ЛИСТ ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА “БЕОГРАД”
Година: XLIX, Београд, мај 2011.
Реч - две са
генералним директором
Стигао први “шпанац”
Нове технологије
у домаћој радиности
Упознајмо вредности вере
РЕЧ – ДВЕ СА МИЛЕТОМ РАДОЈЕВИЋЕМ, В. Д. ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА
ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА “БЕОГРАД”
Да ли нам је Колективни уговор постао терет?
Прошло је готово пола године како је господин Милета Радојевић преузео функцију врешиоца дужности генералног директора ГСП „Београд“. Прави је тренутак да
се сагледају резултати досадашњег рада, те смо првом
човеку Предузећа поставили неколико питања.
• Како оцењујете прве пословне резултате остварене у претходних неколико месеци?
– Без обзира на све проблеме
који прате функционисање ГСП „Београд“ у целини – изражене кроз
сталну неликвидност, велики дуг
и остале велике обавезе по свим
основама, мора се констатовати да
је видљив благи напредак у превазилажењу свих проблема са којим
је Предузеће данас суочено. Приход на месечном нивоу увећан је
са просечних 840 милиона динара у претходној години за више
од 200 милиона месечно, и то
првенствено захваљујући повећаним субвенцијама од стране
града, као и приходом оствареним после повећања цена услуга
и повећања физичког обима продаје услуга. Оно што и даље представља велики проблем је отежано
праћење и смањење трошкова пословања, условљено првенствено
сталним растом цена репроматеријала, горива и делова, иако је у међувремену дошло до јачања динара
у односу на евро, што је требало да
произведе обрнути ефекат. Очекујем да ћемо после затишја у летњем
периоду, када ће доћи до стагнирања у приходима, од јесени са новим
мерама контроле и доста спроведених организационих и кадровских
промена у погонима, остваривати
боље пословне резултате и ову годину завршити у складу са програмом санације, о коме је већ било
речи.
• Да ли су успостављени
бољи односи и координација
у раду са репрезентативним и другим синдикатима?
2
– После првих неспоразума које
су пратили изражено незадовољство синдиката, па и протесна
шетња, дошло је до успостављања
дијалога. После свега, рекао бих да
смо на путу да у наредном периоду
проблеме у пословању ГСП, који су
евидентни, заједнички сагледавамо, оцењујемо и предузимамо мере
у циљу побољшања стања.
Оно што хоћу да истакнем као
тренутно велики проблем и велики терет у функционисању
Предузећа у целини јесу делови Колективног уговора, који са
својим одредбама установљеним пре више година додатно
опретећује пословање Предузећа. Одмах по доласку, уочио сам да
највеће оптерећење представљају
одредбе које се односе на скраћено радно време од 36 часова неде-
љно, иако је закон предвидео четрдесеточасовну радну недељу. То
скраћено радно време, које у нашој
фирми користи око 5300 радника
од укупно 6400 (уз чињеницу да је
број дана који се користе за увећање законског годишњег одмора, по
свим основама, повећан за толико
да велика већина возача и осталих
радника користи скоро максималан број од 35 радних дана), довело је до тога да је у пословању
стално изражен недостатак возачког кадра и радника у одржавању.
То, са друге стране, проузрокује велики број прековремених радних
сати који се, иако је закон одредио
минималну стопу повећања од 26%
увећавају за 50%. Само са преуре-
ђењем напред наведених, установљених одредби Колективног
уговора, створили би се услови
да се смањи потреба за пријемом
нових возача, да се обезбеди петодневна радна недеља уз два
слободна дана и да се смање издвајања за исплату прековремених радних сати. Све ово утицало
би на боље пословне ефекте, смањење губитка и стварање предуслова
за повећање зарада запослених.
Свестан сам чињенице да се
радници тешко одричу стечених
права, али имајући у виду стање
у привреди земље у целини, тешкоће са којима смо суочени и које
ће нас пратити у наредном периоду, то би била најмања жртва од
стране свих запослених да се побољша лична будућа егзистенција, а Предузеће сачува од реструктурирања и последица губитака у
пословању, уколико се са таквим
пословањем настави.
• Шта ће се десити ако
синдикати не прихвате промену Колективног уговора?
– Надам се да до тога неће доћи,
јер ово што се предлаже је од суштинског интереса за Предузеће и
све запослене, за очување потенцијала за време које је пред нама и
остављање могућности за генерације које ће доћи после нас, да имају
шта и где да раде. Уколико заиста
не дође до промене Колективног
уговора, пословање ће бити какво
је било и до сада. Губици ће бити
мањи или већи, а код Оснивача ће
се потврђивати убеђење да је ГСП
предузеће у које се из буџета града улаже и до 100 милиона евра
на годишњем нивоу, без повратних ефеката и да такво стање не
може у недоглед да траје, па треба
предузимати мере са циљем да се
обавезе из буџета града растерете.
У крајњој варијанти, дошло би се на
позиције на којима се сада налазе
сва приватна и остала саобраћајна
предузећа у Београду, а које су, мора
се признати, много горе него што су
садашње позиције ГСП.
Само податак да се на конкурс
за пријем 150 возача „Д“ категорије, јавило око 2300 кандидата,
углавном запослених у поменутим
предузећима, мора бити фактор
који ће определити наше будуће жеље – хоћемо ли стабилно и
сигурно предузеће и у будућем
времену, или нестабилно са неизвесном будућношћу.
• Шта је крајњи циљ свих
промена које се спроводе,
и које ће се спроводити у
Предузећу и који су то
позитивни ефекти
до сада спроведених мера?
– Што се тиче позитивних ефеката, евидентно је
да се број продатих претплатних маркица у прва
четири месеца ове године у просеку повећао за
20.000 до 30.000 комада,
иако је реално дошло до
смањења укупног броја
запослених на подручју
Београда. У марту је први
пут продато више од 4
милиона појединачних
карата, што указује да
су мере појачане контроле, промене градских прописа и мере
уласка на предња врата
на периферним линијама дале ефекте у физичком обиму пословања. Сопствени приход је
повећан у просеку за 30
милиона динара, више од
планираног повећања на
бази поскупљења цена
превоза. Смањени су трошкови
у делу одржавања за више од 40
милиона динара на месечном нивоу. Приход је у прва три месеца
порастао за 26 посто у односу на
прошлу годину, а расход за 18 посто, па је са тих 8 процената разлике
смањен очекивани пословни губитак. Уз то, треба констатовати да је
трошак горива повећан за 360 милиона динара у прва три месеца,
односно за 120 милиона динара
на месечном нивоу, што у процентима износи укупно 58%. Уколико
се са повећањем цене горива настави овим трендом, показаће се да ће
нам само та разлика однети више од
три месечне бруто зараде за све запослене.
Дакле, све у свему, позитивне
ефекте рационализације у пословању и смањењу трошкова на
свим пољима анулирало је повећање цене енергената у овом периоду, па је тешко предвидети шта
ће се до краја године дешавати.
Позитивни ефекти огледају се и
у смањењу укупног дуга добавља-
чима за око триста милиона динара, скраћено је време измирења
доспелих дуговања са 210 на 150
дана, а циљ је да се што пре дође
до уговореног рока плаћања од 90
дана. Обавезе у погледу пореза и
доприноса за фонд ПИО и РЗЗО
редовно се измирују.
Уз све напред наведено очекујем
да ће се у овој години остварити
боље пословање, санирати исказан губитак из претходне године
од 2.9 милијарде динара и да ће
се коначно створити предуслови
да ово предузеће у 2012. години
послује позитивно.
• Дакле, тврдите да ће
пословање бити боље и да
ћемо радити без губитка?
– На тврдим, али се искрено надам и верујем у то. Ово предузеће
је добро организовано, и уколико
сви запослени буду веровали и
потрудили се да свако од себе да
свој максималан допринос, очекивани резултати неће изостати.
• Хвала!
Љ.И. Ј.Т.
3
ФИНАНСИЈСКИ ИВЕШТАЈ ЗА ПРВО ТРОМЕСЕЧЈЕ
САОБРАЋАЈНИ РЕЗУЛТАТИ
Повећан приход
Април за пример
Поред бољих радних резултата у првом тромесечју 2011. године – 1% већи број технички исправних возила, 1% више остварених кола-километара, 4% више превезених путника у односу на исти период претходне године – ГСП „Београд“ је остварио и боље финансијске резултате него у истом периоду претходне године.
Према приспелој финансијској документацији за прво тромесечје ове године, која је прокњижена у пословним
књигама, остварени приходи и расходи предузећа показују позитивне теденције. Ово илуструје следећа табела.
I-III 2010.
A. ПРИХОД
1
2
ΣI
ПОСЛОВНИ ПРИХОД
Σ II
ФИНАНСИЈСКИ
ПРИХОД
Σ III
ОСТАЛИ ПРИХОД
A
ПРИХОД
Б. РАСХОД
износ
учешће
износ
учешће
индекс
5
6
7
8
10=7/5
2.428.903,19
95,54%
3.020.840,69
92,13%
124,37
2.969,11
0,12%
296,68
0,01%
9,99
110.343,40
4,34%
189.545,58
5,90%
171,78
2.542.215,70
100,00%
3.210.682,95
100,00%
126,29
5
6
7
8
10=7/5
I 1.
