Dr sci Dragan Radiši
KONTROLA NAD ORUŽANIM SNAGAMA
Izdava:
Defendologija centar za bezbMednosna, sociološka
i kriminološka istraživanja, Banja Luka
Art-print, Banja Luka
Glavni urednik:
Prof. dr Duško Vejnovi
Struni redaktor:
Dr Slobodan Mišovi, red. prof.
Struni recenzenti:
Prof. dr Zoran Kilibarda
Prof. Dr. Sc. Izet Beridan
Lektor:
Mirjana Popovi, prof.
Tehniki urednik:
Zorica Krea, dipl.ecc.
Štamparija:
Art-print, Banja Luka
Tiraž:
500 kom
2
Dr sci Dragan Radiši
KONTROLA NAD
ORUŽANIM SNAGAMA
- INOSTRANA I ISKUSTVA BiH -
Banja Luka, 2010. god.
3
4
SADRŽAJ:
PREDGOVOR ................................................................ 7
I DEMOKRATSKA I CIVILNA KONTROLA ORUŽANIH
SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE ............................... 9
1. POJAM KONTROLE ............................................................................ 9
2. RAZLIITI MODELI KONTROLE U SVETU I KOD NAS ......... 18
2.1. ISKUSTVA POSTKOMUNISTIKIH DRŽAVA U
ORGANIZOVANJU DEMOKRATSKE KONTROLE VOJNE SILE . 24
2.1.1. ISKUSTVA RUMUNIJE U IZGRADNJI I OSTVARIVANJU
DEMOKRATSKE KONTROLE ORUŽANIH SNAGA .................. 27
2.1.2. ISKUSTVA SLOVAKE ....................................................... 36
2.1.3. ISKUSTVA SLOVENIJE ....................................................... 39
2.1.4. ISKUSTVA BUGARSKE....................................................... 44
2.1.5. ISKUSTVA POLJSKE ........................................................... 44
2.1.6. ISKUSTVA MAARSKE ................................................... 47
2.1.7. ISKUSTVA EŠKE .............................................................. 48
2.2. ISKUSTVA FINSKE ...................................................................... 49
2.3. ISKUSTVA SAD ............................................................................ 51
2.4. ISKUSTVA FRANCUSKE ............................................................ 60
3. USTAVNO I ZAKONODAVNO ODREENJE DEMOKRATSKE I
CIVILNE KONTROLE OS BIH............................................................. 62
3.1. PARLAMENTARNA KONTROLA KAO DEMOKRATSKI I
NAJEŠI OBLIK KONTROLE ORUŽANIH SNAGA ..................... 66
3.2 USTAVNO UTEMELJENJE I ZAKONODAVNO ODREENJE
DEMOKRATSKE I CIVILNE KONTROLE ORUŽANIH SNAGA
BOSNE I HERCEGOVINE ................................................................... 79
3.3. INSPEKCIJSKA KONTROLA OS, RAZLIITI MODELI ......... 96
3.3.1. Model organizacije inspekcijske kontrole za poslove narodne
odbrane u bivšoj SFRJ ................................................................... 100
3.3.2. Model organizacije inspekcijske kontrole u Federaciji Bosne i
Hercegovine .................................................................................... 102
3.3.3. Inspekcijska kontrola sistema odbrane po modelu Republike
Srpske .............................................................................................. 107
3.3.4. Model inspekcijske kontrole KOV SAD .............................. 112
5
3.3.5. Model inspekcijske kontrole Oružanih snaga BiH u sadašnjoj
organizaciji OS BiH ........................................................................ 127
4. NOVI MODEL KONTROLE OS BiH ............................................ 160
II VOJNI POVERENICI (OMBUDSMANI) – INOSTRANA
ISKUSTVA.................................................................. 165
1. NEMAKA ......................................................................................... 165
1.1. Prava vojnika na podnošenje žalbi vojnom povereniku .............. 166
1.2. Godišnji izveštaj parlamentarnog vojnog poverenika .................. 168
2. VELIKA BRITANIJA........................................................................ 171
3. NORVEŠKA........................................................................................ 173
4. ŠVEDSKA ........................................................................................... 174
5. IRSKA ................................................................................................. 174
6. OSTALE EVROPSKE ZEMLJE ...................................................... 176
6.1. Razliiti pristupi funkciji ombudsmana ....................................... 176
6.2. Države koje nemaju instituciju vojnog ombudsmana ................... 177
6.3. Države u kojima je ombudsman integrisan u oružane snage ........ 178
6.4. Države u kojima nadležnosti civilnog ombudsmana ukljuuju u
Oružane snage ...................................................................................... 178
III VOJNI POVERENIK (OMBUDSMAN) U BOSNI I
HERCEGOVINI – DOSADAŠNJA ISKUSTVA ........... 180
3.1. Odnosi vojnog poverenika s drugim institucijama i organima ...... 185
3.2. Pravo na pritužbu parlamentarnom vojnom povereniku .............. 187
3.3. Izbor, imenovanje, mandat i druga statusna pitanja vojnog
poverenika BiH .................................................................................... 187
LITERATURA........................................................................................ 190
OBJAŠNJENJE SKRAENICA........................................................... 196
6
PREDGOVOR
Poštovani itaoci,
ini mi veliko zadovoljstvo i ast, što sam u prilici
predstaviti Vam moju knjigu „Kontrola nad oružanim snagama
– inostrana i BiH iskustva“ .
Radi se o naunom delu, prvom ovakve vrste na našim
prostorima. Kroz tekst ove knjige, prikupljena su i
predstavljena iskustva postkomunistikih zemalja , zemalja
„stare demokratije“ i Bosne i Hercegovine u kontroli oružanih
snaga. U tom smislu, tekst je podeljen u tri poglavlja, i to : (1)
Demokratska i civilna kontrola Os BiH , (2) Vojni poverenici (
ombudsmani) – inostrana iskustva i (3) Vojni poverenik
(ombudsman) u BiH – dosadašnja iskustva. U sklopu toga
težište je dato na parlamentarnu kontrolu, kao demokratski i
naješi oblik kontrole oružanih snaga. Pored toga razmotreni
su razliiti modeli inspekcijske kontrole kod nas i u svetu.
Naravno, znaajna pažnja posveena je vojnim poverenicima
(ombudsmenima) – inostrana iskustva : Nemake, Velike
Britanije, Norveške, Švedske, Irske, te dosadašnja iskustva u
Bosni i Hercegovini. Knjiga obiluje šemama, grafikonima,
tabelama i fotografijama , što je ini interesantnijom,
kvalitetnijom i privlanijom za itaoce.
Knjiga e nesumnjivo nai svoju široku primenu, ne samo u
Bosni i Hercegovini, ve i u regionu, a naroito na prostoru
bivše Jugoslavije.
Knjigu najiskrenije preporuujem : pripadnicima
oružanih snaga BiH, poslanicima u Parlamentu BiH i
Federacije BiH, Narodne skupštine Republike Srpske ( naroito
lanovima komisija za odbranu i bezbednost) , studentima
fakulteta politikih nauka, bezbednosti , kriminalistike, prava i
svima drugima koji se bave ovom problematikom.
S poštovanjem,
AUTOR
7
8
I DEMOKRATSKA I CIVILNA
KONTROLA ORUŽANIH SNAGA BOSNE
I HERCEGOVINE
1. POJAM KONTROLE
Kontrola je trajna ljudska delatnost i stara je koliko je
staro i ljudsko društvo ali su se njezin pojam, sadržaj i pojavni
oblici i nosioci menjali uporedo sa razvitkom i izmenama u
društvu i dobivali sve raznovrsnije oblike i sadržaje. S obzirom
na okolnost da kontrola ima klasni karakter, jer ona štiti
osnovne interese vladajue klase predmet je trajnih teorijskih i
empirijskih rasprava u savremenom društvu. Postoje veoma
razliite definicije kontrole, ali je svakako jedna od
interesantnijih A. Jangera: „Kontrola utvruje, raspravlja,
kritikuje, ona stimulira planiranje, pojednostavljuje i jaa
organizaciju, poveava uspešnost i olakšava povezivanje.”1
Kada se upotrebljava izraz kontrola, onda se naješe
misli na kontrolu zakonitosti i odreeni uticaj na sferu rada i
upravljanja davanjem obaveznih direktiva o nainu ,
metodama, rokovima uklanjanja narušavanja zakonitosti i
uzrocima koji su prouzrokovali nezakonitosti. Kontrolna
delatnost je tipina delatnost državnih organa u zemljama
razvijene demokratije. Po opšte prihvaenoj društvenoj
definiciji, kontrola je društveni odnos izmeu vršioca kontrole i
kontrolisanog po unapred postavljenim merilima, ocenjuje
postignuti uinak i po potrebi, vrši odgovarajue intervencije u
vezi s predmetom kontrole. Kontrola u opštem smislu i po
opštem odreenju, znai proveravanje da li se neke injenice
(ponašanja ljudi, funkcionisanje, organizacija i sl.) u skladu sa
1
A. Janger „Problemi rukovoenja u privrednim organizacijama”, Zagreb
1959, str. 156.
9
opšte prihvaenim merilima i zahtevima. Kao metod rada
kontrola predstavlja bitan elemenat u radu svake organizacije
kao i širih organizacionih sistema.
Kontrola u okviru praenja i usmeravanja rada
odbrambeno- bezbednosnih sistema, može se obavljati ako se
obezbedi potpun uvid u njihov rad a može se ispoljavati kroz
neke od oblika kao što su: kontrola rezultata rada, kontrola
naina rada, kontrola sadržaja rada, kontrola ekonominosti,
kontrola zakonitosti, kontrola svrsishodnosti.2 Dakle kontrola
kao specifian element metode rada u odreenim
organizacionim oblicima i sistemima, svih vrsta i nivoa
organizovanja ima osnovni zadatak da prati i utvrdi da li
stvarna delatnost odreenog organizacionog oblika tee u
skladu s planskim oekivanjima, standardima i rezultatima.
Svrha kontrole nije kontrola zbog kontrole ili forme, ve da
omogui pravovremeno otklanjanje nedostatka i iskoraka
kojima se može ugroziti celokupni sistem.
U odbrambenom i bezbednosnom sistemu kontrola ima
ogroman znaaj i treba se realizovati permanentno i od strane
zakonom odreenih organa, tako da se u najveoj moguoj
meri eliminiše bilo kakav oblik zloupotrebe ili da se samom
sistemu omogui što efikasniji rad u skladu sa zadacima ili u
interesu graana i sistema u ijoj je zaštiti. Svi oblici i metode
društvene kontrole mogu se uslovno podeliti na dva osnovna
segmenta koji se izražavaju kroz lokaciju kontrolnih
mehanizama i institucija koje ih formiraju i organizuju:
unutrašnja kontrola i kontrola izvan sistema.
Unutrašnju kontrolu organizuje svaki sistem unutar svoje
organizacione strukture sa ciljem ostvarivanja što vee
efikasnosti i eliminisanja raznih oblika zloupotrebe. Kako je
odbrambeni i bezbednosni sistem veoma osetljiv na bilo koji
oblik zloupotreba tako je i sistem unutrašnje kontrole razvijena
2
Zbornik radova: demokratski nadzor i kontrola nad bezbednosnim
sektorom u regionu „ M-impeks” Banjaluka, 2004. Str. 36
10
i bitna unutrašnja funkcija. Dobro postavljen i efikasno
organizovan sistem unutrašnje kontrole predstavlja bitnu
pretpostavku uspešnog, zakonitog i efikasnog delovanja u borbi
protiv svih oblika ugrožavanja bezbednosti, znaajno smanjuje
potencijalnu mogunost bilo kojeg oblika vanzakonskog
ponašanja. Kao oblik unutrašnje kontrole u MO BiH i OS BiH
ili kao poseban oblik demokratske samokontrole uspostavljen
je sistem generalnih inspektora, po uzoru na oružane snage
SAD.
Vrste demokratske kontrole
Temelj svakog demokratskog društva je nesumnjivo
demokratska kontrala oružanih snaga. Demokratska kontrola ,
daje oružanim snagama neophodni legalititet i time ih ini
poštovanim i prihvatljivim od civilnog društva.
Govoriti o vrstama demokratske kontrole , znai govoriti o
mehanizmima i sredstvima koja stoje na raspolagalju civilnim
strukturama u kontroli oružanih snaga.
Prema nekim
teoretiarima , demokratska kontrola se deli na : vertikalnu
demokratsku kontrolu, horizontalnu demokratsku kontrolu i
samokontrolu.3
Drugi opet demokratsku kontrolu rašlanjuju na :politiku
kontrolu,graanski nadzor i internu kontrolu.4
Demokratska kontrola, naravno, ne obuhvata samo oružane
snage, ve i druge segmente društva, pa tako imamo: kontrolu
nad organima vlasti (zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu
kontrolu), kontrolu javnosti ( „sud javnosti”) i internu kontrolu.
3
Miroslav Hadži; Demokratska kontrola vojske i policije, str. 209.
Beograd, 2001.
4
Ibidem, str 259.
11
Izvor: B.Turkovi, Demokratska kontrola oružanih snaga, Centar za sigurnosne studije BiH,
Sarajevo, 2003. str. 34
Šema 1.: Demokratska kontrola oružanih snaga
Pod kontrolom organa vlasti – misli se na demokratsku
kontrolu Parlamenta i Vlade nad oružanim snagama, koja se
uglavnom provodi po hijerarhijskom principu.
U suštini, ta kontrola se može dalje podeliti na parlamentarni
nadzor i kontrolu izvršnih organa, kao i pravosudnu kontrolu.
Kontrola javnosti je najmasovniji oblik kontrole i obuhvata sve
civilne institucije koje interesuje da prate funkcionisanje
oružanih snaga i da na njih neposredno i utiu. Ovaj oblik
nadzora oružanih snaga obuhvata pre svega, kontrolu oružanih
snaga od strane medija i javnog mnenja, nauno – strunih
institucija, nevladinih organizacija , te drugih ustanova koje na
osoben nain predstavljaju korektiv državnoj vlasti.
Kontrola koja se provodi u okviru oružanih snaga kao kontrola
koja se bavi kodeksom ponašanja, etikom, profesionalizmom
starešinskog kadra i njihovom politikom opredeljenošu,
zovemo interna kontrola, u kojoj i sam uestvujem.
12
Kontrola zakonodavnih organa vlasti:
Zakonom o odbrani BiH 5, lan 10, regulisane su nadležnosti
Parlamentarne SkupštineBiH:
- da proglasi ratno stanje na zahtev Predsedništva u sluaju
direktnog napada na Bosnu i Hercegovinu ili deo BiH,
- proglasi vanredno stanje na zahtev Predsedništva kada postoji
pretnja postojanju Bosne i Hercegovine, pretnja napada na
Bosnu i Hercegovinu ili bilo koji deo Bosne i Hercegovine ili
neposredna ratna opasnost,
- obavlja demokratsku parlamanrtarnu kontrolu nad oružanim
snagama i svim institucijama odbrane na nivou Bosne i
Hercegovine
- donosi zakone, koji se odnose na organizaciju, finansiranje,
popunjavanje, obuavanje, opremanje , razmeštanje i upotrebu
oružanih snaga,
- potvruje postavljenja Naelnika i zamenika naelnika
Zajednikog štaba oružanih snaga, Komandanta i zamenike
komandanta Operativne komande oružanih snaga, Komandanta
i zamenike komandanta Komande za podršku oružanih snaga i
svih oficira sa inom generala u oružanim snagama,
- nadzire i istražuje sva pitanja koja se odnose na organizaciju,
finansiranje, popunjavanje , obuavanje , opremanje,
razmeštanje i upotrebu oružanih snaga
- donosi propise o uvanju tajnih podataka tokom istraga i
razmatranja .
Kako vidimo , Parlament ima jednu od najvažnijih uloga u
kontrolisanju oružanih snaga i po svim drugim vitalnim
pitanjima za oružane snage. Parlament je predstavnik naroda,
pa otud i velika ovlaštenja i dominantna uloga u demokratskoj
kontroli oružanih snaga. Zakonom u stvari , Parlament
usmerava interes države u pravcu kontrole oružanih snaga.
Neotuivo pravo lanova Parlamenta je da postavljaju pitanja
vezana za pojašnjenje pojedinih stavki vojnog budžeta, te
5
„Službeni glasnik BiH” br. 88-2005
13
omoguavaju ostvarivanje prava javnosti da saznaju , gde se i
kako troši njihov novac. Da bi mogli pravilno i kvalitetno
obavljati svoju dužnost poslanika u Perlamentu, neophodno je
obrazovanje i edukacija parlamentaraca. Iskustva nekih zemalja
Istone Evrope govore o pokušaju iznalaženja rešenja
angažovanjem velikog broja parlamentaraca sa odreenim
vojnim iskustvom na poslovima i zadacima parlamentarnog
nadzora. Pokazalo se , da ovaj nain nosi sa sobom rizike
stvaranja sprege izmeu parlamentaraca – bivših vojnika i
vojske u promovisanju istog klasnog interesa, jer su se
parlamentarci , iako penzionisani, i dalje oseali kao deo vojne
organizacije.
Dakle, ovakva praksa ima svoju i dobru ali i lošu stranu.
Iskustva postsocijalistikih zemalja pokazuju da je postojala
kontrola nad vojskom , ali od strane Partije ili odreenog broja
elitnih ljudi iz vrha države – partije.
Budžet za odbranu, planiranje odbrane, trošenje novanih
sredstava, bili su manje – više nepoznanice državama u
tranziciji. Bosansko-hercegovaki parlamentarci pokazali su
visok stepen odgovornosti, pa i kljunu ulogu u demokratizaciji
bezbednosnog sektora i približavalju Bosne i Hercegovine i
njenih oružanih snaga evroatlantskim asocijacijama. Bliža
iskustva, ukazuju da su lanocvi Parlamenta u BiH u celosti
upoznati sa svojom ulogom nadzora nad oružanim snagama. U
svim demokratskim društvima Parlament je telo koje ima
centralnu ulogu u politikom životu. Za sve Parlamente su
karakteristine 3 osnovne funkcije :predstavljaju narod,
nadležni su za donošenje zakona i provode nadzor.
Gotovo da i ne postoji vlast ili institucija koja može biti
osloboena ili zaobiena od parlamentarne kontrole. Ta
kontrola odnosi se pravashodno na bezbednosni sektor u koji
ubrajamo: vojsku, policiju, obaveštajne službe i privatne
organizacije bezbednosti.
14
Kontrola nad službama bezbednosnog sektora ukljuuje
sledee aspekte: politike, kadrovske, finansijske, sistem
operacija i nabavke opreme za oružane snage.
Glavni cilj parlamentare kontrole u suštini se svodi na to da
vlast ini odgovornom. Razni modeli parlamentarne kontrole
imaju svoje prednosti i nedostatke. Ne postoji „najbolje”
rešenje. Ako poslanici ( izabrani predstavnici) nemaju volju i
htenje da koriste ovlaštenja u kontroli bezbednosnog sektora –
onda ni ta kontrola nema šansu da postane efikasa. Razloge za
nepostojanje politike volje treba tražiti u: stranakoj politici i
isprofilisanom mišljenju o nezainte-resovanosti za kontrolu
bezbednosnog sektora .
Suština parlamentarne kontrole nalazi se u shvatanju pravilne
raspodele vlasti izmeu zakonodavne i izvršne vlasti . Pri
vršenju kontrole oružanih snaga najefikasnije telo Parlamenta
je parlamentarna komisija za odbranu i bezbednost . Njihov rad
je zasnovan na ovlaštenjima i na pravilima i procedurama, a
imaju slobodu planiranja vlastitog rada koja podrazumeva
dnevni red, pitanja , datume, uestalost sastanaka, komisije itd.
Pored toga, znaajno je istai da postoji i stalna koordinacija
izmeu Komisije i bezbednosnog sektora , predsednik komisije
je iskusni lan Parlamenta i dobar poznavaoc odbrambene i
bezbednosne politike. Komisija u svom radu ima ovlaštenja da
organizuje saslušanja na bilo koju temu , da zahteva od
Ministra, civilnih i vojnih strunjaka da daju izjave pred
Komisijom a isto tako mogu koristiti usluge i znanja eksperata
iz oblasti odbrane i bezbednosti, akademskih i nevladinih
organizacija itd. Parlamentarnu komisiju za odbranu i
bezbednost imenuje Parlament u skladu sa brojem
parlamentarnih mesta koje svaka partija ( stranka) ima u
Parlamentu u celini.
a) Budžetska kontrola:
Parlament ima suštinsko pravo da utie i menja budžet
Ministarstva odbrane, stoga je budžetska kontrola važan
15
instrument u definisanju prioriteta u oblasti odbrane i
bezbednosne politike. Parlamentarna kontrola budžeta je u
srcu parlamentarne kontrole, a klju pravilnog budžetiranja je
transparentnost i odgovornost. Parlament je taj koji odobrava,
ne odobrava ili menja budžet.
b) Zakonodavstvo:
Jedno od osnovnih prava Parlamenta je da prihvata, menja ili
odbacuje zakone. Vlada je ta koja podnosi predloge zakona na
usvajanje Parlamentu. Kod donošenja zakona iz oblasti
odbrane i bezbednosti , Ministar ima pravo i obavezu da svom
personalu izdaje uputstva pravne prirode vodei rauna da
uputsta Ministra budu u granicama zakona donesenog u
Parlamentu.
v) Kontrola izvršnih organa
Primat politike nad vojnim pitanjima se ogleda u kontrolnoj
ulozi koju nad oružanim snagama ima vlada i Ministar
odbrane. Ministar odbrane je civilna linost koja u miru
upravlja oružanim snagama, u svim demokratskim zemljama.
On je prvopretpostavljeni svim pripadnicima oružanih snaga , a
nijedan oficir u vojsci ne poseduje vrhunsku i nezavisnu mo
koja bi bila iznad autoriteta civilnog ministra. Naroito su
znaajna ovlaštenja izvršnih organa , ako se zemlja nae u ratu,
te kada se Parlament nije u stanju sastati , on i dalje deluje kao
vrhovno telo nadzora. Izvršni organi poseduju sledee
instrumente kontrole : zakonodavstvo, mikromenadžment,
imenovanja, istrage i savjetnici civilnog tima ministra.
16
Izvor: B.Turkovi, Demokratska kontrola oružanih snaga, Centar za sigurnosne studije
BiH,
Sarajevo, 2003. str. 47
Šema br. 2.: Kontrole organa vlasti
17
2. RAZLIITI MODELI KONTROLE U SVETU I KOD
NAS
Demokratska kontrola nad oružanim snagama je vrlo
složena i kompleksna pojava. Unato brojnih dela i lanaka
koji se bave ovom problematikom nije pronaen univerzalni
model demokratske kontrole. ak i u zemljama lanicama
NATO saveza. došlo je do spoznaje da nema jedinstvene liste
karakteristika koje generalno odreuju ovaj vid kontrole i
nadzora.Ono u emu se svi slažu je to da je neophodna
demokratska kontrola i nadzor, a to je ono što je NATO uspeo
uraditi, da predstavi razliite modele demokratske kontrole.
Unato injenice, da nema univerzalne definicije o
demokratskoj kontroli OS, svakako najprihvatljivija je izvesnog
Kotija (A. Soteu), gde on pod „demokratskom kontrolom”
podrazumeva demokratsko ureenje odnosa i to: „Opšti odnos
vojske prema civilnom društvu, percepcija vojske od strane
civilnog društva i odnos tog društva prema vojsci, shvatanje
vojske u odnosu na ulogu koju treba da ima i ekonomska uloga
vojske.”6
Posmatrajui zemlje u okruženju i njihove modele uoava
se da razliite institucije ispoljavaju interese da ostvare razliite
vidove kontrole nad oružanim snagama. To su: predsednik
države, premijer vlade, ministar odbrane, komandant oružanih
snaga, te parlament. Znaajno je istai, da bi demokratska
kontrola bila efikasna i uspešna, država treba da ispuni
odreene politike i zakonske preduslove, a to podrazumeva
sledee:uspostava demokratske vlasti; stvaranje temelja pravne
države; zakonsko regulisanje višepartijskog sistema;
obezbeivanje ljudskih prava i sloboda graana u Ustavu.
Dakle, država uspostavljena na ovakvim principima
osigurae da vojska obavlja samo onu funkciju koja joj je i
6
. Cottey. T. Edmunds i A. Forster, „Civil – Military Relations in Central
and Eastern Europe”
18
namenjena, a ne da interveniše u unutrašnjopolitikim sukobima
i time stvara nestabilnost u društvu, kao što je to bilo u
socijalistikom sistemu. Savremena razmatranja delotvornosti
demokratske kontrole donela su i nove preduslove koje je
neophodno ispuniti da bi se odgovorilo potrebama savremenih
demokratskih društava. Te preduslove možemo razvrstati na
sledei nain:
- Jasna i nedvosmislena podela ovlaštenja izmeu predsednika
vlade i ministra odbrane, naješe definisana ustavom i
zakonima. Zakon mora precizno da odredi ko komanduje i
rukovodi vojskom i unapreuje oficire u mirnodopsko vreme,
ko je ovlašten da preduzima mere u kriznim i vandrednim
situacijama, ko je ovlašten da proglašava stanje neposredne
ratne opasnosti,
- Parlamentarna kontrola vojske putem kontrole buceta za
odbranu. isto tako mora biti jasna uloga parlamenta u pogledu
upotrebe OS u vandrednim prilikama i ratu. Ova rešenja su vrlo
razliita u mnogim zemljama, ovisno o politikom sistemu i
unutrašnjem ureenju;
- Kontrola mirnodopske vojske, kontrola nad generalštabovima
i vojnim komandantima putem ministarstva odbrane na ijem se
elu nalazi civilna osoba. Ta kontrola treba da ukljui pripremu
budžeta za odbranu, pristup obaveštajnim podacima, ueše u
dugoronom planiranju odbrane, struktura i razvoj OS, razvoj
naoružanja i opreme i njihova upotreba, te kadrovska politika
unapreenja i postavljenja viših oficira i generala;
- Vojni profesionalizam na visokom nivou. Jaanje
profesionalizma vojske podrazumeva jaanje civilne kontrole.
Disciplinovan i profesionalan oficirski sastav koji dosledno
poštuje ustav zemlje, izvršavae i nareenja svojih civilnih
voa.
Civilna kontrola mora biti iskreno prihvaena od
pripadnika Oružanih snaga. Ona time obezbeuje vojsci
19
stabilan društveni status. štiti je od moguih politikih
manipulacija i zlobupotreba.
Težišno pitanje civilno - vojnih odnosa je raspored
društvene moi, odnosno uspostavljanja ravnoteže izmeu
kontrolora i kontrolisanih. Kada je demokratska kontrola
vojske u pitanju, veoma je interesantno i indikativno njeno
praenje u post -komunistikim zemljama, koje su odbacile
socijalizam devedesetih godina i krenule putem demokratije i
ljudskih prava.
Civilno - vojni odnosi u ovim zemljama, kojima pripada i
BiH, bili su veoma nerazvijeni, usled unutrašnjih problema i
protivurenosti. Ove zemlje nisu imale tradiciju ni iskustva
demokratskog društva, pa samim tim ni demokratsku kontrolu
OS. Pojedine zemlje, kao npr. Slovaka imale su još jednu
otežavajuu okolnost, a to je stvaranje potpuno nove vojne sile,
odnosno doneti novi ustav i veliki broj zakona da urede oblast
odbrane, pa tek onda otpoeti sa procesom civilne kontrole OS.
Demokratizacija vojnih snaga postkomunistikih zaemalja
odvijala se ovisno o istorijskom nasleu i o geografskom
položaju i okruženju date dražave. Ova postupna
demokratizacija vojnih snaga se posebno posmatrala kroz
prizmu civilno - vojnih odnosa. Ti odnosi su, zavisno od
države, nosili odreene zajednike karakteristike ali i
razliitosti koje su se manifestovale u odnosu zakonodavne
valsti prema OS i obrnuto. Upravo dobri civilno - vojni odnosi
su doprineli da neke zemlje relativno brzo dou do adekvatnog
sistema demokratske kontrole OS.
Uprkos razliitostima društvenih odnosa u komunistikim
zemljama postojala su zajednika vojna stajališta gotovo u
svim državama npr.: istovrsna percepcija pretnji, militarizacija,
naslee i vojna obaveza kao mentor vojne organizacije. Ovakvi
stavovi uzrokovali su da se vojska posmatra kao kljuni
elemenat države, kako u unutrašnjem smislu tako i njenoj
spoljnjoj ulozi, i da se shvata preventivno kao mehanizam
20
partijske kontrole države.Pored toga, sve vojske komunistikih
zemalja karakterisala je masovnost i ogromni vojni potencijal.
na koji su trošeni visoki procenti bruto društvenog prihoda.
Vojna obaveza je skoro bila univerzalna i obavezujua unutar
punoletne muške populacije. Služenje vojnog roka omoguilo
je tzv. „komunistikim vojskama” da imaju znaajnu politiku
i društvenu ulogu.
Države Baltika, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Maarska
i Hrvatska a nešto kasnije i Srbija i Crna Gora i BiH znaajno
su popravile svoje mesto u meunarodnom sistemu država
nakon pada komunizma, a ove poslednje tri nakon prijema u
Partnerstvo za mir. One su uspele da vojne snage depolitizuju
nakon 1989. godine (Slovenija, Hrvatska, Srbija. Crna Gora i
BiH - nešto kasnije) ojaavši vojnu diplomatiju i istaknuvši
kandidaturu za punopravno lanstvo u NATO-u kao nacionalni
sigurnosni prioritet. Integracija sa NATO-m nije samo
integracija zajednikih vrednosti, ciljeva spoljnje politike ve je
i ujedno pokušaj zaštite geostrateške ranjivosti putem
zajednikog odbrambenog mehanizma.
Padom komunizma „mlade demokratske države” ušle su u
proces radikalne transformacije i smanjenja brojnog stanja. U
toj profesionalizaciji, uoava se nekoliko faza ili etapa razvoja
civilno - vojnih odnosa.
Prva faza - karakterizirana je gubitkom osnovnog principa
ideologije i velikim smanjenjem OS koje je izazvala promena
geostrateških, ekonomskih i politikih okolnosti. U nekim
zemljama došlo je do totalne transformacije OS, odnosno
stvaranja novih vojski (SFRJ, eško - Slovaka), bilo da se radi
o stvaranju novih vojnih potencijala ili o transformaciji istih.
Gotovo kod svih, došlo je do ukidanja kontrolnih mehanizama
komunistike partije (SKJ) i vlade koje nije zamenio ni jedan
slian mehanizam demokratske kontrole. Politiari pojedinih
država pokušavali su direktno da upotrebe vojsku u borbi za
vlast. Ovo je dodatno snizilo ionako nizak nivo realne politike
21
kontrole nad OS. Naredna karakteristika reformi bila je sporost
u uspostavi pravog budžetskog sistema. Nakon decenija planske
privrede bilo je teško prei na tržišnu ekonomiju a resursi za
vojsku postali su sve tanji.
Prevashodno
je
nedostajala
kontrola, odnosno pravilno obueni revizori, a ni pravosudni
organi nisu bili osposobljeni kontrolisati finansijske tokove. To
e u nekim državama usloviti pojavu korupcije, nekontrolisane
prodaje i distribucije vojne opreme, otvorenu krau i druge
amoralne radnje. S pravom se može rei da ni BiH nije bila
pošteena ovih anomalija. Vojna industrija, uskraena za
vezano domae tržište, pokušala je da izbegne prestruktuiranje
i preorijentaciju begom u fikciju da e je spasiti prodaja oružija
u inostranstvu (primer „Orao” u Republici Srpskoj).
U celom tom dogaaju vlade i vojske srednje i jugoistone
Evrope izrazile su spremnost da od Zapada zatraže modele
vojne organizacije i reforme. Meutim, ovim zemljama je bilo
izuzetno teško da iznau sebi primerene modele relevantne za
njihov specifian sluaj koji e im obezbediti uspešan razvoj.
Otišlo se u drugu krajnost, pa su uzete sve zapadne ideje, ne
pitajui se da li je to ostvarivo za neku državu i koliko e nju to
koštati.
Da bi se prevazišli postojei problemi i nesuglasice NATO
je razvio program „Partnerstvo za mir”, s ciljem da pomogne u
vojnim reformama. U tom programu postoje modeli, ali i uslovi
za izgradnju OS novog tipa. Znaajna pažnja u ovom programu
posveena je pitanju demokratske kontrole OS . Današnja
situacija u Evropi, pa i šire, je da mnogo širi koncept
bezbednosti, zasnovan na promociji stabilnosti odbrane,
zajednikih vrednosti i zajednikoj pomoi. Važnost lanstva u
NATO i EU-i je glavni indikator ovih promena. Sve ovo u
znaajnoj meri opredeljuje ulogu demokratske kontrole OS,
kao potrebu za pravnim regulisanjem civilno - vojnih odnosa
u društvu. Budui da prijem u NATO lanstvo povlai za sobom
velike troškove odbrane, veina zemalja je svoje vojne
22
troškove koncentrisala na izgradnju malih elitnih vojnih snaga.
Vojne reforme ovog perioda (u kojem se nalaze i OS BiH)
posebnu pažnju posveuju ulozi vojne diplomatije, naroito u
nameri da se ostvare širi ciljevi spoljnje politike vezane za
prijem u NATO. Razvojem nacionalne strategije zadovoljie se
forme kolektivne odbrane, tako da e oružane snage znaajno
promeniti buduu ulogu. Nakon 11. septembra evropske vojne
snage se moraju odrediti spram novih bezbednosnih pretnji koje
imaju globalni karakter, te pronai svoje pravo mesto u borbi
protiv teroristikih aktivnosti. Kada je re o razliitim
modelima kontrole, pored ve reenog interesantno je izneti
primer Norveške kao zemlje razvijene demokratije. Norveški
model je jedan od najtransparentnijih u kojem su civilno - vojni
odnosi ureeni na zdravim principima koji omoguavaju u
svakom trenutku nadreenost civilne vlasti u odnosu na vojnu
strukturu. U Norveškoj ministarstvo odbrane je civilna služba
koja služi kao politiki sekretarijat ministru odbrane. Za razliku
od mnogih drugih lanica NATO saveza, Norveška nije
politike i vojne funkcije i odgovornosti integrisala u
ministarstvu odbrane. Na osnovu vojnih analiza i preporuka
glavnokomandujueg, u odluivanju o pitanjima iz domena
odbrane ili sigurnosne politike, odluku može da donese:
ministar u ime vlade, vlada u punom ili deliminom sastavu i
Parlament.
Posebno je znaajna uloga parlamenta u procesu
funkcionisanja i usvajanja smernica za odbrambenu politiku.
Parlament osigurava transparentnost i otvorenost u
odbrambenim pitanjima. Nadalje, aktivnim uešem
parlamentaraca stimuliše se javna rasprava i poboljšava
demokratska kontrola odbrambenih troškova i OS u celini.
Treba takoe imati u vidu, da je za demokratsku kontrolu bitan
preduslov obrazovana javnost sa mogunošu uticaja na
zakonodavnu vlast.
23
Nakon usvajanja politike, Ministarstvo odbrane daje
politike smernice komandantu OS za voenje i upravljanje
odbranom u skladu sa usvojenom politikom i prioritetima
vlade. Detaljno planiranje, upravljanje i trošenje budžeta je
odgovornost komandanta OS. Finansijska kontrola i
upravljanje sredstvima je zajednika odgovornost izmeu
ministarstva odbrane i komandanta OS. Njihove uloge su ipak
razliite i baziraju se na principima prenošenja odgovornosti i
prava. Svakako najznaajniji aspekt je injenica da
ministarstvo odbrane provodi strategijsko upravljanje. Na toj
osnovi i u skladu sa raspodelom sredstava OS proizvode izvršno
upravljanje. Po svim pitanjima OS ostaju kompletno odgovorne
i pod potpunom kontrolom politikih gospodara odnosno vlade
i parlamenta.
2.1. ISKUSTVA POSTKOMUNISTIKIH DRŽAVA U
ORGANIZOVANJU DEMOKRATSKE KONTROLE
VOJNE SILE
Za potrebe našeg istraživanja i potpunije razumevanje
mesta i uloge civilno-vojnih odnosa u nekim zemljama bivšeg
socijalistikog lagera ili kako ih neki istraživai nazivaju
zemlje mladih demokratija7, posebnu pažnju usmjerit emo na
procese izgradnje demokratske kontrole njihove vojne sile.
Odustajanjem
od
socijalisikih
režima,
veina
postkomunistikih zemalja se našla u delovanju interesa velikih
supersila koje su imale primarni cilj – stavljanje pod njihov
potpuni uticaj ( politiki, vojni, ekonomski i dr). Rezultat
ovakvog stanja se prvenstveno ogleda u nerazvijenom civilnom
društvu, neizgraenim demokratskim institucijama i
nefunkcionisanju vlada postkomunistikih država.Ovo su bili i
osnovni razlozi nerazvijenosti civilno-vojnih odnosa pa samim
tim i demokratske kontrole njihove vojne sile. Sve ove zemlje,
7
Naziv koji se koristi kao sinonim za evropske postkomunistike zemlje
24
o kojima je re, su imale karakteristiku svoga militarnog
razvoja. S obzirom na prirodu socijalistikih jednopartijskih
režima ( u kojem su komunistike partije bile na vlasti), glavnu
re u uspostavljanju kontrole vojne sile imala je vladajua
komunistika partija, odnosno njen najviši organ – politbiro, ili
kako se on ve zvao u pojedinim zemljama. Vladajua
komunistika partija je utvrivala vojnu doktrinu i strategiju, te
odreivala glavne pravce razvoja vojne sile.
Naini funkcionisanja kontrole vojne sile bili su razliiti u
pojedinim socijalistikim zemljama, a prema istraživau
Laszlo-u zavisili su od sledeih inilaca :
- oblika politikog režima
- istorijskih, ekonomskih i društvenih aspekata politikih i
vojnih podsistema u društvu
- samoidentiteta, pravila, interesa i mogunosti ( potencijalna i
stvarna politika mo grupa u okviru vojne elite )
- tradicije i skorije posebnosti elemenata politike kulture
(vrednosti normi)
- stavova, tipinih oblika politikih ponašanja i izvora moi u
politikim i vojnim organizacijama i drugo .8
U nastavku svog istraživanja Zoltan Laszlo analizira
modele civilno-vojnih odnosa u bivšim komunistikim
zemljama, iako ni jedan od modela iz tih zemalja ne može u
celini objasniti prirodu civilno-vojnih odnosa, a to su :
- model institucionalnog oblika ( Sovjetski Savez, Poljska i
Rumunija).
- model institucionalne kongruencije (ehoslovaka,
Maarska)
- participativni model9
8
Zoltan Laszlo Kiss, Development of the system of civilian control of the hungarian
military (1988-96) - from the point of view of military sociology, Phare, Bulletin IIIII 1998, p. 54
9
Ibidem
25
Demokratska tranzicija vojnih snaga u zemljama koje su
odustale od socijalistikih režima, posmatrana kroz prizmu
civilno-vojnih odnosa, odvijala se zavisno od istorijskog i
geografskog aspekta date države. Razliiti faktori koncem
osamdesetih godina prošlog veka , a meu njima najznaajniji
– kraj hladnog rata, slabljenje komunizma, priroda državnih i
vojnih
odnosa,
uveliko
su
doprineli
nekolicini
postkomunistikih zemalja da otponu razvijati demokratsku
kontrolu svojih vojnih snaga. Nedostatak parlamentarne
demokratske kontrole rezultirao je njenom politizacijom i
neefikasnošu, što je moralo pretrpjeti znatnu reorganizaciju i
racionalizaciju vojnih snaga. Nove parlamentarne demokratije
nasledile su od komunizma politizirane vojne snage naviknute
na podreenost o odanosti vrhovnom partijskom telu ili
partijskom voi, što je dovelo do duboke institucionalne krize.
Meutim u veini postkomunistikih zemalja, u sklopu
procesa opšte društvene tranzicije, uspostavljaju se
institucionalne pretpostavke demokratske kontrole vojne sile.
Time su se stvarale i pretpostavke za redefinisanje nove
postkomunistike uloge vojske u civilno-vojnim odnosima,
koja se ogledala u ulozi vojne pomoi na unutrašnjem planu i
ulozi vojne diplomatije u kreiranju meunarodnih odnosa.
Ovim je redefinisana misija vojske i na unutrašnjem i na
spoljašnjem planu. Uloga vojske na unutrašnjem planu došla je
do izražaja kroz njenu upotrebu u sluajevima prirodnih
katastrofa, dok je na spoljnjem planu osigurano njeno
profesionalno ueše u operacijama podrške miru koje su se
svojim politikim opredelenjima odredile ka evroatlantskim
integracijama ( PZM i NATO). Pored ovih, ne manje važna
pitanja bila su i redefinisanje geopolitikih opredelenja svake
od zemalja ( Bugarske, Rumunije, Poljske, Maarske ... ) u
odreivanju politike strategije i na osnovu toga, definisanje
nacionalne vojne strategije. Važno je istai da su pojedine
zemlje ova pitanja rešavale razliitim tempom i na razliite
26
naine, zavisno od politike situacije u zemlji, tradicije i
razvijenosti demokratskih institucija. U tom pogledu
najdoslednija rešenja ostvarile su države Baltika, Slovenija,
Bugarska, Rumunija i Maarska. Ojaavajui svoju vojnodiplomatsku misiju i ueše u operacijama podrške miru ,
pomenute zemlje identifikovale su lanstvo u NATO kao
nacionalno-bezbednosni prioritet koji u konanici predstavlja
novi ( po njihovom opredelenju) bezbednosni okvir.
2.1.1. ISKUSTVA RUMUNIJE U IZGRADNJI I
OSTVARIVANJU DEMOKRATSKE KONTROLE
ORUŽANIH SNAGA
Za potpunije razumevanje redefinisanja mesta i uloge,
odnosno izgradnje demokratske kontrole oružanih snaga
Rumunije, neophodno je podsetiti na specifine istorijske i
geoplitike prilike i okolnosti ove nekadašnje socijalistike
države. Odustajanjem od socijalistikog režima krajem
osamdesetih godina prošlog veka, Rumunija zapoinje sa
demokratskim tranzicijskim procesima, ukljuujui i
demokratsku kontrolu nad vojskom mnogo ranije od svih njoj
tada bliskih saveznika ( bivših lanica Varšavskog ugovora).
