autor: Jelena Bojović
Beograd, oktobar 2010. godine
The Urban Institute poseduje ili kontroliše autorska prava nad ovim pisanim materijalima.
Informacije date u ovim pisanim materijalima se mogu koristiti za potrebe sprovođenja
istraživanja, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe. Neophodno je izvršiti
odgovarajuće naznačenje imena. U slučaju da se na bilo koji način vrši izmena ovih pisanih
materijala bez izričitog pisanog odobrenja The Urban Institute, neophodno je dopisati sledeći
tekst izjave o odricanju od odgovornosti: „Tekst izvornog dokumenta je promenjen, i zaključci,
preporuke i mišljenja data ovde automatski ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja
izvornog autora.”
Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA)
pripremio je ovaj priručnik uz finansijsku podršku Američke agencije za
međunarodni razvoj (USAID).
Priručnik se oslanja na sveobuhvatno iskustvo koje je Urban institut stekao
kroz rad sa 32 lokalne samouprave iz Srbije u okviru USAID-ovog Programa
podsticaja ekonomskom razvoju opština, u periodu od 2006. do 2010. godine.
Autor priručnika je Jelena Bojović, koja je radila kao šef tima za lokalni
ekonomski razvoj na Programu. Milica Stefanović je kao jedan od recenzenata
unapredila određene sadržaje. Ostali recenzenti su Tamara Dunđerović,
Jovica Damnjanović i Dušan Vasiljević.
4
SADRŽAJ
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
O lokalnom ekonomskom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ekonomski, društveni i održivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
PRVI KORAK - Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Analiza podataka prema teritorijalnom principu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Tipovi i izvori podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
DRUGI KORAK - Uključivanje važnih učesnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako ih uključiti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Primer uključivanja - privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
28
30
31
TREĆI KORAK - Unapređenje institucionalnog kapaciteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Obuke za zaposlene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
33
35
38
42
44
46
46
Lokalni ekonomski razvoj
5
ČETVRTI KORAK - Strateško planiranje ekonomskog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Osnovni principi planiranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
PETI KORAK - Sprovođenje programa i projekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
1. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
3. Podrška postojećoj privredi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
4. Podrška osnivanju novih preduzeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
5. Marketing i promocija investicija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
7. Podrška udruženjima, razvoj sektora i razvoj klastera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
8. Ciljana obnova delova grada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
9. Razvoj ljudskih resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Finansiranje projekata i programa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
ŠESTI KORAK - Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Praćenje i ocena projekta - činjenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Kraj i početak: poruka čitaocima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Građa, izvori i literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Dodatak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
6
Uvod
Broj privrednih društava i
preduzetnika na dan
6. avgusta 2010.
privredna društva: 113.758
preduzetnici: 225.046
ukupno: 338.804
U Srbiji je 2009. godine bilo registrovano1 353.894
firmi, od čega je bilo najviše preduzetnika 222.092, što je povećanje u odnosu na 2008. godinu kada je bilo registrovano 339.042 firmi, od
čega 217.353 preduzetnika. U 2010. godini došlo
je do smanjenja broja registrovanih privrednih
subjekata, a broj registrovanih preduzeća i radnji
po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji
od proseka u zemljama Evropske unije. Broj radno
sposobnog2, a nezaposlenog stanovništva, u 2008.
godini bio je 445.383, od čega je više od 20% onih
koji traže zaposlenje duže od pet godina.
Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti
osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je
koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih
poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Ipak,
koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj
prioritet, mnoge lokalne zajednice još uvek se ne
snalaze najbolje.
Deklarativno usvajanje stava da je lokalni ekonomski razvoj prioritet zajednice, samo po sebi,
nije dovoljno. Suštinsko opredeljenje podrazumeva
da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom
pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. Za lokalno
rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u javnost, da dobije podršku i istraje u realizaciji. To je
moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne
i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice
u programe razvoja kao što su programi podrške
privredi, ili razvoj ljudskih resursa.
1. Agencija za privredne registre
Republike Srbije
2. Republički zavod za statistiku
Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces
lokalnog ekonomskog razvoja - kako se pristupa
razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta odluka. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne
prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen-
ljiva. Istovremeno, on može da bude veoma koristan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već
ušla u proces ekonomskog razvoja, jer pruža pregled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune
već postojeće programe u svojim zajednicama.
Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom
sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom
razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u
Srbiji.
7
O lokalnom
ekonomskom
razvoju
Šta je lokalni ekonomski razvoj?
★★ Lokalni ekonomski razvoj je proces
★★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje
broja zaposlenih i povećanje dohotka po
glavi stanovnika
★★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje
kroz saradnju privatnog i javnog sektora
★★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resurse i strateško odlučivanje
Lokalni ekonomski razvoj je proces promena.
Kompetitivnost je najčešći pokretač promena, a
nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočničar.
3
Prihodi u 2009. od
privrede u Loznici
(ukupan broj zaposlenih
u privredi 12.148)
Porez na zarade
Porez na imovinu (osim
na zemljište, akcije i
udele) od pravnih lica
Naknada za zagađivanje
životne sredine
Naknada od emisije
SO2,NO2, praškastih
materija i odložen otpad
Komunalna taksa
za isticanje firme na
poslovnom prostoru
Naknada za korišćenje
gradjevinskog zemljišta
TOTAL
Iznos za
12.148
aposlenih
(RSD)
251.470.978
13.824.582
Za 100
zaposlenih
(RSD)
Najčešća prepreka da lokalne samouprave promene privredno okruženje jeste nedostatak finansijskih sredstava, ali njihova pasivnost direktno
utiče na dodatno smanjenje prihoda.
6.290.496
111.314
15.724.624
26.005.210
313.427.204
U utakmicu koju već godinama igraju privreda i
država uključile su se i lokalne samouprave. Regije i lokalne zajednice u državi međusobno se
prepoznaju kao konkurenti, a u partnerstvu sa privrednicima uvode se nove takmičarske kategorije
(primena novih tehnologija i servisa, efikasnost
usluga, brzina privrednog rasta, obučenost radne
snage, itd).
2.580.000
Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da preduzetnik koji zapošljava sto radnika, sa prosečnom
mesečnom platom oko 300 evra, godišnje plaća
36.000 evra po osnovi poreza na zarade. Od 36.000
evra, 14.400 odlazi u opštinski/gradski budžet.
100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (neoporezivi deo)) x 0.12 (porez na zarade = 12 %) x
0.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupravama) x 12 meseci = 14.400 evra (~1,400,000
dinara)
Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su preduzetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta
poreza, taksi, naknada, a sabiranjem svih lokalnih
davanja dolazi se do sume od preko dva i po miliona dinara godišnje3. Ujedno, isti preduzetnik utroši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj
posluje, bilo kroz plate zaposlenih, ili plaćanjem
roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne zajednice. Time se efekti privredne aktivnosti umnožavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direktnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne
samouprave. Računajući da je multiplikativni efekat blizu 3, postojanje ovog privrednog subjekta
donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od
oko šest miliona dinara.
Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata
koje jedan privredni subjekat ima u zajednici, njegov doprinos ogleda se i u sledećem:
•
manji broj građana prima socijalnu pomoć,
•
manja migracija mladih ljudi,
•
veći broj građana koji uredno izmiruju komunalne usluge,
•
bolja privredna slika lokalne zajednice,
•
prihodi koje lokalna samouprava ima po osnovu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se
dalje u poboljšanje infrastrukture, obrazovanje, komunalne usluge,
•
lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju sigurnog kupca,
8
•
zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i
usluge u lokalnoj zajednici.
Ulaganjem dva miliona dinara u projekat, ili
program koji otvara ili zadržava sto radnih
mesta, on postaje isplativ u roku od četiri
meseca. Ukoliko lokalna samouprava sagleda značaj ulaganja u privredni razvoj sa stanovišta profita, nema dileme da treba ulagati
u privredni razvoj. Ostaje samo pitanje kako?
Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investicije, pomagati postojećoj privredi da se razvija, podsticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti
programe za samozapošljavanje ili pokretanje malih preduzeća, jeste izbor strategije čiji će rezultat
biti zapošljavanje, jačanje privrednog sastava i opšte unapređenje života. Sve to čini proces lokalnog
ekonomskog razvoja.
4 Goga, S. and Marphy, F. (2006) Local Economic Development: A Primer, the World Bank,
Washington, DC, pg. 1.
5 Bryant, C. and Cofsky, S. (2004) Public Policy
for Local Economic Development - An International Comparison of Approaches, Programs and
Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports, pg. 19.
6 Izvor: Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak 2008.
Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazumeva da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni
sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj
i opredele se za mehanizme promene. Najpre je
potrebno upoznati se sa raspoloživim resursima, definisati prioritete razvoja i mehanizme koji će se koristiti da bi se podigla konkurentnost lokalne zajednice, potom usmeravati ograničene finansijske i ljudske resurse, i
pratiti rezultate tih odluka.
Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike
od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za
sprovođenje usvojene politike. Odluka da se započne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj
politici razvoja, preduslov je za uspešni početak
procesa.
Naravno, opštine raspolažu dijametralno različitim resursima i njihove pretpostavke razvoja su
Svetska banka pod pojmom lokalnog
ekonomskog razvoja podrazumeva „skup
aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi
svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve“4. Slično, Brajant i Sofski težište
stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na
određenom području sa ciljem dostizanja
održivog društveno-ekonomskog razvoja“5.
Obe definicije dobro izražavaju savremen
koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji
se ne ograničava samo na ekonomskim pitanjima, već koji razvoj stavlja u kontekst
ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju,
odnosno društveno-ekonomskog razvoja u
drugom slučaju.
različite. Tako se raspon prosečne mesečne zarade
u 2008. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Opština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Opština Novi Beograd), dok grad Kraljevo, na primer,
ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar
(Kraljevo – 1.530 km2; Vračar - 3 km2 )6. Velike razlike koje postoje među opštinama ukazuju da će
se pojedine lokalne samouprave oslanjati na različite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja
koja su najpodesnija za njihovo okruženje.
Kada je u pitanju prepoznavanje realnih mogućnosti za razvoj, primer Oburna, malog grada u Alabami, u Sjedinjenim Američkim Državama, takođe
može da bude poučan. Grad Oburn se opredelio,
recimo, da aktivnosti ekonomskog razvoja budu
usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i
mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za
9
Lokalni ekonomski razvoj
industrijske potrošače. Usmeravanjem na mala i
srednja preduzeća, ekonomski rizik je podeljen i
sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog
prestanka rada pojedinih kompanija. Opredeljujući se za određeni tip investitora, grad Oburn je
i svoju ponudu (zemljište, infrastrukturu, radnu
Država Alabama se nalazi u jugoistočnom
delu SAD, ima četiri i po miliona stanovnika, ostvareni BDP per capita od 29.411 dolara u 2008. godini i stopu nezaposlenosti
od 5,6%. Po svojoj ekonomskoj snazi i ekonomskim pokazateljima Alabama ne spada
među razvijene države SAD, ali se smatra
za region koji vrlo brzo napreduje. U dugom
vremenskom periodu Alabama je imala problem sa negativnom slikom ruralne, nerazvijene sredine, i pre više od dvadeset godina, prema velikom broju ekonomskih parametara, bila je slična Srbiji danas. Srbija
u periodu tranzicije, sa sedam i po miliona
stanovika i 5.476 dolara BDP-a per capita
i stopom nezaposlenosti od blizu 30%, takođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje.
Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i
gradu Oburnu može da ponudi pojedina
rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji.
Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je odlukom da se promeni slika koju ova država
ima u okruženju i Alabama je danas prepoznatljiva po predvidivom procesu ulaganja,
jednostavnoj administrativnoj proceduri i
jednom od najkvalitetnijih programa obuke
radne snage.
snagu, i dr.) prilagodio njihovim potrebama. Zbog
blizine Mercedesa, Kie i Hundaija, najpre su pripremljene industrijske lokacije za dobavljače u
auto industriji, a kasnije se proširilo i na sve druge
kapitalno intenzivne industrije.
Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u
Srbiji
U Srbiji su se početkom 2001. godine kao pioniri
reforme u tranzicionom periodu nametnule opštine Inđija i Zrenjanin. U najužem izboru bilo je još
nekoliko opština, ali su zbog nedostatka političke
stabilnosti, ili promenjenog kursa razvoja, pokrenuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile
„dobar glas“ pionira reformi. U osnovi, bila je potrebna vizija, energija i malo političke moći. Reforma administracije u Inđiji označila je početak
reformi, zato što gradonačelnik u postojećem sistemu niti je mogao da kontroliše javna preduzeća, ni opštinske službe, niti je imao uvid u njihovo
poslovanje. Možda ga je, kao i svakog, zamaralo
čitanje izveštaja službi, odeljenja, komunalnih
preduzeća, a bio je potreban sistem koji će opštinskom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i
tačne informacije i omogućiti im da znaju čime
raspolažu i, na taj način, kako da bolje upravljaju
postojećim resursima. U Opštinu Inđija je uveden
„Sistem 48”, sistem koji je razvijen u Baltimoru,
SAD, pod nazivom City Stat, a onda je prvi put primenjen u Evropi, u Inđiji. Zrenjanin je, sa druge
strane, prepoznao, a potom i iskoristio, veliki resurs svih vojvođanskih opština - hektare imovinski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države.
Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti
uspešnim projektima ekonomskog razvoja, ali je
10
potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih programa i dalje teško merljivi.
Cilj tih, i mnogih drugih, ekonomskih programa i
pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica, što
podrazumeva privredni rast7 i promene u sastavu privrede8. Reforme institucija, promene u organizaciji, postavljanje strategije, uvođenje novih
kodeksa, samo su neki od primera navedenih programa.
Dakle, lokalni ekonomski razvoj je proces
promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom
okruženju, sprovode politiku i program koji
utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda
jača, čime se unapređuje životni standard u
lokalnoj zajednici.
Ekonomski, društveni i održivi
razvoj
★★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja
7 privredni rast - povećanje proizvodnje (rast
proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu
meru ekonomskog napredovanja)
8 promene u sastavu privrede - promene u
proizvodnom sastavu, odnosno učešću pojedinih
delatnosti (poljoprivreda vs. industrija vs. usluge)
9 Metodologija izrade strategije održivog razvoja, SKGO/EXCHANGE 2, 2009. godine
10 USAID/MEGA program, istraživanje „Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora“, 2008.
★★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju
paralelno, zato što utiču jedni na druge
Kroz ovaj Priručnik se, pre svega, bavimo lokalnim
ekonomskim razvojem, ali ne možemo a da ne pomenemo sve aspekte razvoja i da pokažemo, bar
ukratko, kakav je odnos ekonomskog modela u odnosu na ostale činioce razvoja zajednice.
Održivi razvoj, kako je šematski prikazano u Metodologiji izrade strategije održivog razvoja9, obuhvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne
sredine.
U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva
opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela
‚tri prstena‘, u kojem se privreda, društvo i životna sredina samo delimično i nasumice prepliću
na model ‚babuški‘, u kojem su ove tri sfere života
usko međusobno povezane, pri čemu životna sredina obuhvata druga dva elementa“. Dakle, održivi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i
društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ograničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne
sredine.
Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osnovu pogleda na šematski prikaz, jeste činjenica da
centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonomski razvoj, bez kojeg ostali elementi ne mogu da se
razvijaju.
Da je ekonomski razvoj, čak i bez znanja o konceptu održivog razvoja, nemoguć bez uvažavanja
ostalih elemenata društvenog razvoja, pokazuje
pomenuto istraživanje investitora u Srbiji sprovedeno 2008. godine10, u kojem oni, kao pojedine
kriterijume pri odlučivanju o investiranju, navode:
•
kvalitet radne snage,
•
političku stabilnost,
•
kvalitet i pristupačnost infrastrukture,
•
kvalitet života,
•
jednostavnost administrativne procedure
11
Lokalni ekonomski razvoj
Zato ne čudi da ima mnogo primera da je potencijalni investitor, osim podataka o samoj lokaciji
i osnovnih ekonomskih pokazatelja, posebnu pažnju posvetio pitanjima: postojanja škole na engleskom jeziku, kvaliteta hotela i smeštaja, kvaliteta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija.
Elementi društvenog razvoja zajednice
Socijalni razvoj
• poboljšanje socijalnog okruženja
• podsticanje učešća građana
• smanjenje kriminala
Kulturni razvoj
• očuvanje kulturne tradicije
• obogaćivanje umetničkih sadržaja
Politički razvoj
• očuvanje demokratskih principa
• transparentnost u odlučivanju
• podizanje nivoa političke kulture
Privrednici smatraju da je životno okruženje
neodgovarajuće ukoliko je:
• visok nivo zagađenosti vode, vazduha, tla;
• nedostatak socijalnih i kulturnih događaja;
• slaba mogućnost za obrazovanje;
• zapuštena infrastruktura;
• nezadovoljavajući stambeni prostor;
• prisutna politička nestabilnost.
Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim
procesom razvoja zajednice.
Resursi se usmeravaju u određenom, željenom pravcu, u grupu aktivnosti koje doprinose istom cilju, tako da efekti tih aktivnosti u
narednom periodu obezbede resurse za druge
oblasti delovanja. Uvek treba razmišljati kako
da se u narednim godinama stvori nova vrednost koja će biti dovoljna za nastavak aktivnosti u željenom pravcu, a koja otvara i mogućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja.
Zašto se bavimo ekonomijom na
lokalnom nivou
★★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza
lokalne samouprave
★★ Svaka investicija je lokalnog značaja
„Gradovi, a ne države, pravi su
motori ekonomskog razvoja.“
Džejn Džekobs,
američki urbanista
Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradicionalnog i centralizovanog, ka bavljenju ekonomijom na lokalnom nivou. Mnogobrojni su razlozi,
ali ih možemo sažeti na sledeći način:
U Zakonu o lokalnoj samoupravi, Čl. 20, navodi se: „Opština, preko svojih organa, u skladu
s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi
projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o
12
Jedan investitor u Loznici je, odmah posle razgledanja industrijske
zone, obišao škole i vrtiće, hotele
i sportske hale, objašnjavajući da
će „izvršni direktori i upravljačka
struktura firme povesti sa sobom
svoje porodice i da im je od velikog
značaja kakav obrazovni i kulturni
sadržaj nudi grad i, naravno, da li
postoji odgovarajući hotelski smeštaj kako za njih, tako i za njihove
poslovne partnere.”
unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“.11
Građani i privrednici smatraju da je opštinska administracija odgovorna za poboljšanje
uslova života i privređivanja.
Države se bore sa državama - lokalne zajednice sa lokalnim zajednicama. „Makroekonomsku i monetarnu politiku kreira država, a ona utiče
na lokalne zajednice. Državna regulativa, poreska
i druge pravne strukture utiču na oblikovanje ambijenta za privređivanje, što može da pomogne,
ili odmogne, ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja. Ali, lokalna uprava i lokalna politika utiču
na dostupnost, ili nedostatak vode, kanalizacije,
telekomunikacija i razvijene infrastrukture građevinskog zemljišta. Lokalna samouprava kreira
i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju
da prođu unutar same gradske uprave, utiču na
stambeni fond, zdravstvene i obrazovne usluge,
raspoloživost radne snage, sigurnost, prilike za
obukom/edukacijom, ili javni transport„.12 Dakle,
vlada jedne države radi na konkurentnosti države,
a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost određene lokalne sredine.
Tradicionalna, centralizovana politika je
sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske
stimulanse i uopšten pristup privredi, dok je lokalni pristup teritorijalan, interaktivan i ima horizontalnu saradnju sa privredom.
11 Zakon o lokalnoj samoupravi, član 2, stav 9
12 Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke, Washington, DC
13 Izvor: Rodríguez-Pose, Andrés, The role of
the ILO in the implementing of Local Economic
Development Strategies in a Globalised World
Sve investicije su, u krajnjem slučaju, lokalne - što znači, stiču se na određenoj teritoriji,
određenog grada, ili opštine. Svoje hale, fabrike, ili
poslovni prostor, kompanije smeštaju na teritoriju
opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije
tog grada.
Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na
dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13,
Tradicionalna politika
Lokalni ekonomski razvoj
Centralizovano
odlučivanje i
intervencionizam
Promocija razvoja svih
delova zajednice
Upravljanje iz centra
Decentralizacija
vertikalne saradnje sa
različitim nivoima vlasti i
horizontalna saradnja sa
privredom
Sektorski pristup razvoju
Teritorijalni pristup
razvoju
Razvoj velikih
industrijskih projekata
kao mehanizama
stimulacije drugih
ekonomskih aspekata
Maksimiziranje razvojnog
potencijala svakog
regiona
Finansijska podrška,
olakšice i subvencije kao
instrumenti ekonomske
aktivnosti
Stvaranje preduslova za
ekonomsku aktivnost
- unapređenje lokalnog
okruženja
Prilagođavanje lokalnog
sistema promenama
ekonomskog okruženja
Ako vi nećete ima ko hoće - Lokalne samouprave u svetu, širom Evrope, ali i u Srbiji, preuzimaju
stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresivnije bore da budu što atraktivnije za investitore.
Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. godine
do danas, broj zaposlenih u opadanju:
13
Lokalni ekonomski razvoj
1999. godina.....
2 152 873
2 097 218
2 101 668
2 066 721
2 041 395
2 050 854
2 068 964
2 025 627
2 002 344
1 999 476
2009. godine...
1 889 085
Ipak, neke opštine u Srbiji imale su povećanje broja zaposlenih u 2008. godini (u odnosu na 2006.)
čak 17%, dok se u drugim broj zaposlenih smanjuje.14 Dakle, u istom makro-okruženju neke opštine
su uspešnije.
Strani investitori se obraćaju lokalnoj samoupravi za informacije - Čak 30% investitora
obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za
informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji.
Izvor: Istraživanje javnog mnjenja, International republican institute (IRI), na uzorku od 2212 osoba,
Januar 2006, Srbija.
Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše
lokalne vlasti?
NZ
Drugo <2%
Zdravstvo
4%
3%
3%
3%
3%
5%
15%
Ekonomija
Zivotni standard
17%
5%
5%
Infras truktura
11%
15%
32%
32%
Nezaposlenost
0%
14 Strategic Objective report, The Urban Institute
5%
10%
June-05
15%
20%
25%
Sep-05
30%
35%
14
USAID/MEGA program, istraživanje “Investiciona
klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora”,
2008.
Koje ste institucije prvo kontaktirali
da biste dobili informaciju o uslovima
za investiranje u Srbiji?
Lokalna samouprava
30.2%
Koncepti upravljanja lokalnim
ekonomskim razvojem u prošlosti i
danas
★★ Upravljanje počinje od infrastrukture, ali
ne samo na lokalnom nivou
★★ Međudržavni putni pravci ključni su za
razvoj lokalne ekonomije
Rep. Vlada/Min
22.1%
Biznis kontakti
16.3%
Marcus Tullius Cicero,
Privredna komora
10.5%
De Oratore
Konsult komp
7.0%
Agencija za privatizaciju
5.8%
Ambasada RS
2.3%
SIEPA
2.3%
Druga Vladina tela
2.3%
Strane amb i Priv komora
1.2%
„Historia magistra vitae est.“
(Istorija je učiteljica života.)
119 ispitanika
Budžetski prihodi lokalnih samouprava zavise od privrede - Od svih lokalnih prihoda, oko
25% čine prihodi od poreza na zarade. Funkcionisanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zavise od privrede.
Šta su lokalne samouprave do sada radile, da li su
bile uspešne, u čemu su grešile? Saznanje šta su
drugi radili, nije a priori i rešenje problema. Ali,
što se više zna, lakše se izbegne ponavljanje grešaka. Izborom drugačijeg puta, ili izborom istog
puta, brže se savlađuju uočene prepreke.
U razvijenim evropskim zemljama, u opštinama
koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvoja početkom šezdesetih godina prošlog veka, fokus
bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa godinama. Danas, gradovi i opštine u Srbiji ubrzano prolaze kroz sve ove cikluse, uz saznanje da je
kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz
istoriju, možda najbolje rešenje za njih.
Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacionalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u,
takozvanu, osnovnu infrastrukturu. Iako je danas
očigledno da putna, vodovodna i železnička mreža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na
15
Lokalni ekonomski razvoj
Kroz istoriju lokalnog ekonomskog razvoja
Kroz istoriju lokalnog ekonomskog razvoja
Talas
Fokus
Sredstva
Prvi talas:
U početku, lokalni ekonomski razvoj imao je
za cilj:
Ciljevi su realizovani kroz:
• privlačenje investicija u oblasti primarne
proizvodnje, sa posebnim naglaskom na
strane investicije
• velike grantove/donacije
1960 - 1980
• unapređenje osnovne infrastrukture
• ulaganja u infrastrukturu
• subvencionisani kredit
• poreske olakšice
• privlačenje investicija na osnovu promocije
niskih troškova poslovanja (jeftina radna
snaga)
Drugi talas:
Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju:
Da bi ostvarili ciljeve gradovi su:
1980 - 1990
• zadržavanje i rast postojećih privrednih
subjekata
• obezbeđivali direktna finansijska sredstva
za privredu
• privlačenje investicija usmeravanjem na
određene sektore i zemlje
• osnivali biznis inkubatore
• pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP
• pružali pomoć početnicima u privredi
(start-up)
• ulagali u infrastrukturu
Treći talas :
1990 – danas
U trećem talasu, fokus se pomera na stvaranje
opšte pozitivne klime za poslovanje, a ciljevi
su:
• obezbeđivanje sekundarne infrastrukture
• pokretanje privatno- javnih partnerstava
• usmeravanje privatnih ulaganja prema
javnom interesu
• privlačenje investicija koje upotpunjavaju
privrednu sliku zajednice i čine je
konkurentnijom
Sredstva koja se danas koriste:
• strategije pomoći postojećoj privredi
• unapređenje administrativnih procedura
• podrška umrežavanju
• razvoj klastera
• razvoj ljudskih resursa i sistema
obrazovanja
• ciljano privlačenje investicija koje će
doprineti razvoju klastera
• poboljšanje kvaliteta života
Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”,
World Bank LED guidebook
16
ekonomski razvoj, početkom šezdesetih godina
prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju
ulaganja u infrastrukturu. Pionirska studija koja
je urađena u SAD 1963. godine bavila se ekonomskim trendovima, pre svega, brojem zaposlenih.
Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste
postojanje veze periodu od pet godina između povećanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze
međudržavne putne mreže. Tih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, u Sjedinjenim Američkim
Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade
kilometara međudržavnih saobraćajnica. Jasno je
da je u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u
drugim razvijenim zemljama, težište ulaganja blago pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i opštem poboljšanju kvaliteta života, s obzirom da je
osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još
sedamdesetih godina. Značaj infrastrukture danas
potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisanim zemljama u svetu, sve državne, regionalne i
opštinske agencije prilikom promocije investicionih lokacija, u svojim „Investirajte u ...” brošurama, uvek, na prvom mestu, navode glavne putne
saobraćajnice, aerodrome i drugu infrastrukturu.
Dakle, infrastruktura je nesporan uslov razvoja.
15 Alfred Marshall (1842—1924), jedan od najuticajnijih ekonomista svog vremena. Njegova
knjiga, Principi ekonomije (1890) sjedinila je teoriju ponude i tražnje, marginalnu korisnost i cene
(troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Ova
knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni
udžbenik iz ekonomije.
Međutim, u Srbiji postoji nesklad. Iskustvo
pokazuje da sve privredne delatnosti i privredni razvoj počinju sa rešenom infrastrukturom, ali izgleda da su prvenstveno lokalne
samouprave to shvatile i počele sa infrastrukturnim ulaganjima. Na žalost, bez međunarodnih putnih mreža i dobre međuopštinske
infrastrukture, ulaganje u infastrukturu na
lokalnom nivou postaje uzaludna investicija
za one koji se ne nalaze na značajnim putnim
pravcima.
Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonomskim razvojem već više od četrdeset godina. Na
žalost, Srbija nema vremena, i gradovi i opštine
u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u
osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi.
Alfred Maršal15, u svojoj knjizi Principi ekonomije
navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi
skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike
skokove i promene u ekonomskom okruženju. Međutim, marginalne promene u razvoju ekonomije i
društva, ipak, nedovoljne su da pokrenu značajne
promene. Možda se ekonomija ne može razvijati
u skokovima, ali je moguće uvećati brzinu i broj
promena.
Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skokove i da je kombinovanje osnovnih i finijih metoda optimalan pristup ekonomskom razvoju, treba
imati u vidu i promene u pristupu. U prošlosti se u
zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim
ekonomskim razvojem upravljalo političkim programima na nacionalnom nivou, uz direktne intervencije u državna i društvena preduzeća. Međutim, u poslednjih dvadeset, trideset godina, iskustva u razvijenim zemljama pokazuju da se ekonomskim razvojem ne upravlja, već se proces
pojednostavljuje, a značajnu ulogu u tome treba
da imaju lokalne samouprave. Kako lokalne samouprave mogu da proces razvoja učine lakšim,
predmet je ovog Priručnika.
17
KORAK PO KORAK:
Okvir za lokalni
ekonomski razvoj
Proces lokalnog ekonomskog razvoja
sastoji se iz šest koraka
Procesom se može lako upravljati
ukoliko se prate ovi koraci
Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept, već i
proces. I kao i svaki drugi proces sastoji se od određenog broja koraka koji se smenjuju, ili preklapaju.
Svaki korak vodi krajnjem cilju, i preskakanjem, ili
eliminisanjem pojedinih koraka, proces može biti
ugrožen. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedinih elemenata procesa u ekonomski razvoj, može
se stvoriti sopstveni put razvoja.
Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim
razvojem koristeći različite pristupe i metodologije. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem
i upravljanja ovim procesom, predstavljen je u poglavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji
se sastoji od šest koraka.
2. Uključivanje važnih učesnika (građana
i lokalnog poslovnog sektora)
Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički napor. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog,
javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno
uključiti u proces. (Poglavlje 4)
3. Unapređenje institucionalnog
kapaciteta
Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima opština. Da bi bila
uspešna, opština mora da bude spremna i sposobna da sprovede taj zadatak. (Poglavlje 5)
Koraci u procesu ekonomskog
razvoja:
4. Strateško planiranje ekonomskog
razvoja
1. Analiza stanja - Kontekst lokalnog
ekonomskog razvoja
Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz
strateškog plana koji sadrži viziju, ciljeve, akcione
planove i projekte. (Poglavlje 6)
Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kontekstu razvoja, poput Evropske unije, države, regiona i šireg lokalnog okruženja, ili ukupnog razvoja
same zajednice. Uočavanje konteksta razvoja zajednice prvi je korak, i omogućava lokalnim samoupravama da razumeju prednosti, nedostatke,
specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu
na druge. (Poglavlje 3)
5. Sprovođenje programa i projekata
Sprovođenje plana zavisi od budžeta, ljudstva i institucija. Moraju se predvideti problemi i pitanja
koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za
njih
18
Upoznavanje sa programima i projektima Postoji širok raspon tehnika i modela (programa
i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom razvoju, uključujući i one koji se tiču održavanja i
proširenja poslovnih aktivnosti, usavršavanje radne snage, pružanja odgovarajuće infrastrukture i
sl. (Poglavlje 7)
6. Praćenje i ocena
Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka
i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije
tokom realizacije. (Poglavlje 8)
Ovih šest koraka vremenski se često
preklapaju. Podizanje kapaciteta institucija jedan je od prvih koraka u razvijanju procesa ekonomskog razvoja, ali
je to, ujedno, i korak neograničenog vremenskog trajanja. S druge strane, lokalne uprave moraju stalno da unapređuju
znanje službenika, vrše interne reorganizacije posla, ili menjaju odnose među
institucijama. Takođe, strateški planovi,
koliko god bili dugoročni, moraju se stalno revidirati i osavremenjivati. Kako se
menja struktura privrede, tako se menjaju i važni učesnici, a koraci počinju međusobno da se prožimaju.
Ipak, kada iznova započnu poslovi ekonomskog razvoja, praćenje redosleda
ovih šest koraka, kao što je predloženo
navedenim uslovima, pomoći će da se što
bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov
prvi ciklus.
19
PRVI KORAK
Analiza stanja
Bez podataka i mapiranja resursa
ne može se planirati razvoj
Nije dovoljno samo poznavati profil
lokalne zajednice, ona se mora
porediti sa drugima
Jedna zajednica nije izolovana, njen
razvoj zavisi od šireg okruženja
Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih najbolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za početak planiranja razvoja zajednice. U većini lokalnih
uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza
lokalnih resursa, takozvano, mapiranje resursa, ili
izrada profila zajednice.
Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće
nepripremljen, već da se koristi detaljna analiza
tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa finansijska sredstva, ljudski i prirodni resursi, istorijat razvoja, konkurencija, benčmarking i drugo.
Podaci, poređenja i analize koji se u ovom koraku
prikupiljaju i pripremaju koriste se, pre svega, u
procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja, za potrebe privlačenja investicija, u
procesu izveštavanja, kao i u analizi rezultata.
Koje sve aktivnosti podrazumeva
ovaj korak
Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti:
★★ Prikupljanje podataka – Relativno jednostavna, ali dugotrajna operacija. Pre svega,
treba definisati vrste podataka, njihove izvore
i oblik prezentacije (tabele, grafikoni, itd).
★★ Obrada podataka, utvrđivanje trendova –
Nije dovoljno samo imati podatke, potrebno je
utvrditi u kakvom su odnosu podaci. Na primer, da li se broj zaposlenih povećava, ili smanjuje, kojom brzinom, i kakva su predviđanja
na osnovu tih trendova. Tako se od suvoparnih podataka stvara dinamična slika lokalne
zajednice.
★★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Statistika i trendovi su nedovoljni za potpunu
analizu lokalne zajednice, pre svega, zato što
sam podatak, ako se ne poredi sa prosečnim
podacima za Srbiju, ili podacima iz drugih gradova i opština, ne može pomoći u definisanju
prednosti i mana. Na primer, broj stanovnika
koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz
godine u godinu raste i 5% populacije u toj opštini govori engleski jezik (ne poredeći sa drugim opštinama u Srbiji, ovakav trend govori
o njenoj snazi i prednosti). Аli, ako se zna da
se u Srbiji, u proseku, 10% stanovništva služi
engleskim jezikom, u lokalnoj zajednici čiji je
trend u porastu, prosek od 5% nije konkurentan sa drugim opštinama u Srbiji.
★★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada
je statistika nepouzdana, ili kasni (statistički
podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su
stari, bar godinu dana, a ponekad i više – na
primer, popis stanovništva). Statistika je kvantitativna naučna disciplina, ali ne daje kvalitativan aspekt problema. Javni upiti, istraživanja mišljenja poslovnog sektora i građanstva,
fokus grupe i okrugli stolovi, pomažu u jasnijoj
statističkoj analizi, detaljnije sagledavaju problem i predloge za njihovo rešavanje.
★★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenuto da je poređenje sa drugim opštinama bitan
element analize, a pod tim se, pre svega, podrazumeva benčmarking. Benčmarking je izbor opština/gradova, koji se, po standardnim,
ili teško promenljivim parametrima (za koje
je potreban dugi niz godina da se promeni),
mogu porediti sa drugom opštinom. Dakle, jedna opština se poredi sa opštinama koje imaju
20
Istrazivanje među privrednicima, Novi Sad 2009. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno
pitanje razvoja Novog Sada?
80%
70%
67%
60%
49%
50%
40%
40%
36%
30%
31%
22% 22%
20%
13% 11% 11%
10%
7%
16 U okviru procesa strateškog planiranja
jedan od koraka jeste definisanje ključnih pitanja- prioritetnih oblasti razvoja.
sličan broj stanovnika, površinu, geografsku
poziciju, i predstavljaju primer „uspešne prakse” – takozvani „grad za primer“. Poređenje sa
drugim gradovima/opštinama, daje uvid gde
se može stići, i šta sve treba uraditi da bi se
drugi dostigli. Kada se zna da svaki investitor
pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči
gde će da investira, to govori da opština/grad
mora da poznaje konkurente da bi unapredila
svoje mogućnosti.
Transport
Istraživanje i
razvoj, transfer
tehnologija
Razvoj radne
snage
Industrijsko
restruktuiranje /
diversifikacija
Turizam
Razvoj
poljoprivrede i
sela
Obrazovanje
Podrška i
pružanje pomoći
preduzećima
Privlačenje
novih preduzeča
[strana…
Komunalna
infrastruktura
Razvoj malih i
srednjih
preduzeća
0%
Istraživanja poslovne klime, koja su urađena u trideset opšina/gradova u Srbiji, uz pomoć Programa
za podsticaj ekonomskom razvoju opština, dali su
smernice članovima komisije za strateško planiranje, i detaljno predstavili probleme koje privreda
ima u tim lokalnim zajednicama. Kroz ovo istraživanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i postavljena je osnova za izradu SWOT analize.
21
Lokalni ekonomski razvoj
Analiza podataka prema
teritorijalnom principu
Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o profilu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lokalne zajednice.
Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i organizacionih nivoa:
Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su
u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti
koje vladaju u opštini/gradu. Objašnjenja pomažu
u tumačenju statističkih podataka i opisa konteksta života zajednice.
★★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo
podataka, relacioni podaci),
★★ podaci o regionu kao celini, komparativni podaci o zajednicama iz regiona (opšte
karakteristike, komparativne prednosti i
mane),
★★ podaci za Srbiju (institucionalni, zakonodavni okvir, osnovni ekonomski pokazatelji),
★★ podaci za Evropu (opšte karakteristike,
standardi i trgovinski aranžmani).
Tipovi i izvori podataka
Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski
razvoj, podaci koji se odnose na organizacioni i teritorijalni nivo, broj i vrstu informacija, razlikuju
se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokalnoj zajednici, regionu, ili državi.
Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila
zajednice
Profil zajednice može se definisati kao dokument
koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine,
pod jednim krovom, pruži najvažnije statističke i
kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.
Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lokalnom nivou, poželjno je koristiti podatake koji
se odnose na region, ali samo ukoliko su podaci
karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se
sastavlja profil.
22
Sadržaj profila zajednice:
Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati informacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lokalnu ekonomiju i kvalitet života:
1. Osnovne karakteristike
•
opšte informacije
•
fizički prikaz geografskog položaja
•
naselja, klima
•
lokalna vlast i administracija
•
istorija, tradicija, kultura
•
karakteristike, posebnosti zajednice
4. Privreda
•
•
•
•
•
•
•
makroekonomija
privredna struktura, sektori
najveći investitori i poreklo investicija
javne finansije, javne ustanove
mogućnosti za investiranje (lokacije, zone,
objekti)
troškovi poslovanja
stimulacije, olakšice, subvencije
5. Javni resursi
•
•
•
infrastruktura (saobraćajna, komunalna)
zdravstvena i socijalna zaštita
obrazovni kapaciteti
2. Demografija
•
struktura stanovništva
6. Kvalitet života
•
trendovi rasta - projekcije
•
migracije
•
•
•
•
3. Radna snaga
•
trenutna situacija, potencijalna radna snaga
•
cena rada
•
struktura radne snage, obrazovanje
•
nezaposlenost, struktura
•
zaposlenost po sektorima
•
objekti i mesta za rekreaciju
sportski sadržaji
ustanove kulture
javne aktivnosti (manifestacije, festivali, proslave, svečanosti, koncerti)
zabava i usluge
7. Lokalni ekonomski razvoj
u odnosu na region
23
Lokalni ekonomski razvoj
Izvori informacija o profilu zajednice:
★★ Sopstveni izvori
• lokalna administracija - odeljenja
• istraživanja
★★ Spoljni izvori (agencije, organizacije
izvan lokalne administracije)
• Republički zavod za statistiku
• Nacionalna služba za zapošljavanje
• Republički hidrometeorološki zavod
• Narodna banka Srbije
• Agencija za privredne registre
• regionalne privredne komore
• ostale regionalne ustanove
U većini opština u Srbiji, u odeljenjima za privredu, godinama su prikupljane informacije o privredi. U Agenciji za privredne registre danas postoje
brojni podaci, a većina statističkih podataka redovno se ažurira u Republičkom zavodu za statistiku. Međutim, informacije se nalaze u različitim
institucijama, i kada je potreban podatak da bi se
privukli investitori, gube se dani dok se ne uspostavi kontakt sa svima. Zbog toga, ako su redovno
ažurirani i na jednom mestu prikupljeni, podaci
o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje investicija i pripremu projektnih aplikacija, ili proces planiranja. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog
profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja, a za
njegovo ažuriranje, ne više od pet dana godišnje.
17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora,
februar 2007, USAID-MEGA program
Podaci o regionu kao celini
★★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja
obavljaju u regionu. Po istraživanju iz 2007.
godine17 na uzorku od trista pet privrednih subjekata, lokalna privreda posluje, uglavnom,
u regionu, tačnije za 40% njihovih proizvoda
kupci su u radijusu od 100km.
★★ Tržište potencijalnog investitora, kao i dobavljači, ne nalaze se samo u opštini u kojoj se
posluje, nego su, pre svega, u regionu, a zatim
i u široj zajednici. Cela Srbija je relativno malo
i dostupno tržište, pa se preduzetniku koji
posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja
materijal, na primer, iz Bujanovca. Stoga, da
bi jedna lokalna samouprava bolje predstavila svoje potencijale, njena snaga i potencijal
predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi.
★★ Ove informacije su posebno značajne za male
opštine. Opština Pećinci, na primer, ima približno trideset hiljada stanovnika i industrijsku zonu od hiljadu hektara na kojoj je moguće zaposliti i do sto hiljada ljudi. Međutim, ni
jedan investitor, posmatrajući samo podatke
za Pećince, neće doći u ovu industrijsku zonu,
zato što u opštini nema radne snage. U svakom promotivnom dokumentu Pećinci moraju
da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i
grad Beograd), i pokažu da se radna snaga nalazi u radijusu od pedeset kilometara.
★★ Evropska unija podržava regionalizaciju: ekonomski programi i projekti koje finansira
Evropska komisija pretežno su regionalnog
karaktera, a EKONOMIJA mora biti u središtu
međuopštinske saradnje.
24
★★ Primeri međuopštinske, međugradske i međuregionalne povezanosti: bratimljenje gradova,
razmena programa, prekogranična saradnja,
evropski regioni, otvaraju velike mogućnosti
za ekonomsku saradnju.
★★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni,
inovativni, bilateralni, multilateralni, solidarnost, planiranje) imaju prednost zato što se baziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi.
★★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem,
★★ bilateralne i multilateralne sporazume,
★★ razvoj nacionalnih strategija,
★★ raspolaganje državnim fondovima,
★★ odobrenja i preporuke,
★★ obuku kadrova,
★★ osnivanje agencija i fondova,
★★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica.
Vrste podataka koji su potrebni:
★★ osnovne karakteristike regiona (opšte informacije, prikaz geografskog položaja),
★★ demografija (struktura stanovništva, trendovi
rasta, projekcije),
Tipovi statističkih podataka koji su
potrebni:
★★ osnovne karakteristike (opšte informacije, prikaz geografskog položaja Srbije u Evropi),
★★ demografija (struktura stanovništva, trendovi),
★★ radna snaga (potencijalna radna snaga, cena
rada, struktura radne snage, obrazovanje),
★★ radna snaga (potencijalna radna snaga, cena
rada, struktura radne snage, obrazovanje),
★★ privreda (privredna struktura, sektori, makroekonomija, javne finansije, javne ustanove, mogućnosti za investiranje, troškovi poslovanja).
★★ privreda (privredna struktura, sektori, makroekonomija, javne finansije, troškovi poslovanja).
Podaci za Srbiju
Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podataka sa lokalnog nivoa, ili iz regiona.
Pre svega, uvodi se više objašnjenja, uz osnovne
statističke podatke.
Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa
lokalnim ekonomskim razvojem. Država i njene
institucije utiču na atraktivnost zemlje za privredne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz:
Dodatne informacije koje su potrebne:
★★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonomski razvoj - Institucije države koje su povezane
sa lokalnim ekonomskim razvojem, mogu da
pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja
ekonomskog programa. Stoga su za planiranje
razvoja, informacije o državnim institucijama,
njihovim nadležnostima, oblastima koje zakonski uređuju, značajne za lokalnu zajednicu
(Institucije: ministarstva, nevladine organizacije, agencije i fondovi).
25
Lokalni ekonomski razvoj
•
•
•
•
•
•
•
MINISTARSTVA
Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja
Ministarstvo za državnu upravu i
lokalnu samoupravu
Ministarstvo finansija
Ministarstvo poljoprivrede
Ministarstvo za rad i socijalnu
politiku
Ministarstvo životne sredine i
prostornog planiranja
Ministarstvo za nacionalni
investicioni plan (NIP)
INSTITUCIJE, AGENCIJE,
FONDOVI I ORGANIZACIJE
• Stalna konferencija gradova i
opština
• Nacionalna alijansa za lokalni
ekonomski razvoj
• Američka privredna komora
(AmCham)
• Razvojne agencije
• Udruženje industrijalaca
• Savet stranih investitora (FIC)
• Udruženje preduzetnika
• Udruženje poslodavaca
• Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA)
• Agencija za razvoj malih i srednjih
preduzeća
• Agencija za privatizaciju
• Uprava za javne nabavke
• Nacionalna služba za zapošljavanje
• Fond za razvoj
• Republički garancijski fond
• Privredna komora Srbije
★★ Zakoni i podzakonski akti - Raspolaganje
zemljištem, upravljanje imovinom, finansiranje lokalnih samouprava i drugi procesi,
integralni su deo ekonomskog razvoja, a
definisani su regulativom na nacionalnom
nivou. Bez njenog poznavanja nemoguće je
baviti se ekonomskim razvojem.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Zakoni u vezi sa lokalnim
ekonomskim razvojem:
Zakon o lokalnoj samoupravi
Zakon o finansiranju lokalne samouprave
Zakon o planiranju i izgradnji
Zakon o privatizaciji
Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz
republičkog budžeta i učešću opština, gradova i grada Beograda
Zakon o inovacionoj delatnosti
Zakon o budžetu Republike Srbije
Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije
Zakon o izmenama i dopunama zakona o
garancijskom fondu
Zakon o javnom dugu
Zakon o privrednim društvima
Zakon o porezu na dodatu vrednost
Zakon o registraciji privrednih subjekata
Zakon o agenciji za privredne registre
Zakon o javnim prihodima i rashodima
Zakon o javnim nabavkama
Zakon o budžetskom sistemu
Zakon o koncesijama
★★ Odluke, bilateralni i multilateralni sporazumi - Posebno su značajni ugovori o slobodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje
Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz
sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope (CEFTA) - bescarinski pristup tržištu od trideset miliona
potrošača; Sporazum o slobodnoj trgovini
sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored
članica Zajednice nezavisnih država koja
ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu
od sto pedeset miliona potrošača; Sporazum
o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset
miliona potrošača); Sporazum o Slobodnoj
trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona
stanovnika); Opšti sistem preferencijala u
trgovini sa SAD (trista milona stanovnika);
Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona
stanovnika); Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Island, Lihtenštajn,
Norveška, Švajcarska – ukupno dvanaest
miliona potrošača).
26
Podaci za Evropu
Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora
svoje principe i sistem da usaglašava sa principima i sistemom Evropske unije. Privreda Srbije posluje sa privrednicima iz celog sveta, a pre svega iz
svog najbližeg okruženja, iz Evrope. Standardizacija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost.
Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu,
standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji.
Vrste podataka koji su potrebni:
★★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije
- akcenat na zemljama iz neposrednog okruženja, sličnih ekonomskih karakteristika (opšte
informacije, geografski položaj, poređenja);
★★ demografija (broj i struktura stanovništva,
trendovi rasta, projekcije);
★★ radna snaga (potencijalna radna snaga, cena
rada, struktura radne snage, obrazovanje, znanje stranih jezika);
★★ privreda (privredna struktura, sektori, makroekonomija, mogućnost za investiranje, troškovi
investiranja i poslovanja, olakšce i subvencije);
★★ odluke, bilateralni i multilateralni sporazumi
zemalja Evrope.
Informacije i podaci potrebni su, pre svega, da bi
se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom.
Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i
mane - prednosti se ističu, mane ispraviljaju.
Na primer, uvidom u zakonsku regulativu zemalja
u okruženju, može se pronaći podatak da je porez
na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz
okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odnosu na konkurente).
Zemlja
Porez na zarade
Srbija
12%
Bugarska
12%-24%
Hrvatska
15%-45%
Rumunija
16%
Slovenija
19%
Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in
Serbia 2007“, SIEPA
Znajući čime raspolaže, s kim se poredi, od koga
zavisi, i šta su u današnje vreme pretpostavke uspešnog razvoja, država tek stiče potrebne uslove
da započne proces ekonomskog razvoja.
27
DRUGI KORAK
Uključivanje
važnih
učesnika
Stejkholderi
(važni učesnici/interesne grupe)
olakšavaju proces
Uključivanje stejkohldera znači
podršku procesu
Važni učesnici su neophodni za
proces, ali je potrebno poznavati i
njihov interes da bi se znalo zbog
čega u njemu učestvuju
U ovom poslu su potrebni saveznici. Grad Loznica je uključio dvadesetak preduzetnika u proces
strateškog planiranja, a jedan od viđenijih bio je
i predsednik Komisije za strateško planiranje. Takav pristup planiranju obezbedio je i punu podršku privrede sprovođenju plana i projekata koji su
iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona unapređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajedničko finansiranje privatnog i javnog sektora).
Izraz koji se često čuje „stejkholderi”, predstavlja
posrbljen engleski termin „stakeholders”, a prevodi se kao „važni učesnici”, ili „interesne grupe”.
Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa
engleskog jezika, potrebno je dati objašnjenje ko
su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. U svakom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci
i zaduženi su za osmišljavanje, sprovođenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u aktivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije,
institucije i pojedinci – važni učesnici. Oni su „važni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa, ili
određenim oblastima, znaju više od drugih, zato
što će proces uticati i na njih, zato što su potrebni
u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljudski, ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih
biti manje vidljivi.
Šta treba znati o uključivanju
važnih učesnika u proces
ekonomskog razvoja
Uključivanje obezbeđuje podršku.
Samostalan rad na projektu podrazumeva i prezentaciju projekta pred njegovim finansijerima.
Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum
zašto je projekat koristan i značajan za njih i da
opravda troškove. Finansijska podrška može da
bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri
uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje
projektnog zadatka.
Važni učesnici su potrebni za
kontrolu procesa
Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida
u posledice takvih odluka, ili, pak, tim odlukama
svesno favorizuju određene grupe, ili pojedince.
Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparentnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost donošenja subjektivnih odluka, a samim tim utiču i na
smanjenje korupcije.
Javno predstavljanje nije dovoljno za
proces koji zahteva učešće
Učešće nije samo predstavljanje. Na prezentaciji
idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce, već
samo legitimizuje svoje odluke, smatrajući da je
samo učešće u predstavljanju projekta vid saglasnosti druge strane. Dakle, pravo uključivanje podrazumeva da se saslušaju i drugi.
Mali broj predstavnika nije dovoljan –
mora se osigurati široko učešće
Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo predstavnike privredne komore čime se osigurava učešće preduzetnika u odlučivanju. Ovakav pristup
izgleda lakši, ali na taj način, zadovoljena je samo
formalna strana, ali ne i suština. Treba se potruditi da se u projekat uključi što više predstavnika
28
privrednog života, ali treba voditi računa na koji
način. Ne moraju svi privrednici da budu članovi
komisija - na primer, neki se mogu pitati za mišljenje, dok se drugi mogu pozivati da učestvuju
na okruglom stolu.
je uloge u njemu. Jedan od ključnih saveta odnosi
se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces, definisati njihovu ulogu u procesu i
trajanje angažmana.
Uključivanje podrazumeva i
komunikaciju koja mora biti dvosmerna
Uključivanje podrazumeva zajednički
interes
Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste, ali
je potrebno da se na njih odgovori. U procesu koji
uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar
jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Takođe, ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene, treba
obrazložiti zašto. Međutim, učesnici čiji su predlozi prihvaćeni, na kraju moraju biti obavešteni da
su njihove ideje realizovane tokom procesa. Na taj
način, stiču se saveznici za naredni projekat.
Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u
proces, ne znači, a priori, i obostranu korist. Pre
nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti
njihove motive. Prepoznavanjem njihovih interesa, važni učesnici se mogu lakše, i na odgovarajući
način, uključiti u proces.
Širok je raspon veština koje su potrebne
za lokalni ekonomski razvoj
Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je
koristiti različite veštine: pojedine su, takozvane,
„fine“ veštine, kao što su pregovaranje, prezentovanje, upravljanje, ali postoje i „tehničke“ veštine
koje izvode stolari, moleri, građevinski inženjeri, informatičari, na primer. Pojedinac zasigurno
nema sva potrebna znanja i veštine. Uključivanjem drugih, sve veštine su „na stolu“.
Da bi se uključili, učesnici moraju da
znaju zašto se uključuju i kako da se
uključe
Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u
procesu, jeste nepoznavanje suštine procesa i svo-
Ko su važni učesnici u lokalnom
ekonomskom razvoju – koga
uključiti
Najšira podela važnih učesnika
1) Javni sektor
2) Privatni sektor
3) Civilni sektor
Ekonomski prosperitet i kvalitet života zajednički kreiraju javni sektor i privreda, a
korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima
cela zajednica.
Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu
ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslovanja, što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i
29
Lokalni ekonomski razvoj
usluge po najpovoljnijim cenama. Za privredu to
znači: niži troškovi poslovanja, konkurentnost na
tržištu, rast potražnje za njihovim proizvodima i
povećanje broja zaposlenih. Veći profit preduzeća i
veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od poreza koji se slivaju u budžet, veća ulaganja javnog
sektora u infrastrukturu i usluge, što vodi boljem
kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice.
U suštini, važni učesnici su svi oni čija je podrška
potrebna, ili oni koji mogu svojim odlukama uticati na nečiji život.
Važni učesnici u Srbiji
1) Privreda
• Privredna komora Srbije i regionalne
komore,
• udruženja preduzetnika,
• predstavnici klasterskih udruženja,
• poljoprivredne zadruge,
• individulani privredni subjekti - preduzeća,
preduzetnici, poljoprivrednici, posebno određeni sektori: finansijski sektor i predstavnici
najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini
Preduzetnici se uključuju zato što najbolje znaju koji su nedostaci, ili prednosti privrednog
okruženja u kojem posluju; oni mogu da ukažu
na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou;
učestvuju zajedno na sajmovima; uključuju se u
promotivne aktivnosti; poseduju znanja i iskustava koja mogu biti od koristi; finansiraju određene
projekte, a, pre svega, zapošljavaju lokalno stanovništvo i plaćaju poreze.
2) Javne institucije i organizacije
• predstavnici republičkih vlasti (predstavnici
ministarstava, skupštinskih odbora)
• predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik,
članovi veća i skupštine)
• predstavnici jedinica uprave (odeljenje za privredu, finansije, urbanizam)
• predstavnici republičkih javnih preduzeća
(Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Direkcija za puteve, Katastar)
• predstavnici okruga
• predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direkcija za izgradnju, javno komunalno preduzeće)
• predstavnici lokalnih, regionalnih i republičkih agencija (agencija za razvoj opštine, regionalne razvojne agencije, NSZ, SIEPA, VIP, i
druge)
3) Nevladine organizacije
•
nevladine organizacije koje se bave privredom,
zapošljavanjem
•
organizacije koje se bave lobiranjem
•
organizacije koje predstavljaju određene interesne grupe (nacionalne manjine, osobe sa
posebnim potrebama, i drugi)
Njihova uloga ogleda se, pre svega, u donošenju
novih predloga zakona i u lobiranju; razmatranju nacionalne strategije; organizaciji skupova i
okruglih stolova u cilju razmene iskustva; vođenju
kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja; monitoring; rukovođenju projektima; saradnji
sa državnim institucijama i donatorima; podršci
pojedincima i određenim interesnim grupama.
30
4) Mediji
• elektronski mediji (javni medijski servisi, privatne medijske kuće)
• pisani mediji/novinske agencije (lokalne, regionalne, republičke)
Kako ih uključiti?
Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za
uključivanje još većeg broja aktera. Mediji omogućavaju: veću informisanost svih građana; učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja; važni su u kontroli procesa i
obezbeđuju transparentnost.
•
proces strateškog planiranja - primer uključivanja važnih učesnika u proces planiranja
razvoja jeste formiranje komisije za strateško
planiranje. U prilogu je dat primer Komisije
koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateškog planiranja, dok će o samoj funkciji komisije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4);
•
realizaciju projekta - projekti ne moraju da
budu autonomni, finansijski i ljudski resursi
mogu da dolaze sa svih strana, a svi zainteresovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj
realizaciji projekata i programa. Pojedine inicijative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
realizuju se uz pomoć privredne komore i uz
podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta
i poslovnog prostora).
5) Obrazovne i naučne institucije
•
osnovne i srednje škole;
•
više i visokoškolske ustanove (lokalne, ili regionalne);
•
instituti za istraživanje i razvoj.
Naučne institucije, pre svega, nude znanje; omogućavaju razmenu iskustva; a neophodni su učesnici u projektima koji imaju za cilj unapređenje
ljudskih resursa, ili unapređenje tehnologije.
6) Političke organizacije
•
predstavnici političkih partija na vlasti
•
predstavnici opozicije
Učešćem političkih organizacija omogućava se
održivost projekata i ideja, bez obzira na političke
promene. Političke organizacije učestvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih
pitanja, a značajne su i za praćenje i kontrolu projekata.
Postoji više načina da se značajne institucije, organizacije i sve zainteresovane strane uključe u:
Istraživanje među privrednicima, u pojedinim
opštinama, rađeno je uz pomoć udruženja preduzetnika, privredne komore, naučnih institucija i
agencija:
•
praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i
programa. Rezultati se moraju proveravati, a
kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje
nisu nosioci projekata.
Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u praćenju sprovođenja strateških planova. Članovi privrednog saveta su, pre svega, privrednici i udruženja.
31
Lokalni ekonomski razvoj
ČLANOVI KOMISIJE ZA
SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
predsednik Opštine Inđija
zamenik predsednika Opštine Inđija
predsednik Skupštine opštine Inđija
načelnik opštinske uprave
načelnik Odeljenja za urbanizam
članovi Opštinskog veća
predstavnici Odeljenja za privredu
Odeljenje za finansije
direktori javnih preduzeća
predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija
načelnik Sremskog okruga
šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje
predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola, dekani)
republička javna preduzeća (Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Direkcija za
puteve, Katastar)
NVO i donatori (CRDA)
mediji
predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina, ZZ Beška, OZZ Srem, ZZ Slankamenka,
Poljoprivrednici, ZZ Maradik )
predstavnici privrede (predstavnici sindikata, Metal rad, M&B Trans Novi Slankamen,
Plamen, Veritas d.o.o, Gas-Teh, MNG Plastik Gogić, Tehnoexport d.o.o, Letač, Gumil
junior, Marko IN, Esca Food Solution, Rick Eis, predstavnik Italijanske industrijske
zone, Monus Beograd, AD Žitosrem, Banca Intesa, direktor filijale MEBA – CA Group
AD, direktor filijale Vojvođanske banke)
Primer uključivanja - Privredni
savet
Komunikacija sa privredom može biti i neformalna, ali jedan od dobrih mehanizama stalne komunikacije i održavanja kontinuiteta u radu na privrednom okruženju jeste osnivanje privrednog
saveta.
Opštine sve češće osnivaju privredni savet. Različiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osnivaju, međutim, bez obzira da li se radi o savetu za ekonomski razvoj, savetu za razvoj, savetu
preduzetnika, savetu investitora, ili privrednom
savetu, njihove funkcije su slične. Sva ta tela su
savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga
ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima
da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi
sa ekonomskim razvojem. U najvećem broju slučajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu
donatorskih programa, da bi učestvovali u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog
razvoja, a njihov rad se nastavlja i nakon usvajanja strateškog plana. U izvesnom smislu oni su
zaduženi da nadgledaju primenu strateškog plana, a sa druge strane imaju savetodavni karakter
u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi
lokalna samouprava (visina nameta na privredu,
razvoj infrastrukture, program podrške privredi,
unapređenje rada uprave i slično).
Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim
Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u
razvoju politike na lokalnom nivou. Privredni saveti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva
i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih projekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime.
32
Međutim, zbog nedostatka tradicije u osnivanju i
radu privrednih saveta u Srbiji, vrlo je važno da
rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicijativi, pre svega zbog velikog nepoverenja preduzetnika u ishod ovakvog angažovanja. Nije retkost da
su privredni saveti u Srbiji još jedna politička formacija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće
koalicije u opštini delegira po jednog, ili više preduzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke), da
ih predstavlja u privrednom savetu. Na ovaj način,
uništava se originalan koncept i ideja privrednog
saveta, koji, pre svega, treba da bude živ mehanizam učešća privrede u definisanju lokalne politike
u oblasti ekonomskog razvoja.
Dakle, ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog
saveta, lokalna samouprava treba, najpre, da odgovori na sledeća pitanja:
1. Zašto želi da ih uključi u svoj rad?
2. Zašto bi privredni saveti hteli da učestvuju u njihovom radu? Kakve koristi imaju
od toga?
3. Na koji način se privredni saveti mogu
uključiti u rad lokalne samouprave? Šta
će biti njihova uloga?
Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri
pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko
proceni da će privredni savet imati pravu funkciju.
33
TREĆI KORAK
Unapređenje
institucionalnog
kapaciteta
Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj su deo opštinske uprave
Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj pružaju podršku postojećoj
privredi i privlače nove investitore
Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj su razvojna odeljenja i ne
rešavaju pojedinačne slučajeve
Rad kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj je dugoročan
Do 2005. godine, opštine/gradovi u Srbiji nisu se
institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. Bilo je primera da se ad
hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija, ali ni jedna organizaciona celina u
okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim
razvojem.
Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja
jeste postojanje timova koji će koordinisati programima i projektima ekonomskog razvoja, učestvovati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog
razvoja, sprovoditi programe razvoja, ostvarivati
komunikaciju sa privredom i koordinisati saradnju između institucija i organizacija na lokalnom
i nacionalnom nivou. Tek početkom 2006, Američka agencija za međunarodni razvoj, kroz Program
podsticaja ekonomskom razvoju opština, a na
osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američkim Državama i državama zapadne Evrope, nudi
opštinama partnerima model institucionalnog organizovanja - kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je za lokalni
ekonomski razvoj, osim stimulativnih zakona, vrlo
važna, i dobro organizovana lokalna samouprava.
U pomenutim državama, u većini opština, postoji
odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog
ekonomskog razvoja. U Srbiji, do nedavno, to nije
bio slučaj.
Šta je Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj?
Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER), predstavlja instrument za stvaranje
okruženja koje pogoduje privređivanju, otvaranju
novih radnih mesta i privlačenju investicija. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja
resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu
u svojim sredinama, a nisu dovoljno upoznate sa
konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Kancelarija je deo lokalne administracije, a osniva
se kao uprava za ekonomski razvoj (u gradovima), ili kao posebno odeljenje za ekonomski razvoj (u opštinama).
Odeljenja za privredu, preteča današnjih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, zaostavština su
starog sitema organizacije uprave. Službenici ovih
odeljenja bavili su se, pre svega, ekonomskom statistikom i registrom privrednih društava i preduzetnika. Objedinjavanjem funkcije registracije privrednih subjekata, Agencija za privredne registre
Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Na ovaj
način, najvažnija funkcija odeljenja za privredu
istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Zaposleni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju
podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jesenje setve i uspešne žetve, da sprovode Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu,
korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta, kao
i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine
naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Pored toga, privredna odeljenja
34
danas vode poslove vezane za erozivna područja i
njihovu zaštitu; sprovode Zakon o vodama u vezi
načina korišćenja i upravljanja izvorima, javnim
bunarima i česmama; utvrđuju vodoprivredne
uslove, izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole
za objekte lokalnog značaja. Njihov posao, takođe,
sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i
održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o
priključenju na izgrađene seoske vodovode; proceni
štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova
vezanih za protivgradnu zaštitu, kao i obavljaju
drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja.18
Još češći efekat ovih promena tj. gubljenja funkcija, jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim
odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za buđet, finansije, trezor i privredu19 ili Odeljenja za
društvene delatnosti i privredu. U ovim slučajevima aktivnosti koje se odnose na privredu su slične gore pomenutim a organizaciona celina koja ih
sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih odeljenja. Ovakvom organizacionom strukturom nemoguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija
odeljenja za privredu.
18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine
Gornji Milanovac, 2009.
19 Arilje, Gornji Milanovac, itd
20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subotice, 2009.
