ISSN 2217-7248
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ
САНКТПЕТЕРБУРШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ДПС МВС РУСИЈЕ
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА
У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
VOL.3, No 1/2013
Нови Сад, 2013.
МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ
Висока техничка школа
струковних студија у Новом Саду
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
Телефон: +381 21 4892500
Интернет адреса: www.mesejournal.org
Е-mail: [email protected]
Издавачи:
Санкт-Петербургском университете ГПС
МЧС России
196105, Санкт-Петербург, Московский пр.,
149, Руска федерација
Уредништво:
Главни и одговорни уредник
Главни и одговорни уредник
Проф. др Владимир Сергеевич Артамонов,
Проф. др Божо Николић, Висока техничка
начелник Санктпетербуршког универзитета
школа струковних студија (ВТШСС) у Новом Државне противпожарне службе
Саду
Mинистарства за ванредне ситуације (ДПС
Заменици главног и одговорног уредника МВС) Русије
Проф. др Бранко Милисављевић, ВТШСС у
Заменик главног и одговорног уредника
Новом Саду
Проф. др Николај Иванович Уткин,
Проф. мр Љиљана Ружић-Димитријевић,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
ВТШСС у Новом Саду
Русије
Технички уредник
Проф. др Петра Тановић, ВТШСС у Новом
Чланови
Саду
Проф. др Сергеј Владимирович Шарапов,
Чланови
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Проф. др Слободан Крњетин, Факултет
Русије
техничких наука у Новом Саду
Проф. др Жарко Јанковић, Факултет заштите Проф. др Владимир Јурјевич Владимиров,
руководилац департмана Федералне службе
на раду у Нишу
РФ за контролу промета наркотика
Проф. др Владимир Јаковљевић, Факултет
Проф. др Михаил Алексејевич Галишев,
безбедности у Београду
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Проф. др Драган Карабасил, ВТШСС у
Русије
Новом Саду
Проф. др Анита Петровић-Гегић, ВТШСС у Проф. др Виктор Александрович Гадишев,
Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Новом Саду
Русије
Проф. др Бранко Бабић, ВТШСС у Новом
Др Јуриј Георгиевич Корухов, председник
Саду
НП „Судекс”, удружења судских вештака
Секретар и припрема за штампу
Проф. др Владимир Александрович
Сарадник Наташа Субић, ВТШСС у Новом
Ловчиков, Санктпетербуршки универзитет
Саду
ДПС MВС Русије
Језичка редакција
Проф. др Виктор Иванович Рохлин,
Предавач Бранка Петровић, ВТШСС у Новом Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС
Саду
Русије и академик Међународне академије
Насловна страна
наука екологије и безбедности животне
Предавач мр Срђан Димитров, ВТШСС у
средине
Новом Саду
Проф. др Николај Васиљевич Сиротинкин,
Државни технолошки институт
Маркетинг
Кандидат техничких наука Јевгениј
Варвара Малетић, ВТШСС у Новом Саду
Фјодорович Мосин, Санктпетербуршки
Штампа
Висока техничка школа струковних студија у универзитет ДПС MВС Русије
Мајор Сергеј Михајлович Стопкин, заменик
Новом Саду
начелника редакције
Тираж: 400
Пуковник Елена Јурјевна Сичева, главни
редактор редакције
Валериј Иванович Балакан, начелник
штампарског центра Санктпетербуршког
универзитета ДПС MВС Русије
Секретар
Поручник Татjaна Владимировна Власова,
уредник у редакцији
САДРЖАЈ
НОВИ РИЗИЦИ ПРИ МЕРЕЊУ ДЕФОРМАЦИЈА ОДАБРАНИМ МЕТОДАМА
M. Balážiková, Z. Kotianová ...................................................................................................... 1
УНАПРЕЂИВАЊЕ КОМБИНОВАНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА БАЗИ
ВОДЕ И ФРЕОНА
Богданов Павел Николајевич, Дементјев Фјодор Алексејевич ............................................ 10
О ПРОБЛЕМУ ОБЕЗБЕЂИВАЊА ЕФИКАСНОСТИ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ВАТРОГАСНИХ
ЦРЕВА КОД ВАТРОГАСНИХ ВОЗИЛА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА
М. В. Елфимова, А. А. Носенков ............................................................................................. 13
PROCJENA UTJECAJA CR-NI ČELIKA NA ZDRAVLJE RADNIKA U RADIONICI
RUČNE OBRADE
Mirjana Fudurić Jelača, Ana Bogadi Šare ................................................................................... 17
УПОРЕДНА ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД ПОЖАРА ПРЕМА МАТРИЧНОЈ МЕТОДИ И
МЕТОДИ ЕУРОАЛАРМ НА ПРИМЕРУ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ ПАЛЕТА
Душан Гавански, Верица Миланко ......................................................................................... 26
УЛОГА МАТЕРИЈАЛНИХ ДОКАЗА У ПРОЦЕСУ ПРЕГЛЕДА МЕСТА ПОЖАРА
О.В. Гаврилова , С.М. Степкин , Д.Д. Гаврилова .................................................................. 38
ИСТРАЖИВАЊЕ У ОБЛАСТИ ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ ОД ФРИКЦИОНИХ ИСКРИ
КОЈЕ НАСТАЈУ ПРИЛИКОМ СЕЧЕЊА МЕТАЛА АБРАЗИВНИМ РЕЗНИМ ПЛОЧАМА
УГАОНИХ БРУСИЛИЦА
Кондратјев С.А., Чешко И.Д1., Попов А.В. ............................................................................ 42
ИСПИТИВАЊЕ ФРАКЦИЈА МЕТАНА И НАФТЕНА НАФТНИХ КОНТАМИНАНАТА У
ЕКСПЕРТСКЕ СВРХЕ
Мартинов Вјачеслав Фјодорович, Бељшина Јулија Николајевна ......................................... 49
УТИЦАЈ НАИЗМЕНИЧНОГ ФРЕКВЕНТНО МОДУЛИСАНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА (ПЧМП)
НА ПРОЦЕСЕ ОБРАЗОВАЊА САСТАВА ВОДЕ И ПЕНИЛА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА
Н.А. Никитин., Г.К. Ивахњук .................................................................................................. 53
УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Саша Спаић ............................................................................................................................... 58
КОТЛОВИ – ПОСЕБНА ГРУПА КОНТРОЛИСАНИХ ТЕХНИЧКИХ УРЕЂАЈА
Marianna Tomašková ................................................................................................................. 67
УПУТСТВО АУТОРИМА ............................................................................................................. 75
UDC 331.45
UDC 62-11
НОВИ РИЗИЦИ ПРИ МЕРЕЊУ ДЕФОРМАЦИЈА
ОДАБРАНИМ МЕТОДАМА
M. Balážiková1 *, Z. Kotianová
1
Одсек за безбедност и квалитет продукције, Машински факултет,
Технички универзитет у Кошицама, Словачка
Нове технологије и конструкције машина постају све сложеније. Трендове у развоју технологије карактерише
коришћење нових технологија, нових материјала и нових машинских конструкција са моћ­ним оперативним
системима. Управљање ризиком састоји се од међусобно повезаних процедура које за­хте­вају посебне мере и
методе примене у специфичним условима. Избор метода за процену ризика и ала­та за контролу ризика зависи од
специфичних врста опасности, њиховог тачног дефинисања и вероват­но­ће појаве, њиховог трајања, опсега утицаја
и, наравно, могућих последица [1].Рад истражује постојеће и нове ризике код испитивања деформација методама
којима се одређује заостали напон помоћу RS-200 система, и код мерења деформација у равни и простору помоћу
DIC методе. Ризици су разматрани са две тачке гледишта: безбедност и здравље на раду, и безбедност техничких
система.
Kључне речи: нови ризици, заостали напон, просторне деформације и деформације у равни
УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ И НОВОНАСТАЈУЋИ РИЗИЦИ
Европска оквирна директива донета 12. јуна 1989. бави се здрављем и безбедношћу на
радом месту (БЗР). Она је регистрована као Директива Савета број 89/391/ЕЕС о увођењу мера
за подстицање унапређења безбедности и здравља радника на радом месту.
Директива Савета број 89/391/ЕЕС утврђује основна правила о заштити безбедности и
здравља радника (у даљем тексту БЗР) и садржи основне принципе у вези са превенцијом
и елиминацијом ризика на радном месту, свешћу, консултацијом особља и обуком.
Примена ове Директиве може се да се прикаже на следећи начин [1]:
Ова Директива се примењује на све секторе делатности, како јавне, тако и приватне, као
што су индустријске, пољопривредне, административне, трговинске, сервисне, образовне,
културне, забавне и друге делатности.
Ова Директива се не примењује тамо где се карактеристике специфичне за одређене јавне
сервисне делатности, као што су, на пример, оружане снаге или полиција, или за одређене
специфичне делатности у цивилним услугама неизбежно косе самом Директивом.
Процена ризика (у вези са здрављем и безбедношћу на радом месту) представља процес
пажљивог прегледања и посматрања фактора који могу да доведу до потенцијалних губитака
као што је физичка поверда и/или нарушавање здравља и разматрања да ли је предузет довољан
број мера и да ли има довољно ефикасности за њихово спречавање.
Процес управљања ризиком (Слика 1) укључује систематску примену политика, процедура
и управљачких пракси које имају за циљ контролисање процеса процене ризика као независне
управљачке праксе и благовремено обавештавање свих релевантних особа [2].
Новонастајући ризици се могу дефинисати као вероватноћа да ће доћи до оштећења, тј.
извесност да ће се десити нека последица у одређеном времену и простору под одређеним или
недовољно одређеним условима.
Процес процене ризика, без обзира на врсту самог ризика, тј. да ли се ради о постојећем
или новонастајућем ризику, подразумева низ следећих корака (Слика 1):
-- Опис система и његових ограничености,
-- Идентификација врста опасности (претњи),
-- Дефинисање могућих последица (ко или шта може да се оштети),
-- Процена и евалуација ризика,
* Контакт електронска адреса: [email protected]
-- Одређивање корективних мера које имају за циљ смањивање ризика на минимум, и
-- Документовање и ажурирање процеса процене ризика.
Слика 1 – Алгоритам управљања ризиком
МЕТОД ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Дијаграм ризика
Графички приказ оцене ризика је заснован на опису ризика помоћу такозваног стабла
одлучивања на којем сваки чвор стабла представља појединачни параметар ризика (на
пример, последица, вероватноћа дешавања, учесталост изложености), док свака грана стабла
представља јачину појединачног параметара (чвор стабла).
Дијаграми ризика дају једноставан схематски опис појединачних параметара ризика и
омогућују доношење одлуке о минимализацији ризика до одабраног нивоа (Слика 2).
Слика 2 – Графикон ризика који одређује максимално прихватљив ниво [3]
2
НОВИ РИЗИЦИ ПРИ МЕРЕЊУ ДЕФОРМАЦИЈА ОДАБРАНИМ МЕТОДАМА
стр.1-9
Параметри графикона ризика дати су у Табели 1.
Табела 1 – Параметри дијаграма ризика
S
S1
S2
F
F1
F2
O
O1
O2
Јачина повреде / оштећење
мање, реверзибилне повреде, на пример огреботине, посекотине, модрице
озбиљне повреде (иреверзибилне, укључујући и фаталне), фрактуре,
сломљене удове или ампутације
Учесталост и/или трајање изложености опасности (Е)
до два пута по смени (ретка изложеност) или не дужа од 15 минута (кратка
изложеност)
чешће од два пута по смени или прелази 15 минута
Могућност превенције опасности или ограничавање њених ефеката
могуће под одређеним условима (на пример, када се делови крећу спорије од
0.25 m/s, радници су обавештени)
није никако могуће
ОДАБРАНЕ МЕТОДЕ МЕРЕЊА РЕЗИДУАЛНОГ СТРЕСА И ДЕФОРМАЦИЈЕ
Одређивање резидуалног стреса мереног RS 200 вођицом за глодање
Процена оперативног века трајања машина и уређаја или процена преднапрезања пре
започињања оправке и модификације захтева не само савршено познавање својстава материјала
(укључујући и њихову деградацију), геометрије, еколошког оптерећења, утицаја температуре
и енергетских поља, већ и одређивање постојећег резидуалног стреса и преднапрезања
монтаже. Одређивање резидуалног стреса је тренутно у жижи интересовања читавог ланца
истраживачких института и произвођача мерних уређаја и уређаја за очитавање [4]. Слика 3 - RS 200 Вођица за глодање (центар) са Р-3500 индикатором мерача напона (лево) и SB 10
јединицом за укључивање и поравнавање (десно) [4]
Најшире примењена практична техника за мерење резидуалног стреса јесте метод за
мерење напрезања бушењем отвора који користи RS 200 систем. Вођица за глодање RS 200
(Слика 3) представља једнан прецизан прибор за тачно позиционирање и бушење отвора кроз
центар розете за мерење напона. Када се инсталира на радну опрему, вођицу придржавају три
нивелациона завртња који су опремљени обртним монтажним плочама које служе да би се
олакшало њено причвршћивање за неравне или заобљене површине.
Поравнање вођице за глодање релативно мерењу напона розетом постиже се убацивањем
микроскопа специјалне намене у рукавац за центрирање вођице, а затим позиционирањем
вођице тачно преко центра розете помоћу четири X-Y завртња за подешавање. Микроскоп се
такође користи за мерење дијаметра отвора након што се он избуши. Пошто се изврши равнање,
3
микроскоп се уклања из вођице и на његово место поставља се ручица глодалице за бушење
отвора. Ручица глодалице је опремљена универзалним зглобом за флексибилно повезивање са
мотором бушилице.
Конвенционална бушилица мале брзине се користи за неке врсте меких челика и легура
алуминијума. Када треба да се измери резидуални стрес на неким материјалима тешким за
машинску обраду може се користити ваздушна турбина велике брзине заједно са волфрамским
ножевима са карбидним врховима.
Све операције у вези са спровођењем мерења које подразумевају балансирање мостова
са мерењем напона, позиционирањем бушилице, очитавањем вредности са мерача напона и
мерење отвора након бушења обављају оператери. Подаци о односима деформације ε1, ε2, ε3,
материјалним својствима Е, μ, и индикацијски подаци служе као улазне јединице за софтверске
програме који се користе за одређивање резидуалног стреса у дубини избушеног отвора. Ови
програми садрже претходно дефинисане вредности коефицијената за одређене врсте розета.
Розете резидуалног стреса не захтевају никакву посебну опрему. Р-3500 индикатор мерача
напона може се користити код мерења на отвореном, заједно са SB–10 јединицом за укључивање
и подешавање (Слика 3), П3 индикатором напона и SPIDER-ом 8 [5].
Корелација дигиталне слике
Корелација дигиталне слике (DIC) представља један савремени оптички метод мерења
који користи технологију регистровања дигиталне слике у циљу добијања прецизних двои тродимензионалних мерења деформација. Основни принцип овог метода заснован је на
бележењу стохастичког модела на површини неког објекта, на пример, коришћењем црног
спреја на белој површини. Посматрана површина се дели на мање делове, тзв. фацете, од којих
сваки садржи типичан тачкасти модел довољно видљивог контраста. Тачкице (референтне
тачке) на површини објекта представљају материјалне тачке самог објекта. Оне прате
деформацију површине и у складу с тим се крећу. Свако померање, као и пропорционалне
деформације појединачних тачака детектују се применом корелација одговарајућих фацета пре
и после деформације објекта [6].
Уколико је деформација предоминантно у равни, може се користити једна камера да измери
деформацију, при чему је оса камере нормална у односу на површину објекта (Слика 4). Овај
поступак омогућава да се одреди деформација објекта само уколико је раван објекта паралелна
са равни слике камере [7]. У случају просторне анализе, користи се стереоскопско (или, у
специјалним случајевима, триоскопско) сензорско поравнање. Ако се објекат посматра са
две камере из различитих смерова, положај сваке тачке објекта фиксира се на специфичном
пикселу у равни камере (Слика 5). Уколико су познати положаји двеју камера које су релативне
у односу једна на другу, као и увећање сочива и сви параметри слике, могу да се израчунају
апсолутне тродимензионалне координате било које површинске тачке у простору. Дигиталне
слике генерисане у појединачним фазама мерења када се тачке на површини померају због
стреса пореде се у процесу корелације са селектованом референтном сликом. Резултати
поређења представљају поља деформације и премештања [6].
Слика 4 – Слика постављања корелације у равни коришћењем једне камере [8]
4
Слика 5 – Просторна слика
коришћењем две камере [8]
НОВИ РИЗИЦИ ПРИ МЕРЕЊУ ДЕФОРМАЦИЈА ОДАБРАНИМ МЕТОДАМА
стр.1-9
УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ У СПРОВОЂЕЊУ МЕРА КОД РЕЗИДУАЛНОГ СТРЕСА
И ДЕФОРМАЦИЈА У РАВНИ И ПРОСТОРУ
Управљање ризиком у одређивању резидуалног стреса помоћу RS 200 вођице за глодање и
код мерења дво- и тродимензионалне деформације применом DIC метода (Слика 2) искључује
процену ризика и евалуацију могућих последица у вези са безбедношћу и здрављем на радном
месту (утицаји на здравље људи), као и са безбедношћу техничких система. Следећи корак
код управљања ризиком јесте предлагање мера које би могле довести до минимализације
негативних догађаја.
Табела 2 – Процена ризика у одређивању резидуалног стреса и деформација применом дијаграма ризика
Рецензенти:
Балáжиковá, Котијановá
Опис делатности:
Датум: 5.11.2012.
Непрецизно
позиционирање
и бушење отвора
кроз центар
розете мерача
напрезања
Учинак слабог
квалитета
и могуће
оштећење
објекта
Здравље и
безбедност на
радном месту
-
F2
О1
-
S2
F2
О1
Предложене мере
Могућност превенције (О1/
О2)
Учинак слабог
квалитета
и могуће
оштећење
објекта
Индекс ризика (1-8)
Учесталост F1/F2
S1
Могуће
оштећење
Јачина S1/S2
Примена
неодговарајућег
мерача
напрезања
Безбедност
техничких система
Опасна ситуација / опасност
Процена ризика процеса мерења резидуалног стреса применом RS 200 система
3
Обука за RS 200
оператере
7
Употреба одговарајуће
ручице за глодање за
меки челик и легуре
алуминијума. Ручица
за глодање треба
да је опремљена са
универзалним зглобом
за флексибилу везу са
мотором бушилице.
Када треба да се мери
резидуални стрес на
материјалима који су
тешки за машинску
обраду, може да се
користи ваздушна
турбина велике брзине,
заједно са волфрамским
ножевима са карбидним
врховима.
5
Непрецизно
припајање
плоча на мерене
објекте
Учинак слабог
квалитета
и могуће
оштећење
објекта
Погрешно
позиционирање
система RS 200
преко розете
за мерење
напрезања
Утицај на
параметре
учинка
-
S1
F1
Неодговарајућа
дубина
избушеног
отвора
Утицај на
параметре
учинка
-
S2
Неодговарајућа
евалуација
измерених
података
Погрешно
интерпретирање
вредности
измерених
параметара
и њихова
ирелевантност
-
S2
Контакт људског
тела са извором
електрицитета
-
Електрични
шок
оператера
S2
F1
Могуће летеће
крхотине
-
Повреда
лица
оператера
S1
-
Мања
повреда
на радном
месту
S1
Могуће
саплитање о
жицу камере
Специфичне
опасности
везане за рад
на отвореном,
као што су
микроклиматски
услови, рад на
висинама, рад са
напоном, бука
6
-
-
Повреда
радника
S2
S2
5
Обука за RS 200
оператере и употреба
одговарајућих адхезива
О1
5
Обука за RS 200
оператере и употреба
одговарајуће ручице за
глодање
F2
О1
7
Обука за RS 200
оператере
F2
О1
7
Примена NEZVYNA
софтвера
О1
5
Преглед електричних
уређаја, применом
личне заштитне опреме
– рукавице
F2
О1
3
Примена личне
заштитне опреме –
штитник за лице
F2
О1
3
Информисање радника
о могућности саплитања
и падања
5
Информисање
радника о могућности
специфичних мера, као
што су одговарајућа
заштитна одећа,
поштовање ограничења
напона, ношење
заштитне опреме за
слух
F1
F1
О1
О1
НОВИ РИЗИЦИ ПРИ МЕРЕЊУ ДЕФОРМАЦИЈА ОДАБРАНИМ МЕТОДАМА
стр.1-9
S1
F2
О1
3
Одговарајуће
филтрирање
Различито
осветљење за
сваку камеру
Погрешно
интерпретиране
вредности
измерених
параметара
и њихова
ирелевантност
-
S2
F1
О1
5
Одговарајуће
филтрирање
7
Одговарајуће
филтрирање;
како би се добили
најбољи резултати,
корелационе слике
морају имати довољну
дефинитсаност,
контраст и бистрину;
исто осветљење се
мора обезбедити за
обе камере све време
трајања прикупљања
података
7
Како би се добили
најбољи резултати,
корелационе
слике морају да
имају довољну
дефинитсаност,
контраст и бистрину;
исто осветљење се
мора обезбедити за
обе камере све време
трајања прикупљања
података
Контраст слике
Величина
тачкица у црнобелом моделу
на површини
објекта
Безбедност
техничких
система
Утицај на
резултирајуће
параметре
Нижи квалитет
резултата
и могуће
оштећење
примерка
-
-
S2
S2
F2
F2
О1
О1
Предложене мере
Могућност превенције (O1/
O2)
-
Индекс ризика (1-8)
Учесталост F1/F2
Статистичка
бука у нијансама
Утицај на
резултирајуће
параметре као
што су контуре,
премештање и
пропорционалне
деформатције,
смањење
квалитета
учинка
Здравље и
безбедност на
радном месту
Јачина S1/ S2
Могуће
оштећење
Опасна ситуација / опасност
Процена ризика у спровођењу 2-Д и 3-Д мерења помоћу корелације дигиталне слике
7
Дискретизација
реалне слике
помоћу камера
Ограничена
системска
резолуција и
прецизност
резултата
-
S1
F2
О1
3
Операције поравнавања
или додавање још слика
Неодговарајући
корелациони
модели
Ограничена
прецизност
резултата
-
S1
F2
О1
3
Обука за DIC оператере
Нелинеарна
дисторзија
фацета,
на пример
због велике
заобљености
примерка
Ограничена
системска
резолуција и
прецизност
резултата
-
S2
F1
О1
5
Операције поравнавања
или додавање још слика
Непрецизност
параметара
калибрације
узрокована
криволинијском
дисторзијом
слика камере
Локалне
дисторзије
пројектоване
области и
њихови утицаји
на понашање
система
и мерење
резултата
-
S1
F2
О1
3
Обука за DIC оператере,
редовна калибрација
опреме
-
Електрични
шок
оператера
S2
F1
О1
5
Преглед електричних
уређаја, применом
личне заштитне опреме
– рукавице
-
Повреда
радника као
резултат
несреће
са ласером
S2
F2
О1
7
Примена личне
заштитне опреме –
заштита очију (наочаре)
-
Мања
повреда
на радном
месту
S1
F2
О1
3
Информисање радника
о могућности саплитања
и падања
5
Информисање
радника о могућности
специфичних мера, као
што су одговарајућа
заштитна одећа,
поштовање ограничења
напона, ношење
заштитне опреме за
слух
Контакт људског
тела са извором
електрицитета
Излагање
ласерској
радијацији
Могуће
саплитање о
жицу камере
Специфичне
опасности
везане за рад
на отвореном,
као што су
микроклиматски
услови, рад на
висинама, рад са
напоном, бука
8
-
Повреда
радника
S2
F1
О1
НОВИ РИЗИЦИ ПРИ МЕРЕЊУ ДЕФОРМАЦИЈА ОДАБРАНИМ МЕТОДАМА
стр.1-9
ЗАКЉУЧАК
Процес управљања ризиком је идентификовао неке опасности рангиране као високи ризици
који могу да настану приликом спровођења горепоменутих мера. Како би се такви ризици
свели на минимум, предложили смо неколико мера, како конструктивне, тако и организационе/
тренинг природе. Управљање ризиком дозвољава смањење учинка негативног догађаја у два
смера процене – за безбедност техничких система (квалитет резултата мерења и спречавање
оштећења примерка) и за безбедност и здравље на радном месту (заштита здравља радника).
Такође су предложене мере за ниске и средње нивое ризика. Такве мере се у будућности могу
применити уколико се минимизација ризика покаже практичном и проистекли трошкови буду
адекватни потенцијалном побољшању.
ЗАХВАЛНОСТ
Овај чланак представља резултат имплементације пројекта “Центра за истраживање
контроле техничких, еколошких и људских ризика за непрекидан развој производње и
производа у машинском инжењерству” (ITMS 26220120060), који је подржао Истраживачки и
развојни операциони програм основан од стране ERDF-а.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Pačaiová, H. - Sinay, J. - Glatz, J.: Bezpečnosť a riziká technických systémov. SjF TU v
Košiciach, 2009. 246 s. ISBN 978-80-553-0180-8
[2]ISO/DIS 31000: Risk management - Principles and guidelines on implementation, 2008.
[3]STN EN ISO 14121-1: Bezpečnosť strojov: Posudzovanie rizika. Časť 1: Princípy. SÚTN 2008,
Bratislava
[4] Trebuňa, F. - Senko, P. - Šarga, P. - Daniel, M.: How is applicated hole-drilling method to determination of residual stresses in SR 2005. In: Experimentální analýza napětí: experimental stress
analysis: 43rd international conference: Skalský dvůr, Česká republika. - Brno: Czech Society
for Mechanics, 2005 P. 95-96. - ISBN 8021429410
[5]Trebuňa, F. - Šimčák, F. - Senko, P. - Šarga, P. - Pástor, M. - Trebuňa, P.: Nové možnosti určenia
zvyškových napätí vyvolaných výrobou, prípadne montážou a ich uplatnenie v plynárenských
potrubných sústavách. In: Slovgas. Roč. 15, č. 5 (2006), s. 18-23. - ISSN 1335-3853
[6]Dantec dynamics 2009: High Speed 3D Digital Image Correlation System. Publication No.: PIQ-450_09_01
[7]Siebert, T. - Splitthof, K. - Stecklum, S. - Herbst, Ch. 2005. New features in digital image correlation techniques, 22nd DANUBIA-ADRIA Symposium on Experimental Methods in Solid
Mechanics
[8]Huňady, R.: Možnosti využitia metódy digitálnej obrazovej korelácie v aplikáciách dynamiky:
doktorandská dizertačná práca, Košice,: (2010), 105 s.
