Упутство за примену
6. www.pks.rs/PrivredauSrbiji/Kvalitet.aspx
7. COSHH (The Control of Subltances Hаzardous to Health Regulations 2002)
60
ОБУКА СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА РАД СА СПЕЦИЈАЛНИМ СОФТВЕРОМ
АУТОМАТИЗОВАНОГ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА О ПРОТИВПОЖАРНОМ СТАЊУ НАДЗИРАНИХ ОБЈЕКАТА И ИЗВОЂЕЊУ АДМИНИСТРАТИВНИХ ПРОЦЕДУРА
ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРОТИВПОЖАРНОГ НАДЗОРА
А.В. Фомин 1 , О.В. Војтенок 1
Санктпетербуршки универзитет ДПС МВС Русије
1
У овом раду разматрају се питања обуке кадрова за рад са специјалним софтвером аутоматизованог
информационог система за прикупљање информација о противпожарном стању надзираних објеката и извођења
административних процедура за спровођење државног противпожарног надзора на надзираним објектима у
територијалним органима и организацијама МВС Русије (СПОИАП).
Kључне речи: обука специјалиста, праћење рада надзорних органа МВС Русије, СПОИАП
(Специјални софтвер за обезбеђивање административних процедура)
У оквирима Федералног циљног програма огледно-развојног рада „Разрада хардвера и
софтвера за информационо-методичку подршку делатности органа државног противпожарног
надзора“, новосибирска филијала Научно-истраживачког института Сверуског добровољног
ватрогасног друштва разрадила је специјалан софтвер „Аутоматизовани информациони
систем за прикупљање информација о противпожарном стању надзираних објеката и извођење
административних процедура за остваривање државног противпожарног надзора“. Разрада се
спроводила према техничком задатку департмана надзорне делатности МВС Русије, узимајући
у обзир искуство развоја аналогног АИС „АРМ ГПН“, који је више од 5 година коришћен у
Сектору за надзор Министарства за ванредне ситуације Русије у Новосибирској области.
Наредбом МВС (Министарства за ванредне ситуације) Русије од 25. јануара 2012.
године №23 О пуштању у рад специјалног софтвера аутоматизованог информационог
система за прикупљање информација о противпожарном стању објеката надзора и извођење
административних процедура за спровођење државног пожарног надзора на објектима надзора
у територијалним органима и организацијама МЧС „Русије“ [1] почело је постепено пуштање
у рад датог софтвера [2].
Слика 1 – Уопштена логичка шема обраде информација органа ДНД МЧС Русије са коришћењем СПО ИАП
ДНД – Сектор за надзор
МЧС – Министарство за ванредне ситуације
НЦУКС – Национални центар за контролу у кризним ситуацијама
УНД – Управа за надзорни рад
ОНД – Сектор (одељење) за надзорни рад субјекта Руске федерације
На слици 1 представљена је уопштена логичка шема, која показује интеракцију чворишта
обраде информација надзорног рада МЧС на различитим нивоима хијерархије са установљеним
компонентама на њима СПО ИАП (са могућим ширењем система на више нивое хијерархије
ДНД). Структура БД СПО ИАП (БД – база података) је вишестепена и формирана је узимајући
у обзир могућности низа информација, сакупљених ОНД субјеката, на ниво УНД субјекта и
даље, на регионалне и федералне нивое МЧС Русије. На свим нивоима информација ће бити
детаљисана све до информације на сваком објекту заштите, који је под контролом подређених
органа надзора, све до рада сваког инспектора. Уз помоћ израђених сажетих извештајних
облика формирају се извештаји за цео разматрани ниво и до нижих нивоа.
Софтвер је предодређен за управљање јединицама НД субјекта базе података контролнопосматрачких послова објеката надзора и аутоматизације надзора безбедности од пожара.
Програм дозвољава да се оствари планирани рад органа НД, да се оперативно контролише рад
састава инспектора, да се воде електронски часописи утврђени административним прописима,
да се врши анализа надзорног рада органа МЧС субјеката Руске федерације.
