Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno­matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Ud ž j Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine đ j š i ži
di „Novi Sad“
PRELIMINARNI I PRIMARNI TRETMAN OTPADNIH VODA
Dr Srđan Rončević
Novi Sad 2­5. septembar, 2014.
Preliminarni tretman ili prethodna obrada otpadnih voda
th d b d t d ih d
uklanjanje krupnije materije na rešetkama i sitima, krupnije materije na rešetkama i sitima,
• uklanjanje
uklanjanje peska, kontrola mirisa i merenje protoka
• štiti uređaje i cevovode od oštećenja i zagušenja
j
j
g
j
Procesi sa rešetkama i sitima
oces sa ešet a a s t a
• Prvi korak: REŠETKE – uklanjanje krupnih plivajućih ili
lebdećih predmeta: krupni otpaci hrane, delovi
ambalaže ili cela ambalaža, parčad tkanine, drveta
• Rešetke pregrađuju kanalizacioni vod, a postavljaju se
normalno na tok vode ((vertikalne)) ili,, da bi se olakšalo
čišćenje, pod uglom od 30‐60°, i do 80° (kose rešetke)
• Postavljanjem kose ili krive rešetke povećava se
efektivna površina rešetke i do 200%.
za slučajeve
hidrauličkog
preopterećenja
• Brzina proticanja otpadne vode kroz kanal sa rešetkom: 0,3‐1,0 m/s (preporučuje se 0,45 m/s), da ne bi došlo do taloženja i stvaranja naslaga susp. inertnih materija. 4
• Obično se koriste
– rešetke sa razmakom između šipki 15‐20‐25 mm
(ređe 50 mm) i debljinom šipki 5‐10 mm,
– ispred kojih se mogu postaviti vrlo grube rešetke za
zadržavanje veoma velikih komada, debljine šipki i
do 25 mm i razmaka 100
100‐150
150 mm
Tipične vrednosti pojedinih veličina kod grubih rešetki
5
fine rešetke
• čiste
čiste se ručno ili se ručno ili
mehanički
• „češljevi" ili grabulje „
j
g
j
sa kojima se rešetke čiste sa uzvodne ili nizvodne strane, a koji se uključuju po potrebi ili povremeno
potrebi ili povremeno
6
• kontroliše se razlika nivoa vode ispred i iza, kako bi se praktično otklonila mogućnost njenog začepljivanja i izbegla eventualna havarija
Drugi korak: SITA • uklanjanje
j j suspendovanog
p
g i p
plivajućeg
j g mat.
dimenzija od oko 1 pa do nekoliko mm
j j neprerađenih
p
sirovina ili
• u fabrikama izdvajanje
proizvoda ‐ smanjenje gubitaka
y nerđajući čelik ili neki drugi materijal otporan na koroziju
y žičana mreža ili perforirani lim sa kružnim otvorima ili prorezima 7
• u obliku diska, bubnja ili beskrajne trake
• sito mora biti zaštićeno od grubog materijala it
biti štić
d
b
t ij l
prethodno postavljenom rešetkom
Rotaciono mikrosito
8
bubanj je pokriven sa tkaninom
Rotaciono sito na
izlivu kišnice:
1. odvod prečišćene
vode;
2 spiralni
2.
i l i kkanal;
l
3. sito;
4. suženje;
5 odvod nečistoće sa
5.
