C4-00
GRUPA C4: TEHNIČKE PERFORMANSE EES
IZVEŠTAJ STRUČNOG IZVESTIOCA
PETAR VUKELJA, Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“ Beograd
U okviru Studijskog komiteta C4- Tehnilke performanse EES za 30. savetovanje CIGRE SRBIJA
predložene su sledeće preferencijalne teme:
1. Prenaponi i koordinacija izolacije
2. Elektromagnetska polja i elektromagnetska kompatibilnost
3. Kvalitet električne energije (viši harmonici, fluktuacije napona, naponske nesimetrije,
regulativa, kvalitet u deregulisanim uslovima rada elektroenergetskog sistema)
Recenzenti radova su sledeći članovi STK C4: dr Vladimir Katić, dr Zlatan Stojković, dr Petar
Vukelja, Jovan Mrvić i Aleksandar Pavlović.
Za stručnog izvestioca Studijskog komiteta C4 imenovan je dr Petar Vukelja.
Stiglo je ukupno 8 radova. Nakon recenzija i diskusija na Studjskom komitetu, prihvaćeno je svih
osam radova, sedam radova kao referati i jedan kao informacija.
Studijski komitet je svrstao radove po preferencijalnim temama i to: 4 rada u prvu, 2 rada u drugu
grupu i 2 rada u treću grupu.
Za razmatranje na Grupi C4 preuzet je jedan rad iz grupe B2.
Referat C4-01
Upotreba programskog paketa DIgSILENT PoverFactory za proračun prenapona usled
atmosferskog pražnjenja
Autori: Stanko Janković, Milan Savić
Programski paket DIgSILENT PowerFactory predstavlja jedan od vodećih svetskih programa za
analizu elektroenergetskih sistema. U radu je predstavljena njegova upotreba za proračun
atmosferskih prenapona u razvodnom postrojenju na otvorenom pri hidroelektrani usled nailaska
prenaponskih talasa nastalih povratnim preskocima na dvosistemskom prilaznom nadzemnom vodu.
Urađena je komparativna analiza pojave prenapona u postrojenju kada je atmosfersko pražnjenje
modelovano različitim oblicima talasa. Analiziran je uticaj modelovanja preskoka na izolatoru kada
je preskočni napon definisan kao konstantna vrednost i kada je definisan preko volt-sekundne
karakteristike izolacije. Ispitan je i uticaj otpora uzemljenja stubova nadzemnog voda na pojavu
prenapona u elektroenergetskom sistemu usled atmosferskog pražnjenja.
1. Da li su autori upoređivali rezultate proračuna sa rezultatima proračuna drugim programima
tipa EMTP ili Grom?
2. U kojoj je meri DIgSILENT PowerFactory prilagođen prosečnom korisniku pri proračunu
atmosferskih prenapona, ondosno da li se usled potrebe za pisanjem posebnih rutina u
DIgSILENT Simulation Language (DSL), zahteva da korisnik bude ekspert?
3. Kako su modelovani generator, naponski transformator i blok transformator?
4. Koliki je bio korak proračuna i koliko su rezultati osetljivi na njegovu veličin
Referat C4-02
Koordinacija izolacije 400 kV SF6 postrojenja pri hidroelektrani napajanog dugačkim kablom
Autori: Milan Savić, Mladen Banjanin
U radu se analizira zaštita od atmosferskih prenapona gasom izolovanog razvodnog
postrojenja naznačenog napona 400 kV koje je dugačkim XLPE kablom povezano sa
dvosistemskim 400 kV vodom. Zaštita blok transformatora odvodnicima prenapona nije
moguća zbog direktnog uvođenja kablova u transformatore. Sistem je projektovan tako da se
podnosivi atmosferski naponi namotaja višeg napona transformatora, SF6 postrojenja i
pripadajuće opreme i nadzemnog voda međusobno razlikuju. Zbog toga je izvršena
modifikacija programa za proračun atmosferskih prenapona koja omogućava simultani
proračun rizika kvara izolacije na više elemenata različitih podnosivih napona. Izvršena je
analiza uticaja različitih parametara kao što su primena različitog broja odvodnika
prenapona, uticaj broja priključenih generatorskih jedinica, kao i analiza uticaja broja
uključenih trofaznih sistema nadzemnog dvosistemskog voda na visinu prenapona i
ugroženost elemenata sistema od atmosferskih prenapona. Izvršena je analiza osetljivosti
rezultata na promenu dužine 400 kV kabla koji povezuje nadzemni vod sa SF6
postrojenjem.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li je talasni oblik primenjene struje 200 kA bio 10/350 μs/μs ili neki drugi?
