Dokument
Svetske banke
SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU
Izveštaj br. 65379_YF
MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ
I
MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA
STRATEGIJA PARTNERSTVA
ZA
REPUBLIKU SRBIJU
ZA PERIOD od 2012. do 2015. finansijske godine
15. novembar 2011.
Jedinica za zemlje jugoistočne Evrope
Evropa i centralna Azija (ECA)
Evropa i centralna Azija
Međunarodna finansijska korporacija, IFC
Ovo je dokument s ograničenom distribucijom i oni kojima je dostavljen mogu ga koristiti samo pri vršenju svojih
zvaničnih dužnosti. U suprotnom, sadržaj ovog dokumenta se ne sme objavljivati bez odobrenja Svetske banke.
Prethodnu Strategiju partnerstva (CPS) za Srbiju, Izveštaj br. 41310-YF razmatrao je Odbor izvršnih direktora 13.
novembra 2007. Datum poslednjeg izvešatja o napretku izvršenja Strategije bio je 20. oktobra 2009.
DEVIZNI KURS
(Prema kursnoj listi na dan 8. novembra 2011.)
Jedinica valute = Dinar
Dinar 1.00 = US$ 0.014
SDR 1.00 = Dinar 1.59
FISKLALNA GODINA
1. januar – 31. decembar
SKRAĆENICE I AKRONIMI
AAA
ADR
APL
BEEPS
Analitička i savetodavna aktivnost
Alternativno rešavanja sporova
Prilagodljivi programski zajam
Anketa o poslovnom okruženju i
rezultatima preduzeća
BERIS Projekat reforme oislovnog
okruženja i institucional. jačanja
CAP Zajednička poljoprivredna politika
CEFTA Sporazum od lobodnoj trgovini u
u Centralnoj Evropi
CEM Memorandum o privredi
CPS
Strategija partnerstva Srbija
CPS PR Izveštaj o napretku Strategije
CRIF Osiguranje od rizikika pirod. katastrofa
CRR Sveobuhvatna normativna reforma
ESW
EU
FDI
FRL
Ekonomske i sektorske aktivnosti
Evropska unija
Direktna strana ulaganja
Zakon o fiskalnoj odgovornosti
FY
GDP
Fiskalna godina
Bruto društveni proizvod
GEF
HBS
HEI
HIF
IBRD
Globalni fond za životnu sredinu
Anketa budžeta domaćinstva
Visokoškolska ustanova
Fond zdravstvenog osiguranja
Međunarod. banka za rekonstrukciju i
razvoj
DFID Odelj. za međunarod. razvoj V.Britanije ICTY Međunarod. krivični tribunal za biv. Jugoslaviju
DILS Pružanje poboljšanih lokal. usluga
IFC
Međunarod. finansijska korporacija
DG
Gen. uprava za ekomom. i fin. pitanja
IFI
Međunarod. finansijska institucija
ECFIN Finansijski poslovi
IMF
MMF
DG
Generalna uprava za zapošljavanje
IPA
Instrument pristupne pomoći
DPL Kredit za razvoj politike
IRB
Nezavisna regulatorna tela
DRG Grupa za dijagnostiku
JSS
Podršaka sektoru pravde
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
LPI
Index logist. rezultata
EC
Evropska komisija
LSMS Anketa merenja životnog standarda
ECA Region Evripe i central. Azije
MDTF Multidonatorski trast fond
ECSEE Energetska zajednica jugoist. Evrope M&E Monitoring i evaluacija
EFTA Evropska asocijacija za slobod. trgovinu MIGA Multilateralna agencija za osiguranje investicija
EIB
Evropska investiciona banka
MIPD Višegodišnje indikativno planiranje
MF
Ministarstvo finansija
MSME Mikro, malo i srednje preduzeće
NBS Narodna banka Srbije
SAA Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
OECD Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj
SEE
Jugoistočna Evropa
PAD Dokument o oceni projekta
SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj
PBG Garancija na osnovu politike
SME Mala i srednja preduzeća
PIU
PPB
PPP
PSIA
QA
RCPR
Odeljenje za implementaciju projekta
Služba za javne nabavke
Partnerstvo javnog i privatnog sektora
Analiza siromaštva i socijal. impakta
Sigurnost kvaliteta
Republička komisija za zaštitu prava
u postupku javnih nabavki
REPARIS Put ka evrop. progr.reforme
računovod. i institucional. jačanja
Potpredsednik:
Direktor na nivou
zemlje:
Rukovodilac tima:
SPIL
TA
TBD
TF
UNDP
Kredit za invest. u društvenu zaštitu
Tehnička pomoć
Naknadno će se odrediti
Trast fond
Program Ujedinjenih nacija za razvoj
WTO Svetska trgovinska organizacija
y-o-y
od godine do godine (god. nivo)
Svetska banka
Philippe H. Le Houreou
Jane Armitage
IFC
Dimoitris Tsitsiragos
Tomasz Telma
Loup Brefort
Anthonz Gaeta
Per Kjellerhaug
Gjegj Konda
SADRŽAJ
ZBIRNI PRIKAZ
I. SITUACIJA U ZEMLJI
A. Politička situacija
B. Ekonomska situacija
C. Socijalni razvoj
II. NAJNOVIJI RAZVOJE KONOMSKE SITUACIJE, IZGLEDI I RIZICI
III. PROBLEMI RAZVOJA SRBIJE
IV. ODGOVOR SRBIJE NA IZAZOVE I PRIORITETE
V. STRATEGIJA GRUPACIJE SVETSKE BANKE
A. Program Banke, izvučene pouke i partnerstvo
B. Planirani krediti i AAA
I. Konkurentnost
II. Unapređena efikasnost i rezulatati socijalne potrošnje
VI. RIZICI
1
1
2
3
4
4
9
24
25
25
32
33
39
44
Tabele:
Tabela 1:
Tabela 2:
Tabela 3:
Tabela 4:
Tabela 5:
Tabela 6:
Tabela 7:
Okviri:
Okvir 1:
Okvir 2:
Okvir 3:
Okvir 4:
Okvir 5:
Okvir 6:
Okvir 7:
Okvir 8:
Okvir 9:
Srbija: Osnovni makroekonomski pokazatelji i projekcije
Dinamika duga
Trendovi stope povlačenja sredstava (% nepovučenih)
Rezultati portfolija 1. novembra 2011
WB Program usaglašavanja s kriterijuma EU
Portfolio i novi krediti FY12-FY15 i CPS AAA
Predloženi kreditni program IBRD po fiskalnim godinama (u milionima US$)
Osetljivost duga na šokove
Regionalna saradnja Svetske banke i EC na jačanju M&E
MDTF Srbije za podršku sektoru pravosuđa
Pobljšanje inovacija: partnerstvo sa EU
Uticaj krize na Rome
Uspešno partnerstvo: EC i Svetska banka u Srbiji i na zapadnom Balkanu
Država kao bolji menadžer svojih javnih preduzeća – nova serija DPL
Izgradnja platforme za reformu održive investicione klime
Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan
4
7
26
27
31
32
43
8
12
13
16
21
30
36
38
41
Grafikoni:
Grafikon 1: Finansijska podrška Srbiji: Prosečne godišnje obaveze 2008-2011 (u mil. €)
29
Aneksi:
Aneks 1: Rezultati matrice rezultata za CPS
Aneks 2: Završni izveštaj
Aneks 3: Aktivni i planirani TF
Aneks 4: Srbija ukratko
Aneks 5: Izabrani pokazatelji rezultata portfoli+ja Banke i upravljanja
Aneks 6: Socijalni pokazatelji
Aneks 7: Ključni ekonomski pokazatelji
Aneks 8: Ključni pokazatelji ekspozicije
Aneks 9: Zbirni prikaz programa IBRD (u milionima US$)
Aneks 10: Portfolio operacija (IBRD/IDA/GRANT)
Aneks 11: Zbirni prikaz nekreditnih usluga
Aneks 12: Rodna procena
45
51
89
90
93
94
95
97
98
99
101
102
ZBIRNI PRIKAZ
i.
Srbija je prošla kroz period dramatičnih promena. U vreme kada je Odbor razmatrao
Izveštaj o napretku implementacije Strategije partnerstva za Srbiju (CPS) FY08-FY11, Srbija je
sprovodila ubrzane promene političkog i ekonomskog okruženja. Nova, reformski orijentisana
Vlada, opredeljena za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), suočila se s politički osetljivim
pitanjem jednostrano proglašene deklaracije o nezavisnosti Kosova i s nastupanjem globalne
ekonomske i finansijske krize.
ii.
Uprkos ovim pritiscima, Vlada je u mnogome napredovala u reformama na kojima
je zasnivala svoju kampanju 2008. god. Srbija je održala finansijsku disciplinu, uključujući i
MMF-ov 15-mesečni stend-baj aranžman (SBA) početkom 2009, koji je zahtevao prilično
nezgodno zamrzavanje plata i penzija. Septembra 2001, osigurala je podršku MMF-a za novi 18mesečni SBA iz predostrožnosti uz moguću podršku od € 1,45 milijardi. Nedavno, oktobra 2001,
Evropska komisija (EC) predložila je status „kandidata“ za Srbiju, što predstavlja važan korak
prema članstvu u EU. Vlasti su takođe donele teške političke odluke, uključujući i hvatanje i
izručenje poslednjih begunaca optuženih za ratne zločine. Istovremeno, Vlada je nastavila da se
suprotstavlja jednostrano proglašenoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova na miran način i u okviru
multilateralnih pravnih foruma; i u uprkos nepovoljnim odlukama, nastavila da sarađuje sa EU i
Ujedinjenima nacijama u pravcu nastavka razgovora s Prištinom. Srbija je učinila značajan napor
kako bi ponovo zauzela svoje mesto u međunarodnoj zajednici. Međutim, razbuktavanje tenzija s
Kosovom oko carina i granica i neuspeh, bar do danas, da se postigne napredak u pravcu
dogovorenog rešenja mogao bi da utiče na odluku SE o zvaničnoj dodeli statusa kandidata.
iii.
Srbija je nastavila s ovim reformama dok se borila da se oporavi od krize koja je
dovela do rasta siromaštva od 50% i sličnog skoka nezaposlenosti. Zemlja se takođe
priprema za izbore predviđene za proleće 2012. Boreći se s ovim prvim i pripremajući se za ovo
drugo, Vlada će se naći pod sve većim pritiskom. Kao i u mnogim drugim zemljama, izazov
predstavlja pretakanje slabašnog ekonomskog razvoja u radna mesta i smanjenje siromaštva u
teškom finansijskom okruženju. Srbija treba da postane konkurentnija i da poveća produktivnost.
Kao što je izneto u Ekonomskom memorandumu Srbije (CEM) za 2012, za to je potrebno
privlačenje i usvajanje novih tehnologija, što će za uzvrat zavisiti od podržavajućeg poslovnog
okruženja, sposobnih institucija, stručne radne snage i visokokvalitetne infrastrukture.
iv.
CPS će podržati pristupanje Srbije EU i pomoći Vladi da osnaži konkurentnost i da
unapredi efikasnost i rezultate socijalne potrošnje u kontekstu strogo ograničenog budžeta.
CPS predlaže ciljno finansiranje, znanstvene (knowledge) usluge i koordinacija s donatorskim
partnerima i proširivanje partnerstva sa EC, s fokusom na dva stuba:
•
Konkurentnost: Nove intervencije u FY 2012 i FY 2013 će obuhvatiti serije DPL kredita
za reformu preduzeća koja nisu privatna.; investicije za obnovu puteva; reformu
pravosuđa i novo partnesrstvo s EC na inovacijama. Ovo će predstavljati nadgradnju nad
sadašnjim portfoliojm projekata za drumski saobraćaj, katastar i navodnjavanje. Nedavno
završeni CEM, pripremljen u saradnji s Vladom i uz doprinos EC, obezbediće platformu
za angažovanje u oblastima u kojima Grupacija Banke možda ne obezbeđuje finansiranje,
ali koje su ipak od važnosti za promovisanje snažnog rasta rukovođenog izvozom.
Aktivnost IFC će se fokusirati na stvoranju mogućnosti za rast kroz pružanje podrške
i
•
konkurentnim sektorima u zemlji, investicionu klimu, jačanje domaćeg finansijskog
tržišta i omogućavanje učešća privatnog sektora u infrastrukturi. IFC će omogućiti učešće
privatnog sektora sa svežim kapitalom i „know-how“ radi povećanja produktivnosti,
energetske efikasnosti i ekološkog fokusa u korporativnom sektoru.
Unapređena efikasnost i rezultati socijalne potrošnje: U naredne dve godine, pomoć bi
dolazila od: (i) iz predloženog DPL-a za upravljanje javnim rashodima, koji će pomoći
Srbiji da smanjuje veliki javni sektor dok jača socijalnu pomoć kako bi se ublažio uticaj
krize, i (ii) sadašnji portfolio u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Nove
intervencije obuhvataju i projekat zdravstva za FY13. Takođe, EC je zatražila od Banke
da podrži Srbiju u jačanju njenih kapaciteta u monitoringu i evaluaciji socijalne
potrošnje. Ovo postaje bitno kad se ima u vidu sve starija populacija Srbije i obaveza
države, utemeljena u nedavno usvojenom zakonu o fiskalnoj odgovornosti, da smanji
budžetski deficit.
v.
Ova dva stuba su se stekla nakon detaljnih konsultacija s Vladom i u skladu su s
prve dve komponente Regionalne strategije ECA, kao i s Strategijom EU o rastu Evrope do
2020. Zaista, intervencije Banke u Srbiji su kreirane tako da dalje razvijaju program EU tz.
Smart rasta s fokusom na obrazovanju, kvalifikacijama i inovacijama, kao i inkluzivni rast, gde
je akcenat posebno na otvaranju novih radnih mesta za ugrožene grupe i na modernizaciji tržišta
rada i sistema socijalne pomoći. Takođe treba istaći da, iako ne predstavlja stub CPS, Grupacija
Banke će i dalje biti angažovana na trećoj komponenti ECA i Strategije Evropa 2020 – ekološka
održivost.
vi.
•
•
•
Podrška Grupacije Banke biće rukovođena s tri principa angažovanosti.
Rezultati: Dve serije programskih DPL i Garancija zasnovana na politici (PBG),
zasnovani na visoko kvalittenoj AAA, dostigli su nameravane rezultate u podršci teške
reforme politike i institucionalnog jačanja. Ovaj CPS predlaže dalju nadgradnju nad ovim
operacijama. Što se tiče investicionih operacija, rezultati realizacije su bili daleko sporiji
nego što je prvobitno očekivano zbog kašnjenja u implementaciji projekta. Usledio je
napredak, ali potreban je stalni napor kako bi se ubrzalo izvršenje projekta.
Selektivnost: CPS će biti u stanju da zabeleži značajnu konsolidaciju portfolija kako se
podrška Banke bude prebacivala na manji broj većih operacija. U isto vreme, Banka će
proširiti svoje angažovanje s evropskim partnerima aktivnim u Srbiji u sektorima koji su
u skladu s CPS; tamo gde Banka ima uporedivu prednost i gde se traži ekspertiza Banke u
implementaciji, monitoringu i nadzoru. To će biti naročito od pomoći u pružanju
asistencije Srbiji za izvršenje investicija finansiranih od strane EC.
Partnerstvo: Praktično, sva pomoć će biti kreirana da podrži priključivanje Srbije EU; a
Banka će nastaviti da poširuje inovativna partnerstva sa EC, evropskim mešunarodnim
finansijskim institucijama (IFI) i bilateralnim donatorima kako bi potpomogla spoljnu
podršku. Ključni primeri za to su: tekuća saradnja u monitoringu makroekonomskog
razvoja sa DG EFCIN Evropske komisije, instrumenti za podršku predpriključenju (IPA)
za Bančinu implementaciju projekata finansiranih od strane EC i članstvo Banke u
Investicionom okviru zapadnog Balkana.
vii.
Finansiranje od strane IBRD u prve dve godine CPS-a očekuje se da dostigne US$
340 miliona. Vlada je zatražila kreditiranje tokom čitavog perioda CPS u iznosu od US$ 800
miliona. Banka ima sluha za probleme spoljnjeg okruženja Srbije (i ostatak zapadnog Balkana),
ii
kao i za važnost podrške Srbiji tokom ovog kritičnog perioda priprema za pridruživanje EU.
Rukovodstvo Banke je naznačilo da će Banka reagovati, koliko je to moguće, na potrebe Vlade
za kreditiranjem. Konačni iznosi kredita će zavisiti od od kreditnog kapaciteta IBRD i od
potražnje za kreditima, kao i od rezultata tokom implementacije CPS. Program kreditiranja za
poslednje dve godine CPS će se razmatrati kada dođe vreme za prvi Izveštaj o napretku. CPS
predviđa da se ukupno kreditiranje podjednako podeli između DPL kredita i investicionih
operacija. Prvi DPL, za FY2012, poslednji je iz programske serije DPL-a za Upravljanje javnim
rashodom, a FY2013 će početi novom serijom koja će se fokusirati na reformi neprivatnih
preduzeća.
viii. IFC očekuje da obezbedi finansiranje od US$ 600-800 miliona u toku trajanja CPS.
Taj program će zavisiti od državne podrške učešću privatnog sektora u sektoru infrastrukture na
nacionalnom i opštinskom nivou, daljeg unapređenja poslovnog okruženja i izgleda rasta u
Evropi.
ix.
CPS je podložna rizicima. Osnovni izazov za Srbiju je da izvrši konsolidaciju
makroekonomske stabilnosti kako bi ojačala svoj imunitet prema buri u evrozoni. Drugi rizik bi
bio slabljenje opredeljenja prema reformskoj politici kao rezultat izbora; to bi moglo da uspori
pristupanje EU i da prekine seriju programskih DPL Banke. S tim u vezi, problem bi bio štititi se
od sve dublje frustracije zbog produženog perioda čekanja na članstvo u EU (što bi moglo da
potraje i čitavu deceniju) posle preporuke za status kandidata u oktobru. Treće, postoje rizici
implementacije koji potiču od nedostatka kapaciteta javnih institucija za reforme iz oblasti DPL i
izvršenje projekata finansiranih od strane Banke. Neuspeh u održanju unapređenja upravljanja
portfolijom može da dovede Banku do toga da povuče ili odloži projekte. Ovi rizici su ublaženi
trenutnom dobrom ocenom Vlade i priznanjem glavnih aktera da će domaći i međunarodni
događaji nastaviti da diktiraju razumno ponašanje.
iii
I. SITUACIJA U SRBIJI
A. Politička situacija
1.
U posleednjih pet godina Srbija je prošla kroz značajan period političkih i
ekonomskih promena. Godine 2006, Crna Gora je jedva većinskim brojem glasova izglasala
nezavisnost (koju je srpska Vlada odmah priznala); Kosovo je to isto učinilo dve godine kasnije
svojom jednostranom deklaracijom o nezavisnosti (koju Vlada i do dan danas odbija da prihvati);
ekonomska i finansijska kriza pogodila je Srbiju početkom 2009, gurnuvši stotine hiljada ljudi u
siromaštvo i nezaposlenost; a tokom čitavog tog perioda srpsko društvo je u principu odobravalo
aktivnost Vlade i kad je uhvatila poslednjeg od važnih begunaca optuženih za ratne zločine i
isporučila ih ICTY1. Ovi događaji, od kojih se u prethodnim godinama moglo očekivati da
osnaže nacionalističke ili radikalne opozicione elemente, do danas nisu skrenuli središte srpske
politike s kursa pridruživanja EU, fiskalne discipline i strukturne reforme. Srbija je okrenula leđa
prošlosti i krenula ka novoj budućnosti.
2.
Ipak, jedanaest godina od demokratskog svrgavanja Slobodana Miloševića i
konačnog raspada Jugoslavije, tranzicija Srbije je i dalje nedovršena. Kreiranje novog
identiteta nije bilo lako. Nedavna anketa koju su sprovele Svetska banka i EBRD – Život u
tranziciji: posle krize – otkrila je da je samo oko 30% Srba zadovoljno svojim životom, što je
znatno niže od proseka u ostalim zemljama u tranziciji (42%) i od proseka u zapadnoj Evropi
(72%); a osećanja su malo bolja kad su u pitanju očekivanja za budućnost – samo 30% Srba
veruje da se sledeća generacija imati bolji život, što je opet znatno niže od proseka u svim
zemljama u tranziciji – 50%. Šta više, veliki deo populacije postaje nestrpljiv da bude nagrađen
za svoje strpljenje. Ankete pokazuju sve veću frustraciju zbog sporog oporavka i stalne visoke
nezaposlenosti, kao i rastući zamor zbog reformskih procesa i „pokretne kapije“za ulazak u EU.2
3.
