Mono Jetronic
Ovaj sistem ima centralno ubrizgavanje pomocu elektromagnetne brizgaljke
smestene u kuciste prigusnog leptira i gorivo ubrizgava u usisni kolektor ispred leptira.
Otvaranjem leptira gorivo se iza njega mesa sa vazduhom stvarajuci smesu koja se
vakumom sprovodi kroz usisne cevi svakog cilindra i ravnomerno rasporedjuje na
svaki cilindar. Na osnovu signala sa senzora EKM izracunava i salje signale ka brizgacu,
koracnom motoru za regulaciju praznog hoda i ventilu za regeneraciju benzinskih para
(odzracivanje rezervoara).
1
Delovi sistema
1. Rezervoar 2. pumpa za gorivo 3. filter goriva 4. regulator pritiska goriva 5. brizgac
6. senzor temperature usisanog vazduha 7. EKM 8. koracni motor 9.
potenciometar prigusnog leptira 10. ventil za regeneraciju benzinskih para 11.
kanister sa aktivnim ugljem 12. lambda senzor 13. senzor temperature motora 14.
razvodnik paljenja 15.akumulator 16. kontakt brava 17. relej 18. prikljucak
dijagnoze 19.jedinica za ubrizgavanje
2
Pumpa za gorivo
Ovde se pumpa nalazi u samom rezervoaru, u vertikalnom polozaju, zajedno sa
meracem nivoa goriva. Sistem ima povratni vod. Pumpa je dvostepeno radijalna na
istom radnom kolu. Prvo kolo manjeg precnika uvlaci gorivo i potiskuje ga ka
spoljasnjem kolu veceg precnika prema unutrasnjosti motora.
3
Varijanta sa dve pumpe – koristi se da bi se sprecila pojava mehurica u gorivu i boljeg
odrzavanja pritiska u sistemu.
4
Jedinica za ubrizgavanje goriva
5
Uredjaj za ubrizgavanje
Uredjaj je postavljen na pocetak usisne cevi i predstavlja najvaziji deo sistema .
Ubrizgavanje je centralno, u jednoj tacki, okomito na prigusni leptir. Protok vazduha
se meri indirektno, pomocu ugla pomeranja prigusnog leptira i broja obrtaja motora.
Kod Mono-Motronic sistema je za merenje opterecenja motora dodat senzor
apsolutnog pritiska u usisnoj grani, koji se vakumskim crevom spaja na usisni kolektor
iza prigusnog leptira.
6
Regulator pritiska
Regulacija pritiska obezbedjuje stalnu razliku pritisaka izmedju pritiska goriva i
atmosferskog pritiska na brizgacu od oko 1 bara.. Regulator se ugradjuje u hidraulicki
deo uredjaja za ubizgavanje. Po prestanku rada motora gorivo u instalaciji ostaje pod
pritiskom jos neko vreme da bi se olaksao start kod zagrejanog motora i sprecila
pojava mehurica u gorivu.
7
Brizgac
Rad elektromagnetnog brizgaca prati impulse paljenja. Razmaci izmedju ubrizgavanja
su relativno dugi, a vremensko trajanje ubrizgavanja kratko (oko 0,8 ms), sa sirokim
kupastim mlazom. Iglica ventila se podize svega oko 0,06 mm. Ubrizgana kolicina
goriva zavisi od jacine opruge koja tezi da zatvori brizgac, mase iglice koja se pomeri
pod dejstvom elektromagnetne sile kalema, i jacine te sile u kalemu (namotaju).
Otpor namotaja brizgaca je vrlo mali i krece se od 1,2 do 3 oma (za razliku od
brizgaljki MPI sistema koje imaju otpor od 14,5 do 17,4 oma).
8
Regulator polozaja prigusnog leptira
Sastoji se od malog koracnog motora sa puzastim mehanizmom kojim se aksijalno
pomera jedna mala osovina, pomocu koje se podesava pocetni polozaj prigusnog
leptira u zavisnosti od smera u kom se obrce koracni motor. Na osovini za
podesavanje nalaze se kontakti prekidaca koji se spoje sa osovinom puzastog
mehanizma kada se motor startuje i radi na praznom hodu. Pritiskom na papucicu
gasa kontakti se odvajaju i to predstavlja signal EKM-u da je motor izasao iz rezima
rada praznog hoda.
Regulacija broja obrtaja se vrsi na osnovu stvarnog i programiranog broja obrtaja i
prilagodjava se pogonskom stanju motora (hladan motor, ukljucenje postrosaca) i
omogucava da se bez obzira na promenu opterecenja motora broj obrtaja na
praznom hodu odrzi na propisanoj vrednosti. To ne znaci da je taj broj isti kad je
motor neopterecen ili je sa ukljucenim potrosacima, vec da se uporedne vrednosti
stvarnog i programiranog breoja obrtaja podudaraju.
9
Senzor polozaja prigusnog leptira
Sastoji se od dva senzora – jedan prati otklon prigusnog leptira na praznom hodu, a
drugi ostale rezime rada pod opterecenjem.
10
Sistem za regeneraciju benzinskih para
Da bi se sprecilo rasipanje benzinskih para u atmosferu ugradjuje se sistem za tzv.
odzracivanje jer se usled isparavanja goriva u rezervoaru javlja odredjeni pritisak. Te
pare se skupljaju u kanisteru sa aktivnim ugljem i ubrizgavaju u smesu kada ju je
potrebno dodatno obogatiti (ubrzanje, vuca, vece opterecenje motora). Ventilom se
upravlja elektronski, iz EKM-a, prema rezimu rada motora.
11
Lambda adaptacija radne smese
Funkcija adaptacije smese dolazi do izrazaja kada dodje do greske u sastavu radne
smese usled pojava promene atmosferskog pritiska, pogresnog merenja protoka
vazduha, istrosenosti delova uredjaja za ubrizgavanje koje uticu na vreme otvaranja
bizgaca. One su narocito izrazene u rezimu rada praznog hoda kada je opterecenje
motora najmanje. Adaptacijom radne smese vrsi se korekcija vremena ubrizgavanja
korak po korak sve dok koeficijent viska vazduha koji meri lambda sonda ne dostigne
vrednost 1. Ucestalost adaptacije je izmedju jedne do desetih delova sekunde (u
zavisnosti od opterecenja i broja obrtaja motora).
12
Download

Mono Jetronic_Motronic