2. U radu se vidi da ni tri seta odvodnika ne mogu zaštiti transformator od struje
200 kA. Šta autori predlažu u takvoj situaciji kada standard IEC 62305 upravo
zahteva da za prvu zaštitnu zonu (u koju elektrana spada) objekti budu zaštićeni od
struje 200 kA oblika 10/350 μs/μs.
3. Kakav je uticaj povećanja izolacionog nivoa voda pri primeni struje 200 kA?
Referat C4-03
Programski alat za projektovanje gromobranske zaštite razvodnih postrojenja
Autori: Zlatan Stojković, Aleksandra Grujić
Korišćenje programskih alata u cilju poboljšanja produktivnosti procesa projektovanja je intenzivno
zastupljeno od osamdesetih godina prošlog veka. Određivanje zaštine zone je važan zadatak u
projektovanju gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene. Zaštitna zona predstavlja
zapreminu unutar koje je objekat zaštićen od direktnih atmosferskih udara. Problem njenog
određivanja se svodi na dvodimenzionalan i trodimenzionalan prikaz. Programski alat prikazan u
ovom članku predstavlja nastavak prethodno formiranog alata za projektovanje gromobranske
zaštite razvodnih postrojenja. U ovom radu prikazana je proširena verzija programskog alata koja
obuhvata i uticaj zaštitnog užeta na zaštitnu zonu razvodnog postrojenja. Ovaj programski alat
baziran je na primeni programa AutoCAD i programskog jezika Visual Basic, i predstavlja
korisnički orijentisan alat za konstruisanje zaštitne zone na način pogodan za inženjersku praksu.
Primena različitih modela za procenu zaštitne zone i analiza uticajnih faktora ilustrovani su na
primeru konkretnog razvodnog postrojenja 220kV/110kV/10kV.
Pitanja za diskusiju:
1. Na koji način se program ovog tipa može verifikovati u cilju osvedočenja korisnika u
ispravnost rezultata?
2. Da li autori planiraju da uključe i opciju proračuna zaštitnih zona u skladu sa standardom
IEC 62305, što bi verovatno zadovoljilo potrebe projektanata?
Referat C4-04
Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje
odvođenja pri radnom naponu mreže
Autori: Zoran Stojanović, Zlatan Stojković
U radu je razmatrana procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona (MOP) primenom metode
zasnovane na harmonijskoj analizi struje odvođenja pri radnom naponu mreže. Upoređene su
sledeće varijante ove metode: 1) Metoda harmonijske analize ukupne struje odvođenja; 2) Metoda
na bazi trećeg harmonika rezistivne komponente struje odvođenja; 3) Metoda gubitaka aktivne
snage; 4) Metoda kompenzacije kapacitivne komponente struje odvođenja; 5) Metoda direktnog
određivanja maksimalne vrednosti rezistivne komponente struje odvođenja. Za navedene metode
uvedeni su odgovarajući indikatori za procenu stanja MOP-a čija mogućnost primene je analizirana
u zavisnosti od prisustva viših harmonika radnog napona MOP-a. Proračuni su sprovedeni
primenom programa MATLAB na uprošćenoj ekvivalentnoj šemi MOP-a sa nelinearnim
elementom modelovanim stepenom funkcijom. Na osnovu rezultata proračuna izvršena je gradacija
primenljivosti pojedinih indikatora za procenu stanja MOP-a koja ukazuje na posebnu prednost
primene osnovnog harmonika rezistivne komponente struje odvođenja i osnovnog harmonika snage
aktivnih gubitaka.