Tek od 1989. godine možemo govoriti o demokratskom
razvoju Rumunije, dakle nakon raspada Sovjetskog Saveza
(SSSR-a), pa i Varšavskog ugovora (VU) kojem je Rumunija
do tada pripadala. Rasplet dogaaja u ovoj državi i njeno
napuštanje jednopartijskog sistema zapoelo je na oevid cele
svetske zajednice, vien kroz javno streljanje dotadašnjeg
neprikosnovenog partijskog i državnog voe aušeskua, ime
je oznaen kraj monopartijske vladavine. No, i površno znanje
istorije rumunske države vratie nas u 19-ti vek u kojem
beležimo odreene ustavne odredbe koje upuuju na osnovne
elemente demokratske kontrole vojske za tadašnji nivo razvoja
društvenih odnosa u još nekim zemnjama.
27
U kratkim crtama emo prikazati prvenstveno odnos
rumunskog društva i države prema vojsci u poslednjih 150
godina. Prema raspoloživim istoriografskim podacima, poetni
elementi kontrole nad vojskom pojavljuju se poetkom 19-og
veka.
Izvor : Gheorghe Diaconescu, Floarea Serban, Nicolae Pavel, „Democratic control over the
army in Romania”, Editura Enciclopedica, Bucharest, 1996, str. 27.
Šema 3.: Organizacija i subordinacija rumunske armije u periodu 1859 – 1866
Ustav (iz 1886.) o kojem govorimo, u nekim svojim
odredbama definisanim po modelu Belgijskog ustava, znaio je
i odreeni pravni temelj kontrole vojske prepoznatljiv za period
19-og veka. Temeljem pomenutog ustava donesene su grupe
zakona u vezi organizacije vojske i njenog budueg ustrojstva,
ija važnost seže do 1940. godine. Poetkom drugog svetskog
rata, tanije u septembru 1940. godine , pod uticajem fašistike
ideologije, u Rumuniji je ukinut Ustav, a cela vlast prenesena
na Vee ministara, ime su ukinute pretpostavke za
ostvarivanje demokratske kontrole nad vojskom. Po završetku
Drugog svetskog rata Rumunija je pod uticajem SSSR-a , pa
sve do kraja 80-ih godina 20-og veka egzistirala u uslovima
28
jednopartijskog komunistikog režima i hegemoniji nametnutoj
od strane Varšavskog pakta.
Institucionalni okvir demokratske kontrole rumunske
vojske
Novi , savremeni rumunski Ustav, prihvaen na osnivakoj
Skupštini, stupio je na snagu 8. decembra 1991. godine.
Analizom ustavnih odredaba, da se zaknjuiti da je rumunska
vojska deklarativno stavnjena pod direktnu kontrolu civilnih
vlasti.
a) Parlament
Uloga rumunskog parlamenta definisana je lanom 58
Ustava iz kojeg proizilazi da Parlament ove države predstavlja
vrhovno telo rumunskog naroda i jedinsvenu zakonodavnu
vlast države. Parlamentarna ovlaštenja naspram vojske
regulisana su lanom 117. Ustava Rumunije.
29
Izvor : Gheorghe Diaconescu, Floarea Serban, Nicolae Pavel, „Democratic control over the
army in
Romania”, Editura Enciclopedica, Bucharest, 1996, str. 43.
Šema 4 . : Osnovne ustavne odredbe – elementi nacionalne politike odbrane Rumunije
Nain funkcionisanja vojnog zakonodavstva, utvren 1996.
godine od strane rumunskog parlamenta ( prikazan na šemi br.
4).
30
Izvor : Gheorghe Diaconescu, Floarea Serban, Nicolae Pavel, „Democratic control over the
army in Romania”, Editura Enciclopedica, Bucharest, 1996, str. 45.
Šema 5. Zakonodavna ureenost
31
Izvor : Gheorghe Diaconescu, Floarea Serban, Nicolae Pavel, „Democratic control over
the army in Romania”, Editura Enciclopedica, Bucharest, 1996, str. 49.
Šema 6. Ustavno ureenje
Norme sadržane u poglavlju III Zakona su proširene i
dopunjene u nacrtu Zakona o organizaciji rumunske vojske.
Pored pomenutog Zakona o nacionalnoj odbrani, a radi
potpunijeg razumevanja organizacije i funkcionisanja
rumunske vojske, za ovu priliku podsetiemo i na neke Zakone
koji pravno upotpunjuju sistem nacionalne odbrane Rumunije.
Zakon ( br. 39/1990) o strukturi nacionalne odbrane reguliše
organizaciju Vrhovnog vea nacionalne odbrane, koji je
32
prikazan u tabeli br. 5 Prema lanu 117 Ustava, ovo vee ima
zadatak da organizuje i koordinira jedinstvene stavove i
aktivnosti povezane s odbranom zemlje i nacionalnom
bezbednošu.
Izvor : Gheorghe Diaconescu, Floarea Serban, Nicolae Pavel, „Democratic control over the
army in Romania”, Editura Enciclopedica, Bucharest, 1996, str. 51
Šema . 7 : Struktura nacionalne odbrane Rumunije
b). Ministarstvo odbrane
Organizacija , funkcionisanje i ovlaštenja ministarstva
odbrane u Rumuniji su definisana Zakonom br. 41/1990, prema
kome je Ministarstvo nacionalne odbrane specijalizirana
centralna javna administrativna vlast podreena Vladi i
33
predmetom je kontrole Parlamenta, Predsednika Rumunije i
Vrhovnog vea nacionalne odbrane. Iz tabele br. 6. saznajemo
da je ministar odbrane istovremeno i predsedavajui Vojnog
vea vojske, koje je i savetodavno telo Predsednika Rumunije.
Izvor : Gheorghe Diaconescu, Floarea Serban, Nicolae Pavel, „Democratic control over the
army in Romania”, Editura Enciclopedica, Bucharest, 1996, str. 87.
Šema 8. Ministarstvo nacionalne odbrane Rumunije
Analizirajui izvore razliite provenijencije, posebno one
koje se tiu evroatlantskih bezbednosnih integracija, da se
zakljuiti da je Rumunija prva zemlja bivšeg socijalistikog
lagera koja je postala lanica NATO-vog programa Partnerstvo
za mir (PZM). Prema jednom od tih izvora : „Rumunija je bila
prva zemlja partner koja je potpisala okvirni dokument
Partnerstva za mir 26. januara 1994. godine. Nakon Samita u
34
Briselu (1994. godine). Rumunija je izgradila individualni
program partnerstva, Program za partnerski rad i proces
planiranja i preglaeda partnerstva za mir, što je predstavljalo
temeljna sredstva za sudelovanje Rumunije u aktivnostima
koja se provode unutar samog Partnerstva za mir. 10 Ovo
sudelovanje Rumunije u aktivnostima programa Partnerstva za
mir znailo je kljunu fazu i prekretnicu u procesu pripreme
ove nekadašnje socijalistike države za integraciju u Alijansu.
Kao rezultat ovih aktivnosti, posmatranih kroz prizmu
tranzicijskih i reformskih procesa, jeste priprema i ueše
rumunske vojske u operacijama podrške miru i suštinski je
faktor za jaanje kredibiliteta koji doprinosi bezbednosti u
Jugoistonoj Evropi a i šire.
Tabela 1. Sudelovanje Rumunije u aktivnostima Partnerstva za mir
Izvor: Costel Gheorghiu, Sudelovanje Rumunije u partnerstvu za mir, str.2
* planirane aktivnosti/vežbe
** izvršene aktivnosti/vežbe zakljuno s 31.05.2001.
Iz prethodne elaboracije, koja se odnosi na provoenje
rumunske politike u okviru programa Partnerstvo za mir,
odabranih na temelju meunarodnih potreba i vlastitih resursa,
može se zakljuiti da su državni bezbednosni interesi ove
nekadašnje socijalistike države osigurani kroz integraciju u
evroatlantske bezbednosne strukture. Sa sigurnošu možemo
10
www.isac-fund.org
35
konstatovati da sve aktivnosti Rumunije na putu evroatlantskih
integracija možemo koristiti kao nauene lekcije za brže
prikljuenje Bosne i Hercegovine evropskim i evroatlantskim
bezbednosnim organizacijama, a kao jedan od najvažnijih jeste
pristup Severnoatlantskom savezu NATO.
2.1.2. ISKUSTVA SLOVAKE
Država uvek, pod svim politikim rukovodstvima, treba
da garantuje teritorijalni suverenitet i u suštini, neki razuman
nivo odbrane i bezbednosti, kako na unutrašnjem, tako i na
spoljnom planu. Da bi se ovo omoguilo, mora se odvojiti
vojska i da garantuje da e pod svim politikim rukovodstvima
politika ostati izvan nje. Ministarstvo je ministarstvo- ono je
deo državne uprave. Vojska je vojska i njena je briga odbrana i
bezbednost zemlje.
Drugo pitanje je da, odbrana, i bezbednost
podrazumevaju ekstenzivno korišenje javnih sredstava. Kada
je re o Slovakoj, to je2% bruto nacionalnog proizvoda- to je
više od 21 milijarda slovakih kruna, to je veliki budžet, to je
veliko trošenje para. Reforma znai, da se politiarima,
parlamentarcima i graanima, omogui da vide da li se ovaj
novac - a to nije mali iznos - troši prema potrebama zemlje.
Reforma nije laka. Naše iskustvo je pokazalo da smo morali da
savladamo mnoge barijere proistekle iz mentaliteta. Nema ni
jedne druge profesije koja bi stvorila toliki oseaj ponosa kao
što je vojna profesija.„Partnerstvo za mir”- to je prvi i vrlo
važan korak. Iskljuenost ne rešava ništa. Izbor iskljuenja
vodi u izolaciju.Ukljuivanje oznaava evoluciju, jer je to
poetak drugaije vrste komunikacije.
Deo je ovo izlaganja Rastislava Kaeva, državnog
sekretara (zamenika ministra) u Ministarstvu odbrane Slovake
Republike na meunarodnom seminaru na temu „Reforma
36
vojske – iskustva izazovi “ 26. novembra 2002. godine u
Beogradu.11
O iskustvima i tranziciji civilno- vojnih odnosa u Slovakoj,
piše i Matoš Korba istraživa, Institut za meunarodne odnose
u Pragu, eška.
Stvaranje demokratskog puta civilno - vojnih odnosa je poelo
za vreme postojanja ehoslovake Federativne Republike i
predstavlja kompleksan i komplikovan proces. On se ne može
smatrati završenim ak ni sada, osam godina posle osnivanja
nezavisne Slovake Republike.
Vlada Slovake Republike je sebi postavila cilj da izgradi
standardne i uravnotežene odnose izmeu Vojske Slovake
Republike i društva koji bi odražavali osnovne principe
demokratske kontrole i civilne odgovornosti. Stvaranje takvog
tipa civilno- vojnih odnosa i njihovo uspostavljanje u praksi su
osnovni preduslovi za uzajamnu koegzistenciju Vojske
Slovake Republike i društva. To istovremeno garantuje da e
biti obezbeena efikasna odbrana Slovake Republike od
postojeih rizika i moguih pretnji, kao i zaštita sadašnjeg
demokratskog režima protiv eventualnih rizika i opasnosti.
Tako je primena demokratskog tipa civilno- vojnih
odnosa u stvari stvorila jednu od najvažnijih okvirnih
karakteristika bezbednosne politike Slovake Republike, pošto
ona predstavlja jednu od primernih garancija da e demokratija
biti održana.
U 1989. godini stvorena je mogunost transformisanja
politikog sistema i prestruktuiranja njegovog karaktera u oblik
kakav je uspostavljen u zapadnim demokratijama, što je,
takoe uticalo na oružane snage koje su prošle kroz nekoliko
etapa u procesu transformisanja civilno- vojnih odnosa i
stvaranja sistema demokratske kontrole i civilne odgovornosti.
11
Zbornik tekstova, reforma vojske – iskustva i izazovi; centar za civilnovojne odnose, Beograd 2003.
37
Posle novembra 1989. godine, najbrža etapa je bilo odvajanje
ehoslovakih oružanih snaga od Komunistike partije.
Sledea etapa je bila depolitizacija i zabrana svake partijske
aktivnosti u oružanim snagama. Ovi koraci su preuzeti, kako
vidimo, ak i pre osnivanja Slovakih oružanih snaga. Posle
1993. godine Slovaka Republika je nastavila proces
prilagoavanja oružanih snaga mehanizmu demokratske
kontrole na formalnom nivou- da oružane snage kontrolišu
Vlada, Parlament i druga državna tela. Zakonski standardi su
formulisani i postavljeni u konstitucionalni okvir, pri emu su
civilno - vojni odnosi institucionalizovani a sistem njihovog
funkcionisanja konstituisan. Javno mnenje je najtransparentnija
manifestacija veze, izmeu društva i oružanih snaga. U isto
vreme, javno mnenje je efikasno sredstvo civilne odgovornosti
Slovakih oružanih snaga. Prisustvo snažne civilne
odgovornosti u vidu javnog mnenja, civilni eksperti za
bezbednost(kao deo bezbednosne zajednice) i postojanje
nevladinih organizacija aktivnih u oblasti bezbednosne politike
predstavljaju osnovni preduslov za standardni zapadni model
civilno-vojnih odnosa.
Saradnja izmeu nevladinih organizacija i Slovakih
oružanih snaga je prvobitno bila ograniena, time što su pitanja
nacionalnih bezbednosti bila poverljiva, zbog duha „skrivanja”
i drugih stereotipa koji su preostali iz doba komunistikog
režima. Iako su se promene u politikom sistemu odigrale brzo,
a posle 1993. godine i oružane snage verbalno izrazile svoju
privrženost sa civilnim sektorom, promena mišljenja vojnih
profesionalaca je trajala duže: obuhvatala je postepenu
transformaciju bezbednosne kulture, ije su glavne odlike bile
poveanje transparentnosti . U okviru bezbednosne politike,
otvaranje Vojske Slovake Republike prema društvu i
uspostavljanje radnih kontakata sa nevladinim organizacijama.
Zajedniki projekti su usredsreeni na porast informacija o
pitanjima bezbednosti i aktuelnim pitanjima o odbrambenoj
38
politici Slovake Republike u kontekstu integracije u NATO.
Ministarstvo odbrane Slovake Republike je pokrenulo javnu
raspravu o Nacrtu strategije bezbednosti i odbrane Slovake
Republike, ali je, meutim, moralo da uloži velike napore da
izazove i održi interesovanje civilnog sektora.
U pogledu kredibiliteta, oružane snage su ve duže
vreme rangirane kao prve meu državnim telima, što je
proisteklo iz injenice da je Vojska Slovake Republike
zadržala politiku neutralnost i nepristrasnost u periodu
komplikovanog unutrašnjeg politikog razvoja u Slovakoj od
1994. do 1998. godine. Posle otklanjanja unutrašnjopolitikih
ogranienja u periodu 1994. do1998., stvoreni su povoljni
uslovi za okonanje transformisanja Vojske Slovake
Republike i uspostavljanja civilno- vojnih odnosa standardnog
zapadnog tipa.
Zemlje u tranziciji, kojima pripada i Slovaka i Bosna i
Hercegovina, moraju da se suoe sa izazovom konstituisanja
sopstvenog tipa demokratskih civilno- vojnih odnosa, što je
prvorazredni zadatak. Iskustva Republike Slovake su veoma
interesantna i pouna, a model civilno- vojnih odnosa i
kontrole oružanih snga, u najveem delu primenjiv i u Bosni i
Hercegovini.
2.1.3. ISKUSTVA SLOVENIJE
Mi u potpunosti shvatamo da emo konano morati da
damo i doprinos, a ne samo da budemo primaoci i konzumenti
bezbednosti. Slovenija je godinama bila polaskana injenicom
da je bila uzorni model drugim zemljama u tranziciji u pogledu
razvoja demokratije i tržišne ekonomije i da je najbolji
kandidat za Evropsku uniju i NATO, kako su mnogi analitiari
isticali. To se meutim ne može rei za sektor odbrane.
Slovenija je pretrpela kritike zbog toga što nije dovoljno radila
na unapreenju svoje vojske, i što nije trošila dovoljno novca
39
za odbranu, iako je spadala u bogatije kandidate za lanstvo u
NATO. Odbrana u Sloveniji se od poetka do 1996. godine
razvijala pod embargom Ujedinjenih nacija na trgovinu
oružjem i pod nepovoljnim bezbednosnim uslovima zbog rata
na samo nekoliko kilometara od južne granice. Razvitak i
poboljšanje odbrambenog sistema je dugoroan projekat.
Imajui u vidu veliinu Slovenije, mogunosti su skromne, ali
traži se kvalitet. U procesu izuavanja programa strukturnog
razvoja za budunost NATO, jedno od prvih zapažanja je bilo
generalno priznanje principa specijalizaicje i diverzifikacije
meu saveznicima i njihovim programima za restruktuiranje i
modernizaciju oružanih snaga. Odlueno je da Slovenija može
da doprinese NATO saveznicima u budunosti, uglavnom u
nekim oblastima sektora vojne policije, specijalizovanim
strunim znanjima u sektoru vojne medicine, centru za uenje
jezika u okviru programa „Partnerstvo za mir” u Ajševici i u
Alpskoj školi za planinarenje. Glavni strateški cilj Slovenije na
polju odbrane i vojske je razvoj moderene, efikasne i sasvim
dobrovoljake, ali isplative vojne organizacije, sposobne da
obezbedi nacionalnu odbranu i zasnovane na integraciji u
sistem kolektivne bezbednosti i na aktivnom doprinosu u svom
strateškom okruženju i u regionu. Kljuni cilj je bio formirati
realniju strukturu odbrambenih snaga sa znatno smanjenom
ratnom vojskom. Prioritet je dat snagama za brzo reagovanje.
Usvojene su sve zakonska i razvojna dokumenta na
strateškom nivou, kao što su:
1. Strategija nacionalne odbrane;
2. Odbrambena strategija;
3. Zakon o odbrani;
4. Zakon o vojnoj obavezi;
5. Opšti dugoroni program razvoja Slovenakih oružanih
snaga;
6. Projekcija strukture i veliine slovenakih oružanih snaga
do 2010. godine. Stvorena je strategija do 2015. godine, s
40
ciljem da zadovolji zahteve NATO i drugih saveznika. Vojska
oekuje da e dostii puno profesionalno mirnodopsko brojno
stanje do 2008. godine. Istovremeno, bie formirana
dobrovoljaka rezerva i popunjena do 2012. godine.
Približavanjem u potpunosti profesionalnim vojnim snagama,
veruje se da e Slovenija biti sposobna da zadovolji zahteve
NATO u novom bezbednosnom okruženju.
Celokupan proces je potpomognut odgovarajuim
preduslovima: politikim konsenzusom i podrškom,
finansijskim okvirom i prilagoavanjem sistema obrazovanjauvoenjem predmeta bezbednost, odbrana i samozaštita.
Zajedno sa drugim ministarstvima se radi na popularizaciji
vojne profesije. Postepeno poveanje troškova za odbranu je
planirano u godinama koje dolaze, da bi u 2008. godini dostigli
2% bruto nacionalnog proizvoda. Plan za period od 2002. do
2008. godine predvia postepeno poveanje udela troškova za
odbranu u odnosu na bruto nacionalni prihod od 1,60% (304
miliona dolara) u 2003. godini do 2% (616 miliona dolara) u
2008. godini. Iskustva iz uestvovanja u programu „Partnerstvo
za mir” su od neprocenjive vrednosti. Slovenija se pridružila
programu „Parnterstvo za mir” od poetka i od tada aktivno
uestvuje u svim inicijativama i programima.
U 1995. god. zapoeli sa uestvovanjem u vežbama
NATO i programu „Partnerstvo za mir” i 1997. godine
otpoeli sa uestvovanjem u mirovnim operacijama.
Unapreena je saradnja s NATO otpoinjanjem procesa
planiranja i revizije programa „Partnerstvo za mir “ (PARP) U
1996. godini. PARP je jedinstven, najvažniji instrument za
sprovoenje neophodnih reformi u slovenakim oružanim
snagama odnosno strukturama odbrane. Ovaj proces prestavlja
verovatno najvei planski poduhvat koji se odvija u
slovenakom Ministarstvu odbrane. Re je o veoma zahtevnom
procesu koji iziskuje vreme i koji veoma esto izaziva
frustracije u sprovoenju. Slovenija teži profesionalnoj vojsci,
41
koja e biti malobrojna, moderna, efikasna, sposobna i
pogodna za celokupan spektar misija alijanse. Program
„Partnerstvo za mir” predstavlja potvrdu spremnosti nacije da
doprinese vitalnim zajednikim interesima, koji se mogu
oznaiti kao stabilnost, bezbednost, saradnja, razvoj i progres u
smislu opšteg poveanja kvaliteta života naših graana i nacija,
zajedno s jaanjem uzajamnog poverenja izmeu suseda i
lanova alijanse, kako na regionalnom tako i na globalnom
nivou. Zvanini poziv NATO za ukljuenje u alijansu na
samitu NATO u Pragu 2002. godine predstavlja praktino
ostvarenje jednog od najvažnijih ciljeva politike Slovenije
posle sticanja nezavisnosti 1991. godine, zajedno sa lanstvom
u Evropskoj uniji od 2004. godine.
U skladu sa Slovenakim percepcijama i vizijama,
prednosti lanstva u NATO su sledee: znatno vei nivo
nacionalne bezbednosti u globalizovanom svetu, u kome opšte
globalne pretnje bezbednosti koje se dinamiki menjaju,
zahtevaju odgovarajui globalni odgovor; dostupni i razumni
vojni rashodi koji se odnose na odbranu u okviru Alijanse,
zasnovani na specijalizaciji i diverzifikaciji pojedinanih
vojnih napora i planova saveznika; dodatni ekonomski izazov i
motivacija, kako za sve saveznike, tako i za nove države
lanice, pristup novim izvorima finansija i kapitala na
meunarodnom tržištu kapitaala, što zajedno može dovesti do
dodatnog jaanja nacionalne ekonomije.12
U okviru procesa demokratizacije „politikog i vojnog
miljea” karakteristinog za period reforme, treba posebno istai
sledee:
- vojska i oficiri su depolitizovani (eliminacija politikih partija
iz vojske, ukidanje funkcije politikih komesara, izbacivanje
politikih sadržaja iz nastave i obuke za oficire, podoficire i
vojnike). Oficirima je zabranjeno ueše u politikim
12
Zbornik tekstova; Reforma vojske- iskustva i izazovi str. 44,45,46,47,
Centar za civilno- vojne odnose Beograd 2003. god.
42
partijama, ali im je uskreeno i da budu birani- imaju samo
pravo da biraju.
- naložena je privrženost vojske Ustavu, a time i državi
(naroito parlamentu, predsedniku republike i vladi), a ne
politikoj partiji, što je oznailo kraj partijske kontrole nad
oružanim snagama. Shodno tome, vojska je postala, bar
formalno, politiki neutralna,
- imenovan je civilni ministar odbrane,
- poveano je poštovanje ljudskih prava u vojnom domenu, na
primer, humanizacijom vojnog roka, garantovanjem upotrebe
maternjeg jezika; omoguavanjem oficirima i vojnicima da se
ponašaju u skladu sa vlastitim verskim uverenjima; uvoenjem
prava nesluženja vojske iz ubeenja,
- uspostavljen je parlamentarni nadzor nad vojskom (parlament
formuliše odbrambenu politiku države i odreuje njen vojni
budžet; ustanovljeni su parlamentarni odbori za odbranu koji
imaju zadatak da nadziru realizaciju utvrenog koncepta
nacionalne obaveštajne službe,
- odbrambena politika i budžet postali su transparentniji,
zahvaljujui spoljašnjim i unutrašnjim faktorima koji su uticali
na razvoj civilno- vojnih odnosa,
- ukinuti su vojni sudovi i unutrašnja represivna uloga vojnih
snaga uopšte.
Interesantno je istai, da tela koja mogu kontrolisati
ueše vojske u javnom životu su parlament, njegovi odbori i
izvršni organi, ali to mogu initi i delovi i potpuno razliiti
slojevi civilnog društva zainteresovani za civilno- vojne
odnose. Tu spadaju ljudi koji se time profesionalno bave,
javnost uopšte, mediji, akademski krugovi i crkva. Dakle
Slovenija je napravila ogroman korak u oblasti demokratizacije
civilno - vojnih odnosa u društvu, te se stoga može govoriti o
depolitizaciji oružanih snaga, poštovanju ljudskih prava u
vojnom delu i transparentnosti odbrambene politike i budžeta
za odbranu.
43
Slovenaka iskustva u primeni civilno- vojnih odnosa tipina
za bivše socijalistike zemlje (relativno nizak nivo
obrazovanja) i profesionalizma, lini afiniteti prilikom
donošenja kadrovskih rešenja, korupcija, manipulacija
javnošu itd. ne razlikuju se mnogo od opštih problema
zemalja u regionu.
Stoga su ova iskustva prijateljske Slovenije od neprocenjive
važnosti i za Bosnu i Hercegovinu kako da savlada prepreke na
mapi puta do evroatlantskih integracija u NATO i EU.
2.1.4. ISKUSTVA BUGARSKE
U Bugarskoj, oružane snage su depolitizovane i
potinjene državnoj civilnoj vlasti. Civil je ministar odbrane, a
ministarstvo odbrane je potpuno civilno. Vrhovni komandant
oružanih snaga je predsednik Republike. Narodna skupština
Bugarske, preko Komiteta za nacionalnu bezbednost, ostvaruje
kontrolu oružanih snaga, ali taj komitet obezbeuje neophodnu
podršku društva, nastoji da bude posrednik izmeu civilnog
društva i vojske, borei se da vojska dobije dovoljno sredstava
za funkcionisanje.Komitet je svojevremeno upoznavao javnost
sa teškim uslovima u kojim se vojska nalazila. Bugarska
iskustva su pokazala da nedostatak civilnih strunjaka
kompetentih za ueše u planiranju odbrane, može da dovede
do poteškoa i sporova izmeu civilnih funkcionera u
Ministarstvu odbrane i vojnih rukovodilaca.
Upravo zbog toga u Bugarskoj je formiran centar za
bezbednosne studije, koji nastoji da poboljša, kako
obaveštenost lanova parlamenta tako i itave javnosti, o ovoj
znaajnoj sferi društvenog života.
2.1.5. ISKUSTVA POLJSKE
Poljska je reformski proces, otpoela odmah posle pada
socijalizma. Još 1992. godine ministar odbrane je poboljšao i
44
intenzivirao saradnju izmeu vlade i predsednika republike i
unapredio kontrolu civilnog ministarstva nad vojskom.
U oktobru mesecu iste godine reorganizovao je
ministarstvo odbrane u tri uprave:uprava za strategiju, uprava
za obuku, uprava za logistiku. Vojni sudovi i vojna obaveštajna
služba potinjeni su civilnom ministru odbrane.Sve te procese
pratila je odgovarajua zakonodavna regulativa i definisanje
uloge parlamentarnih tela u kontroli vojske. Oružane snage su
brojano postepeno smanjivane. Vlada je usvojila „Strategiju
nacionalne bezbednosti” u novembru 1999. godine ,a u
decembru iste godine usvojila vojni budžet na nivou od 2,1%
bruto nacionalnog proizvoda. U maju 2000. godine vlada je
donela odluku da se oružane snage do 2003. godine smanje na
150000 ljudi (za više od 100000 u odnosu na brojno stanje
1999).13 O iskustvima Poljske i reformi njene vojske Andrzej
Tovpik, državni podsekretar u Ministarstvu odbrane Republike
Poljske istie: „Bezbednosna politika Poljske, kao i naša
odlunost da obavimo nepovratne politike promene u
Poljskoj, stvorili su važan okvir u kome treba da razmotrimo
našu vojnu reformu. Stoga se transformacija vojske u Poljskoj
mora sagledavati u širem kontekstu.
U pojedinostima:
1. Reforma vojnog sektora u Poljskoj je bila deo ukupnog
procesa demokratizacije postkomunistike države;
2. povoljni bezbednosni uslovi u Poljskom susedstvu su
pogodovali da se proces preobražaja vojske razvija bez veih
prepreka;
3. proces postepenog približavanja NATO odredio je posebne
dodatke i zahteve, naroito je pristupanje programu
„Partnerstvo za mir” bilo važan inilac koji je ubrzao poljske
reforme, po pristupanju tom savezu, potreba za
13
Zbornik radova; Demokratska kontrola vojske centar za civilno-vojne
odnose, str.56., Beograd 2001. godine
45
kompatibilnošu i interoperabilnošu s NATO postala je
glavna pokretaka snaga reforme poljskih oružanih snaga.
4. „NATO inilac” i dalje igra važnu ulogu u reformi oružanih
snaga Poljske.
Vojna reforma- kao celina- dinamian je proces, težak za
potpunu procenu unapred, zavisi od unutrašnjih i spoljnih
inilaca i teško da ima jasnu krajnju taku.
uspostavljanje demokratske civilne kontrole vojske je prvi
korak reforme oružanih snaga i preduslov uspeha u celini.
U sluaju Poljske se mogu uoiti dve izdvojene faze ovog
procesa.
Prva faza : Osnovne strukturne i pravne promene koje su
stvorile temelj za demokratsku kontrolu oružanih snaga. Dva
najvažnija pravna akta u ovoj oblasti bila su Zakon o
nadležnostima ministra odbrane od 14. decembra 1995. godine
i ustav 1997. godine. Ova dva akta su:
1. Razjasnili podelu izvršnih nadležnosti u odnosu izmeu
predsednika i premijera ali takoe i na nižem nivou- izmeu
ministra odbrane i naelnika Generalštaba
2. vodila strukturalnoj reformi Ministarstva odbrane , koja je
Generalštab uinila integralnim delom Ministarstva odbrane;
3. stvorili jasan lanac komandovanja i kontrole unutar
Ministarstva kojim bi dominirali civili i koji bi obezbedio
držanje vojske u Ustavom odreenim granicama;
4. nametnula skupštinski nadzor nad vojskom ,koji je
postepeno postajao jai i struniji;
5. otvorila civilna vrata odbrambene birokratije
Druga faza:- kada su osnovna demokratska pravila i procedure
došli na svoje mesto, moglo se krenuti od iste „kontrole” ka
„upravljanju odbranom”. Civilna komponenta Ministarstva
odbrane je ojaana postepenim porastom priliva civila, a
strukture Ministarstva odbrane i Generalštaba su nekoliko puta
prilagoavane radi poboljšanja podele rada.
46
Vojna reforma je kontinuirani proces koji teško da ima jasnu
krajnju taku, zakljuuje Andrzej Tovpik u svom izlaganju.14
2.1.6. ISKUSTVA MAARSKE
Ustav od 1989. nedvosmisleno je definisao ovlašenja
predsednika republike, vlade i parlamenta u rukovoenju,
finansiranju, kontroli i upotrebi oružanih snaga. Komitet za
odbranu parlamenta, Ustavni sud, kao i vladine agencije za
finansijsku kontrolu i reviziju igraju važnu ulogu u obavljanju
kontrole vojske u okviru svoje nadležnosti. U skladu sa
Ustavom, predsednik republike je vrhovni komandant oružanih
snaga. Parlament je usvojio brojne zakone kojima se reguliše
sfera odbrane.
(Zakon o odbrani, Zakon o službi u vojsci, Belu knjigu o
odbrani i bezbednosti i druge). Samo parlament može veinom
glasova proglasiti vanredno stanje ili objaviti rat. Izmenom
zakona o odbrani u februaru 1990. parlament je od Saveta za
odbranu preuzeo pravo za upotrebu maarskih oružanih snaga
u zemlji i inostranstvu.
U junu 1990. ustav je promenjen tako da je za upotrebu
oružanih snaga potrebna dvotreinska a ne prosta veina u
parlamentu. Odbor za odbranu parlamenta redovno dobija
izveštaje o stanju u oružanim snagama, buduim zadacima,
tehnikom razvoju i personalnim promenama. Ombudsman za
oružane snage i njegov tim vode rauna da se obezbedi
poštovanje osnovnih ljudskih prava u maarskoj vojsci.
U praksi sprovoenja Ustava i zakona pojavili su se
problemi oko kontrole vojnog obrazovanja i naunih instituta,
da li da budu pod komandom generalštaba ili ministarstva
odbrane. Mišljenja su bila suprotstavljena pa je naelnik
generalštaba podneo ostavku, a spor je predat ustavnom sudu.
14
Zbornik tekstova; Reforma vojske – iskustva i izazovi; Centar za civilnovojne odnose, Beograd 2003. godine
47
Ustavni sud, dao je tumaenje da se ojaa uloga vlade, pa je
odbrambenom reformom od 1992. reorganizovano ministarstvo
odbrane, tako da je ministar ovlašen da preuzme kontrolu
oružanih snaga i obaveštajne službe. Ovlašen je i da
predsedniku predlaže oficire za unapreenje.
Ustavnim promenama u decembru 1998. godine, granine
jedinice su stavljene pod komandu policije u mirno vreme, a
vlada je ovlašena da pozove do 5000 rezervista bez odobrenja
predsednika ili parlamenta. Parlament je zadržao pravo da
zakonima odreuje naela odbrane, veliinu vojske i vojni
budžet.15
2.1.7. ISKUSTVA EŠKE
Još za vreme ehoslovake, tokom 1990. godine,
parlament je uveo generalnog inspektora radi nadgledanja rada
ministarstva odbrane, u isto vreme postavljen je prvi civil za
ministra odbrane. On je stavio pod svoju kontrolu vojnu
obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu. U prolee 1991.
ministarstvo odbrane je reogranizovano u tri uprave: za
strategiju, ekonomiku, društvena i humanitarna pitanja. Posle
raspada federacije, u julu 1992. eška ostaje politiki stabilna i
sprovodi znaajne reforme u sferi odbrane. Prvi civil ministar
odbrane, uspostavio je efikasan sistem personalnih poslova i
obavio proveru kadra u pogledu politike i strune podobnosti.
Od januara 1993. do januara 1995. oružane snage su smanjene
sa 106400 na 65000 i reorganizovane radi prilagoavanja
integraciji u NATO. U martu 1997. godine, parlament eške
Republike, usvojio je dokument Nacionalne odbrambene
strategije eške Republike. NJome su definisani : politiki
položaj, interesi i politika u sferi odbrane, principi i glavni
15
Zbornik radova; Demokratska kontrola vojske; Centar za civilno- vojne
odnose; Beograd 2001. god.
48
zadaci u sferi odbrane, odbrambeni resursi, struktura i zadaci
oružanih snaga i drugo.Tim dokumentom, sažeto su izneti i
ustanove i procedure civilne kontrole vojske.
Izriito se kaže : „Državne institucije su odgovorne za
kontrolu odbrane eške Republike u okviru svojih nadležnosti
u skladu sa ustavom i zakonima...Slanje jedinica Armije eške
Republike van državne teritorije mora biti odobreno od
parlamenta, pošto je usaglašeno u oba doma. Vlada eške
Republike rukovodi složenim sistemima državne odbrane. Ona
proglašava vanredno stanje koje parlament mora potvrditi.
Vanredno stanje, može biti proglašeno na delu ili na celoj
državnoj teritoriji. Ministarstvo odbrane je centralno telo
državne administracije koje koordinira rad drugih centralnih
tela, administrativnih ustanova, ustanova samouprave i
zakonskih celina važnih za odbranu države, za vreme pripreme
za narodnu odbranu i civilnu zaštitu i u odbrani zemlje.16
2.2. ISKUSTVA FINSKE
Finska se nacionalna bezbednost zasniva na spoljnoj i
odbrambenoj politici. Finska je neutralna zemlja i u spoljnoj se
politici ponaša prema pravu i naelima neutralnosti. Nije
podržala ideju o kolektivnoj nordijskoj bezbednosti stvaranjem
odbrambenog saveza nordijskih zemalja, iji je nosilac bila
Švedska. Pridonela je stvaranju posebnog odnosa, stanja i
pojma u meunarodnim odnosima, koji se naziva „nordijska
ravnoteža”. Time se oznaava tip regionalne ravnoteže koju
karakteriziraju tri faktora: Norveška i Danska politika o stranim
bazama i atomskom oružju unutar lanstva u NATO-u,
Švedska sloboda u savezima podržavana vrstom
konvencionalnom odbrambenom moi, Finska neutralnost
unutar okvira Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj
pomoi izmeu Finske i SSSR-a. Kombinacijom ovih triju
16
Ibidem- str. 58
49
faktora, stvoreno je stanje u kojem bi promena politike
bezbednosti jedne zemlje sigurno izazvala promenu politike
bezbednosti drugih nordijskih zemalja, ime bi se ugrozila
bezbednost svih zajedno. Ni jedna od tih zemalja nije odustala
od naela na kojim su izgraivala svoju politiku bezbednosti od
kraja etrdesetih godina do danas, ime su doprinosile
regionalnoj bezbednosti. Ovo je oit primer konzistentne,
principijelne spoljne i bezbednosne politike ovih zemalja. No
sagledajmo strukturu nacionalne bezbednosti Finske.
- Za odbranu zemlje odgovorni su najviši državni organi,
Predsednik Republike, Parlament, Vlada, Vee odbrane,
Naelnik Glavnog štaba odbrambenih snaga i drugi17
Predsednik Republike vrhovni je komandant oružanih
snaga. NJemu je potinjen komandant oružanih snaga, koji ima
najviši vojni in i komanduje oružanim snagama, kao
profesionalac. On je ujedno i naelnik Glavnog štaba oružanih
snaga, kojemu su podreeni vojna podruja i vidovi oružanih
snaga.
Državno vee, najviše je izvršno telo, koje se bavi
problematikom nacionalne odbrane, a Vee odbrane je najviše
telo nacionalne odbrane, zaduženo za planiranje i koordinaciju
priprema u celoj zemlji. Istovremeno, Vee odbrane je i
savetodavno telo Predsednika Republike. U njegovom su
sastavu predsednik vlade i pet ministara, ija su ministarstva
posebno važna za odbranu zemlje, komanadant odbrambenih
snaga i naelnik glavnog štaba. Vee odbrane nije izvršni
organ.
Parlament je mesto gde se donose najvažnije odluke koje
se tiu odbrane i zaštite zemlje. U njemu se takoe usklauje i
17
U ovom smislu kljuni su zakonski akti, na kojima se zasniva
organizacija nacionalne bezbednosti. Zadnja dva dokumenta, sadrže
zakonska rešenja i odredbe o oblastima pojedinih organa na podruju
nacionalne bezbednosti, te prirema za delovanje u situacijama u kojima su
ugroženi nacionalni integritet i nezavisnost zemlje; doneti 1998. godine
50
donosi odbrambeni budžet. U upravljanju odbranom pojavljuju
se i ministarstva i druga administrativna tela. Pri tome se
poštuje princip prema kojemu svaki ministar i njegovo
ministarstvo moraju planirati pripremati i provoditi sve mere
odbrane.18
2.3. ISKUSTVA SAD
2.10.1 Institucije odluivanja o odbrambenoj politici SAD
Kad su u pitanju razliiti modeli kontrole, neophodno je
predstaviti i super silu sveta, „uzor demokratije” i „ljudskih
prava”, SAD. Jedan od temeljnih interesa amerike nacionalne
bezbednosti je sudelovanje u rešavanju važnih sukoba u svetu i
spreavanje njihovog širenja.
Bivši državni sekretar W. Christopher je 4. novembra
1993. godine u govoru pred Odborom za spoljnu politiku
Kongresa SAD elaborirao temeljne postavke amerike spoljne
politike posle raspada blokovske podeljenosti sveta. Naveo je
šest osnovnih zadataka amerike spoljne politike: privredna
sigurnost; podrška reformama u Rusiji; Evropa i NATO; Azija
i podruje Tihog okeana; Bliski istok; Neširenje nuklearnog
naoružanja. Za postizanje spomenutih ciljeva još je uvek
potrebno zadržati visoki razvoj vojne moi i održavati saradnju
s brojnim državama u svetu. No osvrnimo se na najvažnije
institucije amerikog društva s uticajem na politiku
bezbednosti SAD. Politika nacionalne bezbednosti SAD,
predstavlja važan, ako ne najvažniji deo njihove celokupne
državne politike.S toga se može sagledavati sa dva aspekta:
1. da se bebzednosna politika može postaviti kao ishodište za
oblikovanje celokupne državne politike SAD,
18
A. Grizold-S. Tatalovi- V. Cvrtila; Suvremeni sistemi nacionalne
sigurnosti, str. 251.Fakultet politikih znanosti, Zageb, 1999.
51
2. da na podruju odluivanja o bezbednoj politici brojne
institucije amerikog društva imaju svoje partikularne interese.
U SAD u procesu formulisanja odluka i konanom
odluivanju u vezi sa vojno- odbrambenom delatnošu države
sudeluju institucije savezne administracije, ali i druge
nedržavne institucije.
Nesumnjivo najveu mo imaju: Predsednik SAD, Vee
za nacionalnu bezbednost, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo
spoljnih poslova, Obaveštajne službe i Kongres.
Odnos snaga izmeu tih institucija amerike savezne
države, koje odluuju o odbrambenoj politici, menja se. Vrlo
esto o samom Predsedniku SAD zavisi kakvu e ulogu pritom
dopustiti pojedinoj državnoj instituciji, ali ine unato tome te
institucije ine temeljnu strukturu odluivanja o odbrambenoj
politici.
Sagledajmo ulogu svake od pobrojanih institucija.
a) Predsednik SAD, prema Ustavu savezna je vlast, koja je
meu ostalim , odgovorna za „zajedniku odbranu”, podeljena
na tri dela:
a) izvršnu vlast (predsednik SAD, potpredsednik i kabinet),
b) zakonodavnu vlast (kongres),
v) sudska vlast ( Vrhovni sud SAD i drugi savezni sudovi).
Sve tri grane savezne vlasti prema amerikom Ustavu su
nezavisne, povezane i sudeluju u sprovoenju prava vladanja.
Prema Ustavu nijedna od grana savezne vlasti ne može legalno
postati najmonijom (prevladati) jer jedna treba nadopunjavati
drugu. Ovim se želi osigurati ravnopravna raspodela moi,
meu sva tri dela vlasti (tako da nijedna ne bi kršila Ustav).
Stvarno to znai da Predsednik SAD ne može predlagati zakon,
a da ga Kongres ne potvrdi.