Kao posledica ovih promena, zapravo gubljenja
funkcija, često se javlja pripajanje odeljenja za
privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih odeljenja za budžet, finansije, trezor i privredu19, ili odeljenja za društvene delatnosti i privredu. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim
odeljenjima slične su navedenim slučajevima, a
organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za
privredu. Ovakvom organizacionom strukturom
dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za
privredu.
Za razliku od odeljenja za privredu, kancelarije
za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja, i to im je primarna karakteristika. Zaposleni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj
„...organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i
međunarodnim organizacijama, nadležnim državnim, pokrajinskim i opštinskim organima, institucijama, agencijama, investitorima, preduzetnicima i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju poslove na praćenju
realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine
i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz
oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju
i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih
materijala, informativnih kampanja i promocija i
predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala
opštine za strana ulaganja. Organizuju i učestvuju
u stvaranju baze podataka- “poslovnih informacija” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. Organizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrške i informacija zainteresovanim investitorima i
preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja
preduzeća. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim
merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz
oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”.20
Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelarije osnivane u okviru odeljenja za privredu, nekog
drugog srodnog odeljenja, ili kao deo kabineta
gradonačelnika. Međutim, pokazalo se da su kancelarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave
najfunkcionalnija, i u zavisnosti od broja stanovnika opštine/grada i broja privrednih subjekata,
optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se
između troje i desetoro.
35
Lokalni ekonomski razvoj
Opština/grad
Broj
zaposlenih
u KLER-u
Opština/grad
Broj
zaposlenih
u KLER-u
Novi Sad
7
Loznica
6
Niš
5
Novi Pazar
8
Novi Beograd
2
Sremska Mitrovica
2
Kragujevac
8
Užice
5
Leskovac
7
Zaječar
5
Subotica
8
Pirot
3
Zrenjanin
16
Paraćin
3
Kruševac
5
Vršac
2
Pančevo
3
Inđija
2
Šabac
2
Prokuplje
1
Kraljevo
7
Bujanovac
4
Čačak
23
Prijepolje
2
Smederevo
1
Preševo
2
Sombor
2
Pećinci
3
Valjevo
5
Arilje
2
Vranje
7
Medveđa
3
Broj zaposlenih u KLER-u u opštinama u Srbiji
Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski
razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informaciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovora: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe zapošljavanja”, u tom slučaju kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj nije ni potrebna. Način rada zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj
i njihov odnos prema klijentima (u ovom slučaju privrednicima) mora da bude istovetan kao u
privatnom sektoru. Samo se treba zapitati da li bi
službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio:
„Imate na našoj internet stranici”, ili bi ponudio
odgovor?
Da bi kancelarije bile pravi servis privredi, zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj
moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi
njihova efikasnost, i pomoć koju pružaju, bila što
veća.
Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za
lokalni ekonomski razvoj
21
21 Analiza KLER-a, opštine i gradovi MEGA programa, novembar 2009, The Urban Institute
★★ Marketing
Funkcije opštinske kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj
•
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju
se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike
u okviru opštinskih uprava, osobe koje su za njih
„zadužene”. Svaki zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o
kojima „vodi računa”, pruža im sve potrebne informacije i olakšava kontakt sa svim institucijama
kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.
•
izrada i redovno ažuriranje promotivnih materijala (brošure, prospekti, CD materijali, internet prezentacija, baneri i posteri, elektronski
bilten)
distribucija promotivnih materijala ciljanim
grupama: ambasadama, privrednim komorama i poslovnim udruženjima u inostranstvu,
trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u
zemlji, posetiocima i izlagačima na sajmovima
i konferencijama, investitorima i privrednicima, opštinama i regionima u zemlji i inostranstvu
36
•
organizovanje promotivnih manifestacija –
sajmovi, konferencije, svečana otvaranja;
•
učešće na sajmovima i izložbama
•
organizovanje promotivnih kampanja – oglašavanje i PR aktivnosti
•
filantropske aktivnosti - organizovanje i priprema kampanja o značaju novih ulaganja i
promociji društveno odgovornog poslovanja
prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini
★★ Kontakti sa investitorima
•
stalni kontakt sa domaćim i stranim investitorima;
•
organizovanje poseta i prodajnih prezentacija
u vezi sa mogućnostima za ulaganje;
•
posete potencijalnim investitorima radi pregovora;
★★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i njeno direktno podržavanje
•
procena poslovnog okruženja - svakodnevni
kontakti sa lokalnim privrednicima i preduzetnicima; organizovanje anketa za poslovni
sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja;
•
procena mogućnosti za jačanje kapaciteta, ili
instrumenata za podršku privrednicima;
•
pružanje zakonske i tehničke podrške, davanje
saveta i informacija;
•
razvijanje programa za obuku pojedinaca koji
započinju vlastiti posao i za poslovna udruženja;
•
organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u sastavljaju predloga projekata i pripreme dokumentacije za podizanje kredita, ili
aplikacije za donaciju; upućivanje na donatorske programe i različite izvore finansiranja;
•
obezbeđenje finansijske podrške, ili olakšica za
određene kategorije preduzetnika;
•
pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za
registraciju, ili preregistraciju u saradnji sa
Agencijom za privredne registre;
•
pomoć u promociji i povezivanju sa potencijalnim kupcima i dobavljačima;
•
promovisanje preduzetništva i privatno-javnih
partnerstava;
★★ Pružanje potrebne podrške tokom procesa strateškog planiranja
•
sprovođenje procesa strateškog planiranja;
•
svakodnevni kontakti sa komisijom za strateški razvoj;
•
praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultatima sastanaka komisije za strateški razvoj (pisani izveštaji, zaključci i predlozi);
•
nadgledanje tekućih projekata, proizašlih iz
plana za strateški razvoj i izveštavanje o procesu;
★★ Podrška u finansiranju
•
održavanje kontakta sa bankama koje posluju
u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski
podaci sa tržišta i pruže pravovremene i adekvatne informacije i savet predstavnicima lokalnih firmi;
37
Lokalni ekonomski razvoj
•
•
identifikovanje trenutnih finansijskih kapaciteta i preporučivanje najpovoljnijih finansijskih paketa korisnicima usluga kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj;
pripremanje preporuka o lokalnom mikro-finansiranju i garancijskim šemama.
★★ Usavršavanje radne snage
• saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje - opštinski ogranak;
• pripremanje i sprovođenje obrazovnih programa za instruktore i konsultante za razvoj lokalne ekonomije i preduzetništva u opštini;
• pripremanje baze podataka o raspoloživoj radnoj snazi;
• pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifikaciju u skladu sa potrebama investitora;
• osnivanje centra za obuku;
• pružanje informacija nezaposlenima u vezi
mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa,
novim potrebama investitora za radnom snagom i programima za samozapošljavanje;
★★ Priprema i praćenje sprovođenja
projekata ekonomskog razvoja
• analiza uslova na tržištu i istraživanje mogućnosti za pokretanje razvojnih projekata;
• komunikacija sa donatorskim organizacijama;
•
istraživanje mogućnosti za prikupljanje sredstava potrebnih za razvojne programe;
•
priprema predloga razvojnih projekata;
•
upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata;
★★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/
predsedniku opštine i skupštini
•
definisanje podsticaja za osnivanje novih preduzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja
•
pružanje saveta u oblasti regulative (pravilnici, odluke i uputstva)
•
pružanje informacija o merama za poboljšanje
prihoda lokalne samouprave od privrede
•
povećanje stope zaposlenosti i smanjenje siromaštva; stvaranje jednakih mogućnosti za
žene i ugrožene grupe
•
usklađivanje administrativnih i inspekcijskih
procedura kao podrška ekonomskog razvoja
•
pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje
lokalnih investicionih programa
•
inicijative za pripremanje i modifikovanje urbanističkih planova; uspostavljanje industrijskih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora;
obnavljanje uništenih objekata
★★ Redovno održavanje i unapređenje veze
sa drugim lokalnim samoupravama i institucijama centralnih vlasti koje su zadužene za lokalni ekonomski razvoj
•
saradnja sa republičkim telima i institucijama
zaduženim za lokalni ekonomski razvoj
•
saradnja sa privrednom komorom, lokalnim/
regionalnim institucijama zaduženim za ekonomski razvoj, privredna društva i civilni sektor
•
predlaganje socijalnih programa i programa za
zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje
38
•
•
kreiranje i održavanje jedinstvenog informacionog sistema za statističke i druge podatke
važne za biznis, ekonomski razvoj i smanjenje
nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, Republičkim
geodetskim zavodom i drugim telima i organizacijama
saradnja sa drugim gradovima i opštinama,
razmena primera dobre prakse i usaglašavanje
razvojne politike svih opština
★★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza
podataka
22 Član 7. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da “jedinica lokalne samouprave
za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za
zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva
može osnovati preduzeća, ustanove i druge
organizacije koje vrše javnu službu, u skladu
sa zakonom i statutom.”
•
baza podataka dostupnih kadrova
•
baza podataka lokalnih preduzeća i preduzetnika
•
baza podataka novih domaćih i stranih investitora
•
baza podataka kapaciteta za privatizaciju
•
baza podataka dostupne opštinske imovine
•
baza podataka zemljišta za potencijalne grinfild investicije
•
baza podataka o potencijalnim braunfild lokacijama
•
baza lokalnih dobavljača
•
priprema i ažuriranje profila zajednice
U Srbiji, sve osnovane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju
minimum 90% navedenih funkcija.
Organizacioni oblici kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj
Organizacija, a samim tim i mesto kancelarije
za lokalni ekonomski razvoj, u okviru gradske/
opštinske uprave nije regulisana zakonom - ne
postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio
načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/
opštine sami donose odluke o organizaciji i sistematizaciji).
Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju
pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u
okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da
poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični”
upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i
donošenje upravnih akata), već razvojni i stručni
poslovi.
U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonomskog razvoja mogu da se obavljaju u javnom preduzeću, ustanovi, agenciji, ili privrednom društvu
i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim
samoupravama u Srbiji, u kojima je kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno
pravno lice.
Dakle, organizacioni oblici se razlikuju u opštinama u Republici Srbiji, i sledi pregled prednosti i
nedostataka različitih modela kancelarija za lokalni ekonomski razvoj:
Lokalni ekonomski razvoj
39
★★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
kao deo uprave
Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici
Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj datira od 2005. godine u okviru uprave/lokalne administracije kao posebno odeljenje - odsek u
okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja, kao deo drugog srodnog odeljenja, ili kao deo
kabineta gradonačelnika.
Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj - formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz
saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i
zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, a pomenute
izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skupštini. Iako je najpogodniji, ovaj organizacioni oblik
retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj, pre svega zbog neophodne verifikacije od strane skupštine opštine. Dakle, bilo
je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koalicionim partnerima, pa je opštinsko rukovodstvo
pribegavalo jednostavnijim rešenjima. Nakon lokalnih izbora 2008. godine, veliki broj kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o
organizaciji uprave, dobile su status odeljenja (Loznica, Kragujevac, Zrenjanin).
Prednosti - Kancelarija za lokalni ekonomski
razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajednici - lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima
jer nema subordinacije, širi je obim nadležnosti
(preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja)
i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonomskog razvoja. Rukovodilac kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj/načelnik odeljenja, prisustvuje
40
svim sastancima uprave i dobro je informisan o
svim aktivnostima drugih odeljenja.
Nedostaci - Ovakva organizaciona celina nameće
veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj nego što je neophodno. S obzirom
da je deo uprave, zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim
službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju mogućnost sticanja većih zarada.
Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru
odeljenja za privredu: Formira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odeljenja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u
skupštini opštine. Iako su brojne mane ovakvog
institucionalnog okvira, to je najčešći organizacioni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
(Kruševac, Subotica, Vranje).
Prednosti- Bez obzira na poziciju u upravi, čest je
slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego
drugi odseci; veća kontrola od strane rukovodstva.
20 Prve agencije formirane su početkom
2009.godine
21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za
obavljanje “razvojnih, stručnih i regulativnih
poslova iz svoje nadležnosti.”
22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima
proizvodnje električne energije, saobraćaja,
telekomunikacija (...) kao i komunalne delatnosti”.
Nedostaci- Hijerarhijska struktura otežava rad
i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delovima uprave i poslovnom zajednicom; utapanje
odseka u standarde ponašanja opštinske administracije i marginalizacija odseka; lokalna poslovna
zajednica i šira javnost je ne prepoznaju; podređenost i subordinacija u odnosu na druge organizacione jedinice u okviru lokalne administracije.
Organizaciona jedinica u okviru kabineta Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli
da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komunikaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije,
posebno u većim gradovima u kojima je velika administracija (Niš, Novi Sad)
Prednosti - Mogućnost uticaja na donošenja odluka, uvid u aktivnosti uprave u celini, direktan
kontakt sa gradonačelnikom.
Nedostaci - Velika zavisnost od političkih uticaja;
slabo poznavanje funkcionisanja uprave; u nekim
slučajevima nisu deo uprave:
★★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
kao posebno pravno lice
U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao posebna pravna lica, pod imenom agencije, kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač
opština. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji
i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno
društvo d.o.o. koje se zove Agencija za lokalni ekonomski razvoj.
Osnovna prednost organizovanja kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog
lica je veća autonomija, što znači da su veće
mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su
mogućnosti za povećanje prihoda. U praksi, ova
mogućnost je nedovoljno realizovana, plate zaposlenih nisu mnogo veće, a što se tiče finansiranja,
u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu samoupravu.
41
Lokalni ekonomski razvoj
Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kancelarijama kao posebnim pravnim licima, primećuju se još neki nedostataci: s obzirom da organizaciono nije deo opštinske uprave, uticaj kancelarije za lokalni ekonomski razvoj na procese odlučivanja postaje marginalan, a preimenovanje uloge
u centar za sticanje profita menja njene prioritete.
Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Leskovcu, na primer, osnovana je prema Zakonu o
javnim agencijama iz 2005. godine.24 Agencije se
otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan politički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obavljaju nego organi uprave, iako se poslovi i dalje,
uglavnom finansiraju iz cene usluge.
Prednosti: visoka autonomija, prepoznatljivost,
sticanje prihoda na tržištu, samostalno širenje aktivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova.
23 Prve agencije su formirane početkom
2009.godine
24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da
osniva agencije za obavljanje “razvojnih, stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti.”
25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene u oblastima
proizvodnje električne energije, saobraćaja,
telekomunikacija (...) kao i komunalne delatnosti”.
26 Zakon omogućava da opština osnuje privredno društvo i poveri mu poslove iz svoje
nadležnosti
Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na izmene sektorske politike i prakse na lokalnom nivou; nedovoljna saradnja sa organima uprave; nedovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnovnim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se
fokusira na finansijski isplatljivije usluge.)
Javno preduzeće direkcija za lokalni ekonomski razvoj (nema primera u praksi), osniva se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i
obavljanju delatnosti od opšteg interesa25
Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost.
Nedostaci: politizacija, nedovoljna saradnja sa
organima uprave; nedovoljna kontrola nadležnosti
i finansijskog poslovanja.
Privredno društvo za lokalni ekonomski razvoj, primer - Novi Beograd, Pećinci, Inđija
- osniva se na osnovu Zakona o privrednim društvima26
Prednosti: veća autonomija i prihodi; bolja vidljivost.
Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na
promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu
za konsalting; opasnost da poslovi lokalnog ekonomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao
izvorna nadležnost; loša komunikacija sa ostalim
organima.
NAPOMENA: Iako je odeljenje za privredu optimalan oblik organizacije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, velika
razlika u organizacionoj strukturi, nivou
dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica, ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika
organizacije. Odabrani model treba da
poštuje specifičnost sredine u kojoj se razvija, pažljivo sagledavajući prednosti i
nedostatke svakog modela ponaosob.
42
Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi
Odeljenje za LER
Odsek za LER
Ukupno
Loznica, Zrenjanin, Kragujevac, 12
Čačak, Šabac, Kraljevo, Smederevo, Arilje, Prijepolje, Sombor, Zaječar, Novi Pazar
Užice, Vranje, Subotica, Kruševac, 13
Prokuplje, Pančevo, Vršac, Paraćin, Sremska Mitrovica, Valjevo,
Pirot, Bujanovac, Medveđa
Kabinet gradonačelnika
Novi Sad, Niš
2
Drugi organizacioni modeli
Opštine/ gradovi
Ukupno
Javno preduzeće
/
0
Agencija za LER
Leskovac
1
Privredno društvo
Novi Beograd, Inđija, Pećinci
3
Opštinski fond
Preševo
1
Sistematizacija radnih mesta u
kancelariji za lokalni ekonomski
razvoj
27 Sistematizacija radnih mesta, 2008.
Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski
razvoj kreće se od jednog zaposlenog, (u Smederevu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veličine lokalne zajednice (broja stanovnika i površine),
broja privrednih subjekata, postojanja privredne
komore ili udruženja, itd.
Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada
stanovnika i broj registrovanih privrednih subjekata oko dve hiljade, u optimalnim uslovima treba
da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa
petoro zaposlenih.
Primer sistematizacije radnih mesta u
kancelariji za lokalni ekonomski razvoj
★★ Rukovodilac kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj
•
Organizuje i rukovodi radom kancelarije, sprovodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog
razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje
•
Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvršenje
•
Neposredno izvršava najsloženije stručne poslove u unapređenju lokalnog ekonomskog razvoja; priprema predloge i odluke za skupštinu;
predlagaže podsticajne mere za unapređenje
lokalnog ekonomskog razvoja; daje mišljenje
na akte kojima se utiče na politiku privlačenja
investicija i unapređenja privrednog razvoja
•
Koordinira procesom strateškog planiranja
ekonomskog razvoja
•
Učestvuje u donošenju prostornih i urbanističkih planova
•
Priprema godišnje radne planove (akcioni plan)
za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj
•
Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja
•
Prati privredni razvoj, učestvuje u izradi izveštaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog
razvoja; ostvaruje saradnju sa organizacionim
jedinicama opštinske uprave, nadležnim ustanovama i institucijama na opštinskom, regionalnom i republičkom nivou da bi se usaglašenim merama ostvario brži privredni razvoj
opštine
43
Lokalni ekonomski razvoj
•
Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog
ekonomskog razvoja; obezbeđuje sredstva iz
različitih izvora (donatori, ministarstva, sponzori i dr.)
•
Učestvuje u pregovorima sa investitorima i
privrednicima
•
Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj i zastupa njene interese
•
Definiše identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku
u javnosti
★★ Koordinator za ekonomski razvoj –
podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca)
•
Uspostavlja kontakt i saradnju
preduzetnicima, udruženjima,
komorom, razvojnom agencijom
bjektima od značaja za privredu
nivou
sa lokalnim
privrednom
i drugim suna lokalnom
priprema predloge podsticajnih mera u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja
•
Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja, posebno u domenu zadržavanja i podsticanja postojeće privrede
•
Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa;
priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih
resursa u skladu sa potrebama privrede (na
primer, uspostavlja trening centre, organizuje
različite treninge i obuke, uvodi nove smerove
u srednje škole, uspostavlja saradnju sa fakultetima)
•
Pruža informacije privrednicima i preduzetnicima o potencijalnim izvorima finansiranja,
raspoloživim kreditnim linijama, fondovima,
konkursima za tehničku podršku i sl; pomaže
u pripremi aplikacija
•
Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvola i realizaciji drugih zahteva koje privrednici imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim
preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju
kontakta, u administrativnim poslovima vezanim za lokalnu samoupravu, olakšava komunikaciju sa ostalim organima uprave
•
Ažurira profil zajednice, vebsajt i bazu podataka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor
malih i srednjih preduzeća
•
Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim
i nacionalnim institucijama od značaja za razvoj privrede – agencijama, ministarstvima,
komorama i dr.
•
Priprema bazu podataka o lokalnim privrednicima (baza dobavljača)
•
Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokalnih preduzetnika
•
•
Analizira strukturu i kretanja privrede, uvoza /
izvoza, i ostalih ekonomskih pokazatelja
Prati zakone i podzakonska akta u oblasti ekonomskog razvoja
•
•
Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata
od značaja za lokalne preduzetnike; priprema
predloge podsticajnih mera za razvoj privrede;
Pruža administrativno-tehničku pomoć komisiji za lokalni ekonomski razvoj
•
Priprema sajmove i biznis forume
•
Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore
44
★★ Koordinator za ekonomski razvoj –
marketing i promocija investicija
• Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
• Priprema i koordinira izradu promotivnih materijala za kancelariju za lokalni ekonomski
razvoj: vebsajt, brošure, flajere, banere, sajamske štandove
• Priprema promotivne kampanje za kancelariju
za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samoupravu
• Priprema i koordinira samostalne, ili zajedničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede
i institucija u zemlji i inostranstvu
• Priprema i organizuje privredne i investicione
sajmove, forume, konferencije i druge događaje u lokalnoj samoupravi
• Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim ministarstvima i državnim institucijama i agencijama
• Priprema i održava bazu podataka o slobodnim grinfild i braunfild lokacijama
• Priprema benčmarking analizu opštine
• Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne investitore
• Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i
potencijalnim investitorima; pruža sve neophodne informacije
• Organizuje posete investitora, učestvuje u pregovorima sa investitorma
• Učestvuje u izradi planova i projekata ekonomskog razvoja, posebno u domenu promocije investicija
•
Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata
od značaja za potencijalne investitore; priprema predloge podsticajnih mera za investitore
•
Ažurira profil zajednice, vebsajt i različite baze
podataka koje se tiču investicija (priprema
baze podataka o zaposlenima, investicijama,
projektima, fondovima, institucijama)
•
Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni
sistem statističkih podataka i informacija od
značaja za poboljšanje pristupa poslovnim informacijama, razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti
•
Pruža administrativno-tehničku pomoć u izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja.
Grad Loznica, na primer, ima šestoro zaposlenih
u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, direktora kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori
za privredu, izradu projektne dokumentacije, turizam, poljoprivredu i pravne poslove).
Obuke za zaposlene
S obziom da je profil stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da
ne postoje fakulteti, ili škole na kojima se izučava ova oblast, bilo bi dobro da se zaposlenima u
kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogući odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što
bolje obavljaju svoj posao. Urban institut je kroz
Program podsticaja ekonomskom razvoju opština,
sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene
u devet modula.
45
Lokalni ekonomski razvoj
Obuka/modul
1. Uvod u lokalni
ekonomski razvoj
2. Pravni okvir za
lokalni ekonomski
razvoj
3. Organizacija
kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj i kvalifikacije zaposlenih
4. Marketing: kako
privući investitore
5. Upotreba podataka i opštinski PR
Teme koje obuka pokriva
• Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji
• Uočavanje ključnih interesnih grupa
• Uloga lokalne samouprave
• Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem
• Tehnike i modeli ekonomskog razvoja
• Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj
• Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja
• Pravni okvir
• Zakonski okvir
• Finansiranje lokalne samouprave
• Zakoni u domenu zaštite životne sredine
• Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj
• Privatizacija i imovina u posedu vojske
• Privatno - javna partnerstva
• Uspostavljanje, uloga i funkcije kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj
• Profil zajednice i analiza proizvoda
• Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice
• Uloga interesnih grupa
• Tehnike pregovaranja i komunikacije
• Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri
uspešne prakse
• Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i
programi podrške
• Izbor investicione lokacije, prezentacija za investitore, pisma o
nameri, definisanje ponude
• Šta može poći neželjenim pravcem - kako sprečiti
• Marketing - opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom
ekonomskom razvoju
• U „koži“ investitora
• Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora
• Tehnike i metode u marketingu
• Kako pripremiti prezentaciju
• Šta sadrže brošure
• Koje informacije treba da budu na vebsajtu
• Učešće na sajmovima
• Značaj podataka i način prikupljanja
• Izvori podataka
• Manipulacija podacima
• Baze podataka
• Analiza podataka
• Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama
• Interna i spoljna komunikacija
• Izveštavanje
Obuka/modul
6. Tehnike i metode privrednog
razvoja, značaj
infrastrukture
Teme koje obuka pokriva
• Pomoć postojećoj privredi
• Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti
• Kontakt sa privredom – upitnici, istraživanja, posete
• Biznis inkubatori
• Industrijski parkovi
• Zone unapređenog poslovanja, razvoj centra grada
• Biznis centri i edukativni centri
• Planiranje infrastrukture
• Projektni ciklus
7. Studije izvod• Analiza troškova i benefita
ljivosti i analiza
troškova i benefita • Studija izvodljivosti - sadržaj i značaj, analiza
• Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta.
• Definisanje ciljeva, rezultata
• Ciljne grupe - identifikacija
• Definisanje potražnje
• Informacije i priprema idejnog projekta
8. Razvoj ljudskih • Profil zaposlenih i nezaposlenih
• Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta
resursa
• Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima
• Obrazovni centri
• Fondovi za razvoj ljudskih resursa
• Istraživanja o dostupnosti radne snage
• Veštine
• Ciljana obuka
• Formalno obrazovanje - uticaj
• Promocija određenih profila u obrazovanju
• Unapređenje veština i znanja
• Radna etika
9. Opština sa po• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem
voljnim poslovnim • Praktične posledice procesa certifikacije
• Vodič kroz proces certifikacije
okruženjem
• Dobra praksa
• Proces kroz praksu
• Kriterijumi certifikacije
• Dokumentacija
Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija gradova i opština, kao i mnoge druge organizacije (donatorski
programi, konsultantske kuće,državne agencije, itd).
46
Preporuke za uspostavljanje
maksimalne funkcionalnosti
kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj
28 Zakon o lokalnoj samoupravi, 2002, Član 56.
Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije.
Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi
zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog
razvoja - efikasnom administracijom, ulaganjem
u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja
pogoduje privrednom razvoju.
Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna
treba da se pridržava sledećih principa:
• efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski
razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu
na druga odeljenja opštinske uprave – treba
uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje;
• efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i njihovog razumevanja procesa lokalnog ekonomskog razvoja – treba zaposliti profesionalce
koji su spremni da rade i uče, obezbediti im
obuku i studijske posete;
• proces lokanog ekonomskog razvoja u potpunosti zavisi od posvećenosti i podrške opštinskog rukovodstva – predsednik opštine
i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju
značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju
opštinu. Da bi predsednik opštine stekao poverenje zaposlenih u kancelariji, potrebno je da
se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj redovno konsultuje s njim, da mu
pruža relevantne informacije koje će pomoći u
komunikaciji sa građanima i u predstavljanju
•
rezultata rada kancelarije;
efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zaposlenih – ne treba ulagati u lica koja će biti zamenjena nakon političkih promena u opštini,
za profesionalce treba osigurati poziciju.
Ostali institucionalni elementi za
podsticanje lokalnog ekonomskog
razvoja
U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici
organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokalnim ekonomskim razvojem.
Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi tada važeći Zakon iz 2002. godine, uveo je funciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao
ulogu da:
1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski
razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine;
2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje
privatno-javnih aranžmana i partnerstava;
3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala;
4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju
poslovne inicijative”.28
Međutim, zakonski okvir je propustio da jasno definiše ulogu i položaj opštinskog menadžera - njegova funkcija je bila podložna političkom uticaju,
pa je samo u malom broju opština u Srbiji ustanovljena ova institucija, a već sledećim Zakonom o
lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta.
47
Lokalni ekonomski razvoj
Ono što je uvođenjem gradskog menadžera pokrenuto, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi
preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelnika. Novi Zakon, tako, otvara mogućnost postavljenja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za
ekonomski razvoj. Veliki broj opština iskoristio je
ovu mogućnost, te se pored kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine
za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u
definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja.
Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u pojedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog
veća zadužen za privredu. Njegova uloga je, kao i
uloga pomoćnika, različita od opštine do opštine i
zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu
je data.
I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za
ekonomski razvoj, komisije za zapošljavanje i slična tela osnovana od strane skupštine opštine, ili
predsednika opštine, imaju savetodavnu ulogu u
ekonomskom razvoju.
Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i
lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje,
svaka pojedinačno, obavljaju pojedine funkcije lokalnog ekonomskog razvoja.
Direkcije za izgradnju učestvuju, a ponekad su i
nosioci poslova kojima se privlače investicije (prisutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu saradnju sa državnim agencijama), dok regionalne
razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i
srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte,
ili pomažu preduzećima.
Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje
mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvoja privrednog okruženja nameće se kao prioritet-
na potreba. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da preuzmu tu ulogu, a gradonačelnik
i skupština opštine treba da im povere dužnost i
suštinski i formalno.
48
ČETVRTI KORAK
Strateško
planiranje
ekonomskog
razvoja
Strateško opredeljenje
za prioritetne ciljeve
Organizovanje i uključivanje u
strateško planiranje
Ako lokalna samouprava ne planira
sprovođenje strateškog plana,
strateški plan ne treba ni planirati
Tim za implementaciju Strategije za smanjenje
siromaštva u Srbiji,29 u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, pripremio je bazu
podataka o broju i vrsti strateških planova u opštinama u Srbiji. U ovom trenutku u bazi je registrovano petsto osamnaest strategija30, a pojedine opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih
(Niš, Čačak, Kraljevo, itd.).
Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji
postalo opšteprihvaćeno, zato što donatori često
postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni
finansirati nalaze u strategijama razvoja. Iako je
zahtev donatora plemenit - da se finansiraju samo
oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice,
strategije razvoja lokalnih zajednica danas, ipak,
nisu skup prioriteta i opredeljenja, već konglomerat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Dakle,
strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira.
Osnovni principi planiranja
Postoji onoliko definicija strateškog planiranja koliko i realizovanih strateških planova. Stoga je bolje, ovom prilikom, podsetiti se osnovnih principa
i postulata.
Strateško planiranje je izbor
29 Tim potpredsednika Vlade
30 http://www.skgo.org:8080/
Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji
se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašavaju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strategija. Kroz strateško planiranje lideri lokalne
poslovne zajednice i predstavnici lokalne
samouprave zajedno planiraju kako da una-
prede ekonomiju i poslovnu klimu. Strateško
planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna zajednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. Strategija,
upravo, podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji
su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz
godine u godinu.
Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonomskog razvoja, rađena 2001. godine, rukovodila je
opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) reformu administarcije i 2) infrastrukturno opremanje i promociju industrijske zone. Uspešnost ove
strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena,
2) nije menjana i 3) bila je, u suštini, vodič opštini
u izboru resursa.
Strateški planovi se prave u saradnji sa
zajednicom
Iako zvuči kao floskula, motiv da se strateški pravci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnicima, leži u činjenici da se, pored novih ideja, njihovim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje
strateškog plana. Na ovaj način stvara se partnerstvo između privatnog i javnog sektora, a njihova
saradnja može da postane obrazac kako se donose
odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za
strateško planiranje. Ako se proces završi uspešno, komisija za strateško planiranje postaje novi važan činilac u zajednici – otelotvorenje saradnje javnog i privatnog sektora,
što je jedan od bitnih rezultata strateškog
planiranja.
Implementacija/sprovođenje plana
Planiranje ima smisla samo ukoliko nosilac strateškog plana namerava da se strateškim planom
49
Lokalni ekonomski razvoj
Proces strateškog planiranja
lokalnog ekonomskog razvoja u
osam koraka
U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen
metod za izradu stateškog plana. Jedan od načina
strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov
Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više
od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam koraka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo
sprovođenje.
Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija- broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12),
Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji
rukovodi i da ga sprovede. Da bi se starateški plan
sproveo, on mora da sadrži akcioni plan (ili plan
implementacije). Ako se plan ne sprovede, svi učesnici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku
više se ne može računati.
Plan treba da bude živ dokument
Činjenica da je doneta strategija razvoja, ne znači
da plan ne treba povremeno modifikovati. Ako je
doneta na period od deset godina, strategija mora
da bude povremeno revidirana (jednom u tri godine). Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika promena u okruženju diktira i potrebu za izmenama
plana. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se menjaju iz godine u godinu, ali male modifikacije u
pristupu mogu da budu od koristi.