Pitanja za diskusiju:
1. Da li se u elektroenergetskom sistemu Srbije kontroliše stanje metaloksidnih odvodnika
prenapona u pogonu?
2. Bitan uticaj na struju odvođenja metaloksidnog odvodnika prenapona imaju viši harmonici
napona. Da li se raspolaže sa podacima koji viši harmonici se javljaju u elektroenergetskom
sistemu Srbije napona 110 kV, 220 kV i 400 kV i kolike su im amplitude?
Referat C4-05
Modelovanje dalekovodnih stubova pri proračunu električnog polja
Autori: Aleksandar Ranković, Milan Savić
Referat opisuje rezultate numeričkog proračuna jačine električnog polja u okolini stuba nadzemnog
voda 400 kV korišćenjem metode fiktivnih izvora. Rezultati proračuna uporedno su analizirani za
četiri različita načina modelovanja stuba. Detaljni model stuba je usvojen kao referentni model
prema kojem je analizirana opravdanost primene ostala tri jednostavnija modela. U zaključku je
konstatovana opravdanost primene pomenutih modela u zavisnosti od mesta na kojem je od interesa
sprovodjenje proracuna.
Pitanja za diskusiju:
1. Detaljni model stuba je usvojen kao referentni model prema kojem se ocenjuju rezultati
proračuna primenom jednostavnijih modela. Da li su rezultati proračuna dobijeni primenom
detaljnog modela stuba prethodno verifikovani poređenjem sa rezultatima merenja ili sa
rezultatima proračuna nekog referentnog softvera ili na neki drugi način?
2. Blizina stuba nadzemnog voda i visina faza iznad tla su dva faktora koji u različitoj meri
utiču na nivo jačine električnog polja u okolini stuba. Kolika je mera uticaja svakog od ova
dva faktora, odnosno, da li je neophodno uzeti u obzir uticaj stuba pri proračunu jačine
električnog polja na visini 1.8 m od tla ili je opravdano potpuno zanemariti takav uticaj i
znatno pojednostaviti proračun?
3. Da li je metoda fiktivnih izvora zajedno sa nekim od predloženih pojednostavljenih modela
primenljiva za proračun jačine električnog polja i modelovanje objekata koji su izloženi
uticaju električnog polja, npr. nosača visokonaponske opreme, stubova svetiljki,
saobraćajnih znakova, drveća, itd?
Referat C4-06
Kvalitet električne energije objekta napajanog iz industrijske srednjenaponske mreže-neke
specifičnosti
Autor: Nenad Stevanović
Vаrijacije napona, padovi napona, prekidi napajanja i tranzijentne pojave snimani su u mreži
400 V poslovnog objekta- Direkcije površinskih kopova. Ovaj objekat napaja se iz transformatorske
stanice koja je priključena na industrijsku srednjenaponsku mrežu sa velikim brojem
elektromotornih pogona. Mreža je sa pokretnim kablovskim vodovima i razgranata. Меrenja su
vršena u više vremenskih perioda sa različitim dužinama snimanja.
Pitanja za diskusiju:
1. Napajanje poslovnog objekta iz postojeće mreže 6 kV površinskih kopova je nepovoljno. Da
li se razmatra mogućnost njegovog drugačijeg napajanja?
2. Izmerene su neuobičajeno visoki prenaponi u mreži 0,4 kV i treba ih uzeti sa rezervom. Da
li autor ima neke nove informacije o tome osim onih koje je naveo u radu?
