C6 -00
STUDIJSKI KOMITET С6
– DISTRIBUTIVNI SISTEMI I DISTRIBUIRANA PROIZVODNJA –
IZVEŠTAJ STRUČNOG IZVESTIOCA
mr VLADIMIR OSTRAĆANIN1, dipl. inž.el.
ELEKTROSRBIJA d.o.o. KRALJEVO,
SUNČICA CVETKOVIĆ2, dipl. inž.el.
SIEMENS BEOGRAD
1. UVOD
Za 30. savetovanje CIGRE SRBIJA utvrđene su sledeće preferencijalne teme:
1. Planiranje i funkcionisanje distributivnih mreža sa distribuiranim (DER) i obnovljivim
(RES) izvorima energije
• karakteristike distributivnih mreža koje sadrže DER/RES;
• efekti velikog stepena integracije DER/RES na pouzdanost;
• obezbeđivanje pomoćnih servisa u službi DER/RES;
• regulatorne šeme (šeme regulacije) za podršku DER/RES.
2. DSI
• karakteristike opterećenja uređaja;
• praktična iskustva vezana za DSI posmatrano kroz cene;
• uticaj električnih uređaja priključenih na mrežu (nedostatci i povoljnosti).
3. Novi koncepti i tehnologije za elektrifikaciju ruralnih i udaljenih područja
• mikromreže;
• napredne mreže-osnovni koncept i obnovljivost,
• razvoj projekta elektrifikacije ruralnih područja uključujući finansijske i komercijalne ishode;
• praktična iskustva, uključujući i poboljšanje kvaliteta lokalnih sistema i/ili priključenje na
mrežu.
DER – Dispersed Energy Resources
1
mr Vladimir Ostraćanin, Elektrosrsbija d.o.o. Kraljevo, Dimitrija Tucovića 5, 36 000 Kraljevo,
[email protected]
2
Sunčica Cvetković, Siemens Beograd, Omladinskih brigada 21, 11070 Novi Beograd,
[email protected]
RES – Renewable Energy Resources
DSI - Demand Side Integration
Po prvom obaveštenju za dostavljanje radova za 30.savetovanje CIGRE Srbija dostavljeno je ukupno
petnaest radova. Na osnovu mišljenja recenzenata, prihvaćeni su svi radovi, uz uslov da se u pojedinim
radovima koriguju delove na koje su ukazali recenzenti.
Za prvu preferencijalnu temu pristiglo je jedanaest radova. Drugoj preferencijalnoj temi pripadaju tri,
a trećoj jedan rad.
Na sastanku studijskog komiteta C6 Distributivni sistemi i distribuirana proizvodnja imenovani su
recenzenti: mr Vladimira Ostraćanina, dipl.inž.el. i Sunčicu Cvetković, dipl. inž.el.
U pripremanju ovog izveštaja stručni izvestioci su delimično koristili zapažanja, komentare i pitanja za
diskusiju recenzenata, na čemu im se stručni izvestioci posebno zahvaljuju. Kratak sadržaj i pitanja za
diskusiju prikazani su redosledom kojim će referati biti izlagani na savetovanju.
Preferencijalna tema broj 1:
Planiranje i funkcionisanje distributivnih mreža sa distribuiranim (DER) i obnovljivim (RES)
izvorima energije
2. ОPŠTI OSVRT NA RADOVE GRUPE C6 ZA 30.SAVETOVANJE CIGRE СРБИЈА
Rad C6 – 01
UTICAJ OBNOVLJIVIH IZVORA ELEKTRIČNE ENERGIJE NA PERFORMANSE RADA
ELEKTRODISTRIBUTIVNIH MREŽA
Saša Mandić, Dragan Manojlović
PD “Elektrovojvodina” d.o.o. ED Novi Sad
U radu se analizira uticaj obnovljivih izvora električne energije koji u bliskoj budućnosti treba da se
izgrade i priključe na elektrodistributivnu mrežu PD „Elektrovojvodina“ na teritoriji grada Novog
Sada. Prikazane su teoretske osnove razmatranja problema injektiranja aktivne i reaktivne snage, kao i
proračuna kratkih spojeva sa osvrtom na koordinaciju funkcionisanja relejne zaštite u delu SN
elektrodistributivne mreže, gde se priključuje novi obnovljivi izvor električne energije (MHE snage 4
MVA na Dunavu). Verifikacija predloženog matematičkog modela je izvršena na realnom primeru 20
kV elektrodistributivne mreže sa parametrima generatora snage koji se priključuje. Važno je
napomenuti da je za modelovanje i analizu dobijenih rezultata korišćen standardni programski paket sa
osnovnim mrežnim proračunima koji se koristi u svim PD za distribuciju električne energije u JP EPS,
zbog čega će rad sigurno naići na interesovanje šire stručne javnosti. U radu je poseban akcenat dat na
koordinaciji zaštite nove generatorske jedinice sa realizovanim savremenim integrisanim rešenjem
zaštite i upravljanja u transformatorskoj stanici 110/20 kV, što će u bliskoj budućnosti sigurno
predmet daljih istraživanja.
