1
Gordana Videnović
Mirjana Mihailović
Priručnik za nastavnike
sa osnovama Brajeve muzičke notacije
Beograd, 2012.
2
Priručnik za nastavnike
Inkluzivno muzičko obrazovanje dece oštećenog vida
Drage kolege,
Priručnik koji je pred vama rezultat je dugogodišnjeg iskustva u radu sa decom
oštećenog vida. U školi "Kosta Manojlović" od 1981. godine postoji odeljenje za muzičko
obrazovanje ove dece koje radi po redovnom nastavnom planu i programu. U početnom
periodu njegovog postojanja značajnu ulogu su imali zaposleni nastavnici oštećenog vida
koji su na najsveobuhvatniji način shvatali problematiku i potrebe ovih učenika.
Zahvaljujući njihovom znanju, zalaganju i entuzijazmu mnoge generacije dece sa
oštećenim vidom su stekle osnovno muzičko obrazovanje a nekima je muzika postala i
profesija. Njihovo prisustvo u školi i svakodnevni kontakt sa njima doprineli su razbijanju
predrasuda o pristupu i radu sa ovom populacijom učenika.
Jedna od najvećih prepreka sa kojima su se suočavali je bio nedostatak literature na
Brajevom pismu. To su prevazilazili ličnim kontaktima sa stranim bibliotekama i sporim i
mukotrpnim prekucavanjem primera na Brajevoj pisaćoj mašini. Iz tih razloga u nototeci
škole najzastupljenija je literatura za klavir. Naravno, da bi nesmetano pratili nastavu bila
im je potrebna i literatura iz drugih predmeta: solfeđa, teorije muzike, harmonike, gitare,
klarineta, solo pevanja, harmonije, kontrapunkta, istorije muzike…
Sa razvojem informacionih tehnologija stekli su se uslovi za prevazilaženje
navedenog problema. 2005. godine Škola je nabavila neophodnu opremu i dva nastavnika
su započela konvertovanje muzičkih udžbenika na Brajevo pismo. Tokom pet godina
nototeku smo obogatili sa 40 knjiga, velikim brojem primera za solo pevanje, kamernu
muz
iku i dve knjige u audio formatu.
(Spisak odštampane literature nalazi se u Prilogu.)
U cilju stvaranja ravnopravnih uslova za obrazovanje, učenicima sa oštećenim vidom
štampamo sve vrste testova i ispitnih zadataka za završne i prijemne ispite. Da bi oni bili
što je moguće više ravnopravni, a naročito u srednjoj školi, sarađujemo sa državnim
institucijama, nevladinim organizacijama i drugim donatorima kroz različite projekte
pružanja tehničke podrške kojom im se olakšava učenje i praćenje nastave.
Da bismo jedni drugima pomogli u pronalaženju adekvatnih oblika metodološkog
prilagođavanja formirali smo Tim za inkluziju koji je otvoren za saradnju sa kolegama iz
svih škola.
Naša dosadašnja inkluzivna praksa je pozitivno ocenjena odobravanjem realizacije
dva projekta Fonda za otvoreno društvo što nas je ohrabrilo da svoja iskustva podelimo sa
Vama i iznesemo neke, nadamo se, korisne sugestije.
U prvom delu Priručnika predstavićemo smernice za rad sa učenicima oštećenog vida
dok će drugi sadržati pregled osnovnih znakova Brajeve muzičke notacije što bi Vam
omogućilo postepeno opismenjavanje učenika i olakšalo realizaciju nastave. Spremni smo
da razmotrimo svako vaše pitanje i nedoumicu kako bismo uzajamno razvijali i unapredili
metodologiju rada i budućim generacijama učenika oštećenog vida pružili kvalitetnije
muzičko obrazovanje.
Autori
3
Predlozi za pristup učeniku oštećenog vida
Komunikacija
Nedostatkom ili oštećenjem čula vida ni na koji način se ne umanjuju drugi
potencijali. Jedina osobenost je tehničko prilagođavanje u nalaženju načina za njihovo
ispoljavanje. Pre uspostavljanja komunikacije sa detetom oštećenog vida uvek treba imati
na umu da se ništa ne podrazumeva i da su sa njim moguće sve vrste komunikacije osim
vizuelne. Zbog nemogućnosti da dete odreaguje na uputstva data pokretom tela, gestom ili
mimikom nastavnika svaka instrukcija mora biti jasno verbalizovana. Prilikom obraćanja,
oslovite dete imenom, kako bi usmerilo pažnju na ono što mu se govori.
U grupnoj nastavi neophodno je ostalim učenicima objasniti pojam različitosti
uopšte a onda ukazati na sve osobenosti pristupa njihovom drugaru koji ne vidi. Nastavnik
treba da sopstvenom spontanom komunikacijom sa ovim detetom pokaže ostalima u
odeljenju kako da ga prihvate na najbolji način. Treba im pomoći da prevaziđu eventualnu
bojazan da neće znati kako da mu priđu, strah da ga ne povrede, ohrabriti ih da se obrate
nastavnicima za pomoć ukoliko imaju bilo kakvu nedoumicu, podsticati njihovo strpljenje i
pozitivan stav prema drugu koji ne vidi.
Orijentacija i percepcija
Usled slabije orijentacije potrebno je posebnu pažnju posvetiti jačanju svesti o
sopstvenom telu i njegovom držanju i kretanju u prostoru, naročito prilikom interpretacije.
Ohrabrivati slobodu pokreta tela u funkciji muzičkog dela jer su ova deca često statična i
nesigurna. Ne treba se ustručavati od pokazivanja dodirom prilikom objašnjavanja
određenog pokreta i koordinacije tela i instrumenta. Kao i kod druge dece, i među ovom
populacijom postoje oni koji su senzibilniji na dodir, pa im svaku takvu nameru treba
prethodno predočiti. U praksi se pokazalo da je veoma korisno staviti detetovu šaku na
svoju i svirajući pokazivati određeni položaj ili artikulacioni pokret. Na taj način će
percepcija biti potpunija.
Od samog početka potrebno je razvijati dijalog sa detetom stalno podstičući njegovo
razmišljanje i iznošenje stava jer mogu biti nesigurni i povučeni. Nastavnik treba da bude
veoma strpljiv i uporan. Ovo je posebno značajno zbog slabije izraženog „govora tela“.