Трошкови матер. и рез.
делова
161.069,36
5,56%
210.102,75
6,12%
130,44
I 2.
Трошкови горива и
енергије
624.865,99
21,56%
987.504,70
28,74%
158,03
I 3.
Зараде и остала лична
примања
1.546.675,34
53,38%
1.764.362,87
51,35%
114,07
I 5.
Амортизација
225.145,55
7,77%
244.514,81
7,12%
108,6
Σ III
ОСТАЛИ РАСХОД
339.983,17
11,73%
229.350,29
6,68%
67,46
Б
РАСХОД
2.897.739,41
100,00%
3.435.835,42
100,00%
118,57
Б-А
ГУБИТАК
355.523,71
12,27%
225.152,47
6,55%
63,33
Укупно остварени приходи нашег предузећа у прва три месеца
2011. године већи су за 26,29%
од прошлогодишњих у истом периоду.
Приход од основне делатности
повећан је због раста цена превоза
за 20% почев од првог јануара, али
и због веће продаје маркица за
3,15 процената и појединачних
карата за 11 посто. На бољу продају карата и маркица свакако је
утицала већа ангажованост Предузећа и појачана контрола путника у овом периоду.
Значајно је повећан и приход
од дотација за текуће пословање
4
I-III 2011.
из буџета Града, и то за 25 посто,
што је резултат захтева ГСП „Београд“ за покриће високих расхода у
пословању.
Трошкови резервних делова и
материјала учествују у укупним расходима свега 6,1 посто, а њихово
повећање условљено је високом
инфлацијом у овом периоду (14%)
и нешто већом потрошњом услед
старости возног парка.
Пораст цена евро-дизела од почетка године за значајних 14 посто, утицао је на високе трошкове
енергије, који у укупним расходима учествују са 28,74 посто.
Расходи за исплаћене зараде и
остала лична примања повећани
су за 14% у односу на исти период
претходне године, а зараде се исплаћују у складу са Програмом пословања.
Остале расходе чине трошкови
производних услуга (58 милиона
динара), нематеријални трошкови
(69 милиона динара) и остали расходи (102 милиона динара).
ГСП „Београд“ је прво тромесечје,
на бази прокњижене документације, завршио са губитком од 225 милиона динара.
Гордана Петровић
директор за финансије
и инвестиције
У оквиру редовног месечног
извештавања о резулататима
обављања саобраћајне функције
за овај број Листа ГСП, дајемо информацију о остварењу саобраћајног задатка за април.
Нашу укупну успешност у раду приказује степен остварења планских
елемената рада у функцији саобраћаја, јер је она окренута ка корисницима услуга и представља заједнички
показатељ успешности свих сегмената. А када причамо о показатељима за претходни месец, морамо
рећи да смо ове године у априлу
остварили завидан ниво планираних елемената рада.
Наш примарни задатак је да на
свим линијама обезбедимо што
уједначенији квалитет превоза, а
подсетимо се на добро познат податак да ГСП „Београд“ превози путнике на чак 139 линија јавног градског
превоза. У четвртом месецу ове
године на свим линијама имали
смо остварење планираних часова рада веће од 93%, а само на
једној испод наведеног процента. Овакав резултат рада је најбољи
од 2005. године, од када пратимо
осварења по линијама. Наиме, месец у коме се температуре колебају
од зимских до летњих без икаквих
прелаза, увек је посебно тежак. Ово
илуструје податак да је број линија
са остварењем часова рада мањим
од 93 посто, варирао од две у 2007.
години, до чак 33 линије у априлу
2005. године.
Такође, морамо напоменути да је
укупно остварење планираних часова рада на нивоу Предузећа на
веома високом нивоу, чак 96,5 процената, што је максимум у посматраном периоду од 2005. године.
Посебно треба истаћи чињеницу
да анализа показатеља рада саобраћајних погона показује да из месеца
у месец аутобуски погони имају све
приближније резултате рада, што
сведочи о томе да се о свима подједнако води рачуна у планирању и
набавци неопходних елемената.
Овде морамо посебно похвалити
напоре запослених у Саобраћајном
погону „Космај“, који у априлу није
имао ни једну линију са остварењем часова рада мањим од 93%, што
се од 2005. године, односно током
посматраног периода, први пут догађа.. Оспособљен је одређен број
возила која су дужи период била
ван саобраћаја. На овај начин повећан је број возила која пролазе ноћни преглед, а самим тим је смањен
број искључења са линија.
Добри априлски резулатати,
уверени смо, представљају чврсту
основу за даље подизање квалитета
услуге јавног градског превоза, што
је примарни задатак ГСП „Београд“.
Мирјана Јовановић
директор за саобраћај
УПРАВНИ ОДБОР
Висок степен ефикасности
Тридесет трећа седница Управног одбора ГСП одржана је 13. маја
и на њој je билo присутнo свих 13
чланова највишег органа управљања у Предузећу. На дневном реду
било је осам тачака. Од разматраних тачака издвајамо неколико: У
складу са потребама донета је измена Плана набавки за 2011. годину које се финансирају из средстава предузећа, као и измена Плана
инвестиција као саставног дела
Програма пословања предузећа.
Оно што ће највише интересовати наше читаоце је информација да је донета одлука којом
се након личног изјашњавања и
давања сагласности утврђују као
технолошки вишак 45 запослених,
а у складу са применом Споразума
о мерилима, критеријумима и поступку за смањење броја запослених у јавним предузећима комуналне делатности чији је оснивач
град Београд услед технолошких,
економских и организационих
промена. Овим колегама радни
однос престаје са задњим даном
маја, а средства за отпремнине је
обезбедио град Београд.
Доношење Правилиника о коришћењу права и критеријумима
за рекреативни опоравак запослених у ГСП одложено је, како би се
извршила додатна усаглашавања.
Замењен је заменик председника Стамбене комисије, као и
члан Комисије за социјални дијалог који су делегирани из редова
већинског синдиката „Слога“ ГСП,
а који су дали оставку, те је поменути синдикат дао друге представнике.
За следећу седницу Управног
одбора најављени су извештаји о
раду Предузећа у прва три месеца ове године.
Љ.И.
Важна вест
Председник Управног одбора Бојан Бован, информисао је
присутне на седници да је решен
проблем повезивања радног
стажа. Наиме, Влада Републике
Србије усвојила је одлуке којима
су питања неплаћених пореза и
доприноса у 2010. години и неповезивање радног стажа решена
у потпуности, за све запослене у
ГСП „Београд“.
Тиме је дуг Предузећа, по овом
основу, смањен за 1,5 милијарди
динара, док је питање измирења
обавеза за Републичку заједницу здравственог осигурања у висини од 550 милиона у поступку
решавања.
Треба истаћи да ће се на овај
начин, ГСП растеретити обавеза
у овој години за око 170 милиона
динара на месечном нивоу, што
ће умногоме олакшати даље пословање Предузећа.
Љ.И.
5
ВЛАДИМИР ТАСИЋ, ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР САОБРАЋАЈНОГ ПОГОНА „ЗЕМУН“
Кључ успеха - добра сарадња
У овом броју Листа ГСП објављујемо извештај о посети Саобраћајном погону „Земун“
где смо разговарали са директором Владимиром Тасићем, који ће 21. јуна ове године обележити пуних седам година на челу овог дела
нашег предузећа.
Лична карта земунског погона смештеног у
непосредној близини Дунава, наравно у Дунавској
улици, садржи следеће податке: Погон има 576
запослених, од чега је 381 возач. Просечна старост возног парка већа је од десет година, што
га чини најстаријим у односу на све погоне ГСП
„Београд“. Ипак, овај погон има изузетно добре
резултате, што показује остварење у саобраћају од 97 процената.
- Наш погон је стар и када говоримо о објектима и када говоримо о возилима. Међутим,
ми улажемо велике напоре да из онога са чиме
располажемо извучемо максимум и остваримо што боље резулатате. Трудимо се да погон
одржавамо чистим и уредним, а возила исправним, каже директор Тасић и напомиње да је
земунски погон недавно добио и потврду квалитета, јер је веома успешно прошао проверу
ISO стандардизације.
- Кључ доброг пословања је добра организација и сарадња између запослених. Као и у већини предузећа у „Земуну“ је скоро било кадровских промена, па је заменик извршног директора
Петар Малиновић прешао у Погон „Космај“ на место
извршног директора. Наш шеф одржавања Дарко
Петровић добио је заменика, Горана Стојановића,
јер смо у договору са менаџментом сматрали да је
у овом тренутку потребније добити такво појачање,
него попунити место заменика извршног директора.
6
Принцип рада у нашем погону је такав да су сви другим погонима у погледу размене делова“.
одговорни, а не само руководство.