Ako Kongres donese zakon, koji predsedniku nije po volji,
odnosno s kojim on nije saglasan, on može na njega staviti
veto. Ako i Predsednik i Kongres prihvate zakon koji nije u
skladu sa Ustavom, Vrhovni sud SAD može ga odbiti i zakon
52
ne stupa na snagu. Neki ocenjuju da na tim podrujima
Kongres predstavlja vlast naroda a Predsedniku je data gotovo
„kraljevska vlast”. U praksi je teško jasno razmotriti uticaj i
odgovornost jedne grane savezne vlasti i druge dve.
Iako je ova oblast, nacionalne bezbednosti ureena gotovo
do savršenstva, praksa ipak pokazuje drugaiju sliku.
Prema ustavu je Predsednik SAD vrhovni komandant
oružanih snaga, premda i Kongres ima važne nadležnosti u
odnosu na objavu rata, služenje vojske, finansijsku podršku za
nju, pravila i uputstva za delovanje itd. Predsednik SAD morao
bi se brinuti za izvršavanje zakona, što ih formuliše i potvruje
Kongres. Istorijski gledano, u praksi je vlast (mo odluivanja)
stalno rasla u korist Predsednika SAD, a ne Kongresa. Mnogi
dokazuju da je 1960. godine Predsednik SAD stekao konanu
prevlast i u odnosu na odluivanje o ratu i miru (što je
legitimno pravo samo Kongresa). Tako je postalo jasno, kako
premda Kongres jedini ima pravo objaviti ratno stanje s nekom
državom, u praksi naješe Predsednik odluuje u vojnoj
interevenciji amerikih oružanih snaga izvan SAD.
Tako na primer, 1950. godine H. Truman, tadašnji
predsednik SAD, naredio je prodor amerikih oružanih snaga u
Koreju, a istog dana objavio i da je vojna misija (35 ljudi)
otišla u Vijetnam radi instruiranja vijetnamskih vojnika o
upotrebi amerikog oružja. Posle je D. Eisenhower tu vojnu
misiju poveao za 35 na 1000 vojnih savetnika. NJegov
naslednik J.F. Kenedy taj je broj poveao na oko 16000 vojnih
instruktora, a za L.B. Johnosona broj amerikih vojnika
„instruktora” u Vijetnamu porastao je na oko pola miliona. Sve
su te odluke (i njihovo ostvarivanje) jaale mo predsednika
SAD, do današnjih dana. Premda se u nekim studijama tvrdi
da je Kongres, naroito nakon 1960. godine, mnogo detaljnije i
eše raspravljao o pitanjima odbrane i spoljne politike SAD,
ostaje injenica da na podruju nacionalne odbrane i spoljne
politike Predsednik SAD još uvek ima poslednju re. Isto tako,
53
niti Kongres, niti bilo koji od ograna vlasti ne može, bez
odobrenja Predsednika SAD, predlagati ili provesti bilo kakav
zakljuak o odbrambenoj politici. Meutim, iako izgleda da je
mo odluivanja o odbrambenoj politici koncentrisana u
predsednikovim rukama, on je pri tom organien barem dvema
konstantama amerikog politikog života:
1. Politike i privredne snage SAD, koje imaju svoje poglede
na pitanja odbrambene politike i svoje ustaljene interese,
onemoguavaju radikalne promene postojee odbrambene
politike.
2. Neometano predsednikovo odluivanje na podruju
odbrambene politike sedi i zbog kompliciranosti i zahtevnosti
mehanizama i postupaka odluivanja.
b) Vee nacionalne bezbednosti - je državna institucija,
službeno osnovana donošenjem Saveznog zakona o
nacionalnoj bezbednosti 1947. godine. Glavni mu je zadatak,
davanje saveta Predsedniku o odbrambenoj politici.
Službeni lanovi VNS SU:
- Predsednik SAD
- Potpredsednik SAD
- Ministri odbrane i spoljnih poslova
- Direktor CIA-e
- Komandant združenog štaba
- Drugi sudionici, npr. Ministar finansija, državni tužilac, itd.
Na sednice VNS povremeno se, ovisno o pitanjima na
dnevnom redu, pozivaju razliiti savetnici i pomonici
Predsednika SAD.
VNS, ima na raspolaganju „strunu službu”, što je ini pedeset
profesionalaca, treina vojnih, treina civilnih inovnika
savezne administracije i treina savetnika iz akademskih i
drugih krugova.
v) Ministarstvo odbrane SAD - je središnja istitucija unutar
izvršne grane vlasti, zadužena za oblikovanje i provedbu
odbrambene politike SAD.
54
U sastav ministarstva odbrane ulaze:
- kancelarija ministra odbrane,
- štab udruženih naelnika rodova oružanih snaga,
- oružane snage,
- razliite agencije odbrambeno- obaveštajni rad,
- kancelarija za nacionalnu bezbednost,
- kancelarija za odbrambene komunikacije.
Službeni šef velike civilno- vojne uprave, civilni je ministar
odbrane što ga predlaže Predsednik SAD, a potvruje Kongres.
Najvažnije funkcije ministra odbrane su:
1. Savetnik je Predsednika SAD u odbrambenoj politici,
2. Zamenik je Predsednika u komandovanju oružanim snagama
(tako npr. Ministar odbrane odobrava ili odbija zahteve Štaba
združenih naelnika OS za pokrete vojnih jedinica, ak za
jedan jedini avion ili brod, potvruje planove za upotrebu
strateških snaga SAD u sluaju nuklearnog rata) i drugo.
3. Upravljanje- voenje Ministarstva odbrane
Nekadašnji ministar odbrane, SAD Harold Brown, ovako
je definisao znaenje i funkciju ministra odbrane: „Ministar
odbrane deo je „ekipe” za nacionalnu bezbednost (VNS) i kao
takav ima vodeu ulogu u formulisanju odbrambene politike.
Meutim budui da je odbrambena politika tesno povezana sa
spoljnom politikom, ministar odbrane i Štab združenih
naelnika pod njegovim vostvom mogu uticati na sadržaj i
smer spoljne politike”. Unutar Ministarstva odbrane svaki od
amerikih oružanih snaga ima svoj odel, kojem je na elu
civilni naelnik, što ga imenuje Predsednik SAD. Najviši po
rangu meu brojnim licima u pojedinom odelu OS (kopnene
vojske, mornarice, vazduhoplovstva i mornarike pešadije)
odgovoran je za savetovanje svoga civilnog naelnika o vojnim
pitanjima. Predsednik SAD je najodgovorniji organ za izradu
strateških planova pripreme, osposobljavanja i delovanja
amerikih oružanih snaga.
55
Izvor: Jordan , A.A. Taylor, W.Jr., and Mazarr. M.J., American National Security ( Fifth
editional). The Hopkins University Press, Baltimore and London, 1999.
Šema 9. Struktura savezne administracije nadležne za pitanja odbrane SAD
Za obavljanje te funkcije ima na raspolaganju ekipu od
otprilike 400 vojnih oficira iz svih rodova i službi amerikih
oružanih snaga. U ministarstvu odbrane, najveu mo
odluivanja ima ministar. Zajedno sa Predsednikom SAD ini
nacionalnu vrhovnu komandu. Ministar odbrane zajedno sa
ministrom spoljnih poslova i štabom združenih naelnika
amerikih oružanih snaga snosi glavnu odgovornost za
savetovanje predsednika SAD o pitanjima što se odnose na
odbrambenu politiku SAD.
g) Obaveštajne službe- u veini savremenih država, koje u
okviru svojih vojno- odbrambenih priprema imaju i vojne
organizacije, konkretni scenariji, sredstava i drugo za
ostvarenje priprema te vrste u eventualnom ratu spadaju meu
najstrože uvane državne tajne. U SAD postoji cela mreža
obaveštajnih službi koje saveznoj vlasti osiguravaju razliite
podatke o drugim zemljama po stanju ekonomskih, politikih i
kulturnih pokreta unutar SAD.
Mreža obaveštajnih službi SAD obuhvata:
1. Središnja obaveštajna služba-CIA,
2. Služba za nacionalnu bezbednost,
56
3. Služba za odbrambenu bezbednost,
4. Kancelarija unutar Ministarstva odbrane koja se bavi
vazduhoplovnim, sanitetskim i drugim programima,
5. Kancelarija za obaveštavanje i istraživanje Ministarstva
spoljnih poslova,
6. Obaveštajni elementi amerikih oružanih snaga,
7. Štab direktora Središnje obaveštajne službe.
Na vrhu hijerarhijske mreže obaveštajnih službi SAD nalazi se
direktor Središnje obaveštajne službe koji je obino direktor
CIA-e. On nadzire budžet celokupnog amerikog obaveštajnog
sistema i odgovoran je veu nacionalne bezbednosti i
Predsedniku SAD.
Obaveštajni sistem SAD osigurava saveznim vlastima razliite
podatke i informacije (ekonomske, politike, vojne itd.)
U nekim se studijama tvrdi da informacije u vezi sa vojnoodbrambenim delatnostima drugih zemalja snažno utiu na
stepen izdataka za vojne svrhe u SAD.
d) Kongres - prema ustavu ima sudelovanje u oblikovanju
amerike odbrambene i spoljne politike, naroito u odnosu na:
1. Objavu rata i usvajanje zakona sa podruja odbrane
2. Potpisivanje ugovora sa drugim zemljama
3. Odobravanje finansijskih sredstava za provedbu programa sa
podruja odbrane i spoljne politike.
) Oružane snage SAD
U posthladnoratovskom periodu SAD se gotovo u
potpunosti izmenile kljune elemente bezbednosne i
odbrambene strategije. Polazei od toga da više ne postoji
opasnost od velikog vojnog sukoba izmeu dva
suporotstavljena bloka, te kako su se u svetu pojavile, odnosno
dobile na znaaju, nove pretnje i opasnosti koje ugoržavaju
interese SAD-a, poetkom devedeseth poele su promene u
57
sistemu nacionalne bezbednosti. Te promene, dobrim delom su
se temeljile na iskustvu iz Zalivskog rata, te na ukupnim
politikim, ekonomskim i vojnim kretanjima u svetu.
Clintonova se administracija na poetku mandata susrela sa
problemom upotrebe oružanih snaga SAD-a i njihovog
razmeštaja u svetu, kao i sa problemom smanjenja oružanih
snaga, a sve u skladu sa politikim promenama u svetu. Clinton
je takoe morao rešiti pitanja novih temelja za savezništvo u
Evropi, kao i pitanja strategijskog vakuuma u kojem su se našle
mnoge države srednje i istone Evrope.
Otvorena pitanja i problemi u Evropi su rešeni
transformacijom NATO-a iz vojnog saveza koji je imao za cilj
odbranu zapadne Evrope od vojnog napada sa istoka prema
središnjem elementu Evropske sigurnosne arhitekture i garantu
evropske bezbednosti. Strategijski vakuum pokušava se rešiti
novom NATO doktrinom proširenja, odnosno saradnjom na
politikom i vojnom planu sa državama koje se nalaze izvan
saveza. U samom poetku mandata Clintonu je bilo jasno kako
mora poeti sa rekonstrukcijom oružanih snaga, kako bi se one
pripremile za nove zadatke u posthladnoratovskom periodu.
Ministarstvo
odbrane
preduzelo
je
sveobuhvatnu
etvorogodišnju analizu stanja u sistemu nacionalne
bezbednosti. Analiza je rezultirala brojnim preporukama za
promene u strukturi snaga pripravnosti, modernizaciji,
zadacima itd. Nakon preporuka iz novembra 1997. godine,
ministar odbrane je preduzeo niz koraka kojima se krenulo
prema promenama u sistemu.
Promene su usmerene prema:
a) utvrivanju nove strategije nacionalne bezbednosti
b) utvrivanju novih uslova vojnog delovanja u svim uslovima
i uz upotrebu nove tehnologije,
v) reviziju upravljanja unutar Ministarstva odbrane.
Iz ovih podruja proizišla su tri važna dokumenta koji odreuju
detaljni razvoj sistema nacionalne bezbednosti SAD-a. To su:
58
- strategija nacionalne bezbednosti, zajednika vizija 2010. i
- izveštaj o inicijativi za refrmu odbrane. Odgovornost za
promene u oružanim snagama preuzelo je ministarstvo
odbrane. Stoga se u okviru Ministarstva odbrane oblikovala
strategija prema kojoj su otpoele promene. Ta strategija u
osnovi ima tri cilja:
a) utvrditi znaajne promene u voenju vojnih operacija i u
skladu sa njima pristupiti oblikovanju nove strukture i
zadataka;
b) preduzeti selektivnu modernizaciju (u skladu sa novim
zadacima);
v) upravljaku strukturu sistema nacionalne bezbednosti i
oružanih snaga prilagoditi novim, savremenim zahtevima.19
Tvorci amerikog ustavnog sistema posle revolucije
uspešno su izgradili mehanizme potinjenosti vojske civilnim
vlastima, a kontrolu su podelili izmeu zakonodavne i izvršne
vlasti. Amerikim Ustavom iz 1787. godine dosta detaljno je
regulisano finansiranje vojske i komandovanje njome.
Amandmanima II i III iz 1791. godine regulisani su još neki
civilno- vojni odnosi.
U kasnijem parlamentarnom razvoju SAD i drugih
parlamentarnih demokratija razraeni su i usavršeni legalni
instrumenti i procedure uspostavljanja i održavanja stabilnih
civilno- vojnih odnosa, ija suština se svodi na kontrolu
brojnosti, opremanja i naoružavanja vojske i vojnih rashoda od
lokalno izabranih demokratskih institucija civilne vlasti.
Kako vidimo, devedesete godine prošlog veka, bile su
uistinu godine velikih promena. I dok je na prostoru bivše
Jugoslavije i na prostoru prethodne Bosne i Hercegovine
besneo tragini ratni sukob, u brojnim zemljama sveta a
naroito bivšim socijalistikim zemljama dolazi do brojnih
reformi. Ovog procesa kad su u pitanju oružane snage, nisu bile
19
A. Grizold- S. Tatalovi- V.Cvrtila; Suvremeni sistemi nacionalne
sigurnosti, Fakultet politikih znanosti, Zagreb,1999.
59
izuzete ak ni SAD i njihov sistem odbrane i bezbednosti.
Otuda i razlozi kašnjenja reformskog procesa u zemljama
nastalim na prostoru bivše Jugoslavije.
2.4. ISKUSTVA FRANCUSKE
Francuska je zapadnoevropska zemlja i u sastavu je
NATO pakta, ali sa posebnim statusom i sa originalnim
rešenjima u oblasti odbrane. Osnovne postavke Francuske
spoljne politike i bezbednosne politike, formulisane su u vreme
vladavine Charlesa De Gaullea ostale su manje više
nepromenjene u vreme vladavine Miteranda, ali i predsednika
Chiraca nakon pobede na izborima 1995. godine u biti (unato
nekim promenama) nije odustao od te politike. Francuska
stalno istie, da ne gaji nikakve teritorijalne pretenzije prema
drugim državama, posebno u Evropi, i da ne želi narušavati
mukotrpno izgraivan skladan život sa svojim susedima.
Francuzi ipak konstatuju da mogu postojati opasnosti za
njihovu bezbednost, zbog ega Francuska mora biti u stanju
odbraniti se od svake agresije i to izgradnjom odbrambenog
sistema kojem e cilj biti ouvanje samobitnosti, nezavisnosti i
teritorijalnog integriteta. Oni su pristaše savezništva, ali takvog
u kojem e sami odluivati o svojoj sudbini, bez obaveza
prihvatanja zajednikih rešenja i odluka organa NATO-a.
Nuklearni arsenal e i dalje zadržati svoju ulogu sredstva
strateškog odvraanja. Evropska perspektiva ve je dugo
vremena deo Francuskog pristupa.
U stvaranju evropskoga odbrambenog identiteta
Francuska je bila zainteresovanija za unapreenje
Zapadnoevropske unije nego li NATO pakta, pre svega, radi
smanjenja amerikog uticaja u Evropi.
60
Organizacija sistema upravljanja odbranom
a) Parlament – donosi zakone i pravila koji se tiu obaveza što
ih nacionalna odbrana namee graanima.
U nadležnosti je Parlamenta odobravanje objave rata, a
opsadno ili vanredno stanje mogu biti uvedeni dekretom
Ministarskog vea (vlade). Ako traje duže od 12 dana, zakon o
tome mora doneti Parlament.
Pre rasprave o pojedinim pitanjima sa podruja odbrane na
sednicama Parlamenta, o njima raspravljaju i prouavaju ih
Komisija za nacionalnu odbranu, oružane snage i Komisija za
spoljne poslove i odbranu.
b) Predsednik republike – je vrhovni komandant oružanih
snaga. Ima vrlo široka oblašenja, on postavlja i razrešava
dužnosti predsednika vlade, a na njegov predlog i ostale
lanove vlade koji ne mogu biti lanovi Parlamenta, a za svoj
rad odgovaraju Narodnoj skupštini. Ovlašen je da raspusti
Parlament, a kao vrhovni komandant oružanih snaga ima
prerogative garanta nacionalne nezavisnosti, integriteta i
suvereniteta zemlje te poštovanje zakljuenih meudržavnih
ugovora. Samo on može narediti upotrebu nuklearnih snaga,
što najreitije govori o znaenju njegovih ovlašenja i u oblasti
odbrane, u sluaju ozbiljne neposredne opasnosti za vitalne
interese nacije i prekida normalnog funkcionisanja javne vlasti.
Predsednik Republike, zavisno od okolnosti može preduzimati
vanredne mere. Kao vrhovni komandant oružanih snaga,
Predsednik ima sebi podinjenog savetnika, sa inom generala,
naelnika posebnog štaba u kojem su oficiri iz svih vidova
oružanih snaga, koji osigurava ostvarenje vojnog rukovoenja.
Predsednik Republike, takoe predsedava Savetom za odbranu
sastavljenom od predsednika vlade, ministra spoljnih poslova,
ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane i ministra
61
privrede i finansija, a u ijoj su nadležnosti donošenje odluka i
utvrivanje opšte orijentacije u oblasti odbrane, te osiguranje
celokupnog rukovoenja nacionalnom odbranom, a u sluaju
potrebe i voenje rata.
v) Predsednik Vlade i Ministarsko vee (Vlada)
Predsednik vlade, koji je prema Ustavu odgovoran za
odbranu zemlje, osigurava da vlada provodi odluke Parlamenta
i predsednika Republike iz oblasti odbrane.20
3. USTAVNO I ZAKONODAVNO ODREENJE
DEMOKRATSKE I CIVILNE KONTROLE OS BIH
Kao što je poznato, Bosna i Hercegovina je zadnjih
nekoliko godina uinila znaajne pomake u demokratizaciji
društva. Naroito se to ogleda u razvoju civilno- vojnih odnosa,
tako što je izvršena temeljna reforma vojnog sektora
(celokupnog sistema odbrane i bezbednosti, ukljuujui i
entitetske vojske, nadležnosti entiteta u sferi vojske,
nadležnosti entiteta u sferi odbrane u potpunosti su prenete na
nivo države, smanjen je broj vojnika, poboljšana
transparentnost podataka i usklaenja izdvajanja za oružane
snage u skladu sa mogunostima društva) te uz to obezbeena
efikasna demokratska kontrola oružanih snaga, po NATO
standardima.
U Bosni i Hercegovini, nakon traginih meuetnikih
sukoba 1992-1995. godine i pouka koje su izvukli iz toga, svi
njeni narodi su jedinstveni u želji da bolje i sigurnije žive. S
tim u vezi na slobodnim demokratskim izborima, izabrali su
svoje predstavnike (poslanike) da organizuju taj bolji i sigurniji
život za sve, ne samo za sebe. Imajui u vidu našu nedavnu
20
A. Grizold- S. Tatalovi- V- Cvrtila; Suvremeni sistemi nacionalne
sigurnosti ,Fakultet politikih znanosti, Zagreb, 1999.
62
istoriju, neophodno je bilo razviti dijalog koji e dovesti do
konsenzusa u postizanju politikih odluka, iza kojih e stajati
odgovornost mehanizama za provedbu i mehanizama za
kontrolu. Kako smo ve videli, nain organizacije civilnovojnih odnosa razlikuje se od države do države. Vojne oružane
snage moraju biti pod kompletnom i neupitnom kontrolom
civilnih vlasti.
U tom pravcu uraeno je sledee:
- Usklaivanje entitetskih ustava sa ustavom BiH, te stvaranje
ustavnih i zakonskih pretpostavki za adekvatno ureenje
civilno-vojnih odnosa,
- Primena zakonske regulative u skladu sa novim ustavnim
rešenjima,
- Usvojena i implementirana bezbednosna politika BiH, pri
emu se posebna pažnja posveuje demokratskoj kontroli OS,
- Poboljšana je i implemetirana kontrola od strane parlameta po
pitanju odbrane i bezbednosti (putem komisije za bezbednost,
komisije za budžet i finansije i komisije za spoljnu politiku),
- transformacija OS u skladu sa meunarodnim standardima i
ekonomskim mogunostima,
- formiranje komisije za odbranu i bezbednost u sklopu
parlamentarne skupštine BiH, te ostvarivanje adekvatne
saradnje parlamenata na državnom i entitetskom nivou,
- stvaranje uslova za potpunu transparentnost informisanja
civilnog društva i sticanja poverenja u OS od strane javnosti.
Kao posledica uspešne reforme sistema odbrane, Bosni i
Hercegovini je stigao poziv za pristupanje „Partnerstvu za
mir”. S`tim u vezi Visoki predstavnik za BiH Švarc Šiling je
izjavio: „Ovo prestavlja nagradu za godine uspešnog rada i
odraz je onoga što je zemlja postigla u reformi vojnih
odbrambenih struktura”.21
Reforma odbrane je, slobodno se može rei stalan proces u
Bosni i Hercegovini, a zapoeo je ve 1996 godine. Nakon
21
„Nezavisne novine” od 29.11.2006. godine
63
prestanka rata, dolazi do velikih smanjenja snaga ali i
postavljanja pitanja državne komande i kontrole nad oružanim
snagama. Ovo je proizilazilo iz želje Bosne i Hercegovnie da
se pridruži zajednici evroatlantskih zemalja, zajednici koju,
izmeu ostalog, karakteriše demokratska kontrola države nad
oružanim snagama. Odluka visokog predstavnika da osnuje
Komisiju za reformu odbrane u maju 2003. godine, pospešila je
i ubrzala proces reforme.
Jedan od najvažnijih zadataka na reformskom putu je bila
izmena i dopuna ustava entiteta i zakona o odbrani Bosne i
Hercegovine i zakona o službi u oružanim snagama Bosne i
Hercegovine.
Meunarodni subjektivitet, ini kljuni aspekt države.
Ustav BiH, lan III5 predvia nadležnost države za ouvanje
suvereniteta, teritorijalnog integriteta politike nezavisnosi i
meunarodnog subjektiviteta. Osim toga, lan III5 predvia da,
po potrebi, mogu biti uspostavljene dodatne institucije za
vršenje ovih nadležnosti, što daje osnov za predlog da se
prošire institucije na državnom nivou kako bi se zakljuilo
preuzimanje nadležnosti u oblasti odbrane. lan III1 državnog
ustava, takoe propisuje da je spoljna politika u nadležnosti
institucija Bosne i Hercegovine. Provoenje spoljne politike, u
svakom sluaju podrazumeva i sposobnost države da brani
svoje granice i šalje snage izvan zemlje. Prema tome, i
provoenje spoljne politike, i potpuna komanda i kontrola nad
oružanim snagama su neophodne komponente za ouvanje
suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti
Bosne i Hercegovine. Isto tako, cilj bezbednosne politike
Bosne i Hercegovine je kolektivna bezbednost-prvenstveno
kroz evroatlantske asocijacije.
Shodno tome, sastavni deo spoljne politike Bosne i
Hercegovine je njeno nastojanje da se integriše u NATO savez
i Evropsku uniju.
64
Oružane snage Bosne i Hercegovine su instrument države
i stoga moraju biti sposobne da podržavaju i odražavaju tu
politiku, a država nesumnjivo, mora u potpunosti biti u stanju
vršiti komandu i kontrolu nad tim snagama. lanom IV 4
Ustava i lanom 36 Zakona o odbrani BiH, parlamentarnoj
skupštini su data vrhunska ovlašenja za donošenje zakona koji
se odnose na sva pitanja vezana za organizaciju, finansiranje,
popunu, obuku, opremanje, rasporeivanje i upotrebu oružanih
snaga Bosne i Hercegovine. Kad je u pitanju komanda i
kontrola nad oružanim snagama Bosne i Hercegovine-kljune
injenice su:
1. Postoji jedan lanac komandovanja. On polazi od
Predsedništva BiH, koje odluuje konsenzusom, preko ministra
odbrane, naelnika zajednikog štaba, komadanta Operativne
komande i komadanta Komande za podršku, a preko njih, do
njima podreenih delova.
2. Ministarstvo odbrane, zajedno sa Zajednikim štabom je
nadležno za politike i planove. Operativna komanda, Komanda
za podršku i njima podreeni delovi su odgovorni za
provoenje planova i politika koje donose Ministarstvo
odbrane i Zajedniki štab u skladu sa zakonima i propisima.
Parlamentarna skupština BiH ima neotuivo pravo nadležnosti za parlamentarni nadzor nad institucijama u oblasti
odbrane i bezbednosti.
U lanu 7. zakona o odbrani Bosne i Hercegovine22
decidno stoji: „Bosna i Hercegovina osigurava transparentnu
demokratsku i civilnu kontrolu nad oružanim snagama. Isto
tako u lanu 10. taka c. istog zakona stoji: „Parlamentarna
skupština Bosne i Hercegovine, vrši demokratsku
parlamentarnu kontrolu nad oružanim snagama i svim
institucijama odbrane na nivou Bosne i Hercegovine. lan 11
istog zakona, eksplicitno propisuje: „Predsedništvo Bosne i
Hercegovine delujui prema konsenzusu, ima vrhovnu
22
Zakon o odbrani BiH „Službeni glasnik BiH” broj 88/05
65
komandu i kontrolu nad oružanim snagama. Sa ovakvom
legislativom i pravnom ureenošu ove rekao bih najznaajnije
oblasti odbrane i bezbednosti, Bosna i Hercegovina se svrstala
u red naprednih demokratskih zemalja Evrope i sveta u kojima
je po standardima NATO saveza rešeno pitanje kontrole nad
oružanim snagama.
Otuda ne treba ni da udi prijem Bosne i Hercegovine u
Partnerstvo za mir - kao nagrada za postignute rezultate u
reformi sektora odbrane i bezbednosti.
Predsedavajui predsedništva BiH Nebojša Radmanovi
13.12. 2006. godine potpisao je Sporazum o pristupanju BiH
Partnerstvu za mir na sednici saveta severnoatlantskog saveza u
Briselu. „Ne znam da li je sluajno ili je neko namerno
tempirao da potpisivanje Sporazuma o pristupanju Partnerstvu
za mir bude danas, tano 11 godina od potpisivanja Dejtonskog
sporazuma u Parizu. Možda je to veliki period, možda smo
mogli da stignemo i ranije. Ali nije vreme da sada sudimo o
tome. Ovo je prvi korak ka evroatlantskim integracijama. Cilj
je da postanemo lanica NATO do 2009. godine, izjavio je
Nebojša Radmanovi predsedavajui Predsedništva BiH, posle
potpisivanja Sporazuma.23
Iz predhodnih izjava i drugih relevantnih injenica se vidi
da je BiH uinila mnogo na ustavnom i zakonskom ureenju
kontrole svojih oružanih snaga, što je rezultiralo i prijemom u
PZM i trasiralo realnu mapu puta u NATO savez.
3.1. PARLAMENTARNA KONTROLA KAO
DEMOKRATSKI I NAJEŠI OBLIK KONTROLE
ORUŽANIH SNAGA
Vojska kao jedna od osnovnih institucija države koja
raspolaže silom, mora na neki nain biti ograniena da tu silu
ne upotrebi suprotno opštom društvenim interesima. Još je
23
„Nezavisne novine” od 14.12. 2006. god.
66
Platon u svojoj „Idealnoj državi” visoko rangirao vojnike uvare, i postavio ono uveno pitanje „ko uva uvare.”24
Komandovanje vojskom, uvek je bilo prerogativ vrhovne vlasti
u državi, a vojska izvor moi države i vladara, ali esto i izvor
opasnosti po vlast. U istoriji su naješe zabeleženi upravo oni
vladari koji su bili sposobne vojskovoe i ratnici (Aleksandar
Makedonski, Julije Cezar, pruski kralj Fridrih drugi, Napoleon
i dr.)
U 17. veku u vreme krvave revolucije u Velikoj Britaniji
voena je žestoka borba izmeu kralja i parlamenta oko
kontrole vojske. Tvorci amerikog ustavnog sistema posle
revolucije, uspešno su izgradili mehanizme potinjenosti
vojske civilnim vlastima, a kontrolu su podelili izmeu
zakonodavne i izvršne vlasti. Amerikim ustavom ak iz 1787.
godine dosta detaljno je regulisano finansiranje vojske i
komandovanje njome i još neki civilno- vojni odnosi.
U istoriji Srbije, vojska je uvek imala znaajnu društvenu
ulogu, pa je i njen status, bio regulisan u skladu sa normama i
obiajima tog vremena.
U tom smislu znaajno je spomenuti Dušanov zakonik
usvojen još 1349. godine.
etiri lana ovog zakonika (57, 124, 125 i 130) se odnosilo
na regulisanje nekih vojnih pitanja i odnosa vojske prema
civilima.
Dakle, demokratska kontrola vojske ima korene i u
davnoj tradiciji srpske i crnogorske vojske, na davnim
demokratskim primerima, kada je svaki astan ovek bio i
vojnik, a svoga vou birao je po ugledu, ojstvu i junaštvu.
Slavna demokratska tradicija utemeljena je u srpskoj vojsci,
posebno u prvom svetskom ratu, kako istie engleski istoriar
Robert Siton Botston „...Svako mora ostati pod dubokim
utiskom idealnog odnosa izmeu srpskih oficira i vojnika,
24
Zbronik radova: Demokratska kontrola vojske centar za civilno vojne
odnose Beograd, april 2001. godine
67
skladne mešavine discipline i drugarstva... Iako je uobiajeno
da se vojnici oslovljavaju sa „junaci”, ovi oficiri pozivaju svoje
ljude u borbu ne kao „ljude” ili „vojnike”, ve kao „brau”.
Pošto bi dnevni zadatak bio obavljen, vrlo je prijatno
posmatrati kako oficiri i vojnici zajedno igraju uvenu srpsku
igru „kolo”, ali treba ipak znati da ta, po pruskim merilima
udovišna familijarnost, ni za trenutak ne narušava strogu
disciplinu koja je neophodna u svakoj vojsci...”25 Junaka dela
i demokratinost u srpskoj vojsci i danas su utemeljeni u vojsci
Srbije, a njena demokratinost se ogleda u naunoj
utemeljenosti svih kontrola i poštovanju principa kontrole,
posebno ustavnosti i zakonitosti, kompetentnosti i
samostalnosti kontrole, istie dr Tomanovi.
Danas, civilno vojni odnosi podrazumevaju veoma složen
kompleks odnosa, koji se u društvu uspostavlja izmeu vojske i
ostalih društvenih elemenata. Shodno tome vojska mora biti
tako organizovana i voena da služi najvišim državnim i
nacionalnim ciljevima i interesima. Prema nekim teorijama,
civilno-vojni odnosi se uspostavljaju, formiraju i ostvaruju u
trouglu, izmeu tri partnera: vojske, politike elite i
graanstva.26 Vojska je u svim zemljama sveta, hijerarhijski
ustrojena tako, da u njoj pojedinac komanduje naroito u ratu, i
da ima velika, ak apsolutna ovlašenja, jer faktiki i
autoritativno odluuje o životima svojih potinjenih. Sama ta
injenica, pored ostalog namee potrebu šireg društvenog uvida
i uticaja na delovanje i upotrebu takve organizacije i onoga ko
sa njima komanduje. Iako je gotovo nesporno da civilna
demokratska kontrola vojske, ne podrazumeva da civili mogu
25
Dr Radovan Tomanovi ( izlaganje na savetovanju Zbornik radova;
Demokratska kontrola vojske centar za civilno-vojne odnose Beograd
2001. godine
26
Dr Miroslav Hadži, Civilna kontrola vojske i policije; Medija centar i
centar za civilno- vojne odnose, Beograd, 2000. godine
68
doneti racionalnije odluke u ovoj oblasti nego profesionalni
vojnici.
Suština je u tome, da odluke koje donose profesionalci
treba da budu pod kontrolom demokratski izabranih i po
demokratskoj proceduri postavljenih civilnih organa vlasti. Oni
su predstavnici demokratski izražene volje naroda dok se
pripadnici vojske imenuju - postavljaju po drugim
kritetijumima i ne podležu potvrdi od strane izbornog tela.
Prvo i osnovno naelo civilne- demokratske kontrole vojske,
jeste supremacija civilne u odnosu na vojnu vlast i efikasna
potinjenost vojske, civilnom vrhovnom komandovanju.27
Znaaj supremacije civilne u odnosu na vojnu vlast,
izražava se putem nadležnosti, koje u sferi odbrane imaju tri
nivoa vlasti: vrhovni komadant, parlament i vlada. Kao što je
poznato sve bitne odluke o odbrani donose se u ovom trouglu.
Ako se pak, radi o zakonodavnoj materiji, ona obavezno mora
biti podneta parlamentu na šire razmatranje (debatu) i
usvajanje. Parlament, kao najviše zakonodavno telo sastavljeno
od demokratski izabranih narodnih predstavnika - poslanika
(poslanik najbolje može da izrazi interese naroda u celini, pa i
u odbrani, pa mu se otud i daju nadležnosti donošenja
najvažnijih odluka).
27
Mr Mile Stojkovi, pukovnik: Zbornik radova Demokratska kontrola
vojske centar za civilno- vojne odnose; Beograd april 2001. godine
69
Slika br. 1. lanovi komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH sa ministrom odbrane i
naelnikom ZŠ OS BiH nakon inauguracije prvog parlamentarnog vojnog poverenika BiH ,
gosp. Boška Šiljegovia , 2009.
Drugo naelo civilne kontrole vojske jeste priznavanje
kompetentnosti pripadnika vojske i autonomije vojne profesije
u toj strunoj sferi.28
Ovo podrazumeva da se vrhovna civilna vlast, ne bi trebala
uplitati u pitanja organizacije i taktike upotrebe oružanih snaga,
ve bi to trebali prepustiti profesionalcima i pravilima struke.
Tree, naelo demokratske kontrole vojske, odnosi se na
depolitizaciju vojske i njeno nemešanje u politiku.29 Ovo
podrazumeva, da se trajno sprei politika zloupotreba vojske,
ali i zloupotreba politike od strane vojske.
Govorei o demokratskoj kontroli vojske u modernom
društvu dr Hans Born iz Ženevskog centra za demokratsku
kontrolu oružanih snaga kaže: „Kad govorim o demokratskoj
28
29
Ibidem
Ibidem
70
kontroli podrazumevam da to predstavlja jednu neogranienu
supremaciju civila nad vojnim snagama, u svakom smislu.
Demokratska je mnogo više nego civilna kontrola. To na kraju
krajeva znai kontrolu izabranih ljudi, ljudi koje je izabrao
narod...”30
Demokratska kontrola vojske, podrazumeva niz mera,
ijom primenom treba da se obezbedi stabilnost predvidivost u
delovanju oružanih snaga svake pojedine zemlje, u skladu sa
njenom vojnom doktrinom i obavezama koje je na
meunarodnom planu prihvatila. Ono što je danas
preovlaujue i što je usvojeno kao osnov demorkatskog
ureenja svakog društva, je da oružane snage moraju biti pod
kontrolom civilnog sektora. Naravno, svaka civilna kontrola
vojske, automatski ne znai i demokratsku kontrolu. Da bi se
ova civilna dominacija nad vojskom u potpunosati ostvarila
mora biti utemeljena u ustavnim odredbama i uz razraenu
politiku strukturu odluivanja kroz demokratski izabrane
organe vlasti, a pre svega kroz parlament. Nadležnosti
parlamenta u smislu demokratske kontrole vojske je od
suštinskog znaaja. Parlament je organ koji donosi budžet i
time odreuje sredstva koja država namenjuje za potrebe
odbrane.
30
Zbornik radova; Demokratska kontrola vojske, Centar za civilno- vojne
odnose Beograd, april 2000. godine
71
Slika br. 2.lanovi zajednike komisije za odbranu i bezbednost Parlamenta BiH
Kroz proceduru usvajanja budžeta, kroz glavnu
parlamentarnu raspravu, javnost je najneposrednije ukljuena u
praenje odluke na tom nivou. Kroz kontrolu sprovoenja
budžetske politike, parlament je u situaciji da stekne uvid, da li
se sredstva namenski troše. Puna transparentnost celokupnog
procesa je od prvorazrednog znaaja. Parlament je takoe
nadležan i za raspravu o osnovnim smernicama vojne dokritne
i za njeno usvajanje. U parlamentima postoje odbori i komisije
za odbranu sastavljeni od poslanika i funkcionera. Odbor komisija može pozvati predstavnika ministarstva odbrane ili
72
generalštaba da obrazlože i brane podnesene predloge. Potom,
tek pošto odbor usvoji predlog, dostavlja ga parlamentu na
raspravu i eventualno usvajanje. Naroito je važno, da
parlamentarna tela za odbranu (odbori i komisije) imaju jasno
definisana ovlaštenja i pravne mogunosti da svoje odluke
sprovedu, osobito u dimenzioniranju oružanih snaga i u
kontroli veliine vojnog budžeta i njegove opšte distribucije po
oblastima i sektorima odbrane.
Drugi važan pokazatelj supremacije civilne u odnosu na
vojnu vlast su komandne nadležnosti vrhovnog komadanta.
Vrhovni komadant je naelno šef države, bilo da je to
predsednik republike ili monarh. On je ovlašen da u ratu i
miru komanduje oružanim snagama unapreuje i postavlja
najviše vojne starešine i dodeljuje odlikovanja.
U nekim zemljama, predsednik države je ovlašen da
proglašava vanredno stanje, a u drugima to ovlašenje deli sa
vladom i parlamentom. 31Parlament je nadležan za uvoenje
zakonskih parametara, usvajanje budžeta i vršenje nadzora nad
aktivnostima sektora bezbednosti. On može u potpunosti
izvršavati svoje dužnosti ako može ostvariti širi uvid u
informacije, ako ima neophodnu strunost, ovlašenja i nameru
da pozove vladu na odgovornost.
Priroda i dinamika sektora bezbednosti predstavlja pravi
izazov za delotvoran parlamentarni nadzor. Parlamentarni
nadzor, predstavlja suštinu demokratske kontrole nad oružanim
snagama. Meutim, interesantno je istai, da ne postoji ni
jedan, jedinstveni model parlamentarnog nadzora.
Bivši francuski premijer Georges Clemenseau je nekom
prilikom izjavio, da je „rat isuviše preozbiljna stvar da bi se
poverila vojsci”. Ova izjava, pored svoje humoristike strane,
nesumljivo nas podsea, da u demokratskom društvu
31
Parlamentarni nadzor nad sektorom sigurnosti principi, mehanizmi i
prakse; Interparlamentarna unija, Centar za demokratsku kontroku nad
Oružanim snagama misija OSC-a u BiH
73
predstavnici graana imaju vrhovnu vlast i nijedan državni
sektor ne bi smeo biti iskljuen iz njihove kontrole. Drugim
reima, država bez parlamentarne kontrole nad vojskom, bi se
u najboljem sluaju trebala oceniti kao nedovršena demokratija
ili demokratija u stvaranju. Parlamentarni nadzor nad sektorom
bezbednosti, predstavlja osnovni element raspodele vlasti na
državnom nivou i ukoliko je delotvoran, on ograniava mo
izvršne vlasti i predsednika. Jedan od najznaajnijih
mehanizama parlamenta za kontrolu izvršne vlasti je budžet.
Parlamenti, prvenstveno u Zapadnoj Evropi su jedinstveni u
stavu „ nema oporezivanja bez zastupljenosti”. Budui da
bezbednosni sektor „vue” znatan deo državnog budžeta,
izuzetno je bitno da parlament vrši kontrolu utroška tih
sredstava.
Demokratski nadzor, treba obuhvatiti dijalog
izmeu politikih voa i visokih vojnih oficira, koji e se
zasnivati na poverenju, otvorenoj komunikaciji i meusobnom
ukljuivanju. Redovni kontakti meu njima imaju još jednu
važnu prednost; politiari i visoki oficiri- generali se nee
otuiti jedni od drugih, ime e pomoi uvršivanju
stabilnosti u zemlji.
Bezbednosne službe bi trebale biti odgovorne državnoj vlasti:
1. Izvršnoj, koja vrši direktnu kontrolu sa središnjih
regionalnih i lokalnih nivoa vlasti, utvruje budžet, opšte
smernice i prioritete aktivnosti bezbednosnih službi;
2. Zakonodavnoj, koja vrši parlamentarni nadzor putem
donošenja zakona kojim se definišu i regulišu bezbednosne
službe i njihova ovlašenja i putem usvajanja budžeta.
3. Sudskoj, koja prati sektor bezbednosti i pokree
graansko- pravne i krivino- pravne postupke protiv
pripadnika oružanih snaga, kad god je to neophodno. Na
meunarodnom nivou ne postoje dogovoreni standardi u
oblasti demokratskog i parlamentarnog nadzora jer se na
bezbednost i odbranu gledalo kao na pitanja koja spadaju u
domen državnog suvereniteta.
74
No ipak postoje odreeni standardi na regionalnom nivou, kao
što je npr.
OSCE-ov Kodeks ponašanja:
U prvom planu Kodeksa ponašanja za politiko- vojne aspekte
bezbednosti stoji:
1. Države uesnice naglašavaju da je puno poštovanje svih
naela KEBS (sada OSC) sadržanih u Helsinškom završnom
aktu i ostvarenje u dobroj meri svih obaveza preuzetih u okviru
KEBS (OSC) od temeljnog znaaja za stabilnost i bezbednost i
sledstveno tome predstavljaju stvar od neposrednog i
legitimnog zanaja za sve njih32. Ovaj kodeks sadrži 42. lana
koji nabrajaju standarde a mi emo se osvrnuti na lan 20, 21,
22 i 23 koji se odnose na demokratsku kontrolu oružanih
snaga.
lan 20. Države uesnice smatraju da demokratska politika
kontrola vojnih, paravojnih i snaga unutrašnje bezbednosti, kao
i tajnih službi i policije predstavlja nezamenljiv faktor
stabilnosti i bezbednosti. Oni e pospešiti integraciju svojih
oružanih snaga i civilnog društva što je važan izraz
demokratije.
lan 21. Svaka država lanica e u svako doba obezbediti i
održavati efikasno rukovoenje i kontrolu svojih vojnih,
paravojnih i bezbednosnih snaga preko Ustavom predvienih
tela koja su opremljena demokratskom legitimacijom. Svaka
država uesnica e obezbediti kontrolu kako bi osigurala da e
ovakva tela ispunjavati svoja ustavna i zakonska ovlašenja.