Zato je dobro uvek proveriti stepen razumevanja postavljenih zahteva jer odobravanje,
zbog straha od autoriteta, ne mora uvek značiti i istinsko razumevanje i prihvatanje.
4
Pripremni period
Nastavnim planom i programom za učenike oštećenog vida su predviđena dva
obavezna pripremna razreda. U tom periodu učenici pohađaju nastavu solfeđa jedan čas
nedeljno na kome uče pesmice po sluhu i razvijaju intonaciju i ritam. Nastava instrumenta
se izvodi dva puta nedeljno u trajanju po 30 minuta. Ove časove treba posebno iskoristiti
za razvijanje slušne percepcije kao glavnog vodiča i ocenjivača tačnosti odsviranih tonova
u kombinaciji sa uvežbavanjem orijentacije na instrumentu. Na ovaj način se postepeno
razvija i fina motorika koja je neophodna za sviračko napredovanje koja često kod dece
koja ne vide nije dovoljnо razvijena. U ovoj fazi se pesmice uglavnom uče po sluhu,
veoma je korisno da dete svira muziku sa nastavnikom, čime se razvija ljubav prema
instrumentu, njegovom tonu i muzici uopšte. Značajnu pomoć u ovom periodu pruža
metoda prof. Lili Petrović obrađena u udžbenicima „Dečji prsti na dirkama klavira“ i
„Uvođenje u muziku“.
Značaj muzičke pismenosti na Brajevom pismu
Opismenjavanje treba početi sa lakim primerima, uporedo na solfeđu i instrumentu.
Bilo bi idealno kada bi postojao poseban čas opismenjavanja zbog izuzetne složenosti
muzičke notacije na Brajevom pismu. Da bi je savladali, potrebno je da dobro poznaju sve
znake Brajevog pisma.
U praksi smo uvideli da je čitanje Brajevog notnog teksta sporije zbog većeg broja
znakova koji mogu da prate jedan ton (dinamika, artikulacija, oktava, visina, prstored).
Zbog horizontalnog zapisivanja nije moguće potpisivanje oznaka za dinamiku, artikulaciju
i prstored iznad ili ispod note, već isključivo ispred ili iza nje. Sporost i nesigurnost su
naročito izraženi u početnoj fazi ali ih ublažava brzo memorisanje teksta zato što se od
početka školovanja insistira na što preciznijem usmeravanju pažnje i razvoju koncentracije.
U ovom procesu važnu ulogu ima intelektualna sposobnost dece koja veoma utiče na
brzinu napredovanja i postignuće.
Sam početak ovog procesa nije nimalo lak ni za nastavnika ni za učenika. Većina
dece će pružati otpor jer im je mnogo lakše da se zbog jednostavnosti kompozicija
oslanjaju na sluh. Nastavnik treba da bude uporan i da insistira na postepenom
opismenjavanju jer će rezultat biti naročito vidljiv u višim razredima kada su kompozicije
složenije. Tako će učenik moći i samostalno da se priprema za čas ali je pomoć nastavnika
prilikom čitanja teksta i dalje neophodna usled višeznačnosti Brajevih simbola što učenika
može dovesti u zabludu. Kad učenik dobro ovlada čitanjem, nastavniku će ostati više
vremena za rad na interpretaciji dela.
Individualni nastavni plan
Individualni nastavni plan u muzičkim školama se već pravi za svakog učenika
posebno. Prilikom pravljenja individualnog plana za učenika oštećenog vida potrebno je
realno sagledati njegove mogućnosti i ukupne sposobnosti i osmisliti način za
prevazilaženje eventualnih nedostataka kroz odabir odgovarajućih kompozicija. Nastavnik
mora da bude dosledan u svojim zahtevima i da stalno i veoma jasno učeniku predočava
cilj, nekada možda zamornih i monotonih tehničkih vežbi, koje učenici najčešće ne vole. U
pedagoškom smislu za ovu decu važe isti principi kao u radu sa decom koja vide. Jedino je
5
u radu sa decom koja ne vide potrebno pokazati nešto više strpljenja, upornosti i
nepokolebljivosti. Nema mesta malodušnosti i sažaljenju.
Motivacija
Neophodno je pomno pratiti svaki korak napredovanja i konstantno ukazivati na
dobre i loše aspekte sviranja. Važno je bez uzdržanosti i ustručavanja uputiti kritiku ali ne
štedeti reči ni kada je u pitanju pohvala. Nastavnik treba da se trudi da se izražava veoma
jasno i da se direktno obraća detetu. Ovakav pristup je posebno značajan uzimajući u obzir
prisutne predrasude o umanjenim opštim sposobnostima ove dece zbog nedostatka vida.
Pored pozitivnih efekata na dete, preterana i nezaslužena pohvala može da bude i
kontraproduktivna zbog mogućnosti stvaranja nerealne slike o sopstvenim sposobnostima.
U tom smislu potrebno je i od učenika tražiti da iznese mišljenje o svom radu.
Izuzetno je bitan stalni kontakt sa roditeljima koji ponekad ni sami nisu svesni
istinske sposobnosti svog deteta. Zbog suženog izbora vanškolskih aktivnosti muzika je
ovoj deci i način da kvalitetno provedu slobodno vreme, da se bolje afirmišu u svojoj
sredini, poboljšaju koordinaciju, motoriku, povećaju samopouzdanje a možda, pronađu i
profesiju.
Pripreme za nastup
Pre nastupa je poželjno sa detetom više puta izaći i proći scenom kako bi steklo što
potpuniju predstavu o prostoru. Naučiti ga da se sa merom pokloni detaljnim opisom i
pokazivanjem svakog pokreta. Vremenom prevazići često prisutnu statičnost tela ili
otkloniti prekomerne pokrete. Neprestano raditi na usklađivanju gestikulacije i mimike sa
zahtevima kompozicije.