- Што се тиче тренутних активности у земунСви
„Земунци“
ском погону, треба надају велики допринос
поменути да је у току
добром
пословању,
акција уградње монитосвесни су да „живе од
ринга. Један од наших
точка“, а успех који
основних планова је
се оствари припада
континуирана едукасвима нама. Врши се
ција возача у циљу посвакодневна провера
бољшања резулатата
и подносе извештаји
у саобраћају, као и пона дневном нивоу. С
већање поузданости
обзиром на сложеност
и безбедности возвремена у ком живимо,
них јединица. У стваједан од приоритета
ри, намера нам је да
свакако је штедња у
одржимо висок ниво
свим аспектима, а акквалитета пословања
ценат је на смањењу
и колико год је могуће
замене делова и пода га повећамо, рекао
трошње горива и уља.
је за крај Владимир ТаНаравно, у погледу свега
сић и искористио пришто радимо имамо пуну
лику да се још једном
подршку менаџмента
захвали свим запослеГСП, истиче Тасић.
ним у погону „Земун“
Осим сарадње у
на одличном ангажооквиру погона, диреквању и подршци коју
тор је нагласио и знаму пружају.
чај сарадње са другим
А да похвале нису курделовима
Предузећа,
тоазне видљиво је на
посебно са Сектором
сваком кораку – где год
јавних набавки. „У посмо „вирнули“ ради се
следње време, набавка
пуном паром. Цео побоље функционише, у
гон одише „домаћинкратком року добијамо делове који су приоритетни- ским односом“, од чистоће круга све до остварења
ји. Такође, истакао бих да имамо изузетну сарадњу са реда вожње који бележи проценте за респект.
Ј.Т.
7
ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ПЕСКИРАЊЕ ДЕЛОВА ТРАМВАЈА
Нова технологија у домаћој радиности
У Депоу „Сава“, у Сектору oдржавања СП „Централа“, у засебној просторији инсталирано је
постројење за пескирање делова
трамваја. Раније неугледна просторија са много набацаних делова, који су сада измештени, претворена је у корисно одељење
и радионицу према европским
стандардима. Послови пескирања више неће бити део екстерне
услуге, већ ће се радити ту, у самој гаражи, чиме ће се уштедети
и на новцу и на времену. А све је
урађено уз незнатна улагања, захваљујући ентузијазму и знању
запослених. Свака част трамвајџије.
Причу о пескари на новобеоградском плацу дао нам је један од главних актера, Милан Гегић, како каже
инжењер пре свега, а по функцији
шеф Сектора одржавања.
Све је почело на предлог Милана
Миљевића, извршног директора СП
„Централа“ да је потребно искористити машину за пескирање коју је,
заједно са Düwag возилима, погон
добио донацијом из Швајцарске.
За рад те машине недостајала је
комора, а пескирање на отвореном
простору стварало је велике облаке
прашине, што је угрожавало животну средину и онемогућавало рад запослених на локацији. Идеја је дата,
а брзо се прешло са речи на дела.
Шеф одржавања, Милан Гегић
прионуо је одмах на посао и осмислио како би технолошки изгледало
то постројење. Потом је све пројектовао и са запосленим извршиоцима у поменуту просторију спровео
потребне енергетске инсталације.
8
Затим је прописао техничке услове
за набавку уређаја за отпрашивање коморе и кабинета, потребних
делова за оспособљавање старог
кабинета, филтерске групе за пречишћавање ваздуха за дисање оператера, заштитне кациге са заштитним огртачем и хладњаком ваздуха
за пескирање.
За ову нову технологију у ГСП-у
(обрада површина пескирањем) користи се
абразив кварцни песак,
који се и иначе користи у трамвајима ради
стварања што већег
трења између точкова и шина. У новом постројењу врши се технолошки поступак при
којем, помоћу машине
за пескирање, абразив
(песак) под притиском
ваздуха добија велику
кинетичку енергију (убрзање) и удара о површину предмета (дела)
који се третира. Тако
се на припремљен, испескиран и
потпуно очишћен део лако наноси
антикорозивна заштита, обавља лакирање, лепљење, галванизација,
гумирање и други предвиђени поступци. Успешно се могу пескирати
готово сви материјали.
У склопу постројења налазе се:
машина за пескирање, комора за
пескирање, кабинет за пескирање, уређај за отпрашивање коморе и кабинета, као и сва припадајућа атестирана електро и
ваздушна опрема, те филтерска
група за пречишћавање ваздуха
за дисање оператера, регулатор
притиска, регулатором температуре ваздуха, заштитна кацига и
заштитно одело.
– За изградњу коморе користио се отпадни материјал нађен
у сектору одржавања, а у том послу учествовало је више запослених различитих струка. Радови су
извођени на тај начин да се не омета процес одржавања возила, који
је увек приоритетни задатак Сектора, а уз велике напоре мојих сарадника, истиче Гегић.
Пескирање великих делова, попут обртног постоља и точкова
трамваја, врши се у изграђеној комори смештеној у једном делу постројења из које се извлачи прашина „Centro“ уређајем и тако се врши
отпрашивање.
Мањи делови се пескирају у кабинету нађеном на депонији и преправљеном за овакве потребе. Од њега
је искоришћен само сандук, а његово отпрашивање врши циклон „Centro“ уређаја за отпрашивање, који уј-
едно у затвореном кружном циклусу
снабдева пиштољ абразивом .
– Оператер који ради на постројењу, максимално је заштићен. Осим свих личних заштитних
средстава, континуално се из
(ЦПФ) филтера снабдева ваздухом, који је температурно регулисан посредством клима контрола (Clemko) и који се доводи
у кацигу за дисање. Ова филтерска група нема покретних делова и
функционише без електричне енергије. Тиме је обезбеђен висок ниво
заштите дисајних органа, а свеж
и чист ваздух равномерно се распоређује по унутрашњости кациге,
посебно наглашава наш саговорник
колико се водило рачуна о безбедности радника.
Постројење је први испробао сам
шеф одржавања да би се уверио у
његов безбедан рад. Манометре и
сигурносни вентил је исконтролисао и дао атесте Институту „Михаило Пупин“. Преглед и испитивање
наведеног постројења у погледу
мера безбедности и здравља на
раду извршила је овлашћена установа која је дала стручни налаз и
мишљење о исправности и раду
овога постројења.
Новим постројењем, Саобраћ-
ајни погон „Централа“ уштедеће,
као што смо већ рекли, огромна
финансијска средства, јер се до
сада пескирање делова плаћало
спољном извођачу, а обртна постоља се нису ни пескирала. Поред тога, вредност овог пројекта
је и у чињеници да се није седело
скрштених руку и причало о проблему, већ су се засукали рукави,
идеја је преточена у стварност, а
крајњи резултат - корист и за запослене и за Предузеће.
Ј.Т. М. Г.
ПРОЈЕКАТ „ ТРАМВАЈИ ЗА БЕОГРАД“
Још један „швајцарац“
Крајем априла из Базела је стигао тридесети, јубиларни зелени
трамвај марке „Диваг“ и четири
приколице. Трамвај и приколице
који су стигли возом, са Топчидера су транспортовани у Депо Сава.
Као и претходна возила и овај је у
изузетно добром стању, упркос
чињеници да је старији од четрдесет година.
Ускоро ће на београдске улице
да превози наше суграђане, али и
да нас подсећа на пројекат владе
Швајцарске и града Базела „Трамваји за Београд“.
У оквиру овог пројекта наш
град, односно ГСП добио је од комапније BVB из Базела укупно 30
трамваја и 29 приколица. Најављена је и нова донација, а популарни „швајцарци“ су одавно нашли
своје место у срцима Београђана.
Љ.И.
9
ТАКВИ СМО МИ У ГСП
Од путника велико хвала
Нема лепше ствари, него кад у
редакцију Листа ГСП дође путник
и са врата загалами: „Хоћу да похвалим ГСП, ићи ћу и на телевизију
да кажем колико су Ваши радници
прави професионалци“. Овим речима почео је своју причу наш суграђанин, господин Раде Ђумић, а она је
следећа:
– Пре десетак дана, тачније 12. маја
пре подне, возио сам се тролејбусом
на линији 22. Тек поподне, схватио
сам да ми нема хилтија, машине која
САОБРАЋАЈНИ ПОГОН ДОРЋОЛ
је прилично скупа. Претпоставио сам
да сам га заборавио у троли. Телефоном сам назвао супругу и она је отишла на почетну страницу троле да пита
да га неко није нашао и пријавио. До
тада, отправник на Студентском тргу
није знао ништа о хилтију, али узео је
њен број телефона да јој јави уколико
буде пронађен.
Није прошло пола сата када су је
назвали и рекли јој да дође по машину. Сазнао сам да је хилти нашао и сачувао возач или лице у пратњи инва-
159 ПРВИ У НИЗУ
Мајстори саобраћајног погона
“Дорћол” завршили су, крајем априла, каросеријски ремонт тролејбуса
гаражни број 159. Сопственим снагама и сопственим умећем што је
иначе уобичајено код популарних
“дорћолаца”.
Нова је, међутим, информација да
је ово прва стара трола која је префарбана у црвену боју по угледу на
“белоруске другарице”.
Све остале троле које се буду ремонтовале префарбаваће се у црвену боју, која је уведена у тролејбуски
погон од 24. 9. 2010. године, када су
у саобраћај кренули нови, нископодни, климатизовани тролејбуси. Љ.И.