Функционално-надзорни рад представљене структуре можемо поделити на два дела:
примена надзорног рада на местима и примена управе и контроле надзорног рада подређених
јединица. СПО ИАП направљен је првенствено за ниво непосредне примене надзора на
територији Руске федерације.
Састав инспектора одсека УНД и територијалних ОНД (Сектор за надзорне активности) у
садашњем уређењу, уводи податке о надзорно-превентивном раду, спроведеном на фиксним
локацијама, у рејонске БД СПО ИАП.
Са установљеном периодичношћу (на пример једном недељно, после формирања недељног
извештаја) руководство ОНД, користећи развијене периодичне аналитичке извештајне
формуларе и електронске часописе, анализира спроведени рад и активности подређених
инспектора. ОНД рејона предаје архиве својих БД (база података) у УНД за њихово аутоматско
уједињење у сажету БД УГПН субјекта. На нивоу УНД информација постаје доступна за
читав субјекат. У УНД субјекта добијене БД СПО ИАП могу се користити у оперативном и
аналитичком раду ГУ МЧС (Главна управа Министарства за ванредне ситуације).
Ефективно коришћење софтвера није могуће без стручно оспособљених специјалиста, који
ће радити са системом СПОИАП. Већи део запослених који раде са системом су инспектори
територијалних органа федералног државног пожарног надзора. У оквиру образовнометодолошке обуке, одржане у Москви 21-22. маја 2012. године, у циљу обезбеђења припреме
кадрова за рад са системом СПОИАП донета је одлука да се уведе нови предмет „Информационо
методолошко обезбеђење надзорних активности“ у наставни програм припреме специјалиста
струке 280705 – Безбедност од пожара. У оквиру датог предмета реализоваће се припрема
кадрова за рад са СПОИАП [3].
Циљ предмета: Формирати основе знања код кадрова о контролисању пожара и њиховим
последицама, о раду организација и одржавању догађаја у организацијама, проверама и оцењивању усаглашености објеката заштите и услова пожара са коришћењем савремених информационих технологија и специјалног софтвера у области надзорних активности МЧС Русије.
Задаци предмета:
-- Стицање теоретских знања и практичних вештина код кадрова у раду са програмским
комплексом „Статистика пожара”;
-- Стицање теоретских знања и практичних вештина код кадрова у раду са специјалним
софтвером за извођење административних процедура при остваривању федералног
државног пожарног надзора, надзора у области цивилне заштите и државног надзора у
области заштите становништва и територија од ванредних ситуација;
-- Стицање теоретских знања и практичних вештина код кадрова у раду са специјалним
со-фтвером за информативно-обавештајну подршку службеника надзорних органа МЧС
Русије;
62
Обука специјалиста за рад са специјалним софтвером аутоматизованог информационог система за прикупљање ...
стр.61-63
-- Стицање теоретских знања и практичних вештина код кадрова у раду са софтверским
производима по процени усаглашености објекта заштите са условима пожара.
Предлаже се да се изучавање предмета спроводи у осмом и деветом семестру или само у
деветом семестру, као што се изучавање базних предмета „Државни пожарни надзор”, „Државни
надзор у области цивилне заштите”, „Државни надзор у области заштите становништва од
ванредних ситуација” спроводи у осмом и деветом семестру.
У оквиру предмета, у обучавању кадрова, акценат ће бити на практичним вештинама у раду
са СПОИАП. Највећи део наставе ће бити практичан. На крају изучавања предмета кадрови ће
радити курс-пројекат. Завршна контрола ће се вршити у виду испита.
