Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
UGLJENI HIDRATI
 Ugljeni hidrati su najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu.
 Organska jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika u kojima je odnos vodonika i
kiseonika 1:2 (otuda i naziv, postoje i jedinjenja gde odnos nije zadovoljen, a pripadaju
ovoj klasi).
 Drugi nazivi su saharidi ili šećeri.
 Sintetizuju se iz ugljen-dioksida i vode.
6CO2 + 6H2O  C6H12O6 + 6O2
 Prema složenosti, ugljeni hidrati se mogu podeliti u tri grupe:
1
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
MONOSAHARIDI
 Monosaharidi su polihidroksilni aldehidi ili ketoni (ima aldo ili keto funkcionalnu grupu
i više hidroksilnih grupa).
 Podela monosaharida:
ALDOZE
1. Prema funkcionalnoj grupi
KETOZE
TRIOZE
2. Prema broju C-atoma
TETROZE
PENTOZE
HEKSOZE
 ALDOZE
a) Aldotrioze – predstavnik je gliceraldehid. Služi za određivanje apsolutne
konfiguracije bilo kog monosaharida koji sadrži hiralni centar.
1 O
C
H
2
OH C H
3
CH2OH
O
C
H
H C OH
CH2OH
L-gliceraldehid D-gliceraldehid
Svi oni monosaharidi koji imaju –OH grupu na najudaljenijem C-atomu sa desne
strane pripadaju D-seriji, a sa leve strane L-seriji (u prirodi su zastupljeniji
monosaharidi D-serije). Takva jedinjenja koja se međusobno razlikuju po položaju –OH
grupe na C-atomu koji je najudaljeniji od karbonilne grupe, nazivaju se enantiomeri.
Takva jedinjenja imaju iste fizičko-hemijske karkteristike.
b) Aldotetroze – najpoznatija je D-eritroza (nastaje u procesu fotosinteze).
1
O
C H
H C OH
3
H C OH
4 CH OH
2
2
D-eritroza
2
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
c) Aldopentoze
D-riboza – ulazi u sastav ribonukleinskih kiselina
D-arabinoza – ulazi u sastav biljnih polisaharida
D-ksiloza – ulazi u sastav biljnih polisaharida
O
C
H
H C OH
O
O
C H
HO C H
C H
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
CH2OH
CH2OH
D-riboza
HO C
D-arabinoza
H
D-ksiloza
Epimeri su isti monosahridi koji se razlikuju po položaju –OH grupa na samo jednom
asimetričnom C-atomu, ne računajući onaj najudaljeniji koji određuje konfiguraciju.
d) Aldoheksoze – najrasprostranjenija je D-glukoza (dekstroza ili grožđani šećer). Kao
slobodna se nalazi u voću i u krvi kičmenjaka, a kao vezana u oligo- ili
polisaharidima.
D-galaktoza – nalazi se u disaharidu laktozi.
D-manoza – ulazi u sastav biljnih polisaharida.
O
O
O
1
C H
C H
C H
2
H C OH
HO C H
H C OH
3
HO C H
HO C H
HO C H
4
H C OH
H C OH
HO C H
5
H C OH
H C OH
H C OH
6
CH2OH
CH2OH
CH2OH
 KETOZE
a) Ketotrioze
dihidroksiaceton
1
CH2OH
2C O
3 CH2OH
D-glukoza
D-galaktoza
b) Ketopentoze
D-ribuloza
D-ksiluloza
1
D-manoza
c) Ketoheksoze
fruktoza
1
CH2OH
2C O
3
H C OH
4
H C OH
5
CH2OH
CH2OH
C O
HO C H
H C OH
CH2OH
CH2OH
2
C O
3
HO C H
4
H C OH
5
H C OH
6
CH2OH
3
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
POLUACETALNI OBLICI KOD MONOSAHARIDA
 Monosaharidi su polihidroksilni aldehidi i ketoni, što znači da imaju aldehidnu ili keto
funkcionalnu grupu i više hidroksilnih grupa.
 Usled rotacija molekula, kada se jedna –OH grupa nađe na pogodnoj udaljenosti od
aldehidne ili keto grupe, dolazi do reakcije između ovih grupa pri čemu nastaju ciklični
poluacetali ili poluketali.