10
лида, нисам сигуран. Сматрао сам да
ће текст у вашем листу бити најбољи
начин да изразим захвалност људима
који су ме поштедели значајног губитка. Знам да се људи углавном јављају када имају критике, па сам управо
зато желео да доживите и супротно,
прича Раде и са нескривеним задовољством констатује да је ГСП пун поштених и одговорних људи.
Било је угодно слушати господина Ђумића. То нас је подстакло да
још мало „прочепркамо“ по овој
причи и ево шта смо сазнали: контролор асистент возача Милан Радојевић, на кога је мислио наш саговорник, возио се поменутом тролом
и уочио је нашег суграђанина по томе
што је, упркос чињеници да носи тешке и кабасте ствари, одмах по уласку у
тролу поништио карту. И помислио је
Милан – свака му част. Недуго затим,
видео је да путника нема, а да су ствари остале. Прича даље иде, како рече
Радојевић, редовним током – звао сам
отправника да са возачем погледа да
ли је торба ту и да је сачувају док се не
појави власник.
Ето, ово је једна уобичајена прича
о томе какви смо ми у ГСП. Чињеницу
да је предузеће сачињено од поштених и одговорних не могу да оспоре
ретки појединци чији поступци не
служе на част. О томе се брину људи
као што је Милан и њему слични.
Ј.Т.
ИЗ ШПАНСКЕ ФАБРИКЕ „КАФ“СТИГАО ПРВИ ТРАМВАЈ
Модеран и моћан
Први трамвај шпанског
произвођача „КАФ“, кога смо
нестрпљиво очекивали, стигао је 4. маја у Београд. Подсетићемо, Уговор за куповину тридесет нових трамваја
за потребе ГСП „Београд”, као
део Пројекта обнове Београда, потписан је 3. новембра
2009. године, а средства је
обезбедио Оснивач.
Екипе из компаније „Каф“
стигле су у Београд неколико дана пре трамваја, а њихов први задатак био је да
га саставе, јер је довезен из Шпаније
растављен на два дела. За тај посао
требало им је око три дана, након
чега су одмах приступили тестирању новог возила. Наиме, у фабрици у
Сарагоси трамвај је прошао статичке, а
у Београду ће се обављати динамички
тестови. Тренутно се раде тестирања
у кругу трамвајског депоа „Сава“, а
после тога спроводиће се тестови
на шинама ван депоа. Провериће се
електроинсталације, вучна опрема, кочиони систем, систем скретница, итд.
По процени стручњака из Кафа тестирање ће трајати око три месеца. Овако
тестирање је уобичајено за прво возило које изађе из производње, док ће на
преосталим трамвајима трајати много
краће.
Поред тестирања возила, Каф ће
обавити и обуку возача и особља за
одржавање трамваја. Тренутно је у
току теоријска обука возача у депоу
на Новом Београду.
Шпански трамваји представљају праву новину и по много чему се разликују
од досадашњих. Пре свега, ово је први
нископодни трамвај који је дошао у
возни парк ГСП и који ће возити београдским шинама. Носеће конструкције израђене су му од нерђајућег алуминијума, а унутрашњост од специјалног
незапаљивог материјала. Возила имају
такозване асинхроне моторе, што значи да ће за разлику од садашњих моћи
да враћају неупотребљену струју, што
би, према проценама, требало да донесе уштеду енергије од око 30 посто.
Нови трамвај има веома удобну и
пространу возачку кабину, у којој је све
„на дугме“. Возач ће имати такозвану
„тач скрин” контролну таблу, која ће
га у сваком тренутку информисати о
функционалности возила.
Уместо у ретровизоре, гледаће у два монитора који ће
преносити слику са две спољне камере. Трамвај такође
располаже и видео-надзором од шест камера које ће
покривати 90 одсто унутрашњости возила. У потпуности је прилагођен особама
са инвалидитетом, јер је
опремљен
аутоматским
рампама.
Други трамвај стиже почетком августа, а свих тридесет требало би да буду у
Београду до краја 2012. године.
Ј.Т.
11
Упознајмо вредности вер
вере
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
Поштовани читаоци, од овог броја, због ваших многобројних захтева, уводимо страницу која је посвећена православљу и православним обичајима. Наша жеља је да вас упознамо са
значајним догађајима из живота цркве, са правилним начином
исповедања православне вере. Исто тако, изаћи ћемо у сусрет
свим вашим питањима, решићемо све ваше недоумице у вези са
начином како се прославља слава, када су значајнији празници у
црквеном календару, коме су посвећени и слично. Позивамо вас
да кренете са нама у узбудљиву и занимљиву „шетњу“ кроз православље. Читаћемо предивне поуке наших светитеља, сазнаћемо нешто ново и утврдићемо оно што већ знамо. Упознаћемо се са нашим коренима, нашим наслеђем; историјом наших
манастира и цркава, лепотом наших икона, фресака...
Надамо се да ће цела ваша породица да чита текстове посвећене православљу. Предвиђени су текстови и за децу и за родитеље. Отворени смо за ваше сугестије, примедбе и предлоге.
Страница „Православље“ је резултат сарадње ГСП-а и
радио станице „Слово Љубве“, званичног радија Архиепископије београдско – карловачке. Радио „Слово Љубве“ почео је са радом 14. октобра 2010, на празник Покрова пресвете Богородице
преносом Свете архијерејске литургије из манастира Пећка патријаршија.
Почињемо са текстом о православљу, а формираћемо
рубрике као што су: тема броја, дечији кутак, мисао дана,
занимљивости, православно стваралаштво и тако даље.
Православну цркву је основао
сам Господ Исус Христос и она
представља живи израз Његовог
присуства у историји људског
рода. Православље се посебно
одликује богатим литургијским
животом и својом верношћу
апостолском предању. Данас
православна црква броји близу
300 милиона верника који живе
у вери и предању седам Васељенских сабора. У грчком језику
ријеч “ОРТОДОКСИЈА” означава
право веровање и право слављење (Бога). Православна црква је
породица “аутокефалних” (независних) цркава на челу са Васељенским патријархом из Цариграда који поседује титуларни и
почасни примат као први међу
једнаким (primus inter pares).
Православна црква није централизована организација са једним
првосвештеником на челу. Је-
12
динство цркве се пре свега огледа у заједничкој вери и заједничком литургијском општењу
и нико осим самог Христа није
глава цркве. Број аутокефалних
цркава мењао се кроз историју.
Данас постоје следеће: Васељенска патријаршија (у Цариграду),
Александријска патријаршија (у
Египту), Антиохијска патријаршија (са седиштем у Дамаску, Сирија), Јерусалимска патријаршија (Израел), као и Руска, Српска,
Румунска, Бугарска и Грузијска
патријаршија, те цркве Кипра,
Грчке, Пољске, Албаније и Америке.
Такође, постоје и “аутономне”
цркве које су у канонској зависности од својих матичних цркава. То су цркве Чешке и Словачке, Синаја, Крита, Финске, Јапана,
Кине и Украјине. Поред тога, постоји и веома бројна православ-
Фреска Белог Анђела је најсјајнија фреска у величанственој галерији средњовековног фрескосликарства, налази се у манастиру Милешева (XIII). Путем
сателита слика фреске је прелетела Атлантик 23. јула 1962. Године
ПРАВОСЛАВЉЕ
на дијаспора расејана по целом
свету и административно подељена у више јурисдикција (које су
у зависности од матичних аутокефалних цркава). На челу првих
девет аутокефалних цркава налазе се патријарси, док остале
цркве предводе архиепископи и
митрополити. Ове титуле су почасног карактера и сви епископи
су сасвим једнаки по сили која
им је дарована од Духа светога.
Редослед по коме су аутокефалне цркве побројане не осликава њихов стварни утицај и број
верника. Цариградска, Александријска и Антиохијска патријаршија представљају, на пример,
само сенке своје некадашње славе. Ипак, постоји општа сагласност по којој Цариградска патријаршија има примат части што је
потврђено и древним канонима,
будући да је Цариград некада
био престоница старог царства
и његова црква је до данас остала символ црквеног јединства и
међуцрквене сарадње. Зато савремене свеправославне конференције сазива Васељенски патријарх. Неколико аутокефалних
цркава су заправо националне
цркве, а међу њима је највећа и
најбројнија руска црква. Ипак,
норма црквене организације
није критеријум националности
већ пре свега територијални
принцип.
У ширем богословском смислу “Православље није тек један
од видова чисто људске организације на челу са патријарсима,
епископима и свештеницима
који служе Цркви нити је то само
Црква која се званично назива
“Православном”. Православље
је пре свега мистичко “Тело Христово” и његова глава јесте сам
Христос. Православље не чине
само свештеници већ сви они
РАВОСЛАВЉЕ
који истински верују у Христа и
који су Светим Крштењем постали чланови Цркве коју је Он сам
основао, они који живе на земљи
и они који су се упокојили у вјери
и побожности” (види Еф. 1, 22-23
и Кол. 1, 18-24).
Православна црква је позната
по свом развијеном монаштву.
Непрекинуто монашко предање
православне цркве вуче своје
порекло из египатских пустињских манастира у 3. и 4. веку.