Pitanja za diskusiju:
1) Zašto nisu korišćene i ostale funkcije energetskih funkcija koje se nalaze u okviru predmetnog
programskog paketa, a u cilju sveobuhvatne ocene performansi rada obnovljivih izvora
električne energije?
2) Budući da MHE nije još izgrađena i priključena na elektrodistributivnu mrežu, da li je ocena
performansi rada predmetne MHE rađena u cilju davanja tehničkih uslova ili neke druge svrhe?
3) Detaljnije obrazložiti dobijene rezultate funkcije proračuna tokova snaga za slučajeve pre i posle
priključenja obnovljivog izvora električne energije na elektrodistributivni sistem.
4) Budući da se radi o standardnom programskom paketu koji se koristi po PD za distribuciju
električne energije u JP EPS, objasniti zašto je bilo potrebno koristiti nestandardnu funkciju
2
privremenih elemenata, kada već postoji standardni element (generator) u okviru funkcije
formiranja matematičkog modela elektrodistributivne mreže?
Rad C6 – 02
KARAKTERISTIKE
HIDROELEKTRANU
IZVODA
SREDNJEG
NAPONA
KOJI
SADRŽI
MALU
Miroslav Dočić; PD „Jugoistok“ d.o.o. Niš – Ogranak „Elektrodistribucija Leskovac“
Dragan Tasić; Elektronski fakultet Niš
U radu su date opšte poznate činjenice u vezi distribuirane proizvodnje električne energije. Takođe,
naglašeno je koje su prednosti, a koje mane primene distribuiranih izvora električne energije. Prednosti i
mane su sagledane i sa ekonomskog i sa tehničkog aspekta.
Zatim su dati uslovi koje mora da zadovolji mala hidroelektrana da bi se priključila na distributivni sistem
i da bezbedno radi paralelno sa mrežom. Zatim je dato koji se parametri ne moraju proveravati prilikom
priključenja MHE snage ispod 1 MVA.
Na kraju su analizirane tri MHE na reci Vlasini, a posebno je analizirano na kom delu mreže je izvršeno
njihovo priključenje i na koji način.
Pitanja za diskusiju:
1) Koje su prednosti, a koji nedostatci primene distribuiranih izvora energije?
2) Koji se od kriterijuma za priključenje ne moraju biti razmatrani ako je snaga MHE ispod 1
MVA?
3) Može li se vrsta korišćenog generatora (sinhroni, asinhroni) dovesti u vezu sa uticajem na
naponske prilike?
4) U kojim slučajevima se MHE mogu direktno (kruto) vezati na SN mrežu? Da li se ovaj način
priključenja često koristi ili se izbegava i za snage koje se dozvoljavaju po TP 16 JP EPS?
Rad C6 – 03
INTEGRACIJA MODELA DISTRIBUIRANIH GENERATORA U DISTRIBUTIVNI
MENADŽMENT SISTEM
Vladimir Lj. Ljubojev; Telvent DMS d.o.o. Novi Sad
Vedran S. Perić, Veran Vasić, Andrija T. Sarić, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
Uvažavajući činjenici da sva PD za distribuciju električne energije EPS-a koriste DMS, u manjoj ili
većoj meri, inetegracija modela distribuiranih generatora u distributivni menadžment sistem imala bi
veliki značaj.