9
УНАПРЕЂИВАЊЕ КОМБИНОВАНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ
ПОЖАРА НА БАЗИ ВОДЕ И ФРЕОНА
Богданов Павел Николајевич1, Дементјев Фјодор Алексејевич2
1
ОФПС МЧС Русије, Санкт Петербург
Kатедрa за криминалистику и инжењерско-техническе експертизе
Санктпетербуршког универзитета ГПС МЧС Русије
2
У овом чланку је показано да је сврсисходно истраживати могућност примене комбинованих средстава на
бази воде и фреона који не разарају озон за уређаје за гашење обимних пожара. За истраживање су одабрани
хладон 141b и хладон 122а, осим тога био је размотрен и један тешко доступан, али веома перспективан, хладон
217I1. Резултати су показали висок степен ефикасности гашења модела пожара. Приликом коришћења тешког
хладона 217I1 запажена је потпунија евакуациja супстанце. За сва три хладона време гашења модела пожара
налази се у истим границама (7-8 секунди).
Kључне речи: водена магла, фреони који не разарају озон, хлорфлуоругљеници, комбиноване супстанце за
гашење
Унапређивање система за гашење пожара који се примењују у транспорту, и данас је
изузетно актуелан задатак. То је повезано са низом околности. Као прво, не смањује се штета
коју такви догађаји причињавају, као друго, њихове последице могу негативно утицати на
околину, на пример, у случају великих хаварија на танкерима приликом транспорта нафтних
деривата и других хемијски опасних супстанци итд. Све ово актуализује проблем унапређења
начина гашења пожара у транспорту у почетној фази, и један од смерова за решавање овог
задатка представља примена модулних уређаја за аутоматско гашење пожара (МУАП) воденом
маглом, за гашење локалног, локално-обимног и обимног пожара [1-4].
Постоје раличити начини за техничку реализацију најфинијег (аеросолног) распршивања
воде: с једне стране осмишљавају се нови типови распршивача, чије конструктивне особености
омогућавају значајно побољшање карактеристика распршивања; с друге стране, осмишљавају
се уређаји засновани на могућности коришћења комбинованих средстава за остваривање тих
циљева [4].
Реализација првог начина за добијање водене магле захтева сложену изведбу уређаја за
гашење пожара и повећање нивоа утрошка материјалних ресурса и радне снаге да би се
обезбедио задати ниво заштите од пожара. Притом, мало коришћење распршивача са снажним
млазом велике брзине и високим динамичким ефектом, с обзиром на то да капи великом брзином
прелећу сав слободан простор, на кривинама млаза од гаса и капљица те капљице испадају из
њега под утицајем центрифугалних сила и након једног до два окрета млаз велике брзине губи
своју кинетичку енергију и способност за померање средине са капљицама [1-4]. Такви млазеви
не могу угасити пожаре у затвореним просторијама сложене просторне конфигурације. Осим
тога, реализација овог начина повезана је са потребом за јасним представама карактеристика
вентила за распршивања, параметрима млазева, оптималним конструкцијама распршивача и
начинима за њихово распоређивање ради обезбеђивања обилног гашења.
Када је реч о начинима реализације најфинијег (аеросолног) распршивања воде чини нам
се изузетно интересантним метод који је био предложен 80-их година прошлог века, а заснива
се на коришћењу комбинованих супстанци за гашење пожара на бази бинарних смеша воде са
фреоном 114В2.
Обављена истраживања показала су високу ефикасност таквог начина гашења. Међутим,
ускоро је по монтреалском протоколу био дефинисан списак једињења која разарају озон, у
који су ушли хлорфлуоругљеници и бромфлуоругљеници (халони) и неки хлоругљоводоници,
у које спада и хладон 114В2.
Узимајући у обзир све наведене чињенице, сврсисходно је истражити могућност примене
комбинованих супстанци на бази воде и фреона који не разарају озон за уређаје за обилно
УНАПРЕЂИВАЊЕ КОМБИНОВАНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА БАЗИ ВОДЕ И ФРЕОНА
стр.10-12
гашење пожара. У ту сврху неопходно је узети оптималне компоненте смеше и проучити
ефикасност њихове примене на лабораторијском уређају. У првој фази рада проучени су
фреони који постоје на тржишту и који су по агрегатном стању и температури кључања блиски
хладону 114В2 те који имају ниске вредности потенцијала разарања озона (ODP) и потенцијала
глобалног загревања (GWP) (табела 1).
Табела – Карактеристике хладона [5]
Назив
Агрегатно стање
Молекулар-на
маса
Температура
кључања
Потенцијал
разарања
озона, ODP
Потенцијал
глобалног
загревања,
GWP
Хладон 114B2
(халон 2402,
R114B2)
Хладон 141b
(фреон 141b,
HCFC 141b)
Хладон 122а
(фреон 122а,
HCFC 122а)
Хладон 122b
(фреон 122b,
HCFC 122b)
Хладон 122
(фреон 122,
HCFC 122)
Хладон 123
(фреон 123,
HCFC 125)
Хладон 123a
(фреон 123а,
HCFC 123а)
Хладон 151
(фреон 151,
HCFC 151)
Тешка провидна
безбојна течност
259,82
47,3
0,8
6,2 (HGWP)
Провидна безбојна
течност са ниском
тачком кључања
116,95
31,9
0,11
630
Провидна безбојна
течност
169,39
73,21
-
Није утврђено Провидна безбојна
течност
169,39
73
-
Није утврђено
Провидна безбојна
течност
169,39
71,85
0,002-0,08
Није утврђено Безбојна течност
са ниском тачком
кључања
152,93
27,1
0,02
93
Безбојна течност
152,93
28,7
0,02
93
Провидна безбојна
течност
82,505
53
0,003-0,005
Није утврђено
Хладон 365mfc
(R 365mfc)
Безбојна течност
148,076
40,14
0
HGWP<0,3
Хладон 356mff
(R 356mff, HFC
356mff)
Хладон 338pcc
(R 338pcc, HFC
338pcc)
Провидна безбојна
течност
166,06
24,6
0
Није утврђено
Провидна безбојна
течност
202,047
42,5
0
Није утврђено Хладон 217I1
(FIC 217I1, R
217I1, хептафлуоризопропилјодид)
Провидна безбојна
течност
295,926
40
0
Није утврђено Хладон 217I1a
(FIC 217I1a, R
217I1a)
Провидна безбојна
течност
295,926
41,2
0
Није утврђено
Међутим, приликом избора хладона за испитивање треба узети у обзир њихову доступност.
Зато су били одабрани хладон 141b и хладон 122а, осим тога био је размотрен и тешко доступан,
али изузетно перспективан хладон 217I1, који спада у хладоне пропиленског реда. За прва два
ODP вредности су знатно ниже, него за хладон 114B2, међутим GWP за њих није утврђен,
али се може претпоставити да је, с обзиром да су вредности њихове молекуларне масе ниже
11
него код хладона 114B2, овај показатељ за њих виши. Хладон 217I1 одликује се значајном
молекуларном масом, а осим тога, за њега је ODP једнак нули, па је са еколошког аспекта он
најпогоднији за коришћење у саставу комбинованог средства за гашење пожара.
Обављена су испитивања на лабораторијском уређају за гашење модела пожара помоћу
магле комбиноваиих састава на бази одабраних хладона и воде у различитим односима.
Резултати експеримената наведени су у табелама 2 и 3.
Табела 2 – Резултати експеримента гашења бензина АИ95
(однос хладона и воде 1:35, укупна запремина ОТВ 720 ml)
Хладон
Притисак, MPa
Остатак смеше, ml
Удео евакуисане течности
Време гашења, s
Хладон 141b
0,40±0,02
283±11
0,83±0,06
7,7±0,8
Хладон 122а
0,40±0,02
212±8
0,78±0,01
7,2±1,0
Хладон 217I1
0,40±0,02
114±7
0,89±0,01
8,5±1,0
Табела 3 – Резултати експеримента гашења дизел-горива
(однос хладона и воде 1:35, укупна запремина ОТВ 720 ml)
Хладон
Притисак, MPa
Остатак смеше, ml
Удео евакуисане течности
Време гашења, s
Хладон 141b
0,40±0,02
284±5
0,83±0,06
5,9±0,5
Хладон 122а
0,40±0,02
214±4
0,79±0,03
6,4±0,6
Хладон 217I1
0,40±0,02
112±5
0,88±0,01
9,8±1,0
Резултати су показали високу ефикасност гашења у лабораторијским условима овим
комбинованим супстанцама модела пожара који садрже бензин АИ95 и дизел-гориво. Када
се користи тешки хладон 217I1 запажа се потпунија евакуација супстанце. За сва три хладона
време гашења модела пожара налази се у истим границама. Истраживања су данас у току и
врши се оптимизација узајамних односа компоненти супстанци и услова образовања водене
магле.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Изучение закономерностей тушения воденом маглом модела пожара пожара / Н.П.
Капылов, А.Л. Чибисов, А.Л. Душкин, Е.А. Кудрявцев// Пожарная безопасность. – 2008.
-№4. – С.45-58.
[2]Дауэнгауэр С.А. Пожаротушение воденом маглом: механизмы, особенности, перспективы
// Пожаровзрывобезопасность. - 2004. - Т. 13, № 6. - С. 78-81.
[3]Цариченко С.Г. Современные средства водопенного пожаротушения // Пожарная
безопасность. Специализированный каталог: Компания «Гротек». - 2008. - № 1 (9). - С.
52-56.
[4] Гергель В.И. Пожаротушение воденом маглом: современное состояние дел и перспективы
развития // Противопожарные и аварийно-спасательные средства. - Июнь-июль 2007.-С.
10-15.
[5]http://notes.fluorine1.ru/cgi-bin/chladon/detail.cgi?query=ab00020
12
О ПРОБЛЕМУ ОБЕЗБЕЂИВАЊА ЕФИКАСНОСТИ
ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ВАТРОГАСНИХ ЦРЕВА КОД ВАТРОГАСНИХ
ВОЗИЛА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА
М. В. Елфимова1 *, А. А. Носенков1
Сибирски институт пожарне безбедности – филијала
Санкт Петербуршког универзитета ГПС МЧС Русије
1
У чланку су размотрена питања унапређења, по критеријуму ефикасности, експлоатације ватрогасних црева
(ВЦ) ватрогасних возила (ВВ) у критичним условима данашњице. Уз то, изложени су резултати истраживања
проблематике како структурно-садржинског нивоа процеса експлоатације ВЦ, тако и његовог апаратнотехнолошког опремања.
Kључне речи: ефикасност, експлоатација, ватрогасна црева, ватрогасна возила, вакуумско сушење,
вакуумско постројење, математички модел
Решавање професионалних задатака од стране Државне противпожарне службе (ГПС)
Министарства за ванредне ситуације (МЧС) Русије одвија се у тенденциозно отежавајућим
условима. Основни узрок настале ситуације представља квантитативно и обимно повећање
пожара у целој земљи. На овај начин, годишњи број пожара већ је достигао стотине хиљада, а
обим њихове опасности и разорног деловања могу се упоредити са онима из времена рата. Све
то ствара и погоршава економску компоненту проблема.
Као прво, неопходна су огромна средства за обнављање разрушених објеката и компензацију
губитака које је претрпело становништво.
Друго, подразумева се да растући обим пожара захтева значајно повећање броја персонала
и његове опремљености најсавременијом пожарном техником (ПТ). Јер таква ПТ омогућава не
само успешнију идентификацију пожара, него и њихово оперативније и безбедније гашење.
Треће, економске могућности државе у наведеним аспектима су веома ограничене,
рачунајући, на пример, такав приоритетни задатак као што је ојачавање државних оружаних
снага.
На тај начин, у насталим условима проблематика ГПС МЧС Русије уз сву своју актуелност
не може добити неопходан приоритет како би имала благовремену и довољну економску
подршку у циљу свог решења.
Међутим, многи истраживачи, рачунајући и ауторе овог чланка, сматрају да значајан
допринос за решавање наведеног проблема могу пружити научна истраживања могућности
обезбеђивања веће ефикасности постојеће ПТ. Управо таквим истраживањима је посвећен
низ радова по питањима усавршавања техничке подршке ПТ, обезбеђивања њеног рада у
екстремним условима, повећавања техничко-економских показатеља ватрогасних возила ради
унапређења режима рада мотора, повећања ефикасности контроле стања ПТ, анализе и процене
њеног квалитета, комплексног прилаза процени противпожарне безбедности и др.
Аналитички преглед ових радова је показао да најмање истражено остаје питање
унапређивања процеса експлоатације и делимично техничке подршке (ТП) ватрогасних црева,
којима се опремају ватрогасна возила. Уз сву једноставност своје конструкције ВЦ имају
пресудно функционално значење у целом процесу гашења пожара: што је већа вероватноћа
исправности општег стања ВЦ – то је већа сигурност у успех гашења пожара, што је већи
капацитет протока ВЦ – то се оперативније остварује гашење пожара и снижава вероватноћа
његовог ширења на оближње објекте, тј. повећава се противпожарна безбедност. Отказивања
у раду ВЦ могу уништити сво техничко савршенство ватрогасних возила и носе ризик од
негативних последица код гашења пожара.
Али, испоставило се да је за та важна питања осигурања пожарне безбедности нађено свега
* Контакт електронска адреса: [email protected]
три истраживачка рада [1-3]. Први од њих (1984.) носи организационо-технички карактер и
посвећен је устројству централизованог система експлоатације ВЦ. У другом раду (1984.)
истражене су организационо-техничка питања усавршавања експлоатације ВЦ подршке и
њихове отпорности у односу на социјалне и климатске услове у Републици Вијетнам, а трећи
рад (2007.) посвећен је проблемима стварања ВЦ специјалне намене. Уз то, остаје неистражено
проблематично питање сушења ВЦ у процесу њихове експлоатације, посебно у зимским
условима.
Основни део експлоатације ВЦ (везано за радно време, радну снагу и материјална средства)
чини процес њиховог сушења после наменског коришћења. Опрема која се примењује од
стране пожарних сектора Руске федерације и страних држава је стационарна и заснована
на технологији продувавања ВЦ топлим ваздухом. Овај начин није економичан, захтева
велику површину у просторији или специјално складиште за смештање црева. Зато основни
циљни задатак спроведених истраживања представља разрада ефикаснијег методолошког и
одговарајућег апаратног обезбеђивања процеса сушења ВЦ, који нема наведене недостатке [46]. Најпре је избор пао на топлотно вакуумску методу сушења, која се примењује, на пример,
у космичкој технологији.
Истраживања ефикасности топлотно-вакуумске методе која се користи приликом сушења
ВЦ су се спроводила полазећи од разрађеног организационо-методичког модела (ОММ),
који омогућава повећање степена координације за добијање резултата истраживања процеса
технолошке реализације ове методе, која зависи од више фактора. Тај модел истраживања
М(О) структурно се састоји од четири узастопне компоненте:
r
r
Λ
Λ
М(О) = H(T) H(Э)
r
Λ
H(I)
H(E),
(1)
где је H(T) – теоретско истраживање научног проблема; H(Э) – експериментална потврда
r прихваћених предлога; H(E)
резултата теоретског истраживања; H(I) – инжењерска реализација
Λ
– оцена ефикасности резултата реализације компоненте H(I);
– знак усмерене конјункције,
који одређује редослед реализације модела.
За интерпретацију спровођења теоретског истраживања служи прва компонента израза
(1), који карактерише могућност теоретског тумачења објекта истраживања, који зависи од
присуства одговарајућих предуслова P по свим стадијумима класичне варијанте поставке и
формулисања теорије. Ово формално може да се представи на следећи начин:
r
r
H(T)= f { P [H1(T) Λ P [H2(T)] Λ P [H3(T)]},
(2)
Где je H1(T) – стадијум поставке теоретске базе B(T); H2(T) – стадијум непосредне научне
теориjе на бази B(T); H3(T) – стадијум примене теорије за научну интерпретацију објекта
истраживања.
Током истраживања сложених објеката израз (2) претпоставља опште законе теорије, научне
принципе и хипотезе. За прости објекат то истраживање се може ограничити разрадом његовог
математичког модела. Укључујући релативну једноставност структурно-функционалне грађе
ВЦ, током решавања задатка теоријског истраживања H(T) (1) основна пажња је била усмерена
на математичко моделовање.
Састављање математичког модела топлотно-вакуумског сушења (ТВС) ВЦ остварено је на
основу масеног и топлотног баланса влаге у њиховом материјалу.
За неку елементарну запремину у хомогеном слоју хигроскопног материјала једначина
баланса влажности може се приказати на следећи начин:
,
(3)
где је W – релативна влажност материјала; Wк , W изл – интензитет испаравања влаге
услед конвективне размене топлоте са ваздухом односно радијације; WС – интензитет дотока
сорпционе влаге из ваздуха; Wвн – интензитет дотока влаге из спољашњих извора.
Сабирци на десној страни једначине (3) су представљени функцијом времена, параметрима
спољашње средине и стања материјала. Стога, сваког одређеног тренутка неки сабирци могу
да се претворе у нулу.
14
О ПРОБЛЕМУ ОБЕЗБЕЂИВАЊА ЕФИКАСНОСТИ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ВАТРОГАСНИХ ЦРЕВА КОД ВАТРОГАСНИХ ...
стр.13-16
Приликом конвективне размене топлоте материјала са ваздухом интензитет губитка влаге
(Wun) разликује се од нуле при W > Wрв, где је Wрв – избалансирана влажност код задатих
параметара ваздуха. У том случају величина Wк(t) у изразу (3) пропорционална је разлици
температуре ваздуха и површине материјала:
(4)
где је α – коефицијент топлотнe проводљивости ваздуха према материјалу; δ – специфична
површина честица материјала; ρ – густина материјала; hu – топлота испаравања влаге; Tв–
температура ваздуха; Тn – температура површине материјала.
Коефицијент топлотне проводљивости код конвективне размене топлоте између ваздуха и
материјала одређује се формулом:
,
(5)
где је λ – коефицијент ослобађања топлоте ваздуха; dc – карактеристична величина
структурне честице (нити) слоја (за слој, који се састоји од честица цилиндричне нити, може
да се примени d e = 4 / δ м); Nu – Нуселтов критеријум:
Nu=A · Ren · Pr1/3,
(6)
где је
– Рејнолдсов критеријум; v – брзина кретања ваздуха, који одува честице
υ
слоја; - кинематички вискозитет ваздуха; A , n – коефицијенти, који зависе од величине Re;
Рr – Прантлов критеријум за ваздух.
Математички изрази (2-6) одредили су теоретску базу истраживања, на основу које су
била вршена експериментална истраживања као компонента H(Э) модела (1), који је такође
приказан на следећи начин:
r
r
Λ
Λ
H(Э)= H1(Э)
H2(Э)
H3(Э),
(7)
где су H1(Э) – теоријски резултати истраживања, подвргнути експерименталној потврди;
H2(Э) – апаратурно-методолошко обезбеђивање експеримента; H3(Э) – теоретски резултати,
који су добили експерименталну потврду.
Експериментална истраживања процеса ТВС, са циљем побољшања поузданости целог
циклуса истраживања, била су спроведена за осам врста ВЦ. Експеримент се спроводио
према графикону (слика 1) на температурама од 40, 50, 60 °С на експерименталном обрасцу
вакуумско-температурног постројења (ВТП), створеног у процесу истраживања.
Слика 1 – Однос губитка масе ВЦ према времену сушења
15
Из графикона се види да код грејања унутрашње запремине ВТП тежина ВЦ се не мења и
једнака је његовој тежини после цеђења. Брзина сушења у времену од 0,5 сати је практично
мала, а маса ВЦ се мења незнатно. У времену сушења од 0,5 сати до 2 сата активно се одвија
процес испаравања влаге. За време сушења од 2 сата тежина ВЦ приближна је његовој тежини
током мерења у сувом стању. Током сушења од 2,5 сата ВЦ наставља да губи тежину. То
омогућава да се изведе закључак о пресушивању ВЦ, што може довести до губитка чврстине
његовог материјала и брзог хабања. Процес сушења ВЦ на 40 °С траје више од два сата. На 50
°С тежина ВЦ приближна је његовој тежини код мерења у сувом стању.
На 60 °С процес испаравања влаге одвија се много брже. Време сушења варира од 1,5 до
2 сата, али се при томе повећавају трошкови електричне енергије. Такво сушење неповољно
утиче на структуру материјала ВЦ.
На тај начин је експерименталним путем било одређено оптимално време сушења ВЦ (око
2 сата) независно од врсте и пречника.
У процесу истраживања примењене су неке научне одредбе теорије техничке
компатибилности, које се тичу правилности њене појаве и врсте (конструктивне, технолошке,
експлоатационе и др.) [7].
Спроведена истраживања омогућили су да се добије значајан економски ефекат, а такође и
повећа спремност пожарних сектора за решавање циљних задатака према условима техничког
стања ватрогасних црева ватрогасних возила. Презентирани резултати могу да бити корисни за
коришћење од стране пожарних сектора у другим државама.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Нгуен, Ван Тху. Совершенствование эксплуатации пожарных напорных рукавов в СРВ/
Ван Тху Нгуен: дис. канд. техн. наук. - Москва, 1984.
[2]Максимов, Б.А. Обоснование централизованной системы эксплуатации пожарных
напорных рукавов и разработка методики её расчета/ Б.А. Максимов: дис. канд. техн.
наук . - Москва, 1984.
[3]Ртищев, С.М. Проблемы создания напорных пожарных рукавов специального
назначения/ С.М. Ртищев, В.Н. Козырев, Н.В. Кузьмина / Мат. 20 междун. научно-практ.
конф., посвященной 70-летию создания Института противопожарной обороны, Москва,
2007. Секц.2. Тушение пожаров и спасение людей. М.: ВНИИПО МЧС России.2007. - С.
209-211.
[4] Елфимова, М.В. Об эффективности новых технологий в системе МЧС России/ М.В.
Елфимова/ Мат. V межд. научно-практ. конф. «Научное творчество 21 века», январь 2012
г., г. Красноярск.- Красноярск, 2012.
[5]Елфимова, М.В. Исследование удаления влаги при термовакуумной сушке пожарных
рукавов/ М.В. Елфимова. // Проблемы управления рисками в техносфере. – 2012. № 1.
СПб.: Изд. УГПС МЧС России.
[6]Установка для сушки пожарных рукавов/ М.В. Елфимова, В.В. Христич/ Патент РФ на
полезную модель № 105415, МПК8, F26B 9/06. – Опубл. БИПМ 10.06.2011 Бюл. №16.
[7]Носенков, А.А. Техническая совместимость: практика, наука, проблемы: моногр./ А.А.
Носенков; Сиб. гос. Аэрокосмич. ун-т. Красноярск, 2005.-136с.
ЛЕГЕНДА
ГПС – Државна противпожарна служба
МЧС – Министарство за ванредне ситуације
ВЦ – ватрогасно црево
ВВ – ватрогасно возило
ПТ – пожарна техника
ТП – техничка подршка
ОММ – организационо-методички модел
ТВС – топлотно-вакуумско сушење
ВТП – вакуумско-температурно постројење
16
UDC 669.18:621.9
PROCJENA UTJECAJA Cr-Ni ČELIKA NA ZDRAVLJE RADNIKA U
RADIONICI RUČNE OBRADE
Mirjana Fudurić Jelača1 *, Ana Bogadi Šare2
1
Visoka škola za sigurnost, Zagreb, Hrvatska
Hrvatski Zavod za zaštitu zdravlja i sigurnost na radu, Zagreb, Hrvatska
2
U radionici ručne obrade pri obavljanju poslova zavarivanja, rezanja i brušenja Cr-Ni čelika nastaje prašina, dimovi
i plinovi koji sadže vrlo opasne spojeve kroma, nikla, kobalta, silicija i dušika. S obzirom da se većina opasnih spojeva
u zraku unosi u organizam udisanjem važno je odrediti koliki je njihov sadržaj u disajnoj zoni radnika. Tijekom rada
radnicima se propisuje primjena tehničkih mjera zaštite (opća i lokalna ventilacija) te osobna zaštitna oprema. Analizom
rezultata mjerenja koncentracije štetnih tvari u zraku, analizome primjenjenih mjera zaštite te na temelju objavljenih literaturnih podataka o štetnim utjecajima navedenih spojeva moguće je kontrolirati učinkovitost primjenjenih mjera zaštite
i procijeniti kakve se posljedice mogu očekivati na zdravlje radnika.
Kључне речи: Cr-Ni čelik, brušenje, zavarivanje, kemijske štetnosti, utjecaj na zdravlje
1. UVOD
Tijekom brušenja i zavarivanja radnici su izloženi prašini, dimovima i plinovima zavarivanja
koji sadrže komponente materijala koji se obrađuje te materijala brusnog sredstva i materijala elektrode koja se koristu u zavarivanju. Posebno je opasan rad sa Cr-Ni metalima zbog mogućeg štetnog
djelovanja kroma i nikla, te kobalta i drugih metala koji se mogu naći u leguri (1).
Udisanje visokih koncentracija nikla, kroma i kobalta uzrokuje kašalj, otežano disanje, gušenje
i bol u prsnom košu (2,3,4). Iritativno djelovanje kroma i nikla na gornjem dišnom sustavu može se
očitovati kao upala sluznice nosa i paranazalnih sinusa, gubitak mirisa, krvarenja iz nosa i perforacije nosne pregrade (5,6,7). U radnika koji su tijekom višegodišnjeg razdoblja udisali pare i prašine
koje sadrže krom ili nikal zabilježena je veća učestalost kronične upale bronha. Krom i nikal imaju
značajan alergogeni potencijal i mogu izazvati alergijsku reakciju i posljedične upalne promjene na
sluznici očiju, nosa i gornjih dišnih puteva, te na bronhima u obliku astmatskih smetnji (8,9,10). Osim
alergijske astme, taloženje kobalta u plućno tkivo dovodi do razvoja „bolesti tvrdog metala“, odnosno
plućne fibroze koju karakterizira stvaranje vezivnog tkiva u plućima i otežano disanje (11,12,13).
Nikal, krom i kobalt su poznati alergeni i uzrokuju na koži alergijski kontaktni dermatitis. U profesionalnim uvjetima alergijski dermatitis može nastati pri kontaktu kože s metalnim predmetima, ali
i pri kontaktu prašine koja sadrži ove metale i otvorenih dijelova kože (14,15,16).
Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer
- IARC) šesterovalentni krom i nikal proglašeni su karcinogenim tvarima koje bez sumnje u ljudi
uzrokuju maligne tumore i to nosa, paranazalnih sinusa i pluća (17,18).
Tijekom brušenja oslobađa se prašina brusnog sredstva, silicijeva karbida, koji u slučaju udisanja
visokih koncentracija uzrokuje iritaciju sluznice očiju i nosa te kašalj. Nakon dugogodišnje izloženosti
prašini silicijeva karbida zabilježene su fibrozne promjene na plućima radnika (19).