Ускоро се монаштво проширило
широм медитеранског басена и
Европе: у Палестини, Кападокији, Галији, Ирској, Италији, Грчкој
и словенским земљама.
Монаштво је одувек било на
бранику православља и направило је трајан утицај на целокупну православну духовност.
Данас, православна црква
представља непроцењиву ризницу богатог литургијског предања које потиче из најранијих
периода хришћанства. Осећај
свештене лепоте и величанства
у православној Божанској литургији ствара жив и снажан осећај
присуству неба на земљи. Православна црквена уметност и музика имају значајну функционалну
улогу у православном животу и
омогућавају чак и телесним чулима да осете духовну величину
Божјих тајни. Православне иконе
нису само прекрасна уметничка
дела која имају извесну естетску и
поучну функцију. Оне су, пре свега, средство помоћу којег опитно
доживљавамо реалност Царства
небеског на земљи. Свештене
иконе крију неисцрпне дубине
тајне Христовог оваплоћења за
чију су одбрану хиљаде мученика жртвовале своје животе.
Редакција радио станице
„Слово Љубве“
13
ОДРЖАНО ТАКМИЧЕЊЕ ВОЗАЧА И АУТОМЕХАНИЧАРА ГСП „БЕОГРАД“
Најбољи иду на градско такмичење
Такмичење возача и аутомеханичара ГСП „Београд“ одржано је четрнaестог маја у Погону
„Нови Београд“. Организатор је,
наравно, и ове године струковно
Удружење возача и радника одржавања у сарадњи са Предузећем.
- Овога пута био је изузетно велики одзив, такмичило се преко
40 возача, каже Звонко Николић,
председник Удружења и истиче да
ово надметање не губи на популарности. Напротив, сваке године учесника је све више, а нарочито младих.
Сви су желели да се изборе за
учешће на градском такмичењу
које ће се одржати четвртог јуна у
ЈКП „ Градска чистоћа“. Возачи су
остварили изузетне резултате, а
захтевало се велико знање, односно познавање саобраћајних прописа и вештина на полигону. За
место у екипи за градско такмичење билоје потребно дати максимум што значи да урадити све
готово без грешке.
А победници су:
У „Д“ категорији први је Жељко
Штефанац, други Симо Шарик и
трећи Зоран Младеновић; сва тројица из Саобраћајног погона „Космај“.
У „Ц“ категорији прво место
освојио је Милан Максимовић –
УПУТ, друго Мирољуб Милановић
– УПУТ, а треће Славиша Перић из
14
Саобраћајног погона „Карабурма“.
У категорији механичара титулу
најбољег освојио је Милан Јевтовић – Саобраћајни погон „Земун“,
други је Миладин Ковачевић – Саобраћајни погон „Дорћол“ и трећи
Дејан Стојадиновић УПУТ.
Најбољи су се пласирали на
градско такмичење и почетком јуна
браниће боје ГСП. Представницима
ГСП на предстојећем надметању
желимо „сигурну руку“ и наравно
прегршт пехара. А из Удружења
возача и механичара и овог пута
посебно истичу да се без помоћи
руководства не би могло организовати овако успешно такмичење.
Љ.И.
ЗДРАВКО БАЈЧЕВИЋ ВОЗАЧ И ДРВОРЕЗАЦ
Воли свој посао,воли свој хоби,
воли људе....
- Богу сам захвалан за живот и
децу. Треба волети посао који радиш. Желим одмах да вас замолим
да напишете да не бих био онакав
какав јесам да није добрих људи око
мене, породице, мојих колега, овако
почиње да говори за нашу новину
Здравко Бајчетић возач СП „Карабурма“, службени број 7743, мајстор
за воланом коме је хоби дрворез
икона и зидних часовника. Предмета које израђује на тераси малог, али с
љубављу уређеног стана, у коме живи
његова четворочлана породица.
Како смо дошли до Здравка? Тражили смо гсповца који не касни на посао,
не иде на боловање, нема саобраћајних
незгода, ког колеге цене, а који се поред редовног посла бави и неким необичним занимањем. Одговор су врло
брзо дали „ карабурци“, а уз образложење да имају пуно таквих радника, али
да се Здравко издваја по свом хобију
као и чињеници да у његовом картону
после 21 годину рада нема мрље.
Животна прича Здравка Бајчевића
почиње 1968. године у Боровици, селу
поред Пљеваља где је рођен. Као и
многи млади тог времена после основне школе долази у Београд где добија
стипендију Мостоградње. Завршио је
грађевинску школу, затим средњу саобраћајну школу, а како је био стипендиста врло брзо почиње да ради. У ГСП
долази 1990. године.
- Пуно сам путовао и водио прави момачки живот. Када сам пожелео да се
смирим и да водим породични живот,
оженио сам се и моја породица је моја
највећа срећа, прича с љубављу Здравко и посебно наглашава да је станчић, у
коме живи са женом Драгицом, сином
Миљаном и кћерком Магдаленом, сам
средио и да је сваки милиметар „његових
руку дело“; да му мајстор у кући не треба;
да му љубави према раду не недостаје.
Хоби Здравка Бајчетића је нешто
што његов живот чини још квалитетнијим, а како он каже, људе срећнима. Здравко је самоук. Дрворезом је
почео да се бави пре 12 година, скоро случајно. Видео је сличне предмете
и рекао себи да он то
може и боље. Иконе
и зидни сатови израђени од дрвета отишли су пут Аустрије, Немачке, Канаде,
Холандије ... налазе
се по целој Србији.
Каже, израдио их је
на десетине хиљада,
а и сам се изненадио
колика је велика потражња за његовим
рукотворинама. Сваки слободан тренутак
користи за свој хоби,
да испуни, како рече,
очекивања и захтев
још неког од људи који су пожелели да
им изради икону или зидни сат, на пример у облику срца.
- Људи траже чудне ствари. Виде
код других неку идеју па хоће да имају нешто слично, а ја седнем и урадим.
Велико је задовољство кад видите да сте
усрећили неког. Хвала Богу, не мањкају
ми идеје, волим свој хоби, а и буде то
мала допуна кућног буџета, каже Бајчетић ког сваког дана можете да видите на
линији 16 од 17:32 до 00:37 часова.
Према њему путници навијају часовник. Није шала, јер није реткост
да путници један другом на новобеоградској окретници шапућу: Ма
доћи ће он сигурно, гужва је због
Бир феста, ... Људи му верују, а зашто и
не би када је тачан, љубазан и поштен
– вратио је чак пет мобилних телефона.
Породици из Глогоњског рита нашао и
вратио новчаник са документима.
За крај приче о Здравку оставили смо
једну анегдоту коју нам је лично испричао и која је изазвала опште симпатије
у редакцији: „Возим ја и чујем странца
како се нешто распитује. Знате, моја
деца говоре енглески и наравно ја их
слушам. Укапирам у једном тренутку да
странац пита за Нови меркатор. И сетим
се, те храбро човеку кажем: Њу меркатор ту. Све смо се разумели, странац
ми се захваљивао, а мој син задиркује
– Ћале енглески ти је супер“. После нашег разговора Здравко нас је звао да
замоли и још једном посети да не би
могао да буде онакав какав јесте да
нема добру породицу и добре колеге
којима се од свег срца захваљује.
Љ.И.
15
ИСТОРИЈАТ ЈАВНОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ – У СУСРЕТ 120 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Први домаћи трамвај
Дирекција за путнички саобраћај Београда је 1936. године у саобраћају просечно имала 83 моторних и 43 прикључних кола, од којих су 23 била четвороосовинска. За град који
се из дана у дан увећавао тај број кола био је недовољан. С
обзиром на то да је од последње набавке трамваја, и то типа
ББЦ I, прошло скоро 6 година, код Општинске штедионице
је на терет специјалног зајма, са петогодишњом отплатом
из прихода земунске пруге, купљено 12 четвороосовинских
моторних трамвајских кола по цени од 7 349 200 тадашњих
динара. Овом набавком је, поред модернизације јавног превоза, омогућено делимично растерећење линија и ревизиона оправка дотрајалих кола.
Новину је представљала и могућност да се знаци које је
кондуктер давао возачу сигнализирају помоћу дугмета електричним путем, а не само каишем провученим кроз носаче
рукодржача који су висили са крова возила.
Четири електромотора јачине по 55 коњских снага били
су фабрикати Браун Боверија и Шкоде.
ББЦ II трамваји били су двосмерни, што значи да се на
крају трасе смер возила мењао преласком возача из једног у други део кола. Једна од две тролне мотке колико их
је трамвај имао, била је у функцији у зависности од смера
вожње. Такође, са обе стране возила постојала су по двоја
врата (једна за улаз, а друга за излаз) која је отварао, односно затварао возач.
Након Другог светског рата приступило се преправци
појединих трамвајских кола у једносмерна. Највидљивије
преправке уочавају се у уклањању другог возачевог места
као и врата за улаз, односно излаз путника са леве стране
возила. На десној страни су уместо оригиналних врата уграђивана четворокрилна. Са трамваја је, такође, уклањана и
друга тролна мотка.