sita;
6. bunar za plovak koji
automatski uključuje
sito;
7. Odvod nečiste vode;
8. ustava za
regulisanje razblaženja
pri kome sito počinje
da radi;
9. dovodni kanal
9
• hidraulički gubitak kroz rešetke ili sito u eksploataciji
zavisi od karakteristika otpadne vode i sistema čišćenja i
uvek je veći od gubitka kroz čistu rešetku ili sito
• prilikom projektovanja
j
j i eksploatacije
j ovih uređaja
j definiše
samo maksimalni hidraulički gubitak koji se može pojaviti
Zakrivljeno nepokretno sito
10
Pokretno sito sa beskrajnom trakom
Sita sa mehanizmom za usitnjavanje ­­ kominutori
usitnjavanje • obrada grubog materijala zajedno sa otpadnom vodom
• na bubnju se nalaze zupci koji prolaze kroz otvore na stacionarnom „češlju" montiranom uz sam bubanj stacionarnom „češlju
montiranom uz sam bubanj
Kominutor se često postavlja
često postavlja iza hvatača peska kako bi se
peska kako bi se izbegla abrazija uređaja
11
Obrada i odlaganje materijala sa rešetki i sita
y količina materijala
j
zavisi od njegovog
j g g sadržaja
j u
otpadnoj vodi i od gustine rešetke/sita
y može da se usitni i obradi zajedno sa otpadnom
vodom (češće sa muljevima) ili se mora ukloniti:
1. zakopavanjem (pogodno samo za manje količine)
2. iznošenjem na deponije komunalnog smeća ili
specijalne deponije
3. aerobnom ili anaerobnom biološkom obradom
4. spaljivanjem (ekonomično samo za veoma velike
količine)
12
nakupljeni
pj
materijal
j ima
obično vlagu 85-90%
1
3
pre spaljivanja, a obično i pre iznošenja na komunalne j
deponije zahteva se delimično obezvodnjavanje (presovanjem, eventualno centrifugisanjem) do
eventualno centrifugisanjem) do oko 65% vlage
Uklanjanje inertnog materijala: h
hvatači peska
či
k
• „pesak" ‐
„p
suspendovane čestice inertnog, tj. bionerazgradljivog p
g, j
g
j g
materijala u otpadnoj vodi čije su specifične mase, odnosno brzine taloženja, mnogo veće od čestica organskog biorazgradljivog materijala
biorazgradljivog materijala
• Tu spada: pesak, šljunak, zemlja, šljaka, pepeo, i slično
• i deo
d teško
t šk i sporo biorazgradljivog
bi
dlji
materijala
t ij l većih
ćih dimenzija:
di
ij
ljuske od jaja, ljuske i koštice i semenke voća i povrća, i slično; pa i
komadi biološki lako razgradljivog materijala kao što su ostaci
hrane
• Istaloženi „pesak" (sem iz aerisanih komora) može da sadrži i do
50% pa i više,
50%,
iš biorazgradljivih
bi
dlji ih organskih
kih materija.
t ij
14
• veća brzina taloženja „peska" od organskog materijala • izborom pogodne brzine toka otpadne vode „pesak“
se izdvaja a organske suspendovane čestice odnose dalje
• uklanjanje čestica „peska" većih od 0,15 ili 0,2 mm
odlaze
dalje…
15
• Inertni materijal izaziva
ƒ abraziju i ubrzano habanje pokretnih delova
ƒ stvara naslage, taloge koji se teško čiste
• U zavisnosti od toga na koji način se reguliše t k t d
tok otpadne vode hvatači peska se dele na:
d h t či
k
d l
1. protočne, 2 taložne i 2.
t l ž i
3. aerisane komore.
16
Protočne komore
• pogodan za PPOV malih i manjih kapaciteta • kanali sa regulisanom brzinom toka otpadne vode na oko 0,3 m/s
• Istaloženi materijal se ƒ ređe uklanja ručno (komore u paru: jedna je u funkciji a druga se čisti), ƒ a najčešće nekim od mehaničkih uređaja, obično k bi ij
kombinacijom grebača i elevatora ili pužnog b č i l
ili ž
transportera
17
18
Taložne komore
Taložne komore
tzv detritus tankovi tzv. detritus tankovi (detritus – mineralna zrnasta onečišćenja)
y taložnik sa kratkotrajnim kratkotrajnim
zadržavanjem otpadne vode, 3‐5
vode, 3
5 minuta
minuta
y Taložna komora se postavlja u glavni kanalizacioni vod; deflektorima se postiže približno tiž
ibliž
pravolinijski tok kroz komoru a rotirajući
komoru, a rotirajući Taložna komora kombinovana sa
grebači izbacuju talog 19
kanalom za pranje taloga
Taložnik za l ž k
pesak sa kružnim kružnim
tokom
20
Aerisane komore
ƒ izdvajanje inertnog taloga l
ƒ pranje od organskih materijala materijala
ƒ bez mehaničkih uređaja
21
Spiralni tok otpadne vode u aerisanoj komori
22
Obrada i odlaganje inertnog materijala
t ij l
•
•
Količina zavisi od: vrste otpadne vode, količine padavina,
padavina veličine površine spiranja, spiranja
vetrova koji nanose prašinu i pesak, itd. Za komunalnu otpadnu vodu ‐ količina inertnog materijala 4‐200
inertnog materijala 4
200 dm
dm3/1000 m
/1000 m3.
Opran pesak se može iznositi
na komunalne deponije
deponije, zakozako
pavati, rasipati po zemljištu,
koristiti u građevinarstvu.