Izbori predviđeni za april 2012 po svoj prilici neće promeniti osnovni pravac
politike Srbije. Uprkos sadašnjem čvrstom državnom upravljanju krizom, nepokolebljivom
napredovanju ka statusu za kandidata za EU i veštom spoljnom politikom, koja je Srbiju vratila u
međunarodnu zajednicu, rastuća frustracija zbog „hleba i masti“ (posao i siromaštvo) mogla bi
da dovede do glasačkog protesta. Međutim, većina posmatrača se slaže da promena u vladi
verovatno neće dovesti do stvarnog napuštanja sadašnje političke orijentacije. Sve veće stranke,
koje bi verovatno ušle u koaliciju, izražavaju opredeljenje za pridruživanje EU i prepoznaju
potrebu za nastavkom ekonomske reforme u cilju porasta zaposlenosti. Taj konsensus oko
političkog pravca je u saglasnosti s pragmatičnom porukom biračkog tela i ukazuje na krajnju
elastičnost javne podrške za nastavak razboritog makroekonomskog upravljanja, kao i jasno
razumevanje da sadašnja regionalna ekonomska stvarnost ograničava mogućnosti za radikalne
promene.
1
2
International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia – Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju
http://www.ebrd.com/downloads/research/surveys/LiTS2e_web.pdf
1
B.
Ekonomska situacija
4.
Srbija je otvorena ekonomija s neiskorišćenim izvoznim potencijalom i s BDP po
glavi stanovnika od oko US$ 5.150 u 2010. god. Nekih 55% ukupnog izvoza ide u EU – u 27
zamalja; glavni sektori su: poljoprivredni proizvodi, slatkiši i piće, proizvodi od gvožđa, čelika i
metala (20%), mašine i transportna oprema (17%) i hemija (9%). Izvoz Srbije je zastao posle
ekonomske krize 2008-2009, ali je pokazao znake oporavka i sada je prilično iznad nivoa od pre
krize. Ipak, ima znatnog prostora za poboljšanje budući da bi izvoz Srbije, kao udeo u BDP-u,
koji sada iznosi oko 25%, mogao da bude 2-3 puta veći. Uzimajući ekonomije susedne Evrope i
centralne Azije (ECA) kao poređenje, one sve imaju udeo izvoza u BDP-u između 60 i 80%
(napr. Republika Češka, Mađarska, Slovačka i Poljska).
Period pre krize
5.
Srpska ekonomija je brzo rasla do 2008, delimično podstaknuta novom izvoznom
dinamikom, a još više značajnim porastom domaće potražnje, potpomognuta znatnim
ekonomskim reformama posle 2000. god. Rast BDP-a je u proseku iznosio 5% godišnje u
periodu 2001-2008 s rastom izvoza po godišnjoj stopi od oko 30% uprkos slaboj bazi.3
Proizvodnja se podigla u realnim okvirima za gotovo 50% između 2000. i 2008. god. pošto je
korporativni sektor počeo da donosi profit, a bankarski sektor se restruktuirao. Odgovor ponude
se takođe odrazio na povećanje produktivnosti i proizvodnje u tek privatizovanim i sasvim
novim firmama, što je postalo očigledno kroz neobično brzu stopu rasta proizvodnje u tim
sektorima koji su prošli kroz široku privatizaciju (napr. cement, čelik, guma, duvan, mlečni
proizvodi, šećer i bankarstvo) ili privukli strane investitore.
6.
Međutim, takav rast je takođe bio pod uticajem domaće potrošnje, velikog priliva
kapitala i ekspanzije kredita. Uz to, sve je veći uvozno/izvozni deficit i zaduženost privatnog
sektora. Dok je realni BDP porastao za 47% u realnom iznosu od 2000. do 2008. god, domaća
potražnja je narasla čak za 71%. Iako je izvoz brzo rastao, potrošnja i uvoz su takođe veoma brzo
rasli i kao rezultat toga, trgovinski deficit je dostigao 26% BDP-a 2008. god. Vođen sve većim
trgovinskim deficitom, uvozno/izvozni deficit porastao je sa 8,8% 2005. god. na 21,6% 2008.
god.
7.
Fiskalna politika je takođe dala svoj doprinos tako što se opšti državni bilans
pomerio s viška od 0,8% BDP-a 2005. god. na deficit od 2,7% 2008. god. Dva ad hoc
vanredna povećanja penzija 2008. god. povećala su rashode za penzije sa 11,4% BDP-a 2007. na
24,3% 2009. god. U ovom periodu takođe je došlo do velikog povećanja plata (napr. plate
zdravstvenih radnika su povećane za 24% u realnom iznosu 2007.). Paralelno s tim, prihodi su
smanjeni sa 44,2% BDP-a 2006. god. na 42,8% 2008 god. pre svega zbog manje naplate PDV-a i
poreza na prihod građana. Inflatorni pritisak se ponovo pojavio zajedno s krizom, pod uticajem
pre svega faktora na strani ponude.
3
Odnos izvoza roba i usluga prema BDP-u porastao je od 20% 2002 na 30% 2008, što je još uvek nisko u odnosu na
region.
2
Uticaj krize
8.
Kriza je dovela do pada realnog BDP-a za 3,5% 2009. god. Industrijska proizvodnja je
opala za oko 20% od sredine 2008. god. do sredine 2009. god. Izvoz je pao za gotovo 30% u
istom periodu, dok je uvoz još drastičnije smanjen. Smanjenje trgovinskog deficita uz
nedokumentovane doznake imao je za rezultat oštru korekciju spoljnog računa, sa 21,6% BDP-a
2008. na 7,1% 2009. Sa smanjenom ekonomskom aktivnošću i nižim cenama hrane i energije,
takođe je opao i pritisak inflacije (na oko 4%). Kreditna aktivnost je veoma opala s početkom
krize. Realna stopa rasta na godišnjem nivou (y-o-y) kredita privatnom sektoru pala je za više od
20% početkom 2008. god. do negativnih vrednosti u drugoj polovini 2009. god.
9.
Vlasti su odgovorile s odlučnim fiskalnim usklađivanjem. Ove napore je podržao
MMF kroz novi SBA, a Banka kroz tekući makro dijalog u kontekstu dve serije DPL i Garancija
na bazi politike (PBG), kao i kroz Analizu javnog rashoda pod naslovom Doing more with less
(učiniti više sa manje). MMF je odobrio odobrio petnaestomesečni SBA iz predostrožnosti s
Specijalnim pravom povlačenja (SDR) od 350 miliona u januaru 2009. god. Potrošnja je
ograničena nizom mera rashoda, uključujući i onu najjaču – zamrzavanje nominalnih plata i
penzija i smanjenje subvencija i kapitalnih rashoda; međutim, prihodi su naglo pali kao odraz
smanjenja ukupne potražnje, kao i manje naplate poreza na promet u skladu s implementacijom
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) s EU. Kao rezultat toga, fiskalni deficit 2009.
god. povećao se na 4,5 % BDP-a. Maja 2009, MMF je odobrio dodatni aranžman za SDR od 2,6
milijardi (oko € 3 milijarde ili 10% od BDP-a). Programski period je produžen na 27 meseci i taj
aranžman je redovan.
C. Socijalni razvoj
10.
Zavidno smanjenje siromaštva postignuto tokom dvehiljaditih godina naglo je
pogoršano globalnom ekonomskom i finansijskom krizom 2008. god. Siromaštvo je
smanjeno sa 13,4% 2002. na 6,1% 2008. god, što znači da je oko pola miliona ljudi izašlo iz
zone siromaštva. Usporavanje ekonomskog rasta, kao rezultat krize, zaustavio je ovaj proces.
Siromaštvo se vratilo na 6,9% 2009. i dalje na 9,2% 2010. god, prema Anketi budžeta
domaćinstava (HBS). To predstavlja ekvivalent od oko 230.000 ljudi koji padaju ispod linije
siromaštva od početka krize. Rastuća nezaposlenost, mada je već bila visoka, bitan je rezultat
krize, dostižući 20% u oktobru 2010. god. Veliki talas nezaposlenosti može da objasni zašto,
prema Anketi Život u tranziciji iz 2010, skoro tri četvrtine ispitanika izjavljuje da se našlo pod
značajnim („u mnogome“, „prilično“) udarom krize. Ovo se može uporediti sa podatkom od oko
50% za čitavu istočnu Evropu i cantralnu Aziju.4 Udar na tržište rada je imao interesantan rodni
aspekt – dok su sektori s pretežno muškom radnom snagom pretrpeli teži udar od onih gde su
žene mnogobrojnije, ženama je bilo teže da izađu iz nezaposlenosti i neaktivnosti u toku prvr
godine krize. S aspekta zarade, žene su manje pogodjene nego muškarci, ali imajući u vidu da su
njihove zarade u proseku manje, one i dalje manje zarađuju od muškaraca.
4
Nedavni Redovni ECA ekonomski izveštaj (RER) istakao je kako se u većini zemalja ECA prilagođavanje tržišta
rada krizi vršilo uglavnom kroz niže zarade nego kroz manji broj radnih mesta. Srbija je izuzetak od ove regionalne
šeme.
3
11.
Najsiromašniji i najugroženiji su najviše pogođeni ovim trendom. Najveći porast
nezaposlenosti je zabeležen na dnu potrošačkog kvintila. Za ovi grupu, ukupna nezaposlenost se
povećala za 40% od oktobra 2009. do oktobra 2010. god, a ukupna nezaposlenost se smanjila za
12%. Brza procena krize 2009. god. istražila je kako su najugroženije grupe u Srbiji pogođene
krizom.5 Za ove grupe, kriza je još više produbila dugotrajne probleme tako što im je bilo još
teže da nađu privremeni ili sezonski posao u nezvaničnom sektoru, što je rezultiralo u nižoj
zaradi i često zakasnelom isplatom, a to je prouzrokovalo gubitak zvaničnog posla za one koji su
ga imali i upadanje domaćinstava u još veće dugove za stavke kao što su računi za komunalije
čije plaćanje su odlagali. Domaćinstva su imala malo opcija za rešavanje teškoća u krizi. Mnogi
su pribegli promeni potrošačkih navika, a naročito prelasku na jeftiniju hranu i smanjenju broja
obroka i traženju dodatnih poslova u neformalnom sektoru. Neplaćanje računa za komunalije,
kupovina na poček u prodavnicama i pribegavanje privatnim pozajmnicama su druge važne
strategije. Raspoloživi podaci ukazuju na pozitivan impakt koji programi socijalne pomoći imaju
na one koji je primaju kao redovan izvor prihoda, čak iako se ta pomoć smatra nedovoljnom da
ublaži dodatni pritisak s kojim se domaćinstva suočavaju.6
II. NAJNOVIJI RAZVOJ EKONOMSKE SITUACIJE, IZGLEDI I RIZICI
12.
MMF je 29. septembra 2011. odobrio osamnaestomesečni stend-baj aranžman
(SBA) iz predostrožnosti od US$ 1,45 miliona za Srbiju, baš u trenutku kada se evropsko i
međunarodno okruženje pogoršalo a ekonomski rast Srbije počeo da se usporava. Kao
osiguranje u slučaju potrebe, SBA podržava osnovni Vladin ekonomski program do kraja 2012.
god. u cilju održanja makroekonomske i finansijske stabilnosti i poboljšanja investicione klime u
nesređenim globalnim i regionalnim uslovima. Nakon rasta od 3,1% u prvoj polovini 2011. god,
srpska ekonomija je usporila na do 1% u ostatku godine, odslikavajući tekuću uzburkanu situaciji
s trgovinom u EU, ako i dalje slabu domaću potražnju. S više od pola izvoza Srbije usmerenog
ka EU – 15 zemalja, Srbiji treba zamajac iz EU kako bi podržala vlastiti rast; a trgovinski kanali
koji prenose udare iz Evrope su izuzetno jaki. Godišnaja inflacija, koja je dostigla vrhunac od
14,7% y-o-y u aprilu 2011, naglo je usporila da bi u septembeu 2011. dostigla 9,3% i zadržava
opadajući trend i tako omogućava centralnoj banci da smanji minimalnu kamatnu stopu za 250
osnovnih bodova na 10% za 6 meseci do novembra. Međutim, visoka nezaposlenost od 22%
dalje restrikcije u povećanju penzija i plata državnih službenika i veoma spor kreditni rast
nastavljaju da ograničavaju domaću potražnju.
Tabela 1: Srbija: Glavni makroekonomski indikatori i projekcije
Realna ekonomija
Realni rast BDP-a
2008
2009
2010
3.8
-3.5
1.0
5
2011
2.0
projekcije
2012 2013 2014
3.0
4.5
5.0
2015
5.0
Izveštaj je posmatrao romsku populaciju, interno raseljena lica (IDP), samohrane majke i siromašne seoske
zajednice i organizovao fokusne grupe i ključne informativne intevjue. IPSOS Stratedžik marketing (2009.)
„Procena krize“ -- osnova za Socijalnu inkluziju i Izveštaj Odeljenja za smanjenje siromaštva o krizi, podržan od
strane Svetske banke. Do sličnog nalaza o strategiji savlađivanja teškoća za siromašne penzionere, druge ugrožene
grupe, došlo se i u „Kvalitativnoj proceni zamrzavanja penzija“ -- izveštaj kao osnova za pripremu DPL II.
6
U anketi LITS Srbija se izdvaja u čitavom regionu (zajedno s Azerbejdžanom) kao zemlja u kojoj je više ispitanika
za povećanje troškova za socijalnu pomoć nego za trošenje na zdravstvo i obrazovanje kao prioritet politike.
4
BDP u milijardama US$
Investicije, % BDP-a
Inflacija potrošačkih cena
(krajperiod)
Javni sektor (kao % BDP-a)
Prihod
Rashod
o/w kapitalni rashod
Fiskalni bilans, posle grantova
Ukupni javni dug
Spoljna pozicija
CAD posle grantova (% BDP-a)
Spoljni dug (% BDP-a)
o/w Privatni spolj. dug (% BDPa)
Rezerve
( u milijardama US$)
47.7
29.7
8.6
40.1
23.0
6.6
38.0
22.8
10.3
46.4
24.8
7.9
49.0
24.6
3.5
52.5
24.2
4.0
57.1
23.9
4.0
62.1
23.5
4.0
42.8
45.5
3.9
-2.7
34.2
42.3
46.7
3.4
-4.5
38.2
41.0
45.6
3.5
-4.7
44.9
39.1
43.7
3.4
-4.5
44.1
39.3
43.1
3.7
-3.9
44.5
39.4
42.3
4.0
-2.8
43.1
39.7
41.6
4.2
-1.9
40.8
39.6
40.8
4.4
-1.2
38.2
-21.6
66.7
47.2
11.5
-7.1
79.4
54.0
15.3
-7.2
82.2
53.4
13.1
-7.6
75.3
49.0
14.4
-8.8
70.1
48.0
13.2
-8.5
69.6
51.0
13.3
-7.5
67.7
51.3
13.9
-6.4
65.8
50.4
15.2
Izvor: MMF, osoblje Svetske banke i MF
13.
Bankarski sektor Srbije je unapređen. Rezulatati y-o-y do kraja juna 2011. god. su jači
pošto su i ukupni krediti i depoziti porasli za oko 5%, zajedno s prihodom od kamata i kapitalom.
Kombinovani CAR (racio adekvatnosti kapitala) za banke je blizu 20%. Međutim, NPL ostaje
nepromenjen na oko 17%. Kao odgovor na to, banke nastavljaju da dodaju na nivo rezervisanja
(sada preko 100% klasifikovane aktive), što bi trebalo da ih zaštiti od kreditnog gubitka. Srpske
banke su dobro kapitalizovane i nastavljaju da pokazuju otpornost prema usporenoj domaćoj
ekonomiji. Narodna banka Srbije (NBS) vidi kreditni rizik kao ključnu ugroženost u bliskoj
budućnosti, pogoršanu činjenicom da je većina bankarskih zajmova vezana za Evro ili
denominirana; tako da su mnogi zajmoprimci izloženi većim troškovima servisiranja duga u
slučaju depresijacije lokalne valute.
14.
Približavajući se 2012. god, Vlada ostaje dosledna fiskalnim ciljevima FRL,
prepoznajući da će to biti izazovna godina zbog skromnog rasta i većih fiskalnih
prilagođavanja. Vladine fiskalne teškoće se usložnjavaju nedavno usvojenim amandmanima na
Zakon o lokalnoj samoupravi kojima se vrši značajan prenos prihoda s republičke vlade na
lokalnu samoupravu7 bez odgovarajućeg prenosa zaduženja rashoda. Samo ovo će smanjiti
prihod republičke vlade u 2012. god za nekih 1,3% BDP-a. Dalje, raniji planovi Ministarstva
finansija (MF) obuhvatali su donekle optimističke projekcije smanjenja prihoda i rashoda. U
odsustvu daljeg smanjenja trošenja, konsolidovani deficit za 2012. god. premašiće 6% BDP-a,
više od dva procentna boda preko ciljnog nivoa određenog u FRL. Vlada je u potpunosti svesna
ove situacije i intenzivno radi na planu smanjenja fiskalnog deficita do nivoa predviđenog u
FRL, pre svega putem daljeg smanjenja neprioritetnog rashoda, prenošenjem odgovornosti za
rashode za lokalne projekte i održavanje puteva s republičke vlade na lokalnu samoupravu,
povećavanjem discipline plaćanja u javnom sektoru i, ukoliko je moguće, implementacijom
7
Posebno, amandmani određuju da se 80% naplaćenog prihoda od popreza na zarade prenosi na lokalnu
samoupravu, što je znatno više od sadašnjih 40%.
5
nekih širih mera prihoda.8. MMF i državna vlast su razgovarali o opcijama politike u toku prve
analize novog programa u novembru 2011. Predstavnici MMF-a i državnih zvaničnika su
postigli sporazum (podleže odobrenju Odbora MMF-a decembra 2011.) i program MMF-a ostaje
na snazi.
15.
U srednjeročnom periodu, uz razumno fiskalno upravljanje i tekući prelazak ka
rastu na osnovu izvoza, rast realnog BDP -a može da dostigne prosek od 4,5-5% s visokim
finansijskim potrebama koje je moguće finansirati (Tabela 1). Očekuje se da se deficit
tekućeg konta stabilizuje na oko 7-8% BDP-a delom zbog značajnog izvoza fijatovih vozila
(Vlada je ušla u strategijsko partnerstvo s Fijatom da bi počela proizvodnju u Kragujevcu
početkom 2012. god.). Mada je to značajan napredak u odnosu na nivo pre krize, to je ipak iznad
nivoa viđenog u uspešnijim novim državama-članicama EU. Spoljašnje finansijske potrebne će
biti visoke, ali u potpunosti pokrivene osnovnim scenarijom. Prema procenama MMF-a, bruto
finansijske potrebe u 2011. i 2012. god iznosiće € 8 milijardi, tj. € 8,7 milijardi ili približno 25%
BDP-a u svakoj godini. S deficitom tekućeg konta, koji je mnogo niži nego u periodu pre krize,
zbog amortizacije duga biće proporcionalno veće eksterne finansijske potrebe, pre svega zbog
visoke amortizacije duga privatnog sektora u odnosu na korporativni sektor. Finansijske potrebe
će biti pokrivene privatnim prilivom, obuhvatajući kombinaciju privatnog investicionog priliva
(FDI i portfolio), skromnog neto priliva u banke i povlačenje sredstava od međunarodnih
finansijskih institucija (IFI) i ostale multilaterale, uključujući MMF, EU i Banku.
Makroekonomski izgledi i stabilnost duga
16.