Нови трамваји су рађени у домаћим предузећима, док
је из иностранства увезена електроопрема. Осам кола са
електроопремом Браун Бовери израдила је фабрика вагона
у Броду на Сави (данашњи Славонски Брод), а четири комада са електричним уређајем Шкода израдила је фабрика
Јасеница у Смедеревској Паланци. Производња трамваја је
трајала током 1936, а Београду су испоручени у јануару 1937.
године, да би након извршених проба били пуштени у редован саобраћај.
По техничким карактеристикама и изгледу, ББЦ II кола
су у потпуности задовољавала услове савременог јавног саобраћаја. Пространа каросерија дужине 13,4 метара имала
је 36 седећих и 60 стајаћих места, с тим што је постојећи капацитет могао да се увећа вучом две приколице.
Комфору путничког салона доприносиле су завесе на великим прозорима са рамовима од лаког метала, механичка
вентилација, добро осветљење и грејање. Возачев простор
био је изолован стаклом.
За нешто мање од две године ГСП „Београд“ обележаваће 120 година постојања. У сусрет овом
великом јубилеју објављујемо приче из богате историје градског превозника. Позивамо све оне који
располажу са историјском грађом везаном за функцију ЈГП да се јаве, односно да Редакцији доставе
текстове.
вео и један примерак који је био смештен на окретници на
Савском пристаништу.
росерија је префарбана у црвено, с тим што су дрвене оплате задржале природну боју и биле заштићене од пропадања.
foto Rene Stevens
Покретањем иницијативe за формирање музејске збирке поводом стогодишњице Градског саобраћајног предузећа, 14. октобра 1992. године, приступило се прикупљању
музејске грађе. Трамвај је са Савског пристаништа пребачен у погон “Ремонт”, где је током 1991. године извршена
његова рестаурација.
Посао није био лак, јер није постојала техничка документација. Вучни мотори су у електро-радионици „Ремонта“ били
поправљени, а да би трамвај био у возном стању уграђени су
контролер Колбен, уместо оригиналног и нов пантограф. Ка-
Због саобраћајних прописа, уграђени су мигавци, тако да је
возило у потпуности оспособљено за саобраћај. До Другог
светског рата овај трамвај најчешће је саобраћао на линији
14 ка Земуну, а у послератном периоду на линији 7 од Пристаништа до Цветкове механе.
За крај, иако је Јасеница из Смедеревске Паланке произвела само четири примерка овог трамваја, слободно можемо рећи да је ово први трамвај који је серијски произведен у
нашој земљи.
Александар Зајц
Удружење историчара аутомобилизма
foto Ulrich Theurer
Током 1969. године, почиње расход ББЦ II трамваја који
је сукцесивно трајао наредних десетак година. И поред
велике жеље и залагања механичара ГСП да ови трамваји
остану у редовном саобраћају, 35 година стара возила нису
одолела зубу времена. Децембра 1973. године трамвај гаражног броја 26 преврнуо се код Пристаништа током пробе
ваздушног кочења и на месту несреће је био исечен и однет
у старо гвожђе. Преостала кола су временом преправљена
за смештај алата пружних радника. Такву судбину је дожи-
16
17
САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ГСП „БЕОГРАД“
СИНДИКАТ СЛОГА – ГСП
Акције „самосталаца“
Самостални синдикат је у последњих месец дана предузео конкретне активности у доношењу и
спровођењу плана мера за побољшање положаја и услова рада запослених у ГСП „Београд“.
Одржана су два састанка са Градским одбором Самосталног синдиката за ЈКП Београда, један са
републичким одбором комуналаца
и два радна састанка са в.д. генералног директора и најужим руководством ГСП „Београд. С обзиром
на то да смо у априлу имали четири дана празника, тражили смо од
в.д. генералног директора да предузме потребне активности и да од
Оснивача добије одобрење за потребну додатну масу. Сагласност је
добијена и маса зарада је увећана
за 5,5 процената. Исти захтев упутили смо и за мај. Наша очекивања
су да менаџмент Предузећа уложи
додатне напоре за даљи финансијски опоравак запослених, који
одговорно обављају своје ни мало
лаке послове.
На основу члана 56. Устава Републике Србије, покренули смо потписивање петиције којом тражимо
очување радних места и целовитости ГСП „Београд“ и свих функција које је Предузеће обављало до
сада.Сви заинтересовани ће моћи
да се потпишу на листама које се налазе код председника подружница
Самосталног синдиката СП – ОЈ. Везано за затварање терминуса захтевали смо од руководства да што пре
отвори све затворене терминусе из
разлога што су неопходни за редовно одржавање линија ЈГП и друге
потребе саобраћајног особља. Последњих неколико месеци Служба
отправника се урушава одласком
и прераспоређивањем отправника
на друга радна места.
У очекивању смо пријема 150
возача аутобуса, тролејбуса и трамваја и недостајућег броја радника
одржавања који су нам неопходни
ради нормалног функционисања
саобраћаја, али то се не дешава.
До данашњег дана немамо одговоре на два веома битна питања:
Шта је са неуплаћеним порезима и
доприносима за 2010 годину?Шта
се дешава са важећом ранг листом
за расподелу станова које смо ми
гсповци платили сопственим средствима.
Послодавац дуже времена покушава да анексима Колективног
уговора за ГСП „Београд“ запосленима у Предузећу умањи стечена
права која им припадају по важећем Закону о раду, Општем и Посебном колективном уговору. Став
Самосталног синдиката у вези са
предложеним изменама и даље
је непромењен и чврст – а то је да
основна права која су нам дата вишим актима не можемо у преговорима да умањујемо. За све оно што
није спорно и у супротности са набројаним актима спремни смо да се
договоримо.
Очекујемо одговор градоначелника, господина Драгана Ђиласа, на
наш позив да дође у ГСП и да у директном разговору са представницима запослених размотри насталу
ситуцију. Да пронађемо најбоље
решење за очување ГСП „Београд“ и
које би било у интересу града и грађана Београда.
Очекујемо од руководства Предузећа да изврши додатне напоре
како би се обезбедила недостајућа
средства за нормално и несметано
функционисање ГСП.
Такође обавештавамо све чланове да смо на ванредној седници
одбора Самосталног синдиката донели одлуку да се 9. 6. 2011 године
одржи Изборна скупштина Самосталног синдиката на којој ће бити
изабран нови председник, да на тој
дужности замени Миодрага Стојановића који одлази у пензију.
Миодраг Стојановић
Председник Самосталног синдиката
ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈА
Излети и бање
Поред сталних активности из области зарада, услова рада и реализације Колективног уговора
Самостални синдикат организује излете и бање.
Новина је да својим колегама поклања БЕСПЛАТНЕ КАРТЕ за крстарење бродом Јахтинг клуба Кеј и то
сваког радног дана од 18 до 20 и од 20 до 22 часа, а суботом и недељом од 13, 15, 18 и 20 часова. Једна карта
важи за 4 особе. Пловити се може више пута, до 30. новембра. Обавезна је резервација због ограниченог
броја места и то на телефон 061/685-64-05.
Планирани су излети у Острог, 25. и 26. јуна - члан Самосталног синдиката плаћа 2 пута по 1.000, чланови породице 3.000 у 2 рате, а деца од 5 до 12 година 50 посто, то јест 1.500 динара у 2 рате; и у Бању Врујци
1, 2. и 3. јула – члан Самосталног синдиката плаћа 2 пута по 1.000, чланови породице 4.500 динара у 2 рате, а
деца од 5 до 12 година 50 посто, односно 2.250 у 2 рате.
Организовани су и боравци у Луковској (поласци су били 8. и 15. маја), Пролом (полазак 22. маја) и
Соко бањи (поласци 28. маја и 4. јуна).
Самостални синдикат ГСП
18
Aктуелни тренутак
У овом броју за чланове нашег синдиката, као и за све запослене у ГСП, дајемо кратке информације које представљају наше скорашње активности и најављују нове:
Синдикат СЛОГА-РАЈ ГСП потписао је 28. априла 2011. године споразум о уједињењу са Унијом слободних синдиката Србије (синдикатом ГСП који је функционисао са седиштем у погону Нови Београд)
тако да сада синдикат ради под називом СЛОГА - ГСП. Да подсетимо, Скупштина синдиката СЛОГА-РАЈ
ГСП је усвојила нови назив синдиката на седници одржаној 4. 3. 2011.године. По добијању решења
Министарства рада и социјалне политике, назив ће бити промењен и у Предузећу.
Тачно у подне првог маја 2011.
године у Београду је одржан протест, као и протестна шетња у организацији УСС СЛОГА, Новог синдиката здравства и Полицијског
синдиката Србије на коме је активно учествовао и наш синдикат.
Порука која је са првомајског
протеста упућена јавности и запосленима је да су у Србији проблеми
данас много већи него било где у
Европи. Синдикална Србија ћути и
зато су ова три синдиката са протеста последњи бастион одбране
српског синдикализма и поносно
стоје раме уз раме са нашом синдикалном браћом из Европе и света.
Они су у милионском броју тог дана
изашли на улице бранећи своје достојанство док је огромна већина
наших синдикалних колега празник
провела на првомајском уранку уз
роштиљ и пиво.