Sasvim je prirodno da u početnoj fazi rada sa detetom oštećenog vida
kod nastavnika može da se javi osećanje sažaljenja i izvesne nemoći pred
izazovom. Neka Vas to ne obeshrabri. Uz izvesna prilagođavanja,
kompetentni ste za rad i sa ovim učenicima. Da je sve napred navedeno
ostvarivo, pokazuje tridesetogodišnja praksa inkluzivnog muzičkog
obrazovanja dece sa oštećenim vidom, od pripremnog do srednješkolskog
nivoa, u našoj školi. Upečatljiv primer su i naše kolege, lica sa potpunim
nedostatkom vida, koje su po završetku studija ovde obezbedile svoju
egzistenciju. Sa što većom spontanošću i širinom prihvatite nečiju
različitost. Shvatite ovo kao lični izazov koji Vam može doneti veliku
profesionalnu satisfakciju a učeniku potvrdu njegove vrednosti.
6
Uvodne napomene o Brajevoj muzičkoj notaciji
Brajevo pismo je sistem znakova koji nastaju različitim kombinacijama šest tačaka.
Ovo pismo je univerzalno.
Kada je o muzičkoj notaciji reč, takođe postoji opšteprihvaćen sistem. Ne postoji
mogućnost zapisivanja u linijskom sistemu niti posebni grafički simboli za note. Svako
slovo i znak za interpunkciju predstavlja jedan ili više muzičkih simbola, u zavisnosti od
instrumenta.
Takođe, nije moguće vertikalno zapisivanje glasova radi dobijanja jasne ritmičke i
metričke organizovanosti u taktu. Na Brajevom pismu svaki glas mora biti posebno
zapisan. Samo u slučaju harmonskog sleda intervala i akorada pišu se njihove posebne
oznake (a to nisu šifre sastavljene od slova i brojeva).
Umesto taktne linije taktovi se odvajaju razmakom od jednog karaktera.
Iako postoje simboli za obeležavanje ključeva, oni se gotovo i ne koriste u praksi jer
je neophodno pisati oznake za oktavu čime je precizno definisano mesto i visina određenog
tona.
Preglednost notnog zapisa je često otežana velikim brojem znakova koji prate jedan
ton. Kako ne postoji mogućnost vertikalnog zapisivanja, sve oznake za prstored,
artikulaciju, dinamiku, agogiku itd. moraju da se stave ispred ili iza note.
U poglavlju koje sledi pokušaćemo da vam što jednostavnije i preglednije
prikažemo osnovne grupe znakova Brajeve muzičke notacije. Postoje veoma obimni i
detaljni priručnici koji nisu pogodni za učenike mlađeg uzrasta i nastavnike koji se tek
upoznaju sa ovom problematikom. Negde ćemo i odstupiti od standardnih pravila jer su iz
naše prakse proistekla prikladnija rešenja.
Nadamo se da će na ovaj način prikazana Brajeva muzička notacija biti dovoljna
osnova za pomoć učenicima oštećenog vida kao i nastavnicima u njenom savladavanju.
7
ZNACI ZA OSNOVNE NOTNE VREDNOSTI
U Brajevoj muzičkoj notaciji znak za visinu tona zavisi od njegovog trajanja. Zbog
ograničenog broja kombinacija jednim simbolom se označavaju dva različita trajanja:
cela nota i šesnaestina, polovina i tridesetdvojka, četvrtina i šezdesetčetvorka, osmina i
stodvadesetosmina. Upotreba istih znakova za predstavljanje različitih vrednosti ne dovodi
do zabune pošto broj tonova u taktu, u većini slučajeva jasno pokazuje značenje simbola.
Ako je notni sadržaj takav da različite notne vrednosti pripadaju istom nizu Brajevih
znakova oni moraju biti odvojeni posebnim znakom (lj, 1, 2, 6 i 2. tačka).
C
D
E
F
G
A
H
pauza
Cele note i šesnaestine
} u o ¡ w n ~ M
Raspored tačaka
Polovine i tridesetdvojke
Četvrtine i šezdesetčetvorke
Osmine i stodvadesetosmine
] U O _ W N ^ e
y q k { s j z g
Y Q K [ S J Z m
Ukoliko pauza obuhvata ceo takt, uvek se označava celom pauzom (m – 1,3,4
tačka) bez obzira na vrstu takta. Ako se u notnom tekstu nalazi više od tri takta pauze,
onda se ispred pauze stavlja odgovarajući broj (npr: 4 takta pauze obeležavaju se znakom
4m).
Ukoliko šesnaestine i manje notne vrednosti čine jednu osnovnu jedinicu
brojanja, tada se samo prva nota u grupi označava odgovarajućom vrednošću, dok se
ostale zapisuju kao osmine.
}QK[cJZm
8
Od ovoga se odstupa ako grupa ne može da se napiše u jednom redu, ako iza nje slede
osmine ili ako je niz prekinut nekom drugom oznakom.
}uo¡SJ
Znak za produžavanje note (tačka u notnom pismu) je
(3. tačka) i piše se neposredno posle note.
Korona se predstavlja znakom ljl
D
cG
Ključevi
Iako u Brajevoj muzičkoj notaciji postoje znaci za ključeve oni se gotovo ne
koriste zato što se upotrebljavaju znaci za oktavu koji precizno određuju poziciju tona.
Znaci za oktave
Znak za oktavu se piše neposredno ispred note i između njih ne sme da stoji ni
jedan drugi znak. On se obavezno stavlja na početku kompozicije i njenih delova. Ako dve
note obrazuju interval kvarte ili kvinte i ne pripadaju istoj oktavi, drugoj noti prethodi
oktavni znak. Ukoliko dve note obrazuju interval veći od kvinte, drugoj uvek prethodni
oktavni znak.
Subkontra
Kontra
Velika Mala
Prva Druga Treća Četvrta Peta
HH
H
(4/4)
(4)
X x
(4,5)
(4,5,6)
P h p
(5)
(4,6)
(5,6)
` ``
(6)
(6/6)
9
Predznaci
Povisilice, snizilice i razrešilice mogu da prethode oznaci za vrstu takta čime se
određuje tonalitet kompozicije. Ako lestvica ima više od tri predznaka njihov broj se
označaca odgovarajućem cifrom. Ukoliko se pojavljuju unutar muzičkog teksta uvek stoje
ispred note i od nje je može odvojiti samo znak za oktavu.
Povisilica
ć
Snizilica
lj
i
Razrešilica
č)
c
(1,4,6)
a
(1,2,6)
D-dur
ćć
E-dur
4ć
(1,6)
B-dur
ljlj
ii |Yi
cc
Des-dur
5lj
|Qc
Vrste taktova
Vrsta takta se označava razlomkom neposredno posle naslova ili oznake za
tempo.