1. Organizovanje (javni i privatni sektor kao
jedna celina) - Organizacija je najznačajniji
i najteži deo procesa strateškog planiranja. U
proces moraju da budu uključeni predstavnici
različitih interesnih grupa i organizacija iz javnog i privatnog sektora koji formiraju komisiju za strateško planiranje. Koncept starteškog
planiranja treba izložiti predstavnicima lokalne samouprave da bi se ostvario konsenzus o
početku i završetku procesa, i ovaj proces vodi
kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Preporuka je da skupština grada/opštine usvoji
dokument kojim otpočinje proces strateškog
planiranja. U njemu treba da budu navedeni
svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj
korak podrazumeva da se:
•
rukovodstvo opštine upozna sa procesom
– kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upoznaje rukovodstvo sa metodologijom za pripremu strateškog plana;
50
•
pripremi materijal - pozivnice za članove
komisije, raspored sastanaka, upitnik, prezentacija procesa;
•
identifikuju interesne grupe - formiranje
komisije za strateško planiranje. Gradonačelnik, predstavnici opštine i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važni učesnici koje će uključiti u proces strateškog
planiranja i da im upute poziv na saradnju;
Vizija grada Kragujevca
„Kragujevac kao makroregionalni centar privrednog i naučnog razvoja Republike Srbije će karakterisati povoljan
privredni ambijent i liderstvo
u oblasti investiranja, što će
omogućiti održivi razvoj lokalne zajednice. Grad će imati prepoznatljiv identitet i omogućavaće ugodnost života i rada.”
•
•
finalizacija profila zajednice – članovi komisije treba da dopune profil zajednice i daju
svoje komentare.
•
analiza ankete – Svi članovi komisije anketiraju nekoliko preduzetnika, a kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene
upitnike.
izradi profil zajednice - kancelarija za lokalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt
profila zajednice, da sastavi listu preduzetnika
koje će anketirati i da pripremi upitnik.
Korak traje četiri nedelje.
2. Snimanje situacije – profil zajednice i anketa o stavu poslovnih ljudi - Najvažnije je
da zajednica ima pristup relevantnim podacima o sebi i regionu. Profil zajednice predstavlja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj
privredi i konkurentnosti grada. Te informacije, kao i anketa o stavu poslovnih ljudi, mogu
da se koriste kao važno sredstvo za usmeravanje investicija, a sam korak podrazumeva
•
sednika komisije iz redova privrede, a članovi
komisije biraju preduzetnike koje će, potom,
anketirati.
prvi sastanak komisije za strateško planiranje - prezentacija metodologije, dopuna
profila zajednice i predstavljanje upitnika o
mišljenju poslovnog sektora. Na prvom sastanku treba detaljno objasniti svim članovima komisije koja je njihova uloga u procesu.
Treba proći kroz sve korake, izložiti vremenski
okvir - koliko će sastanka biti, i kada. Predsednik opštine otvara sastanak i imenuje pred-
Korak traje četiri nedelje.
3. Definisanje ključnih pitanja - Odnosi se na
prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i problema koje zajednica mora da rešava zarad
ekonomske budućnosti. Odluka o ključnim
pitanjima omogućava komisiji da se usredsredi na najvažnije ekonomske probleme koje će
razmatrati u strateškom planu. Najčešća pitanja postavljaju se o razvoju srednjih i malih
preduzeća, infrastrukturi, pomoći postojećoj
privredi, razvoju turizma, razvoju sela, unapređenju radne snage, uspostavljanju pozitivne predstave o gradu, reformi administacije,
regionalnoj saradnji. Ovaj korak pretpostavlja
•
drugi sastanak komisije za strateški
plan - na drugom sastanku komisije treba
predstaviti rezultate upitnika o mišljenju
poslovnog sektora i konačan profil zajednice.
Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se
najviše pet ključnih pitanja. Ključna pitanja, ili
problemi, jesu pitanja koje je moguće reštiti u
toku pet godina. Na drugom sastanku komisije
51
Lokalni ekonomski razvoj
Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd
Novi Beograd
KOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE
Prvi sastanak
Sala 1
2:00
Dobrodošlica i upoznavanje
- Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u
procesu lokalnog ekonomskog razvoja
- Projekat i proces strateskog planiranja
Predsednik Opštine, Predsednik Komisije
za stratesko planiranje i Šef Kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj
2:20
(a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije
za lokalni ekonomski razvoj
Predsednik Opštine, Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
2:30
Proces strateskog planiranja
– Plan rada
– Metodologija u osam koraka
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
3:00
(b) Pauza
3:10
(c) Profil opštine - orjentacija
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
3:30
Upitnik za poslovni sektor
– Napomene za anketu
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
4:00
Anketa - izbor kompanije
Članovi komisije
4:15
Šta dalje?
Predsednik opštine, Predsednik komisije
formiraju se dve radne grupe za izradu 1)
strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice.
Korak traje nedelju dana.
4. SWOT analiza i definisanje vizije – Pored
snimanja situacije, sprovodi se i analiza spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na
izradu strateškog plana. Analize su detaljnije
od ispitivanja, direktno se odnose na ključna
pitanja i podrazumevaju:
• sastanak radne grupe za izradu SWOT
analize – sastavljanje liste podataka o snagama i slabostima lokalne samouprave, o mogućnostima i pretnjama, predstavlja osnovu za
analizu konteksta;
• sastanak radne grupe za definisanje vizije – ne postoji samo jedna proverena tehnika
za pravljenje strateške vizije, vizija je pogled u
budućnost;
• treći sastanak komisije za strateško planiranje – na trećem sastanku komisije predstavlja se strateška vizija i SWOT analiza. Formiraju se radne grupe o ključnim pitanjima.
Korak traje četiri nedelje.
52
Primer SWOT analize
SNAGE
SLABOSTI
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
geografski položaj
dobro razvijena putna infrastruktura
pogodne lokacije za izgradnju
pristupačne cene za ulaganje
prepoznatljiv imidž
slobodna radna snaga
prirodni resursi (kvalitetno zemljište, termalne vode, jezera, Nacionalni park
Fruška Gora, 42 km obale Dunava, dobar salinitet vode u Slankamenu)
potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada)
tradicija male privrede
uređene industrijske zone
dobra opštinska administracija
urađen GUP
energetski resursi
veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva
volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kamate)
poboljšana opštinska logistika
mlad i obučen bolnički kadar
opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih preduzeća
veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava
lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina
dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri)
dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend)
dovoljan broj prosvetnih radnika
dobar ugled škola
stipendiranje deficitarnih zanimanja
stipendiranje talentovanih učenika
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
nedovoljno kvalifikovana radna snaga
visoka starosna granica radne snage
konkurencija
loše vodosnabdevanje
loša telefonska mreža
neuređena kanalizacija
neuređena deponija
nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima
loša infrastruktura, loši putevi (Stari Slankamen, Novi Slankamen, put ka
Novom Sadu, regionalni i magistralni put)
poreska politika (visoki samodoprinos)
rad na crno, siva ekonomija
energetska neiskorišćenost
nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine
međusobno nepovezani preduzetnici
zaostala tehnologija
nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju
niska produktivnost privrede
nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije)
nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi, ne postoji nacionalna
investiciona banka)
nedostatak informacija, inertnost
loše poslovanje
neorganizovanost, neiskorišćenost lovnog turizma
nedostatak kapaciteta za smeštaj
loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom)
loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal)
obrazovanje ne prati potrebe privrede
nedostatak teorijskog i praktičnog znanja
nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti, zanate
nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji
veliki broj nekvalifikovane radne snage
visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba
53
Lokalni ekonomski razvoj
MOGUĆNOSTI
PRETNJE
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
politička stabilnost
proces približavanja EU
dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije, i Izvršnim većem AP Vojvodine
saradnja sa Siepom, privrednim komorama
donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon
o putevima, Zakon o povraćaju imovine opštinama, Zakon o poljoprivrednom
zemljištu)
regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU
makroekonomska stabilnost
monetarna politika
bankarski sistem
Prostorni plan Republike Srbije
usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine
usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije
bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav)
uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada)
blizina beogradskog aerodroma
nacionalna poreska politika
pristupanje EU
carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama
Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom
pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji
pristupanje Partnerstvu za mir
povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi
kreditna podrška, jačanje fondova za razvoj
izvozna promocija malih i srednjih preduzeća
obezbeđivanje zemljišta
subvencionisanje kamatnih stopa
finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite
obrazovana radna snaga
klastersko udruživanje
komunalna infrastruktura
najniža stopa poreza na dobit
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
politička nestabilnost
usporavanje procesa reformi
nacionalni prirodni priraštaj
migracije stanovništva
niska obrazovna stuktura
neiskorišćenost prirodnih resursa
obrazovni sistem
niska kupovna moć
inflacija
loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski), loša infrastruktura, organizacija i bezbednost
nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja
nerešeno pitanje državne imovine
starenje stanovništva
uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada)
nizak kreditni rejting države
rešavanje statusa Kosova
nacionalna poreska politika
nizak životni standard
migracije mladih
društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama
uticaj EU
trajanje posleratnog perioda
smanjen priliv direktnih stranih investicija
Zakon o povraćaju imovine
porezi i doprinosi za radnike
zastarela tehnologija
loši energetski kapaciteti
neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede
centralizovan sistem obrazovanja
nedostatak praktične nastave
zemlja visokog rizika
skupi krediti
Zakon o radu
54
5. Definisanje ciljeva, akcionog plana i plana implementacije - Korak podrazumeva
sledeće aktivnosti:
•
•
•
prvi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog
pitanja. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave
o tome šta zajednica želi da bude, ili da postigne;
drugi sastanak radnih grupa o ključnim
pitanjima – izrada akcionog plana - definišu
se projekti u okviru svakog cilja. Akcioni plan
je skup svih projekata. Projekti su sredstva za
ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta
aktivnosti. Aktivnosti su radnje koje se moraju obaviti kako bi se ostvarili projekti.
četvrti sastanak komisije za izradu strateškog plana – pred komisijom se predstavljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan implementacije. Plan implementacije je jednogodišnji plan i deo akcionog plana, a sastoji se
od prioritetnih projekata. Na osnovu predloga
radnih grupa, komisija za strateško planiranje
ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih
projekata. Članovi komisije daju odgovarajuću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i
kriterijume kako da rangiraju projekte, a sačinjen materijal se dostavlja kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Na osnovu usvojene liste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci
projekata i radi se plan implementacije (skup
pioritetnih projekata čija realizacija počinje u
prvoj godini sprovođenja plana).
Korak traje pet nedelja.
Predlog kriterijuma
Uticaj na opšti cilj
U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja?
3 – Mnogo
2 – Srednje
1 – Malo
0 – Ni malo
Izvodljivost
Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi
neophodni za implementaciju projekta?
6 – Velika verovatnoća, već su obezbeđena
4/3 – Verovatnoća postoji, poznati su izvori
2/1 – Nije sigurno
0 – Ne postoji način
Vremenski okvir
Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta?
3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana)
2 – Srednjoročno (2-4 godine)
1 – Dugoročno (5 i više godina)
Nova radna mesta /
zadržavanje radnih mesta i
privlačenje investicija
Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta,
zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije?
3 – Veoma mnogo
2/1 – Srednje
0 – Nema efekata
Spremnost za učesće
(podrška)
U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog
cilja?
3 – Velika
2/1 – Srednja
0 – Ne postoji
Kompatibilnost sa ostalim
posebnim ciljevima
Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i
opštih ciljeva?
3 – Da
2/1 – Srednja
0 – Nema efekata
55
Lokalni ekonomski razvoj
6. Usvajanje strateškog plana - Strateški plan
treba da sadrži: metodologiju i hronologiju
procesa strateškog planiranja, viziju, SWOT
analizu, opšte ciljeve, akcioni plan (projekte) i
plan implementacije (sa projektnim formularima), kao i dodatke (profil zajednice, analiza
mišljenje poslovnog sektora, i dr.). Ovaj korak
podrazumeva:
•
izradu nacrta strateškog plana – iako je
kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom
celog procesa od članova komisije prikupljala informacije i vodila zapisnik, u tom koraku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog
plana.
•
sazivanje petog sastanka komisije za strateški plan – Komisiji se predstavlja prvi nacrt plana, vrše se dodatne izmene i korekcije,
predstavlja se plan implementacije i određuju
se nosioci prioritetnih projekata. Kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projektne formulare (popunjavanjem formulara dobija se detaljan opis projekta sa očekivanim
rezultatima, projekcijom cene i vremenskim
rokovima).
•
pripremu idejnog rešenja projekta (projektni formulari) - članovi komisije imaju rok od
dve nedelje da popune formulare.
•
javnu raspravu – kada se dokument iznese
pred komisiju predstavlja se i široj javnosti:
organizuju se rasprave i tribine, nacrt se postavlja na vebsajt na uvid.
•
sazivanje šestog sastanka komisije za
strateški plan - diskusija i usvajanje strateškog plana sa akcionim planom i planom implementacije.
•
usvajanje strateškog plana na sednici
skupštine opštine/ grada.
Korak traje pet nedelja.
7. Implementacija plana - Ključ za strateško planiranje je delovanje i usmeravanje na
ključna pitanja, zato je faza implementacije najznačajnija. Uspešan proces strateškog
planiranja podrazumeva praćenje realizovanog projektnog zadatka i poređenje sa planiranim. Za implementaciju plana neophodo je
obezbediti i ljude i finansijska sredstva.
8. Praćenje, ocena i ažuriranje - Prvi zahtev
za uspešno praćenje strateškog plana jeste izbor ljudi koji će pratiti. Formira se komisija za
rukovođenje implementacijom koja se baviti rezultatima i dinamikom sprovođenja plana (funkciju može da obavlja postojeći savet
za ekonomski razvoj, ili privredni savet). Da
bi se implementacija plana što bolje pratila
i sprovodila, neophodno je donositi šestomesečni izveštaj o njenim rezultatima, a savet za
ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine
sastavlja plan implementacije za narednu godinu, pre usvajanja budžeta.
Metodologija za izradu startegije razvoja, kao
i primeri starteških planova, mogu se naći na
www.mega.ui-serbia.org.
56
Ilustracija procesa planiranja
57
PETI KORAK
Sprovođenje
programa i
projekata
Projekti i programi su raznovrsni,
ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj
zajednici
Miks projekata i programa imaće
najveći efekat u lokalnoj zajednici
U opisu procesa strateškog planiranja naglašena je važnost sprovođenja/realizacije plana. Uspešnost strateškog plana meri se ekonomskim i
drugim promenama koje su se desile kao rezultat
realizacije plana. Deo strateškog plana koji se
sprovodi je akcioni plan, ili projekat.
Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera:
„Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/
gradu?”, odgovor glasi: „Industrijsku zonu“, ili „Biznis inkubator“! Poplava sličnih, ili istih projekata
u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na
istom stupnju razvoja ekonomije; da su im resursi
isti; da je jedino rešenje za Srbiju, u ovom trenutku, razvoj malih preduzeća i privlačenje investicija; da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o
svim mehanizmima koji se mogu koristiti za unapređenje privrednog okruženja.
Trenutno, u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis
inkubator, i više od četiri hiljade hektara zemljišta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na
dolazak investitora. Ukoliko uporedimo da je u
Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog zemljišta bilo dovoljno za sve investicije u poslednjih dvadeset godina, u najmanju ruku znači da je
četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih
četrnaest godina. Neke procene ujedno pokazuju31
da će investitori u narednih deset godina iskoristiti šesto hektara zemljišta u Srbiji, to jest, da je
trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih
osamdeset godina.
31 Strategic framework for IZ development in
Serbia, IFC
32 Tabela, str. 87
Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore
da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja
prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije
uspešno završilo proces, a od sedamnaest osnovanih, samo devet inkubatora ima stanare posle više
od godinu dana od osnivanja32.
Ovakve procene i analize ne treba da spreče ulaganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih
zona ili inkubatora, ali svakako treba imati u vidu
megalomaniju srpskih opština. Bolje je postepeno
širiti industrijske zone, biznis inkubatore otvarati
samo ukoliko postoji potreba, a strateški se opredeliti za druge mehanizme razvoja.
Treba približiti druge programe i projekte ekonomskog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim
sredinama i na koje, do sada, nije bila obraćana
dovoljna pažnja.
Programi i projekti koji mogu
da se realizuju u svakoj lokalnoj
zajednici
Postoje različite vrste strateških projekata, a jedna
od mogućnosti koju donosi Svetska banka, u nešto
izmenjenom vidu, jeste sledeća:
1. Unapređenje administrativnih procedura i
smanjenje birokratije
2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora
3. Podrška postojećoj privredi
4. Podrška osnivanju novih preduzeća
5. Marketing i promocija investicija
6. Podsticajne mere za privlačenje investicija
58
7. Podrška udruženjima, razvoj sektora i razvoj
klastera
8. Ciljana obnova delova grada
9. Razvoj ljudskih resursa
Unapređenje administrativnih
procedura i smanjenje birokratije
Prema istraživanju iz 2008. godine među investitorima u Srbiji, kao najveće slabosti, navode se
pravne, regulatorne i administrativne barijere u
Srbiji.
Nije slučajno što počinjemo sa ovim, jednim od
najzahtevnijih programa razvoja. To je, ujedno, i
za investitore i za privredu jedan od najvažnijih
kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (opštinu/grad) za ulaganje. Neki od projekata iz ove
oblasti su:
1.1. Upravljanje zemljištem i imovinom
Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne
samouprave je zemljište. Do nedavno, do usvajanja
novog Zakona o planiranju i izgradnji, lokalna
samouprava je bila upravitelj zemljišta, ali ne
i vlasnik. Počev od 2010. godine, građevinsko
zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave
postaje njihovo vlasništvo, tako da mogu da ga
otuđe. Da bi se na transparentan način raspolagalo,
opremalo i otuđivalo zemljištem, neophodno je,
najpre, napraviti potpun registar imovine. Projekti
usmereni na upravljanje zemljištem, dakle,
podrazumevaju sledeće:
•
upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva;
•
kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih
parametara (površine, stepen opremljenosti i
zauzetosti, namena, itd);
•
upravljanje imovinom (definisanje politike
raspolaganja).
59
Lokalni ekonomski razvoj
Politika raspolaganja zemljištem je postala još
značajniji element upravljanja nakon donošenja
novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o
uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi, ili da dâ u zakup građevinsko
zemljište po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno
zakupnine, ili naknade33.
Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj, odeljenjâ za urbanizam i imovinsko pravne poslove, kao i direkcije za izgradnju.
Grad Niš je u 2009. godini započeo projekat upravljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi
na ovo pitanje.
1.2. Kontrola planiranja i razvoja
Jedan od preduslova privlačenja investicija i raspolaganja zemljištem jeste prostorno i urbanističko planiranje. Izrada i usvajanje prostornih i
urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad
urbanista već zajednički rad sa ekonomskim odeljenjem. Veličine industrijskih, poslovnih, stambenih zona, njihov položaj, namena, kao i dinamika izrade detaljnih planova, zavise od strateških
planova ekonomskog razvoja zajednice. Neretko,
dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja stimulisanje razvoja malih preduzeća, a da preduzeća, u toku izrade urbanističkih planova, nisu ni
konsultovana.
U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade urbanističkih planova više činilaca neposredno utiču na njen tok i da se, zbog toga, pojavljuju sledeći
problemi:
•
nepostojanje ažuriranih katastarskih i
topografskih planova i karata i katastra
podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vodova i objekata;
•
izostavljanje društveno – ekonomskih
uslova i neadekvatno učešće stanovništva i privrede u procesu izrade plana (uvid u
plan nije dovoljan);
•
neažurnost državne i lokalne administracije često prelazi u takozvano «ćutanje administracije» i prisutno je na svim nivoima i u
skoro svim strukturama;
•
nezainteresovanost i nemotivisanost državnih i lokalnih institucija koji su po zakonu nadležni za postavljanje urbanističkih
uslova;
•
opšti nedostatak finansijskih sredstava za prikupljanje podataka i dokumentacije
u izradi plana dovodi do toga da plan postaje mrtvo slovo na papiru, nasumičan grafički
izraz; urbanistička vizija za deset, petnaest,
ili dvadeset godina; u izvođačkom smislu nerešiv, i osim manjeg obima realizacije, nikada
do kraja sproveden, ili izveden tako da se u
svakom narednom periodu rade novi planovi i
izmeštaju pogrešno realizovane investicije;
•
neadekvatna kadrovska i tehnološka
opremljenost institucija koje se bave pripremom i izradom planova smanjuje efikasnost
izrade i realizacije planova svih kategorija;
•
nepostojanje službe koja prati realizaciju
planova i redovno priprema izveštaje o njihovim izmenama - dopuni postojećih ili izradi
novih, što je još jedno ograničenje u efikasnoj
izradi planova.
60
Da bi se ovi nedostaci prevazišli, neophodna je dobra koordinacija velikog broja odeljenja, službi i
institucija lokalne i državne uprave.
U toku izrade planova, projektom treba da
rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji
sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj,
savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog
saveta, katastrom i odeljenjem za izradu projekata
(ukoliko se traži finansijer sa strane).
1.3. Izrada planova kapitalnih
investicija, obezbeđivanje i održavanje
infrastrukture
33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i
Uredbe data su u delu 6. Podsticajne mere za
privlačenje investicija
34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija,
The Urban Institute, februar 2007.
Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na srednji rok i predstavljaju, između ostalog, i sinhronizovani program kapitalnog ulaganja. Planove
zajednički rade sva javna preduzeća, i značajni
su, ne samo za privrednike, već i za lokalnu samoupravu u planiranju rashoda. „Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično
pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6
godina, poređanih prema prioritetima, godinama,
rokovima, godišnjim troškovima i predlozima za
finansiranje. Kapitalna investicija (projekat)
je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat
(imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. Ta
vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni
zakonom. Svaka lokalna samouprava definiše šta
će se smatrati kapitalnom investicijom, a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova.”34 Kapitalni projekti su: zgrade, parkovi, putevi, vodovodni
i kanalizacioni sistemi, ulična rasveta i deponija;
projekti rekonstrukcije postojećih objekata, kao
što su ulice, zgrade, parkovi, ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi.
Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sliku neorganizovane i rasipničke opštine. Ujedno,
nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja
preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri odlučivanju o proširivanju planova, ili novom ulaganju. Proces izrade plana kapitalnih investicija
predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa
koordinatorom - odeljenjem za finansije, uz pomoć
kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
1.4. Registracija preduzeća
Lokalna samouprava, iako je nenadležna za registar preduzeća (u nadležnosti Agencije za privredne registre), mora da raspolaže informacijom
o procesu registracije. Svaka investicija dolazi sa
lokalnog nivoa, i svaki preduzetnik kroz delovanje
lokalne samouprave vidi ceo aparat državne uprave. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti, a uloga lokalne samouprave jeste da im tu informaciju pruži.
Privredna komora Kragujevca, kao i gradska uprava u Čačku, obezbeđuju preduzetnicima sledeće
informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio
kratko uputstvo, dok Privredna komora Kragujevca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuzmu svu zakonsku regulativu.
61
Lokalni ekonomski razvoj
Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata
1. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. 125/04)
2. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01- Odluka SUS i 36/2002). Ovaj zakon je prestao da važi, osim članova 392. do 399. i članova 400a,
400b,400v i 421a, koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju, utvrđenih Zakonom o
privatizaciji
3. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. 55/04, 61/05 i 111/09)
4. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 55/04 i 111/09)
5. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata
i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br.
109/05)
6. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br.54/89 i 9/99 i „Službeni glasnik RS” br. 19/91, 46/91, 31/93 - odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02,
55/04, 61/05 i 101/05)
7. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ”
br. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98, 74/99 i 104/09)
8. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. 3/02 i 5/03)
9. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 114/05)
10. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 101/05)
11. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. 51/09)
Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre,
Beograd, Brankova br. 25
35 http://web016.blogspot.com/2009/04/isticanje-firme-skuplje-cak-pet-puta.html
1.5. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i
poreza
Lokalni porezi, takse i naknade predstavljaju
značajan udeo u troškovima preduzetnika. Način
utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti dostupna privrednicima. Veliki broj lokalnih samouprava, iz godine u godinu, drastično menja visinu
naknadi, ili taksi. Jedan od mnogobrojnih primera
je komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, koja je, na primer, desetak puta
veća u nekim opštinama istočne Srbije, nego u Beogradu. Ujedno, u 2009. godini, komunalne takse
su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Stotinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju
Skupštini grada, Gradskom veću i Ministarstvu
za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za
isticanje naziva firmi, koje su u pojedinim slučajevima povećane za čak 500 odsto.”35 Leskovac je
posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio
cene taksi na nivo iz prethodne godine.
Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu
analizu prihoda od privrede, a potom i kreiranje
transparentnijeg sistema oporezivanja. Minimum
koji se mora obezbediti preduzetniku jeste mogućnost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta,
ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu
privrednici se često susreću sa sledećim problemima:
•
odluke je teško pronaći na vebsajtu (na primer, složene su po datumu donošenja odluke,
a ne po oblastima, ili temama);
•
veliki broj odluka je izmenjen - osnovni dokument je donet pre deset godina i na vebsajtu
ne postoje prečišćene verzije, već je potrebno
iščitati desetak različitih dokumenata da bi se
62
„Jedan preduzetnik iz okoline
Kruševca je u 2006. godini ovu
taksu platio 35.000 dinara, u 2007,
150.000 dinara, a u 2008. 500.000
dinara. To znači da se za samo dve
godine ova taksa uvećala trinaest
puta. Ujedno, osnovna zamerka je
da se ovaj iznos ne određuje prema
zonama, ili nekom drugom transparentnom mehanizmu, već paušalno.“36
“To je nešto što zaista iritira sve
poslodavce. Prvo, zato što se firmarine dižu bez bilo kakvih dogovora
sa poslodavcima, a drugo,ono što je
još gore govori o apetitima lokalnih
samuprava koje podižu cene poslovanja u situaciji kada smo limitirani, razmišljamo o nastavku rada
ili zatvaranja firmi”, predstavnik
Asocijacije malih i srednjih preduzeća.37
36 http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_
id=414628
37 Za veće opštine, primer Novog Beograda je
posebno interesantan - zbog velikog broja korisnika opština je uvela i prozivni sistem u OUC
38 Za veće opštine primer Novog Beograda je
posebno interesantan - zbog velikog broja korisnika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC
došlo do celokupne informacije - na primer,
mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže
nove koeficijente, bodove, i slično);
•
odluke nepotrebno komplikovane i preopširne - (na primer, za svaku od hiljadu četristo
dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne
naknade je različita).
Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da unaprede svoje usluge tako što će:
•
napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka;
•
uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne
samouprave iz okruženja;
i privrednici imaju lakši pristup informacijama,
ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih
kancelarija i većina poslova završava se u šalter
sali, a ne po kancelarijama opštinske uprave.
Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani
u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina
opština. Neki od dobrih primera su opštinski
uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38.
Opštinski uslužni centri klijentima pružaju:
•
usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog
čekanja u redovima, na transparentan i efikasan način;
•
informacije o nadležnostima i procedurama
opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje
pravne mogućnosti;
•
izračunati ukupna davanja koje preduzetnik
ima prema lokalnoj samoupravi;
•
predstaviti privrednicima odluke, njihove
efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedbama privrede;
•
dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko rukovodstvo moglo da planira rad uprave prema
njihovim potrebama i zahtevima;
•
postaviti prečišćene odluke na vebsajt.
•
princip otvorene i pristupačne uprave koja je
usmerena na klijente, a ne na samu upravu.
Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „Indeks lokalnog opterećenja privrede - kalkulator”
koji je sproveo NALED u 2010. godini.
1.6. Unapređenje efikasnosti i
transparentnosti - opštinski uslužni
centri (OUC)
Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure
jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara.
Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u
kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. U
njima se poslovi obavljaju transparentno, građani
Sa druge strane, zaposlenima u opštinskoj upravi
opštinski uslužni centri pružaju smanjenje pritiska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hodnicima u potrazi za nadležnom osobom da im pomogne u ostvarivanju njihovog prava, ili dobijanju
dokumenata.
Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen
uslužni centar, pravci razvoja mogu biti:
•
mesne kancelarije kao mini uslužni centri;
•
proširivanje spektra usluga (na primer, šalteri
63
Lokalni ekonomski razvoj
Opštinski uslužni centar
opštine Vračar
za izdavanje dozvola);
•
on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije;
•
umrežavanje sa drugim javnim institucijama
i preduzećima.
1.7. Pozivni centar (Call center) i Sistem
48 (City stat)
City stat, Call center, sistem 48 (ili 96) nazivi su
istog koncepta koji je modifikovan za potrebe različitih lokalnih samouprava.
Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća
zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju
komunalne probleme u roku od četrdeset i osam
sati. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontrolu raspodele budžetskih sredstava indirektnim
budžetskim korisnicima - javnim komunalnim
preduzećima. Zahvaljujući takvoj kontroli, opštine
značajno smanjuju obim sredstava kojima se subvencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid
u način njihovog korišćenja. Sistem 48, pre svega,
daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i
privredi), da upravljaju kvalitetom i brzinom usluga koje im se pružaju. Dobar primer Sistema 48 u
Srbiji je Opština Inđija (www.indjija.net), a sličan
sistem postoji i u Paraćinu. Gradovi Loznica i Kragujevac uspostavili su Sistem 48, ili sličan sistem
(Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu)
tokom 2009.godine.
64
Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup
Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi
i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno.
•
Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje
•
U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren
•
U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema
Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati
rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom
javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava
rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcionalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama.
Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena komunalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građanima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji
je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi
Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom
na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija.
Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedinstveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve nedelje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi
gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.
65
Lokalni ekonomski razvoj
Koraci ka uspostavljanju Call centra
KORACI
OBRAZLOŽENJE
ODGOVORNOST
ROK
NAPOMENA
1.
Odluka o osnivanju Call
centra
Potreba da se poslu priđe na organizovan
način, i da rukovodstvo Opštine bude kooperativno.
koordinator, gradonačelnik
10. septembar.
2008.
Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna.
U početku, kada se napravi koncept i predračun, treba da se formalizuje.
2.
Formiranje Štaba izgradnje
Štab izgradnje Call centra koordinira
aktivnostima, priprema odluke u vezi
Call centra i i brine o njihovom sprovođenju.
koordinator, gradonačelnik
15. septembar
2008.
U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog
ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infrastrukturu i i komunalne poslove, Sekretarijata za finasije, IT konusltant, predstavnicii
najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i
drugih ustanova, građanske organizacije.
3.
Definisanje Koncepta
Call centra
Štab formira osnovni koncept.
Štab
30. septembar
2008.
Osnovni concept Call centra pretežno definiiše potrebne funkcije, a ne detalje realizacije
4.
Predstavljanje Koncepta
Call centra
Štab, na taj način, proverava osnovnu i
ispravnost svog Koncepta
Štab, rukovodstvo Grada
5.oktobar 2008.
Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje
predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna
preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove
koje koje će ući u sastav Call centra).
5.
Priprema Plana realizacije prema usvojenom
Konceptu
Plan aktivnosti definiše rokove, odgovornost i i preliminarne troškove
Štab
15.oktobar 2008.
6.
Formalna odluka o osnivanju Calll centra
Podrška Skupštine opštine
Štab, rukovodstvo Grada
30.oktobar 2008.
7.
Odluka o strukturi Call
centra
Da bi se Call centar definisao u okviru
mogućnosti Opštine, potrebno je doneti
osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada,
koji su željenii parametri rada (radno
vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja
upita), izgled prostora i adaptacija na
prostor.
Štab, rukovodstvo Grada
7. novembar 2008.
8.
Prikupljanje podataka o
trenutnim operacijama i
načinu servisiranja upita
građana
Podaci su potrebni da se predvide potrebnii kapaciteti budućeg Call centra (broj
operatera, zahtevi za komunikacionim
resursima) i da se kroz analizu postojećih
procesa projektuje optimum uključenja
entiteta u njegov rad.
Štab – posebno predstavnici
entiteta koji ulaze u Calll
centar
30. novembar
2008.
Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz
Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call
centra
Poželjno je prikupiti podatake za završnu
fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se
resursi planirali u skladu sa realizacijom po
fazama.
66
9.
Priprema projektnog
zadatka za izgradnju Call
centra
Na osnovu Koncepta, odluke o dinamicii uključenja entiteta, snimaka radnih
procesa u entitema, formira se Projektni
zadatak.
Štab, tehničkii konsultant
(IT, ili firma koja se bavii
procesima u poslovanju)
30.decembar 2008.
Projektni zadatak sadrži:
1) projekat procesa formiranja Call centra
2) projekat potrebne opreme (hardver, softver)
3) projekat izgleda objekta Call centra (adaptacija, ili novi objekat)
11.
Izrada Projekta Call
centra
Radovi na ovakvom organizaciono – tehničkom projektu moraju da se rade po
detaljnom projektu.