Imajući u vidu nepovoljno eksterno okruženje makar kratkoročno gledano, rast će
ostati skroman u 2012. god, da bi se povećavao 2013. i narednih godina, odslikavajući
postepeni prelazak na ekonomiju rukovođenu izvozom. Rast je revidiran na 3% za 2012. god
sa 4,5%, uz dalje rizike, odslikavajući postepenu stabilizaciju i lagani oporavak potrošnje, kao i
napredak u neto izvozu, uključujući i Fijatovu proizvodnju. Taj proces će se ubrzati sve do
robustnijeg ukupnog rasta od 4,5-5% u 2013. i narednim godinama, sve više se oslanjajući na
izvoz i investicije. Ovaj sredjneročni rast zahteva neprekidno fiskalno i strukturalno usklađivanje
u skladu s Vladinim reformskim programom i programom pristupa EU. Veći izvoz i štednja će
povući srednjeročni rast uz povećanje stope štednje iz javnog i privatnog sektora. Štednja javnog
sektora će biti potpomognuta utemeljenjem fiskalne politike putem FRL.9 Mada svakako
predstavlja pozitivan momenat, FRL se suočava s rastućim problemima – uprkos njegovom
usvajanju, Parlament je usvojio promene zakona u vezi s lokalnom samoupravom koje očigledno
imaju štetan fiskalni uticaj. Ipak, iako FRL nije pokazao delotvornost u kreiranju politike, kako
se očekivalo, on je od važnosti za donošenje okvira za raspravu u vezi s fiskalnim posledicama i
obezbeđenje mehanizama za iznalaženje početnih usklađivanja.
8
Prema pismu o namerama Vlade, identifikovani fiskalni jaz za 2012. biće ujednačen sa FRL pre svega kroz
smanjenje trošenja. Prema tom pismu, predviđa se da fiskalni paket za 2012. obuhvati kao glavne mere: (i)
prenošenje odgovornosti za trošenje, naročito za kapitalnu potrošnju i održavanje lokalnih puteva sa Republike na
lokalne samouprave (smanjenje jaza za 3/4 % BDP-a), (ii) smanjenje subvencija na republičkom nivou (1/2 % BDPa), (iii) oštro smanjenje neto kreditnih operacija (1/4 % BDP-a, (iv) smanjenja u planiranom trošenju za
niskoprioritetni kapital i robe i usluge (3/4 % BDP-a), i (v) nekoliko manjih mera prihoda, uključujući povećanje
rojaliteta za pravo rudarstva i mere za povećanje poreske discipline (1/4 % BDP-a).
9
Zakon o finansijskoj odgovornosti (FRL) je usvojen decembra 2010; on određuje cilj srednjeročnog deficita na 1%
BDP-a, dozvoljavajući neka ciklična usklađivanja, i zacrtava formulu indexa plata i penzija bar do 2015. god.
6
Tabela 2: Dinamika duga
2011
2012
projekcije
2013
2014
82.2
235.6
33.8
6.7
75.3
209.3
36.6
4.6
70.1
180.4
39.3
4.4
69.6
183.1
40.5
4.1
67.7
173.0
38.0
3.6
65.8
162.1
38.6
3.3
62.9
149.9
40.4
2.9
38.2
44.9
44.1
44.5
43.1
40.8
38.2
35.6
90.3
109.4
112.7
113.3
109.3
102.7
96.4
90.3
2008
2009
2010
66.7
214.7
33.6
7.2
79.4
270.1
38.7
7.5
Javni dug
TDO/GDP
34.2
TDO/javni prihod
79.8
Indikatori
Spoljni dug
TDO/GDP
TDO/XGS
TDS/XGS
INT/XGS
2015
2016
Izvor: Vlada Srbije, MMF, Svetska banka
Primedba: TDO/GDP – odnos ukupnog duga prema GDP; TDO/XGS – odnos ukupnog duga prema izvozu roba i usluga; TDS/XGS –
odnos servisiranja duga (amortizacija i kamate na srednjeročne i dugoročne zajmove) prema izvozu roba i usluga; INT/XGS – odnos
isplaćene kamate na srednjeročne i dugoročne zajmove prema izvozu roba i usluga
17.
Prema osnovnom scenariju, i spoljni i javni dug ostaju održivi. Projekcija je da se
spoljni dug spusti s najviše tačke od 82% BDP-a na oko 63% do 2016. god; u nominalnom
iznosu, spoljni dug će malo porasti u projektovanom periodu, ali zbog postepenog oporavka rasta
i promene valutnog kursa10 smanjiće se kao udeo u BDP-u (Tab. 2). Uprkos ovom
projektovanom boljitku, spoljni dug Srbije ostaje i dalje visok i, kao što je to pokazano u Okviru
1, veoma osetljiv na promene valutnog kursa; u slučaju dalje znatnije depresijacije, spoljni dug bi
mogao da premaši 100% BDP-a. Prognozira se da će javni dug dostići svoj vrhunac 2011-12.
god. na samo nešto malo ispod 45% BDP-a, a zatim postepeno opadati do 40% BDP-a do 2015.
god. Čvrsta politika i strukturne reforme (uključujući i one koje podržavaju programi Banke)
utemeljiće višu stopu rasta bolji javni i spoljni bilans, gradeći silaznu putanju i za spoljni i za
javni dug za čitav prognozirani period. Pored toga, pokazatelji ostalog duga i servisiranja duga
ne ukazuju da ima mesta za trenutnu brigu.
Rizik prelivanja i mehanizmi za ublažavanje
18.
Postoje značajni rizici u daljem napredovanju, uključujući i onaj od prelivanja
evropske dužničke krize. Srbija ima preko 30% keredita i depozita kod italijanskih i grčkih
banaka. Posle odluke EU krajem oktobra da, između ostalog, zatraži od vodećih evropskih
banaka da povećaju kapital, dalji stres na finansiranje njihovih matičnih osnivačkih banaka može
da dovede do pritiska na lokalna predstavništva banaka da obezbede likvidnost ili dividende
svojim matičnim bankama, što u slučaju realizacije može prouzrokovati kreditni krah. Međutim,
NBS je pooštrila monitoring likvidnosti banaka i ostalih ključnih indikatora rezulatata u svetlu
najnovije uzburkane situacije u evrozoni. Dalje ublažavajući kratkoročne rizike, lokalna
predstavništva stranih banaka su trenutno prilično likvidna i dobro kapitalizovana, pružajući
sigurnost da bi brzo pogoršanje njihove pozicije bilo malo verovatno. Ipak, ukoliko dođe do
10
Uz stabilan valutni kurs tokom 2011. god i relativno visoku inflaciju, samo u ovoj godini nominalni BDP izražen
u Evrima porašće za gotovo 14% (uprkos vrlo skromnom realnom rastu). Ukupno, od 2010-2016. god, predviđa se
da će spoljni dug izražen u Evrima porastiza oko 30%, a nominalni BDP izražen u Evrima da naraste za oko 70%.
7
nepovoljnog prelivanja iz evrozone u Srbiju, to bi moglo da dovede do spoljneg finsijskog
pritiska. Takođe, dalji negativni razvoj situacije u EU mogao bi da prouzrokuje veći pad izvoza,
koji je bio zamajac rasta 2010-11. god. i verovatno bi bio okidač nove recesije u Srbiji. U tim
okolnostima, nezaposlenost bi ostala visoka u dužem periodu, uz prateće socijalne rizike.
Okvir 1: Osetljivost duga na šokove
Standardizovani testovi za stres od duga ukazuju na veliki rizik ukoliko se neke pretpostavke ne
ostvare – održivost spoljneg duga Srbije zavisi od stabilnosti valutnog kursa i rezulatata neto
izvoza i rasta. Spoljni dug ne opada u slučaju kada izvoz i rast neprekidno pokazuju loše
rezultate i na taj način podvlače potrebu za snažnim reformama i razumnom makroekonomskom
politikom. Takođe, postoji rizik i od valutnog kursa i drugih šokova. Prvo, realna depresijacija od
30% dovela bi spoljni dug u odnos od 110% prema BDP-u.Dok bi se nakon toga taj odnos
smanjivao, bruto finansijske potrebe ostaju visoke. Međutim, dalja bvelika realna depresijacija
valutnog kursa ne smatra se verovatnom. Drugo, šok tekućeg konta će uticati da odnos spoljneg
duga prema BDP-u prestane da opada i zadrži se na oko 78% 2016. god. Po ovom scenariju,
potrebe za spoljnim finansiranjem bi bile oko US$ 2-3 milijarde (oko 3-5% BDP-a) iznad osnove
za svaku od prognoziranih godina.
Izgledi javnog duga Srbije su osetljivi na slabe rezultate rasta, kašnjenja u fiskalnoj konsolidaciji
i šokova od valutnog kursa. U slučaju šoka od stope rasta, javni dug bi ponovo počeo polako da
se povećava u prognoziranom periodu i dostigao oko 48% BDP-a do 2016.god. Negde pred kraj
prognoziranog perioda, bruto finansijske potrebe u slučaju takvog šoka od stope rasta bile bi
nekih 6-7 procentnih bodova BDP-a više nego po osnovnom scenariju. Međutim, dosadašnji
rezultati Srbije u programima podržavanim od strane MMF-a, EU i Svetske banke, kao i njeni
makroekonomski i razvojni programi politike pružaju utehu da će mešavina različite politike biti
tako prilagođena da se izbegne takav scenario.
Šta više, sa preko 75% javnog duga denominiranog u devizama, šok od realne depresijacije od
30% gurnuo bi javni dug do oko 55% BDP-a. Zatim bi javni dug postepeno opadao. Bez
promene politike, javni dug bi porastao u prognoziranom periodu i do 2016. god. bi stao na 53%
BDP-a. Ovo dalje ukazuje na potrebu da se politika dovede u sklad s onovnom linijom. Potrebe
za finansiranjem bi po ovom scenariju bile znatno više od onih na osnovnoj liniji.
19.
Rezultati Vlade u prethodnim stend-baj aranžmanima (SBA) i DPL Banke pružaju
značajno uverenje da će spoljni finansijski pritisak biti rešen. Uz to, mada se negativni rizici
jasno uvećavaju, MMF procenjuje da spoljna pozicija Srbije može da odoli novim velikim
šokovima – deficit tekućeg konta, dok i dalje zahteva znatno finansiranje, mnogo je manji nego
2008. god. i nema većih neujednačenosti u valutnom kursu. Dalje garantije dolaze od solidne
likvidnosti i amortizujućeg („buffer“) kapitala u bankarskom sistemu, pristojnog nivoa deviznih
rezervi koje znatno premašuju kratkoročni dug. (od avgusta 2011, devizne rezerve iznose € 10,4
milijarde, oko 30% BDP-a). Međutim, ako se još štetnije finansijsko prelivanje iskombinuje s još
izrazitijim usporavanjem globalnog i regionalnog rasta, možda će biti potrebno dalje povećanje
kako bi se pokrili spoljni finansijski jazovi. U slučaju takvog ekstremno negativnog scenarija
8
(koji bi verovatno podrazumevao negativna rešenja za državni dug i bankarski sistem u
evrozoni), morala bi se razmotriti reorganizacija programa MMF-a u smislu instrumenata, kao
što se desilo u prethodnom SBA, a takođe i jača podrška od strane IFI, uključujući i Banku,
kombinujući odgovarajuće reakcije politike.
III. PROBLEMI RAZVOJA SRBIJE
20.
CPS se nadgrađuje nad analizom ključnih problema Srbije. U cilju postizanja svojih EU
aspiracija i daljeg poboljšanja kvaliteta života ljudi, Srbija će morati da se pozabavi s dva
osnovna i međusobno povezana razvojna izazova: (i) obnavljanje snažnog i održivog rasta, koji
stvara nova radna mesta, kroz veću konkurentnost, i (ii) osnaživanje reformi socijalnog sektora
kako bi unapredila efikasnost korišćenja kvaliteta rezulata. Vlada je pokazala spremnost da se
pozabavi svakim od ovih izazova. Održavanje tog kursa uz suočavanje sa stalnim, ili čak
pojačanim, ekonomskim burama biče najverovatnije ključni izazov u periodu ove CPS.
Stub I: Konkurentnost
Investiciona klima i reforma javnih preduzeća
21.
Kvalitet normative Srbije se poboljšao poslednjih godina. Osnivanje i gašenje firmi je
ubrzano, dobijanje kredita je olakšano, zakonski propisi o konkurenciji su usaglašeni s EU,
postoji veća fleksibilnost tržišta rada, vreme potrebno za registrovanje imovine j skraćeno za
40%, a porez na prenos imovine je smanjen. Takođe je došlo do unapređenja u pravosudnom
sistemu, uključujući, što je bitno, i veću pouzdanost u izvršenju ugovora. Ova i druga
unapređenja su potvrđena anketama menadžerske percepcije.
22.
Ključne reforme normative su znatno doprinele ovim unapređenjima. Vlada je
usvojila Strategiju reforme normative kako bi smanjila operativne troškove administracije,
pojednostavila administrativne procedure i unapredila zakonodavni proces. Ovaj cilj je pre svega
postignut kroz Analizu efekata propisa (RIA) i Sveobuhvatnu reformu normative (CRR), koja je
poznata i kao „giljotina propisa“. Pored određivanja troškova predloženih zakonskih propisa,
RIA obezbeđuje i okvir za redovne konsultacije s relevantnim akterima. Od 2006. god, ukupno je
izdato 413 mišljenja RIA, od toga 111 samo u 2009. god. (što ukazuje na intenzitet normativnih
aktivnosti u Srbiji). Zatim, sve analize RIA su dostupne javnosti na sajtu www.ria.merr.gov.rs.
Konačno, detaljna analiza RIA je izvršena za nekoliko sistemskih zakona, uključujući i novi
Zakon o Stečaju 2009. god i Zakon o privrednim subjektima iz 2010. god.
23.
Na osnovu izvršene analize propisa, Vlada Srbije je odobrila 304 (od 340) preporuke
za amandmane na zakone i ostale propise i odobrila ukidanje 192 propisa. Od kraja oktobra
2011. god, 196 preporuka je realizovano kroz amandmane na različite zakone i propise, a
procenjuje se da će to rezultirati u donošenju godišnje uštede privredi od oko € 21 miliona,
prema standardnom modelu troškova. Realizacija preostalih 108 preporuka doneće, očekuje se,
dodatne uštede u troškovima regulatornog usklađivanja firmi, što ukupno procenjene uštede
dovodi do € 183 miliona godišnje. Važno je zapaziti da su sve ove reforme propisa donete i
realizovane od strane privremenih tela – Sekretarijata Saveta za reformu propisa i Odeljenja za
implementaciju CRR – sa zaposlenim konsultatntima. U cilju obezbeđenja održivosti reforme
9
propisa, Vlada je osnovala Biro za reformu propisa i analizu efekata propisa, što je prvi korak ka
institucionalizaciji reforme propisa i RIA.
24.
Međutim, u svetu (i regionu) u kome većina zemalja unapređuje svoje poslovno
okruženje, privlačenje investicija znači komnkurenciju. I uprkos napretku u apsolutnom
značenju, relativna konkurentnost Srbije se u stvari pogoršala. Srbija je pala za četiri mesta u
najnovijem izveštaju Banke Doing business (2012) i zauzela 92. mesto na listi od 183 zemlje.
Posebno, Srbija i dalje pokazuje slabe rezultate u oblasti građevinskih dozvola, što pada u
opštinsku nadležnost, a ne republičku nadležnost (175. mesto), plaćanja poreza (143.), otvaranja
firmi (92.) i (uprkos unapređenju) i izvršenju ugovora (104.).
25.
Vlada će morati da ubrza reforme u jednom broju oblasti. Na osnovu nalaza izveštaja
Doing business, ključna oblast za detaljno reformisanje građevinskih dozvola, uključujući i
odobrenja koja se pribavljaju od javnih komunalnih službi. To može znatno smanjiti troškove i
skratiti vreme potrebno za investicije i početak rada. Normativni koraci se mogu skratiti tako što
će se izvršiti popis svih administrativnih procedura na republičkon nivou. Isto se može učiniti i
na nivou ispod republičkog.
26.
U cilju povećanja svoje konkurentnosti i izvoznog potencijala, dok istovremeno
smanjuje fiskalno opterećenje, Srbija mora da poboljša rezultate svojih javnih preduzeća.
To uključuje dalje smanjenje prisustva države u privrednom sektoru. Dok je privatizacija
društvenih preduzeća11, koja se odvijala početkom dvehiljaditih uz podršku Svetske banke,
postigla značajne rezultate i dozvolila značajan priliv FDI, ta aktivnost je daleko od okončane.
Privatizacija i restruktuiranje velikih (i često problematičnih) javnih preduzeća i dalje ostaje kao
nezavršeni deo reformske agende, dok delovanje opštinskih komunalnih preduzeća mora da se
prati kako bi se obezbedila efikasnost u korišćenju javnih fondova i kvalitet pružanja usluga.
Zaista, 2011. god, Izveštaj o napretku EC beleži da je, sve u svemu, „uticaj države na
konkurentnost kroz pravne i finansijske mehanizme veliki.“12 U ovom okruženju, takva
neprivatna preduzeća (u vlasništvu svih nivoa i delova vlasti) stvaraju i akumuliraju gubitke i
potrebno im je restruktuiranje, smanjenje i veoma poboljšani standardi produktivnosti,
upravljanja i odgovornosti. Ovo zahteva uvođenje transparentnog mehanizma dodele direktnih i
indirektnih državnih subvencija, – što se takođe zahteva Pravilima o državnoj pomoći EC – kao i
reformu uloge države u sektoru preduzeća kako bi se smanjilo njeno dosezanje i maksimizirala
njena delotvornost. Postoje upravljački razlozi zbog kojih je reforma neprivatnih preduzeća
usporena, uključujući uzajamno činjenje usluga i korupciju, ali i briga u vezi sa socijalnim
pitanjima koja proističu iz otpuštanja s posla. Kao rezultat toga, često propadaju pokušaji da se
ona privatizuju ili da se sprovedu strožija budžetska ograničenja. Ovo i dalje ostaje kao problem
za bilo koju buduću Vladu koja će nastaviti reforme sektora javnih preduzeća u smislu podizanja
ekonomske konkurentnosti u kontekstu fiskalne ispravnosti.
Upravljanje i vladavina prava
27.
Oktobra 2011. god. Evropska komisija je preporučila Srbiju da dobije status
„kandidata“ za EU, ističući da „Srbija ima sveobuhvatan ustavni, zakonodavni i
11
Koncept društvenih preduzeća je bio jedinstven za bivšu Jugoslaviju i predstavljao je središte privredne
organizacije u to vreme.
12
Mišljenje o aplikaciji Srbije za članstvo u EU: Analitički izveštaj, 2011, str. 53.
10
institucionalni okvir koji u svemu odgovara evropskim i međunarodnim standardima“.
Priloženi Izveštaj o napretku zapaža da je javna uprava Srbije u principu dobro razvijena na
republičkom nivou mada treba više učiniti da se obezbedi zapošljavanje prema zasluzi i karijerni
sistem za državne službenike. Takođe iznosi da su nezavisna normativna tela (IRB) osnovana u
svim važnim oblastima. Tome je početkom 2011. god doprinelo i razjašnjenje pravila koja
regulišu odnose između Parlamenta i IRB kako bi se obezbedila parlamentarna analiza redovnih
godišnjih izveštaja Ombudsmana, Poverenika za slobodni pristup javnim informacijama i zaštitu
podataka, Državnog revizora i Poverenika za zaštitu jednakosti.
28.
EC zapaža da su 2009.-2011. god. napori Srbije pojačani na planu reforme
pravosuđa. Utvrđeni su određeni koraci koji obuhvataju proces reizbora sudija i tužilaca,
uvođenje pravila sudijske etike, reorganizaciju sudova i usvajanje novih zakona o krivičnom i
parničnom postupku, koji imaju za cilj da povećaju efikasnost sudskog postupka. Novi Upravni
sud je počeo s radom 2010. god. Isto tako, Srbija je ojačala pravni i institucionalni okvir u borbi
protiv korupcije osnivajući nezavisnu Agenciju za borbu protiv korupcije i donoseći novi Zakon
o finansiranju političkih stranaka u skladu s evropskim standardima. Ipak, ovaj izveštaj iznosi da
se mora uložiti veći napor u cilju značajnijeg poboljšanja rezultata u borbi protiv korupcije, što
zahteva proaktivnije angažovanje na sprovođenju zakona i pravosudnih postupaka i jasnije
razdvajanje ovih funkcija od politike kako bi se obezbedila njihova nezavisnost. Napredak Srbije
u jačanju vladavine prava, posebno baveći se organizovanim kriminalom, odrazilo se na odluku
EU, krajem 2009. god, da Srbiji odobri bezvizni režim u oblasti Šengena.