Pri procesu zavarivanja pojavljuju se dimovi koji se sastoje od oksida metala koji se zavaruju (npr.
nikal, krom, željezo, kobalt, bakar, aluminij, cink..), kemijskih spojeva koji su sastavni dio elektroda
te plinova. Čestice metala su vrlo male (manje od 1 µm), pa zbog toga u plućima prodiru sve do najmanjih bronha i plućnih mjehurića, gdje mogu djelovati direktno na sluznicu, deponirati se u plućno
tkivo ili biti apsorbirani u krvni optok. Plinovi prodiru do terminalnih dijelova dišnih puteva, mogu
djelovati direktno na sluznicu ili biti apsorbirani u krvni optok. Kratkotrajna izloženost značajnim koncentracijama dimova zavarivanja može rezultirati iritacijom sluznice očiju, nosa i ždrijela te kašljem i gušenjem, a uz to se može pojaviti i tzv. „metalna groznica“ s tresavicom, glavoboljom, otežanim disanja i bolova u mišićima. Ako pri zavarivanju postoji
izloženost visokim koncentracijama dušikovih oksida može se nakon nekoliko sati do nekoliko dana
* Контакт електронска адреса: [email protected]
razviti plućni edem odnosno akutni respiratorni distres sindrom, stanje opasno po život, pri kojem
dolazi do oštećenja donjih dišnih puteva i plućnih mjehurića. Nakon dugotrajne izloženosti dimovima
zavarivanja zabilježene su smetnje u obliku kašlja, iskašljavanja i otežanog disanja uz poremećene
dišne funkcije te razvoj plućne fibroze tzv. sideroze zavarivača (20,21).
2. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA
U radionici ručne obrade obavljaju se bravarsko zavarivački poslovi. Radionica je namjenjena za
obradu materijala na bazi niklja (Ni 300 i Ni 303) sljedećeg kemijskog sastava:
Ni300
Ni350
U procesu zavarivanja radi 8 zavarivača Zavarivači spajaju metalne dijelove postupkom zavarivanja. Na visokoj temperaturi metal se tali kako bi se njegovi dijelovi spojili u kompaktnu cjelinu.
Pri taljenju metala nastaju dimovi zavarivanja i štetni plinovi. Poslovi zavarivanja odvijaju se cca ½
radnog vremena.
Na bravarskim poslovima zaposleno je 32 radnika. Bravari obavljaju razne druge operacije kao
što je razanje materijala, brušenje, ravnanje, savijanje, narezivanje navoja, montaža sklopova i drugo.
Poslovi brušenja obavljaju se cca ½ radnog vremena.
Pri brušenju se oslobađa prašina koja se sastoji od svih sastavnica legure koja se obrađuje te od
sredstva za brušenje.
2. PRIMJENJENE MJERE ZAŠTITE
Da bi se koncentracija prašine, plinova i dimova minimalizirala u radionici su poduzete određene
preventivne mjere. Radionica je opremljena općom ventilacijom (tlačno – odsisnom) pri čemu su
odsisni kanali smješteni na stropu. a dovod svježeg zraka sa strane. Volumen cijele radionice je cca
40 000 m3 a općom ventilacijom moguće je dovesti 40 000m3/h svježeg zraka čime se postiže jedna
izmjena zraka po satu. Funkcija opće ventilacije je prvenstveno dovod svježeg zraka i odvođenjem
onečišćenja koje nije uspjela otkloniti lokalna ventilacija. Stoga je uz opću ventilaciju postavljena
i lokalna fleksibilna niskovakuumska odsisna ventilacija (slika 3) kojom se pare i plinovi nastali
zavarivanjem ili rezanjem odvode direktno na izvoru prije nego što dosegnu dišnu zonu zavarivača.
Fleksibilni odsisni sustav raspolaže sa 6 odsisnih napa od koji svaka može odsisati 150 m3/h zraka.
Također fleksibilni odsisni sustav omogućava pomicanje usisne nape blizu para i plinova nastalih
zavarivanjem. Odsisnom napom skupljaju se i odvode pare, plinovi i dimovi u usisni sklop i dalje
u spremnik s filterskim sustavom koji se čiste 1x tjedno. Svakih 2000 sati se obavlja servis na lokalnom ventilacijskom sustavu. Tijekom procesa brušenja radnici koriste opću ventilaciju. Tijekom
zavarivanja radnici koriste opću i lokalnu ventilaciju.
Također radnici imaju i osobnu zaštitnu opremu. Pri zavarivanju imaju na raspolaganju respirator
18
PROCJENA UTJECAJA CR-NI ČELIKA NA ZDRAVLJE RADNIKA U RADIONICI RUČNE OBRADE
стр.17-26
za zaštitu organa za disanje s filtrom FFP 2 koji odgovara EN 149:2001 + A1.2009 i zahtjevima Direktive Europske unije 89/686/EEC (direktiva za osobnu zaštitnu opremu) i naglavni štinik (masku)
za zavarivače bez dobave vanjskog zraka. Tijekom brušenja bravari koriste respirator za zaštitu organa za disanje s filterom FFP2 i zatvorene zaštitne naočale.
Zbog izloženosti kemijskim štetnostima radnici koji su zaposleni na bravarskim i zavarivačkim
poslovima redovito se upućuju na zdravstvene preglede Pregledi se obavljaju zbog izloženosti nefibrogenim prašinama i niklu.
3. ISPITIVANJE KEMIJSKIH ŠTETNOSTI
3.1Oprema korištena za ispitivanje
Za procjenu štetnih učinaka dimova zavarivanja i prašine tijekom brušenja uzorkovan je zrak u
disajnoj zoni radnika. Uzorkovanje zraka obavljeno je uz pomoć uređaja Casella Apex pro Personal
Air Sampling Pump, s protokom od 2 l/min. Uzorci zraka hvatani su na filter papiru i obrađivani u
laboratoriju. Za ispitivanje korišten je Atomski apsorber Shimadzu 6800 A.
Uzorkovanje zraka u disajnoj zoni radnika za vrijeme brušenja obavljeno je ispred respiratora a
uzorkovanje zraka za vrijeme zavarivanja obavljeno je ispod zavarivačke maske ispred respiratora.
4. REZULTATI ISPITIVANJA
Ispitivanje je provedeno na 3 uzorka za vrijeme brušenja te na jednom uzorku za vrijeme zavarivanja Materijala Ni 300 u razdoblju od 3 – 5 sati. Pozicije na kojima je obavljeno ispitivanje kao
i dobiveni rezultati prikazani su u tabelama 1,2, 3 i 4.
Dobiveni rezultati uspoređeni su sa graničnim vrijednostima izloženosti (GVI) po Pravilniku o
graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o bioločkim graničnim vrijednostima
izloženosti te preporukama OSHA (Occupational Safety &Health Administration) i NIOSH (National
Institute for Occupational Safety and Health)
Granična vrijednost izloženosti (GVI) je prosječna koncentracija tvari (plinova, para, aerosola,
prašine) u zraku na mjestu rada u zoni disanja radnika pri temperaturi 200C i tlaku od 1013 mbara,
a koja prema sadašnjim saznanjima neće dovesti do oštećenja zdravlja radnika pri svakodnevnom
osamsatnom radu uz normalne mikroklimatske uvjete i umjereno fizičko naprezanje
S obzirom da radnici na poslovima brušenja i zavarivanja prosječno rade 4 h/dan izračunata je
vagana dnevna ekspozicija (VDE) za svaki element.
Tabela 2. Izmjereni sadržaj prašine i štetnih tvari za vrijeme brušenja u uzorku 1
Radna operacija: Brušenje zubi na HGC –LP
Korišteni alat: ravna brusilica (bijaks), brusno sredstvo na bazi SiC
Količina usisanog zraka u disajnoj zoni radnika: 0,3673 m3.
Element
Izmjereni sadržaj štetnih tvari
VDE mg/m3
3
Ukupna količina prašine 12,55 mg/m
6,257
GVI mg/m3
6
2
0,5 (NIOSH)
1,0 mg/m3 (OSHA)
Cr (kao metal)
1.59 mg/m3
0,797
Co
0,74 mg/m3
0,37
0,1
0,05 (NIOSH)
0,1 (OSHA)
Mo
0,56 mg/m3
0,28
5
Ni
4,15 mg/m3
2,08
0,5
0,015 mg/m3 (NIOSH)
1mg/m3 (OSHA)
SiC
6,958 mg/m3
3,479
10
19
Tabela 2. Izmjereni sadržaj prašine i štetnih tvari za vrijeme brušenja u uzorku 2
Radna operacija : Brušenje pločica na HGC
Korišteni alat : ravna brusilica (bijaks), brusno sredstvo na bazi SiC
Količina usisanog zraka u disajnoj zoni radnika: 0,459 m3.
Element
Izmjereni sadržaj štetnih tvari
VDE mg/m3
GVI mg/m3
Ukupna količina prašine
12,44 mg/m3 zraka
6,22
6
Cr (kao metal)
2,38mg/m3
1,19
Co
1,08 mg/m3
0,54
Mo
0,83mg/m3
0,415
Ni
6,16 mg/m3
3,08
SiC
2,47 mg/m3
1,235
2
0,5 (NIOSH)
1,0 (OSHA)
0,1
0,05 (NIOSH)
0,1 (OSHA
5
0,5
0,015 (NIOSH)
1 (OSHA)
10
Tabela 3. Izmjereni sadržaj prašine i štetnih tvari u uzorku 3
Radna operacija : Brušenje korodirane površine na GT 8 glow – gornja polovica
Korišteni alat : ravna brusilica (bijaks), brusno sredstvo na bazi SiC
Količina usisanog zraka u disajnoj zoni radnika: 0,4102 m3.
Element
Izmjereni sadržaj štetnih tvari
VDE mg/m3
GVI mg/m3
Ukupna količina prašine
20,13 mg/m3
10,07
6U
Cr (kao metal)
2,41 mg/m3
1,2
Ni
8,23 mg/m3
4,11
SiC
6,9 mg/m3 (U)
3,45
2
0,5 (NIOSH)
1,0 (OSHA)
0,5
0,015 (NIOSH)
1 (OSHA)
10
Tabela 4. Izmjereni sadržaj dimova zavarivanja i štetnih tvari u uzorku 4
Radna operacija : Elektrozavarivanje kučišta
Korišteni alat : elektroda za zavarivanje INCONEL 617
Količina usisanog zraka u disajnoj zoni radnika: 0,41 m3.
Element
Izmjereni sadržaj štetnih tvari
VDE mg/m3
GVI mg/m3
Ukupna količina dimova u zraku
2,05 mg/m3
1,05
4
Cr (kao krom VI oksid)
0,085 mg/m3
0,043
0,05
0,001 (NIOSH)
0,005 (OSHA)
Ni
0,268 mg/m3
0,134
NOx
6,2 mg/m3
3,05
20
0,5
0,015
(NIOSH)
1 (OSHA)
6
PROCJENA UTJECAJA CR-NI ČELIKA NA ZDRAVLJE RADNIKA U RADIONICI RUČNE OBRADE
стр.17-26
5. ANALIZA REZULTATA MJERENJA KEMIJSKIH ČIMBENIKA
Količina ukupne prašine u svim uzorcima za vrijeme brušenja prelazila je graničnu vrijednost
izloženosti. Za vrijeme brušenja zubi (uzorak 1) i pločica (uzorak 2) izmjereni sadržaj prašine bio
je cca 2 x veći od GVI. Daleko veća količina prašine nastaje tijekom brušenja korodiranih površina
(uzorak 3). Pri brušenju korodiranih površina sadržaj prašine u disajnoj zoni radnika 3x je veća od
GVI.
Izračunata VDE u svim uzorcima je viša od GVI. Na poslovima brušenja korodirane površine
(uzorak 3) skoro iznosi 2xGVI.
Kemijskom analizom uzorka prašine utvrđena je prisutnost kroma, nikla, kobalta i drugih manje
štetnih elemenata.
Sadržaj kroma određen kemijskom analizom u svim uzorcima je iznad GVI po standardima
OSHA-e i NIOSH-a. Vrijednost po Pravilniku o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o bioločkim graničnim vrijednostima izloženostima čini se nepouzdana. Pregledom
prijašnjih Pravilnika utvrđene su znatno niže dozvoljene koncentracije za krom (kao metal). Prethodni Pravilnik o maksimalno dopustivim koncentracijama štetnih tvari u atmosferi radnih prostorija i
prostora (NN 92/93) propisuje maksimalno dopustivu koncentraciju kroma (kao metal) 0,2 mg/m3.
Prije njega je bio u uporabi Pravilnik o maksimalno dopustivim koncentracije škodljivih gasova, para
i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilišta (Sl.list 35/ 1971) prema kojem je bila dozvoljena
granična vrijednost za krom (kao metal) 1 mg/m3. Također je vidljivo da je navedena granična vrijednost izloženosti za krom kao metal po važećem Pravilniku znatno viša od graničnih vrijednosti
izloženosti za ostale tvari koje su deklarirane kao karcinogene. Najveća količina kroma određena je u
uzorcima prašine pri brušenju pločica i korodirane površine. Budući da OSHA dozvoljava daleko viši
sadržaj kroma u zraku rezultati analize pokazuju da je i prema tome standardu sadržaj koma 2xveći od
GVI. Izračunate VDE su nešto niže pri brušenju zubi dok pri brušenju pločica i korodiranih površina
prelaze GVI.
Izračunata VDE za krom pri brušenju zubi (uzorak 1) bila bi ispod GVI po standardima OSHA-e
a. U ostalim uzorcima bi bila iznad GVI ali po tom standardu ne bi prelazila 2xGVI.
Izmjereni sadržaj nikla u svim uzorcima prašine tijekom procesa brušenja također je prelazi GVI
po svim standardima. VDE prema Pravilniku o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima
pri radu i o bioločkim graničnim vrijednostima izloženosti iznosi 4 do 8xGVI a prema podacima
OSHE 2 do 4xGVI.
Sadržaj kobalta je određen u dva uzorka prašine, pri brušenju zubi i pri brušenju pločica. Rezultati kemijske analize pokazuju da su u oba slučaja vrijednosti Co iznad GVI. VDE je također veća
od GVI za 3 do 5,5x po Pravilniku o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu
i o bioločkim graničnim vrijednostima izloženosti i po standardima OSHA-e. Prema NIOSH standardima to je dvostruko više s obzirom da je GVI za kobalt upola niža.
U prašini je također nađen i silicij, odnosno silicij karbid koji potječe od sredstva za brušenje.
Kemijskom analizom utvrđeno je da ne prelazi GVI.
Radnici na poslovima brušenja imaju respirator za zaštitu organa za disanje 3M tip 8822 s filtrom
za čestice FFP2 tj sa srednjom učinkovitosti hvatanja čestica, odnosno za čestice tvari čija je GVI
≥ 0,1 mg/m3. Maksimalno dopustiva koncentracija tvari prema klasi čestičnog filtra je 12xGVI. To
znači da bi primjenjeni filter bio zadovoljavajući kad u prašini ne bi bili elementi koji imaju karcinogeno djelovanje poput kroma i nikla. S obzirom da prašina sadrži karcinogene tvari adekvatan
filer bi bio filter klase 3 tj. FFP3.
Tijekom procesa zavarivanja pri taljenju metala dolazi do pucanja metalnih rešetaka te oslobađanja
iona, i atoma metala koji u dodiru sa kisikom iz zraka oksidiraju pri čemu nastaju dimovi. Istovremeno zbog visoke temperature plamena dolazi do spajanja dušika iz zraka s kisikom pri čemu nastaju
dušični oksidi. Stoga su za ocjenu štetnih učinaka uzete granične vrijednosi izloženosti za Cr(VI)
oksid, Ni(II)oksid, NO2.
Prema Pravilniku o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o bioločkim
graničnim vrijednostima izmjereni sadržaj ukupnih dimova zavarivanja ne prelazi GVI. VDE je
također znatno niža od GVI.
Sadržaj kroma je nešto iznad GVI prema Pravilniku o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o bioločkim graničnim vrijednostima. Izračunata VDE ne prelazi GVI. Prema
standardima OSHA-e i NIOSH-a sadržaj kroma bi bio iznad GVI. Također i VDE bi prelazila GVI.
21
Sadržaj nikla u dimovima zavarivanja kao i VDE su ispod GVI prema Pravilniku o graničnim
vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o bioločkim graničnim vrijednostima i preporukama OSHA-e. Prema NIOSH preporukama prelaze GVI.
Dušični oksidi neznatno prelaze GVI a izračunata VDE je ispod GVI.
Tijekom procesa zavarivanja radnici koriste osobnu zaštitnu opremu respirator za zaštitu organa
za disanje oznake 3M tip 9925 s filterom FFP 2. Navedeni filteri pružaju odgovarajuću zaštitu od
ozona, ulja i maglica na bazi vode, metalnih para koje ne sadrže karcinogene tvari. Plinovi poput
dušičnih oksida teško se odvajaju filtracijom. Bolji stupanj zaštite ostvario bi se korištenjem filtera
FFP 3 a za potpunu zaštitu s obzirom da su u dimovima zavarivanja prisutni i oksidi kroma koji su dobro topljivi u tjelesnim tekućinama poput sluznice očiju, usta i nosa te se lako mogu unijeti u krvotok
najbolja zaštita bi bilo korištenje maske za zavarivače s dovodom svježeg zraka ako to omogućava
radni proces jer se na taj način postiže potpuna izolacija radnika od štetnih tvari.
6 . ZAKLJUČAK
Iz rezultata ispitivanja kemijskih štetnosti za vrijeme brušenja i zavarivanja Cr – Ni čelika može
se očekivati sljedeće:
6.1 Pri brušenju
S obzirom da su izmjerene koncentracije ukupne prašine uzorkovane ispred respiratora prelazile
dopustive granične vrijednosti, pri radu bez zaštite dišnih organa bi se mogao očekivati štetni utjecaj
u obliku kašlja, iskašljavanja i smetnji disanja. Budući da se pri brušenju koristi respirator za zaštitu
organa za disanje sa srednjom učinkovitosti hvatanja čestica, ispravna upotreba tog osobnog zaštitnog
sredstva može ukloniti navedeni rizik.
Pri brušenju su u svim uzorcima uzorkovanim ispred respiratora izmjerene koncentracije nikla,
kroma i kobalta bile više od dopustivih, tj. od onih za koje se prema sadašnjim znanstvenim i stručnim
spoznajama smatra da ne mogu izazvati trajna zdravstvena oštećenja i poteškoće u zdravih ljudi. To
znači da bi se pri radu bez zaštite organa za disanje mogli očekivati iritativni učinci na dišnom sustavu
u obliku kašlja, iskašljavanja i otežanog disanja. Ispravna upotreba respiratora za zaštitu organa za
disanje sa srednjom učinkovitosti hvatanja čestica, može otkloniti navedene smetnje. Međutim, blaže
smetnje bi se mogle očekivati i uz primjenu zaštitnog sredstva za zaštitu organa za disanje u radnika
koji boluju od kroničnih plućnih bolesti.
Alergijske bolesti javljaju se u osoba koje su prirođeno sklone alergijskoj reakciji i mogu se pojaviti i pri izlaganju niskim koncentracijama alergogenih tvari. Zbog toga rizik razvoja alergijskih
bolesti u osoba sklonih alergiji nije moguće u potpunosti spriječiti, bez obzira o kojoj se alergogenoj
tvari radi.
Nikal, krom i kobalt poznati su alergeni, koji uzrokuju alergijsku reakcijiu na dišnom sustavu i
koži. Iako se količina tvari koja se udiše pri brušenju značajno smanjuje uz upotrebu respiratora za
zaštitu organa za disanje, udisanje malih količina nikla, kroma i kobalta se ne može potpuno otkloniti.
Isto tako ne može se potpuno spriječiti kontakt nikla, kroma i kobalta (u obliku prašine) i otvorenih
dijelova kože (šake, lice, vrat). Zbog toga se pri brušenju i uz upotrebu osobnih zaštitnih sredstava ne
može potpuno spriječiti rizik razvoja alergijske astme i alergijskih kožnih promjena na mjestu kontakta s prašinom. Međutim, ovaj rizik se odnosi samo na one radnike koji imaju prirođenu sklonost
alergiji.
Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka, nikal i krom u ljudi uzrokuju maligne tumore
nosa, paranazalnih sinusa i pluća. Za karcinogeni učinak nisu poznate zaštitne granične vrijednosti,
što znači da i pri izloženosti koncentracijama ispod dopustivih graničnih vrijednosti postoji rizik razvoja malignih tumora. To znači da se pri poslovima brušenja i uz upotrebu osobnih zaštitnih sredstava
ne može potpuno spriječiti rizik razvoja malignih tumora nosa, paranazalnih sinusa i pluća. Da bi taj
rizik bio što manji, pri izboru osobnih zaštitnih sredstava treba osigurati najvišu moguću zaštitu (zato
je preporučen filtar FFP3). Rizik od razvoja malignih tumora je veći u pušača, jer su oni izloženi ne
samo niklu i kromu iz radnog procesa već i nizu karcinogenih tvari iz duhanskog dima.
Izmjerene koncentracije silicijeva karbida ne prelaze dopustive granične vrijednosti i s obzirom
na to ne bi se trebao očekivati fibrogeni učinak. Međutim, pri poslovima brušenja uz silicijev karbid
postoji i izloženost kobaltu, pa se treba uzeti u obzir njihov mogući aditivni fibrogeni učinak i rizik
razvoja fibroze pluća. Taj rizik je veći u pušača.
22
PROCJENA UTJECAJA CR-NI ČELIKA NA ZDRAVLJE RADNIKA U RADIONICI RUČNE OBRADE
стр.17-26
S obzirom na izmjerene koncentracije molibdena, bakra, titana, bora i željeza ne očekuju se štetni
učinci na zdravlje.
Zaključno, s obzirom na izmjerene koncentracije, trajanje izloženosti i primjenjene mjere zaštite
na radu, pri poslovima brušenja postoji rizik razvoja:
dišnih smetnji (samo u radnika koji boluju od kroničnih plućnih bolesti)
alergijskih bolesti dišnog sustava i kože (samo u radnika sklonih alergiji)
malignih tumora nosa, paranazalnih sinusa i pluća (rizik veći u pušača)
fibroze pluća (rizik veći u pušača).
6.2 Pri zavarivanju
Kod zavarivanja u uzorcima uzorkovanim ispred respiratora a ispod zavarivačke maske izmjerene
su koncentracije nikla i dušičnih oksida koje ne prelaze granične vrijednosti prema našim zakonskim
propisima, dok prelaze granične vrijednosti prema drugim standardima (OSHA, NIOSH). Izmjerena
koncentracija kroma prelazila je GVI ali izračunata VDE je ispod GVI. S obzirom na izmjerene koncentracije i trajanje izloženosti dimovima zavarivanja može se procijeniti da se, uz ispravnu upotrebu
respiratora za zaštitu organa za disanje sa srednjom učinkovitosti hvatanja čestica, rizik od dišnih
smetnji (kašalj, otežano disanje) može otkloniti. Smetnje se mogu pojaviti samo u radnika koji boluju
od kroničnih plućnih bolesti.
Isto kao i pri poslovima brušenja, pri zavarivanju postoji izloženost niklu, kromu i kobaltu, pa se
bez obzira na njihove izmjerene koncentracije mogu očekivati alergijske bolesti dišnog sustava i kože
u radnika s prirođenom sklonošću alergiji.
Isto kao i pri poslovima brušenja, zbog izloženosti niklu i kromu postoji rizik razvoja malignih
tumora nosa, paranazalnih sinusa i pluća. Budući da za karcinogeno djelovanje ne postoje zaštitne
granične vrijednosti, pri izboru osobnih zaštitnih sredstava treba osigurati najvišu moguću zaštitu
(zato je preporučeno korištenje filtera FFP3 odnosno za postizanje potpune sigurnosti maska za
zavarivače s dovodom vanjskog zraka).
Pri zavarivanju postoji nizak rizik razvoja fibroze pluća zbog aditivnog fibrogenog utjecaja kobalta i željeza.
Zaključno, s obzirom na izmjerene koncentracije, trajanje izloženosti i primjenjene mjere zaštite
na radu, pri poslovima zavarivanja postoji rizik razvoja:
dišnih smetnji (samo u radnika koji boluju od kroničnih plućnih bolesti)
alergijskih bolesti dišnog sustava i kože (samo u radnika sklonih alergiji)
malignih tumora nosa, paranazalnih sinusa i pluća (rizik veći u pušača)
fibroze pluća (rizik veći u pušača).
6.3 Preporuke za smanjivanje rizika
S obzirom na opisane i utvrđene rizike za zdravlje radnika zaposlenih u radionici ručne obrade potrebno je primijeniti mjere za poboljšanje radnih uvjeta, a u svrhu sačuvanja zdravlja i
sprječavanja razvoja bolesti.
Radnike je potrebno upoznati sa svim zdravstvenim rizicima i bolestima koje se mogu razviti u
budućnosti kao posljedica rada. Također ih treba upozoriti da određen način života i navike mogu
utjecati na pojavu tih bolesti, kao što je npr. pušenje koje povećava rizik oboljevanja od dišnih bolesti
i malignih tumora.
Pri rada u radionici za rekondicioniranje obavezno je korištenje opće i lokalne ventilacije.
Brzina strujanja zraka na lokalnim odsisima zijekom zavarivanja ovisi o položaju odsisne nape u
odnosu na dimove i plinove zavarivanja. Preporučene brzine pri skupljanju plinova i para tijekom
zavarivanja su:
-- za odsis iznad zavara – 0,5 do 1 m/s
-- za odsis sa strane – 1 m/s
-- za odsis s donje strane 1 do 2 m/s
Pri radu usisne nape potrebno je pomicati blizu plinova i para nastalih
zavarivanjem. Radnike je potrebno upozoriti da je njihova efikasnost
određena isključivo korištenjem od strane zavarivača. Tijekom vremena
potrebno je provjeravati efikasnost odsisnih sustava.
Pri brušenju je potrebno koristiti respirator za zaštitu organa za disanje 3M tip 8822 s filetrom
23
za čestice klase 3 tj. FFP3. budući da prašina sadrži karcinogene tvari.Pri tome treba voditi brigu da
respirator dobro prijanja jer se u protivnom smanjuje efikasnosti zaštite..