2/4
2.
¾
3.
4/4
4.
2/8
2”
2/2
2;
12/16
12,!
|Cr |Ir |Yr |Ct |CF |ACBV
Ukoliko u toku kompozicije dođe do promene takta ili tonaliteta, oznake se pišu na isti
način u zasebnom redu.
Oznaka za prenošenje dela takta u naredni red je
P
(peta tačka)
10
Označavanje taktova i delova kompozicije
Taktovi su međusobno odvojeni razmakom od jednog karaktera. Duže kompozicije se
pišu u više delova koji se označavaju brojevima i obično su zbog preglednosti uvučeni za
dva karaktera.
Kraj svakog dela kompozicije obeležava se sa ljk’
a kraj kompozicije ljk
cED
cE
Ritmičke grupe
Znaci za ritmičke grupe se pišu ispred prve note u grupi. Ukoliko u tekstu slede više
od tri iste ritmičke grupe ispred prve se stavlja dupli a ispred poslednje u nizu samo jedan
znak.
Triola
Duola
Kvartola
Kvintola
F xF xr
xb
Sekstola
xV
Septola
Velika triola
xv
xR
Intervali i akordi
Svaki interval i akord u harmonskom zvučanju ima odgovarajući znak koji se po pravilu
u deonici desne ruke za instrumente sa dirkama piše iza najvišeg a u levoj iza najnižeg
tona. Međutim zbog komplikovanijeg računanja intervala naniže, naročito u mlađem
uzrastu, mi smo odstupili od postojećeg pravila zapisujući intervale od najnižeg tona bez
obzira na deonicu. Ukoliko u tekstu slede više od tri ista intervala ispred prvog se stavlja
dupli a ispred poslednjeg u nizu samo jedan znak.
Sekunda
L
Terca
l
Kvarta
Kvinta
| T
Seksta
t
Septima
R
Oktava
d
Kod intervala koji su veći od oktave ispred znaka se stavlja odgovarajuća oktavna
oznaka.
11
Da bi učenik mogao uspešno i brzo da samostalno čita akorde potrebno je da već od
najmlađeg uzrasta upoznaje teoriju muzike i principe izgradnje intervala i akorada.
Akordi se zapisuju uz pomoć oznaka za intervale računajući od najnižeg tona. Isti princip
važi i za akorde čiji opseg premašuje oktavu.
Akordi u četvrtinama:
c1-e-g
c1-e-a
c-f-a
c1-g-e2
PylT Pylt Py|t PyThl
Kad se javlja višeglasje svaki glas mora biti posebno zapisan a između njih se koristi znak
za dvoglas ()
c\
Znaci za prstored
Znak za prstored stoji neposredno iza note.
1. prst
2.
3.
4.
a
b
l
,
A
C
G
5.
k
B E
Ukoliko na istom tonu dolazi do zamene prsta između oznaka stavlja se znak za
povezivanje
Primer:
c
I
ack
AIE
12
Znaci za ponavljanje
Znak za ponavljanje celog ili dela takta je =
Ukoliko se jedan takt ponavlja više puta posle njega se piše odgovarajući broj, npr. =5.
Ako se poslednjih nekoliko taktova ponavljaju u celini onda se piše samo odgovarajući
broj, npr. 5.
Ukoliko se ponavlja nekoliko prvih taktova određenog dela kompozicije, prvo se
navodi ukupan broj taktova tog dela, a odmah zatim broj taktova koje treba ponoviti, npr.
8#d (od 8 taktova ponavlja se četiri).
Kada je potrebno ponoviti taktove iz nekog od prethodnih delova, najpre se navede
broj dela a zatim spuštenim brojevima odvojenim crticom, prvi i poslednji takt koji treba
ponoviti. Npr. 2*-,! (iz drugog dela ponoviti od 9. do 16. takta).
Znak za početak ponavljanja je lj=
kraj ponavljanja lj;
cF
Prima volta #,
|B
sekunda volta #;
|F
Da capo al Fine )=dc'al fine=
Fine
)=fine=
\vYIDAG KJ]Qv
\vKJ]Qv
da Senjo
l
kraj Senja č
a
lG
znak za Codu
cv
13
Artikulacija
Znaci za povezivanje nota (legato i ligatura) pišu se neposredno iza note.
legato
ligatura
I
HI
Znaci za staccatto, portato, tenuto i akcenat pišu se ispred note.
staccatto
portato
f
If
tenuto
xf
akcenat
hf
Ukoliko su istom artikulacijom obuhvaćena više od tri tona na početku niza se
stavlja odgovarajući dvostruki znak a ispred poslednjeg tona jedan.
Dinamika
Sve vrste tekstualnih napomena i oznaka u partituri se i u Brajevoj verziji pišu slovnim
simbolima. S obzirom da su ovi simboli identični notnim znacima neophodno ih je
naglasiti posebnim znakom za reč ). Iza skraćenica (rit., dim., accel., p, f itd) uglavnom
se stavlja apostrof '.
)rit' )p' )mf'
Pored spomenutog znaka cele reči ili fraze se stavljaju u zagradu.
)=dolce= )=poco a poco crescendo=
Grafički znaci za krešendo i dekrešendo su uvek predstavljeni slovnim simbolima.
)cr'
)dcr'
14
Ukrasi
Znaci za ukrase stoje uvek ispred note. Nekada je zbog njihove složenosti potrebno dati
dodatno objašnjenje. Napomena o načinu izvođenja se označava slovima (a, b, c …) u
zagradi neposredno posle takta u kome se javlja ukras a objašnjenje sledi nakon
ispisivanja odeljka kompozicije, radi preglednosti.
Kratki predudar Dugi predudar
b
Triler
Pb
Arpeggio naviše
Praltriler
V PV
Mordent
Grupeto Tremolo
PrG r
XA
Arpeggio naniže
P\E
\E
Tremolo
Znaci za tremolo stoje iza nota na koje se odnose i od njih mogu biti odvojeni samo
znakom za prstored.
Prosti tremolo (vibrato) u:
četvrtinama
osminama
XA
šesnaestinama
XC
tridesetdvojkama
XG
XB
Tremolo legato u:
osminama
hC
šesnaestinama
hG
tridesetdvojkama
hB
15
Notacija za klavir
Kompozicije za instrumente sa dirkama se dele na numerisane odeljke u kojima se
posebno zapisuju deonice za desnu i levu ruku.