29.
Ipak, Srbija mora da ojača transparentnost i integritet. Najnovija anketa BEEPS13
(sprovedena 2008. god, a objavljena 2010.) pokazuje da je prijavljena učestalost podmićivanja,
koje utiče na firme, na nešto višem nivou nego što je to prosek u jugo-istočnoj Evropi (SEE) i
ECA, iako je upola opalo, sa 32% na 16% u periodu 2005-08. Prijavljena učestalost
podmićivanja koja se odnosi na poresku upravu, carinu i sudove, takođe je opala za više od pola
u istom periodu, ali je i dalje ostala iznad proseka za SEE. Međutim, mito za porez kod firmi
koje su priznale davanje mita više se nego udvostručilo, na 4,1% od godišnjeg prometa u 2008.
god, time ukazujući na rastući trend ka velikoj korupciji. Prijavljeno plaćanje provizije od strane
firmi, koje su priznale da su platile, iznosi 15,6% vrednosti ugovora, što je znatno više od
proseka u SEE i ECA. Poslovi na koje se najviše odnosi takva vrsta nezvaničnog plaćanja su
priključenje struje (29% firmi je iznelo da se takvo plaćanje očekuje), pribavljanje građevinske
dozvole (19%) i priključenje na vodovod (17%), što je znatno više od proseka u ECA.
30.
Prijavljena nezvanična plaćanja u sektoru javnih usluga takođe ne jenjavaju i na taj
način izobličavaju jednak pristup građana uslugama. U Globalnom barometru korupcije iz
2010. god, nacionalnoj anketi o iskustvima s korupcijom koju je sproveo Transparensi
Intenacional, 17% ispitanika iz Srbije izjavilo je da je dalo mito u poslednjih 12 meseci – dva
puta više nego u susednoj Hrvatskoj, ali manje nego u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini.
31.
Približavajući se statusu kandidata za EU, Srbija će morati da učini napor da
približi rad javne uprave evropskom nivou. Posebno, Srbija mora da još više unapredi
efikasnost i profesionalnost pravosudnog sistema i smanji korupciju. U tom smislu, važno je da
Vlada sistematski prati rad javnog sektora i redovno ocenjuje rezultate reformskih napora,
naročito onih koji imaju za cilj priključenje EU.
13
Preduzeća u istočnoj Evropi.
11
Okvir 2: Reginalna saradnja Svetske banke i EC na jačanju M&E
EC je pokazala zainteresovanost za saradnju sa Svetskom bankom radi pružanja pomoći
zemljama zapadnog Balkana i Turskoj na jačanju njihovih institucionalnih kapaciteta za
Monitoring i evaluaciju (M&E) implementacije Strategije u sektorima na kojima EU ima
fokus. Tokom poslednje decenije, Banka je radila s Turskom i zapadnim Balkanom na širokom
planu radi jačanja državnih funkcija povezanih s monitoringom i evaluacijom politike i programa
(napr. program budžetiranja, revizija, statistički kapaciteti) i stoga je u dobroj poziciji da nastavi
s tim radom. Cilj projekta je da poveća kapacitete monitoringa i evaluacije korisnika IPA u
izabranim sektorima i na nivou sektorske strategije i projektnih predloga IPA. U smislu vrste
pokazatelja, neki će se fokusirati na institucionalnim kapacitetima (napr. u slučaju reforme javne
uprave), a drugi se mogu fokusirati na kvalitetu ili efikasnosti pružanja usluga. Viši nivo ciljeva
obuhvata razvoj održivih institucionalnih kapaciteta, vlasništvom korisnika nad sistemima M&E
i obezbeđivanju da pokazatelji budu korisni javnim zvaničnicima u donošenju odluka o
kreiranju politike/programa i dodeli sredstava. Banka i EC vode razgovore o Trast fondu, s
Bankom kao izvršiocem, s ukupnim budžetom od € 1,2 miliona, uključujući i naknadu za
upravljanje grantom. Ovaj projekat bi počeo januara 2012. god. i trajao bi 18 meseci. EC je
posebno zainteresovana da ojača svoje kapacitete da prati napredak u socijalnim sektorima, da
prati napredak u realizaciji politike i oceni rezultate u odnosu na zacrtane ciljeve. Taj posao će
biti od posebne važnosti budući da akcenat Srbije leži na rezultatima potrošnje na socijalna
davanja.
Upravljanje javnim finansijama
32.
Unapređenja u upravljanju javnim finansijama su znatna od 2007. god. ali još uvek
ostaje značajan deo koji treba dalje jačati. Uspostavljanje savremenog, integrisanog
informacionog sistema i jedinstvenog knjigovodstvenog sistema olakšalo je knjigovodstvo i
izveštavanje koje koriste sve budžetske organizacije, ali je elektronski pristup sistemu ograničen
samo na direktne budžetske korisnike. Državna revizorska institucija postaje sve više delotvorna
u reviziji finansija Republike Srbije, kao i individualnih organizacija i društvenih fondova, ali joj
i dalje nedostaju kapaciteti i iskustvo potrebni da u potpunosti ispuni svoju funkciju. Zakon o
budžetu je osnažen 2009. i 2010. god. kako bi uneo mnoga unapređenja u budžetiranje,
knjigovodstvo, finansijsku kontrolu, internu reviziju, upravljanje dugom i fiskalnu odgovornost,
ali samo je nekoliko ovih izmena realizovano. Posebno, integrisano sistemsko planiranje i
srednjeročno budžetiranje nisu našli utemeljenje, uprkos podršci EC, DFID-a i MMF-a. Vlada je
pokrenula strategiju interne revizije i finansijske kontrole kao deo svog puta ka kandidaturi za
EU, ali delotvorna realizacija ide teško. Učinjeni su koraci ka unapređenju upravljanja dugom i
gotovinom, ali još ima teškoća s monitoringom, koordinacijom i efikasnim upravljanjem.
Javna nabavka
33.
Učinjen je značajan napredak u implementaciji reforme javne nabavke. Bitna
podzakonska akta su usvojena i objavljena na vebsajtu Uprave za javne nabavke (PPO),
obuhvatajući procedure i administrativne postupke od donošenja Zakona o javnim nabavkama
(PPL) 2009. god. Uz to, PPO je objavio i set standardizovanih formulara, templejta i modela
dokumenata kako bi se obezbedila bolja praksa. Narodna skupština je imenovala Republičku
12
komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (RCPR) i ustanovila je kao nezavisno telo
sa širokim sredstvima i 75 zaposlenih, što je takođe odobrio Parlament.
34.
Međutim, dalja unapređenja su neophodna kako bi se postiglo da javne nabavke u
potpunosti odslikavaju zahteve EU i da su uporedive s međunarodnim standardima.
Sadašnji Zakon o javnim nabavkama u potpunosti ne odslikava uputstvo EU o javnim
nabavkama, a nedavni amandmani su u razmatranju. RCPR je naimenovana posle priličnog
zakašnjenja, ali izgleda da će biti potrebno još dosta rada da bi se zadovoljili standardi SIGMA.14
Vlada priprema amandman na PPL donet 2009. god. kako bi se poboljšala efikasnost javnih
nabavki, što će usloviti spajanje PPO, koje funkcioniše kao relativno nezavisno telo u
nadgledanju javnih nabavki, i centralnom ustanovom za nabavke u okviru MF (Centralna uprava
za nabavke). Banka blisko sarađuje s vlastima da bi se postiglo odgovarajuće rešenje. Analiza
ovog predloga, uključujući i one od EC, OEBS-a, UNDP-a i ostalih donatora, je u toku kako bi
se obezbedilo da se poboljšanje efikasnosti ostvari bez opasnosti po transparentnost i političku
nezavisnost funkcije javnih nabavki.
Okvir 3: Multidonatorski Trast fond Srbije za podršku sektoru pravosuđa
Pokrenute su i okončane brojne zakonodavne aktivnosti kao deo ujednačavanja srpskog
zakonodavstva sa EU Acquis Communautaire i uvođenja evropskih standarda u oblast
pravosuđa. Nacionalna strategija za reformu pravosuđa je usvojena 2006. god. a Narodna
skupština je 2008. god. usvojila paket zakona iz oblasti pravosuđa. Institucionalna šema
pravosuđa je prilagođena i ojačana je saradnja između relevantnih institucija u pravosuđu i
unutrašnjim poslovima.
Parlament Srbije je obezbedio zakonodavni okvir za novu mrežu sudova i tužilaštava koja je
stupila na snagu januara 2010. god. Zakon o javnim tužiocima i sudijama smanjio je njihov broj
kako bi se prilagodio novoj strukturi sudova. Trebalo je da sve sudije i tužioci budu reizabrani
preko konkursa na osnovu kvalifikacije i stručnosti, što je rezultiralo u 23% smanjenom broju
mesta u pravosuđu. Mada je EU zabeležila napredak Srbije u jednom broju reformi i ispoljavanje
visokog nivoa saglasnosti u postavljanju integracije s EU kao strateški prioritet, EU je zajedno s
ostalim međunarodnim partnerima izrazila „ozbiljnu zabrinutost“ u svom Izveštaju o napretku
Srbije za 2010. god. u vezi s tim kako su nedavne reforme sistema pravde, uključujući i proces
reizbora, implementirane.
Multidonatorski Trast fond za podršku sektoru pravde (MDTF-JSS) osnovan je 2008. god. radi
podrške Vladinog reformskog programa i procesa pridruživanja EU, a stupio je na snagu
početkom 2009. god. MDTF osnažuje delotvornost pomoći i donatorsku koordinaciju u srpskom
sektoru pravde kroz implementaciju koordinisanog programa rada i finansiranje iz zajedničkih
doprinosa razvojnih partnera Srbije.
MDTF-JSS je prvobitno bio osnovan kao entitet u kojoj je Banka izvršilac. Tokom 2010. god.
Trast fond je prerastao u jednu hibridnu ustanovu u kojoj su zajednički izvršioci Banka i
Ministarstvo pravde pošto je postalo jasno da će Trast fond bolje postizati ciljeve kroz izvršenje
aktivnosti od strane korisnika, kao i od strane Banke. Komponentu 1 izvršava Banka i
14
Podrška unapređenju upravljanja i menadžmenta (SIGMA) je zajednička inicijativa EU i OECD-a koja podržava
kandidate za EU, potencijalne kandidate i Evropi susedne zemlje u njihovim reformama javne uprave.
13
obezbeđuje savetodavne usluge kroz analitičke izveštaje, obuku relevantnog sudijskog osoblja,
politički dijalog i ankete. Komponentu 2 izvršava primalac i obezbeđuje tehničku pomoć putem
podrške Odeljenju za realizaciju reforme pri Ministarstvu pravde.
Aktivnosti koje izvršava Banka, a one su uglavnom obavljene, obuhvataju savetodavne usluge
Ministarstvu pravde, podizanje kapaciteta za automatsko upravljanje sudskim predmetima,
kreiranje vebsajta MDTF-JSS, analizu Nacionalne strategije da reformu u sudstvu Srbije,
podršku Partnerskom forumu ključnih učesnika i Upravljačkom odboru Trast fonda,
kompletiranju Rezultata sektora pravde i Ankete o pružanja usluga i Javnih rashoda sektora
pravde i Institucionalne analize. MDTF-JSS radi na izradi pregleda osnovnih troškova u
sudovima, pregled lanca krivičnog postupka i pomaže Ministarstvu pravde da sastavi sledeću
Strategiju sektora pravde.
Kvalifikacije i obrazovanje
35.
Srbija preživljava velike izazove na tržištu rada. Kao što je primećeno, ekonomska
kriza je rezultovala u visokom nivou nezaposlenosti. Do 2010. god, samo 47% radno sposobnog
stanovništva (15-64 god.) je radilo – 11,7% je bilo nezaposleno(što odgovara stopi
nezaposlenosti od 19,9%), a ostatak od 41,1% je bio neaktivan. Zaposlenost je naročito niska kod
onih koji imaju niže obrazovanje od srednjeg, među ženama, omladinom i starijima, kao i među
Romima. Zbog toga, postoji potreba da se promoviše ekonomski rast i socijalna inkluzija kroz
veće učešće na tržištu rada.
36.
Napredujući, Srbija će verovatno osetiti veliku potražnju za kvalifikacijama koje su
sada neadekvatno zastupljene na tržištu rada. Anketa preduzeća iz 2009. god. o novim
zanimanjima u Srbiji pokazala je da samo jedna trećina srpskih firmi smatra da ima dovoljno
kvalifikacija u postojećoj radnoj snazi – nedostatak je primećen u specifičnim tehničkim
kvalifikacijama i u kvalitetima kao su fleksibilnost i prilagodljivost, spremnost za rešavanje
problema i donošenje odluka, sposobnost komunikacije i organizacije. Rešavanje problema
kvalifikacije će biti otežano zbog dva faktora. Prvi je demografski – do 2025. god, očekuje se da
broj stanovnika u Srbiji opadne za blizu pola miliona ljudi, a ankete govore da mnogi mladih
ljudi odlaze u pravcu emigracije kako bi uvećali svoje mogućnosti. Drugo, mada se to popravlja,
rezulatati učenja u školama su i dalje niski u poređenju s ostalim zemljama EU (prema
rezultatima međunarodnih testova, kao što je Program međunarodnu ocenu učenika) i školski
programi nedovoljno razvijaju ključne kvalifikacije koje su potrebne za konkurenciju na
globalnom tržištu radne snage.
37.
Održiv napor u sektoru obrazovanja vodi ka unapređenju. Uprkos napred iznetom,
sve više mladih ljudi u Srbiji se upisuje u školu – neto upis u srednje škole se povećao između
2001. god i 2008. sa 76% na 83% – a manje njih se ispisuje; danas, nekih 25% mladih između 18
i 24 godine nije uključeno u obrazovanje ili obuku, što je niži procenat od blizu 33% 2008. god.
Trend je i za žene bolji – nekih 68% žena između 25 i 34 godine završilo je srednju školu, uz
zapaženi napredak na višem nivou obrazovanja. Najnovije inicijative, kao što je produžetak
obaveznog predškolskog programa 2009. god, dovele su do značajnog povećanja pohađanja
predškolskog programa i pomoćiće nadgradnji ovog pozitivnog razvoja.
38.
Ipak, Srbija se suočava sa izazovima u obrazovanju svojih građana. Prvo, u
poređenju sa svojim susedima (i konkurencijom), još uvek se nedovoljno mladih ljudi upisuje u
14
škole, a isuviše njih se ispisuje pre završetka. Ovo počinje još u najnižim razredima. Godine
2008, neto stopa upisa za predškolski program (3-6 god. starosti) bio je 52%. To se može
porediti sa 75% za Bugarsku, 76% za Rumuniju i 89% za Mađarsku. Nedavne reforme
predškolskog programa dovode do različite situacije i te napore bi trebalo nastaviti. Istovremeno,
samo polovina Srba (49%) je završila makar srednju školu, dok je prosek za EU 71,5%. Postoji
takođe pitanje pristupa, naročito za ugroženije stanovništvo. Mladi Romi, na primer, naročito su
u nepovoljnom položaju sa samo 11% njih koji imaju završenu osmogodišnju školu, a 5%
dospeva u srednje škole.
39.
Drugi izazov je u eliminisanju rigidnosti što dovodi do neusaglašenosti između
ponude i potražnje u školskim programima. Zaista, EC je u svom izveštaju o napretku za
2011. god. primetila da tekuća neusaglašenost kvalifikacija i dalje predstavlja kočnicu razvoju
novih segmenata ekonomije i zahteva dalje reforme sistema obrazovanja i obuke koji bi bolje
odgovorio na potražnju s tržišta rada. Uprkos preteranom broju škola i nastavnika za mlade
srednjoškolskog uzrasta, mnogi đaci nisu u mogućnosti da nastave s programom po svom izboru.
Napr. ima veliki broj slobodnih mesta za tekstilnu struku, drvoprerađivačku, poljoprivrednu i
druge strukovne škole, dok su medicinske škole, ekonomske, pravno-tehničke i gimnazije
pretrpane. Sistem u Srbiji primorava učenike da odaberu usku stručnost dok su još vrlo mladi; to
je rezultiralo da preko 76% učenika srednjih škola pohađa strukovne škole (na dugom mestu u
Evropi po broju). Nastavak školovanja na stepenu visokog obrazovanja se povećava, ali gotovo
polovina studenata koji upišu fakultet ne diplomira. Uprkos naporima da se bolje sačini program
u strukovnim školama u skladu s trenutnim potrebama tržišta rada, ishod je da je radna snaga
neprilagođena za fleksibilnost i intelektualnu oštrinu kakva se danas traži u ekonomiji baziranoj
na znanju. Ova neusaglašenost u programima je pomešana s nedostatkom sistematičnog
obrazovanja i obuke za odrasle. Procenat odraslih koji pohađaju zvanične obuke (bilo koje vrste)
vrlo je mali u Srbiji, sa 0,1% od BDP-a, rashod Srbije na aktivnu politiku tržišta rada znatno je
ispod onoga u novim državama EU. Potreban je koncentrisani napor da se uspostavi proces
doživotnog učenja.
Inovacije
40.
Osnovno u naporima Srbije da bude konkurentnija je povećanje sposobnosti za
inovacijama. Međutim, sada, sistem istraživačko-razvojnih institucija u zemlji i finasiranje su
nedovoljni da podrže ambiciozni program modernizacije. Istraživačko-razvojni rad (R&D) u
Srbiji je uglavnom u javnom sektoru i prilično neefikasan, a što je najvažnije, nepovezan s
potrebama industrije, a naročito s potrebama SME. Kapaciteti privatne industrije su mali u
smislu i ljudskog kapitala i finansijskih sredstava za R&D i inovacije. Odliv mozgova i dalje
izaziva zabrinutost, ne samo u privatnom sektoru, već i u naučnim krugovima.
41.
Srbija troši približno € 100 miliona godišnje (0,3% BDP-a) na R&D s ciljem da
dostigne 1% do 2014. god. Iako je rashod na R&D porastao sa € 28 miliona u 2001. god, Srbija
i dalje znatno zaostaje za svojim susedima. Slovenija, Republika Češka i Hrvatska troše više od
1% BDP-a, a evropski prosek je 1,8%. U Srbiji, većina rashoda na R&D odlazi na osnovna
istraživanja, od čega 50% ma finansiranje za R&D. Potreban je snažan zaokret od osnovnog ka
primenjenom istraživanju za razvoj inovativnog sektora SME. Ovo, zajedno sa stvaranjem
čvršćih veza između nauke i industrije, predstavljaće ključ za podizanje rashoda za R&D na 2%
BDP-a do 2020. god. s ciljem da se polovina toga generiše iz privatnog sektora.
15
42.
Vlada je preduzela korake u poslednje 2 godine da preuredi normativni i
institucionalni okvir koji upravlja naukom, tehnologijom i inovacijama. Ona je donela jedan
broj zakona radi promovisanja nauke i inovacija i pripremila Strategiju naučno-tehnološkog
razvoja Srbije od 2009.-2014. god. Uz to, Ministarstvo za obrazovanje i nauku je osnovano kao
centralno telo koje je odgovorno za nauku i inovacije.
Okvir 4: Poboljšanje inovacija: Partnerstvo s EU
Srbija takođe traži spoljnu podršku i ideje, pa se obratila Banci i Eu za pomoć. Nedavno
potpisani administrativni sporazum radi stvaranja Trast fonda Srbije za inovacije je važan
početni doprinos i kamen temeljac novog partnerstva između Banke i EU u Srbiji. To je pre
svega proizvod Bančinog tekućeg dijaloga s Vladom o tome kako Srbija da osigura stvaranje
uslova za dinamični preduzetnički sektor i podršku inovacija. Projekat će finansirati podizanje
kapaciteta novoosnovanog Fonda za inovacije Srbije, usklađivati programe grantova prema
najranijim fazama razvoja tehnološki jakih novih preduzeća i izradiće pilot programe tehničke
pomoći skrojene prema potrebama izabranih istraživačko-razvojnih institucija u Srbiji radi
promovisanja transfera tehnologije i komercijalizacije. Ovaj posao, koji finansira EC preko
Predpristupnih instrumenata, komplementaran je s Bančinim analitičkim radom na zapadnom
Balkanu i širom regiona ECA tako široko da posmatra efekat investicija u nauci i tehnologiji na
otvaranje novih radnih mesta.