ORGANSKE MAT.
Ciklon
PESAK
Klasifikator p
peska sa ispiranjem
p
j
vodom i uklanjanje organske
frakcije
Egalizacija ­ ujednačavanje protoka i t ć j t d ih d
i opterećenja otpadnih voda
j j varijacija
j j u p
protoku kako bi se mogla
g
• smanjenje
postići približno konstantna brzina proticanja
• poboljšana efikasnost i kontrola postrojenja
• prečišćavanje
industrijskih
otpadnih
t d ih voda
d i
• otpadnih voda
naselja koja ima
zajedničku
kanalizaciju
( t
(atmosferska
f k +
komunalna)
24
Prednosti ujednačavanja
protoka
1. poboljšanje biološkog tretmana, zbog smanjenja ili
potpunog uklanjanja mogućnosti iznenadnog opterećenja i
pH se može održavati stabilnim;
2 zbog konstantnog opterećenja čvrstim materijama
2.
poboljšava se kvalitet efluenta i efikasnost uvećanja mulja
u procesu sekundarne sedimentacije koja se nastavlja
nakon
k biološkog
b l šk tretmana;
3. postiže se smanjenje potrebne površine za filtraciju
efluenta, poboljšavaju se performanse filtera i moguće je
efikasnije ispiranje filtera;
4. kod hemijskog tretmana se zbog smanjeja opterećenja
postiže bolja kontrola procesa i veća pouzdanost.
25
Uređaj za ujednačavanje protoka i
opterećenja
t ć j otpadne
t d vode:
d
• bazen
bazen za ujednačavanje protoka dovoljne za ujednačavanje protoka dovoljne
zapremine da izravna neravnomernosti protoka u željenom vremenskom periodu
protoka u željenom vremenskom periodu
• oprema za mešanje (ujednačavanje sastava otpadne vode) i unošenje vazduha u t d
d )i
š j
d h
otpadnu vodu (da se ne stvore septični uslovi)
l i)
• uređaji za evakuaciju otpadne vode iz
bazena
26
Mesto postrojenja za ujednačavanje protoka
• Nekad nakon primarnog a pre biološkog tretmana ‐ smanjenje
problema sa muljem i penom.
penom
• Ispred primarnog tretmana:
ƒ obezbediti dobro mešanje kako bi se sprečilo taloženje
čvrstih materija i varijacije koncentracije, i
ƒ odgovarajuća aeracija da bi se sprečilo nastajanje problema
sa neprijatnim
p j
mirisima.
27
Uklanjanje ulja i masti: hvatači masti
č
• Iz otpadne vode je potrebno ukloniti materije lakše od vode: p
j p
j
ulja i masti; komadiće sapuna, plute, drveta; ljuske voća i povrća; i slično. • Te materije otežavaju prečišćavanje. T
t ij t ž j
čišć
j
– Naročito se to odnosi na mineralna ulja, u otpadnim vodama industrije nafte i petrohemijske industrije, ali i u otpadnim vodama velikih servisa za motorna vozila i pojedinih pogona mašinske industrije. • Materije lakše od vode se uklanjaju tako što se usporavanjem j
j j
p
j
toka vode omogući njihovo isplivavanje na površinu, sa koje se skupljaju na pogodan način.
28
Hvatač masti sa aeracijom. Nije prikazan mehanizam za
ulanjanje ulja i masti
29
30
31
• preostaje da se uklone suspendovane čestice čija specifična
masa nije mnogo veća od specifične mase vode (i koje se
prevashodno sastoje od organske materije)
• suspendovane čestice se uklanjaju gravitacionim taloženjem,
flotacijom sa vazduhom (eventualno filtracijom)
postrojenje za uklanjanje ugljovodonika iz otpadnih voda flotacijom
32
PRIMER
• Flotacija se široko koristi za uklanjanje masti,
masti ulja i
suspendovanih materija u prehrabenoj industriji
• u pojedinim slučajevima se vrši ispuštanje efluenta u
kanalizaciju odmah nakon flotacije, što svakako zavisi
od efikasnosti p
primenjenog
j
g tretmana i uređaja
j za
tretman otpadnih voda
33
3
4
Mirisi i kontrole mirisa
• mirisi često potiču iz početnih delova
postrojenja zbog dugog zadržavanja otpadnih
voda u kanalizacionom sistemu
• vodonik‐sulfid
• za kontrolu mirisa sa koristi predhlorisanje,
soli gvožđa, kalijum‐permanganat, vodonik‐
peroksid, ili preaeracija itd.