R C
H
ALDEHID
H
H
H
POLUACETAL
ALKOHOL
R C OCH3
CH3OH
R C OCH3
R C OCH3
CH3OH
OCH3
OH
OH
O
POLUACETAL
ACETAL
ALKOHOL
 To se dešava kod aldoheksoza i aldopentoza koji tada grade petočlane (furanozne) ili
šestočlane (piranozne) prstenove.
6
CH2OH
5
O
H
H
H
4 OH
H 1
OH
OH
2
3
H
OH
2
H C OH
3
HO C H
O
4
H C OH
H 5C
alfa-D-glukopiranoza
6 CH OH
2
6
CH2OH
5
H
H
4 OH
OH
3
H
O
OH
H 1
2
OH
H
beta-D-glukopiranoza
H
1
C
OH
HO 1 H
C
H2O
2
H C OH
3
HO C H
O
4
H C OH
5
H C
6
CH2OH
H
H2O
O
1C
H
H 2C OH
3
HO C H
H 4C OH
H 5C OH
6CH OH
2
D-glukoza
H2O
1
C
OH
2
H C OH
O
3
HO C H
4
H C
5
H C OH
6
CH2OH
6
CH2OH
5
H
OH
H
O
H
1
4
OH
H
3
H
2
OH
OH
alfa-D-glukofuranoza
HO
H2O
H
HO
H
H
H
1
C
2
C OH
O
3
C H
4
C
5
C OH
6
CH2OH
6
CH2OH
5
H
OH
H
4
OH
3
H
O
OH
1
H
H
2
OH
beta-D-glukofuranoza
 Prilikom ovih untramolekulskih reakcija, stvara se novi asimetričan centar na C-1
atomu, tj. postoje dve mogućnosti za orijentaciju nastale poluacetalne hidroksilne
grupe.
 Poluacetalni obilci monosaharida koji se razlikuju samo po konfiguraciji na
asimetričnom C-atomu koji nosi poluacetalnu hidroksilnu grupu, nazivaju se anomerni
šećeri ili anomeri.
 Rastvaranjem glukoze u vodi nastaju 4 anomerna oblika alfa i beta furanozni i alfa i beta
piranozni (češći).
 Promena ugla rotacije sa prelaska alfa u beta i obrnuto, naziva se mutarotacija.
4
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
 Ciklične strukture poluacetala su prikazane Hejvortovim perspektivnim formulama.
H
H
5
H
4 H
H
OH
3
OH
O
H
H 1
OH
2
OH
1
C
H C OH
3
H C OH O
H 4 C OH
H5C
H
4 H
H
OH
3
OH
O
OH
H 1
H
2
OH
H2O
1
C
H
2
H C OH
3
H C OH O
H 4 C OH
H5C
H2O
O
1C
H
HO
OH
1
C
2
H C OH
O
3
H C OH
4
H C
5
CH2OH
H
2
alfa-D-ribopiranoza
H
5
OH
H2O
H
H 2C OH
3
H C OH
H 4C OH
5CH OH
2
D-riboza
H
O
H
4
H
1
H
OH
2
OH
3
OH
alfa-D-ribofuranoza
H
1
C
H2O
2
H C OH
O
3
H C OH
4
H C
5
CH2OH
HO
H
beta-D-ribopiranoza
5
HOH2C
5
HOH2C
H
O
OH
1
4
H
H
H
2
OH
3
OH
beta-D-ribofuranoza
 I ketoheksoze i ketopentoze se u rastvoru takođe nalaze u cikličnim oblicima.