Izabrani projekat
15. maj 2009.
12.
Revizija Projekta Call
centra
Revizija po Zakonu – u skladu sa tehničkom dokumentacijom i revizija uloge
Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Projekta.
Štab, revizor
1. jun 2009.
13.
Izrada tenderske dokumentacije
Definisati osnov za nabavku opreme.
Štab, tehničkii konsultant
10. jun 2009.
14.
Tender za radove
Izbor najpogodnijeg izvođača.
Štab, Komisija za javne nabavke
1. avgust 2009.
15.
Građevinski i infrastrukturni radovi
Izgradnja
Štab, Direkcija za izgradnju
zavisno od vrste
radova (tri do šest
meseci)
16.
Opremanje Call centra
Opremanje
Štab, Direkcija za izgradnju
dva meseca
17.
Izbor rukovodstva Call
centra - i nosilaca
osnovnih operativnih
funkcija (tehnika, komunikacije...)
Rukovodstvo Call centra preuzima zaduženja od Štaba.
Štab, Grad
1. septembar 2009.
18.
Izbor i obuka kadrova
Izbor i obuka kadrova koji će od početka
raditii punim kapacitetom.
rukovodstvo Calll centra
1. novembar 2009.
19.
Promotivna kampanja o
Call centru
Građani treba da saznaju šta mogu, a šta
ne mogu da očekuju od Call centra.
rukovodstvo Call centra,
mediji
15. decembar
2009.
20.
Probni rad Call centra
Probni rad u jednoj smeni zbog ukljanjanja mogućih grešaka u hardveru /
softveru.
projektant, rukovkdrstvo Call
centra
15.decembar 2009.
U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.
21.
Puštanje u rad Call centra
Puštanje u rad Call centra punim kapacitetom.
rukovodstvo Calll centra,
Grad
31.decembar 2009.
U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opremanja Call centra.
Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na
partije
67
Lokalni ekonomski razvoj
1.8. GIS (geografski informacioni sistemi)
Geografski informacioni sistem je sistem za vizuelni pregled podataka. Geografski informacioni
sistem je koristan, pre svega, lokalnoj samoupravi
da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne
projekte, ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki
u procesu privlačenja investicija. Geografski informacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka
sadrže. Samo posedovanje geografskog informacionog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu,
već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem.
Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština
Inđija.
Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici
Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem,
urađena je Studija ekonomske isplativosti. Studija je pokazala da su već u drugoj godini
postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti
nadoknađeni. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansijsku korist. Grad već ima koristi od kraće procedure, veće transparentnosti i preciznosti u
planiranju postrojenja, što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je
nastala prilikom izvođenja građevinskih radova. (Ranije su se često dešavala oštećenja instalacija - recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su, na primer,
telefonske linije).
Nulta
godina
Početni
troškovi
Tekući
troškovi
Uštede i
prohodi
Ukupno
http://www.zkk.ba/slike/gis%20brosura%20
BCHS.pdf
Prva
godina
Druga
godina
Treća
godina
Četvrta
godina
Peta
godina
146.500
-146.500
UKUPNO
146.500
130.700
157.700
106.700
118.700
80.700
594.500
99.000
163.000
188.000
202.000
212.000
864.000
-31.700
5.300
81.300
83.300
131.300
41.6000
68
1.9. Reforma sistema formiranja cena i
naplate komunalnih usluga
Reforma sistema naplate komunalnih usluga jedan je od projekata koji se, pre svega, odnosi na način obračuna cena usluga i transparentnost sistema. Sistem 48 može da poboljša njegovu transparentnost i efikasnost, ali se obračun naplate može
i nezavisno unaprediti. U 2009. godini sprovedeno
je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli
podatke o broju i vrsti poreza, taksi i komunalnih
usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi.
Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jednoj opštini u Srbiji, može se uočiti neregularnost
sistema.
Slučaj prvog preduzeća - Zbog velike površine
objekata, troškovi iznošenja smeća bili su veoma
visoki, zbog čega je preduzeće otkazalo javno-komunalnom preduzeću i sada sami iznose smeće.
Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kontejneru, odnosno po m3.
Slučaj drugog preduzeća - Površina poslovnog
objekta je 587 m2. Površina zemljišta na kome je
izgrađen objekat je 786 m2. Iznošenje smeća plaća
se za površinu od 300 m2.
Slučaj trećeg preduzeća - Površina zemljišta je
2.095 m2, površina objekta 1.454 m2 + 1.530 m2
ekstra zona, trgovinska delatnost. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 25 m2.
U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada
porazgovaraju o načinu naplate komunalnih usluga, u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu
samoupravu.
39 NALED „Cost of doing business in Serbia”,
2009/2010
Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena
komunalnih usluga na transparentniji i jednostavniji način, značajni i za komunalna preduzeća (povećanje prihoda kroz povećanu naplatu), i za privredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje
uštede). Projekte ove vrste pokreće kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunalnim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj.
1.10. „One stop shop” - centar za
izdavanje građevinskih dozvola (CID)
Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju
da pribave, i vreme potrebno za njihovo izdavanje,
ne samo što predstavljaju trošak, već mogu da odvrate preduzetnike od započinjanja, ili proširenja
poslovanja u lokalnoj zajednici. Program smanjenja složenosti, troškova i administracije koja prati proceduru izdavanja dozvola može povoljno da
utiče na ekonomsku sliku svake zajednice.
Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste
složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola
koja se sastoji, pre svega, u velikom obimu dokumentacije, dugotrajnom čekanju, i stalnom „šetanju“ od kancelarije do kancelarije. Jedinstven šalter za izdavanje dozvola u mnogome može da unapredi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji
preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom
administracijom. Dobar primer one-stop šaltera
nalazi se u Subotici.
69
Lokalni ekonomski razvoj
1.11. Informator za investitore o načinu
pribavljanja građevinske dozvole
Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40
Odeljenje
Usluge
Korisnici
Urbanističko planiranje i komunalne usluge - CID
• Izdavanje dozvola za izgradnju:
Građani i firme
-- izvod iz urbanističkog plana
-- urbanistički uslovi
-- saglasnost javnih preduzeća
-- građevinske dozvole
-- upotrebne dozvole
• Prijem i obrada zahteva za parcelaciju građevinskih parcela
• Prijem i obrada zahteva za izmene i
dopune urbanističkog plana
• Prijem i obrada zahteva za legalizaciju gradnje
• Dodela uličnog broja
• Izdavanje dozvola za radove na ulicama i drugim javnim površinama
• Informacije o stambenim i poslovnim objektima
40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni
centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama
u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština; http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/
upload/reports/cacsr.pdf
Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih dozvola nije jedini način da se unapredi procedura.
Pre svega, preduzetniku/investitoru treba što jednostavnije predstaviti proceduru. Iako postoji očigledna potreba za informatorima o postupku dobijanja građevinskih dozvola, opštine uglavnom nemaju kratke, jednostavne i pristupačnim jezikom
pisane brošure. U septembru 2009. godine stupio
je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što
bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pripreme nove informatore. Novi Zakon uveo je institut lokacijske dozvole, olakšao postupak parcelacije i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne
razmatraju više na komisijama za planove), i uveo
jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2.
Na osnovu novog Zakona, primena odredaba o pribavljanju lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine
do opštine, jer će dužina i kompleksnost postupka
zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer, da li
je za navedeno područje donesen plan generalne,
odnosno detaljne regulacije.
70
„Opština pruža ključne lokalne javne usluge na
lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu
zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na
jednom mestu41”.
A to podrazumeva da opština poseduje:
1.12. Certifikacija opština sa pozitivnim
poslovnim okruženjem
41 NALED
Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna
alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), jedan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u
procesu reforme administracije za unapređenje
poslovnog okruženja. Program obuhvata dvanaest
kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na
unapređenja administracije, a jedan od kriterijuma glasi:
•
podatke o veličini i broju parcela raspoloživog građevinskog zemljišta, katalog dostupnih
parcela i zemljišta, uključujući i ažurirane podatke o cenama;
•
katalog dostupnog poslovnog prostora (privatnog i opštinskog);
•
katalog, ili brošuru o građevinskom/industrijskom zemljištu, i mogućnost da pruži sve informacije (ponudu) u roku od dva dana;
•
digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama
uključujući i sve informacije o infrastrukturi;
•
informacije, opis procedure i sve potrebne formulare na internetu;
•
stručno lice koje savetuje klijente u administrativnoj proceduri;
•
sistem za praćenje dokumenata koji pruža informacije o statusu konkretnog zahteva (preko
interneta, pozivnog centra);
•
stručno lice koje pruža pravne savete privrednicima;
•
jedinstven šalter za dobijanje dozvola;
•
nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja
građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slučajeva svih zahteva podnetih u toku godine);
•
bržu proceduru za izdavanje građevinskih dozvola na osnovu analize “korak po korak”;
71
Lokalni ekonomski razvoj
•
GUP koji je u funkciji ekonomskog razvoja;
•
uređenje, unapređenje i/ili proširenje industrijskih lokacija i objekata;
•
listu prioriteta za izradu planova detaljne regulacije prema utvrđenoj dinamici;
•
•
industrijsku zonu (ili više zona).
uređenje, unapređenje i/ili proširenje komercijalnih lokacija i objekata (za trgovinu i kancelarijski prostor);
•
unapređenje putničkog i robnog železničkog prevoza;
•
uređenje, unapređenje i/ili proširenje lokalnog aerodroma, i/ili proširenje lokalne luke;
•
unapređenje i/ili proširenje putne mreže;
2. Investiranje u osnovnu
infrastrukturu, opremanje
lokacija i izgradnja poslovnog
prostora
•
unapređenje i/ili proširenje vodovodne
mreže;
•
unapređenje i/ili proširenje kanalizacione mreže;
•
unapređenje i/ili proširenje sistema telekomunikacije;
Infrastrukturno opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora, finansijski su najzahtevnija ulaganja u poslovno okruženje.
Međutim, investiranje u osnovnu infrastrukturu ne podrazumeva samo opremanje industrijskih zona, već sveobuhvatno podizanje
infrastrukturnih kapaciteta.
•
unapređenje i/ili proširenje energetskog
sistema.
Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokalnim samoupravama u sastavljanju prioriteta
koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju.
Infrastrukturni projekti se ne sprovode izolovano, bez unapređenja ostalih elemenata
privrednog okruženja, i zahtevaju dugoročno
finansijsko planiranje. Izgrađena infrastruktura obuhvata, ne samo trošak izgradnje, već
i značajan trošak za održavanje.
Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazumeva:
Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi
o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu, naročito kada se lokalne zajednice suočavaju
sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodišnjim neulaganjem.
Investiranje u lokacije i objekte namenjene
preduzećima podrazumeva unapređenje fizičkih uslova neophodnih za poslovanje, što
znači da se time stvaraju uslovi za zadržavanje i proširenje postojećih preduzeća, kao i za
privlačenje novih investitora.
72
Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su:
2.1. Uređivanje industrijskih lokacija industrijske zone
Industrijska zona predstavlja prostor koji je određen za privrednu i proizvodnu delatnost u okviru urbanističkog plana. Iako lokalna samouprava
pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu, on
dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen
i da nema proizvodnje. Budući da je privreda u Srbiji znatno oslabljena, ekonomski razvoj se oslanja
na strana ulaganja. Važan preduslov za privlačenje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da
lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan
za industrijsku gradnju, a koji za infrastrukturno
opremanje.
Najvažniji resurs opštine, pored građana, jeste slobodno zemljište za industrijsku gradnju. Stoga je
vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom
zonom obavežu ugovorom da će lokacijom upravljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice.
Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište,
zgrade i druge nepokretnosti), kao i prava i obaveze koje iz njih proizlaze (vlasništvo, pravo korišćenja). Industrijske zone su urbanistički definisane
zemljišne parcele podeljene transportnim mrežama, sa izgrađenim objektima, ili bez njih. Industrijske zone su obično strateški pozicionirane u
neposrednoj blizini važnih saobraćajnica, autoputa, železnice, aerodroma, reka.
Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna
samouprava treba da vodi računa o dostupnosti
i veličini lokacije, mogućnostima proširenja,
vlasništvu zemljišta, kao i o potražnji potencijalnih investitora (lokalne privrede, ili novih
investitora). Na osnovu dosadašnjeg iskustva u
Mađarskoj, Češkoj i Srbiji, infrastrukturnim opre-
73
Lokalni ekonomski razvoj
manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi
za opštine koje su više od pedeset kilometara udaljene od Beograda i imaju manje od pedeset hiljada stanovnika), zadovoljavaju se potrebe investitora u narednih pet do deset godina.
Primer dobro pozicionirane, uređene i promovisane zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zrenjaninu.
2.2. Slobodne zone
Slobodna zona je posebno ograđen i označen prostor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Republike Srbije, na kome se obavljaju delatnosti
utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni
glasnik RS, 62/2006). Poslovanjem u slobodnim
zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćen poreski režim - oslobađenje od
PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala
namenjenih proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala. Uvoz i
izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. Roba
koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište
podleže režimu uvoza strane robe. Poslodavcima
unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija, radionica, skladišta po povoljnim
uslovima.
Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i
njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove
za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. Slobodne zone se osnivaju, pre svega, zbog pružanja
olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju, a ponekad i zbog pružanja poreskih olakšica. U Srbiji, u
ovom trenutku, postoje SZ Pirot, SZ Subotica, SZ
Zrenjanin i SZ Novi Sad. U njima se odvija indu-
strijsko poslovanje, uključujući proizvodnju, skladištenje, pakovanje, trgovina, bankarstvo i osiguranje. Slobodne zone mogu osnivati, i njima mogu
upravljati, i domaće i strane kompanije. U slobodnoj zoni može da se slobodno izvrši transfer prihoda i zarade u bilo koju državu, uključujući Srbiju
- bez naplate bilo kakvih poreza, carina, ili taksi.
Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za
saradnju domaće i strane industrije.
U okviru Ministarstva finansija Republike Srbije, krajem 2008. godine, formirana je Uprava za
slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko
funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Osnovni
cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investicija, izvoza, većeg angažovanja lokalne radne snage i transfera tehnologije.
Za više informacija: Uprave za slobodne zone
(www.usz.gov.rs).
2.3. Razvoj industrijskih, poslovnih i
naučnih parkova
Industrijski park je prostorna i infrastrukturno
opremljena celina predviđena za privredne delatnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen
upravitelj. Korisnicima industrijskog parka, pored infrastrukture, upravitelj, po pravilu, pruža i
širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i
keteringa, na primer, preko špedicije, finansijskih
usluga, trening centra, poslovnog centra (konferencijske sale, video-link), administrativnih i
knjigovodstvenih usluga, do ljudskih resursa, izrade ekonomskih analiza, investicionih programa i
poslovnih planova. Kada se govori o tehnološkim
parkovima, u dodatne usluge spadaju razvijanje
74
softvera, telekomunikacija i informacionih tehnologija, istraživačke delatnosti i slično.
Industrijski parkovi u svetu najčešće se otvaraju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu
uz subvencije države), privatnim kapitalom, ili
privatno-javnim partnerstvom, pri čemu je tipično
rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemljište, država sredstva za infrastrukturno opremanje,
a privatni partner investicije u sekundarnu infrastrukturu i zgrade. Upravitelj industrijskog parka
je, najčešće, preduzeće u čijem vlasništvu privatni
partner i lokalna samouprava učestvuju srazmerno uloženim sredstvima.
42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata
prof. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević direktorke beogradskog Urbanističkog zavoda. koji
su se u nizu članaka, studija i javnih izlaganja
bavli ovim problemom.
Beočin Biznis park je pokrenula kompanija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“,
u strateškom partnerstvu sa opštinom
Beočin i uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine
Vojvodine, sa namerom da se stvore uslovi koji će privući nove investitore i tako
doprineti povećanju proizvodnje, izvoza,
smanjenju nezaposlenosti i ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja beočinske
opštine i regiona. Inače, potencijalnim
investitorima na raspolaganju je osamnaest hektara zemljišta na obali Dunava u
sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su
direktno povezanr sa lukom. Lokacija je
infrastrukturno opremljena gasom, električnom energijom i telekomunikacionim
vezama.
U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnovale lokalne samouprave nikada nije prerasla taj status i postala industrijski park, jer ne postoji upravitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnicima i pošto je zona definisana. Tamo gde upravitelj
postoji, radi se isključivo o preduzeću čiji je jedini, ili većinski osnivač opština, ili privatni sektor.
Dakle, praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj
oblasti nije u punoj meri oživela. Tamo gde privatni sektor ima veću ulogu, radi se skoro u potpunosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin,
Lafarge). Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog
parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta,
koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svoju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proizvodnog lanca - bilo da se radi o snabdevačima, ili
kupcima roba. Uloga lokalne samouprave, u ovim
slučajevima, jeste da obezbedi olakšice u plaćanju
određenih lokalnih dažbina, a pre svega naknade
za uređenje građevinskog zemljišta. Na žalost, za
sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u dovoljnoj meri popunjene kapacitete.
2.4. Programi sanacije napuštenih
lokacija (revitalizacija braunfilda)
Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih
godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona
američkih urbanista koji su ga koristili da definišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva,
mrtva infrastruktura, prethodno korišćena u različite namene (industrija, poslovanje, servis, vojne potrebe). Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je
svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja, tj.
gradske životne sredine. Autori koji su se ozbiljnije bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima
u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. Ono što je si-
75
Lokalni ekonomski razvoj
gurno, ne postoji razumevanje sredine u pogledu
važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim
karakteristikama braunfilg lokacija, tako da Srbija
nema bazu registrovanih braunfild lokacija. Takođe, lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shvataju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine, a
nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala
u procesu privlačenja investicija. Međutim, čak i
kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pitanje barunfild lokacija, one nemaju dovoljno ovlašćenja, niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima.
Ali, što braunfild objekat duže propada, ulaganje
je rizičnije, pa i besmislenije, a zagađenje ostaje.
Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju
da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces
privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju:
•
Primer braunfilda:
U Beču su stare gasne stanice,
tipičan primer braunfilda, pretvorene u luksuzan stambeno-poslovni kompleks i novi statusni
simbol, tako da je urbano okuženje
potpuno izmenjeno, a cena kvadratnog metra je toliko skočila da
su se uložena sredstva višestruko
vratila43.
43 Prema: Dragan Živkovic, Brownfiled izveštaj,
2009. godina
Američka kompanija „US STEEL” kupila je
kao braunfild investiciju domaću kompaniju
„Sartid”, današnji „US Steel Serbia”, u čijem
je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi
Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih
srpskih izvoznika.
•
Austrijska kompanija „Alas International” kupila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“,
nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“.
•
Austrijska kompanija „Rauch” kupila je, kroz
proces privatizacije, fabriku „Voćar Koceljeva“
u prehrambenoj industriji.
Prvi korak u većini programa sanacije mora biti
analiza stanja. Moraju se doneti odluke o tome da
li je objekte moguće efikasno koristiti, koliki je stepen zagađenja, i koji se programi posle sanacije
mogu osmisliti, što nije ni jednostavno, ni jeftino.
Sa druge strane, osim što predstavljaju opasnost
po lokalnu zajednicu, kontaminirane lokacije nisu
na prvom mestu kod uglednih investitora. Dakle,
proces sanacije treba da se odvija u okviru regulative sledećim redosledom: prva procena lokacije,
utvrđivanje stepena zagađenja, utvrđivanje vlasništva, određivanje prioriteta, pronalaženje neophodnih sredstava i osmišljavanje programa.
Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet.
Većina investitora radije bira grinfield lokaciju, pa
lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da
bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje.
Na primer, takve mere su:
•
posebni poreski podsticaji
•
urbanističke olakšice
•
infrastruktura
•
komunalne olakšice
2.5. Adaptacija objekata koji se ne koriste
Osim braunfild lokacija koje, po definiciji, predstavljaju zagađeno okruženje, ima i primera objekata koji se ne koriste, a mogu da se adaptiraju
u radni prostor u vlasništvu javnog, ili privatnog
sektora. Postoje i objekti koji se mogu bolje iskoristiti ako se podele na radne prostorije manje površine. Najstarije zgrade je najteže sanirati, ali to
ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog
značaja ne treba spašavati. Dobar primer predstavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika
u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. Taj
prostor sada, pored Udruženja preduzetnika, koriste i članovi Zone unapređenog poslovanja, a u
njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni
76
razvoj. Adaptirani braunfild objekti u gradu često
se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad, Pančevo).
3. Podrška postojećoj privredi
Iako često zanemarivana, postojeća privreda je od
izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj budući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj
investicija dolazi, upravo, iz te oblasti, a ne, kao
August 2008
Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama
Multiple responses; Base: Investors in Serbia, Investors in othe
63%
Biznis kontakti
67%
24%
Republičke
institucije i tela
58%
Mediji
Sajmovi i slične manifestacije
11%
0%
8%
Poslovna udruzenja i udruzenja
investitora
8%
23%
Prijatelji i
rodbina
Lokalne
institucije i tela
r countries
Opštinske brošure
25%
25%
Drugo
0%
8%
0%
6%
42%
23%
Investitori u Srbiji
17%
Investitori u drugim zemljama
StrategicPuls Group
The Urban Institute – a USAID Contractor
Serbia
| Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina
| Montenegro | Macedonia
| Albania
5
što se često misli, od novih investiotora (mnogo je
više onih koji su već prisutni, i koji i dalje ulažu u
svoj razvoj, nova postrojenja, proširenja, unapređenja i sl). Sa postojećom privredom investitori
ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini, ona je, takođe, i streški partner grada u razvoju infrastrukture, ljudskih resursa i očuvanju životne sredine.
Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor
informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od
prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu, šta
im smeta, kako izgleda njihov proizvodni proces,
šta uvoze, šta izvoze, ko su im dobavljači i kupci
- što je sve od značaja za strateško planiranje i
promociju investicija. Već pomenuto istraživanje
investitora koje je sproveo USAID-ov Program
podsticaja ekonomskom razvoju opština podrazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima
sto dvadeset preduzeća koji su, istovremeno, bili
ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju
i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset
godina. Iz rezultata istraživanja vidi se da je
većina investitora došla u Srbiju zato što je
već imala ostvarene veze sa Srbijom, dok su
tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. Najčešći
izvor informacija pri donošenju odluke o investiranju jesu poslovni kontakti (63% odgovora), što ukazuje na značaj „lokalnih veza”, to
jest, značaj postojeće privrede.
Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazumeva pružanje saveta, podrške i resursa koji su neophodni za njihov dalji razvoj. Takve strategije nazivamo programima za zadržavanje i širenje postojećih preduzeća. Opseg inicijativa kojima se može
podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman:
77
Lokalni ekonomski razvoj
3.1. Posete preduzećima, istraživanje
mišljenja preduzetnika (ankete)
Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik
suočava u svom radu je ključ za uspešno
planiranje i sprovođenje programa pomoći.
Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa
kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi
kako se može unaprediti njihovo poslovanje:
1) anketiranje putem telefona – jednostavan
i kratak postupak, može da se kontaktira veći
broj preduzeća, ali je malo interesovanje preduzetnika da odgovaraju na ankete i smanjena mogućnost da se stvori ličan odnos sa preduzetnikom;
2) anketiranje putem elektronske pošte –
slično kao telefonsko anketiranje, ali je procenat odgovora daleko manji (veliki broj anketiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a
često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja,
odgovori nisu tačni;
3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pristup je izuzetno zahtevan (neophodno je zakazati unapred sastanke, otići na lice mesta i
provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža
daleko bolje rezultate - dobija se precizniji odgovor na svako pitanje, na osnovu ličnog kontakta, izraza lica sagovornika i načina na koji
daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe,
iz ovakvih anketa lokalna administracija može
više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je
u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji
koja se koristi, prostoru za rad i dr;
4) neformalna druženja i razmena informacija – na koktelima i neformalnim okupljanji-
ma moguće je dobiti informacije o poslovanju
i problemima privrede, a ovaj vid kontakata
pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji odnos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je
što informacije dobijene ovim putem nisu dokumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o
zaključcima i predlozima.
Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni podaci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripremaju lokalnu samoupravu da odgovori na probleme. Anketirana preduzeća moraju dobiti povratnu informaciju o koracima koji će biti preduzeti.
Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna
informacija, oni više neće učestvovati u narednim
anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti
njihovo poverenje.
Putem ankete, osim identifikovanja problema sa
kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica
stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje
privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne samouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/
grad može doći do ideje kako da unapredi poslovno okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba
da insistira.
Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna zajednica može da iskoristiti da privrednike obavesti
o aktuelnim i budućim programima podrške - novim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima,
konferencijama, itd.
Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da koriste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovladavanju novim veštinama i doprinesu razvoju
strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je
78
Prema analizi ankete mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina
1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika,
a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova
radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom najveća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene
na nivou lokalne ekonomije.
2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i
osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proizvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim
delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa
standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU.
3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu
„odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je
14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne mesečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu
za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri,
tehničari, ekonomisti).
4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objekata, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje
kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet
firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u
Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste
svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta,
nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage.
5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena
2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje građevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim
zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti.
6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna.
Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dvadeset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovoljavajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vlasti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani
kao najveća prednost Kruševca.
istaći da se tim posetama može sprečiti da preduzeće ne napusti lokalnu zajednicu.
Program za podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom
samoupravom sproveo niz istraživanja među privrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja
2006. je urađena analiza stavova poslovnog sektora u Kruševcu.
Na osnovu ove analize sagledane su osnovne prepreke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identifikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u
narednoj godini.
3.2. Pružanje stručne i savetodavne
pomoći preduzećima
Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe
koja upućuje zainteresovane u pravom smeru
– na kreditne institucije, organizovanu obuku
i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je
ključno za efikasne savetodavne usluge.
Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz
raznih oblasti:
•
menadžment i upravljanje preduzećem,
•
zakonska regulativa i poslovanje,
•
istraživanje tržišta,
•
marketing i promocija,
•
sistem kvaliteta,
•
zaštita životne sredine,
•
uvođenje standarda i certifikacija,
•
kontrola i kvalitet ljudskih resursa,
79
Lokalni ekonomski razvoj
•
tehnologija,
•
kompjuterske aplikacije,
•
istraživanje i razvoj i dr.
•
izrada biznis plana,
•
finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i
srednjih preduzeća,
•
lokalna poreska opterećenja i olakšice,
•
apliciranje za bespovratna finansijska sredstva.
U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju
stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna.
Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi znanje zaposlenih prilikom uvođenja novih standarda i tehnologije, a da za specifične i specijalističke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola,
državnih institucija i organizacija, međunarodnih
organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje
brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje
se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi
set programa koji pružaju direktnu tehničku pomoć preduzećima u svim navedenim oblastima).
U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan kadar koji može da pruži pravne i finansijske savete
i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.
3.3. Obuka za preduzetnike i programi
podrške malim i srednjim preduzećima
Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi
specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzetnicima i malim preduzećima). Različite teme obrazovnih programa zavise od privrednih grana koje
su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih
potreba.
Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Saveti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzetnike su značajne još i:
44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa
•
prodaja i promocija,
•
udruživanje i zajedničko nastupanje,
Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i
malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih
u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici
sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne
institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna
služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja
preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može
organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih
škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar
u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih
lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je
u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana
i opremljena u okviru projekta.
3.4. Podrška razvojnim projektima i
istraživačkom radu
Podrška razvojnim projektima i istraživačkom
radu pruža se putem projekata saradnje između
preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se
osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru
koga će diplomirani studenti prenositi znanje zaposlenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima
potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije
retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i
razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj
80
situaciji da imaju ovakva odeljenja. Uloga lokalne
samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta
sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih
usluga.
U periodu između 2008. i 2009. godine, sprovedena je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mišljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Anketa
je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju
stavovi, prioriteti i problemi u poslovanju onih privrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna
mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom.
Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja.
Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketiranih preduzeća, ili 21% od ukupnog broja (šest
stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima
istraživačko odeljenje, ili odeljenje za razvoj novih
proizvoda, dok 14% razmišlja da ga uvede. Prema
odgovorima najvećeg broja preduzeća, istraživačko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih proizvoda, usvajanjem tehnoloških standarda i istraživanjem tržišta.
45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo
su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju
opština.
46 Fond za razvoj republike Srbije
Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje
istraživačkog odeljenja
3.5. Pristup kapitalu i finansijama
U osnovi, radi se o pružanju informacija i upućivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su
zainteresovana da pronađu potencijalne izvore finansiranja. Kada je finansiranje u pitanju, lokalne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju
preduzeća, pošto se time bave specijalizovane
ustanove. Ipak, lokalna samouprava bi mogla da
pruža informacije o državnim programima u ovoj
oblasti, kao i da pomogne preduzetnicima i malim
preduzećima u boljem razumevanju ponuda finansijskih institucija.
Interesantno je, na primer, da je u jednoj opštini
u Srbiji u toku 2006. godine povučeno tri kredita iz Fonda za razvoj46, dok je već 2007, pošto je
uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o
dostupnosti ovih sredstava, taj broj povećan na sedamdeset i tri.
Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da
povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obuke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investiranja. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu
mogućnost i da organizuju obuku za svoje preduzetnike. Najčešći problem sa kojim se banke suočavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda
privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica
da se retko odazivaju na pozive za obuku. Lokalna
samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove
privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obuke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke
koje će privredi objektivno predstaviti sve mogućnosti, tako da privrednici mogu da uporede usluge
različitih finansijskih institucija, a potom izaberu
onu koja je za njih najbolja.
81
Lokalni ekonomski razvoj
3.6. Lokalni fondovi za podršku privredi
Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pristup kapitalu. Adekvatan program tehničke podrške trebalo bi da pruži savete o finansijskom
planiranju, pristupu kapitalu i kreditima. U nekim
slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finansijsku podršku. U Srbiji postoji veliki broj lokalnih fondova za pomoć preduzetnicima, privredi ili
poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji
nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije
u moderne tehnologije, na primer. Svi fondovi su
relativno različiti u strukturi i obimu sredstava, a
razlikuju se i po načinu upravljanja. Treba biti vrlo
pažljiv u nastojanju da se osigura načelo pravednosti i da ovi procesi budu transparentni.
Tim za pravne reforme programa Podsticaj ekonomskom razvoju opština, sproveo je istraživanje
o fondovima u Kragujevcu, Subotici, Loznici i Inđiji, tokom februara i marta 2007. godine.
Neki od zaključaka tog istraživanja su:
★★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od
dva do šezdeset miliona dinara
★★ Svaka lokalna samouprava je na različit način
definisala korisnike fondova:
1. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno
pozajmljivala sredstva nezaposlenim licima i preduzetnicima, uz troškove obrade
kredita od 2% godišnje, odnosno 3% u slučaju
programa podrške poljoprivrednim gazdinstvima.
2. Inđija je kao rezultat pregovora sa komercijalnim bankama obezbeđivala subvencije za
komercijalne kredite malim i srednjim
preduzećima i preduzetnicima u iznosu od
tri procentna poena i stopom umanjenja za jedan i po procentnih poena;
3. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite
za poljoprivredna gazdinstva sa grejs periodom od osamnaest meseci i rokom dospeća
od trideset i šest do šezdeset meseci i podsticajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju
u iznosu od samo 25%.
4. Loznica je obezbedila beskamatne kredite
za poljoprivredne proizvođače i mikrokredite za preduzeća u nastajanju („start up”
krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci
i rokom dospeća od trideset meseci, i plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje pripravnicima u opštinskim službama tokom
šest do dvanaest meseci.
★★ Sve ključne odluke (kriterijumi, iznosi, odluke o dodeli itd.), obično donosi komisija čije
članove imenuje predsednik opštine, ali nisu
jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju članovi komisije.
★★ Za većinu programa lokalna samouprava nije
ustanovila indikatore kojima bi se pokazala
njihova uspešnost i proverilo da li oni, zaista,
omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i
privredni rast. Pre svega se misli na mehanizam koji bi pratio broj novootvorenih radnih
mesta, odnosno promene opštinskih prihoda
koje su rezultat programa finansiranja (nova
radna mesta → nove plate → novi lokalni prihodi od poreza na dohodak građana). Ipak,
82
neke opštine, kao na primer Inđija, već imaju
određene indikatore koje koriste prilikom procene isplativosti programa podrške privredi, a
Kragujevac planira da uspostavi sistem praćenja efekata gradskih programa.