Primarni taložnici
• Ukoliko je otpadna voda takvih karakteristika da su
suspendovane čestice glavni oblik zagađenja tada se
smanjivanjem koncentracije suspendovanih čestica u
taložnicima obavlja glavno prečišćavanje otpadne vode
• Pre sekundarnog, biološkog, prečišćavanja ‐ smanjivanjem
koncentracije suspendovanih čestica olakšava se prečišćavanje
i smanjuje opterećenje uređaja
• mnoga postrojenja koriste primarne taložnike takve veličine da
u njega mogu stati deo za taloženje i deo za zgušnjivanje mulja
• Taložnici za ove namene zovu se primarni jer su u sklopu tzv.
primarnog prečišćavanja otpadne vode
36
Kružni taložnik
skupljač pene, skimer
Izlaz vode
grebač za muljj
g
izlaz mulja
ulaz otpadne vode
Kvadratni taložnik ‐ ugaoni čistači i betonski nagibi u ćoškovima
Pravougaoni taložnik
g
• Uobičajeno je da, kada se most kreće niz tok strugač
most kreće niz tok, strugač je gore, dok je skimer masnoće dole. Kada se most kreće suprotno protoku strugač je dole da pomera mulj do šahta dok je sečivo
mulj do šahta dok je sečivo skimera podignuto.
39
Tipične dimenzije primarnog p
j p
g
taložnika
40
• neka p
postrojenja
j j za tretman ubacuju
j višak aktivnogg
mulja u primarni taložnik kako bi se poboljšalo
taloženje primarnog mulja
• da bi se poboljšale performanse taložnika ponekad se
ispred postavlja predaeracija ili se dodaju hemikalije
• doziranje hemikalija u otpadne vode radi povećanja
formiranja flokula kako bi se poboljšalo taloženje
• hemikalije za kontrolu mirisa ili uklanjanje fosfora
tokom p
procesa,, p
pri čemu se p
postiže bolje
j taloženje
j u
primarnom taložniku
Dodatak hemikalija
Najčešće korišćene hemikalije su gvožđe‐hlorid, polimeri, soli aluminijuma i kreč. Neophodna je oprema za čuvanje mešanje
čuvanje, mešanje, razblaživanje i doziranje hemikalija Očekivane performanse.
• Pri faktoru opterećenja od 1,0 na slici vidimo uklanjanje SS u opsegu 50‐
65% i BPK u opsegu 25‐35%. Primena hemikalija može da poveća
uklanjanje SS na 75
75‐85%
85%, sa proporcionalnim povećanjem uklanjanja BPK
• nedostatak pene ili flotirajućih materija u primarnom efluentu ili
sekundarnom influentu generalno ukazuje na dobre performanse
FINA SITA
umesto primarnog taložnika
umesto primarnog taložnika
uvođenje otpadne vode u
unutrašnjost
rotirajućeg
sita sa klinastom žicom
(levo) i spolja dovođena
otpadna voda na rotirajuće
sito sa klinastom žicom
(desno)
• rotirajuća, vibrirajuća, trakasta, disk, stacionarna sa otvorima od 1 ti j ć ib i j ć t k t di k t i
t i
d1
do 6 mm – najčešće 1,5 mm • na bazi pletene žice, perforirane ploče ili gustih rešetki • sprej sa vodom pod visokim pritiskom za pranje sita ‐ s vremena na vreme moraju skinuti i oprati od masnoće i čvrstih čestica
uklone 15‐30%
30% suspendovanih materija i 15
suspendovanih materija i 15‐25%
25% BPK
BPK
• uklone 15
• može da se smanji obim predtretmana, odnosno da nisu potrebne fine pokretne rešetke, peskolov ili drobilice
• primarni taložnici kao fermentacioni reaktori za proizvodnju volatilnih i d j
l til ih
masnih kiselina koje se koriste za uklanjanje
koriste za uklanjanje fosfora u sekundarnom p
procesu tretmana
Efikasnost p
primarnogg taložnika
• hidrauličko opterećenje, • površinsko opterećenje,
• opterećenje preliva (varira sa protokom otpadne vode, površina taložnika reguliše opterećenje preliva),
taložnika reguliše opterećenje preliva), • hidraulično vreme zadržavanja (varira sa protokom otpadne vode, zapremina rezervoara određuje hidrauličko vreme zadržavanja), zadržavanja)
• dizajn taložnika, • karakteristike otpadne vode, • karakteristika čestica, • temperatura i
• količina industrijskih otpadnih voda u komunalnim otpadnim industrijskih otpadnih voda u komunalnim otpadnim
vodama.