DMS sa ovom nadogradnjom, ili novom funkcijom bi bio od velike koristi inženjerima koji se bave
analizom i određivanjem optimalnog mesta za priključenje distribuiranog generatora. Odnosno, po
dobijanju zahteva za izdavanje tehničkih uslova za priključenje jedna od činjenica da li se navedeni
generator može priključiti na tom mestu ili ne bi svakako bio izveštaj zasnovan na podacima iz DMS.
Takođe, korisno je što je obuhvaćen veliki broj tipova generatora koji se najčešće koriste u
distribuiranim izvorima energije.
Predstavljanjem dela korisničkog interfejsa i jednog primera primene u osnovi je prikazano kao se
definišu pojedini parametri distribuiranih generatora i kako se menjaju izlazne veličine na krajevima
generatora, sa promenom pogonskog momenta na generatoru, tj turbini. Autori su izbegli da u tekstu
definišu sve parametre generatora.
Pitanja za diskusiju:
1) Da li će izloženo u radu biti prevedeno u funkciju koja se može nadograditi na postojeću DMS?
2) U radu nije izložen uticaj distribuiranih generatora na parametre mreže, a koji su izuzetno bitni
prilikom donošenja odluke da li se neki generator može priključiti na odgovarajuću mrežu, i pod
3
kojim uslovima? Da li ovi uticaji nisu razmatrani prilikom analiziranja uticaja generatora na
mrežu ili oni nisu bili obuhvaćeni ovim radom?
3) U postojećem DMS (koji je recenzentu bio na raspolaganju, DMS instaliran u PD
„Elektrosrbija“ Kraljevo) postoji opcija da se doda sinhroni generator. Da li se taj generator
može koristiti da bi se procenili efekti njegovog priključenja na distributivnu mrežu ili je njegova
funkcija bila nešto drugo? Kakva je razlika između tog sinhronog generatora i sinhronog
generatora predstavljenog u ovom radu sa aspekta uticaja na parametre distributivne mreže?
Rad C6 – 04
ANALIZA NESIGURNOSTI WasP MODELA U PROCENI PROIZVODNJE VETROELEKTRANE
NA KOMPLEKSNOM TERENU
Ivica Nenčić, Željko Đurišić
RUDNAP GROUP AD
U ovom radu analizirana je greška u proceni proizvodnje električne energije vetrogeneratora na
osnovu softvera WAsP (Wind Atlas Analysis and Application Program). Analiza je sprovedena na
osnovu jednogodišnjih uporednih merenja parametara vetra na dve mikrolokacije, medjusobno
udaljene 4,5km, u blizini Gacka, Republika Srpska. Rezultati su pokazali da u uslovima kompleksnog
terena može doći do značajnih odstupanja izmedju izmerenih parametara i rezultata simulacije i da je u
ovakvim uslovima neophodno imati veći broj mernih sistema.
Pitanja za diskusiju:
1)
2)
3)
4)
WAsP atlas vetrova i teritorija RS, i zemalja u regionu;
Optimalni broj mernih tačaka za utvrđivanje i procenu proizvodnje el.energije;
Dostupnost WAsP modela i stručnost pri modelovanju i korišćenju;
Korišćenje WAsP modela za preliminarno određivanje neke od regija za izbor i postavljanje
mernih tačaka;
5) Optimalan vremenski period za utvrđivanje i procenu snage sa aspekta cene korišćenja i
iskorišćenih i postavljenih mernih tačaka;
6) Koja oprema je korišćena za merne tačke (princip monitoringa) očitavanje i odmeravanje
veličina? Koji parametri i veličine se mere i snimaju?
Rad C6 – 05
UTICAJ PRIKLJUČENJA MHE „STUDENICA“ NA ELEKTROENERGETSKI SISTEM SA
ASPEKTA KRITERIJUMA PRIKLJUČENJA TP – 16 JP EPS
Radomir Milekić, Marija Paunović, Milorad Kaplarević
ELEKTROVAT ČAČAK
U radu je prezentovan konkretan slučaj priključenja MHE i vrednosti parametara značajnih za kvalitet
električne energije koje su realno izmerene. Analizirani su svi kriterijumi priključenja prema TP16 i
došlo se do zaključka da su pojedini kriterijumi dosta strogi imajući u vidu i kvalitet mreže.