Ova, i mnoge druge analize pokazuju da je ključ
pri uspostavljanju fondova za podršku privredi:
•
analiza potreba privrede,
•
jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma
korišćenja sredstava,
•
preciziranje kriterijuma za odabir,
•
uspostavljanje mehanizama transparentnosti
i kontrole procesa,
•
definisanje indikatora za merenje učinka,
•
uspostavljanje organizacionog sistema za praćenje efekata.
3.7. Unapređenje komunikacije između
lokalne samouprave i preduzeća
Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste,
pre svega, uspostavljanje već pomenute kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Na taj način lokalna samouprava može da reši organizovanje posla,
to jest, zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da
informišu privredu, da slušaju i odgovaraju na njene zahteve i sugestije.
Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski razvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa privredom:
•
anketiranje i posete privrednicima,
•
priprema informatora, brošura i časopisa,
•
stalna komunikacija putem elektronske pošte,
•
SMS obaveštavanje,
•
organizacija okruglih stolova i konferencija,
•
sastanci privrednog saveta,
•
Info-dani za privredu,
•
zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke
aktivnosti.
Dobra komunikacija osigurava bolju informisanost preduzetnika, njihovo bolje prilagođavanje
promenama, kao i veću iskorišćenost javnih resursa koji im stoje na raspolaganju. Ujedno, kao što je
već napomenuto, preduzeća nisu samo od ključne
važnosti za razvoj lokalne privrede, već su i potencijalni ambasadori svojih zajednica. Zadovoljni poslovni ljudi su, svakako, u poziciji da privuku nova
preduzeća.
3.8. Načela javne nabavke i kampanje
„kupujmo lokalno”
Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa načelima povoljnog poslovnog okruženja koja podrazumevaju saradnju između lokalne samouprave,
institucija javnog sektora i većih privrednih subjekata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pristupačniji za lokalna preduzeća. Jedna od inicijativa je sprovedena 2008. godine u nekoliko opština
u Srbiji, kad su sva javna preduzeća predstavila
lokalnim privrednicima planove javnih nabavki
83
Lokalni ekonomski razvoj
za narednu godinu. Blagovremena informacija o
tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se
bolje organizuju ili, eventualno, da traže partnere
u poslu.
nom (regionalnom) tržištu, a 40% poslovanjem sa
partnerima iz ostalih delova Srbije.
Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i promociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana
i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snabdevača. U okviru ovog projekta najpre se vrši istraživanje među građanima i privrednicima o njihovim kupovnim navikama i proizvodima, a potom
se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj
promociju jednog, ili grupe proizvoda.
3.9. Reklamiranje malih i srednjih
preduzeća i širenje tržišta
Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom
su usmerena na svoje tržište, što ih razlikuje od
velikih kompanija koje se nadmeću na globalnom nivou. Inicijative za promociju malih i srednjih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku
preduzetnika o izlasku na strana tržišta, ovladavanje tehnikama izvoza, zajedno sa pouzdanim i
relevantnim informacijama o tržištu. U Evropi,
usluge takve vrste obično nude privredne komore, i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma
i udruženja za marketing, učešće na trgovačkim
sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju proizvoda, ili inovacija sa potrebama tržišta.
Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog
sektora, urađeno 2008. i 2009. godine na uzorku
od šesto devetnaest preduzeća, pokazalo je da su,
u najvećoj meri, preduzeća usmerena na lokalno
tržište. Čak 43% ukupnog prometa svih anketiranih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal-
Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009
Dakle, 83 % prometa ostaje u granicama Srbije,
dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji
sa inostranstvom - najviše sa poslovnim partnerima iz Evrope 16,6% i oko 1% u saradnji sa partnerima iz vanevropskih zemalja.
Očigledno je da postoji potreba da se pomogne privrednicima u širenju tržišta. Lokalne samouprave
mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju, što
će im pomoći u plasiranju proizvoda; mogu da ih
upućuju na državne organizacije koje se bave izvozom (SIEPA, VIP, Privredna komora); da zajednički
izlažu na međunarodnim sajmovima; da organizuju B2B susrete („business to business”) i da promovišu lokalne proizvode.
84
4. Podrška osnivanju novih
preduzeća
Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva
stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstveni biznis, pomoć početnicima u poslu da osnuju
preduzetničku radnju ili preduzeće, kao i podršku
novoosnovanim preduzećima u prvim, najosetljivijim mesecima njihovog rada.
Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obuke, pružanje saveta, stručnu pomoć, informacije i
obezbeđivanje resursa. Takvi projekti mogu biti:
4.1. Savetodavna i stručna pomoć početnicima u poslu
Nezaposleni, koji bi mogli da pokrenu sopstveni
posao, jesu oni koji:
•
nikada nisu imali posao, nemaju prethodno
iskustvo i njihove veštine su nedovoljno profilisane;
•
nemaju posao, izgubili su posao, imaju prethodno stečeno iskustvo i znanje, ali i naviku
da rade „za poslodavca”.
Ovo su dve nezavisne ciljne grupe, kojima u početnim stadijumima morate pristupiti na različite
načine.
Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite
osnovne obuke o poslovanju, radnoj etici i tržištu,
savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pronalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom,
kao i praksu. U ovom poslu nezaobilazni partner
je Nacionalna služba za zapošljavanje, fakulteti i
srednje škole.
Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i
volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu,
ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija,
biznis planiranja, marketinga, zakonskog okvira
za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje, poreze, bezbednost na radu, ekološku zaštitu).
Prema potrebi, obuka se odvija u obrazovnim centrima, ili angažovanjem nezavisnih savetnika. Kao
i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna pomoć, bolje je da lokalna samouprava organizuje
da neko drugi pruža pomenute usluge. Zaposleni
u upravi treba da definišu program obuke, da, zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje,
odaberu kandidate, pronađu prostor za obuku i angažuju predavače i savetnike.
4.2. Poslovne mreže početnika u poslu i
mentorski programi
Kao što je već rečeno, početnici u poslu imaju ili
malo, ili nimalo iskustva u vođenju posla, zato su
mentorski programi pravo rešenje za njih. Iskustvo
govori da povezivanje vlasnika novih i malih firmi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije,
može da dâ dobre rezultate za obe strane. To mogu
da budu formalne i neformalne mreže mentora i
novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim
budućim aktivnostima. Pitanje koje se nameće jeste, zašto bi postojeće kompanije pružale usluge
početnicima. Primer je bilo koja veća kompanija
85
Lokalni ekonomski razvoj
koja prepušta deo svog poslovanja manjim kompanijama (outsourcing). Najčešće su u pitanju poslovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća,
ali su dovoljno važni i moraju, u potpunosti, da
budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kompanije. U softverskim kompanijama to su, recimo,
dizajnerski poslovi, u proizvodnji metalnih oruđa
- gumeni delovi, u prehrambenoj proizvodnji - dizajn i marketing i poslovi pakovanja, u komunalnim delatnostima to su reciklaža, ili skupljanje i
odvajanje otpada. U Novom Sadu, na primer, jedna
softverska kompanija je zainteresovana da bude
mentor početnicima u softverskom inženjeringu
da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante.
Mentorstvo je, dakle, korisno za učitelja, koliko i
za učenika. Stvaraju se poslovne veze koje učeniku obezbeđuju tržište, a učitelju sirovine, poluproizvode, kooperante koji su, u potpunosti, u skladu
sa njihovim potrebama (standardi, sastav, količina, način obrade).
Pored odnosa mentor - učenik u poslovanju, i sva
druga umrežavanja podržavaju učenje. Umrežavanje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze
u istom, ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od
drugih. Ujedno, njihovim umrežavanjem stvaraju
se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška.
Mentorski programi se mogu i sufinansirati (formiranje mentorskih fondova), da bi se, eventualno, podržala inicijativa.
4.3. Finansijska pomoć novim
preduzećima i preduzetnicima
Mnoga preduzeća i preduzetnici, na početku rada,
suočavaju se sa problemom nedostatka početnog
kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanjem tržišta - i u potražnji za
ponuđenim proizvodima, i u plasmanu na novim,
nepoznatim tržištima.
Finansijske institucije retko daju kreditna sredstva početnicima u poslu, a kad takva praksa i postoji, uslovi su izuzetno nepovoljni. Stoga je finansijska pomoć novim mikropreduzećima ključni
faktor koji može da opredeli novog preduzetnika
da pokrene inicijativu, ili ne.
Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri finansiranju tako što će:
•
zajedno sa finansijskim institucijama proceniti koji su najbolji oblici podrške i saradnje;
•
kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3.6. Lokalni fondovi za podršku privredi);
•
dati savet i pomoći početnicima u pronalaženju finansijskih sredstava - Zakon o budžetu
Republike Srbije za 2010. godinu predviđa
sredstva u iznosu od 1.000.000.000 dinara za
„start up“ kredite preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
Dakle, uloga lokalnih samouprava jeste da, pre
svega, prepoznaju potrebe početnika u poslu i
podstaknu državne institucije i privatni sektor da
usklađuju svoje usluge sa tim potrebama.
86
4.4. Biznis inkubatori – mikro prostori za
rad
Biznis inkubatori, kao koncept, objedinjuju tri pomenuta programa: pružanje savetodavne, i finanijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja.
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka
u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept
inkubacije, pre svega kao odgovor na sve višu stopu nezaposlenosti i druge posledice recesije. Izraz
inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih
„uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja i podsticanje razvoja preduzetničkog duha. Biznis inkubatori omogućavaju
pružanje neposredne podrške preduzećima koja
tek počinju s radom, u periodu kada su najpodložnija neuspehu, i na taj način direktno utiču na
stepen uspešnosti tih preduzeća. Veći deo usluga
koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po
subvencionisanim cenama, što pozitivno utiče na
položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona
izvan njega”47. Biznis inkubator nije samo prostor
za rad, već je i poslovno udruženje čija je svrha da
pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem
pružanja određenih usluga, u koje spadaju: prostor
inkubatora, zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo, savetovalište za
preduzetnike, finansijski saveti i dr.), marketing i
umrežavanje. Inkubatori mogu da budu višenamenski (mogu da budu primljena sva preduzeća
koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke
standarde), ili specijalizovani biznis inkubatori
usmereni na konkretnu delatnost (inovacije, usluga, proizvodnja, sektorski specifični, i dr).
47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora,
The Urban Institute
Do maja 2005. godine, kada je otvoren Biznis inkubator centar u Knjaževcu, u Srbiji nije postojao
ni jedan biznis inkubator. Inkubator u Knjaževcu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji,
već i zato što njime upravlja udruženje građana
(„Timočki klub“), a ne, kako je to najčešće slučaj,
privredno društvo. U Savetu biznis inkubatora u
Knjaževcu, koji odlučuje o prijemu preduzeća i
radnji u inkubator, pored osnivača zastupljeni su i
predstavnici lokalne samouprave, banaka, udruženja privatnih preduzetnika i privrednici.
Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu,
već u septembru 2005, kao društvo sa ograničenom odgovornošću, u kome su osnivači Grad Niš
sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja
preduzeća sa 49%. Poslovni inkubator Subotica
d.o.o. (osnovan 2006. godine), zanimljiv je primer
zato što u svoje osnivače, pored lokalnih i pokrajinskih vlasti i regionalne agencije za mala i srednja preduzeća, ubraja i privatnu kompaniju (ATB
Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola
Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim
pravima.
Još jedna od novina u privrednom životu poslednjih nekoliko godina, osim velikog broja novoosnovanih inkubatora, jeste i njihova inicijativa za
udruživanjem. U Srbiji postoji neformalna mreža
inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izneli svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i donatore.
87
Lokalni ekonomski razvoj
Br.
Naziv
BIC-a
Datum
osnivanja
Povrsina
u m2
Pravni
status
Broj
zaposlenih
u BIC-u
Tip
BIC-a
Period
inkubacije
Broj
stanara
Pros. broj
zaposlenih
po stanaru
Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji
1
Biznis Inkubator Centar Knjazevac
2005
1200
NVO
1
Proizvodni
4 god
8
3
2
Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar
u toku
1086
DOO
3 ( u planu)
Proizvodno usluzni
4 god
0
0
3
Bizniz Inkubator Centar Uzice
2008
1529
DOO
1
Proizvodni
3 god
/
/
4
Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca
2007
650
DOO
1
Proizvodno usluzni
4 god
/
5
Direkcija za preduzetnistvo - poslovni inkubator
(Petrohemija), Pancevo
2006
4500
ogranak
8
Proizvodno
inovativni
3 god
7
15
6
Inkubator Centar Nis
2005
2700
DOO
4
metalopreradjivacki 3 god
15
8
7
Biznis Inkubator Centar Prokuplje
2007
1300
DOO
4
Proizvodno usluzni
4 god
13
7
8
Biznis Inovacioni Centar Kragujevac
2008
1137
DOO
3 (7)
Inovativni start up
3 god
0
0
9
Poslovni Inkubator Kanjiza
2005
170
javna sluzba 2
kancelarijski posao
3 god
4
2
10
Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.o.o,
Rakovica Beograd
2006
4120
DOO
8
inovativni
(IT sektor)
/
0
0
11
Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta –
Beograd
2006
400 +
1000
DOO
5
tehnoloski i
inovativni
3 god
6
3
12
Biznis Inkubator Centar Vranje
2006
2500
DOO
2
mešoviti
3 god
0
0
13
Poslovni Inkubator Subotica
14
Biznis Inkubator doo Krusevac
2008.
1400
DOO
4
mešoviti
3
20
2
15
Poslovni Inkubator Zrenjanin
2006
16
Biznis Inkubator Centar Medvedja
u osnivanju
/
/
/
/
/
/
/
17
Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac
2007
900
DOO
1
proizvodni
4 god
4
3
18
Biznis Inkubator Centar Bor
2007
700
DOO
4
proizvodno-uslužni
3 god
10
2
19
Biznis Inkubator Centar Valjevo
20
Biznis Inkubator Centar Senta
2007
1350
DOO
1
mešoviti
3
0
0
21
Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA)
/
/
/
/
/
/
/
/
IT
88
I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora, u
Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak iskustva i stručnog znjanja koji su neophodni za pokretanje i upravljanje biznis inkubatorom. U svetu
se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete
(studenti dobijaju subvencionisane uslove za započinjanje poslovanja), ili su, u 90% slučajeva, deo
industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima.
Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora:
•
Biznis inkubatori su popularan, ali nisu, neminovno, i uspešan koncept u svakoj sredini
(dostupnost početnih finansijskih sredstava ne
treba da bude okidač);
•
Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi
ko su potencijalni korisnici
•
Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora
•
Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku
•
Stanarima inkubatora obezbediti post-inkubacioni prostor(mini-industrijske, ili poslovne
zone)
•
Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog finanisjkog plana koji obezbeđuje održivost koncepta (operativni troškovi).
Iako je možda je prerano dati sud, s obzirom da
inkubatori nedovoljno dugo posluju, biznis inkubatori u Knjaževcu, Kruševcu i Prokuplju mogu
poslužiti kao dobar model.
48 4 P - skraćenica na engleskom jeziku od product (proizvod), price (cena), promotion (promocija) i place (distribucija)
5. Marketing i promocija
investicija
Važna funkcija svake organizacije, bilo da su u
pitanju mulitinacionalne kompanije, mala i srednja preduzeća, nevladine organizacije, državne
firme ili, pak, lokalne samouprave, jeste marketing. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su
više-manje isti za sve: proizvod, cena, distribucija
i promocija, iako se za svaku konkretnu organizaciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu.
Proizvod koji lokalna samouprava može da ponudi u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim
svojim karakteristikama (lokacija, površina, teren,
infrastruktura), efikasna administracija i poslovna klima koja će investitoru omogućiti da uspešno
posluje. Cena se odnosi na troškove pribavljanja
svih potrebnih dozvola, troškove pribavljanja zemljišta, naknadu za uređenje zemljišta, troškove
korišćenja struje, vode, telefona i troškove radne
snage. Distribucije nema u klasičnom smislu
-proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac, već kupac
„ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se
kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od
njenog geografskog položaja i drumskih, vodenih i
vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. Na kraju
lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao
jedina karika koju lokalna samouprava koristi da
bi informisala, zainteresovala i privukla investitore u svoju zajednicu.
Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju
brojna sredstva i tehnike za promociju investicija, kao sto su oglašavanje, unapređenje prodaje
(brošure, sajmovi), lična prodaja (prodajne pre-
89
Lokalni ekonomski razvoj
zentacije), direktna pošta, telemarketing, internet
marketing i PR. S obzirom na ograničena sredstva
sa kojima lokalne samouprave raspolažu, važno je
da svoje promotivne napore usmere na granu privrede i na investitore koje imaju najviše šansi da
privuku („targetiran“ pristup promociji).
će se dosledno pridržavati kada je dizajn promotivnih materijala u pitanju (logo, karakteristične
boje, font, oblici). Sve, od vizit karte preko vebsajta
do brošure, treba da bude vizuelno ujednačeno i,
samim tim, prepoznatljivo.
Vebsajtovi (internet stranice)
5.1. Priprema promotivnih materijala
Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste
izrada promotivnih materijala. U promotivni materijal se, pre svega, ubrajaju: veb-sajt (internet
stranica), brošure i drugi štampani materijali i Pauer-point prezentacije.
Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju
da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije
i svakom segmentu delovanja. Opština, pre svega,
treba da definiše šta je njena ključna prednost u
odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni argument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da
se tim putem pozicionira na tržištu.
Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu
je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština i gradova, po čemu se razlikuje i prepoznaje, po čemu je osobena.
Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon
SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benčmarking). Evo nekih primera: „Najveći proizvođač
malina u Evropi“, „Grad sa najviše direknih investicija u regionu“, „Jedina prava e-uprava u Srbiji“,
„Na raskršću koridora”, itd.
Pored jedinstvenog argumenta prodaje, opštine
treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg
Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažnijih i najekonomičnijih sredstava promocije. Vebsajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave –
prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u
opštini. Preko interneta i internet prezentacije, lokalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom,
već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov
je, svakako, višejezičnost internet prezentacije, a
najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i
engleskom jeziku). Prema Svetskoj banci, u svetu
je 2008. godine bilo preko milijardu i po korisnika
interneta, a najnonovije procene dostižu broj od
milijardu i osam stotina hiljada. Rast broja korisnika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000.
godinu). Dakle, internet kao sredstvo komunikacije i promocije postaje neminovnost, i što se pre
shvati – to bolje.
Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog
kojih je važno da lokalna samouprava ima internet
prezentaciju, već zašto internet prezentacija
važna u promociji investicija:
•
Veb-sajt omogućava promociju lokalne samouprave i prisustvo na lokalnom, regionalnom i
svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni.
•
Veb-sajt je medij koji je dostupan svima, u svakom trenutku, u bilo kojoj vremenskoj zoni.
90
http://www.cityofleskovac.org
www.zrenjanin.rs
•
Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samouprava efikasna i transparentna u svom radu
- vesti, saopštenja, e-uprava, svi važni dokumenti, strategija, planovi, javni pozivi, izveštaji o radu, daju se na uvid građanima, privrednicima i investitorima.
•
Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim
informacijama. Korisnik bira sadržaj na vebsajtu, tako da je za korisnika veliki broj informacija prednost, a ne teret (za razliku od brošura, na primer, čija veličina mora biti ograničena - zbog težine i broja strana).
Veb-sajt je medij koji omogućava interaktivnost i lakšu komunikaciju sa korisnicima - potencijalnim investitorima, preko foruma, anketa, različitih on-lajn servisa.
Veb-sajt omogućava praćenje rezultata promotivnih kampanja lokalne samouprave uvidom u statisitke posećenosti (na primer, dan
posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca
je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj).
Putem alata za obradu statitstičkih podataka
koji su besplatni, poput Google Analytics-a,
može se dobiti detaljan uvid ne samo o broju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju, već
i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze, šta
ih najviše zanima, kako se kreću kroz veb-sajt
i dr.
Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada
u javnosti - oni koji nikada nisu bili u lokalnoj
samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu
veb-sajta, njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn
servisa koje nudi.
Na kraju, vebsajt omogućava punu kontrolu
sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne
samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji
mogu da se direktno menjaju i on-lajn).
•
•
•
•
Naravno, osim za promociju investicija, internet
prezentacija lokalne samouprave koristi se i za:
a. pružanje informacija široj javnosti, posebno
stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada,
91
Lokalni ekonomski razvoj
kao i potencijalnim turistima i investitorima
iz zemlje i inostranstva;
b. unapređivanje komunikacije opštinske/gradske uprave sa građanima i preduzećima;
c. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/
grada i pozitivnog slike u javnosti;
d. promovisanje privrednih, kulturnih, turističkih i drugih sadržaja i potencijala opštine/grada. .
Brošure i info-listovi
U direktnom kontaktu sa potencijalnim investitorom internet prezentacija nije sredstvo komunikacije. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju
štampani promotivni materijali i prezentacije, a
najčešće se koriste brošure i info-listovi. Brošure se uglavnom koriste na sajmovima, prilikom
prezentacija i tokom pregovor, ali se koriste i u
direktnom marketingu – kada se šalju poštom na
adrese potencijalnih investitora. Svrha brošure je,
pre svega, da zainteresuje potencijalne investitore
i pruži osnovne informacije o mogućnostima, uslovima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupravu. Brošura, takođe, slikom i rečju potkrepljuje nastup pred investitorom.
Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se
obraćamo i u kojoj situaciji, šta želimo da kažemo (po naslovima), kojim redom (po važnosti), i
koliko detaljno. Generalno, brošura treba da bude
što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana,
najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za otpatke. Treba se usredsrediti na ono što je najbitnije i najzanimljivije za investitora, bez zalaženja u
pojedinosti, a za detaljnije informacije dovoljno je
uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno
da sajt bude informativan i ažuriran). Minimum
koji svaka brošura treba da sadrži, pored kontakt
podataka, jesu informacije o geografskom položaju opštine, konkretnim mogućnostima za ulaganje
(ponuda opštine, odnosno slobodne grinfild/braunfild lokacije) i njene komparativne prednosti.
Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu
ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu
granu privrede. Info-list daje presek stanja i mogućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu
ili, pak, predlaže konkretne projekte (na primer,
turizam - izgradnja hotela, energetika - izgradnja
mini-hidroelektrana, poljoprivreda - fabrika sokova). Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i
dobro osmišljeni. Umesto dugačkih objašnjenja
treba koristiti teze, nabrajanja i tabelarne prikaze, da bi se obezbedila maksimalna preglednost i
ušteda prostora.
Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu
jer su lagani, relativno jeftini, i prilagođeni interesovanjima potencijalnih investitora iz ciljane
industrije. S obzirom na relativno niske troškove
izrade, preporučuje se izrada info-listova na više
stranih jezika, u zavisnosti od zemlje porekla investitora.
Na kraju, info-list može poslužiti kao dobra osnova u izradi oglasa – ukoliko opština planira da
pokrene reklamnu kampanju u relevantnim ekonomskim, i drugim specijalizovanim časopisima i
novinama (od domaćih časopisa to mogu biti, na
primer, Jatova revija - New Review ili Ekonomist,
od stranih - Financial Times, Spiegel, Ost-West i
sl).
92
Pauer-point (Power point) prezentacije
Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao
pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih
pregovora i usmene komunikacije sa investitorom. Praksa je da lokalna samouprava za početak
pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim
potencijalima opštine na srpskom i na engleskom
jeziku, da bi je, kasnije, prilagođavala konkretnoj
situaciji i publici.
Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi
da otvori fabriku tekstila, na primer, potrebno
je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i
pružiti što više detaljnih informacija o tome, poput:
imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona, u
proseku, košta; da li postoje škole koje obrazuju
tekstilne radnike; da li postoje hale ili zemljište
koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg
kapaciteta; da li lokalna samouprava raspolaže
potrebnim sirovinama; kakva je tradicija u
proizvodnji tekstila; kakva je struktura preduzeća
u tekstilnoj industriji, ima li novih investitora; sa
kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje
najveću razmenu; postoje li neki posebni podsticaji
i olakšice za investitore u ovoj grani privrede, i sl.
Takođe, treba voditi računa i o poreklu investitora
- u prezentaciji za strane investitore na početku
treba više pažnje posvetiti uslovima i prednostima ulaganja u Srbiju, dok za domaće investitore
to nije slučaj. Na kraju, treba izbegavati dugačke
i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ dok se stigne do ponude za investitora – on je već
otišao.
Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura
i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se
treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i
teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika,
dijagrama, grafikona). Optimalan broj teza po
slajdu je pet. Ne treba brinuti da li je sve u
prezentaciji rečeno, jer to, zapravo, i nije cilj: tema
se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju
slušaocima. Dizajn prezentacije treba da bude
usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih
drugih promotivnih materijala. Treba izbegavati
jarke boje, šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju
publiku (slova „lete“, slike „uleću“ i sl.) – investitor
neće biti impresioniran prezentacijom.
Dužina prezentacije, broj slajdova i broj detalja
treba da bude prilagođen vremenu koje je na
raspolaganju. Ako prezentacija traje deset minuta,
ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova
(pola minuta po slajdu). U izradi prezentacije,
slično kao i kod brošure, prvo treba definisati
sadržaj prezentacije.
U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za
strane investitore (ne zna se unapred ko su, i kojoj
grani privrede pripadaju):
93
Lokalni ekonomski razvoj
Primer: Sadržaj jednog slajda
1. slajd:
Naziv prezentacije
(Opština XX: jedinstven
argument prodaje)
2. slajd:
Prednosti ulaganja u Srbiju
3. slajd:
Prednosti ulaganja
u Opštinu XX
4. slajd:
Geografska lokacija i tržište
5. slajd:
Saobraćajna povezanost
6. slajd:
Postojeća privreda
7. slajd:
Ljudski resursi
8. slajd:
Mogućnosti za ulaganje
9. slajd:
Troškovi poslovanja
10. slajd:
Podsticaji i podrška
investitorima
11. slajd:
Kvalitet života
12. slajd:
Kontakt
Kako ne treba
•
•
SUBOTICA PROFILE
Subotica is the northernmost city of Serbia;
it’s the second largest city in population
aspect on the territory of the Autonomous
Province of Vojvodina. The city is situated
10 km from the Serbian-Hungarian border,
on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the
east longitude of 19° 39’ 47’’.
A sandy steppe is located north from the
city with fruitful orchards and vineyards
on the south, and on its mould land agriculture is developing. It is a city located in the
heart of the Pannonian Plain with a long
tradition and a wealthy cultural heritage.
The City of Subotica consists of the town
itself and 18 surrounding settlements. It is
stretched out on 1.008 square kilometers.
Kako treba
SUBOTICA PROFILE
50 Marketing a Country, Louis T Wells, Alvin
G.Wint
•
Position: 46° 5’ 5’’ N, 19° 39’ 47’’E
•
Northernmost city in Serbia, 10 km away
from Hungary
•
The 2nd largest city in AP Vojvodina 150.000 inhabitants
•
Territory: 1.008 square kilometers
•
Potential for agriculture development
Treba voditi računa - nedostatak mnogih prezentacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive, odnosno, nemaju jedinstveni argument prodaje. U
situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezentacija za redom (na primer, na nekom sajmu, ili
forumu), jedan od njihovih čestih komentara jeste
da ne mogu da uoče razliku među opštinama, da
im sve izgledaju isto, čak i kada nisu iz iste zemlje. Uočeno je da slušaoci, pa i investitori, pamte
ekstremne primere, nove priče, ili šokantne slike,
zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na
svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt informacije (adresu vebsajta).
5.2. Direktni marketing
Kampanje direktnog marketinga podrazumevaju direktno obraćanje potencijalnom investitoru
sa konkretnom ponudom - putem pošte (obične i
elektronske), ili telefonom (telemarketing). Istraživanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog
marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje investicija50, jer se fokusiraju samo na one investitore koje je opština označila kao najizglednije, a ne
na sve, čime se značajno štede sredstva i usmeravaju samo tamo gde će uroditi plodom. Dodatna
prednost direktnog marketinga je merljivost rezultata – opština može da postavi konkretne ciljeve i pratiti njihovu realizaciju (na primer, hiljadu
poziva - deset sastanaka - jedna ostvarena investicija). Na taj način opština može da uči iz iskustva
i da usavrši svoj nastup i planove.
Preduslov za bavljenje direktnim marketingom jeste izrada i održavanje baze potencijalnih investitora. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala
i srednja preduzeća izvozne orijentacije, a krupne
94
investitore (multinacionalne kompanije) treba
prepustiti državi, odnosno organizacijama kao što
je SIEPA, da ne bi došlo do podudaranja i opsedanja istih investitora sa različitih strana i nivoa.
Ali, mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo
koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane
da ulože u našu opštinu, pa da ih uvrstimo u bazu
potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim
investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora, kao
što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kompanijama posluju), špediteri i distributivni centri,
međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi
(iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači), ambasade stranih zemalja i ekonomski atašei, privredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje
i inostranstva, nacionalne i lokalne organizacije
za promociju investicija, agencije stranih zemalja
koje se bave promocijom izvoza. Na kraju, baza podataka potencijalnih investitora može i da se kupi
od organizacija koje se samo time bave (kao što je
kompanija Kompass baza).
Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga,
opština treba da preduzme sledeće korake:
★★ priprema baze podataka potencijalnih investitora iz određenih zemalja i sektora,
★★ izbor kompanija koje će kontaktirati,
★★ proveru kompanija i kontakata putem vebsajta, pronalaženje osoba zaduženih za investiranje u jugoistočnoj Evropi,
★★ slanje personalizovanih pisama poštom,
★★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom,
razgovor na njihovom maternjem jeziku, pokušaj ugovaranja sastanka,
★★ organizovanje investicionih misija (posete investitora) i prodajnih prezentacija.
Da bi kampanja direktnog marketinga uspela,
neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje
potencijalnih investitora, a zatim i – donosioca odluka. Ciljani investitori moraju da imaju barem informacije, ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini
kao investicionoj destinaciji - direktno obraćanje
sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir, ukoliko
pre toga nisu čuli za Srbiju.
5.3. Investicioni sajmovi
Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stupi u kontakt sa potencijalnim investitorima, i kao
pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih
preduzetnika i stranih kompanija. Uspostavljanjem saradnje, povećava se mogućnost ulaganja
stranih preduzetnika u grad/opštinu. Ceo proces
može biti dug, zahtevan i na oko neisplativ, ali se
ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. Ukoliko
nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog
trajanja sajma, ili za zakupninu štanda, nije ni
neophodno. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva
dana, ali uz dobru pripremu (pošto se uoče potencijalni investitori među kompanijama izlagačima
i zakažu sastanci).
Ako opština želi da se promoviše na ovaj način,
prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan, ili
više međunarodnih sajmova koje treba da poseti u toku godine. Potpuni spisak svih privrednih
sajmova u svetu, klasifikovanih po industrijskim
granama / oblastima, zemljama, vremenu održavanja i organizatorima, nalazi se na sajtu www.
biztradeshows.com.
95
Lokalni ekonomski razvoj
Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za
koje se misli da su za opštinu najvažniji, s obzirom
na privrednu strukturu i razvojne potencijale. Tom
prilikom treba konsultovati strateški plan lokalnog ekonomskog razvoja i, naravno, lokalne preduzetnike. Za opštinu je najbolje je da se usmeri
na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajedno sa svojim privrednicima.
Pošto opština odabere sajam na kome će učestvovati, treba da odabere i koga će poslati. Eliminacioni kriterijum je, svakako, znanje stranog jezika,
a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u
opštini i zemlji.
Na kraju, za uspešan nastup na sajmu potrebna
je kvalitetna priprema, koja podrazumeva sledeće:
★★ priprema liste kompanija sa kojima će biti
uspostavljen kontakt - na osnovu privrednih
potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na
sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma);
★★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim
kompanijama treba se unapred obratiti putem
elektronske pošte (pet dana pre sajma), u kratkim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka.
Na sajmu, ključno je da se uspostavi kontakt sa
osobom koja je odgovorna za nove investicije, ili
sa direktorom kompanije. Međutim, neretko se
dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju
samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa,
ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/
osniva kompanije u drugim delovima sveta, i koji
su prvenstveno zainteresovani za potencijalne
kooperante, snabdevače, partnerske firme u Srbiji,
odnosno nove kupce/novo tržište. Međutim, ono što
menadžeri prodaje znaju, to je kako “ide“ prodaja u
regionu (u zemljama jugoistočne Evrope, ili CEFTA).
Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija
mogla da bude potencijalno zainteresovana da
proširi, ili da premesti proizvodnju u region, da bi
bila bliža rastu tržišta. Osim toga, ako su opština
ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne
privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za
ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih
preduzetnika i strane kompanije. Prave osobe
za promociju investicija su direktori kompanija,
ili osobe zadužene za nova tržišta, pa, eventualni
susret sa njima na sajmu treba maksimalno
iskoristiti.
U zavisnosti od renomea i veličine sajma, veličine i izgleda štanda, rekvizita,
kvaliteta promotivnih materijala, broja
izlagača, vrste prevoza i smeštaja, dodatnih aktivnosti (zakup konferencijske sale,
poslovni ručkovi sa partnerima), nastup
na sajmu može da košta pet hiljada evra
(najskromnija mogućnost) i deset puta
više.
Treba imati u vidu da pojedine institucije i organizacije, kao što su SIEPA (http://
www.siepa.gov.rs/) ili Privredna komora
Srbije (http://pks.komora.net/) subvencionišu nastupe lokalnih samouprava i preduzetnika na sajmovima.
96
SAJMOVI U SVETU
Period
Naziv sajma
Mesto
Karakter
Veb sajt
Maj
REAL VIENNA
Beč
Nekretnine i investicije sa www.realvienna.at/en
fokusom na CEE/SEE
Septembar
IMT/MSV
Brno
Mašinogradnja
www.bvv.cz/msv
Oktobar
EQUIP AUTO
Pariz
Auto oprema i delovi
www.equipauto.com/
Mart
DETROP
Solun
Hrana, piće i mašine za pre- www.helexpo.gr
hrambenu industriju
Septembar
CERSAIE
Bolonja
Keramika
Januar
GRÜNE WOCHE
Berlin
Prehrambena
poljoprivreda
Februar
FRUIT LOGISTICA
Berlin
Hrana
www.fruitlogistica.com
Februar
BIOFACH
Nirnberg
Organska hrana
www.biofach.de
Mart
CEBIT
Hanover
ICT i usluge
www.cebit.de
April
HANNOVER MESSE
Hanover
Tehnologija i inovacije
www.hannovermesse.de
Maj
MOW
Bad Salzuflen
Nameštaj
www.mow.de
Maj
IMEX
Frankfurt
Konferencijski turizam
www.imex-frankfurt.com
Septembar
AUTOMECHANIKA
Frankfurt
Auto delovi
www.automechanika.messefrankfurt.com
Oktobar
EXPOREAL
Minhen
Nekretnine i investicije
www.exporeal.net
Oktobar
ANUGA
Keln
Hrana
www.anuga.com
Novembar
ELECTORNICA
Minhen
Elektronska industrija
www.electronica.de/en
Februar
PRODEKSPO
Moskva
Hrana i piće
www.prod-expo.ru/en
April
MOSBUILD
Moskva
Građevinarstvo i enterijer
www.mosbuild-expo.com
Septembar
WORLD FOOD
Moskva
Hrana
www.world-food.ru
www.cersaie.it/en
industrija
i www.gruenewoche.de
97
Lokalni ekonomski razvoj
6. Podsticajne mere za privlačenje
investicija
Kada investitor planira da premesti celokupno
svoje poslovanje, ili jedan njegov deo, u neku drugu zemlju, konačna odluka o tome gde će uložiti
sredstva zavisi od velikog broja faktora:
★★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca, broj stanovnika i BDP per capita, rast tržišta, pristup regionalnom i globalnom tržištu, konkurencija,
dobavljači;
★★ troškovi – prosečne plate, porezi i podsticaji,
naknade, takse, troškovi korišćenja infrastrukture, troškovi transporta, cene komponenti i
sirovina;
★★ prirodni resursi i njihova pristupačnost –
nafta, gas, minerali i rude, poljoprivredno zemljište, turistički resursi;
★★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struktura, specifična iskustva lokalne radne snage,
menadžerske veštine;
★★ osnovna i sekundarna infrastruktura –
putevi, aerodromi, luke, železnica, telekomunikacije, poslovni prostor, industrijske zone,
škole i univerzitet, R & D51;
★★ uslovi poslovanja – ekonomska, politička i
socijalna stabilnost, pravna regulativa, međunarodni ugovori o slobodnoj trgovini, kvalitet
života;
51 R & D – Research and Development (istraživanje i razvoj)
★★ podrška i podsticaji za investitore – institucionalna podrška (SIEPA, Privredna komora
Srbije, razvojne agencije, kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj), poreska oslobođenja, finansijski podsticaji, usluge pre, tokom i posle investiranja.
Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne
može da utiče - na tržište, prirodne resurse, ekonomsku i političku stabilnost zemlje i slično, dok
na druge može u celosti, ili delimično - onda govorimo o različitim merama za privlačenje investicija.
Za razliku od promocije investicija, koja se odnosi
samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u
određenu opštinu, privlačenje investicija je širi pojam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne
klime i infrastrukture, različite podsticajne mere
i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa
zemljišta, oslobođenje od poreza i slično).
Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje
novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti
domaćeg porekla i strani. U tabeli Strane direktne
investicije dat je pregled ukupne količine stranih
direktnih investicija u periodu od 2005 - 2008. godine, u dolarima.
98
Strane direktne investicije, Izvor: International Monetary Fund, International Financial
Statistics and Balance of Payments databases, and World Bank, Global Development Finance
Država
2005
2006
2007
2008
Kirgistan
42.565333 $
182.022.966 $
207.919.478 $
232.674.034 $
Makedonija
97.004.356 $
424.163.280 $
319.685.984 $
598.469.464 $
Albanija
262.479.013 $
325.258.317 $
662.273.387 $
937.048.963 $
Bosna i Hercegovina
607.810.601 $
722.466.367 $
2.111.254.096 $
1.055.604.918 $
Gana
144.970.000 $
636.010.000 $
855.000.000 $
2,111.590.000 $
Srbija
1.608.638.000 $
4.499.418.531 $
3.447.783.517 $
2.991.842.335 $
Portugalija
4.058.705.051 $ 10.968. 638. 910$
2.969.925.827 $
3.575.253.075 $
Grčka
657.666.544 $
5.400.743.026 $
1.958.714.556 $
5.303.570.431 $
4.312.402.138 $
7.757.606.832 $
11.706.074.641 $
9.204.680.510 $
11.601.978.991 $
5.521.761.931 $
10.606.063.122 $
10.864.340.807 $
6.482.160.000 $
11.393.430.000 $
9.925.000.000 $
13.883.000.000 $
Austrija
81.648.142.050 $
2.477.350.622 $
63.971.942.723 $
14.439.932.341 $
Poljska
10.309.000.000 $
19.876.000.000 $
23.651.000.000 $
14.849.000.000 $
Italija
19.636.818.499 $
39.007.009.354 $
40.042.891.550 $
15.441.759.461 $
Nemačka
46.472.855.678 $
58.128.532.135 $
56.498.128.557 $
21.248.195.112 $
Indija
7.606.425.242 $
20.335.947.448 $
25.127.155.852 $
41.168.605.242 $
Mađarska
7.626.151.047 $
19.720.837.497 $
72.337.318.630 $
62.785.804.415 $
Bugarska
Česka
Rumunija
Kina
79.126.731.413 $
78.094.665.751 $ 138.413.000.000$ 147.791.000.000$
Trajanje investicionog procesa: vreme od
donošenja odluke do realizacije investicije (prosek
u mesecima)
Danas se privlačenjem investicija bavi većina opština u Srbiji, iako je u pitanju dugotrajan i složen
proces sa neizvesnim posledicama. Od momenta
uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom, do
započinjanja njegovog poslovanja u opštini, može
da prođe preko pet godina. Čak i kada investitor
donese odluku da investira, do realizacije investicije mogu da prođu dve godine.
Investitora, na žalost, ima daleko manje nego što
ima zajednica koje žele da ih privuku, i mnoge opštine su spremne da ponude investitorima velike
podsticajne mere samo da pristanu da dođu. Na
primer, strani investitori vole da razmatraju grinfild lokacije na obodu grada, pa lokalne zajednice
često menjaju plansku politiku da bi ih privukle.
Međutim, to može da stvori velike probleme - kao
što su neregulisano širenje grada i gubitak poljoprivrednog zemljišta, pa opština mora pažljivo da
razmotri potencijalne troškove i benefit od ovakvog postupka.
99
Lokalni ekonomski razvoj
U različitim poglavljima ovog vodiča već su obrađene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privlačenja investicija. Na ovom mestu zadržaćemo se
na podsticajnim merama za investitore:
Uredba, ipak, ograničava lokalne samouprave, pa
ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograničenja:
6.1. Finansijske olakšice
★★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekivanog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu
realizacije tog projekta, odnosno investicije, u
periodu od pet godina od početka realizacije
projekta, odnosno investicije;
Lokalna samouprava koristi raznovrsne finansijske olakšice da bi privukla investicije: poreske
olakšice, smanjenje naknada za zakup, uređivanje
ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja
poreza, naknada i komunalnih troškova.
Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate, a sa
druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne
firme zbog nejednakog tretmana. Međutim, činjenica da postoje opštine koje se služe ovakvim mehanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave
slične finansijske mere.
Do 2009. godine, veliki broj opština je davao zemljište u zakup pod uslovima koji su daleko povoljniji od tržišnih, i uz smanjenje naknade za
uređivanje zemljišta. Metodologije koje su opštine
primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile
su veoma različite, ali najčešći princip kojim su se
tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom
mestu.
Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i
izgradnji avgusta 2009. godine, ovaj princip više
nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasnosti vlade, kako je definisano Uredbom o uslovima
i načinu pod kojima lokalna samouprava može da
otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po
ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine
ili naknade.
★★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do povećanja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%;
★★ iznos umanjenja može iznositi do 100%, ako
se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se
realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama
lokalne samouprave; do 50%, ako se radi o
projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama
lokalne samouprave; bez naknade, ako se radi
o projektu ekonomskog razvoja od posebnog
značaja za razvoj određenog područja.
Već početkom 2010. godine, veliki broj opština je
započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku
zonu Šepak, Vršac za Industrijsko - tehnološki
park, Leskovac, Niš, Prijepolje).
Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice
i druge podsticajne mere za privlačenje investitora, lokalne samouprave treba da razmotre moguće
negativne posledice takve odluke:
★★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno
opremanje zemljišta;
★★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejednakog tretmana;
★★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće
ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno
transparentan; nepoverenje u gradske vlasti;
100
★★ izostanak novih investicija bez obzira na uvođenje podsticajnih mera; problemi u merljivosti efekata podsticajnih mera;
★★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja
koji kao nuspojavu imaju bespotrebno poklanjanje zemljišta.
Sa druge strane, veoma velika nezaposlenost i
ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da
sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost.
U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine
raspolažu, i koji može da bude pretvoren u komparativnu prednost, jeste zemljište.
6.2. Baza dobavljača
Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i
resursa je dobra, ali blaga mera za privlačenje investicija, jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je
zahtevan posao za nove investitore. SIEPA je 2009.
godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna
na njihovoj internet stranici.
Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza
podataka o proizvođačima sirovina, gotovih proizvoda, ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljača
se može ažurirati, ili pretraživati preko vebsajta
SIEPA, koja je i razvila ovaj sistem. Baza dobavljača omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno
predstave potencijalnim kupcima i investitorima
u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni program. Baza dobavljača pokriva kompletne industrijske lance za industrijske sektore kao što su:
avio-industrija, sektor usluga, hemijska industrija, odeća, građevinska industrija, elektrotehnika
i elektronika, industrija hrane i pića, industrija
kože, mašine i oprema, industrija metalurgije i
obrade metala, industrija ambalaže i hartije, farmaceutska industrija, industrija guma i plastike,
softver i informaciono-komunikacione tehnologije, tekstilna i drvna industrija. Registracija za Siepinu bazu dobavljača je besplatna.
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da
obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove
on-lajn baze, da im pomognu u popunjavanju formulara za registraciju (vreme potrebno za popunjavanje formulara iznosi, u proseku, trideset minuta).
Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, na ovaj
način, dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek
dostupna (preko sajta Siepe), a ujedno pomažu
101
Lokalni ekonomski razvoj
privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca, ili
kooperanata.
6.3. Obezbeđivanje poslovnog prostora i
usluga (biznis servis centar)
Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument
podrške za investitore koji tek započinju svoje poslovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili prostor i uslove za rad, a potrebna im je logistička
podrška.
Usluge koje biznis servis centar pruža novim investitorima:
★★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povoljnijim uslovima. Poslovni prostor je kompletno
opremljen kancelarijskim nameštajem i svim
potrebnim sredstvima za rad, kao što su računar, telefon, kopir aparat i skener, štampač,
projektor, bela tabla, klima uređaj, internet.
Pored toga, investitoru je, obično, na raspolaganju i jedna konferencijska sala kapaciteta deset do petnaest ljudi, u kojoj mogu da se
drže obuke, ili da se vode poslovni razgovori.
★★ logistička podrška (na zahtev investitora): kopiranje, prevođenje, sekretarski poslovi, osiguranje, nabavka kancelarijskog materijala,
pomoć u izradi promotivnih materijala, konsultantske i, eventualno, pravne usluge.
Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osnivanja centra:
★★ Sve usluge koje pruža centar treba da se naplaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da
budu niže od usluga na lokalnom tržištu).
★★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru
industrijskog parka, ili biznis inkubatora, a
postoje i primeri centara u sklopu privredne
komore, ili udruženja preduzetnika.
★★ Spektar usluga koje centar pruža mora da
bude dovoljno širok.
★★ Centar treba da ima što manje stalno zaposlenih radnika, a što više honorarno angažovanih,
jer većinu usluga pruža po potrebi, na zahtev
investitora.
★★ U centru je investitoru jednostavnija komunikacija sa lokalnom upravom, poslovnom zajednicom i drugim institucijama zaduženim za
lokalni ekonomski razvoj.
7. Podrška udruženjima, razvoj
sektora i razvoj klastera
Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih
strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve strategije su danas retke u Srbiji. Ekonomske strategije
samo u naznakama pominju klastere i udruženja,
dok infrastruktura, reforma administracije i podrška malim i srednjim preduzećima čine osnovu
većine strategija. Postojanje klastera nagoveštava
da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju, jer
se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim
povraćajem prihoda na ulaganja.
102
Klasteri u Srbiji - izbor
★★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije
★★ Srpski softverski klaster
★★ BIPOM –
industrije
klaster
balkansko-crnomorske
★★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća
★★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača
Srbije
★★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine
Kraljevo
★★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže
★★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije
Srbije
★★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica
★★ Embedded.rs – klaster
elektronske sisteme
za
integrisane
★★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne
industrije d.o.o.
★★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca
★★ Srpska filmska asocijacija
52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima
53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press
54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela
za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera
(2010)
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije pojam klastera definiše kao „geografsku koncentraciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i
različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača,
pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizacija podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem
području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52
Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše regionalne klastere kao „geografski usmerene grupe međusobno povezanih kompanija i institucija
u određenom sektoru, koje su komplementarne“.
Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da
postanu produktivnije i inovativnije, nego što
mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu klasteri obično uključuju preduzeća, vladu (države,
regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istraživačku zajednicu.
Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da imaju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove
su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator
u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti
istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasterima. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske grupe - finansijski posrednici i organizacije koji
odgovaraju potrebama klastera, kao što su marketinške, konsultantske, projektantske ili računovodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, regionalne razvojne agencije i ostala privredna tela
imaju značajan udeo u razvoju klastera putem
intervencija, strateškog usmeravanja, donacija,
stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja
obrazovnih seminara po regionima, smanjenja rizika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita.
Organizovanje klastera moglo bi se nazvati
i kompetitivna saradnja – kooperacija radi
dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i uspešnosti54.
Mogući projekti u ovoj oblasti:
103
Lokalni ekonomski razvoj
7.1. Razvoj i podrška poslovnim
udruženjima
Poslovna udruženja dele se na udruženja preduzetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili
udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd.
Poslovna udruženja pomažu privrednicima da
razmene iskustvo, udruže napore na polju marketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih
proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruženja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na
inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog
sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su,
na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog
iskustva preduzetnika na polju udruživanja i velikog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak
finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća
prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može
da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije
u finansiranju, već u jačanju institucionalnih kapaciteta organizacija i u pružanju pomoći u početnom finansiranju osnovnih sredstava za rad.
Saradnja među privrednicima može biti i neformalna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mreže se može interno trgovati, graditi sinergija, razmenjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško
da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa
proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora
i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se
šanse za uspeh.
Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored
obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske
pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko
sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja
udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom
je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste
Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u
prostorijama Udruženja preduzetnika).
7.2. Razvoj klastera
Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički
nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak
u uspostavljanju klastera.
Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska dolina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam
hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud
(Hollywood), svetska prestonica zabave.
Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti
postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajednički proizvod postao konkurentniji.
Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na
području nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samouprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju
potrebne informacije.
Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr
Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istraživanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u
Novom Sadu u procesu razvoja klastera:
•
Uspostaviti infrastrukturu za podršku
razvoja klastera - Promovisati informacije
o klasterima, oformiti multidisciplinarne
timove za podršku razvoja klastera, olakšati
formiranje spoljnih veza i međunarodne
saradnje.
104
•
•
Uočiti da li postoji mogućnost uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovati potencijal za uspostavljanje klastera,
načiniti modele i mape sistemskih veza, proceniti sebe naspram drugih regiona i naspram
konkurenata.
•
Rad na uspostavljanju klastera - U regionima u kojima postoji velika koncentracija
preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, formalizovati postojeće komunikacione kanale,
unaprediti saradnju među preduzećima – razvoj mreža.
Promovisanje klastera i regiona - Utvrditi zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim
zahtevima, promovisati klastere – proizvode, usluge, prateće servise, omogućiti izgradnju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i
usluga, stvoriti brend regiona).
•
Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati
zajedničke projekte učesnika klastera, investirati u R&D klastera, finansirati rad klastera).
•
Obuka radne snage - Angažovati stručnjake
i specijalizovati kadrove za određene oblasti
rada, osnovati centre za obuku, oformiti partnerstva između obrazovnih institucija i klastera, povećati nivo saradnje između regiona
na nacionalnom i međunarodnom nivou.
•
Razvoj i primena savremenih tehnologija
i podrška preduzetničkim idejama - Investirati u inovacije i započinjanje biznisa, podržati inkubatore zasnovane na klasteru, ohrabriti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, podržati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih
centara.
•
Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i
unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških
elemenata poslovanja klastera, definisanje
plana integracije, definisanje radnih timova,
razvoj klime u klasteru.
•
Organizacija klastera i integracija procesa - Identifikacija osnovnih procesa i definisanje organizacione strukture klastera, razvoj
i unapređenje procesa u klasteru, definisanje
osnovnih funkcija klastera i njihova integracija.
Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste
stvaranje savremene, razvijene, konkurentne industrijske strukture koja će se postepeno uklapati
u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva
razvojna orijentacija je neophodna, budući da je
privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se
na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan
rast izvoza i ukupan privredni razvoj.
Formiranjem klastera povećava se konkurentnost,
menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvode međunarodni standardi i povećava opšta konkurentnost privrede, a lokalne samouprave treba
da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom
regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da
bude i jedan od članova klastera.
105
Lokalni ekonomski razvoj
8. Ciljana obnova delova grada
Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog
razvoja da ceo grad postane kompetitivan, postoje
i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna
pažnja. Kao primer može da posluži gradski centar
u propadanju, napušten kompleks fabrike, pijaca,
i slično.
Mogući projekti:
8.1. Razvoj gradskog centra
Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog
centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem
unapređenju slike grada. Centralno gradsko jezgro
je, istorijski gledano, mesto početka razvoja grada.
Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije preduzetničke radnje i restorani, značajne institucije
i ustanove kulture, najstarije građevine u gradu i
istorijski spomenici. Ujedno, to je i mesto prirodnog okupljanja stanovništva i značajno raskršće,
te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki
broj ljudi.
Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova
da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih
stanovnika grada da se okolnosti u gradu menjaju na bolje. Uređeni gradski centar šalje poruku
građanima, posetiocima i privrednicima o dobro
vođenoj i uređenoj gradskoj upravi.
Poboljšanja koja se mogu uvesti:
•
komunalna poboljšanja
•
regulisanje saobraćaja i parkinga
•
uvođenje pešačke zone
•
sređivanje saobraćajnica
•
postavljanje mobilijara
•
popravka fasada
•
izgradnja ili rekonstrukcija trga
•
unapređenje saradnje preduzetnika koji posluju u centru grada
•
uređenje sistema dostave
•
čišćenje i sigurnost
•
organizacija manifestacija
•
promocija centra
Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su:
•
očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa
•
očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata
•
otvaranje mogućnosti za nove privatne investicije
•
povećanje vrednosti objekata i imovine.
Projekat pokreće lokalna samouprava, kancelarija
za lokalni ekonomski razvoj, u saradnji sa direkcijom za izgradnju, odeljenjem za urbanizam, privrednicima i stanovnicima koji posluju, odnosno
koji žive u centru grada. Ovakve projekte pokrenule su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi
Pazar, Preševo, Pećinci, Inđija, itd.
106
8.2. Podsticanje investicija u okviru
razvojnih čvorišta
Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi
se na taj način što se u pojedinim delovima grada
podstiče određena delatnost specifična za tu gradsku zonu, čime se unapređuje i razvoj celog grada.
U tom slučaju razvojno čvorište je centar planiranog razvoja. Ovakva čvorišta se grade na postojećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar
potencijal. Dakle, tamo gde već postoji nekoliko
zanatskih radnji, ili gde stanovništvo pokazuje takve afinitete u poslovanju, stimuliše se otvaranje
zanatskih radnji
Međutim, čest je slučaj, u poslednjih dvadesetak
godina, da privrednici, zbog nepostojanja odgovarajućih urabanističkih planova i uslova, spontano
započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje
postaju „neformalne” industrijske zone, ili se određene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta
- pijace. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim
lokacijama, ali jesu moguća razvojna čvorišta koja
je potrebno urediti i urbanistički unaprediti.
Proces legalizacije u Srbiji je u toku, a kada se završi biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne
saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastrukturu, zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti
njihov dalji razvoj. Naravno, ukoliko legalizacija
nije moguća (stambene četvrti, zelena područja,
područja pod zaštitom), potrebno je pronaći odgovarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje
proizvodnih, ili komercijalnih delatnosti.
Svaki grad u Srbiji ima ovakve, „spontano nastale”
industrijske ili komercijalne lokacije, i njihovim
uređivanjem pomažu se privrednici koji već posluju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija
objekata, mogućnost uzimanja hipotekarnih kredita, itd.). Na taj način, podstiču se i opšti uslovi
njihovog poslovanja. Određeni pokušaji u ovom
smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legalizacija i postavljanje komunalne infrastrukture započeto je u 2009. godini).
Lokalna samouprava treba da definiše ove „spontane“ zone/ razvojna čvorišta, da ih planski uredi,
i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna infrastrukturna poboljšanja. Ključnu ulogu u ovom
poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj,
direkcija i odeljenje za urbanizam.
8.3. Zona unapređenog poslovanja
Prve zone unapređenog poslovanja (Business
Improvement District - BID) osnovane su sredinom XIX veka u Severnoj Americi kada su, zbog
pojave velikih tržnih centara na periferiji grada,
centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapuštene i vremenom postale problematičan deo grada. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od
presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih
ulica u gradu. Danas u svetu postoji veliki broj gradova u kojima uspešno funkcionišu takve zone.
Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona unapređenog poslovanja.
Zona unapređenog poslovanja je novi koncept javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje
između opštine i preduzetnika. Zona unapređenog
poslovanja (najčešće trgovačka zona), predstavlja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni
subjekti - vlasnici, odnosno zakupci nepokretnosti, kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslovni prostor u zakup, izdvajaju posebna sredstva za
107
Lokalni ekonomski razvoj
finansiranje razvoja i promocije zone. Sredstva se
odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih
poreza, taksi i naknada koje predstavljaju izvorne
prihode jedinice lokalne samouprave. Zona počiva
na mehanizmu samooporezivanja kroz princip saglasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslova poslovanja.
Svrha zone unapređenog poslovanja jeste poboljšanje uslova poslovanja u zoni, povećanje obima
privrednih aktivnosti, stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta
života i rada. Osnovne aktivnosti u zonama unapređenog poslovanja obuhvataju:
•
sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u
sekundarnu infrastrukturu, revitalizaciju, održavanje, uređenje i ulepšavanje javnih površina, izgleda zgrada, ulica i trotoara;
•
zastupanje interesa korisnika zone (privrednih subjekata koji posluju na području zone)
u odnosima sa organima Republike i jedinice
lokalne samouprave, kao i sa organizacijama i
javnim preduzećima;
•
promovisanje zone kroz organizovanje različitih festivala i događaja i koordinisano i udruženo reklamiranje i marketing;
•
zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni
(usaglašeno vreme rada, izgled bašti i izloga,
uspostavljanje dana za posebne popuste);
•
obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga,
uvođenje novih sigurnosnih standarda.
Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog
poslovanja. Prve zone su osnovane tokom 2003.
godine u Kruševcu, Zrenjaninu, Valjevu i Nišu uz
pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštinske uprave (SLGRP). U toku 2006. i 2007. u Srbiji
je osnovano još pet zona u Vranju, Loznici, Prokuplju, Prijepolju i Paraćinu. Prvo što je rađeno u
svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju
rekonstrukcija tržnog centra), uz učešće opštine,
privrede i donatora.
Korist od osnivanja zona imaju opština, privatni
preduzetnici – korisnici poslovnog prostora, vlasnici poslovnog prostora i građani. Korsit opštine
ogleda se u novoj slici grada, većem broju radnih
mesta, investicijama i većem budžetu; poslovna
zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj profit; vlasnici poslovnog prostora su na dobitku, jer
raste vrednost poslovnog prostora u zoni; i na kraju, građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju
novu, atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge.
I pored očigledne koristi za sve kategorije, veliki
broj udruženja ne funkcioniše, zato što nisu pokrenuta na inicijativu preduzetnika, već na inicijativu
donatora i lokalne samouprave.
Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog poslovanja u Vranju.
108
9. Razvoj ljudskih resursa
Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom
snagom? Najopštija definicija govori da je to
radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (stručnu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama
privrede u kratkom i srednjem roku. Znači, nije
dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu,
već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za
određenim stručnim profilom, kao i da se obrazovanje dugoročno prilagođava potrebama privrede.
Primera radi, pre tridesetak godina, postojala je
velika tražnja za stručnjacima iz sektora industrije (pogotovo mašinske), jer je ta grana proizvodila
više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama
u svetu. Krajem XX i početkom XXI veka, sektor
usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u, tako
da se tražnja na tržištu rada pomerila ka stručnjacima iz ovih oblasti. Takođe, nije dovoljno da
radna snaga posedije samo znanje, već i veštine za
obavljanje određenog posla. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, velika preduzeća u
bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem stručne prakse učenika. Krahom privrede devedesetih
godina i propadanjem velikih privrednih sistema,
kao i strategijom Republike Srbije da se okrene razvoju malih i srednjih preduzeća (koja, na žalost,
nemaju dovoljno interesa ni sredstava), ovaj vid
stručnog osposobljavanja je skoro nestao.
Hijerarhija radne snage
Razvoj ljudskih resursa je, svakako, najvažniji
faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvoja. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih
faktora za privlačenje investitora koji se bave
visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću
nove ekonomije. Obrazovana i fleksibilna radna
snaga je od suštinskog značaja i za razvoj postojećih preduzeća.
Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, uglavnom,
od mladih ljudi stvara radnu snagu. Prekvalifikacija radne snage podjednako je važna u današnjem brzom i promenjljivom radnom okruženju, i
usmerena je na prekobrojne radnike, nezaposlene
i radnike koji su pred otkazom. Usmerena obuka i
prekvalifikacija, podržana od strane nacionalnih i
lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa
lokalnim preduzećima, od suštinskog je značaja za
održavanje konkurentne raspoloživosti radne snage i održive lokalne ekonomije.
Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne
kancelarije bave se prekvalifikacijom i programima obuke i drugim sredstvima stimulacije zapošljavanja, kao što su javni radovi, ili zapošljavanje
osoba sa posebnim potrebama. Neophodna je koordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo
efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo
zadovoljenje potreba poslovne zajednice.
U uslovima velike konkurencije, kvalitet raspoloživih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za
konkurentnost grada, ili mikroregije. Javne i privatne obrazovne institucije i privreda moraju raditi zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifikaciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike.
109
Lokalni ekonomski razvoj
poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne
u traženju posla. Programi za traženje zaposlenja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati
sve - od izgradnje samopouzdanja, pisanja cv-a,
ponašanja tokom intervjua, do povezivanja nezaposlenih sa potencijalnim poslodavcima. Često se
dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju
sredstva koja bi uložili u programe i projekte za
njihovu prekvalifikaciju i traženje posla.
Srbija
Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi nezaposlenima. Obuka u poslovnom menadžmentu,
finansijama i marketingu može da ima veliki uticaj na nezaposlene i može da ih stimuliše da pokrenu sopstveni biznis. Obuke obuhvataju i razvoj
veština i specijalizovane kurseve za određeni tip
posla (na primer, obuka za rad na novim mašinama).
Albanija
Stanovništvo preko 15 godina starosti
prema stepenu obrazovanja u nekim
zemljama Centralne i Jugoistočne evrope.
Izvor: Zavodi za statistiku navedenih
zemalja
Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa:
9.1. Programi prekvalifikacije i traženja
zaposlenja
Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osnovu potražnje za određenim profilima, odnosno,
potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svoje potrebe. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za
kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. Programi za traženje posla pomažu pojedincima da
steknu veštine koje su im potrebne za određena
radna mesta, a zatim da pronađu odgovarajuću
priliku za zaposlenje. Jedna od najtežih situacija
je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godina rada ostali bez posla zato što su godinama bili
uljuljkani - nisu imali potrebu da traže posao, i ne
Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat
koji sažima sve pomenuto. Centar bi mogao da
bude mesto na kome se sastaju poslodavci i budući zaposleni i na kome bi se našle neophodne
informacije o programima obuke, upražnjenim
radnim mestima, I drugom.
Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće
usluge:
•
studentima - budućoj radnoj snazi, da pruži
potrebne informacije na osnovu kojih će odlučiti šta će studirati i pomoći im da, po završetku studija, ostvare ciljeve u karijeri;
•
pomoć nezaposlenima - u odabiru profesije;
•
usavršavanje, obuka i formalna prekvalifikacija;
•
pomoć u potrazi za poslom;
110
•
organizacija sajmova za zapošljavanje;
•
uređivanje internet stranice na kojoj bi bili
istaknuti oglasi i opisi radnih mesta.
U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni
učesnici:
lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajedno sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu
uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendiranja, i da uspostave vezu sa obrazovnim institucijama. Ujedno, kroz programe saradnje sa privredom,
lokalna samouprava može da stimuliše preduzetnike da pružaju praktičnu obuku, ili da stipendiraju učenike (na primer, prezentacija uspešnih praksi u ovoj oblasti može da deluje stimulativno).
•
lokalna samouprava
•
Nacionalna služba za zapošljavanje
•
obrazovne institucije
9.3. Usklađivanje nastavnih programa
•
privrednici
•
udruženja i komore
•
nevladine organizacije koje se bave zapošljavanjem.
Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u
Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašavana, jeste jeftina, visokokvalifikovana radna snaga.
Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u bivšoj Jugoslaviji - koji je insistirao na širini znanja,
a ne na uskoj specijalizaciji - omogućio našim ljudima da se u zemlji, a pogotovu u inostranstvu,
veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima.
Međutim, nije do kraja razjašnjeno da li je školovanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog
veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji
stručnjaci koji su, u tim okolnostima, morali da
budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su bežali od vojne obaveze ili bede).
•
9.2. Mentorski programi i praktična
obuka (praksa)
U odeljku 4.2. „Poslovne mreže početnika u poslu
i mentorski programi” uveden je koncept mentorstva za početnike u pokretanju sopstvenog posla.
Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene
koji traže šansu za zaposlenje.
Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu mentori početnicima, podrže njihove napore, ohrabre
ih, i daju im nove ideje. Dobro je da mentorski programi budu neformalni, oni predstavljaju način da
se pomogne pojedincima u traženju odgovarajućeg zaposlenja.