Znak za desnu ruku
Znak za levu ruku
h\
x\
Znaci za pedal pišu se u odeljku za levu ruku, a u desnoj samo ukoliko su u levoj u
tom trenutku pauze ili ležeći ton za vreme čijeg trajanja se pedal menja. Oznaka za
početak pedala stoji ispred note ili pauze na kojoj treba pritisnuti papučicu a za prekidanje
iza note posle koje treba podići papučicu.
Pritiskanje
ljc
Puštanje
čc
cI
aI
Sinkopirani
čljc
acI
Polupedal
$ljc
Akcentni
$čc
PcI
PaI
Notacija za harmoniku
Piše se na isti način kao muzika za klavir. Oktavnim znacima predstavljeni su redovi
basova.
Pomoćni
osnovni
durski
molski
d. septakord
umanjeni
H
X
x
P
h
p
Akordski basovi se notiraju pomoću znakova za intervale kojima uvek predhodi znak za
odgovarajući red.
Otvaranje meha
ljb
cC
Zatvaranje meha
lj’
cD
Cezura
),
Bass solo
)bs’
Bariton bas
)bar’
\B \CN \CAW
16
Registri
Osnovni
)8’
Tremolo
)8/’
Picola
)4’
Fagot
)16’
Oboa
)4’8’
Bandeneon
)8’16’
Tutti
)4’8/’16’
Vokalna muzika
Na Brajevom pismu nije moguće vertikalno potpisati tekst ispod melodije. Tekst se u
uglavnom daje posle melodijskog dela, a slogovi se ne odvajaju crticama kao na crnom
tisku. Kada su pesme štampane na dva ili više jezika broj slogova u taktu može da varira
pa samim tim dolazi do metričkog nepoklapanja sa melodijom. Znaci za lukove su praćeni
oznakama za prste koji predstavljaju jezik na koji se odnose. Ti znaci kod učenika mogu da
izazovu zabunu te je neophodno veće angažovanje nastavnika pri upoznavanju sa
partiturom.
početak fraze
kraj fraze kratak dah
pC
XF
\B fL
ponavljanje teksta:
jednom
dvaput
T
pun dah
tri puta
TT ||IT
Kako svaki jezik ima alfabet sa specifičnim slovima i na Brajevom postoje
odgovarajući simboli.
ä
Nemački jezik
ö
ü
à
UBj s
à
Francuski
é
è
è
Italijanski
é
ì
ò
ù
w n ¡ L l ~
ç
ù
w ¡ n o ~
17
á
Češki
č
ě
é
í
ř
š
ů
ý
ž
a i \ c L z q ~ o n
ё
Ruski
й
щ
ъ
ы
э
ю
б
ь
я
a o m w n j s z ~ k
Žičani instrumenti
Gudački
Žice: prazna
k
prva
druga
treća
četvrta
peta
šesta
sedma
ćb
ćl
ć,
ćk
ć;
ć’
ća
E iA iC iG iB iE iF i
Pozicije:
prva
druga
treća
četvrta
peta
šesta
sedma
osma
\\ \L \l \| \T \f `\R \d
deveta
deseta
polupozicija
\dL \dl \\L
18
Pozicija sa palcem
čk
aE
Glisando ili prelazak na novu poziciju
HA
(4/1 tačka)
Prirodni flažolet
veštački flažolet
$k
čl
PE
aG
Potez gudala naniže i
naviše
ljb
lj’
cC
c
Gitara
Veliki bare
x
polubare
bare označen vertikalnom zagradom
X
H
Pragovi na hvatniku predstavljaju se rimskim brojevima u zagradi kojima prethodi
znak za reč.
I
II
III itd.
)=I= )=II=
)=III=
Za označavanje prstiju desne ruke upotrebljavaju se sledeći znaci :
palac
kažiprst srednji
domali
mali prst
p
i
m
a
x
O
J
M
A
m
Za prstored leve ruke se koriste uobičajeni znaci:
1. prst (kažiprst)
2. prst (srednji) 3. prst (domali)
žica
a
b
l
A
C
G
4. prst (mali) prazna
,
B
k
E
19
Arpeđo na gore
)k
\E
arpeđo na dole
)kk
\EE
Golpe
)g’
\[D
Duvački instrumenti
Za duvačke instrumente koriste se standardni znaci uključujući i sledeće koji se odnose na
duvače.
Oznaka za grif (slovo o iznad ili ispod note na crnom tisku) - k
E
Oznaka za ruku (znak + iznad ili ispod note na crnom tisku) ljb
cC
Poludah
Pun dah
\B
`L
Teorija muzike
Šifrovani bas
Šifrovani bas se sastoji od brojeva, predznaka i drugih znakova. On se na Brajevom
najčešće označava pisanjem šifre posle note na koju se odnosi. Ovaj način je zastupljen u
notiranju deo po deo. Kada se kompozicija beleži takt po takt, onda se šifre mogu
zapisivati ispod note na koju se odnose.
Svaki niz šifara mora započeti znakom za broj.
Znaci za broj su spušteni.
Niz šifara počinje najmanjim brojem.
Predznaci prethode šiframa na koje se odnose.
Izdvojeni predznak koji označava izmenjenu tercu je praćen slovom k osim na kraju takta.
U nizu šifara ona koja je izostavljena, predstavljena je apostrofom '
Kada se ispod basovog tona nalazi više redova šifara, svaki počinje znakom za broj.
Kada je šifrovani notni tekst praćen i drugim muzičkim simbolima =npr. artikulacijom=
znaci moraju biti odvojeni crticom Znak za deonicu šifrovanog basa
p\
20
Kvintakord
|Rb
Sekstakord
|V
Kvartsekstakord
|rV
Izdvojena povisilica
|iE
Izdvojena snizilica
|cE
Izdvojena razrešilica
|aE
Izostavljena šifra u nizu
|D
Linija trajanja
|A
Dve linije trajanja
|AA
Precrtana šifra
|pV
Odvajanje znakova
d
21
Harmonska analiza
Kada se muzika koristi za hamonsku analizu, uobičajeno je da se intervali u svim
deonicama pišu naviše.
Rimski brojevi i slova koji označavaju stupnjeve dodaju se šiframa.