Respirator za zaštitu organa za disanje koji se koristi ispod maske za zavarivanje ne pruža potpunu
zaštitu dući da dimovi zavarivanja sadrže karcinogene tvari. Bolji stupanj zaštite postigao bi se također
korištenjem filtera za čestice klase 3 tj. FFP3. Međutim, kako se plinovi i pare u dimovima zavarivanja
teško odvajaju filtracijom, preporučuje se gdje god omogućava radni postupak za potpunu zaštitu
koristiti štitnike za zavarivače s dobavom čistog zraka kako bi korisnik bio u potpunosti izoliran od
okolnog zraka bez obzira na količinu zagađivača.
Pozornost treba posvetiti održavanju filtera. Filteri se moraju skladištiti u prostorijama pri
normalnoj temperaturi i vlazi, ne smiju biti izloženi prašini, kemijskim štetnostima i mehaničkim
oštećenjima. Ako su filteri otvoreni rok trajanja im se smanjuje na najviše 6 mjeseci. Filtri kojima je
prošao rok trajanja ne smiju se više koristiti. Prilikom korištenja višekratnih filtera, mora se voditi
evidencija korištenja, tj. na filtru mora biti naznačen datum prvog otvaranja i uporabe.
Radnik mora biti upoznat sa pravilnim postavljanjem respiratora za zaštitu organa za disanje kako
bi respirator čvrsto prijanjao uz lice čime se sprečava uvlačenje onečišćenog zraka sa strane.
Tijekom rada potrebno je održavati higijenu ruku i dijelova tijela koji mogu doći u kontakt s
prašinom pri brušenju (ruke, lice i uši).
Također ne konzumirati hranu i piće u radnim prostorijama te obavezno prije jela prati ruke.
Radnu odjeću je potrebno češće prati zbog zadržavanja prašine na njoj. Količina prašine koja
se zadržava na radnoj odjeći, ukoliko je prisutna već u malim količinama može razviti alergijske
reakcije u osoba kod kojih postoji sklonost, pa se preporučuje organizirati održavanje čistoće radne
odjeće da se izbjegne poboljevanje ukućana.
Zdravstveno stanje radnika je potrebno redovito kontrolirati putem periodičnih pregleda zbog
izloženosti niklu, kromu, kobaltu i fibrogenoj prašini.
7. LITERATURA
[1] Cross HJ, Beach J, Levy LS, Sandhra S, Sorahan T, McRoy C. Manufacture, processing and use
of stainless steel: a review of the health effects. Dostupno na: http://217.64.254.219.mactelecom.
net/eurofer/Publications/pdf/1999-HealthEffectsofStainlessSteels.pdf.
[2]International Programme on Chemical Safety. Nickel. Environmental Health Criteria, 1991, Vol
108; 356. Dostupno na:http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc108.htm.
[3]CDC – NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Chromic acid and chromates. Dostupno na:
www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0138.html.
[4] Agency for Toxic Substances and Disease Registry. Toxicological Profile for Cobalt. 2004.
Dostupno na: http://www.atsdr.cdc.gov/toxprofiles/tp33.pdf
[5]Agency for Toxic Substances and Disease Registry. Toxicological Profile for Nickel. 2005.
Dostupno na: http://www.atsdr.cdc.gov/toxprofiles/tp15.pdf.
[6]Hazardous Substances Data Bank. Nickel compounds. Toxnet - Toxicology Data Network.
Dostupno na:http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/a?dbs+hsdb:@[email protected]+6933.
[7]Grevatt PC. Toxicological review of hexavalent chromium. U.S. Environmental Protection
Agency, Washington. 1998. Dostupno na:http://www.epa.gov/iris/toxreviews/0144tr.pdf.
[8]Environmental Protection Agency. Health assessment document for nickel. 1985. Dostupno na:
http://nepis.epa.gov/Exe/ZyPDF.cgi?Dockey=20007SR6.PDF
[9]World Health Organization. Air quality guidelines. 2000. Dostupno na: http://www.euro.who.
int/__data/assets/pdf_file/0014/123080/AQG2ndEd_6_10Nickel.pdf.
[10] Hazardous Substances Data Bank. Chromium compounds. Toxnet - Toxicology Data Network. Dostupno na:http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/a?dbs+hsdb:@[email protected]+6999.
[11] CDC – NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards. Cobalt metal dust and fume (as Co).
Dostupno na: http://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0146.html
[12] CDC - NIOSH International Chemical Safety Cards. Cobalt. Dostupno na: http://www.cdc.
gov/niosh/ipcsneng/neng0782.html
[13] Hazardous Substances Data Bank. Cobalt and cobalt compounds. Toxnet - Toxicology Data
Network. Dostupno na: http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/a?dbs+hsdb:@term+@
DOCNO+519
[14] International Labour Organization. Nickel. Encyclopaedia of Occupational Health and Safety.
24
PROCJENA UTJECAJA CR-NI ČELIKA NA ZDRAVLJE RADNIKA U RADIONICI RUČNE OBRADE
стр.17-26
ed. Stellman J, 1998, Vol 3, 63.1-63.68. Dostupno na:http://www.ilo.org/safework_bookshelf/
english?d&nd=170000102&nh=0.
[15] WHO working group. Chromium. Environmental Health Criteria. 1988, Vol 61; 197. Dostupno
na: http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/f?./temp/~wlCNX0:1.
[16] Occupational Safety and Health Administration. Occupational Safety and Health Guideline
for Cobalt Metal, Dust and Fume. Dostupno na:http://www.osha.gov/SLTC/healthguidelines/
cobaltmetaldustandfume/recognition.html
[17] IARC. Monographs on the Evaluation of the Carcinogenic Risk of Humans. A Review of Human Carcinogens: Arsenic, Metals, Fibres, and Dusts. Nickel and Nickel Compounds. Geneva:
World Health Organization, International Agency for Research on Cancer, Vol. 100C, 2012:169218. Dostupno na:http://monographs.iarc.fr/ENG/Monographs/vol100C/mono100C-10.pdf.
[18] International Labour Organization. Chromium. Encyclopaedia of Occupational Health and
Safety. ed. Stellman J, 1998, Vol 3, 63.1-63.68. Dostupno na:http://www.ilo.org/safework_bookshelf/english?d&nd=170000102&nh=0.
[19] Hazardous Substances Data Bank. Silicon Carbide – Human Health Effects. Toxnet - Toxicology Data Network. Dostupno na:http://toxnet.nlm.nih.gov/cgi-bin/sis/search/a?dbs+hsdb:@
[email protected]+681
[20] Occupational Safety and Health Administration. Occupational Safety and Health Guideline
for Welding Fumes. Dostupno na: http://www.osha.gov/SLTC/healthguidelines/weldingfumes/
recognition.html
[21] Welder´s Guide to the Hazards of Welding Gases and Fumes. Workplace Health and Safety
Bulletin. Dostupno na: http://humanservices.alberta.ca/documents/WHS-PUB_ch032.pdf
[22] Zakon o zaštiti na radu, NN 59/96;94/96;114/03;86/08; 55/09
[23] Pravilnik o uporabi osobnih zaštitnih sredstava, NN 39/06
[24] Pravilnik o stavljanju na tržište osobne zaštitne opreme, NN 89/10
[25] Pravilnik o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o biološkim
graničnim vrijednostima, NN 13/09
[26] ISO 15012-2:2008,Health and safety in welding and allied processes -- Requirements, testing
and marking of equipment for air filtration -- Part 2: Determination of the minimum air volume
flow rate of captor hoods and nozzles
[27] EN ISO 11611:2007 Protective clothing for use in welding and allied processes
25
UDC 614.84:674
УПОРЕДНА ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД ПОЖАРА ПРЕМА
МАТРИЧНОЈ МЕТОДИ И МЕТОДИ ЕУРОАЛАРМ
НА ПРИМЕРУ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ ПАЛЕТА
Душан Гавански1 *, Верица Миланко1
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Школска 1, Србија
Рад представља упоредну анализу две методe за процену ризика од пожара и то матричне методе и методе
прорачуна према швајцарским нормама EUROALARM. Анализа обухвата препознавање сличности и разлика
у процени ризика од пожара. Приказани су и продискутовани резултати процене ризика од пожара на примеру
производње дрвених палета.
Kључне речи: ризик од пожара, матрична метода, метода EUROALARM
1. УВОД
Већину предузећа која се баве прерадом дрвета чине пилане, затим про­изводња дрвене
амбалаже, прозора, врата и дрвених плоча.
У процесу обраде дрвета од укупне количине која се прерађује између 50 и 65% је
комерцијални производ, а остатак је дрвни отпад. Отпадни материјал је кора, крупни остаци
након сечења обловине и ситни остаци (пиљевина, струготина и дрвна прашина).
Како je у погонима обично присутнa велика количина дрвета којa је горив материјал, лако
може доћи до појаве пожара, развоја пожара, па чак и до експлозивног сагоревања.
Због свега овога, а у циљу повећања безбедности од пожара, неопходно је предузети
одговарајуће мере заштите, пре свега да се спречи појава пожара као и последице по људе и
имовину. Предуслов за ефикасну примену и спровођење мера заштите је свеобухватна процена
ризика од пожара. У области заштите од пожара развијено је низ метода за процену ризика од
пожара и то [1]:
-- метода SIA 81 (Schweizerischer Ingenieur und Architekten Verein),
-- метода VKF 2007 (Vereinigung Kantonaler Feuerversicherungen),
-- метода GUSTAV PURT,
-- метода EUROALARM (The European Fire Alarm Manufactures Association),
-- метода TRVB 100,
-- метода матрице вредности ризика, и
-- метода FRIM-MAB (Fire Risk Index Method).
Свака метода има ограничења која онемогућавају ефикасну широку примену при процени
ризика од пожара. Такође, не дају увек јасан увид у мере које би било потребно применити и
спровести у пракси. Неке методе су прихватљивије за процену ризика од пожара код високих
објеката, неке за индустријске објекте, складишта или високоризичне објекте.
У раду је приказана упоредна анализа процене ризика од пожара за матричну методу и
методу прорачуна према швајцарским нормама EUROALARM. Циљ истраживања је да се
на основу добијених и продискутованих резултата процене ризика од пожара на примеру
производње дрвених палета утврди која од изабраних метода даје резултате који су валиднији
за процену пожарне безбедности у пракси.
2. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
За успешну анализу опасности и процену ризика од пожара неопходно је да поступак воде
експерти различитих струка, који чине тим за процену ризика. Чланови тима морају добро
познавати технолошки процес рада, објекат, опрему и друге елементе посматраног система,
како би прикупили адекватне информације потребне за успешно спровођење поступка анализе
и процене ризика од пожара.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Упоредна процена ризика од пожара према матричној методи и методи еуроаларм на примеру производње ...
стр.26-37
2.1 Технички опис објекта
Објекат је приземан, димензија 23 x 12 m са чистом висином етаже приземља 5 m. Корисна
површина објекта износи 276 m2. Објекат је тако изведен да административни простор
(канцеларија) и производни простор представљају један пожарни сектор.
Прорачун специфичног пожарног оптерећења за анализирани објекат приказан је у табели
1 [2].
Табела 1 – Прорачун специфичног пожарног оптерећења
Pi – специфично пожарно оптерећење
(МЈ/m2)
Фактори
Коментар
qi
Привидна густина материјала у (kg/m3)
Усваја се за дрво – просечно 500 kg/m3.
Vi
Запремина материје у (m3)
Трупци, палете, кора, крупни остаци
након сечења обловине и ситни остаци
(пиљевина, струготина и дрвна
прашина) 20 m3
Hi
Топлотна моћ (МJ/kg)
Усваја се средња вредност од 17 МЈ/kg.
Si
Површина основе у (m2)
Објекат је приземан, површине 276 m2.
Pi
Специфично пожарно оптерећење за анализирани објекат износи 0,616 GJ/m2 (ниско PO),
те се разврстава у класу отпорности III [3].
У објекат се улази са бетонског прилазног платоа кроз троја вишекрилна метална врата.
Врата су постављена и димензионисана тако да се може несметано манипулисати лаком
механизацијом (ручни виљушкар и дизел чеони виљушкар), како би се уносили трупци а
износили готови производи и полупроизводи.
Објекат у статичком смислу представља армирано-бетонску рамовску конструкцију са
армирано-бетонским стубовима и гредама између којих су зидови од пуне опеке, која је ојачана
хоризонталним армираним бетонским серклажама. Кровна конструкција је од решеткастих
носача, израђених од кутијастих челичних профила. Кров је на две воде и покривен трапезастим
сендвич лимом.
Под је армирано-бетонска подна плоча, отпорна на механичка оштећења. Фасадни зидови
и парапети су од пуне опеке које су са спољне и унутрашње стране омалтерисане продуженим
цементним малтером. Врата и прозори су од челичних профила са испунама од лима. Прозори
су једноструки, застакљени машинским стаклом.
Осветљење је комбиновано, природно и вештачко. Природно осветљење је обезбеђено
преко прозорских површина, а вештачко се остварује помоћу сијалица, које немају штитнике
од зрачења топлоте. Вентилација се остварује природним путем преко прозора и врата.
Електрична инсталација је постављена преко металних конструкција. Објекат је снабдевен
инсталацијама јаке и слабе струје, уземљен је и прикључен на градски водовод, канализацију
и електричну мрежу.
У производном делу објекта нису обележени транспортни путеви, као ни путеви и излази
евакуације.
2.2 Опис технолошког радног процеса
Технолошки процес се заснива на производњи дрвених палета. Допремање трупаца до
погона врши се камионски или тракторски. Трупци се постављају на покретна колица која
27
су саставни део тракасте тестере-трупчаре на којој се изводи уздужно резање трупаца. После
овог, врши се сечење моторном тестером, тракастом тестером и кружном тестером, као и
уздужно и попречно крајчење, на машинама за крајчење, све у циљу добијања дашчица и коцки
одређених димензија, које се користе за израду дрвених палета. Палете се отпремају трактором
и камионом.
У погону се манипулација при обради дрвета обавља виљушкарима и ручно. Отпадни
материјал се скупља ручно и метлом, а пиљевина се од прихватног бункера трупчаре пребацује
у приколицу пнеуматским цевним транспортером.
Од горивог материјала у погону се налази дрво (температура паљења дрвета креће се од 200
до 400 °C), и у мањим количинама дизел гориво, моторно уље и уље за подмазивање.
2.3Методолошки приступ процени ризика од пожара према матричној методи
Методолошки приступ процени ризика од пожара састоји се из следећих корака:
Корак 1 – анализа опасности од пожара објеката и опреме
У овом кораку је предложена прва новоформирана чек-листа за анализу опасности од
пожара за објекат и опрему. Питања која су дата у овој чек-листи представљају основу и
полазну етапу за процену ризика од пожара, а од валидно добијених одговора зависи исправна
идентификација опасности од пожара (табела 2).
Зато се предлаже да се понуде одговори „опасно“, „небитно“ и „безбедно“. Након
попуњавања новоформираних чек-листа, брзо се уочава која су питања означена одговороm
„опасно“, те се затим лако могу предложити одговарајуће корективне мере [4].
Процентуални удели опасности од пожара за објекат и опрему, као и спрове­дених
превентивних мера заштите од пожара израчунавају се према једначини, [5]:
где је:
n = број негативних (опасних) оцена,
N = укупан број оцена (опасних и безбедних) датих у чек-листама
Табела 2 – Опасности од пожара за објекат и опреmу
(ОП – опасно; НБ – небитно; БЗ – безбедно)
Р.
бр.
Питање
Коментар
1.
Да ли је конструктивна
изграђеност објекта
од запаљивог
/ незапаљивог
материјала?
Зидови – опека, малтер;
Потпорни стубови
и греде – армиранобетонски
2.
Да ли је кровна
конструкција/
кровни покривач
од запаљивог
/ незапаљивог
материјала?
Кровна конструкција
– решеткасти носач
израђен од кутијастих
челичних профила;
Кровни покривач –
трапезасти сендвич
лим
3.
Да ли је под објекта
од запаљивог
/ незапаљивог
материјала?
Подне површине –
армирано-бетонска
подна плоча
28
ОП
НБ
БЗ
Препоручене мере
X
Челичну конструкцију
премазати ватроотпорним
премазом како би се повећала
отпорност на пожар.
X
X
(1)
Упоредна процена ризика од пожара према матричној методи и методи еуроаларм на примеру производње ...
4.
Да ли је
конструктивна
изграђеност
међуспратне
конструкције
од запаљивог
/ незапаљивог
материјала?
Приземан објекат –
нема међуспратне
конструкције
5.
Да ли је плафон/
таваница изграђена
од запаљивог/
незапаљивог
материјала?
Доња страна кровног
покривача је од
трапезастог сендвич
лима који је уједно и
плафон.
6.
Да ли су преградни
зидови изграђени
од запаљивог/
незапаљивог
материјала?
Нема преградних
зидова.
7.
Да ли је обрада/
облога зидова
од запаљивог/
незапаљивог
материјала?
Обрада зидова –
малтерисани
8.
Да ли је степениште
безбедно изграђено?
Нема степеништа.
9.
Да ли су врата
израђена од
запаљивог/
незапаљивог
материјала?
Метална врата
X
10.
Да ли су прозори
израђени од
запаљивог/
незапаљивог
материјала?
Прозори – стаклени са
металним оквирима
X
11.
Да ли се сви
препознати извори
паљења држе под
контролом?
Отворен пламен,
електрична
инсталација, сијалична
места, варничење
стр.26-37
X
X
X
X
X
X
Каблове премазати
ватроотпорним премазом и на
сијалице поставити штитнике од
топлотног зрачења. Забранити
неконтролисану употребу
отвореног пламена. Уземљење.
Стално контролисати
исправност електричне опреме
и функционалност уређеја.
29
12.
Да ли се све
препознате запаљиве
чврсте материје држе
под контролом?
Трупци и дрвене палете;
Дрвни отпад
13.
Да ли се све
препознате запаљиве
течности држе под
контролом?
Дизел гориво (за рад
виљушкара и моторне
ланчасте тестере),
моторно уље и уље
за подмазивање не
складиште се безбедно.
14.
Да ли се сви
препознати запаљиви
гасови држе под
контролом?
Нису присутни
запаљиви гасови.
X
Редовно уклањати дрвни отпад
из објекта.
X
Складиштити запаљиве
течности у одвојеним металним
контејнерима, претакање
вршити изван објекта уз
примену безбедносних мера.
X
Корак 2 – анализа спроведених превентивних мера заштите од пожара
У циљу добијања праве слике стања заштите оформљена је чек-листа спроведених
превентивних мера заштите од пожара у објекту (табела 3).
Корак 3 – прва процена ризика од пожара
Након анализе опасности од пожара за објекат и опрему, и анализе спроведених превентивних
мера заштите од пожара у објекту, прелази се на прву процену ризика од пожара која се врши
применом модификоване матрице фактора ризика од пожара.
Табела 3 – Спроведене превентивне мере заштите од пожара у објекту
(ОП – опасно; НБ – небитно; БЗ – безбедно)
Р. б.
Питање
Коментар
Да ли се радне просторије одр­
жавају чистим и уредним?
При обради дрвета ствара
се прашина, не постоји
локална вентилација, нема
отпрашивања појединих
машина, постоји само
природно проветравање.
2.
Да ли су преносни апарати за
гашење пожара безбедни?
Апарати су редовно прегле­
дани, испитани и одржавани
тако да на њима нема
видљивих оштећења.
Постављена су три апарата
за га­ше­ње пожара. Поста­в­
љени су само апарати са сувим
прахом.
3.
Да ли су унутрашњи
хидранти безбедни?
4.
Да ли су спољашњи
хидранти безбедни?
5.
Да ли постоје безбедни при­
ступни путеви објекту?
1.
30
ОП
НБ
БЗ
X
Организовати свакодневно
уклањање дрвеног отпада из об­
јекта. Простор око машина држати
чистим и уредним (скупљати
дрвени отпад чешће у току
радног времена). Стално вршити
природну вентилацију.
X
Потребно је поставити и два
апарата са CО2 за гашење пожара
на електричним уређејима и
инсталацијама.
X
Уградити хидрант због присуства
веће количине дрвене грађе и
палета, а за гашење евентуалног
пожара дрвета одговарајуће
средство је вода.
Нема хидраната.
X
Постоје асфалтирани
приступни путеви
одговарајуће носивости и без
препрека.
Препоручене
мере
X
Према стамбеном објекту
изградити зид од негоривог
материјала.
Упоредна процена ризика од пожара према матричној методи и методи еуроаларм на примеру производње ...
стр.26-37
6.
Да ли је међусобна удаље­
ност објеката на прописаном
растојању?
Удаљеност између објеката
није на прописаном растојању.
7.
Да ли у објекту постоји
физичка заштита или надзор?
Не постоји.
8.
Да ли у објекту постоји
систем за откривање/дојаву
пожара?
Нема система за откривање /
дојаву пожара.
X
Уградити систем за откривање и
дојаву пожара.
9.
Да ли у објекту постоји
систем алармирања?
Нема система алармирања.
X
Уградити ручне јављаче пожара.
10.
Да ли у објекту постоји
одговарајући и исправан
аутомат­ски систем за гашење
пожара?
Организовани начин заштите
од пожара не захтева
инсталирање аутоматског
система за гашење пожара.
X
X
X
Путеви за напуштање
објекта су кратки и време
евакуације је мање од
једног минута, тако да није
неопходно третирати посебне
евакуационе путеве. Улази/
излази нису обележени,
означени и осветљени као ни
излази у случају нужде.
Отвори (врата и прозори)
могу обезбедити одвођење
дима.
Обележити и означити излазе
евакуације према прописима.
11.
Да ли су путеви и излази
евакуације безбедни?
12.
Да ли у објекту постоји
одимљавање?
13.
Да ли у објекту постоји
довољ­на површина за
експлозивно одушавање?
Не треба очекивати експлозије
уколико се чисте погони.
X
14.
Да ли су вентилациони
канали пра­вилно изведени
и опремљени по­жарним
клапнама, које ауто­матски
затварају канале при на­станку
пожару?
Нема вентилационих канала.
Обезбеђена је природна
вентилација.
X
15.
Да ли су канали климатизације
правилно изведени и
опремљени пожарним
клапнама, које ауто­матски
затварају канале при на­станку
пожару?
Не постоје уређаји за
климатизацију.
X
16.
Да ли су заштитни канали
за пролаз каблова и остале
инста­лације правилно
изведени – заштићени од
пожара?
17.
Да ли је у средини где
настаје запаљива прашина
постављена одговарајућа
аспирација?
Развод електричне
инсталације је изведен преко
зида и мета­лне конструкције.
Поставити светлеће ознаке на
излазима из објекта, који јасно
указују, на положај излаза из
угроженог простора.
X
X
X
Електричне инсталације су
причвршћене обујмицама.
Не постоји локална
аспирација на самом извору
настанка запаљиве прашине.
Није битно јер објекат не спада у
високо ризичне објекте.
X
Каблове заштитити ватроотпорним
премазом.
Уградити индустријске усисиваче.
31
Модификована метода матрице фактора ризика од пожара
Метода матрице фактора ризика од пожара је заснована на полуквантитативним терминима/
појмовима. Међутим, треба нагласити да су обухваћени бројеви потпуно релевантни и да
немају апсо-лутну значајност.
Фактори за процену и вредновање ризика од пожара према матрици 5 x 5, која се заснива на
методама AUVA (Allegemeine Unfall Versicherungs Anstalt – метода аустријског удружења произвођача целулозе и папира) и BG (Berufs Genossenschaften – метода немачких струковних инжењера), јесу вероватноћа настанка нежељеног догађаја – пожара, и тежина могуће последице.
Вероватноћа настанка нежељеног догађаја – пожара зависи од изложености запослених опасностима од пожара, као и од опасности од пожара од објекта и опреме.
Након анализе стања на основу датих одговора у чек-листи (табела 2), израчунат је, пре-ма
једначини (1), процентуални удео опасности од пожара од 40%, што одговара рангу 2. Изложеност опасности од пожара у погону за производњу палета је сво радно време што одговара рангу 5.
Матрица вероватноће настанка нежељеног догађаја – пожара, која је приказана у табели
4, формирана је интеграцијом изложености опасности од пожара током радног времена и
препознатим опасностима од пожара у циљу добијања бројчане вредности вероватноће
настанка пожара. На основу табеле 4 одређена је бројчана вредност 10 за вероватноћу настанка
нежељеног догађаја – пожара.
Квалитативни опис вероватноће настанка пожара (табела 5) је „вероватан“, а ранг му је 4.
На основу анализе одговора из чек-листе за спроведене превентивне мере заштите од пожара
у објекту (табела 3) израчунато је, према датој једначини 2, да су захтеване мере заштите од
пожара неиспуњене са 92%.
Фактор ризика од пожара (R), који се добија као производ ранга настанка нежељеног
догађаја – пожара (V) и ранга тежине могућих последица (P) одређује се применом матрице
ризика од пожара (табела 6).
У разматрање се уводи пет рангова вероватноће и пет рангова последица. Ако се примени
формула за одређивање фактора ризика од пожара, R = V x P, на све могуће комбинације
вредности рангова, добија се скуп од 25 бројева, односно 25 вредности фактора ризика од пожара.
На основу табеле 6 усваја се вредност фактора ризика од пожара, који износи 20. Затим се
врши његово рангирање према табели 7 и усваја се да је ризик од пожара „екстреман“са рангом 5.
Корак 4 – избор мера за смањење постојећег ризика од пожара
У кораку 4 се врши избор мера за смањење постојећег ризика од пожара. Мере су предложене
у табелама 2 и 3 и то на основу детаљне анализе стања.
Корак 5 – поновна процена ризика од пожара
У овом кораку је извршена процена ризика од пожара, према претходно детаљно описаној
методи, и при томе су узете у обзир предложене мере заштите.
Табела 4 – Матрица вероватноће настанка нежељеног догађаја – пожара
Опасности од пожара у %
Изложеност опасности од
пожара током радног дана
у % (недеље, месеце, године)
32
1
Квантита-тивни
ранг изложености
опасности од пожара
Врло ретко
(0-20%)
Повремено
(21-40%)
Често
(41-60%)
Претежни део
радног времена
(61-80%)
Сво радно време
(81-100%)
Задовољавајуће
– наставити са
радом
(0-20%)
Средњорочне
потребне
мере
(21-40%)
Краткорочне
потребне
мере
(41-60%)
Тренутно
потребне
мере
(61-80%)
Квантитативни ранг опасности од пожара
2
3
4
Мере за
тренутни
прекид рада
(81-100%)
5
1
1
2
3
4
5
2
2
4
6
8
10
3
3
6
9
12
15
4
4
8
12
16
20
5
5
10
15
20
25
Упоредна процена ризика од пожара према матричној методи и методи еуроаларм на примеру производње ...