Ne tako retko, kompanije stipendiraju učenike i
daju mogućnost studentima da prođu deo praktične nastave upravo u njihovom preduzeću. Uloga
Veliki razvoj sektora usluga od 2001. godine, pre
svega telekomunikacija i finansijskih usluga, kao
i dolazak stranih firmi koje su podigle standard
kvaliteta radne snage, uslovili su da se stvori
još veći jaz između ponude i tražnje za radnom
snagom u Srbiji. Budući da je obrazovna struktura
u ovim sektorima bila nepovoljna, bili su prinuđeni
da, u prvo vreme, zapošljavaju i radnike koji ne
zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože
sredstva u skupe trening programe (primer banaka
111
Lokalni ekonomski razvoj
Rang
Opština
Naziv škole
Mesta u
školi
Konkurisalo
Broj želja
na 1 mesto
u školi
1
Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola
300
2467
8,22
2
Stari grad
Prva ekonomska škola
264
1865
7,06
3
Stari grad
Pravno-birotehnička škola „9. maj”
246
1695
6,89
4
Zvezdara
Farmaceutsko-fizioterapeutska škola
160
1004
6,28
5
Novi Beograd Politehnička akademija - Srednja turistička škola
210
1251
5,96
6
Zemun
Ekonomska škola „Nada Dimić”
168
867
5,16
7
Palilula
Srednja tehnička PTT škola
210
1065
5,07
8
Voždovac
Druga ekonomska škola
342
1599
4,68
9
Zemun
Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović”
168
776
4,62
Tražnja za srednjim školama u
Beogradu, 2006.
Izvor: Upis đaka u srednje škole
na teritoriji grada Beograda za
školsku 2005/2006. godinu. Zavod
za informatiku i statistiku, Grad
Beograd
tokom 2002. i 2003. godine). Obrazovna struktura
(naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih
nekoliko godina se poboljšala, ali i dalje nije u
skladu sa tražnjom. Primera radi, od sedamnaest
hiljada upisanih srednjoškolaca 2005. godine
na teritoriji Beograda (bez gimnazija), u deset
najatraktivnijih škola, konkurisalo je pet do osam
đaka na jedno mesto.
Interesantno je da među prvih deset najatraktivnijih škola nema ni jedne tehničke škole. Sa druge
strane, svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se
upiše u najtraženije škole u Beogradu. Struktura
upisa u srednje škole u Srbiji, u školskoj 2005/06,
bila je sledeća:
• tehničke škole (mašinska, elektro, građevinska, hemijska...) – 28,7%
• gimnazija – 23,7%
• ekonomske i pravno-birotehničke škole –
11,7%
•
•
•
poljoprivredne i šumarske škole – 9,2%
trgovačke škole i sektor usluga – 9,2%
medicinske škole i socijalna zaštita – 7,4%
Dakle, stiče se utisak da se obrazovni sistem nije
prilagodio željama srednjoškolaca, ali ni potrebama privrede. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma
obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta
žele, a da tržište potom proceni da li je, i koliko,
pojedino zanimanje atraktivno.
Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine
radne snage naša komparativna prednost nije, u
potpunosti, tačna. Istina je da imamo, u poređenju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom,
veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa,
najmanje, srednjim nivoom obrazovanja. Najveći
problem je, međutim, što obrazovna struktura (pre
svega, srednjoškolska) trenutno ne odgovara potrebama privrede. Razlozi su mnogobrojni:
•
Akt o mreži srednjih škola donosi vlada
na osnovu: broja i uzrasta učenika na određenom području; specifičnosti područja (brdskoplaninsko, prigranično, nedovoljno razvijeno,
nacionalno mešovito); razvojne specifičnosti
područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje; dostupnosti i jednakih uslova za
sticanje obrazovanja i vaspitanja; obezbeđene
mreže komunikacije; finansijskih mogućnosti
Republike.
•
Nacionalni prosvetni savet, koji od četrdeset i dva člana ima samo jednog člana iz
udruženja poslodavaca, donosi opšte osnove
predškolskog programa, nastavne planove i
programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i
112
vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvrđuje listu obrazovnih profila.
•
Zaposleni u srednjim stručnim školama
ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni
profili ugase, ili se škole zatvore.
•
Privreda nema prohodnost ka donosiocima odluka o nastavnim planovima i potrebnim veštinama radne snage.
•
Lokalne samouprave do sada nisu pronašle
svoje mesto u toj društvenoj ulozi.
Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samouprave treba da pristupe problemu?
Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključivanja svih relevantnih institucija i organizacija u
dijalog, i donošenja odluka o potrebnim ljudskim
resursima kao delu razvojnog plana. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,
usvojen u julu 2003. godine, predviđa mogućnost
osnivanja saveta za zapošljavanje. Lokalni saveti,
dakle, mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmeravaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou.
Aktivnosti saveta:
•
•
•
procena finalizacije obrazovnog procesa (veštine i znanja, projekcije, brojnost grupa i odeljenja);
stvaranje lako dostupne i interaktivne baze
podataka vezane za tržišne trendove (prema
sektorima);
organizovanje okruglih stolova sa lokalnim
poslodavcima i trenerima da bi se uskladila
ponuda i potražnja poslova sa programima
obuke;
•
učešće trenera i edukatora u seminarima posvećenim razvoju radne snage (finansiranim
od strane privatnog sektora);
•
savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na regionalnom i nacionalnom nivou podstakao neophodne reforme.
9.4. Centar za obuku
Kao što je već rečeno, formalno obrazovanje je
adekvatan, ali previše spor sistem (dugotrajan
proces prekvalifikacije). Projekat centra za obuku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa
različitim institucijama - republičkim i lokalnim,
koje se, svaka u svom domenu, bave obrazovanjem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole,
osnovne i srednje, fakulteti, radnički univerzitet,
Nacionalna služba za zapošljavanje). Kroz centar
za obuku radna snaga se u kratkom vremenskom periodu dodatno obrazuje, usmerava i
prekvalifikuje za potrebe privrede. Pružanjem
usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potencijalnim investitorima, lokalna samouprava stvara
konkurentne uslove za otpočinjanje posla. To je
korak ispred u privlačenju direktnih investicija,
kao i u sprečavanju odlaska postojećih.
•
Centar za obuku je institucija za brzu dokvalifikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja
za poznatog poslodavca.
•
Centar se osniva kao oblik javno-privatnog
partnerstva između lokalne samouprave i lokalne poslovne zajednice. U finansiranju i odlučivanju o funkcionisanju centra podjednaku
ulogu ima i lokalna samouprava i privreda.
113
Lokalni ekonomski razvoj
•
•
•
Centar za obuku treba da bude dobro promovisan, na primer: lokalni promotivni materijal
treba da sadrži informacije o centru.
Saradnja centra sa lokalnom samoupravom,
lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim
institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i
zapošljavanja (na primer, sa kancelarijom za
lokalni ekonomski razvoj, Nacionalnom službom za zapošljavanje, i dr.) preduslov je za njegovo funkcionisanje;
Tokom osnivanja, centar se oslanja na upotrebu postojećih resursa – koristi prostorije škola,
ili radničkog univerziteta, profesore lokalnih
fakulteta i škola, i dr.
Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći
način:
1. Polazi se od analize potreba za radnom snagom, kao i od ponude radne snage na tržistu
rada. Analiza podrazumeva i utvrđivanje postojećih aktivnosti obrazovnih institucija,
utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viškova kadrova. Potrebno je, takođe, ispitati potrebe postojeće poslovne zajednice, kao i analizu
isplativosti projekta.
2. Drugi korak predstavlja okupljanje zainteresovanih institucija i organizacija (formiranje
radne grupe)
3. Definišu se potencialni izvori finansiranja:
•
opštinski budžet
•
investitori
•
postojeći preduzetnici
•
Nacionalna služba za zapošljavanje i dr.
4. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o
osnivanju.
5. Određivanje lokacije prostorija centra, rekonstrukcija i opremanje.
6. Priprema i održavanje pouzdane baze podataka raspoložive i potrebne radne snage - U
saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje razvija se i održava baza podataka raspoložive i potrebne radne snage.
7. Priprema radnog plana centra – razvijanje programa obuke, formiranje biblioteke sa svim
materijalima za obuku i sastavljanje liste predavača.
8. Praćenje i ocena rada centra – praćenje uspešnosti sprovedene obuke, primena stečenih
znanja (iz ugla investitora, korisnika i opštinske uprave). Sastavljanje liste korisnika centra
kao reference za buduće investitore.
9. Promocija centra – aktivnost koja treba da
traje od donošenja odluke da se krene u realizaciju. Za svaku aktivnost, pogotovu za najave
obrazovnih programa i otvarnja konkursa za
učestvovanje u programima prekvalifikacije ili
dokvalifikacije, potrebna je medijska kampanja.
Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa
drugim programima, pa može da obuhvatiti i sprovođenje mentorskih programa, praktičnu obuku i
dr.
114
Finansiranje projekata i programa
Postoje dve faze pripreme projekta:
1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzistentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima
2) druga faza kada treba potražiti finansijska sredstva za realizaciju projekta.
Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja
su:
• izvorni prihodi lokalne samouprave, ustupljeni
prihodi lokalne samouprave i transferi
• republički fondovi i fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou
• krediti/ zajmovi
• privatni kapital i privatno – javna partnerstva
• međunarodne donacije i fondacije
1) Izvorni prihodi lokalne samouprave,
ustupljeni prihodi lokalne samouprave i
transferi
Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od
poreza, taksi, novčanih kazni, kamata, iz fondova
i drugih izvora, tradicionalno se koristi za pokrivanje operativnih troškova (finansiranje tekućih
opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objekata koji ne traju više od nekoliko godina. Načelno,
ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje ekonomskog razvoja, ali je potrebno dugoročnije planiranje prihoda i rashoda.
Prihodi lokalne samouprave
IZVORNI PRIHODI
• porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon
• lokalne administrativne takse
• lokalne komunalne takse
• boravišna taksa
• naknada za korišćenje građevinskog zemljišta
• naknada za uređivanje građevinskog zemljišta
• naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine
• prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova koje jedinica lokalne samouprave
zaključi u skladu sa zakonom
• novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku
za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice
lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku
• prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi
jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici
njenog budžeta
• prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi
jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici
njenog budžeta
• prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i
organizacije jedinice lokalne samouprave
• prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice
lokalne samouprave
• prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave
• prihodi po osnovu samodoprinosa
Lokalne komunalne takse
• isticanje firme na poslovnom prostoru
• isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene
površine, bandere i sl.)
• držanje motornih drumskih i priključnih vozila,
osim poljoprivrednih vozila i mašina
• korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija
• držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih
naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana
koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju
• držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi,
osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve
• držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi
• držanje kućnih i egzotičnih životinja
• korišćenje prostora na javnim površinama ili
ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim
za prodaju štampe, knjiga i drugih publikacija,
proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti
• držanje sredstava za igru („zabavne igre”)
• držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog
programa u ugostiteljskim objektima
• korišćenje reklamnih panoa
• korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim
mestima
• korišćenje slobodnih površina za kampove, postavljanje šatora ili druge objekte privremenog
korišćenja
• korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe
• zauzeće javne površine građevinskim materijalom
i za izvođenje građevinskih radova
115
Lokalni ekonomski razvoj
USTUPLJENI PRIHODI
•
•
•
•
•
•
•
porez na dohodak građana, na prihode od:
poljoprivrede i šumarstva
samostalnih delatnosti
nepokretnosti
davanja u zakup pokretnih stvari
osiguranja lica
40% od poreza na zarade, koji se plaća prema
prebivalištu zaposlenog
• porez na nasleđe i poklon
• porez na prenos apsolutnih prava
• godišnja naknada za motorna vozila, traktore i
priključna vozila
• naknada za zagađenje životne sredine
• naknada za korišćenje mineralnih sirovina
• naknada za izvađeni materijal iz vodotoka
• naknada za korišćenje šuma
• naknada za korišćenje voda
• naknada za promenu namene poljoprivrednog
zemljišta
• naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora
• turistička naknada
• druge naknade u skladu sa zakonom
2) Republički fondovi, fondovi agencija i
institucija na regionalnom i državnom
nivou
Vlada Republike Srbije - njena ministarstva, raspolažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. Većina ministarstava raspisuje konkurse i javne pozive, najmanje jednom godišnje. Neophodno je da
lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljivanja konkursa, oblasti finansiranja i potrebnu konkursnu dokumentaciju, da bi blagovremeno sastavila projektni predlog i prijavila se na konkurs za
dodelu sredstava.
Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti
ekonomskog razvoja (što uključuje, kao što smo
videli u prethodnom poglavlju, i reformu administracije, obrazovanje, infrastrukturu):
•
Ministarstvo za nacionalni investicioni
plan (www.mnip.gov.rs )
•
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu
samoupravu (www.drzavnauprava.gov.rs) Sektor za projekte Ministarstva ima na raspolaganju sredstva od igara na sreću
•
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs )
•
SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (www.siepa.gov.rs )
•
Fond za razvoj Republike Srbije ( www.
fondzarazvoj.sr.gov.yu )
•
Ministarstvo finansija ( www.mfin.gov.rs )
•
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (www.ekoplan.gov.rs )
•
Fond za zaštitu životne sredine (www.
sepf.sr.gov.yu) - dobija veća sredstva nego Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tako da
tim sredstvima mogu da se finansiraju projekti koji su neodloženi i za koje ne mora da se
raspisuje konkurs.
•
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (www.merr.gov.rs) - Odeljenje za infrastrukturu i projekte
•
Ministarstvo rada i socijalne politike
(www.minrzs.gov.rs) - Fond za socijalne inovacije
•
Ministarstvo za omladinu i sport (www.
mos.gov.rs )- Sektor za upravljanje projektima
116
Primer: Javni poziv Ministarstva za
državnu upravu i lokalnu samoupravu
JAVNI POZIV
za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz
namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na
sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave
Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva:
1. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu
za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta
jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su značaja za život građana na njenoj
teritoriji.
2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije
ili osposobljavanja organa lokalne samouprave.
3. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom
nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.
4. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne
samouprave
5. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika
solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim
građanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim
organizacijama na njihovoj teritoriji.
6. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne
sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti
iz oblasti zaštite životne sredine.
117
Lokalni ekonomski razvoj
3) Finansiranje zajmovima
Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom
sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte
koji traju više od nekoliko godina. To su sredstva
koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživanja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate, ali
se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dvadeset pet, ili više godina. Zajmovi se koriste ili za
finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz
godišnjih prihoda, ili za finansiranje onih projekata koje će koristiti i sledeće generacije, pa je opravdano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke
obaveze. Za finansiranje tekućih troškova treba
izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova.
Lokalna samouprava može da koristi sledeće modele zaduživanja55:
★★ zaduživanje kod finansijskih institucija:
•
putem dugoročnih kredita za kapitalne investicije
•
putem lizinga za nabavku osnovnih sredstava i opreme
★★ zaduživanje kod investitora na finansijskom
tržištu
55 Saglasno Zakonu o javnom dugu
56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština, Finansijska analiza i
upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u
Srbiji; Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa
uputstvom za korišćenje.
http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/
analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20
ocena%20kredit.sposobnosti.pdf
•
emisijom dugoročnih dužničkih hartija od
vrednosti, to jest, obveznicama
Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna samouprava spremno ušla u proces56:
★★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom
kapitalnih investicija,
★★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom,
★★ pripremljena studija izvodljivosti investicionog projekta,
★★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju,
•
odluka skupštine opštine o zaduživanju,
•
odluka o pokretanju otvorenog postupka
javne nabavke kredita, odnosno odluka o
emisiji
•
obveznica,
•
prezentacija opštine kao dužnika,
•
finansijski plan opštine u periodu zaduživanja.
4) Privatni kapital i privatno – javna
partnerstva
Privatni kapital podrazumeva investicije privatnog sektora i najčešće se plasira u projekte ekonomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo.
Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou
predstavlja sve oblike saradnje lokalne samouprave i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredstava, znanja i iskustva, radi projektovanja, finansiranja, izgradnje/obnove, upravljanja i održavanja
lokalne infrastruktre, ili obavljanja izvornih funkcija lokalne smouprave. Tom prilikom javni sektor
ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao
partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslova, ili usluga koje namerava da prenese na privatni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sektoru. Privatni sektor se javlja kao partner kome je
takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari
poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitetno izvršava poslove dobijene ugovorom.
118
U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne
samouprave u Republici Srbiji58.
Karakteristike projekata javno-privatnog partnerstva
•
dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do
dvadeset pet godina) između javnog i privatnog sektora,
•
stvarna preraspodela poslovnog rizika (poboljšanje kvaliteta usluge).
Grad/Opština
Delatnost
Vrsta javno-privatnog
partnesrtva
Beograd
javni prevoz
poveravanje delatnosti
Beograd
upravljane otpadom
Ugovor o koncesiji
Beograd
vodovod i kanalizacija
Ugovor o koncesiji (B.O.T.)
Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji:
Subotica
turizam
zajedničko društvo
•
poveravanje obavljanja delatnosti
Sombor
snabdevanje gasom
zajedničko društvo
•
koncesija
Ćićevac
snabdevanje gasom
zajedničko društvo
•
zajedničko društvo
Kikinda
Parking servis
poveravanje delatnosti
•
Prokuplje
Parking servis
poveravanje delatnosti
sticanje udela u javnom komunalnom preduzeću
Aranđelovac
Parking servis
poveravanje delatnosti
•
ostali oblici.
Smederevska Palanka
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
Braničevski okrug
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
Novi Bečej
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapaciteta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti
stvaranje uspešnog partnerstva57. Nedostaci mogu
biti:
Leskovac
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
•
Vršac
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
obostrano nepoverenje i nedostatak razumevanja interesa i potreba druge strane,
Veliko Gradište
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
•
Jagodina
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
nepostojanje informacija na lokalnom nivou
i nedostatak iskustva lokalne samouprave u
kreiranju uspešnih partnerstva,
Tutin
upravljane otpadom
poveravanje delatnosti
•
zakonske i institucionalne prepreke za stvaranje javno-privatnih odnosa.
57 Alati za JPP, http://www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP.doc
58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za
lokalni ekonomski razvoj, The Urban Institute
U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se
uspostaviti određene garancije i zaštita, i za javni,
i za privatni sektor, i za celu zajednicu.
119
Lokalni ekonomski razvoj
5) Međunarodne donacije i fondacije
U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarodnih donatorskih organizacija i fondacija, sredstva
su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili
indirekno, kroz partnerstva sa drugim sektorima.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
(NALED) sastavila je Compendium - Pregled programa za podršku privredi koji je dostupan na njihovom vebsajtu (www.naled-serbia.org). On-lajn
baza podataka omogućava pretraživanje programa
finansijske, konsultantske i druge pomoći privredi
i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski
organi, strani donatori i fondovi.
Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič
kroz potencijalne domaće i inostrane izvore
finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59, koji je pripremio tim potpredsednika
Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje
siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka
za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih
projekata.
59 http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_
kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm ili
http://www.gradjanske.org/admin/article/
download/files/7.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva.pdf?id=404
120
ŠESTI KORAK
Praćenje i ocena
sprovedenih
aktivnosti
Ocena efekata nekog projekta ili
programa, od pomoći je u narednom
ciklusu ekonomskog razvoja
Praćenjem sprovođenja projekta
mogu se vršiti izmene u hodu, a
iznenađenja su uvek moguća
Visoka ocena sprovedenih programa
dokaz je uspešnosti programa
Bez praćenja i ocene programa
nema učenja
Najpre treba napraviti razliku između
praćenja i ocene programa:
Praćenje (monitoring) je rutinska, stalna aktivnost, koju sprovode oni koji su direktno uključeni
u proces. Tokom praćenja realizacije rukovodimo
se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je
napredak i učinak.
Ocena se daje periodično, usredsređuje se na postignute rezultate i efektivnost, a obično procenjuje neko ko nije uključen u samu realizaciju. Ocena
je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno učiniti neke izmene u strategiji. Ocena odgovara na
pitanje kako je nešto urađeno, a ne samo, da li je
urađeno.
Zašto je praćenje i ocena realizacije
projekata značajna?
Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije
postiže se sledeće:
• osigurava se realizacija,
• osigurava se sinhronizacija učesnika u
projektu,
• skraćuje se period između dve naizmenične
aktivnosti,
• sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji,
• osigurava se transparentnost procesa,
• unapređuje se uzajamno poverenje učesnika,
• u hodu se oučavaju greške;
• povećava se informisanost svih učesnika i
zainteresovanih strana,
• povećava se šansa za postizanje planiranih
rezultata,
• unapređuje se planiranje budućih projekata.
Praćenje i ocena projekta činjenice
1) U pripremi projekta treba definisati:
• cilj projekta,
• očekivani rezultat projekta,
• indikatore za ocenu projekta,
• vreme trajanja celog projekta,
• vreme početka i kraja,
• spisak svih aktivnosti na projektu,
• vreme realizacije za svaku aktivnost,
• odgovorne osobe za svaku aktivnost,
• ishod svake aktivnosti,
• indikator za svaku aktivnost.
Indikatori moraju biti lako razumljivi, jasni, merljivi kad god je to moguće, jednostavni za prikupljanje podataka i relevantni za projekat.
2) Priprema plana za praćenje i ocenu - Plan za
praćenje i ocenu realizacije projekata mora odrediti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine
prikupljanja. Podaci mogu biti kvalitativni i kvantitativni. Pre početka projekta mora se ustanoviti
osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napredak - ako je rezultat projekta smanjenje nezaposlenosti za 1 %, pre početka projekta potrebno je
imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti,
da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa
smanjila za 1%.
121
Lokalni ekonomski razvoj
ULAZNI PODACI (koji su
definisani prilikom pripreme
projekta)
OPIS
Cilj projekta
Primer: unapređenje uslova za poslovanje
Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta
Očekivani rezultat projekta
Primer: uvećanje broja zaposlenih
Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta
Indikatori za ocenu projekta
Primer: trista novih radnih mesta
Napomena: proverava se pri ocenjivanju projekta
Trajanje projekta
Primer: trista dana
Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta
Početak i kraj projekta
Prvi korak je provera početka aktivnosti
Aktivnosti na projektu
Vreme realizacije svake
aktivnosti
Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnosti
Odgovorne osobe za svaku
aktivnost
Ishod svake aktivnosti
Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski
park
Indikator za svaku aktivnost
Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka
3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju
projekata - Mora biti uspostavljen sistem za prikupljanje informacija:
• format izveštavanja
• nadležne osobe - ko je nadležan za prikupljanje informacija i
• vreme izveštavanja - koliko često i kada se
radi.
Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi trebalo da zahteva previše vremena.
4) U toku faze praćenja i ocenjivanja - Učestalost
zavisi od projekta, ali je važno da proces praćenja i
ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima
mnogo vremena. Praćenje je, po definiciji, stalna
aktivnost, ali ne sme oduzeti više od 5% vremena
učesnicima u poslu. Ocenjuje se nakon realizacije
svake aktivnosti, odnosno, na kraju projekta.
5) Izveštavanje - Plan za praćenje i ocenu realizacije programa mora da utvrdi na koji način će se
izveštavati, u kom obliku, i ko će biti izveštavan.
Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u
procesu lokalnog ekonomskog razvoja. Prvi ciklus
traje dve godine, a svaki naredni sve kraće.
122
Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata
Zadatak (projekat)
Opis
Cilj
Realizacija
Organizacija
Odgovorna osoba
Nadležni
Partneri u saradnji
a) Budžet projekta (zadatka) – Očekivano
total
Realizovano
b) Finansiranje projekta
Rezultati projekta
Očekivano
Realizovano
PLAN RADA – AKTIVNOSTI
2)Aktivnost
Opis
Nadležnost
Vreme
predvidjeno
Komentar
realizovano
1
2
3
Ekonomska korist
(predvideti broj radnih
mesta, investicije, privatnojavno partnerstvo,
stvoriće se zahvaljujući
implementaciji ovog
programa)
Broj radnih mesta
Broj radnih mesta
Total
M
Z
REALIZOVANO
Total
Količina investicija
Količina investicija
Privatno-javno
partnerstvo
Privatno-javno
partnesrtvo
M
Z
123
Kraj i početak:
Poruka čitaocima
Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokalni ekonomski razvoj kao upravljanje domaćinstvom, u pravu ste:
Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško
merljivih rezultata odustanete od lokalnog
ekonomskog razvoja - NEMOJTE, jer:
★★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). Ova reč je složenica koja
povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος), običaj,
zakon i „oikos“ (οικος), kuća, i izvorno znači:
zakoni upravljanja domaćinstvom.
★★ Od juna 2006. godine stranim investitorima
u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona
i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za
ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest
hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizovano više od šesto miliona evra investicija.
Ako ste naučili nešto novo, ali je i dalje nedovoljno, pogledajte:
★★ http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/
home.html
★★ http://go.worldbank.org/V68WA64TF0
★★ http://www.ledna.org/
★★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“, koji je
najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi, baš u tom gradu60.
Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj
može da čeka, i da deset dana nije ništa, pogrešili ste:
★★ Broj privrednih društava i preduzetnika na
dan 6. avgusta 2010. iznosio je 338.804
Ako mislite da će naredne godine u ovo vreme biti mnogo bolje, moramo da vas podsetimo:
★★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of
Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen,
Borska pole indiustrijska zona, Republika Češka) doneo tek sedam godina nakon početnih
razgovora.
★★ Jedan nemački investitor je tek 2009. godine, trinaest godina nakon prve posete Oburnu
(Alabama, SAD), proširio svoju proizvodnju i
ustalio se u ovom malom gradu.
60 Izvor: SIEPA
★★ Broj privrednih društava i preduzetnika na
dan 16. avgusta 2010. iznosio je 338.867
★★ U roku od samo deset dana registrovano je
više od šezdeset novih privrednih subjekata
Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da krenete u proces lokalnog ekonomskog razvoja, vratite se na početak priručnika i krenite od prvog
koraka:
★★ PRVI KORAK - Analiza stanja / kontekst
124
Rečnik pojmova
Lokalni ekonomski razvoj - Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da
unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve.
Grinfield investicije - Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Naziv
green field, u prevodu zeleno polje, potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije
bila korišćena.
Braunfild investicije - Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. Ovaj vid
investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživljava. Revitalizacijom, takozvanih, „smeđih“ lokacija (engl,brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom,
ekološkom i socijalnom planu, koju bi, u suprotnom, ovakvi objekti stvorili.
Bizinis inkubatori - Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom, u periodu kada
su najpodložnija neuspehu, i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost.
Klasteri - Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. Industrije su povezane na više načina: neke industrije će snabdevati druge, druge će biti kupci, neke će deliti radnu snagu i
iskustvo. Dakle, kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane, da
su konkurentne, da sarađuju, ali i da međusobno zavise jedna od druge.
Razvojna čvorišta - Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni, ili industrijski razvoj.
Osnovna infrastruktura - Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi, železnica, aerodromi, luke), industrijski i komercijalni objekti, vodovod, telekomunikaciona i energetska mreža, i drugo.
Sekundarna infrastruktura - manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija, objekti za podizanje kvaliteta života (parkovi, biblioteke), biznis mreže, manifestacije, i drugo.
MSP- Mala i srednja preduzeća
Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi - Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam
„interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. U svakom procesu, postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi
su za osmišljavanje, sprovođenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u svakoj aktivnosti učestvuju i mnoge druge organizacije, institucije i pojedinci – važni učesnici.
Direktna investicija - Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi
da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. (Definicija predložena od MMF-a i
usvojena od OECD-a)
Strane direktne investicije - Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju
se investira. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale, a
zajedno čine multinacionalnu korporaciju. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket akcija za sebe, a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija, ili pravo glasa. U suprotnom, radi se o portfolio
investiciji, a ne o stranim direktnim investicijama.
125
Građa, izvori i
literatura
Alati za javno-privatno partenrstvo - http://www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP.doc
Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, 2009, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.
org/
B92 - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628
Bartik, T. 1995, Economic Development Incentive Wars, Employment Research, 1995. W.E. Upjohn Institute for Employment Research. http://www.upjohninst.org/publications/newsletter/tjb_595.pdf
Bartik, Timothy J. and Richard Bingham, 1995, Can Economic Development Programs be Evaluated?
Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. http://www.upjohninst.org/publications/wp/95-29.pdf
Bryant, C. and Cofsky, S. 2004, Public Policy for Local Economic Development - An International Comparison of Approaches, Programs and Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports
Economic Development Administration (EDA), 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International.
http://www.doc.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.pdf
Economic Development Administration, 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional
Competitiveness. http://www.doc.gov/eda/pdf
FHWA, Weiss, Martin, A Brief History of Economic Development and Highways. http://www.fhwa.dot.gov/
planning/econdev/edhist.htm#_edn1
Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji; USAID/Program podsticaja
ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/analysis/
sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.sposobnosti.pdf
Fond za razvoj Republike Srbije, http://www.fondzarazvoj.gov.rs/
Goga, S. and Marphy, F, 2006, Local Economic Development: A Primer, The World Bank, Washington, DC
Građanske inicijative: http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/7.%20Vodic%20kroz%20
finansijska%20sredstva.pdf?id=404
International Monetary Fund, International Financial Statistics and Balance of Payments databases, The
World Bank, Global Development Finance
Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora, Istraživanje, 2008, USAID/Program podsticaja
126
ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html
Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju
opština, The Urban Institute
Izrada plana kapitalnih investicija, Priručnik, 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, Srbija
Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama, Izveštaj o analizi stanja - U okviru programa, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.
ui-serbia.org/kbase/upload/reports/cacsr.pdf
Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke, Washington, DC
Maršal, Alfred, Principi ekonomije
Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009), SKGO/EXCHANGE 2
Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština,
The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima
Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute
Morača, Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera, Beograd, 2010.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Indeks lokalnog opterećenja privrede, Beograd,
2009/2010
OECD. Local Economies and Globalisation. LEED Notebook, No. 20. http://www.oecd.org/tds/bis/leed.htm.
Porter, M. E, 2003, The Economic Performance of Regions, Regional Studies, Vol. 37, No.6&7, pp. 549-678.
Porter, M. E, 2003, Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness, in: The Global Competitiveness Report 2002-2003, World Economic Forum, New York: Oxford University Press.
Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press
Porter, M. E, 1998, Clusters and Competition: New Agendas for Companies, Governments and Institutions,
in: On Competition, Boston: Harvard Business School Press.
127
Lokalni ekonomski razvoj
Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The
Urban Institute
Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, Priručnik, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.org/
kbase/sr/home.html
Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute
Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak, Beograd, 2008. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.
php
Rodríguez-Pose, Andrés, The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World
Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www.skgo.org:8080/
Stanchev, K., and Yonkova, A., Eds. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. Institute for Market Economics, Sofia. http://www.ime-bg.org/pdf_docs/papers/lrr.pdf
Stefanović, Milica, Promocija investicija– Tehnike I alati, u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute
Strategic framework for IZ development in Serbia, IFC
Strategic Objective report, The Urban Institute. http://www.mega.ui-serbia.org/
Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm
Wells, Louis T, Wint, Alvin G, Marketing a Country, FIAS. March 2000.
World Bank, 2000, Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. http://www.
worldbank.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.pdf
World Bank, 2006, Local economic development: a primer developing and implementing local economic
development strategies and action plans. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTURBANDEVELOPMENT/EXTLED
Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati, The Urban Institute http://www.mega.
ui-serbia.org/kbase/sr/home.html
Živkovic, Dragan, 2009, Brownfiled izveštaj
Dodatak
U prilogu se nalazi CD sa dodatnim materijalima:
1.
Metodologija za uspostavljanje biznis inkubatora
2.
Metodologija za uspostavljanje industrijskih parkova
3.
Metodologija za osnivanje kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
4.
Metodologija za uspostavljanje edukativnog centra/centra za obuku
5.
Metodologija za uspostavljanje zone unapređenog poslovanja
Jelena Bojović
LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ
priručnik za praktičare
★★ Lektor:
Nevena Todorović
★★ Recenzenti:
Milica Stefanović,
Tamara Dunđerović,
Jovica Damnjanović i
Dušan Vasiljević.
★★ Dizajn:
Branislav Jovanović
★★ Štampa:
Scero print - Niš
★★ Tiraž:
500 kom
Beograd 2010
Download

Lokalni ekonomski razvoj: Prirucnik za prakticare