H
1
CH2OH
O
H
H
5 H
OH
4
OH
OH 2
3
H
OH
1
CH2OH
2
OH
C
3
HO C H
4
H C OH O
5
H C OH
6
H C
1
CH2OH
HO 2
O
H
H
5 H
OH
4
OH
OH
OH 2
3
H
CH2OH
1
beta-D-fruktopiranoza
6CH OH
2
H
H2O
H2O
D-fruktoza
6
HOH2C
H
1
CH2OH
O
2
5
H
HO
4
OH
OH
3
H
alfa-D-fruktofuranoza
3
HO C H
H 4C OH
H 5C OH
C
3
HO C H
4
H C OH O
5
H C OH
6
H C
H2O
1CH OH
2
2C O
H
alfa-D-fruktopiranoza
H
H2O
1
CH2OH
OH
2
C
3
HO C H
O
4
H C OH
5
H C
6
CH2OH
1
CH2OH
HO 2
C
3
HO C H
O
4
H C OH
5
H C
6
CH2OH
6
HOH2C
H
O
5
H
4
OH
1 OH
HO
2
CH2OH
3
H
beta-D-fruktofuranoza
5
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
DEOKSI- I AMINO-ŠEĆERI
 Deoksi-šećeri su monosaharidi kod kojih su jedna ili više hidroksilnih grupa zamenjeni
vodonikom.
 Najpoznatija je 2-deoksi-D-riboza koja ulazi u sastav deoksiribonukleinskih kiselina.
O
C
H C
H
H
H C OH
H C OH
CH2OH
2-deoksi-riboza
 Amino-šećeri su monosaharidi kod kojih je jedna hidroksilna grupa zamenjena amino
funkcijom. Najčešće su u piranoznom obliku.
 Najpoznatiji amino-šećeri su D-glukozamin i D-galaktozamin, kao i njihovi N-acetil
derivati.
CH2OH
CH2OH
O
H
H
OH
H
OH
H
H
OH
H
OH
NH2
NH2
alfa-D-galaktozamin
CH2OH
O
H
OH
NHCCH3
O
O
OH
H
OH
H
OH
H
H
OH
H
CH2OH
H
OH
H
H
alfa-D-glukozamin
H
O
OH
H
H
OH
H
H
NHCCH3
O
N-acetil-alfa-D-glukozamin N-acetil-alfa-D-galaktozamin
6
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE MONOSAHARIDA
 Fizičke osobine monosaharida: čvrste, kristalne supstance bele boje, po pravilu slatkog
ukusa, rastvaraju se u vodi, optički su aktivne supstance sem dihidroksiacetona,
nepostojani su na povišenim temperaturama, svi obrću ravan polarizovane svetlosti u
desno, osim fruktoze.
VIDEO 1
OGLED 1 : RASTVORLJIVOST ŠEĆERA U VODI
 Hemijske osobine monosaharida:
Oksidacija
Redukcija
Esterifikacija
Hemijske osobine monosaharida
Ozazonska
reakcija
Stvaranje
glikozida
Reakcija sa
min. kis.
Reakcija
vrenja
1. Oksidacija – pri oksidaciji aldehidne grupe, nastaju aldonske kiseline. Nalaze se u
obliku laktona.
O
O
C H
CH2OH
C OH
O
H C OH
H C OH
H
O
- H2O
H
HO C H
O
HO C H
H
OH
+ H2O
H C OH
H C OH
OH
H C OH
H C OH
H
OH
CH2OH
D-glukoza
CH2OH
D-glukonska kiselina
D-glukonolakton
7
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
Mogu se oksidovati Felingovim, Tolensovim i Nilanderovim reagensom.
O
O
C
C OH
H C OH
H
H C OH
HO C
H
+
2 Cu(OH)2
HO C
H
+
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
CH2OH
2 Cu2O + H2O
D-glukonska kiselina
D-glukoza
VIDEO 2
OGLED 2 : BENEDIKTOVA REAKCIJA NA GLUKOZU
VIDEO 3
OGLED 3 : FELINGOVA REAKCIJA
VIDEO 4
OGLED 4 : NILANDEROVA REAKCIJA
O
O
C H
H C OH
HO C H
C OH
H C OH
+ 2 Ag(NH3)2OH
HO C H
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
CH2OH
D-glukoza
+
2 Ag +
4 NH3 + H2O
D-glukonska kiselina
VIDEO 5
OGLED 5 : TOLENSOVA REAKCIJA ( REAKCIJA SREBRNOG OGLEDALA )
8
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
Ako se aldehidna grupa blokira, može se oksidovati primarna hidroksilna grupa i takve
kiseline se nazivaju uronske kiseline.