стр.26-37
Табела 5 – Ранг матрице вероватноће настанка нежељеног догађаја – пожара
Мера вероватноће
настанка пожара
Квалитативни опис
вероватноће настанка пожара
Квантитативни ранг
вероватноће настанка
пожара
1,2
Невероватан
1
3, 4, 5
Могућ
2
6, 8, 9
Сасвим могућ
3
10, 12,15, 16
Вероватан
4
20, 25
Веома вероватан
5
Табела 6 – Матрица ризика од пожара
Тежина могуће последице (P)
Неиспуњеност спроведених
превентивних мера заштите од пожара у објекту у %
(81-100%)
(0-20%)
(21-40%)
(41-60%)
(61-80%)
Веома велика
Занемарљива
Мала
Средња
Велика
тежина
тежина
тежина
тежина
тежина
последице
последице
последице
последице
последице
Квантитативни ранг тежине последице
Невероватан
Могућ
Сасвим могућ
Вероватан
Веома
вероватан
Кванти-тативни
ранг вероват-ноће
настанка пожара
Вероватноћа
настанка пожара
(V)
1
2
3
4
5
1
1
2
3
4
5
2
2
4
6
8
10
3
3
6
9
12
15
4
4
8
12
16
20
5
5
10
15
20
25
Табела 7 – Рангирање фактора ризика од пожара
Мера
ризика од пожара
Квалитативни опис
ризика од пожара
Квантитативни ранг
ризика од пожара
1, 2
Безначајан
1
3, 4, 5
Мали
2
6, 8, 9
Средњи
3
10, 12, 15, 16
Висок
4
20, 25
Екстремни
5
Начин и мере
за спречавање,
отклањање или
смањење
ризика од пожара
Мере из
табела 2 и 3
Прорачунати процентуални удео опасности од пожара би се након при­мене предложених
мера заштите од пожара свео на минимум.
Неиспу­њеност спроведених превентивних мера заштите од пожара би се са 92% свела на 8
%. Ранг вероватноће ће сада бити 2, а ранг тежине могуће по­следице 1.
На ос­но­ву тога добија се да фактор ризика од пожара има бројчану вред­ност 2 и ранг 1, што
указује да би ризик од пожара после спровођења предложених мера био „без­начајан“.
33
2.4Методолошки приступ процене ризика од пожара према методи EUROALARM
Ова метода је практична за брзу анализу и широко је примењују осигуравајућа друштва.
Процена ризика од пожара према методи EUROALARM представља основу за доношење
одлуке о уградњи аутоматског стабилног система за гашење пожара, односно спринклер
инсталације, као допунске мере заштите од пожара.
Методолошки приступ процене ризика од пожара се састоји из следећих корака:
Корак 1 – процена ризика од пожара за објекат
Ризик од пожара за објекат зависи од могућег интензитета и времена трајања пожара, као
и конструктивних карактеристика носивих елемената објекта (отпорност конструкције према
деловању високих температура), а израчунава се према обрасцу [6]:
( P ⋅ C ) + Pk ⋅ B ⋅ L ⋅ S
(2)
Ro = o
[
]
W ⋅ Ri
где су:
RО – ризик од пожара за објекат,
PО – коефицијент пожарног оптерећења садржаја објекта,
C – коефицијент сагорљивости садржаја у објекту,
Pk – коефицијент пожарног оптерећења од материјала уграђених у конструкцију објекта,
B – коефицијент величине и положаја пожарног сектора,
L – коефицијент кашњења почетка гашења,
S – коефицијент ширине пожарног сектора,
W – коефицијент отпорности на пожар носиве конструкције објекта, и
Ri – коефицијент смањења пожарног ризика.
Прорачун ризика од пожара за објекат у случају посматраног погона за производњу дрвених
палета дат је у табели 8.
Табела 8 – Прорачун процена ризика од пожара за објекат
EUROALARM
Rо – ризик од пожара за објекат
Назив коефицијента
34
Коментар
PО
Коефицијент
пожарног
оптерећења садржаја објекта
За израчунату топлотну вредност
од 616 МЈ/m2, усваја се вредност
коефицијента.
1,4
C
Коефицијент
сагорљивости
садржаја објекта
Класа опасности од пожара на основу
величине пожарног оптерећења у
зависности од технолошког процеса је
III.
1,2
Pk
Коефицијент
пожарног
оптерећења
од
материјала
уграђених
у
конструкцију
објекта
За прорачун се узима топлотна
вредност само за дрво које се обрађује,
616 МЈ/m2, објекат (врата, под и прозор)
је од негоривог материјала.
0,2
B
Коефицијент
величине
положаја пожарног сектора
и
Вредност коефицијнта се усваја
на основу карактеристика објекта:
пожарни сектор од 276 m2, висина
просторије 5 m, приземни објекат.
1,0
L
Коефицијент кашњења почетка
гашења
Територијална
професионална
ватрогасна јединица, време до почетка
гашења 30 минута, удаљеност
1,4
S
Коефицијент ширине пожарног
сектора
Ширина пожарног сектора износи 12
m.
1,0
W
Коефицијент отпорности на
пожар носиве конструкције
објекта
На основу конструктивних карактеристика
објекта отпорност према пожару је најмања
до 30 минута.
1,0
Упоредна процена ризика од пожара према матричној методи и методи еуроаларм на примеру производње ...
Ri
RO
Коефицијент
пожарног сектора
Ro =
смањења
Нормална процена ризика
[( P ⋅ C ) + P ]⋅ B ⋅ L ⋅ S = [(1,4 ⋅1,2) + 0,2]⋅1⋅1,4 ⋅1 = 2,025
o
k
W ⋅ Ri
1,0 ⋅1,3
стр.26-37
1,3
2,025
Kорак 2 – процена ризика од пожара за садржај објекта
Ризик од пожара за садржај објекта израчунава се на основу обрасца, [6]:
Rs = H ⋅ D ⋅ F
(3)
где су:
Rs – ризик од пожара садржаја објекта,
H – коефицијент опасности по људе,
D – коефицијент ризика имовине, и
F – коефицијент деловања дима.
Прорачун ризика од пожара садржаја објекта за посматрани погон за производњу дрвених
палета дат је у табели 9.
Табела 9 – Прорачун ризика од пожара садржаја објекта
EUROALARM
Rs – ризик од пожара садржаја објекта
Назив коефицијента
H
D
F
Rs
Коефицијент опасности по људе
Коефицијент ризика имовине
Коефицијент деловања дима
Коментар
Постоји опасност по људе, али се
могу сами спасити.
2,0
Садржина представља вредност
и склона је уништењу.
2,0
Нема посебне опасности од
задимљавања и корозије.
1,0
R s = H ⋅ D ⋅ F = 2 ⋅ 2 ⋅1 = 4
4
Корак 3 – избор мера за смањење постојећег ризика од пожара
За добијену вредност ризика од пожара за објекaт Rs,= 4, као и ризика од пожара садржаја
објекта R0 = 1,125, на приложеном дијаграму (слика 1), помоћу познате апсцисе (ризик од
пожара садржаја објекта) и ординате (ризик од пожара за објекат) одређeна је прорачунска
тачка.
На основу дијаграма одлуке, препоручује се двострука заштита (систем аутоматске дојаве
и систем аутоматског гашења пожара), али се може одустати од двоструке заштите и у том
случају усваја се да је неопходно у објекат уградити аутоматску инсталацију за дојаву пожара.
35
Слика 1 – Дијаграм одлуке на основу ризика од пожара
3. ЗАКЉУЧАК
На основу извршене анализе и процене ризика опасности од пожара при производњи
дрвених палета, код обе методе је установљено постојање високог ризика опасности од пожара
и неопходности додатних мера заштите од пожара.
Према матричној методи, у чек-листама су јасно приказане процењене конкретне опасности
као и мере које је потребно применити у циљу повећања безбедности при производњи дрвених
палета, како би се ризик свео на минимум или код добро изабраних мера и на ранг “безначајно”.
Једна од предложених мера према матричној методи је и уградња система за аутоматску
дојаву пожара, али и низ других мера које се морају предузети према уоченим и процењеним
недостацима.
Према EUROALARM методи, на основу дијаграма одлуке, добијена мера за заштиту од
пожара за објекат такође је уградња аутоматске инсталације за дојаву пожара. Остале мере
заштите које је неопходно предузети у циљу повећања степена безбеднијег рада при производњи
дрвених палета нису дефинисане овом методом.
Правилан избор методе за одређивање мера заштите од пожара у конкретном случају веома
36
Упоредна процена ризика од пожара према матричној методи и методи еуроаларм на примеру производње ...
стр.26-37
је важан, јер само правилна процена ризика и на основу тога избор мера заштите обезбеђује
безбедан рад у срединама које су угрожене од могуће појаве пожара. Према томе, од метода
које су предложене неопходно је изабрати ону која ће у примени дати најбоље могућности за
заштиту.
4. ЛИТЕРАТУРА
[1] Гавански Д., Миланко В., Крњетин С.: Имплементација оцене спрове­дених мера
заштите од пожара у акт о процени ризика на радном месту и у радној околини за
објекте за складиштење житарица, Научни часопис Савремена пољопривредна техника,
Пољопривредни факултет, Нови Сад, Vol. 37, No. 3, стр. 253-266, 2011.
[2]***:SRPS U.J1.020. – Припрема узорка за одређивање калоричне моћи
[3]***: SRPS U.J1.030 – Пожарно оптерећење и пожарни захтев (Служ­бени лист СФРЈ бр.
36/76)
[4] Гавански, Д., Миланко, В., Крњетин, С.: Процена пожарног ризика у столарској радио­
ници на основу чек-листе и матрице ризика, 2. Ме­ђу­народна научна конференција Без­
бедносни инжењеринг, 12. Међу­на­родна ко­нференција Заштите од пожара и експло­зи­
је, Висока те­хничка школа струковних сту­дија у Новом Саду, Технички универ­зи­тет
Зволен, Факултет техничких наука Нови Сад, Зборник радова, стр. 49-57, Нови Сад, 2010,
ISBN 978-80-89241-38-5
[5]Гавански Д., Миланко В., Крњетин С.: Новоформирани приступ про­цене пожарног ризика
у објектима применом информационе те­хно­ло­гије – чек листе и матрица ризика, Часопис
НБП – Журнал за кри­миналистику и право, Криминалистичко-полицијска академија,
UDK: 005.334:614.841, стр. 103-120, Београд, 2011.
[6]Секуловић, З., Богнер, М., Пејовић, С.: Превентивна заштита од пожара, ЕТА, Београд,
2012.
37
УЛОГА МАТЕРИЈАЛНИХ ДОКАЗА У ПРОЦЕСУ ПРЕГЛЕДА
МЕСТА ПОЖАРА
О.В. Гаврилова1 , С.М. Степкин1 , Д.Д. Гаврилова2
Санктпетербуршки универзитет ГПС МЧС Русије
РГПУ (Руски државни педагошки универзитет) „А.И. Херцен“, Русија
1
2
Дата су разјашњења појмова у вези са прегледом места догађаја, места пожара, и материјалним доказима.
Приказана је посебна важност у процесу прегледа места догађаја, откривања и узимања материјалних доказа.
Kључне речи: место пожара, преглед места догађаја, материјални докази, злочин
Оперативно решавање злочина повезаних са подметањем пожара у значајној мери зависи
од професионално-компетентног и стручног узимања материјалних доказа са места настанка
(места пожара). Не може се занемарити дати истражни поступак. Процедура прегледа места
пожара и узимања материјалних доказа мора бити извршена беспрекорно како у правном, тако
и у техничком погледу. У супротном, докази о одговорности по Кривично-процесном закону
Руске федерације (УПК РФ) биће третирани као недоступни и неће моћи бити искоришћени у
правосудном процесу [3].
Посматрајући улогу откривања и узимања доказа у процесу прегледа места настанка не
може се, пре свега, не обратити пажња таквим појмовима као што су преглед места догађаја
и место пожара. Такава истражна радња као што је преглед места догађаја (места пожара)
дозвољава да се установи истинит узрок и околности пожара.
Преглед места догађаја је неодложан истражни поступак, који је првенствено усмерен
на установљење, фиксирање и истраживање уређења догађаја, трагова злочина и кривца, и
других чињеничних података, који у целокупности са другим доказима дозвољавају извођење
закључка о механизму настанка и другим околностима догађаја који се истражује.
Преглед места пожара представља врсту прегледа места догађаја и реализује се на основу
Кривично-процесног закона Руске федерације (УПК РФ) и по њиме предвиђеној процедури
[1].
Под формулацијом «преглед места пожара» подразумевају се процесни поступци,
предвиђени чл. 176 Кривично-процесног закона Руске федерације (преглед места догађаја,
околине, стамбеног објекта) [1], и чл. 278 Закона Руске федерације о административним правним
прекршајима (преглед за који су надлежни правно лице или приватни власник просторија) [2].
Неопходно је посебно скренути пажњу на то да постоје значајне разлике при раду у прегледу
места догађаја везаног за пожаре (тражење информација трагова и других материјалних
доказа). Ови поступци се разликују по изузетно бројним потешкоћама, тешким, а често и
опасним условима за учеснике прегледа. Трагање је праћено припремањем и чишћењем
сагорелих и разрушених грађевинских конструкција, опреме и предмета ентеријера, детаљним
анализирањем и просејавањем тзв. пожарног отпада, и одабиром дела супстанци и материјала
ради њихове касније лабораторијске анализе.
У току прегледа места догађаја, на месту пожара или у његовој близини постоји велика
вероватноћа откривања уређаја и направа за подметање пожара у тој зони. Присуство амбалаже од
лако запаљивих и горивих течности, а такође и крпа или одевних предмета натопљених горивом
течношћу, представљају важан, квалификациони показатељ подметања пожара. У случају од
30. октобра 2011. године, у граду Вологди при прегледу места догађаја, где је објекат пожара
био путнички аутомобил «Ока», била је откривена угљенисана пластична флаша запремине
0,5 l. Уз помоћ гасног анализатора «АНТ-3» извршена су мерења присуства испарења нафтних
деривата у ваздуху, која су показала њихово присуство у концентрацији 460-640 mg/m3. Затим
је утвђено да је из дате пластичне флаше разливен бензин на предњи десни крај аутомобила.
Спроведена упоредна истраживања су показала да је у 2010. години присуство амбалаже лако
Улога материјалних доказа у процесу прегледа места пожара
стр.38-41
запаљивих течности (ЛЗТ) и горивих течности (ГТ) било најчешћи знак подметања пожара. За
спаљивање путничког аутомобила «Volkswagen Passat» 11. јуна 2009. године у граду Вологди
била је направљена бакља (штап са обмотаном тканином, натопљеном горивом течношћу),
коју је починилац бацио у кабину аутомобила, претходно разбивши предње стакло са стране
возачевог седишта [3].
Када је реч о успешном истраживању криминалних пожара, треба посебно скренути
пажњу на чињеницу да оно у великој мери зависи од потпуности и квалитета рада припадника
истражно-оперативне групе у процесу прегледа места пожара.
Посебан значај процесу прегледа места настајања придају откривање и узимање
материјалних доказа.
Процес прегледа места пожара и узимања материјалних доказа морају бити извршени од
стране службених лица, која ивршавају дате истражне поступке професионално и стручно.
Често кривичне поступке у суду «оповргавају» адвокати због тога што су материјални докази
били узети са места догађаја уз кршење процедуралних норми.
Проналажење и узимање материјалних доказа на којима ће бити заснована оптужница у
суду даје посебну важност процесу прегледа места догађаја.
При обављању прегледа места догађаја узимају се различити објекти, тзв. «материјални
докази».
Материјални докази представљају предмете који су служили као оруђе извршења злочина,
на којима су остали трагови злочина или који су били објекти злочиначког акта окривљеног,
као и све друге предмете и документе који могу послужити као средства за откривање злочина
и разоткривање криваца.
При подметању пожара користе се различите супстанце и материјали.
При извршењу злочина субјект невољно или намерно мења спољашњу грађу, састав или
структуру ових објеката, који могу представљати трагове-предмете или трагове-супстанце.
Интеграција достигнућа природних и техничких наука у ову сферу омогућују истраживање
супстанци и материјала узетих како у макро, тако и у микро количинама ради добијања важне
истражне и доказне информације.
Материјални докази се могу налазити у различитим стањима: чврстом, течном (укључујући
и прелазно) и гасовитом; могу представљати извесну количину грануларних или течних
супстанци или материјала, али и целе производе, њихове делове, честице, мрље, влакна.
Говорећи о методологији откривања, фиксирања и узимања супстанце или материјала треба
посебно скренути пажњу на чињеницу да она зависи од њихове природе, количине и истражне
или доказне информације, на чије добијање се рачуна при истраживању.
Мрље и капи, које су настале од супстанци (на пример лакова, боја, или гориво-мазивних
материјала), могуће је проучавањем њихове структуре и својстава посматрати с традиционалних
позиција трасологије у погледу њихове форме и механизма стварања као трагове-супстанце, а
тако и као објекте криминалистичког истраживања супстанци и материјала.
За откривање, фиксирања и узимање са места пожара трагова и других материјалних доказа,
примењују се различити поступци и средства криминалистичке технике: преглед објеката
у посебним условима осветљења или под специјално промењеним углом гледања; преглед
објеката помоћу различитих оптичких средстава.
Откривање значајних количина и материјала не изазива велике потешкоће. Сложеније је са
њиховим фиксирањем и узимањем. Супстанце и материјали могу бити токсични и захтевати
поштовање специјалних мера безбедности при раду са њима; ако испаравају, онда је неопходно
упаковати их у херметичко паковање; неки врше утицај на материјале паковања, на пример,
неке киселине растварају стакло; неки су подложни променама у одређеним условима. Тако,
обгорели фрагмети паркета, узети са места пожара у циљу откривања лакозапаљивих и горивих
течности на њима, пакују се у херметички затворене кесе од полиетилена, а делови металних
објеката заливени водом при гашењу пожара суше се и смештају у картонске кутије, да би се
спречила корозија. Све ове околности тешко је предвидети без помоћи стручњака.
Сматрамо сврсисходним посвећивање детаљније пажње поступцима фиксирања трагова и
других материјалних доказа. Ту пре свега спадају фотографисање, мерење величине трага или
другог објекта на ком је откривен траг, са циљем утврђивања овог трага и очувања његовог
стања и својстава (конзервација), скидање отисака (одливака) трага; узимање трагова с места
догађаја заједно са предметом или делом предмета, на коме се налази траг, или путем преноса
39
трага на другу површину или са издвајањем супстанце трага. Све ово се односи на техничкокриминалистичке методе и средства која се примењују при прегледу места догађаја.
Техничко-криминалистичка средства обично улазе у специјалне комплете: оперативне
и истражне кофере. Понекад комплети техничко-криминалистичких средстава постоје у
специјалним возилима, која су предвиђена за излазак на места догађаја.
Изузев средстава за рад са траговима, у набројане комплете улазе различите алатке (као што
су чекић, длето, клешта, нож, скалпел), средства осветљења, материјали за паковање узетих
објеката са места догађаја и томе слично.
Резултати прегледа свега нађеног на месту догађаја, опис извршених радњи, фиксирање
како поставке, тако и својстава, стања и показатеља појединих елемената на месту догађаја
морају се документовано евидентирати на законом утврђен начин.
Мора се скренути пажња и на то да се објективност прегледа испољава у томе што је
лице које врши преглед обавезно да проучи откривено са становишта свих могућих верзија,
непристрасно и без предубеђења. У извештају, који се односи на резултате прегледа места
догађаја, не треба наводити налазе, закључке и претпоставке.
С објективношћу прегледа тесно је повезана његова свеобухватност – откривање,
фиксирање и истраживање свих чињеничних података, који имају доказно заначење за процес.
За реализацију овог захтева при прегледу је неопходно широко и умешно примењивати научнотехничка средства и методе сакупљања и истражавања доказа.
Спровођење прегледа места пожара мора бити оргнизована тако да се не изостави ниједна
околност која има значај за процес. Тешкоћа истраживања је условљена тиме што пожар
уништава све трагове које је оставио починилац, поједине предмете који се налазе на месту
дешавања, а нертко се мења и цео амбијент који је постојао до пожара. Све ово отежава
откривање истине у процесу.
Као залог за комплетан и свестран преглед јавља се проницљивост, пажња и стрпљење.
Потпуност прегледа места догађаја подразумева такво понашање које елиминише неопходност
поновног прегледа због недостатака претходног.
Још један битан фактор у процесу прегледа јесте његова методичност.
Методичност и поступност огледају се у правилној организацији и планираном спровођењу
прегледа.
Методичност је примена најефикаснијих поступака прегледа за дате објекте и у датом
окружењу – строго одрђени редослед радњи.
Пожари наносе велику штету пољопривреди, уништавају личну имовину, а у неким
случајевима доводе до повреда и чак до смрти људи.
Узроци пожара су различити, али најкарактеристичнији од њих су непажљиво руковање
ватром, непоштовање противпожарних правила, подметање пожара, природне појаве (удар
грома), спонтано паљење појединих супстанци, итд.
Најчешће пожари избијају као последица деловања или не деловања одређених субјеката.
Тако у неким случајевима пожари настају као последица директог умишљаја лица (на пример,
подметање пожара), у другим је то последица њихове непажње (на пример, непажљивог
руковања ватром, непоштовања противпожарних правила и друго). Понекад пожари настају као
последица нарушавања противпожарних правила при обављању грађевинских радова, услед
незаконитог слања поштом или у пртљагу лакозапаљивих супстанци и због других узрока.
Закон предвиђа кривичну одговорност за кршење прописа пожарне безбедности (чл. 219 УК
(кривични закон) РФ) [4], намерно уништавање или повреду имовине путем подметања пожара
(д. 2 чл. 167 УК РФ) [4], уништавање или повреду имовине путем непажљивог руковања ватром
(д. 2 чл. 168 УК РФ) [4]. Подметања пожара могу имати своје место и у тероризму (д.1 чл. 205
УК РФ) [4], масовним нередима (д.1 чл. 212 УК РФ) [4], и диверзијама (д.1 чл. 281 УК РФ) [4].
Путем подметања пожара скривају се крђе, убиства и многи други злочини. Подметање
пожара може бити начин извршења убиства (чл. 105 УК РФ) [4].
Неопходно је захтевати од учесника гашења, да њихове радње при гашењу одговарају
тачкама методичких препорука «Очување трагова и материјалног уређења на месту пожара
при гашењу».
На тај начин, преглед места пожара представља најважнију истражну радњу за установљење
узрока пожара и основни доказни инструмент при разоткривању кривичних дела везаних за
пожар.
40
Улога материјалних доказа у процесу прегледа места пожара
стр.38-41
Припадницима ГПС (Државна противпожарна служба) преостаје да прођу специјалну
примарну обуку из предмета Очување и фиксирање трагова злочина на месту пожара у циљу
откривања истинитог узрока избијања пожара.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Уголовно-процессуальный кодекс Российской Федерации (с изм. и доп. на 15 марта 2004
г.).
[2]Кодекс Российской Федерации об административных правонарушениях (с доп.
вступающими в силу с 1 января 2004 г.).
[3]Рыбкина М.В., Южакова Н.А. Криминологическая характеристика умышленного
нанесения вреда имуществу путем поджога на примере преступлений, совершенных в
Вологодской области // Право. Безопасность. Чрезвычайные ситуации. 2012. № 2 (15).
[4] Уголовный кодекс Российской Федерации (по состоянию на 15 августа 2003 г.).
41
UDC 614.84
ИСТРАЖИВАЊЕ У ОБЛАСТИ ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ ОД
ФРИКЦИОНИХ ИСКРИ КОЈЕ НАСТАЈУ ПРИЛИКОМ СЕЧЕЊА
МЕТАЛА АБРАЗИВНИМ РЕЗНИМ ПЛОЧАМА УГАОНИХ БРУСИЛИЦА
Кондратјев С.А.1 *, Чешко И.Д1., Попов А.В.2
1
Истраживачком центру за проучавање пожара Санкт Петербург, огранка ФГБУ ВНИИПО Министарства за ванредне ситуације Русије
2
Управе за надзор Министарства за ванредне ситуације Русије, Москва
Проучавани су удаљеност разлетања и карактеристике запаљивости усијаних честица које настају приликом
сечења челика абразивним резним плочама. Структура, састав и својства ових честица су проучени помоћу
метода скенирајуће електронске микроскопије, рендгенске фазне, термичке и елементарне анализе.
Kључне речи: фрикциони блиста, сечење челика, карактеристике грејања честица, ватра опасности
УВОД
Угаоне брусилице које су опремљене резним плочама, такозване «бугарке», постале
су један од најчешће коришћених ручних електричних алата у последње време. Експерти
за противпожарну заштиту су више пута анализирали могући настанак пожара приликом
коришћења ових машина.
Током 70-их и 80-их година прошлог века у стручној литератури је прилично детаљно
проучена и описана противпожарна заштита од искри К3, ударних искри метал о метал,
усијаних честица које настају приликом гасног електрозаваривања; честица које настају
приликом сагоревања чврстих горива. Познати су њихови физички и хемијски састав, термичке
карактеристике, дисперзност, радијус разлетања, запаљивост итд.
Угаоне брусилице (УБ) припадају релативно новим техничким средствима и наведени
подаци о њима практично недостају. Није увек исправно узимати у обзир податке о другим
врућим честицама и примењивати их за честице које настају при раду УБ, пошто су очигледне
значајне разлике у хемијском саставу (органско везиво, абразиви и друге компоненте диска у
комбинацији са честицама метала који се сече или неорганских материјала), дисперзности,
брзинама и путањама разлетања.
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
Експерименти су извршени помоћу две врсте угаоних брусилица различите снаге, које се
поред тога разликују и по броју обртаја и пречнику диска (табела 1).
Табела 1 – Техничке карактеристике угаоних брусилица које су коришћене у експериментима
Тех. карактеристика
HITACHI G13SB3-NK
Makita 9069
Снага,W
1300
2000
Број обртаја, o/min
11000
6600
Маса, kg
1,9
4.2
Пречник диска, mm
125
230
Извршено је сечење хоризонтално постављених предмета од челика током једне минуте.
Сечени предмети су направљени од угљеничног челика обичног квалитета у облику «Г»
профила димензија 45 х 45 х 5 mm, «П» профила димензија 140 х 60 х 5 mm и поцинковане
цеви спољашњег пречника 35 mm (дебљина зида цеви 4 mm).
Разлетање загрејаних честица које настају приликом сечења (фрикционих искри)
забележено је помоћу фотографија и видео снимка, а такође и уз помоћ термовизијске опреме
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Истраживање у области противпожарне заштите од фрикционих искри које настају приликом сечења метала ...