Poljoprivreda
43.
Poljoprivreda je od bitne važnosti za razvoj Srbije i pristupanje EU. Primarna
poljoprivreda direktno stvara 10% BDP-a i dalje daje indirektni doprinos obezbeđivanju sirovina
za prehrambenu industriju. Najznačajniji proizvodi na tržištu EU su žitarice, voće i povrće,
konkretno maline, šljive i soja, kao i kukuruz i paprika. Srbi, bez obzira da li žive u selu ili u
gradu, vide poljoprivredu kao najveću razvojnu mogućnost za državu. To, međutim, ne vodi
uvek konstruktivnoj sektorskoj politici. Zaista, budući da je tako veliki broj stanovnika –
uključujući i glasače – na neki način povezan s poljoprivredom (44% populacije živi u ruralnim
oblastima), državna politika je često rukovođena više politićkim nego ekonomskim interesima.
Mogućnosti unapređenja su ogromne.
44.
Kako se Srbija približava članstvu u EU, njeni poljoprivrednici se mogu radovati
koristima od podrške iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Ali, kao prvo, oni će se
suočiti s troškovima za usaglašavanje s velikom regulativom i iskusiti kako nove mogućnosti,
tako i konkurenciju na jedinstvenom tržištu. Poljoprivreda i poljoprivrednici se suočavaju s
najvećim teškoćama na putu ka članstvu u EU, ali će takođe imati i najveću korist posle
pridruživanja. SAA će sve više izlagati srpsko tržište konkurenciji od uvoza iz EU. U isto vreme,
postepena harmonizacija proizvodnje, kvaliteta i sanitarnih standarda će uvećati mogućnosti za
trgovinu u oba smera. Realizacija SAA se uveliko odvija i do 2013. god. prosečna carina na
poljoprivredno-prehrambeni uvoz iz EU pašće na samo 1,7% gde većina proizvoda neće uopšte
imati tarifnu zaštitu. Stoga je Srbija pod velikim pritiskom da ispuni uslove za izvoz u EU i da
postane punopravna članica kako bi imala koristi od podrške CAP-a.
45.
Reforme su u toku, ali ima još dosta toga da se uradi. Pored SAA, Vlada je potpisala i
sporazum s CEFTA (Slobodna trgovinska zona srednje Evrope) i mnogobrojne bilateralne
ugovore. Srbija se takođe približava i članstvu u WTO. Ove veze su pomogle Srbiji da postane
16
neto izvoznik hrane prvi put 2005. god. s viškom od US$ 255 miliona, što je naraslo na preko
jedne milijarde dolara u 2010. god, ali je i dalje ispod mogućnosti. S prosečnom izvoznom
vrednošću od € 385 po hektaru 2009. god, Srbija ostvaruje niži izvoz po jedinici obradivog
poljoprivrednog zemljišta nego bilo koja članica EU, osim Rumunije, a nove zemlje članice
dostižu prosek od € 800/ha. Ovaj sektor postaje sve više stratifikovan s komercijalnim farmama
koje su se podigle do nivoa mogućnosti i izazova moderne poljoprivredne tehnologije i tržišta
koja uvećavaju konkurennost pa do mnogih malih farmi koje nastavljaju da proizvode na
tradicionalan način, zaostajući.
46.
Izmene agrarne politike u Srbiji dovele su do nesigurnosti. Agrarna politika Srbije se
menjala u dvogodišnjim ciklusima od 2000. god, dovodeći do nestabilnog okruženja u smislu
politike. Kao rezultat toga, čak i politika koja je unapredila profitabilnost sektora agrara ne može
da stimuliše dodatne investicije, kao što se očekuje, jer poljoprivrednici, prerađivači hrane i
njihovi dobavljači nisu sigurni da li će te mere politike ostati na snazi u toku trajanja njihove
investicije. Javni rashodi za poljoprivredu takođe opadaju u vreme kad su investicije
najpotrebnije. Udeo u javnoj potrošnji koji se odnosi na sektor poljoprivred i hrane, koji je mali
prema međunarodnim standardima, smanjio se na 2,5% u 2010. god. i nije više adekvatan. Ni
javne investicije koje su preduzete nisu delotvorne. Većina njih ima za ciljnu grupu male
poljoprivrednike u određenim regionima, bez mnogo veze s državnim strateškim ciljevima za
sektor, uključujući i ispunjavanje zahteva EU. Prema tome, hitnije i važnije od povećanja
ukupnog budžeta je preraspoređivanje postojećih resursa kako bi se oni fokusirali na prioritetne
ciljeve Vlade uvećanja poljoprivredne konkurentnosti i preipreme sektora za mogućnosti i
izazove članstva u EU.
47.
Biće potreban odlučan napor u smislu politike, kao što je ustanovljavanje
delotvornih pratećih usluga. Možda je najveća jedinstvena potreba pripremiti lanac dobavljača
za izvoz više robe boljeg kvaliteta, u skladu s pitanjima i prioritetima određenim sektorskim
studijama EU o ruralnom razvoju (IPARD). Prioritet treba dati onim lancima gde EU zahteva
veterinarske, fitosanitarne i bezbednosne standarde, što trenutno predstavlja veliku trgovinsku
barijeru za srpski izvoz. Pristup kreiranju agrarne politike takođe se mora promeniti. To će
zahtevati veće prikupljanje i korišćenje podataka od strane profesionalnog osoblja koje radi na
politici. Prethodna evaluacija predloženih izmena politike biće od koristi za unapređenje
efikasnosti novih državnih intervencija, dok bi redovna naknadna evaluacija osigurala da politika
ostane na zacrtanoj liniji i da se unapređuje i prilagođava prema potrebama.
Zemljište
48.
U Srbiji, katastar i zemljišnje knjige funkcionišu relativno dobro. Republička
geodetska uprava (RGA) je prilično delotvorna u vršenju uknjižbe imovine i transakcija i sistem
RGA će uskoro biti primenjen u čitavoj zemlji. Ako reforma nastavi dosadašnjim tempom, RGA
se može nadati da će dostići standarde EU kroz pet godina.
49.
Ipak, sektor zemljišta je i dalje ograničen nesigurnim vlasničkim pravima. Poseban
problem s kojim se Srbija suočava odnosi se na pitanje restitucije zemljišta koje je država
oduzela posle Drugog svetskog rata. Pitanje konverzije i restitucije potkopava sigurnost
vlasničkih prava. Vlada je preduzela niz koraka u pravom smeru, uključujući i novi zakon za
rešavanje starih sporova o pravu nad zemljištem putem restitucije i reparacije. Novi zakon o
restituciji je ustanovio jasan postupak, metodologiju i rokove za postupanje po ovim pitanjima.
17
Ostaje problem da se ove obaveze ispune s veoma ograničenim sredstvima koja država ima na
raspolaganju.
50.
Jedna od osnovnih oblasti za jačanje konkurentnosti je smanjenje troškova za
građevinske dozvole. Zbog nepostojanja urbanističkih planova, isuviše restriktivnog procesa
planiranja i izdavanja dozvola i korupcije na lokalnom nivou, investitiori se suočavaju s
teškoćama da pribave građevinske dozvole. Trošak u procentima prihoda po glavi za pribavljanje
dozvole je mnogo viši nego u sličnim privredama i to je rezultiralo da se Srbija gotovo najgore
kotira u svetu u „lakoći dobijanja građevinske dozvole“ (na 176 mestu od 180). Konkretno, cena
je preko 1.800 % per kapita prihoda da bi se uknjižila imovina u Srbiji; sledeća po visini je
Poljska sa 121 %, a Republika Češka sa 16%. Premošćavanje ovog jaza je od bitne važnosti za
konkurentnost Srbije.
51.
Postoje i druge problematične oblasti na koje Vlada mora da obrati pažnju. Zbog
teškoća u pribavljanju građevinskih dozvola, stanovništvo često gradi bez njih. Procene tog
neformalnog nivoa se kreću od pola miliona do milion građevina. Postoje predlozi da se uvede
katastar zgrada u kome bi svaka zgrada, uključujući i one u vlasništvu države, bila uknjižena, kao
i da njen status bude određen (da li je formalan ili neformalan). Drugo, da se pokrene program
konsolidacije poljoprivrednog zemljišta. Korist od takvog programa u potpunosti nadmašuje
cenu realizacije i uključiće uvećanje proizvodnje i zaposlenosti u agrarnom sektoru, povećanu
tržišnu vrednost konsolidovane imovine, bolje uslove svojine, unapređenu infrastrukturu i tačne
zemljišne knjige i katastarske planove.
52.
Sve su ovo relativno nove oblasti za Vladu. Kapaciteti za njihovo rešavanje se stoga
moraju podići na svim nivoima. Ključne oblasti za obuku su konverzija, valorizacija i
upravljanje imovinom. Možda bi bilo korisno razmotriti načine uključenja privatnog sektora u
ovaj proces, kao i obezbediti proces široke javne konsultacije kako bi odluke bile transparentne.
Saobraćaj i omogućavanje trgovine
53.
Kvalitet infratstrukture saobraćaja Srbije izgleda da znatno zaostaje od suseda i
konkurenata kao rezultat izuzetno slabih investicija i održavanja u toku “izgubljene
decenije“ devedesetih godina. Ovo je značajan problem za zemlju koja se nada da profitira od
svog centralnog položaja u jugoistočnoj Evropi i da bude saobraćajni centar za EU koja se širi.
Izveštaj o svetskoj ekonomiji, 2010-2011, ukazuje na slab kvalitet srpske saobraćajne
infrastrukture – putna infrastruktura se našla na 129. mestu, kvalitet železničke infrastrukture na
93. a infrastruktura luka i vazdušnog saobraćaja na 124. Bezbednost na putevima takođe
predstavlja veliki problem. Na osnovu podataka iz 2008. god, cena smrtnih slučajeva i teških
povreda na putevima Srbije koštala je ekonomiju zemlje preko 2% BDP-a.
54.
Sektor puteva je zabeležio malo poboljšanja, ali veći deo postojeće putne mreže
predstavlja usko grlo za prevoznike. Pregled mreže magistralnih i regionalnih puteva,
sproveden 2008. god, otkriva da je samo 37% mreže u dobrom stanju. Dok ovo predstavlja
skromno poboljšanje, karakteristike projekata većeg dela postojeće mreže su ispod evropskih
standarda. To dalje povećava troškove eksploatacije vozila a smanjuje bezbednost i
konkurentnost. Održavanje, obnova i izgradnja mreže bi trebalo da se planiraju unapred kroz
srednjeročni plan razvoja.
18
55.
Železnička infrastruktura stari i u lošem je stanju. Prosečan vek mreže je 38 godina.15
Brzina na pruzi ne prelazi 60km/h na 57% mreže, a samo na 3% mreže brzina prelazi 100km/h
mada je projektovana prosečna brzina 94,5 km/h. Nedovoljne investicije za održavanje su
smanjile operativnu delotvornost većeg dela mreže. To je postavilo pitanje bezbednosti i diktira
povremena ograničenja brzine, što dalje usporava saobraćaj i, zbog nedostatka održavanja, ima
tendenciju da tako ostane za stalno. Dostizanje nivoa EU će zahtevati jednu dublju analizu
strukture voznog parka u odnosu na zahteve tržišta, što znači oštre rezove u višku kapaciteta. Isto
tako teška odluka se mora doneti u odnosu na broj zaposlenih.
56.
Vodeni putevi unutar kopna ostaju kao potencijalno važan način prevoza u Srbiji.
Dok je potencijal za saobraćaj na vodenim putevima unutar kopna na rekama Dunavu i Savi
značajan, postoji jedan broj problema koji treba da se reši, uključujući čišćenje od
neeksplodiranih mina i potopljenih plovila. Plovni put Dunava je ispod parametara koje zahteva
Dunavska komisija i dovodi do restrikcija u plovidbi i ima negativni efekat na bezbednost
plovidbe – situacija je mnogo gora na reci Savi gde ima malo saobraćaja zbog dugogodišnjeg
neadekvatnog održavanja. Rehabilitacija Dunava i Save predstavlja prioritet Vlade za ovaj sektor
kako bi ovaj ekonomičan i ekološki prihvatljiv način prevoza bio konkurantan i kako bi se
smanjili troškovi prevoza vodenim putevima unutar kopna radi uvoza i izvoza.
57.
Rezultati Srbije u omogućavanju trgovine i logistike zaostaju za susedima u regionu.
Srbija zauzima 74. mesto u svetu prema indeksu prekogranične trgovine Izveštaja Doing
business za 2011. god i 84. mesto na svetu prema indeksu logističkih rezultata (LPI) Svetske
banke za 2010. god. LPI pokazuje da Srbija mora da izvrši značajna unapređenja u oblasti carine
gde treba da se izvrši jača integracija graničnog upravljanja, pojednostavljenje postupaka
carinjenja, ustanovljavanje carinjenja u unutrašnjosti, smanjenje broja fizičkog pregleda
unapređenjem sistema upravljanja rizikom i određivanje glavnih pokazatelja rezultata kao
neophodne reforme za omogućavanje trgovine i dovođenje srpske carine pod standarde EU.
Energetika
58.
Srbija je dobro obezbeđena infrastrukturom za proizvodnju, prenos i distribuciju
električne energije. Nekih 55% instalisanih proizvodnih kapaciteta predstavljaju termoelektrane
na lignit., 40% su hidrocentrale, a učešće prirodnog gasa se očekuje da poraste u budućnosti.
Iako impresivan, energetski kapacitet Srbije je pod sve većim stresom. Većina proizvodnih
kapaciteta je stara preko 30 godina i radi preko svog projektovanog veka trajanja. Poslednja
elektrana je podignuta pre 15 godina, a ostale su iz perioda 1960-70. Starost i slabo održavanje
su imali velikog uticaja na njihovu pouzdanost i efikasnost. To važi i za sistem za prenos
energije u Srbiji.
59.
Nedostatak investicija je ostavio Srbiju s dvostrukim problemom. Prvi je obezbediti
da nedovoljne količine energije ne uguše napore države da poveća svoju konkurentnost.. Postoje
podaci da je to rastući rizik. Posle pet godina rekonstrukcije i stabilizacije početkom
dvehiljaditih, energetski sektor se stabilizovao. Međutim, pre krize 2008. god, snabdevanje
električnom strujom je postalo usko grlo – 30 anketiranih firmi navelo je snabdevanje strujom
kao veliko ograničenje njihovog poslovanja, što je dva puta više nego u istoj anketi 2005. god, a
15
Ukupna dužina mreže uključuje i 334 km. na Kosovu i Metohiji, od čega je 39 km industrijskog koloseka, a 180
km nije u upotrebi.
19
mnogi očekuju da je nastavak nestašice neizbežan ako se nešto ne preduzme. Zaista, 2008. god,
kapacitet proizvodnje nije mogao da zadovolji potražnju na vrhuncu i zemlja je morala da se
osloni na izvoz. To ukazuje na neminovni krah u snabdevanju. Pad potražnje zbog globalne
finansijske krize malo je i privremeno otklonio pritisak, ali kako potražnja raste s ekonomskim
oporavkom, sistem bi mogao da dovede u pitanje čitavu privredu. To takođe ima i regionalne
implikacije pošto je Srbija važan tranzitni centar za prenos električne energije s gotovo
polovinom godišnje količine struje koja prolazi kroz zemlju (2009.) i distribuira se susednim
tržištima.
60.
Drugi problem je kako postati više energetski efikasan. Privreda koristi dva puta više
energije po dolaru BDP-a nego susedi na zapadnom Balkanu i gotovo 2,5 puta više nego zemlje
EU. To je uglavnom zbog strukture njenog osnovnog izvoza – metali i elektro mašine – koja
zahteva veliku količinu energije. Pored toga, sa dve trećine potreba za strujom koje se
zadovoljavaju iz termoelektrana na lignit, energetska potrošnja Srbije je veoma zavisna od
ugljenika, nekih deset puta više nego u zemljama OECD-a. Srbija je krenula putem
prilagođavanja politike energije i klime kako bi zadovoljila zahteve pridruživanja EU i čini
napredak u tom pravcu, ali potpuna usaglašenost će mnogo koštati.
61. Srbija može da proizvede dovoljne količine struje i to na održiv način. Međutim, to će
zahtevati značajna ulaganja, čiji će iznos dostići projektovanih € 16 milijardi do 2020. god, a po
nekim procenama, bar dve trećine od toga moraće da poteknu od privatnog sektora. Privlačenje
tolike privatne investicije povlači za sobom značajnu reformu politike. Ovde je osnovni prioritet
reforma tarifa. Uprkos poslednjim skokovima, trenutni nivo tarife ne dozvoljava glavnom
dobavljaču struje da pokrije svoje troškove, a da ne govorimo o finansiranju potrebnih
investicija. Nedavno usvajanje Zakona o energetici predstavlja veliki iskorak prema uključivanju
EU acquis, gde spada i prenos nadležnosti o određivanju tarife s Vlade na nezavisnog regulatora
energetike. Takođe, vlada privodi kraju pripreme za novi pravni okvir javno-privatnog
partnerstva. Drugi koraci bi obuhvatili unapređenje distributivnog sistema, smanjenje
opterećenja distribucije i snabdevanja i jačanje efikasnosti.
Stub II: Poboljšanje efikasnosti i rezulatati potrošnje u socijalnom sektoru
62.
Ko što je ranije zapaženo, kriza iz 2008. god. povukla je nekih 230.000 ljudi natrag
u siromaštvo. Ovo je dovelo do velikog stresa za složeni sistem socijalne zaštite Srbije. Sistem,
koji u stvari predstavlja zbirku slabo koordinisanih komponenti, pokazao je mešovite rezultate.
Te komponente obuhvataju: (i) nužnu socijalna pomoć za one kojima nedostaju minimalna
sredstva, (ii) beneficije zaštite dece i porodice, (iii) beneficije za invalidnost, i (iv) beneficije za
borce ratova i njihove porodice. Rashodi za socijalnu pomoć su na prosečnom nivou za zemlje
ECA, oko 1,7% BDP-a. Međutim, blizu dve trećine tog rashoda je raspoređeno na programe koji
su regresivni u smislu ciljanosti. Tu spadaju beneficije za borce ratova i nadoknada za zaposlene
porodilje. S druge strane, iako računaju na znatno manji procenat rashoda, nužna socijalna
pomoć i program mesečnog dečjeg dodatka su strogo određeni testom sredstava i dobro ciljani na
siromašne. Glavni nedostaci ovih programa leže u njihovoj maloj pokrivenosti i malom
uključenju onih koji su podobni. U vreme krize, oba programa su proširena kako bi se
odgovorilo na povećanu potražnju, ali su i dalje bili premali da dosegnu do većine siromašnih.
20
Okvir 5: Uticaj krize na Rome
Kriza je pogoršala dugotrajne probleme za većinu ugroženih ljudi u Srbiji. Analiza Banke pruža
realnu sliku problema različitih romskih zajednica, sa domaćinstvima koja se nalaze u favelama i
kolektivnim centrima (neformalna naselja od šatora u kojima žive zajedno raseljenoi s Kosova,
Romi i ne-Romi) suočena s najgorim životnim uslovima, s nesigurnim smeštajem, bez
neposrednog pristupa uslugama, kao što su voda i kanalizacija, sa siromašnom infrastrukturom.
Pored toga, niske kvalifikacije, nemanje zvaničnih dokumenata i predrasude poslodavaca i dalje
ostaju glavne prepreke za zaposlenje. To proizilazi iz kvantitativnih podataka. Mada radno
sposobni Romi (nasuprot javnom mišljenju) aktivno traže posao (učešće Roma muškaraca od
72% može se uporediti sa većinom muškaraca od 70%), stopa zaposlenosti muškaraca iznosi
34% u poređenju sa 58% muškaraca ne-Roma. Oni koji rade primaju upola manju zaradu od neRoma. Kod žena je situacija još gora jer njihova stopa zaposlenosti iznosi 9% (prema 43% neRomkinja), a zarađuju jednu trećinu od onoga što zarađuju njihove koleginice ne-Romkinje.