С друге стране, Грански синдикат
комуналаца Србије СЛОГА је истог
дана реализовао велику акцију обавештавања грађана широм Србије о
негативним последицама приватизације јавних комуналних предузећа.
Упркос лошем времену и константној киши наши активисти су у више
од 10 градова Србије поделили око
50.000 летака у којима се грађани
позивају да се успротиве намери
локалних самоуправа да приватизују државну имовину у комуналном
систему. Ово је био симболичан почетак акције која ће се наставити
наредних недеља, а трајаће све до
доношења квалитетног Закона о комуналним делатностима, као и Закона о комуналним предузећима.
За своје чланове из ОЈ
ПУС и ОЈ Финансије синдикат је урадио анкету за
социјалну карту како би
се запосленима помогло у решавању њиховог
статуса због увођења нових технологија (тикетинга и мониторинга), а што
је приоритетни задатак
свих синдиката, посебно
репрезентативних, који
заједно са руководством
Предузећа морају да реше
тај проблем.
Почетком маја, одржан
је састанак са руководством СП Космај на челу
са новим директором Петром Малиновићем. Као
што је познато стање у протеклом периоду је било веома лоше. Возни парк је у
лошем стању, влада велико
незадовољство радника због недостатка делова, ХТЗ опреме и људства. Нема довољно радника одржавања као ни возача, који због тога
раде са једним слободним даном. У
разговору са нама директор Малиновић нам је изнео своје планове
како би у што краћем року дошло
до побољшања стања у погону. Указали смо му на најхитније потребе и
захтеве радника из погона и добили
чврста уверавања да ће то решити
у неколико наредних недеља. Носимо веома позитиван утисак са овог
састанка. Директору смо пожелели
срећу и успех у раду, и наравно брзи
опоравак погона. То уједно желимо
и комплетном менаџменту Предузећа и свим запосленима.
Слободан Васић
Председник Синдиката СЛОГА - ГСП
19
КУД “НИКОЛА ТЕСЛА“ ОСВОЈИО СИМПАТИЈЕ УКРАЈИНЕ
Позив за Пољску и Кину
Пионирски ансамбл КУД „Никола Тесла“ учествовао је на интернационалном фестивалу у
Украјини, у граду Вињица и то
у периоду од 5. до 10. маја. Организатор овог светски познатог фестивала фолклора је био фолклорни ансамл „Барвинок“ из Вињице,
а који броји око хиљаду и триста
чланова.
Поред Украјине и Србије на смотри друштава која негују традиционалне народне игре учетвовале
су и Пољска, Кина, Турска, Русија и
Литванија.
- Имали смо три изузетно
успешна и посећена концерта
концерта, каже са поносом Мирко
Амановић, секретар КУД и додаје
- и учествовали смо у паради која
је одржана 9. маја поводом победе
над фашизмом. Делегација Србије
је положила цвеће на спомен обележје и Вечни пламен жртвама палим у Другом светском рату.
На фестивалу су остварена многа
нова пријатељства. Треба посебно
истаћи да је КУД „Никола Тесла“
добио позиве од Пољске и Кине
да учествује и на њиховим фестивалима. У знак признања на-
20
шем КУД су уручене плакете.
- Посетили смо њихове знаменитости као што је на пример црква
у којој је сахрањен и балзамован
један од најпознатијих хирурга, чувени Нежњицки. На овој манифе-
стацији су, између осталог, учествовали и ветерани Другог светског
рата, представници града, области
Украјине, политичке партије, представници цркава, прича Амановић.
Парада је била дуга око три километра, а преко 50 хиљада људи
поздрављало је учеснике параде. Наш КУД је одржао концерт у
Дому официра војске Украјине. У
овом прелепом старинском здању налази се још неколико сала
које примају око 1500 посетилаца. За време трајања фестивала
сале су биле препуне .
Град Вињица има 370 хиљада
становника, а интересантан је податак да је то некада била авио
база бившег СССР. У другом светском рату у овом граду је била и
команда Совјетског Савеза у борби
против фашизма.
С обзиром на то да је ово јубиларна, 85. година КУД, планирани
су бројни концерти, како у Србији, тако и у иностранству. Наш саговорник је најавио концерт у Баваништу поводом манифестације
„Дани ћирилице“, као и учешће на
међународном фестивалу у Добоју.
Љ.И.
МАЛО ЗАБАВЕ
ГСП СКАНДИНАВКА
AUTOR:
ЉУБИША
БАНОВИЋ
БИЉКА
СЕЗАМ
ЗАВРШЕТАК
ОБИМ
КУП
ГСП
ДРУГО
СЛОВО
РЕЧНО
ОСТРВО
ЖЕНСКО
ИМЕ,
РОСАНДА
ЛОМЉИВО
НАША
РАНИЈА
ГЛУМИЦА,
ДАНИЦА
ЧЕСТ
НАЗИВ
ХОТЕЛА
ОЛИВЕРА
ОДМИЛА
ЛОВАЦ
У ШАХУ
ДЕО
КОЊСКЕ
ОПРЕМЕ
ПЕСМА
ГОНДОЛИЈЕРА
ОДРАЗ
ОД ЗЕМЉЕ
ЖИТЕЉ
НЕКОГ
МЕСТА
НАШ
ПОГОН
НАШ
ПОГОН
АСТАТИН
''НОВОСАДСКА
ДРЕСУРНА
ЛИГА''
УРОШЕВАЦ
ГСП
МАТИЦА
СРПСКА
ЗМИЈСКИ
ЦАР,
УДАВ
НЕМУШТА
ТОНА
ГРАД У
ШПАНИЈИ
ПОВОРКЕ
ОСОБА СА
МАСКАМА
МЕСЕЦ
(ЛАТ.)
МАЛТА
ГСП
ЕМИЛИЈА
ОДМИЛА
ТЕШКО,
БЕСВЕСНО
СТАЊЕ
ЈЕДНА
ОД САД
АУСТРИЈА
ЗАПАДИСТОК
ВОЛТ
СТАРИ
ГЕРМАН
ЛОШЕ
ПИСАЊЕ,
ПИСКАРАЊЕ
МОРСКИ
ПУЖ,
ВРЕТЕНАР
КВАДРАТНИ
МЕТАР
ХЕРЦЕГОВАЦ
БОЛНИЧКИ
ЦЕНТАР
ПОНД
ПЛИВАЧ
МАРАТОНАЦ,
ДАРКО
ДРВЕНИ
ПЛУГ
МЕСТО
У КАНАДИ
ТЕЧНОСТ
КИСЕЛОГ
КУПУСА
ОСТРВО
У ИНДОНЕЗИЈИ
С. Ћ.
ВАЖАН
ЗАЧИН
МАРШ
КРАЉЕВО
ВЕЛИКА
ВРУЋИНА,
ПРИПЕКА
ТРЕЋИ
ВОКАЛ
НАШ
САВРЕМЕНИ
ПОЛИТИЧАР
КОШАРКАШ
ВЕСЕЛИ
МЕТАР
ТЕРИТОРИЈАЛНА
ОДБРАНА
БЕОГРАДСКИ
РЕСТОРАН
ГСП
ТЕНИСЕР,
ЕНДИ
ГРЧКО
ОСТРВО
САСТАВНИ
ДЕЛОВИ
ВОДЕНИ
ЗГЛАВКАР
ДЕО
ШЕШИРА
ГРАДСКА
ЧЕТВРТ
ЧЕТВРТИ
ВОКАЛ
НАСУТИ
ТЕЧНОСТ
ЈЕДАН
НАШ
ПОГОН
УЗВИК
ПРИЛИКОМ
ЈУРИША
МЕГА
ТРЕЋИ
И ДРУГИ
ВОКАЛ
РАНИЈИ
АЛЖИРСКИ
ДРЖАВНИК,
ХУАРИ
ПЕВАЧ
МОНТАН
ЈЕДАН
ДЕО
ГЛАВЕ
О. Л.
ЦЕНТ
МЕСТО
КОД
СРЕМСКЕ
МИТРОВИЦЕ
РАДИЈУС
РАНО
УСТАЈАЊЕ
ВРСТА
ТОПА,
ПРАНГИЈА
ПРОФИТ
АМЕРИЧКИ
ГЛУМАЦ
КУЋЕПАЗИТЕЉ
4. И 1.
ВОКАЛ
ДРВНА
ИНДУСТРИЈА
РАДИЈУМ
ПЕШЧАНА
МОРСКА
ОБАЛА
ВЕЋА
НАСЕОБИНА
ЖЕРАВИЦА
Г. Ћ.
КИСЕОНИК
СЕВЕРОИСТОК
РЕОМИР
ДОМАЋЕ
ГОВЕЧЕ
ГСП
ЕВРОПСКА
УНИЈА
ТЕЛЕФОНСКИ
ПОЗИВ
ЈЕДРИЛИЧАРСКИ
САВЕЗ
ФОЛК
ПЕВАЧИЦА,
МАЈА
НЕМАН,
АЖДАЈА
ПРОИЗВОД ОД
ЈЕЧМА
АМПЕР
ПТИЦА
СЕЛИЦА
ДУГИХ
НОГУ
СТАРА
МЕРА ЗА
ТЕЖИНУ
21
КАРАТЕ КЛУБ ГСП “ПОЛЕТ“
Ф.К. ГСП „ПОЛЕТ“
У сигурној луци
Пролећни наступ
Каратисти нашег клуба „Полет“ учествовали су 16. и 17. априла на турниру
„Златни појас“, који је одржан у Чачку.