• efekat uklanjanja diskretnih čestica na konstatnoj brzinini j j
j
zavisi skoro u potpunosti od površine taložnika
• efekat uklanjanja flokulantnih čestica zavisi od zapremine t l ž ik k i d j
taložnika, kao i od njegove dubine i površine
d bi i
ši
• ulazni deo smanjuje brzinu otpadne vode i distribuira protok ravnomerno kroz taložnik
• pregrade se obično postavljaju ispred izlaznih prelivnika kako bi se sprečio gubitak plutajućih čvrstih materija
• izuzetno je važno da se omogući ujednačen tok prelivanja otpadne vode
Karakteristike otpadnih voda p
• Svežina otpadne vode ‐ zbog biološke degradacije ustajale otpadne
vode dolazi do smanjenja veličine čestica i njihove biološke degradacije.
degradacije
• Karakteristike čestica. Čestice sa većom gustinom lakše se talože;
čestice sa velikom dodirnom površinom se talože polako kao i čestice sa
nepravilanim
il i oblikom
blik
zbog
b visokog
i k trenja.
t j
• Temperatura. Toplo vreme povećava biološku aktivnosti, čime
umanjuje svežinu otpadne vode u kanalizacionom sistemu. S druge strane, niža viskoznost tople vode, u poređenju sa istom kod hladne vode,
omogućava da se čestice brže talože. Primarna efikasnost postrojenja
smanjuje se tokom zimskih meseci zbog visoke viskoznosti otpadne vode
na niskim
i ki temperaturama,
t
t
k i povećanja
kao
ć j gustina
ti hladne
hl d otpadne
t d vode.
d
• Industrijski doprinos. Industrije mogu proizvesti veliko, kratkoročno
hidrauličko organsko opterećenje koje može prouzrokovati šok u
postrojenju. Može izazvati septične uslove sa pratećim taložnim
problema.
Uklanjanje plutajućih čestica
u primarnom taložniku
i
t l ž ik
Pod normalnim uslovima, deo masnoće i
skrame se taloži zajedno
ajedno sa muljem,
m ljem dok
ostatak pluta na površini pri čemu se
uklanja odgovarajućim skrimerom.
Efikasnost uklanjanja masnoće i skrame zavisi od:
• Konfiguracija taložnika. Pregrade na primarnom taložniku na
izlazu moraju biti kontinualne i duboke dovoljno da spreče
masnoću i skramu da prođu.
• Karakteristike otpadnih voda. Pri letnjim temperaturama ili pri
pH vrednosti manjoj od 7, masnoća i skrama mogu da imaju
tendenciju da ostanu u suspenziji, a nekada mogu da se
inkorporiraju u istaloženi mulj umesto da plutaju po površini .
• Mehanizmi uklanjanja i uslovi.
Uticaj primarnog taložnika na d lji t t
dalji tretman
Sekundarni procesi
• Ako je taloživim česticama dozvoljeno da prođu do
sekundarnog sistema, dolazi do povećanja sekundarnog
mulja što može negativno uticati na rad sekundarnog
tretmana.
• Masnoća može stupiti u interakcije sa aktivnim muljem ili
fk
fiksiranim
b fl
biofilmom
u biološkim
b l šk
operacionim sistemima, i
eventualno ugroziti kvalitet finalnog efluenta.
• Ako se primarni taložnik koristi kao fermentator ili postoji
poseban zgušnjivač/fermentator, moraju se preduzeti mere bezbednosti kako bi se obezbedilo odgovarajuće vreme
zadržavanja
dž
j čvrstih
č tih materija.
t ij Ako
Ak ovajj proces nije
ij pravilno
il
kontrolisan, može ometati proces biološkog uklanjanja fosfora.
Procesi obrade muljeva
• Bez predzgušnjavanja uklonjenog primarnog mulja,
mulja
pumpanje retkog mulja može smanjiti kapacitet
digestije (aerobni ili anaerobni), što prouzrokuje
hidrauličko preopterećenje reaktora i procesa
zgušnjavanja, a takođe dovodi do povećanja troškova
grejanja mulja.