Razlika u obrazovanju je bitno objašnjenje za problem romske populacije da nađe posao kada
samo 21% muškaraca i 4% žena imaju srednje obrazovanje (prema 81% za većinu muške
populacije i 73% za žene). Veći deo jaza u zaradi, međutim, ostaje neobjašnjen po visini
obrazovanja, radnom siskustvu i lokacijskim karakteristikama, što ukazuje da, zaista, predrasude
kod poslodavaca mogu da igraju važnu ulogu.
Iako su ovi problemi teški za rešavanje, Projekat pružanja poboljšanih usluga (DILS) daje svoj
doprinos u bavljenju problemom pristupa jazu u društvenim uslugama s kojim se suočavaju
Romi.U saradnji s Ministarstvom zdravlja i OEBS-om, DILS je pomogao obuci i zapošljavanju
75 Roma kao zdravstvenih mediatora (sve žene), a Projekat direktno finansira plate za njih 15.
Romski zdravstveni mediatori su pomogli da nekih 3.600 dece bude vakcinisano, preko 2.500
njih da bude prijavljeno kod lekara, da se oko 600 trudnica i mladih majki pregleda i obavi
kontrolu trudnoće i porođaj u bolnici; sada je 1.200 žena u mogućnosti da izabere svog
ginekologa. Ovaj uspešan program će verovatno biti održiv pošto bi Vlada želela da
institucionalizuje romske zdravstvene mediatore, a u 2012. god njihove plate će biti isplaćivane
iz budžeta Republike Srbije.
Izvor: Svetska banka (2010) „Inkluzija Roma: ekonomske mogućnosti za Bugarsku, R. Češku, Rumuniju i Srbiju“,
IPSOS Stratedžik marketing (2009), „Procena krize“
63.
Vlasti su preduzele važne korake u rešavanju nekih od ovih ciljnih pitanja, ali
problemi ostaju. Važne reforme su realizovane u cilju obuhvatanja siromašnih nužnom
socijalnom pomoći, dok su smanjivani kategorični programi „zasnovani na pravu“. Vlada je
donela Zakon o socijalnoj pomoći nakon ocene efekta nužne socijalne pomoći na ciljnu tačnost,
obuhvata i adekvatnosti koristi. Kao rezultat toga, obuhvat nužne socijalne pomoći dostigao je
10% najsiromašnijeg kvintila, sa ranijih manje od 7%. Ipak, neke važne oblasti ostaju da se
unaprede. Pored problema s ciljanošću novčane pomoći, Vlada je naznačila da želi poboljša
njenu koordinaciju s nematerijalnom socijalnom pomoći, kao što je društvena briga i usluge
zapošljavanja koje su sada institucionalno odvojene i slabo koordinisane. Konačno, Vlada želi da
analizira – pa i ako je potrebno da odredi mere za ublažavanje – efekat konkretnih reformi na
siromaštvo što iziskuje libaralizaciju i rast cena.
21
Zdravstvo
64.
Zdravstveni sistem Srbije zabeležio je značajan napredak u poslednjoj deceniji.
Rezultati su poboljšani i više usluga se pruža po nižoj ceni. Realizovane su i neke mere za
regulisanje medicinske prakse i unapređenje kvaliteta nege. Istovremeno.sistem se suočava s
velikim izazovima. Kao i u mnogim zdravstvenim sistemima u Evropi, Srbija je suočena s
pritiskom za povećano trošenje na zdravstvo zbog starenja stanovništva, uvođenja novih (i
skupih) medikamenata i razvoja novih tehnologija. To povećava fiskalni pritisak s kojim je
sistem već suočen kao posledica globalne ekonomske krize. Povećanje nezaposlenosti i
siromaštva, što je smanjilo prihod Fonda za zdravstveno osiguranje (HIF), uvećalo je broj
ugroženih grupa koje se moraju dotirati iz budžeta. Vlada će morati da pronađe načine da
sredstva koristi efikasnije, putem unapređenja upravljanja i nastavka reformi koje će stvoriti
podstrehe da s esredstva produktivnije koriste.
65.
Srbija sada ima epidemiološku šemu sličnu većini zemalja istočne Evrope. U stvari,
mnogi pokazatelji su isti ili bolji nego u novim državama članicama EU. Prosečna životna dob
od 73,7 godina je gotovo jednaka kao i u novim državama članicama EU. Viša je nego u
baltičkim zemljama i priblizno jednaka onoj u Mađarskoj (73 god.) i Slovačkoj (74 god.).
Napredak u zdravstvenom stanju stanovništva se naročito ubrzao posle devedesetih godina.
Napr, neonatalna smrtnost je naglo opala u periodu od 1999.-2006. god. i njena sadašnja stopa je
na nivou uporedivim s prosekom u zemljama članicama EU koje su se pridružile posle 2004.
god. Standardna stopa smrtnosti, međutim, i dalje je na iznad proseka i za nove zemlje EU i za
one stare. Ona je približno jednaka stopi u baltičkim zemljama i Mađarskoj, a znatno viša od
stope u Slovačkoj.
66.
Rashodi Vlade na zdravstvo su približno i dalje konstantni u smislu procenta BDP-a
poslednjih godina, povećavši se sa 6% 2002. god. na 6,3% 2008. god. Pošto je to bio period
naglog privrednog rasta, budžeti HIF i Ministarstva zdravlja (MZ) su se uvećavali tokom godina.
Od 2003.-2008. god, potrošnja HIF-a je porasla za 23% u realnom iznosu, dok se budžet
Ministarstva zdravlja (koje se uglavnom bavi prevencijom, kupovinom opreme i infrastrukture i
plaćanjem nege za ugrožene grupe) gotovo udvostručio.
67.
S obzirom na još uvek postojeće oslabljene efekte krize i projektovani period sporog
rasta, nivo potrošnje nije održiv. Vlada mora da poboljša produktivnost. Srbija isuviše troši na
bolničku negu (procenat zdravstvene nege koji se troši na bolničku negu je približno dva puta
veći od onoga u zemljama OECD), a premalo na negu ambulantnih pacijenata (Srbija troši 24% a
zemlje OECD 31% svog zdravstvenog budžeta). Postavlja se takođe pitanje nivoa i strukture
medicinskog osoblja. Jasno je da Srbija može da postigne značajniji novo efikasnosti
reformisanjem načina na koji se sistem finansira. Sada, budžeti pružalaca zdravstvene nege, kako
na primarnom tako i na sekundarnom nivou, zasnovani su na ceni usluge. Fond za zdravstveno
osiguranje plaća pružaocima na osnovu godišnjih ugovora koji određuju iznos koji se troši na
plate i zarade, komunalije, lekove i drugi materijal. Raspoređivanje osoblja se vrši na osnovu
broja utvrđenog osoblja i koeficijenta plata. Plaćanja za ostale tekuće troškove se uglavnom
zaniva na broju kreveta. Kao posledica toga, pružaoci nemaju podstreha da ekonomišu s
korišćenjem sredstava ili kvalitetom usluga koje pružaju.
68.
Vlada je pokrenula reforme u mehanizmima plaćanja. Za primarnu zaštitu Vlada je
pribegla opciji sistema plaćanja na osnovu kapitacije. Pacijentoi se prijavljuju kod svog izbornog
22
lekara koji tako postaje primarni kontakt u sistemu zdravstvene zaštite. To pomaže
ograničavanju potreba za uputima i stvara neposredan kontakt s izvorom plaćanja. Do danas,
napredovanje ove reforme je sputano nepostojanjem prateće zakonske regulative. Za viši stepen
(bolnice) zaštite, Vlada prelazi na model DRG (tj. PPTP – dijagnostički srodne grupe), sistem na
bazi rezultata, gde su bolnice plaćene prema prosečnoj ceni lečenja pacijenta u toku čitavog
perioda lečenja (plaćanje prosečne cene stvara podstreh za minimiziranje troškova lečenja
konkretnog slučaja). Mnoge od ovih reformi podržava Banka kroz PEDPL3.
Penzije
69.
Srbija je druga u regionu ECA po najvišem nivou rashoda za penzije od BDP-a.
Osnovni problem je što ima previše penzionera i što ima mnogo ljudi koji koriste te beneficije
iako su ispod starosne granice za penziju i što je nivo beneficija mnogo viši nego što se to može
priuštiti. Problem je dalje pogoršan posle dve vanredne povišice penzija 2008. god. Na početku
ekonomske krize, kasnije u toku godine, prihodi penzionog sistema su opali baš u vreme kad su
se obaveze sistema uvećavale. Vlada je ovaj problem rešila zamrzavanjem penzija u nominalnim
vrednostima 2009. god. Zamrzavanje penzija je preneto na 2010. god. u nadi da će se doneti novi
zakon o penzijama tokom 2010. god.16
70.
Vlada Srbije je usvojila novi zakon o penzijama 2010. god. Ovaj zakon smanjuje broj
ljudi koji primaju penzije, nivo beneficije, posebne beneficije i privilegije za zaposlene u
Ministarstvu unutrašnjih poslova i vojsci, dok istovremeno povećava minimalne penzije. Neka
od ovih smanjenja su bila politički teška, uključujući i podizanje starosne granice za penziju sa
53 na 58 godina, a za udovce i udovice sa 50 na 55 god. Zakon je takođe smanjio dodatak od
15%, koji su primale žene, na 6%. Ove promene su naišle na jak otpor sindikata i ostalih moćnih
grupa. Januara 2011.god, Vlada je podigla minimalne penzije za 2%, kao što predviđa novi
zakon, i nastavila s daljim koracima u toku godine. Očekuje se da prelazak na indeksaciju prema
inflaciji značajno smanji fiskalno opterećenje penzionog sistema sledećih nekoliko godina, uz
pad trošenja na penzije od BDP-asa 13,8% 2009. god. na manje od 12% 2012. god.
71.
Mada su ove promene značajne, biće potrebne dalje mere da se obezbedi strukturna
čvrstina sistema. Penzijske beneficije su zasnovane na bodovnom sistemu, kao što je definisano
zakonom iz aprila 2003. god. Pojedinci sakupljaju lične bodove na osnovu dužine uplaćivanja
doprinosa i iznosa doprinosa un odnosu na prosečnu zaradu. Sistem u Srbiji obično vezuje
vrednost opšteg boda (što predstavlja meru visine beneficije) za indeks koji pojedinci dobijaju po
penzionisanju. Ovo prekida vezu primljene beneficije sa zaradom na koju je doprinos zapravo
uplaćivan. Indeksiranje doprinosa za penziju prema inflaciji pre penzionisanja dovodi do toga da
njihova vrednost erodira vremenom u ekonomiji koja raste, što postavlja pitanje jednakosti među
generacijama i indikuje da je mlađa grupacija u gorem položaju. Najbolja međunarodna praksa
ukazuje da nivo doprinosa treba da bude indeksiran prema rastu zarada, a penzije nakon
penzionisanja da budu vezane za inflaciju. Obzirom na visoki racio beneficija u Srbiji, nagli
prelazak na najbolju međunarodnu praksu bio bi prilično skup, ali u nekom trenutku taj prelazak
bi se morao učiniti.
16
Nešto veći od očekivanog rast prihoda u 2010. god. omogućio je Vladi da dodeli 5.000 dinara penzionerima s
najmanjim penzijama (oni koji primaju manje od 30.000 din. mesečno) u vidu jednokratne isplate kao kompenzacija
za najnoviju inflaciju.
23
IV. ODGOVOR SRBIJE NA IZAZOVE I PRIORITETE
72.
Ova CPS se bazira na artikulaciji sopstvenih razvojnih ciljeva i izazova Srbije.
Posebno, Strategija želi da podrži Vladine ciljeve da postane konkurentnija i da pređe s modela
rasta pre krize, koji je uglavnom bio diktiran potrošnjim, na model u kome izvoz i investicije
postaju veći pokretači poboljšanja produktivnosti, rasta i otvaranja novih radnih mesta. Taj cilj je
detaljno izražen u jednom dokumentu, koji je još uvek u izradi, pod naslovom Politika strategije
i razvoja za industrijalizaciju Republike Srbije.17 U ovom dokumentu, vlasti određuju široku
strategiju za jačanje srpske proizvodnje i industrijske konkurentnosti, a takođe obezbeđuju
ekološku održivost. Ključni elementi strategije obuhvataju pristup povećanju zaposlenosti,
industrijskoj proizvodnji, regionalnom razvoju, produktivnosti rada, izvozu roba, investicijama i
FDI. To je sveobuhvatni dokument koji, pored toga všto predlaže veći akcenat na obrazovanju i
inovacijama, utvrđuje konkretne ciljeve za unapređenje efikasnosti u najvažnijim industrijskim
sektorima Srbije, uključujući poljoprivredu, tekstilnu industriju, drvnu i metalnu. Strategija
uključuje i zahteve EU za čistom proizvodnjom, bez zagađenja i emisije ugljenika. Pored toga,
Vlada je donela jedan broj nacionalnih strategija u pojedinim oblastima, kao što je obrazovanje,
javne nabavke, naučno-tehnološki razvoj i telekomunikacije.
73.
Drugi jasan cilj, kome je Vlada ostala privržena, je održiva fiskalna disciplina. Uz
učešće s Bankom i MMF-om, Vlada je jasno izrazila svoju opredeljenost ka unapređenju
alokacije javnog rashoda, jačanju upravljanja javnim dugom i zaštiti socijalne pomoći kako bi
ublažila efekat ekonomske krize i proširila obuhvat socijalnih davanja. Usvajanje u Skupštini
Zakona o fiskalnoj odgovornosti početkom 2011. god. i kredibilitete koji je zadobio Fiskalni
Savet nakon svog osnivanja na osnovu ovog zakona, dokaz su opredeljenja Srbije za fiskalnu
disciplinu.
74.
Konačno, starteška određenost za reforme u Srbiji definisana je Vladinim
opredeljenjem za integracijom Srbije u EU. Kao što je gore navedeno, opšti pravac potiče od
Evrope 2020. Konkretno usmerenje zemlje je obezbeđeno odabranim izveštajima o monitoringu
koji zacrtavaju plan akcije. Najnoviji Vladin strateški dokument koji definiše plan EU integracije
sadržan je u Nacionalnom planu za integraciju iz 2008. god. Ovaj detaljan dokument objašnjava
Vladine prioritete za harmonizaciju institucionalnog i pravnog okvira Srbije s EU.18 Važan
napredak u pridruživanju EU je postignut 2010. god. i početkom 2011. Kao što je gore
napomenuto, oktobra 2011. god, Komisija je preporučila Srbiju za status kandidata. Zaista, u u
svojoj preporuci, EC ističe da je „Srbija napravila pozitivan pomak u realizaciji svojih obaveza
prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenom sporazumu“i da će „Srbija biti u
poziciji da preuzme obaveze članstva u srednjeročnom periodu na gotovo svim poljima pod
uslovom da se proces ujednačavanja nastavi i da se čine dalji napori da se obezbedi realizacija i
sprovođenje zakona“. Iako je članstvo u EU još daleko, pomoć Banke prema ovoj CPS ima ima
za cilj da podrži kontinuitet politike.
17
18
Vlada Srbije, u radu.
Ovaj dokument se nalazi na: http://kzpeu.seio.gov.rs/dokumenti/npi/npi_october2008_en.pdf
24
V. STRATEGIJA GRUPACIJE SVETSKE BANKE
A.
Program Banke, izvučene pouke i partnerstvo
75.
CPS za FY12-FY15 je tako sastavljena da se nadgradi nad snažnim reformama
politike koje su uživale podršku prethodne CPS. Prvo, ona predlaže da se zajmovi DPL svake
godine prošire i prodube na važne reforme preduzete prema ranijim Bančinim kreditima za
politiku. To je posebno tačno kad je u pitanju treća operacija upravljanje javnim rashodom serije
DPL, koji je pokrenut kao odgovor na krizu na osnovu zahteva Vlade za pomoć u poboljšanju
produktivnosti i efikasnosti javne potrošnje. Značajne reforme preduzete poslednjih godina,
uključujući i revidirane fiskalne zakone i strateški efikasniji proces budžetiranja, pojačanu
internu kontrolu i revizorsku funkciju i unapređenja u normativnom okviru za nabavke, bile su
sve podržavane serijom DPL. Predložena serija DPL o restruktuiranju preduzeća, koja nisu
privatna, takođe će se bazirati na seriji DPL za privatni i finasijski sektor i Garanciji zasnovanoj
na politici iz prethodne CPS koja je podržala unapređenja u poslovnom okruženju, ojačala
finansijsku disciplinu i sektor preduzeća koja nisu privatna i pomogla u izgradnji stabilnijeg i
efikasnijeg finansijskog sektora.
76.
CPS će se više fokusirati na selektivnosti s prelaskom na manji broj većih
investicionih operacija. Banka će nastaviti da blisko sarađuje s vlastima na konsolidaciji
najnovijeg napretka na ubrzanju povlačenja sredstava projekata. Novi investicioni zajmovi, koji
su odloženi za kasnije tokom CPS, biće namenjeni manjem broju većih investicionih operacija
pažljivo ciljanih da podrže stubove CPS. To će biti od pomoći za unapređenje rezultata
portfolija. To će takođe osloboditi Bančina unutrašnja sredstva za blagovremene analize, što će
na taj način ojačati sposobnost Banke da se angažuje u zagovaranju, širenju znanja i dijalogu u
oblastima u kojima ne obezbeđuje direktno investiciono finansiranje, već gde drugi razvojni
partneri posmatraju Banku u ulozi vodećeg aktera ili ko-aktera u ulozi „Banke znanja“. Pored
toga, to će omogućiti Banci da odgovori na zahteve od EC i drugih donatora za pomoći u
implementaciji projekata kroz širenje programa trast fondova finansiranih spolja.
77.
Banka će nastaviti da proširuje partnerstva sa EC i drugim razvojnim partnerima u
Srbiji kako bi ona napredovala ka priključenju EU. Trast fondovi (TF) su upravljali ili
realizovali ukupno US$ 25,8 miliona Grupacije Svetske banke i obezbedili dodatno finansiranje
za podršku ciljeva CPS. EC je odobrila grant za inovacije u iznosu od € 8,4 miliona, a očekuje se
da odobri i grant za jačanje pravosudnog sektora od € 2,6 miliona i za statističku analiziu od €
830.000. Među bilateralnim partnerima, SIDA je posebno važan razvojni partner u trast fondu za
sektor pravosuđa. Najnoviji programi TF, kao što su oni dogovoreni sa EC i SIDA, sačinjeni su
tako da pokriju troškove Svetske banke za upravljanje njihovom implementacijom. Uz to, Srbija
uživa korist i izvesnog broja regionalnih TF, uključujući upravljanje javnim finansijama,
računovodstvo u privatnom sektoru – preko REPARIS-a (Program puta u Evropu za reformu
računovodstva i institucionalnog jačanja)19 – i istraživanje i razvoj i inovacije. Detalji svakog od
ovih TF i dodeljeni iznosi dati su u Aneksu 3.
78.
IFC se nada da će obezbediti finansiranje od US$ 600-800 miliona za privatni sektor
u toku perioda CPS. IFC nastoji da poboljša konkurentnost Srbije kroz investicione i
19
REPARIS pomaže i pomagaće zemljama zapadnog Balkana u usaglašavanju njihovog okvira za računovodstvo i
reviziju za privatni sektor s acquis communautarie EU.
25
savetodavne usluge ciljajući konkurentne i izvozno orijentisane firme, kao i segmente ekonomije
s nedovoljno usluga, kao što su SME i sektor agrobiznisa, efikasnost i obnovljivost energije i
opštine i ruralna područja. Takođe, kroz svoje regionalne programe, IFC će pomoći Srbiji da
učini dalji napredak u poboljšanju poslovnog okruženja.
Tekući portfolio
79.
Svetska banka podržava portfolio od 12 operacija sa obavezama od ukupno US$
841,8 miliona (15.11.2011.). Ove operacije finansira 8 kredita IDA od ukupno US$ 217 miliona,
10 zajmova IBRD od US$ 620,3 miliona i jedan grant GEF od US$ 4,5 miliona. Nivo isplate za
FY11 je bio 10,3%, a u prvom kvartalu FY12 dostiže 8%.
80.