One e jasno definisati ulogu i zadatke ovih snaga i njihovu
obavezu da deluju iskljuivo u ustavnim okvirima.
lan 22. Svaka država uesnica e obezbediti zakonski osnov
za odbrambene troškove.
Svaka država uesnica e sa dužnim uvažavanjem
potreba nacionalne bezbednosti primenjivati ogranienja svojih
32
Zbornik radova; Demokratska kontrola vojske strana 162 i 163 Centar za
civilno- vojne odnose Beograd,april 2001. godine
75
vojnih izdataka i obezbediti transparentnost i javni pristup
informacijama koje se odnose na oružane snage.
lan 23. Svaka država lanica e obezbediti uživanje svih
graanskih prava pripadnicima oružanih snaga i istovremeno
obezbediti da njene oružane snage kao takve budu politiki
neutralne.33
Ovaj Kodeks, koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine,
zasigurno je trasirao put demokratskog preobražaja oružanih
snaga u mnogim zemljama sveta, lanicama KEBS (OSC) na
putu u Partnerstvo za mir i NATO.
Pored ovog Kodeksa, kriterijumi za lanstvo u (PzM)
Parnterstvo za mir, postoje i odreeni principi kojima se
regulišu demokratski civilno- vojni odnosi:
- Država je jedini akter u društvu koji ima legitiman monopol
nad upotrebom sile a bezbedonosne službe su odgovorne
legitimnim demokratskim organima vlasti;
- Parlament je suveren i njemu je izvršna vlast odgovorna za
utvrivanje, primenu i pregled bezbednosne i odbrambene
politike,
- Parlament ima osnovnu ulogu u smislu proglašenja i ukidanja
vanrednog stanja ili ratnog stanja,
- Principi dobre uprave i vladavina prava se odnose na sve
grane vlasti, te time i na bezbednosni sektor; „Dobra uprava”
podrazumeva otvoreno odluivanje na osnovu informacija,
birokratija prožeta profesionalnim duhom koji deluje u pravcu
unapreenja dobrobiti javnosti, vladavine prava, transparentnih
procesa i jakog graanskog društva koje sudeluje u javnim
pitanjima,
- Lica iz bezbednosnog sektora imaju pojedinanu
odgovornost pred sudovima za kršenje domaih i
meunarodnih zakona,
33
Ibidem, str. 162 i 163.
76
- Organizacije bezbednosnog sektora su politiki neutralne.34
Parlamentarni nadzor nad sektorom bezbednosti ovisi o
ovlašenjima parlamenta u vezi sa vladom i bezbednosnim
službama . Ova ovlašenja se obino ureuju Ustavom,
najvišim zakonodavnim aktom, koji predstavlja delotvoran
nain zaštite ovlašenja parlamenta u ovoj veoma osetljivoj
oblasti. No, zbog znaaja ove problematike, upoznajmo se sa
instrumentima ili „alatima” koje parlament može koristiti za
osiguranje demokratskog nadzora nad sektorima bezbednosti i
odbrane:
3.1.1. Opšta ovlaštenja
- iniciranje zakona,
- izmene i dopune i prerada zakona,
- ispitivanje pripadnika izvršne vlasti,
- pozivanje pripadnika izvršnih vlasti da svedoe na sednicama
parlamenta,
- pozivanje vojnih lica i državnih službenika da svedoe na
sednicama parlamenta,
- pozivanje civilnih strunjaka da svedoe na sednicama
parlamenta,
- pribavljanje dokumenata od izvršne vlasti,
- provoenje parlamentarnih istraga,
- održavanje saslušanja,
- pristup svim budžetskim dokumentima.
3.1.2. Budžetska kontrola
- pravo na pregled i izmene budžeta za odbranu i bezbednost,
- budžetska kontrola se vrši u fazi programa, projekata i stavki,
pravo na odobrenje / odbijanje svih dodatnih predloga za
budžet odbrane i bezbednosti.
34
Parlamentarni nadzor nad sektorom sigurnosti principi, mehanizmi i
prakse centar za demokratsku kontrolu nad Oružanim snagama misija OSCa u BiH, Sarajevo 2004. godine
77
3.1.3. Mirovne misije/ rasporeivanje u inostranstvu
Pravo parlamenta da odobri/odbije:
- sudelovanje u odluivanju pre nego su trupe rasporeene u
inostranstvu,
- mandat misije; osiguranje UN mandata ,
- budžet misije,
- rizici po vojno osoblje,
- pravila angažmana,
- lanac komandovanja/ kontrole,
- trajanje misije,
- pravo na obilazak trupa.
3.1.4. Nabavka
-obaveza izvršne vlasti da u potpunosti obaveštava parlament o
odluci o nabavkama
- pravo da odobri/odbije ugovore
- revizija sledeih faza nabavke:
- konkretizacija potrebe za novom opremom
- poreenje i odabir proizvoaa
- ocena ponuda za naknade i protivurenosti
3.1.5. Pravo na odobrenje/ odbijanje
- koncepta bezbednosne politike
- koncepta upravljanja krizama
- strukture snaga
- vojne strategije / doktrine
3.1.6. Vojno / bezbednosno osoblje
- pravo na odobrenje / odbijanje plana osoblja
- pravo na utvrivanje gornje granice za ljudstvo
78
- pravo na odobrenje/ odbijanje ili pravo na konsultacije o
najvišim vojnim imenovanjima / npr. Naelnik GŠ).35
Kako vidimo kroz 31. pobrojanu stavku, ovlaštenja i
instrumente za sprovoenje tih ovlaštenja spram oružanih
snaga i sektora bezbednosti u celini od strane parlamenta su
ogromne i mone. No kad su u pitanju ove aktivnosti od
posebnog znaaja je faktor vremena i nivo strunosti
parlamentaraca (poslanika).
3.2 USTAVNO UTEMELJENJE I ZAKONODAVNO
ODREENJE DEMOKRATSKE I CIVILNE
KONTROLE ORUŽANIH SNAGA BOSNE I
HERCEGOVINE
Demokratska i civilna kontrola nad OS BiH , nije
utemeljena u tzv. Dejtonskom Ustavu Bosne i Hercegovine.
Ovo iz razloga , jer su nadležnosti iz oblasti odbrane po
Dejtonskom mirovnom sporazumu bile dodeljene entitetima.
Meutim, prenošenjem nadležnosti u oblasti odbrane sa entiteta
na državni nivo – ustavnim amandmanima je regulisano da
Parlamentarna Skupština Bosne i Hercegovine, vrši
demokratski parlamentarni nadzor nad celokupnim sistemom
odbrane u Bosni i Hercegovini. S tim u vezi formirana je
parlamentarna Komisija za odbranu i bezbednost , u ijem su
sastavu predstavnici sva tri konstitutivna naroda , Srbi, Hrvati i
Bošnjaci. Sve do prenošenja nadležnosti iz oblasti odbrane na
državni nivo , parlamentarni nadzor nad vojskam u entitetima
vršili su Narodna Skupština Republike Srpske i Parlament
Federacije BiH. Dosadašnja iskustva, iz rada Parlamentarne
Skupštine BiH u vršenju demokratskog parlamentarnog
nadzora su veoma pozitivna.
35
Ibidem, str. 88 i 89.
79
U zavisnosti od ustavnih odredbi parlamenti mogu biti
ukljueni u odluivanje na najmanje tri razliita naina:
1. Ustav omoguava da je parlament taj koji objavljuje rat i
mir (ovo je naravno hipotetiko pitanje, jer rat esto otpoinje
bez prethodne opomene).
2. Ustavom se može zahtevati od izvršne vlasti da dobije
izriito odobrenje parlamenta pre bilo kakvog angažovanja u
ratu ili sklapanja mira (ovo podrazumeva debatu u parlamentu,
pre bilo kakvog angažovanja u bilo kakvom aktu ratne prirode).
3. Ustavom se može zahtevati da izvršna vlast obavesti
parlament o svojoj odluci (veinom ustava se zahteva da
parlament bude obavešten).36 Vanredno stanje ili stanje
nacionalne krize, može se pojaviti u mnogo razliitih situacija.
U osnovi ovakvo stanje ne bi smelo na duže ugroziti
demokratska naela.„Svi pravni sistemi predviaju posebne
mere u sluaju vanrednih situacija. Meutim, bilo kakvo
odstupanje ili ukidanje prava koje je neophodno u kriznoj
situaciji može biti samo privremene prirode i za cilj može
jedino imati ponovno uspostavljanje normalnog stanja i
ouvanje najtemeljnijih prava.37
Imajui u vidu iskustva postkomunistikih zemalja u
ovoj oblasti, te sagledavajui vlastito stanje i iskustva do
otpoinjanja reformskog sistema odbrane, u Bosni i
Hercegovini je odlueno da se demokratska i civilna kontrola
uredi zakonom. I zaista novim Zakonom o odbrani „Službeni
glasnik BiH „ br 88/2005 eksplicitno je zakonodavno ureena
demokratska i civilna kontrola OS BiH. lan 7. istog zakona
doslovce glasi : „ Bosna i Hercegovina obezbeuje
transparentnu, demokratsku, civilnu kontrolu nad oružanim
snagama.” lan 8. takoe tretira pitanje kontrole, pored
komandovanja i utvruje :
36
37
Ibidem, str. 230
Ibidem
80
1.„Bosna i Hercegovina vrši komandovanje i kontrolu nad
oružanim snagama.
2.Lanac komandovanja i kontrole nad oružanim snagama
poinje od Predsedništva Bosne i Hercegovine do ministra
odbrane Bosne i Hercegovine, zatim preko naelnika
Zajednikog štaba oružanih snaga, komandanta Operativne
komande oružanih snaga i Komande za podršku oružanih snaga
do komandanata podreenih komandi i jedinica”.
Kako vidimo funkcije komandovanja i kontrole su usko
vezane i gotovo nerazdvojne. Ureujui ovo znaajno pitanje
zakonodavno, lan 10. istog zakona ureujui nadležnost
Parlamentarne skupštine BiH u taci (c) kaže: Obavlja
demokratsku parlamentarnu kontrolu nad oružanim snagama i
svim institucijama odbrane na nivou Bosne i Hercegovine. Bez
ovako jasnih i preciznih opredeljenja za transparentnu civilnu
kontrolu i demokratsku parlamentarnu kontrolu nad OS BiH i
svim institucijama odbrane, Bosna i Hercegovina ne bi imala
nikakvu perspektivu za lanstvo u evroatlantskim strukturama (
NATO-u i EU). Transparentnost budžeta za odbranu,
organizacijsko formacijska struktura, kadrovska opredelenja,
ueše u vojnim misijama u svetu i sl. samo su neka od pitanja
kojima se bavi demokratska parlamentarna kontrola. Iako je
ova oblast zakonodavno ureena, još uvek nije zaživela u
dovoljnoj meri u praksi, a što je potvrdilo i empirijsko
istraživanje. Anketa je pokazala da od 376 anketiranih, njih
294 ili 78,19 % zna da postoji demokratska parlamentarna i
civilna kontrola, dok njih 66 ili 17,55 % to ne zna, a njih 16 ili
4,26 % ne može da se seti. Sve to potvruje injenicu, da još
treba vremena i aktivnosti da u potpunosti zaživi i pone
izvršavati svoju zakonodavnu ulogu. Isto tako svi intervjuisani
su ukazali na znaaj i neophodnost vršenja civilne i
parlamentarne demokratske kontrole.
81
Tabela 2. Rezultati ankete
Izvor: obrada autora (do podataka se došlo nakon sprovedene ankete u 6. PBR)
Izvor: obrada autora
Grafikon 1. Rezultati ankete
Izvor: obrada autora
Grafikon 2. Rezultati ankete
Za parlament je veoma važno da blagovremeno dobije
informacije o vladinim namerama i odlukama u vezi sa
pitanjima bezbednosti. Parlament nee imati dovoljno vremena,
ako ga vlada informiše tek nakon donošenja konane odluke. U
takvim situacijama parlament e se suoiti sa svršenim inom i
nee imati alternativu, osim da odobri ili da odbije vladinu
odluku. U vreme krize ili vanrednog stanja u zemlji, vlada u
suštini mora delovati brzo i u takvim situacijama obaveštava
82
parlament tek post facto. To naravno nije opravdanje za vladu
da ne deluje u okvirima koje joj je odobrio parlament. No kad
se tie redovnih i dugoronih politikih pitanja, parlament bi
trebao imati dovoljno vremena da analizira i vodi debatu o
osnovnim pitanjima iz svoje nadležnosti kao što su budžet za
odbranu, odluivanje o nabavci naoružanja ili revizija odbrane.
Kad su u pitanju informacije za parlament iz
bezbednosnog sektora, javljaju se odreeni problemi jer se
parlamentarci uglavnom oslanjaju na informacije koje dolaze
od vlade i vojske iako su to institucije koje oni trebaju
nadzirati. Time se parlament dovodi u nepovoljan položaj u
odnosu na vladu i vojsku. Situacija se tim više pogoršava
zatvorenošu sektora bezbednosti zbog njegovog tipinog
„vojnog rada”, kulture, obrazovanja i zakona o tajnama.
U cilju što boljeg sagledavanja stanja u sektoru
bezbednosti, parlamentarci naješe koriste sledee
mehanizme:
- parlamentarne debate,
- parlamentarna pitanja i interpelacije,
- parlamentarna istraživanja.
Parlamentarne debate o pitanjima bezbednosti pružaju
kljunu mogunost razmene mišljenja i prikupljanje osnovnih
informacija u vezi sa injenicama i namerama vlade. Pitanja (u
pisanoj ili usmenoj formi) ine deo parlamentarne istražne
funkcije i predstavljaju najrasprostranjeniju parlamentrarnu
proceduru za nadzor nad vladinim merama. Interpelacija je
standardna procedura upuuje je lan parlamenta ministru od
kojeg traži da objasni nešto što je njegovo ministarstvo uradilo
ili predsedniku vlade u vezi sa opštom politikom. Interpelacija
ima dve osnovne karakteristike: prvo pokree generalnu
debatu; a drugo njome se pravda politika sankcija, jer debata
kulminira glasanjem o zahtevu. Interpelacija je najdelotvornija
procedura jer se ministri direktno pozivaju na odgovornost. To
83
nije samo sredstvo putem kojeg se dobivaju informacije, nego i
direktan oblik kontrole.
Kad je u pitanju parlamentarni nadzor nad sekotrom
bezbednosti moramo istai znaaj Parlamentarne komisije za
odbranu i bezbednost koje se javljaju pod razliitim imenima u
razliitim parlamentima:
U parlamentima se naješe pojavljuju sledee komisije:
- Komisija za odbranu ( u nekim parlamentima se zove
komisija za oružane snage, komisija za nacionalnu bezbednost,
komisija za bezbednost i spoljne poslove itd.). Bavi se svim
pitanjima koja su vezana za bezbednosni sektor, misije,
organizaciju, osoblje, operacije i finansiranje vojske, kao i sa
pitanjima regrutovanja i nabavke;
-Komisija za spoljne poslove bavi se uešem u mirovnim
misijama ili prihvatanjem misije na svom terenu, o
meunarodnoj i regionalnoj bezbednosti;
-Komisija za budžet ili finansije ima odluujuu re za budžet
svih organizacija iz sektora bezbednosti;
-Komisija (ili potkomisija) za obaveštajne službe;
-Komisija za unutrašnje poslove i sl.
Naješe kljune funkcije Parlamentarne komisije za pitanja
odbrane i bezbednosti su:
a) Bezbednosna politika
-ispitivati i podnositi izveštaje o strateškim inicijativama koje
je najavio ministar odbrane,
-periodino kontrolisati ministra odbrane u vezi sa obavljanjem
njegovih politikih odgovornosti,
-kontrolisati da li Ministarstvo odbrane poštuje zakon o slobodi
informisanja i kvalitet informacija koje ministarstvo
obezbeuje parlamentu,
-pregledati zahteve i pritužbe vojnog osoblja i civila u vezi sa
sektorom bezbednosti.
b) Zakonodavstvo
84
-Razmatrati i podnositi izveštaj o svim nacrtima zakona koje
predloži vlada i dostavi parlamentu;
-Razmotriti meunarodne i regionalne sporazume i aranžmane
iz nadležnosti ministarstva odbrane,
-Po potrebi inicirati nove zakone
v) Rashodi
-Pregledati i podnositi izveštaj o osnovnim procenama i
godišnjim rashodima ministarstva odbrane,
-Razmotriti svaki dodatni proraun ministarstva odbrane i
podneti izveštaj kad god je za to potrebno daljnje razmatranje
-Ukoliko je to neophodno, narediti nadležnom organu vlasti da
izvrše kontrolu
g) Rukovoenje i komandovanje
Razmotriti i ukoliko je potrebno, pribaviti dokaze i
podneti izveštaj o glavnom imenovanju koje je dao relevantan
izvršni organ (glavni vojni komadanti, vodei državni
službenici)
Razmotriti unutrašnju organizaciju sektora odbrane
korišenjem spoljnih tela povezanih s parlamentom (npr.
Ombdusman).38 Potpuna upoznatost sa sektorom bezbednosti
je bitna za sve parlamentarce. Teorijsko znanje bi se trebalo
održati praktinim i terenskim iskustvom u cilju postizanja
boljeg razumevanja potreba službi bezbednosti. Sa tog aspekta,
parlamentarne posete objektima službi bezbednosti se mogu
posmatrati kao nain razvijanja dijaloga i izgradnje poverenja i
saradnje i razumevanja meu politikim i vojnim liderima.
Verovatno, nije ni potrebno naglašavati da bi obilazak
parlamentaraca objektima službi bezbednosti, kao što su vojne
baze i kasarne, trebao biti iskordinirano sa nadležnim
38
Ibidem ,str. 115.
(Osnovni zadatak vojnog ombdusmana je da istraži navodne samovoljne
odluke ili prekršaje poinjene u ime nadležnog ministra, odnosno ministra
službi bezbednosti.
85
ministarstvom (Ministarstvom odbrane). Neoekivane i
nekoordinirane posete bi mogle biti kontraproduktivne jer bi se
moglo protumaiti kao nedostatak poverenja u vojsku i
zaobilaženje hijerarhije. Ograniavajui faktor takvih poseta je
taj što parlamentarna komisija može videti ono što joj ponude
ili dozvole komandanti. U situacijama vanrednog stanja ili rata,
uloga parlamenta i dalje ostaje veoma naglašena.
Sagledali smo mesto i ulogu parlamenta u demokratskoj
kontroli oružanih snaga, uopšte, kao i zadatke parlamentarne
komisije za odbranu i bezbednost- zajednike karakteristike, a
sada emo sagledati ulogu Parlamentarne skupštine BiH i
zajednike komisije za odbranu i bezbednost u demokratskoj
kontroli i nadzoru sektora odbrane i bezbednosti u Bosni i
Hercegovini.
Zajednika komisija forimirana je krajem 2003. godine kao
jedan od preduslova za pristupanje NATO programu
Partnerstvo za mir. To je bilo vreme kada se Bosna i
Hervegovina opredelila za najdublje reforme u sektoru odbrane
i bezbednosti.
Formiranje ove komisije regulisano je ustavnim odredbama,
opredeljenjem oba doma Parlamentarne skupštine BiH, svih
lanova zajednike komisije i snažnom podrškom predstavnika
meunarodne zajednice u BiH (OSC-e misije u BiH, komisije
za reformu odbrane DRC, koja je imenovana odlukom visokog
predstavnika u BiH, Demokratskog centra za kontrolu oružanih
snaga DCAF iz Ženeve). Sastav zajednike komisije i nain
odluivanja:
- broji 12 lanova: 6 iz poslanikog doma i 6 iz doma naroda
parlamentarne skupštine BiH,
- iz svojih redova biraju predsedavajueg i dva zamenika iz
reda konstitutivnih naroda,
- za odluivanje je neophodan kvorum (7 lanova Zajednike
komisije i najmanje polovina lanova iz svakog doma),
86
- Odluke se donose prostom veinom lanova koji su prisutni i
koji glasaju uz uslov da ta veina sadrži najmanje 1/3 glasova
lanova svakog doma koji su prisutni i koji glasaju i jednog
predstavnika iz konstitutivnih naroda, iji je najmanje jedan
predstavnik prisutan i glasa.
- Rad Zajednike komisije je javan uz izuzetke vezane za
zaštitu interesa odbrane i bezbednosti, spoljne politike, javne
bezbednosti te proces vezan za lanstvo u PzM i NATO,
saglasno potpisanom bezbednosnom sporazumu sa NATO.
Nadležnosti zajednike komisije:
- daje mišljenje, podnosi predlog izveštaja i obavlja druge
poslove u skladu sa poslovnicima,
- organizuje javna ili zatvorena saslušanja,
- od izabranih ili imenovanih funkcionera, službenika ili
institucije može tražiti izveštaje, odgovore na sva pitanja te
strunu pomo ( primer ministra odbrane).
- razmatra i prati provoenje bezbednosne i odbrambene
politike BiH,
- prati rad i razmatra izveštaje, stalnog komiteta za vojna
pitanja, Ministarstva odbrane BiH , Ministarstva bezbednosti
BiH i drugih izvršnih tela koja se bave pitanjima iz oblasti
bezbednosti BiH i drugih izvršnih tela koja se bave pitanjima iz
oblasti bezbednosti i odbrane i o tome izveštava Parlamentarnu
skupštinu BiH (PS BiH), s posebnim osvrtom na izveštaje,
kratkorone i dugorone planove, u vezi sa strukturom OS BiH
profesionalnim ponašanjem i etikim standardima za civilno i
vojno osoblje, opremanjem vojske, radom vojne industrije,
nabavkom sredstava i uvozom i izvozom oružja i vojne
opreme, materijalnom pomoi i ugovorima sa stranim firmama
koje pružaju usluge odbrambenim institucijama na
komercijalnoj osnovi, borbenoj gotovosti, vojnim vežbama i
operacijama ukljuujui izvršenje meunarodnih obaveza i
meunarodne operacije podrške miru.
87
- razmatra zakone i amandmane na zakone iz nadležnosti
Komisije,
- razmatra i dostavlja mišljenja i preporuke, izmene i dopune
na predlog budžeta za odbranu,
- razmatra izveštaje o izvršenju budžeta za odbranu, kao i
izveštaje o reviziji institucija iz oblasti odbrambene i
bezbednosne politike BiH,
- razmatra pitanja saradnje BiH s Ujedinjenim nacijama,
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi, NATO-om,
Paktom
stabilnosti
Jugoistone
Evrope
i
drugim
organizacijama i zemljama u oblasti bezbednosti i odbrane,
- razmatra i dostavlja mišljenja PS BiH o ratifikaciji i
provoenju meunarodnih ugovora iz oblasti bezbednosti i
odbrane,
- ostvaruje saradnju s nadležnim parlamentarnim komisijama
entiteta BiH-e, drugih država, kao i s meunarodnim
organizacijama i drugim telima iz oblasti odbrane,
- zajednika komisija razmatra i druga pitanja iz oblasti
bezbednosti Bosne i Hercegovine.
U ovoj komisiji ne kriju zadovoljstvo, za ono što su uinili za
protekle etiri godine u demokratskom preobražaju
bezbednosnog sektora u Bosni i Hercegovini..
Kao najznaajnije rezultate istiu sledee:
- posebno su zadovoljni i ponosni za ueše, pripremu i izradu
zakona neophodnih za jaanje funkcije odbrane i bezbednosti u
BiH,
- u 2005. godini oba doma Parlamentarne skupštine BiH
usvojili su tri veoma bitna zakona:
1.Zakon o uešu pripadnika oružanih snaga BiH u mirovnim
misijama,
2.Zakon o odbrani BiH,
3.Zakon o službi u OS BiH.
Pored toga, rezultati rada zajednike komisije se ogledaju i u
sledeem:
88
- predlog zakona o obaveštajno-bezbednosnoj agenciji,
- predlog zakona o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu,
- predlog zakona o policijskim službenicima,
- predlog zakona o uestvovanju pripadnika oružanih snaga
BiH, policijskih službenika, državnih službenika i ostalih
zaposlenika u operacijama podrške miru i drugim aktivnostima
u inostranstvu,
- predlog zakona o državnoj graninoj službi,
- predlog zakona o nadzoru i kontroli prelaska državne granice,
- predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o uvozu i
izvozu oružja i vojne opreme,
- zajednika komisija je u proteklom mandatnom periodu
2002-2006 razmatrala, usvojila i uputila u dalju parlamentarnu
proceduru 44 informacije, odluke i predloga.
Pored toga zajednika komisija je:
- posetila neke komande i jedinice OS BiH (Operativnu
komandu, Komandu logistike i 5 i 6 Pbr OS BiH)
- ueše u radu radionice za donošenje budžeta za odbranu i
bezbednost
- poseta NATO i Glavnom štabu Brisel i Mons.
- ueše u radu 24 seminara iz oblasti odbrane i bezbednosti i
brojne druge aktivnosti.
Vezano za NATO, krenuli su sa NATO Talored
Cooperation Program (TCP) koji je pružio brojne mogunosti
saradnje i razmene iskustva sa našim susedima. TCP je
bezrezervno podržao organizaciju bilateralnih poseta u
Makedoniju, Bugarsku, Litvaniju, i NATO štab u Briselu.
Partneri u NATO su ponudili kurseve u Oberamergau, brojne
seminare i veoma popularne radionice, o nauenim lekcijama
zemalja, novoprikljuenih lanica NATO. U razgovoru sa
pojedinim lanovima komisije, s ponosom istiu: „Brzo smo
uili, ali još brže steena iskustva prenosili u praksu”. Kroz
daljnji razgovor oni neskriveno ili bolje rei potpuno otvoreno i
transparentno istiu: „Uvideli smo da je jedini pravi nain da
89
sagledamo stvarno stanje u sektoru odbrane i bezbednosti
odlazak na teren i obilazak institucija. Stanje u oružanim
snagama sagledavamo kroz posete našim jedinicama i
komandama. Kroz svoje analize i izveštaje direktno
informišemo sve poslanike Parlamentarne skupštine i tako
predstavnike zakonodavne vlasti konfrontiramo sa problemima
koje treba rešavati. Istim metodom, aktivno pratimo stanje u
policijskim agencijama koje deluju unutar Ministarstva
bezbednosti.
Iskustva iz zemalja u okruženju, PzM i NATO lanica,
nauene lekcije i poznavanje stvarnog stanja u sektoru, nad
kojim imamo nadležnost parlamentarnog nadzora, uinile su
nas nezaobilaznim faktorom u ovom tranzicijskom periodu”.
Neophodno je istai da je ova parlamentarna komisija znaajno
unapredila saradnju sa Ministarstvom odbrane, Zajednikim
štabom i svim strukturama Ministarstva bezbednosti.
U susret NATO samitu u Bukureštu (Skopje 17-19
februara 2007. godine). Parlamentarna skupština i zajednika
komisija za odbranu i bezbednost istiu sledee konkretne
aktivnosti:
- potpuna implementacija ciljeva koji su definisani kroz PARP
a koji se odnose na parlamentarni nadzor sektora odbrane i
bezbednosti,
- praktian doprinos implementaciji ukupno 175 (IPP) ciljeva,
gde se oekuje daleko vea inter resorna saradnja i promene u
svesti ljudi, da je put u NATO zadatak za itavo društvo, a ne
samo za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.
Naglašava se i potreba jaanja svesti i poveanja nivoa podrške
za pridruživanje NATO savezu,
- obilazak novoformiranih jedinica i komandi OS BiH,
sagledavanje stanja i problema i nakon toga parlamentarno
saslušanje i razgovor sa ministrom odbrane i generalskim
korom o stanju u OS,
90
- sagledavanje implementacije Bezbednosnog sporazuma koji
je BiH potpisala sa NATO u junu 2007. godine,
- analiza realizacije ciljeva koji su preuzeti prijemom u
Program Partnerstvo za mir i razgovor o tome koliko smo
interoperabilni sa NATO,
- intenziviranje bilateralnih razgovora sa našim partnerima, gde
posebno istiu veoma korisnu razmenu mišljenja u proteklih
pola godine sa parlamentarnim odborima i predstavnicima
sektora odbrane i bezbednosti Crne Gore, Austrije, Nemake,
Litvanije, Slovake, ilea i Slovenije,
- temeljna rasprava o budžetu za odbranu i bezbednost za 2008.
godinu, gde je uz podršku OSCE okupila najodgovornije
predstavnike u toj oblasti,
- razgovor o problemima viška municije naoružanja i vojne
opreme, što je problem velikih razmera, jer za 30-35000 tona
treba nai hitno rešenje,
- usaglašavanje pravnog okvira za korišenje i upravljanje
pokretnom i nepokretnom imovinom kao uslov za nastavak
mnogih aspekata reformskog procesa,
- usvajanje državnog zakona o obavezama institucija u
vanrednim situacijama privrednim i drugim katastrofama i
nepogodama.
Kako vidimo, Zajednika parlamentarna komisija za
odbranu i bezbednost imala je brojne aktivnosti u svom
plodonosnom radu. Rezultat toga je uspešan tranzicijski proces
i reforma OS BiH, prijem BiH u PZM i otvaranje procesa
MAR-a ili „intenzivnog dijaloga” sa NATO savezom. NATO
programskim ciljevima BiH je u potpunosti predana i prirodom
stvari njihova realizacija traži intenziviranu regionalnu i svaku
drugu saradanju, ešu razmenu mišljenja i bilateralne
multilateralne susrete. Pomo zemalja koje su u ovoj oblasti
otišle dalje je dragocena i potrebna, ali i iskustva BiH treba
uvažavati i shvatiti ih kao jedno sasvim novo poglavlje u
parlamentarnom nadzoru sektora odbrane i bezbednosti. U
91
Zajednikoj komisiji (iji sam bio gost i prisustvovao na dve
sednice), posebno istiu dobru saradnju sa:
- NATO Štabom Brisel kroz Prilagoeni program saradnje
(TSR) i IPR,
- NATO Štabom u Sarajevu,
- OSCE Misijom u Bosni i Hercegovini,
- EUFOR-om komandom u BiH,
- DCAF Ženeva,
- GCSP , Ženevnski centar za bezbednosnu politiku,
- Predstavnicima pakta stabilnosti,
- PSOTC- Butmir, Sarajevo, Centar za mirovne operacije,
- nevladinim organizacijama koje se bave pitanjima odbrane i
bezbednosti.
Nakon ovako plodotvornog i sadržajnog rada ove
parlamentarne komisije, znaajno je sagledati, koje su to
odluke i aktivnosti uticale na uspešan rad zajednike komisije?
U odgovoru se nameu sledee injenice:
- jedinstveni stavovi unutar Zajednike komisije u realizaciji
programskih aktivnosti i ciljeva,
- odluka o imenovanju lanova zajednike komisije iz oba
doma parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za stalne
lanove Komisije za reformu odbrane- DRC
- razgovori sa vojnicima, oficirima i generalima o reformi
odbrane i promenama koje trebaju uslediti:
Iz prve ruke su dobijene informacije i mišljenja o moguim
pravcima i potrebama reformi,
-organizacija radionica i seminara.
Radionica na temu: „Budžet za potrebe sektora odbrane i
bezbednosti” sa predstavnicima Ministarstva odbrane BiH,
Ministarstva finansija , OSCE, Misije u BiH, NATO ŠTABOM
iz Brisela i Sarajeva, Komisijom za reformu odbrane, DCAF
Ženeva, UNDP, nevladin sektor. Kroz sve ove primere se da
uoiti znaajno prisustvo i pomo meunarodnih predstavnika i
92
medijatora koji nisu žalili vremena i truda da se zacrtani ciljevi
i realizuju.
Zajednikim naporima, postignuti su vidni rezultati na
demokratizaciji celokupnog društva , a sektor odbrane i
bezbednosti sa svojom reformom svakako prednjai i
predstavlja svetao primer u regionu i šire.
Parlamentarna demokratska kontrola oružanih snaga u Bosni i
Hercegovini je relanost i našla je svoje uporište u legislativi i
primenu u praksi. Otuda toliko samopouzdanje i optimizam u
radu zajednike komisije za odbranu i bezbednost
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.Potreba za
kontrolom (nadzorom) nad vojskom kao osnovnim nosiocem
sile u društvu postoji praktino od samog nastanka
države.Savremeni civilno- vojni odnosi i demokratska kontrola
vojske, usko su vezani za eru parlamentarne demokratije, kada
se ustavom i zakonima regulušu nadležnosti pojedinih grana
vlasti naspram sistema odbrane i komandovanja oružanim
snagama. Danas civilno- vojni odnosi predstavljaju složen
odnos izmeu vojske i drugih društvenih elemenata, a sve sa
ciljem da se uspostavi potpuna demokratska kontrola nad
vojskom odnosno oružanim snagama u celini.
Bosna i Hercegovina, može da razvije civilno- vojne odnose i
demokratsku kontrolu nad svojim OS, u onoj meri u kojoj i ona
sama uspe da razvije demokratske mehanizme sopstvenog
funkcionisanja kao država.
Parlament ima jednu od najbitnijih uloga u kontrolisanju
OS. Razlog za to je što ni predsednik ni vlada bilo koje države
ne predstavljaju u najširem smislu glas naroda. Parlament je
„pravi” predstavnik naroda. To je osnovni razlog zbog kojeg
parlament ima dominantnu ulogu u demokratskoj kontroli
oružanih snaga. Donošenjem zakona, parlament zapravo
usmerava interes države u pravcu kontrole oružanih snaga.
Kad govorimo o pravima Parlamenta onda je neophodno
spomenuti i obavezu vezanu za potrebno obrazovanje
93
parlamentaraca- poslanika, kako bi mogli pravilno obavljati
kontrolu oružanih snaga. Sve doskoro, budžet odbrane,
planiranje odbrane, trošenje novanih sredstava, bili su
nepoznanica državama u tranziciji, kakva je i Bosna i
Hercegovina.
Parlamentarci u Bosni i Hercegovini odigrali su kljunu
ulogu u demokratizaaciji odbrambeno-bezbednosnog sektora i
lanstvu BiH u partnerstvu za mir i otvaranju intenzivnog
dijaloga sa NATO savezom.
U svim demokratskim društvima, a s tim tendencijama i u BiH,
parlament je telo koje ima centralnu ulogu u politikom životu.
Njegove tri osnovne funkcije su:
- predstavlja narode
- nadležan je za donošenje zakona i
- pravednu kontrolu.
Gotovo da ne postoji vlast ili institucija vlasti koja može biti
osloboena parlamentarne kontrole. Naroito se to odnosi na
odbrambeno - bezbednosni sektor u koji ubrajamo:
- oružane snage (vojsku),
- policiju,
- obaveštajne službe,
- privatne organizacije bezbednosti.
Suštinski gledano, glavni cilj parlamentarne kontrole je
da drži vlast odgovornom. Parlamentarna kontrola svoju
suštinu nalazi u shvatanju pravilne raspodele vlasti izmeu
zakonodavene i izvršne. Za vršenje kontrole oružanih snaga,
najefikasnije telo je parlamentarna komisija za odbranu i
bezbednost.
Jedna od najznaajnijih parlamentarnih kontrola je
budžetska kontrola kojom se definišu prioriteti nacionalne
odbrane i bezbednosne politike. Klju pravilnog budžeta je
transprentnost i odgovornost. Sagledavajui mesto i ulogu
parlamentarne kontrole uopšte i s posebnim osvrtom na Bosnu
i Hercegovinu - sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je
94
ona u ovoj državi u potpunosti zaživela i time osnažila
kredibilitet i težnje za ulanjenje u evroatlantske asocijacije.
Ostaje za budunost, da se uvrste „temelji” na kojima se
gradi demokratska parlamentarna kontrola oružanih snaga u
Bosni i Hercegovini po „vlastitom modelu” ali kompatibilnom
sa zemljama lanicama NATO saveza. Kontrola izvan
odbrambenog bezbednosnog sistema prvenstveno se obavlja od
strane predstavnikih organa i u praksi su vrlo razliiti oblici
vršenja kontrole u zavisnosti od ustavnog poretka svake
pojedinane zemlje ali i stepena razvijenosti demokratskih
funkcija. Parlamentarna komisija i odbori prestavljaju
nezamenjiv faktor politike ali i strune kontrole ime se ovoj
oblasti daje široki demokratski predznak i stvaraju uslovi za
kreaciju takvog sistema koji e da bude najbliže politikoj volji
u kome se organizuje. U savremenim uslovima izvršena je
diferencijalizacija osam specifinih oblasti kroz koje se
iskazuje stepen demokratinosti i uticaja politike volje i
strukture na sistem odbrane i bezbednosti:
- regionalna bezbednost u perspektivi i njene posledice na novu
politiku i strategiju nacionalne ( nacionalnih) bezbednosti;
- reforma sektora bezbednosti;
- pravna reforma;
- reforma policije;
- policijska kontrola granice;
- nadzor nad obaveštajnom službom;
- stvaranje nacionalnog saveta bezbednosti.
Poštovanje politike volje i lokalnih specifinosti
povezano sa procesima integracionih aktivnosti u svakom
regionu predstavlja prvi uslov za formiranje efikasnog
odbrambeno-bezbednosnog sistema koji treba da postane faktor
mira, stabilizacije i poverenja.
95
Izvor: ZŠ OS BiH, Sarajevo 2008.
Šema 10 . Lanac komandovanja i kontrole nad OS BiH
3.3. INSPEKCIJSKA KONTROLA OS, RAZLIITI
MODELI
Inspekcija dolazi od latinske rei inspectio što znai
pregledavanje, pregled, nadziranje, nadzorništvo, vojnika
smotra.39 Uopšteno gledano, kontrola je trajna ljudska delatnost
i stara je koliko je staro i ljudsko društvo, ali su se njen pojam,
sadržaj i pojavni oblici i nosioci menjali uporedo sa razvitkom i
izmenama u društvu, sa tim da valja naglasiti da kontrola u
savremenom društvu ima raznovrsnije oblike i sadržaje rada
zbog brzog razvitka proizvodnih grana i društvenih delatnosti
sa time i sve više složene odnose meu ljudima i društvu u
celini.
39
Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza „Prosveta” Beograd str.
349.
96
S obzirom na okolnost da kontrola ima klasni karakter,
jer ona štiti osnovne interese vladajue klase, pojam, vrste i
sadržaj kontrole predmet su trajnih teorijskih i empirijskih
rasprava u savremenom društvu. Zato o pojmu kontrole kao
znaajnoj društvenoj pojavi postoje razliita mišljenja, i ona se
na razliite naine definiše sa stanovišta pojavnih oblika i njene
funkcije. U pravnoj literaturi i pravnim propisima pojam
kontrole koju vrše inspekcije tretira se naješe u dva oblika, i
to: prvo, kao upravni nadzor nad izvršavanjem zakona i
propisa, pri emu se nadzor ograniava samo na kontrolu
zakonitosti a ne i mešanje u unutrašnju sferu uprave, drugo,
kada se upotrebljava izraz kontrola, mada se misli na kontrolu
zakonitosti i odreeni uticaj na sferu rada i upravljanja
davanjem obaveznih direktiva o nainu, metodama, rokovima
uklanjanja narušavanja zakonitosti i uzrocima koji su
prouzrokovali nezakonitosti.
Isto tako, kontrola jaa
organizaciju rada i utie na povezivanje procesa rada, jaa
linu i kolektivnu odgovornost u radu pojedinaca, organizacija
i organa i bitno utie na ukupno ostvarivanje zakonitosti, pa i
morala u društvu.
U vršenju kontrole spoljna i unutrašnja kontrola služe se
odreenim naelima. Najvažnija naela kontrole jesu: naelo
zakonitosti, naelo materijalne istine, naelo istovremenosti,
naelo kontinuiteta, naelo utvrene odgovornosti i
dokumentarnog proveravanja, naelo odvajanja operative od
evidencije (za unutrašnju kontrolu), naelo meusobne
saradnje organa kontrole i saradnja sa drugim organima i
organizacijama.40
Naelo zakonitosti je osnovno i rukovodno naelo spoljne
i unutrašnje kontrole. Ustavnost i zakonitost je temelj
državnosti.
40
Radovan Hrnjaz, Kontrolna djelatnost sa naroitim obzirom na
inspekcijsku kontrolu, u SFRJ, str. 96 Novinska ustanova Službeni list
SRBiH Sarajevo 1975.godine
97
Naelo materijalne istine podrazumeva da se u voenju
postupka mora utvrditi stvarno stanje stvari i da se u tom cilju
moraju utvrditi sve injenice koje su relevantne za donošenje
zakonitog i pravilnog rešenja.
Naelo iznenadnosti (nenajavljene kontrole) je jedno od
najstarijih naela. Iznenadnom kontrolom se spreava
prikrivanje i zatajivanje odreenih nezakonitosti i nepravilnosti
i fiktivno neštimovanje dokumentacije, a naroito u
finansijsko- materijalnom poslovanju kao i kod svakog drugog
poslovanja gde se može vršiti usporedba normiranog,
planiranog ili evidentiranog stanja sa stvarnim stanjem, da bi se
na osnovu te usporedbe došlo do stvarnog stanja i kritike
ocene o zakonitostima i pravilnostima ili nezakonitostima rada.
Naelo istovremenosti kontrole je usko povezano sa naelom
iznenadnosti, pa se naješe zajedno primenjuju. Ovo naelo se
primenjeuje i kod vršenja zajednikih pregleda- komisija,
odbora. Ono omoguuje veu objektivnost, strunost,
kompleksnost i druge kriterijume u vršenju kontrole.
Naelo kontinuiteta kontrole neophodno je u vršenju svih
oblika kontrole.
Kontinuitet kontrole, potrebno je ostvarivati izmeu inspekcija
i unutrašnje strune kontrole, a naroito u pogledu
proveravanja kako su otklonjene ranije utvrene nepravilnosti i
nezakonitosti.