O
O
C H
H C OH
HO C
H
C
H
H C OH
O
HO C
H
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
H C OH
C O
D-glukoza
OH
D-glukuronska kiselina
Sa jačim oksidacionim sredstvima, može se oksidovati i aldehidna i hidroksilna grupa pri
čemu nastaju polihidroksilne i polikarbonske kiseline.
O
O
C H
H C OH
HO C
H
C
OH
H C OH
O
HO C
H C OH
H
H C OH
H C OH
CH2OH
H C OH
C O
D-glukoza
OH
D-glukarna kiselina
Ketoze se ne mogu oksidovati blagim oksidacionim sredstvima. Međutim , ako se fruktoza
nalazi u alkalnoj sredini, ona prelazi u glukozu i manozu te se zbog toga ne mogu
oksidovati.
CH2OH
C O
HO C H
H C OH
H C OH
CH2OH
D-fruktoza
O
C H
H C OH
HO C H
O
C H
HO C H
H C OH
+ HO C H
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
CH2OH
D-glukoza
D-manoza
9
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2. Redukcija – pri redukciji karboonilne grupe, nastaju šećerni (polihidroksilni) alkoholi.
O
C H
H C OH
CH2OH
H C OH
HO C H
+
HO C H
H
CH2OH
CH2OH
C O
H C OH
HO C H
+
HO C H
H
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
CH2OH
CH2OH
CH2OH
D-glukoza
D-sorbitol
D-fruktoza
D-sorbitol
D-manitol
VIDEO 6
OGLED 6 : SANIVALOVA REAKCIJA ( DOKAZIVANJE FRUKTOZE )
3. Esterifikacija – Hidroksidne grupe monosaharida se mogu esterifikovti, pri čemu
nastaju šećerni estri. Reakcija između piranoznih monosaharida i fosforne kiseline,
može se izvršiti na prvom C-atomu, na šestom C-atomu ili istovremeno i na prvom i na
šestom.
CH2OH
CH2OH
O
H
H
OH
OH
H
+ HO
H
OH
OH
H
O
H
H
OH
P O
OH
O
H
CH2
+ HO
H
OH
glukoza
OH
OH
OH
O
P O
OH
H
OH
H
P O
OH
O
H
OH
+ H2O
glukoza-1-fosfat
CH2OH
H
OH
H
OH
OH
glukoza
H
P O
OH
O
H
H
OH
OH
H
+ H2O
H
OH
OH
H
OH
glukoza-6-fosfat
10
2014
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
OH
CH2OH
O
H
H
OH
CH2
+ 2 HO
H
OH
OH
H
O
P O
OH
H
OH
P O
O
H
H
OH
OH
OH
O
H
glukoza
OH
H
OH
+ 2 H2O
H
OH
P O
OH
glukoza-1,6-difosfat
4. Ozazonska reakcija – reakcija između monosaharida i fenilhidrazina u slaboj kiseloj
sredini pri povišenoj temperaturi pri čemu nastaju ozazoni žute boje. Proces se odvija u
tri faze:
a) Aldehidna grupa aldoze reaguje sa 1 molekulom fenilhidrazina i nastaje hidrazon.
b) Reaguje –OH grupa sa 2. C-atoma sa fenilhidrazinom i nastaje keto hidrazon pri čemu
se izdvaja NH3 i anilin.
c) Reaguje keto grupa i fenilhidrazin pri čemu nastaje ozazon.
O
C H
H C OH
HO C
H
H C OH
NNHC6H5
NNHC6H5
C H
C O
C6H5NHNH2
HO C H
- H2O
H C OH
C
H
H C OH
C6H5NHNH2
- H2O
HO C
H
C6H5NHNH2
H C OH
NNHC6H5
C
H
C NNHC6H5
HO C
H
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
H C OH
CH2OH
CH2OH
CH2OH
CH2OH
D-glukoza
hidrazon
+
NH3
+
C6H5NH2
ozazoni
keto hidrazon
I ketoze reaguju sa fenilhidrazinom samo je sledeći redosled:
a) Prvo reaguje keto grupa (sa 2. C-atoma) sa jednim molekulom fenil-hidrazina.
b) Primarna -OH grupa (sa 1. C-atomom) pri čemu nastaje aldehidna grupa.
c) Aldehidna grupa reaguje sa 3. molekulom fenilhidrazina i nastaje ozazon.