Svaka oznaka za akord je odvojena razmakom.
Ako su simboli napisani ispod notnog teksta, pišu se u redu ispod nota. Note se odvajaju
da bi se svaka grupa nota poklopila sa početkom znaka za akord. U ovom slučaju taktovi
se odvajaju takticom l
Prolazni vanakordski tonovi se predstavljaju slovima kojima prethodi znak za reč ukoliko
se pišu ispred note a znak za veliko slovo ukoliko se pišu u redu ispod note u kome stoje
znaci za akordske simbole.
prolaznica
vanakordski ton
skretnica
zadržica
x
n
a
s
m
]
A
N
22
Prilog 1
Tabela znakova za slova
Мала слова
Велика слова
(т.1.)
(т. 4.6./1)
(т.1.2.)
(т.4.6./1.2.)
(т.1.2.3.6)
(т.4.6./1.2.3.6.)
(т.1.2.4.5)
(т.
4.6/1.2.4.5)
(т.1.4.5)
(т.1.4.5.6.)
(т.1.5.)
(т.2.3.4.6.)
(т.1.3.5.6.)
(т.4.6/1.4.5)
Ћирилица
Латиница
аА
aA
бБ
bB
вВ
vV
гГ
gG
дД
dD
ђЂ
đĐ
еЕ
eE
жЖ
žŽ
зЗ
zZ
иИ
iI
јЈ
јЈ
кК
кК
лЛ
lL
љЉ
ljLj
(т.4.6/1.4.5.6)
(т.4.6/1.5.)
(т.4.6/2.3.4.6.)
(т.4.6/1.3.5.6.)
(т.2.4.)
(т.4.6/2.4.)
(т.2.4.5.)
(т.4.6/2.4.5.)
(т.1.3.)
(т.4.6/1.3.)
(т.1.2.3.)
(т.4.6/1.2.3.)
(т.1.2.6.)
(т.4.6/1.2.6.)
23
(т.1.3.4.)
(т.1.3.4.5.)
(т.1.2.4.6.)
(т.1.3.5.)
(т.1.2.3.4.)
(т.1.2.3.5.)
(т.2.3.4.)
(т.2.3.4.5.)
(т.1.4.6)
(т.1.3.6.)
(т.1.2.4.)
(т.1.2.5.)
(т.4.6/1.3.4.)
мМ
нН
nN
њЊ
njNj
оО
оО
пП
pP
рР
rR
сС
sS
тТ
tT
ћЋ
ćĆ
уУ
uU
фФ
fF
хХ
hH
цЦ
cC
чЧ
čČ
џЏ
džDž
(т.4.6/1.3.4.5.)
(т.4.6./1.2.4.6.)
(т.4.6./1.3.5.)
(т.4.6/1.2.3.4.)
(т.4.6./1.2.3.5.)
(т.4.6./2.3.4.)
(т.4.6./2.3.4.5.)
(т.4.6./1.4.6.)
(т.4.6./1.3.6.)
(т.4.6./1.2.4.)
(т.4.6./1.2.5.)
(т.1.4.)
(т.4.6./1.4.)
(т.1.6.)
(т.4.6./1.6.)
(т.1.2.4.5.6.)
мМ
(т.4.6./1.2.4.5.6.)
24
(т.1.5.6.)
(т.1.2.3.4.5.)
(т.2.4.5.6.)
(т.1.3.4.6.)
(т.1.3.4.5.6.)
шШ
šŠ
(т.4.6./1.5.6.)
qQ
(т.4.6./1.2.3.4.5.)
wW
(т.4.6./2.4.5.6.)
xX
(т.4.6./1.3.4.6.)
yY
(т.4.6./1.3.4.5.6.)
25
Prilog 2
Tabela znakova Brajeve muzičke notacije
¡A
Prvi prst
Prsti leve noge u orguljskoj muzici
Domali prst leve ruke u muzici za gitaru
Leva ruka u muzici za udaraljke
¡C
Drugi prst
Leva peta u muzici za orgulje
Dva sloga koja se pevaju na istoj noti
¡I
Luk između dve note ili akorda
Promena prsta na istom tonu
Promena stopala na istom tonu u muzici za orgulje
¡II
Luk za povezivanje više od tri note
¡Y
Osmina i stodvadesetosmina note C
¡Q
Osmina i stodvadesetosmina note note D
¡K
Osmina i stodvadesetosmina note E
26
¡[
Osmina i stodvadesetosmina note F
¡S
Osmina i stodvadesetosmina note G
¡J
Osmina i stodvadesetosmina note A.
Kažiprst leve ruke u muzici za gitaru.