Pitanja za diskusiju:
1) S obzirom da je ova MHE priključena na mrežu iako prema TP16 ne zadovoljava po kriterijumu
struja viših harmonika, da li ste u obavezi da ugradite odgovarajuće filtre i da li postoji neka
kontrola ovih parametara od strane distributivnih kompanija?
2) Da li su Vam poznati kriterijumi priključenja u zemljama u okruženju koje imaju sličnu
elektroenergetsku mrežu?
4
3) U zaključku je navedeno da proizvodjači agregata i druge elektroopreme moraju posvetiti pažnju
poboljšanju performansi uredjaja. Da li se može pri izboru opreme ustanoviti i izabrati oprema
sa boljim performansama i u kojoj meri, po Vašoj proceni, bi to moglo poboljšati kvalitet
proizvedene električne energije u konkretnom slučaju?
Rad C6 – 06
OD IDEJE DO GRADJEVINSKE DOZVOLE ZA MHE „BELI KAMEN“ – PRAKTIČNA
ISKUSTVA
Radomir Milekić
ELEKTROVAT ČAČAK
U radu je dat prikaz procedura pribavljanja potrebnih dozvola za izgradnju malih hidroelektrana snaga
manjih od 2MW, protočnog tipa.
Pregledno i jasno dat blok dijagram kojim se sveobuhvatno prikazuje:
- niz aktivnosti (često dugotrajnih, a ponekad i nemogućih,...) potrebnih da bi se pribavila
propisana dokumentacija (od registracije investitorske firme, preko informacije o lokaciji,
energetske dozvole, lokacijske dozvole, projektne dokumentacije, tenderske dokumentacije za
nabavku elektro-mašinske opreme, pa do konačno dobijene GRADJEVINSKE DOZVOLE),
- sled etapa potrebnih da se pribavi gradjevinska dozvola, od ideje do gradjevinske dozvole, i
- ko su nosioci pojedinih aktivnosti u različitim etapama realizacije
Autor je ukazao na znatan broj kritičnih i spornih aktivnosti i prepreka, nametnutnih različitim
zakonima, uredbama i pravilnicima, koje je nužno poštovati tokom pripreme dokumentacije za
izgradnju MHE. Posebno je akcentiran nedostatak planskih dokumenata, pre svega "Prostornog plana"
(što predstavlja kamen spoticanja pri izgradnji i drugih EE objekata) i nepostojanje "Globalnih
energetskih rešenja" za priključenje MHE na EE mrežu (što je trebalo biti obradjeno na nivou lokalnih
operatora elektrodistributivnih sistema). U radu je ukazano na činjenicu da "državne institucije nemaju
uhodane procedure realne podrške investitorima", što bi trebalo da bude jasan signal i energetskim i
državnim strukturama da nešto mora da se menja.
Pitanja za diskusiju:
1) Koji od navedenih koraka, u prvom blok dijagramu, bi mogao da se obavi brže i ekspeditivnije i
na koji način - dati predloge, ukoliko je to moguće?
2) Koliko vremena je bilo potrebno za obavljanje pojedinih aktivnosti prve etape (do gradjevinske
dozvole)?
3) Da li postoji ili se planira izrada katastra MHE, izgradjenih, trenutno u pripremi za izgradnju i
planiranih?
Rad C6 – 07
ANALIZA MOGUĆNOSTI PRIKLJUČENJA I UTICAJA RADA MALIH HIDROELEKTRANA
NA FUNKCIONISANJE ELEKTRODISTRIBUTIVNE MREŽE NA PODRUČJU ED PIROT
Milan Ivanović, Saša Minić
EI NIKOLA TESLA
U radu je analizirana mogućnost priključenja malih hidroelektrana na distributivnu mrežu prema
zahtevima preporučenim u TP 16 EPS.
Razmotren je i uticaj priključenih elektrana na naponske prilike na mestu priključenja pri nepovoljnim
kombinacijama opterećenja u mreži i angažovanja elektrana i predložena sezonska promena prenosnog
odnosa u transformaciji 35/10kV u cilju održanja napona u propisanim granicama.