ЛИТЕРАТУРА
1. Приказ МЧС России от 25 января 2012 №23 “О вводе в эксплуатацию специального
программного обеспечением автоматизированной информационной системы
сбора информации о противопожарном состоянии объектов надзора и исполнению
административных процедур по осуществлению государственного пожарного надзора
на объектах надзора в территориальных органах и организациях МЧС России”
2. Распоряжение МЧС России от 10 февраля 2012 года №41 “О реализации приказа МЧС
России от 25.01.2012 №23”
3. Распоряжение МЧС России от 10 апреля 2012 года №143 “О результатах проведения
учебно-методического сбора по вопросам внедрения новых информационных технологий
в области надзорной деятельности”
63
УПУТСТВО АУТОРИМА
Часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу (МЕSЕ) излази четири
пута годишње и објављује научне, стручне и прегледне радове. За часопис се прихватају
искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети
за објављивање негде другде. Радови се анонимно рецензирају од стране рецензента после
чега уредништво доноси одлуку о објављивању. Да би био укључен у процедуру рецензирања,
рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према доленаведеном упутству.
Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени ауторима на дораду.
Електронска верзија чланка. Користити Microsoft Word новије верзије. Име датотеке би
требало да буде дато на следећи начин: Аутор1_Аутор2-прве три речи наслова чланка.doc.
Пример: Petrovic_Babic-Analiza metode procene.doc
Обим и форматирање. Препоручује се да цео рукопис има од 8 до 13 страна. Текст рада
писати фонтом Times New Roman (величина 12) са размаком од 1,5 реда, на формату папира
А4 (210 x 297 mm) са маргинама (лева, десна, горња и доња) од 2 cm, и обострано га поравнати
према левој и десној маргини.
Наслов рада је центриран и писан великим словима (величина фонта 14, bold). Испод
наслова рада написати имена аутора и институција у којима раде. Аутор рада задужен за
кореспонденцију са уредништвом мора навести своју е-mail адресу за контакт.
Резиме се налази на почетку рада и није дужи од 200 речи. Садржи циљ рада, примењене
методе, главне резултате и закључке. Величина фонта је 10.
Кључне речи се наводе испод резимеа. Има их између три и шест. Фонт је величине 10,
italic.
Главни наслови су дати великим словима (величина фонта 12, bold), и поравнати су са
левом маргином.
Поднаслови се пишу великим и малим словима (величина фонта 12, bold), поравнато према
левој маргини.
Илустрације. Свака слика (фотографија, цртеж или графикон) и табела мора имати редни
број, наслов и по потреби легенду (објашњење ознака, шифара, скраћеница и сл.). Текст се наводи
испод слике, а изнад табеле. Редни бројеви слика и табела пишу се арапским бројевима.
Цртеж или графикон мора се издвојити посебним блоком ради лакшег померања у тексту,
или уметнути из датотеке, направљене у било ком конвенционалном графичком програму.
Испод слике написати, на пример:
Слика 2 – Гашење пожара у рафинерији нафте
Слике је најбоље слати посебно, уз назнаку у тексту где се умећу, и са већом резолуцијом,
ради добијања бољег квалитета у штампи.
Набрајање урадити на следећи начин:
• подаци који се износе не смеју бити тајни;
• аутори су одговорни за саджај рада; и
• аутори су одговорни за квалитет превода.
Формирање библиографије (списка литературе)
У тексту се упућивање на литературу наводи редним бројем у угластим заградама [1].
Списак треба да садржи референце нумерисане редом којим се помињу у тексту. Референце се
прилажу на крају рада на следећи начин:
[1] B.A. Willis, Mineral Processing Technology, Oxford, Perganom Press, 1979, str. 35 (за
поглавље у књизи)
[2] H. Ernst, Research Policy, 30 (2001) 143–157 (за чланак у часопису)
[3] http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf (датум преузимања) (за веб садржај)
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
(,,Службени гласник РС”, бр. 72/06; 84/06 и 30/10) (за документа без аутора)
Информације о ауторима прилажу се на крају чланка и обухватају: име и презиме, положај,
инститцију са адресом и поштанским бројем, степен, академски назив, број телефона и е-mail
адресу.
Радови се шаљу превасходно електронском поштом, или у другом електронском
облику.