• Ako mulj postane septičan, procesi za tretmana
muljeva, kao što su zgušnjavanje i obezvodnjavanje
mogu biti ugroženi, u pogledu pojave mirisa i
smanjenja efikasnosti.
efikasnosti
• Pumpanje toksičnog primarnog mulja u aerobne ili
anaerobne digestore može dovesti do neuspešne
digestije.
•
•
•
•
Operater može da spreči probleme izazvane t k ič šć samo:
toksičnošću
uočavanjem očiglednih fizičkih promena u otpadnim
vodama kao što su boja,
vodama,
boja miris ili konzistencija;
upozoravanjem operatera kod stabilizacije mulja
ukoliko se otkriju neke promene tokom procesa
primarnog tretmana;
obaveštavanjem nadležnih organa ukoliko su
industrijski kooperanti nepouzdani ili sumnjivi i
praćenjem naglih promena kod anaerobne digestije
kao što je pH, alkalitet, proizvodnja gasa, sadržaj
metana kao i nivo isparljivih kiselina.
Recirkulacioni tokovi ­ obuhvataju vodu od zgušnjavanja mulja, vodu iz digestora, vodu sekundarnih i tercijarnih procesa i vodu za hlađenje.
• Zgušnjivači mulja ili jedinice za g j
j
j
uklanjanje vode iz mulja, ukoliko se pravilno njima upravlja mogu proizvesti
upravlja, mogu proizvesti kvalitetan povratni protok koji neće ugroziti primarno taloženje. • Upotreba polimera za poboljšanje zgušnjavanja ili
poboljšanje zgušnjavanja ili Zgušnjivač mulja čiji supernatant ide u
obezvodnjavanje poboljšava recirkulacione tokove
kvalitet povratnog toka i uopšte ne utiče na primarne št
tič
i
performanse taložnika.
• Višak aktivnog mulj iz sekundarnih procesa se
ponekad pumpa u primarne taložnike zbog
zgušnjavanja primarnog mulja.
• To može da izazove problem prilikom pumpanja,
pumpanja
stvaranje neprijatnih mirisa kao i potrebu odnošenja
čvrste materije
j na dodatni tretman taloženjem.
j
• Ako otpadni mulj sekundarnog dela mora da se vrati
u primarni taložnik kako bi se ustalilo pumpanje,
prvenstveno je potrebno ograničiti se na periode
niskog ili prosečnog protoka.
• Važno je da osoblje uzme u obzir, prilikom rada,
količinu otpadnog aktivnog mulja i primarnog mulja
k ji se sakupljaju
koji
k lj j u primarnom
i
t l ž ik jer
taložniku
j ovako
k
kombinovani mulj mora biti uklonjen iz rezervoara.
KONTROLA PROCESA
KONTROLA PROCESA
Upravljanje muljem
G ti mulja
Gustina
lj (koncentracija čvrstih materija).
•
•
•
•
•
•
Neophodna gustina mulja koji se uklanja iz primarnog taložnika zavisi od daljeg
tretmana mulja.
Ak se muljlj pumpa do
Ako
d ugušćivača,
šći č dozvoljena
d
lj
j koncentracija
je
k
ij mulja
lj od
d 0,5‐1,0%.
0 5 1 0%
Ako se mulj pumpa do digestora ili na obezvodnjavanje, neophodna je veća
koncentracija čvrstih materija.
Razblaženi primarni mulj može nepotrebno da opterećuje dalji proces rukovanja
muljem.
Sa razumnom kontrolom uklanjanja čvrstih čestica, operater može postići gustinu
od 4 do 6%.
Cilj kontrole procesa je da se nađe nivo mulja u taložniku koji ne utiče negativno na
efikasnost uklanjanja u taložniku, prepupavanje dela mulja u odvod ili
dozvoljavajući razgradnju na dnu taložnika. Ako se višak aktivnog mulja (otpadni
aktivni mulj) pumpa do primarnog taložnika, koncentracija mulja u izlazu iz
primarnog taložnika će biti u opsegu od 2 do 4%.
• Količina mulja.
Operater može da proceni zapreminu mulja koju treba ukloniti
iz primarnog taložnika merenjem suspendovanih materija u infuentu i efluentu,
efluentu
procenat suve materije u prepumpanom mulju i protok otpadne vode.