Referat C4-07
Merna nesigurnost pri merenju električnog i magnetnog polja industrijske učestanosti
Autori: Maja Grbić, Aleksandar Pavlović
U radu su opisani način izražavanja i vrste merne nesigurnosti, kao i funkcije raspodele verovatnoće
koje se najčešće koriste pri obradi mernih rezultata. Prikazan je postupak izračunavanja proširene
merne nesigurnosti. Parametri koji imaju najveći uticaj na proširenu mernu nesigurnost pri merenju
električnog i magnetnog polja industrijske učestanosti su jasno identifikovani. Diskutovan je značaj
pojedinih komponenata i njihovo učešće u ukupnoj mernoj nesigurnosti u zavisnosti od konkretne
situacije. Takođe je dat detaljan opis svih komponenata merne nesigurnosti. Uputstva za procenu
vrednosti ovih komponenata i smanjenje njihovog uticaja na prihvatljiv nivo prikazana su za
pojedine slučajeve. Na osnovu podataka iznetih u radu urađen je napor u ostvarivanju glavnog cilja
koji se odnosi na formiranje polazne osnove za procenu ukupne merne nesigurnosti u svakom
konkretnom slučaju merenja jačine električnog i magnetnog polja industrijske učestanosti u praksi.
Pitanja za diskusiju:
1. Autori navode tačnost i stabilnost mernog instrumenta kao najznačajnije faktore koji utiču
na rezultate merenja jačine niskofrekventnog električnog polja. Šta se podrazumeva pod
faktorom „stabilnost mernog instrumenta“, s obzirom da isti nije objašnjen u radu?
2. Da li autori, na osnovu iskustva stečenog u merenju električnog i magnetnog polja
industrijske učestanosti, mogu bliže da definišu mernu nesigurnost tipa A i eventualne
probleme u primeni metoda statističke obrade podataka?
Informacija C4-08
Primena prenosnih struktura i postrojenja za proveru elektromagnetske usklađenosti električnih
uređaja
Autori: Vladimir Šinik, Željko Despotović, Blagota Jovanović
U radu su definisani i objašnjeni osnovni pojmovi koji se odnose na oblast elektromagnetne
kompatibilnosti. Takođe su objašnjene vrste smetnji i nekoliko osnovnih mehanizama njihovog
prenošenja. Dat je pregled standardizacije iz pomenute oblasti. Opisano je i nekoliko vrsta komora u
kojima se vrše ispitivanja elektromagnetne kompatibilnosti, kao i apsorberi i feritne ploče koji se
koriste u ovim komorama za postizanje potrebnog slabljenja neželjenih signala. Na kraju rada su
navedeni delovi sistema za merenje snage elektromagnetnog zračenja, pri čemu su posebno
objašnjene karakteristike antena koje se koriste za navedena ispitivanja.
Rad preuzet iz Grupe B2.
Analiza uticaja tipa stuba visokonaponskih dalekovoda na elektromagnetno polje prema važećim
propisima o nejonizujućim zračenjima primenom softverskog paketa PLS-CADD
Autori: Branislav Jelkić, Zlatan Stojković, Momčilo Backović, Miloš Golubović
U radu je razmotran uticaj rasporeda faznih provodnika tj. tipa dalekovodnog stuba na
elektomagnetno polje u njegovoj okolini. Analiza je sprovedena na primeru budućeg dvostrukog
dalekovoda 400kV TS Pančevo 2 - granica Rumunije. Prikazane su krive elektromagnetnog polja u
zavisnosti od konfiguracije glave stuba i visine provodnika iznad površine terena. Svi proračuni su
rađeni primenom softverskog paketa PLS-CADD.
Pitanja za diskusiju:
1. U radu je navedeno da program PLS-CADD. pri proračunu koristi pojednostavljen model
dalekovoda. Koliki je uticaj navedenih pojednostavljenja na rezultate proračuna?
2. U radu je navedeno da se u pojednostavljenom modelu usvaja da je dalekovod na ravnom terenu.
Da li u programu postoji mogućnost modelovanja dalekovoda na kosom terenu? Da li program
omogućava modelovanje objekata lociranih u blizini dalekovoda koji utiču na raspodelu električnog
polja?
Download

C4-00 GRUPA C4: TEHNIČKE PERFORMANSE