Prikazana je i ekonomska analiza varijanti priključenja sa vodovima različitog preseka i napona i
konstantovano rešenje sa manjim ukupnim troškovima.
5
Pitanja za diskusiju:
1) Da li je osnovana pretpostavka minimalnog napona na sabirnicama 35kV u TS 110/35kV pri
vršnom opterećenju, obzirom na prisustvo automatske regulacije napona i njeno standardno
podešenje?
Rad C6 – 08
PRIKLJUČENJE VETROELEKTRANE SNAGE 8MVA NA PODRUČJU OPŠTINE ŽAGUBICA
Mališa Božić, Dalibor Nikolić, Danijela Popović
PD JUGOISTOK NIŠ
U radu je predstavljena analiza mogućnosti za priključenje vetro elektrane, ukupne snage 8 MVA, na
području opštine Žagubica. Kroz analizu, rađenu prema proceduri datoj u tehničkoj preporuci EPS-a
TP-16, odnosno Pravilima o radu distributivnog sistema, definisana su osnovna ograničenja koja se
imaju u ovom slučaju.
Pored opštih, koji su rezultat analize, u radu su dati i posebni uslovi koji se moraju ispuniti kako bi se
omogućila nesmetana eksploatacija date elektrane, a tiču se upravljanja, merenja energije i sistema
zaštite na mestu razgraničenja elektrane i ED mreže, odnosno nadležnog distributera električne
energije.
Pitanja za diskusiju:
1) Da li je „kriterijum maksimalne snage“ prema zahtevima Tehničke preporuke prestrog i kakve bi
se u tom slučaju mogle predložiti izmene?
2) Koji su mogući predlozi konačnog rešenja za priključenje VE – smanjenje snage VG, izgradnja
novog DV ili druga rešenja?
Rad C6 – 09
SPECIFIČNOSTI ANALIZE
DISTRIBUTIVNU MREŽU
MOGUĆNOSTI
PRIKLJUČENJA
VETROPARKOVA
NA
Saša Minić, Maja Marković, Milan Ivanović
EI NIKOLA TESLA
U radu se u skladu sa pozitivnom praksom standarda IEC 61400-21 usvaja tehnološki napredak i
poboljšanja na polju konstrukcije samih vetrogeneratora kao i nove mogućnosti za priključenje na
distributivnu mrežu. Jasno je pokazano da prema kriterijumu snage kratkog spoja za istu strukturu
35kV mreže prema važećem zahtevu pomenutog kriterijuma iz TP 16 moguće priključiti generator
snage 3.1 MVA, a prema standardu IEC 61400-21 snagu generatora od 5MVA.
Prikazano je da savremeni vetrogeneratori u kojima su indukcioni generatori AC/DC/AC preko
konvertora vezani na mrežu bez problema zadovoljavaju kriterijum flikera.
Što se tiče kriterijuma snage kratkog spoja pokazano je da vetropark daje doprinos povećanju snage
kratkog spoja od 20-ak MVA što ne ugrožava postojeću opremu.
Pitanja za diskusiju:
1) Pozitivno je to što se vrednost ku(ψk) neće unapred usvajati već će se merenjem u definisanim
labaratorijskim uslovima određivati. Jedina prepreka je to što vrednosti za ku(ψk) definiše
proizvođač opreme i što je neophodno posedovati te podatke pri podnošenju "Zahteva za
izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije". U tom trenutku celokupni projekat je tek u
fazi Generalnog projekta, a sam investitor još uvek nije poručio opremu. Kako to prevazići?
6
Rad C6 – 10
DISTRIBUIRANA PROIZBVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI – ŠANSA ILI
PRETNJA
Dragoslav Cicović, Aca Marković, Nenad Mraković
EPS Direkcija za distribuciju električne energije
Autori u svom radu daju prikaz osnovnih postavki koje su bitne za pojasnjavanje problematike
uvodjenja, tj.primene obnovljivih izvora elektricne energije u elektrodistributivni sistem Srbije.