11
2014
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
5. Stvaranje glikozida – monosaharidi u poluacetalnom obliku reguju sa alkoholima i
grade acetale koji daju glikozide, a veza se naziva glikozidna. Grade se dva glikozida u
zavisnosti od položaja –OH grupe na anomernom C-atomu.
CH2OH
CH2OH
O
H
H
OH
H
- H2O
H
OH
+ CH3OH
H
OH
OH
H
O
H
OCH3
H
α -D-glukopiranoza
CH2OH
O
H
OH
OH
- H2O
H
O
H
H
OH
+ CH3OH
H
OH
H
OH
α -metl-D-glukozid
CH2OH
H
H
OH
OH
H
H
H
OH
OH
OCH3
H
OH
β -metl-D-glukozid
β -D-glukopiranoza
6. Reakcije sa mineralnim kiselinama – koncentrovana hlorovodonična i sumporna
kiselina reaguju sa monosaharidima i daju nezasićen ciklični aldehid furfural ili
derivate furfurala.
O
C H
H C OH
O
C H
H C OH
H C OH
H C OH
O
ccHCl
C
- 3H O
2
H
O
CH2OH
D-riboza
furfural
HO C H
H C OH
ccHCl
- 3H O
2
H C OH
CH2OH
O
HOH2C
C
O
H
5-hidroksimetilfurfural
D-glukoza
VIDEO 7
OGLED 7 : DEHIDRATACIJA ŠEĆERA
VIDEO 8
OGLED 8 : MOLIŠOVA REAKCIJA
12
2014
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
7. Reakcije vrenja – monosaharidi podležu reakcijama vrenja.
a) Alkoholno vrenje - C6H12O6
2 C2H5OH + 2 CO2
VIDEO 9
OGLED 9 : ALKOHOLNO VRENJE ŠEĆERA
b) Mlečno vrenje –
C6H12O6
2 CH3 CH COOH
OH
13
2014
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
OLIGOSAHARIDI
 Ugljeni hidrati koji se sastoji od 2 do 10 molekula monosaharida.
 Najrasprostranjeniji oligosaharidi su disaharidi- ugljeni hidrati od 2 molekula
monosaharida.
 Predstavnici disaharida su: maltoza, laktoza, celobioza i saharoza.
 Maltoza (skrobni šećer) – nalazi se uglavnom u sladu; nastaje hidrolizom skroba;
sastavljena je od dva molekula alfa-D-glukopiranoze koji su vezani alfa(14)
glikozidnom vezom; redukujući disaharid.
CH2OH
CH2OH
O
H
H
OH
OH
H
H
OH
+
H
OH
O
H
H
H
H
H
α -D-glukopiranoza
- H2O
OH
OH
OH
CH2OH
CH2OH
O
H
H
OH
H
4 OH
H 1
H
OH
H
OH
α -D-glukopiranoza
H
H
O
OH
OH
O
H
H
OH
MALTOZA
α (1
4) glikozidna veza
 Celobioza – disaharid nastao hidrolizom celuloze; sastavljena je od dva molekula betaD-glukopiranoze koji su vezani beta(14) glikozidnom vezom; redukujući disaharid.
O
H
H
OH
H
OH
+
H
OH
O
H
OH
H
H
CH2OH
CH2OH
CH2OH
- H2O
H
H
O
H
H
OH
H
OH
OH
OH
CH2OH
H 1
H
O
OH
H
H
OH
H
OH
CELOBIOZA
β -D-glukopiranoza
β -D-glukopiranoza
H
4 OH
H
OH
OH
O
H
β (1
4) glikozidna veza
 Laktoza (mlečni šećer) – nalazi se u mleku sisara; sastavlenja je od beta-Dgalaktopiranoze i alfa-D-glukopiranoze koji su vezani beta(14) glikozidnom
vezom; redukujući disaharid.