стр.42-48
(термовизијска камера TESTO 882). Након лета, честице су прикупљене према правцу основне
трасе (снопа искри) на сукцесивно постављеним секцијама дужине 30 и ширине 20 сm.
Прикупљене честице су измерене и изложене магнетној сепарацији.
Запаљивост искри је процењена тако што су на растојању 30-40 сm од места сечења
постављене «мете» у облику стандардних листова канцеларијског папира густине 80 g/m2,
листовa пенастог полиeтилена дебљине 20 mm, слоја медицинске вате (ГОСТ 5556-81) дебљине
10mm која је обложена памучном газом и без ње, а такође и палета са пиљевином (сушена
помоћу ваздуха, фракција до 2 mm, дебљина слоја 15 mm).
Морфолошка истраживања честица су извршена помоћу методе оптичке микроскопије на
металографском микроскопу METAM LV-31 уз коришћење компјутерског програма за анализу
слике «Thixomet Standard 3,0» при увећању од 50х.
У циљу одређивања облика честица, и проучавања њихове површине примењена је метода
скенирајуће електронске микроскопије. Проучавања су обављена уз помоћ електронског
микроскопа Tescan VEGA //XMU са волфрамовом катодом и високим вакуумом у колони.
Коришћено је увећање од 100х до 5000х.
Квантитативна елементарна микроанализа је извршена на наведеном микроскопу помоћу
енергодисперзивног детектора Х-МАХ 80. Граница детекције наведеног детектора за већину
елемената износи 0,1-0,05 % мас., а тачност одређивања је 2% рел.
Рендгенска структурна анализа честица, које су утиснуте под притиском у металографску
секцију (таблета) од фенолне смоле, вршена је на рендгенском мини дифрактометру ДР-01
«Радиан» (бакарна цев, интервал углова 28-600).
Термичка анализа честица је обављена на ваздуху помоћу инструмената фирме NETCH
(Немачка) за обједињену термичку анализу, при дијапазону температура од 20 до 1.0000С.
Добијени резултати су наведени у даљем тексту
Састав и особине честица
Приликом фрикционе интеракције челичног предмета и резне плоче треба очекивати
формирање различитих врста честица – металне струготине и других челичних честица, а
такође узимајући у обзир састав резне плоче и честица абразива резне плоче, карбонизиране
остатке везива (бакелита), а нису искључени ни истопљени фрагменти арматурне кружне
мреже.
Проучавање прикупљених фрикционих честица је показало да њихову основну масу чине
честице сеченог метала. Након магнетне сепарације њихов удео у маси прикупљених честица
износио је 90-95%.
Металне фрикционе честице су биле у облику опиљака са храпавом површином и оштрим
ивицама, а такође су имале и правилан сферни или крушкасти облик (слика 1). Поједине честице
су биле у облику увијене струготине, а такође су били присутни и многобројни агломерати
честица различитих облика.
Слика 1 – Металне честице које настају приликом сечења челичних предмета помоћу резних плоча УБ
Током експеримената поједине сферне честице су са лакоћом прогореле лист папира. Због
тога су баш сферичне металне честице биле подвргнуте детаљнијој анализи помоћу физичкохемијских метода.
43
1. Морфолошке карактеристике честица
Дистрибуција сферних металних честица према величини је приказана у табели 2 .
Табела 2 – Дистрибуција сферних фрикционих честица према величини
Дијапазон величина
честица,
µm
3-14
Број честица,
%
87
15-30
10
40-90
3
Као што се може видети у табели 2, преовлађују ситне честице величине од 3 до 14 µm.
Истовремено, постоје поједине честице са пречником 40-90 µm и чак од 100 до 500 µm.
Површина сфера и издужених честица (опиљака) при великом увећању приказана је на
слици 2. Површина сфере је веома глатка, видно истопљена, са тамним мрљама вустита по
површини.
Слика 2 – Општа шема сферне металне честице
На снимцима који су добијени при увећању од 1.000х види се да површина честице
има блок или зрнасту структуру. На површини једне од честица блокови имају дендритску
структуру. При увећању већем од 2.600х уочено је да блокови и зрна имају порозну структуру
и притом величина пора износи мање од 0,1 µm (слика 3).
a)
b)
Слика 3 – Структура површине сферних металних честица: a) блок структура (1.000х);
б) порозна структура (2.600х)
44
Истраживање у области противпожарне заштите од фрикционих искри које настају приликом сечења метала ...
стр.42-48
Фактор облика честица, тј. однос максималног пречника према минималном пречнику за све
измерене честице износи приближно 1 (0,82-0,93), тј. честице имају облик који је приближан
сферном.
Издужене честице (такозвана «струготина») имају храпаву, исхабану површину која је
карактеристична за механичко сечење метала (слика 4).
a)
б)
Слика 4 – Металне фрикционе честице које настају приликом сечења («струготина»): a) 900х; б) 2.600х
Другу групу честица које настају током сечења помоћу абразивних плоча (5-9% од укупне
масе честица) чине немагнетне честице. Оне су компоненте абразива резне плоче. То су зрна
код којих преовлађују светле боје и која имају произвољан облик. Нека од њих су тамне боје
и имају сферни облик. Понекад постоје и појединачне крупне црне честице које личе на
фрагменте резне плоче (слика 5). Наведене честице углавном падају на малом растојању (до
1,5-2 m) од места сечења.
Слика 5 – Немагнетне честице (микрофрагменти резне плоче)
2. Елементарна анализа
Елементарни састав сферних металних честица је приказан у табели 3.
Табела 3 – Елементарни састав сферних металних честица
Број честица
1
2
3
Fe
63
70
60
O
35
28
38
Si, P, S, Al, Mn
<2
<2
<2
45
Основни елементи који су откривени приликом анализе честица су гвожђе и кисеоник.
Алуминијум, сумпор, фосфор, силицијум и манган су присутни у незнатним количинама. Као
што је познато, фосфор и сумпор су традиционалне примесе челика обичног квалитета које
се не могу уклонити. Стога, судећи по елементарном саставу, сферне честице које настају
приликом сечења челика помоћу резних плоча нису ништа друго него оксиди гвожђа.
Овај закључак потврђују и резултати рендгенске структурне анализе ових честица.
3. Рендгенска структурна анализа
Подаци добијени интерпретацијом рендгенског снимка сферне металне честице која настаје
приликом сечења челичног предмета помоћу резних плоча приказани су у табели 4.
Табела 4 – Подаци добијени интерпретацијом рендгенског снимка сферне металне честице
Број пика
Угао θ,
степ.
Међураванско
растојање , Ǻ
Интензитет,
апс. I аps
1
2
3
35,4
42,8
57,2
2,53
2,11
1.61
650
700
400
Интензитет,
рел.
I rel. = I аps / Imax
0,92
1
0,57
Предвиђена
фаза
Fe3O4
Fe3O4
Fe3O4
На основу података из табеле 4 може се констатовати да је честица оксид гвожђа – магнетит.
4. Термичка анализа
Термичкој анализи (термогравиметрија и диференцијално скенирајућа калориметрија) биле
су изложене не само сферне честице, већ и честице у облику металне струготине.
Приликом загревања на ваздуху, маса «сферица» расте до 105,8% од почетне, а притом се
уочава јасно изражен егзотермни ефекат. Још већи егзотермни ефекат се може приметити током
загревања «струготине», а притом њена маса порасте скоро два пута до 1.0000 С (195,2%). Ово
доказује да се током загревања одигравају активни оксидациони процеси током којих гвожђе
прелази у оксиде гвожђа. У сферним честицама нема много остатака неоксидованог гвожђа и
због тога је повећање масе и величина егзотермног ефекта мања него код «струготине». Код
честица у облику струготине има много више неоксидованог гвожђа и у складу с тим активније
сагоревају на ваздуху уз издвајање топлоте. Такво понашање непотпуно оксидованих честица
повећава опасност од пожара, јер издвајање топлоте приликом оксидовања минимално смањује
њихову брзину хлађења током лета.
5. Разлетање искри
Приликом сечења метала резним дисковима угаоних брусилица основна маса загрејаних
честица (искри) лети и тангенцијално нагоре (заштитни оклоп ограничава кретање у смеру
надоле). Појединачне честице лете у круг и избацују се са друге стране.
Сноп искри се разлети у ширину у облику конуса од угаоне брусилице ка периферији под
углом од око 30 степени.
Основна маса искри приликом сечења летела је по хоризонтали до удаљености од 3 m,
поједине искре до 6 m. Максимална дужина разлетања износила је 9-10m.
Као што се може видети са слике 6, највећи број честица је падао на удаљености око 1 m од
места рада.
%
Слика 6 – Дистрибуција масе фрикционих честица при паду у зависности од растојања од места сечења
46
Истраживање у области противпожарне заштите од фрикционих искри које настају приликом сечења метала ...
стр.42-48
На основу представљених података не може се уочити значајан утицај снаге брусилице и
пречника плоче на дистрибуцију масе честица у зависности од растојања од места сечења.
6. Запаљивост искри
Фрикционе искре образују светлосни сноп приликом рада резним плочама, што указује да
је приликом загревања њихова температура до 1.000-1.200_0С.
Као што је већ речено, многе челичне честице су у облику сфера које се састоје првенствено
од оксида гвожђа, што указује да је у локалним тачкама контакта алата за сечење и материјала
достигнута барем температура оксидације (900-1.000 0С и више), а могуће и температура
топљења челика (1450 0С). Током лета оне се хладе, мада овај процес може бити коригован
на основу горе споменутог издвајања топлоте услед сагоревања честица. Као што је познато,
угљенични челици образују такозване «активне» искре, тј. фрикционе искре које услед
сагоревања на ваздуху могу повећавати своју температуру током лета. Резултати термичке
анализе, а такође и извршени експерименти су потврдили «активни» карактер искри у
наведеном случају. На слици 7 се може видети да се током лета неке од честица расипају на
посебне фрагменте који горе и који сагоревају.
Слика 7 – Светлеће трасе разлетања фрикционих честица.
У експериментима у којима се испитује запаљивост фрикционих искри узорци материјала
су постављани на растојању 30-40 cm од места сечења у правцу лета основног снопа искри.
Истраживања су показала да приликом краткотрајног контакта фрикционе честице која гори
са танким запаљивим материјалом не долази до паљења материјала – честица га често потпуно
пробије и материјал не успе да се загреје до температуре паљења. Термопластични материјал
(пенасти полиетилен) се делимично растапа, али не долази до паљења. Истовремено, вата је
мекани термореактивни материјал који поседује добра термоизолациона својства и склона је
самоодржавању тињања и има способност да се запали у кратком временском периоду.
Очигледно је да се у пракси термички услови могу разликовати од услова у горе описаним
експериментима и стога не треба у потпуности искључити могућност паљења како пиљевине,
папира, тако и других «термички танких» и ситно дисперзних запаљивих материјала.
ЗАКЉУЧАК
Наведени подаци указују да приликом сечења челичних конструкција и предмета помоћу
абразивних плоча основну масу честица које настају (више од 95% масе) чине челичне честице
у облику опиљака и «струготине», а такође и растопљене сферне честице гвожђа и оксида
гвожђа. Површина последње поменутих може имати дендритску и блок структуру, а притом
блокови имају порозну структуру.
Загрејане до високих температура, ове честице имају активну интеракцију са кисеоником
из ваздуха и вероватно представљају главну опасност од пожара током технолошког процеса
сечења.
47
Могућност настанка пожара постоји у границама њиховог опсега разлетања, на растојању
до 9-10 m по хоризонтали. Истовремено, највећа вероватноћа за настанак паљења је у зони
пада главне количине (снопа) искри – до 3 m од места рада.
Потенцијалну опасност представља и тзв. крупна «струготина» – она је хладнија од сферних
честица, али узимајући у обзир масу појединачних честица, поседује значајне резерве топлоте.
Приликом разраде варијанте са настанком пожара, међу свим наведеним изворима паљења
треба обратити пажњу на присуство материјала који су склони самоодржању тињања на
граници фокусне зоне, јер њихово присуство у великој мери повећава могућност настанка
паљења и његовог развоја, укључујући и латентни облик.
ЛИТЕРАТУРА
[1] 1. ГОСТ 21963-2002 Круги отрезные. Технические условия. Взамен ГОСТ 21963-1982;
введ. 01.07.2004. – Минск: Межгосударственный совет по стандартизации, метрологии и
сертификации. – М.: ИПК Издательство стандартов, Сдандартинформ, 2008 (переиздание
по состоянию на март 2008 г.)
[2]2.URL:http://tsn-masterskaya.narod.ru/Abrazivnye_materialy_i_instrument.htm
[3]3. Гаршин, А. П. Абразивные материалы и инструменты : технология производства :
учеб. пособие / А. П. Гаршин, С. М. Федотова ; СПбГПУ; под общ. ред. А. П. Гаршина. СПб. : Изд-во Политехн. ун-та, 2008. - 1009 с. : ил. - Библиогр.: с. 980-1004.
48
ИСПИТИВАЊЕ ФРАКЦИЈА МЕТАНА И НАФТЕНА НАФТНИХ
КОНТАМИНАНАТА У ЕКСПЕРТСКЕ СВРХЕ
Мартинов Вјачеслав Фјодорович1, Бељшина Јулија Николајевна1
Kатедрa за криминалистику и инжењерско-техничке експертизе СПб универзитета ГПС МЧС Русије
1
У овом чланку извршена је анализа фракција метана и нафтена из узорака нафте, издвојених помоћу колонске
хроматографије. Показано је да њихово испитивање омогућава да се донесу закључци о типу нафте, при чему
хроматограм није оптерећен компонентама које сметају, што олакшава његову обраду. Резултати обављеног
испитивања могу се применити за откривање примеса нафте и нафтних деривата, решавање задатака њихове
идентификације у циљу одређивања извора загађења или утврђивања истоветности узорака.
Kључне речи: нафта, нафтно загађење, фракције, хроматографија
Један од савремених приступа унапређивања метода испитивања нафтних контаминантних
супстанци представља додавање етапе претходног фракционисања, које омогућава да се издвоје
различите групе једињења и да се већ у оквиру њиховог испитивања решавају дијагностички
и идентификациони задаци. Такав начин омогућава да се на основу испитивања једног узорка
добије знатно више аналитичких информација и самим тим обезбеди висок степен поузданости
добијених резултата. Испитивање различитих фракција може се вршити различитим
спектралним или хроматографским методама у зависности од њиховог састава и садржаја
компоненти које занимају истраживаче. Један од перспективних начина за претходну поделу
узорака нафте и нафтних контаминаната на фракције представља колонска хроматографија, која
омогућава да се помоћу два узастопно искоришћена елуента издвоји следећих пет фракција:
фракција метана и нафтена, моно- и бициклични ароматични угљоводоници, полинуклеарни
ароматични угљоводоници и смоласта једињења.
Као што је познато, методе гасне хроматографије спадају у најпримењеније приликом
испитивања нафтних контаминаната. На томе је заснован знатан број методологија које
омогућавају да се контаминантна супстанца окарактерише по квалитету и квантитету, и да
се процени степен негативног утицаја на објекте околине. Основна потешкоћа приликом
интерпретације резултата хроматографске анализе нафте увек је презасићеност добијених
хроматограма врховима огромног броја њених компоненти, док се за одређивање основних
карактеристика узорака и решавање идентификационих задатака користе висине врхова
ограниченог броја угљоводоника који спадају у биомаркере.
Из литературе је познато како се формирају многи угљоводоници, који су садржани у
нафти, пролазећи поступни пут трансформација од живих организама до компоненти нафте,
добијајући сасвим специфичне структуре – такозване «наслеђене структуре». Треба истаћи
да се део тих угљоводоника у фиксираним односима задржава чак и у производима прераде
нафте. Многе постојеће методе дијагностике и идентификације нафте и нафтних контаминаната
засноване су на испитивању присуства и односа супстанци таквих специфичних структура.
Сада постоји знатна количина емпиријског материјала који потврђује велику поузданост
резултата добијених применом таквих метода.
У биомаркере алканске грађе спадају нормални и изопреноидни алкани. Хомологни ред
нормалних алкана, који садрже од 10 до 35-38 угљеникових атома у молекулу, и који се у
већини врста нафте појављује на хроматограмима у облику «чешља», спада међу прве
карактеристичне особине нафте и нафтних деривата. Међу изопреноидним алканима највеће
значење имају, пре свега, пристан (2,6,10,14-тетраметилхептадекан) и фитан (2,6,10,14-тетрам
етилоктадекан). За карактерисање састава различнитих узорака распоређивање угљоводоникабиомаркера по молекуларној маси приказује се у облику различнитих коефицијената. Притом
су за типизацију нафте веома значајни односи између непарних и парних хомолога у саставу
високомолекуларних н-алкана (коефицијент непарности) и између изопреноидних алкана
(пристан/фитан), осим тога велика пажња се посвећује заједничком распореду пристана и
фитана са њима суседним на хроматограмима н-алканима (н-С17 и н-С18) који елуирају на
хроматограмима. Такви односи, који се добијају ради поређења различитих узорака нафте
називају «генетски коефицијенти». Претходно одвајање датих нормалних и изопреноидних
алкана од других фракција омогућило би да се, с једне стране олакша обрада хроматограма уз
смањење броја врхова, а с друге стране, испитивање издвојене фракције другим методама дало
би више информација за детаљну компарацију различитих узорака нафте.
Циљ нашег рада постало је испитивање могућности дефинисања «генетских коефицијената»
узорака нафте према резултатима испитивања фракције метана и нафтена, издвојене методом
колонске хроматографије. У својству сорбента коришћен је силикагел марке АСК (фракција
0,063-0,125 mm), а у својству елуента – смеша изооктана (8 делова), дихлоретана (0,1 део),
етра (0,1 део), диоксана (0,1 део) и етил-алкохола (0,4 дела). Хроматографија се врши на
кварцној колони дужине 400 mm и пречника 1mm.
Испитивана су два узорка нафте: узорак нафте из Сургута Западносибирске провинције
богате нафтом и гасом (узорак бр.1) и узорак нафте из Башкирије, Волгоуралске провинције
богате нафтом и гасом (узорак број 2).
Хроматографско испитивање изворне нафте и фракције метана и нафтена вршено је на
гасном хроматографу Кристал 5000.1 са пиролитичким и термо десорпционим уређајима,
капиларном колоном и детектором пламене јонизације (ПИД). Изворне нафте испитиване
су у чистом облику, и за то је узето 0,5 µl узорка. Раствори прве фракције нафте у хексану
припремани су дестилацијом елуента који се користи приликом поделе на хроматографској
колони, и растварањем остатка у 0,5 ml хексана. На слици 1 приказан је хроматограм изворне
нафте узорка број 1, а на слици 2 је хроматограм изворне нафте узорка број 2.
Време, min
Компонента
Слика 1 – Хроматограм изворне нафте узорка бр. 1
Време, min
Компонента
Слика 2 – Хроматограм изворне нафте узорка бр. 2
50
Испитивање фракција метана и нафтена нафтних контаминаната у експертске сврхе
стр.49-52
Као што се види на сликама, код оба узорка запажен је сличан облик хроматограма што
говори о томе да они припадају нафти алканског типа. На хроматограмима се јасно види
«чешаљ» нормалних алкана С6-С34.
Како је уобичајено сматрати да су полуширине врхова нормалних алкана на хроматограмима
нафти једнаке, за израчунавање «генетског коефицијента» обично се користи њихова висина.
За киришку нафту «генетски коефицијент» прорачунат према односу присан/фитан износи
1,012, а за башкирску је 0,57. То омогућава да се проучавани узорци уврсте у различите типове
по пореклу. Киришка може да се уброји у кредне нафте, а башкирска у пермокарбонску нафту.
Хроматограми фракција метана и нафтена узорака нафте испитаних у овом раду приказани
су на сликама 3 и 4.
Време, min
Компонента
Слика 3 – Хроматограм фракције метана и нафтена узорка број 1
Време, min
Компонента
Слика 4 – Хроматограм фракције метана и нафтена узорка број 2
На хроматограмима првих фракција обе нафте запажа се угљоводонични чешаљ, а судећи
по времену задржавања може се говорити о томе да су то н-алкани С13-С29. На тај начин,
прва фракција је метано-нафтенска група угљоводоника. Одсуство лакших компоненти С6С12 везано је за њихова испарења у процесу припреме узорака.
Генетски коефицијент прорачунат за однос присан/фитан за прве фракције обе размотрене
нафте остаје практично исти: за киришку нафту 1,05, а за башкирску 0,55. На тај начин,
користећи испитивање фракција метана и нафтена, може се судити о њеном типу, при чему
хроматограм није оптерећен сувишним компонентама других фракција, што олакшава њену
обраду. Резултати обављеног истраживања могу се применити за откривање примеса нафте
и нафтних деривата, решавање задатака њихове идентификације у циљу одређивања извора
загађења или утврђивања истоветности узорака.
51
ЛИТЕРАТУРА
[1] Другов Ю.С., Зенкевич И.Г., Родин А.А. Газохроматографическая идентификация
воздуха, воды, почвы и биосред. Практическое руководство. Изд. второе, дополн., М.:
МАИК «Наука», Физматлит, БИНОМ. Лаборатория знаний, 2005. - 755с
[2]Другов Ю.С. Экологические анализы при розливах нефти и нафтних деривата.
Практическое руководство: 2-е изд., перераб. и доп./ Ю.С.Другов, А.А.Родин. – М.:
БИНОМ. Лаборатория знаний, 2009. – 270с.
[3]Галишев М.А., Комплексная методика исследования нафтних деривата, рассеянных
в окружающей среде при анализе чрезвычайных ситуаций. – СПб., СПб ИГПС МЧС
России, 2004.
52
УТИЦАЈ НАИЗМЕНИЧНОГ ФРЕКВЕНТНО МОДУЛИСАНОГ
ПОТЕНЦИЈАЛА (ПЧМП) НА ПРОЦЕСЕ ОБРАЗОВАЊА САСТАВА ВОДЕ
И ПЕНИЛА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА
Н.А. Никитин.1 *, Г.К. Ивахњук2
Санктпетербуршки универзитет ГПС (Државна противпожарна служба) МЧС
(Министарство за ванредне ситуације) Русије
1
У раду су наведени подаци за утицај фреквентно модулисаног потенцијала на критичну концентрацију
стварања мицела у воденим растворима средстава за гашење пожара.
Kључне речи: Наизменични фреквентно модулисани потенцијал, стварање мицела, средства за гашење
пожара
За добијање водених раствора за стварање пенила примењују се површинско-активне
материје (даље ПАМ). У иностранству се средства за образовање пене (ПАМ) у зависности
од површинско-активне основе деле на: протеинска (беланчевинска) а у њихове недостатке
се убраја особина да се мешају са угљоводоницима, што захтева веома лагано (равномерно)
додавање пенила на горећу површину; флуоропротеинска, која су синтетичка (угљоводонична)
а присуство флуорисаних површинско-активних материја омогућава добијање пене, отпорне
на загађење угљоводоницима, и њено наношење у млазу непосредно на површину запаљене
течности. Осим тога, флуоропротеинска пенила имају већу способност гашења пожара и
отпорност на поновно појављивање пламена; флуоросинтетичка стварају водени филм (AFFF) а
флуоропротеинска стварају флуоропротеински филм (FFFP) од пене која је недовољно отпорна
при контакту са загрејаним угљоводоницима и чврстим предметима. У нашој земљи постоји
подела пенила која се праве за опште и циљне намене, али је таква подела прилично условна
и зато је у различитим нормативним документима могуће срести детаљнију класификацију,
која се заснива како на начину (природи) настајања, начину и области примене, тако и на
подразумевајућим свременим захтевима из токсичности, биолошке раградљивости и низу
других карактеристика [1].
Као основни метод прављења пена јавља се мешање ПАМ с водом. Пена може бити
створена у случају стварања мицела. Формирање мицела је спонтано удруживање молекула
ПАМ у раствору. Као последица овога у системуПАМ-растварача настају мицеле – асоцијати
карактеристичне грађе, који се састоје од десетина дифилних молекула, који имају хидрофобне
радикале дугачких ланаца и поларне хидрофилне групе. У такозваним равним мицелама једро
је образовано од хидрофобних радикала, а хидрофилне групе су усмерене напоље. Формирање
мицела је карактеристично за различите врсте ПАМ – јоногене (анјон и катјон активне),
амфолитне и нејоногене, и има низ општих законитости, премда је повезано и са особеностима
грађе молекула ПАМ (величина неполарног радикала, природа поларне групе), тако да је
правилније говорити о формирању мицела дате класе ПАМ.
Формирање мицела се одвија у интервалу температура одређеном за сваки ПАМ [2].
Формирање мицела се одликује по параметру критичне концентрације формирања мицела
(даље ККМ). Управљање процесом формирања мицела представља важан фактор повећања
ефикасности гашења пламена и стабилности састава воде и пенила за гашење пожара.
Промена физичких и физичко-хемијских својстава воде може бити изазвана овим или
оним методом физичког и/или физичко-хемијског утицаја. Данас се зна [3], да као основне
методе таквих утицаја могу бити физичка поља макросвета, на пример: електрична, магнетна,
електромагнетна, гравитациона и вибрациона (механичка), тј. поља, изазвана кретањем честица
дате средине и њених слојева у односу једног на друго.
У својству инструмента за утицај на водени систем изабран је генератор ПЧМП који садржи
средства физичког утицаја на материјал, који представљају средства директног и индиректног
* Контакт електронска адреса: [email protected]
давања електричног потенцијала материјалу. Средства за давање електричног потенцијала
садрже извор наизменичног напона и направљена су са могућношћу давања потенцијала
непосредно на материјал кроз једну електроду, или у контејнер у коме се налази материјал.
Плочице од нерђајућег челика су коришћене у својству електроде.
ПЧМП представља нелинеарно-деформисан сигнал са два интервала истоврсности (слика 1).
Процедура квантитативне оцене ризика дата је на схеми, представљеној на слици 1:
Први интервал може бити апроксимован синусоидном основом фреквенције (= 50 GHz):
(1)
Други интервал може бити апроксимован експоненцијалним сигналом, који слаби:
(2)
где је T – период индустријске фреквенције, tH – момент прелаза с првог интервала на
други (слика 1), k – број полупериода.
Слика 1 – Примењени фреквентно модулисани потенцијал (12 V, 50 GHz)
За оцену утицаја ПЧМП на саставе воде и пенила за гашење пожара изведен је експеримент
за одређивање критичне концентрације формирања мицела раствора ПАМ, методом мерења
електричне проводљивости [4]. Раствори различите концентрације су припремљени на бази
сулфанола и воде. Вода је у сваком експеримету била обрађена наизменичним фреквентно
модулисаним потенцијалом (ПЧМП) са различитом фреквенцијом. Обрада резултата утицаја
ПЧМП на величину ККМ вршена је методом најмањих квадрата.