¡Z
Osmina i stodvadesetosmina note H
¡E
Peti prst
Prazna žica u muzici za žičane instumente
Tačkasta taktna linija
Oznaka za grif u muzici za duvačke instrumente
Promena orguljskog pedala bez oznake za prste ili petu
¡G
Treći prst
Taktna crta
Prsti desne noge u muzici za orgulje
Tri sloga koji se pevaju na istoj noti
Desna ruka u muzici za udaraljke
¡M
Pauza za ceo takt
Cela i šesnaestinska pauza
Srednji prst leve ruke u muzici za gitaru
MXIM
Pauza brevis
27
MXIXIM
Pauza longa
¡]
Polovina i tridesetdvojka note C
¡U
Polovina i tridesetdvojka note D
¡O
Polovina i tridesetdvojka note E
Palac leve ruke u muzici za gitaru
¡_
Polovina i tridesetdvojka note F
¡W
Polovina i tridesetdvojka note G
¡N
Polovina i tridesetdvojka note A
¡^
Polovina i tridesetdvojka note H
¡e
Polovina i tridesetdvojka pauze
28
¡g
Četvrtina i šezdesetčetvorka pauze
¡m
Osmina i stodvadesetosmina pauze
¡}
Cela i šesnaestina note C
¡}XI}
Nota C brevis
|
¡}XIXI}
Nota C longa
¡u
Cela i šesnaestina note D
¡o
Cela i šesnaestina note E
|
¡
Cela i šesnaestina note F
¡w
Cela i šesnaestina note G
¡n
Cela i šesnaestina note A
29
¡~
Cela i šesnaestina note H
¡a
Razrešilica
Kraj senjo odeljka
¡aI
Kraj pedala u muzici za klavir
¡aE
Palac leve ruke kod žičanih instrumenata
¡aG
Flažolet kod gudačkih instrumenata
¡acI
Pedal na jednoj noti
¡av
Početak ponavljanja u kadenci ili bezmenzuralnoj muzici
¡c
Snizilica
¡cC
Potez gudala na dole
Otvaranje meha u muzici za hramoniku
Znak plus iznad ili ispod note u muzici za duvačke instrumente
30
¡cI
Početak pedala u muzici za klavir
¡cE
Kraj kompozicije
¡cED
Kraj odeljka
¡cG
Korona
¡cc
Dvostruko snižen ton
¡cB
Odvajanje ritmičkih grupa
¡cF
Kraj ponavljanja
¡cv
Početak ponavljanja
¡cL
Niski tremolo registar
¡c\
Znak za dvoglas
31
¡cD
Potez gudalom na gore
Okidanje žice trzalicom na gore
Zatvaranje meha u muzici za harmoniku
¡i
Povisilica
¡iA
Prva žica u muzici za žičane instrumente
¡iC
Druga žica u muzici za žičane instrumente
¡iE
Peta žica u muzici za žičane instrumente
¡iG
Treća žica u muzici za žičane instrumente
¡ii
Dvostruko povišen ton
¡iB
Četvrta žica u muzici za žičane instrumente
¡iF
Šesta žica u muzici za žičane instrumente
32
¡iL
Otvoreni tremolo registar
¡iD
Sedma žica u muzici za žičane instrumente
¡y
Četvrtina i šezdesetčetvorka note C
¡q
Četvrtina i šezdesetčetvorka note D
¡k
Četvrtina i šezdesetčetvorka note E
¡{
Četvrtina i šezdesetčetvorka note F
¡s
Četvrtina i šezdesetčetvorka note G
¡j
Četvrtina i šezdesetčetvorka note A
¡z
Četvrtina i šezdesetčetvorka note H
¡B
Četvrti prst
Desna peta u muzici za orgulje
33
¡F
Triola
¡R
Septima
¡R\
Znak za deonicu u akordima koja je ispisana u šiframa u popularnoj muzici
¡r
Grupeto
¡rG
Obrnuti grupeto
¡b
Kratak predudar
¡bA
Crna notna glava bez vrata
¡bC
Notna glava u obliku slova x
¡bE
Notni vratovi za označavanje približne visine tona
¡bG
Notna glava u obliku trougla ili romba
34
¡bD
Kraj kose linije za označavanje približne visine
¡V
Triler
¡v
Ponavljanje takta ili dela takta
Oznaka za metronomsku vrednost
¡v|I
Ponavljanje poslednjeg takta 3 ili više puta
¡f
Stakato
Spojeni slogovi na jednoj noti
¡T
Kvinta
Ponavljanje teksta jedanput
¡TT
Ponavljanje teksta dva puta
¡t
Seksta
Trougao u deonici za akorde
¡L
Sekunda
35
¡l
Terca
Znak za senjo
¡lG
Znak za kodu
¡|
Kvarta
¡|A
Linija trajanja u šifrovanom basu
¡|AA
Dve linije trajanja u šifrovanom basu
¡|C
Ponavljanje poslednja 2 ili više taktova
¡|B
Prima volta
Ponavljanje prvog =ili bilo kog= takta
¡|Bdf
Ponavljanje kompozicije od 1. do 8. takta ili bilo kog drugog dela označenog spuštenim
brojevima
¡|F
Sekunda volta
Ponavljanje drugog ili bilo kog drugog takta
36
¡|L
Izostavljena šifra u šifrovanom basu
¡|D
Praznina u nizu šifara
¡|p
Precrtani broj ispred šifre
¡\
Znak za reč
Kraj oznake za bare
¡\CND
Bass solo u muzici za harmoniku
¡\I
Znak za krešendo
¡\Y
Znak za dekrešendo
¡\E
Arpeđo naviše
¡\EE
Arpeđo naniže
¡\WD
Registar u muzici za harmoniku
37
¡\R
Poludah
Cezura u muzici za harmoniku
¡\R
Grafički znak za kraj krešenda
¡\r
Grafički znak za kraj dekrešenda
¡\T
Peta pozicija u muzici za žičane instrumente
¡\t
Šesta pozicija
¡\L
Druga pozicija
¡\l
Treća pozicija
¡\|
Četvrta pozicija
¡\\
Prva pozicija
¡\\L
Polupozicija
38
¡\d
Osma pozicija
¡\dL
Deveta pozicija
¡\dl
Deseta pozicija
¡\d|
Jedanaesta pozicija
¡\dT
Dvanaesta pozicija
¡\|AKD
Duboki registar u muzici za harmoniku =šesnaestostopni=
¡\|YD
Visoki, pikolo registar u muzici za harmoniku
¡\|SLD
Tremolo registar u muzici za harmoniku
¡\|SlD
Dupli tremolo registar
¡D
Produženje note ili pauze tačkom
39
¡DD
Produženje note ili pauze sa dve tačke
¡d
Oktava
Paralelno kretanje
Odvajanje znakova u šifrovanom basu
¡H
Kontra oktava
Pomoćni bas u muzici za harmoniku
Oznaka za bare
¡HA
Glisando
Promena pozicije
¡HI
Ligatura
¡HE
Ukrštanje stopala u muzici za orgulje
¡Hc
Snižavanje tona za četvrtinu stepena
¡Hi
Povišenje tona za četvrtinu stepena
¡Hffff
Meki portato
40
¡HH
Subkontra oktava
¡X
Velika oktava.
Osnovni basovi u muzici za harmoniku
Polubare.