Uklonjena suva materija (kg/dan) (kg/dan) = uklonjene suspendovane materije (mg/l) x protok (m3/dan) x 10‐3
Uklonjeni vlažni mulj (kg/dan) =
uklonjena
j
suva materija
j ((kg/dan) x (100/sadržaj
g/
) (
/
j suve materije
j ((%))
Uklonjeni vlažni mulj (m3/dan) = uklonjeni vlažni mulj (kg/dan) / (specifična masa mulja(g/cm3) x 1000] •
operater može da izračuna aproksimativno vreme trajanja pumpanja za pumpu
poznatog kapaciteta ‐ dodatak hemikalija će generisati više taloga od proračunatog.
•
Operater treba da izračuna količinu čvrste materije na ulazu i izlazu primarnog
taložnika da bi osigurao da sistem radi efikasno.
Zgušnjivač s
nepomičnim
mostom
Zgušnjivač s
pomičnim
mostom
• Uklanjanje mulja.
mulja
•
•
•
•
•
•
Grebači ‐ u kontinualnom i diskontinualnom režimu
projektovano da pumpa razblažen mulj – grebači treba da rade kontinualno
primarni taložnik kvadratan ili kružni ‐ kontinualan rad grebača mulja je
generalno neophodan jer je potrebno više vremena za pomeranje mulja do
šahta (levka) nego kod pravougaonog taložnika
kontinualni sistem sakupljanja mulja se preporučuje
Diskontinualan rad je neophodan ako se primarni taložnik koristi za
ugušćivanje viška mulja iz sekundarnog tretmana ili ako se primarni mulj
pumpa direktno na dehidrataciju ili jedinicu za obezvodnjavanje.
Dobra praksa za diskontinualan rad sistema za uklanjanje mulja kod
pravougaonog tanka je da operater treba da pokrene mehanizam za
sakupljanje
k l
mulja
l oko
k 1 sat pre ispumpavanja mulja
l i da
d se isključi
kl č kada
k d se
pumpanje zaustavi.
Pumpanje mulja.
• Klipna, pužna ili pumpa sa dijafragmom se uobičajeno koriste za
uklanjanje mulja iz primarnog taložnika.
• Pojedinačna pumpa treba da povuče mulj samo iz jednog šahta zbog
različitih gubitaka pritisaka kroz liniju tako da ne bi došlo do povlačenja
nejednakih količina mulja iz pojedinih taložnika.
• Kratkotrajno, a učestalo ispumpavanje mulja predstavlja dobru praksu i
na taj način sprečava anaerobna digestija u levku za mulj.
mulj
• Operater prati koncentraciju na ispustu mulja i meri nivo mulja pre i
nakon pumpanja da bi obezbedio odgovarajuću učestalost i trajanje
ispumpavanja.
• Tehnike koje se koriste za merenje sloja mulja uključuju upotrebu štapa
za merenje
j visine mulja,
j uzorkovanje
j sa različitih dubina, uzorkovanje
j
korerom i elektronsko merenje prodiranjem svetlosti.
• organoleptičkim posmatranjem (crna ili septična boja, pojačan miris i
isplivavanje/flotacija/skupljanje mulja) će navesti operatera da podesi
brzinu ispumpavanja mulja.
• na mnogim postrojenjima se koristi automatsko ispumpavanje mulja
•
•
•
•
•
•
Preporuke pri pumpanju mulja.
Treba proveravati čistoću linije mulja i pumpi.
Sve linije treba da budu opremljene da mogu da se čiste
sa hidrauličkim alatom ili kuglama.
Uč t l t čišćenja
Učestalost čišć j zavisi
i i od
d brzina
b i u cevima,
i
sadržaja
dž j
masti u mulju, peska u cevima, hemijskih sastojaka u
liniji kao i od vremenskih prilika.
prilika
Kako vreme postaje hladnije, premazi masti postaju
debljij i tvrđi ‐ čišćenje
j linije
j mulja j može biti češće,, npr.
p
dva puta mesečno.
Sistemi za ispiranje se koriste za čišćenje muljnih pumpi,
usisnih creva i cevovoda za pražnjenje ‐ nekoliko minuta
ispiranja nedeljno pomaže da cevi ostanu čiste.
Na nekim postrojenjim koristi se takođe,
Na nekim postrojenjim
se takođe komprimovani
vazduh za čišćenje šahta ili usisne linije.