CH2OH
CH2OH
O
OH
H
OH
H
H
H
OH
+
H
H
O
H
OH
OH
β -D-galaktopiranoza
H
H
- H2O
OH
OH
H
CH2OH
CH2OH
OH
O
OH
H
OH
O
H
H 1
O
H
4 OH
H
OH
H
H
H
H
OH
H
OH
LAKTOZA
α -D-glukopiranoza
β (1
4) glikozidna veza
14
2014
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
VIDEO 10
OGLED 10 : IZOLOVANJE LAKTOZE IZ MLEKA
 Saharoza (inverzni šećer) – dobija se industrijski iz šećerne repe ili trske; sastoji se od
alfa-D-glukopiranoze i beta-D-fruktofuranoze koji su vezani alfa(12) trehaloznom
vezom; neredukujući disaharid ( ne redukuje Felingov i Tolensov reagens ), zato što
nema slobodnu poluacetalnu grupu te ne može da redukuje jone metala.
 Saharoza obrće ravan polarizovane svetlosti u desno. Kada se izvrši njena hidroliza,
tada prelazi u glukozu i fruktozu, gde glukoza obrće polarizovanu svetlost u desno, a
fruktoza za više u levo, pa je ukupno obrtanje svetlosti u levo što se naziva inverzija, a
nastao šećer inverzni šećer.
VIDEO 11
OGLED 11 : HIDROLIZA SAHAROZE ( INVERZIJA SAHAROZE )
CH2OH
CH2OH
O
H
H
OH
H
H
OH
- H2O
α -D-glukopiranoza
H
O
H
+
OH
H 1
H
OH
HOH2C
H
HO
2
HO
H
CH2OH
H
SAHAROZA
H
β -D-fruktofuranoza
O
O
OH
CH2OH
OH
H
H
OH
OH
OH
OH
HOH2C
O
H
H
α (1
2) trehalozna veza
VIDEO 12
OGLED 12 : DOBIJANJE KALCIJUM-SAHARATA
15
2014
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
POLISAHARIDI
 Ugljeni hidrati sastavljeni više od 10 do nekoliko hiljada monosaharida, sastavljeni
glikozidnim vezama.
 Prema sastavu se dele na:
1. Homopolisaharide – sastavljeni iz istih molekula (skrob, celuloza, glikogen...)
2. Heteropolisaharidi – sastavljeni iz različitih molekula monosaharida.
 Prema biološkoj funkciji, dele se na:
1. Rezervne polisaharide
2. Strukturne polisaharide
 Skrob – biljni rezervni polisaharid, sastavljen od alfa-D-glukopiranoze koji su vezani
alfa(14) glikozidnim vezama u osnovnim nizovima, a bočni niz za osnovni niz, vezan
je alfa(16) glikozidnom vezom.
Sastoji se iz:
1. amiloze (linearan molekul od 200 do 300 glukoznih jedinica, međusobno
povezanih alfa(14) glikozidnom vezom; rastvara se u vodi i sa jodom daje
intenzivno plavu boju),
2. amilopektina (molekul račvaste strukture, koji pored osnovnog niza ima i bočni niz
koji je za osnovni vezan alfa(16) glikozidnom vezom, ne rastvara se u vodi i ne
reaguje sa jodom).
Skrob podleže hidrolizi i daje dekstrine.
VIDEO 13
OGLED 13 : PRIPREMANJE RASTVORA SKROBA
VIDEO 14
OGLED 14 : HIDROLIZA SKROBA
VIDEO 15
OGLED 15 : DOKAZIVANJE SKROBA JODOM U NAMIRNICAMA
Glavni izvori skroba za ishranu ljudi i životinja su pšenica, krompir, pirinač i kukuruz.
O
H
H
OH
O
H
H
H
4 OH
H 1
OH
O
H
H
H
4 OH
H 1
H
OH
O
H
H
H
4 OH
H 1
H
H
O
O
O
H
CH2OH
CH2OH
CH2OH
CH2OH
H
Deo strukture amilaze
OH
H
OH
n
16
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
2014
 Glikogen – životinjski rezervni homopolisaharid sastavljen od velikog broja (nekoliko
desetina hiljada) ostataka alfa-D-glukoze. Po strukturi sličan amilopektinu, samo što je
još razgranatiji. Njegovom hidrolizom nastaje glukoza.