U svom radu su dali osnovni akcenat na:
1. obavezama koje proisticu iz regulatornih, tehnickih normi i standarda Evropske Unije , uzimajuci u
obzir stanje u nasoj regulativi koja obuhvata obnovljive izvore elektricne energije
2. kratkoj analizi prednosti i nedostataka koriscenja obnovljivih izvora elektricne energije
Na kraju svog rada kroz pitanja i odgovore daju zakljucna razmatranja .
Pitanja za diskusiju:
1) Gde autori vide pretnje, a gde sanse distribuirane proizvodnje elektricne energije u Srbiji ?
2) Na koji nacin bi trebalo delovati na smanjenje pretnji, a povecanje sansi distribuirane
proizvodnje elektricne energije u Srbiji ?
Rad C6 – 11
SOLARNI SISTEMI I PRAKTIČNA ISKUSTVA SA NAJNOVIJIM TEHNOLOGIJAMA
Мiroslav Tešić, Dragan Tešić, Admir Nušinović, Predrag Marjanović, Nenad Tešić
ТURBINA IPD Republika Srpska
U radu su date osnovne jednačine koje opisuju rad solarnih ćelija. Posmatrane su i karakteristike
tamne struje i struje osvetljenja, koje su zatim analitički opisane i modelovane u programskom paketu
PSpice. Uzeti je u obzir uticaj temperature na karakteristične veličine solarnih panela, a i na samu
maksimalnu snagu solarne ćelije.
Nakon što je razvijen matematički model data su praktična iskustva, problemi i dileme koje su bile
prisutne prilikom izgradnje solarne elektrane u Sloveniji instalisane snage 5 MW (najveća solarna
elektrana u jugoistočnoj Evropi).
Takođe, pored tehničko-tehnoloških razmatranja prilikom donošenja odluke koji će solarni paneli biti
korišćeni (koji proizvođač) uzeti su u obzir i ekonomski parametri, dok su na sam izbor presudnu
ulogu imao parametar „koje će solarne panele prihvatiti da osigura osiguravajuće društvo“.
Autori su, takođe, dali predlog na koji se način mogu koristiti solarni paneli u hibridnim aplikacijama,
i posebno za napajanje telekomunikacione bazne stanice.
Pitanja za diskusiju:
1) Na koje karakteristične veličine solarnih ćelija bitan uticaj ima temperatura, a za koje se
parametre uticaj temperature može zanemariti?
2) Koji su parametri uticali na izbor najoptimalnije tehnologije i najoptimalnijeg proizvođača
solarnih panela za solarnu elektranu snage 5 MW u Sloveniji?
3) Koji je nedostatak silicijumskih solarnih panela i kako se ti nedostaci mogu prevazići u
budućnosti?
7
4) U radu je pomenuto da se solarni paneli (pri ispitivanju) bili postavljeni pod uglom od 30 o,
prema jugu. Da li se solarni paneli koji će biti montirani u elektrani mogu pomerati ili će biti
fiksni? Ako se mogu pomerati na koji je to način izvedeno?
Preferencijalna tema broj 2:
DSI (Demand Side Integration)
Rad C6 – 12
UTICAJ UREĐAJA ZA KLIMATIZACIJU NA DNEVNI DIJAGRAM OPTEREĆENJA TOKOM
LETNJEG PERIODA NA URBANOM DELU KONZUMNOG PODRUČJA PD EDB
Nada Vrcelj, Danka Kecman, EI Nikola Tesla Beograd
Dusan Vukotić, PD EDB Beograd
U radu je analizirana promena oblika dnevnog dijagrama potrošnje na nivou 10 kV u najtoplijim
danima 2009. godine u odnosu na 2002. godinu za konzum koji se napaja iz TS 110/10 kV. Na
raspolaganju su bila petnaestominutna merenja struje u periodu od skoro sedam godina.
Poređenje dnevnih dijagrama je vršeno prema srednjoj dnevnoj temperaturi, odnosno za inerval od
16°C do 29.7°C, pri čemu se vodilo računa da se u danima čiji su dijagrami posmatrani imaju slični
klimatski uslovi. Analiziran je i odnos zimskog i letnjeg maksimuma u 2009/2010 godini, kao i uticaj
klimatskih uslova na prenosnu moć kablova u toku letnjeg perioda i mogućeg nedozvoljenog strujnog
opterećenja kablova u tom periodu.