Првог дана такмичења наступили
су сениори. Наши такмичари дошли
су до полуфинала: Немања Шакић
у катама, Огњен Трипуновић, Алекса Антић и Катарина Михајиловић у
борбама. Изгубили су од репрезентативаца Русије, Грчке и Шпаније у борби
за медаљу. Екипно смо побеђени од репрезентације Бугарске са 3:1.
Другог дана такмичења пионири и
наде освојили су рутински три злата:
Никола Шинко, Огњен Тонић и Дина
Дурмиш. Једино сребро освојио је
Вук Ивановић, а две бронзе Сара Ивковић и наде екипно.
Првенство Србије за полетарце, пиДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ
Кап која живот значи
онире и наде одржано је у Банатском
Новом Саду 23. априла. Поново смо
шампиони Србије - Никола Шинко је
власник златне медаље. Две бронзе
освојили су Дина Дурмиш и Огњен
Тонић. Наде су екипно пете. Борили
су се у четири меча за медаљу, али искуство старијих такмичара из других
клубова је прсудило.
Надаље, учествовали смо на меморијални турниру „Душан Ракић-Брајан“ 8. маја и освојили четири златне
медаље, пет сребрних и две бронзане. Медаље су освојили Никола Шинко,
Дина Дурмиш, Вук Ивановић, Огњен Тонић и други.
На турниру у Новом Саду „Нови Сад
опен“, одржаном 15. маја 2011. године,
опет медаље: две златне медаље - Нико-
ла Шинко и Петар Христов, једна сребрна Дине Дурмиш и једна бронзана Вука
Ивановића. У наредном периоду очекују нас такмичења у Купу Београда и Куп
Србије за сениоре, јуниоре и кадете.
Сви заинтересовани за тренирање
каратеа могу се јавити понедељком,
средом и петком од 20 до 22 и суботом
од 9 до 11 часова у Т.Ш. ГСП, Радосава
Грујића 2 на Врачару; или Зорану Аксентијевићу на телефон 366 - 41 - 69.
Зоран Аксентијевић
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештавамо чланове да је Самостални синдикат ГСП „Београд“
ангажовао адвокатску канцеларију „ЈЕРЕМИЋ“, којој могу да се обрате
сваке среде од 15 до 20 часова у просторијама адвокатске канцеларије ,
Илије Гарашанина 27 или на телефоне 323 – 38 – 52 и 323-38-53.
Радници, чланови Синдиката имају сву бесплатну правну помоћ
када је у питању заступање у споровима у Предузећу.
Заступање на суду адвокати врше уз умањење накнаде у висини
од 50% адвокатске тарифе.
САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ГСП „БЕОГРАД“
СЕМИНАР О ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈКП, СИНДИКАЛНОМ
УДРУЖИВАЊУ, МОБИНГУ...
Удружење добровољних
давалаца крви ГСП „Београд“
и Институт за трансфузију
крви Србије имали су 10. маја
редовну акцију давања крви.
Наравно, гсповци су се и
овог пута одазвали тако да је
у периоду од 10 до 14 часова
дошло чак 38 наших колега
да дају крв. Због здравствених разлога шест није могло
да буде давалац. Хуманост
запослених у градском превознику је тако још једном експлицитно показана на делу.
Активисти нашег удружења
позивају све запослене да им
се придруже у свакако најхуманијем гесту појединца, да
дају крв и тиме спасу нечији
живот.
Љ.И.
22
Нова сазнања
Семинар који је организовао Синдикат запослених у комунално стамбеној делатности Србије окупио је
у Врњачкој Бањи од 23. до 26. маја
2011. године више од 120 учесника.
Испред Самосталног синдиката ГСП
„Београд“ учествовали су Александар
Јокић, Зоран Антић и Ненад Нешић.
Семинару су присуствовали и представници синдиката из Мађарске,
Грчке, Хрватске, Босне и Херцеговине,
Словеније и Македоније.
Едукатори су били: мр Нада Новаковић, мр Милан Грујић, Горан Батак,
Радмила Трифуновић и Лазар Крњета.
Поред осталог, они су учеснике
упознали са улогом синдиката у поступку трансформације јавних комуналних предузећа, о развијању
и јачању свести о нужности синдикалног удруживања и деловања, о
ширини правног оквира везано за
могуће моделе уласка приватног капитала у јавна комунална предузећа,
о мобингу и о новим елементима за
нову стратегију деловања синдиката
у Србији.
У оквиру семинара организована је
посета и обилазак манастира Жича и
Студеница.
Семинар је био добра прилика да
представници синдиката, послодаваца и власти изнесу своја виђења,
визије, идеје и могуће правце изласка из кризе, као и да се искристалишу модели мугућег безконфликтног
решења једног броја материјалносоцијалних проблема запослених у
комуналној и другим делатностима.
Александар Јокић
секретар Самосталног
синдиката ГСП
кола, освојили 16 бодова и остварили
гол разлику од 8 датих и 6 примљених
голова.
У појединим утакмицама остварили
су подвиге и то, на гостујућим теренима - на пример, победили су ФК „Винчу“ и ИМТ резултатом 1:0. Утакмица са
ФК „Турбином“ у Вреоцима завршена
је резултатом 2:2. На њој је, пет минута
По свим фудбалским правилима
одувек је пролећни део такмичарске
сезоне занимљивији. Тако је и ове сезоне, која се ближи крају препуном неизвесности о изгледу табеле у првом
делу такмичења.
Што се тиче наших Полетоваца можемо слободно да кажемо да су они
потпуно растерећени брига око пласмана на табели. Заузимају сигурно
седмо место са освојених 40 бодова. У
пролећном делу досад су одиграли 11
пре краја, досуђен чудан једанаестерац у корист противника. Вредно је
поменути и реми са са другопласираним ПКБ-ом 0:0. Међутим, нема места
опуштању, јер до краја треба да се одигра још шест такмичарских кола.
Наши су момци до сада играли веома дисциплиновано и надамо се да ће
тако бити до краја. Ипак, као што смо
напоменули у почетку текста, завршетак сезоне доноси пуно неизвесности.
У фудбалу, као и у било ком другом
спорту, могућа су разна изненађења,
што су наши момци више пута осетили
на својој кожи. Стога опрезности никад није превише.
Близу смо циља постављеног на почетку сезоне, па се искрено надамо да
ће наши Полетовци одолети свим искушењима и мирно привести првенство крају.
М. М.
ОДРЖАНА ПЕТНАЕСТА РЕДОВНА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ФК ГСП „ПОЛЕТ“
Анализа игре
Редовна, 15. седница Управног
одбора ФК ГСП „Полет“ одржана је
17. маја у просторијама Клуба. Присутна је била већина чланова, председник Управног одбора Ранко Мајкић и председник Скупштине Раде
Николић. На жалост, из оправданих
разлога, седници нису могли да присуствују извршни директор Предузећа Ненад Миловановић и технички директор Милан Софронић. Њих
двојица су на недавној седници
Скупштине Клуба изабрани за нове
чланове Управног одбора.
На дневном реду су биле уобичајене тачке, а акценат је стављен
на анализу досадашњих одиграних
утакмица, као и одигравање преосталих шест мечева. Што се тиче
анализе досадашњих утакмица, сви
присутни су једногласно изразили
задовољство тренутном ситуацијом
на табели и постигнутим резултатима. Једногласно су закључили да се
до краја првенства игра одважно,
без калкулисања према било ком
противнику.
Председник Управног одбора
упознао је присутне са свеукупно
ситуацијом у Клубу и та информација је једногласно прихваћена и
усвојена. Затим је члан Управног
одбора Велимир Вукићевић присутне упознао са својим активностима везаним за добијање терена са
вештачком травом димензија 40х20
метара на трећем терену, као и са
писмом упућеним градоначелнику
Драгану Ђиласу које је прочитано
присутним члановима Управног одбора.
М. М.
23
www.gsp.co.rs
ЛИСТ ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ
ПРЕДУЗЕЋА “БЕОГРАД”
мај 2011.
Главни и одговорни уредник
Љиљана Илић
Уредник
Лектор
Јелена Тмушић
Секретар Редакције
Бранкица Марчета
Техничко уређење
и дизајн
Даница Бошковић
Милан Стошић
Издаје:
Служба за медијски наступ
ГСП “Београд”
Кнегиње Љубице 29,
телефон: 366 - 4047
факс: 366 - 4232
BEOGRAD 1892...
Награде листа:
Мајски цвет Синдиката Београда
1975. године
Плакета Синдиката Србије
1981. године
Орденом заслуга за народ
са златном звездицом одликовано је
Градско саобраћајно предузеће “Београд”
22. септембра 1977. године
[email protected]
Download

Novine maj 11.indd