Електричне проводљивости, mA
Зависност електричне проводљивости од концентрације
раствора ПАМ (вода није обрађивана)
Концентрација, %
Слика 2 – Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ
54
Утицај наизменичног фреквентно модулисаног потенцијала (ПЧМП) на процесе образовања састава воде и пенила ...
стр.53-57
Електричне проводљивости, mA
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (70 GHz)
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (70 GHz)
Концентрација, %
Слика 3 – Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ
(вода је обрађивана ν = 70 GHz)
Електричне проводљивости, mA
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (70 GHz)
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (150 GHz)
Концентрација, %
Слика 4 – Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (вода је обрађивана ν = 150
GHz)
55
Електричне проводљивости, mA
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (70 GHz)
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (240 GHz)
Концентрација, %
Слика 5 – Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ
(вода је обрађивана ν = 240 GHz)
Електричне проводљивости, mA
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (70 GHz)
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (400 GHz)
Концентрација, %
Слика 6 – Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ
(вода је обрађивана ν = 400 GHz)
У току експеримента показало се да фреквенција обраде воде утиче на критичну
концентрацију формирања мицела. Критична концентрација формирања мицела опада до
фреквенције 150 GHz, у којој достиже минимум и поново расте после 150 GHz. На слици 7 је
приказана графичка зависност ККМ од фреквенције којом је обрађивана вода.
56
Утицај наизменичног фреквентно модулисаног потенцијала (ПЧМП) на процесе образовања састава воде и пенила ...
стр.53-57
Табела 6 – Kритична концентрација формирања
Фреквенција којом је обрађивана вода,
GHz
ККМ
50
70
150
240
400
Није обрађена
0,2270
0,1667
0,1058
0,2154
0,1915
0,2342
Зависност електричне проводљивости од концентрације раствора ПАМ (70 GHz)
KKM, %
Зависност ККМ од фреквенције којом је обрађивана вода
Фреквенција, GHz
Слика 7 – Графичка зависност ККМ од фреквенције којом је обрађивана вода
На тај начин се може извести закључак да обрада воденог раствора ПАМ наизменичним,
фреквентно модулисаним потенцијалом с носећом фреквенцијом 150 GHz доводи до појаве
екстремума, што сведочи о измени супрамолекуларне структуре воде и открива перспективу
смањења вредности ККМ водених раствора ПАМ на њихово дејство у гашењу пламена при
очувању прописаних параметара.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Порядок применения пенообразователей для тушения пожаров, Утверждены МЧС
России 27 августа 2007 г.
[2] Химическая энциклопедия. ХиМик.ru
[3] Дуняшев В.С., Бушуев Ю.Г., Лященко А.К. Моделирование структуры воды методом
Монте-Карло (потенциал 3Д) // Журн. физ. химии. – 1996. 70, №3. – С. 422-428.
[4] Воюцкий С.С. Лабораторный практикум по физической и коллоидной химии – М.:
Высшая школа, 1975 г.
57
UDC 54-4:331.45(497.11)
UDC 661(497.11)
УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Саша Спаић1 *
1
Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Србија
У раду је дат преглед правне регулативе која покрива управљање хемикалијама на територији Републике
Србије, са посебним освртом на стављање хемикалија у промет.
Kључне речи: хемикалије, регистар, класификација, комуникација опасности, ограничења, забране
1. УВОД
У Републици Србији управљање хемикалијама у највећем степену покрива Закон о
хемикалијама [1] са припадајућим подзаконским прописима. Закон о хемикалијама ступио је на
снагу 2009. године заменивши Закон о производњи и промету отровних материја [2], који је био
терминолошки недоследан и генерално говорећи неоперативно срочен. Закон о хемикалијама
је прављен користећи најбоља искуства земаља Европске уније (ЕУ), а Република Србија је у
том послу имала помоћ Шведске агенције за хемикалије, Министарства за животну средину,
очување природе и нуклеарну безбедност Немачке, Агенције за заштиту животне средине
Аустрије и Бироа за хемикалије Републике Словеније.
Законом о хемикалијама основана је Агенција за хемикалије као самостална, развојна,
стручна и регулаторна организација која врши јавна овлашћења у складу са тим законом. Ова
Агенција основана је 2009. године и тренутно стање уређености управљања хемикалијама у
Републици Србији плод је њеног педантног рада. Нажалост, Агенција за хемикалије Републике
Србије престала је са радом у септембру 2012. године као резултат мера штедње у држави, а
њене надлежности преузело је Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине.
Доношење прописа који регулишу управљање хемикалијама на територији Републике
Србије је последица започетих процеса интеграције Србије са ЕУ, а први кораци на том путу
су, између осталих, усаглашавање законодавстава.
Најважнији пропис ЕУ у области управљања хемикалијама је Уредба (ЕУ) бр. 1907/2006
Парламента и Савета ЕУ од 18. децембра 2006. године о регистрацији, евалуацији, ауторизацији
и рестрикцији хемикалија (REACH) и оснивању Европске агенције за хемикалије,... Regulation
(EC) No 1907/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 December 2006 concerning
the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals (REACH), establishing a
European Chemicals Agency, ...[3].
На Светском самиту о одрживом развоју који је одржан 2002. године у Јоханесбургу,
Јужноафричка република, постављен је циљ да се до 2020. године постигне безбедно управљање
хемикалијама на глобалном нивоу. Корак даље у испуњењу овог циља било је усвајање SAICM (Strategic Approach to International Chemicals Management) Декларације (међународна
политичка смерница) на Међународној конференцији о управљању хемикалијама одржаној
2006. године у Дубаиу, Уједињени арапски емирати.
Постојећи систем управљања хемикалијама у Републици Србији је последица свих ових
дешавања на међународној сцени управљања хемикалијама у протеклих десетак година.
2. ИНТЕГРИСАНО УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА У СВИМ ФАЗАМА
ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА
Основни циљ интегрисаног управљања хемикалијама је безбедно управљање хемикалијама
у свим фазама њиховог животног циклуса (производња, прерада, складиштење, транспорт,
продаја, примена, одлагање, итд.).
Закон о хемикалијама не покрива све хемикалије нити све аспекте њиховог животног
циклуса. У самом закону се каже да се његове одредбе не примењују на:
* Контакт електронска адреса:
[email protected]
Управљање хемикалијама у Републици Србији
стр.58-66
-- радиоактивне хемикалије,
-- хемикалије у транзиту, и
-- транспорт опасних хемикалија.
Постоји низ других закона у Републици Србији који покривају комплементарне хемикалије
и комплементарне аспекте животног циклуса хемикалија. Најважнији међу њима су:
-- Закон о заштити животне средине [4],
-- Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину [5],
-- Закон о процени утицаја на животну средину [6],
-- Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине [7],
-- Закон о безбедности и здрављу на раду [8],
-- Закон о транспорту опасног терета [9],
-- Закон о управљању отпадом [10],
-- Закон о биоцидним производима [11],
-- Закон о средствима за заштиту биља [12], и
-- Закон о здравственој исправности предмета опште употребе [13].
Основни закон у овој области је Закон о заштити животне средине, који се на најуопштенији
начин бави питањима заштите животне средине. Питања којима се он између осталог бави
јесу: захтеви у погледу квалитета животне средине, захтеви у погледу емисија, и заштита од
хемијског удеса.
Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину утврђују се услови, начин и
поступак вршења процене утицаја одређених планова и програма на животну средину.
Закон о процени утицаја на животну средину уређује поступак процене утицаја за пројекте
који могу имати значајне утицаје на животну средину.
Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине уређују
се услови и поступак издавања интегрисане дозволе за постројења и активности које могу
имати негативне утицаје на здравље људи, животну средину или материјална добра. Пример
оваквог постројења је севесо постројење – постројење у којем се обављају активности у којима
је присутна или може бити присутна опасна материја у једнаким или већим количинама од
прописаних.
Закон о безбедности и здрављу на раду уређује спровођење и унапређивање безбедности
и здравља на раду за запослене и све друге који се затекну у радној средини. Овај закон се
дотиче хемикалија као извора ризика у радној средини. Овај аспект хемикалија детаљније
је регулисан Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању
хемијским материјама [14] и Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
излагању карциногенима и мутагенима [15].
Закон о транспорту опасног терета регулише транспорт опасног терета на територији
Републике Србије решавајући детаљно неке аспекте ове комплексне области у самом закону
и припадајућим правилницима, а за друге аспекте се позива на Међународне споразуме
(Европски споразум о међународном друмском транспорту опасног терета – ADR, Правилник
за међународни железнички транспорт опасне робе – RID, Европски споразум о међународном
транспорту опасног терета унутрашњим пловним путевима – ADN, итд.).
Закон о управљању отпадом уређује врсте, класификацију и начин управљања отпадом,
као и посебне токове отпада (батерије, акумулаторе, уља, гуме, електричне и електронске
компоненте, флуоресцентне цеви са живом, полихлороване бифениле, дуготрајне органске
загађујуће материје, азбест, возила, медицински и фармацеутски отпад, титандиоксид,
амбалажу и амбалажни отпад).
Закон о биоцидним производима регулише непољопривредне пестициде (комунална
хигијена – дезинфекција, дезинсекција, дератизација, деодоризација; лична хигијена; заштита
материјала – гљивице, алге, љускари), а Закон о средствима за заштиту биља покрива
пољопривредне пестициде.
Закон о здравственој исправности предмета опште употребе уређује услове које у погледу
здравствене исправности морају испуњавати предмети опште употребе намењени за људску
употребу (посуђе, прибор, уређаји и амбалажа за храну; дечије играчке и предмети намењени
деци и одојчади; козметички производи; предмети за украшавање лица и тела, за пирсинг, и
имитације накита).
У наставку су приказане врсте и/или аспекти животног циклуса хемикалија које покрива
59
Закон о хемикалијама са припадајућим подзаконским прописима.
3. REACH, ЕВРОПСКА АГЕНЦИЈА ЗА ХЕМИКАЛИЈЕ, РЕГИСТАР ХЕМИКАЛИЈА
И ИНТЕГРАЛНИ РЕГИСТАР ХЕМИКАЛИЈА СА ТРЖИШТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Већ поменута „REACH Уредба“ [3] у земљама ЕУ доминантно уређује управљање
хемикалијама. Она преноси већину одговорности и трошкова у том процесу на произвођаче
и увознике хемикалије. Ово је логично из два разлога: први су у ланцу снабдевања, а и зарада
је код њих највећа. „REACH Уредба“ оснива Европску агенцију за хемикалије (The European
Chemicals Agency – ECHA) са седиштем у Хелсинкију, Финска.
Овом Уредбом регулисано је спровођење поступака регистрације, евалуације, ауторизације
и рестрикције хемикалија које се производе или пласирају на тржиште ЕУ. Ови поступци се
централизовано спроводе у Европској агенцији за хемикалије.
Регистрација – само супстанце (саме по себи или као део смеше или производа) које су
регистроване могу се производити или стављати у промет. За супстанце произведене/увезене у
количини једнакој или већој од 1 тоне годишње доставља се технички досије (идентификација
супстанце и снабдевача, начин коришћења, класификација и обележавање, водич за безбедно
коришћење, итд.), а ако је количина супстанце једнака или већа од 10 тона годишње мора
се поднети и извештај о безбедности хемикалије (детаљна процена опасности супстанце на
основу физичких и хемијских својстава, токсиколошких и екотоксиколошких својстава, као
и својстава перзистентности-биоакумулативности-токсичности (PBT) или ако је супстанца
веома перзистентна-веома биоакумулативна (vPvB)).
У поступку евалуације (процене) Европска агенција за хемикалије проверава да ли је регистрациони досије адекватно попуњен, као и врсту ризика који се од супстанце могу очекивати.
Супстанце које изазивају забринутост (Substances of Very High Concern) – канцерогени 1.
и 2. категорије, мутагени 1. и 2. категорије, репродуктивни токсини 1. и 2. категорије, PBT
супстанце, vPvB супстанце, ендокрини дисруптори –забрањене су за употребу након одређеног
конкретног датума за конкретну супстанцу из ових категорија. Ако се докаже да је ризик од
ових супстанци адекватно контролисан или да социоекономска добит превазилази ризик,
ECHA издаје дозволу за коришћење ових супстанци подносиоцу захтева. Поступак тражења и
добијања ове врсте дозволе назива се ауторизација.
Када супстанце узрокују неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину,
производња, промет и употреба тих супстанци су забрањени или ограничени на одређене
начине употребе (рестрикција).
Републику Србију „REACH Уредба“ не обавезује јер није чланица Европске уније,
али пошто планира придруживање, усвојила је прописе који у одређеним сегментима
веома личе на „REACH Уредбу“. Разлог за ово је благовремена припрема српске привреде
за „компликоване“ REACH поступке са циљем постизања и очувања конкурентности на
јединственом тржишту Европске Уније. Чак и земље које нису и не планирају да постану део
Европске Уније (Швајцарска, Норвешка) хармонизују своје законодавство са европским ради
веће конкурентности своје привреде.
Имајући у виду напред изнесено, у Републици Србији постоји обавеза за произвођаче
и увознике хемикалија да хемикалије које производе или пласирају на тржиште упишу у
Регистар хемикалија. Регистар хемикалија је део Интегралног регистра хемикалија које се
налазе на српском тржишту, а који се још састоји од Регистра биоцидних производа и података
о средствима за заштиту биља.
Детаљна процедура и обрасци за упис хемикалија у Регистар хемикалија прописани су
Правилником о Регистру хемикалија [16]. У Регистар хемикалија се уписују хемикалије које се
могу сврстати под неку од царинских тарифних ознака са Списка царинских тарифних ознака
хемикалија које се уписују у Регистар хемикалија (овај списак је тренутно најоптималнији
систематизовани референтни списак хемикалија и хемијских производа у земљи) и производе се
или увозе у количини једнакој или већој од 100 kg годишње. Масени лимити за упис супстанци
које изазивају забринутост су нижи и износе 1 kg годишње за чисте супстанце, односно, 10 kg
годишње за смеше које садрже овакве супстанце.
У самом Закону о хемикалијама се каже да су од уписа у Регистар хемикалија изузети
биоциди, средства за заштиту биља, лекови (хумани и ветеринарски), козметички производи и
храна (људска и сточна).
60
Управљање хемикалијама у Републици Србији
стр.58-66
За упис се подносе: пријава, безбедносни лист (уколико је прописано да га супстанца има) и
досије о хемикалији (слични подаци као приликом регистрације код ECHA, али у много мањем
обиму).
Уместо поступка ауторизације из „REACH Уредбе“ преузет је списак супстанци које изазивају
забринутост у виду подзаконског прописа – Листа супстанци које изазивају забринутост [17].
Правилник о критеријумима за идентификацију супстанце као PBT или vPvB [18], такође је
пореклом из „REACH Уредбе“.
Кроз Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења
хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину [19],
преузет је комплетан Анекс XVII „REACH Уредбе“ (рестрикција). Овај правилник је, такође,
усаглашен са Уредбом 850/2004 ЕУ – о дуготрајним органским загађујућим материјама (Persistent organic pollutants – POPs) и Упутством 2004/42/ЕУ о ограничењима емисије испарљивих
органских једињења (Volatile organic compounds – VOCs) код употребе органских растварача у
одређеним бојама и лаковима и производима за репарацију друмских возила.
4. КЛАСИФИКАЦИЈА ХЕМИКАЛИЈА И КОМУНИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ
По Закону о хемикалијама опасна хемикалија је хемикалија која се може класификовати
у најмање једну од класа опасности. Када је хемикалија класификована, што значи опасна,
снабдевач је дужан да информише корисника о њеним опасним својствима. Ово се назива
комуникација опасности и она се остварује путем обележавања (етикета) и безбедносног листа
(само за професионалне кориснике). Садржај безбедносног листа прописује Правилник о
садржају безбедносног листа [20].
У ЕУ су тренутно на снази два система класификације хемикалија, стари европски
систем познат као DSD/DPD систем, који се полако повлачи из употребе, и нови глобално
хармонизовани систем, CLP/GHS систем, који је успостављен са циљем да класификација и
обележавање хемикалија једног дана буду јединствени у целом свету.
Саме системе и прелазне периоде њихове употребе у ЕУ из практичних разлога преузела је
и Република Србија, и они су за супстанце и смеше приказани у табелама 1 и 2, респективно.
Табела 1 – Прелазни периоди за супстанце
СУПСТАНЦА
КЛАСИФИКАЦИЈА
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ
Од 01.10.2011. до 01.06.2015.
DSD/DPD и CLP/GHS систем
CLP/GHS систем
Рок за реобележавање супстанце обележене према DSD/DPD
пропису и стављене у промет пре 01.10.2011.
После 01.06.2015.
CLP/GHS систем
CLP/GHS систем
01.12.2012.
Табела 2 – Прелазни периоди за смеше
СМЕША
Од 01.10.2011. до 01.06.2015.
После 01.06.2015.
КЛАСИФИКАЦИЈА
DSD/DPD систем (обавезно)
и CLP/GHS систем (опционо)
DSD/DPD систем, а ако је
извршена класификација
према CLP/GHS систему,
онда према CLP/GHS
пропису
CLP/GHS систем
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ
Рок за реобележавање смеше обележене према DSD/DPD
пропису и стављене у промет пре 01.06.2015.
CLP/GHS систем
01.06.2017.
Детаљи споменутих система у Републици Србији регулисани су одговарајућим
правилницима:
Правилник о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и одређеног
производа [21] →усклађен са ЕУ Директивом 67/548/ЕЕЗ и 99/45/ЕЗ (Classification, labelling
61
and packaging of dangerous substances and preparations) – DSD/DPD (Dangerous Substances Directive/Dangerous Preparations Directive) систем.
Правилник о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и одређеног
производа у складу са Глобално хармонизованим системом за класификацију и обележавање
УН [22] →усклађен са ЕУ Уредбом 1272/2008 (Regulation on Classification, Labelling and Packaging of substances and mixtures) – CLP/GHS систем.
Елементи обележавања DSD/DPD система су:
-- графички приказ опасности (пиктограм), слика 1;
-- знак опасности (T+, T, Xn, C, Xi, E, O, F+, F, N);
-- писано упозорење (веома токсично, токсично, штетно, корозивно, иритативно, експлозивно,
оксидујуће, веома лако запаљиво, лако запаљиво, опасно по животну средину);
-- ознаке ризика (R); и
-- ознаке безбедности (S).
Слика 1 – Пиктограми DSD/DPD система
Елементи обележавања CLP/GHS система су:
-- пиктограм, слика 2,
-- реч упозорења (опасност, пажња),
-- обавештења о опасности (H), и
-- обавештење о мерама предострожности (P).
Слика 2 – Пиктограми CLP/GHS система
5. САВЕТНИК ЗА ХЕМИКАЛИЈЕ
За примену комплексног сета прописа у овој области потребно је поседовати специфична
знања, па Закон о хемикалијама предвиђа да снабдевачи опасних хемикалија морају имати
лице са таквим квалификацијама – саветника за хемикалије.
Правилник о саветнику за хемикалије и условима које мора да испуни правно лице или
предузетник који врше обуку и проверу знања саветника за хемикалије [23], прописује који
снабдевачи опасних хемикалија нису дужни да обезбеде саветника за хемикалије, стручну
спрему, програм обуке и начин провере знања саветника за хемикалије, као и услове које мора
да испуни правно лице или предузетник који врши обуку и проверу знања за саветника за
хемикалије.
Саветника за хемикалије нису дужни да обезбеде правно лице или предузетник који
искључиво стављају у промет сировине за средства за заштиту биља, лекове и медицинска
средства која се користе у хуманој и ветеринарској медицини, козметичке производе, храну,
62
Управљање хемикалијама у Републици Србији
стр.58-66
прехрамбене адитиве и ароме и храну за животиње и адитиве за ту храну и снабдевач који
ставља у промет опасне хемикалије у укупној количини мањој од 100 kg годишње, као и
дистрибутер опасних хемикалија који се искључиво бави малопродајом.
У Закону о безбедности и здрављу на раду [8], аналогна улога припада лицу за безбедност и
здравље на раду, док Закон о транспорту опасног терета [9], предвиђа саветника за безбедност
у транспорту опасног терета.
6. ПРОМЕТ ХЕМИКАЛИЈА
Снабдевач је обавезан да води евиденцију о свакој хемикалији коју је ставио у промет према
Правилнику о начину вођења евиденције о хемикалијама [24].
Правилник о ближим условима за држање опасне хемикалије у продајном простору и начину
обележавања тог простора [25], говори о условима за држање хемикалије у малопродајним
објектима као и о врстама обавештења која морају бити доступна потрошачима који се нађу у
оваквим објектима, у случају да се у њима продају класе хемикалија изричито наведене у овом
правилнику.
7. ДЕТЕРГЕНТИ
Поред Закона о хемикалијама, детергенте додатно уређује Правилник о детергентима [26].
Произвођач детергента ставља детергент у промет ако сурфактант садржан у том детергенту
испуњава критеријуме потпуне аеробне биоразградљивости. Изузетно се може у промет
ставити и детергент који не испуњава овај услов ако:
-- сурфактант садржан у том детергенту испуњава критеријуме примарне биоразградљивости,
-- ако се тај детергент користи за индустријске или професионалне сврхе,
-- сурфактант се мало испушта у животну средину,
-- социоекономска корист је већа од ризика,
-- користан је за безбедност хране и спровођење хигијене,
и због свега овога је у Републици Србији издато одобрење за коришћење датог сурфактанта
у детергенту или је донет акт којим се одобрава коришћење тог сурфактанта у детергенту у ЕУ
– Листа сурфактаната за које је издато одобрење или донет акт којим се одобрава коришћење
сурфактанта у детергенту у ЕУ и листа сурфактаната за које је одбијен захтев за одобрење и
сурфактаната који су забрањени у ЕУ [27].
Правилник о детергентима прописује критеријуме и методе испитивања биоразградљивости
сурфактаната, садржај Листа о саставу детергента за општу употребу и податке из тог листа који
се морају учинити доступним јавности путем интернета, као и специфичан начин обележавања
детергената намењених за општу употребу (састав, упутство за коришћење, посебне мере
предострожности, начин дозирања, забрана збуњујућег приказа воћа на амбалажи).
8. НАРОЧИТО ОПАСНЕ ХЕМИКАЛИЈЕ
Стављање у промет одређених опасних хемикалија – нарочито опасне хемикалије – могу
да обављају само правна лица или предузетници који имају дозволу за обављање делатности
промета тих хемикалија.
Дозвола за обављање делатности промета нарочито опасних хемикалија издаје се правном
лицу или предузетнику који је обезбедио такво складиштење и чување нарочито опасних
хемикалија да оне не могу бити доступне лицима која их могу користити у недозвољене сврхе,
и који је утврдио превентивне мере за безбедно чување и складиштење нарочито опасних
хемикалија – Упутство о утврђивању превентивних мера за безбедно чување, складиштење
односно коришћење нарочито опасних хемикалија [28].
Физичка лица која користе нарочито опасне хемикалије дужна су да имају дозволу за
коришћење тих хемикалија. Дозвола за коришћење нарочито опасних хемикалија издаје се
физичком лицу које их користи у уметничке, научне и друге специфичне сврхе, ако се уместо
тих хемикалија не могу користити друге алтернативне хемикалије, ако их безбедно користи и
чува, као и ако није осуђивано на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест месеци.
Правилником о дозволама за обављање делатности промета, односно дозволама за
коришћење нарочито опасних хемикалија [29], прописују се нарочито опасне хемикалије за
које се издаје дозвола за обављање делатности промета и дозвола за коришћење, као и нарочито
опасне хемикалије за које није потребна дозвола, образац захтева за издавање дозволе и образац
63
дозволе за обављање делатности промета, односно дозволе за коришћење нарочито опасних
хемикалија, и начин вођења евиденције о промету нарочито опасне хемикалије.
Ова област не постоји у ЕУ прописима, али није у супротности са њима. Уведена је због
веће предострожности и контроле у управљању хемикалијама.
9. УВОЗ И ИЗВОЗ ОПАСНЕ ХЕМИКАЛИЈЕ
Увоз и извоз опасне хемикалије уређује Закон о хемикалијама и Правилник о увозу и извозу
одређених опасних хемикалија [30]. Три теме у овој области су од суштинског значаја:
-- поступак претходног обавештења,
-- поступак давања сагласности на основу претходног обавештења (Prior Informed Consent PIC поступак), и
-- забрана извоза хемикалија.
Поступак претходног обавештења примењује се за хемикалије са Списка хемикалија за
поступак претходног обавештења [30], а спроводи се тако што извозник подноси захтев за
спровођење поступка и одговарајућу документацију министарству надлежном за заштиту
животне средине. Министарство обавештава о планираном извозу надлежни орган земље у
коју се извози, а извозника обавештава да је поступак спроведен. Након тога извозник обавља
извоз – овај поступак не одлаже извоз.
Поступак давања сагласности на основу претходног обавештења (PIC поступак) примењује
се за хемикалије са Списка хемикалија за PIC поступак [30]. У овом случају извозник предаје
захтев за сагласност и одговарајућу документацију министарству. Министарство доставља
обавештење о извозу и тражи претходну сагласност од надлежног органа земље увозника,
а тај орган затим шаље одговор министарству. Одговор може бити: сагласност, сагласност
под одређеним условима или несагласност. Министарство затим обавештава извозника, а он
поступа у складу са добијеним одговором. Овај поступак одлаже извоз.
Претходна два поступка су усаглашена са Уредбом ЕУ 689/2008 о извозу и увозу опасних
хемикалија.
Одређене опасне хемикалије и производи чије коришћење је забрањено не смеју се извозити
[30], нпр. POPs супстанце из Анекса А и Б Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским
загађујућим супстанцама, или жива, њена једињења, смеше и производи који је садрже (овај
део правилника усаглашен је са Уредбом ЕУ 1102/2008 о забрани извоза металне живе и
одређених живиних једињења или смеша, и о безбедном складиштењу металне живе – у делу
који се односи на хемикалије).
10.
МЕЂУНАРОДНЕ
КОНВЕНЦИЈЕ
КОЈЕ
УРЕЂУЈУ
УПРАВЉАЊЕ
ХЕМИКАЛИЈАМА
Република Србија је потврдила известан број међународних конвенција којима се уређује
управљање хемикалијама.
Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућим супстанцама уведена је
у правни систем Републике Србије Законом о потврђивању Стокхолмске конвенције [31].
Имплементациони прописи за ову Конвенцију су Правилник о ограничењима и забранама
производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив
ризик по здравље људи и животну средину [19] и Правилник о увозу и извозу одређених
опасних хемикалија [30].