Uticaj rashladnih uređaja na sigurnost napajanja u distributivnim mrežama postao je značajan i
neophodno ga je uvrstiti kako u analize ekonomičnog i sigurnog napajanja električnom energijom,
tako i pri planiranju daljeg razvoja postojećih mreža u urbanim sredinama.
Pitanja za diskusiju:
1) Da li se predlažu izmene tehničke preporuke o izboru i polaganju energetskih kablova u ED
mrežama, i u tom slučaju , koje su prioritetne?
2) Da li su prema sličnom sagledavanju više ugroženi NN kablovi od VN kablova u ED mrežama
radi uticaja uređaja za klimatizaciju?
Rad C6 – 13
FAKTOR OPTEREĆENJA I FAKTOR GUBITAKA RAZLIČITIH KATEGORIJA POTROŠNJE
NA NISKOM NAPONU
Lidija Korunović, Miodrag Stojanović, Marko Vučković, Dragan Tasić
Elektronski fakultet Niš
Aleksandar Krstić, PD „Jugoistok“ Niš, Elektrodistribucija Niš
U radu su analizirani dijagrami trajanja opterećenja dobijeni na osnovu podataka prikupljenih
sistemom daljinskog očitavanja brojila na teritoriji grada Niša u periodu od više godina. Analizirani su
podaci koji su prikupljeni kod blizu 7000 potrošača na niskom naponu koji su razvrstani u više
kategorija, prema kategorizaciji koju su autori predložili. Na osnovu izvršenih statističkih obrada
podataka tipičnih hronoloških sezonskih dijagrama, kao i tipičnih dijagrama za radni dan i neradne
dane (subotu i nedelju), načinjeni su godišnji dijagrami trajanja opterećenja potrošnje različitih
kategorija. Tako dobijeni dijagrami su iskorišćeni za proračun faktora opterećenja i faktora gubitaka
potrošnje različitih predloženih kategorija kupaca električne energije na niskom naponu. Prezentirani
rezultati nedvosmisleno pokazuju da je neophodno nastaviti sa daljim proučavanjem u ovoj oblasti, jer
je sve prisutnije mišljenje da je u budućnosti neophodno izvršiti kategorizaciju kupaca električne
8
energije u pogledu dobijanja tipičnih sezonskih dijagrama opterećenja, u cilju postizanja optimalnog
upravljanja distributivnim elektroenergetskim sistemom baziranim na konceptu „naprednih mreža“.
Pitanja za diskusiju:
1) Budući da su analizirani podaci sa 7000 mernih mesta, da li je moguće dati detaljniji prikaz
strukture obrađenih mernih mesta po kategorijama?
2) Detaljnije objasniti na koji je način uvođenje savremenih brojila dovelo do smanjenja odnosa
maksimalne i minimalne snage opterećenja kod kategorije domaćinstava sa individualnim
grejanjem, ili je to ipak posledica tarifne politike i cene energenata?
3) Da li je stvarno neophodno formirati posebnu grupu kupaca u kategoriji potrošnje zajedničkih
uređaja u zgradama, i nju analizirati?
4) Zašto autori nisu već koristili već usvojene kategorije kupaca električne koje su date u literaturi,
već su uvodili svoju kategorizaciju, iako su rezultati analize nedvosmisleno pokazali da nije
potrebno uvoditi nove posebne kategorije (zanatske radnje i trgovine)?
5) Zašto nije data detaljnija analiza obrađenih virmanskih kupaca električne energije po vrsti
delatnosti koju obavljaju?
6) Pojasniti detaljnije kako je moguće dobiti iste rezultate za kategorije domaćinstva koja su na
daljinskom sistemu grejanja i domaćinstva koja se individualno greju. Takođe, dati osvrt i na
primenu uređaja za klimatizaciju u letnjem periodu, ali i tokom prelaznih perioda kada se oni
koriste za dogrevanje.
7) Da li je moguće prilikom „klasterovanja“ podataka o potrošnji električne energije u
domaćinstvima koristiti i dodatne podatke (npr. broj članova domaćinstva, površinu stambenih
jedinica, itd.) u cilju dobijanja preciznijih analiza?