Naelo utvrene odgovornosti i provera dokumentacije
ima za cilj da se utvrdi pored stanja nezakonitosti i
nepravilnosti, i odgovornost pojedinaca i organa.
Odgovornost podrazumeva, disciplinsku, materijalnu i krivinu
odnosno primenu kažnjavanja za krivina dela, privredne
prestupe i prekršaje.
Naelo odvajanja operative od evidencije se primenjuje
uglavnom kod unutrašnje strune kontrole, jer je nespojiva
funkcija operative sa funkcijom evidencije.
98
Naelo meusobne saradnje, podrazumeva saradnju
inspekcijske kontrole sa drugim organima kontrole u otkrivanju
raznih krivinih dela.
Kako vidimo prikazana naela su univerzalna i trajnog
karaktera.
Iskustva drugih država, osim bivše SFRJ i republika u njenom
sastavu, u organizovanju i nainu vršenja inspekcijske kontrole
u oblasti odbrane i danas su, zbog svoje prirode, teško ili
nikako dostupna, barem što se tie neophodnih detalja.
Kao poseban organ najviših vojnih institucija, inspekcija se
javlja prvom polovinom XIX veka, uporedo sa pojavom velikih
nacionalnih armija, razvojem štabova i usložnjavanjem
rukovoenja. U Ruskoj vojsci inspektorat kao departman
Ministarstva odbrane formiran je 1812. godine, a 1865.
ukljuen u sastav Glavnog štaba. U Austrougarskoj je sistem
inspekcija bio još razvijeniji. Ukupno ih je bilo sedam (konjice,
artiljerije, inžinjerije, pionira, komore, remonta i škola) a 1912.
obrazovan je Inspektorat flote. U armiji SAD zvanje glavnog
inspektora se uvodi 1778. a kasnije se stvara i poseban
Departman inspekcije. Izmeu prvog i drugog svetskog rata
insitucije inspekcije imaju mnoge armije. Sastav im je razliit.
U Crvenoj armiji, OS SAD, Francuske i Nemake, inspektori i
funkcije kontrole su im usmerene, u prvom redu, na obuku i
mobilizacijsku gotovost. Posle II svetskog rata inspekcije
dobivaju znatno šire kompetencije. U veini armija izrastaju u
brojno snažne, visoko kvalifikovane ustanove vojne kontrole,
sa osnovnom orijentacijom na nadzor obuke i proveru borbene
gotovosti. Na elu inspektorata su obino generali najviših
inova, u rangu pomonika ili zamenika ministra odbrane.
Iz navedenog se da zakljuiti da inspekcija u oblasti odbrane u
svim zemljama, periodima i državnim režimima, ima veoma
naglašen znaaj i da se toj delatnosti pridaje dužna pažnja.
99
3.3.1. Model organizacije inspekcijske kontrole za poslove
narodne odbrane u bivšoj SFRJ
Organizacija inspekcijske kontrole za poslove narodne
odbrane u bivšoj Jugoslaviji- SFRJ, je bila specifina u odnosu
na druge inspekcije. Inspekciju su vršili organi nadležni za
poslove narodne odbrane u federaciji (GINA- Glavna
inspekcija narodne odbrane), republikama, odnosno
pokrajinama i opštinama, nadležni organi uprave. Savezni
sekretar za narodnu odbranu je donosio propise o organizaciji i
nainu rada inspekcija za potrebe Jugoslovenske narodne
armije (JNA) Poslove inspekcije su obavljali ovlašeni
inspektori ili radnici organa uprave, u skladu sa zakonom o
narodnoj odbrani. Nadležnosti inspekcije narodne odbrane bile
su odreene u skladu sa ovlašenjima organa uprave društvenopolitikih zajednica. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
(SSNO) vršio je inspekcijske poslove, odnosno starao se o
tome, kako se sprovode savezni zakoni i drugi propisi, planovi
i mere organa federacije, koji se odnose na: ostvarivanje
sistema narodne odbrane i osnova planova i pripremnih mera
za odbranu zemlje; sprovoenje smernica i drugih akata
Vrhovnog komandanta oružanih snaga i Predsedništva SFRJ;
usklaivanje planova i mera JNA i planova i mera teritorijalne
odbrane; ostvarivanje i usklaivanje sistema programa i izrade
osnova planova organizacije; razvoja i izgradnje i opremanja
oružanih snaga i na usklaivanje tih osnova sa osnovama
planova i pripremnih mera za odbranu zemlje; pripremanja
sistema veza od znaaja za dejstvo oružanih snaga u ratu;
usklaivanje sistema veza sa potrebama oružanih snaga i
utvrivanja opšteg režima upotrebe i korišenja veza za sluaj
neposredne ratne opasnosti i rata; organizovanje i
funkcionisanje ratnog režima plovidbe na moru i unutrašnjim
plovnim putevima; organizovanje i funkcionisanje opšteg
sistema osmatranja, javljanja, obaveštavanja i uzbunjivanja;
100
organizovanje i sprovoenje osnova bezbednosti narodne
odbrane i bezbednosti JNA.
Dakle, savezni i republiki organi uprave u okviru svojih
nadležnosti vršili su inspekcijske poslove u pogledu
izvršavanja saveznih odnosno republikih propisa iz oblasti
narodne odbrane radi obezbeenja sprovoenja priprema u
odgovarajuim delatnostima. Republiki Zakon o narodnoj
odbrani, detaljnije propisuje nadležnosti republikih i
opštinskih organa uprave u vršenju inspekcijske kontrole.
U Socijalistikoj Republici Bosni i Hercegovini (SR
BiH), Republiki inspektorat narodne odbrane vršio je kontrolu
organizovanja i sprovoenja mera na organizovanju i
sprovoenju priprema za odbranu i izradu raznih planova u
državnim organima, organizacijama udruženog radapreduzeima i drugim organizacijama. Opštinski organi uprave
vršili su kontrolu sprovoenja propisa i utvrivanja planova, a
naroito vršili proveru stanja priprema i sprovoenja mera u
oblasti narodne odbrane. Ovlašenja inspektora i drugih lica
koja su ovlašena za vršenje inspekcijskih poslova u oblasti
narodne odbrane su bila raznovrsna i znaajna- propisana
zakonom.
Organi koji su vršili kontrolu imali su pravo i dužnost: da
pregledaju i proveravaju pripreme i sprovoenja mera i da
pregledaju planove za odbranu i druge dokumente o
organizovanju i pripremanju narodne odbrane; da narede
otklanjanje nesaglasnosti u planovima za odbranu i drugim
dokumentima, provoenju mera i izvršavanje zadataka koje
treba sprovesti prema planu za odbranu.; da narede obustavu
mera i radnji koje nisu u skladu sa planom za odbranu zemlje
ili sa utvrenim osnovama planova i pripremnih mera za
odbranu zemlje, dok o tome ne donese odluku nadležni organ;
da pružaju potrebnu strunu pomo organima ije pripreme
kontrolišu; i da o utvrenom stanju i nareenim merama
obaveste nadležne organe.
101
Odnosi saveznih i republikih odnosno opštinskih organa
u oblasti narodne odbrane su specifini. Savezni Sekretarijat za
narodnu odbranu u vezi sa primenjivanjem i sprovoenjem
saveznih zakona i drugih saveznih propisa iz oblasti narodne
odbrane izdavao je obavezne instrukcije za vršenje poslova koji
se odnose na ostvarivanje sistema narodne odbrane i
odbrambenih priprema, da putem svojih organa ili organa JNA
neposredno izvrši odreene upravne poslove iz nadležnosti
organa uprave u republici odnosno pokrajini, kad ti organi ne
izvršavaju te poslove, a neizvršavanje poslova može da izazove
teže štetne posledice po narodnu odbranu, da u poslovima koji
se odnose na vojnu obavezu i vojnu mobilizaciju ljudi i
materijalnih sredstava. Savezni sekretarijat za narodnu
odbranu, ovlaštene komande i organi JNA su mogli saraivati i
neposredno sa opštinskim organima uprave.
3.3.2. Model organizacije inspekcijske kontrole u
Federaciji Bosne i Hercegovine41
Federalni ministar odbrane, uz saglasnost zamenika
federalnog ministra odbrane (ove funkcije su popunjavali iz
reda Hrvatskog ili Bošnjakog naroda), 14. septembra 1998.
godine doneo je Pravilnik o organizaciji radu i ovlaštenjima
Glavne inspekcije odbrane i vršenje inspekcijske kontrole iz
delokruga federalnog ministarstva odbrane.42 Vanredna
inspekcijska kontrola se obavljala po nareenju ministra
odbrane. Nain vršenja vanredne inspekcijske kontrole je bio
isti kao i pri redovnoj inspekcijskoj kontroli. Povratna
inspekcijska kontrola, naelno se obavljala kod subjekata
odbrambenih priprema i u Vojsci Federacije gde je prilikom
41
Pojam Federacija Bosne i Hercegovine, u praksi se esto govori o
Muslimansko-hrvatskoj Federaciji
42
Mirza Bisi i Goran Kovaevi, Inspekcija u sigurnosnoj sferi odbrane.
„Jašarevi” Sarajevo 2008.
102
redovne ili vanredne inspekcijske kontrole
utvreno
nezadovoljavajue stanje. Ovo se obavljalo nakon isteka roka
utvrenog Rešenjem o otklanjanju nedostataka, a najkasnije od
šest meseci po izvršenoj redovnoj, odnosno vanrednoj
inspekcijskoj kontroli. Potpuna inspekcijska kontrola je
podrazumevala sagledavanje stanja po svim elementima i
pitanjima iz delokruga rada Glavne inspekcije kod nadziranog
subjekta odbrane. Delimini inspekcijski pregled, obavljao se
samo po jednom ili više elemenata ili pitanja ovisno od
postavljenog cilja kontrole.
Najavljena inspekcijska kontrola podrazumevala je
pismenu najavu odgovornom nosiocu dužnosti subjekta
kontrole najmanje sedam dana pre dana odreenog za
obavljanje inspekcijske kontrole. Pored toga u najavi su bili i
drugi detalji, kao npr. obaveza prisutnosti odgovornih lica
prilikom inspekcijske kontrole Nenajavljeni inspekcijska
kontrola obavljala se kako i sama re kaže bez prethodne
najave. Glavna inspekcija je bila obavezna, sainiti listu pitanja
po kojoj se obavljala inspekcijska kontrola Listu je odobravao
glavni inspektor odbrane. Pre izvršenja inspekcijske kontrole,
vršena je individualna i zajednika priprema inspektora.
Individualna priprema je podrazumevala: individualni rad
na prouavanju propisa i opštih akata iz oblasti odbrane;
upoznavanje sa osnovnim dužnostima inspekcionisanog
subjekta; izrada linog plana rada- podsetnika za izvršenje
inspekcijske kontrole; izrada i verifikacija liste pitanja.
Zajedniku pripremu inspektora Glavne inspekcije
sprovodili su glavni inspektor i njegov zamenik, u skladu sa
planom i programom strunog osposobljavanja.
Pre svakog poetka realizacije inspekcijske kontrole voa
grupe inspektora i inspektori bili su dužni da odgovornom licu
u inspekcionisanom subjektu predoe službenu legitimaciju
odnosno ovlašenje za inspekcijski nadzor, te upoznati ga sa
programom rada za izvršenje inspekcijskog nadzora. U
103
postupku sprovoenja inspekcijske kontrole sastavljao se
zapisnik, u skladu sa Zakonom o upravnom postupku u
potrebnom broju primeraka od ega se po jedan primerak
uruivao odgovornom licu inspekcionisanog subjekta,
Inspektoru Glavne inspekcije, glavnom inspektoru odbrane i
arhivi Glavne inspekcije. Kada inspektor Glavne inspekcije u
obavljanju inspekcijske kontrole utvrdi da je povreen zakon ili
drugi propis ije provoenje nadzire, bio je ovlašten da donese
rešenje kojim nalaže preduzimanje odreenih mera. Rešenje se
donosilo u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom
postupku (ZUP-a) na osnovu konstatovanog injeninog stanja
u zapisniku.
Na ovakva rešenja, komandant jedinice ili ustanove
Vojske federacije, funkcioner koji rukovodi državnim organom
uprave, direktor preduzee ili drugog pravnog lica je mogao u
roku od osam dana od dana prijema rešenja izjaviti žalbu
ministru odbrane. Rešenje ministra odbrane po žalbi je
konano. Žalba nije odlagala izvršenje rešenja.
Nakon izvršene inspekcijske kontrole stanja odbrambenih
priprema u organima Federacije (kantona- županija, opština,
preduzea, ustanova, u Vojsci Federacije i kod drugih pravnih
lica) nakon preduzetih mera, glavni inspektor je imao zadatak
da saini Izveštaj ministru odbrane, zameniku ministra odbrane
i arhivi Glavne inspekcije. Inspekcijskim nadzorom je
uglavnom bilo fokusirano provoenje zakona, smernica,
uputstava i naredbi kojima je regulisana ova oblast.
Inspekcijskom kontrolom su bili obuhvaeni:
- kontrola sistema odbrane u Federaciji, kantonimažupanijama i opštinama;
- nazor nad organizacijom i sprovoenjem odbrambenih
priprema;
- kontrola nad realizacijom zadataka u oblasti regrutovanja i
vojnog školstva;
- kontrola funkcionisanja sistema civilne zaštite;
104
- kontrola sistema veza, kriptozaštite i službe osmatranja i
obaveštavanja;
- kontrola organizacije rada, realizacija zadataka i mera
bezbednosti u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne
opreme;
- kontrola realizacije nastavnih planova i programa iz oblasti
odbrane.
Tokom utvrivanja injeninog stanja inspektori Glavne
inspekcije su utvrivali stanje odbrambenih priprema
uporeujui naeno stanje sa stanjem koje se zahteva u
zakonskim i drugim propisima iz oblasti odbrane.
Glavna inspekcija kontrolisala je stanje u Vojsci
Federacije, a naroito:
- realizaciju planiranja razvoja, finansiranja i opremanja;
- kontrola i ocenjivanje elemenata borbene gotovosti;
- kontrola vojne evidencije, formacijsku popunu i mobilizaciju;
- kontrola nad realizacijom statusnih pitanja pripadnika Vojske
Federacije;
- kontrola nad provoenjem planova edukacije.
Kontrola i ocenjivanje elemenata borbene gotovosti obavljala
se prema posebnom uputstvu za ocenjivanje borbene gotovosti
Vojske Federacije.
Po završetku inspekcijske kontrole bila je utvrena
obaveza da se vrši analiza stanja. Analizi stanja, bili su
obavezni prisustvovati Komandant jedinice ili ustanove Vojske
Federacije sa starešinama odgovornim za pitanja koja su bila
predmet inspekcijskog nadzora, starešina pretpostavljene
komande i inspektori Glavne inspekcije.
105
Izvor : M. Bisi, G. Kovaevi ; Inspekcija u sigurnosnoj sferi odbrane, „Jašarevi”, Sarajevo
2008. god., str. 147
Šema 11. Organizacija sektora Generalnog inspektorata Federalnog ministarstva odbrane
Ovlaštenja, prava i obaveze inspektora Glavne inspekcije
bila su utvrena Zakonom o odbrani, Zakonom o upravi, ZUPom i drugim federalnim zakonima, propisima i pravilnicima.
Glavna inspekcija je bila ovlaštena da prati, kontroliše i
ocenjuje elemente borbene gotovosti Vojske federacije, a
naroito: Inspekcijska kontrola i ocenjivanje elemenata
borbene gotovosti Vojske Federacije (komandi, štabova
jedinica i ustanova); Kontrola sadržaja funkcionisanja sistema
rukovoenja i komandovanja, metoda rada, planiranja i
osposobljavanja komandi, štabova, jedinica i ustanova Vojske
Federacije za voenje oružane borbe; Provera borbenih
mogunosti jedinica, usklaenost delovanja vidova, rodova i
službi; Provera efikasnosti izvršenja borbenih zadataka u
odnosu na stepen materijalnog obezbeenja komandi, jedinica i
ustanova VF.; Provera sistema obuenosti i uvežbanosti
komandi, jedinica i ustanova Vojske Federacije.
Na osnovu sagledanog stanja i naina funkcionisanja
inspekcije odbrane u Federaciji Bosne i Hercegovine, može se
konstatovati da je bila pravilno organizovana i uspešno
funkcionisala po modelu kako je prikazano.
106
3.3.3. Inspekcijska kontrola sistema odbrane po modelu
Republike Srpske
Inspekcijska kontrola sistema odbrane u Republici
Srpskoj, ureena je Zakonom o odbrani Republike Srpske. Za
razliku od Inspekcije odbrane u Federaciji Bosne i
Hercegovine, gde je funkcionisala i tokom itavog graanskog
rata u Republici Srpskoj je konstituisana i profunkcionisala tek
krajem rata, tanije aprila 1995. godine. U Ministarstvu
odbrane Republike Srpske delovao je Glavni republiki
inspektor odbrane a u sedištima Sekretarijata (okružni organi)
po jedan republiki inspektor odbrane, dakle ukupno 7
republikih inspektora. Sekretarijati Ministarstva odbrane u
kojima su delovali republiki inspektori bili su u: Banja Luci,
Drvaru, Doboju, Bjeljini, Palama i Bilei. Metoda rada, nain
organizovanja inspekcije i sve ostalo bilo je veoma slino
onom u Fedraciji Bosne i Hercegovine odnosno i jedni i drugi
vukli su korene iz organizovanja inspekcije odbrane u
prethodnoj SR Bosni i Hercegovini. U poetku svoga rada ova
inspekcija odbrane u Republici Srpskoj, prevashodno je
kontrolisala stanje odbrambenih priprema, planove proizvodnje
i usluga u preduzeima od interesa za odbranu Republike
Srpske, u Sekretarijatima i odsecima Ministarstva odbrane
stanje i realizaciju zadataka u oblasti mobilizacije, regrutovanja
i vojnog školstva, kontrola funkcionisanja sistema civilne
zaštite, stanje sistema veza, kriptozaštite i službe osmatranja i
obaveštavanja, funkcionisanje privrede i društvenih delatnosti,
odnosno planova proizvodnje i usluga.
U poetnom delu funkcionisanja ove inspekcije nije se
išlo u Komande i jedinice Vojske Republike Srpske, ve samo
podsticali i podupirali mobilizaciju i popunu ratnih jedinica u
završnoj fazi rata sa vojnim obveznicima koji su bili na radnoj
obavezi ili u civilnoj zaštiti. U tom pravcu postignuti su
zapaženi rezultati.
107
Vrlo interesantno je naglasiti dobru saradnju Ministarstva
odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Glavnog štaba
vojske Republike Srpske na svim poljima, pa i po pitanju
organizovanja zajednike inspekcije.
Inspekcijski nadzor su vršili republiki inspektori odbrane,
ovlašeni i inspektori iz Ministarstva unutrašnjih poslova
Republike Srpske i Glavnog štaba Vojske Republike Srpske,
kao i odreeni broj radnika Ministarstva odbrane u svojstvu
ovlašenih inspektora.
Predmet inspekcijskog nadzora je bio:
- Snimiti stanje rasporeenosti ljudskog potencijala u Vojsci
Republike Srpske (VRS), Ministarstvu unutrašnjih poslova
Republike Srpske (MUP RS), državnim organima,
preduzeima, ustanovama i drugim organizacijama;
- Poštovanje zakonitosti i sprovoenja orgaizacionih jedinica
MUP-a, ažurnost podataka
o vojnim obveznicima i
usklaenost navedenih podataka sa nadležnim odsecima
Ministarstva odbrane;
- Izrada i ažurnost planova proizvodnje i usluga u
preduzeima i ustanovama i popunjenost utvrene ratne
organizacije i sistematizacije (sa težištem da se mlai vojni
obveznici (v/o) upuuju u VRS a da se u preduzea i ustanove
rasporeuju stariji vojni obveznici i obveznici radne obavezežene i nesposobni za VRS;
- Popunjenost državnih organa, civilne zaštite, i službe
osmatranja i obaveštavanja.
Intenzivnim radom i inspekcijskim nadzorom za 50. dana
rada obuhvaeno je na podruju šest Sekretarijata Ministarstva
odbrane 587 subjekata a od toga broja je: 60 odseka
Ministarstva odbrane, 99 ratnih jedinica, 61 organizaciona
jedinica MUP-a Republike Srpske ,318 preduzea i ustanova,
49 državnih organa i organa lokalne uprave.
Tokom inspekcijske kontrole utvrene su odreene
nezakonitosti, nepravilnosti i nedostaci koji su zapisniki
108
konstatovani i odreeni su rokovi za njihovo otklanjanje. Zbog
propusta u radu utvrenih inspekcijskim nadzorom pokrenute
su mere odgovornosti u Ministarstvu kroz smene rukovodnih
radnika kao i strunih saradnika prema stepenu odgovornosti,
pa i do prekida radnog odnosa i uputa u ratne jedinice Vojske
Republike Srpske. Pored inspekcijske kontrole, inspektori su
delovali instruktivno i pružali strunu pomo. Instruktivno
delovanje je ispoljeno naroito u Odsecima Ministarstva
odbrane po opštinama, gde su novopripremljeni radnici i
radnici bez iskustva.Konstatovano je da je potrebno vee
angažovanje Sekretarijata za pružanje strune pomoi
odsecima.
Ovako organizovana inspekcija odbrane, u potpunosti je
opravdala svoje postojanje i bilo bi dobro da je i ranije
konstituisana i otpoela sa radom, ime bi bila postignuta vea
zakonitost i prisustvo države u ovoj oblasti, a manje slabosti i
propusta kod svih subjekata odbrambeno- zaštitnog sistema.
Otud se i nametala potreba za stalnim i kontinuiranim radom
ove inspekcije i njeno delovanje kako u instruktivnom tako i u
represivnom smislu. Da bi inspekcija odgovorila svim
zahtevima, koje pred nju postavljaju nadležni organi,
neophodno je bilo njeno kadrovsko i materijalno jaanje i
opremanje. Snažnim prisustvom inspekcije, iako u ovom
kratkom periodu delovanja, rasvetljene su, ili spreene mnoge
slabosti i propusti u ovoj oblasti, a teret rata uinjen je
ravnomernijim za sve.Iskustva ove mešovite, zajednike ili
bolje rei Inspekcije oružanih snaga Republike Srpske su
veoma indikativne i poune. Ovakvim nainom rada, znatno je
podignut ugled i rejting inspekcije odbrane. NJen mešoviti
sastav poboljšao je kvalitet, univerzalnost, ekspeditivnost,
efikasnost i bolje upoznavanje celokupnog odbrambeno
bezbednosnog sektora Republike Srpske.
U okviru Ministarstva odbrane Republike Srpske,
posveivala se velika pažnja planiranju inspekcijskih pregleda i
109
individualnoj i grupnoj pripremi inspektora za svaki predstojei
zadatak.Tako u Pravilniku o vršenju inspekcijskog nadzora u
oblasti odbrane stoji da „Ministarstvo odbrane u saradnji sa
drugim ministarstvima i Generalštabom Vojske Republike
Srpske može formirati zajedniku inspekciju u kojoj se pored
republikih inspektora odbrane angažuju ovlašeni inspektori
iz drugih ministarstava i Generalštaba. Radom zajednike
inspekcije rukovodi Glavni republiki inspektor odbrane”.
U odnosu na neke druge oblike kontrole, prilikom vršenja
inspekcijske kontrole u oblasti odbrane u Republici Srpskoj,
bilo je obavezno sastaviti zapisnik u inspekcionisanom
subjektu.
U zapisnik se unosilo sledee: naziv subjekta kod kojeg je
izvršen inspekcijski nadzor,
vreme vršenja inspekcijske
kontrole (datum i as od- do), imena lica koja su prisustvovala
inspekcijskoj kontroli, naziv planova, borbenih dokumenata,
objekata sredstava i opreme koja su obuhvaena inspekcijskom
kontrolom, zakljuci sa kraim obrazoloženjem naenog stanja,
konana pismena ocena, konstatacija o eventualnoj potrebi
povratnog inspekcijskog nadzora i roku kojem e se taj nadzor
izvršiti, konstatacija da li e se podnositi zahtev za pokretanje
prekršajnog ili krivinog postupka, pouka, da se na utvreno
injenino stanje može uložiti prigovor ministru odbrane.
Zapisnik potpisuje republiki inspektor odbrane i rukovodilac
(komandant) inspekcionisanog subjekta.
Postupak inspekcijske kontrole imao je karakteristike
upravnog postupka, a nareenja koja je izdavao republiki
inspektor bila su u formi Rešenja.
Naješi razlozi koji su uticali na izdavanje rešenja od
strane republikog inspektora odbrane su:
- Kršenje zakonskih propisa i drugih standarda,
- Potreba hitnog otklanjanja nedostataka, zbog moguih štetnih
posledica,
110
- Nepostojanje pojedinih delova važnih dokumenata ili njihova
nepotpunost,
- Neizvršavanje nareenja i propisa,
- Zloupotreba službenog položaja,
- Nedoslednosti u primeni zakona, uputstava, instrukcija i
drugih akata,
-Enormno i nekontrolisano trošenje finansijskih sredstava,
- Drastino narušavanje meuljudskih odnosa, etike, morala,
profesionalizma.
Kako vidimo Rešenja smo donosili iz opravdanih razloga,
znajui da ona imaju jau obavezujuu i pravnu snagu u
odnosu samo na zapisnik.
Inspekcija odbrane Republike Srpske svojim postojanjem
i radom od 1995- 2005. godine u potpunosti je izvršila svoju
misiju i doprinela jaanju odbrambeno- bezbednosnog sistema
Republike Srpske, na što sam ponosan jer sam bio njen lan.
Izvor : obrada autora
Šema12. .Organizacija inspekcije odbrane Republike Srpske 1995. godine
111
3.3.4. Model inspekcijske kontrole KOV SAD
Izvor .Škola za generalne inspektore KOV-a SAD, 2004. god.
Slika 3 Znak generalnog inspektora US Army
Ovaj model inspekcije kopnene vojske Sjedinjenih
Amerikih Država (KOV SAD) ima veoma dugu i uspešnu
tradiciju. Ministarstvo odbrane i OS Bosne i Hercegovine su
prihvatile ovakav model za Bosnu i Hercegovinu, naravno uz
odreena prilagoavanja, našim potrebama i mogunostima.
U KOV SAD postoji Glavni generalni inspektor i generalni
inspektori u komandama i jedinicama u kojima komanduju
generali.
Generalni inspektor može biti samo oficir ina kapetana (OF-3)
i viši. Generalni inspektor nosi oznake generalnog inspektora i
mora biti obuen i stei kvalifikacije u Školi generalnih
inspektora KOV-a u Fort Belvoinu, Virginia.
Pomonik generalnog inspektora može biti podoficir koji
ima pravo na unapreenje u oficirski in, podoficir u inu
narednika I klase i iznad, ili civil na službi u vojsci na stepenu
GS 9 i iznad. Ova kategorija može asistirati generalnom
inspektoru u provoenju istraga i inspekcija i obavljanju
112
administrativnih obaveza. Takoe stie kvalifikacije u Školi za
generalne inspektore KOV-a u Fort Beloviru, Virginia.
Privremeni pomonik generalnog inspektora - Ovi pojedinci
mogu biti oficiri, podoficiri, vojnici ili civilna lica iz
Ministarstva odbrane koji su privremeno rasporeeni kako bi
pojaali inspekcijski, odnosno istražni tim nekog generalnog
inspektora u nekom datom periodu. Odobrenje za privremene
pomonike generalnog inspektora koji e ostati na toj dužnosti
preko 180 dana mora izdati glavni generalni inspektor.
Vršioci dužnosti generalnog inspektora - Mogu biti samo
oficiri koje komandant Regionalne komande rasporedi da vrše
dužnost generalnog inspektora kao dodatnu dužnost.
Vršilac dužnosti ne sme provoditi istražna ispitivanja i istrage,
biti lan inspekcijskog tima generalnog inspektora ili obavljati
dužnosti u kancelariji generalnog inspektora. Vršilac dužnosti
ne sme nositi oznake generalnog inspektora.
Administrativno osoblje za podršku - to su:
Vojnici i civili na radnim mestima kao što su: sekretarice,
operateri na kompjuterima itd.
Uloga generalnog inspektora (GI):
1. Generalni inspektor služi kao produžetak oiju, ušiju i
savesti Komandanta.
2. Kako bi bio što efikasniji, GI mora razumeti ciljeve,
oekivanja, namere, standarde, viziju, metode rada i samu
linost komandanta.
3. lan je linog štaba
4. Obavlja uobiajene štabske dužnosti
5. Održava posebne, bliske odnose sa komandantom
6. Poseduje visok stepen samostalnosti,
7. Ocenjuje ga komandant,
8. GI radi za komandanta, ali...
9. GI armija (TI 6) vrši nadzor nad politikama ima ovlašenja
upravljanja radom, i dobiva i održava podatke o inspekcijama.
113
Kad je u pitanju istraživanje i prikupljanje injenica, generalni
inspektor:
- mora biti pošten i nepristrasan sakuplja injenica,
- obezbeuje poverenje i nepovredivost informacija,
- podržava komandanta i komandu,
- služi interesima KOV-a SAD, te pomaže komandantima,
vojnicima, lanovima porodica, civilnim licima na službi u US
ARMY, penzionerima i ostalim civilima.
Izvor : JCTP seminar Uloga generalnog inspektora
Slika 4 Inspektor mora imati precizan i izbalansiran odnos u poštenom i
nepristrasnom sakupljanju injenica, ouvanju vlastitog integriteta, a uz to
biti „ oi i uši komandanta”
Ovlaštenja generalnog inspektora su dosta široka: dolaze
od komandanta, izvan sistema Generalnih inspektora, nema
ovlaštenja upravljanja, ne uspostavlja komandnu politiku, ima
pristup svim potrebnim materijalima i podacima.
114
Sfera delovanja generalnog inspektora, obuhvata sve za
što je Komandant odgovoran. Funkcije generalnih inspektora
se dele na: proaktivne funkcije, sakupljanje injenica, sve je
zasnovano na standardima (zakonima, regulativama,
direktivama, pravilima itd.) , GI služe svojoj komandi i
organizaciji kroz funkcije GI koje obavljaju.
Standardi kojih se pridržavaju generalni inspektori: Pravilo
službe KOV AR – 20-1, Uzor za ostale, Život u „Stakleniku”,
Neutralni i nepristrasni, Umeša se kad god je potrebno,
Sarauje sa nosiocima radnji, Ukljuuje podreene
Komandante, Poznaje Komandanta.
Kredibilitet generalnog inspektora (GI) ima direktni
uticaj na efikasnost GI i podrazumeva sledee: budi u pravu
„od prve”, svaki put, ne deluje preuranjeno, GI uvek radi
otvoreno, GI ne izvodi tajne operacije, moralna hrabrost je
obaveza, integritet je imperativ.
Generalni inspektori u svom radu uvaju poverljivost
informacija, a to podrazumeva: zaštita privatnosti pojedinca,
održava poverenje u sistem GI, minimizira rizik od osvete .
Stoga je nužno uvati poverljivost informacija do
maksimuma, ali se poverljivost ne može garantovati.Generalni
inspektori i sva lica u kancelariji dužni su položiti zakletvu, o
emu se dobije potvrda na obrascu KOV 5097 (zakletva GI).
Kada je etika u pitanju: vodi se rauna o osetljivim etikim
pitanjima, mora se imati na umu znaaj etikih pitanja,
poželjno je postati primer po pitanjima etike koristiti logike
procese za rešavanje etikih dilema. Kada je u pitanju
evidencija i uvanje sluajeva situacija je sledea: svi podaci
GI sluajeva su u vlasništvu odelenja KOV-a generalni
inspektori održavaju bazu podataka za Odeljenje KOV-a,
glavni generalni inspektor KOV je glavni ovlašeni za
objavljivanje podataka.
Bilo kakav pisani ili snimljeni proizvod rada GI smatra se
podatkom GI i obuhvata: korespodenciju ,dokumente primljene
115
od podnosilaca tužbi,izveštaji GI, dokumenti pohranjeni u
raunarima mreže GI (IGNET), zabeleške i radni materijal GI
Kada su u pitanju, ovlašenja objavljivanja podataka,
iskljuivo TIG (Glavni inspektor KOV) ili njegov ovlašeni
predstavnik može dati objavu podataka izvan kanala GI.
Komandanti, nemaju ovo ovlaštenje.
Službena upotreba podataka GI u odeljenju KOV-a na
lokalnom nivou GI može objaviti: izveštaj Gi prema
nadreenoj instanci, izveštaje inspekcija: - prema nadreenoj
instanci ,komandantima.Podaci se nee koristiti kao osnova za
krivine radnje protiv podnosioca prijave...osim ako je ista
odobrena od strane Glavnog generalnog inspektora (TIG).
Objavljivanje podataka GI izvan KOV: zahtevi iz: kongresa ,
GI izvan sastava KOV ,ostalih vladinih agencija, na osnovu
sudskih naloga i poziva, Vea optuženih i odbrane,
organizacija rada, medija. Kada je u pitanju delovanje GI i
podnošenje zahteva, generalni inspektori primenjuju ovaj
sistem putem dva osnovna procesa: zahtev za delovanje GI
(GIAP), proces inspekcije.
Proces delovanja GI i podnošenje zahteva podrazumeva:
utvrivanje injenica, utvrivanje injenica na osnovu
standarda kao što su zakoni, smernice Ministarstva odbrane,
vojni propisi, politike itd.
Proces delovanja generalnog inspektora se odvija u sedam faza:
1.Prijem IGAR-a43 (zahtev za delovanje GI)
2.Preliminarna analiza
3.Prosleivanje sluaja i obaveštenja
4.Utvrivanje injenica
5.Obaveštenje
6.Provera
7.Zatvaranje sluaja (završni odgovor, izveštaji).
43
IGAR je zahtev za delovanje generalnog inspektora (inspektora) Engleski
Inspector General Action Request
116
Kao podnosioci zahteva za delovanje generalnog
inspektora mogu biti: vojnici (na aktivnoj dužnosti ili rezerva),
anonimni,civilni zaposlenici Odelenja KOV-a, lanovi
porodice, penzioneri (veterani) komandanti, ostali vidovi,
državne ustanove, civili, mediji, zaposleni na „ugovor” , trea
strana, zatim upuivanja od strane: drugih GI-a, kongresa i
Bele kue.
Generalni inspektori ostaju uvek neutralni i ne nasedaju
na priu niti žele biti neiji advokati.
Prijem svakog IGAR-a je u poverenju, po principu „doktorpacijent”
Izvor : JCTP seminar Uloga generalnog inspektora
Šema 13. Trougao poverljivosti (po principu „lekar – pacijent” )
U procesu utvrivanja injenica generalni inspektori
koriste: istražni postupak i ispitivanje.
117
Istražni postupak - je neformalni proces utvrivanja injenica
kojim GI-ori vrše uvid u navode, proveravaju sporna pitanja ili
situacije nedolinog ponašanja.
Ispitivanje - je formalni proces detaljnog utvrivanja injenica
kojeg provode GI- ori, a u vezi su sa navodima, spornim
pitanjima ili situacijama nedolinog ponašanja.
U procesu utvrivanja injenica GI sprovode i inspekcije:
detaljno je provodi GI koji je orijentisan ka utvrivanju
problema, utvrivanju srži problema, izradi moguih rešenja, te
na dodeli dužnosti sa ciljem rešavanja problema, fokusira se na
sistemski sporna pitanja radije nego na pojedinane situacije,
obim i sadržaj utvruje Komandant GI.
U završnoj fazi svoje aktivnosti Generalni inspektor: vodi
rauna da su sporna pitanja detaljno razmotrena, vodi rauna da
su GI obavili svoju dužnost u potpunosti, GI može kontaktirati
osobu koja je podnela žalbu.
Prilikom zatvaranja IGAR-a neophodno je uraditi sledee:
1. Uputiti završni odgovor osobi koja je podnela žalbu,
2. Zatvaranje sluaja u IGAR bazi podataka,
3. Priprema odgovarajuih izveštaje,
4. Analiza rastuih trendova.
Prilikom dostavljanja završnog odgovora na žalbu, treba
voditi rauna o sledeem: odgovor ne sme sadržavati:
poverljive informacije, informacije ili dokumentaciju koju su
dostavile druge agencije, identitet izvora informacija i
korišenih postupaka, sve informacije o sluaju, rezultate
disciplinskih mera, inforamcije kojima se ugrožava privatnost
drugih osoba.
Kod zatvaranja sluaja u bazi podataka: kodirati sluaj,
GI-ori koriste automatske formule, uneti kod koji najbolje
opisuje svaki sporni sluaj ili navod, ovo je dobar nain
praenja trendova.
118
3.3.4.1. Generalni inspektor - funkcija pružanja pomoi po
modelu KOV SAD
Ovaj proces tee od prijema ZAGI (zahteva za aktivnosti
Generalnog inspektora). Kao funkcije pružanja pomoi istiu
se: pružiti pomo, ispraviti nepravde (indiskretno), eliminisati
uslove koji štete efikasnosti ili reputaciji KOV, zabeležiti i
analizirati podatke radi korektivne aktivnosti, izvestiti o statusu
KOV.
Funkcija pružanja pomoi je naješi oblik delovanja i
radnih zadataka generalnog inspektora, naravno pored
inspekcije, istraga i obuke.
Važno je istai da bilo ko može podneti žalbu generalnom
inspektoru, i nema preduslova za dolazak kod generalnog
inspektora.
Prilikom prijema zahteva, generalni inspektor u principu
postavlja 4. pitanja:
1.Šta želite da GI uradi za Vas?
2.Da li imate bilo kakvu potkrepljujuu dokumentaciju?
3.Da li ste tražili pomo bilo koje druge agencije?
4.Da li je lanac komandovanja svestan problema?
Nakon toga generalni inspektor e sainiti preliminarnu
analizu (to je u stvari misaoni proces za razvoj plana
aktivnosti). To podrazumeva 4. podkoraka preliminarne
analize: identifikovati pitanja- optužbe, odrediti za aktivnost GI
potvrditi prijem, odabrati pravac delovanja.
Kod identifikovanja, važno je uoiti da se optužba sastoji iz 4
pitanja: ko, „neispravno”, uradio šta, „što je kršenje”
uspostavljenog standarda.
Dakle generalni inspektor formulipe optužbu, a ne
podnosilac žalbe ( u koliko ne postoji „ko”, onda je to pitanje a
ne optužba).
119
U koliko je sluaj vezan za KOV, generalni inspektor odluuje:
šta je adekvatno da GI uradi,ili upuuje sluaj na: druge
agencije, druge GI i lanac komandovanja.
INSPEKCIJE GENERALNIH INSPEKTORA
(ORGANIZACIJSKO INSPEKCIJSKI PROGRAM (OIR)
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, Sekretarijat Generalnog inspektorata
KOV –a SAD-a, Virdžinija, 2004. god.
Šema 14. Organizacijsko inspekcijski program
Pre svega treba rei da je svrha organizacijskoinspekcijskih programa (OIP) izvršiti koordinaciju inspekcije i
revizije kroz jedinstven i uvezan program fokusiran na ciljeve
komande,OIP predstavlja organizovano sredstvo upravljanja
koje služi komandantima u otkrivanju, prevenciji ili eliminaciji
potencijalnih problema.
Organizacijsko - inspekcijski program (OIP) sadrži:
komandantov program upravljanja, integrisanja i koordinacije
120
svih inspekcija, poseta i revizija koje se obavljaju unutar
komande
Tri su osnovne svrhe: reduciranje ometanja obuke i
važnih aktivnosti , uvršivanje uspostavljenih standarda
inspekcije, školovanje i obuka lica kod kojih je utvren
nedostatak
Uloga generalnog inspektora u organizacijsko inspekcijskom programu (OIP) je: razrada inspekcijskog
programa GI kao deo OIP-a, savetnik komandanta o efikasnosti
OIP-a, provoenje GI inspekcija.
Po ovom modelu postoje tri kategorije inspekcija:
Inspekcija komande, Inspekcija štaba i Inspekcija Generalnog
inspektora.
Inspekcija štaba: provodi je oficir u štabu po funkcionalnim
oblastima, fokusira se na jednu funkcionalnu oblast ili nekoliko
vezanih oblasti, provodi je štabni oficir, najvišeg ina koji ima
tehnike kvalifikacije u funkcionalnoj oblasti, treba biti
usklaena sa inspekcijama komande i GI, nužno se fokusirati
ka usklaenosti.
Kad je u pitanju provoenje inspekcija, istiu se tri faze
procesa: pripremna faza,faza izvršenja, završna faza
121
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, Sekretarijat Generalnog inspektorata
KOV –a SAD-a, Virdžinija, 2004. god.
Šema 15. Proces inspekcije – Predinspekcijska poseta
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, Sekretarijat Generalnog inspektorata
KOV –a SAD-a, Virdžinija, 2004. god.
Šema 16. Proces inspekcije – 1. faza
122
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, Sekretarijat Generalnog inspektorata
KOV –a SAD-a, Virdžinija, 2004. god.
Šema 17. Proces inspekcije – 2. faza
123
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, Sekretarijat Generalnog inspektorata
KOV –a SAD-a, Virdžinija, 2004. god.
Šema 18. Proces inspekcije – 3. faza
Izveštaj generalnog inspektora o obavljenoj inspekciji
sadrži pet delova koji se tiu rezultata inspekcije: izjava o
rezultatima, standardi, rezultati inspekcije (diskusija), koren
sluaja, preporuka.
Kad je u pitanju delovanje generalnih inspektora odnosno
inspektora, ovo je segment koji još uvek nije preuzelo
Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine, odnosno Generalni
inspektorat.
U okviru oružanih snaga Bosne i Hercegovine formirane
su sve komande i jedinice, u skladu sa Predsednikom
odlukom, te postoje objektivni razlozi za otpoinjanje
inspekcija komandi, štabova i jedinica. Da li e se primenjivati
ovaj model KOV-a US ARMY ostaje da se vidi.
124
3.3.4.2. Istražne radnje i ispitivanja generalnog inspektora
po modelu KOV SAD
U procesu delovanja, generalni inspektor: prima zahtev
za delovanje GI, provodi preliminarnu analizu GI, eventualno
prosleuje sluaj (šalje obaveštenja), otpoinje prikupljanje
injenica,
obaveštava
o
rezultatima,
nastavak
provere,zatvaranje IGAR-a.