¡XA
Tremolo u četvrtinama
¡XC
Tremolo u osminama
¡XI
Arpeđo
¡XE
Tremolo u šezdesetčetvorkama
¡XG
Tremolo u šesnaestinama
¡XaC
Klaster sa razrešilicom
¡ XcC
Klaster sa snizilicom
¡XcB`cB
Aćelerando sa usitnjavanjem ritmičkih vrednosti
41
¡XiC
Klaster sa povisilicom
¡XB
Tremolo u tridesetdvojkama
¡XbC
Klaster bez naznačenih predznaka
¡X\
Znak za deonicu pedala u muzici za orgulje
¡X\x\
Znak za pedal i deonicu leve ruke u istom sistemu
¡XD
Tremolo u stodvadesetosminama
¡x
Mala oktava
Durski basovi u muzici za harmoniku
Puni bare
¡xI
Takt alla breve
¡xc
Sniženje tona za tri četvrtine stepena
42
¡xcG
Korona na taktnoj liniji
¡xi
Povišenje tona za tri četvrtine stepena
¡xF
Duola
¡xR
Velika triola
¡xr
Kvartola
¡xb
Kvintola
¡xV
Sekstola
¡xv
Septola
¡xf
Tenuto
¡x\
Znak za levu ruku
Picikato levom rukom kod žičanih instrumenata
43
¡xHI
Zadržani pojedinačni ton u okviru višeglasa
¡xhI
Zadržani akord
¡P
Prva oktava
Molski basovi u muzici za harmoniku
Oznaka za nezavršeni takt
¡PG
Oznaka za napomene izdavača
¡PaI
Pritiskanje i puštanje pedala istovremeno sa akordom
¡PcI
Polupedal
¡PcG
Korona između nota
¡Pb
Dugi predudar
¡PV
Praltriler
¡PVG
Mordent
44
¡Pf
Meki stakato
¡Pl
Vraćanje do znaka za senjo
¡P\E
Arpeđo naviše kroz dve ili više deonica
¡P\EE
Arpeđo naniže kroz dve ili više deonica
¡h
Druga oktava
Dominantni septakord u basu
¡hI
Zadržavanje celog akorda
Četvoročetvrtinski takt
¡hv
Početak ponavljanja u drugoj ili bilo kojoj oktavi
¡hf
Akcenat
¡h\
Znak za desnu ruku
p
Treća oktava
Umanjeni septakord u basu
45
¡pE
Kraj ritmičke grupe
¡pV
Prošireni praltriler
¡pVG
Prošireni mordent
¡pf
Martelato
¡p\
Oznaka za šifrovani bas
¡`
Četvrta oktava
¡`cBXcB
Ritardando sa ukrupnjavanjem ritmičkih vrednosti
¡`cB`cB
Ujednačena promena ritma u okviru jedne ritmičke grupe
¡`c`i
Predznak iznad ili ispod note
¡`f
Stakatisimo
46
¡`L
Pun dah
¡`\
Oznaka za muziku na harmonici
¡``
Peta oktava
47
Literatura
Bettye Krolick: New International Manual of Braille Music Notation by Braille Music
Subcommittee World Blind Union, Amsterdam, 1996.
A. Rojs: Udžbenik svetskog muzičkog pisma za slepe
sa nemačkog preveo i za štampu priredio Milan Ordagić
Izdavač: Zavod za izdavačku delatnost „Filip Višnjić“ , Beograd 1983.
Odbor za sistematiku Brajevog pisma: SISTEMATIKA BRAJEVOG PISMA ZA SRPSKI
JEZIK U OPŠTOJ PRIMENI, Beograd 2010. g.
48
Spisak odštampane literature na Brajevom pismu:
Solfeđo i teorija muzike
B. Popović: Solfeđo za nižu školu I-VI r.
LJ. Đorđević: Solfeđo za I sr., skripta
LJ. Đorđević: Solfeđo za II sr., skripta
LJ. Đorđević: Solfeđo za III sr., skripta
V. Jovanović: Ritmička lektira za uč. srednje škole
V. Jovanović: Solfeđo za uč. srednje škole I-IV sr.
V. Jovanović: Teorija muzike
V. Jovanović: Theory of Music in Braille
M. Tajčević: Teorija muzike
V. Peričić: Vokalni kontrapunkt
V. Peričić: Instrumentalni kontrapunkt, skripta
V. Peričić: Harmonija prvi deo
V. Peričić: Harmonija drugi deo
D. Despić: Oblici barokne instrumentalne polifonije za kontrapunkt III
D. Despić: Muzički instrumenti za srednju školu, CD
M. Mihajlović: Muzički oblici za srednje muzičke škole + CD sa primerima
S. Marinković: Istorija muzike za I-II razred sr.škole, CD
S. Marinković: Istorija muzike za III-IV razred sr.šskole
S. Marinković: Istorija srpske muzike za sr. školu
Harmonika
V.V.Terzić: Harmonika za I r. niže škole
V.V.Terzić: Harmonika za II r. niže škole
Z. Rakić: Harmonika za III r. niže škole
Z. Rakić: Zbirka etida za harmoniku za srednju školu
A. Govednik: Scherzo
V. Vlasov: Serenada i Klavsen iz Dečjeg albuma
D. Scarlatti: Sonata G-dur K2
J. Gart: Scherzo
V. Semjonov: Četiri renesansna komada
T. Lundquist: Botanic play
G. Hermosa: Gernika
Klavir
L. Petrović: Dečji prsti na dirkama klavijature
L. Petrović: Uvođenje u muziku
L. Petrović: Školica za klavir Nivo A
L. Petrović: Školica za klavir Nivo B
L. Petrović: Školica za klavir Nivo C
J.S. Bach: Mali preludiumi
Divernoy: Osnovne vežbe
49
Haydn: Mali komadi
Izbor sonatina za klavir, I sv.
W. Palmer: Fandango
Casella: Bolero
J. Kršić: Početna škola za klavir
Haydn: Sonatine i sonate za klavir
Kamerna muzika
deonice za harmoniku
A. Sudarikova: Ukrajinska narodna pesma
Y. Peškov: Pariski valcer
Derbenko: Šala
Orkestar
A. Hačaturijan: Igra sablji IV štim
Solo pevanje
R. Schumann: Widmung Op. 25
S. Binički: Po polju je kiša pala
W. A. Mozart: Aria Despine iz opere “Cosi fan tute”
W. A. Mozart: Aria No 12 iz opere “Cosi fan tute”
P. Konjović: Nane kaži tajku
Puccini: Turandot
Gordigiani: Ogni, sabuto avrete il lume acceso
Schumann: Der Hildago
W. A. Mozart: Lacrimosa
G. F. Handel: Ah, mio cor
S. de Luca: Non posso Disperar
Sandra Babić: Melodijski primeri II kategorija
S. Hristić: Bila jednom ruža jedna
Ivan Kirinčić: No. 4
50
Download

Priručnik za nastavnike sa osnovama Brajeve