Адреса уредништва је:
Е-mail: [email protected]
Часопис МЕSЕ Телефон: +381 21 4892500,
Висока техничка школа струковних студија
+381 21 4892525
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
ВТШ У НОВОМ САДУ ЈЕ ЛИЦЕНЦИРАНА ЗА СЛЕДЕЋЕ ОБЛАСТИ:
Преглед и испитивање прописане опреме за рад
• дизалице и уређаји носивости од 0,5 тона
и више,
• регалне дизалице и подизне платформе
на механизовани погон,
• висеће скеле,
• самоходна возила на механизовани погон,
које се користе за унутрашњи транспорт,
• пресе, маказе, ножеви и ваљци на механизовани погон,
• опрема за прераду и обраду дрвета,
пластичних и сличних материјала на механизовани погон,
• уређаји у којима се наносе и суше премазна средства,
• опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт
експлозивних, отровних и загушљивих флуида.
Преглед и испитивање услова радне
околине
• микроклима (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха),
• хемијске штетности (гасови, парa, дим и
прашина),
• физичке штетности (бука, вибрације и
штетна зрачења – осим јонизујућег зрачења),
• квалитета осветљења.
Стручно оспособљавање запослених
• лице за безбедност и здравље на раду,
• одговорно лице за преглед и испитивање
опреме за рад,
• одговорно лице за испитивање услова радне околине,
• руковалац дизалица, виљушкара и грађевинских машина,
• руковалац гасним инсталацијама.
Заштита од пожара
• израда студија организације заштите од
пожара,
• израда анализа постојећег стања заштите
од пожара,
• израда програма за санирање и унапређење заштите од пожара,
• израда анализа о зонама опасности и
одређивању ових зона на местима која су
угрожена од настанка експлозивних смеша,
• пројектовање уређаја и инсталација за
детекцију, дојаву и гашење пожара,
• испитивање физичко-хемијских осoбина
чврстих, течних и гасовитих запаљивих материја, као и погодности коришћења ових
материја у објектима угроженим од пожара,
• преглед и испитивање нових, односно
реконструисаних електричних и громобранских инсталација,
• израда елабората и пројеката заштите од
пожара,
• оспособљавање радника за безбедан рад
из области заштите од пожара,
• израда техничке документације за објекте
за које грађевинску дозволу издаје општина,
односно град,
• израда санационих планова,
• преглед и испитивање пенила за гашење
пожара,
• израда планова евакуације,
• преглед и испитивање изолационих апарата за заштиту органа за дисање,
• преглед и испитивање стационарних
инсталација за гашење, хлађење и заштиту
резервоара горива,
• стручно оспособљавање лица која рукују
опасним материјама, и возача моторних
возила којима се превозе све класе опасних
материја, осим класе 7.
Израда техничке документације, Акта о
процени ризика на радном месту и у радној
околини и Правилника о безбедности и
здрављу на раду
Консултантскa активност у оквиру
припрема за сертификацију система
према зах-тевима стандарда
• ISO 9001:2008,
• OHSAS 18001,
• ISO 14000 (Израда Плана управљања
отпадом),
• ISO 22000 и HACCP система,
• примена интегрисаних система менаџмента (IMS).
Израда комплетне документације (Пословник квалитета, Поступака и образаца)
и обуке запослених
• за интерне провериваче према захтевима
стандарда ISO 9001, ISO 14000 и OHSAS
18001,
• за консултанте и вође HACCP тима.
Испитивање електроизолационе опреме
• заштитне електроизолационе простирке,
обућа и рукавице,
• изолационе манипулативне мотке и мотке за уземљење,
• детектори (индикатори) напона,
• изолационе клупице и клешта,
• трафо уља.
Студенти ВТШ и њихови руски гости на обуци из роњења
Serbian students and their Russian guests at training in diving
Студенти ВТШ у посети Санктпетербуршком универзитету ДПС МВС Русије
Serbian students visiting St. Petersburg University of State Fire Service of EMERCOM of Russia
Download

Jul 2012.