Kroz preliminarnu analizu, generalni inspektor mora
utvrditi koje su opcije najbolje za korišenje u rešavanju
spornog sluaja.
Komandant, na raspolaganju ima sledee opcije:
- Prirunici za vojne sudove,
- Neformalna istraga,
- Istraga pre suenja,
- Odelenje krivine istrage,
- Istraga vojne policije,
- Lanac komandovanja,
- Civilne vlasti,
- Generalni inspektor,
- Ne preduzimati aktivnosti.
Utvrivanje injenica putem generalnog inspektora ima
sledee karakteristike: pošteno i nepristrasno, GI nije
protivnika strana ili zaštitnik, GI ne preporuuje kaznene
mere, temeljito - naglasak na injenice, briga o poverljivosti:,
ograniena distribucija informacija, otvoren ali diskretan,
zaštita svih pojedinaca od odmazde, ismejavanja, ukljuujui i
optuženog.
Ispitivanje i istražne radnje, su jednako temeljite,
podrazumevaju poverljivost i diskreciju uz komandantove
smernice.
Da bi obavio ispitivanje GI upuuje zahtev za delovanje da bi
dobio nareenje u pisanoj formi, koje izdaje komandant ili
glavni generalni inspektor. Dakle, GI prvo mora dobiti
125
nareenje, odnosno ovlašenje za provoenje ispitivanja. Za
sprovoenje istrage: nije potrebna formalna autorizacija, može
je provesti Komanda ili državni GI, zasnovana na
komandantovim smericama.
Koja su prava? biti upoznat sa i dati komentar na navode
(subjekt/osumnjieni), biti upoznat sa i dati komentar na
nepovoljnu informaciju (subjekat/osumnjieni), biti upoznat sa
pravima prema vojnim ovlašenjima (osumnjieni), pravo na
prisustvo zastupnika (civilni zaposlenik), prisustvo pravnog
savetnika (osumnjieni), konsultacije i savetovanje (svi),
poverljivost informacije (svi), pregled sopstvenog svedoenja
(svi), pravo da ne optuže sami sebe (svi).
Nemaju prava: znati integritet svedoka, prisustvovati
ispitivanju drugih, ispitivati druge, pregledati dokaze, prisustvo
prijatelja za vreme ispitivanja, snimiti ili praviti beleške za
vreme ispitivanja.
U postupku se koristi sledea kategorija dokaza:
dokumentacija, fiziki (predmeti/uslovi), usmeni iskazi
(evidentirana izjava pod zakletvom, transkripti), izjave (bez
zakletve), line primedbe Generalnog inspektora.
Kada je u pitanju dokazivanje, samo su dva mogua zakljuka:
zasnovano „Z”, nije zasnovano „N”. Na kraju je potrebno
odobrenje komandanta, a on može da: odobrava, unosi
izmene,osporava, izdaje naredbu o daljim aktivnostima.
Kad su obaveštenja u pitanju na kraju istrage, treba
obavestiti odgovarajue komandante ili pretpostavljene o
odabranim rezultatima istrage u pisanoj formi i priložiti
obaveštenje o izveštaju sa istrage, obavestiti spornu osobu ili
osumnjienog o odobrenim rezultatima, istrage u pisanoj formi
i priložiti obavijest o izveštaju sa istrage, ukoliko se utvrdi da
su navodi iz istrage zasnovani, vojni GI moraju zvanino
obavestiti spornu osobu (osumnjienog) u pisanoj formi o
zakljucima. Praenje daljeg ishoda sluaja osigurava da su sva
126
pitanja razmotrena detaljno te da su GI ispunili svoju zakonsku
obavezu.
Prvenstvena briga GI- ora je obezbediti mogunost
delovanja GI, provoenje odluke komande, te da su aktivnosti
saradnika završene.
Prosleivanjem završnog odgovora podnosioci žalbe (pismeno
ili usmeno), dolazi do zatvaranja IGAR-a.44
3.3.5. Model inspekcijske kontrole Oružanih snaga BiH u
sadašnjoj organizaciji OS BiH
Kancelarija generalnog inspektora SFOR-a bila je
organizovana po uzoru na „US ARMY OFFICE INSPECITON
GENERAL AGENCY” (Agencija kancelarije generalnog
inspektora vojske Sjedinjenih Amerikih Država).
Uspostava
Kancelarije
Generalnog
inspektora
uspostavljena je 1999. godine. Bila je to u osnovi pretea
današnjeg Generalnog inspektorata Ministarstva odbrane
Bosne i Hercegovine (GI MO BiH).
Naravno, potrebe i mogunosti Bosne i Hercegovine i njenih
oružanih snaga u odnosu na SAD i njene oružane snage u
mnogome razlikuju, pa ni „Mreža generalnih inspektora” nije
razgranata i mnogoljudna, kao amerika.
Suština slinosti oba modela je u tome da svaki
komandujui general OS BIH ima svog generalnog inspektora
koji se bavi problemima vezanim za profesionalnu etiku i
moral.
Kancelarija generalnog inspektora SFOR-a brojala je 10.
lanova, od toga iz Vojske Federacije dva šefa timova
generalnih inspektora (Bošnjak i Hrvat) i dva pomonika
44
Raeno na osnovu prirunika za pružanje pomoi i voenje
istraga.Sekretarijat generalnog inspektorata KOV-a SAD-a odeljenje za
obuku,fort belovir, Virginia 2004. god. I uloga generalnog inspektora u str
seminar (joint contact teem
program) Tuzla 2005. god.
127
šefova timova generalnih inspektora (Bošnjak i Hrvat) iz
Vojske Republike Srpske bio je jedan šef tima generalnog
inspektora i pomonik šefa tima generalnog inspektora, oba
Srpske naconalnosti.
Izvor: M. Bisi, G.Kovaevi, Inspekcija u sigurnosnoj sferi odbrane, str.167, „Jašarevi „
Sarajevo, 2008
Šema 19. Organizacija mreže generalnog inspektora na nivou Zajednike komandeVojske
Federacije , Generalštaba Vojske Republike Srpske
128
Izvor: M. Bisi, G.Kovaevi, Inspekcija u sigurnosnoj sferi odbrane, str.167,„Jašarevi „
Sarajevo, 2008.
Šema 20. Organizacija kancelarije generalnog inspektora SFOR-a u BiH
Svaki od ovih generalnih inspektora je služio po godinu
dana u Kancelariji Generalnog inspektora SFOR-a, a mandati
su se mogli produžiti na maksimalno tri godine uzastopno.
Imenovanje kandidata na pozicije u Kancelariji Generalnog
inspektora SFOR-a odobravao je komandant SFOR-a (a sada to
radi Komandant štaba NATO u Sarajevu). Izabrani kandidati
su bili obavezni da podnesu javni lini i finansijski iskaz i
izjavu o predanosti Dejtonskom mirovnom procesu, kako je
opisano u Poglavlju 14: „Oficiri oružanih snaga u Bosni i
Hercegovini koji su na dužnosti u Kancelariji generalnog
inspektora SFOR-a, ne mogu biti prebaeni, vraeni na niži in,
smenjeni, suspendovani ili penzionisani bez odobrenja
komandanta SFOR-a u pisanoj formi”.45
Koordinacija rada Kancelarije generalnog Inspektora sa
Komandantom SFOR-a vršila se preko Šefa Kancelarije
45
Poglavlje 14, Aneksa, Dio 7- Odnosi, Taka d, e i f
129
generalnog inspektora i Odelenja za zajednike vojne poslove
Glavne komande SFOR-a.
U tadašnjim entitetskim vojskama, Vojsci Federacije i
Vojsci Republike Srpske, uspostavljena je mreža generalnih
inspektora do najnižeg nivoa pozicija komandujuih generala,
tj. po tadašnjoj formaciji zakljuno sa nivoom korpusa.
Nužno je naglasiti, da su generalni inspektori bili odgovorni
komandujuem generalu u ijoj jedinici su i postavljeni, jer su
na neki nain instrument za pružanje pomoi tom generalunjegov savetnik.
Meusobna saradnja razliitih nivoa generalnih inspektora,
regulisana je na osnovu nareenja njihovih pretpostavljenih
starešina.
Prema pouzdanim indicijama i izjavama meunarodnih
zvaninika, meunarodna zajednica želi održavati prisustvo
vojnih snaga u BiH dok ona ne bude spremna i sposobna da
održava mir. Da bi to bilo ostvarivo, potrebno je stvoriti
institucije koje e se baviti problemima koji tretiraju tu
materiju.
S obzirom na propisane nadležnosti, Kancelarija
generalnog inspektora je jedna od institucija koja je imala
obavezu da obezbedi pridržavanje svih strana vojnih aspekata
okvirnog mirovnog sporazuma, pregovora u rešavanju svih
politikih i vojnih pitanja i uspostavljanje i podržavanje svih
civilnih struktura koje e biti sposobne da nastave praenje
pridržavanja Okvirnog mirovnog sporazuma.
Kancelarija generalnog inspektora ima široka ovlašenja da
prati i po potrebi, vrši Istragu pitanja koja se tiu
profesionalnosti i etikog ponašanja svih pripadnika, a naroito
generala u oružanim snagama u BiH.
130
Slika 5. Inspektori MO i OS BiH na konferenciji inspektora Ilidža 30.10.2008. godine
Savremene oružane snage u demokratskim društvima
zahtevaju visoke standarde kontrole oružanih snaga i visoku
profesionalnost oficira, moralnost i poštenje a naroito striktno
definisanje odgovornosti koje se odnose za razliite inove i
nivoe rukovoenja i komandovanja. Naravno, ovo moraju imati
i oružane snage Bosne i Hercegovine - što je od esencijalnog
znaaja za budunost.
Uspostavljanje pravednog i nepristrasnog mehanizma
kojim se uva ugled svih pripadnika oružanih snaga u Bosni i
Hercegovini. Kao što je poznato entitetske vojske nisu bile u
potpunosti depolitizovane. Meutim, OS Bosne i Hercegovine,
zahvaljujui nadležnosti kancelarije generalnog inspektora
SFOR-a koji je pratio i spreavao bilo koji vid politike
aktivnosti, naroito viših i visokih oficira – predupredio je ove
pribleme.Rezultati rada Kancelarije generalnog inspektora
SFOR-a, nisu samo proizvod sankcija prema prekršiocima, a
podrazumevale su otpust iz oružanih snaga, smene sa dužnosti,
131
zabrane unapreenja u viši in generala ili uopšte u viši in,
zabrana obavljanja bilo koje komandne dužnosti i rada sa
vojnicima i starešinama. Naroita pažnja pridavana je etici i
profesionalizmu pripadnika oružanih snaga u BiH, a što je
rezultiralo manjim brojem sluajeva kršenja Poglavlja 14.
Uputstva stranama, prevashodno zbog veeg poznavanja
standarda. Kancelarija generalnog inspektora SFOR-a
posveivala je znaajnu pažnju zahtevima za pružanje pomoi
pripadnicima oružanih snaga, civilima, regrutima, oficirima,
generalima i lanovima njihovih porodica po raznim pitanjima.
Takoe,
vrlo
znaajan
napredak
postignut
je
organizovanjem i uspostavljanjem funkcionalne mreže
generalnih inspektora unutar oružanih snaga u Bosni i
Hercegovini, gde je svaki komandujui oficir, sa linim inom
ili formacijskim inom generala, imao svog generalnog
inspektora.
Slika 6. Ilidža, 30.10.2008. godine , konferencija inspektora (komandant ZŠ OS BiH generalpukovnik Miladin Miloji sa komandantom Štaba NATO u Sarajevu i komandantima
brigada OS BiH sa inspektorima i gostima
132
Na kraju možemo zakljuiti da je Kancelarija generalnog
inspektora SFOR-a doprinela da se sprei politiki angažman i
kršenje odredbi Opšteg okvirnog mirovnog sporazuma,
naroito poglavlje 1A i 1B, koja se tiu vojnih aspekata, kao i
Poglavlje 14. Uputstva komandanta SFOR-a stranama
pripadnicima oružanih snaga u Bosni i Hercegovini. Broj
zloupotreba položaja je drastino smanjen, naroito od strane
viših i visokih oficira. Izmeštena komanda i Kontrola
Kancelarije generalnog inspektora SFOR-a, tj. komandanta
SFOR-a dala je znaajne rezultate, jer na ishode istraga i
ispitivanja nisu mogle uticati komandne strukture oružanih
snaga u Bosni i Hercegovini.
Odobravanje ili odbijanje predloga od strane komandanta
SFOR-a za proizvoenja, unapreenja, postavljenja na novu
dužnost, oficira i civila na formacijskom mestu generala,
penzionisanja, otpusti iz službe istih - trajne i krivine
suspenzije, vraanja u niži in, predstavljao je jedan vid
kontrole kod ishitrenih odluka, naroito onih sa politikim
predznacima.
Dakle, institucija Kancelarije generalnog inspektora
imala je za cilj stvaranje jedinstvenog sistema demokratske
kontrole oružanih snaga, zajedno sa ostalim institucijama
ovlašenim za vršenje inspekcija i inspekcijskog nadzora, kao i
dostizanje visokih standarda profesionalizma, etinosti i
moralnosti svih pripadnika oružanih snaga u Bosni i
Hercegovini.
3.3.5.1. Sadašnje stanje organizacije inspekcijske kontrole
OS BiH
U skladu sa smernicama operativnog komandanta,
EUFOR je tokom 2007. godine i u prvom delu 2008. godine
preneo znaajne elemente funkcija kontrole i nadzora na
domae vlasti. Izmena 24. Uputstava Stranama više nije u
133
skladu sa razvojem dogaaja. Stoga Izmena 25. odražava te
izmene i predstavlja smernice komandanta EUFOR-a i
Komandanta NATO Štaba u Sarajevu za BH strane u
narednom periodu. 46
Kako smo napred videli, Kancelarija Generalnog
inspektorata uspostavljena je 1999. godine. Ova institucija je
funkcionisala pod nadzorom i organizacijom NATO štaba u
Sarajevu sve do januara 2006. godine, kada nadležnosti prelaze
na Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine odnosno njegov
organizacioni deo Generalni inspektorat, izuzev segmenta
46
Rezolucija br. 1785 iz 2997. godine Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
daje pravni osnov snagama Evropske unije (EUFOR) i NATO Štaba u
Sarajevu i potvruje da su obe organizacije pravni naslednici SFOR-a u
ispunjavanju misije sprovoenja Opšteg okvirnog mirovnog sporazuma za
Bosnu i Hercegovinu (Dejtonski sporazum), njegovih aneksa i apendiksa i
relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. EUFOR ima
glavnu ulogu u stabilizaciji mira u skladu sa vojnim aspektima Dejtonskog
sporazuma i po potrebi, može preduzeti sve mere, ukljuujui i korišenje
sile, kako bi osigurao dosledno poštovanje vojnih aspekata Dejtonskog
sporazuma i relevantnih rezolucija UN. EUFOR e pružati podršku vlastima
BiH i u reformi odbrane, i u okviru svojih mogunosti, po potrebi
,Meunarodnom sudu za ratne zloine poinjene na teritoriji bivše
Jugoslavije (Haški sud).
Glavni zadatak NATO Štaba u Sarajevu je savetovanje vlade BIH (Savet
ministara) u implementaciji reforme odbrane, ukljuujui koordinaciju
aktivnosti vezanih za Partnerstvo za mir (PFP) i vojne aspekte reforme
bezbednosnog sektora kroz pružanje NATO-ove savetodavne funkcije
skrojene po meri da bi se doprinelo buduim evroatlantskim integracijama.
U bliskoj saradnji sa EUFOR-om, NATO Štab u Sarajevu e preduzimati i
odreene operativne zadatke podrške , kao što su borba protiv terorizma,
istovremeno obezbeujui zaštitu snaga, i podršku Haškom sudu.
STRANE:
1. Savet ministara Bosne i Hercegovine, ministarstva BiH i OS BiH;
2. Vlada Republike Srpske i nadležna ministarstva Republike Srpske,
3. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i nadležna ministarstva
Federacije BiH.
134
provera.47 Današnja misija Generalnog inspektorata
Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine (GI MO BiH)
osigurava da vojna lica u Ministarstvu odbrane i oružanim
snagama budu upoznata i ponašaju se u skladu sa Poglavljem
VI Zakona o odbrani (sukob interesa i profesionalizam), kao i
bilo kojim drugim kodeksom ponašanja ili propisima koje
usvoji ministar odbrane, a koji se odnose na etiko ponašanje i
profesionalizam. (lan 54. Stav 1. Zakona o odbrani BiH,
„Službeni glasnik BiH”broj 88/05).
Izvor: Ministarstvo odbrane BiH (Generalni inspektorat)
Šema 21 Organizacija GI MO BiH
Odnosno, misija generalnog inspektora podrazumeva
pružanje podrške miru i stabilnosti Bosne i Hercegovine u
47
Segment provera još uvek vrši Štab NATO u Sarajevu, u saradnji sa institucijama i
agencijama bezbednosti BiH
135
skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, putem
unapreenja, razvoja i osiguranja profesionalizma civila i
vojnih pripadnika ministarstva odbrane i OS BiH.
Izvor: Ministarstvo odbrane BiH (Generalni inspektorat)
Šema 22 Organizacija mreže inspektora u komandama i jedinocama OS BiH
Suština sistema inspektora podrazumeva: da je inspektor
na direktnoj vezi sa Komandantom komande - jedinice i ulazi u
njegov najuži tim, kao njegov savetnik, da inspektor na neki
nain ini, oi, uši, glas komandanta, te u svemu tome ne
donosi mere ve samo predlaže.
Ciljevi Generalnog inspektorata i inspektora, mogu se
podeliti na kratkorone i dugorone: unapreenje
profesionalizma oficira, razvoj mreže inspektora i njihova
obuka, istraživanje navoda o nepropisnom ponašanju, pružanje
pomoi u vezi vojnih pitanja, preporuka sistemskih
poboljšanja.
136
Glavne aktivnosti Generalnog inspektora MO BiH i
Inspektora OS BIH, u osnovi su sledee: obuka iz
profesionalizma i etike; pružanje pomoi vojnicima i civilima,
provoenje ispitivanja- istraga, obuka i usavršavanje
inspektora, provera oficira i civila za odreene pozicije u
Ministarstvu odbrane i OS BiH. Cilj provera je da na kljune
pozicije u MO i OS BiH, doe kvalifikovano, struno,
profesionalno i etino osoblje. Za sada ovu aktivnost vrši
EUFOR i NATO Štab u Sarajevu u saradnji sa bezbednosnim
agencijama u Bosni i Hercegovini (Ministarstvo bezbednosti
BiH, SIPA, OSA, MUP Republike Srpske, Federalno
ministarstvo unutrašnjih poslova i dr.).
U skladu sa lanstvom BiH u NATO-ovom programu
Partnerstvo za mir i težnji da se pridruži NATO Savezu, BiH
institucije moraju razviti sposobnost da preuzmu odgovornost
za zadatke koje trenutno imaju komandant EUFOR-a i
Komandant NATO Štaba u Sarajevu u skladu sa Dejtonskim
sporazumom. Pravna legislativa (Zakon o odbrani BiH i Zakon
o službi u OS BiH) daju dobru pravnu osnovu za izradu
podzakonskih akata, pravila, propisa i smernica kojima se
uspostavljaju standardi i mehanizmi za provoenje tih
standarda na pripadnike OS BiH i Ministarstva odbrane BiH.
Tako e dakle i obaveza provere biti predata MO BiH odnosno
njegovom Generalnom inspektoratu. Misija Generalnog
inspektora (raniji naziv za vreme postojanja entietskih vojski,
preuzet iz KOV OS SAD) odnosno inspektora je biti oi, uši i
savest komandanta. Provoditi detaljne, objektivne i
nepristrasne inspekcije, ocenjivanja i istrage. Pružati pomo i
obuavati, te savetovati i pomagati komandantima u
održavanju nivoa vrednosti, spremnosti i efikasnosti, sa ciljem
promocije dobrog stanja, reda i discipline. Kada je u pitanju
inspektor, onda se podrazumeva da je to starešina koji: razume
namere komandanta; razume misiju komande - jedinice;
obuava i uvežbava starešine iz oblasti etike, morala i
137
profesionalizma; on je pokreta brojnih naprednih aktivnosti; u
direktnoj je vezi sa komandantom; ne propušta istai pogreške;
zna proceniti kada situacija utie na sposobnost jedinice da
izvrši misiju; inspektori su starešine koji se stavljaju pred više
standarde po svim pitanjima. Zato se od njih sa pravom
oekuje da budu: kompetentni; profesionalni; visokih moralnih
vrednosti; nesebinog zalaganja; vrstog rukovoenja i
stavova; mentori i uzor.
Naini kako inspektori mogu pomoi onima koji im se
obrate su brojni: zaobii birokratiju; pomoi u održavanju
standarda i discipline; širiti brigu o vašim vojnicima; služiti
kao struno lice i vredan izvor informacija.
Sfera delovanja inspektora obuhvata: sve za šta je Komandant
odgovoran; odreuje jurisdikciju sluajeva; ima pristup svim
potrebnim materijalima i podacima.
Kredibilitet ima direktni uticaj na efektivnost inspektora: budi
u pravu, „od prve”, svaki put; ne delujte preuranjeno; uvek radi
otvoreno; ne izvodi tajne operacije; moralna hrabrost je
obaveza; integritet je imperativ. Komunikacija strankainspektor, mora biti slobodna i niko ne sme ograniavati
stranku u komunikaciji sa Inspektorima ili Generalnim
inspektoratom. U ovoj komunikaciji, prisutna je poverljivost i
ona obuhvata zaštitu linog identiteta i prirode kontakta sa
inspektorom. Potreba za poverljivošu i merama zaštite je
promenljiva u zavisnosti od okolnosti i potreba za istom.
Zaštita poverljivosti se ne može apsolutno garantovati, te stoga
inspektor bezuslovno ne obeava poverljivost.
Sistem inspektora („mreža“) sastoji se od osoblja u jednoj
od sledeih kategorija:
a) pozicija generalnog inspektora MO BiH (in generala)
b) pozicija inspektora: u Generalnom inspektoratu i u
Komandama OS BiH
v) pozicija pomonika inspektora (asistenta);
g) pozicija privremenog pomonika inspektora;
138
d) pravni savetnik;
e) osoblje kancelarijske ili administrativne podrške koje nije na
dužnosti inspektora i pomonika inspektora.
1.) Dužnosti i odgovornost Generalnog inspektora Ministarstva
odbrane Bosne i Hercegovine su: rukovodi Generalnim
inspektoratom, istražuje i periodino izveštava ministra
odbrane Bosne i Hercegovine o etici, efikasnosti, uinku i
obuci koju provodi Generalni inspektorat i inspektori u
oružanim snagama; obavlja druge dužnosti koje mu dodeli
ministar odbrane Bosne i Hercegovine; izrauje i objavljuje
politiku Sistema inspektora i predlaže obavezne procedure za
inspektore; vrši planiranje potreba Sistema inspektora u
vojnim operacijama; odabire osoblje da služi u Sistemu
inspektora; kroz plansku obuku osposobljava inspektore i
pomonike inspektora; pruža pomo licima u OS BiH,
lanovima porodica, civilnim licima i vojnim penzionerima u
sledeem: - razmatra sluajeve nepovoljnog tretmana lica u OS
koji se obrate ili dostave informaciju inspektoru, a koje se
odnose na aktivnosti pripadnika oružanih snaga; razmatra žalbe
u vezi podjednakih mogunosti; razmatra žalbe koje se tiu
seksualnog uznemiravanja; vrši istrage po nalogu ministra
odbrane; izveštaje o istrazi i preliminarnoj istrazi, podnosi
ministru odbrane; po potrebi pokree istrage i ispitivanja koje
e provoditi inspektori Komandi OS BiH; osigurava da se
navodi koji nisu zasnovani na krivinom postupku propisno
proslede odgovarajuoj komandi radi preduzimanja
odgovarajuih mera; održava integritet Sistema inspektora i
nadgleda i izveštava ministra odbrane o njegovoj efikasnosti;
donosi odluku o teritorijalnoj jurisdikciji; obavlja
koordinirajue i administrativne funkcije: - predstavnik je na
odborima, komisijama, veima i slinim organizacijama po
nalogu ministra odbrane; uva spise Generalnog inspektorata u
ime MO BiH; distribuira informacije, inovativne ideje i steena
znanja kao rezultat iskustva.
139
2.) Inspektor Generalnog inspektorata, u sastavu je Generalnog
inspektorata i radi pod direktnim nadzorom i kontrolom
Generalnog inspektora, uestvuje u izradi politike Sistema
inspektora i predlaže obavezne procedure za inspektora,
uestvuje u planiranju potreba Sistema inspektora u vojnim
operacijama, predlaže osoblje da služe kao inspektori, provodi
plansku obuku osposobljavanja inspektora i pomonika
inspektora, pruža pomo licima na službi u OS BiH, lanovima
porodica, civilnim licima i penzionerima, provodi ispitivanja i
istrage po nalogu Generalnog inspektora, obavlja
administrativne i ostale poslove iz nadležnosti Generalnog
inspektorata.
3.) Inspektor Komande u OS BiH deo je najužeg osoblja
komandanta, radi direktno za komandanta, a putem metoda
rada sarauju sa drugim inspektorima iz celokupnih oružanih
snaga u okviru sistema inspektora, ceni stanje discipline, etike i
profesionalizma u celoj komandi po nalogu Komandanta ili
Generalnog inspektora, nadgleda efikasnost funkcija inspektora
(obuka, istrage i pomo) unutar Komande i daje predloge o
efikasnosti i drugim pitanjima koja se tiu funkcija Sistema
inspektora,
pruža
pomo
na
teritorijalnoj
osnovi
komandantima, vojnicima, lanovima porodica, civilnim
službenicima, penzionerima i drugima koji traže pomo u vezi
problema koji se odnose na pripadnike oružanih snaga, održava
bazu podataka IGAR predemeta kako bi se podržala analiza
trenda, vrši istrage i ispitivanja prema nalogu komandanta ili
Generalnog inspektora u skladu sa propisima, obezbeujui
izveštaj o takvim istragama i ispitivanjima naredbodavnim
organima, i izveštava:
- Generalni inspektorat o bilo kom IGAR-u u kome se nalaze
navodi protiv podoficira ina zastavnika I klase, protiv višeg
oficira od ina majora do brigadira (što ukljuuje i komandanta
za kog radi INSPEKTOR), protiv inspektora, protiv oficira u
inu generala i kandidata za brigadnog generala u toku od dva
140
radna dana nakon prijema navoda, brzim i poverljivim
sredstvima;
- Izveštava Generalni inspektorat o navodima nepovoljnog
tretmana lica u MO i OS BiH koji se obrate ili dostave
informaciju, a koje se odnose na aktivnosti MO i OS BiH u
roku od dva radna dana.
- Obuava administrativno osoblje koje ne treba pohaati
kurseve za inspektore, prema programu za obuku koji
obezbeuje Generalni inspektorat MO BiH;
- Upravlja podacima i evidencijom;
- Obezbeuje funkcionisanje Sistema inspektora kroz to da:
uestvuje u planiranju budžeta za sve funkcije inspektora, vrši
planiranje aktivnosti inspektora u komandama i jedinicama,
prosleuje predmete koji se ne mogu rešiti na lokalnom nivou
preko lanca komandovanja ili tehnikih kanala,uestvuje u
procesu koordinacije štaba u vezi politike i proceduralnih
dokumenata u okviru polja svojih aktivnosti i ovlaštenja, za
svoj rad odgovoran je komandantu.48
4.) Pomonik inspektora - prima i procesuira zahteve za
pomo, provodi ispitivanja, pomaže licima postavljenim na
pozicije inspektora u provoenju istraga i obavlja
administrativne dužnosti.
Privremeni pomonik inspektora - je lice koje se
privremeno dodeljuje kao pomo inspektoru tokom odreenog
perioda ili za konkretan sluaj.
Pravni savetnik- daje pravna mišljenja po zahtevu inspektora,
te obavlja druge poslove koje mu odredi inspektor.
Osoblje za kancelarijsku i administrativnu podršku su
podoficiri, vojnici i civilni zaposlenici koji su na
administrativnim i dužnostima podrške (sekretari, vozai,
operateri na raunarima, službenici, daktilografi itd.)
48
Izvod iz Uutstva za rad generalnog inspektora Ministarstva odbrane i
inspektora u OS BiH str. 4,5 i 6 MO BiH,Sarajevo, 2006. god.
141
Svi inspektori poseduju oznaku i legitimaciju inspektora.
Znak inspektora je u obliku kruga, prenika 40 mm postavljen
na kožnu podlogu i kai se na levi džep ispod linog ina.
Podloga znaka je tamno plava, oiviena pojasom zlatno- žute
boje.
U sredini se nalazi geografski oblik Bosne i Hercegovine
u svetlo plavoj boji sa ukrštenim maevima i okruženim žutim
vencima, sa leve strane klasom žita, sa desne strane- hrastovim
listovima, sa donje strane isprepletenim vencem i gore,
natpisom GI (skraenica za Generalni inspektorat) iste boje,
irilicom i latinicom. U donjem delu znaka, ispod venca
horizontalno, postavljena je lenta svetlo smee boje na kojoj su
na francuskom ispisane rei „DROIT ET AVANT” , u
prevodu znai „pravo i napred”.
Izvor : Ministarstvo odbrane OS BiH ( Generalni inspektorat)
Slika 3. Znaka inspektora MO i OS BiH
142
Izvor : Ministarstvo odbrane OS BiH ( Generalni inspektorat)
Slika 4. Detalj sa konferencije inspektora MO i OS BiH 2009. god , h. „Hungaria“ Ilidža
Izvor : Ministarstvo odbrane OS BiH ( Generalni inspektorat)
Slika 4. Službena legitimacija inspektora MO i OS BiH
143
Službena legitimacija, izdata od Ministarstva odbrane
BiH služi za dokazivanje identiteta inspektora i službene
pripadnosti. Mandat inspektora traje 4 godine i može biti
produžen na predlog nadležnog starešine , što odobrava
Generalni inspektor. Starešine na dužnosti inspektora,
pomonika inspektora, privremenog pomonika inspektora i
pravnog savetnika , polažu zakletvu.
Svi dosijei inspektora su vlasništvo Ministarstva odbrane
i vode ih inspektori u ime Ministarstva odbrane. Eventualno
izdavanje dosijea inspektora ili Informacija koje ine dosije
odobrava Generalni inspektor. Izdavanje i korišenje
dokumentacije inspektora izvan MO i OS BiH mogu odobriti
samo Generalni inspektor ili Ministar odbrane. Što se tie
procedura rada inspektora, važno je istai da svako može biti
podnosilac žalbe, navoda ili zahteva za informaciju ili pomo
bilo kojem inspektoru u oružanim snagama u vezi stvari koje se
tiu interesa MO i OS BiH IGAR (zahtev- propisani obrazac)
prima inspektor onda kad je isti uruen, prezentiran, ili
prosleen bilo neposredno, od strane podnosioca ili posredno,
od strane druge osobe u ime podnosioca. IGAR se prima na
bilo koji nain i može da doe iz bilo kojeg izvora u vezi bilo
koje stvari ili pitanja.
Preliminarnom analizom Inspektor utvruje svoju
nadležnost za postupanje i ukoliko je nadležan, kako najbolje
nastaviti i voditi sluaj.
Sledei problemi i navodi nisu podobni za postupak koji vode
inspektori: krivini navodi, pitanja za koje postoje druga
sredstva rešavanja (lanac komandovanja, sudovi...), kada su
predoene stvari koje nisu relevantne za inspektora, problem
koji nije vezan za MO i OS BiH.
Inspektori analiziraju IGAR- podatke koje iznose
podnosioci i odluuju da li ti podaci predstavljaju sistemsko
pitanje, navod o nepropisnom postupku prema pojedincu,
zahtev za pomo ili kombinacija dva ili više tih elemenata.
144
Prilikom analize navoda, definišu se sporna pitanja,
identifikuju problemi, formulišu navodi i pokree plan akcije.
Inspektori potvruju, usmeno ili pismeno, prijem svake
pojedinane žalbe, navoda ili zahteva za pomo.
U nekim sluajevima, žalbe i zahtevi za pomo se mogu,
radi
odgovarajueg
postupka
proslediti:
nadležnom
komandantu, drugim inspektorima OS kroz kanale inspektora,
generalnom inspektoratu MO BiH, Ministarstvu odbrane,
oružanim snagama i nevojnim organima koji imaju nadležnost
nad pitanjima sadržanim u IGAR-u.
Prikupljanje injenica je jedan od najvažnijih- temeljnih
aktivnosti inspektora (jer oni su po definiciji nepristrasni i
objektivni sakupljai injenica) i obuhvata proces pribavljanja
injeninih podataka u sklopu pružanja pomoi i istražnih
funkcija u svrhu rešavanja problema i navoda naenih u IGARu. Shodno tome inspektor može: pružiti pomo; provesti
preliminarnu analizu; provesti istragu. Po okonanju
preliminarne istrage ili istrage, predmet istrage - osumnjieni
mora biti obavešten o rezultatima u pisanoj formi. Ako je pak
re o pružanju pomoi, podnosiocu se ustupaju informacije u
vezi preduzetih aktivnosti koje se izravno tiu podnosioca.
Praenjem sluaja se utvruje da li su svi problemi detaljno
obraeni, što obuhvata praenje svih potrebnih korektivnih
postupaka, jer za inspektora sluaj nije završen dok se ne
okonaju svi potrebni postupci.
Inspektori su takoe obavezni, obuiti starešine i njihove
vojnike na koji nain deluje Sistem inspektora i koja je njihova
misija. Isto tako Generalni inspektorat organizuje kurseve za
inspektore o standardima, odgovornostima, doktrini i
tehnikama inspektora. Isti se sprovode kao osnovni i napredni
kurs za inspektore. Pored toga vrši se i kursiranje inspektora u
trajanju od 30 dana u SAD po IMET programu.
145
3.3.5.2. Funkcija pomoi od strane inspektora Ministarstva
odbrane i OS BiH
Inspektori u Ministarstvu odbrane i oružanim snagama
Bosne i Hercegovine pružaju pomo na teritorijalnoj osnovi,
tako da se svako može obratiti najbližem inspektoru za pomo
ili informaciju. Inspektori u okviru svog sistema - mreže
inspektora ostvaruju meusobnu saradnju, razmenjuju
informacije, koordiniraju aktivnosti, predavanja i preuzimanja
sluaja ili rešavaju pitanja nadležnosti inspektora. U funkciji
pomoi je i voenje ispitivanja kao neformalni proces
utvrivanja injenica koje služe za obradu sluaja ili
iznalaženje odgovora za podnosioca zahteva.
Prilikom rešavanja nekog sluaja, pružanja pomoi
inspektor prolazi kroz sledei proces: analiza žalbe, planiranje
aktivnosti, prikupljanje i analiza podataka ili dokaza, preporuka
i primena rešenja, praenje sluaja zajedno sa podnosiocem i
zatvaranje sluaja.
Uvek kada obavlja razgovor sa nekom osobom, inspektor
beleži stavove o stavu te osobe, iskrenost i otvorenost i ta
zapažanja unosi u dosije tog IGAR-a jasno navodei da je re o
mišljenju inspektora. Inspektor obavlja intervju sa
podnosiocem pritužbe. Klju uspešnog intervjua je
uspostavljanje dobrog odnosa sa intervjuisanim licem i aktivno
slušanje. Inspektor skoro svakom podnosiocu zahtevapritužbe, postavlja etiri pitanja:
1. Šta želite da inspektor preduzme za Vas?
2. Imate li potkrepljujuu dokumentaciju?
3. Da li ste se obratili nekom drugom za pomo?
4. Da li je Komandni lanac upoznat sa vašim problemom?
Inspektor gotovo redovno izbegava da daje bilo kakva
obeanja ili da se obavezuje, umesto toga obaveštava
podnosioca pritužbe da e razmotriti njegov predmet i
146
odgovoriti mu kada bude mogue. Inspektor u principu deluje u
procesu od sedam koraka:
- prvi korak: Prijem zahteva za delovanje inspektora (IGAR),
- drugi korak: Vršenje preliminarne analize,
- trei korak: Prosleivanje sluaja i obaveštavanje,
- etvrti korak: Utvrivanje injenica,
- peti korak: Obaveštavanje o rezultatima pružanja pomoi,
- šesti korak: Praenje sluaja,
- sedmi korak: Zakljuivanje zahteva za delovanje inspektora.
Slika 7.Neum, 25.09.2006. godine , prva konferencija inspektora MO i OS BiH . Prvi ministar
odbrane BiH Nikola Radovanovi; prvi naelnik ZŠ OS BiH general-puk. Sifet Podži i prvi
generalni inspektor brig. - general Rizvo Pleh.
147
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, MO BiH, Generalni inspektorat
Šema br. 23. Proces delovanja inspektora od 7. koraka
148
3.3.5.3. Preliminarne istrage i istrage
One predstavljaju najsloženije oblike delovanja
inspektora. One pružaju pojedincima protiv kojih su podneseni
navodi širi raspon prava i zaštite (i u pravnom i u
administrativnom smislu) od onih koje uživaju pojedinci u
okviru krivine istrage.
Istrage i preliminarne istrage su administrativni a ne „sudski”
postupci. Ovaj postupak podrazumeva:
- Obaveštavanje predmeta istrage ili osumnjienog o navodima
protiv njega,
- Obaveštavanje predmeta istrage ili osumnjienog o
nepovoljnim informacijama protiv njega,
- Davanje prilike predmetu istrage ili osumnjienom da, da
komentar na nepovoljne informacije koje e se koristiti protiv
njega i
- Zaštita prava svih lica da izbegnu inkriminisanje.
U voenju postupka,inspektor je dužan da zaštiti interese
Ministarstva odbrane i oružanih snaga Bosne i Hercegovine
kao i pravo na poverljivost svih pojedinaca koji su ukljueni u
postupak.
149
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, MO BiH, Generalni inspektorat
Šema 24. Proces delovanja inspektora
Inspektori otpoinju delovanje, nakon što prime pritužbu.
Tokom drugog koraka, od sedam koraka procesa delovanja
inspektora „Vršenje preliminarne analize inspektora, inspektor
mora odrediti pitanja i razraditi sporna pitanja i navode. Ako se
u drugom koraku procesa delovanja inspektora otkrije
nepravilnost, tada e se u procesu utvrivanja injenica
upotrebiti preliminarna istraga ili istraga (etvrti korak od
sedam). Ovaj proces se zasniva na analizi u sklopu
preliminarne analize.
150
Sporno pitanje je definisano kao pritužba, zahtev za
informacijama ili zahtev za pomo upuen inspektoru u kojem
se ne navodi lice koje je prekršilo standarde ili pravilnik.
Jednostavno reeno, sporno pitanje je ono što neko lice iznese
u pritužbi i što inspektor mora da ispita. Identifikovanje
spornog pitanja je od presudnog znaaja za preliminarnu
analizu. Podnosioci pritužbi obino ne napišu navode na nain
koji bi bio koristan za potrebe utvrivanja injenica, tako to
ostaje kao zadatak inspektora. Inspektor je dužan uzeti podatke
od podnosioca pritužbe, istražiti standarde za svako pitanje
koje je pokrenuo podnosilac pritužbe i napisati koncizan navod
koji sadrži sva etiri elementa: ko, re „nepropisno”, šta se
navodno desilo i koji je standard prekršen.
Vrlo je bitno da inspektor pažljivo razmotri svaki od
etiri elementa navoda.
„Ko” postaje predmet istrage ili osumnjieni u
istrazi.„Nepropisno”- na primer podnošenja falsifikovanog
putnog naloga, što predstavlja kršenje opštih propisa o
službenim putovanjima. „Navodne radnje”- šta se navodno
desilo predstavljaju nepravilnost, i ovaj podatak se uzima iz
intervjua sa podnosiocem pritužbe ili iz pismenog zahteva za
pomo podnosioca pritužbe. Istražiti „STANDARD”, esto je
najteži i najvažniji korak u ispravnom pisanju navoda. Stoga
sebi inspektor postavlja pitanje: „Da li je navedenom radnjom
prekrešen neki zakon, pravilnik ili propis?” Ako pak inspektor
ne može ustanoviti koji je standard prekršen, onda možda i nije
uinjena nepropisna radnja, pa prema tome provoenje istrage
nije ni potrebno. U ovakvim situacijama poželjno je
konsultovati pravnog savetnika. Razgovor sa pravnim
savetnikom posebno je važan kada se radi o kršenju standarda
koji se odnose na krivina dela. Inspektor koji provodi istragu,
uvek mora voditi rauna da njegovo delovanje zadovoljava
kriterijume poverljivosti i diskrecije, a uz to nepristrasno
utvrivanje injenica. Celokupno ljudstvo Ministarstva odbrane
151
i oružanih snaga, dužno je saraivati sa Inspektorima. Uspešna
zaštita poverljivosti onih sa kojima ostvarujemo interakciju je
kljuna komponenta institucije inspektora, jer štiti privatnost
pojedinca i spreava odmazdu. Ovaj princip nesumnjivo
odražava poverenje u instituciju inspektora i potie
dobrovoljnu saradnju i volju da se traži pomo ili podnese
žalba. Stav inspektora u provoenju istrage ne sme biti
negativan. Inspektor se mora ponašati profesionalno, taktino i
bez predrasuda. Pre nego što preda Izveštaj Komandantu,
trebalo bi zatražiti od pravnog savetnika da ga pregleda, kako
bi se potvrdila njegova zakonska osnovanost.
Ako tokom preliminarne istrage ili istrage inspektor
otkrije odreena sporna pitanja ili probleme koji nisu direktno
vezani za navode, inspektor može pokrenuti korektivnu meru,
tako što e na to pitanje ili problem skrenuti pažnju
komandantu ili odgovarajuem organu. Navodno ovakva
komunikacija ne sme ugroziti poverljivost. Preliminarna istraga
i istraga, kao zvanini procesi prikupljanja injenica su vrlo
slini. U oba sluaja inspektor mora analizirati predmetnu
situaciju, odrediti da li su standardi prekršeni, koje dokaze
treba prikupiti, i analizirati te dokaze, izvui zakljuke i
preporuiti adekvatno delovanje.
