„Projekat se realizuje uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a program finansira Švedska
agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA)”
 Rezerve fosilnih goriva opadaju
 Energetski troškovi rastu
 Životna sredina ugrožena nepravilnim odlaganjem




otpada (1t metana ima negativno dejstvo na ozonski
omotač i klimu kao 21t CO2)
Procena da je u RS emisija iz čvrstog otpada oko
82.000t metana ili približno 1.700.000t CO2
50-60% organskog otpada u sastavu otpada
EU zahteva pronalaženje rešenja za biološki otpad i
tretman otpadnih organskih materija
Nova direktiva EU koja zamenjuje 7 postojećih (2010.g)
 Uvođenje novog načina razmišljanja u politiku otpada:





LCA (korišćenje analize životnog ciklusa proizvoda što
doprinosi integralnom upravljanju na efektivan način
po životnu sredinu a ekonomski je isplativo)
Različite kombinacije sistema su potrebne da bi se
zadovoljile lokalne potrebe
Analize su pokazale da će nove odredbe voditi do
značajnih benefita po životnu sredinu i zdravlje ljudi
Hijerarhija upravljanja otpadom (prevencija, ponovna
upotreba, reciklaža, druga iskorišćenja npr. termička
obrada, odlaganje)
Termička obrada kao nepogrešiv element upravljanja
otpadom
U EU 60% reciklaža, 30% spaljivanje, 10% odlaganje
 Strožiji tehnički zahtevi u pogledu emisija zagađujućih
materija u vazduh, vodu i zemljište i rizika po ljudsko
zdravlje
 Utvrđen način za postupanje sa čvrstim ostatkom iz
procesa
 Jasna razlika između postrojenja za spaljivanje i kospaljivanje
 Od 15 zemalja članica EU 13 vrši termički tretman
otpada sa trendom porasta
 Uvedena dobra praksa u sagorevanju otpada
 3 T (3 ključna tehnička zahteva):
1.
2.
3.
Vreme (Time) najmanje 2 sekunde za spaljivanje opasnog
otpada koji sadrži halogena organska jedinjenja
Temperatura min 850°C
Turbulentnost – dobro mešanje sa vazduhom za
sagorevanje (manje od 3% ukupnog organskog ugljenika
u pepelu i šljaci)
Sistem za prečišćavanje gasova

Spaljuje se SRF i RDF komponenta otpada (laka
komponenta neorganskog otpada)
 Smanjenje količine odloženog otpada
 Energija od spaljivanja za dobijanje toplotne i/ili električne





energije
Opcije: piroliza, gasifikacija, plazma proces, otpad kao
gorivo, fizičko-hemijski tretman otpada
Zabranjeno deponovanje u EU pojedinih vrsta opasnog
otpada, tečnih otpada i guma
Redukovanje deponovanih količina biorazgradivog
komunalnog otpada
Zahtev da sav otpad mora biti tretiran pre deponovanja
Direktiva zacrtala zabranu deponovanja otpadnih guma na
nivou cele EU
o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman,
uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije,
tehničkim i tehnološkim uslovima za
projektovanje, izgradnju, opremanje
i rad postrojenja za termički tretman
otpada, postupanju sa ostatkom
nakon spaljivanja
 Laka frakcija otpada – 20.000t: papir, karton, drvo, plastika,







folija, tekstil i mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih
voda – 5.000t
Kapacitet sistema (25.000t)
Prosečna kalorijska vrednost 14MJ/kg
Snaga parnog kotla 15MW
Snaga parne turbine 2MW
Parametri pare: 350°C in 28bar
Toplotna snaga daljinskog grejanja do 15MW
Uslovi za rad: 24 sata/dan; 8.000 sati/god
BREF i BAT
 Za 12 meseci termički obrađeno 15.000t lake frakcije,





2.000t mulja, proizvedeno 3000t pepela sa rešetke,
izveženo 700t opasnih ostataka po prečišćavanju
dimnih gasova u Nemačku. Ispunjeni tehnički i
zahtevi životne sredine
Prednost: smanjenje ukupne mase deponovanog
otpada za 65% u odnosu na regionalni centar
Otpad se vraća na tržište u obliku struje i toplote
Minimalni transport otpada – regionalni pristup
Ušteda fosilnih goriva
Smanjenje emisije GHG
 Upotreba pepela sa rešetke u građevinarstvu
 Reciklaža aditiva za prečišćavanje dimnih gasova
 Izrada postrojenja u smislu ispunjavanja graničnih
mogućnosti za termičku obradu i drugih vrsta
neopasnog otpada
 Objekti za termičku obradu moraju raditi u skladu sa




svim standardima i propisima za ZŽS
Potrebno je osigurati visok stepen iskorišćenja–max EE
Sasvim automatizovan proces (pouzdanost)
Niski troškovi rada i održavanja
Upotrebljavati samo proverenu i pouzdanu
tehnologiju
 Sakupljanje deponijskog gasa je obaveza u EU
 Deponijski gas sadrži 35 - 60% metana, 37 – 50% CO2 i







druge toksične GHG emisije
80% max gasova može da se ekstrahuje iz tela deponije
Period raspada otpada na deponiji od 8 do 10 godina
Mogućnost sprovođenja CDM projekata (Beograd, Niš,
Novi Sad)
Obezbeđuje smanjenje emisije za 25%
Ako se instališe generator snage 1 MW smanjuje se još
6.000t CO2/god.
Mala ulaganja
Povraćaj 1-1,5 god. od prodaje karbon kredita (6,7 cE/kWh)
 Biogasna tehnologija (anaerobna fermentacija) znatan




deo organskog zagađenja preradi u biogas (mešavina
metana i CO2)
Biogas izuzetno gorivo za proizvodnju električne i
toplotne (rashladne) energije
Prateći proizvod je biođubrivo za proizvodnju zdrave
hrane
Ova tehnologija obezbeđuje "zelene sertifikate“, jer
smanjuje emisiju CO2
Uredba o merama podsticaja, za biogas se dobija 12-16
cE/kWh (uslovi iz Uredbe važe 12 godina)
 Potrebno je obezbediti, npr:
30.000t stajnjaka
1.000t stajnjaka od koka
15.000t kukuruzne silaže
 Efekti rada na godišnjem nivou su sledeći:
proizvodnja struje 8.000.000kWh/god.
proizvodnja toplote 9.600.000kWh/god.
čvrsto biođubrivo 10.000t/god.
tečno đubrivo 28.000t/god
Karbon kredit – smanjenje emisije CO2 – 40.000t/god.
 Veliki praktični problem postrojenja na biomasu je






nemogućnost proizvodnje malih “količina” struje
Potrebna velika količina biomase
Problem priključenja na distributivnu mrežu zbog
tehničkih ograničenja distributivnih sistema
Srpska kompanija “Kirka Suri” je proizvela krajem 2012.
godine mikro kogenerativno postrojenje na biomasu
namenjeno malim proizvođačima koji kao nus proizvod iz
svoje proizvodnje dobijaju biomasu (prvo ovog tipa u
Evropi)
Kapacitet 65kW električne i 200kW toplotne energije
Stepen iskorišćenja energije je 85%, radi 8.000h i proizvodi
520MWh električne i 1600MWh toplotne energije na
godišnjem nivou
Na godišnjem nivou troši se 600t biomase
Hvala na pažnji!
Jemuović Ljiljana
Šef Odseka za zaštitu životne sredine
Gradska uprava grada Kraljeva
[email protected]
Download

„Projekat se realizuje uz podršku programa SENSE