Racio povlačenja sredstava tokom CPS FY08-11 bio je znatno ispod proseka ECA i
Banke i zaostajao je za ranijim prosekom u Srbiji (videti Tabelu 3). Ovo je u mnogome
prouzrokovano problemima na unutrašnjoj političkoj sceni (predsednički izbori, deklaracija o
nezavisnosti Kosova i parlamentarni izbori) i globalnom ekonomskom krizom 2008.-09. Ti
događaji su doveli do velike političke nesigurnosti u dužem vremenskom periodu i doprineli
osamnaestomesečnom kašnjenju skupštinske ratifikacije pet Bančinih operacija koje su bile
odobrene krajem prethodnog perioda CPS. Isti ti politički i ekonomski faktori su odvukli pažnju
donosilaca odluka od realizacije projekata koji su se već nalazili u portfoliju. Šta više, formiranje
Vlade sastavljene od složene koalicije od 13 političkih stranaka često je uticalo na realizaciju
projekata, najupadljivije u slučajevima (kakav je projekat Koridora X) gde je bilo neophodno
postići dogovor među vladinim institucijama od strane zvaničnika koji predstavljaju različite
koalicione partnere suprotnih filozofija.
Tabela 3: Trend stope povlačenja sredstava (% neisplaćenog dela)
Srbija
ECA
Banka
FY06
FY07
FY08
FY09
FY10
FY11
18
17
23
20
19
23
14
18
22
11
18
27
9
19
27
10
21
22
FY12
(as of Nov 1)
9.2
8.6
6.5
81.
Uz već vidljiv napredak, pretpostavlja se da će se povlačenje sredstava znatno
ubrzati tokom nove SCP. Zaista, za manje od pola fiskalne godine, nivo povlačenja od 9,2%
približio se prosečnoj godišnjoj cifri za prethodne dve godine. Intenzivno angažovanje se isplati.
Stalni dijalog s vlastima, uključujući redovne i na visokom nivou zajedničke analize portfolija
počeo je da dovodi do brže finansijske realizacije projekata. Jasno je da je jačanje koordinacione
uloge Ministarstva finansija (MF) i njegove funkcije podržavanja vis-a-vis implementarnih
agencija pomoglo da se poboljšaju rezultati portfolija. Naročito, imajući u vidu kontekst srpske
složene koalicione Vlade, nedavni napori da angažuju same resorne ministre u redovnom
dijalogu o portfoliju smanjilo je vreme potrebno za donošenje odluka, doprinelo da se usadi
osećaj hitnosti u osoblje Odeljenja za implementaciju projekta (PIU) i eliminisalo nespretne
birokratske korake. Neprestana konsolidacija portfolija, napredovanje sa manjim brojem većih
projekata, ukolotečavanje projektnih komponenti i ciljeva, neprekidno proaktivno upravljanje
portfolijom, uključujući i selektivno restruktuiranje i storniranje projekata i, konačno,
napredovanje na velikom projektu Koridora X (koji iznosi više od 40% ukupnog portfolija u
26
dolarskom iznosu); sada kada je većina važnih ugovora potpisana, što će pomoći da se
konsoliduje ovaj obećavajući ishod.
Tabela 4: Rezultati Portfolija na dan 1. novembra 2011.
Sektor
HD
SD
ECSPF
Naziv Projekta
ZDRAVSTV. PROJEKAT
odobrenje
Borda
Revidiran
završetak
MaJ 2003
Dec 2011
IDA/
IBRD/GEF
US$ mil.
33.5
Sep 2012
25.0
46.4
isplata (%)
br.
god.
posled.
IP
posled
DO
82.7
8.3
MS
S
75.6
6.3
MS
MS
35
3.3
MS
S
105.0
73.6
7.3
S
S
74.3
7.5
MS
MS
MS
S
KONSOLID. NAPLATA
MaJ 2005
PRUŽANJE LOKAL. USL.
Mart 2008
OBNOVA SAOBR.
Maj 2004
Dec 2012
March 2012
ENERGET. EFIKASNOST
Mart 2004
June 2013
49.0
KATASTAR NEPOKRET.
Maj 2004
Feb 2012
30.0
92.1
7.1
NAVODNJ./ISUSIVANJE
Juli 2005
May 2013
74.4
45.5
6.2
S
MS
ECSEE APL #2
Jun 2005
June 2012
21.0
6.2
S
S
TRANS AGR. REFORM GEF
TRANS AGR. REFORMA
Jun 2007
Jun 2007
Dec 2011
Dec 2011
4.5
17.0
69.9
38.6
45.6
4.3
4.3
MU
MU
MU
MU
KORRIDOR X AUTO.
Juli 2009
Dec 2015
388.0
7
2.2
MS
S
SEEC CRIF
Mart 2011
Dec 2012
5.0
0
0.5
S
S
BOR REGIONAL. RAZVOJ
Jun 2007
Sep 2014
43.0
8
4.3
MS
MS
841.8
34.9
5.2
82.
IFC je naglo proširila svoje aktivnosti u Srbiji tokom prethodne CPS (FY08-FY11).
Obaveze su narasle na US$ 455 miliona ($ 351 milion svojih sredstava i $ 104 miliona kroz
mobilizaciju sredstava) sa US$ 260 miliona u prethodnom četvorogodišnjem periodu. Obećan
investicioni portfolio IFC u Srbiji koji je bio US$ 439,8 miliona (na dan 30. septebra 2011.),
protezao se na 15 projekata u finansijskom sektoru (72%) i realnom sektoru (28%), time čineći
da taj portfolio IFC bude najveći na zapadnom Balkanu. Portfolio IFC je usredsređen na
finansijski sektor pomažući kapitalizaciju tri sistemske banke, uključujući i najveću državnu
banku u zemlji. Pored toga, IFC je finansirala US$ 104 miliona kroz mobilizaciju sredstava s
drugim finansijskim institucijama, što šalje snažan signal u vreme kad je ekonomskom oporavku
Srbije potrebno da uhvati zamah i kada međunarodna potražnja izgleda nesigurno.
83.
Paralelno s povećanim investicionim aktivnostima, IFC pomaže Srbiji da unapredi
svoje poslovno okruženje kroz svoje savetodavne programe za: (i) jačanje unutrašnje
konkurentnosti u 4 opštine, (ii) unapređenje korporativnog upravljanja, (iii) jačanje uloge
međunarodnih standarda i tehničke regulative, (iv) poboljšanje pristupa finansijama s posebnom
pažnjom na finasiranju energetske efikasnosti, i (v) promovisanje učešća privatnog sektora (PSP)
u upravljanju čvrstim otpadom.
84.
Trenutna neto ekspozicija Multilateralne agencije za garancije investicija (MIGA)
na dan 31.8.2011. god. iznosi US$ 401 milion u 11 projekata, što Srbiju stavlja na treće
mesto po veličini neto ekspozicije Agencije. Većina ovih projekata podržava zajmove stranih
banaka svojim predstavništima u Srbiji, od kojih neke trpe posledice globalne finansijske krize
2008-09. Međutim, veći deo ekspozicije potiče od serije skorašnjih ugovora o reosiguranju koji
podržavaju strane operacije s građanstvom u Srbiji. Stalna podrška MIGA ovim projektima
27
predstavlja signal o naporu Agencije da nastavi da finansijski podrži projekte u Srbiji, podstakne
FDI iznutra i priključi se strategiji Grupacije Svetske banke u ohrabrivanju razvoja privatnog
sektora u zemlji.
Pouke izvučene iz Završnog izveštaja CPS
85.
Podrška Grupacije Svetske banke u toku trajanja CPS FY08-FY11 bila je od velike
važnosti vezano za oba stuba FY08-FY11. Završni izveštaj CPS identifikovao je jedan broj
pouka u vezi s celokupnom startegijom, implementacijom projekata i ponašanjem Banke i
zajmoprimaca koje su od pomoći kao putokaz za novu CPS. Ključne pouke su:
•
Akcenat na reformskim oblastima povezanim s integracijom u EU treba da se održava s
obzirom na široku političku i građansku saglasnost oko perspektive EU za Srbiju.
•
Krediti DPL potpomognuti visokokvalitetnim analitičkim radom su važan instrument u
kontekstu Srbije, uključujući i pomoć u definisanju sveobuhvatnog reformskog programa
i držanje u obavezi različitih aktera.
•
Investicione operacije su najuspešnije kada su relativno usko fokusirane na nekoliko
povezanih ciljeva i kada primarna odgovornost za implementaciju leži na jednoj agenciji.
•
Institucionalne aranžmane i opredeljenost implementarnih agencija za projektne
aktivnosti treba pažljivo razmotriti u toku pripreme, a dodatno treba obratiti pažnju na
raspoloživost predanog osoblja koje će izneti implementaciju na vreme.
•
Čvrsta konsolidacija portfolija s fokusom na manji broj većih projekata će verovatno
pomoći da se održi fokus i osigura pažnja visokih zvaničnika. Jačanje koordinatorske
uloge Ministarstva finansija i njegove funkcije podržavanja vis-a-vis implementarnih
agencija može takođe da unapredi rezultate portfolija.
•
Bliska koordinacija sa EC, drugim međunarodnim finansijskim institucijama (MMF,
EBRD, EIB) i bilateralnim partnerima je od životne važnosti za održavanje zamaha
reformskog programa i smanjenje pritiska na ograničene kapacitete.
•
Okvir rezultata i monitoring i evaluacija treba da se ojačaju u sledećoj CPS i da se obrati
sva pažnja na raspoloživost pogodnih instrumenata za podršku postizanju zacrtanog
ishoda.
•
Banka treba da nastavi da jača veze s razvojnim partnerima. Posebno s EC i IFI (MMF,
EBRD, EIB, COEDB), ali i sa bilateralnim partnerima.
28
Grafikon 1: Finansijska podrška Srbiji: Godišnje prose
prosečne obaveze: 2008-2011
2011 (u mil. €)
405
305
205
105
5
Javni
Privatni
87.
Donatorska pomoć u Srbiji u mnogome dolazi iz evropskih institucija, uključujući
uklju
i
pomoć kroz mehanizme EU i IPA
IPA.. Prema IPA 2011, predpristupni fondovi EU, koji vrede €
178,5 miliona biće raspoređeni na 23 projekta u Srbiji (plus dodatnih približno € 25 miliona za
prekogranične programe).. Ključ
Ključni sektori uključuju
uju pravdu i vladavinu prava, reformu javne
uprave, razvoj privatnog sektora, poljoprivredu i modernizaciju železnice. Značajne
Zna
sume se
takođee ulažu u socijalni razvoj i pomirenje me
među
u ljudima u regionu i zaštitu životne sredine, kao
i u borbu protiv klimatskih promena. Ovo predstavlja petu tranšu finansiranja iz granta u
ukupnom iznosu od € 1,4 milijarde koje je EU dodelila Srbiji u periodu 2007.-2013.
2013. god.20
88.
Evropske IFI takođee igraju važnu ulogu u Srbiji
Srbiji.. Evropska investiciona banka (EIB)
je sve aktivnija u Srbiji s ukupnim brojem odobrenih finansiranja u periodu 2001-2010.
2001
god u
iznosu od € 1,3 milijarde od ččega je € 885 miliona
ona odobreno 2010. god. Blizu polovine
finansiranja EIB je bilo za podršku veoma potrebnom unapre
unapređenju
enju putne mreže Srbije. Sadašnji
portfolio, međutim,
utim, obuhvata projekte koji finansiraju SME u oblasti znanstvene ekonomije,
energetike, zaštite čovekove
ovekove sred
sredine,
ine, industrije, zdravstva, obrazovanja i usluga. EIB takođe
tako
investira u FIAT Mali automobili Srbija za modernizaciju i proširenje proizvodnih kapaciteta
fabrike automobila Zastava u Kragujevcu. EBRD je drugi po veli
veličini
ini investitor od 2001. god.
ulažući gotovo € 2,5 miliona u zemlju. Njen fokus u Srbiji je razvoj saobra
saobraćajne
ćajne infrastrukture,
ekspanzija malih firmi i promovisanje obnov
obnovljive
ive energije. EBRD je 2010. god. dala € 590,5
miliona u 24 projekta u sledećim
ćim kategorijama: korporativni – 17% (agrobiznis, proizvodnja i
usluge, imovina i turizam i telekomunikacije); energetika – 15% (prirodni resursi i sektor
električne
ne energije); finansijske institucije – 27% (investicije u mikro, mala i srednja preduzeća
preduze
20
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2011
29
putem finansijskih posrednika); i infrastruktura 41% (opštinska ekološka infrastruktura i
saobraćaj). Bilateralna pomoć iz Nemačke (KfW i GIZ), USAID-a, Švajcarske, Švedske i
Norveške je značajna, uz još jedan broj ostalih prisutnih donatora. Bilateralna pomoć se fokusira
na podršci Vladi Srbije u stvaranju demokratskog pravnog i državnog okvira i institucija, kao i
savremene tržišne ekonomije.
Okvir 6: Uspešno partnerstvo – EC I Svetska banka u Srbiji i zapadnom Balkanu
Evropska komisija (EC) i Svetska banka produktivno sarađuju u Srbiji. Planirane aktivnosti
obuhvataju trast fondove finansirane od IPA radi podrške radu na inovacijama, dato u Okviru 4,
jačanju sektora pravosuđa, Okvir 3, anketi o prihodu i uslovima života i regionalnom
monitoringu i evaluaciji javnog rashoda, Okvir 2. EC je već podržala upravljanje javnim
rashodom serijom DPL u okviru prethodne CPS s direktnom podrškom budžetu i širokom
tehničkom pomoći u oblasti PFM i dala doprinos Projektu pružanja javnih usluga na lokalnom
nivou i Projektu nekretnina, katastra i uknjižbe. Banka takođe vodi razgovore s Generalnom
upravom za zapošljavanje (DG-EMPL) u pravcu saradnje na zapadnom Balkanu o siromaštvu i
inkluziji, Romima i penzijama i blisko sarađuje s Generalnom upravom za ekonomska i
finansijska pitanja o Bančinom DPL i analitičkom radu, kao i o makro finansijskoj pomoći EC i
izveštajima o napretku razvoja zemlje. Konačno, redovno se vode razgovori s delegacijom EU o
mogućnostima produbljenja saradnje i o godišnjem koordinacionom sastanku zemlje s
Generalnom upravom za proširenje u Brislu.
Dalje mogućnosti za saradnjom između EC, evropskih IFI i Banke na zapadnom Balkanu se
otvaraju sporazumom iz juna 2011. god. da se Investicionom okviru zapadnog Balkana (WBIF)
odobri status pridruženog člana u Grupaciji Svetske banke. WBIF je finansijski mehanizam
kreiran da prikuplja grantove, zajmove i ekspertize iz zemalja zapadnog Balkana, EC, IFI i
bilateralnih donatora radi pripreme finansiranja zajedničkih procesa prioritetnih investicionih
projekata. Ovaj okvir obezbeđuje mogućnost da se deo finansiranja opredeli za analitički rad, rad
na reformi politike i sektorskoj strategiji, kao i za podizanje kapaciteta. Ova nova vrsta projekta,
nazvana „projekat sektorskog razvoja“, bila bi komplementarna s drugim vrstama podrške koje
trenutno pruža WBIF (uglavnom tehnička pomoć i ko-finansiranje). Ovi grantovi bi bili povezani
s budućim investicionim planovima i otvorili bi mogućnosti za finansiranje projekata putem
mešanja grantova i zajmova. Slično tome, rad na bazi politike i sektorske strategije finansirane
na ovaj način mogli bi takođe da postave čvrst temelj za pristup baziran na sektorskom principu
koji bi se realizovao u okviru nacionalnog IPA, kao napr. u Srbiji, kao i da unaprede sveukupnu
politiku, institucionalno i normativno okruženje za sve domaće i IFI investicione projekte.21
89.
Ova CPS je sastavljena u bliskoj saradnji sa razvojnim partnerima Srbije radi
nadgradnje na tim investicijama i napredovanja ka priključenju EU. Kao što je navedeno,
ova CPS je u potpunosti usaglašena s dokumentom EC Evropa 2020. Strategija rasta. Ona je
takođe rukovođena Godišnjim izveštajem EC o napretku i Višegodišnjim dokumentom o
indikativnom planiranju (MIPD), osnovnim instrumentom strateškog planiranja za pomoć Srbiji
u okviru IPA. Konačno, ona odslikava sve širi dijalog između Grupacije Banke i EC i
rukovodstva u Briselu i Beogradu. To postaje sve važnije, s obzirom na, kao što je rečeno,
značajna finansijska sredstva koja EU obezbeđuje Srbiji. EC prati napredak u svakoj od zemalja
21
Baza podataka WBIF o investicijama: http://www.wbif.eu/reports/investments.
30
potencijalnih kandidata u tri ključne oblasti – politički kriterijumi, ekonomski kriterijumi i
sposobnost da preduzmu obaveze članstva u raznim sektorima – i izdaje godišnje izveštaje o
učinjenom napretku. Matrica u Tabeli 5 ilustruje gde sadašnja i predložena pomoć Grupacije
Banke podržava ove tri prioritetne oblasti.
Tabela 5: Usaglašavanje programa Svetske banke sa kriterijumima EU
Kriter. EU
POLITIČKI KRITERIJUMI
EKONOM. KRITERIJUMI
EVROPSKI STANDARDI
Javna uprava
PEDPL3
Macro Stabilnost i kvalitet
javne potrošnje
PEDPL, PFDPL (Reforma neprivatnih preduzeća)
Prekogranična saradnja
Koridor X
Jačanje sudstva
Analitički rad, PFM i javne
nabavke
Struktura sektora i
preduzeća
finansiranjeIFC i savetodavni
rad na privatizaciji i
korporativnom upravljanju
Poslovno okruženje
PFDPL (Reforma ne-privatnih
preduzeća)
savetodavni rad IFC na
investicionoj klimi
Unapređenje Infrastrukture
Koridor X, Energetska
efikasnost, navodnjavanje i
odvodnjavanje, putevi,
savetodavni rad i finansiranje
PPP od strane IFC
Konkurentnost i proizvodni
kapaciteti
Inovacije/kvalifikacije,
zemljište PFDPL,
navodnjavanje i odvodnjavanje
finansiranje IFC
Strukturalna rigidnost
PEDPL3; (zdravstvo, osigur.);
PFDPL(Reforma ne-privatnih
preduzeća)
Politika saobraćaja
Projekat puteva i bezbednosti
Ključne
oblasti i
WBG
Instrumenti
Iz sadašnjeg
Portfolija i
predloženog
u CPS za
FY12-FY15
Agrarna politika
navodnjavanje i
odvodnjavanje
Energetska politika
ECSEE APL II
Socijalna
politika/zdravstvo
PEDPL; projekti u zdravstvu
rodni monitoring
monitoring siromaštva
Monitoring i evaluacija
Trast Fond EC
Životna sredina
Projekat Bor
Konsultacije
90.
Ova CPS je proizvod intenzivnog dijaloga sa srpskim vlastima, civilnim društvom i
donatorskim partnerima. Zajedničko predsedavanje (s Delegacijom EU) na redovnim
Neformalnim donatorskim koordinacionim sastancima obezbedilo je kancelariji Svetske banke
platformu za razmenu mišljenja sa donatorskim partnerima o prioritetima zemlje, strategiji za
pomoć i da razgovara o komplementarnostima napora koji se čine. Organizovani su i sastanci s
31
predstavnicima civilnog društva, članovima tink-tanka, i vodećim kreatorima mišljenja kako bi
se saslušala njihova mišljenja u vezi s izazovima zemlje, ulogom Grupacije Svetske banke i
njenim oblastima najveće „konkurentne prednosti“. Posebno je identifikovano sticanje i širenje
znanja, kao i „zagovaranje“ sveukupnih kako ekonomskih tako i sektorskih reformi kao izuzetno
važna uloga koja se očekuje od WBG. Konačno, planirano je stupanje u vezu s članovima
odgovarajućih skupštinskih odbora čim skupštinski dnevni red dozvoli da se obavi razmena
mišljenja o predloženoj strategiji, njenoj opravdanosti i ciljevima.
B.
Planirano kreditiranje i AAA
91.