Rad C6 – 14
POVRATNI UTICAJ POTROŠAČA NA DISTRIBUTIVNU MREŽU
Panzo Andonov; Skopje Makedonija
Milica Taušanović, Aleksandra Popovac-Damljanović; PD EDB Beograd
U radu je obrađena problematika povratnog uticaja potrošača na napojnu mrežu.Dati su kriterijumi za
optimalno dimenzionisanje napojne mreže, na osnovu predikcije karakteristika budućih potrošača.
Takođe su navedeni kriterijumi koje budući potrošači treba da ispune prilikom priključenja.
Rad predstavlja solidnu polaznu osnovu za buduću regulativu kod priključenja kupaca električne
energije i merenja niza parametara kako potrošači povratno utiču na mrežu.
Na kraju rada dat je interesantan proračun realnog uticaja potrošača na napojnu mrežu.
Pitanja za diskusiju:
1) Na osnovu čega je dobijen podatak “dovoljna minimalna snaga kratkog spoja 25 MVA” u tački
5.1.1. ?
2) Kako se u realnim uslovima prema tekstu autora može garantovati impedansa Z=10,6+j12,0
oma ?
3) Potrebno je objasniti na osnovu čega su dobijeni podaci za “dozvoljeni pad napona pri
normalnom radu mreže “ u tački 5.3.1.
4) Koji električni uređaji prema mišljenju autora najviše ugrožavaju mrežu?
9
Preferencijalna tema br. 3: Novi koncepti i tehnologije za elektrifikaciju ruralnih i udaljenih
područja
Rad C6 – 15
GUBICI ELEKTRIČNE ENERGIJE I AKTIVNOSTI NA SMANJENJU ISTIH U ED KRUŠEVCU
Dejan Bošković
PD „Elektrosrbija“ d.o.o. Kraljevo - ED Kruševac
U prvom poglavlju su prikazani podaci kako bi se uticaj priključenjem MHE mogli smanjiti gubici i
poboljšati naponske prilike na konzumnom području gde su priključene MHE. Priključenjem 9 MHE,
navedeno je u radu, gubici se smanjuju za 0,59 %, navedeno je u radu.
Pored mere „izgradnja MHE“ za smanjenje gubitaka, u radu su sistematizovane mere za smanjenje
tehničkih i komercijalnih gubitaka. Sve navedene mere su već poznate, medjutim u radu su dati podaci
i za koliko bi se procenata smanjili gubici primenom odredjenih mera.
Takođe, data je i procena autora u kom vremenskom periodu bi se određena mera smanjenja tehničkih
gubitaka otplatila.
Pitanja za diskusiju:
1) U radi je navedeno da će se nakon priključenja 9 MHE u ED Kruševac, gubici električne
energije u TS u kojima će MHE biti priključene smanjiti. Na osnovu čega je određeno smanjenje
gubitaka, obzirom da MHE još uvek nisu priključene?
2) U istom poglavlju je navedeno da će se priključenjem MHE poboljšati i naponske prilike. Na
osnovu čega je određena potencijalna promena napona nakon priključenja?
3) Kako je dobijena (ili određena) vrednost od 2% koliko se po mišljenu autora mogu smanjiti
tehnički gubici na konzumu ED Kruševac. Bilo bi lepo analizirati kretanje gubitaka, kako
tehničkih tako i komercijalnih u dužem periodu od npr. 20-30 godina (na godišnjem nivou) i u
prošloj i ovoj godini na mesečnom nivou.
4) Na koliko kontrola mernog mesta ste otkrili neovlašćenih potrošnji? Koliko je nevlašćenih
potrošnji otriveno u prošloj i u ovoj godini i koliko one utiču na gubitke u trafo reonima.
5) Za 5 TS koje su opremljene daljinskim očitavanjem prikazati kretanje gubitaka pre i posle
postavljanja daljiskog očitavanja. Koliko neovlašćenih potrošnji je otkriveno u tim trafo
reonima? Kolika je prosečna vrednost investicije za jedan trafo reon (koji nije gradsko jezgro)?
10
Download

C6 -00 STUDIJSKI KOMITET С6 – DISTRIBUTIVNI