Razlika izmeu ova dva procesa u suštini leži u tome što
je za zvaninu istragu potrebno imati potpisanu direktivu i
detaljni stenogram svedoenja. Inspektori naješe pominju
proces prikupljanja injenica koristei preliminarnu istragu i
ukoliko to situacija zahteva, prelaze na istragu. Samo ministar
odbrane, generalni inspektor, i komandant mogu narediti
istragu, uglavnom po preporuci inspektora.
Preliminarana istraga - se primenjuje ako inspektor
ustanovi da je najpogodniji nain utvrivanja injenica u
nekom sluaju preliminarna istraga, za takve sluajeve nije
potrebna direktiva za voenje istrage. Naravno, to ne znai da
152
inspektor nije obavezan uredno obaveštavati svog komandanta
o razvoju situacije.
Istraga - ako inspektor smatra da treba provesti istragu, mora
preduzeti zvanine korake kako bi dobio ovlašenje da otpone
istragu. Jedino lice koje ima ovlašenje da inspektoru izda
direktivu za voenje istrage je njegov komandant. Prvi korak u
ovom procesu je upuivanje zahteva za izdavanje direktive za
voenje istrage, odnosno akcijskog memoranduma. Akcijski
memorandum - se piše kad inspektor ustanovi da je potrebno
provesti istragu i kad sainjava akcijski memorandum, tj.
Zahtev za izdavanje direktive za voenje istrage. Ovakav
dokument se u pravilu zaštiuje oznakom „Samo za službenu
upotrebu”. NJime se:
- Prosleuje direktiva komandantu na potpis;
- Daje kratak prikaz opštih informacija o nainu na koji se
došlo do navoda, licu koje je iznelo navod i licu na koje se
navod odnosio (budui da se šalje Komandantu, u ovom
zahtevu se moraju navesti imena i konkretni podaci);
- Daje kratak prikaz Navoda koje treba istražiti,
- Daje kratak prikaz istrage (preliminarne analize);
- Komandantu ukratko iznosi mišljenje pravnog savetnika;
- Daje preporuka za potpisivanje direktive za voenje istrage.
Direktiva za voenje istrage- je ovlaštenje inspektoru da
istražuje odreene navode ukratko izložene u zahtevu za
izdavanje direktive za voenje istrage. U cilju ouvanja
poverljivosti informacija, nije dopušteno iznositi imena lica na
koje se odnose navodi, ni samu prirodu navoda u direktivi.
Direktivu priprema inspektor a potpisuje Komandant. Zahtev
za izdavanje direktive za voenje istrage i direktiva se nosi
komandantu. Važno je imati na umu, da direktiva štiti
inspektora od eventualne graanske tužbe tokom i nakon
istrage ili preliminarne istrage.
153
Slika 8. Neum, hotel Zenit , 25.09.2006. godine , sveano polaganje zakletve inspektora MO i
OS BiH pred ministrom odbrane BiH Nikolom Radovanoviem.
154
Izvor: Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga, MO BiH, Generalni inspektorat
Šema 25 Proces utvrivanja injenica koje vodi inspektor
Pored ve elaboriranih zadataka, važno je istai mesto i
ulogu inspektora u vojnim operacijama. Osnovne funkcije se
ne menjaju, meutim ,tokom vojnih operacija u koje spadaju i
mirovne misije, prioritet mora biti na zadacima koji se odnose
direktno na spremnost jedinice za izvršavanje misije tokom
155
razliitih faza i tipova vojnih operacija. Rad inspektora na
terenu se koncentriše na pitanja koja imaju veliki uticaj na
sposobnost jedinice da se brzo pripremi za vojne operacije,
provoenje operacija, ponovno rasporeivanje i novo
pripremanje jedinice za vojnu misiju. Inspektori tako rade na
pitanjima gotovosti, obuci, disciplinskim normama i pitanjima
socijalnog statusa vojnika. Za uspešno i nesmetano delovanje
inspektora, pored odgovarajueg radnog prostora, propisan je i
minimum tehnike opreme koja ukljuuje: direktna telefonska
linija, mobilni telefon, prikljuak na internet, raunar sa
printerom, skener, digitalni foto aparat, diktafon, „memo skriber” (za preslušavanje transkripta snimljnih razgovora),
metalna kasa.
Kako vidimo poslovi i zadaci Inspektora u Ministarstvu
odbrane i OS BiH su veoma odgovorni, složeni, poverljivi i
kompleksni.
U provedenom emipirijskom istraživanju, metodom
ankete u OS BiH, na uzorku 6 Pbr. Na pitanje: Kome se
naješe obraate za eventualno pružanje pomoi? Na
ponuene odgovore, rezultati su sledei: komandantu 158 ili
42, 00% inspektorima 29 ili 7,7% organima bezbednosti 4 ili
1,00% personalu 58 ili 15% ministru odbrane 0 ili 0,00%, sam
sve rešavam 63 ili 17,00% , nikome 64 ili 17,00%
Od 376 anketiranih, njih 158 ili 42, 00% se izjasnilo, da se
najepe obraaju komandantu za eventualno pružanje pomoi.
NJih 29 ili 7,7% se izjasnilo za eventualno pružanje pomoi da
se obraaju inspektorima, organima bezbednosti za eventualno
pružanje pomoi 4 ili 1%. NJih 58 ili 15,00% se naješe kaže
obraa personalu. Da sve sami rešavaju iskazalo se njih 63 ili
17,00% dok njih 64 ili 17,00% kaže da se ne obraa nikome za
eventualno pružanje pomoi. Rezultati ankete, odnosno
odgovori na ovo pitanje ukazuju na injenicu, da se još uvek
mali broj pripadnika OS BiH obraa inspektorima za pomo.
Što znai da nisu dovoljno upoznati sa misijom inspektora i
156
njihovim nadležnostima- Veina pripadnika se tradicionalno za
pomo obraa Komandantu, skoro 50% a nešto manje
personalu ili sami rešavaju svoje probleme. Rezultati ankete
zasigurno ukazuju na potrebu više obuke i upoznavanja sa
mestom i ulogom inspektora u Ministarstvu odbrane i oružanim
snagama.49
Rad Generalnog inspektorata MO BiH i inspektora OS
BiH, ogledao se u redovnim aktivnostima na provoenju
istraga,
preliminarnih
istraga,
pružanju
pomoi,
administrativnoj ispomoi na proveri lica predloženih za
imenovanja na dužnosti u MO BiH i OS BiH i provoenje
obuke, kao i na zadacima provoenja aktivnosti iz Plana
saradnje sa oružanim snagama drugih država. Takoe u
vremenu od 27.-30. 10. 2008. god. a u saradnji sa NATO
Štabom Sarajevo koji je obezbedio punu finansijsku i tehniku
podršku, održana je trea – ve tradicionalna godišnja
konferencija inspektora Ministarstva odbrane i OS BiH.
Konferencije se održavaju prema programu koji sainjava
Generalni inspektorat, a koji u osnovi ukljuuje aktivnosti
analize dosadašnjeg rada i funkcionisanja sistema inspektora,
analiza i upoznavanje sa trendovima razvoja u oružanim
snagama, analize dosadašnjeg toka reforme OS BiH i
donesenih propisa iz oblasti odbrane, kao i diskusije, rasprave i
informacije o temama i aktivnostima od znaaja za
funkcionisanje sistema inspektora u OS BiH. Pored uesnika
konferencija iz sastava MO i OS BiH i Kancelarije Generalnog
inspektora NATO Štaba Sarajevo, konferenciji obino
prisustvuju i brojni gosti iz odbrambeno-bezbednosnih agencija
u BiH (SIPA, OSA, Tužilaštvo ...) , NATO Štaba Sarajevo,
Eufor-a i drugih. Rezultati rada inspektora mogu se videti u
tabelarnom i grafikom prikazu koji sledi :
49
Prirunik za pružanje pomoi i voenje istraga,Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine,
Generalni inspektorat,Sarajevo 2006. god. i Uputstvo za rad generalnog inspektora MO i
inspektora u OS BIH, Ministarstvo odbrane BIH,Sarajevo,Izmena 25. Uputstva stranama
157
Tabela 3. Stepen realizacije Generalnog inspektorata na programskim
aktivnostima u 2008. god.
Izvor : Ministarstvo odbrane (Generalni inspektorat) , Sarajevo 2008. god.
Izvor : Ministarstvo odbrane (Generalni inspektorat) , Sarajevo 2008. god
Grafikon 3. Trend delovanja inspektora
158
Tabela 4. Pregled sluajeva koje su rešavali inspektori u 2008. god.
Izvor : Ministarstvo odbrane (Generalni inspektorat) , Sarajevo 2008. god
Izvor : Ministarstvo odbrane (Generalni inspektorat) , Sarajevo 2008. god
Grafikon 4. Sluajevi po strukturi
159
Izvor : Ministarstvo odbrane (Generalni inspektorat) , Sarajevo 2008. god
Grafikon 5 Pregled sluajeva u 2008. god.
4. NOVI MODEL KONTROLE OS BiH
Pored ve definisane misije Inspektora u Ministarstvu
odbrane i oružanim snagama koja obuhvata:
1.Obuku po pitanju etike, morala i profesionalizma, te o mestu
i ulozi inspektora,
2.Pružanje pomoi,
3.Istrage ove misije e morati u što skorije vreme biti proširene
i na inspekcije. Pod ovim se pre svega podrazumeva inspekcija
borbene gotovosti komandi i jedinica OS BiH.
Stoga je predložena nova šema organizacije Generalnog
inspektorata gde bi smo pored dosadašnjih inspektora imali i
inspektore za ocenu borbene gotovosti. Pored toga što je
predloženo proširenje Generalnog inspektorata, nadležnošu
koja postaje neophodna u narednom periodu , a to je
inspekcijska kontrola borbene gotovosti, komandi i jedinica . U
proteklom periodu smo imali konstituisanje komandi i jedinica,
pa ova važna funkcija nije mogla biti ni primenjena. Meutim,
naredni period se ne može ni zamisliti bez inspekcijske
160
kontrole borbene gotovosti ( b/g). Kad je u pitanju novi model
kontrole oružanih snaga BiH predlažem :
1. Demokratsku parlamentarnu kontrolu nad OS BiH, pored
Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, neophodno je
poveriti i parlamentima entiteta ( vraanjem dela prenesenih
nadležnosti iz oblasti odbrane ) .
2. Educirati lanove parlamentarnih komisija za odbranu i
bezbednost, po pitanju vršenja kontrole nad OS BiH i
celokupnim sistemom odbrane;
3. Pored oružanih snaga Bosne i Hercegovine, neophodno je
kontrolisati funkcionisanje privrede i društvenih delatnosti,
odnosno planove proizvodnje i usluga u preduzeima od
posebnog znaaja za odbranu BiH , kao i ostale delove sistema
odbrane.
4. Prilikom vršenja parlamentarne demokratske kontrole OS
BiH, naroitu pažnju posvetiti budžetu za oružane snage (
nužno je da bude potpuno transparentan i u skladu sa
mogunostima zemlje) , angažovanju OS u misijama mira u
svetu, postavljenjima oficira na generalske pozicije,
deminiranje i sl.
5. Održati stalan trend depolitizacije OS BiH, odnosno
zabraniti uticaj politikih stranaka na OS BiH.
6. Ne dozvoliti narušavanje nacionalnog balansa i paralelizme
u rukovoenju i komandovanju oružanim snagama.
161
Izvor : predlog autora
Šema 26 :Nova organizacija Generalnog inspektorata MO BiH
Izvor : predlog autora
Šema 27 :Nova organizacija Generalnog inspektorata MO BiH ( pored inspektora za
pružanje pomoi i istrage predlaže se i novi odsek za kontrolu i inspekciju nad OS BiH)
Analizirajui, a potom rezimirajui tree poglavlje,
namee se znaaj i mesto demokratske parlamentarne i civilne
kontrole nad oružanim snagama. Posebno su u tom pravcu
znaajna iskustva tranzicijskih postkomunistikih zemalja,
162
kakva je do skoro bila i Bosna i Hercegovina. Gotovo sve post
– komunistike zemlje ve odavno su završile reformske
procese i zakonodavno utvrdile nain i vrstu kontrole nad
svojim oružanim snagama. Bosna i Hercegovina je kasnila u
ovoj aktivnosti zbog traginih etnikih sukoba i graanskog
rata na svojoj teritoriji pa i šire.
Od kolikog je znaaja ova oblast za prosperitet i lanstvo
u evroatlantskim integracijama ukazuje i injenica da je
ustavno i zakonodavno utemeljena. Ovo je bio nužan proces jer
su oružane snage u komunistikim zemljama bile esto bez
ikakve kontrole, u funkciji jednog lidera ili partije. Isto tako
sredstva za finansiranje vojske bila su pod velom tajni, a
kadrovska politika i upotrebe ( esto zloupotrebe) vojske od
strane uskog kruga ljudi. Danas je kontrola nad oružanim
snagama BiH organizovana tako da imamo „vanjsku”
demokratsku parlamentarnu i civilnu kontrolu i uslovno reeno
„unutrašnju” inspekcijsku kontrolu. Ovakav model pokazao je
svoje dobre ali i loše strane , te sam u novom modelu kontrole
OS BiH predložio sledee: vratiti deo nadležnosti
parlamentarne demokratske i civilne kontrole Narodnoj
Skupštini Republike Srpske, naroito po pitanjima koja se tiu
odbrane na teritoriji Republike Srpske ( raspored i lokacije
komandi i jedinica OS BiH na teritoriji RS, pitanja u sluaju
agresije u delu BiH koji se odnosi na RS, borba protiv
terorizma, vojni budžet, angažovanje OS BiH u vojnim
misijama – deo koji se odnosi na srpsku komponentu ).50 Kad
je u pitanju inspekcijska kontrola, predložio sam da otpone u
organizaciji Generalnog inspektorijata, tako što e se uvesti
50
Maja meseca 2009. godine bili smo svedoci upuivanja pripadnika OS BiH na vojnu vežbu
NATO –a u Gruziju. Ruska federacija, a potom i Republika Srpska su se usprotivile tom inu,
ali nisu imale instrument da to spree ... Predsednik vlade Republike Srpske Milorad Dodik
ak je izjavio : „ Srpski vojnici nisu obavezni ii u tu avanturu ... „ zbog ega je pretrpeo
žestoke kritike u Federaciji BiH . Vraanjem barem deliminih nadležnosti Narodnoj
Skupštini Republike Srpske ovakvi sluajevi bi bili predupreeni.
163
novi odsek inspekcije borbene gotovosti OS BiH, a da i dalje
ostane Odsek za pružanje pomoi, obuku i istrage.
164
II VOJNI POVERENICI (OMBUDSMANI)
– INOSTRANA ISKUSTVA
1. NEMAKA
Vojni poverenik nemakog Bundestaga51 (Wehrbeauftragter
des Bundestages – WB).
Vojni poverenik nemakog Bundestaga (predstavniki dom
nemakog parlamenta) se bira tajnim glasanjem lanova
Bundestaga na period od pet godina. Poverenik nije ni lan
Bundestaga niti državni službenik – on ima posebnu poziciju.
Poverenik «štiti osnovna prava i pomaže Bundestagu u
provoenju parlamentarnog nadzora» nad Oružanim snagama,
to je zadatak poverenika koji je sadržan u njemakom ustavu.
Tani zadaci i ovlaštenja poverenika su definisani Zakonom o
vojnom povereniku Oružanih snaga. Ovaj zakon navodi dva
razdoblja zbog kojih poverenik može poduzeti akciju:
1. po uputstvu Bundestaga ili parlamentarne Komisije za
odbranu i
2. zbog okolnosti koje predstavljaju kršenje osnovnih prava
pripadnika Oružanih snaga ili principe Službe za unutrašnje
poslove.
Vojni poverenik je imenovan da pomaže Bundestagu u kontroli
(nadzoru) nemakih oružanih snaga. Vojni poverenik dobiva
uputstva za rad od Bundestaga i ima u tom smislu jasno
definisane dužnosti prema Bundestagu.
Tako npr., prema uputstvima Bundestaga ili Komisije za
odbranu, poverenik mora istražiti opasne incidente u nemakim
oružanim snagama i izvestiti o rezultatima svoje istrage.
51
Izvor: Bundestag; Vojni povjerenik:
http//www.bundestag.de/htdocsbundestag/commissioner/index.html
165
Osim toga, poverenik mora parlamentu podnositi godišnji
izveštaj o svom radu. Dužnosti poverenika ukljuuju obavezu
prisustvovanja u Bundestagu, ako to od njega zahteva
parlament ili Komisija za odbranu.
Otkada je imenovan prvi vojni poverenik oružanih snaga,
davne 1959. godine, Bundestag nije izdao nijedan zahtev za
istragu, a Komisija za odbranu ih je do sada izdala samo u 25
sluajeva. Shodno tome, vojni poverenik, prvenstveno radi na
vlastitu inicijativu.
Vojni poverenik je obavezan istraživati incidente u
nemakim oružanim snagama koji izazivaju sumnju da je, na
primer, ljudski dignitet, sloboda mišljenja ili pravna zaštita
vojnika ili osoblja bila nezakonito ograniena.
Tokom poseta vojnim jedinicama, kroz izveštaje u
štampi, od informacija dobijenih od lanova Bundestaga ili
žalbi vojnika, pažnja vojnog poverenika se može skrenuti na
posebne incidente zbog kojih se mogu pokrenuti istrage.
1.1. Prava vojnika na podnošenje žalbi vojnom povereniku
Osim pomaganja parlamentu u kontroli oružanih snaga
poverenik ima i drugu važnu funkciju. On je ombdusman
oružanih snaga i njega mogu direktno kontaktirati, bez
posredovanja zvaninih službi, svi pripadnici oružanih snaga.
Vojnici mogu skrenuti pažnju poverenika na sva pitanja za koja
smatraju da predstavljaju pogrešan ili nepravedan tretman.
Žalbama se može pokriti celi spektar svakodnevnih vojnih
poslova, ukljuujui zvanine, društvene i line probleme.
Molbe ne moraju podnositi vojnici lino. Kolege, izabrani
glasnogovornici i lanovi porodica mogu takoe kontaktirati
vojnog poverenika u ime pripadnika oružanih snaga. Zatim
vojnik, na kojeg se ta žalba odnosi, daje svoju saglasnost pre
166
nego vojni poverenik preduzme aktivno ovlaštenja vojnog
poverenika.
Kako bi ispunio svoje ustavne dužnosti, vojni poverenik
oružanih snaga (Bundeswehr) ima ovlaštenja da zahteva da se
odreena informacija da, a takoe daje i svoje predloge za
rešavanje problema. On ima pravo da razmatra pitanja vezana
za Ministarstvo odbrane Nemake i svih njegovih podreenih
agencija i osoblja. Vojni poverenik takoe ima pravo na
administrativnu pomo. Sudovi i upravna vlast Savezne
republike Nemake, pokrajina i opština su dužni da podržavaju
rad vojnog poverenika u voenju neophodnih istraga.
Vojni poverenik ima pravo da se u svom radu služi razliitim
izvorima informacija. U tom smislu, on ima pravo da zahteva
informacije i pristup podacima Ministarstva odbrane Nemake
i svih podreenih agencija. Vojni poverenik može voditi
saslušanja ljudi koji su podneli žalbe, kao i svedoka. Isto tako
može, u bilo koje vreme i bez prethodne najave, posetiti sve
jedinice, štabove, objekte i upravna tela nemakih oružanih
snaga. On može tražiti izveštaje o provoenju disciplinskih
ovlaštenja u nemakim oružanim snagama i pratiti krivine ili
disciplinske postupke u sudu.
Ako vojni poverenik ustanovi da je postojalo nepravilno ili
nekorektno ponašanje, on može zahtevati da odgovorne vlasti
preduzmu mere koje e preventivno delovati, da se takvo
ponašanje ne ponovi. On može predložiti pokretanje krivinih i
disciplinskih postupaka ukljuujui sporove pred nadležnim
vlastima.
Predlozi vojnog poverenika nisu instrukcije niti nareenja.
Meutim, njegov uticaj se ne treba potceniti. Iskustva su
pokazala, da postojanje nezavisnog vojnog poverenika, od
kojeg svi pripadnici oružanih snaga mogu tražiti pomo ima
pozitivan efekat na ponašanje vostva oružanih snaga.
Parlamentarni vojni poverenik nije lan Bundestaga niti
državni službenik. NJegova pozicija je ustanovljena u skladu sa
167
odredbama zakona o parlamentarnom povereniku oružanih
snaga. U definisanju njegovog pravnog statusa, zakonodavac je
uzeo za osnovu prava i dužnosti parlamentarnog državnog
sekretara.
Tokom svog mandata, parlamentarni poverenik ne može
biti na nekoj drugoj poziciji ili obavljati neku drugu delatnost
ili politiku dužnost.
Nemaki Bundestag bira poverenika tajnim glasanjem bez
prethodne rasprave. Kandidate može nominirati Komisija za
odbranu i parlamentarne grupe u Bundestagu. Bira se kandidat
koji dobije veinu glasova Bundestaga. Svaki nemaki
graanin koji navrši 35 godina života može biti izabran. Ne
postoji formalan zahtev da kandidati imaju prethodno vojno
iskustvo. Parlamentarnog poverenika imenuje predsednik
Bundestaga i on polaže zakletvu pred parlamentom.
Mandat parlamentranog vojnog povernika traje pet
godina, odnosno jednu godinu duže nego što je mandat lanova
parlamenta. Ovo pomaže u ouvanju nezavisnosti poverenika u
sluaju da se sa novim izborima promeni parlamentarna veina.
Dopušten je reizbor poverenika na više od dva mandata.
Mandat poverenika se završava završetkom mandata, smru
poverenika, otpuštanjem poverenika od strane parlamenta ili po
njegovom zahtevu za razrešenjem sa dužnosti.
1.2. Godišnji izveštaj parlamentarnog vojnog poverenika
Parlamentrani vojni poverenik je obavezan da podnese
godišnji izveštaj Bundestagu svake kalendarske godine. Ne
postoje detaljna uputstva vezano za njegov sadržaj i zato se on
mora zasnivati na dvostrukom zadatku, definisanim ustavom,
da sprovodi kontrolu i da razmatra žalbe. Prema tome, Izveštaj
se uglavnom bavi negativnim pojavama i incidentima u
oružanim snagama. Iz ovog razloga, bivši vojni poverenici su
168
smatrali godišnji izveštaj prvenstveno kao izveštaj o
nedostacima, a ne izveštaj o ukupnom stanju u oružanim
snagama.
U svom godišnjem izveštaju vojni poverenik se bavi
nasiljem pretpostavljenih i vojnih vlasti, ali on takoe detaljno
razmatra opšte uslove u kojima oružane snage rade, a vojnici
obavljaju svoje zadatke.
Poverenik deluje na neki nain kao «sistem ranog
upozorenja» za parlament. Naravno, njegove primedbe i
komentari ne mogu uvek biti izuzeti iz politikih i
parlamentarnih aspekata.
Parlament, a naroito Komisija za odbranu, koristi
godišnji izveštaj poverenika kao osnovu za diskusiju i odluke o
unutrašnjem razvoju oružanih snaga. Zato se u izveštaju skree
pažnju parlamenta na posebna pitanja ne samo pojedinih
lanova oružanih snaga, nego oružanih snaga kao celine.
Godišnji izveštaj poverenika uvek prate mediji sa velikim
interesovanjem. Izveštaji u medijima o godišnjem izveštaju
poverenika pomažu u izveštavanju javnosti o problemima
oružanih snaga. Istovremeno se time pomaže fokusiranje
pažnje parlamenta na izveštaj.
Vojni poverenik, obavezno upuuje svoj godišnji izveštaj
parlamentu. Izveštaj se podnosi predsedavajuem Bundestaga u
prvom kvartalu svake godine i štampa kao dokument
Bundestaga. Predsedavajui upuuje izveštaj Komisiji za
odbranu, koja zahteva od ministra odbrane da iznese svoj
komentar na izveštaj. Tokom rasprave u parlamentu,
parlamentarnom povereniku se daje re ako to zahteva jedna od
parlamentarnih grupa ili barem pet procenata lanova
Bundestaga.
Ministar odbrane, u svom komentaru na godišnji izveštaj
parlamentrnog vojnog poverenika, elaborira mere koje su
potrebne za otklanjanje opisanih nedostataka. Sledee godine,
169
parlament se obaveštava o progresu koji je napravljen u ovom
smislu.
Uspostvaljanjem kancelarije parlamentarnog poverenika
oružanih snaga (vojnog poverenika – ombdusmana), smatralo
se da e njemu biti potreban mali broj saradnika, kako bi
mogao obavljati svoje dužnosti. Meutim, s obzirom da se broj
žalbi brzo poveavao, broj saradnika – uposlenika je morao biti
povean. Ovo je bio jedini nain da se osigura da vojni
poverenici obavljaju svoj zadatak parlamentarne kontrole nad
oružanim snagama. Trenutno kancelarija parlamentarnog
vojnog poverenika broji oko 50 uposlenika, od kojih je
polovina direktno ukljuena u razmatranje žalbi koje se
podnose vojnom povereniku.
Uposlenici u ovoj kancelariji su lanovi administracije
Bundestaga, u okviru koje ine posebnu direkciju pod nazivom
«Parlamentarni poverenik za oružane snage». Što se tie svoga
rada, oni su pod iskljuivo, supervizijom vojnog poverenika.
Na elu direkcije se nalazi direktor, a direkcija je podeljena u
skladu sa principima organizacije ministarstva, na sektore ija
je veliina i nadležnosti odreena kako bi najbolje odgovarala
na zadatke. Trenutno, postoji pet sektora.
Grafiki pregled organizacione šeme direkcije pokazuje
kako je kancelarija strukturirana:
170
Šema br. 27. Kancelarija vojnog poverenika
2. VELIKA BRITANIJA52
Uloga vojnog poverenika je da omogui taan i nezavisan
pregled kako radi sistem žalbi i da o tome izveštava ministre,
parlament. Vojni poverenik je takoe alternativna kontakt
osoba vojnika ili njihovih zastupnika, kao što su lanovi
porodice, prijatelji ili lanovi parlamenta koji mogu okrenuti
pažnju vojnog poverenika na neki dogaaj.
Prioriteti vojnog poverenika za oružane snage su da:
52
Vojni poverenik za žalbe:
http://armedforcescomplaints.independent.gov.uk
171
1. brzo rešava žalbe,
2. radi na nivou koji e omoguiti donošenje pravednih
odluka, ispravljanje grešaka,
3. da sve zainteresovane strane redovno obaveštava o
napravljenom progresu i da razumije rezultate rada i razloge
zbog kojih je donesena odreena odluka.
Zbog brige da se sa vojnicima postupa primereno, poverenik
ima posebne oblasti kada su u pitanju žalbe koje se odnose na
neprihvatljivo ponašanje, kao što je:
- nasilje,
- napastovanje,
- diskriminacija,
- viktimizacija,
- nepravedno ili neprikladno ponašanje.
Vojni poverenik podnosi godišnji izveštaj parlamentu o tome
koliko su procesi rešavanja žalbi bili uspešni, efikasni i
pravedni. Taj izveštaj je dostupan javnosti. Cilj vojnog
poverenika je da svi vojnici i njihove porodice imaju poverenje
u sistem žalbi i njihovo pravedno rešavanje kroz:
- praenje pojedinanih žalbi;
- fokusiranje na rezultate i unapreenja;
- odgovornost službe za pravedno, efikasno i delotvorno
rešavanje žalbi;
- rad sa ministarstvom odbrane kako bi se osigurala efikasna
primena nauenih lekcija;
- javna odgovornost prema ministrima i parlamentu.
Vojni poverenik neguje i podstie sledee vrednosti:
- nezavisnost presude,
- pravednost i pravda,
- integritet,
- transparentnost i odgovornost,
- poštovanje razliitosti,
- humanost.
172
3. NORVEŠKA53
Pozicija
parlamentarnog
vojnog
poverenika
–
ombudsmana oružanih snaga u Norveškoj je uspostvaljena
1952. godine, kao prva pozicija parlamentarnog vojnog
ombudsmana u svetu. Ombudsman je telo norveškog
parlamenta – Stortinga i dio parlamentarne kontrole i aktivnosti
supervizije. Ombudsmana i njegovu komisiju bira parlament,
kome oni podnose izveštaj. Ombudsman štiti prava svih
pripadnika (i bivših pripadnika) oružanih snaga. Svako ko
smatra da se s njim ili s njom postupalo pogrešno, nepravedno
ili nerazumno može podneti svoj sluaj ombudsmanu i
zahtevati od njega da istraži to pitanje kako bi utvrdio da li je
uinjena nepravda i ako jeste da se pobrine da se poduzmu
korektivne mere.
Sve vrste žalbi i okolnosti koje nastanu pre, tokom ili
nakon vojne službe mogu biti podnesene ombudsmanu.
Komisija ombudsmana podnosi godišnji izveštaj
parlamentu. Meutim, sam ombudsman može podneti izveštaj
parlamentu u bilo kojem trenutku. Ombudsman deluje kao
savetnik parlamenta i Ministarstva odbrane o pitanjima koja su
njegova nadležnost. Kao nezavisno telo, Komisija
ombudsmana nadzire vojne jedinice u zemlji i inostranstvu.
Ombudsman podnosi izveštaj o nadzoru sa odgovarajuom
dokumentacijom Ministarstvu odbrane, ministru i ostalim
relevantnim vojnim vlastima.
Ombudsman može uputiti ili pokrenuti postupak na vlastitu
inicijativu po svim pitanjima na kojima mu je skrenuta pažnja.
On je ovlašten da radi na sluajevima koji ukljuuju sve vlasti,
ima pristup dokumentacijama i informacijama i može saslušati
svedoke i strunjake. Ombudsman je nepristrasan i nezavisan
od ministra i Ministarstva odbrane i vojnih vlasti. Komisija
53
Parlamentarni poverenik oružanih snaga: http://ombudsmann.no/node/57
173
ombudsmana za oružane snage se sastoji od sedam lanova na
ijem elu je ombudsman. Na elu Komisije se nalazi direktor.
4. ŠVEDSKA54
U Švedskoj funkciju vojnog poverenika obavlja jedan od
etiri parlamentarna ombudsmana. NJegova nadležnost
podrazumeva rad za oružane snage, neboraku vojnu službu i
druge sluajeve vezano za Ministarstvo odbrane, kao i u
drugim oblastima kao što su zatvori i ispitivanja, osiguranje,
javne nabavke i dr.
Ombudsmanu u njegovom radu pomažu dva rukovodioca
sektora i 5-7 izvršnih rukovodilaca. Veina su mlade sudije. Po
pravilu, oni ostaju sa parlamentarnim ombudsmanom od 4-6
godina pre nego budu imenovani za sudije. Kancelarija
ombudsmana takoe ima svoj sekretarijat sa dva sekretara. To
znai da kancelarija ombudsmana ukupno ima oko 10. osoba.
Parlament je imenovao i dva zamenika ombudsmana koji
menjaju ombudsmana u sluaju njegove bolesti ili dužeg
poslovnog putovanja. Ovlaštenja i dužnosti ombudsmana koji
ujedno obavlja i funkciju vojnog poverenika su isto kao i
ovlaštenja ostala tri ombudsmana.
5. IRSKA
Pozicija ombudsmana odbrambenih snaga je ustanovljena
zakonom o ombudsmanu odbrambenih snaga 2004. godine.
Ombudsman istražuje žalbe pripadnika i bivših pripadnika
odbrambenih snaga. Ombudsman je nepristrasan. On je
54
Izvor: Parlamentrani ombudsman Riksdag:
http//www.jo.se/page.aspx?Menulol=128Objectclass=Dynamx_Persans8
174
nezavisan od ministra odbrane, Ministarstva odbrane i vojnih
vlasti.
Zadatak ombudsmana je da osigura da pripadnici i bivši
pripadnici stalnih odbrambenih snaga i rezervnih odbrambenih
snaga imaju pravo na tano, nezavisno i pravedno ponovno
ispitivanje svojih žalbi za koje veruju da nisu bile adekvatno
obraene tokom internog vojnog žalbenog procesa.
Žalbu mogu uložiti:
- pripadnici stalnih odbrambenih snaga;
- bivši pripadnici stalnih odbrambenih snaga;
- pripadnici rezervnih odbrambenih snaga;
- bivši pripadnici rezervnih odbrambenih snaga.
Pripadnici stalnih odbrambenih snaga i rezervnih odbrambenih
snaga moraju prvo uložiti žalbu kroz strukture odbrambenih
snaga, a u skaldu sa lanom 114. Zakona o odbrani iz 1954.
godine. Ako nakon 28. dana nakon što se podnese ova žalba
nema rešenja, onda pripadnici odbrambenih snaga imaju pravo
da podnesu žalbu ombudsmanu. Bivši pripadnici stalnih
odbrambenih snaga mogu uložiti žalbe ombudsmanu za
odbranu direktno. Pripadnici i bivši pripadnici odbrambenih
snaga moraju uložiti žalbu:
- u roku od 12 meseci od nastanka sluaja;
- u roku od 12 meseci nakon što su postali svesni sluaja.
- Ombudsman ne može istraživati sluajeve koji su se desili
pre nego je uspostavljena njegova pozicija.
Ombudsman odbrambenih snaga može istražiti žalbe o
postupcima koje su poduzeli:
- Drugi pripadnici stalnih ili rezervnih odbrambenih snaga;
- Bivši pripadnici stalnih ili rezervnih odbrambenih snaga koji
su u to vreme služili službu;
- Državni službenici koji su radili u tom periodu.
175
6. OSTALE EVROPSKE ZEMLJE
U brojnim evropskim zemljama ustanovljena je pozicija
parlamentarnog vojnog poverenika:
1.Austrija: Parlamentarna vojna komisija za žalbe, izvršni
poverenik i vojni poverenici;
2.Belgija: Vojni ombudsman,
3.Francuska: Controleur General des Armes Ministere de la
defense, la Republique Francaise (generalni vojni inspektor,
Ministarstvo odbrane)
4.Nizozemska: generalni inspektor oružanih snaga
5.Slovenija: U Sloveniji funkciju vojnog poverenika obavlja
zamenik ombudsmana. NJegova nadležnost podrazumeva i
razmatranja žalbi u podruju ustavnog prava, državne službe,
okoliša i diskriminacije.
6.1. Razliiti pristupi funkciji ombudsmana
Kada je re o strukturi i ovlaštenjima ombudsmana, tu
postoje etiri glavna modela:
- Države koje nemaju instituciju vojnog ombudsmana (na
primer, Slovaka i Španija);
- Države u kojima je ombudsman integrisan u same oružane
snage, pod nazivom glavni inspektor (na primer Holandija
Belgija);
- Države u kojima nadležnosti civilnog ombudsmana
ukljuuju i oružane snage (na primer, Švedska, Danska,
Poljska);
- Države koje imaju nezavisnog vojnog ombudsmana (na
primer, NJemaka, BiH, Kanada, Irska).
176
6.2. Države koje nemaju instituciju vojnog ombudsmana
Veina država nemaju vojnog ombudsmana. Prednost
takvog pristupa jeste dominantno oslanjanje na komandnu
strukturu u smislu sprovoenja discipline u vojnim redovima.
Meutim, tu postoji rizik od toga da e zloupotreba uposlenika
u oružanim snagama proi nekažnjeno usled nedostatka
poverenja u interne disciplinske procedure, te usled straha od
odmazde od strane vojnih komandanata; stoga zaštita ljudskih
prava pripadnika oružanih snaga time može da bude ugrožena.
Nastojanje vojnog ombudsmana esto je rezultat snažnog
otpora uvoenju takvog jednog nezavisnog žalbenog
mehanizma od strane komandnog lanca. U Velikoj Britaniji, na
primer, naroito nakon smrti etiri regruta u kasarni Deepcut,
voena je intenzivna debata o prednostima uvoenja
alternativnog naina spoljnog i nezavisnog nadzora nad
oružanim snagama. U Komisiji za odbranu Donjeg doma i
nedavno sainjeni Izveštaj o kasarni Deepcut preporuili su
uvoenje institucije vojnog ombudsmana sa punim istražnim
ovlaštenjima u pogledu prigovora i ovlaštenjima za donošenje
obavezujuih odluka u vezi s uloženim prigovorima. Meutim,
Ministarstvo odbrane nije usvojilo pomenutu preporuku,
«naroito na osnovu toga što Snage ve imaju procedure za
rešavanje prigovora». Takoe, zasad je odbijen i predlog za
proširenje nadležnosti parlamentarnog poverenika za
administraciju, kojim bi mu se omoguilo da rešava prigovore
koje pripadnici oružanih snaga i uposlenici u oružanim
snagama ulože u vezi s administrativnim pitanjima. Umesto
toga, 2006. godine zakonskom regulativom uvedeno je mesto
poverenika za prigovore oružanih snaga. Poverenika imenuje
ministar odbrane, zadatak mu je da nadgleda istražne radnje po
prigovorima od strane oružanih snaga, te ministru odbrane
podnosi godišnji izveštaj o funkcionisanju tih procedure za
rešavanje prigovora.
177
6.3. Države u kojima je ombudsman integrisan u oružane
snage
Komandna struktura oružanih snaga sklona je da
favorizuje mehanizme kontrole (nadzora) koji su integrisani u
oružane snage, s obzirom na to da su oni prihvatljiviji za
pitanje komande i kontrole, te da vode rauna o potrebi zaštite
operativne efikasnosti oružanih snaga. Nadalje, takvi sistemi
imaju prednost strunog poznavanja vojnog života i drugih
relevantnih pitanja. Meutim, integrisanim mehanizmima može
da nedostaje nezavisnost, s obzirom na to da su oni pod
kontrolom vojne hijerarhije, što, opet, može da ugrozi
legitimnost žalbenih mehanizama u oima onih koji podnose
prigovore.
6.4. Države u kojima nadležnosti civilnog ombudsmana
ukljuuju u Oružane snage
U nekim državama, funkcija kontrole (nadzor) nad
oružanim snagama dio je civilnog mehanizma za nadzor kao,
na primer, u Švedskoj i Poljskoj. Civilni ombudsman ima
prednost izrazite nezavisnosti i pružanja jednakog tretmana i
vojnim licima i civilima.
S druge strane, može se desiti da civilni ombudsmen ne
poseduje specifino struno znanje i kredibilitet unutar
oružanih snaga. Nadalje, izuzetno veliki obim posle može da
dovede do znatnih zastoja u rešavanju predmeta. Jedno od
rešenja tih problema moglo bi da bude uvoenje specijalizacije
unutar kancelarije ombudsmana, tj. Imenovanje zamenika
ombudsmana zaduženog specifino za vojna pitanja.
To je sluaj, na primer, u Švedskoj gde je rad
ombudsmana podeljen na nekoliko oblasti odgovornosti,
ukljuujui i oružane snage, nevojnu nacionalnu službu i druga
pitanja u domenu Ministarstva odbrane. Švedska je prva država
178
koja je uspostavila Kancelariju ombudsmana za vojna pitanja, i
to 1915. godine. Kasnije, meutim, tokom osamdesetih godina
prošlog veka, u sklopu opšte reforme švedske vojske,
odgovornosti vojnog ombudsmana inkorporirane su u
odgovornosti parlamentarnog ombudsmana.
U Danskoj je uspostvaljen savjetodavni sistem radi
pružanja pomoi i saveta vojnicima i oficirima koji smatraju da
su izloženi diskriminaciji ili koji su optuženi za diskriminaciju.
Taj sistem se sastoji od savetnika izvan vojnog komandnog
lanca, a koji vrše savetodavnu funkciju pored svojih
uobiajenih zadataka.
U vršenju svoje savetodavne funkcije oni su odgovorni
glavnom savetniku kadrovske komande oružanih snaga.
Pomenuti savetnici daju smernice i, kada je neophodno,
pružaju pomo pri formulisanju žalbi u sklopu komandnog
lanca. Sam taj sistem ne predstavlja spoljnu nezavisnu žalbenu
proceduru.
Takav sistem ima prednost što omoguava da se prava
vojnika nepotrebno ne razdvajaju od prava stanovnika u celini.
Koncentrisanja funkcija ombudsmana u jednoj kancelariji
može da bude i jeftinije od uspostavljanja nekoliko
specijalizovanih kancelarija. U isto vreme, civilni mehanizam
nadzora ne mora da poseduje struno znanje potrebno za
rešavanje pitanja iz odbrambenog sektora, te može, usled širine
svoga mandata, da bude neuspešan u usmeravanju pažnje na
konkretne probleme sa kojim se suoavaju pripadnici oružanih
snaga i uposlenici u oružanim snagama.
179
III VOJNI POVERENIK (OMBUDSMAN)
U BOSNI I HERCEGOVINI –
DOSADAŠNJA ISKUSTVA
Odmah na poetku, definisaemo šta je to ombudsman,
uopšte, a šta je vojni ombudsman te istai znaaj ove
institucije. Ombudsman je institucija koja vrši nadzor nad
javnom upravom i koja javnoj upravi pomaže u poštovanju
principa i praksi dobre uprave kao što je rešavanje prigovora
graana u vezi s odlukama, aktivnostima i propustima javne
uprave55.
Vojni ombudsman (VO) predstavlja mehanizam koji
funkcioniše nezavisno od vojne komandne strukture, vrši
kontrolu (nadzor) nad sektorom bezbednosti i pomaže da isti
garantovano poštuje principe i delovanja dobre uprave. Vojni
ombudsman razmatra žalbe na neprimereno ponašanje i
zloupotrebe u vojsci, na negativne pojave u vojnim
procedurama, i na osnovu toga izrauje preporuke za potrebne
mere. Vojni ombudsman ne kreira odbrambenu politiku niti
donosi odluke u vezi operativnih pitanja. Dok je primerna
uloga vojnog ombudsmana da otkloni uzroke problema i
promoviše pravilno rukovoenje nad sektorom odbrane i
unutar njega, šira uloga ove institucije je da unapredi efikasnost
i delotvornost ovog sektora, pravei ga odgovornim i
otvorenim prema svojim graanima56.
Prema istom izvoru znaaj ove institucije ogleda se u
injenici da vojni poverenik pomaže da se:
- Izvrši demokratska kontrola nad sektorom odbrane,
55
Prirunik o ljudskim pravima i osnovnim slobodama pripdnika oružanih
snaga i zaposlenika u oružanim snagama, OSCE7ODIHR 2008. Varšava;
Poljska.
56
DCAF – Geneva Center for the Democratic Control of Armed Forces
07/2005.
180
- Obezbedi poštovanje vladavine zakona u oružanim snagama,
- Promoviše transparentnost i odgovornost u strukturama
odbrane,
- Usredsredi pažnja na probleme u vojnoj praksi koji zahtevaju
potrebene mere,
- Poboljša efikasnost i delotvornost sektora odbrane,
- Ojaa poverenje u vojsku kako javnosti, tako i osoblja iz
sektora odbrane.
Slika br. 9 Bilea, 20.05.2010. god. Poseta parlamentarnog vojnog poverenika BiH Boška
Šiljegovia 4. Pbr / 2. Pb sa saradnicima
Zakoni nekoliko država kao zasebnu instituciju
predviaju nezavisnog ombudsmana za oružane snage, kao što
je parlamentarni ombudsman za oružane snage Norveške,
parlamentarni poverenik za državnu odbranu i kandske snage,
ili ombudsman za odbrambene snage Irske.
Pored toga poseduje specijalizovano znanje iz oblasti
vojnih pitanja, glavna prednost nezavisnog vojnog
181
ombudsmana jeste kredibilitet koji on ima u oima podnosilaca
prigovora, parlamenta i javnosti. Njegov glavni nedostatak
jeste to što njegovo uspostavljanje povlai znatne troškove.
Slika br. 10 Biha, poseta parlamentarnog vojnog poverenika sa saradnicima 2.pb/6. pbr OS
BiH 21/22.06.2010. g
Zakonom o parlamentarnom vojnom povereniku57,
propisan je nain izbora, imenovanja i razrešenja
parlamentarnog vojnog poverenika Bosne i Hercegovine.
Ovim je sa danom 28. januar 2010. godine i zvanino
inaugurisan i otpoeo sa radom prvi vojni poverenik BiH58, a
sa ciljem jaanja vladavine prava, zaštite ljudskih prava i
sloboda vojnih lica i kadeta u Oružanim snagama Bosne i
Hercegovine i meunarodnim sporazumima koje je prihvatila
BiH.
57
58
Službeni glasnik BiH br. 51. od 29. juna 2009. godine
Gospodin Boško Šiljegovi iz Istonog Sarajeva
182
Prema ve pomenutom zakonu, vojni poverenik, nezavisan je
poverenik Parlamentarne skupštine BiH sa sledeim
nadlžnostima i ovlaštenjima:
1.Nadležnosti
Vojni poverenik, u vršenju parlamentrane kontrole rada i
drugih pitanja u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda vezanih
za vojna lica i kadete u OS BiH i MO BiH, nadležan je za:
- Istraživanje specifinih pitanja po Uputstvu Parlamentarne
skupštine BiH Zajednieke komisije za odbranu i bezbednost
BiH. Uputstva se mogu izdati samo ako se pitanje ne razmatra
u okviru delovanja Zajednike komisije, a vojni poverenik
može i sam zatražiti da Zajednika komisija izda uputstva za
istraživanje specifinih pitanja;
- Preduzimanje aktivnosti na osnovu sopstvene procene kada
u sprovoenju svojih nadležnosti dobije informacije od lanova
Parlamentarne skupštine BiH, ili kroz razmatranje pritužbi
vojnih lica i kadeta, te na bilo koji drugi nain uoi okolnosti
koje upuuju na kršenje ljudskih prava i sloboda vojnih lica i
kadeta.
2. Ovlaštenja
U obavljanju poslova i zadataka iz svoje nadležnosti vojni
poverenik ima sledea ovlaštenja:
- Da od ministra odbrane BiH i osoblja podreenog ministru
zahteva informacije i pristup evidenciji. Ovo pravo može mu se
uskratiti samo u sluaju važnih razloga za uvanje tajnosti. U
tom sluaju odbijanje utvruje ministar odbrane BiH, a razloge
za odbijanje dužan je obrazložiti pred Zajednikom komisijom
za odbranu i bezbednost.
- Sasluša podnosioca pritužbe, kao i eventualne svedoke i
strunjake. Lice koje eventualno zabranjuje podreenom licu u
svojoj službi da podnese pritužbu, da bude saslušano u svojstvu
svedoka ili strunjaka u vezi s konkretnom pritužbom,
obavezno je dati vojnom povereniku pismenu izjavu s
obrazloženjem.
183
U tom sluaju vojni poverenik e konsultovati glavnog
inspektora i ministra odbrane BiH
- Da nadležnoj instituciji u datom predmetu pruži priliku da
reši konkretno pitanje, te u tom sluaju sarauje i sa
Institucijom ombudsmana za ljudska prava BiH, generalnim
inspektorom MO BiH i dr. U istragama koje se vode po
žalbama o kršenju ljudskih prava i sloboda vojnih lica i kadeta;
- Izdaje odgovarajue preporuke nadležnim institucijama;
- Prosleuje odreena pitanja organima za krivine ili
disciplinske postupke;
- U bilo kom trenutku – po vlastitoj proceni i odluci, bez
prethodne najave poseuje jedinice i komande OS BiH i
organizacione jedinice MO BiH;
- Prisustvuje sednicama Parlamentarne skupštine BiH ili
Zajednike komisije za odbranu i bezbednost;
- Iz delokruga svoje nadležnosti, može da zahteva izveštaje od
ministra odbrane BiH;
- Da mu u sluaju sprovoenja disciplinskog postupka protiv
nekog vojnog lica ili kadeta, bude omogueno prisustvo (ako
izrazi interes) kao i pristup evidenciji koja je u vezi s
predmetom.
Pored znaajnih nadležnosti i širokih ovlaštenja, vojni
poverenik shodno zakonu ima sledee dužnosti, odgovornosti i
obaveze:
a) Dužnosti i odgovornosti
- Parlamentarnoj skupštini BiH podnosi godišnji izveštaj o
radu,
- Po potrebi u bilo kojem trenutku dostavlja pojedinani
izveštaj Parlamentarnoj skupštini BiH ili Zajednikoj komisiji,
- Ako sprovodi istragu, podnosi, na zahtev zajednike komisije
za odbranu i bezbednost ili Parlamenta, pojedinani izveštaj o
rezultatima istrage,
184
- Parlamentarna skupština BiH i zajednika komisija mogu u
bilo kojem trenutku zahtevati orisustvo vojnog poverenika
njihovim sednicama.
b) Obaveza uvanja tajnosti
- Vojni poverenik, obavezan je da uva tajnost podataka
koji su mu zvanino dati na uvid, ak i nakon završetka
njegovog mandata, u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnih
podataka59
- Vojni poverenik ne može, ak i ako nije više na dužnosti,
davati izjave o službenim pitanjima vezano za njegovu
dužnost pred sudovima ili van sudova bez odobrenja. Ovo
odobrenje daje zajedniki kolegijum oba doma
Parlamentarne skupštine BiH, uz konsultacije sa zajednikom
komisijom za odbranu i bezbednost.
3.1. Odnosi vojnog poverenika s drugim institucijama i
organima
U obavljanju poslova i zadataka iz svoje nadležnosti, vojni
poverenik obavezno sarauje sa:
- Ministarstvom odbrane BiH,
- Generalnim inspektoratom Ministarstva odbrane BiH,
- Oružanim snagama BiH,
- Institucijom ombudsmana za ljudska prava BiH i drugim
institucijama i subjektima po potrebi.
Navedene institucije i organi, obavezni su da obaveste
vojnog poverenika o postupcima koji su pokrenuti na njegov
zahtev ili zahtev drugog organa, te o ishodu postupka.
Isto tako, sudski organi i organi uprave su obavezni da
obaveste vojnog poverenika o poetku postupka, podizanju
optužnice i ishodu postupka pokrenutog na njegov predlog.
59
Zakon o zaštiti tajnih podataka (Sl. Glasnik BiH )
185
Institucija ombudsmana za ljudska prava BiH može, uz
saglasnost podnosioca pritužbe, predmet ustupiti vojnom
povereniku na dalje postupanje i obrnuto. Vojni poverenik,
obavezan je da obavesti instituciju ombudsmana za ljudska
prava BiH o sprovoenju i ishodu postupka.
Saradnja parlamentarnog vojnog poverenika BiH sa
Ministarstvom odbrane BiH, Generalnim inspektoratom MO
BiH, Oružanim snagama BiH i ombudsmanom za ljudska
prava BiH, zbog svog znaaja i potrebe regulisana je Zakonom
o parlamentarnom vojnom povereniku Bosne i Hercegovine60 o
saradnji sa navedenim institucijama i subjektima.
Slika br.11. Zenica, 09.04.2010. god. Ministar odbrane BiH dr. Selmo Cikoti i vojni
povjerenik Boško Šiljegovi u poseti 5. Pbr / 1 Pb sa saradnicima
60
Službeni glasnik BiH br. 51 od 29.06.2009.god.
186
3.2. Pravo na pritužbu parlamentarnom vojnom
povereniku
Svako vojno lice ili kadet u Oružanim snagama BiH ima
pravo da neposredno kontaktira vojnog poverenika, bez
posredovanja zvaninih službi, te da podnese pritužbu. Zbog
podnesene pritužbe, podnosilac nee biti predmet disciplinskog
postupka niti diskriminirajueg odnosa pretpostvljenih. Vojni
poverenik, u odnosu na inspektore u MO BiH i OS BiH,
anonimne pritužbe nee uzimati u rad, dok inspektori
procesiraju i rešavaju i takve predmete. Prilikom rešavanja
podnesenih pritužbi, vojni poverenik nee otkrivati ove
informacije ili detalje u javnosti.
Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH dužni su
obezbediti svim vojnim licima i kadetima pristup
informacijama o nadležnostima vojnog poverenika kao i
mogunost podnošenja pritužbi i zaštite podnosioca od bilo
kakvih disciplinskih mera ili diskriminacije zbog podnošenja
pritužbe ili kontaktiranja sa vojnim poverenikom.
3.3. Izbor, imenovanje, mandat i druga statusna pitanja
vojnog poverenika BiH
Kandidate za vojnog poverenika predlažu lanovi
zajednike komisije za odbranu i bezbednost, klubovi
poslanika u Predstavnikom domu i klubovi naroda u Domu
naroda Parlamentarne skupštine BiH a bira ga Parlamentarna
skupština BiH, na predlog zajednike komisije.
Kandidat za vojnog poverenika, osim što mora
ispunjavati opšte uslove, mora ispunjavati i posebne uslove
koji podrazumevaju:
- Ne može biti lan politikih partija niti slediti njihove
instrukcije,
187
- Ne može biti lice osuivano na krivina dela,
- Ne može obavljati dodatnu aktivnost za koju se plaa
naknada.
Parlamentarna skupština BiH vrši imenovanje vojnog
poverenika, a manadat mu traje pet godina, s mogunošu
jednog ponovljenog izbora. Mandat vojnog povernika poinje
polaganjem zakletve u Predstavnikom domu Parlamentarne
skupštine BiH a može prestati u sluaju: razrešenja, ostavke,
smrti ili isteka mandata.
Uvoenje institucije parlamentarnog vojnog poverenika BiH,
izvršeno je po izboru na nemakog vojnog poverenika i ve
sada pokazuje opravdanost svoga postojanja, u rešavanju
brojnih statusnih i drugih pitanja profesionalnih vojnih lica i
kadeta u Ministarstvu odbrane i Oružanim snagama BiH61
Nakon uspešne transformacije entitetskih vojski i stvaranja
Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, uspešno je nastavljen
hod ka njihovoj demokratizaciji i zaokruživanju institucija i
subjekata za njihovu kontrolu. Ovim je Bosna i Hercegovina
kao retko koja zemlja u regionu (sa izuzetkom Slovenije)
ispunila još jedan od bitnih uslova za lanstvo u NATO-u. Bez
adekvatne civilne parlamentarne kontrole na Oružanima
snagama BiH i zaštiti osnovnih ljudskih prava pripadnika OS
BiH, to zasigurno ne bismo uspeli.
Zahvaljujui Parlamentarnoj skupštini BiH, a naroito njenoj
zajednikoj komisiji za odbranu i bezbednost, uspostavljena je
neophodna civilna parlamentarna kontrola nad OS BiH, a sada
dodatno «ojaana» kroz instituciju vojnog poverenika
(ombudsmana). Meusobna povezanost i saradnja sa
Ministarstvom odbrane, Generalnim inspektoratom MO BiH i
Oružanim snagama BiH, garancija je da pripadnici MO BiH i
61
U relativno kratkom periodu svoga delovanja, vojni poverenik je zaprimio
oko sto razliitih zahteva (pritužbi) za delovanje i u saradnji sa drugim
institucijama veliki broj uspešno rešio.
188
OS BiH imaju adekvatnu zaštitu ljudskih prava, instrumente za
kontrolu i voenje istraga a time i predupreenje i spreavanje
svih negativnih pojava sa kojima se može može suoiti sektor
odbrane. Za postignute rezultate i iskustva u ovoj oblasti,
postoji veliko interesovanje susednih zemalja pa i regiona u
celini.
Slika br.12. Banja Luka (a. Mahovljani),07.06.2010.god. Parlamentarni vojni poverenik Boško
Šiljegovi u poseti Br V i PVO i 6. Pbr sa saradnicima
189
LITERATURA
1.
Avramov Smilja.;
2.
Borogovac
Muhamed;
Bisi, M;
Kovaevi G.;
Beridan Izet i dr.;
3.
4.
7.
Beridan Izet,
Tomi M.,Kreso
Muharem;
Bundestag / Vojni
povjerenik;
Vejnovi Duško;
8.
Vejnovi Duško;
5.
6.
Vojna
enciklopedija;
10. Vojni leksikon ;
11. Vignjevi Branko;
(urednik)
9.
12. Vujaklija Milan;
13. Vojni povjerenik
za žalbe:
14. Gizold A,
Tatalovi S,
Cvrtila V.;
15. Galoa-Mali Pjer ;
190
International Criminal Law and the UN
Charter
(Meunarodni krivini zakon i povelja Un),
Ministarstvo informisanja Republike Srbije,
Beograd 1995. god. ;
Rat u Bosni i Hercegovini, politiki aspekti,
“Narodni list”, Zadar 2000.god.;
Inspekcija u sigurnosnoj sferi odbrane,
Jašarevi, Sarajevo, 2008.
Nauka o odbrani, Fakultet Politikih nauka,
Sarajevo 1999.god.;
Leksikon sigurnosti, drugo dopunjeno izdanje,
DES,Sarajevo, 2001.,
Htpp://www.bundestag.de/htdocs_e/bundestag/
commissioner/index.html
Politika kultura, dijalog, tolerancija i
demokratija u Bosni i Hercegovini, “Zavod
distrofiara”, Banja Luka 2003. god.;
Defendologija - društveni aspekti bezbednosti
moderne države, Viša škola unutrašnjih poslova
Banja Luka, Banja Luka, 2004.god.;
VIZ, Beograd, 1974.god.;
VIZ, Beograd, 1981.god.
Demokratski nadzor i kontrola nad
bezbednosnim sektorom u regionu (zbornik
radova), “M-impeks”, Banja Luka 2004.god.;
Leksikon stranih rei i izraza.,Prosveta, Beograd
1988.god.
htpp://armedforcescomplaints.independent.gov
.uk/
Suvremeni sistemi nacionalne sigurnosti, FPZ –
Udruga za meunarodne studije, Zagreb 1999.
god.
Krv petrola-Bosna, “Naš dom”, Beograd
16. Grupa autora;
17. Grupa autora;
18. Grupa autora;
19. Guskova Jelena;
20. Dragiši Zoran;
21. Dragiši Zoran;
22. Dragiši Zoran;
23. Diaconescu
Georghe, Serban
FloreA, Pavel
Nicolae;
24. Žunec Ozren
(urednik);
25. Zbornik radova;
26. Zakon o
parlamentarnom
vojnom
povjereniku BiH;
27. Isakovi Zlatko;
28. Kova Mitar;
29. Komisija za
1996.god.;
Reforma vojske – iskustva, izazovi, Centar za
civilno – vojne odnose, Beograd, 2003
Demokratska kontrola vojske (Zbornik
radova), Savezno ministarstvo za odbranu,
Beograd, 2001
Nasilno rasturanje Jugoslavije - uzroci,
dinamika, posledice, Centar za civilno vojne
odnose, Beograd 2004
Jugoslovenska kriza i Rusija: dokumenta,
fakta, komentari: 1991-1995., Institut za
meunarodnu politiku i privredu, Beograd
1996.god.;
Položaj vojske u politikom sistemu, FCO Zbornik, Beograd 2005. god.
Prigovor savesti, FCO - Zbornik radova,
Beograd 2003. god.
Uloga parlamenta u odbrambenom
sistemu,FCO,Beograd, 2002. god,
Democratic control over the army in Romania,
(Demokratska kontrola vojske u Rumuniji)
Edituraenciclopedica, Buchurest, 1996.
Hrvatska vojska 2000,Nacionalna sigurnost,
oružane snage i demokracija, SDP i STRAGAistraživanja, Zagreb, 1999.god.
Demokratski nadzor i kontrola nad
bezbednosnim sektorom u regionu, “M-Impeks”,
Banja Luka 2004. god.
Službeni glasnik BiH br. 51/2009. Sarajevo
2009. god.
Vojske i promjene u svjetskim u evropskim
socijalistikim zemljama, zbornik radova,
Institut za evropske studije, Centar za istraživanje
mira i konflikta, Beograd, 1994.god.;
Strategijska i doktrinarna dokumenta
njacionalne bezbednosti, Svet knjige, Beograd
2003. god.
Jedna vojna sila za 21 vek (Izvještaj za
191
reformu odbrane
OS BiH ;
30. Komisija za
reformu odbrane
OS BiH ;
31. Kuni Petar;
32. Cousen Eliyabet M
and Kumar
Cheten;
33. Milovanovi
Manojlo;
34. Mišovi Slobodan;
35. Ministarstvo za
evropske
integracije;
36.
37. Niši Stanko;
38. OSCE
(Organizacija za
sigurnost i
saradnju u Evropi)
;
39. OSCE / ODIHR;
40. Ombudsman za
vojne snage ;
41. Ombudsmani za
ljudska prava:
42. Popovi Vitomir i
Luki Vladimir;
43. Poslovnik o radu
parlamentarnog
192
2005.godinu - “PLAVA KNJIGA”), Sarajevo
2005.god.;
BIJELA KNJIGA odbrane Bosne i
Hercegovine, Sarajevo, juna 2005.god.;
Podjela nadležnosti izmeu institucija BiH i
Entiteta.,”Defendologija” br 3., Banja Luka
1998.god.
Peacebuilding as politics – Cultivating peace in
fragile societies (Izgradnja mira kao politike –
uzgajanje mira u ošteenim društvima)
Istine i zablide o ratu u BiH (1992-1995.g),
Udruženje defendologa, Banja Luka 2005. god.;
Novi svetski poredak-poredak izgradnje
unilateralnog svijeta, zbornik
radova,FCO,Beograd, 2002. godina.
Bosna i Hercegovina i Pakt stabilnosti, Sarajevo
novembra 2002.god.;
Velike sile i Balkan, VIZ, Beograd 1999. god.
Kodeks ponašanja u vojno – politikim
aspektima sigurnosti; Budimpešta 03.12.1994.
god;
Varšava 2008.; Poljska; Prirunik o ljudskim
pravima i osnovnim slobodama pripadnika
Oružanih snaga i zaposlenika u Oružanim
snagama.;
http://www.odf.ie/default.asp
http://www.varuh-rs.si/o-instituciji/vodstvo/jernejrovsek/?L=6
Dejton –Pariz, Institut za meunarodno pravo i
meunarodnu poslovnu sradnju, Banja Luka 1997.
god.
Službeni glasnik BiH br. 8/2010.
vojnog povjerenika
BiH;
44. Parlamentarni
ombudsman
Riksdag :
45. Perazi Gavro;
46. Radiši LJ.
Dragan;
47. Raki Mile i
Vejnovi Duško;
48. Savezno
ministarstvo za
odbranu, sektor za
meunarodnu
vojnu saradnju i
politiku odbrane,
Uprava za politiku
odbrane;
49. Tatalovi Siniša;
50. Turkovi Bisera;
51. Hadži Miroslav;
(priredio)
52. Hadži Miroslav;
(priredio)
53. Hadži Miroslav;
(urednik)
54. Hrnjaz Radovan;
55. Halilovi Semir;
http://jo.se/Page.aspx?=12&ObjectClass=Dyna
mX_Persons&Language=en
Meunarodno ratno pravo ( drugo dopunjeno
izdanje), VINC, Beograd 1986. god.;
Hronologija dogaaja na prostoru prethodne
Jugoslavije 1990-1995. god., “Glas Srpski” i
Centar za geostrateška istraživanja Univerziteta u
Banjoj Luci, Banja Luka 2002.god.;
Sistem bezbednosti i društveno okruženje,
Udruženje Defendologa RS, Banja luka 2006. god.
Demokratska kontrola vojske, zbornik radova,
Centar za civilno vojne odnose, Beograd,
2001.godine.
Upravljanje u politikim sustavima i sustavima
odbrane, DEMFI, Zagreb, 2002. god.,
Prirunik o demokratskoj kontroli oružanih
snaga, Centar za sigurnosne studije, Sarajevo
2003. god.
Nasilno rasturanje Jugoslavije, uzroci,
dinamika, posledice – zbornik radova,Centar za
civilno vojne odnose, Beograd, 2004. godina
Demokratska kontrola vojske i policije u SR
Jugoslaviji, Centar za civilno vojne odnose,
Beograd, 2004. godina
Reforma vojske-iskustva i izazovi, zbornik
tekstova, Centar za civilno vojne odnose,
Beograd, 2003,
Kontrolna djelatnost, Službeni list SR BiH,
Sarajevo 1975. god.
Državna Tajna, “Matica”,Sarajevo 2005.god.;
193
56. Huntington Samuel
P.;
Sukob civilizacija i preustroj svjetskog poretka,
Izvori, Zagreb 1998. god.
57. Huntington Samuel
P.;
Vojnik i država, teorija i politika civilno vojnih
odnosa, CSES, Beograd, 2004.,
58. Cvetkovi
Vladimir;
59. aji Jasmin;
Nastanak i preobražaj modernog sveta politike,
FCO, Zbornik radova, Beograd 2003. god.
Civilno – vojni odnosi; Defendologija br.
Banja Luka 2009. god;
Prevare, zablude, istine (ratni dnevnik),
RABIC, Sarajevo 2001.god.;
60. Šiber Stjepan;
194
Abstract
Monograph represents a pioneering step in the
realization of meaningful parliamentary, democratic and
civilian control over armed forces, for example, many
democratic countries and Bosnia and Herzegovina. The
themes of Monographs in the modern understanding of
process control, is unique in our country and the world in
scientific, technical and methodological terms.
Throughout the monograph highlighted three important
principles on which the democratic and civilian control of
armed forces in general and even armed forces of Bosnia
and Herzegovina: (1) Supremacy of civilian over military
rule and the effective subordination of the military civilian
supreme command. (2) Recognition of the competence of
members of the military and the autonomy of the military
profession in the professional sphere. (3) Depoliticization
of the military and its not mixing in politics.
After analyzing the current state of control over the armed
forces of Bosnia and Herzegovina proposed a new mode
of organization and implementation of control that
includes: democratic and parliamentary control over
armed forces, where the responsibility for defense
matters delegated to the entities necessary, educating
members of the parliamentary commission on control
over the armed forces, in addition to the armed forces
must control the functioning of the economy and social
services, transparency in conducting the process of
equipping armed forces, determination of the budget
relating to the armed forces of Bosnia and Herzegovina,
maintaining constant depoliticization of the armed forces
and other issues.
195
OBJAŠNJENJE SKRAENICA:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
NATO – Severno - atlantski savez
EU – Evropska unija
OS BiH – Oružane snage Bosne i Hercegovine
ZŠ OS BiH – Zajedniki štab oružanih snaga BiH
BiH – Bosna i Hercegovina
PFP – Partnerstvo za mir
SFOR – Stabilizacione snage NATO –a u BiH
8.SFRJ – Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija
9. VRS – Vojska Republike Srpske
10. VF BiH – Vojska Federacije Bosne i Hercegovine
11. UN – Ujedinjene nacije
12. OSCE – Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju
13. CIMIC – Civilno – vojna saradnja
14. STANAG – NATO sporazum o standardizaciji
15. MMF – Meunarodni monetarni fond
16. UNHCR – Visoki komesarijat za izbeglice
17. GINO – Glavna inspekcija odbrane
18. MORS – Ministarstvo odbrane Republike Srpske
19. GI – Generalni inspektor
20. JNA – Jugoslovenska narodna armija
21. SRJ – Savezna Republika Jugoslavija
22. FB – Fakultet bezbednosti
23. „Kod nas“ – ovaj pojam odnosi se na BiH
24. IGAR – Zahtev za delovanje inspektora
196
IZVODI IZ RECENZIJA:
1. STRUNI REDAKTOR :
Dr Slobodan Mišovi, red.prof.
Univerzitet u Beogradu – Fakultet bezbednosti
STRUNA REDAKCIJA MONOGRAFIJE „KONTROLA
NAD ORUŽANIM SNAGAMA - INOSTRANA I ISKUSTVA
BiH“ AUTORA DR DRAGANA RADIŠIA
Prouio sam Monografiju pod naslovom „Kontrola nad
oružanim snagama – inostrana i BiH iskustva“ , autora dr
Dragana Radišia i u vezi sa istom dajem sledee mišljenje :
1. Monografija predstavlja pionirski korak u realizaciji
svrsishodne parlamentarne , demokratske i civilne kontrole nad
oružanim snagama, na primeru Bosne i Hercegovine.
-----------------------------------------Ogroman znaaj Monografije proistie i iz injenice, da e se
njome na transparentan nain ukazati javnosti (spoljašnjoj i
unutrašnjoj) šta se to ini u sprovoenju kontrole oružanih
snaga BiH. Znaaj Monografije u savremenim uslovima, još
više je istaknut njenom aktuelnošu i doprinosom
institucionalizaciji kontrole u oružanim snagama evropskog
sistema kolektivne bezbednosti i odbrane .
2. Tematika Monografije, u savremenom poimanju procesa
kontrole, je jedinstvena kod nas i u svetu u naunom, strunom
i metodološkom smislu. Na jednom mestu, ovakvim pristupom,
197
u svetu nije do sada data celovita iskustava, stanja i perspektiva
funkcije kontrole.
-----------------------------------------Stavovi autora o meuzavisnosti funkcije odbrane i kontrole
sistema odbrane, sa težištem na oružanim snagama, dati u
Monografiji su autentini i visoko validni. To ukazuje da nema
slinih istraživanja na zadatu problematiku, iako su se neki
teoretiari periferno doticali procesa kontrole i njene funkcije
u sistemu odbrane, ali ne sa aspekta njene opravdanosti,
celishodnosti i neophodnosti.
3. Autor analizira istorijski razvoj procesa kroz analizu
razliitih modela kontrole kod nas i u svetu i došao je do opšteg
zakljuka da je demokratska i civilna kontrola nad oružanim
snagama vrlo složena i kompleksna delatnost institucija
društva. Istaknuto je da država postavlja principe funkcije
kontrole, saglasno univerzalnim principima na kojima poiva
kontrola u svim sektorima ljudske delatnosti.
-----------------------------------------Istaknuti su pozitivni uticaji procesa kontrole na stanje u
oružanim snagama i njihovim strukturama . Autor,
nedvosmisleno i otvoreno ukazuje i na negativne uticaje
procesa kontrole kroz sve periode njene primene: razliiti
oblici i metode primene; nametanje stavova, mišljenja i
ponašanja u kontroli po ugledu na razvijene i mone ;
stavljanje u zavistan položaj odreenih kontrolisanih struktura ;
nemogunost kreiranja u konkretnim okolnostima od strane
izvršioca kontrole; nemogunost formiranja sopstvenih stavova
o izvršenoj kontroli; i nametanje vremenskog okvira procesa
kontrole.
4. Autor sveobuhvatno analizira modele kontrole u oružanim
snagama Rumunije, Slovake, Slovenije, Bugarske, Poljske,
Maarske, eške, Finske, SAD, Francuske i iskustva
postkomunistikih država u organizovanju demokratske
kontrole vojne sile. Autor ukazuje da je kontrola mirnodopske
198
vojske, kontrola nad Zajednikim štabom i vojnim
komandantima, kontrola koja pripada kontroli nad
profesionalnim delom aktivne komponente OS BiH. U analizi
civilne i demokratske kontrole OS BiH, kod autora znaajno
mesto zauzimaju civilno - vojni odnosi na ijim temeljima se i
gradi funkcija kontrole nad OS BiH.
-----------------------------------------Veoma je znaajan stav autora, koji u osnovi državi daje pravo
da transparentno, u duhu svojih nadležnosti organizuje i
sprovodi kontrolu svojih oružanih snaga na svim nivoima i u
svim oblastima njihovog delovanja.
-----------------------------------------Autor posveuje veliku pažnju aspektima uticaja procesa
kontrole na izvršavanje zadataka u pripremi zemlje za odbranu,
gde posebno naglašava uticaj meunarodnog, istorijskog,
globalnog bezbednosno – odbrambenog i društveno –
ekonomskog aspekta.
5. Autor je naroitu pažnju posvetio analizi ustavnog i
zakonodavnog ureenja demokratske i civilne kontrole nad
oružanim snagama. Na samo sebi svojstven, analitian nain,
autor je sagledao parlamentarnu kontrolu nad oružanim
snagama kao naješi oblik njihove kontrole. U tom kontekstu,
istaknuto je da u mnogim zemljama parlament je nadležan za
uvoenje zakonskih normi vezanih za vojsku, usvajanje
budžeta i vršenje nadzora nad aktivnostima sektora odbrane.
Na taj nain autor daje nemerljiv doprinos utemeljenju funkcije
kontrole i u oružanim snagama BiH kao ravnopravnom
subjektu u meunarodnoj zajednici. Na taj, transparentan nain
autor podiže ugled BiH i njenih oružanih snaga u svetu, jer
dokazuje da se princip meunarodnog prava na kojem poiva
kontrola oružanih snaga primenjuje od strane BiH. Zbog toga
proces kontrole višestuko deluje na unapreenje saradnje OS i
BiH kao države sa meunarodnom zajednicom.
199
6. Znaajno je ukazati na injenicu da autor, istie tri znaajna
naela na kojima poiva demokratska i civilna kontrola
oružanih snaga uopšte, pa i oružanih snaga BiH: (1)
supremacija civilne u odnosu na vojnu vlast i efikasna
podinjenost vojske civilnom vrhovnom komandovanju , (2)
priznavanje kompetentnosti pripadnika vojske i autonomije
vojne profesije u strunoj sferi, i (3) dopolitizacija vojske i
njeno nemešanje u politiku.
Dakle, zakljuuje autor, demokratska i civilna kontrola vojske
podrazumeva niz mera ijom primenom treba obezbediti
stabilnost i predvidivost u delovanju oružanih snaga svake
zemlje , pa i BiH, u skladu sa njenom vojnom doktrinom i
obavezama koje je na meunarodnom planu zemlja prihvatila.
Na tim osnovama, autor, posveuje veliku pažnju inspekcijskoj
kontroli oružanih snaga BiH kao jednom od najznaajnih
metoda kontrole nad oružanim snagama.
-----------------------------------------Autor je predložio novi model organizacije i sprovoenja
oružanih snag aBiH koji obuhvata: demokratsku i
parlamentarnu kontrolu nad oružanim snagama, gde je deo
odgovornosti po pitanjima odbrane neophodno poveriti
parlamentima entiteta ; edukovanje lanova parlamentarnih
komisija (za odbranu i bezbednost) po pitanjima vršenja
kontrole nad oružanim snagama; pored oružanih snaga
neophodno je kontrolisati funkcionisanje privrede i društvenih
delatnosti u poslovima vezanim za odbranu zemlje ;
transparentnost odvijanja procesa opremanja oružanih snaga ;
odreivanje visine budžeta i njegovo korišenje u skladu sa
mogunostima zemlje; održavanje stalnog trenda depolitizacije
oružanih snaga BiH sa težištem na zabrani delovanja politikih
partija na oružane snage ; i nedozvoljavanje paralelizama u
rukovoenju i komandovanju oružanih snaga BiH.
------------------------------------------
200
Ovim je autor pružio veliku pomo institucijama civilne vlasti
u sprovoenju kontrole nad oružanim snagama BiH u
narednom periodu, zasnovanih na savremenim principima
organizacije oružanih snaga i njihove kontrole.
-----------------------------------------7. Visok nauni, struni i metodološki nivo Monografije
preporuuju je kao delo od opšte važnosti u razmatranju
korelacije procesa kontrole i stanja u oružanim snagama BiH.
Nauni pristup i analitinost u razmatranju pitanja uticaja
procesa kontrole na razvoj oružanih snaga i sistema odbrane
BiH, prezentuju autora gospodina dr Dragana Radišia kao
ozbiljnog i perspektivnog naunog radnika. Sa zadovoljstvom i
pohvalama preporuujemo da se Monografija na zadatu temu
objavi i prezentuje javnosti.
-----------------------------------------08.07.2010. god.
Struni redaktor:
Beograd
Dr Slobodan Mišovi, red. prof.
201
2.RECENZENT:
Prof. dr Zoran Kilibarda
Univerzitet u Beogradu – Fakultet bezbednosti
-----------------------------------------U okviru prve glave, pored pojmovnog odreenja kontrole
kritiki su razmatrani razliiti modeli kontrole oružanih snaga (
iskustva postkomunistikih država u organizovanju
demokratske kontrole vojne sile; iskustva Finske, SAD i
Francuske), zatim ustavno i zakonodnavno odreenje
demokratske i civilne kontrole oružanih snaga BiH kao i novih
model kontrole oružanih snaga BiH. U drugoj glavi analiziran
su iskustva iz rada vojnih poverenika ( ombudsmana) u
Nemakoj, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Švedskoj, Irskoj i
Bosni i Hercegovini, sa posebnim osvrtom na razliite pristupe
funkciji ombudsmana, kao i specifinosti kontrole nad
oružanim snagama u zemljama koje imaju instituciju vojnog
ombudsmana.
-----------------------------------------Navedena struktura rada ubedljivo ilustruje složenost predmeta
istraživanja i širinu problemskog zahvata u kojima se
prepoznaje nastojanje da se predmet observira u kontekstu
interakcije normativnog i stvarnog; projektovanih standarda i
primenjenih rešenja; relevantnih teorijskih stavova i
iskustvenih saznanja. Analizirajui razliite modele kontrole
oružanih snaga, okolnosti u kojima su oni nastali i inioce koji
determinišu razliite oblike njihovog ispoljavanja, autor je
identifikovao neke neosporno zajednike odrednice ove pojave,
202
kada je na primer, re o njenim razvojnim karakteristikama i
ulozi u izgraivanju institucija demokratskog društva, ali
istovremeno i odreenu zakonomernost u smislu njene
društveno – istorijske uslovljenosti. Na osnovu tih opservacija
izvedeni su korektni zakljuni stavovi kojima se
nedvosmisleno iskazuje razumevanje za sklonost malih
zemalja, i tzv. Mladih i tzv. „mladih demokratija “ da imaju
uzore za izgraivanje institucija i unapreenje civilne i
demokratske kontrole oružanih snaga da pronalaze u zemljama
sa dugom tradicijom u toj oblasti, ali istovremeno sugeriše
neophodnost kritikog odnosa prema njihovim rešenjima,
odnosno neophodnost uvažavanja specifinosti situacije u
kojima ona (ta „proverena rešenja“)
treba da se primenjuju. Iz takvog stava proisteklo je nastojanje
autora da sveobuhvatno predoi posebnost problema
uspostavljanja demokratske i civilne kontrole nad oružanim
snagama BiH, pre svega one aspekte posebnosti koji svoje
ishodište imaju u krajnjoj specifinoj genezi OS BiH nastalih
transformacijom entitetskih vojski u jedinstvenu oružanu silu.
Težište rada na tom pitanju iskazano je, ne samo obimom
teksta koji mu je posveen, nego i raznovrsnošu i
relevantnošu korišenih izvora i obiljem argumenata kojima
su izvedeni zakljuci potkrepljeni. Posebnu vrednost u ovom
delu rada predstavlja projektovanje novog modela kontrole
oružanih snaga BiH, sa ukazivanjem na premise koje potvruju
osnovanost pretpostavke o njegovoj primenljivosti u datim
uslovima i osnovnim pretpostavkama za njegovo uspešno
funkcionisanje.
-----------------------------------------Rad dr Dragana Radišia „Kontrola nad oružanim snagama –
inostrana i BiH iskustva“, obrauje izuzetno kompleksnu
informatiku znaajnu kako sa teorijskog tako i sa praktinog
stanovišta.Rezultat je samostalnog istraživakog poduhvata
kojim je prikupljeno obilje podataka koji su obraeni
203
korišenjem adekvatnih analitikih postupaka i korektno
interpretirani. Odlikuju ga : valjan problemski zahvat,
funkcionalno jedinstvo iskustvenih saznanja i naunih
opservacija prouavane pojave, precizne deskripcije, efektne
ilustracije i odmerene generalizacije. Tekst je napisan jezikom
primerenim oekivanjima šire italake publike. Izloženi
zakljuni stavovi utemeljni su na valjanim teorijskim i
empirijskim argumentima. Tekst je propraen sadržajnim
tabelama koje imaju zapaženu informativnu, ilustrativnu i
eksplikativnu funkciju, što doprinosi njegovoj boljoj
razumljivosti i zapamtljivosti. Rezultati do kojih je autor došao
u svom istraživanju, kao i konsultovane teorijske postavke i
iskustvena saznanja iz velikog broja relevantnih izvora kojima
se koristio u interpretaciji dobijenih rezultata, predstavljaju
nesporan doprinos izuavanju problematike civilne i
demokratske kontrole oružanih snaga. To se, pre svega, ogleda
u uporebnoj vrednosti prezentovanih saznanja i ponuenih
rešenja za unapreenje postojeih mehanizama civilne i
demokratske kontrole nad oružanim snagama BiH.
-----------------------------------------Predlažem da se rad dr Dragana Radišia „ Kontrola nad
oružanim snagama – inostrana i BiH iskustva“ objavi kao
posebna publikacija.
U Beogradu,
07.07.2010. godine.
204
RECENZENT
Prof. Dr Zoran Kilibarda
3. RECENZENT:
Prof. Dr. Sc. Izet Beridan
Univerzitet u Sarajevu – Fakultet politikih
nauka
Ponuen mi je na akademsku ocjenu tekst Dr. Sc. Dragana
Radišia pod naslovom „ Kontrola nad oružanim snagama –
inostrana i BiH iskustva“ . Nakon prouenog sadržaja., u
pisanoj formi, nudim svoje Mišljenje - Recenziju .
------------------------------------------Tragom akademske rigoroze, Dr. Radiši je u prvom poglavlju
ponajprije posvetio potrebnu i dovoljnu pažnju analizi pojma
„kontrole“ , njegovu znaenju, sadržaju i znaaju u kontekstu
odbrambenog i bezbjednosnog sistema države , te vrstama
demokratske kontrole.
Složenost demokratskih procesa i njihovi specifikumi od
države do države , nužno su usmjerili autora da kroz razliite
modele kontrole, analizira iskustva u nas i u svijetu, pažljivo
birajui države ija e iskustva kritiki predoiti, pri tome
imajui u vidu njihove prakse u gradnji države same i njenih
demokratskih pretpostavki za adekvatnu kontrolu vojne sile.
Pri tome je za uporednu analizu iskustava znaajno bilo birati
države iz dva, odnosno tri kruga : iz reda država stabilne
demokratije, postkomunistikih država i pri tom ne zaboraviti
injenicu da su neke od njih lanice NATO – a, ili su pak u
procesu integracije u ovaj Savez. U dovoljnoj meri i sadržajno,
autor je alalizirao modele, iskustva i ustavno – pravne osnove
za demokratsku kontrolu oružanih snaga u : Rumuniji,
Slovakoj, Sloveniji, Bugarskoj, Poljskoj, Maarskoj, eškoj,
205
Finskoj, SAD, Francuskoj, a potom ustavno i zakonodavno
odreenje demokratske i civilne kontrole oružanih snaga Bosne
i Hercegovine.
Iskustva iz prethodnih komparacija, Dr. Radiši je znalaki i
odgovorno razluio, a potom predoio doseg zakonodavne
utemeljenosti i odreenja „demokratske i civilne kontrole
oružanih snaga Bosne i Hercegovine“. Neka od pojašnjenja su
potaknuta odabranim i jasnim šemama koje prikazuju
organizaciju i procese , posebno inspekcijskog oblika kontrole
oružanih snaga na razliitim nivoima.
Autor je posebnu pažnju posvetio pojašnjenju i specifinoj
ulozi vojnih povjerenika u : Njemakoj, Velikoj Britaniji,
Norveškoj, Švedskoj, Irskoj, te još nekim evropskim zemljama
meu kojima je svakako i Bosna i Hercegovina.
-------------------------------------------Analizirani tekstovi Dr. Dragana Radišia pod naslovom
„Kontrola nad oružanim snagama – inostrana i BiH iskustva“ ,
po svojem karakteru, sadržaju i obimu predstavljaju jednu
cjelinu koja ima svoj teorijski, praktini i analitiki znaaj. Taj
znaaj se, pored ostalih ogleda u njihovoj akademskoj i
metodološkoj zrelosti , a potom i u domenu praktine primjene
razliitih modela i iskustava demokratskog nadzora i kontrole
oružanih snaga Bosne i Hercegovine u uslovima njenih
integracijskih procesa. Komparirana iskustva znaajno mogu
doprinijeti boljem razumijevanju jednoga od najbitnijih
fenomena u težnji ka demokratizaciji Bosne i Hercegovine,
prostora bivše SFR Jugoslavije i Balkana: u akademskim i
politikim krugovima, a napose u komandama i jedinicama
oružanih snaga , te obrazovanju mladih, bolje poimanje mjesta
i uloge vojne sile u društvenim i politikim procesima.
-------------------------------------------Sa osobitim zadovoljstvom predlažem da se tekstovi – knjiga
Dr Radišia pod predloženim naslovom štampaju i ponude
javnosti na akademsku prosudbu u pogledu sadržaja ,
206
teorijskog i metodološkog dosega, a u pragmatinom smislu
njihove primjene u profesionalnoj, politikoj i graanskoj
edukaciji.
Sarajevo, 23.07.2010. godine
Recenzent,
Prof. Dr. Sc. Izet Beridan
207
CIP
208
Download

kontrola nad oružanim snagama