Uklanjanje čvrstih materija fl t ij
flotacijom
Plivajuće materije iz primarnog taložnika se uklanjaju
do različitih mesta na postrojenju:
• do
d koncentratora
k
ili ugušćivača
šći č sa flotacijom
fl
ij
sa
rastvorenim vazduhom ‐ dalje na insinerator ili na
deponiju.
deponiju
• na uređaje za obezvodnjavanje kao što su trakaste
prese ili na anaerobnu digestiju ‐ postepeno se
napušta zbog problema sa digestorima zbog
preteranog nakupljanja nečistoća.
• Učestalost uklanjanja zavisi od količine plivajućih materija u
otpadnoj vodi, promenljivosti protoka tokom dana i temperature
otpadne vode.
• kontinualno ‐ iz kružnog taložnika
• Kod većine pravougaonih taložnika ‐ periodično, najmanje
jednom dnevno, a češće kad god se pojave masnoće i druge
plivajuće materije u primarnom efluentu, kanalima sekundarnog
influenta ili finalnom izbistrivaču.
• Zbog kontrole mirisa ‐ češće uklanjanje plivajućih materija.
materija
• Skimerom se mora zahvatiti dovoljno otpadne vode da se
omogući prenos nečistoća kroz, ejektore, pužne pumpe i
cevovode.
Hidraulika
32‐
• prosečno površinsko opterećenje bez viška aktivnog mulja: 32
49 m3/m2 dan, max. 122 m3/m2.dan
• sa viškom aktivnog mulja u primarnom taložniku: 24‐32
2 dan, max. 49‐61 m3/m
2 dan
m3/m
/ 2.
/ 2.
• hidrauličko vreme zadržavanja ‐ 1‐2 sata
• Dve promenljive za hidrauličku kontrolu influenta primarnog
taložnika su protok i broj taložnika u radu.
• kontrola protoka je ograničena ‐ varijacije u protoku ponekad
mogu da se smanje promenom brzine pumpe na crpnim
stanicama na kanalizacionom sistemu ili na izlivu sa postrojenja.
• neka postrojenja imaju egalizacione bazene
• Upravljanje recirkulacijom može da unapredi performanse
j j
hidrauličkogg i opterećenja
p
j čvrstim
taložnika smanjenjem
materijama uz smanjenje potencijala za septičnost.
Kontrola mirisa kod primarnog t t
tretmana •
•
•
•
•
•
•
•
Uklanjati nečistoće rutinski, sa povećanjem učestalosti tokom vrućina.
Uklanjati mulj pre nego što nabubri ili ispliva.
ispliva
Ispirati pregrade i druge tačke gde se sakupljaju plivajuće materije i mulj.
Isprati sva zamašćena mesta i mesta gde je bilo curenja.
Nakon dreniranja taložnika, odmah ga potpuno isprati. Ako se mulj ne
drenira brzo, površinu mulja treba poprskati krečom, kalcijum‐
hipohloritom ili kalijum‐permanganatom da bi se redukovali mirisi. Ispirati
taložnika rastvorom hlora ili držanjem pod taložnika prekriven rastvorom
hlora niske koncentracije.
Ako je otpadna voda septična, dodati hemikalije u kolektorski sistem ili na
postrojenje da bi se redukovali sulfidi.
Ako je taložnik pokriven radi kontrole mirisa, držati u redu ploče i
pristupne otvore.
Smanjiti striping vodonik‐sulfida kada se koristi kanalski sistem sa
dif
difuzerima
i
za vazduh.
d h
Dodavanje hemikalija:
j
j
• primena optimalne količine hemikalija (JAR‐test) i
• obezbediti dobro mešanje hemikalija sa otpadnom vodom.
•
Najmanje jednom nedeljno proveriti sistem za doziranje hemikalija
merenjem opsega kalibracijom sistema.
sistema
•
Proverite da li se postiže željeni kvalitet efluenta.
•
Proveriti da li se hemikalije adekvatno mešaju:
9 Da li je vremena za mešanje dovoljno?
9 Da li su zapušene mešalice sa krpama ili drugim ostacima?
9 Ako se koristi vazduh za mešanje,
mešanje proveriti difuzere.
difuzere
•
Obezbediti adekvatnu količinu uskladištenih hemikalija za vremenski period
otežanog snabdevanja.
•
TTreba
b znati
ti da
d dodatak
d d t k hemikalija
h ik lij dovodi
d di do
d povećanja
ć j zapremine
i mulja
lj i
stalno vršiti kontrolu količine mulja i čišćenje linija za mulj.
HVALA NA PAŽNJI!
HVALA NA PAŽNJI!
Download

Predtretman i primarni tretman otpadnih voda, dr