Nalazi se u jetri i skeletnim mišićima.
 Celuloza – strukturni polisaharid koji učestvuje u izgradnji ćelijskih struktura;
sastavljen je od velikog broja molekula beta-D-glukopiranoze vezani beta(14)
glikozidnim vezama.
Nerastvorna je u vodi, rastvara se u Švajcvarevom reagensu.
Pošto u molekulu ima slobodne –OH grupe, mogu se esterifikovati sa azotnom i
sirćetnom kiselinom.
Celuloza je glavni sastojak ćelijskih zidova biljaka; drvo sadrži 50% celuloze, a pamuk
100%.
CH2OH
O
H
H
OH
CH2OH
CH2OH
O
H
H 1
O
H
4 OH
H
H
OH
H
H 1
O
CH2OH
O
H
4 OH
H 1
OH
O
H
4 OH
H
H
H
H
O
H
H
OH
H
H
OH
n
Deo strukture celuloze
VIDEO 16
OGLED 16 : DOKAZIVANJE REDUKUJUĆIH ŠEĆERA OD NEREDUKUJUĆIH
VIDEO 17
OGLED 17 : CRNA MAMBA ( PRAVLENJE ZMIJE )
DOBIJANJE CELULOZE I PROIZVODNJA HARTIJE
* Ove dve nastavne jedinice se rade informativno, putem seminarskih radova koje učenici
individualno rade. Predstaviće se preko Power Point prezentacije ili preko panoa. Grupe
sadrže po 5 učenika.
17
Ugljeni hidrati
4. razred gimnazije - opšti i prirodno-matematički smer
UGLJENI HIDRATI – pitanja i zadaci
1. Definicija ugljenih hidrata.
2. Podela ugljenih hidrata prema složenosti.
3. Šta su monosaharidi?
4. Podela monosaharida prema broju C-atoma.
5. Strukturnim formulama napisati predstavnike svih aldoza i ketoza.
6. Fisherovim formulama napisati predstavnike svih aldoza i ketoza.
7. Definicija epimera sa primerom.
8. Definicija enantiomera sa primerom.
9. Šta je hiralan centar ( asimetričan C-atom )?
10. Hejvortovim formulama predstaviti ciklične oblike D-glukoze.
11. Hejvortovim formulama predstaviti ciklične oblike D-riboze.
12. Hejvortovim formulama predstaviti ciklične oblike D-fruktoze.
13. Šta su anomeri i dati primer.
14. Šta je mutarotacija i zbog čega se javlja?
15. Šta su deoksi-šećeri?
16. Napisati predstavnike deoksi-šećera.
17. Šta su amino-šećeri?
18. Napisati predstavnike amino-šećera.
19. Napisati fizičke osobine monosaharida.
20. Oksidacija monosaharida.
21. Redukcija monosaharida.
22. Esterifikacija monosaharida.
23. Ozazonska reakcija monosaharida.
24. Stvaranje glikozida i glikozidne veze.
25. Reakcija sa mineralnim kiselinama.
26. Vrste vrenja i napisati reakcije.
27. Šta su oligosaharidi?
28. Šta su disaharidi?
29. Maltoza ( struktura, mesto nalaženja, sastav, vrsta disaharida ).
30. Laktoza ( struktura, mesto nalaženja, sastav, vrsta disaharida ).
31. Celobioza ( struktura, mesto nalaženja, sastav, vrsta disaharida ).
32. Saharoza ( struktura, mesto nalaženja, sastav, vrsta disaharida ). Šta je inverzija?
33. Pojam redukujućeg šećera.
34. Šta su polisaharidi?
35. Podela polisaharida prema sastavu.
36. Podela polisaharida prema biloškoj funkciji.
37. Skrob ( struktura, vrsta, sastav, funkcija, primena ).
38. Glikogen ( struktura, vrsta, sastav, funkcija, primena ).
39. Celuloza ( struktura, vrsta, sastav, funkcija, primena ).
40. Dobijanje celuloze i proizvodnja hartije.
Referati: 1. Dijabetes
18
2014
Download

ugljeni hidrati - Zrenjaninska gimnazija