Ротердамска конвенција о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења
за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини прихваћена је Законом о
потврђивању Ротердамске конвенције са анексима који представљају њен интегрални део [32].
Имплементирајући прописи за ову Конвенцију у Републици Србији су Закон о хемикалијама
[1] и Правилник о увозу и извозу одређених опасних хемикалија [30].
Имплементирајући пропис за ову Конвенцију у ЕУ је већ спомињана Уредба ЕУ 689/2008 о
извозу и увозу опасних хемикалија.
Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја
и његовом уништавању ушла је у правни систем Републике Србије Законом о потврђивању
Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и
његовом уништавању [33].
Имплементирајући пропис за ову Конвенцију је Закон о забрани развоја, производње,
64
Управљање хемикалијама у Републици Србији
стр.58-66
складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању [34].
Република Србија нема хемијско оружје, па се ова Конвенција код нас примењује у оном
њеном делу који се односи на коришћење хемикалија (наведених у Листама Конвенције) у
дозвољене сврхе, које могу бити цивилне и војне.
11. ЗАКЉУЧАК
Република Србија, након дугог времена, има добар и са светским токовима усклађен систем
управљања хемикалијама. Ово је једна од ретких области у којој смо значајно напредовали У
протеклих неколико година, и на неки начин постали водећи у региону.
Постоји бојазан да ће укидање Агенције за хемикалије довести до поновног каскања за
светским токовима у овој области. Надамо се да ће се ова бојазан показати неоправданом.
12. ЛИТЕРАТУРА
[1] Закон о хемикалијама („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 92/11 и 93/12)
[2]Закон о производњи и промету отровних материја („Службени лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96
– др. закон и 37/02 и „Службени гласник РС“, бр. 101/05 – др. закон)
[3]Regulation (EC) No 1907/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 December 2006 concerning the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals
(REACH), establishing a European Chemicals Agency, ...
[4] Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04 , 36/09, 36/09 – др.
закон, 72/09 - др. закон и 43/11 – одлука УС )
[5]Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр.
135/04 и 88/10)
[6]Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и 36/09)
[7]Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине („Службени
гласник РС“, бр. 135/04)
[8]Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, бр. 101/05)
[9]Закон о транспорту опасног терета („Службени гласник РС“, бр. 88/10)
[10] Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС“, бр. 36/09 и 88/10)
[11] Закон о биоцидним производима („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 92/11)
[12] Закон о средствима за заштиту биља („Службени гласник РС“, бр. 41/09)
[13] Закон о здравственој исправности предмета опште употребе („Службени гласник РС“,
бр. 92/11)
[14] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским
материјама („Службени гласник РС“, бр. 106/09)
[15] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању карциногенима
и мутагенима („Службени гласник РС“, бр. 96/11)
[16] Правилник о Регистру хемикалија („Службени гласник РС“, бр. 100/11, 16/12 и 47/12)
[17] Листа супстанци које изазивају забринутост („Службени гласник РС“, бр. 31/11 и 28/12)
[18] Правилник о критеријумима за идентификацију супстанце као PBT или vPvB
(„Службени гласник РС“, бр. 23/10)
[19] Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења
хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину
(„Службени гласник РС“, бр. 89/10, 71/11, 90/11 и 56/12)
[20] Правилник о садржају безбедносног листа („Службени гласник РС“, бр. 100/11)
[21] Правилник о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и
одређеног производа („Службени гласник РС“, бр.59/10, 25/11 и 5/12)
[22] Правилник о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању хемикалије и
одређеног производа у складу са Глобално хармонизованим системом за класификацију
и обележавање УН („Службени гласник РС“, бр.64/10 и 26/11)
[23] Правилник о саветнику за хемикалије и условима које мора да испуни правно лице
или предузетник који врше обуку и проверу знања саветника за хемикалије („Службени
гласник РС“, бр.13/11, 28/11 и 47/12)
[24] Правилник о начину вођења евиденције о хемикалијама („Службени гласник РС“, бр.
31/11)
[25] Правилник о ближим условима за држање опасне хемикалије у продајном простору и
65
начину обележавања тог простора („Службени гласник РС“, бр.31/11 и 16/12)
[26] Правилник о детергентима („Службени гласник РС“, бр.40/10 и 5/12)
[27] Листа сурфактаната за које је издато одобрење или донет акт којим се одобрава
коришћење сурфактанта у детергенту у ЕУ и листа сурфактаната за које је одбијен захтев
за одобрење и сурфактаната који су забрањени у ЕУ („Службени гласник РС“, бр. 94/10)
[28] Упутство о утврђивању превентивних мера за безбедно чување, складиштење, односно
коришћење нарочито опасних хемикалија („Службени гласник РС“, бр. 94/10)
[29] Правилник о дозволама за обављање делатности промета односно дозволама за
коришћење нарочито опасних хемикалија („Службени гласник РС“, бр.94/10 и 55/11)
[30] Правилник о увозу и извозу одређених опасних хемикалија („Службени гласник РС“,
бр. 89/10)
[31] Закон о потврђивању Стокхолмске конвенције („Службени гласник РС – Међународни
уговори“, бр. 42/09)
[32] Закон о потврђивању Ротердамске конвенције са анексима који представљају њен
интегрални део („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 38/09)
[33] Закон о потврђивању Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења и
употребе хемијског оружја и његовом уништавању („Службени лист СРЈ – Међународни
уговори“, бр. 2/00)
[34] Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о
његовом уништавању („Службени гласник РС“, бр. 36/09)
66
UDC 621.1:662.636
UDC 662.9
КОТЛОВИ – ПОСЕБНА ГРУПА
КОНТРОЛИСАНИХ ТЕХНИЧКИХ УРЕЂАЈА
Marianna Tomašková1 *
1
Одсек за безбедност и квалитет продукције, Машински факултет,
Технички универзитет у Кошицама, Словачка
Данас се јавља нови тренд коришћења биомасе као извора горива. Циљ овог рада је да укаже на систем
инспекције, одржавања и оперативне безбедност котлова – посебне групе контролисаних технич­ких уређаја. У
закључку, рад даје процену ризика код одабраних котловских уређаја користећи матрицу ризика према стандарду
TNI ISO/TR 14121-2.
Kључне речи: контролисани технички уређаји, законодавство, котлови на биомасу
УВОД
Декрет No 508/209 Coll. у складу са Актом No 124/2006 Coll. о безбедности и заштити
здравља на радном месту утврђује детаље о обезбеђивању сигурности и здравствене заштите
при раду са техничким притиском, подизањем, електичним и гасним уређајима. Израда новог
декрета проистекла је из законске неопходности која је уследила укидањем Akta No 330/1996
Coll. о безбедности и заштити здравља на радном месту. Поништени акт је укључивао законску
одредбу ауторизације издавања Декрета Министарства рада, социјалних питања и породице
Републике Словачке No 718/2002 Coll. о обезбеђивању сигурности и здравствене заштите на
раду и безбедност техничких уређаја.
Овај Декрет утврђује:
-- Детаље о обезбеђивању сигурности и здравствене заштите на раду, као и захтеве везане
за професионалне квалификације неопходне за обављање посебних радних активности и
операција посебих техничких уређаја.
-- Техничке уређаје који се сматрају контролисаним техничких уређајима.
СунСофт представља један програм за регистровање контролисаних техничких уређаја у
складу са Декретом Министарства рада, социјалних питања и породице Но 508/209 Цолл. §8. Он
укључује комплетан списак контролисаних техничких уређаја, допушта планирање, праћење
распореда прегледа, архивирање информација и многе друге функције. Ова апликација је
креирана за техничаре за безбедност и компаније које користе уређаје који подлежу инспекцији.
Котлови
Котлови сачињавају једну посебну групу унутар система контролисаних техничких уређаја
који у складу са њиховим карактером и делокругом употребе представљају растућу претњу
људском животу и здрављу, а притом изазивају и значајну економску штету. До тога у највећој
мери долази зато што енергија нагомилана у котловима при ослобађању има нерегулисан
утицај на животну средину.
У складу са овим истраживањем, котлови представљају најслабију карику у погледу
економске ефикасности и оперативне поузданости. У циљу повећања њихове безбедности,
неопходно је прописати не само техничке, већ и организационе мере.
Код котлова се коришћена енергија најчешће испушта конверзијом хемијске енергије
створене у процесу сагоревања горива. Енергетска горива се углавном користе за сагоревање у
котловима, тј. то су горива која више нису погодна за употребу у друге сврхе.
Све врсте горива садрже две главне компоненте: запаљиве и незапаљиве агенсе. Што је
већа пропорција запаљивих агенаса у гориву, то је већа количина енергије која се ослобађа
приликом његовог сагоревања. Запаљиви агенси углавном подразумевају угљеник, водоник,
сумпор и кисеоник. Незапаљиви агенси углавном подразумевају елементе воде и пепела.
* Контакт електронска адреса: [email protected]
Сагоревање горива представља реакцију у којој запаљиве компоненте горива оксидишу и
на тај начин се сједињују са кисеоником, при чему долази до формирања финалних производа
сагоревања. [4]
ПРЕДНОСТИ БИОМАСЕ КАО ГОРИВА
Биомаса је у основи конзервирана соларна енергија коју биљке захваљујући процесу
фотосинтезе претварају у органску масу. Употреба биомасе има мањи негативани утицај на
животно окружење у односу на сагоревање фосилних горива. Сагоревање биомасе не оптерећује
животно окружење прекомерном производњом угљен-диоксида. Пепео који представља
нуспроизвод који резултира из биомасе може се употребити као квалитетно ђубриво.
Држава Словачка годишње потпомаже коришћење алтернативних извора енергије
издвајањем неколоко милиона евра. Поред субвенција за соларне колекторе, потрошачи који
купују котлове на биомасу такође добијају субвенције. Стога ће, на пример, котао на биомасу
бити 30 % јефтинији. Износ субвенције за инсталацију једног котла на биомасу у кући је 10%
од набавне цене инсталираног котла – већином је то 1.000 евра.
У данашмје време, на тржишту су доминате две групе за сагоревање дрвене биомасе:
-- Котлови на дрвени пелет, и
-- Котлови са дрвеним гасификационим системом.
Статистички преглед показује да фосилна биомаса има највећи удео обновљивих извора
(90%). Коришћење енергије биомасе подразумева цео низ могућих технолошких техника и
начина добијања енергије из материјала органског порекла. Они укључују процесе производње
биогаса, горива, отпадне топлоте, међутим, најједноставнији и најраспрострањенији поступак
деривације енергије из биомасе јесте њено сагоревање. Резултирајући производ је топлотна
енергија која се затим користи за загревање, технолошке процесе или за производњу електричне
енергије. Производња извора за директно сагоревање биомасе може се кретати од неколико kW
до неколико стотина MW.
Табела1 – Предности и мане употребе биомасе
ПРЕДНОСТИ
-- Општа доступност (домаћи извор)
-- Релативно ниска цена биомасе
-- Коришћење
отпада
(остаци
након
сагоревања могу да се користе као ђубриво)
-- Затворени циклус CО2
-- Могућност државне субвенције
68
a) Котао на фосилно гориво
МАНЕ
-- Нижа
вредност
загревања
него
конвенционалних горива
-- Неопходне могућности складиштења
-- Веће димензије котла и додатне опреме
-- Велики утицај влаге на процесе сагоревања
-- Неопходност одлагања пепела
б) Јапански котао на пелет тополе
код
Котлови – посебна група контролисаних техничких уређаја
стр.67-74
c) Котао на биомасу са аутоматским преносником који производи компанија KATAK PRO, Република Чешка
Слика 1 – Примери котлова на биомасу
БЕЗБЕДНОСНА И ПРОТИВПОЖАРНА РЕГУЛАТИВА ЗА РАД У КОТЛАРНИЦАМА Када се ради са котловима, посебна пажња мора да се посвети заштити људског здравља и
економских вредности услед повећаног ризика који је повезан са котловима.
Ризици за особе које раде у котларницама су, на пример, следећи:
-- Механички, узроковани падом предмета, падом радника са висине, ризик који представљају
покретни делови,
-- Ризици проистекли из руковања врелим деловима,
-- Ризици који могу да изазову гушење, на пример, код различитих гасова који изазивају
гушење као што је угљен диоксид, и
-- Ризици повезани са електричном струјом и многи други [4].
Најчешешћи узрок пожара је неуредност на радном месту и кршење безбедносних правила
приликом заваривања, као и складиштења запаљивих материјала. Узрок пожара такође може
бити неодговарајуће складиштење горива, дефекти опреме за транспортовање, кршење
технолошких поступака транспортовања и прераде горива, експлозије опреме за котлове и тако
даље.
ОПИС ИЗАБРАНОГ МЕТОДА ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА
Матрица ризика може се користити за процену ризика који изазивају машине, опрема, додатна
опрема или неке друге ситуације у многобројним индустријским гранама. Матрица ризика се
користи као алатка за идентификовање неприхватљиво великих ризика, стога би напор да се они
смање требало усмерити ка тим областима. Матрица се у основи користи за класификацију или
груписање ризика на ниво који може омогућити доношење одлуке о прихватању самог ризика.
Примена матрице ризика обезбеђује један једноставан али делотворан метод за смањење нивоа
ризика проистеклог из претње. Овај метод се истиче својом једноставношћу и прилично лако
може да се научи и користи.
Вероватноћа дешавања: Уколико нису доступни емпиријски подаци, поступак селектовања
вероватноће да ће се десити незгода опет ће бити субјективан. Из тог разлога, саветује се
заједнички рад са добро информисаним стручњацима са мноштвом идеја.
-- Вероватноћа дешавања укључује:
-- Учесталост и трајање изложености опасности,
-- Радно окружње,
-- Људски фактор, и
-- Могућност да се спречи или избегне предузимање заштитних мера.
Озбиљност последице: повреда особе се често сматра озбиљном, иако она може да укључује
и остале компоненте као:
-- Вредност оштећене имовине или опреме,
-- Обим штете у животном окружењу, и
-- Трајање губитка продуктивности.
69
Процена ризика према матрици приказана је на следећој табели:
Табела 2 – Матрица ризика
Вероватноћа
дешавања
Учесталост
(по години)
Учестала
Вероватна
Повремена
Мала
Мало вероватна
>1
1 – 10-1
10-1 - 10-2
10-2 - 10-4
10-4 - 10-6
Скоро немогућа
< 10-6
Озбиљност последице
катастрофална
висока
значајна
9
8
7
8
7
6
7
6
5
6
5
4
5
4
3
4
3
2
ниска
6
5
4
3
2
1
Класификација ризика:
-- 9-7 висок ризик
-- 6-5 умерен ризик
-- 4-1 низак ризик
ЗАКЉУЧАК
Као закључак, може се констатовати да када се доноси одлука о куповини котла, најважније
је узети у обзир захтеве за безбедно руковођење, као и поузданост и ефикасност котла.
Безбедност руковања представља најважнији предуслов за сваку опрему. Уколико било који
део котла не функционише адекватно или је оштећен, може доћи до опасност од пожара или
експлозије.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Edict of the Slovak Government: Ministerstva práce, sociálnych vecí a rodiny Slovenskej republiky z 9. júla 2009 na zaistenie bezpečnosti a ochrany zdravia pri práci a bezpečnosti technických zariadení č. 508/2009.
[2]Standard TNI ISO/TR 14121-2, 83 3008, Bezpečnosť strojov, Posudzovanie rizika, Časť 2:
Praktické návody a príklady metód
[3]Kudlovský, J.: Obsluha kotlov, Bratislava, Alfa, 1980.
[4] Dobsony, T.: Učebné texty pre kuričov parných kotlov
Овај рад је написан у оквиру пројеката:
1. APVV-0337-11
Истраживање нових и новонастајућих ризика индустријских технологија у контексту
интегрисане безбедности као предуслов за управљање одрживим развојем
2. Истраживачки центар за ефективност комбинованих система и интеграције извора
обновљиве енергије ITMS 26220220064
70
2.4.
2.3.
2.2.
2.1.
Корозија високе температуре
Корозија високе температуре
Хемијска корозија
Електрохемијска корозија
Корозија
повремено
повремено
мала
повремено
повремено
вероватно
Пожар у котларници – неконтролисано
цурење запаљивих гасова
1.2.
2.
повремено
Прегревање зидова котла као резултат
седимената на унутрашњим површинама
делова под притиском
1.1.
повремено
Прегревање зидова котла – немогућност
хлађења (од стране оперативног агента и
прекомерног оптерећења зидова)
1.
Идентификација
ризика
Машина
Котао
(идентификација)
Делокруг (на пример – фаза животног циклуса - део/
функција машине)
Рад котла
Процењена област:
Реф. Опасна ситуација:
Вероватноћа дешавања
број
значајна
значајна
значајна
значајна
значајна
катастрофална
велика
велика
Озбиљност последице
22/11/2012
Датум:
Метода евалуације/ алат
Аналитичар: 5
5
4
5
5
5
6
6
Процена ризика према матрци
ризика
Матрица
ризика
Табела 3 – Идентификацтија селектованих ризика при раду котла применом матрице ризика
Котлови – посебна група контролисаних техничких уређаја
стр.67-74
71
Идентификација
ризика
Котао
Машина (идентификација)
Метода евалуације/алат
Матрица
ризика
Аналитичар:
7
7
7
Процена ризика према
матрци ризика
Опасна ситуација: велика
Датум:22/11/2012
Реф.број
вероватно
катастрофална
Делокруг (на пример – фаза животног циклуса - део/функција
машине)
Рад котла
Процењена област:
Ерозија
повремено
Озбиљност последице
3.
Експлозија делова котла под притиском,
на пример код заварених спојева
Вероватноћа догађања
4.
катастрофална
Квар котла због дефеката материјала и
грешака у производњи, инсталацији и при
оправци
повремено
5.
72
5.
Нетачно подешавање мерних уређаја
Страни материјал заостао у опреми притиска
котла
Нетачно изведено тестирање затворености
3.
4.
Непрофесионално изведено тестирање
притиска
Квар заштитних сигнализационих уређаја и
опреме за блокирање
Опасна ситуација: 2.
1.
Реф.
број
мала
мала
мала
повремено
повремено
Идентификација
ризика
Вероватноћа догађања
Делокруг (на пример – фаза животног циклуса - део/функција
машине)
Покретање рада
Процењена област:
Машина (идентификација) Котао
22/11/2012
Датум:
катастрофална
значајна
велика
катастрофална
катастрофална
Озбиљност последице
Аналитичар: Метода евалуације/алат
7
7
6
4
5
Процена ризика према
матрци ризика
Матрца
ризика
Табела 4 – Идентификација ризика при пуштању котла у рад применом матрице ризика
Котлови – посебна група контролисаних техничких уређаја
стр.67-74
73
Идентификација
ризика
Табела 5 – Идентификација селектованих ризика при раду котла применом матрице ризика
Матрица ризика 13/11/2012
Метода евалуације/ алатка
Аналитичар:
Датум:
катастрофална
5
Озбиљност последице
Процена ризика према
матрици ризика
мала
велика
6
6
7
6
Непрофесионално изведена заштитна опрема
мала
катастрофална
велика
катастрофална
Непрофесионална инсталација котла
Машина (идентификација) Котао
Делокруг (на пример – фаза животног циклуса - део/функција
машине)
Рад котла
Процењена област:
Реф.
Опасна ситуација: Вероватноћа дешавања
број
1.
2.
мала
повремена
повремена
6
катастрофална
Тровање CО2 у котларници
мала
4.
Опекотине оператера
Непрофесионално изведени заваривачки
радови у котларници – могућност запаљивања
5.
Повреда узрокована електричном струјом
3.
6.
74
УПУТСТВО АУТОРИМА
Часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу (МЕSЕ) излази четири
пута годишње и објављује научне, стручне и прегледне радове. За часопис се прихватају
искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети
за објављивање негде другде. Радови се анонимно рецензирају од стране рецензента после
чега уредништво доноси одлуку о објављивању. Да би био укључен у процедуру рецензирања,
рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према доленаведеном упутству.
Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени ауторима на дораду.
Електронска верзија чланка. Користити Microsoft Word новије верзије. Име датотеке би
требало да буде дато на следећи начин: Аутор1_Аутор2-прве три речи наслова чланка.doc.
Пример: Petrovic_Babic-Analiza metode procene.doc
Обим и форматирање. Препоручује се да цео рукопис има од 8 до 13 страна. Текст рада
писати фонтом Times New Roman (величина 12) са размаком од 1,5 реда, на формату папира
А4 (210 x 297 mm) са маргинама (лева, десна, горња и доња) од 2 cm, и обострано га поравнати
према левој и десној маргини.
Наслов рада је центриран и писан великим словима (величина фонта 14, bold). Испод
наслова рада написати имена аутора и институција у којима раде. Аутор рада задужен за
кореспонденцију са уредништвом мора навести своју е-mail адресу за контакт.
Резиме се налази на почетку рада и није дужи од 200 речи. Садржи циљ рада, примењене
методе, главне резултате и закључке. Величина фонта је 10.
Кључне речи се наводе испод резимеа. Има их између три и шест. Фонт је величине 10,
italic.
Главни наслови су дати великим словима (величина фонта 12, bold), и поравнати су са
левом маргином.
Поднаслови се пишу великим и малим словима (величина фонта 12, bold), поравнато према
левој маргини.
Илустрације. Свака слика (фотографија, цртеж или графикон) и табела мора имати редни
број, наслов и по потреби легенду (објашњење ознака, шифара, скраћеница и сл.). Текст се наводи
испод слике, а изнад табеле. Редни бројеви слика и табела пишу се арапским бројевима.
Цртеж или графикон мора се издвојити посебним блоком ради лакшег померања у тексту,
или уметнути из датотеке, направљене у било ком конвенционалном графичком програму.
Испод слике написати, на пример:
Слика 2 – Гашење пожара у рафинерији нафте
Слике је најбоље слати посебно, уз назнаку у тексту где се умећу, и са већом резолуцијом,
ради добијања бољег квалитета у штампи.
Набрајање урадити на следећи начин:
• подаци који се износе не смеју бити тајни;
• аутори су одговорни за саджај рада; и
• аутори су одговорни за квалитет превода.
Формирање библиографије (списка литературе)
У тексту се упућивање на литературу наводи редним бројем у угластим заградама [1].
Списак треба да садржи референце нумерисане редом којим се помињу у тексту. Референце се
прилажу на крају рада на следећи начин:
[1] B.A. Willis, Mineral Processing Technology, Oxford, Perganom Press, 1979, str. 35 (за
поглавље у књизи)
[2] H. Ernst, Research Policy, 30 (2001) 143–157 (за чланак у часопису)
[3] http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf (датум преузимања) (за веб садржај)
[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
(,,Службени гласник РС”, бр. 72/06; 84/06 и 30/10) (за документа без аутора)
Информације о ауторима прилажу се на крају чланка и обухватају: име и презиме, положај,
инститцију са адресом и поштанским бројем, степен, академски назив, број телефона и е-mail
адресу.
Радови се шаљу превасходно електронском поштом, или у другом електронском
облику.
Адреса уредништва је:
Е-mail: [email protected]
Часопис МЕSЕ Телефон: +381 21 4892500,
Висока техничка школа струковних студија
Школска 1, 21000 Нови Сад, Србија
ВТШ У НОВОМ САДУ ЈЕ ЛИЦЕНЦИРАНА ЗА СЛЕДЕЋЕ ОБЛАСТИ:
Преглед и испитивање прописане опреме за рад
• дизалице и уређаји носивости од 0,5 тона
и више,
• регалне дизалице и подизне платформе
на механизовани погон,
• висеће скеле,
• самоходна возила на механизовани погон,
које се користе за унутрашњи транспорт,
• пресе, маказе, ножеви и ваљци на механизовани погон,
• опрема за прераду и обраду дрвета,
пластичних и сличних материјала на механизовани погон,
• уређаји у којима се наносе и суше премазна средства,
• опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт
експлозивних, отровних и загушљивих флуида.
Преглед и испитивање услова радне
околине
• микроклима (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха),
• хемијске штетности (гасови, парa, дим и
прашина),
• физичке штетности (бука, вибрације и
штетна зрачења – осим јонизујућег зрачења),
• квалитета осветљења.
Стручно оспособљавање запослених
• лице за безбедност и здравље на раду,
• одговорно лице за преглед и испитивање
опреме за рад,
• одговорно лице за испитивање услова радне околине,
• руковалац дизалица, виљушкара и грађевинских машина,
• руковалац гасним инсталацијама.
Заштита од пожара
• израда студија организације заштите од
пожара,
• израда анализа постојећег стања заштите
од пожара,
• израда програма за санирање и унапређење заштите од пожара,
• израда анализа о зонама опасности и
одређивању ових зона на местима која су
угрожена од настанка експлозивних смеша,
• пројектовање уређаја и инсталација за
детекцију, дојаву и гашење пожара,
• испитивање физичко-хемијских осoбина
чврстих, течних и гасовитих запаљивих материја, као и погодности коришћења ових
материја у објектима угроженим од пожара,
• преглед и испитивање нових, односно
реконструисаних електричних и громобранских инсталација,
• израда елабората и пројеката заштите од
пожара,
• оспособљавање радника за безбедан рад
из области заштите од пожара,
• израда техничке документације за објекте
за које грађевинску дозволу издаје општина,
односно град,
• израда санационих планова,
• преглед и испитивање пенила за гашење
пожара,
• израда планова евакуације,
• преглед и испитивање изолационих апарата за заштиту органа за дисање,
• преглед и испитивање стационарних
инсталација за гашење, хлађење и заштиту
резервоара горива,
• стручно оспособљавање лица која рукују
опасним материјама, и возача моторних
возила којима се превозе све класе опасних
материја, осим класе 7.
Израда техничке документације, Акта о
процени ризика на радном месту и у радној
околини и Правилника о безбедности и
здрављу на раду
Консултантскa активност у оквиру
припрема за сертификацију система
према зах-тевима стандарда
• ISO 9001:2008,
• OHSAS 18001,
• ISO 14000 (Израда Плана управљања
отпадом),
• ISO 22000 и HACCP система,
• примена интегрисаних система менаџмента (IMS).
Израда комплетне документације (Пословник квалитета, Поступака и образаца)
и обуке запослених
• за интерне провериваче према захтевима
стандарда ISO 9001, ISO 14000 и OHSAS
18001,
• за консултанте и вође HACCP тима.
Испитивање електроизолационе опреме
• заштитне електроизолационе простирке,
обућа и рукавице,
• изолационе манипулативне мотке и мотке за уземљење,
• детектори (индикатори) напона,
• изолационе клупице и клешта,
• трафо уља.
Download

мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу