This project is
funded by the
European Union.
Izveštaj o napretku
postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Saradnja između lokalnih
samouprava i OCD na
zapadnom Balkanu i u Turskoj
Februar, 2013.
This project is
funded by the
European Union.
Izveštaj o napretku
postignutom nakon Konferencije u Bečićima
održane u februaru 2011 godine
Saradnja između
lokalnih samouprava
i OCD na zapadnom
Balkanu i u Turskoj
Sastavio Sajmon Forester
10 Januar 2013
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
This publication has been produced with the assistance of the European Union. The
contents of this publication are the sole responsibility of the TACSO and can in no
way be taken to reflect the views of the European Union.
2
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Sadržaj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Napomene o terminologiji i skraćenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Zahvaljujemo se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Pregled stanja u regionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Prvi deo:
Napredak u zemljama regiona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
ALBANIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
BOSNA I HERCEGOVINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
HRVATSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22
BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25
KOSOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28
CRNA GORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
SRBIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
TURSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Drugi deo:
Novonastale dobre prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
TRANSPARENTNOST I ODGOVORNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
UČEŠĆE GRAĐANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
FINANSIRANJE SARADNJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
IZGRADNJA KAPACITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
KOMUNIKACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
PARTNERSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Zaključci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
Reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57
Aneksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Aneks I
Sažete tabele za svaki nacionalni izvještaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Aneks II
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj –
pregled pravnog i političkog okruženja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Aneks III
Koncept i projektni zadaci za pisanje Regionalnog izveštaja o napretku . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Februar, 2013
3
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
4
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Predgovor
Čast nam je što možemo da predstavimo izveštaj o regionalnom napretku u ostvarivanju rezultata
Nacionalnih akcionih planova koji su sastavljeni tokom konferencije “Saradnja između lokalnih
samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj”, koja je održana u Bečićima u februaru 2011
godine.
Tokom konferencije u Bečićima predstavnici svake od zemalja iz regiona složili su se oko seta
aktivnosti koje će sprovesti u cilju osnaživanja saradnje na lokalnom nivou. Planiranje i dogovor oko
ovih aktivnosti vođeni su prvenstveno principom realne ostvarivosti. Zato je sada, dve godine nakon
održavanja konferencije, dobar trenutak za pravljenje pregleda ostvarenih aktivnosti, njihovog šireg
uticaja, i trenutnog stanja saradnje na lokalnom nivou u celom regionu. Ovaj izveštaj takođe teži da
prikaže novonastale dobre prakse iz zemalja regiona, kao i da istakne izazove koji još uvek preostaju.
Izveštaj je sastavljen participativnom metodom, oslanjajući se na rezultate istraživanja i iskustva velikog
broja zainteresovanih strana vezanih za projekat Tehničke podrške organizacijama civilnog društva
(EU TACSO), i kao takav sadrži korisne nalaze analiza i praktične savete stručnjaka i profesionalaca iz
svih zemalja regiona. Pored glavnog narativnog dela, izveštaj sadrži i tabele koje daju kratki pregled
izveštaja o napretku pojedinačnih zemalja, kao i matrikse sa pregledima zakonskih propisa koji regulišu
saradnju u svakoj od zemalja.
Pozivamo sve koji su zainteresovani za pitanje saradnje između organizacija civilnog društva (OCD) i
lokalnih samouprava (LS) u regionu da koriste ovaj izveštaj i da uzmu učešća u rešavanju izazova koji
su još uvek pred nama na ovom putu.
Ovaj izveštaj sastavio je Sajmon Forester u bliskoj saradnji sa nacionalnim savetnicama i savetnicima
EU TACSO projekta i sa koordinatorkom Sanelom Klarić.
Nadamo se da će vam izveštaj biti od koristi.
Pale Vestergard
Vođa tima
Januar 2013
Februar, 2013
5
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Napomene o terminologiji i skraćenicama
Terminologija
Tokom jeseni 2012 godine, projekat Evropske unije za Tehničku podršku organizacijama civilnog društva
(EU TACSO) sproveo je anketu u osam zemalja u regionu kako bi se odredio status institucionalnih rešenja
koja regulišu saradnju između organizacija civilnog društva (OCD) i lokalnih vlasti. Anketa je unapred dala
definicije za neke ključne koncepte i, pošto su rezultati te ankete predstavljeni u ovom izveštaju, on se radi
doslednosti poziva na te iste definicije:
Izraz: institucionalni mehanizam za saradnju između organa lokalne samouprave/ skupštine i
organizacija civilnog društva odnosi se na konkretno telo ili određenu osobu u okviru organa lokalne
vlasti/ skupštine čije je osnovno zaduženje da neguje i podržava saradnju između lokalnih vlasti/
skupštine i organizacija civilnog društva, u skladu sa relevantnim zakonima, propisima ili odlukama.
Ovo može uključivati, između ostalog, i sledeće: Kancelariju lokalne samouprave za saradnju sa OCD;
Savet lokalne samouprave za civilno društvo, ili slično više-sektorsko savetodavno telo; određene
kontakt osobe u različitim lokalnim sekretarijatima ili u okviru lokalnog parlamenta; izdvajanje javnih
sredstava ili stvaranje fondacija za podršku civilnom društvu, itd.
Izraz: neformalni mehanizam saradnje odnosi se na dobre prakse saradnje između lokalne
samouprave/ skupštine i OCD, koji nisu nužno regulisani kroz zakonske propise ili bilo koje druge
pravne instrumente, već su razvijeni uprkos nedostatku pravne regulative koja bi upravljala takvom
saradnjom. Na primer, redovne konsultacije sa organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine,
koje je uveo jedan nadležni lokalni sekretarijat, uprkos činjenici da zakon ne zahteva niti propisuje
takve konsultacije.
Izraz: dokument politike odnosi se na strategije lokalnih vlasti vezano za civilno društvo, ili druge
strategije i dokumente o politikama (kompakt, memorandum o razumevanju, kodeks građanskog
učešća u javnoj politici, itd.) koji teže ka stvaranju povoljnijeg okruženja za rad OCD.
6
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Skraćenice
BCIF
BiH
OZZ
CCK
CRNPS
CF
SE
SM
CRNVO
OCD
CPCD
APCD
DEI
ECNL EHO
EU
ICJ IDM IRL
IPA
LES
LESS
LOD
LOTUS
LS
MP BiH
NVO
NTS
OSCE
JPP
SSOCD
SDCA
STE
TACSO
UNDP
UNFPA
UNSCR
ZO
Februar, 2013
Balkanski fond za lokalne inicijative
Bosna i Hercegovina
Organizacija zasnovana u zajednici
Centar za civilnu komunikaciju
Centar za razvoj neprofitnog sektora
Community Forums
Savet Evrope
Savet ministara
Centar za razvoj ne-vladinih organizacija
Organizacija civilnog društva
Centar za promociju civilnog društva
Agencija za podršku civilnom društvu
Direktorat za evropske integracije
Evropski centar za neprofitno pravo
Edukativna humanitarna organizacija
Evropska unija
Međunarodni sud pravde
Institut za demokratiju i medijaciju
Interno raseljeno lice
Instrument predpristupne pomoći
Lokalni ekonomski savet
Lokalni ekonomski i socijalni savet
Program lokalne demokratije (UNDP)
Lokalna, odgovorna, i transparentna uprava i samouprava
Lokalna samouprava
Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine
Nevladina organizacija
Nacionalna trening strategija
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi
Javno-privatna partnerstva
Strategija za saradnju sa OCD
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju
Kratkoročno angažovani ekspert
Tehnička podrška organizacijama civilnog društva
Program za razvoj Ujedinjenih nacija
Fond Ujedinjenih nacija za populaciju
Rezolucija Saveta za bezbednost Ujedinjenih nacija
Zajednica opština
7
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
8
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Zahvaljujemo se
Ovaj izveštaj o regionalnom napretku sastavljen je na osnovu istraživanja i analiza sprovedenih
od strane većeg broja različitih konsultanata i nacionalnih savetnica i savetnika TACSO projekta,
i dorađivan je pomoću brojnih pregleda i povratnih informacija koje su pružale nacionalne TACSO
kancelarije, regionalna TACSO kancelarija, članovi TACSO lokalnih savetodavnih grupa, i posebna
grupa formirana na Kosovu1 specifično kako bi davala savete na ovu temu. Zbog toga autor želi da
iskaže svoju zahvalnost neizmernom trudu i podršci koje su pružili Aida Bagić, Hajrula Čeku, Goran
Đurović, Slavica Drašković, Ana Efremova, Kadri Gega, Valdete Idriži, Agron Mažuni, Ardita MetajDika, Veton Mujaj, Ana Novaković, Selma Agović Osmanagić, Neslihan Ozguneš, Genci Paško, Branka
Pavlović, Branka Peurača, Zorica Rašković, Sunčica Saždovska, i Fikret Toksoz.
Na regionalnom nivou, autor posebnu zahvalnost duguje Saneli Klarić, koja je bila zadužena za
koordinaciju i praćenje procesa izveštavanja, i Paleu Vestergardu, vođi tima EU TACSO projekta.
Vodeći autor izveštaja je Sajmon Forester, uz istraživačku podršku Ede Kulu. Oboje pripadaju organizaciji
Eurasia Social Change Ltd.
29 decembar 2012
1
Ovaj naziv ne dovodi u pitanje status Kosova i u skladu je s Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda
pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.
Februar, 2013
9
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
10
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Uvod
Servisni ugovor tehničke podrške u implementaciji projekta “Izgradnja kapaciteta civilnog
društva u zemljama i teritorijama koje koriste sredstva instrumenta predpristupne pomoći
(IPA)” (Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija
(u daljem tekstu Makedonija), Kosovo, Crna Gora, Srbija i Turska), poznat kao projekat Tehnička
podrška organizacijama civilnog društva (TACSO) je projekat finansiran od strane Evropske unije
(EU) (EuropeAid/127427/C/SER/Multi-additional services) koji implementira Švedski institute za javnu
upravu (SIPU International AB) u ime konzorcijuma partnera iz Bosne i Hercegovine, Turske, Poljske
i Rumunije. Glavni cilj projekta je podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva (OCD) i jačanje
njihove uloge u okviru participativne demokratije. Ključni očekivani rezultati projekta su: povećanje
uticaja OCD u demokratskim procesima donošenja odluka; povećani kapaciteti OCD da ostvaruju
svoje strateške ciljeve; poboljšan kvalitet usluga koje OCD pružaju korisnicima; ojačana saradnja i
umrežavanje unutar civilnog sektora, kao i između civilnog sektora i drugih zainteresovanih strana;
povišena svest građana o radu OCD, poboljšan javni imidž civilnog sektora.
Jedan aspekt rada TACSO kancelarije je rad na jačanju doprinosa koji civilni sector daje razvoju dobrih
praksi lokalnog upravljanja u regionu, iako je stepen zastupljenosti ove teme, kao i kod svih drugih
aktivnosti ovog projekta, različit od zemlje do zemlje. Generalno, ovi napori usmereni su uglavnom
ka doprinosu u građenju jačeg partnerskog odnosa između OCD i lokalnih samouprava (LS) sa ciljem
promovisanja i jačanja učešća građana u procesima donošenja odluka. U tu svrhu, u februaru 2011
godine, TACSO projekat okupio je na jednom mestu grupu predstavnika ključnih zainteresovanih
strana iz osam zemalja regiona kako bi održali konferenciju na temu “Saradnja između lokalnih
samouprava i organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj”. Konferencija je
održana u mestu Bečići u Crnoj Gori, pa se skraćeno pominje od strane predstavnika TACSO projekta,
kao i u ostatku ovog izveštaja, pod nazivom ‘Konferencija u Bečićima’.
Opšte informacije o konferenciji u Bečićima
Konferencija u Bečićima okupila je preko 100 predstavnika zemalja zapadnog Balkana i Turske, koji
su učestvovali ispred lokalnih i nacionalnih OCD, lokalnih samouprava, državnih uprava, medija, i
međunarodnih organizacija. Tokom tri dana trajanja konferencije, predstavnici su učestvovali u sledećim
sesijama: mapiranje postojećih institucionalnih mehanizama za saradnju između OCD i lokalnih
samouprava u regionu, što je omogućilo dalje istraživanje odnosa između OCD i lokalnih vlasti; istraživanje
mogućnosti za dalji razvoj institucionalnih mehanizama; definisanje relevantnih aktera i zainteresovanih
strana za proširenje regionalne saradnje. Pored toga, konferencija je sadržala fokusirane diskusije vezano
za sledeće tri tematske oblasti:
•
•
•
Transparentnost i odgovornost lokalnih samouprava, i uloga OCD u njihovom ostvarenju;
Učešće u procesima donošenja odluka – Mehanizmi na lokalnom nivou;
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou.
Kao rezultat ovih aktivnosti, konferencija je proizvela dva važna produkta. Prvi je bio izveštaj
objavljen na temu ‘dobrih praksi saradnje između organizacija civilnog društva i lokalnih samouprava
u zemljama zapadnog Balkana i u Turskoj’2. Dvadeset primera predstavljenih u izveštaju služe kao
inspiracija i promovišu blisku saradnju koja podržava javno učešće građana u procesima donošenja
ključnih odluka, u pružanju javnih usluga, i u obezbeđivanju javne transparentnosti i odgovornosti kao
ključnih aspekata dobre uprave.
2 Izveštaj sa konferencije u Bečićima na temu ‘Dobre prakse u saradnji između organizacija civilnog društva i
lokalnih samouprava u zemljama zapadnog Balkana i u Turskoj’, februar 2011, dostupan je za preuzimanje sa
TACSO internet prezentacije na adresi: www.tacso.org.
Februar, 2013
11
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Drugi produkt su nacionalni akcioni planovi na kojima su učesnici konferencije radili zajedno sa TACSO
timom, tokom konferencije i nakon njenog završetka, kako bi definisali prateće zadatke kojima će dalje
promovisati veću saradnju na lokalnom nivou. Ovi nacionalni radni planovi predstavljali su zajednički trud
predstavnika javnog sektora i organizacija civilnog društva u svakoj od zemalja, a mnoge od predloženih
aktivnosti bile su vezane za predstavnike lokalnih zainteresovanih strana koji su se unapred obavezali
da će ih sprovesti, uz podršku različitog broja pomagača. Planovi su sadržali i predložene aktivnosti
sa manjim stepenom vlasništva i manjim nivoom unapred preuzete odgovornosti za njihovo njihovo
ostvarivanje, ali su te aktivnosti ipak ocenjene kao prioritetne od strane učesnika konferencije.
Svrha i sadržaj ovog izveštaja o napretku
Nakon diskusija vođenih na konferenciji u Bečićima i rada sprovedenog u svakoj od zemalja od februara
2011 godine, ovaj izveštaj o napretku sastavljen je kako bi se ostvarilo više ciljeva:
a. Napraviti pregled trenutne situacije u celom regionu, uzimajući u obzir napredak postignut u
svakoj od zemalja u oblasti jačanja saradnje između OCD i lokalnih samouprava, posebno u smislu
dostupnih institucionalnih mehanizama i njihove efektivnosti u podržavanju saradnje;
b. Istaći ograničenja koja još uvek postoje u saradnji na lokalnim nivou i, kroz njihovo sagledavanje,
ponuditi preporuke budućim fazama TACSO projekta i drugim akterima koji podržavaju dobru
upravu vezano za prioritete na koje se treba fokusirati u sledećem periodu;
c. Promovisati brojne dobre prakse i uspehe koji su u različitom stepenu postignuti širom regiona, i
time dodatno doprineti izgradnji kapaciteta OCD i drugih zainteresovanih aktera koji su posvećeni
stvaranju efektivnih partnerstava između organizovanog civilnog društva i lokalnih vlasti.
Imajući u vidu ove ciljeve, izveštaj je podeljen na dve glavne celine. Prvi deo nudi skraćeni pregled
trenutnog stanja i postignutog napretka u svakoj od osam zemalja, a drugi deo bavi se dobrim praksama
i preostalim izazovima u region u šest glavnih tematskih oblasti. Treba takođe napomenuti da je TACSO
kancelarija u svakoj od zemalja regiona pripremila i Nacionalni izveštaj o napretku, i da su ovi izveštaji, koji
su svi dostupni sa nacionalnih stranica TACSO internet prezentacije, korišćeni kao glavni izvor podataka
za ovaj regionalni izveštaj. Sažeti pregledi ovih nacionalnih izveštaja nalaze se u aneksima ovog izveštaja.
Ovaj izveštaj NE TREBA tumačiti kao ocenu implementacije nacionalnih akcionih planova, već ga pre
treba posmatrati kao sliku trenutnog stanja u oblasti saradnje između OCD i lokalnih samouprava, koja
nam pokazuje kako ta saradnja izgleda danas. Informacije predstavljene u ovom izveštaju sakupljene
su prvenstveno iz dva glavna izvora: Nacionalni izveštaji o napretku sastavljeni od strane nacionalnih
TACSO kancelarija, i izveštaji o povratnim informacijama datim na upitnike koji su poslati grupama
ključnih odabranih zainteresovanih aktera u svakoj od zemalja. Ovi ‘izveštaji o povratnim informacijama
na upitnike’ takođe su sastavljeni od strane nacionalnih TACSO kancelarija, i dizajnirani uz konsultacije
sa radnim grupama koje su formirane u svakoj od zemalja i sastoje se od članova koji su učestvovali na
konferenciji u Bečićima, i drugih.
Pregled stanja u regionu
Situacija u vreme konferencije u Bečićima, februar 2011 godine
Konferencija u Bečićima potvrdila je veći broj regionalnih trendova: u svim zemljama zakonski i pravni
okviri bili su prilično povoljni za uspostavljanje saradnje između OCD i lokalnih samouprava, ali su
kapaciteti za upravljanje i primenu te saradnje većinom slabi; svugde je bilo mnogo mesta za unapređenje
u smislu transparentnosti i odgovornosti lokalnih vlasti, kao i u sposobnosti i kompetentnosti OCD da
prate i kontrolišu ta pitanja; postojala je prilično šarolika slika u različitim delovima regiona vezano za
postojeće dokumente politika koji pomažu da se uspostavi jasnija struktura u odnosima i saradnji između
OCD i vlasti na lokalnom nivou. Pored toga, mehanizmi i procedure vezano za finansiranje aktivnosti
OCD iz lokalnih budžeta bili su ili nedovoljno dobro primenjivani, ili neodgovarajući. Postojao je mali broj
primera efektivnih strategija za komunikaciju između OCD i lokalnih vlasti. Uzimajući u obzir izazove koji
12
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
su ispitivani tokom konferencije u Bečićima, većina zemalja učesnica razvila je akcione planove zasnovane
na rešavanju različitih aspekata tih izazova, i od februara 2011 godine sprovele su određeni broj aktivnosti
kako bi ojačale efektivnost saradnje na lokalnom nivou. Neke od ovih aktivnosti direktno su podržane od
strane TACSO projekta, dok su druge sprovedene uz podršku drugih aktera, ili su ostvarene kao rezultat
dodatne energije proizašle iz postojećih programa i procesa reforme.
Od februara 2011 godine
Različite količine aktivnosti i intervencija ostvarene su u različitim delovima regiona. Većinom, imajući u
vidu gorenavedene prioritete, aktivnosti su bile vezane za održavanje treninga, dizajniranje i primenu
sistema praćenja saradnje, ili za facilitaciju tekućih diskusija između OCD i lokalnih vlasti vezano za strategije
i procedure koje bi mogle biti sporazumno uvedene kako bi se unapredila saradnja. U oblasti izgradnje
kapaciteta, TACSO projekat bio je posebno aktivan – na primer, u Bosni i Hercegovini održani su treninzi
uključujući 156 predstavnika OCD, većinom iz manjih i udaljenijih ruralnih opština, na temu pripreme
projektnih predloga i apliciranja za sredstva iz lokalnih budžeta. I drugi važni zainteresovani akteri preuzeli su
vođstvo vezano za važnu oblast izgradnje kapaciteta. U Crnoj Gori, Zajednica opština sprovodi Nacionalnu
trening strategiju, koja uključuje elemente koji za cilj imaju jačanje kapaciteta za saradnju.
Što se tiče korišćenja aktivnosti praćenja i izveštavanja kao alata za unapređenje transparentnosti i
odgovornosti, u cilju sklapanja dogovora o saradnji sa većim količinama dostupnih informacija, značajan
napredak ostvaren je u Hrvatskoj kroz istraživački program (Lokalna, odgovorna i transparentna uprava
i samouprava- LOTUS) koji sprovode OCD GONG i Udruga gradova. OCD na Kosovu, kao što je Kosovski
demokratski institut, koristile su svoje internet sajtove kako bi objavljivale izveštaje o radu lokalnih vlasti.
U Makedoniji i u Srbiji nacionalne TACSO kancelarije podržale su održavanje simpozijuma i sastavljanje
lokalnih izveštaja koji su se fokusirali na transparentnost, i u skladu sa ovim aktivnostima određeni broj
lokalnih samouprava preduzeo je korake ka unapređenju kvaliteta pružanja javnih informacija.
Mnoge od aktivnosti sprovedenih od konferencije u Bečićima bile su različiti događaji organizovani sa
ciljem prenošenja debate započete na regionalnom nivou na nacionalni nivo, a bilo je i brojnih događaja
koji su nastavili diskusije koje su i prethodno vođene u tim zemljama na ovu temu. Neki od ovih događaja
iznedrili su konkretne izraze obavezivanja na delovanje vezano za dogovorene akcije, ali kod drugih, kao što
je istraživački projekat koji je sprovelo Udruženje opština u Albaniji, još nije jasno koliki će biti krajnji impakt.
U nekim zemljama Konferencija u Bečićima predstavljala je ponovnu potvrdu potreba i dala dodatnu
motivaciju za nastavak prethodno dogovorenih akcija. Na primer, u Crnoj Gori je partnerstvo između
Ministarstva unutrašnjih poslova, Zajednice opština, i Centra za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO)
podržalo stvaranje nacrta smernica za procedure za saradnju između OCD i lokalnih vlada, a u Makedoniji
je postojala dugoročna podrška za prenošenje modela foruma zajednice u veći broj opština. U Turskoj, nivo
aktivnosti je još uvek nizak u poređenju sa brojem stanovništva i sa brojem opštinskih vlasti, ali je došlo do
sporog nastavka uvođenja mehanizma Skupštine građana.
Učesnici iz Albanije tokom jedne od radnih grupa Konferencije u Bečićima
Februar, 2013
13
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Iako je period od nepune dve godine (vreme proteklo od Konferencije u Bečićima do sastavljanja ovog
izveštaja) možda suviše kratak da bi se mogao potvrditi impakt bilo koje od aktivnosti sprovedenih
u region, neke od akcija opisanih u ovom izveštaju o napretku ostvarile su značajne rezultate.
Dogovoreno je više strategija na lokalnom nivou koje će voditi saradnju između OCD i opština (na
primer u Makedoniji) i dogovorene smernice za procedure su objavljene i dostavljene lokalnim vlastima
(Crna Gora). Lokalne vlade sve više prepoznaju dodatu vrednost koju OCD mogu doneti lokalnoj
upravi (na primer, učešće Opštinskog saveta Kosova u inicijativi Bezbednost u zajednicama), i uspeh
nagrada ‘Mesta u srcu’ u Srbiji), a u nekim zemljama razvijaju svoje ljudske resurse kako bi poboljšali
koordinaciju sa OCD (Hrvatska) i aktivno traže podršku u vidu obuka kako bi izgradile svoje kapacitete
za razvoj projekata u saradnji sa OCD (Albanija). Transparentnost je poboljšana i više sredstava iz
budžeta lokalnih vlada je dostupno za podršku saradnje sa OCD, ali kao što je navedeno u izveštajima
iz Hrvatske, Makedonije, i Crne Gore, ovi pozitivni rezultati treba da budu dalje unapređeni kroz širu
upotrebu otvorenih i konkurentnih procesa za raspodelu sredstava.
Izazovi koji su i dalje prisutni
Širom regiona i dalje su aktuelni neki zajednički izazovi:
•
•
•
•
14
Iako je pravno okruženje generalno dobro razvijeno u pravcu podržavanja saradnje, ima još
prostora za poboljšanja u regulatornim okvirima (na primer vezano za korišćenje sredstava
iz lokalnih budžeta za finansiranje OCD) kao i da nacionalni dokumenti politika navedu uslove
saradnje u nekim od zemalja (Srbija i Turska);
Postoje različiti nivoi kapaciteta u različitim zemljama i u različitim sektorima, pa su zato ulaganja
u razvoj praktičnog znanja vezano za saradnju neophodna u celom regionu. Ova potreba
postoji i kod lokalnih samouprava i kod OCD, u različitom stepenu. Na primer, u Makedoniji manje
opštine se suočavaju sa problemom ograničenog broja ljudskih resursa, tako da osobe određene
kao kontakt tačke za saradnju sa OCD moraju da balansiraju ovu svoju odgovornost sa brojnim
drugim radnim obavezama. U Srbiji postoji nedostatak kapaciteta u oba sektora za uspostavljanje
i vođenje sistema praćenja saradnje;
Zajednice u ruralnim i udaljenim oblastima zemalja najmanje su aktivne u smislu aktivne
saradnje, imaju slabo organizovano civilno društvo i preopterećene lokalne administracije.
Potreban je razvoj strategija koje bi potpomogle saradnju u ovim specifičnim kontekstima;
Postoji veliki broj dobrih praksi i bogatstvo iskustva kako u OCD tako i u lokalnim samoupravama
širom regiona, i postoji mnogo upotrebljivih modela i procedura za saradnju, ali se sve te informacije
još uvek slabo prenose i postoji inertnost u konkretnoj primeni saradnje. Zato još uvek postoji
potreba za osnaživanjem umrežavanja u celom regionu, kao i za sprovođenjem kampanja
koje bi pokazale kako je lokalna samouprava sve poštenija, efikasnija, i efektivnija u svom
radu što više sarađuje sa civilnim društvom.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Prvi deo:
Napredak u zemljama regiona
U ovom delu izveštaja kratko ćemo se osvrnuti na situaciju u svakoj zemlji u regionu pre i posle održavanja
Konferencije u Bečićima. Pregledi situacije u pojedinačnim zemljama pokrivaju viđenje situacije koje
je predstavljeno na Konferenciji, aktivnosti sprovedene od Konferencije do sada i njihove rezultate, kao i
preostale izazove, konkretne primere ‘dodate vrednosti’ dobijene kroz saradnju OCD i lokalnih administracija
za postizanje više participatorne uprave, kao i komentare vezano za napore uložene u izgradnju kapaciteta
za efektivniju saradnju.
Pored ovih narativnih pregleda, u Aneksima se nalaze i liste relevantnih zakonskih propisa, regulative i
drugih relevantnih dokumenata o politikama za svaku od zemalja, kao i tabele sa pregledima konkretnih
aktivnosti u kojima je TACSO projekat učestvovao u svakoj od zemalja, i njihovog impakta.
ALBANIJA
Ustav Albanije i sveobuhvatna zakonska regulativa čine prilično pogodno okruženje za saradnju
između OCD i lokalnih administracija. Lista relevantnih regulativa i dokumenata o politikama nalazi se
u Aneksu, a u daljem tekstu dat je pregled situacije do trenutka održavanja Konferencije u Bečićima, i
neke ilustracije među-sektorskih politika koje podržavaju saradnju.
U decembru 2006 godine, vlada Albanije usvojila je Strategiju decentralizacije lokalnih uprava za
period 2007-2013 i u poglavlju vezanom za dobru upravu, efektivnu upravu, i unapređenje lokalne
demokratije i učešća građana, nalazi se sledeći citat:
“Strategija decentralizacije i reforme sprovedene u njenom okviru stvorili su pravne uslove za široko
učešće građana u donošenju odluka, sa ciljem povećanja kvaliteta usluga u korist zajednica.”
Zakon o socijalnoj podršci i socijalnoj brizi donesen u martu 2005 godine predviđa da opštinsko
veće treba da “usvoji programe saradnje sa nevladinim organizacijama (NVO), verskim institucijama i
predstavnicima civilnog društva, u skladu sa nacionalnim i regionalnim planovima za socijalnu podršku
i socijalnu brigu”. Još jedan primer je Zakon o društvu jednakih polova, koji pominje ‘učešće u procesu
donošenja odluka’ i predlaže da OCD ne samo treba da poštuju ove odredbe u okviru svog internog
rukovođenja, već mogu imati ulogu u osiguravanju primene jednakog učešća.
Međutim, postoje neke osnovne prepreke u implementaciji ovih politika. Prvo, treba imati u vidu
da iako zakoni predviđaju saradnju sa OCD kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, ne postoji
nikakva posebna regulativa u Albaniji koja bi garantovala učešće OCD na bilo kom nivou uprave. Drugo,
brojni strateški dokumenti u različitim sektorima koji predviđaju učešće građana i OCD napisani su
isključivo iz perspektive centralne državne uprave, i zato podržavaju relevantna linijska ministarstva
da razviju odnose na centralnom nivou sa OCD, izbegavajući da uključe strukture lokalnih uprava.
Treća prepreka u saradnji koja je navedena na Konferenciji u Bečićima i koja svakako još uvek postoji
jeste pitanje kapaciteta – kako u javnim ustanovama, tako i u OCD. U ovom smislu bilo bi korisno
pažljivije razmotriti neke od mogućnosti koje regulatorni okviri daju, ali koje ostaju neiskorišćene zbog
nedostatka kapaciteta i kompetentnosti.
U skladu sa zakonom, organizaciona struktura lokalne uprave u Albaniji daje ovlašćenje za donošenje
odluka na lokalnom nivou opštinskim većima. Veća su ključne strukture na lokalnom nivou, sa
pravnim ovlašćenjem da institucionalizuju mehanizme saradnje između lokalnih samouprava i
OCD. Ovo je jasno definisano u Zakonu o organizaciji i funkcionisanju lokalnih uprava u Albaniji, u
Članu 34 “Organizovanje otvorenih sastanaka veća”, koji kaže: ‘Sastanci opštinskih veća moraju biti
otvoreni javnosti. Svaki građanin i građanka ima pravo da prisustvuje sastanku opštinskog veća, u
Februar, 2013
15
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
skladu sa regulativom odobrenom od strane veća.’ Dalje, postoje konkretne smernice vezano za Javne
rasprave: Javne rasprave su obavezne kada se radi o odobravanju budžeta ili amandmana na budžet;
odobravanju promene vlasništva ili upotrebe javnog vlasništva opštine; odluka o visinama svih lokalnih
taksi, tarifa i naknada. Javne rasprave moraju biti organizovane u skladu sa načinom određenim u
regulativama veća, koristeći različite modele kao što su otvoreni sastanci sa građanima, sastanci sa
stručnjacima specijalistima, institucijama, ili NVO, kao i preuzimanje inicijative za organizovanje
lokalnih referenduma.
Nažalost, OCD nisu ni dovoljno organizovane ni dovoljno aktivne u korišćenju ovih prilika. Iako nema
temeljnog istraživanja koje bi pokazalo stepen uključenosti OCD u lokalne mehanizme kao što su Javne
rasprave, TACSO kancelarija u Albaniji je, kroz pregled dostupne dokumentacije i internet stranica
opština, pronašla jedino dokaze uključenosti OCD u formalne konsultacije sa četiri veće opštine, a čak
i u tim slučajevima radilo se više o angažovanim aktivistima – pojedincima nego o organizovanom
civilnom sektoru.
Jedan od najvećih napredaka u Albaniji bilo je uspostavljanje posebne nezavisne agencije za podršku
organizacijama civilnog društva. Agencija za podršku civilnom društvu ustanovljena je 2010 godine
kako bi se ohrabrio održivi razvoj civilnog društva u Albaniji i stvaranje povoljnih uslova za građanske
inicijative koje za cilj imaju unapređenje demokratije kroz povećanje nivoa učešća građana. Zbog
toga je Agencija, iako predstavlja centralni organ, razvila alate i mehanizme koji su korišćeni za
pružanje direktne podrške razvoju kapaciteta za saradnju između lokalnih OCD i njihovih lokalnih
vlasti. Takođe, u septembru 2010 godine Agencija je raspisala svoj prvi program malih grantova, sa
kriterijumima koji su omogućili da 20 ukupno 52 uspešnih aplikanata sprovede projekte sa ciljem
rešavanja lokalnih pitanja. Od ovih projekata, 12.5% je kao glavni cilj imalo ohrabrivanje građana da se
uključe u participativne procese za razvoj sopstvenih zajednica; 18% je za cilj imalo povećanje uticaja
OCD na procese pravljenja nacrta, usvajanja, i primene javnih politika. Takođe vredi napomenuti da
su napori TACSO kancelarije u Albaniji da uključi predstavnike lokalnih uprava u obuke i aktivnosti
usmerene na širenje informacija vezano za otvorene pozive za predloge projekata u okviru grant
shema finansiranih iz sredstava EU tokom 2011. godine, doveli do toga da opštine same traže dodatnu
podršku kako bi izgradile svoje kapacitete za razvijanje projekata u saradnji sa OCD.
“Albanija pruža relativno povoljan pravni okvir za civilno društvo, ali se čini da su postizanje željenih
rezultata i uticanje na pozitivan razvoj stanja teški zadaci za civilno društvo, ne samo zbog njegovih
internih izazova, ograničenog dijaloga i relativno neefikasne interakcije sa državom, već takođe
zbog stave opšteg nepoverenja građana prema ključnim institucijama, procesima, pa čak i prema
samom trećem sektoru. Ovo su karakteristike začaranog kruga koji izaziva negativne reakcije u
svim aspektima, čim se primeti loš učinak čak i u jednom jedinom elementu.”
CIVICUS Indeks civilnog društva – Analitički nacionalni izveštaj za Albaniju, IDM 2010
Plan koji su predstavnici Albanske delegacije sastavili nakon Konferencije u Bečićima fokusirao se na
tri generalne oblasti delovanja: uspostavljanje boljeg praćenja načina na koje lokalne administracije
osiguravaju transparentnost i odgovornost; sprovođenje više istraživanja i analiza lokalnih
participatornih procesa; i izgradnja kapaciteta OCD i lokalnih uprava da zajedničkim snagama razvijaju
i sprovode projekte finansirane iz sredstava EU.
Vezano za prvu i drugu oblast delovanja, nastavljanje programa malih grantova koji sprovodi
APCD dalo je značajan doprinos. U trećem otvorenom pozivu za predloge projekata, koji je raspisan
tokom novembra 2011 godine, odobreno je ukupno 69 projekata, od kojih je 15 bilo direktno vezano
za partnerstva lokalne uprave i organizacija civilnog društva. Od ovih 15 projekata, jedan projekat –
sproveden od strane Udruženja opština Albanije i De Gaspari instituta – bavio se konkretno evaluacijom
podrške, saradnje, i odnosa koji strukture lokalne uprave imaju sa OCD vezano za politike lokalnog
razvoja. Deo procesa sprovođenja ovog projekta uključivao je organizovanje okruglih stolova na
kojima bi u diskusiji učestvovale razne vrste OCD koje rade na lokalnom nivou i odabrani broj članova
opštinskih veća i izvršnog opštinskog osoblja. Svi lokalni akteri učestvovali su u debatama i razmatrali
16
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
principe, nivoe i korake učešća na lokalnom nivou, sa posebnim osvrtom na nedostatak održivih alata
za interakciju i prostora obezbeđenog za organizacije civilnog društva od strane struktura lokalne
uprave. U vreme pisanja ovog izveštaja o napretku krajnji impakt ove interakcije još nije bio poznat,
ali OCD i lokalne vlasti koje su učestvovale u projektu obavezale su se na aktivno učešće u procesu
promena.
Još jedan inovativan projekat sproveden je od strane Ko-plan instituta za razvoj staništa (Co-Plan
Institute for Habitat Development), sa sedištem u Tirani. Ova organizacija započela je saradnju sa
lokalnim vlastima opštine Kamza kako bi se sproveo pilot prakse Planiranja i razvoja vođenog od
strane zajednice. Ovaj pristup podrazumeva širok spektar metodologija, ali u njegovoj srži nalaze
se participativne sesije planiranja koje vode organizacije zasnovane u zajednici (OZZ). Ove sesije
doprinose stvaranju Agende za razvoj mesnih zajednica (Neighbourhood Development Agendas),
koja se kasnije predstavlja opštinskim vlastima sa kojima OZZ pregovara za njeno usvajanje, nakon
čega se ona uključuje u strateške planove administracije.
Uprkos nedostatku kapaciteta i posvećenosti OCD da se povezuju sa lokalnim vlastima vezano za
pitanja politika i da učestvuju u procesima lokalnog ugovaranja pružanja socijalnih usluga, u Albaniji
postoji sve više dokaza da OCD doprinose podržavanju debata na lokalnom nivou kroz različite
vrste medija. U Albaniji postoji 71 lokalna privatna tv stanica, i 56 lokalnih privatnih radio stanica
koje rade u skladu sa trenutnim zakonskim propisima. Ovi lokalni mediji prirodno se fokusiraju
prvenstveno na lokalna pitanja, i često imaju programe koji pozivaju lokalne političare, predstavnike
lokalne administracije, i predstavnike civilnog društva na debate o lokalnim politikama. Jedan dobar
primer je grad Berat, gde se tokom 2011 godine na stanici ‘TV-Berati’ vodila lokalna diskusija na temu
“predstavljenost žena u politici”. Organizatori ove debate i TV programa bili su iz mreže ženskih
organizacija koja se zove “Jednakost u donošenju odluka”.
Jasno je da jedan od najurgentnijih i najdugoročnijih izazova koje Albanija mora da reši jeste
izgradnja kapaciteta, kako u okviru lokalnih OCD tako i kod predstavnika lokalnih administracija,
kako bi njihova saradnja bila efektivna. Mnoge od opština su ne samo pokazale dobru volju za
promovisanje saradnje, već su takođe dokazale svoju posvećenost saradnji kroz implementaciju
brojnih projekata. Na primer, praksa Participativnog budžetiranja je široko prihvaćena, i posebno se
dobro sprovodi u većim opštinama kao što su Škoder, Elbasan Dureš, Vlore, Berat, i Fier, međutim,
kvalitet učešća je često fragilan i sumnjiv, i takođe nije posebno održiv, pošto ga većinom vodi
manja grupa pojedinačnih aktivista, bez velikog doprinosa organizovanog civilnog društva.
Izolacija i nedovoljna zastupljenost ruralnih zajednica u organizacijama civilnog društva (stav
oko kojeg se složilo 70% predstavnika OCD koji su intervjuisani u organizacionoj anketi Instituta za
demokratiju i medijaciju/ Civicus predstavlja još jednu ključnu slabost potencijalnog kapaciteta za
saradnju na lokalnom nivou, imajući u vidu da je Albanija većinski poljoprivredna ekonomija.
BOSNA I HERCEGOVINA
Postoje prilično sveobuhvatne odredbe kroz zakone i opštinske statute, kao i strateške smernice za
podržavanje efektive saradnje između OCD i lokalnih samouprava, i na nacionalnom nivou, i na nivou
entiteta, i na nivou lokalnih samouprava. Na primer, 2010 godine, Savet ministara BiH usvojio je Izveštaj o
implementaciji pravila o konsultacijama u procesima pravljenja nacrta zakonskih propisa u institucijama
BiH, koji sadrži i preporuke i zaključke vezano za jačanje procesa javnih konsultacija. Takođe, Strategija
za razvoj lokalne samouprave Vlade Republike Srpske sadrži jasno određene kompetencije za lokalne
samouprave kako bi se ohrabrila saradnja sa OCD u pravljenju nacrta novog Zakona o lokalnoj samoupravi.
Nova interna organizacija uvedena je 2010 godine u Ministarstvo uprave i lokalne samouprave Republike
Srpske, kojom je uspostavljen Sektor za skupštinski system, političke organizacije, udruženja građana i
fondacije, i pitanja nacionalnih manjina. (Lista zakonskih odredbi nalazi se u Aneksu 1).
U operativnom smislu, odnos između javnog sektora i civilnog društva efektivno je vođen na
nacionalnom nivou kroz Sporazum Saveta ministara o saradnji sa NVO donesen 2007 godine. Ovaj
Sporazum pomogao je u promovisanju pregovora na lokalnom nivou koji su doveli do potpisivanja
Februar, 2013
17
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
većeg broja takvih sporazuma između OCD i opština, koji su slični kompaktima 3. Ove pregovore vodile
su OCD iz nacionalne mreže poznate pod nazivom ‘Sporazum Plus’ mreža, koju je zajednički formiralo
više od 300 OCD 2009 godine. Rad ove mreže doveo je do procesa sastavljanja i potpisivanja ovakvih
sporazuma u 75 od ukupno 142 opštine u BiH do početka 2011 godine. 4
Ovi sporazumi o saradnji jasno definišu zajedničke i pojedinačne odgovornosti određenih opština
i organizacija civilnog društva vezano za primenu zajednički dogovorenih vrednosti i principa u
svakodnevnoj praksi. Sporazumi promovišu i zagovaraju za razvoj povoljne regulative koja upravlja
odnosima između opština i civilnog društva; uspostavljaju institucionalne mehanizme za razvoj dijaloga
i partnerstava između opština i civilnog društva; promovišu, prepoznaju i štite nezavisnost i slobodu
delovanja OCD; uspostavljaju principe konsultacija prilikom planiranja i stvaranja programa, strategija
i drugih instrumenata javnih politika koji utiču na civilno društvo, razvoj međusektorske saradnje i
dobru upravu; i promovišu principe javnog i transparentnog finansiranja programa, projekata i usluga
OCD iz opštinskih budžeta. 5
U vreme održavanja Konferencije u Bečićima, članovi delegacije iz BiH predstavili su naprednu
agendu saradnje između OCD i lokalnih uprava, sa nacionalnim prioritetima postavljenim u odnosu
na značajne uspehe postignute do tog trenutka. Navedena je potreba za finim podešavanjem
institucionalnih mehanizama, kao i za značajnim naporima koje treba uložiti u oblasti izgradnje
kapaciteta i promovisanja dobrih praksi kako bi se osigurao viši nivo odgovornosti i transparentnosti.
Što se tiče pravnog okruženja i aktuelnih politika, postignut je dalji napredak. Savet ministara BiH
inicirao je razvoj Strategije za podršku razvoju civilnog društva u BiH u maju 2011 godine. Ministarstvo
pravde BiH koordinira proces razvoja strategije sa formiranom radnom grupom, koja uključuje pet
predstavnika iz državnih institucija i pet predstavnika iz civilnog društva. Revidirani akcioni plan
Strategije za reformu javne uprave usvojen u septembru 2011 godine uključuje dodatne ciljeve vezano
za osnaživanje konsultativnog procesa sa OCD, kao i proširenje saradnje sa OCD.
U aprilu 2011 godine, Ministarstvo uprave i lokalne samouprave Republike Srpske usvojilo je novi
pravilnik vezano za kriterijume i procedure dodele sredstava udruženjima od javnog interesa, drugim
udruženjima i fondacijama. Iste godine Ministarstvo je takođe razvilo posebne projektne prijavne
formulare za apliciranje za javna sredstva, i formate izveštaja za pravdanje potrošenih sredstava.
Prema rezultatima istraživanja sprovedenog u aprilu 2012 godine od strane Instituta za razvoj
omladine, 63% opština u BiH imaju zaposlenog zaduženog za saradnju sa mladima. Međutim, najčešće
se radi o zaposlenima u opštini kojima saradnja sa mladima nije jedina radna obaveza, već imaju
veoma širok obim radnih zadataka. Takođe, omladinski saveti su uspostavljeni u nekim opštinama
u BiH, u skladu sa Zakonom o omladinskim organizacijama Republike Srpske i Zakonom o mladima
Federacije BiH. Naime, institucionalni okvir za politiku vezano za mlade u oba ova entiteta BiH uključuje
uspostavljanje omladinskih saveta kao partnera koji će predstavljati interese mladih, raditi za njihovu
opštu dobrobit i imati nadležnost da utiče na razvoj politike o mladima. Cilj uspostavljanja opštinskih
omladinskih saveta jeste, između ostalog, davanje doprinosa razvoju civilnog društva u Bi Hi uvođenju
institucionalne strukture predstavnika omladine, kako bi ove strukture mogle uzeti učešće u svim
procesima donošenja odluka koji su vezani za omladinska pitanja na svim nivoima vlasti.6 Opština
Novo Sarajevo je primer uspešne saradnje između opštinskih vlasti i opštinskog omladinskog saveta,
posebno u oblasti omladinskih politika i aktivnosti vezanih za razvoj Strategije za mlade opštine Novo
Sarajevo, koja uključuje i Akcioni plan za period 2012 – 2014. 7
3
Kompakt je izraz koji se u Velikoj Britaniji koristi za sporazum koji nije pravno obavezujući a potpisuje se između
državnih organa i civilnog društva. Prvi takav kompakt dogovoren je na nacionalnom nivou 1998 godine od
strane vlade koju je vodio Toni Bler, a od tada je više puta ponavljan u lokalnom obliku između brojnih različitih
lokalnih vlasti i predstavnika civilnog društva u Velikoj Britaniji.
4http://civilnodrustvo.ba/sporazum_nvo_vlada/sporazumi_vlada_-_nvo.html
5 “Najbolje prakse Centra za promociju civilnog društva”, Slaviša Prorok, prezentacija na drugoj regionalnoj
konferenciji “Saradnja između lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u
Turskoj“, Bečići, Crna Gora, 22-24 februar 2011.
6http://www.mladi.org/index.php?option=com_content&view=article&id=783&Itemid=327&lang=en.
7http://www.novosarajevo.ba/stream/press/index.php?sta=3&pid=3649.
18
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Značajan uspeh predstavlja i uvođenje i izgradnja kapaciteta sistema koji obezbeđuju veći nivo
transparentnosti načina korišćenja lokalnih budžetskih sredstava za finansiranje aktivnosti OCD. Imajući
u vidu da su lokalne uprave najveći eksterni izvor finansiranja OCD, poslednjih godina postalo je jasno da
su mehanizmi finansiranja bili suviše opušteni i nisu podržavali transparentnost i odgovornost. Takođe,
proces finansiranja imao je tendenciju da daje prednost ne samo onim organizacijama koje su politički
istomišljenici lokalnih administracija, već i onima koji su ‘uobičajeni’ primaoci, dok su manje i novije
organizacije iz lokalnih zajednica često isključivane. Kako bi se rešili ovi problemi, Program za razvoj
Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme - UNDP) implementirao je Program lokalne
demokratije (Local Democracy (LOD) programme), koji je, između ostalog, podržavao aktivnosti sa ciljem
uvođenja transparentnijih mehanizama, i radio je u saradnji sa TACSO projektom na pružanju obuka
na temu razvoja predloga projekata. Pomenuti novi mehanizmi uključuju raspisivanje javnih poziva za
predloge projekata, liste projektnih zadataka koje komisije treba da ustanove i koriste prilikom evaluacije
projektnih predloga koje opština primi, kao i procedure za praćenje pridržavanja smernica poziva.
OCD i opštine tokom radionice na temu Pisanja predloga projekata, BiH 2012
Paralelno sa uvođenjem ovih novih mehanizama, a sa ciljem osiguravanja ravnopravne konkurencije
za sredstva iz lokalnih budžeta; TACSO kancelarija u BiH radila je sa velikim brojem lokalnih OCD kako
bi izgradila njihove kapacitete za razvoj predloga projekata koje bi podneli opštinama na razmatranje
mogućnosti finansiranja. Ove aktivnosti detaljnije su opisane u daljem tekstu, i može se reći da su imale
uticaja na proces razvoja efektivnije saradnje tako što su na ‘tržište’ izvele 77 malih organizacija iz lokalnih
zajednica, koje pre ovih obuka nisu bile u poziciji da se takmiče za takva lokalna javna sredstva.
Uprkos sveobuhvatne i praktične prirode institucionalnih rešenja za saradnju između OCD i lokalnih
vlasti, istraživanja većinom pokazuju kako se najbolje prakse u saradnji i najefikasniji oblici sarađivanja
razvijaju u onim opštinama gde postoje i izabrani kadrovi i službenici opštinske administracije koji
su, kao pojedinci, posvećeni promovisanju i unapređenju saradnje. Sa druge strane, ovaj trend se
podržava što većim širenjem informacija o dobrim praksama. Tako je slučaj opštine Doboj Jug dobar
primer koji pokazuje da efektivan radni odnos između građana, organizovanog civilnog društva,
i lokalne administracije može da doda značajnu ‘vrednost’ lokalnoj upravi. U opštini Duboj Jug,
opštinske vlasti započele su proces prostornog planiranja koji bi pomogao da se stvore potrebni
preduslovi za lokalni razvoj. Od početka, opština je jasno pokazala svoje namere da osigura visok
Februar, 2013
19
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
kvalitet uključivanja i doprinosa od strane građana tokom ovog procesa. Lokalne vlasti odlučile su
da primene novi model prostornog planiranja, koji se od tradicionalnih modela razlikuje po tome što
uključuje građane u ranim fazama pripreme nacrta prostornog plana. Plan za uključivanje građana
napravljen je u saradnji sa iskusnom organizacijom iz Tuzle (BiH). Zamišljen je kao koncept partnerskog
dijaloga između opštinskih organa, Instituta za urbanizam i građana, uz facilitaciju i podršku od strane
pomenute organizacije iz Tuzle.
Na operativnom nivou ovo je značilo organizovanje dva kruga informativnih i promotivnih kampanja
sa ciljem pripremanja građana da uzmu učešće u javnim konsultacijama na kvalitetan način. U prvom
krugu građani su davali svoja mišljenja i učestvovali u diskusiji pred-nacrta prostornog plana. U drugom
krugu, građani su konsultovani o nacrtu prostornog plana.
Javne tribine i paneli ponudili su građanima stvarnu priliku da se uključe u proces, da iznesu svoja
mišljenja (koja odslikavaju njihove pojedinačne i/ ili grupne situacije i interese), da predlažu rešenja
i učestvuju u uspostavljanju hijerarhije prioriteta. Građani opštine Doboj Jug značajno su uticali na
konačna rešenja prostornog plana, i njihovi interesi bili su ključni prilikom rešavanja planskih potreba
privatnog sektora bez izazivanja štetnih sukoba.
“Građani i organizacije ne razumeju procese. Njima nedostaje stručnost. Važno je da se civilni
sektor profiliše i naoruža znanjem, pošto jedino na taj način može postati ravnopravan partner u
dijalogu.”
Smail Klicić, Sekretar Skupštine Unskosanskog kantona
(Maj 2010 ‘Učestvujem, dakle doprinosim’ izveštaj, ACIPS, Sarajevo, BiH)
Iskustva sa uključivanjem građana trenutno se uspešno koriste u administraciji opštine Doboj Jug
za sprovođenje javnih konsultacija o opštinskom budžetu. Održivost rezultata vidi se i u činjenici da
ta opština danas čuva dokumentaciju sa javnih rasprava u svakom odeljenju. Ova dokumentacija
koristi se u svrhu obaveštenog donošenja odluka. U prethodnom periodu, nije postojalo sistematsko
beleženje i izveštavanje o javnim raspravama. Štaviše, opštinska uprava uopšteno podržava i prati
aktivizam građana. Na primer, uprava prati broj i vrstu komentara ili pitanja koja građani postavljaju
prilikom direktnih radio najava vezano za opštinska pitanja (npr. redovna nedeljna kontakt emisija
sa gradonačelnikom), kao i broj poseta zvaničnoj internet prezentaciji opštine. Važna vrednost ovog
procesa jeste u tome da su svi akteri iz zajednice uključeni u njega: lokalna uprava, predstavnici lokalne
zajednice, OCD, pravni organi, preduzetnici, mediji, stručnjaci, itd. Svako je imao svoju ulogu u procesu
stvaranja prostornog plana, i svako je doprineo razvoju zajednice.
TACSO kancelarija u BiH uspostavila je blisku vezu i sinergiju sa projektom LOD II i, na osnovu lekcija
naučenih tokom tog procesa, dizajniran je i sproveden Edukacioni ciklus o pisanju predloga
projekata za domaće izvore finansiranja. Cilj ovog edukacionog ciklusa bio je da se unaprede veštine
pisanja projektnih predloga kod predstavnika OCD koji se nalaze izvan velikih urbanih centara, kako
bi bilo moguće:
•
•
Povećati kapacitete ruralnih OCD za razumevanje administrativnih i evaluacionih kriterijuma za
odabir aplikanata za budžetska sredstva;
Povećati broj malih i ruralnih OCD i pomoći im da svoj portfolio prikupljanja sredstava učine
raznovrsnijim.
Od februara do juna 2012 godine održana su četiri dvodnevna i četiri trodnevna treninga, u kombinaciji
sa direktnim podučavanjem za svaku od organizacija i radionicom za razvijanje sistema praćenja,
održani za 156 predstavnika iz 77 OCD iz cele Bosne i Hercegovine. Ove OCD većinom su organizacije
iz manjih i udaljenijih krajeva, koje prethodno nisu dobijale finansijsku podršku za svoje projekte od
opštinskih vlasti u okviru LOD projekta.
Od održavanja Konferencije u Bečićima TACSO kancelarija u BiH takođe je vodila proces integracije
drugih relevantnih mera za izgradnju kapaciteta. Na primer, u saradnji sa Direktoratom za evropske
integracije i Ministarstvom pravde BiH, TACSO kancelarija u BiH organizovala je promociju programa
20
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Evropa za građane i građanke 2007 - 2013 (Europe for Citizens 2007 – 2013), kako za lokalne samouprave
tako i za predstavnike OCD. Ovaj program daje prostora i obezbeđuje forum za unapređenje saradnje
između lokalnih uprava i OCD, pa je zbog toga TACSO kancelarija u BiH iskoristila promociju ovog
programa za održavanje događaja za umrežavanje. Informativne radionice održane su u Banja Luci,
Sarajevu, Brčkom i Mostaru tokom novembra i decembra 2011 godine, a dodatne sesije organizovane
su u dogovoru sa agencijom SERDA – Regionalnom razvojnom agencijom za Sarajevsku ekonomsku
makro regiju, Savezom gradova i opština Republike Srpske, i Savezom gradova i opština Federacije BiH.
Izgradnja kapaciteta za zajedničke predloge – učesnici radionice u BiH, 2012
Što se tiče trenutnih i novonastalih izazova u BiH, iako je više od pola svih opština potpisalo neku
vrstu sporazuma o saradnji sa OCD, preostaje još mnogo rada kako bi se ostale opštine ohrabrile da
se priključe ovoj inicijativi i da se osigura implementacija već potpisanih Sporazuma. Mora se naglasiti
da je ovo dugotrajan proces koji zahteva mnogo vremena i veliku količinu truda sa strane OCD koje
rade na predstavljanju okvirnog dokumenta i njegovih prednosti predstavnicima opštinskih vlasti.
Iz ovog razloga, potrebno je dalje raditi na promovisanju prednosti ovih mehanizama kod ključnih
zainteresovanih strana.
Što se tiče uspostavljanja zajedničkih opštinskih odbora za raspodelu opštinskih sredstava
organizacijama civilnog društva u okviru LOD projekta, neophodno je naglasiti da mnoge opštine
pokazuju visok stepen interesovanja za učestvovanje u ovom projektu, koji međutim može uključiti
samo ograničen broj opština. Iz tog razloga LOD projekat produžen je na treću fazu, koja će trajati 24
meseca i uključiti 11 novih opština. Naime, pokazalo se da je potrebno produžiti projekat, pošto su
sprovedene analize i evaluacije ukazale da je takva intervencija neophodna. Pored 11 opština koje će
učestvovati u projektu LOD III, ostale opštine koje nisu deo projekta takođe će dobiti pristup alatima
koji će im dati mogućnosti da unaprede svoje sisteme za praćenje, izveštavanje i evaluaciju.
Tim TACSO kancelarije u BiH nastaviće da blisko sarađuje sa trećom fazom LOD projekta i, kao deo
svoje obaveze da nastavi rad započet na Konferenciji u Bečićima, tokom sledećih meseci pružaće
tehničku podršku u formi treninga za između 150 i 200 manje iskusnih organizacija civilnog društva
u 11 partnerskih opština projekta LOD III: Bosanska Krupa, Čapljina, Kozarska Dubica, Livno, Lukavac,
Februar, 2013
21
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Ljubinje, Novi Grad, Srbac, Stari Grad Sarajevo, Teslić i Žepče. Uprave ovih opština će uz podršku LOD
III projekta raspisati otvorene pozive za OCD da učestvuju u ovim obukama, kako bi se obezbedio
ravnopravan i otvoren proces selekcije učesnika.
HRVATSKA
Centralna vlada Hrvatske već duže vreme drži EU na vrhu svog dnevnog reda, dok tokom istog tog
perioda sve zrelije civilno društvo Hrvatske sprovodi efektivne kampanje javnog zagovaranja u velikom
broju aktuelnih politika. U skladu sa time, proces reformi podržavao je razvoj solidnog regulativnog
okvira za saradnju (prikazanog ukratko u Aneksu 1) i više različitih dokumenata nacionalnih politika
koji ne samo što sami po sebi podržavaju saradnju između OCD i javnog sektora na lokalnom nivou (na
primer kroz Kodeks dobre prakse, standarda i repera za alokaciju finansijskih sredstava za programe
i projekte NVO) već takođe promovišu uključivanje OCD u određene politike (kao što je Nacionalna
politika za ravnopravnost spolova 2011-2015).
Kao deo globalne inicijative Partnerstvo otvorenih vlada8, kojoj se Hrvatska priključila tokom 2012
godine, Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske (Ured) igrao je ključnu ulogu u razvoju akcionog
plana za participatorni proces. Između ostalog, plan određuje koje zadatke treba da preuzme Ured i
Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga društva, kako bi se unapredili partnerski i konsultativni odnosi,
i kako bi se osiguralo učešće civilnog društva u ostvarivanju obaveza preuzetih od strane državnih
vlasti, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.
Konsultativni procesi su sve češće inkluzivni, sa predstavnicima civilnog društva sa jedne strane
i predstavnicima lokalne i regionalne samouprave na drugoj. Jedan od najskorijih primera ovakvih
procesa je stvaranje Akcionog plana za Partnerstvo otvorenih vlada na nacionalnom nivou, u kome
su aktivno učestvovali predstavnici udruženja opština (jedinice lokalnih samouprava koje pokrivaju
više naseobina sa zajedničkim prirodnim, ekonomskim i socijalnim karakteristikama, kao i zajedničkim
interesima njihovog stanovništva), gradova (jedinice lokalnih samouprava sa zajedničkim urbanim,
istorijskim, ekonomskim i društvenim odlikama, sa stanovništvom preko 10,000) i okruga (regionalne
jedinice samouprava sa zajedničkim istorijskim odlikama, saobraćajem, ekonomskim, društvenim i
samoupravnim karakteristikama).
Najvažniji napredak na nacionalnom nivou vezano za mehanizme saradnje jeste usvajanje nove
Nacionalne strategije stvaranja poticajnog okruženja za razvoj civilnoga društva od 2012. do 2016.
godine (jul 2012). Ova strategija sadrži celo poglavlje posvećeno civilnom društvu i participatornoj
demokratiji, koje pokriva sva ključna pitanja vezano za saradnju jedinica lokalne samouprave sa OCD.
Poboljšanje uslova za razvoj participatorne demokratije i povećanje stepena učešća OCD u procesima
donošenja odluka na lokalnom nivou nalaze se među ciljevima definisanim u ovoj strategiji, uz sve
važne elemente neophodne za njihovo ostvarenje (aktivnosti, odgovorna tela, vremenske rokove,
resurse i indikatore). Strategija daje smernice za unapređenje okvira na različitim nivoima: u pravnom,
finansijskom, i institucionalnom sistemu podrške OCD.
Posebno poglavlje koje se bavi saradnjom na lokalnom nivou navodi veći broj mera koje treba da
budu sprovedene tokom sledećih pet godina: povećanje efikasnosti konsultacija sa OCD u procesima
usvajanja novih zakona, drugih regulativa i legislativnih dokumenata; unapređenje pravnog okvira za
ostvarivanje prava pristupa informacijama i poboljšanje njegove primene; uspostavljanje programa
obuke za državne službenike i zvaničnike na lokalnom nivou na temu efikasne saradnje sa civilnim
društvom prilikom implementacije javnih politika; uvođenje i sistematska primena građanskog
obrazovanja na svim nivoima školskog sistema; obezbeđivanje podrške organizacijama civilnog
društva kroz podržavanje razvoja participatorne demokratije, pružanje podrške njihovim programima
i obezbeđivanje uslova za njihovu evaluaciju; uvođenje obrazovnog sadržaja usmerenog na sticanje
znanja, stavova i vrednosti vezanih za volontiranje u obrazovni sistem; kao i poboljšanje uslova za rad
neprofitnih medija.
8http://www.opengovpartnership.org.
22
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Iako većina predstavnika jedinica lokalne samouprave tvrdi da već imaju strategije saradnje sa OCD
ili strategije za razvoj civilnog društva, pažljiviji pregled pokazuje da oni zapravo misle na strategije
napravljene u saradnji sa OCD. Ovo ukazuje na to da se, sa jedne strane, učešće OCD u procesima
definisanja lokalnih strategija povećava (posebno kada se radi o okruzima i, u manjoj meri, opštinama).
Jedan od razloga za ovaj napredak jeste i usvajanje pravnog akta u kome se propisuje princip partnerstva
u stvaranju razvojnih strategija hrvatskih okruga, koji jasno navodi neophodnost predstavljenosti svih
sektora, uključujući civilno društvo, u tom procesu. 9 Uloga OCD koje pružaju usluge ili se bave javnim
zagovaranjem u ime određenih grupa (kao što su osobe sa invaliditetom ili mladi) je posebno značajna
u onim procesima planiranja koji teže da definišu strategije ili aktivnosti fokusirane na tu konkretnu
grupu i njene prioritete.
Sa druge strane, međutim, očigledno je da lokalne strategije većinom predstavljaju OCD kao aktere
koji mogu da pružaju određene socijalne usluge, dok nedostaje opšti strateški pristup organizacijama
i sektoru civilnog društva. Posledica ovog propusta jeste da u većini jedinica lokalne samouprave ne
postoji ni vizija razvoja civilnog društva, ni mere za njihovo osnaživanje i izgradnju kapaciteta.
Kao i u slučaju drugih zemalja, jedan od najvećih izazova u Hrvatskoj je činjenica da je konkretna
primena politika često slaba, posebno na lokalnom nivou, i u zabačenijim ruralnim krajevima. Na
primer, Kodeks savjetovanja sa zainteresiranom javnošću u postupcima donošenja zakona, drugih
propisa i akata ima dva glavna implementaciona mehanizma: (1) postavljanje koordinatora/ke za
konsultacije i obezbeđivanje lake dostupnosti koordinatora/ke, i (2) objavljivanje izjava zainteresovane
javnosti, uključujući i sažeto i zbirno obrazloženje odbacivanja zamerki javnosti. Po rezultatima
istraživanja iz 201110 godine, ovi mehanizmi bili su operativni u samo tri samoupravne jedinice.
Štaviše, iako Zakon o pravu na pristup informacijama propisuje obavezno postavljanje zvaničnika
odgovornog za obaveštavanje javnosti, 17% samoupravnih jedinica nije popunilo ovu poziciju.
Poznato je odgovorno telo za implementaciju ovog zakona (Agencija za zaštitu osobnih podataka),
ali nisu poznate sankcije u slučaju nepoštovanja njegovih odredaba.
Početkom 2011 godine ovako je izgledala lista prioriteta kojima je potrebno rešenje, navedenih od
strane radne grupe koju je vodila TACSO kancelarija u Hrvatskoj:
•
•
•
•
•
Podrška većoj količini dijaloga između OCD i lokalnih uprava na tematskom ili sektorskom osnovu.
Povećanje stepena u kom lokalne uprave cene doprinose organizacija civilnog društva boljem
donošenju odluka.
Uvođenje ‘slobodne stolice’.
Jačanje građanskog obrazovanja na lokalnom nivou.
Poboljšanje postojećih setova smernica i standarda.
Tokom poslednje dve godine, od održavanja Konferencije u Bečićima, u određenoj meri je napravljen
napredak vezano za neka od ovih pitanja. Bilo je pozitivnih kretanja vezano za raspodelu ljudskih
resursa u opštinama za saradnju sa OCD, a u nekim sektorima, na primer vezano za politike o mladima,
došlo je i do razvoja mehanizama saradnje. Ovaj napredak detaljnije je opisan u daljem tekstu, kao i
preostali izazovi.
Iako nema dostupnih podataka o broju i distribuciji zvaničnika odabranih na pozicije zadužene za
saradnju sa OCD (ili kancelarija sa ovom funkcijom), anketa nedavno sprovedena od strane TACSO
kancelarije u Hrvatskoj pokazala je trendove kancelarija lokalne uprave koje se bave saradnjom sa
OCD. Mnoge od njih uspostavile su formalne funkcije, ili su dodale komunikaciju i saradnju sa OCD u
opise radnih mesta svojih zaposlenih (na primer Samobor, Karlovac, Crikvenica, Opatija, Zabok, Solin,
Križevci, Delnice). Neke od njih, pored jednog određenog zaposlenog koji je zadužen za ovu funkciju,
imaju i kancelariju za saradnju sa OCD (na primer, Zabok i Križevci). Nema izveštaja o zvaničnoj ulozi
osobe za kontakt sa gradskim većem.
9 Narodne novine, 53/10.
10 LOTUS research by CSO GONG and Association of Cities, 2011. http://www.gong.hr.
Februar, 2013
23
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
U 41% jedinica lokalne samouprave uspostavljeni su omladinski saveti, a od ukupnog broja
uspostavljenih saveta 57 je bilo aktivno u radu.11 Zaključci istraživanja sprovedenog vezano za
omladinske savete12 ukazivali su na potrebu za dubljom analizom kvaliteta saradnje umesto prihvatanja
formalnih dokaza saradnje (kao što je samo postojanje tela zaduženih za saradnju), i naglašavali važnost
senzibilizacije, informisanja i obrazovanja lokalnih uprava kako bi se unapredili njihovi kapaciteti
i spremnost na istinsku saradnju. Propisani okviri su neprimereni za manje opštine koje raspolažu
ograničenim brojem ljudskih resursa za saradnju sa obe strane (jedinice lokalne samouprave i OCD) i
njihovi kapaciteti za učešće u procesima donošenja strukturalnih promena nisu dovoljno razvijeni, što
sprečava razvoj učešća čak i u slučajevima kada su jedinice lokalne samouprave otvorene za saradnju
sa OCD. Problem neodgovarajućih kapaciteta često je pominjan i ilustrovan primerima slučajeva u
kojima su predstavnici OCD pozvani da učestvuju u procesima, ali se ili nisu odazvali ovim pozivima, ili
su došli ali nisu bili u stanju da doprinesu rešenju problema izvan ponavljanja ranije iznesenih zahteva
za rešavanje određenih problema (tj, nisu bili u stanju da predstave potencijalna politička rešenja ili
sistematske promene.)
Lokalne samouprave imaju u svojim statutima odredbe prema kojima građani mogu da učestvuju u
radnim sesijama; međutim, novija istraživanja ukazuju da samo 9% lokalnih uprava na odgovarajući
način objavljuje dnevni red i datume ovih sesija. Nova legislativa o slobodi pristupa informacijama koja
je trenutno u pripremi (očekuje se pri kraju 2012) primoraće lokalne vlasti da budu više proaktivne u
pružanju informacija, a implementaciju tog novog zakona moraće da prate i kontrolišu lokalne OCD.
Tokom poslednje dve godine, 62%13 jedinica lokalne samouprave finansiralo je aktivnosti ili projekte
OCD. Jedinice koje nisu finansirale aktivnosti OCD uglavnom su najnižeg administrativnog nivoa – samo
53% opština obezbeđivalo je sredstva za rad OCD, dok je to činilo 100% uprava na nivou okruga. Trend
lokalnog javnog finansiranja OCD je u porastu, ali je uznemiravajući podatak da je samo trećina svih
jedinica koje su finansirale rad OCD zasnovala raspodelu svojih sredstava na osnovu javnog otvorenog
poziva. To znači da primena Kodeksa dobre prakse, standarda i merila za ostvarivanje finansijske
podrške programima i projektima udruženja, usvojenog 2007 godine, još nije na zadovoljavajućem
nivou, pošto se značajan deo sredstava još uvek raspodeljuje organizacijama bez jasnih i transparentnih
kriterijuma. Opštine koje kasne i u finansiranju OCD i u raspisivanju javnih otvorenih poziva mogu
ukazivati na nedostatak kapaciteta za planiranje i sprovođenje javnih otvorenih poziva i procesa
selekcije, ili na veoma mali broj lokalnih OCD u nekim opštinama, ali takođe in a neshvatanje važnosti
raspisivanja javnih poziva i transparentne podele sredstava.
Jedan predstavnik OCD prijavio je da je naišao na teškoće u saradnji sa upravama okruga, jer
su njihovi kriterijumi za finansiranje uzimali u obzir samo sektor socijalne zaštite, dok su sektori
zdravlja i obrazovanja bili potpuno izostavljeni, pošto osobe zadužene za saradnju sa OCD nisu
shvatale da socijalne usluge takođe uključuju i zdravlje i obrazovanje.
Nalaz iz nacionalnog istraživanja TACSO kancelarije u Hrvatskoj vezano za napredak saradnje
između OCD i lokalnih samouprava, oktobar 2012.
Građansko obrazovanje prvi put je uvedeno u Hrvatske škole u septembru 2012 godine od strane
Ministarstva znanosti, obrazovanja i športa RH. Ovi napori na nacionalnom nivou konačno su počeli
da dopunjuju rad kojim se na lokalnom nivou bavi jedan broj OCD; ipak kapaciteti na lokalnom
nivou su još uvek veoma ograničeni. OCD kao što je ‘Cenzura Plus’, sa sedištem u Splitu, rade na
promovisanju ljudskih prava, slobode medija, i razvoja civilnog društva kroz nezavisnu produkciju
TV programa, neformalno obrazovanje i javno zagovaranje. Organizacija IKS iz Petrinje tražila je i
dobila sredstva EU za aktivnosti građanskog obrazovanja, kroz svoj projekat demokratizacije za žene
u ruralnim sredinama “Jačanje lokalne demokracije 2010-2011”.
11 Prethodno pomenuto LOTUS istraživanje.
12 Mreža mladih Hrvatske, 2012.
13 Ovi statistički podaci preuzeti su iz istraživanja sprovedenog od strane istraživačkog centra GONG (2009 godine
i 2011-2012 godine) pod nazivom “Lokalna, odgovorna i transparentna uprava i samouprava – LOTUS”.
24
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA
Pravne odredbe koje podržavaju saradnju između OCD i lokalnih vlasti dobro su razvijene, i
podržava ih sve veći broj strateških dokumenata, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou uprave.
Posvećenost EU integracijama je značajno podstakla i vlasti i OCD da unaprede svoju međusobnu
saradnju, donela je jasne promene na centralnom nivou (kao primer možemo dati činjenicu da svako
linijsko ministarstvo i važnije javno telo ima kontakt tačku za civilno društvo) i izvršila pozitivan uticaj
na izmene strukture lokalne uprave. U periodu do Konferencije u Bečićima glavne strukturalne slabosti
nalazile su se u manjim opštinama, gde je nedostatak resursa i ograničen broj osoblja sprečavao
implementaciju određenih mehanizama saradnje.
Pitanja vezano za učešće javnosti kao ostvarivanja osnovnog demokratskog prava građana, kao i pitanja
odnosa između građana i lokalnih uprava, regulisana su Ustavom, Zakonom o lokalnoj samoupravi,
Zakonom o finansiranju jedinica lokalne samouprave, i Zakonom o udruženjima i fondacijama. Zakon
o lokalnoj samoupravi određuje tipove učešća građana, uključujući odredbe koje predviđaju inicijative
građana, referendum, mehanizme za prikupljanje žalbi i sugestija, javne debate i forume, i ankete.
Zakon o udruženjima i fondacijama daje pravni osnov za mere predviđene u cilju unapređenja sektora
civilnog društva.
Na lokalnom nivou mehanizmi za civilni dijalog razlikuju se od opštine do opštine. Uopšteno, urbane
opštine sa većim brojem iskusnijeg administrativnog osoblja imaju snažnije proaktivan pristup saradnji
sa OCD. Većina opština ima posebne jedinice (u slučaju opštine Skoplje) ili određene osobe zadužene
za saradnju sa OCD u okviru Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj (kao u slučajevima opština Karpoš,
Štip, Aerodrom, i Debar), ili u okviru drugih odeljenja (kao u slučaju opština Veles i Ohrid, gde se
odgovorne osobe nalaze u Odeljenju za obrazovanje, kulturu, zdravlje i socijalnu zaštitu). U ruralnim
opštinama institucionalni mehanizmi su postavljeni na dosta slabijim osnovama. Neke od opština
imaju određene osobe zadužene za saradnju sa OCD; međutim, ove osobe imaju i čitav niz drugih
odgovornosti i obaveza, i često im ne uspeva da efektivno promovišu učešće građana.
Država je imala koristi od uspostavljanja Jedinice za saradnju sa OCD u okviru Generalnog sekretarijata
Vlade (što je prikazano u izveštaju sačinjenom od strane ECNL14 i TACSO projekta, “Iskoristiti pozitivni
zamah: unapređenje saradnje između javnih institucija i civilnog društva na zapadnom Balkanu
i u Turskoj”, oktobar 2012) i naknadno nastale nacionalne Strategije za saradnju sa OCD, i u skladu sa
ovim promenama najveće opštinske vlasti u zemlji – u opštini Skoplje – takođe su donele odredbe na
nivou lokalne politike koje podržavaju uključivanje civilnog društva u procese odlučivanja. Gradske
vlasti pripremile su svoju prvu strategiju od 2007-2011, a proces pripremanja strategije sproveden je
na participatorni način, uključujući 80 OCD koje su učestvovale u procesu konsultacija. Trenutno se
sprovodi evaluacija uspeha ove strategije.
Na Konferenciji u Bečićima početkom 2011 godine, predstavnici lokalnih samouprava i organizacija
civilnog društva iz Makedonije istakli su posebne slabosti, koje bi trebalo rešiti kako bi se unapredila
saradnja. Između ostalog navedena je potreba za pronalaženjem više prilika za institucionalizovanje
mehanizama i dobrih praksi saradnje, kao što je usvajanje Kodeksa dobre prakse u participatornoj
upravi Saveta Evrope na svim nivoima, kao i proširivanje i osnaživanje postojećeg pristupa foruma
zajednice; povećanje transparentnosti i odgovornosti kroz poboljšan sadržaj i format informacija
dostupnih građanima na lokalnom nivou; povećanje i proširenje raznolikosti mogućnosti finansiranja
OCD na lokalnom nivou kroz uvođenje praksi kao što su Javno-privatna partnerstva i unapređenje
Korporativne društvene odgovornosti.
Tokom prošle dve godine postignut je napredak u poboljšanju saradnje između OCD i javnih
administracija i na centralnom i na lokalnom nivou. Vlada Makedonije pripremila je novu Strategiju
za podršku civilnom društvu za period 2012-2017. Nova strategija navodi pet strateških prioriteta: (1)
razvijen i održiv civilni sektor; (2) aktivno učešće u definisanju politika, zakonskih propisa i Evropskih
integracija; (3) ekonomski i društveni razvoj i kohezija; (4) ojačan građanski aktivizam i podrška
iz zajednice; i (5) osnažen institucionalni okvir i prakse saradnje. Strategija se fokusira primarno na
14 Evropski centar za neprofitno pravo - European Centre for Not-for-Profit Law.
Februar, 2013
25
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
nacionalni nivo, međutim ona takođe daje primer i ohrabruje jedinice lokalne samouprave da prihvate
i primenjuju njene principe na lokalnom nivou. Neke od specifičnih predviđenih mera koje ciljaju
direktno na lokalni nivo su (1) promocija pozitivnih modela saradnje na lokalnom nivou i pružanje
socijalnih usluga zajednici od strane OCD u ime lokalnih samouprava, i (2) uvođenje komunikacionih
mreža i sistema za deljenje najboljih praksi lokalnih samouprava u njihovoj saradnji sa OCD.
Udaljenije opštine takođe su pripremile svoje sopstvene strateške dokumente, uz konsultacije sa
lokalnim civilnim društvom, kako bi obezbedile smernice za saradnju sa OCD i stvorile lokalnu upravu
koja uključuje više participatornih principa: opštine Bitola, Debar, i Jegunovce sve imaju strategije
za saradnju sa civilnim društvom za period 2012-2015. Štaviše, Jedinica za saradnju sa nevladinim
organizacijama u okviru Generalnog sekretarijata Vlade Makedonije trenutno se sprema da započne
projekat finansiran od strane EU koji sadrži komponentu koja se direktno bavi pripremom lokalnih
strategija za saradnju sa građanima u osam opština.
Postoje i neke opštine sa drugim političkim alatima za podršku saradnji. Na primer, opštine Veles i
Karpoš nemaju Strategiju za saradnju sa civilnim društvom, ali imaju pripremljen Godišnji program za
podršku OCD, Strategiju za osobe sa invaliditetom, i Strategiju za omladinu i sport, što sve uključuje
odredbe vezano za saradnju.
Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) finansirala je projekat za
Transparentnu upravu koji je implementiran u tri faze od 2009 godine, uključujući 13 različitih opština,
a nedavno, tokom 2012 goidne, počeo je mnogo šire da deli sakupljene dobre prakse u oblasti
transparentne lokalne uprave. Iz različitih konsultacija podržanih od strane ovog projekta, projektni
partneri (Fondacija “NVO Info-Centar,” u partnerstvu sa Centrom za građansku komunikaciju iz Skoplja,
i sa Edukativnom humanitarnom organizacijom “EHO” iz Štipa) izdvojili su pregled prepoznatih slabosti
i predloženih dobrih praksi, od kojih se mnoge odnose na unapređenje dostupnih informacija vezano
za budžete lokalnih uprava, kao i na poboljšanje toka informacija unutar lokalnih administracija
kako bi svako odeljenje i jedinica bilo bolje povezano sa građanima kojima služe. Lokalna samouprava
iz Vinice, na primer, diskutuje o svom budžetu sa građanima pre nego što podnese predlog budžeta
Opštinskom veću na odobravanje.
Vredno je istaći da u nedavno sprovedenim evaluacionim anketama ovog projekta predstavnici
udruženja građana iskazuju veće zadovoljstvo i prijavljuju više nivoe informisanosti o funkcionisanju
opštinskih administracija, kao i veću dostupnost informacija i dokumenata, tako gde postoji očigledno
više konkretnih slučajeva saradnje između OCD i lokalne samouprave, dok su nivoi zadovoljstva OCD
niži na mestima gde je stepen saradnje sa opštinskom administracijom manji.
Nacionalna TACSO kancelarija takođe je radila na olakšavanju napretka vezano za pitanja poboljšanja
transparentnosti kroz stvaranje boljih tokova informacija. U saradnji sa učesnicima Konferencije
u Bečićima, TACSO kancelarija u Makedoniji organizovala je Nacionalnu konferenciju o saradnji
između organizacija civilnog društva i lokalne samouprave na Ohridu, u junu 2011 godine. Pitanje
transparentnosti i odgovornosti bilo je centralna tema jedne radne grupe, koja je sastavila veći broj
preporuka vezano za ovu oblast. Nacionalna konferencija ne samo da je potpomogla dalje širenje
svesti o važnosti jačanja mehanizama saradnje, već su neki od učesnika po završetku konferencije
počeli da aktivno implementiraju predložene promene. Na primer, neke od datih preporuka usvojene
su od strane opština Veles, Aerodrom, i Karpoš, prvenstveno u smislu usvajanja novih oblika saradnje i
komunikacije sa OCD i građanima.
Prema diskusijama vođenim sa nekim od predstavnika civilnog društva i sa Savezom jedinica lokalne
samouprave Makedonije, danas postoji veći stepen transparentnosti u nekim od opština, kao što su
Štip, Veles, Strumica, Prilep, Karpoš, i Aerodrom. Neke od urbanih opština takođe imaju sertifikate za
ISO 9001:2008 standarde razvoja i pružanja usluga u okviru nadležnosti lokalne uprave, koji dodatno
učvršćuju implementaciju mehanizama za osiguranje transparentnosti.
Na nacionalnom nivou, prethodna Strategija za civilno društvo već je prepoznata za uspešan
razvoj transparentnijeg mehanizma za raspodelu javnih fondova organizacijama civilnog društva
(sprovođenje kodeksa o raspodeli javnih grantova) i za definisanje uloge vladine jedinice za saradnju
sa NVO u procesu raspodele sredstava. Takve prakse sada postaju sve raširenije u raspodeli javnih
sredstava na lokalnom nivou. Takođe, što se tiče olakšavanja primene inovativnijih mehanizama
26
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
finansiranja za zajedničke akcije između OCD i lokalne uprave, skoro donešeni Zakon o koncesijama
i javno-privatnom partnerstvu (2012) omogućio je nekim opštinama da koriste JPP model, dok druge
opštine sklapaju partnerstva sa organizacijama iz privatnog sektora, koje su i profitne i neprofitne. Na
primer, opština Kočani uključila je Udruženje za podršku starijim osobama u partnerstvo po modelu
JPP za pružanje usluga starijim osobama.
Tokom nekoliko proteklih godina interesi privatnog sektora, posebno vezano za lokalni ekonomski
razvoj, predstavljali su značajnu pokretačku silu u unapređenju saradnje između organizovanog
civilnog društva i lokalnih vlasti. U nekim opštinama (Prilep, Veles) formirani su Lokalni ekonomski
saveti. Lokalni ekonomski i društveni saveti su u procesu ili u poslednjoj fazi formiranja u opštinama
Kavadarci, Kumanovo, Strumica, Tetovo, Bitola, i Štip. Ovi Saveti formiraju se sa namerom da se pomogne
u uspostavljanju i održavanju javno-privatnog dijaloga između svih aktera u zajednici zainteresovanih
za lokalne ekonomske aktivnosti.
Upotreba Foruma zajednice takođe je povećana i osnažena u ovom periodu. Ovi Forumi, koji su aktivni
u više od 40 opština, zapravo su jednostavni sastanci u stilu “gradske većnice” gde građani mogu
aktivno da komuniciraju sa lokalnim donosiocima odluka i da utiču na projekte i akcije finansirane
iz lokalnih budžeta. Grupa od pet OCD vodi ove Forume, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i
saradnju (SDCA), koja je obezbedila treninge za osoblje lokalnih uprava i lokalnih OCD. Nedavni uspešni
primeri ovih foruma pokazuju kako saradnja između lokalnih uprava i OCD može dovesti do većeg
stepena učešća građana. U opštini Karpoš održano je pet sesija Foruma između juna i oktobra 2012
godine, pre nego što je donesena konačna odluka vezano za finansiranje projekta (sa ciljem povećanja
efikasnosti potrošnje energije u lokalnom vrtiću). Prvoj sesiji prisustvovalo je 336 stanovnika opštine,
drugoj 222, trećoj 172, četvrtoj 196, a poslednjoj sesiji prisustvovalo je 220 stanovnika.
“Program Foruma zajednice je veoma uspešan način uključivanja građana u procese donošenja odluka. Njihovo masovno
učešće (u proseku, preko 100 građana po događaju) u sesijama Foruma jasno je pokazalo da građani imaju želju i volju da
se aktivno uključe i daju svoj doprinos kako bi potpomogli napredak njihove životne okoline. Mislim da će ovaj pozitivni
pristup nastaviti da bude korišćen u budućnosti, čak i nakon završetka ovog programa”, kaže Ismet Balazi, ko-moderator
Foruma u Kičevu, u Makedoniji. Slika gore ilustruje uključenje zajednice u projekat razvoja infrastrukture.
Nacionalna kancelarija TACSO projekta u Makedoniji takođe je doprinela jačanju kapaciteta OCD kako
bi se omogućio veći stepen učešća građana na lokalnom nivou. Projekat je osmislio i održao treninge
za ukupno 42 OCD na teme kao što su Građanski aktivizam, Učešće građana u donošenju lokalnih
odluka, i Javno zagovaranje i lobiranje.
Februar, 2013
27
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Sa negativne strane može se reći da nije došlo do značajnog napretka u izgradnji kapaciteta za
analiziranje nedostataka u postojećim mehanizmima komunikacije između lokalnih uprava i OCD i
građana, pošto planirano uvođenje metodologije za evaluaciju ove komunikacije još nije započelo sa
implementacijom.
Još jedan još uvek nerešeni izazov vezano za izgradnju kapaciteta jeste kako bolje organizovati
manje lokalne uprave u smislu institucionalizovanja njihove saradnje sa OCD. Određivanje jednog
člana osoblja koji je zadužen da bude kontaktna tačka za civilno društvo jeste početak rešavanja ovog
problema. Međutim, potrebno je stvoriti dugoročna rešenja kako bi saradnja sa OCD bila integrisana u
sve aspekte rada lokalne samouprave.
KOSOVO
Kosovo prolazi kroz dinamičan period tranzicije od 1999 godine, koji podrazumeva pravljenje nacrta
ogromnog broja novih zakonskih propisa i uspostavljanje brojnih različitih institucija. Značajan deo
ovih promena jesu i koraci u razvoju odgovarajućih institucionalnih mehanizama koji za cilj imaju
podržavanje efektivne saradnje između OCD i lokalnih samouprava. Pre 2011 godine, ovi institucionalni
mehanizmi su dodatno unapređeni, a najvažniji aspekti tih unapređenja navedeni su u daljem tekstu.
Međutim, njihova implementacija nailazu na teškoće zbog nedostatka kapaciteta i nejasnih
prioriteta organizovanog civilnog društva.
Na nacionalnom nivou, Zakon o slobodi udruživanja iz 2009 godine i Zakon o lokalnoj upravi iz 2008
godine daju glavni okvir za saradnju između OCD i lokalnih uprava. Zakon o lokalnoj samoupravi
prepoznaje pravo građana jedne opštine da učestvuju u aktivnostima te opštine, uz detaljne
odredbe o otvorenim sastancima skupštine opštine, pravila koja omogućavaju učešće građana na tim
sastancima, pristup informacijama, regularne meanizme za javno informisanje i konsultacije, i činjenicu
da opštine imaju obavezu da obaveste građane vezano za ‘važne planove ili programme od javnog
interesa’. Štaviše, zakon specifično pominje OCD u Članu 73, nalažući opštinama obavezu da uspostave
konsultativne komisije unutar sektora u kojima moraju uključiti i predstavnike OCD.
Zakon o slobodi udruživanja sastavljen je uz značajan uticaj samih OCD, prikazan u TACSO publikaciji
‘Rastemo zajedno’ objavljenoj u junu 2011 godine, i predviđa mogućnost za odgovarajuća pravna lica
iz civilnog društva da stupaju u partnerske odnose sa lokalnom upravom.
Zakon o javnom finansijskom upravljanju i odgovornosti, kao i Cirkularna najava pripreme budžeta,
navodi tačno koji oblici javnih konsultacija treba da budu sprovedeni tokom procesa pripreme
i odobravanja opštinskog budžeta. Ta vrsta javne konsultacije trebalo bi da doprinese stvaranju
opštinskog budžeta koji odslikava potrebe i prioritete stanovnika opštine, kao i posvećenost opštine
primeni principa dobre uprave kao što su transparentnost i odgovornost.
Postoje takođe i pravne odredbe vezano za konsultacije sa civilnim društvom u oblasti lokalnog
prostornog planiranja, i posebna odredba koja treba da osigura osnaženost omladinskog sektora.
Lokalni savet za akcije mladih je savetodavno telo, koje radi na lokalnom nivou i predstavlja interese
omladine i omladinskih organizacija u institucijama lokalne uprave.
Opštinska uprava je dužna da stvori podsticajno okruženje za pristup zvaničnim dokumentima,
a skupština opštine ima pravo da formira sektorske komisije koje bi omogućile učešće stanovnika
opštine u procesima donošenja odluka. Ove komisije trebalo bi da uključuju građane opštine, kao i
predstavnike nevladinih organizacija. Komisije mogu da podnose predloge, sprovode istraživanja i
daju mišljenja vezano za inicijative skupštine opštine, u skladu sa Statutom opštine.
Statuti i regulative za svaku opštinu zasnovani su na gorenavedenim zakonima i, pošto su svi sastavljeni
nedavno i u relativno kratkom vremenskom roku, često su veoma slični. Jedan od najkorisnijih
regulativnih dokumenta jeste ona koja uspostavlja kriterijume za subvencije i transfere. Putem ove
regulative, opštine mogu dodeliti lokalna javna sredstva kao podršku kako javnim, tako i ne-javnim
licima. Korisnici subvencija mogu uključivati i organizaciej civilnog društva koje rade na lokalnom
nivou.
28
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Finansijska podrška varira od opštine do opštine. Organizacije koje dobijaju najviše podrške iz
opštinskih budžeta su one koje se bave pitanjima mladih, rodne ravnopravnosti, multikulturalnosti
i kulture. Iznosi finansijske podrške obično su mali, u rasponu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada
evra (retko preko 5000 evra). Male opštine, koje imaju još manje budžete, imaju vrlo skroman godišnji
iznos podrške date civilnom društvu, dok veće opštine godišnje daju ukupnu podršku koja doseže i do
sto hiljada evra.
Kosovske opštine nemaju određene kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Različite
opštine koriste različite mehanizme, ali u većini slučajeva uloga koordinatora saradnje sa civilnim
društvom dodeljena je opštinskoj jedinici zaduženoj za evropske integracije, za ljudska prava, za
zajednice, za pitanja rodne ravnopravnosti, ili nekoj drugoj. Ovo znači da OCD mogu da pronađu
odgovarajuću kontakt osobu u opštinskoj administraciji isključivo vezano za konkretnu temu kojom
se u tom trenutku bave, umesto da imaju stalnog partnera u lokalnoj upravi. Međutim, veći broj
strateških dokumenata koje su usvojile opštinske vlasti na Kosovu formulisan je u bliskoj saradnji sa
civilnim društvom. Neki od ovih strateških dokumenata fokusiraju se na oblasti kao što su kultura,
očuvanje životne sredine, i integracija lokalne zajednice. Proces formulisanja strategija razlikuje se od
opštine do opštine. U većini slučajeva, OCD preuzmu inicijativu kako bi uspostavile zvaničnu saradnju
sa lokalnim vlastima. Međutim zabeleženi su i slučajevi kada su vlasti (po pravilu predsednik opštine)
inicirale zahtev za saradnju.
Od 2010 godine, uprkos odredbama iz legislativnih i regulativnih dokumenata lokalnih uprava,
uspostavljen je relativno mali broj konsultativnih komisija u nekim kosovskim opštinama koje uključuju
predstavnike OCD.
Tokom poslednje dve godine, u smislu poboljšanja saradnje između lokalnih samouprava i civilnog
društva napredak je postignut primarno u dve glavne oblasti. Prvo, broj OCD koje prate i nadgledaju
rad lokalnih uprava je povećan, i drugo, takođe je došlo do povećanja broja slučajeva gde su OCD
uključene u proces stvaranja nacrta lokalnih tematskih strategija (na primer, strategija za mlade, za
integraciju zajednica, ili za kulturu). Međutim, mora se primetiti i da nažalost mnogi od ovih strateških
dokumenata nisu podržani odgovarajućim resursima, pa je zato njihova implementacija slaba.
Praćenje rada lokalnih uprava deluje kao pozitivan trend, gde OCD dobijaju aktivnu podršku od
međunarodnih organizacija (kao što je Organizacija za saradnju i bezbednost u Evropi - OEBS; i Savet
Evrope). Ove aktivnosti dovele su do povećanja lokalne transparentnosti i u isto vreme obavezale su
opštine na pažljivije ispunjavanje demokratskih standarda u procesima donošenja odluka. Vodeće
OCD koje rade na unapređenju nadgledanja rada uprava na lokalnom nivou uključuju Kosovski
demokratski institut u opštinama Prizrenskog regiona, Inicijativu za progres u opštinama Ferizaj i
Priština, Omladinsku akciju za ljudska prava iz Lipjana, i EC Ma Ndryshe iz Prizrena (čiji je rad detaljnije
opisan u sekciji studija slučaja na strani 43). 15
Jedan od nedavno uvedenih elemenata institucionalne arhitekture je organizacija i funkcionisanje
Centara za pružanje usluga za građane u opštinama, uvedenih putem Administrativnog uputstva
Ministarstva lokalne uprave u aprilu 2011 godine. Ovo administrativno uputstvo ima za cilj olakšavanje
administrativnih procedura i povećanje efikasnosti opštinskih tela u pružanju javnih usluga građanima.
Centri za pružanje usluga građanima bi trebalo da prikuplja dnevne informacije od opštinskih tela
i u skladu sa njima redovno obaveštava građane i privatni sektor o donesenim odlukama, prateći
propisana pravila i pravne procedure. Ove informacije bi takođe trebalo da se objavljuju na opštinskim
internet stranicama.
15 Kosovski demokratski institut je jedna od vodećih organizacija civilnog društva koja sprovodi aktivnosti
monitoringa i nadgledanja rada opština na lokalnom nivou, pokrivajući sve opštine Prizrenskog regiona. Nalazi
nadgledanja redovno se objavljuju putem njihove internet stranice www.kdi-kosova.org.
Februar, 2013
29
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Sporazum između OCD i opštine potpisan u Prizrenu, Kosovo, 2012 godine
U smislu potvrde ideje da OCD donose ‘dodatu vrednost’ lokalnoj upravi, jasno se vidi da u
poslednjih nekoliko godina opštinske vlasti odaju priznanje i aktivno traže stručnost OCD u razvoju
svojih sektorskih strategija. Međutim, i dalje od toga, takođe možemo naići na primere gde opštine
uviđaju kako OCD mogu doneti povećan kredibilitet i šire uključenje zajednice u određenim oblastima
politika lokalne uprave. Opštinska veća za bezbednost u zajednici predstavljaju jedan dokaz ovog
trenda. Većina opština, upitana da navede dobre primere saradnje sa civilnim društvom, pominje
uspostavljanje i funkcionisanje OVBZ. U ovim većima OCD čine integralni deo diskusije, i aktivno
učestvuju u akcijama zajedno sa opštinskim vlastima i bezbednosnim institucijama. Pošto ovim većima
predsedava Predsednik opštine, oni imaju izvršnu moć, što znači da OCD direktno utiču na donošenje
odluka o pitanjima bezbednosti.
Postoji sve više dokaza da se uspostavljaju efektivna partnerstva između OCD i opština u zajedničkim
inicijativama i proizvodima sa ciljem povećanja turističke atraktivnosti pojedinačnih gradova, kao i u
stvaranju lokalnih akcionih planova o očuvanju životne sredine.
Ovi znaci poboljšanja u saradnji ukazuju na to da kapaciteti za saradnju u okviru tela lokalne uprave i
u okviru organizacija civilnog društva postepeno jačaju. Deo ovog procesa izgradnje kapaciteta imao
je koristi od doprinosa TACSO projekta i njegovih nacionalnih partnera. Na primer, TACSO kancelarija
na Kosovu je, u partnerstvu sa Kosovskom fondacijom za civilno društvo, u junu 2011 godine napravila
publikaciju “Dalje od nule”, koja analizira postojeće pravne okvire i institucionalne mehanizme za
saradnju sa civilnim društvom na Kosovu. U pripremi ove studije, partneri su sproveli dalekosežne
konsultacije sa civilnim društvom i upravnim telima na Kosovu, kako bi se zajednički raspravljalo o
ovoj temi i kako bi se pronašle tačke poklapanja mišljenja sa obe strane na osnovu kojih se može
graditi i dalje razvijati kvalitetan dijalog između lokalnih uprava i civilnog društva. Ova publikacija daje
konkretne informacije sa terena o trenutnom stanju dijaloga između države i civilnog društva, kao i
preporuke vezano za potrebne akcije koje bi mogle da unaprede taj dijalog.
30
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Publikacija TACSO kancelarije na Kosovu pod nazivom ‘Dalje od nule’ predstavlja više dobrih praksi.
Na primer, opština Peć pokazuje pozitivan pristup implementaciji zakona i regulativa vezano za
saradnju sa civilnim društvom. Skoro svako odeljenje ili jedinica uprave, uključujući i kancelariju
predsednika opštine, ima veoma plodnu i otvorenu saradnju sa organizacijama civilnog društva.
Međutim, proces uspostavljanja tako konstruktivnog odnosa između te dve strane u ovoj opštini
nije bio ni malo lak:
‘Imali smo ogromne poteškoće na putu otvaranja vrata komunikacije i uspostavljanja dobre
saradnje sa opštinskim strukturama’, naveo je generalni direktor NVO Syri i Vizionit iz Peći tokom
TACSO radionice u julu 2011 godine.
Nakon konflikta na Kosovu, postojao je nedostatak pravne strukture koja bi usmeravala saradnju,
i većina aktera, posebno sa strane lokalne uprave, imala je veoma slabo razumevanje koncepta
i uloge civilnog društva. Međutim, lokalne OCD radile su neumorno kako bi proširile svest svih
zainteresovanih strana i obezbedile dovoljno informacija o svojim misijama, i opštinske vlasti Peći
su počele da cene činjenicu da primena principa demokratije i dobrog građanstva znači da treba
raditi na uspostavljanju saradnje, i da zapravo ta saradnja na lokalnom nivou donosi mnoge koristi.
Dalje, TACSO kancelarija na Kosovu radila je u bliskoj saradnji sa Delegacijom Evropske unije na
Kosovu i programom Ljudi ljudima (People to People – P2P) na organizovanju događaja pod nazivom
‘Saradnja između lokalne uprave i civilnog društva’ koji je održan od 15 do 16 maja 2012 godine u
Prištini. Predstavnici lokalnih vlasti i OCD učestvovali su u radionici i, pored brojnih drugih diskusija,
raspravljali su o načinima na koje preporuke iz TACSO izveštaja ‘Rastemo zajedno’ i ‘Dalje od nule’
mogu biti pretočene u praksu.
Još uvek, naravno, postoje brojna ograničenja i izazovi. Jedna od glavnih prepreka je nedostatak
volje i sposobnosti građana i organizovanog civilnog društva da aktivno koriste participatorne alate
koji su uspostavljeni kroz različite zakonske propise i statute opština. Ove odredbe omogućavaju
korišćenje mehanizama i konsultativnih metoda ‘direktne demokratije’, međutim, OCD navode kako
gubitak poverenja javnosti u pravna i institucionalna rešenja njihovih problema predstavlja faktor koji
značajno doprinosi njihovom nekorišćenju ovih mogućnosti. Slično, same OCD ne koriste dovoljno
ponuđene participatorne mogućnosti, već i dalje primarno međunarodne organizacije, kao što je
OEBS misija, vrše pritiske u cilju formiranja konsultativnih komisija i drugih sličnih mehanizama.
Sa strane lokalnih samouprava, takođe postoje brojni izazovi vezani za kapacitete. Verovatno
najuočljiviji od ovih izazova jeste kako učiniti da Opštinske kancelarije za javnu komunikaciju postanu
efektivno funkcionalne. Trenutno kancelarijama nedostaje odgovarajuća oprema za rad, kao i
profesionalno osoblje. U većini slučajeva sastanci između opštinskih vlasti i civilnog društva održavaju
se neformalno, bez posebne strukture ili organizovanih pratećih aktivnosti u skladu sa predlozima ili
pitanjima pomenutim na sastanku.16 Pored toga, dostupnost javnih informacija i dalje je sporadična i
ispod očekivanih nivoa – na primer, dostupnost dokumenata relevantnih za javne rasprave veoma je
slaba, i postoji mali broj interaktivnih kanala komunikacije kroz opštinske internet stranice.
16 Kosovska fondacija za civilno društvo, Oni i mi, Javno učešće na Kosovu, oktobar 2011.
http://www.kcsfoundation.org/repository/docs/Ne_dhe_Ata_Pjesemarrja_qytetare_ne_Kosove_b5.pdf
Februar, 2013
31
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
CRNA GORA
Iako postoji još prostora za poboljšanja u načinu na koji lokalne samouprave i OCD sarađuju u Crnoj
Gori, u poslednje dve godine došlo je do značajnih poboljšanja u važnim oblastima izgradnje
kapaciteta za omogućavanje saradnje i praksi za promovisanje transparentnosti. O ovim
poboljšanjima rečeno je više u daljem tekstu, ali prvo ćemo dati komentar na trenutno stanje
institucionalnih i pravnih mehanizama za takvu saradnju.
Funkcionisanje lokalnih samouprava regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2008 godine, koji
sadrži odredbe koje regulišu saradnju između lokalnih samouprava i OCD u posebnom, odvojenom
poglavlju (pod naslovom ‘Odnosi između tela lokalne samouprave i OCD). Ovo poglavlje propisuje
načine na koje saradnja između ova dva sektora može biti sprovedena, i tako obezbeđuju sveobuhvatno
povoljno okruženje za sledeće elemente:
•
•
•
•
•
•
Obaveštavanje OCD od strane lokalne samouprave vezano za sva pitanja relevantna za njihov rad;
Konsultacije sa civilnim sektorom o programima razvoja lokalne samouprave, kao i o nacrtima
lokalnih pravnih akata;
Omogućavanje učešća predstavnika OCD u radnim grupama za pripremu normativnih akata i
stvaranje planova i programa;
Organizovanje zajedničkih javnih rasprava, okruglih stolova, seminara itd.;
Finansiranje iz lokalnog budžeta za projekte OCD od interesa za lokalno stanovništvo, na osnovu
propisanih pravila i procedura;
Obezbeđivanje radnih uslova za OCD, u skladu sa mogućnostima lokalne samouprave.
Tako zakonski propisi definišu sve univerzalne modele saradnje između javnih uprava i OCD, (vezano
za informacije, konsultacije, i partnerstva) koje su preporučene u Evropskim dobrim praksama, kao što
je Kodeks dobre prakse Saveta Evrope za učešće građana u donošenju odluka.
Iako je pravni okvir razvijen efektivno i relativno brzo, tokom proteklih nekoliko godina najveća
prepreka na putu ka efikasnoj i istinski značajnoj saradnji između OCD i lokalnih uprava bio je
nedostatak proceduralnih alata i kapaciteta. Ovaj nedostatak imao je negativan uticaj na rad oba
sektora. Pre 2011 godine postojao je visok nivo nezadovoljstva među predstavnicima OCD i lokalnih
samouprava vezano za međusobnu saradnju. OCD su bile spremne da doprinesu kvalitetu lokalnih
politika, ali su se uvek susretale sa nedostatkom procedura koje bi omogućile njihovo učešće. Zato
mnoge od njihovih inicijativa nisu podnošene relevantnim organima, i zbog toga na kraju nisu imale
uspeha. Sa druge strane, lokalne samouprave takođe su iskazivale svoju spremnost da učine svoj rad
transparentnijim i otvorenijim prema OCD, ali nisu imale odgovarajuće alate kojima bi to ostvarile.
U 2003 godini, dok je bio na snazi prvi Zakon o lokalnoj samoupravi, koalicija od preko 180 OCD
potpisala je izjavu podrške kampanji čiji je cilj bilo osnaživanje saradnje sa lokalnom samoupravom i
povećanje transparentnosti njenog rada. Ova kampanja donela je proširenu svest predsednika opština
i drugih lokalnih zvaničnika o koristima saradnje sa OCD i o neophodnosti uključivanja građana u
procese donošenja odluka. Kampanja je takođe značajno ojačala kapacitete lokalnih OCD u oblasti
poznavanja mehanizama i alata za učešće na lokalnom nivou, čak je i primorala opštine da razviju
sopstvene lokalne politike za saradnju sa OCD. Međutim, uprkos petogodišnjem periodu posvećenom
podizanju svesti i nadgledanju saradnje, još uvek je postojao značajan nedostatak procedura i znanja
koji bi adekvatno podržali saradnju.
U vreme Konferencije u Bečićima 2011 godine, i tela lokalne samouprave i OCD su prepoznali probleme
kojima je bilo neophodno hitno rešavanje. U smislu izgradnje kapaciteta, bilo je očigledno da postoji
potreba za razvijanjem sveobuhvatnog seta proceduralnih smernica i ‘modela’ dobre prakse koji
bi olakšali saradnju, kao i da pored toga postoji potreba, potvrđena i u Akcionom planu Crne Gore
proizvedenom tokom Konferencije u Bečićima, za unapređenjem veština i nivoa znanja različitih
aktera i zainteresovanih strana vezano za oblast saradnje. Akcioni plan za propratne aktivnosti
nakon Konferencije takođe je istakao još nekoliko pitanja koja treba rešiti. Što se tiče povećanja
transparentnosti, članovi delegacije iz Crne Gore složili su se da kanali informisanja, kao što su opštinske
internet stranice i štampani materijali, treba da budu bolje razvijeni, kao i da su potrebne izmene
32
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
zakona koje bi omogućile da javne nabavke budu učinjene vidljivijim. Procedure koje omogućavaju
učešće građana u donošenju odluka morale su biti poboljšane i usvojene. Lokalne uprave bi trebalo da
usvoje dobre prakse navedene u Kodeksu Saveta Evrope, i da pristanu na više partnerskih aktivnosti
sa OCD. Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou moglo bi biti unapređeno transparentnijim i
konkurentnijim procedurama u apliciranju za javna sredstva, kao i sa više dostupnih podataka vezano
za prošle projekte, aktivnosti donatora, i mogućnosti javno-privatnih partnerstava.
Prvo značajno postignuće tokom 2011 bilo je razvijanje seta proceduralnih smernica za sprovođenje
pet oblasti saradnje između lokalnih uprava i OCD. Ove proceduralne smernice zasnovane su na
istraživanjima i sastavljene kroz rad inovativnog partnerstva koje je uključivalo Ministarstvo unutrašnjih
poslova, Zajednicu opština, i CRNVO. Pet kompleta smernica pokrivaju modele procedura za učešće
građana u vođenju javnih poslova; uspostavljanje Saveta za saradnju između lokalne samouprave i
OCD; pravila za rad lokalne skupštine i model Sporazuma o saradnji između lokalnih skupština i OCD;
i kriterijume, format i procedure za raspodelu sredstava organizacijama. Ovi modeli prilagođeni su od
strane Upravnog odbora Saveza opština (koji se sastoji od predstavnika pojedinačnih opština) i predati
su svakoj opštini na usvajanje. Imajući u vidu postojeće razlike između opština, ove smernice sadrže
minimalne standarde i pravila u relevantnim oblastima. Zadatak je svake lokalne samouprave da ove
smernice prilagodi svom lokalnom kontekstu. Do danas, samo su četiri opštine usvojile politike u
skladu sa ovim modelima, što ukazuje na potrebu za daljim javnim zagovaranjem kako bi se osigurala
institucionalizacija ovih praksi.
Sama Konferencija u Bečićima bila je efektivan katalizator među predstavnicima lokalnih uprava i OCD,
navodeći ih da zajednički rade na definisanju načina za unapređenje međusobne saradnje. Preporuke
i zaključci sa tog regionalnog TACSO događaja preneseni su svakoj opštini u Crnoj Gori i, prema
održanim ad hoc intervjuima, inspirisali su mnoge od njih da povećaju nivo transparentnosti svog
rada. Regionalna konferencija dala je i inspiraciju za seriju od tri okrugla stola održana na različitim
mestima u Crnoj Gori tokom 2011 na ovu temu, sa ciljem preciznijeg određivanja prioritetnih aktivnosti.
Rasprave vođene tokom ovih okruglih stolova kulminirale su davanjem sledećih preporuka: stvaranje
lokalnog Saveta za saradnju između lokalnih samouprava i OCD; izmene Odluka koje regulišu proces
finansiranja projekata OCD iz lokalnih budžeta; izmene Odluke o budžetima kako bi se uvela obaveza
lokalnih samouprava da objave svaki ugovor koji potpišu sa bilo kojim fizičkim ili pravnim licem;
organizovanje obuka za lokalne zvaničnike na temu saradnje sa civilnim sektorom; organizovanje
sastanaka sa članovima Opštinskog veća kako bi se osnažila njihova saradnja sa OCD i time unapredila
njihova veza sa građanima.
Što se tiče ojačavanja metoda za stvaranje transparentnijih i odgovornijih lokalnih uprava,
napravljen je napredak u oblasti razvoja opštinskih internet portala, pa sada samo tri (od ukupno
21) lokalnih uprava trenutno nema ažuriranu internet stranicu. Takođe su napravljene promene
u zakonskim propisima koje promovišu veću transparentnost. Od jula 2012 godine svaka opština
obavezna je da objavi svaki ugovor koji potpiše sa pravnim ili fizičkim licima, a od januara 2012 godine
zakon nalaže da opštine moraju da objave na svojoj internet stranici svaki potpisani ugovor za javne
nabavke. U ovom trenutku još uvek je suviše rano da bi se dala procena uspešnosti implementacije
ovih novih promena.
Što se tiče uvođenja ‘modela’ procedura za učešće građana u donošenju odluka, to je spor proces,
ali Zajednica opština i TACSO nastavljaju sa svojom snažnom podrškom ovoj inicijativi. Na mestima
gde su ovi modeli procedura već primenjeni u praksi, došlo je do poboljšanja lokalnih procesa javnih
konsultacija (o čemu svedoči organizacija CRNVO). Tri opštine su u potpunosti preuzele model, a
opština Bijelo Polje iskoristila ga je kao osnovu za javne diskusije i konsultacije velikog obima sa OCD,
da bi zatim usvojila one delove modela koji su tokom konsultacija određeni kao najupotrebljiviji u
njenom lokalnom kontekstu.
Došlo je i do delimičnog napretka u usvajanju sporazuma o saradnji između lokalnih vlasti i OCD.
Ukupno 18 sporazuma je potpisano tokom poslednje dve godine. Međutim, mora se napomenuti
da impakt ovih konkretnih sporazuma možda ipak neće biti održiv, pošto se radi o sporazumima
potpisanim u okviru konkretnih zajedničkih projekata, a ne o sporazumima o dugoročnoj saradnji ili
o sporazumima sa koalicijama OCD. I pored toga, može se nadati da će iskustvo potpisivanja ovakvog
Februar, 2013
33
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
partnerskog ugovora biti pozitivno ocenjeno i od strane lokalnih uprava i od strane OCD, i da će
poslužiti kao osnova za stvaranje dugoročnijih mehanizama saradnje.
Pored razmene dobrih praksi na okruglim stolovima organizovanim od strane TACSO kancelarije, lokalni
javni sektor imao je značajne koristi tokom prošle dve godine od učešća u opsežnom nacionalnom
programu obuka koji je vodila Zajednica opština u saradnji sa Upravom za rukovođenje ljudskim
resursima. Ovaj program obuka organizovan je pod vođstvom Nacionalnog saveta za obuke lokalnih
samouprava, koji se sastoji od predstavnika brojnih zainteresovanih strana, i osigurava ne samo visoke
standarde kvaliteta obuka, već i pažljivu procenu potreba lokalnih zvaničnika za obukama, uključujući
i obuke vezano za saradnju sa OCD. Ukupno je preko 800 članova osoblja lokalnih uprava učestvovalo
u obukama na teme kao što su Javna etika, Transparentnost i odgovornost, Javne nabavke, kao i Zaštita
podataka i sloboda informisanja.
Konačno, načinjen je neki napredak vezano za institucionalizaciju procedura koje omogućavaju da
se lokalna javna sredstva koriste za finansiranje projekata i usluga OCD kroz otvorene, konkurentne
procese. Međutim, napredak u ovoj oblasti veoma je ograničen – samo su dve opštine usvojile i
implementirale modele procedura razvijene od strane Saveza opština i organizacije CRNVO. Iz ovog
razloga, komentatori na saradnju između OCD i lokalnih samouprava (uključujući i CRNVO) još uvek se
žale da pitanje finansiranja i dalje predstavlja najveći kamen spoticanja. Mnoge lokalne uprave
i dalje dele sredstva iz lokalnih budžeta na načine koji su ne-transparentni, i koji se ne evaluiraju po
osnovu efektivnosti i efikasnosti.
Takođe još uvek preostaje mnogo rada na uspostavljanju i razvoju baza podataka i sistema
razmene iskustava i dobrih praksi sakupljenih iz ostvarenih zajedničkih akcija i projekata OCD i
lokalnih uprava. Tačke Nacionalnog akcionog plana vezano za ovu oblast još uvek nisu ostvarene. Isto
tako, još nisu preduzete nikakve akcije kako bi se ojačala koordinacija i umrežavanje vezano za izvore
finansiranja od eksternih donatora.
SRBIJA
Decenija koja je prethodila 2011 godini prepoznata je najviše zbog zakonskih odredbi donetih kako bi
se podržala saradnja OCD i lokalnih uprava, i zbog mehanizama razvijenih na ad hoc osnovi kako bi
olakšali saradnju i zajedničke akcije u pojedinačnim slučajevima. Najznačajniji zakoni doneseni u ovom
periodu jesu zakoni koji regulišu rad lokalne samouprave i novi Zakon o udruženjima. Međutim, bez
strategije na nacionalnom nivou vezano za saradnju sa civilnim društvom, pokušaji institucionalizovanja
saradnje na lokalnom nivou davali su nejednake rezultate.
U Republici Srbiji funkcionisanje lokalne samouprave određeno je Zakonom o lokalnoj samoupravi
(2007). Ovaj zakon navodi kako saradnja između lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva ima za
cilj unapređenje kvaliteta života ljudi u lokalnoj zajednici. Jedan poseban Član ovog zakona uvodi
mogućnost lokalnim samoupravama da sarađuju sa svim zainteresovanim stranama (uključujući
i OCD) kako bi unapredile razvoj lokalnih zajednica. Štaviše, Član 20, koji reguliše domen aktivnosti
lokalne uprave, navodi da lokalna uprava ohrabruje razvoj različitih formi podrške, samo-podrške i
solidarnosti sa osobama sa invaliditetom, kao i sa svim osobama koje žive u teškim uslovima, i da
podržava rad svih organizacija osoba sa invaliditetom ili drugih vrsta socio-humanitarnih udruženja
koja postoje na njenoj teritoriji.
Zakon o udruženjima građana (2009), ima odvojenu sekciju posvećenu temi ‘resursi za ostvarivanje
programa od javnog interesa’, gde navodi da su resursi za ostvarivanje programa od javnog interesa
alocirani u budžetu Republike Srbije, u budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine, i u budžetima lokalnih
samouprava. Programi od javnog interesa su programi u sledećim oblastima: socijalna zaštita, zaštita
osoba sa invaliditetom, socijalna briga za decu, podrška interno raseljenim licima (IRL) i izbeglicama,
podrška starima, zdravstvena zaštita, promocija i zaštita ljudskih i manjinskih prava, obrazovanje,
nauka, kultura, informisanje, zaštita životne sredine, održivi razvoj, borba protiv korupcije i drugi
programi u skladu sa prepoznatim javnim potrebama.
34
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Sajam OCD u Novom Sadu, Srbija, 2012
Srbija još nije usvojila Strategiju za razvoj civilnog sektora, iako su obavljene brojne ozbiljne pripreme
za usvajanje ove strategije, uključujući detaljna istraživanja. Nedavno uspostavljena Kancelarija Vlade
Republike Srbije za saradnju sa civilnim društvom preuzela je vodeću ulogu u pokretanju finalnih
procesa za donošenje Strategije. Međutim, u skoro svim postojećim Nacionalnim strategijama OCD se
pominju kao akteri različitih strateških akcija, ili kao partneri u njihovom sprovođenju. Vredi pomenuti
one strategije koje naglašavaju ulogu OCD:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva;
Nacionalna strategija za održivi razvoj;
Nacionalna strategija za razvoj socijalne zaštite;
Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskom odnosu;
Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period 2011-2014;
Strategija za upravljanje migracijama;
Strategija za poboljšanje pozicije Roma u Republici Srbiji;
Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena i povećanje rodne ravnopravnosti;
Nacionalni akcioni plan za decu.
Ovi sektorski strateški dokumenti pominju OCD na lokalnom nivou i vide ih u sledećim potencijalnim
ulogama:
•
•
•
Kao partnere u razvoju i implementaciji akcija, projekata itd. za korisničke grupe;
Kao pružaoce usluga za lokalne samouprave;
Kao implementatore nekih od mera i aktivnosti planiranih ovim strateškim dokumentima.
Na taj način politike na nacionalnom nivou pokušavaju da postave osnove za razvoj efektivne saradnje
na lokalnom nivou.
Februar, 2013
35
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Skoro svaka lokalna samouprava u Srbiji ima najmanje jedan ili dva lokalna strateška dokumenta (na
primer, Strategija održivog razvoja, Strategija za lokalni ekonomski razvoj, Lokalni akcioni plan za decu,
itd.), i ovi dokumenti takođe jasno navode OCD kao značajne aktere u procesu razvoja, implementacije
i evaluacije lokalnih politika. Takođe, postojeći politički dokumenti većinom su sastavljeni u
konsultacijama sa radnim grupama, koje su uključivale i predstavnike civilnog društva.
Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, lokalne vlasti razvile su sopstvene statute, koji se međusobno
značajno razlikuju u smislu kvaliteta i nivoa detaljnosti. Neke od lokalnih uprava u svoje statute su
uključile mogućnosti za saradnju sa OCD. Neki od primera ove prakse su opštine Bačka Topola i
Kanjiža, grad Užice, i gradska opština Crveni Krst u gradu Nišu. Praktično sprovođenje ove saradnje
manifestuje se po pravilu na nekoliko specifičnih načina: partnerstva radi implementacije pojedinačnih
zajedničkih projekata; učešće predstavnika OCD u različitim radnim telima za razvoj lokalnih strateških
dokumenata, planova i programa; OCD kao transparentno odabrani i ugovoreni pružaoci usluga; ili
postojanje kontakt osobe u lokalnoj skupštini.
Lokalne uprave sa najslabijim rezultatima u oblasti saradnje sa OCD i sa najnižim kapacitetima
za promovisanje saradnje su po pravilu one koje su najsnažnije politički polarizovane i ekonomski
najslabije (na primer, sa prosečnim primanjima ispod 50% od nacionalnog prosečnog dohotka, i sa
značajnim stepenom emigracije stanovništva). Još jedan značajan faktor vezan za slaba iskustva iz
oblasti saradnje i neodrživost zajedničkih akcija jeste činjenica da, uprkos postojanju odgovarajućih
zakonskih propisa, neke srpske lokalne samouprave nemaju dogovorene setove standarda koje
treba primenjivati u praksama kao što je saradnja sa OCD i transparentnost.
Imajući u vidu gorenavedene činjenice, Nacionalni akcioni plan Republike Srbije koji je proizašao iz
rada na Konferenciji u Bečićima 2011 godine fokusirao se na dve opšte oblasti za unapređenje: prvo,
potreba za razvojem i usvajanjem serije standarda i standardizovanih praksi, posebno u oblasti
raspodele lokalnih javnih fondova organizacijama civilnog društva; i drugo, potreba za izgradnjom
kapaciteta na više načina: kroz stvaranje procedura i modela za saradnju; kroz razvoj ljudskih resursa i
veština potrebnih za saradnju; i kroz obezbeđivanje podsticaja i nagrada za efektivnu saradnju.
Od Konferencije u Bečićima postignut je određeni napredak u ovim oblastima. Što se tiče pomoći kod
stvaranja standarda transparentnosti, Nacionalna TACSO kancelarija u Srbiji je u julu 2011 godine
napravila dokument pod nazivom “Transparentnost u trošenju lokalnih javnih fondova (Budžetska
linija 481) za aktivnosti OCD”, koji sadrži nalaze, primere najboljih praksi, i druge praktične preporuke.
Ovaj izveštaj podeljen je sa velikim brojem aktera i zainteresovanih strana, a od septembra 2012
godine TACSO kancelarija u Srbiji nastavila je svoj rad u ovoj oblasti kroz podršku određenom broju
lokalnih OCD mreža koje žele da se bave javnim zagovaranjem za uvođenje transparentnih procedura
vezano za trošenje javnih budžeta i donošenje odluka na lokalnom nivou. Takođe, Centar za razvoj
neprofitnog sektora (CRNPS) sproveo je sveobuhvatnu analizu budžetske linije 481, njene svrhe i
raspodele, kao i potrošnje fondova sa ove linije tokom perioda od maja do jula 2011 godine, i izveštaj
o njihovim nalazima takođe je uticao na izmene aktuelnih praksi.
Na nacionalnom nivou, Akt o resursima za finansiranje ili delimično finansiranje programa od javnog
interesa koje sprovode udruženja donesen je 2012 godine. Ovaj pravni dokument za cilj ima preciznije
postavljanje kriterijuma, uslova, opsega, kao i procedura za dodeljivanje i povraćaj resursa za finansiranje
programa ili delova programa koje sprovode udruženja građana, a koji su od javnog interesa. Ovaj akt
ne naglašava posebno budžete lokalnih uprava, ali jasno pokriva uopšteno finansiranje aktivnosti OCD
iz javnih sredstava, i trebalo bi da doprinese povećanju stepena transparentnosti.
Još jedan koristan doprinos u smislu standarda jeste implementacija Studije o izvodljivosti
formiranja lokalnih partnerstava sprovedena 2012 godine. Ova analiza, koju su u saradnji sproveli
Građanske inicijative, CNVOS i APPS, pomogla je u prepoznavanju ključnih oblasti i modaliteta za
partnerstva između OCD i lokalnih vlasti u cilju razvoja lokalnih zajednica. Ova studija napravljena
je pri kraju godine koja je u Srbiji bila ispunjena različitim aktivnostima u oblasti razvoja partnerskih
praksi. U maju 2011 godine TACSO projekat organizovao je nacionalnu konferenciju na temu izgradnje
partnerstava između OCD, lokalnih uprava i privatnog sektora, a u oktobru iste godine TACSO je
inicirao uvođenje nove nagrade za najbolju inicijativu za lokalno partnerstvo u okviru postojećih
godišnjih nagrada fondacije “Mesta u srcu”.
36
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Ova nova nagrada privukla je 34 prijavljena kandidata, od kojih je 17 stavljeno na kraću listu za konačnu
dodelu nagrade.
Telenor fondacija sarađivala je sa TACSO kancelarijom na organizovanju ove dodele nagrada, i dodelili
su nagradu od 3000 evra Udruženju za zaštitu i unapređenje položaja dece i omladine za projekat
sproveden u Kruševcu i okolini, uz blisku saradnju sa različitim javnim ustanovama. Ova nagrada,
koja će od sada biti dodeljivana svake godine, pokazala se kao odličan način pokazivanja dodate
vrednosti koju partnerstva OCD/Lokalnih uprava mogu doneti zajednicama. Priče o nagrađenom
partnerstvu, kao i o nekim od ostalih prijavljenih kandidata, prikazane su javnosti kroz snimanje kratkih
TV filmova i putem drugih lokalnih medija.
Vezano za izgradnju kapaciteta, pored objavljenog izveštaja o najboljim praksama u lokalnim
partnerstvima, TACSO kancelarija i njeni lokalni partneri razvili su i analizu dobrih praksi u
transparentnom finansiranju OCD od strane lokalnih samouprava, i predstavili svoje nalaze na
radionicama sa predstavnicima lokalnih samouprava Vojvodine. SIične radionice biće održane u
sledećih nekoliko nedelja širom Srbije. Uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP) obezbeđena
je i obuka za 42 lokalne samouprave krajem 2011 godine na temu metodologija za odgovornost,
transparentnost i proverivost.
Ne postoji zvanični model za nadgledanje implementacije institucionalnih mehanizama saradnje
između lokalnih uprava i OCD. Do sada praćenje je sprovođeno na različite načine i u skladu sa
različitim pristupima. Neke lokalne uprave koriste direktno projektno praćenje projekata podržanih iz
lokalnih budžeta, uključujući i terenske posete korisnicima projekata; međutim ovo nije veoma česta
praksa. Većina lokalnih samouprava koristi pregled narativnih i finansijskih projektnih izveštaja kao
način praćenja rezultata projekta. Čini se da se u praksi veća važnost pridaje finansijskom izveštavanju,
nekada zanemarujući činjenicu da transparentno trošenje sredstava u skladu sa projektnim budžetom
mora ići ruku pod ruku sa postizanjem pozitivnih promena u zajednici. Prema dobijenim odgovorima
na nacionalni TACSO upitnik o saradnji, čini se da je baš praćenje rezultata viđeno kao najslabija
karika u celoj proceduri saradnje između lokalnih samouprava i OCD.
Međutim, treba takođe napomenuti da, uprkos određenoj dozi optimizma nekih od zainteresovanih
strana, odgovori na upitnik i dalje navode kako su smetnje na putu saradnje još uvek one
‘tradicionalne’:
•
•
•
•
Otpor nekih lokalnih samouprava koje još uvek ne prepoznaju ulogu civilnog društva u svojoj
lokalnoj zajednici, ili zanemaruju tu ulogu;
Nedostatak razumevanja važnosti mehanizma saradnje, i kod OCD i kod lokalnih samouprava;
Slabi i nedosledni napori u oblasti javnog zagovaranja sa strane civilnog društva za stalno
unapređivanje uspostavljenih mehanizama;
Mali broj OCD u nekim lokalnim oblastima i njihovi slabi kapaciteti za partnerski dijalog.
TURSKA
Uprkos reformama sprovedenim tokom poslednje decenije, još uvek postoji snažna kultura hijerarhijske
javne uprave i dominacija reprezentativne demokratije, koja baca u senku participatorne procese.
Pored toga, civilno društvo u mnogim delovima zemlje i u brojnim sektorima nije dobro organizovano,
pa je saradnja između OCD i lokalnih uprava i dalje prilično nerazvijena. Međutim, pre nego što se
posvetimo detaljima vezanim za poslednjih nekoliko godina, važno je osvrnuti se na povoljno
okruženje razvijeno tokom proteklih deset godina koje nudi solidnu osnovu za razvoj saradnje.
Postoje specifični zakoni koji regulišu funkcionisanje lokalnih uprava, u kojima su definisani mehanizmi
saradnje između lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva u Turskoj. Vlada koja je došla na
vlast u Turskoj 2002 godine odlučila je da sprovede korenite reforme javne uprave u okviru državnog
programa demokratizacije sa ciljem harmonizacije sa zakonodavstvom EU (EU acquis). U tu svrhu
pripremljena je serija zakonskih propisa, uključujući i nacrte sledećih zakona:
Februar, 2013
37
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
•
•
•
•
•
•
•
•
Zakon o javnoj upravi;
Zakon o opštinama;
Zakon o gradskim opštinama;
Zakon o posebnim provincijskim upravama;
Zakon o savezima lokalnih uprava;
Zakon o kontrolisanju javnih finansija;
Zakon o podeli sredstava između lokalnih uprava i centralne uprave;
Zakon o pristupu informacijama.
Osim Zakona o javnoj upravi, svi gorenavedeni zakoni su usvojeni. Zajedno oni obezbeđuju mogućnost
stvaranja sveobuhvatnih institucionalnih sistema na lokalnom nivou, a Zakon o opštinama usmerava
većinu statuta i procedura u lokalnim institucijama.
Institucionalni mehanizmi vezano za saradnju između lokalnih samouprava i OCD uvedeni od strane
lokalnih uprava veoma su obimni: Mahalle (komšiluci) i Muhtar (Kancelarija Načelnika) predstavljaju
izvorne tradicionalne lokalne institucije, koje danas mogu da podrže razvoj lokalnih samouprava i
lokalne demokratije, posebno u urbanim oblastima; kao i prava građana na učešće; specijalne komisije
u opštinskim većima; strateške planove i planove za hitne slučajeve; Skupštine građana; i volontersko
učešće u opštinskim uslugama. Treba napomenuti da su od pomenutih elemenata Skupštine građana
i procesi strateškog planiranja novi koncepti za lokalne uprave u Turskoj, koji su doneli konstruktivne
prilike za saradnju.
Skupštine građana vuku korene iz Konferencije Habitat II koja je održana u Istanbulu 1996 godine.
Turska vlada obavezala se da će uspostaviti Skupštine građana kao deo svoje inicijative “Lokalna
agenda 21”. Ove skupštine su forumi organizacija civilnog društva, profesionalnih udruženja i javnih
tela, koji prate odluke donesene od strane lokalnih uprava. Reforma lokalne uprave iz 2005 godine
predviđala je jasnije institucionalizovan odnos između lokalnih uprava i skupština građana.
Ipak, glavne novine koje donose skupštine građana jesu uvođenje skupština za decu, mlade, starije,
osobe sa invaliditetom, i za žene. Ove skupštine, koje rade pod okriljem Skupština građana, daju ovim
ranije marginalizovanim društvenim grupama priliku da maksimalno razviju svoje građanske veštine
i da steknu iskustvo u oblasti javnog upravljanja. Ove grupe, kada su dobro organizovane i podržane
od strane opštinskih vlasti, služe kao glas koji javno zastupa prava ovih osetljivih grupa u njihovim
zajednicama.
Aktivnosti Skupština građana, u formi u kojoj su one trenutno definisane u zakonodavstvu, mogu biti
podeljene u tri glavne oblasti:
•
•
•
Učešće u lokalnim procesima donošenja odluka vezano za društveni razvoj;
Učešće u lokalnim procesima donošenja odluka u drugim oblastima, kao što je urbano
planiranje, pružanje usluga, ekonomski razvoj;
Praćenje rada lokalne uprave.
Skupštine građana uspostavljene su u oko 400 opština od ukupnih 2915, prema podacima Ministarstva
unutrašnjih poslova. Opštine su u obavezi da pripremaju strateške planove, i taj proces je pružio odličnu
priliku za Skupštine građana da aktivno rade, uz učešće OCD. Strateško planiranje je jedna od novih
tehnika koje su uvele reforme sistema upravljanja lokalnim upravama. Ono predstavlja ne samo alat za
bolje finansijsko upravljanje, već takođe stvara dalje prilike za javno učešće. Član 41 strateškog plana i
programa učinka naglašava važnost učešća: ‘Strateški plan biće pripremljen u saradnji sa univerzitetima
(ukoliko ih ima) i profesionalnim komorama kao i sa relevantnim organizacijama civilnog društva, i
stupiće na snagu nakon usvajanja od strane opštinskog veća.’
Postoje neke oblasti u kojima se saradnja između opština i OCD ostvaruje izvan okvira Skupština
građana. Jedna od njih vezana je za poziciju profesionalnih organizacija kao što su Komora arihtekata,
Advokatska komora i druge. Ove profesionalne organizacije su zapravo uspostavljene pod zakonom i,
kao takve, predstavljaju kvazi-javna tela. Ova priroda profesionalnih organizacija čini ih drugačijima od
udruženja građana, koja čine najveći element organizovanog civilnog društva. Pošto su javni entiteti,
ove organizacije imaju pravo da sprovode zajedničke projekte sa opštinama u njihovim oblastima
38
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
stručnosti. Na primer, Komora arhitekata Antalije ovlašćena je od strane gradske opštine da sprovodi
projekat kroz protokol potpisan između opštine i Komore vezano za redizajniranje izgleda Trga
republike. U opštini Muğla, Komora doktora medicine vodi kampanju testiranja oštećenja vida kod
dece koja pohađaju osnovne škole. Opštine mogu alocirati određena sredstva ili obezbediti prostorije
ili opremu za ove organizacije u skladu sa zajednički potpisanim protokolima.
Postoje još neke posebne oblasti, kao što su festivali umetnosti i kulture ili projekti rehabilitacije dece
sa ulice, u kojima projekte ili aktivnosti sprovode neprofitne kompanije: Antalijski filmski festival i
Beyoğlu Rehabilitacioni centar za decu sa ulice u Istanbulu predstavljaju dva takva primera. Lokalne
uprave mogu da prenose sredstva ovakvim neprofitnim organizacijama; međutim, uspostavljanje
neprofitne kompanije po trenutnoj regulativi nije jednostavno, pošto se status ‘neprofitno’ dodeljuje
jedino direktno od strane Saveta ministara.
Prioritetni ciljevi turskog Akcionog plana sa Konferencije u Bečićima ističu više problema koje treba
rešiti. Prvo, postoji potreba za izgradnjom kapaciteta kako u okviru organizovanog civilnog društva
tako i kod lokalnih uprava, kao i za osiguravanjem boljeg širenja informacija vezano za zakonska prava
na učešće i dobre prakse u saradnji. Drugo, postoji potreba za boljom koordinacijom i umrežavanjem
vezano za teme saradnje između OCD i lokalnih vlasti, kako unutar Turske, tako i između zainteresovanih
strana u Turskoj i njihovih ekvivalenata u EU i u drugim zemljama kandidatima, kao i za jačanjem i
proširenjem postojećih platformi, kao što su Skupštine građana. Konačno, plan poziva da se posveti
više pažnje razvijanju pravnog okruženja za saradnju između OCD i javnog sektora.
Od početka 2011 godine vidi se određeni napredak vezano za ove prioritetne oblasti, ali napredak
je znatno sporiji nego tokom godina sprovođenja prve reforme za decentralizaciju, i donekle je
nejednak, odnosno još uvek postoje veliki delovi zemlje i određeni sektori gde postoji veoma mali
stepen saradnje između lokalnih uprava i OCD.
Vezano za unapređenje pravnog okruženja, malo se dogodilo na nacionalnom nivou. Međutim,
očekuje se da će se postići određeni zamajac kroz koaliciju pet OCD koje rade zajedno, uz podršku
sredstava EU, na sprovođenju istraživanja i opsežnih konsultacija na državnom nivou vezano za pitanje
kakav oblik okvira za saradnju bi bio najpogodniji za Tursku. Ova inicijativa uključivaće dugoročne
diskusije sa relevantnim centralnim vlastima, i postoji nada da će doneti ključne promene u politikama
koje će uticati na način na koji OCD mogu da imaju interakciju sa javnim institucijama na svim nivoima.
Na lokalnom nivou, došlo je do manjih izmena u proceduralnim odnosima između lokalnih uprava
i OCD kroz pritiske vršene od strane brojnih Skupština građana. Ovo lobiranje dovelo je do toga da
Ministarstvo unutrašnjih poslova izda nekoliko cirkularnih pisama i komentara vezano za primedbe
Skupština građana. Jedan od ovih odgovora, izdat 2011 godine, pojašnjava kako opštine imaju pravo
da alociraju i troše sredstva na zajedničke projekte koje sprovode u saradnji sa OCD. Ovo ne znači da
novac može biti prenošen direktno iz opštinskih budžeta na račune OCD, ali opštine mogu snositi
troškove u nekim oblastima projekata, kao što je zapošljavanje stručnjaka, troškovi prevoza, troškovi
iznajmljivanja prostora za održavanje sastanaka itd.
Postoje dokazi o povećanju kapaciteta i spremnosti lokalnih medija da se bave temama vezanim
za saradnju OCD sa lokalnim vlastima. Zapravo, sve češće se dešava da OCD koriste lokalne medije u
svrhe javnog zagovaranja za svoje teme, kao i kako bi objasnili građanima kako funkcionišu mehanizmi
koji omogućavaju učešće građana u procesima donošenja odluka. Na primer, u novembru 2012 godine
jedan od naslova u lokalnim antalijskim novinama glasio je “Skupština građana nije ničije dvorište!”
Ovo je prenos izjave koju je dao Semanur Kurt, Predsednik Skupštine građana Antalije, potvrđujući
da je skupština otvoren, ne-stranački mehanizam, i da pripadnici svake političke partije mogu da se
priključe skupštini i učestvuju u radu njenih radnih grupa. Izjava je načinjena kako bi sprečila svaki
pokušaj vladajuće partije da prisvoji ovu strukturu.
Što se tiče izgradnje kapaciteta, postoje različite inicijative za pilotsku primenu alata koje bi OCD
mogle da koriste u lokalnim procesima planiranja, od kojih su neki vođeni od strane tehničkih projekata
finansiranih iz sredstava EU kroz Ministarstvo unutrašnjih poslova, a neki od strane NVO kao što je
fondacija TUSEV. Nacionalna TACSO kancelarija u Turskoj i Centar za razvoj civilnog društva takođe su
pomogli kroz širenje materijala koji predstavljaju dobre prakse i kroz organizaciju treninga.
Februar, 2013
39
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Udruženje Habitat nastavlja da radi na osnaživanju Skupština građana, ali pošto su ova tela
uspostavljena u malo preko 10% svih lokalnih uprava, biće potrebno još mnogo truda pre nego što
svi delovi zemlje imaju takve mehanizme podrške. Proces EU integracija nastavlja da bude koristan
katalizator za ohrabrivanje saradnje između OCD i lokalnih vlasti. U 2011 godini uspostavljeni su
Konsultativni saveti za pitanja EU na provincijskom nivou, koji na lokalnom nivou uključuju
predstavnike iz svih vrsta organizovanog civilnog društva. Ove savete vode Ministarstvo unutrašnjih
poslova i Ministarstvo za EU pitanja, kroz Guvernerate, ali njihovo članstvo uključuje i predstavnike
lokalnih uprava. Ovaj sistem pokazao se korisnim dodatnim mehanizmom za umrežavanje lokalnih
uprava i OCD. TACSO kancelarija u Turskoj takođe je podržala izgradnju odnosa između OCD u Turskoj
i organizacija u drugim zemljama kandidatima vezano za saradnju na lokalnom nivou. Jedan od takvih
događaja bio je događaj za umrežavanje održan u Srbiji na temu poboljšanja lokalne uprave za Rome.
Opšti napredak je spor i definitivno je da su dugotrajne prepreke vezane za: nedostatak nacionalne
politike o saradnji između OCD i javne uprave; slabo širenje iskustava iz oblasti saradnje i nizak
stepen informisanosti o pravima građana; kao i veoma slabi kapaciteti OCD zasnovanih u lokalnim
zajednicama (grassroots CSOs).
40
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Drugi deo:
Novonastale dobre prakse
U ovom delu izveštaja predstavićemo dobre prakse koje su trenutno u procesu nastajanja, kao i
naučene lekcije iz šest ključnih tematskih oblasti.
TRANSPARENTNOST I ODGOVORNOST
Objavljivanje ocena nivoa transparentnosti čini lokalne uprave Hrvatske
otvorenijima
Razvijen je alat, u okviru šireg istraživanja vezano za transparentnost i otvorenost 576 lokalnih
i regionalnih samoupravnih jedinica u Hrvatskoj (127 gradova, 429 opština i 20 okruga), koji se
koristi kako bi se olakšalo trajno praćenje nivoa otvorenosti i komunikativnosti lokalnih uprava.
Istraživački centar GONG, hrvatska OCD sa sedištem u Zagrebu, razvio je metodologiju za praćenje
transparentnosti i otvorenosti. U saradnji sa Udrugom gradova Republike Hrvatske, GONG je sproveo
dva kruga istraživanja (2009 i 2011-2 godine) pod nazivom “Lokalna, odgovorna i transparentna uprava
i samouprava” (LOTUS).17 Svaki grad i opština pokriven je u oba kruga istraživanja, a drugi krug je
takođe uključivao okruge, kako bi se odredila trenutna situacija i, u slučaju gradova i opština, kako bi
se procenio napredak postignut od sprovođenja prvog kruga istraživanja u oblastima relevantnim za
transparentnost aktivnosti i otvorenost prema građanima, saradnju sa organizacijama civilnog društva
i funkcionisanje lokalne samouprave. Ove oblasti prepoznate su kao ključni faktori relevantni za dalji
razvoj demokratije i učešća građana u političkom životu svojih lokalnih zajednica.
Izvori podataka korišćeni u istraživanju su statuti različitih lokalnih uprava, pravila o procedurama
njihovih reprezentativnih tela, zvanične internet stranice, anketni upitnici koji su putem faksa ili i-mejla
poslati svim jedinicama samouprave, i telefonski pozivi na njihove centralne brojeve telefona. Pored
toga, volonteri GONG-a slali su ‘misteriozne zahteve’ svim jedinicama samouprave kako bi dobili uvid
u to do koje mere se implementira Zakon o pravu na pristup informacijama.
Osnovni koncept transparentnosti aktivnosti u lokalnim i regionalnim samoupravama uzet je u
najširem smislu i meren prema pet opštih kriterijuma:
•
•
•
•
•
Koliko su zasedanja veća otvorene za javnost;
Koliko su otvorene izvršne vlasti;
Implementacija Zakona o pravu na pristup informacijama;
Saradnja sa organizacijama civilnog društva;
Direktno učešće građana u donošenju odluka.
Monitori u Hrvatskoj primetili su u svom najnovijem izveštaju (koji iznosi rezultate istraživanja iz 2011/12
godine) da je došlo do pozitivnih pomaka od prošlog izveštaja (2009 godine), sa povećanim nivoima
transparentnosti unutar lokalnih samouprava. Iz posmatranja nekoliko opština koje je sprovela TACSO
kancelarija, jasno je da je jedan od motivatora za unapređenje transparentnosti bilo i objavljivanje
rezultata istraživanja. Objava ovih rezultata ne samo što je pokazala svim zainteresovanim stranama na
koje sve načine lokalne uprave mogu biti transparentnije, već je objavljivanje nivoa transparentnosti
svake od lokalnih uprava poslužilo kao podsticaj za poboljšanje.
17 The research was conducted within the project entitled “CAT against Corruption“, funded by the IPA 2008 EU
funds, and co-funded by the Government’s Office for Cooperation with NGO’s and the National Foundation for
Civil Society Development.
Februar, 2013
41
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Vođenje dokumentacije o OCD korisnicima lokalnih fondova u Bosni i Hercegovini
Centar za promociju civilnog društva (CPCD) je nevladina i neprofitna organizacija iz Bosne i
Hercegovine, sa misijom da promoviše i jača građanske akcije, civilno društvo i izgradnju demokratije
u BiH. Centar radi kao trust mozgova (think tank) i bavi se analizom problema u oblastima demokratije,
dobre uprave, i izgradnje civilnog društva. Jedna od novih aktivnosti Centra, koju podržava TACSO
kancelarija u BiH, je pregled objava godišnjih finansijskih izveštaja OCD u BiH za 2011 godinu, za one
OCD koje su primale sredstva iz budžeta lokalnih institucija. Cilj im je, kao prvi korak, da na jednom
mestu prikupe informacije o svim organizacijama u BiH koje su primile sredstva iz budžeta lokalnih
institucija. Rezultati ovog Pregleda će prvenstveno učiniti transparentnijim postojeće trendove u
lokalnom finansiranju rada OCD, ali će takođe uticati na veći stepen odgovornosti onih OCD koje
su primile takva sredstva. Sa druge strane, omogućiće organizacijama u relevantnim opštinama i
kantonima koje nisu do sada dobijale sredstva iz lokalnih budžeta ali su zainteresovane da za njih
apliciraju, da dalje istraže procedure za dobijanje tih sredstava. Treba napomenuti da se uporedo sa
ovim Pregledom centralne vlasti Republike Srpske već bave ovim pitanjem, i neke organizacije od
javnog interesa su već prošle finansijsku kontrolu i finansijske inspekcije od strane relevantnih državnih
institucija.
Za više informacija, možete posetiti internet sajt Centra na adresi: http://www.civilnodrustvo.ba.
Postavljanje standarda u davanju grantova lokalnim OCD u Albaniji
Agencija za podršku civilnom društvu (Civil Society Support Agency – CSSA) uspostavljena je 2010
godine kako bi se ohrabrio održivi razvoj civilnog društva u Albaniji i stvaranje povoljnih uslova za
inicijative građana sa ciljem unapređenja demokratije kroz povećanje nivoa građanskog učešća. Zbog
toga je Agencija, iako je centralno telo, razvila alate i mehanizme koji su korišćeni da direktno podrže
razvoj kapaciteta lokalnih OCD za saradnju sa njihovim lokalnim vlastima.
Jedan od značajnih alata Agencije je mehanizam koji koristi kako bi obezbedila sredstva za OCD kao
podršku zajedničkim akcijama na lokalnom nivou. Ovaj alat je tradicionalni alat za davanje grantova, a
procedure koje je razvila Agencija postavljaju dobar primer koji lokalne uprave mogu da slede.
Prvo, kada je Agencija odlučila da će obezbediti sredstva određenom broju OCD tokom određene
godine kako bi one ostvarile set specifičnih ciljeva, nadzorni odbor donosi odluku o pravilima i
regulativama vezano za procedure datog otvorenog poziva za predloge projekata.
Agencija u januaru svake godine predstavi godišnji program “za učešće u konkurentnim procedurama
za dobijanje finansiranja iz grantova”. Program je pristupačan kroz internet stranicu Agencije. Ova
zvanična internet prezentacija sadrži celokupnu dokumentaciju koja je potrebna jednoj OCD kako bi
njena prijava bila prihvaćena i kvalifikovala se u sledeći krug. Najava otvorenog poziva za predloge
projekata takođe se objavljuje u javnim medijima.
Za svaki od otvorenih poziva Agencije postavljen je set zahteva koji definišu prihvatljivost svakog od
aplikanata koji žele da se prijave za dodelu granta. Ovi zahtevi uključuju sledeće:
•
•
•
•
•
•
•
Postavljeni uslovi i neophodna prateća dokumentacija;
Ograničenja i isključenja iz procesa;
Ograničenja trajanja konkursa i količine sredstava koja se dodeljuju;
Kriterijumi za evaluaciju i konflikti interesa;
Donošenje odluka i potpisivanje ugovora;
Koraci finansiranja i su-finansiranja;
Praćenje implementacije projekata i arbitraža.
Nadzorni odbor Agencije formira posebnu komisiju koja će vršiti evaluaciju aplikacija, i ova komisija
određuje uspešne aplikante u skladu sa albanskim zakonskim propisima, pravilima rada Agencije, i
posebnim zahtevima datog konkursa.
42
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Izbegavanje konflikta interesa kroz nezavisne komisije
Gradsko veće grada Kruševca u Srbiji koristi nezavisne komisije kako bi održalo transparentnost i pravičnost
u svojim procedurama za dodelu sredstava lokalnim OCD. Lokalna samouprava uspostavila je sledeće
komisije: Komisija za izbor projekata i procenu uticaja Strategije razvoja socijalne politike grada (2009);
Komisija za izbor projekata i procenu uticaja Strategije za unapređivanje položaja Roma (2010); Komisija za
izbor programa i projekata od javnog interesa u oblasti socijalne zaštite, boračko invalidske zaštite, zaštite
lica sa invaliditetom, zaštite interno raseljenih i izbeglih lica i društvene brige o starima (2011).
Ove komisije formirane su od strane lokalnih vlasti, kao i lokalni budžeti. Postoje odvojena sredstva
namenjena finansiranju projekata OCD koji su od javnog interesa, kao i fondovi za realizaciju Strategije
za razvoj grada, i fondovi za podršku organizacijama civilnog društva, koje pružaju usluge lokalne
socijalne zaštite zajednicama unutar grada.
Komisije su uspostavljene od strane lokalnih vlasti u skladu sa njihovim statutima, i uključuju članstvo
koje okuplja predstavnike i iz lokalnih uprava i iz civilnog društva. Predsednici komisija nadgledaju
objave mogućnosti finansiranja i procedure raspodele sredstava.
UČEŠĆE GRAĐANA
Metodologija za podršku lokalnom planiranju vođenom iz zajednice
U Albaniji, Ko-Plan institut za razvoj stanovanja sa sedištem u Tirani razvio je ‘korak-po-korak’
metodologiju za rad sa lokalnim upravama kako bi im se pomoglo da organizuju planiranje vođeno iz
zajednice. Metodologija zahteva iskusan tim iz OCD koji će voditi implementaciju, i lokalnu upravu koja
ima i političku volju i potrebne resurse da se obaveže na dugačak participatorni proces. Međutim, KoPlan je kroz saradnju sa opštinom Kamëz dokazao da ova metodologija može doneti značajne rezultate,
upotrebivši je kako bi osnažio građane u marginalizovanim zajednicama i ojačao vođstvo zajednice.
Ova metodologija sastoji se od sledećih 10 koraka:
Prvi korak: Ko-PLAN ima specifičan pristup problemu, prilazeći mu u isto vreme i sa nivoa opštine
i sa nivoa mesne zajednice. Nakon prvih inicijalnih kontakata sa vlastima, organizuju se
formalne i neformalne posete ‘kriznim tačkama’ u zajednici, kako bi se postiglo dublje
razumevanje situacije i postojećih problema.
Drugi korak: Procena situacije pravi se koristeći participatorne alate unutar zajednice (kao što su
intervjui sa pojedincima, grupne diskusije, posete porodicama) i ekspertske socioekonomske studije ciljnih zajednica i opštine u kojoj se te zajednice nalaze.
Treći korak: Uspostavljanje organizacija zasnovanih u zajednici na nivou mesne zajednice kroz
aktivnosti mobilizacije građana ili podržavanje postojećih OZZ. OZZ se zasnivaju na
pripadnosti specifičnim grupama, kao što su marginalne i osetljive grupe, posebno
deca, žene i devojke, omladina, i starije osobe. Prioritet se daje i institucionalnom
jačanju ovih organizacija, zasnovanom na indikatorima poslovanja, uključujući njihovu
formalizaciju u obliku zvaničnih i legitimnih institucija.
Četvrti korak: Planiranje vođeno iz zajednice i razvoj i definisanje programa intervencije, uključujući
i budžetiranje. Ovo se radi facilitirajući rad OZZ, a zatim predstavljajući nacrt plana
opštinskim vlastima.
Peti korak: Implementacija delova strateškog plana za razvoj mesne zajednice na licu mesta,
kroz akcije kao što je otvaranje ili proširenje javnih prostora, uz uključenje zajednice
i podršku stručnjaka iz opštine i organizacije Ko-PLAN. Ovo se mora postići kroz
strateška ulaganja u socijalnu infrastrukturu, kao što su obdaništa, domovi zdravlja,
zgrade mesne zajednice, sportski tereni, ili osnovna infrastruktura na kriznim tačkama.
Intervencije se često smatraju prilikama za zaposlenje za članove zajednice, kao i
podrškom siromašnim i marginalizovanim grupama stanovništva mesne zajednice.
Februar, 2013
43
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Šesti korak: Sastavljanje nacrta Agende lokalnog razvoja mesne zajednice, u kojem se kombinuju
socijalne intervencije i fizičke mere poboljšanja. Intervencije se ne fokusiraju samo
na rešavanje problema, već su kroz upotrebu participatornih procesa dizajnirane
da neguju snažnu posvećenost učesnika prema dugoročnoj saradnji između OZZ
i lokalnih vlasti. OZZ vode proces promene, dok Ko-PLAN facilitira komunikaciju ili
pregovara sa lokalnim vlastima o uspostavljanju okruženja koje je povoljno za saradnju
svih uključenih aktera.
Sedmi korak: Proces pregovaranja između lokalnih OZZ i lokalnih vlasti u kome se diskutuju lokalni
problemi i potencijalna rešenja za izmenu postojeće situacije. Finalizacija pregovora,
uz potpisivanje Sporazuma o partnerstvu, koji uključuje glavne socijalne usluge koje
će biti obezbeđene i planiranu infrastrukturu krizne tačke, i u kome će svaka strana
definisati svoj finansijski doprinos i vremenske rokove implementacije.
Osmi korak: Implementacija planiranih intervencija, uz koordinaciju sa linijskim ministarstvima i
Krug Tirane, kao važan korak prema legalizaciji i potpunoj integraciji ovih zajednica.
Većina stanovnika doprineće nekim sredstvima izgradnji osnovne infrastrukture.
Deveti korak: Opština, OZZ i Ko-PLAN sarađuju sa državnom upravom, skupštinom, donatorima
(Svetska banka, EU itd.) kako bi se olakšao proces pravljenja odgovarajućih izmena
zakonskih okvira Albanije koje će omogućiti bolju podršku ovom procesu.
Deseti korak: Opština radi sa ostalim akterima na sastavljanju celokupnog ‘dokumenta vizije’,
oslanjajući se na svoja nedavna iskustva u saradnji, u kome će izneti okvire budućeg
razvoja, kombinujući ga sa kampanjom za podizanje svesti javnosti i sa debatama u
stilu rasprava u gradskoj većnici.
Kultura kao ulazna tačka i resurs za unapređenje učešća
NVO EC Ma Ndryshe, iz opštine Prizren na Kosovu, stalno vrši pritisak na lokalne vlasti kako bi civilnom
društvu i građanima omogućile pristup procesima odlučivanja. Pored direktnog učešća u javnim
konsultacijama, EC Ma Ndryshe već duže vreme zagovara potrebu da lokalne vlasti poštuju svoje pravne
obaveze vezano za javne konsultacije, široko uključivanje zajednica u procese javnih konsultacija,
kao i potrebu da se iskazane primedbe zajednice reflektuju u dokumentima javne politike. Rad ove
organizacije fokusira se na tri nivoa operacija: ciljanje tema aktuelnih politika; osnaživanje zajednice; i
primena sredstava direktne intervencije u svrhu zaštite i promocije kulturnog nasleđa. Strategija rada
organizacije EC Ma Ndryshe uključuje pristup koji oni nazivaju trougao kultura – učešće - razvoj (resurs
– sredstvo - rezultat). Ovaj pristup sugeriše da je kultura resurs koji treba upotrebiti; učešće je sredstvo
za sprovođenje akcije; a ekonomski razvoj je željeni rezultat.
Sa ciljem da ponude konkretan model za javne konsultacije, EC Ma Ndryshe sproveli su program
“Otvorenih građanskih foruma”, gde se instrument foruma promoviše kao funkcionalan model
građanskog učešća u donošenju odluka. Dalje, kroz Mrežu organizacija kulture u Prizrenu, EC Ma
Ndryshe su facilitirali proces uspostavljanja platforme za zagovaranje za kulturnu zajednicu grada,
čime su Mrežu pretvorili u aktivnog učesnika u formulaciji politika kulture na lokalnom nivou.
44
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
OCD EC Ma Ndryshe facilitira saradnju sa opštinom Prizren, 2012
Skupštine građana – organizovanje civilnog društva radi učešća
Skupštine građana su način na koji civilno društvo može bolje da se organizuje radi interakcije sa
lokalnom samoupravom, posebno u odsustvu iskusnih OCD koje mogu da zagovaraju interese najviše
marginalizovanih i ugroženih građana. Koncept je već dobro utemeljen u Turskoj, gde je prvi put
implementiran pre 15 godina, a od tada je institucionalizovan kroz nedavno doneseni Zakon o opštinama,
što znači da lokalne uprave imaju obavezu da podržavaju takve Skupštine i sarađuju sa njima. Trenutno
postoji oko 400 Skupština građana u Turskoj, koje pokrivaju oko 10% svih lokalnih uprava. Iako i koncept
i izvedba ovih Skupština imaju svoje kritičare, OCD i lokalne uprave ih sve više otkrivaju kao koristan alat
za unapređenje učešća građana. U daljem tekstu dat je pregled ključnih elemenata Skupština građana i
objašnjenje njihovog funkcionisanja.
Dužnosti Skupštine građana:
•
•
•
•
•
•
•
•
Obezbediti širenje demokratskog učešća na lokalnom nivou, razvoja građanskog zakona i osećaja
zajedničkog življenja, kao i usvajanje više-partnerske i više-akterske uprave;
Obezbediti održivi razvoj, pripremu i implementaciju planova za rešavanje problema koji se mogu
pojaviti tokom ovog procesa;
Doprineti stvaranju osećaja zajedništva koji uključuje celi grad u procesu određivanja,
implementacije i praćenja učinka glavnih strategija i akcionih planova za grad;
Razviti kulturu učešća, demokratije i konsenzusa u okviru principa subsidiarnosti;
Zaštititi i razvijati istorijske, kulturne, prirodne i druge slične vrednosti identiteta grada;
Doprineti efektivnoj, efikasnoj i pravičnoj upotrebi gradskih resursa;
Promovisati programe koji su pažljivi prema životnoj sredini, smanjuju siromaštvo i unapređuju
kvalitet gradskog života na osnovu pristupa održivog razvoja;
Doprineti razvoju i institucionalizaciji civilnog društva;
Februar, 2013
45
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
•
•
•
Povećati aktivnost dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom u društvenom životu, i osigurati
njihovo aktivno učešće u lokalnim mehanizmima za donošenje odluka;
Doprineti implementaciji principa transparentnosti, participacije, odgovornosti i predvidivosti u
gradskoj upravi;
Osigurati da se mišljenja Skupštine građana prenose odgovarajućoj opštini na razmatranje.
Stvaranje Skupštine građana:
Skupština bi trebalo da okuplja članove iz sledećih grupa:
•
•
•
•
•
•
•
•
Najviši civilni administrator datog mesta, ili njegov predstavnik;
Gradonačelnik ili njegov predstavnik;
Predstavnici javnih tela;
Sve lokalne mesne zajednice (muhtar);
Predstavnici političkih partija;
Predstavnici univerziteta;
Predstavnici javnih profesionalnih organizacija, unija trgovaca i OCD;
Jedan predstavnik iz svake od skupština i radnih grupa formiranih od strane Skupštine građana.
Organi unutar okvira Skupštine građana:
•
•
•
•
•
Generalna skupština: Opšta skupština čini najsnažniji organ Skupštine građana, i sastoji se od
predstavnika organizacija civilnog društva, univerziteta, javnog sektora i privatnog sektora, kao i
predstavnika političkih partija. Generalna skupština zaseda sa prostom većinom članova najmanje
dva puta godišnje, u januaru i u septembru.
Predsedavajuća osoba Skupštine građana predsedava i generalnom skupštinom. Generalna
skupština postavlja principe izbora članova i rada izvršne komisije, skupština i radnih grupa.
Izvršna komisija: Izvršna komisija sastoji se od najmanje sedam osoba izabranih od strane generalne
skupštine na period od dve godine u prvom mandatu i na period od tri godine u drugom mandatu.
Predsedavajuća osoba generalne skupštine ujedno predsedava i izvršnom komisijom.
Skupštine i radne grupe: Skupštine građana mogu formirati pojedinačne skupštine i radne grupe
za mlade, žene, osobe sa invaliditetom, decu, ili starije osobe. Generalna skupština postavlja
procedure i principe rada za ove skupštine i radne grupe.
Predsedavajuća osoba i Generalni sekretar/ka: Predsedavajuća osoba Skupštine građana bira se od
strane generalne skupštine. Mandat pozicije Predsedavajuće osobe Skupštine građana biće dve
godine u prvom mandatu i tri godine u drugom mandatu. Generalni sekretar/ka biće izabran/a
od strane izvršne komisije, između tri kandidata koja će nominovati Gradonačelnik. Generalni
sekretar/ka Skupštine građana osigurava harmoniju i dobru koordinaciju između pojedinačnih
skupština, radnih grupa i sličnih struktura.
Proces donošenja odluka u Skupštinama građana:
Na prvom sastanku Skupštine građana, određuje se uspostavljanje skupština i radnih grupa po
predlogu guvernera, gradonačelnika, ili bilo kog drugog člana skupštine. Svaka skupština ili radna
grupa bira predsedavajuću osobu i osobu za izveštavanje. Skupštine i radne grupe postavljaju svoj
dnevni red i svoje radne principe.
Kada skupštine i radne grupe dođu do odluke vezano za neku od tema vezanih za njihovu relevantnu
oblast rada, ta odluka se predstavlja predsedavajućoj osobi. Predsedavajuća osoba Skupštine građana
formira dnevni red generalne skupštine u skladu sa zahtevima ili predlozima dostavljenim od strane
skupština i radnih grupa.
Predlozi ili ideje usvojeni u generalnoj skupštini podnose se na razmatranje opštinskom veću. Nakon
toga, gradonačelnik/ predsednik opštine obavezan je da stavi predlog usvojen od strane Skupštine
građana na dnevni red prvog sledećeg sastanka Opštinskog veća.
46
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
FINANSIRANJE SARADNJE
Fondacije za podršku zajednici u Hrvatskoj
Zaklada za poticanje partnerstva i razvoja civilnog društva osnovana je 2006 godine u Istarskoj županiji
u Hrvatskoj, sa ciljem promovisanja međunarodne saradnje, filantropije, volonterizma i opšteg razvoja
demokratskog društva, sa posebnim osvrtom na stalno poboljšanje života u lokalnim zajednicama.
Prema evropskoj klasifikaciji, ova fondacija klasifikuje se pod kategoriju ‘javnih mešovitih fondacija’, sa
kombinovanim programom davanja grantova i implementacije operativnih aktivnosti. Njena misija je
promovisanje razvoja zajednice i aktivnog građanstva kroz pružanje finansijske podrške, informacija,
konsultacija, i kroz razvoj međusektorske saradnje i drugih vidova podrške organizacijama civilnog
društva.
Fondacija ima tri funkcije: (1) pružati važne informacije o civilnom društvu; (2) finansirati inicijative i
projekte kroz javne konkurse; i (3) organizovati radionice, panele, seminare i okrugle stolove vezano za
teme relevantne za civilni sektor i pitanja od važnosti za sve građane.
U periodu od proteklih pet godina, ova fondacija imala je ukupni budžet od 8.65 miliona HRK (nešto
iznad milion evra), kroz koji je finansirala 21 otvoreni poziv za finansiranje projekata, podržavajući
ukupno 144 projekta. Fondacija je sprovela četiri projekta finansirana iz sredstava EU (uupno 356,800.00
EUR), i organizovala je 20 događaja kao što su okrugli stolovi, informativne sesije, i obuke. Prioritetne
oblasti koje podržavaju programi fondacije su: (1) zaštita životne sredine i održivi razvoj; (2)
demokratizacija i ljudska prava; (3) mladi; (4) izgradnja kapaciteta civilnog društva; (5) promocija
socijalnog preduzetništva.
Ova fondacija je jedna od pet lokalnih fondacija koje implementiraju decentralizovani model pružanja
finansijske podrške u saradnji sa Nacionalnom zakladom za razvoj civilnoga društva, i na njene tendere
mogu se prijaviti organizacije civilnog društva iz Istarske županije i županije Primorje-Gorski Kotar i
Lika-Senj. Ona takođe služi kao kontaktna tačka za Agenciju za mobilnost i programe EU u Hrvatskoj,
Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske, i druga slična tela.
Koristiti lokalni budžet na način koji donosi veći impakt
U Crnoj Gori, kako su nacionalne politike reformisane i ojačane da bi omogućile i promovisale upotrebu
lokalnih javnih sredstava za projekte OCD, pojavile su se neke opštinske vlasti koje su preuzele vođstvo
u pokušajima da se pronađu najbolji proceduralni načini za postizanje transparentnog protoka
sredstava i efektivne implementacije projekata. Jedna takva opština bila je opština Tivat.
U 2008 godini, u saradnji sa organizacijom CRNVO, opština Tivat započela je pripreme dokumenata
koji će obezbediti kvalitetne i transparentne procedure za distribuciju lokalnih sredstava projektima
organizacija civilnog društva. Motivacija za ovaj poduhvat proizašla je iz visokog stepena
nezadovoljstva iz oba sektora vezano za rezultate ulaganja lokalnih sredstava u rad OCD. Predstavnici
lokalne samouprave bili su otvoreni prema predlozima koji su dolazili od OCD, i, na kraju procesa,
usvojili su novu Odluku o kriterijumima, načinu i procedurama za raspodelu sredstava organizacijama
civilnog društva, u istom obliku u kome je ona predložena od strane CRNVO.
Nova regulativa uvedena od strane opštine Tivat veoma je inovativna u oblasti finansiranja rada
OCD. Ona propisuje da sastav komisija za raspodelu sredstava mora uključivati predstavnike civilnog
društva, kao i lokalne zvaničnike. Vezano za ključnu važnost kvaliteta projekata, komisija je propisala
obaveznim da opština alocira najmanje 80% traženog budžeta podržanim projektima. Ovaj deo
regulative postavljen je kako bi se sprečila prethodna praksa davanja ekstremno malih iznosa sredstava
organizacijama. Ranije, impakt aktivnosti OCD često je bio dovođen u pitanje, pošto su projekti bili
veoma malih razmera i malog značaja za zajednicu, a često su ostajali nezavršeni zbog nedostatka
resursa. Podržavajući svaki odabrani projekat sa 80% traženog budžeta, opština će osigurati da će
projekt ostvariti svoje ciljeve i rezultate. Štaviše, ova regulativa propisala je i kvalitativne alate za
praćenje učinka, jasne kriterijume za donošenje odluka i obavezu za osiguravanje transparentnosti
celokupnog procesa.
Februar, 2013
47
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Regulative i procedure razvijene i primenjivane od strane opštine Tivat imale su pozitivan uticaj
na poboljšanje saradnje između lokalnih OCD i lokalne samouprave. OCD su zadovoljne nivoom
transparentnosti, i do sada nije bilo žalbi na sprovođenje procesa. Štaviše, nivo poverenja OCD u
lokalnu samoupravu je porastao, što pomaže porastu kvaliteta međusobne saradnje. Takođe, krajnji
korisnici su daleko zadovoljniji aktivnostima OCD, pošto sada osećaju stvarnu i održivu korist od njih.
IZGRADNJA KAPACITETA
Korišćenje pristupa zasnovanog na pravima kako bi se izgradili kapaciteti za saradnju
U šest gradova u Turskoj, zajednički program više agencija UN doprineo je organizovanju procesa
kroz koji su lokalni razvojni planovi diskutovani i sastavljani koristeći pristup zasnovan na pravima.
Zajednički program preuzeo je ovu podršku nakon sprovođenja inicijalnog istraživanja, koje je
identifikovalo nedostatke kapaciteta vezano za implementaciju novih zakonskih propisa vezano za
zaštitu ljudskih prava. Otkriveno je da postoji potreba za ažurnim nacionalnim i lokalnim akcionim
planovima kako bi se stvorilo povoljno okruženje koje bi dalo ženama i devojkama mogućnost da u
potpunosti uživaju svoja prava. Državne agencije zadužene za ostvarivanje prava imale su potrebu za
boljim finansiranjem i efikasnijim administrativnim mehanizmima.
Drugi nalazi inicijalnog istraživanja uključivali su potrebu za negovanjem dijaloga i umrežavanja
između državnih agencija i OCD na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i za podrškom umrežavanju
unutar civilnog sektora na lokalnom nivou. Činilo se da ne postoji razvijen sistem praćenja učinka
opština u oblasti ispunjavanja obaveza kao što su otvaranje prihvatilišta za žene i decu, pružanje
socijalnih usluga i obezbeđivanje zanatske obuke. I lokalna uprava i OCD koje se bave pravima žena
tražili su načine da poboljšaju svoje napore u zaštiti žena i devojaka od nasilja, i u osiguravanju njihovog
pristupa obrazovanju, zdravstvenoj nezi, zaposlenju i politici.
Pored toga, zvaničnici lokalne uprave tražili su prilike za sveobuhvatnim obukama na temu rodne
ravnopravnosti, rodnog budžetiranja i pružanja lokalnih usluga ženama, devojkama, i osetljivim
grupama stanovništva. Međutim, OCD nisu znale kako da efektivno komuniciraju sa lokalnom upravom,
kako da zagovaraju u ime žena i devojaka, kako da upravljaju projektima, mobilišu resurse, ili osnaže
žene i devojke. Takođe, šira javnost pokazivala je nizak stepen osvešćenosti vezano za prava koja imaju
žene i devojke, i malo znanja o tome gde i kako žene i devojke mogu pristupiti postojećim uslugama.
Sproveden je set situacionih analiza u šest uključenih gradova (izmir, Kars, Nevšehir, Šanliurfa, Trabzon
i Van) u formi participatornih događaja koji vode ‘nosioce dužnosti’ i ‘uživaoce prava’ da iskažu svoja
mišljenja i sistematizuju svoje ideje na lokalnom nivou. Ovi participatorni događaji ne samo što su
okupili na jednom mestu različite lokalne aktere i zainteresovane strane, već su takođe predstavljali
efektivno sredstvo putem kojeg su unapređeni kapaciteti različitih uključenih zainteresovanih strana.
Analiza lokalne situacije učinila je da lokalne organizacije koje se bave pravima žena postanu bolje
pripremljene za preduzimanje konkretne akcije na osnovu svojih zahteva, umesto da samo pasivno
čekaju na reakciju nosilaca dužnosti. Ženske OCD počele su da javno iznose svoja mišljenja i da stvaraju
partnerstva sa drugim OCD, kao i sa lokalnim vlastima, vezano za probleme čija rešenja žele da vide u
pripremama lokalnih akcionih planova. Žene iz različitih gradova delile su zajedničke brige i probleme,
uključujući neravnopravan pristup žena obrazovanju, nedostatak usluga sa ciljem sprečavanja nasilja
nad ženama i pružanja podrške žrtvama takvog nasilja, slabu urbanu infrastrukturu i transport, loše
uslove jaslica i obdaništa, i siromaštvo.
Prepoznati su i različiti problemi specifični za određenu lokaciju, kao što su problemi bezbednosti koji
proizilaze iz stanja zapuštenih zgrada u centru Izmira, i problemi vezani za nepoznavanje jezika kod
imigranata iz ruralnih krajeva i osoba koje traže azil u Vanu. Učesnici iz Šanliurfe iskazali su zabrinutost
vezano za visok stepen plodnosti žena u toj oblasti, a učesnici iz Nevšehira navodili su psihološke
probleme koji dolaze od života u strogo tradicionalnom društvu.
48
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Analiza lokalne situacije opisana u prethodnom tekstu pokazala se veoma značajnim iskustvom
izgradnje kapaciteta. Aktivnost je bila snažno vođena brigama lokalnih učesnika, uključujući OCD koje
se bave pitanjem žena. Sastajući se u okviru ovih visoko participatornih sastanaka sa drugim akterima,
a posebno sa predstavnicima lokalnih državnih agencija, ženske OCD otkrile su da mogu direktno da
iskoriste svoje novostečene veštine, i dalje ih razviju kroz aktivno učestvovanje u vođenju situacione
analize do njenog završetka.
Izjava data u daljem tekstu je od učesnice Kizbeš Ajdin, iz organizacije pod nazivom Čigli-Evka okružna
kuća za žene, iz grada Izmira. (Izjava je izdvojena i prilagođena iz Studija slučaja o ljudskim pravima
Fondacije za populaciju Ujedinjenih Nacija (United Nations Population Fund (UNFPA) Case Studies in
Human Rights, 2008)
“Za mene, ono što je najvažnije je to što radimo zajedno sa opštinom. Pre sam uvek zazirala od učešća,
brinula sam se da će me kriviti ako spomenem teme koje drugi ne smatraju vrednim razmatranja. Sada
imam samopouzdanja. Znam da su dijalog i lobiranje deo moje borbe za moja prava.
Ovaj program pomogao je meni i drugim ženama da prepoznamo šta želimo, i zašto, i takođe da
odredimo o čemu ćemo govoriti; na primer, kako smo nesrećne zbog đubreta, zbog opasnosti koje
predstavljaju reka i kanali u našoj oblasti... Kako treba povećati broj autobusa i dolmuša (grupnih
taksija), i kako su nam potrebne nove linije. Prikupile smo već 1,500 potpisa za taj zahtev.
U Čigliju [deo grada Izmira] počele smo da vodimo razgovore sa našim Gradonačelnikom. Prvo smo
mu prišle sa sledećim zahtevima: prevoz za naše putovanje na sastanke; podrška za sastanke žena;
zajedničko razvijanje našeg koncepta za stvaranje prostora za žene i decu; i pripreme projekta za
uvođenje vode u oblast za rekreaciju.
Učestvovale smo u opštinskim sastancima za strateško planiranje. Tu smo dale predloge za poboljšanja
u gradskom saobraćaju i za uspostavljanje lokalnog ženskog veća. Nakon toga održale smo sastanak
sa predstavnicima četiri distrikta.
Tražile smo od gradonačelnika da pošalje svog predstavnika na ove sastanke. On je poslao predstavnika
koji je sve beležio. Naravno, bile smo veoma zadovoljne…
Dva puta smo išle na sastanke opštinskog veća nakon diskusije o našim zahtevima. Ovo se pokazalo
veoma efikasnim. Sada šaljemo predstavnicu na svaki sastanak, koja prati diskusije i hvata beleške.”
Nacionalna trening strategija za lokalne uprave koja uključuje obuku o saradnji
Tokom 2008 godine Zajednica opština Crne Gore, uz podršku SNV i OEBSa, sproveo je Analizu potreba
za obukom za osoblje lokalnih uprava, i na osnovu te analize razvio je sveobuhvatnu Nacionalnu
trening strategiju za lokalne uprave. Ova Nacionalna strategija je posebno značajna, pošto je jedan od
ključnih aspekata strategije potreba za izgradnjom kapaciteta u lokalnim upravama za bolje učešće
građana i saradnju sa civilnim sektorom.
Neki od važnih aspekata Nacionalne strategije obuka Crne Gore su:
Opis ključnih izazova sa kojima se suočavaju lokalne uprave u Crnoj Gori:
•
•
Postoje zahtevi za većom decentralizacijom. Sa jedne strane, ovo je u odgovornosti vlade, koja
treba da uspostavi nova ovlašćenja, resurse i sredstva za rad lokalne samouprave, u skladu sa
Evropskom poveljom o lokalnim samoupravama. Sa druge strane, opštine moraju da pokažu da
imaju sposobnost da efektivno primenjuju data ovlašćenja, i da snose odgovornost za rastući
procenat javnih sredstava.
Očekivanja lokalnog stanovništva, organizacija i privatnog sektora su u porastu. Oni vide da se
standardi i kvalitet života ljudi, organizacija i privatnih kompanija stalno poboljšavaju u onim
opštinama gde su lokalne samouprave obrazovane i dobro organizovane. Internet i masovni
mediji otvaraju im uvid u stanje u širem svetu. Traže od opština da naprave pomak u njihovom
životu, da obezbede poslove i usluge u njihovim zajednicama i da poprave njihov životni standard.
Februar, 2013
49
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
•
Integracija u Evropu pruža snažnu motivaciju celoj zemlji. Evropski standardi se posmatraju kao
ključni, posebno za privlačenje stranih kompanija i ulagača, zaštitu životne sredine i poboljšanje
javnog zdravlja. Opštine igraju ključnu ulogu u podizanju standarda javnih usluga.
Neke od potreba i problema koje su identifikovali zaposleni iz opštinskih administracija:
•
•
•
•
•
•
Mnoge ‘tačke za pružanje svih usluga’ uspostavljene su na neodgovarajući način;
Ne postoje knjige žalbi i utisaka ili drugi sistemi za direktnu komunikaciju sa građanima;
Građani ne pokazuju interesovanje za uzimanje učešća u procesima donošenja odluka;
Organizacija rada je veoma slaba; većina zaposlenih nema razvijene dobre “radne navike”;
Građani imaju slobodan pristup svim kancelarijama bez posebnog protokola; ovakav pristup
stalno prekida rad kancelarija i sprečava pravilno ispunjavanje radnih obaveza;
Članovi Skupštine predstavljaju interese političkih partija ispred javnih interesa i dobre lokalne
uprave.
Predlozi Nacionalne strategije obuka navode da treba dati prioritet merama izgradnje
kapaciteta koje za cilj imaju sledeće oblasti:
•
•
•
•
•
Razvoj vođstva;
Učešće građana;
Upravljanje i organizacija;
Prikupljanje dažbina, upravljanje imovinom i upravljanje budžetom;
Lokalni ekonomski razvoj.
KOMUNIKACIJA
Osiguravanje da su internet portali verodostojan alat za komunikaciju
Opština Gostivar u Makedoniji razumela je važnost i snagu alata elektronske uprave, i u tu svrhu ne samo
što vodi ažuriran internet portal, već ga je dizajnirala sa interaktivnim sadržajima, višejezičkim opcijama, i
bibliotekom resursa, opštinskih odluka i dokumenata. Dalje, 2005 godine opština je pokrenula inicijativu
da podrži uspostavljanje fondacije posvećene promovisanju e-uprave i bolje komunikacije sa građanima
i OCD. ‘Centar za informativne tehnologije’ je nevladina organizacija formirana, prema svojoj misiji, ‘da
potpomogne procese razvijanja lokalne samouprave tokom perioda decentralizacije i nadalje, kako bi se
pokrenuo razvoj informativnih tehnologija i njihova upotreba u obliku administrativnih alata u opštini,
uzimajući u obzir potrebe administrativnih radnika’.
Organizaciona struktura Centra za informativne tehnologije sastoji se od administrativnog tela,
nadzornog odbora i generalnog direktora. Administrativno telo sastoji se od pet članova nominovanih od
strane osnivača, opštine Gostivar, u skladu sa kriterijumima postavljenim kako bi se osigurala uključenost
predstavnika iz opštinskog veća, administrativnih radnika iz lokalne uprave, i predstavnika NVO, malih
i srednjih preduzeća, i kulturnih i naučnih aktivnosti. Glavne usluge i aktivnosti centra vezane su za
promociju informativnih tehnologija (IT) unutar grada, obučavanje zaposlenih iz opštinske uprave i iz
NVO, podrška opštini u razvoju i implementaciji strategija za informativnu i komunikacionu tehnologiju, i
pružanje novih strategija obrazovanja i kulture vezano za upotrebu interneta.
50
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Opština Gostivar vodi računa o stalnom ažuriranju svog internet portala, što mu daje kredibilitet pouzdanog alata
komunikacije, čiji rad podržava autonomni Centar za informativne tehnologije.
OCD koristi lokalne TV stanice kako bi prenosila poruke lokalne uprave
Albanija ima 71 zvanično registrovanu lokalnu privatnu TV stanicu, i 56 lokalnih privatnih radio stanica.
Ove stanice prirodno se fokusiraju na prenošenje vesti vezano za teme koje pogađaju stanovništvo
lokalnih zajednica na čijoj teritoriji emituju svoj program, ali takođe prikazuju i programe sa debatama
i diskusijama vezano za niz različitih lokalnih pitanja. Ove stanice predstavljaju odličan kanal kroz koji
lokalne uprave mogu da pokreću diskusije vezano za važna lokalna pitanja i ključne opštinske odluke,
a brojni lokalno izabrani političari i oni koji žele to da postanu imaju priliku da iskažu svoje pozicije
vezano za date teme. Međutim, ovi lokalni mediji mogu takođe obezbediti platformu kroz koju OCD
mogu da omoguće građanima da iskažu svoja mišljenja vezano za stvaranje lokalnih politika, i da
lokalnim upravama prenesu svoje potrebe i primedbe.
Na primer, u gradu Beratu je 2011 godien pokrenuta lokalna debata na televiziji ‘TV-Berati’ na temu
‘predstavljanje žena u politici’, koju je organizovala ženska mreža, ‘Jednakost u donošenju odluka’.
Debata je vođena u prostorijama Beratskog ženskog centra, i prenošena je na lokalnoj televiziji. Žene
koje su se kandidovale na lokalnim izborima za predsednika/cu opštine pozvane su da učestvuju,
kao i predstavnice ženskog foruma, i drugi članovi ženske mreže. Uživo prenošena debata bavila se
pitanjma izbornog zakona, rodne ravnopravnosti, i jednakih mogućnosti.
PARTNERSTVA
Makedonska opština stvara partnerstvo sa OCD za podršku lokalnom civilnom
društvu
Počevši od prošle godine (2010), opština Veles uzela je NVO Fokus kao strateškog partnera da bi
osigurala da sve OCD na njenoj teritoriji redovno primaju obaveštenja vezano za aktivnosti opštine.
Fokus je prethodno finansiran većinom kroz grantove Soroš fondacije, i bio je poznat kao centar
za podršku OCD; međutim, nakon završetka međunarodne finansijske podrške Fokus je prešao na
Februar, 2013
51
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
finansiranje od strane opštine. Ova organizacija nalazi se, zajedno sa drugim OCD, u Kući NVO (koju je
opština besplatno dala na korišćenje organizacijama civilnog sektora). Kad god se javno objavi poziv
novog konkursa za dodelu sredstava, Fokus obaveštava lokalne OCD i pomaže im u pripremi njihovih
predloga projekata.
Štaviše, kada se pripremaju nacrti programa i budžeta za dolazeću godinu, opština organizuje
javnu raspravu, a Fokus učestvuje u njenom sprovođenju, između ostalog obezbeđujući prevoz za
predstavnike civilnog društva iz svih ruralnih i urbanih zajednica unutar opštine. Nakon rasprave,
komentari građana uključuju se u revidiranu verziju programa i budžeta, koja se nakon toga podnosi
opštinskom veću na konačno odlučivanje.
Partnerstvo sa koalicijom OCD radi održivog lokalnog razvoja
Gradska opština Zvezdara u Srbiji preduzela je inovativni korak obezbeđivanja finansiranja za projekat
sa ciljem jačanja uloge civilnog sektora i multisektorske saradnje u razvoju i implementaciji opštinske
Strategije održivog razvoja. Finansiranje je kanalisano kroz inicijalni javni poziv za podnošenje predloga
projekata, objavljen na internet sajtu opštine i na internet stranicama brojnih OCD širom Srbije.
Nakon evaluacije primljenih predloga, opštinske vlasti odabrale su (u skladu sa objavljenim
kriterijumima) projekat pod nazivom “Mreža za održivi razvoj Zvezdare”. Inovativna priroda ovog
projekta ležala je u činjenici da je projekat implementiran od strane konzorcijuma od sedam OCD
tokom šestomesečnog perioda od novembra 2011 do maja 2012 godine. Projekat je bio toliko uspešan
da je opština sada u formalnom partnerstvu sa novouspostavljenim centrom, i na taj način omogućava
direktnu saradnju sa grupom OCD, čiji se broj povećava svakog meseca.
Ključni deo uspeha ovog centra bio je u tome što su njegov kredibilitet potvrdili brojni pružaoci
podrške iz različitih sektora, uključujući sledeće:
•
•
•
•
•
Kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije;
Grupa za održivi razvoj;
Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF);
Projektni tim Nacionalne službe za zapošljavanje;
Zelena inicijativa (mreža 22 organizacije civilnog društva u Srbiji, koje se oslanjaju na nacionalni
ekološki projekat u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) uz finansijsku podršku USAID-a.
Rezultati ovog partnerstva su impresivni, i nastavljaju da rastu:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
52
Centar za održivi razvoj Zvezdare sprovodi aktivnosti koje uključuju 19 OCD;
Centar za održivi razvoj Zvezdare je zvanično prepoznat kao strateški partner od strane opštine
Zvezdara;
Civilni sektor opštine Zvezdara je osnažen;
Stvorena je snažna umrežena OCD za podršku lokalnom održivom razvoju, prva te vrste u Srbiji;
Uspostavljen je Klub eksperata sa 56 članova;
Uspostavljen je Biznis klub sa 20 članova;
Internet portal Centra za održivi razvoj Zvezdare postao je jedan od ključnih medija za informisanje
i obrazovanje građana Zvezdare u oblasti održivog razvoja;
Sakupljeni su i digitalizovani u standardnom formatu svi dostupni razvojni projekti vezano za
ciljeve i prioritete održivog razvoja opštine Zvezdara;
Razvijen je okvir za praćenje i evaluaciju projekata koji podržavaju održivi razvoj;
Stvorena je baza referentnih materijala na temu održivog razvoja.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Zaključci i preporuke
Ovaj regionalni izveštaj o napretku nije napravljen sa eksplicitnom namerom davanja preporuka, ali
obzirom da je njegova svrha predstavljanje ‘slike’ preseka trenutne situacije u oblasti unapređenja
saradnje između OCD i lokalnih samouprava u odnosu na situaciju pre održavanja Konferencije u
Bečićima, kao i pružanje pregleda preostalih problema i promovisanje brojnih uspeha i dobrih praksi
uspostavljenih širom regiona, izveštaj je proizveo analizu koja nameće neke jasne zaključke. Iz ovih
zaključaka autor predlaže određeni broj preporuka, koje je moguće sprovesti u akciju kako bi se dalje
i ravnomernije unapredila saradnja između OCD i lokalnih samouprava širom regiona. Conclusions
Zaključci
Napredak je ostvaren u regionu od održavanja Konferencije u Bečićima, ali sa različitim stepenom
uspeha i različitim nivoom održivog uticaja u pojedinačnim zemljama. Tokom poslednje dve godine
Hrvatska i Makedonija došle su do značajnih prekretnica (kao što je dokazan uticaj praćenja od strane
civilnog društva na poboljšanje transparentnosti, i formulacija strategija na lokalnom nivou u cilju
usmeravanja saradnje), a Crna Gora i Srbija dovele su se u poziciju gde su spremne za značajne reforme
i napredak u oblasti procedura, sa formulisanim novim smernicama i nacrtima politika koji još uvek
čekaju implementaciju ili donošenje potrebnih zakonskih propisa. TACSO projekat i naknadne aktivnosti
planirane tokom Konferencije u Bečićima dali su značajan doprinos napretku u Bosni i Hercegovini, na
Kosovu, i u Srbiji, dok su u drugim zemljama TACSO lokalne savetodavne grupe predložile da projekat
treba da se fokusira na druge prioritete, a na razvoj lokalne saradnje veći su uticaj imali drugi akteri
(na primer, podrška programa UNDP i Evropske unije razvoju participatorne lokalne uprave u Turskoj).
Možda jedna od ključnih oblasti podrške TACSO projekta i njegovih partnera jeste doprinos
uspostavljanju okvira za usmeravanje procesa osnaživanja lokalne saradnje i praćenja postignutog
napretka. Suština ove aktivnosti prenesena je u ovom izveštaju i namera je da će pod-teme
Transparentnosti i odgovornosti, Saradnje u finansiranju, Mehanizama za partnerstvo i učešće
građana, kao i Razvoja kapaciteta, nastaviti da pružaju okvir za strukturalna ulaganja u jačanje
saradnje na lokalnom nivou, čiji će učinak i dalje biti praćen od strane brojnih nacionalnih i regionalnih
zainteresovanih strana. U tom smislu, donosioci odluka, praktičari, i aktivisti civilnog društva ohrabruju
se da koriste ‘matrice napretka’ za svaku zemlju koji su dati u aneksima.
Nema sumnje da postoji određeni broj jasnih i zajedničkih dugoročnih problema koji usporavaju
razvoj saradnje na lokalnom nivou širom regiona. Ovi problemi uključuju:
•
•
•
•
•
Prostor za unapređenje regulatornih okvira (na primer u smislu korišćenja fondova iz lokalnih
budžeta za finansiranje OCD) kao i potreba za definisanjem uslova saradnje u okviru dokumenata
nacionalnih politika u nekim od zemalja;
Postoje različiti nivoi kapaciteta u različitim zemljama i unutar različitih sektora, te su zato veoma
potrebna ulaganja u razvoj praktičnog znanja o saradnji u celom regionu. Ova potreba postoji
kako za lokalne uprave tako i za OCD, u različitom stepenu;
Zajednice u ruralnim i udaljenim krajevima zemalja najmanje su aktivne u smislu saradnje na
konkretnim aktivnostima, sa slabo organizovanim civilnim društvom i preopterećenim lokalnim
samoupravama;
Slabo širenje dokazanih dobrih praksi i inertnost u primenjivanju saradnje. Zato i dalje postoji trajna
potreba za jačanjem umrežavanja širom regiona, kao i za kampanjama koje bi demonstrirale da je
uprava pravičnija, efikasnija i efektivnija tamo gde opštinska administracija više sarađuje sa OCD;
Prethodna tačka izazvana je delimično slabim komunikacionim strategijama lokalnih uprava i
organizacija civilnog društva, koje su često ograničene nedostatkom ključnih poruka vezano za
saradnju i učešće, kao i nedovoljno razvijenim alatima komunikacije.
Februar, 2013
53
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Ne samo da postoji veliki broj prilika za promociju dobrih praksi, već je takođe postoji veliki broj
uspešnih priča i novonastalih dobrih praksi koje mogu biti zabeležene, dokumentovane i podeljene
sa relevantnim akterima širom regiona. Takođe postoje dokazi da su međunarodne dobre prakse, a
posebno evropske dobre prakse (na primer, prakse navedene u Kodeksu dobre prakse Saveta Evrope)
sve češće proučavane, prilagođavane i primenjivane. Međutim, trenutni uticaj širenja takvih dobrih
praksi još uvek je donekle ograničen zbog nedovoljnih kapaciteta onih organizacija i mreža koje su
posvećene unapređenju lokalne uprave, kao što je zaključeno u više tačaka navedenih u prethodnom
tekstu. Takođe postoji tendencija da uvođenje novih praksi u saradnji bude oslabljeno zbog nedostatka
posvećenosti kako sa strane lokalno izabranih političara, tako i sa strane OCD.
Preporuke
Imajući u vidu navedene zaključke, postoji više preporuka koje bi mogle biti implementirane od strane
državnih i ne-državnih tela, uključujući i eksterne programe kao što su oni finansirani iz sredstava EU.
Zato su opšte preporuke date u daljem tekstu otvorene za razmatranje od strane svih zainteresovanih
strana u svakoj od zemalja uključenih u ovaj izveštaj. Nisu date preporuke za pojedinačne zemlje, pošto
bi to bilo izvan opsega i kompetencije ovakvog regionalnog izveštaja. Međutim, može se nadati da će
TACSO lokalne savetodavne grupe i druge slične krovne grupe voditi diskusije kako bi odredile koje
preporuke su relevantne za njihovu zemlju i na koji način neke od ovih preporuka mogu biti pretočene
u konkretne akcije.
Preporuke su podeljene u tri osnovne kategorije:
1. Preporuke vezano za institucionalni razvoj
1.1 Regulativa za poboljšanje operativnog okruženja za saradnju na lokalnom nivou. Postoji
trajna potreba za reformama ili finim podešavanjima regulatornih okvira na snazi u svakoj
od zemalja. Specifične potrebe svake zemlje su, uopšteno, dobro dokumentovane i odredbe
su već predložene (na primer u Nacionalnim akcionim planovima napravljenim nakon
Konferencije u Bečićima). Međutim, donošenje novih regulativa i potrebnih zakonskih propisa
je spor proces. Zato postoji potreba za posebnim izvršnim grupama (koje bi uključivale članove
OCD i sindikata ili saveza lokalnih samouprava) čiji bi zadatak bio da pregledaju potrebe i
zagovaraju kako usvajanje, tako i implementaciju novih regulativa. Takođe, preporučuje se
da dokumenti politika na nacionalnom nivou vezano za saradnju između civilnog društva i
javnog sektora koji već ne uključuju odredbu o razvoju sličnih sporazuma ili ‘kompakata’ na
lokalnom nivou, uvedu takvu odredbu.18
1.2 Razvoj ‘praktičnog znanja o saradnji’. U zemljama članicama EU pristup Javno-privatnog
partnerstva dobro je razvijen i dobro podržan od strane servisa za izgradnju kapaciteta
fokusiranih na aspektu partnerstva. U poslednjih 20 godina ova oblast znanja i podrške
proširena je i na razvoj partnerstava na lokalnom nivou, uključujući ne samo partnerstva
lokalnih uprava sa privatnim sektorom, već i sa organizacijama civilnog društva. Na primer, u
Velikoj Britaniji Državni trezor i Savez lokalnih uprava imaju posebnu agenciju za zajedničke
poduhvate pod jednostavnim nazivom ‘Lokalna partnerstva’, koja pruža obuke i savetodavne
usluge lokalnim zainteresovanim stranama koje im pomažu da izvuku maksimalnu korist iz
svojih partnerskih akcija. Sada je pravi trenutak za aktere u svakoj od IPA zemalja da razviju
strategije kako bi osigurali da su specifične potrebe i kontekst njihove lokalne uprave dobro
podržani od strane programa za izgradnju kapaciteta, koji sežu dalje od tradicionalnih osnovnih
treninga za ‘razvoj partnerstava’. Nacionalna trening strategija za lokalnu samoupravu u
Crnoj Gori je dobar primer dobronamerne polazne tačke za razvoj takve strategije, ali, kao i
sa većinom takvih preporuka, važno je da se razvoju ‘praktičnog znanja’ posvete paralelno i
javni sektor i civilno društvo.
18 Pored ovih opštih preporuka vezano za regulatorno okruženje, čitaoci bi trebalo takođe da pogledaju
konkretne preporuke date u TACSO/ECNL izveštaju ‘Iskoristiti pozitivni zamah: unapređenje saradnje između
javnih institucija i civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj’, oktobar 2012.
54
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Zajednice prakse
‘Zajednice prakse za lokalnu upravu’ je internet sajt koji podržava saradnju širom lokalne uprave
i javnog sektora. (Pogledajte sajt www.communities.idea.gov.uk - dostupan samo na engleskom
jeziku) Ovo je besplatan resurs koji omogućava ljudima koji slično razmišljaju da formiraju ‘zajednice
prakse’ putem interneta, koje podržavaju alati saradnje koji ohrabruju deljenje informacija i učenje
iz međusobnih iskustava. Ovu uslugu obezbeđuje Agencija za unapređenje i razvoj lokalne uprave
(IdeA).
1.3 Uspostavljanje sistema podrške zasnovanih na praksi. Sledeći prethodnu preporuku, i u skladu
sa preporukama i aktivnostima grupa kao što su Konferencija međunarodnih nevladinih
organizacija Saveta Evrope i Savez holandskih lokalnih uprava (VNG), strukture podrške u
regionu (odnosno OCD sa misijom podržavanja razvoja OCD, savezi opština, i relevantna tela
u okviru centralnih vlada) mogu efikasnije da doprinesu razvoju učešća građana tako što
će osigurati da će usluge koje pružaju biti više zasnovane na praksi. Drugim rečima, lokalno
izabrani zvaničnici i administratori lokalnih uprava pre će pozitivno odgovoriti na zagovaranje
saradnje ukoliko im se ponude jednostavna, praktična rešenja lokalnih problema u saradnji sa
OCD.
1.4 Jačanje umrežavanja. Pored potrebnih ulaganja u podržavanje razvoja tehničkih kapaciteta,
takođe se preporučuju ulaganja u razvoj infrastruktura koje će pomoći u sprovođenju i praćenju
učinka izgradnje kapaciteta. U regionu postoje primeri mreža i platformi OCD zasnovanih na
pravima i humanitarnih OCD (kao što je NALAS19) koje su posvetile svoj rad zajedničkom rešavanju
pitanja kao što je saradnja sa civilnim društvom, ali postoji potreba za snažnijim umrežavanjem
između OCD u regionu vezano za temu saradnje na lokalnom nivou, kao i potreba za krovnim
grupama OCD da se bolje povežu sa savezima opština i sličnim telima. Takođe se preporučuje
da prekogranična saradnja i umrežavanje budu ojačani kako bi se dokazane dobre prakse iz
jedne zemlje lakše i brže prenosile i prilagođavale za primenu u susednim zemljama.
1.5 Strukturalne izmene sa ciljem podrške upravljanju saradnjom. Jasno je da u mnogim zemljama
regiona postoji trud sa strane lokalnih uprava da se uspostave kontakt tačke ili čak posebna
odeljenja koja se bave upravljanjem i odgovaranjem na inicijative za saradnju između OCD i
lokalnih samouprava. Međutim, ove strukture treba da budu sistematski ujednačene u svim
lokalnim upravama u regionu, pa se zato preporučuje da OCD zagovaranjem utiču na saveze
opština kako bi oni osigurali da sve njihove članske opštine imaju takve strukture, kao i da imaju
transparentne strategije za izgradnju kapaciteta za saradnju, i jasne tačke pristupa. EU prakse
sugerišu kako je pristup servisa za ‘sve usluge na jednom mestu’ najefikasniji način za lokalne
administracije da osiguraju snažnu koordinaciju sa OCD u svim sektorima pružanja usluga i
lokalnih pitanja.
1.6 Više istraživanja kako bi se pokazale koristi i efektivnost saradnje. U brojnim slučajevima
nedostatak saradnje između OCD i lokalnih samouprava nastavlja se zato što obe strane imaju
nejasno viđenje prednosti koje saradnja donosi. Lokalni akteri često razumeju da je koncept
participacije ‘dobar’, ali često nisu sigurni koji su njegovi konkretni, opipljivi rezultati. Zato se
preporučuje da se više truda i koncentracije uloži u istraživanja i analize uticaja saradnje na
lokalnom nivou širom IPA regiona. Takva istraživanja trebalo bi da uzmu u obzir ne samo
finansijsku profitabilnost saradnje, već takođe da jasno pokažu snage i slabosti različitih
metodologija koje se koriste kako bi se podržala saradnja. Ovakva analiza doneće bolje
informisane rasprave i razmenu iskustava kroz ‘zajednice prakse’ opisane u prethodnom tekstu.
Svako takvo istraživanje može takođe biti komplementarno tekućim inicijativama u regionu
koje teže ka unapređenju praćenja učinka lokalnih samouprava, što je takođe oblast za koju se
preporučuje da bude što više podržana i unapređena.
19 NALAS je mreža koja okuplja 13 nacionalnih saveza, koji predstavljaju preko 4000 lokalnih uprava, direktno
izabranih od strane preko 80 miliona građana, u regionu Jugoistočne Evrope.
Februar, 2013
55
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
2. Preporuke vezano za komunikaciju
Zajednička je karakteristika mnogih aspekata reforme da se politike menjaju brže nego stavovi
ljudi, što može dovesti do zastoja u implementaciji određenih politika. Što se tiče olakšavanja
učešća građana i saradnje između lokalnih samouprava i OCD u IPA regionu, ovo ‘kašnjenje’ između
promene politike i njene implementacije većinom ima veze sa slabim komunikacionim strategijama,
kako sa strane lokalnih uprava tako i sa strane civilnog društva. Iako očigledno postoji potreba za
daljim institucionalnim razvojem, takođe postoji potreba da se postojeći stavovi snažnije izazivaju
efektivnom komunikacijom. Zato se ključnim akterima, kao što su organizacije koje pružaju podršku
OCD i savezi lokalnih samouprava, preporučuje da izvrše preglede svojih komunikacionih strategija u
skladu sa sledećim:
2.1 Ključne poruke. Koristi poboljšane saradnje između OCD i lokalnih uprava (na primer, bolje
informisani procesi donošenja odluka, poboljšano pružanje usluga, smanjeno socijalno
isključivanje, efikasnija upotreba budžeta, itd.) treba da budu jasnije shvaćene od strane
građana, aktivista, administratora, privatnog sektora, i svih drugih zainteresovanih strana.
Zato postoji potreba za ponovnim pregledom, re-formulisanjem, i određivanjem prioriteta
‘poruka’ koje se prenose vezano za ovu temu.
2.2 Alati. Postoji širok izbor komunikacionih alata koji su dostupni za promovisanje efektivnije
saradnje između OCD i lokalnih uprava. Međutim, lokalni akteri često su preopterećeni
suviše širokim izborom sredstava komunikacije, ili im nedostaju kompetencije da odaberu
odgovarajuće alate. Zato se preporučuje da se pripreme smernice koje bi omogućile OCD i
lokalnim samoupravama da zajedno odaberu ‘prava’ sredstva za bolju komunikaciju. Ovakve
smernice zasnivale bi se na postojećim dobrim praksama u regionu, a takođe bi nudile i
komparativne studije implementacije komunikacionih strategija u zemljama članicama EU.
3. Preporuke vezano za ruralne/ geografski udaljene oblasti
3.1 Integrisane strategije. Kao što je istaknuto u uvodu ovog izveštaja, većina dokaza sugeriše da u
ruralnim i udaljenijim krajevima regiona organizovano civilno društvo nije dovoljno snažno, a
lokalne samouprave su preopterećene i imaju nedovoljne kapacitete. Zato je malo verovatno
da će doći do značajnog povećanja u saradnji ova dva sektora u skorijoj budućnosti. Međutim,
principi saradnje i njene potencijalne koristi treba da budu promovisane i u ovim oblastima, a
lokalni akteri treba da imaju pristup podršci u izgradnji svojih kapaciteta za saradnju. Zato se
predlaže da izgradnja kapaciteta za saradnju bude integrisana u sve programe i intervencije
koje posebno ciljaju ruralne i udaljene zajednice. Na primer, programi obuke vezano za razvoj
i upravljanje projektima u ruralnim zajednicama trebalo bi da sadrže obaveznu sekciju o
izgradnji partnerstava za takve projekte.
3.2 Posebno posvećen pristup. Pored uvođenja izgradnje kapaciteta za saradnju u sve programe
u ruralnim oblastima, preporučuje se da organizacije za podršku OCD i savezi lokalnih uprava
istražuju načine na koje se najbolje može osnažiti saradnja u ovim udaljenijim i manje gusto
naseljenim oblastima. Na primer, modeli međuopštinske saradnje testiraju se u mnogim
zemljama regiona, prvenstveno sa ciljem osiguravanja efikasnijeg i efektivnijeg pružanja
lokalnih usluga od strane manjih opština. Takvi modeli daju priliku lokalnim upravama da
pomažu jedna drugoj u oblasti koordinacije i saradnje sa civilnim društvom. Takođe, među
brojnim EU programima na nivou zajednice koji doprinose većoj koheziji i ruralnom razvoju,
postoje mnogi pristupi i testirane prakse (na primer ‘LEADER’ pristup lokalnom razvoju) koje
nude načine na koje može biti podržana saradnja između malih lokalnih organizacija i lokalnih
uprava. OCD i savezi lokalnih uprava u regionu trebalo bi da pregledaju postojeće prakse i da
razviju zajedničke pilot projekte kako bi testirali primenu odabranih metodologija.
56
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Reference
Napomena urednika:
Sadržaj ovog izveštaja zasnovan je prvenstveno na istraživanjima sprovedenim u svih osam IPA zemalja
u kojima TACSO projekat radi, od strane lokalnih konsultanata i nacionalnih savetnika i savetnica
projekta. Ovi konsultanti i savetnici/e, čija su imena navedena na početku izveštaja, koristili su različite
metodologije i izvore informacija za svoja istraživanja. Zato je ovde navedena bibliografija sastavljena
od uređenih lista korišćenih materijala koje su nam dostavili konsultanti i savetnici/e. Treba napomenuti
i da su u nekim od zemalja istraživanja bila zasnovana prvenstveno na postojećim dokumentima, dok
su u drugima glavni izvori informacija bili intervjui sa različitim akterima i informacije dostupne iz javnih
izvora, kao što su internet sajtovi. Zato postoji određeni stepen raznolikosti u vrstama navedenih izvora.
Opšti/Regionalni izvori
•
•
•
Izveštaj sa Konferencije u Bečićima na temu ‘Dobre prakse u saradnji između organizacija civilnog
društva i lokalnih samouprava u zemljama zapadnog Balkana i Turske’, februar 2011, dostupan je
za preuzimanje sa TACSO internet sajta: www.tacso.org.
CIVICUS indeks civilnog društva: www.civicus.org.
‘Iskoristiti pozitivni zamah: unapređenje saradnje između javnih institucija i civilnog društva na
zapadnom Balkanu i u Turskoj’, ECNL, oktobar 2012.
Albanija
Internet sajtovi:
Brojni internet sajtovi centralne i lokalnih uprava:
•
•
•
•
•
•
•
www.amshc.gov.al.
www.moi.gov.al.
www.avokatipopullit.gov.al.
www.qpz.gov.al.
www.kamza.gov.al.
www.bashkialushnje.gov.al.
www.bashkiarubik.al.
Skupština Albanije:
•
www.parlament.al
Internet sajtovi OCD, mreža, i predstavnika privatnog sektora:
•
•
•
•
•
•
•
www.partnersalbania.org.
www.ligjet.org.
www.aam-al.com.
www.mirdita.net.
www.albcanevents.com.
www.co-plan.org.
www.lezha.org.
Februar, 2013
57
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Bosna i Hercegovina
Publikacije:
• Statut opštine Novo Sarajevo
http://www.novosarajevo.ba/admin/slike/doc/Statut_ONS_2010.pdf.
• Pravilnik Opštinskog veća opštine Novo Sarajevo.
• “Najbolje prakse Centra za promociju civilnog društva”, Slaviša Prorok, Prezentacija na drugoj
Regionalnoj konferenciji na temu “Saradnja između organizacija civilnog društva i lokalnih
samouprava u zemljama zapadnog Balkana i Turske’ “, Bečići, Crna Gora, 22-24 februar 2011.
http://civilnodrustvo.ba/sporazum_nvo_vlada/mreza_sporazum_plus.html.
• “Učešće građana u Bosni i Hercegovini, između tradicije i tranzicije” Snežana Mišić Mihajlović,
Učešće građana u Jugoistočnoj Evropi, Institut za otvorene zajednice, 2012.
• Prezentacija Hazime Pecirep, Opština Novi Grad, na Regionalnoj konferenciji.
• “Saradnja između lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj“
Bečići 2011.
• Objavljena normativna akta: Odluka o finansiranju i sufinansiranju projekata nevladinih i
neprofitnih organizacija čije aktivnosti se sprovode na teritoriji opštine Novi Grad Sarajevo;
Pravilnik za konsultacije u procesu uspostavljanja prioritetnih oblasti aktivnosti za finansiranje
i sufinansiranje projekata nevladinih i neprofitnih organizacija čije aktivnosti se sprovode na
teritoriji opštine Novi Grad Sarajevo; Pravilnik za podršku predlozima projekata nevladinih i
neprofitnih organizacija čije aktivnosti se sprovode na teritoriji opštine Novi Grad Sarajevo;
Pravilnik o nadgledanju implementacije odobrenih projekata projekata nevladinih i neprofitnih
organizacija čije aktivnosti se sprovode na teritoriji opštine Novi Grad Sarajevo; Smernice za
arhiviranje narativnih i finansijskih izveštaja nevladinih i neprofitnih organizacija kojima su iz
budžeta opštine Novi Grad Sarajevo dodeljena sredstva za finansiranje ili sufinansiranje projekata,
Formular za praćenje učinka projekata nevladinih i neprofitnih organizacija koje se finansiraju ili
sufinansiraju iz fondova budžeta opštine Novi Grad Sarajevo.
Internet sajtovi:
•
•
•
•
http://www.mladi.org.
http://www.novosarajevo.ba.
UNDP’s LOD programme http://undp.ba/index.aspx?PID=21&RID=84.
Sporazum network http://civilnodrustvo.ba/sporazum_nvo_vlada/mreza_sporazum_plus.html.
Hrvatska
Publikacije:
•
•
•
•
•
•
•
•
58
Zakon o pravu na pristup informacijama http://narodne-novine.nn.hr.
Zakon o medijima.
Zakon o udrugama.
Zakon o lokalnoj i regionalnoj samoupravi.
Zakon o zakladama.
Nacionalna strategija za stvaranje poticajnog okruženja za razvoj civilnoga društva od 2012. do 2016.
godine, http://www.uzuvrh.hr/userfiles/file/Nacionalna percent20strategija percent20FINAL.pdf.
Kodeks pozitivne prakse, standard i mjerila za ostvarenje financijske potpore programima i
projektima udruga.
Kodeks savjetovanja sa zainteresiranom javnošću u postupcima donošenja zakona, drugih propisa
i akata.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
•
•
•
•
•
•
•
•
Zajednički memorandum o socijalnom uključivanju.
Nacionalna strategija o izjednačavanju mogućnosti za osobe s invaliditetom.
Nacionalni program za mlade od 2009. do 2013.
Nacionalna strategija za ravnopravnost spolova.
LOTUS istraživanje koje su OCD GONG i Udruga gradova zajednički implementirali 2011 i 2012
godine http://www.gong.hr.
Izveštaj istraživanja iz projekta pod nazivom “CAT against Corruption“, finansiranog iz sredstava
EU IPA 2008, sufinansiranog od strane Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske i Nacionalne
zaklade za razvoj civilnoga društva
Izveštaj sa TACSO konferencije “Saradnja između lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva na
zapadnom Balkanu i u Turskoj”, 22-24 februar 2011, Bečići, Crna Gora.
Izveštaj misije – Ljudi ljudima (People 2 People - P2P) seminar na temu “Dobre prakse u
konsultacijama sa organizacijama civilnog društva u lokalnim procesima donošenja odluka u
Hrvatskoj”, 19-20 april 2011, Zadar, Hrvatska.
Internet sajtovi:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
www.vlada.hr (Vlada Republike Hrvatske).
www.sabor.hr (Hrvatski sabor).
www.uzuvrh.hr (Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske).
www.zaklada.civilnodrustvo.hr (Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga društva). http://www.
civilnodrustvo-istra.hr (Zaklada za poticanje partnerstva i razvoja civilnog društva).
www.gong.hr (OCD GONG, Zagreb).
www.ogi.hr (OCD OGI, Osijek).
www.cenzura.hr (OCD Cenzura plus, Split).
www.udruga-gradova.hr (Udruga gradova Hrvatske).
www.udruga-opcina.hr (Udruga općina Hrvatske).
www.hrvzz.hr (Hrvatska zajednica županija).
Internet sajtovi četiri najveća grada (Osijek, Zagreb, Rijeka, Split) i 20 županija
http://www.tacso.org/.
http://ec.europa.eu/enlargement/taiex/dyn/taiex-events/library/detail_en.jsp?EventID=44792
(PowerPoint prezentacije sa Ljudi ljudima (P2P) seminara na temu “Dobre prakse u konsultacijama
sa organizacijama civilnog društva u lokalnim procesima donošenja odluka u Hrvatskoj”, 19-20 april
2011, Zadar, Hrvatska).
Intervjui:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Vesna Lendić Kasalo, Ured za udruge, Vlada Republike Hrvatske (Učesnica Konferencije u Bečićima).
Nives Kopajtich Škrlec, Udruga gradova (Učesnica Konferencije u Bečićima).
Mladen Ivanović, Udruga općina, (Učesnik Konferencije u Bečićima).
Aleksandra Janjić, OCD OGI, Drniš (Učesnica Konferencije u Bečićima).
Željana Buntić Pejaković, OCD Cenzura Plus, Split (Učesnica Konferencije u Bečićima).
Majda Tafra, (Učesnica Konferencije u Bečićima).
Palma Miličević, OCD IKS, Petrinja.
Gordana Stojanović, Agencija za regionalni razvoj Slavonije i Baranje.
Manuela Rašić, OCD Društvo multiple skleroze Međimurske županije, Čakovec.
Danijela Đurak, OCD Udruga za kreativni socijalni rad, Zagreb.
Helga Paškvan, OCD Spirit, Rijeka.
Maja Vela, Grad Samobor.
Februar, 2013
59
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
•
•
•
•
•
•
•
•
Marija Jelkovac, grad Karlovac.
Denisse Mandekić, grad Crikvenica.
Helena Masarić, grad Opatija.
Gordana Dugorepec, grad Zabok.
Darko Bilandžić, grad Solin.
Vlatka Berlan, Ivanić-Grad.
Mladen Tenodi, grad Križevci.
Tomislav Mrle, grad Delnice.
Makedonija
Publikacije:
•
•
•
•
•
•
Атанасова В., Милевска-Костова Н., Марку Б. (2007) Соработка на локалната самоуправа со
граѓанските организации. Скопје. Македонски центар за меѓународна соработка (МЦМС).
Zakon o udruženjima i fondacijama 2010. Skoplje, Skupština Republike Makedonije (MCIC).
Nuredinovska E., Stojanova D. (2012) Nacionalni izveštaj: Makedonija/ Profil zemlje za 2012 godinu.
Skoplje, Makedonski centar za međunarodnu saradnju.
Кусеникова Н., Еванс Хаџи-Мицева К., Николов А. (2012) Анализа на спроведувањето на
Законот за донации и спонзорства во јавните дејности 2007-2011. Скопје, Конект и ЕЦНЛ,
линк: http://www.konekt.org.mk/web/images/stories/konekt/analiza_na_sproveduvanjeto_na_
zakonot_za_donacii_i_sponzorstva_vo_javnite_dejnosti_low_res.pdf.
Pisarev A., Penev S. et all. (2011) Istraživanje o transparentnosti i odgovornosti jedinica lokalne
samouprave u Republici Makedoniji. Skoplje, FORUM - Centar za strategiski istrazuvanja i
dokumentacijа.
Стратегија за соработка на Владата со граѓанскиот сектор (2012-2017) 2012.Скопје, Влада
на Република Makедонија http://www.nvosorabotka.gov.mk/dmdocuments/Strategija_za_
sorabotka_na_Vladata_so_graganskiot_sektor2012-2017.pdf.
Intervjui:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
60
Gđa. Suzana Nikodijevik, Jedinica za saradnju sa nevladinim organizacijama, Generalni sekretarijat
Vlade Republike Makedonije.
Gđa. Suncica Sazdovska, TACSO.
Gđa. Mirjana Pehcevska - Pop - Iliev, TACSO.
Gđa. Irena Nikolov, ZELS, Savez jedinica lokalne samouprave Republike Makedonije.
Gđa. Emilija Georgievska, grad Skopje.
Gđa. Katica Cadieva, opština Veles.
Gđa. Marijana Trajkova, opština Štip.
Gđa. Lidija Nedelkovska, opština Centar.
Gđa. Aleksandra Teova, opština Karpoš.
Gdin. Marijan Keleman, opština Aerodroom.
Gdin. Ylli Mirzo, opština Debar.
Gdin. Zoran Stojkovski, CIRa.
Gđa. Emina Nuredinovska, MCMS.
Gdin. German Filkov, Centar za građansku komunikaciju.
Gđa. Liljana Tanevska, CeProSARD.
Gdin. Mile Boskov, Poslovna konfederacija Makedonije.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
•
•
Gdin. Igor Tasevski, Centar za građanske inicijative.
Gđa. Savka Todorova, Nacionalni savet za rodnu ravnopravnost.
Internet sajtovi:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Zakon o lokalnoj samoupravi (http://www.pravo.org.mk/documentDetail.php?id=219).
Zakon o finansiranju jedinica lokalne samouprave http://www.pravo.org.mk/documentDetail.
php?id=199.
Zakon o udruženjima i fondacijama http://www.pravo.org.mk/documentDetail.php?id=4845.
Općina Aerodrom www.aerodrom.gov.mk.
Općina Karpoš www.karpos.gov.mk.
Općina Ohrid http://www.ohrid.gov.mk/index.asp?novostiID=62
Općina Skopje http://www.skopje.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=433. http://
www.skopje.gov.mk/nvo/).
Općina Štip: www.stip.gov.mk.
Općina Veles: www.veles.gov.mk.
Kosovo
Publikacije:
•
•
•
•
•
Savez opština Kosova, Priručnik za lokalnu upravu http://komunat-ks.net/
publikimet/?did=190&lang=en.
Transparency International / UN Habitat, Alati za podršku transparentnosti u lokalnoj
upravi http://files.transparency.org/content/download/235/944/file/2004_TI_UNHabitat_
LocalGovernanceToolkit_EN.pdf.
Republika Kosovo, Kancelarija generalnog revizora, 2010 izveštaji o opštinama
http://oldoag.rks-gov.net/english/raportet_mun2010.htm.
Republika Kosovo, Kancelarija generalnog revizora, 2011 izveštaj o opštini Prizren http://www.
oagrks.org/repository/docs/RaportiAuditimit_KPZ_2011_Shqip_318154.pdf.
Intervjui:
•
•
Opštinski zvaničnici (saradnici za javno informisanje, saradnici za budžet, šefovi odeljenja, i drugi)
u opštinama Mitrovica, Skenderaj, Fuše Kosove, Kamenice, Gjilan, Ferizaj, Hani i Elezit, Prizren,
Gjakove, Junik, Peje, i Istog.
Aktivisti civilnog društva: Veton Mujaj (Syri i Vizionit), Bari Zenelaj (Akademija za obuku i tehničku
podršku), Mirlinda Kusari (SHE ERA), Avni Bytyqi (Inicijativa za napredak), Ajnishahe Halimi (Prehja),
Valon Xhabali (EC Ma Ndryshe) i Rexhep Gojnovci (Omladinska organizacija AKTI).
Internet sajtovi:
•
•
•
•
•
•
OEBS kancelarija na Kosovu i Savez opština Kosova, Vodič za participatornu opštinsku upravu
http://www.osce.org/kosovo/31771.
OEBS kancelarija na Kosovu, Procena uticaja, kosovski timovi za bezbednost u zajednicama http://
www.osce.org/sq/kosovo/36376.
Republika Kosovo, Ministarstvo lokalne državne uprave http://mapl.rks-gov.net/getattachment.
Kosovske fondacije civilnog društva, Mi i oni - javno učešće na Kosovu http://www.kcsfoundation.
org/repository.
Zvanične internet stranice kosovskih opština http://kk.rks-gov.net/.
EC Ma Ndryshe, Transparentnost lokalne uprave u Prizrenu
Februar, 2013
61
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
•
•
•
•
http://www.online-transparency.org/repository/docs/EC_Transparenca_lokale_ne_Prizren.pdf.
Balkanska mreža istraživačkog novinarstva (Balkan Investigative Reporting Network - BIRN),
Sistem direktnih izbora predsednika opština na Kosovu http://kosovo.birn.eu.com/apps/BirnALWeb-060311.pdf.
Kosovske fondacije za civilno društvo, Mi i oni – javno učešće na Kosovu http://www.kcsfoundation.
org/repository/docs/Ne_dhe_Ata_Pjesemarrja_qytetare_ne_Kosove_b5.pdf.
UNDP / USAID, Kosovski mozaik – javne usluge i lokalne uprave u fokusu http://www.kosovo.
undp.org/repository/docs/shqip percent20green.pdf.
Kosovska fondacija za otvoreno društvo, Vrata poluotvorena ili poluzatvorena? http://www.
kcsfoundation.org/repository/docs/Studim_mbi_perfshirjen_e_organizatave_te_shoqerise_
civile_ne_procesin_legjislativ_shqip.pdf.
Crna Gora
Publikacije:
•
•
•
•
•
•
Zakon o “zaštiti poverljivih podataka” (zvanični naziv: Zakon o statistici i statističkom sistemu Crne
Gore), broj 69/05, datum 2005.
Zakon o “lokalnoj samoupravi”, broj i datum; 42/2003, 28/2004, 75/2005, 13/2006.
Zakon o “javnim nabavkama”, datum januar 2012.
Zakon o “zaštiti ličnih podataka”, broj 79/08 i 70/09, datum decembar 2008.
‘Model novih odluka o učešću građana u sprovođenju javnih poslova’, datum 2011, CRNVO
‘Model nove odluke o kriterijumima i procedurama za distribuciju lokalnih fondova projektima
OCD’, datum 2011, CRNVO.
Internet sajtovi:
•
Centar za razvoj nevladinih organizacija. www.crnvo.me.
Srbija
Publikacije:
•
•
•
•
62
Zakon o lokalnoj samoupravi, “Službeni glasnik RS”, br. 129/07
http://www.pregled-rs.com/?lang=en.
Zakon o udruženjima građana, “Službeni glasnik RS”, br. 51/209 www.projuris.org.
Zakon o udruženjima građana, “Službeni glasnik RS”, br. 51/09.
Projekat Distrikta za unapređenje biznisa (BID – Business Improvement District), (uspostavljen kroz
projekat CRDA (Oživljavanje zajednica kroz demokratske akcije - Community Revival through
Democratic Action), koji implementira IRD (Međunarodna pomoć i razvoj - International Relief and
Development) a finansira USAID (2001-2007).
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Turska
Intervjui:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Predsednik opštine Mugla, Osman Gürün.
Predsednik opštine Kadikoy, Selami Öztürk.
Predsednik Skupštine građana opštine Kadikoy, Korel Göymen.
Predsednik Antalijske kancelarije Komore arhitekata, M. Osman Aydın.
Bivši generalni sekretar Skupštine građana opštine Mugla, Meral Canan.
Predsednik Skupštine građana opštine Antalya, Semanur Kurt.
Generalni sekretar Skupštine građana opštine Giresun, Hakan Adanır.
Bivši generalni sekretar GAP Saveza opština, Abdülmenap Şeker.
Generalni sekretar Skupštine građana opštine Kocaeli, Sedat Yücel.
Generalni sekretar Skupštine građana opštine Yalova, Hasan Soygüzel.
Generalni sekretar Skupštine građana opštine Bursa, Enes Battal Keskin.
Generalni sekretar Saveza mediteranskih opština, Hüseyin İnce.
Član gradskog veća opštine Aydin, Altan Güney.
Predstavnik CEKUL fondacije u Skupštini građana opštine Bursa, Mithat Kırayoğlu.
Bivši predsednik opštine Gaziantep, Esat Kaya Turgay.
Bivši guverner provincije Usak (bivši generalni direktor Lokalnih uprava u Minstarstvu unutrašnjih
poslova), Kayhan Kavas.
Dekan studija o upravi na TEPAV, Emin Dedeoğlu.
Istraživač studija o upravi na TEPAV, Emre Koyuncu.
Ekspert EU projekta za dobru upravu - Ülge Uğurlu.
Generalni koordinator Platforme malih skupština - Şanar Yurdatapan.
Generalni sekretar Skupštine građana opštine Giresun, Hakan Adanır.
Februar, 2013
63
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
64
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Aneksi
I. Tabele sa pregledima nacionalnih izveštaja
II. Matrice sa pregledima zakonskih propisa koji regulišu saradnju u svakoj od zemalja
III. Koncept i projektni zadaci za pisanje Regionalnog izveštaja o napretku
Februar, 2013
65
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
66
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Aneks I
Tabele sa pregledima nacionalnih izvještaja
ALBANIJA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Praćenje načina na koji Nema dostupnih podataka
opštine osiguravaju
transparentnost i
odgovornost.
Nema dostupnih podataka
• Nacrti memoranduma o saradnji sa odabranim lokalnim jedinicama i OCD.
• Evaluacija uticaja lokalnih medija kroz
organizovanje okruglih stolova.
• Evaluacija efektivnosti alata komunikacije
koji se koriste za transparentnost i odgovornost.
• Verifikovanje produkata i rezultata novog
poboljšanog procesa.
• Verifikovanje pozicija aktera u procesu.
(Lokalne OCD i lokalne samouprave).
• Stvaranje baze podataka postojećih
struktura, instrumenata i aktera, koji
imaju moć da formalizuju transparentnost i odgovornost na lokalnom nivou.
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
SWOT analize participativnih procesa.
Nema dostupnih podataka
Nema dostupnih podataka
• Prikupljanje sve dokumentacije vezano za
pravni okvir koji reguliše učešće građana
u lokalnim procesima donošenja odluka.
• Nacrti upitnika za unapređenje nivoa
učešća u procesima donošenja odluka.
Prezentacija ovih upitnika tokom sastanaka opštinskih veća.
• Fokusiranje aktivnosti na opštinska veća u
smislu učešća OCD i analiza sastanaka.
• Uspostavljanje standarda koji određuju
nivo učešća, informisanosti, konsultacija,
dijaloga, i partnerstva.
• Stvaranje baze podataka o ostvarenim
produktima i rezultatima učešća lokalnih
građanskih grupa u procesima donošenja
odluka.
• Okrugli stolovi na kojima će se sastajati
lokalne samouprave, OCD i opštinska
veća.
Promocija najboljih
praksi vezano za
transparentnost
i odgovornost na
međunarodnom,
nacionalnom i lokalnom nivou.
Nema dostupnih podataka
Nema dostupnih podataka
• Organizovanje međunarodnih, regionalnih, nacionalnih i lokalnih konferencija na
osnovu produkata i rezultata projekta.
• Studijske posete u regionu i zemljama
članicama EU radi učenja najboljih praksi.
• Podrška opštinama koje sprovode tvining
između OCD na lokalnom nivou.
• Sastavljanje vodiča o učešću OCD u procesima donošenja odluka na lokalnom
nivou.
Februar, 2013
67
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
ALBANIJA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
Izgradnja kapaciteta
TACSO kancelarija u Albaniji uključila je dva
za opštine, OCD i
ili tri predstavnika lokalnih samouprava u
lokalne uprave da bolje treninge za apsorbovanje EU fondova.
apsorbuju sredstva EU
i zajedno apliciraju za
dodelu sredstava.
Povećan broj partnerstava
između lokalnih uprava i
OCD radi apliciranja za EU
sredstva.
• Obuke o pisanju projekata finansiranih iz
sredstava EU za lokalne samouprave, OCD
i druge grupe zasnovane u zajednici.
• Podrška za OCD u pisanju i usvajanju
sporazuma o saradnji između lokalnih
samouprava, OCD i drugih grupa zasnovanih u zajednici.
• Uspostavljanje grupa civilnog društva.
• Promovisanje građanskog učešća.
• Stvaranje lokalnih struktura za
unapređenje kapaciteta za lobiranje i
doprinos postavljanju prioriteta za razvoj
lokalne uprave.
• Obuke o transparentnosti, odgovornosti
i procesima učešća na lokalnom nivou za
osoblje opština i lokalne OCD.
Support local government and CSOs to
absorb EU.
No specific data available
• Capacity building trainings on application
to EU funds and encouraging joint actions
to LSGs and CSOs.
No specific data available
BOSNA I HERCEGOVINA
Ciljna aktivnost
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
68
Uspostavljanje novog
ministarstva –
“Ministarstva lokalne
uprave i samouprave”
koje bi se bavilo
potrebama razvijanja
sistematizovanog
registra OCD.
• Trenutno se proces registracije OCD još
• N/A
uvek sprovodi u nadležnosti Ministarstva
pravde Federacije BiH. Implementacija ove
aktivnosti zavisi isključivo od političkih sila
koje odlučuju o uspostavljanju novih ministarstava unutar vlade FBIH. Ova aktivnost u
potpunosti je izvan moći učesnika delegacije
iz BiH na Konferenciji u Bečićima i TACSO
tima u BiH.
• N/A
Razvijanje centralnog
Centra za registraciju unutar novog
ministarstva lokalne
uprave.
• Ova aktivnost još nije implementirana novi
Nacrt zakona o udruženjima i fondacijama
pripremljen je i uključuje odredbe vezano
za centralni registar OCD. TACSO kancelarija
u BiH će u svojim budućim aktivnostima
razviti bazu podataka OCD.
Nacionalna konferencija na temu Analize
praksi u oblasti saradnje u BiH.
• TACSO kancelarija u BiH planira da organizuje • N/A
konferenciju sa učešćem predstavnika svih
ministarstava koja imaju saradnju ili veze
sa OCD, kao i predstavnika UNDP-a i drugih
relevantnih institucija. Inicijalne pripreme su
u toku. (2012)
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje organizacije konferencije.
• Organizovanje konferencije.
Konferencije na
temu definisanja
organizacija od javnog
interesa.
• TACSO kancelarija u BiH planira da organizuje dve konferencije/ panela/ foruma na
nivou entiteta i jednu zajedničku konferenciju na nacionalnom nivou. Sesije će biti
posvećene diskusijama na temu Nacrta
državne strategije za stvaranje povoljnog
okruženja za razvoj civilnog društva.
• Organizovanje konferencija.
• Važan alat za prikupljanje • Implementacija ove aktivnosti zavisi
informacija i uspostavisključivo od političkih odluka relevantnih
ljanje polazne tačke za
državnih vlasti.
praćenje napretka.
• N/A
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
BOSNA I HERCEGOVINA
Ciljna aktivnost
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
Analiza i evaluacija
LOD projekta.
• Planirano je deljenje iskustava stečenih
kroz implementaciju LOD projekta vezano
za kapacitete OCD i opština koje implementiraju projekte, sa onima čiji predlozi
projekata nisu bili uspešni. U tu svrhu
biće sprovedene analize i evaluacije LOD
projekta.
• Impakt će biti pojačan
stvaranjem sistema za
izveštavanje i evaluaciju
vezano za planiranje i
implementaciju projekata.
Aktivnosti izgradnje
kapaciteta za manje
OCD.
• TACSO kancelarija u BiH organizovala je
• Pedeset predstavnika
partnerski događaj sa Koalicijom udruženja
organizacija osoba sa
osoba sa invaliditetom kako bi stvorili
invaliditetom unapredilo
akcioni plan za zajedničke aktivnosti javnog
je svoje kapacitete u
zagovaranja za uspostavljanje mešanog
oblasti razvoja akcionih
modela podrške za osobe sa invaliditetom
planova.
na nivou zajednice. Ishodi događaja
uključivali su promociju vrednosti saradnje i
partnerstva između različitih aktera u procesu stvaranja politika na lokalnom nivou.
• N/A
• Dalje aktivnosti biće organizovane sa
ciljem unapređenja veština malih OCD u
oblasti vođenja kampanja, vođenja mreža
i prikupljanja sredstava.
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
Aktivnosti izgradnje
kapaciteta za OCD.
• - Obuke o Edukativnom ciklusu pisanja
• Predstavnici 80 OCD sa
predloga projekata za finansiranje iz
sedištima izvan urbanih
domaćih izvora sredstava održavaju se za
centara unapredili su
predstavnike OCD. (2012)
svoje veštine iz oblasti
pisanja projekata.
• - “Evropa za građane i građanke” 20072013 program za saradnju između lokalnih • - Nakon obuka, OCD se
samouprava i OCD, promovisan je od strane
osećaju bliže lokalnim
TACSO kancelarije u BiH i Direktorata za
samoupravama, i unapevropske integracije. Organizovano je
redile su svoje kapacitete
dodatnih pet inicijalnih radionica/ sesija
u oblasti upravljanja
kako bi se stvorila šira mreža kontakata
projektima.
između OCD i lokalnih samouprava. (2011)
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje procesa i
pružanje tehničke podrške.
• N/A
Aktivnosti izgrad• OCD su se prijavile da učestvuju u sveobuhnje kapaciteta u
vatnom programu izgradnje kapaciteta
skladu sa projektom
dizajniranom na osnovu istog metoda
“Integrisanog lokalnog
upravljanja projektnim ciklusom i organrazvoja” (“Integrated
izovanom unutar ILDP projekta za OCD sa
Local Development
proširenim kapacitetima u oblasti ljudskih
Project” - ILDP)
resursa. (2012)
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje organizacije.
• Četrdeset malih OCD
učestvovalo je u
aktivnostima i značajno
unapredilo svoje kapacitete.
• N/A
Aktivnosti vezano za
transparentnost u
mehanizmima finansiranja za sredstva
dodeljena organizacijama od javnog
interesa.
• Sistematska implementacija i finansijska transparentnost OCD.
• Aktivnosti će se nastaviti.
Februar, 2013
• Aktivnost sprovođenja ankete započeta
je kako bi bio objavljen “Godišnji finansijski izveštaj” OCD u BiH za 2011 godinu
koje su primile finansijsku podršku od
domaćih institucija. Aktivnosti istraživanja
i evaluacije sprovedene su vezano za kontrolisanje potrošnje državnog budžeta na
organizacije od javnog interesa, i efektivnu
upotrebu budžetskih sredstava.
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje
aktivnosti istraživanja.
69
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
HRVATSKA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Mehanizam “slobodne
stolice”
• Nakon usvajanja “Zakona o pravu pristupa
informacijama”, trenutni mehanizam, koji
još nije implementiran, biće unapređen i
započeće se sa njegovom implementacijom
kako bi se osigurao proaktivan pristup jedinica samouprave vezano za objavljivanje
informacija.
• N/A
Aktivnosti i obuke za
unapređenje i implementaciju postojećih
smernica.
• N/A
Sledeće akcije su započete ili su planirane.
• Standardi za internet sajtove zvaničnih
institucija su razvijeni.
• Novi zakon o finansiranju OCD je potreban
kako bi se ustanovile iste procedure za
domaće i EU izvore finansiranja.
• Obuke predstavnika lokalnih samouprava
vezano za zakon o finansiranju OCD.
Radionice i treninzi o izgradnji kapaciteta
lokalnih samouprava i OCD.
• Razvijanje modela javnog učešća i obuka
lokalnih samouprava vezano za te modele.
• Modeli transparentnog finansiranja OCD
implementiraju se u većem broju lokalnih
zajednica
Uloga TACSO kancelarije: organizovana
radionica na temu “Planovi za razvoj,
praćenje i evaluaciju za predstavnike lokalnih
samouprava u Zagrebu zadužene za dodelu
grantova organizacijama civilnog društva”.
• Usvajanje i implementacija “Zakona o
pravu pristupa informacijama”
• Aktivnosti su u toku.
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
70
Organizovanje tematskih sastanaka u cilju
razvijanja dijaloga
između zainteresovanih strana.
• Nacionalna strategija za “Stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva”
dizajnirana. Strategija daje smernice za
unapređenje postojećeg okvira na više
različitih nivoa: u pravnom, finansijskom, i
institucionalnom sistemu podrške OCD. (2012)
Uloga TACSO kancelarije: Širenje informacija, stvaranje okruženja za razmenu
informacija i iskustava.
• Napredak je pokazan kroz • Nastaviće se sa implementacijom ovih
nalaze LOTUS istraživanja.
aktivnosti.
Doprinos OCD procesima donošenja
odluka.
• Doprinos OCD procesima donošenja
odluka obezbeđuje se kroz nagradu za
najbolje prakse u oblasti transparentnosti i
otvorenosti (2009-2012)
Uloga TACSO kancelarije: Implementacija
procesa dodele nagrada.
• Većina jedinica lokalne
samouprave poboljšale
su svoj rezultat od 2009
godine.
• Nastaviće se sa implementacijom ovih
aktivnosti.
Pokretanje većeg
deljenja informacija
kroz izgradnju mreža.
• Postojeća funkcionalna mreža OCD
(Koalicija OCD pod nazivom Platforma 112)
koja pokreće deljenje informacija kroz
elektronske mreže i sastoji se od OCD koje
su aktivne na nacionalnom nivou.
• N/A
• N/A
Podizanje svesti
zainteresovanih
strana putem obuka,
radionica za vođenje
diskusija, sesija i
smernica.
• Nacionalna strategija za stvaranje pov• Građansko obrazovanje
oljnog okruženja za razvoj civilnog društva
po prvi put je uvedeno u
usvojena je u julu 2012. Unutar strategije
hrvatske škole.
određeni su specifični ciljevi za unapređenje
uslova za razvoj participatorne demokratije i
učešća OCD u procesima donošenja odluka na
lokalnom nivou.
Uloga TACSO kancelarije: podrška u
organizaciji P2P seminara “Dobre prakse u
konsultacijama sa OCD u procesima donošenja
odluka na lokalnom nivou u Hrvatskoj”,
podrška okruglom stolu i aktivnostima vezanim za vidljivost događaja.
• Nastaviće se sa implementacijom ovih
aktivnosti.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
HRVATSKA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Fokusiranje aktivnosti • Mreža mladih Hrvatske je 2012 godine
na učešće mladih u
sprovela istraživanje vezano za implelokalnom donošenju
mentaciju i efektivnost Zakona o savetima
odluka kroz aktivnosti,
mladih. Zakon je usvojen na nacionalnom
javne forume i
nivou.
uspostavljanje saveta
mladih.
• N/A
Evaluacija i praćenje
učinka LOTUS programa.
• Evaluacija LOTUS istraživačkog projekta je
završena.
• U skladu sa LOTUS indika- • Standardi za internet sajtove će biti
torima, uspešne jedinice
razvijeni.
lokalne samouprave
imaju jasnu ideju o standardima i preporukama
navedenim u izveštaju
istraživanja.
Aktivnosti izgradnje
kapaciteta.
Sledeće aktivnosti vezano za izgradnju kapaciteta su u planu ili se već sprovode.
• Obrazovanje medija vezano za njihovu
ulogu u motovisanju javnog učešća u procesima donošenja odluka.
• Obrazovanje deca u školama i medija.
• Obrazovanje svih zainteresovanih strana.
• N/A
MAKEDONIJA
• Implementacija novog zakona, promocija
dobrih praksi.
• N/A
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Unapređenje sadržaja
informacija. Poboljšati
sadržaj i kvalitet informacija koje se pružaju
građanima.
• Potrebe i oblasti unapređenja opština
određuju se u skladu sa Anketama o
trenutno aktuelnim praksama koje se sprovode u više opština u tri regiona, u sklopu
USAID-ovog projekta za Transparentnu
upravu. (2011-12)
• Neke od opština su počele • Preporuke sa “Nacionalne konferencije o
da implementiraju mere
saradnji između OCD i lokalnih samoupstandardizacije u cilju
rava” koju je organizovao TACSO projekat
transparentnijeg upravbiće implementirane.
ljanja.
Unapređenje formata
informacija. Povećanje
raznolikosti i dodatni
razvoj kanala informisanja. Uspostavljanje
procedura za strukturisano širenje informacija, komunikaciju i
konsultacije sa drugim
OCD, i mobilisanje
njihovog učešća kroz
različite forume.
• U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu • Prema diskusijama sa
nekim predstavnicima
informacijama, većina opština podnela je
civilnog društva, implebrošure koje sadrže njihov budžet i program
za iduću godinu. Što se tiče kanala komumentacija ovih aktivnosti
nikacije, neke od opština preferirale su
doprineće unapređenju
transparentnosti opština
upotrebu interneta kao osnovnog alata za
komunikaciju, a većina urbanih opština rađe
u sledeće dve godine.
je organizovala info događaje i info centre.
Uloga TACSO kancelarije: Unapređena
komunikacija između OCD i lokalnih samouprava. Organizovane posebne sesije na temu
transparentnosti i odgovornosti.
• N/A
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
Uspostavljanje Foruma • Forumi zajednica su implementirani u
zajednice kako bi se
više od 40 opština i finansirani od strane
omogućilo da OCD
5 OCD i opštine na čijoj teritoriji rade. Kroz
efektivno učestvuju u
te forume građani učestvuju u donošenju
donošenju odluka.
odluka vezano za projekte i za deo
opštinskog budžeta. (2006)
Istražiti mogućnosti
za usvajanje Kodeksa
Saveta Evrope o
učešću OCD u procesu
donošenja odluka
kako bi on bio internalizovan i efektivno
usvojen.
Februar, 2013
• Veća uključenost građana • Priručnici projekta ‘Forumi zajednica’
u procesima donošenja
biće pripremljeni, i biće održane obuke za
odluka.
opštine i za Savez lokalnih samouprava
Republike Makedonije. Projekti opština
biće finansirani od strane FZ ili će biti
uključeni u budžet tih opština za iduću
godinu.
• Kodeks Saveta Evrope delimično je pretočen • N/A
u domaći Kodeks dobre prakse za učešće
civilnog društva u procesu stvaranja politika. (2011)
Uloga TACSO kancelarije: Kroz seriju
treninga, TACSO je podržao povećanje svesti
OCD o postojećim mehanizmima za učešće u
donošenju odluka na lokalnom nivou.
• N/A
71
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
MAKEDONIJA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
Istražiti mogućnosti
• Novi Zakon o koncesijama i javnoza efektivnu upotrebu
privatnom partnerstvu (Public-Privatemodela javno-privatPartnership - PPP) stupio je na snagu u
Martu 2012 godine. Neke opštine su već
nog partnerstva (PPP)
počele da koriste PPP model.
kroz podršku stvaranju
nacrta relevantnih
zakonskih propisa,
lobiranje za njihovo
usvajanje i organizovanje razmene dobrih
praksi.
Usvojiti i efektivno
implementirati standarde korporativne
društvene odgovornosti.
• PPP model je tek nedavno • Opštine će implementirati PPP model.
u primeni u opštinama;
zato još ne postoje indikatori.
• 2008 godine, institucionalni okvir za
• OCD su uključene u propodršku korporativne društvene odgomovisanje korporativne
vornosti (Corporate Social Responsibility
društvene odgovornosti.
– CSR) je uspostavljen usvajanjem
Nacionalne agende za KDO za period 200812. Multisektorsko koordinaciono telo
uključeno je u EU projekat i implementiralo
je više treninga na lokalnom nivou uz
učešće privatnih kompanija.
Uloga TACSO kancelarije: Poboljšan protok
informacija od privatnog sektora do OCD
kroz pružanje mogućnosti za potencijalnu
saradnju.
Doprineti unapređenju • Zakon o donacijama i sponzorstvu u javnim • N/A
Zakona o donacijama
aktivnostima je doživeo neke promene na
kako bi se unapredio
bolje. Novi Zakon o udruženjima i fondaciporeski sistem u segjama je usvojen i izmenjen. (2011-12) Uloga
mentu koji se odnosi
TACSO kancelarije: Pokretanje pitanja
na OCD.
vezano za nedostatke Zakona o donacijama i
sponzorstvu u javnim aktivnostima, stvaranje
foruma za diskusiju i davanje predloga
potencijalnih rešenja.
KOSOVO
• N/A
• N/A
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Praćenje i evaluacija.
U proteklih nekoliko godina broj organizacija
• Unaprediti dobru upravu.
civilnog društva koje se bave nadgledanjem rada opštinskih tela je u porastu. Ove
aktivnosti dovele su do povećanja lokalne
transparentnosti i u isto vreme obavezale su
opštine da se pažljivije pridržavaju demokratskih standarda u donošenju odluka. Na osnovu
aktivnosti nadgledanja koje su sprovele organizacije civilnog društva sastavljeni su izveštaji
kako bi se utvrdilo činjenično stanje i trenutna
situacija, i kako bi se prepoznali nedostaci
lokalne uprave na Kosovu.
Pristup informacijama. Kosovske opštine još uvek nisu uspele da
pronađu efektivne mehanizme za redovno
Izveštavanje o
izveštavanje o budžetskoj potrošnji. Građani
troškovima.
i civilno društvo mogu dobiti informacije o
potrošnji kroz kvartalni izveštaj Predsednika
opštine koji se podnosi Skupštini opštine.
Zvaničnici opština zaduženi za informisanje ne
pokazuju nikakvo interesovanje za upotrebu
internet sajta kao alata za redovnije informisanje javnosti o budžetskim izdacima.
72
• Unaprediti dobru upravu.
TACSO kancelarija na Kosovu će organizovati propratne aktivnosti zasnovane na
zaključcima i preporukama izveštaja.
TACSO kancelarija na Kosovu će organizovati propratne aktivnosti zasnovane na
zaključcima i preporukama izveštaja.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
KOSOVO
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
Javne konsultacije.
• Zvaničnici opštinskih vlasti nemaju
odgovarajući nivo razumevanja procesa
javnih konsultacija, te neki od zvaničnika
mešaju ovaj proces sa sastancima između
opštinskih vlasti i građana.
• Unaprediti participatorni
proces.
TACSO kancelarija na Kosovu će organizovati propratne aktivnosti zasnovane na
zaključcima i preporukama izveštaja.
Javni sastanci.
• Javni sastanci smatraju se više obavezom
koja proizilazi iz Zakona o lokalnoj samoupravi i iz Statuta opština nego prilikom da
se sazna više o zahtevima i primedbama
građana, ili prilikom da se građani uključe
u proces donošenja odluka. Opštinske vlasti
drže ove sastanke dva puta godišnje, u
skladu sa svojom zakonskom obavezom.
Glavna karakteristika ovih sastanaka je
veoma nizak nivo učešća građana.
• Unaprediti participatorni
proces.
TACSO kancelarija na Kosovu će organizovati propratne aktivnosti zasnovane na
zaključcima i preporukama izveštaja.
Participatory budgeting.
• Kosovske opštine još uvek nemaju dobru
praksu uključivanja zajednice u diskusije i donošenje odluka kada se radi o
budžetiranju. Iako postoje neki slučajevi
gde predsednici opština organizuju sastanke sa grupama građana kako bi diskutovali godišnji budžet, još uvek je nejasno
do kog stepena se potrebe građana odslikavaju u projekcijama godišnjih budžeta
opštinskih vlasti.
• Unaprediti participatorni
proces.
TACSO kancelarija na Kosovu će organizovati propratne aktivnosti zasnovane na
zaključcima i preporukama izveštaja.
• N/A
TACSO kancelarija na Kosovu će organizovati propratne aktivnosti zasnovane na
zaključcima i preporukama izveštaja.
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
Strateško i transparentno budžetiranje.
• Finansijska podrška varira od opštine do
opštine. Organizacije koje dobijaju najviše
finansijske podrške iz opštinskih budžeta
su one koje se bave pitanjima vezanim za
mlade, rodnim pitanjima, multikulturalizmom i kulturom. Iznosi podrške po pravilu
su veoma mali i nalaze se u rasponu od
nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra
(retko više od 5000 EUR). Male opštine, koje
imaju još manje budžete, izdvajaju veoma
skromna godišnja sredstva za podršku
civilnom društvu, dok veće opštine organizacijama daju ukupnu podršku u iznosima i
do 100,000 evra godišnje.
CRNA GORA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Dizajnirati i razviti
• Deset opština uspostavilo je nove internet
alate komunikacije
sajtove; osam opština unapredilo je sadržaj
kako bi se postiglo
svojih internet sajtova. (2011-12).
podizanje svesti i osiUloga TACSO kancelarije: Produkti TACSO
gurala transparentnost
konferencije dostavljeni su svim opštinama
i odgovornost.
kao smernice.
Ažuriranje zakonskih
propisa vezano za
transparentnost i
odgovornost.
Februar, 2013
• Dostupnost informacija
obezbeđena kroz
novorazvijene i aktivno
ažurirane internet
sajtove.
• Unapređenje postojećih internet sajtova
i razvoj novih internet sajtova za još tri
opštine.
• Pamfleti i smernice vezano za ‘Informacije
od interesa za građane’ deljeni su od strane
šest opština (2012).
• Uticaj nije bio dovoljan
• Druge opštine planiraju da implementizbog isuviše malih količina
raju iste aktivnosti u budućnosti.
štampanih materijala i
osoba koje su ih delile
• Zakon o lokalnim samoupravama i Zakon
o javnim nabavkama doživeli su izmene (1
jun 2012).
Uloga TACSO kancelarije: Sugestija TACSO
kancelarije u Crnoj Gori za izmene zakona
vezano za transparentnost rada lokalnih
samouprava.
• Poverenje građana u
lokalne institucije je
poraslo.
• Obaveza opština da objavljuju ugovore sa
lokalnim pravnim i fizičkim licima.
73
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
CRNA GORA
Ciljna aktivnost
Izgradnja kapaciteta
zvaničnika lokalnih
uprava i predstavnika
OCD.
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Napredak
Potencijalni uticaj
• Više treninga i radionica je održano na temu • Kapaciteti lokalnih
zakona vezanih za rad lokalnih samouzvaničnika unapređeni su
prava, rad međunarodnih organizacija, i
u različitim oblastima.
samo-unapređenje. 800 zvaničnika lokalnih
samouprava učestvovalo je u treninzima.
(2011-12).
Tekuće i planirane aktivnosti
• Analiza trening potreba i priprema novih
treninga za lokalne zvaničnike.
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
Revizija zakonskih
propisa vezano za
učešće građana u
stvaranju politika i
donošenju odluka od
javnog interesa.
• Model nove Odluke o učešću građana
pripremljen je i usvojen od strane tri
opštine. (2011).
Uloga TACSO kancelarije: Podrška u
javnom zagovaranju za nove regulative.
• Procesi javnih diskusija su • Usvajanje novog modela u svim
unapređeni.
opštinama.
Usvajanje sporazuma o • Osamnaest sporazuma je potpisano između • Ovi sporazumi služili su
• N/A
saradnji između lokalokalnih samouprava (sedam opština) i
kao osnova za stvaranje
lnih vlasti i OCD.
pojedinačnih OCD (2011-12).
dugoročnih sporazuma
između lokalnih samouprava i OCD.
• Više treninga organizovano je na temu
Izgradnja kapaciteta
lokalnih uprava i
pitanja lokalnog budžetiranja za zvaničnike
članova opštinskih
lokalnih samouprava. (2011-12)
veća vezano za poznavanje modela učešća
građana i metode
uspostavljanja Foruma
zajednice.
• Kapaciteti lokalnih
zvaničnika su unapređeni
u oblasti poznavanja
problema lokalnog
budžetiranja.
• Nastaviti sa obukama, koje su deo
Nacionalnog trening programa za lokalne
samouprave.
Jačanje učešća OCD u
procesima donošenja
odluka kroz upotrebu
najboljih praksi.
• Lokalne samouprave
i OCD obaveštene su o
metodama za povećanje
stepena učešća građana
u donošenju odluka na
lokalnom nivou.
• Priprema budućeg akcionog plana zasnovanog na predlozima datim tokom ovih
sastanaka.
Unapređenje transpar- • U skladu sa raspodelom lokalnih fondova
• Značajno unapređenje
entnosti i procedura
projektima OCD, pripremljen je novi model
procesa raspodele lokafinansijske podrške.
koji uključuje jasne procedure, jasne kriterilnih sredstava u smislu
jume odabira korisnika, sistem ocenjivanja
povećanja transparentpredloga projekata, ugovaranje, praćenje
nosti i kvaliteta.
i evaluaciju. Dve opštine su do sada već
usvojile ovaj novi model. (2011).
Uloga TACSO kancelarije: Podrška javnom
zagovaranju za uvođenje nove regulative.
• Aktivnosti javnog zagovaranja kako bi se
osiguralo usvajanje novog modela.
• Tri regionalna sastanka na temu dobrih
praksi učešća građana u procesima
donošenja odluka održana su sa predstavnicima lokalnih samouprava i OCD.
(2012)
Uloga TACSO kancelarije: Aktivno učešće u
sastancima.
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
• Unapređenje transparent- • Kampanje OCD za povećanje transpar• Četiri opštine unapredile su transparUspostavljanje baza
nosti odluka i izveštaja
entnosti.
entnost odluka i izveštaja o sredstvima
podataka o podržanim
vezano za podršku OCD.
raspodeljenim organizacijama civilnog
projektima.
društva (2012).
Uloga TACSO kancelarije: Podrška
unapređenju transparentnosti raspodele
lokalnih sredstava i dostupnosti informacija o
podržanim projektima.
• Tri treninga su organizovana vezano za
Izgradnja kapaciteta
vezano za temu
pisanje predloga projekata, upravljanje
upravljanja projektnim
projektima, kvalitetne sisteme praćenja
ciklusom.
učinka i transparentnost, za zaposlene
lokalnih samouprava (2011-12).
74
• Kapaciteti lokalnih
zvaničnika su uvećani u
oblasti upravljanja projektnim ciklusom.
• Nastaviti sa obukama, koje su deo
Nacionalnog trening programa za lokalne
samouprave.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
SRBIJA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Organizovati nagradne • Poziv nagradnog konkursa za najbolje
• Doprinos održivoj saradnji • Nagrada je postala održiva praksa. Novi
konkurse za OCD i
prakse uspostavljen je u okviru nacionalne
između OCD i lokalnih
konkurs je u toku za 2012 godinu.
lokalne samouprave u
fondacije “Mesta u srcu”, i njegova održivost
samouprava.
oblastima transparentje osigurana (2011).
nosti, saradnje i proceUloga TACSO kancelarije: Uspostavljanje
dura finansiranja.
nagrade za partnerstva. Nova nagrada je
uvedena, i 17 najboljih lokalnih partnerstava
ušlo je u uži izbor za njenu dodelu.
Organizovati treninge
i aktivnosti izgradnje
kapaciteta.
• Serija aktivnosti izgradnje kapaciteta na
• Doprinos razvoju modela
temu postojećih praksi, izazova i mogućnosti
za transparentno finanvezano za transparentno finansiranje OCD iz
siranje OCD iz lokalnih
lokalnih budžeta u skladu sa višim i operabudžeta.
tivnim opštinskim rukovodstvom (2012).
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje procesa.
• Sličan akcioni plan je pripremljen za
druga dva regiona, kako bi se lokalnim
inicijativama predstavili mehanizmi
transparentnog finansiranja na lokalnom
nivou.
Aktivnosti standardizacije.
• Sprovedena je serija dolenavedenih aktivnosti • Doprinos uvođenju inova- • Stalno praćenje praksi iz oblasti
standardizacije:
tivnih praksi u finansijsko
računovodstva i finansijskog izveštavanja.
rukovođenje OCD.
• Posebno računovodstvo i finansijsko
izveštavanje za neprofitne organizacije u Srbiji.
• - Procena procedura za potrošnju sredstava • Unapređenje transparent- • Trajno uvođenje ove standardizacije i
iz javnih budžeta na lokalnom nivou, i
nosti finansiranja OCD iz
podrška lokalnim mrežama i OCD vezano
analiza primera najbolje prakse vezano za
lokalnih budžeta.
za ovu temu.
transparentne procedure
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje procesa.
• Praćenje raspodele i potrošnje sredstava
pod lokalnom budžetskom linijom 481.
• Unapređenje svrsishodnog korišćenja lokalne
budžetske linije 481.
• Studija izvodljivosti za formiranje lokalnih
partnerstava.
• Uticaj na principe i
• Radi razvoja lokalnih zajednica, identimehanizme lokalnih
fikovati ključne oblasti za partnerstva
partnerstava i uključivanje
između OCD i lokalnih samouprava.
građana u procese
donošenja odluka.
- Mišljenja i sugestije OCD sakupljene su u cilju
razvijanja Pravilnika za transparentno finansiranje (2012).
Uloga TACSO kancelarije: Ko-organizator
• Jasniji kriterijumi i
procedure za raspodelu
državnih dotacija/ javnih
sredstava za OCD.
• Periodični pregledi finansiranja OCD iz
javnih i lokalnih budžeta.
Obuke za visoko i oper- • OTP metodologija i priručnik na temu
ativno rukovodstvo u
“Metodologija za određivanje indeksa
opštinama koristeći
odgovornosti, transparentnosti i proverljivOTP (Odgovornost,
osti na lokalnom nivou” su razvijeni (2011).
Transparentnost,
Proverljivost)
metodologiju.
• Korupcija u lokalnim
samoupravama je smanjena.
• Implementacija razvijene metodologije.
Konsultativni
sastanci na temu
“Transparentna
raspodela sredstava iz
javnih budžeta organizacijama civilnog
društva”.
• Periodične provere raspodele i
potrošnje sredstava pod ovom lokalnom
budžetskom linijom.
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
Organizovanje
Nacionalne konferencije o partnerstvima.
• Kao rezultat ove konferencije, relevantni
akteri obavešteni su o regionalnim i EU
praksama između vlada i OCD (2011).
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje konferencije.
• Doprinos jačanju izgradnje održivog partnerstva
između različitih sektora.
• Implementacija koraka za unapređenje
mehanizama saradnje između vlada i
OCD.
Objavljivanje zbirke
najboljih praksi i
priručnika najboljih
praksi iz Srbije.
• Materijali za komunikaciju (brošura, video, • Razumevanje koncepta i
film) dizajnirani za promociju najboljih
važnosti partnerstava je
praksi u partnerstvima između OCD i drugih
unapređeno.
sektora.
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje procesa
(2011).
• Implementacija će se nastaviti i u 2012
godini.
Inicijalna procena praksi • Nacionalne konferencije i sastanci održani su • Konsultativne prakse
državnih institucija u
kako bi se podelile prakse državnih institucija
između lokalnih samouSrbiji u oblasti konsulu Srbiji u oblasti konsultacija sa OCD (2011).
prava i OCD u Srbiji su
tacija sa OCD.
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje procesa.
unapređene.
Februar, 2013
• Izveštaj na temu “Inicijalna procena
praksi državnih institucija Republike
Srbije za konsultacije sa OCD” biće
objavljen.
75
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
SRBIJA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Regionalna konferencija Partnerstvo
za promene, civilno
društvo i državne
uprave zemalja zapadnog Balkana.
Napredak
• Diskusije su vođene o praksama vezano
za ulogu OCD u procesima pristupanja EU;
održivo finansiranje OCD i mehanizme
za učešće OCD u stvaranju javnih politika (2012). Uloga TACSO kancelarije:
Ko-organizator.
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
• Ključni osnov za razvoj
partnerske uloge OCD
na drugačijem nivou je
uspostavljen.
• Periodična razmena informacija o iskustvima OCD koje rade na lokalnom i nacionalnom nivou između zemalja u regionu.
• Izmena starog pristupa,
koji nije u dovoljnoj meri
implementiran.
• Periodični pregled mehanizama finansiranja i resursa na lokalnom i nacionalnom
nivou.
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
Finansijska održivost
OCD u vreme krize.
• Ostvarena razmena ideja vezano za novi
pristup finansiranju OCD u vreme krize
(2012).
Uspostavljanje jasnih
i transparentnih procedura za finansiranje
OCD.
• Standardni aplikacioni formulari, budžeti i
• Uvećan je javni uvid u
• Godišnji finansijski izveštaji lokalnih
modeli za izveštavanje su pripremljeni (2011).
procese donošenja odluka
samouprava Ministarstvu finansija.
Uloga TACSO kancelarije: Vođenje istraživanja
o finansiranju projekata
vezano za finansiranje OCD.
OCD.
TURSKA
MATRICA PREGLEDA NAPRETKA
Ciljna aktivnost
Napredak
Potencijalni uticaj
Tekuće i planirane aktivnosti
Transparentnost i odgovornost
Mediji kao izvor informacija.
• Lokalni mediji počeli su da prenose vesti
• Opštine su postale
vezano za saradnju između OCD i opština u
osetljivije i transparentskladu sa participatornim mehanizmima na
nije u pokušaju da uvaže
lokalnom nivou.
kritike i predloge OCD.
Kvalitet pružanja usluga
je povećan kao rezultat
lokalnih participatornih
mehanizama koji efektivno funkcionišu.
• Mediji će nastaviti da najavljuju sastanke,
kritike i predloge Skupština građana.
Produkti projekata
finansiranih iz sredstava EU kao izvori
informacija.
• Internet sajtovi projekata finansiranih iz
EU sredstava koje implementiraju opštine i
OCD predstavljaju izvor informacija vezano
za saradnju, transparentnost i finansiranje.
• N/A
• Svaki pojedinac ili
institucija ima pristup
potrebnim informacijama, do kojih se lako
može doći putem ovih
internet sajtova.
Učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou
Mehanizmi za saradnju • Akt o opštinama stupio je na snagu 2005
sa OCD i opštinama.
i, nakon sedam godina iskustva, ove
institucije sada imaju više iskustva i bolje
poznavanje pravnog okvira.
• Popularnost OCD uvećana • N/A
je kroz iskustva i znanja
njihovih članova.
Cooperation meetings
with CSOs.
• Gradovi prilagođeni ženama je projekat
implementiran u cilju rodno osetljivog
budžetiranja i saradnje između OCD i
lokalnih samouprava zarad unapređenja
ljudskih prava žena. Ovaj projekat sprovodi
se u 6 gradova od strane zajedničkog programa UN.
• N/A
Mehanizmi koordinacije.
• Koordinacija između OCD, lokalnih vlasti i
javnih institucija vezano za lokalna pitanja
obezbeđena je kroz Skupštine građana.
Razvijeni su mehanizmi za pravljenje lokalnih strateških planova.
• Participatorni mehanizmi • N/A
stvorili su mrežu, koja
obezbeđuje partnerstva
različitih aktera kao što
su univerziteti, lokalne
vlasti, OCD, NVO.
• Ovaj projekat se trenutno sprovodi.
Finansiranje aktivnosti OCD na lokalnom nivou
Strateško i transparentno budžetiranje
76
• Da bi se osigurali participatorni mehanizmi, • N/A
implementirane su pravne odredbe u formi
posebnog cirkulara prema kome lokalne
vlasti podnose svoje troškove Ministarstvu
unutrašnjih poslova.
• N/A
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Aneks II
Saradnja između lokalnih samouprava i
OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj –
pregled pravnog i političkog okruženja
Ova tabela daje pregled zakonskih propisa, regulativa, i pravno neobavezujućih okvira relevantnih
za odnos između OCD i struktura lokalne uprave u zemljama zapadnog Balkana i u Turskoj. Tabela ne
predstavlja kompletnu listu.
Zemlje
Zakonski propisi/Regulativa & Dokumenti politika koji su u procesu donošenja
Albanija
Pre 2011
•
•
•
•
•
Ustav Albanije, datum 28 novembar 1998.
Zakon o “Pravu na informacije vezano za zvanična dokumenta”, broj 8503, datum 30 april 1999.
Zakon o “Organizaciji i funkcionisanju lokalnih uprava u Albaniji”, broj 8652, datum 31 jul 2000.
Zakon o “Rodno ravnopravnom društvu”, broj 9198, datum 26 februar 2004.
Zakoni o “Obavezama Zastupnika građana”, Broj 8454 - datum 4 februar 1999, broj 8600 – datum 10 april 2000 i broj 9398 - datum
12 maj 2005.
• Zakon o “Organizaciji i funkcionisanju Agencije za podršku civilnom društvu”, broj 10 093, datum 9 mart 2009.
• Zakon o “Teritorijalnom planiranju”, broj 10119, datum 23 april 2009.
Od 2011
• N/A
Neobavezujući okviri
• Lokalni pravni okviri koji nameću obavezu uključivanja NVO u participatornim procesima. (Implementiraju se u gradovima: Albanija,
Tirana, Durrës, Elbasan, Shkodër, Vlorë i Gjirokastra).
• Program decentralizacije lokalne uprave, datum 2001.
• Program decentralizacije i lokalnog razvoja, datum 2007-nadalje.
• Centralni plan grada Tirane, datum 2012.
Bosna i
Hercegovina
Pre 2011
•
•
•
•
•
•
•
H ercegbosna Kanton, Zakon o lokalnom samoupravljanju, datum mart 1998.
Nacrt izbornog zakona Bosne i Hercegovine, datum 1999.
Nacrt zakona o spoljnom dugovanju Federacije Bosne i Hercegovine, broj 1/97, Službeni glasnik BiH.
Nacrt Zakona o lokalnom samoupravljanju, datum July 1999.
Bosna-Podrinje Kanton, Zakon o lokalnoj samoupravi, broj 8/97, Službeni glasnik Kantona Bosna-Podrinje.
Zakon o budžetu Republike Srpske, datum 13 septembar 2002.
Zakon o principima lokalne samouprave Federacije Bosne i Hercegovine, datum 2006.
Od 2011
• N/A
Neobavezujući okviri
• S trategija za mlade opštine Novo Sarajevo, 2012-2014
• ‘Sporazum’ o saradnji između javnog i nevladinog sektora
• Nacrt državne strategije za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva. (vidi Matricu nacionalnog napretka, strana 7).
Hrvatska
Pre 2011
•
•
•
•
•
•
Zakon o “Slobodi informisanja”, broj 200-04, datum 10 decembar 2010.
Zakon o “Savetima mladih”, 16 februar 2007.
Zakon o “Medijima”, datum 2003.
Zakon o “Udruženjima”, broj 88, datum 11 oktobar 2001.
Zakon o “Lokalnoj i regionalnoj samoupravi”, broj 569, datum 11 april 2001
Zakon o “Fondovima i fondacijama”, broj 36/95, datum 1 jun 1995.
Od 2011
• Zakon o “Pristupu javnim informacijama” datum 15 oktobar 2003, koji je trenutno u procesu razmatranja.
Februar, 2013
77
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
Zemlje
Zakonski propisi/Regulativa & Dokumenti politika koji su u procesu donošenja
Neobavezujući okviri
•
•
•
•
•
•
•
Kosovo
N acionalna strategija za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva 2012-2016”, datum jul 2012.
Kodeks prakse, standarda i nivoa kvaliteta za raspodelu sredstava programima i projektima NVO.
Kodeks savetovanja sa zainteresovanom javnošću u postupcima donošenja zakona, drugih propisa i akata.
Zajednički memorandum o socijalnoj inkluziji Republike Hrvatske.
Nacionalna strategija o jednakim mogućnstima za osobe sa invaliditetom.
Nacionalna strategija za mlade 2009-2013.
Nacionalna strategija za ravnopravnost spolova.
Pre 2011
•
•
•
•
•
•
Z akon o “Prostornom planiranju”, broj 2003/14, datum 10 septembar 2003.
Zakon o “Pristupu zvaničnim dokumentima”, broj 2003/12, datum 16 oktobar 2003.
Zakon o “Lokalnoj samoupravi”, broj 03/L-040, datum 20 februar 2008.
Zakon o “Finansijama lokalnih uprava”, broj 03/L049, datum 13 mart 2008.
Zakon o “Javnom finansijskom upravljanju i odgovornosti”, broj 03/L048, datum 13 mart 2008.
Zakon o “Osnaživanju i učešću mladih”, broj 03/L145, datum 30 septembar 2009.
Od 2011
• N/A
Neobavezujući okviri
• A dministrativno uputstvo o organizaciji i funkcionisanju Centara za pružanje usluga u opštinama, Ministarstvo lokalne državne
uprave, datum 18 april 2011.
• Administrativno uputstvo o praćenju učinka Skupština opština putem opreme informacione tehnologije “Telepresences”,
Ministarstvo lokalne državne uprave, datum januar 2011.
• Administrativno uputstvo o Savetima omladinske akcije na Kosovu, Ministarstvo kulture, omladine i sporta, datum 12 avgust 2010.
• Administrativno uputstvo o opštinskim većima za bezbednost zajednice, Ministarstvo lokalne državne uprave, datum 20 mart 2009.
• Administrativno uputstvo o sporazumu o saradnji između opština i sela, naseobina i urbanih četvrti, Ministarstvo lokalne državne
uprave, datum 15 jul 2008.
• Administrativno uputstvo o transparentnosti u opštinama, Ministarstvo lokalne državne uprave, datum 15 jul 2008.
• Administrativno uputstvo o organizaciji i funkcionisanju Konsultativnih komisija u opštinama, Ministarstvo lokalne državne uprave,
datum 15 jul 2008.
• Vodič za opštinsku participatornu upravu, OEBS Kosovo i Savez kosovskih opština, datum decembar 2007.
Makedonija
Pre 2011
• Z akon o “Lokalnoj samoupravi”, broj 52/95, datum 25 januar 2002.
• Zakon o “Finansiranju jedinica lokalne samouprave”, datum 2004.
• Zakon o “Udruženjima i fondacijama”, broj 52, datum 16 april 2010.
Od 2011
• N/A
Neobavezujući okviri
• S trategija za saradnju sa OCD 2007-2011.
• Strategija za saradnju sa OCD 2012-2017.
Crna Gora
Pre 2011
•
•
•
•
Z akon o “Zaštiti poverljivih podataka” (zvanični naziv: Zakon o statistici i statističkom sistemu), broj 69/05, datum 2005.
Zakon o “Lokalnoj samoupravi”, broj i datum; 42/2003, 28/2004, 75/2005, 13/2006.
Zakon o “Javnim nabavkama”, datum januar 2012.
Zakon o “Zaštiti ličnih podataka”, broj 79/08 i 70/09, datum decembar 2008.
Post-2011
• N/A
Neobavezujući okviri
• Model nove odluke o učešću građana u sprovođenju javnih poslova, datum 2011.
• Model nove odluke o kriterijumima i procedurama za raspodelu lokalnih fondova projektima OCD, datum 2011.
Serbia
Pre 2011
• Zakon o “Lokalnoj samoupravi”, broj 129/07, datum 2007.
• Zakon o “Udruženjima građana”, broj 51, datum 2009.
Od 2011
• “Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja
realizuju udruženja”, datum 2012 www.civilnodrustvo.gov.rs.
78
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Zemlje
Zakonski propisi/Regulativa & Dokumenti politika koji su u procesu donošenja
Neobavezujući okviri
• Nacionalna strategija za “sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima”
• Nacionalna strategija za “Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica” za period 2011-2014.
• Strategija za suprotstavljanje ilegalnim migracijama.
• Strategija za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji.
• Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
• Nacionalni akcioni plan za decu.
Sve nacionalne strategije dostupne su na stranici www.civilnodrustvo.gov.rs.
Turska
Pre 2011
•
•
•
•
•
•
Z akon o “Opštinama”, broj 5393, datum 3 jul 2005.
Zakon o “Opštinama glavnih gradova”, broj 5216, datum 10 jul 2004.
Zakon o “Posebnim provinijskim upravama”, broj 5302, datum 22 februar 2005.
Zakon o “Savezima lokalnih uprava”, broj 5355, datum 26 maj 2005.
Zakon o upravljanju i kontroli javnih finansija, broj 5018, datum 10 decembar 2003.
Zakon o “Dodeli deonica posebnim provincijskim upravama i opštinama iz poreskih prihoda centralnog budžeta”, broj 5779, datum 2
jul 2008.
• Zakon o “Pristupu informacijama”, broj 4982, datum 9 oktobar 2003.
Od 2011
• N/A
Neobavezujući okviri
Februar, 2013
79
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
80
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Aneks III:
Koncept i projektni zadaci za pisanje
Regionalnog izveštaja o napretku
Uvod
U februaru 2011 godine, TACSO projekat okupio je grupu predstavnika zainteresovanih strana iz 8
zemalja u regionu radi održavanja konferencije na temu “Saradnja između lokalnih samouprava i
organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj”. Konferencija je održana u mestu Bečići
u Crnoj Gori, pa se zbog toga u razgovorima sa predstavnicima TACSO projekta i u ovom izveštaju
pominje skraćeno kao ‘Konferencija u Bečićima’. Skoro dve godine nakon održavanja konferencije,
TACSO tim (u sastavu eksperata iz osam nacionalnih kancelarija (NK) TACSO projekta, članova lokalnih
savetodavnih grupa, i osoblja Regionalne TACSO kancelarije (RK)) došao je do zajedničkog zaključka
da bi trebalo sastaviti regionalni izveštaj o napretku kako bi se zabeležio svaki napredak postignut od
održavanja konferencije i kako bi se doprinelo stimulisanju daljeg napretka.
U svrhu usmeravanja procesa pisanja regionalnog izveštaja o napretku, Regionalna TACSO kancelarija
sastavila je dva dokumenta: Koncept Regionalnog izveštaja o napretku, i Projektne zadatke za kratkoročno
angažovanog eksperta čiji bi zadatak bilo pisanje samog izveštaja. Kako bi se objasnila metodologija i
proces pisanja ovog izveštaja, u daljem tekstu dajemo ključne delove ova dva dokumenta.
Koncept – Motivacija za stvaranje izveštaja
Nakon izveštaja sa Konferencije u Bečićima nije bilo drugih sveobuhvatnih regionalnih izveštaja o
saradnji između lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva. Konferencija u Bečićima u februaru
2011 godine proizvela je set dogovorenih aktivnosti za svaku od zemalja učesnica vezano za saradnju
na lokalnom nivou. Sve dogovorene aktivnosti odabrane su koristeći realističan pristup kroz radionice
koje su vodili TACSO nacionalni savetnici/ nacionalne savetnice. Najbolji trenutak za sastavljanje izveštaja
o napretku postignutom vezano za dogovorene aktivnosti i o detaljima njihove implementacije jeste
upravo sada, kada su protekle skoro dve godine od održavanja konferencije. Izveštaj će biti fokusiran
na ostvarenje dogovorenih aktivnosti na lokalnom nivou u fazi implementacije, kao i na zajedničke
probleme, aktivnosti i uspehe na regionalnom nivou, uključujući impakt gde je to moguće.
Koncept – Predlog sadržaja izveštaja
Prvi deo: Izveštaj bi trebalo da za svaku zemlju pojedinačno da jasnu sliku o sledećem:
•
•
•
•
•
Izveštaj o napretku implementacije dogovorenih aktivnosti za svaku od zemalja (postignuti
napredak i prepoznate prepreke);
Prateće informacije vezano za formalne i neformalne strukture lokalne samouprave, mehanizme i
politike za saradnju sa OCD u svakoj od zemalja;
Do koje mere su OCD koristile ove mehanizme i politike u prethodne dve godine? Koje rezultate
prepoznajemo iz tih praksi?
Trenutna dodata vrednost aktivnosti i mehanizama saradnje iz perspektive javne uprave i iz
perspektive OCD;
Nivo kapaciteta OCD za saradnju sa lokalnim samoupravama nakon isteka dve godine;
Februar, 2013
81
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
•
•
Nivo kapaciteta lokalnih samouprava za saradnju sa OCD nakon isteka dve godine;
Primeri dobre prakse, razmena dobre prakse.
Drugi deo: Izveštaj bi trebalo da na regionalnom nivou obezbedi jasnu sliku sledećeg:
•
•
•
•
•
•
•
Uloga transparentnosti i odgovornosti – tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu;
Učešće građana – tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu;
Finansijska podrška - tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu;
Izgradnja kapaciteta – tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu;
EU prakse – tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu;
Komunikacione strategije ili planovi - tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu;
Partnerstva – tipični primeri i razmena dobrih praksi u regionu.
Koncept – predložena metodologija
Izveštaj će biti delom kancelarijsko istraživanje, zasnovano na materijalima dobijenim od svake
nacionalne TACSO kancelarije, uključujući informacije prikupljene na regionalnom nivou.
Zbog svog dubokog poznavanja teme i velikih količina relevantnog znanja, Nacionalni savetnici/
Nacionalne savetnice će voditi prikupljanje materijala na nacionalnom nivou, nadgledati rad kratkoročno
angažovanih eksperata na konačnim nacrtima produkata i sakupljati potrebne informacije sa terena.
Viši ekspert biće uključen u najmanje sedam faza procesa:
•
•
•
•
•
•
Definisati i sastaviti sadržaj/ strukturu, format i zajedničku metodologiju, i zajednička pitanja za
Skajp intervjue;
Analitički pristupiti svim sakupljenim informacijama iz nacrta nacionalnih izveštaja o napretku,
informacija sakupljenih na regionalnom nivou, i posebno se osvrnuti na regionalne dimenzije;
Analizirati odgovore date na upitnik, i stvoriti konačnu listu pitanja za Skajp intervjue koja bi
popunila postojeće nedostatke u informacijama;
Vođenje Skajp intervjua;
Sakupljanje i rukovođenje svim informacijama u izveštaju kako bi se uključila kako nacionalna tako
i regionalna dimenzija, uz poseban osvrt na primere dobrih praksi;
Pisanje izveštaja.
Razvoj konačne verzije izveštaja
Nacionalni savetnici/ nacionalne savetnice bili bi uključeni u sledećim fazama procesa:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
82
Nadgledanje priprema nacrta izveštaja o napretku koje su pripremili kratkoročno angažovani
eksperti na nacionalnom nivou;
Razvoj i odobravanje nacrta upitnika i standardnih pitanja za intervjue;
Analiza napretka na terenu kroz upitnike, intervjue i druge relevantne metodologije;
Obaveštavanje članova lokalnih savetodavnih grupa i druge relevantne predstavnike o ovom
izveštaju i metodologiji istraživanja, kako bi se osigurala njihova aktivna podrška i razumevanje;
Ispunjavanje upitnika i učestvovanje u Skajp intervjuima sa odabranim višim ekspertom;
Nadgledanje procesa prikupljanja ispunjenih upitnika od ključnih aktera i drugih relevantnih
predstavnika (i vraćanje upitnika akterima u slučajevima gde nisu ispunjeni na odgovarajući način);
Aktivni analitički pristup;
Prikupljanje informacija za elemente regionalne dimenzije napretka, i davanje komentara na
pitanja za Skajp intervjue;
Davanje komentara na nacrte izveštaja na nacionalnom i regionalnom nivou.
Saradnja između lokalnih samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj
Koordinatorka za izgradnju kapaciteta civilnog društva bi trebalo da učini sledeće:
•
•
•
•
Pružanje podrške nacionalnim kancelarijama vezano za definisanje projektnih zadataka za
eksperte na nacionalnom nivou;
Odabir višeg eksperta (nacrt otvorenog poziva i selekcija odgovarajućeg eksperta od prijavljenih
kandidata);
Koordinacija i praćenje procesa razvoja izveštaja o napretku na nacionalnom i regionalnom nivou,
osiguravajući da se proces odvija u postavljenim vremenskim okvirima;
Koordinacija i praćenje regionalnih propratnih aktivnosti, osiguravajući da se sprovode u dobrom
pravcu i u skladu sa postavljenim vremenskim okvirima.
Projektni zadaci
Projektni zadaci za eksperta/kinju za civilni sektor, za pripremu izveštaja o napretku – evaluacije
ostvarenih ciljeva iz nacionalnih akcionih planova, uključujući i regionalnu dimenziju. Ovde navodimo
ključne segmente:
Izveštaj o napretku
Svrha izveštaja o napretku je da se obezbede ažurne informacije vezano za trenutni status saradnje
između institucija lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj,
uključujući napredak procesa implementacije, ostvarene ciljeve i opšti uticaj nacionalnih akcionih
planova koji su dogovoreni i predstavljeni tokom konferencije “Saradnja između institucija lokalnih
samouprava i OCD na zapadnom Balkanu i u Turskoj”, i uključeni u izveštaj sa ove konferencije, kao i
sve regionalne aspekte i ostvarene ciljeve na regionalnom nivou. Izveštaj je namenjen organizacijama
civilnog društva i predstavnicima lokalnih samouprava na zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i za
druge zainteresovane strane koje aktivno učestvuju u procesima saradnje na lokalnom nivou, a koje
imaju iskustva i upoznate su sa pristupom rada od dna ka vrhu.
Radno mesto
Od eksperta/kinje će se očekivati da prikuplja informacije, vrši istraživanja i piše izveštaj tokom jeseni
2012 godine. Konačni izveštaj o napretku biće objavljen, najkasnije, krajem decembra 2012 godine.
Istraživanje i priprema izveštaja
Ekspert/kinja će biti uključen/a u kancelarijsko istraživanje u sledećim fazama procesa:
•
•
•
•
•
•
•
Razvoj sadržaja izveštaja i plana istraživanja;
Analiza svih prikupljenih informacija i preporuka pripremljenih od strane nacionalnih TACSO kancelarija;
Razvijanje upitnika, ukoliko bude potrebno, koji će pokrivati moguće nedostatke u prikupljenim
informacijama i obezbediti neophodne informacije sa regionalnog nivoa od TACSO nacionalnih
savetnika i savetnica iz svake od zemalja;
Vođenje Skajp intervjua, ukoliko bude potrebno;
Analiza izveštaja o napretku iz Bečića, uključujući izveštaje o napretku svih osam zemalja pripremljenih
od strane nacionalnih TACSO kancelarija, kao i sva druga relevantna dokumenta kao što su odgovori
TACSO nacionalnih savetnika i savetnica na upitnik, rezultati održanih Skajp intervjua, i druge relevantne
informacije;
Priprema nacrta izveštaja;
Priprema konačne verzije izveštaja nakon konsultacija sa TACSO timom.
Zadatak
Očekuje se da će ovaj zadatak zahtevati 20 dana rada u oblastima analitičkog istraživanja, vođenja
intervjua, priprema, pisanja, konsultacija i finalizovanja izveštaja.
Februar, 2013
83
Izveštaj o napretku postignutom nakon Konferencije u Bečićima održane u februaru 2011 godine
84
Contact
REGIONAL PROJECT OFFICE
Potoklinica 16
71 000 Sarajevo
Bosnia and Herzegovina
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
ALBANIA
Rr “Donika Kastrioti»
“Kotoni” Business Centre
K-2, Tirana, Albania
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
FORMER YUGOSLAV REPUBLIC
OF MACEDONIA
11 Oktomvri 6/1-3, 1000 Skopje
Former Yugoslav Republic of Macedonia
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
MONTENEGRO
Dalmatinska 78, 81000 Podgorica
Montenegro
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
BOSNIA AND HERZEGOVINA
Kalesijska 14, 71 000 Sarajevo
Bosnia and Herzegovina
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
SERBIA
Španskih boraca 24, stan broj 3
11070 Novi Beograd, Serbia
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
CROATIA
Amruševa 10/1, 10000 Zagreb
Croatia
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
TURKEY OFFICE ANKARA
Gulden Sk. 2/2 Kavaklidere – 06690
Ankara, Turska
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
KOSOVO*
Str. Fazli Grajqevci 4/a, 10000 Pristina
Kosovo
E-mail: [email protected]
T/A Help Desk for
TURKEY OFFICE ISTANBUL
Dumen sokak. Mutlu Apt. 7/14,
Gumussuyu Beyoglu, Istanbul, Turska
E-mail: [email protected]
www.tacso.org
* This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with
UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.
Download

Izvještaj o napretku