S opštim ciljem pružanja podrške evropskoj integraciji Srbije, očekuje se da će ova
SCP: (i) podržati ekonomski rast baveći se nekim uskim grlima za poboljšanje
produktivnosti i konkurentnosti, i (ii) ojačati efikasnost i rezultate potrošnje u sektoru
socijale u Srbiji. CPS prepoznaje da su ciljevi konkurentnosti i poboljšanih rezultata i trošenja u
socijalnom sektoru često bitno međusobno povezani.
92.
Planirano kreditiranje u periodu ove CPS je ojačano aktivnostima AAA koje su
obavljene u poslednjih 2-3 godine i novim aktivnostima AAA (kako u zemlji tako i u
regionu). Konstrukcija svake od većih kreditnih aktivnosti predviđenih za CPS nadovezuje se na
nedavno okončane ili tekuće aktivnosti AAA. Posebno, čitavu CPS je oblikovao sveobuhvatni
Ekonomski memorandum zemlje, Produktivnost i izvoz – put ka prosperitetu, pripremljen u
Vladi i u saradnji sa EC. Zatim, Serija DPL Javni rashod je u osnovi oblikovana Analizom
javnog rashoda koja je urađena u vreme prethodne CPS.
Tabela 6: Portfolio i novi krediti FY12–FY15 i CPS AAA
Tekuće operacije FY12-15
1.
Konkurentnost
Socijalni rashodi: Efikasnost i rezultati
Tekući investicioni projekti (kraj projekta)*
Zdravstveni projekat
FY12
Konsolidovana naplata
FY12
Penziski
projekat
FY12
DILS
FY13
FY13
FY13
FY15
FY16
ECSEE APL2
Saobraćajna rehabilitacija
Nekretnine i katastar
Energetska efikasnost
SEEC CRIF
Navodnjavanje i odvodnjavanje
Regionalni razvoja Bora
Koridor X
FY12
FY13
FY13
Nove operacije FY12-13 (završetak)
PFDPL1
Putevi
FY13
FY13
PEDPL3
Zdravstvo
FY12
FY13
Posebni nekreditni (AAA) i Trast fondovi FY12-15 (završetak)
Ekonomski memorandum
Innovacije (TF)
Podrška sektoru pravosuđa (MDTF)
Opštinski PER
Energetska strategija
FY12
FY12-15
FY12-16
FY13
FY14
Obrazovanje TA
Anketa o prihodu i životnim uslovima (TF)
Siromaštvo i analiza socijalnog efekta
Regionalni nekreditni (AAA) and Trast fondovi FY12-15 (završetak)
32
FY12
FY12-13
FY13-15
Zapadni Balkan REPARIS (TF)
Zapadni Balkan TA nauka, R&D/Inov. (TF)
Zapadni Balkan Program razvoja finans. sektora
Promovisanje zapošljav. kroz razvoj kvalifik. (TF)
FY12-14
FY12-14
FY12-14
FY13
Zapadni Balkan upravlj. javnim finans/PEFA (TF)
FY13-15
Regionalni Monitoring & Evaluation (TF)
Regionalne Smart sigurnosne mreže
Zapadni Balkan rodni monitoring
Zapadni Balkan Programmat. siromaštvo
Regionalno finansiranje zdrav. AAA
FY12-13
FY13
FY13-15
FY13-15
FY14
*Agro projekat završava 31.12.2011.
Očekivani rezultati
I. Konkurentnost
93.
Pred Srbijom je veliki posao po pitanju konkurentnosti. Kao što je na početku izneto,
fokus ove CPS na unapređenju konkurentnosti Srbije kroz investicije u produktivnost u
saglasnosti je sa širom strategijom Grupacije WB za čitav region Evrope i centralne Azije, kao i
sa onom Evropske komisije, kao što je dato u Evropa 220. U tom kontekstu, ona odslikava
nastavak prethodne CPS koja je doneta i kasnije doterivana prema ovim principima od
centralnog značaja za dijalog između Banke i srpskih vlasti. Ona je takođe specifičan proizvod
ekonomskog memoranduma (CEM); Produktivnost i izvoz – put ka prosperitetu. Ova
sveobuhvatna analiza srpske ekonomije je pripremljena u bliskoj saradnji s Vladom i uz značajan
doprinos od strane EC, preko Generalne uprave za ekonomske i finansijske poslove (ECFIN).
94.
IFC planira da dalje proširi svoje aktivnosti u toku trajanje CPS. Korporativni sektor
je i dalje suočen s teškim ekonomskim okruženjem zbog slabe potražnje na međunarodnom
tržištui ograničenim mogućnostima rasta na domaćem tržištu, što je još više pogoršano
nedostatkom dugoročnog kreditiranja. Firme još nisu počele da investiraju u nove kapacitete
pošto su izgledi za potražnjom i dalje neizvesni a dugoročni kapital postaje skuplji, odslikavajući
rizičnije premije. Radi ublažavanja negativnih posledica ekonomskog usporavanja, IFC će
nastaviti da uspostavlja dugoročne odnose s konkurentnim firmama iz lokalnog i regionalnog
privatnog sektora koje su na čvrstim osnovama i dobro pozicionirane za rast kada ekonomski
oporavak uzme zamaha. IFC će tražiti mogućnosti da uveća svoje investicije u agrobiznisu,
tradicionalno jakom privrednom sektoru Srbije. IFC će podržavati firme koje su konkurentne s
cenama, s izvoznim potencijalom i čvrsto poslovno utemeljene, naročito one koje imaju
kapaciteta da postanu vodeće u regionu. Kroz svoje finansiranje i savetodavne usluge, IFC će
ciljati privredne segmente sa slabijim uslugama, kao što su MSME, energetska efikasnost i
obnovljiva energija, opštine i ruralni regioni u zemlji.
95.
U finansijskom sektoru, IFC ima značajan investicioni portfolio na finansijskom
tržištu Srbije koje predstavlja čvrstu osnovu za važnu ulogu u razvoju. IFC može da
podržava privatizaciju dve banke iz portfolija (druga po veličini banka u zemlji i jedna mala
ragionalna banka). Uz to, IFC će istražiti mogućnosti da pomogne Srbiji da razvije finansiranje u
lokalnoj valuti da bi smanjila rizike promene valutnog kursa vezane za povećanu evroizaciju
privrede. IFC će takođe razmotriti proširenje finansiranja regionalnih osiguravajućih zavoda i
pružanje podrške naporima države da okonča privatizaciju u sektoru osiguranja. IFC može da
igra važnu ulogu u odgovoru Grupacije WB na krizu putem pružanja podrške srpskim
sistemskim bankama u postizanju rasta i održive likvidnosti. IFC će moći da obezbedi brz i
koordinisan odgovor na osnovu potražnje kroz aktivnu koordinaciju s drugim partnerima.
33
Podrška IFC bi mogla da obuhvati: (i) kratkoročno finansiranje trgovine kako bi se rešili trenutni
problemi s likvidnošću i održali trgovinski tokovi, (ii) srednje (mezzanine) i kapitalne investicije
radi pružanja potpore kapitalu, i (iii) finansiranje SME preko finansijskih posrednika.
96.
Rezultati CPS – unapređena infrastruktura: Izveštaj EC o napretku za 2011. god.
ističe strateški geografski položaj Srbije u jugoistočnoj Evropi i važnu ulogu koju ona mora da
odigra u izgradnji transevropske mreže u regionu. Ostale oblasti koje zahtevaju investicije i
reformu politike su poljoprivreda i energetika. Mada zapaža napredak u ovim oblastima, Izveštaj
smatra da će Srbija morati da učini dodatni napor da usaglasi ove sektore s acquis EU.
•
Putni projekat Koridor X, koji je u toku, povećaće saobraćajnu efikasnost i bezbednost
na velikom putnom koridoru koji povezuje Srbiju s ključnim tržištima na severu i jugu.
Smanjiće troškove prevoza svih roba a time i troškove uvoza i doprineće da izvoz bude
konkurentniji. Ovaj projekat će omogućiti veći saobraćaj, što će samo po sebi doneti
didatne koristi Srbiji u vidu dodatnog prihoda od putarine za održavanje puteva.
Očekivani rezultati u toku trajanja CPS obuhvataju smanjenje troškova korisnika i broja
smrtnih slučajeva i teških povreda kao posledice sudara. Predloženi Projekat
održavanja puteva i bezbednosti na putevima će biti tako utrađen da unapredi
povezanost i tako podstakne ekonomski razvoj u regionima koji nisu direktno povezani s
novim auto-putevima i poboljša bezbednost na putevima.
•
Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja, koji treba da se završi do kraja FY13, podiže
kapacitete za povećani prinos putem podrške visokoprioritetnoj obnovi infrastrukture za
navodnjavanje i odvodnjavanje i za unapređenje upravljanja vodnim resursima. Rezultati
koji se očekuju u toku trajanja CPS obuhvataju usvajanje zakona o vodama, normativno
osnivanje Udruženja korisnika voda (WUA) i razvoj sistema za navodnjavanje.
•
Banka podržava učešće Srbije na energetskom tržištu jugoistočne Evrope i konačno
integrisanje u energetsko tržište EU kroz tekući Projekat ECSEE APL3. Ova operacija
poboljšava pristup potrošača i dobavljača tržištu električne struje kroz povećanje
kvantiteta, kvaliteta, pouzdanosti, bezbednosti i efikasnosti sistema za prenos energije.
Vode se razgovori o podršci, kasnije tokom CPS, Energetskoj strategiji.
97.
IFC očekuje da reforme infrastrukture napreduju u Srbiji. Te reforme bi dozvolile
IFC da igra važnu ulogu omogućavajući učešće privatnog sektora u sektoru infrastrukture. Zbog
ograničenog kreditnog kapaciteta zemlje, uvođenje PPP-a bi moglo šire da finansira razvoj
infrastrukture bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. IFC bi podržao PPP preko svog
Savetodavnog tima za infrastrukturu koji se nalazi u Beogradu. U opštinskom sektoru, IFC će se
nadgraditi na svom ranijem iskustvu u savetodavnom programu Integrisanog upravljanja čvrstim
otpadom koji je pomogao odabranoj grupi opština da pripremi potrebnu projektnu dokumentaciju
za izgradnju novog centra za rukovanje otpadom i u finansiranju dve regionalne deponije. IFC će
tražiti i druge mogućnosti u oblasti deponija i rukovanja otpadom, voda i upravljanja otpadnim
vodama, putne infrastrukture, centralnog grejanja i gradskog prevoza.
Rezultati CPS – poboljšana investiciona klima: Vlada je u obavezi da razvije bolje razumevanje
aktivnosti politike koje će biti najefektnije u poboljšanju izvoznih rezultata Srbije. Banka blisko
sarađuje s vlastima na Ekonomskom memorandumu Srbije pod naslovom Produktivnost i
izvoz – put ka prosperitetu. Ovaj sveobuhvatni i izuzetno detaljan izveštaj: (i) daje analizu
34
makroekonomske situacije u Srbiji i njen napredak u strukturnim reformama, uključujući i
političku ekonomiju vezanu za to, (ii) prikazuje sadašnji status srpskog izvoza, uključujući i
diskusiju o raznim trgovinskim aranžmanima i analizu u kojim sektorima Srbija ima otvorenu ili
potencijalnu komparativnu prednost, i (iii) identifikuje prepreke za povećanu produktivnost u
ključnim sektorima, uključujući snabdevanje strujom i efikasnost, korišćenje zemljišta, saobraćaj
i logistiku. Dodatne analize i TA će dopuniti CEM, obezbeđujući regionalnu perspektivu u vezi s
bitnim pitanjima konkurentnosti. To obuhvata Redovne regionalne ekonomske izveštaje i TF
javnog finansijskog upravljanja na zapadnom Balkanu.
•
Jedna od oblasti koje je EC jasno definisala kao oblast kojoj je potrebno jačanje za brži
rast i brđe pristupanje EU je sektor pravosuđa. Multidonatorski trast fond za Projekat
podrške sektoru pravosuđa se bavi tim i drugim ključnim pitanjima koja ometaju
efikasnost i integritet sudova. Ključni elementi projekta obuhvataju olakšavanje procesa
integracije Srbije u EU i ustanovljavanje standarda rezultata u sektoru pravosuđa. MDTFJSS, pored ostalog, podržava uvođenje sistema automatizovanog upravljanja sudskim
predmetima i mobiliše sredstva za sveobuhvatnu strategiju informacione tehnologije.
•
Jugoistočna Evropa je sve više ugrožena prirodnim katastrofama u vezi s klimom i imala
bi znatne koristi od bolje pokrivenosti osiguranjem za srpsku privredu i domaćinstva u
slučaju prirodne ili klimatske nepogode. Učešće Srbije u Regionalnoj strukturi za
osiguranje od rizika od katastrofe u jugoistočnoj evropi i kavkaskoj oblasti (SEEC
CRIF) odobrio je Bord izvršnih direktora Banke marta 2011. god. a očekuje se da stupi
na snagu januara 2012. god. Cilj SEEC CRIF je da olakša pristup finansijskoj zaštiti za
državu, kao i za vlasnike kuća, poljoprivrednike i SME od gubitaka prouzrokovanih
vremenskim ekstremima zbog klimatskih promena i geo-hazarda, kao što su zemljotresi,
klizišta, suše i poplave.
•
Takođe, Srbija je učesnik u Putu u Evropu – Program računovodstvene reforme i
institucionalnog jačanja (REPARIS).22 Ovaj program pomaže prilagođavanju zakona i
propisa koji regulišu finansijsko izveštavanje i razvojne institucije i dovodi okvir
finansijskog izveštavanja u sklad sa zahtevima EU.
•
Izveštaj o napretku EC za 2011. god. zapaža značajan uticaj velikog državnog prisustva
Srbije u privredi na konkurentnost, uključujući monopolističke strukture pod kontrolom
države u energetici, telekomunikacijama, poljoprivredi i turizmu. Programatska serija
DPL za privatni i finansijski sektor, koja se ovom CPS predlaže da počne FY13,
fokusirala bi se na identifikovanju neopozivog vremenski ograničenog procesa za
rešavanje i/ili unapređenje efikasnosti ne-privatnih preduzeća. Pomogla bi
ustanovljavanje modela upravljanja državnim preduzećima i velikim konglomeratima
kako bi se stvorila transparentnost u vezi s podrškom koju država pruža i investicionim
odlukama na jedinstven i koordinisan način, krećući se ka korporizaciji preduzeća, a
pomogla bi da se osigura da firme koje ostaju u državnim rukama – uključujući i one gde
je državna intervencija diktirana prirodom industrije (prirodni monopoli) – donose
pozitivne ekonomske rezultate kako za vlasnike tako i za potrošače.
22
REPARIS je multidonatorski trast fond , gde je Banka izvršilac (hibrid), koga finansiraju vlade Austrije,
Švajcarske i Luksemburga, a njime upravlja Centar WB za finansijsko izveštavanje.
35
•
DPL će uključiti socijalni stub kako bi se obratila pažnja na moguće efekte reforme neprivatnih preduzeća na zaposlene i ostale aktere. Ovaj stub će biti potpomognut jednim
brojem ranijih i tekućih analitičkih radova. Novije studije pokazuju da „redovni“ program
za nezaposlene neće biti dovoljan da zadovolji potrebe radnike u oblastima koje će biti
najteže pogođene (napr. rudarski gradovi). I uprkos najnovijim reformama, nužna
socijalna pomoć doseže samo do jednog dela siromašnih i nije baš širokogruda, tako da
ne bi mogla da zadovolji potrebe većine otpuštenih radnika. Tu će biti potrebna aktivna
politika tržišta rada. Studija tržišta rada iz 2006. god. je razmatrala problem
kompenzovanja i preraspoređivanja otpuštenih radnika nakon velikog broja izvršenih
privatizacija i preduzetih refurmi u ranijem periodu te decenije. Ta studija je analizirala
napore Vlade 2002. god i kasnije 2005. da osnaži Socijalni program koji je dotičnim
radnicima nudio izbor različitih opcija otpremnine, uključujući i onaj čiji je osnovni
fokus bio program tržišta rada. Studija je pokazala da se malo radnika odlučilo za taj
program, već su izabrali jednu od novčanih opcija. Dodatni rad na tome je u toku,
uključujući ESW o sigurnosnim mrežama Smart koji pomaže da se odredi kako
povezati sigurnosne mreže i politiku aktiviranja. Konačno, Srbija je imala neke uspešne
inicijative na kojima se mogla nadgraditi. Jedan od tih programa obezbeđuje subvencije
poslodavcima za novostvorena radna mesta, kao i grantove za samozapošljavanje. Stroga
procena efekta je zaključila da ovaj program ima značajan uticaj na mogućnost
zaposlenja budući da su i posle dve godine mnogi korisnici i dalje zaposleni.
•
Zajedno s uvođenjem socijalnog stuba, Banka će sprovesti Procenu siromaštva i
socijalnog efekta (PSIA) koja će obezbediti podatke za pripremu DPL-a u toku narednih
meseci. Ona će uključiti ex-ante simulaciju reformi koje je DPL podržao, kvalitativni i
kvantitativnu analizu karakteristika radnika koji će verovatno biti pogođeni, njihove
kvalifikacije i iskustvo i njihovu perspektivu za buduće zaposlenje. Ova analiza će biti od
osnovnog značaja za donošenje kompenzacionih mera koje će DPL podržavati. Štaviše,
kako bi se obezbedio kontinuitet tokom čitave programatske serije, planirane su osnovna
studija i studija praćenja radi monitoringa efekta reformi i kompenzacionih mera. Ovakvo
stalno praćenje trebalo bi da bude od pomoći jer će pružiti podatke i prilagoditi kreiranje
narednih tranši DPL-a.
Okvir 7: Država kao bolji menadžer svojih javnih preduzeća – nova serija DPL
Srbija i Banka imale su dugo i složeno iskustvo u restruktuiranju hiljada društvenih preduzeća.
Početkom dvehiljaditih, Vlada je preduzela korake da reformiše sektor preduzeća pre svega kroz
privatizaciju većine društvenih preduzeća. Vlada je uspešno privatizovala blizu 2.500 firmi,
inkasirajući približno € 2,6 milijarde. Zatim, do danas je okončan stečajni postupak za oko 400
firmi.
Uprkos obimu privatizacije do sada, uloga države u korporativnom sektoru ostaje
preovladavajuća – još uvek ima nekih 250.000 radnika koji rade u približno 1.300 društvenih,
državnih i opštinskih preduzeća, predstavljajući blizu 14% formalne radne snage. Veliko
prisustvo države u sektoru preduzeća ima direktan fiskalni efekat za državni i opštinski budžet.
Dok direktne subvencije iz republičkog budžeta idu samo za dva velika državna preduzeća
(železnica i rudnici uglja), indirektno subvencionisanje u vidu poreza, socijalnih doprinosa, i
zaostalih penzija je značajno i država tvrdi da je to izvor moguće skupih obaveza čije je izvršenje
36
neizvesno. Na osnovu preliminarne analize, Banka procenjuje da blizu € 290 miliona se
raspoređuje na direktne subvencije, tj. blizu 4% državnog budžeta, dok indirekne subvencije
mogu i da budu dvostruko veće. Uz to, 2010. god. državne garancije izdate državnim
preduzećima bile su blizu € 700 miliona.
Napori privatizacije su do sada bili pre svega fokusirani na rešavanju društvenih preduzeća, dok
su velika državna preduzeća, uključujući prirodne monopole, kao i opštinska komunalna
preduzeća uglavnom ostala pod državnom kontrolom gde se postavlja pitanje odgovornosti,
upravljanja rezulatatima i kvaliteta pružanja usluga. Iako su neke ograničene reformske akcije
učinjene poslednjih nekoliko godina kroz restruktuiranje, korporizaciju i privatizaciju državnih
preduzeća i to pojedinačno, potrebno je razviti sveobuhvatni pristup ciljan na čitav sektor neprivatnih preduzeća.
Brojni fiskalni, operativni i problemi konkurentnosti velikog sektora preduzeća koji je i dalje u
državnim rukama podstakli su Vladu da zatraži pomoć od Svetske banke. Banka predlaže da
pomogne vlastima kroz reformu preostalih ne-privatnih preduzeća da bi se osiguralo da uloga
države bude optimizovana i da performanse kapitala u državnim rukama budu maksimizirane,
smanjujući fiskalno opterećenje i maksimizirajući prihod. Nova serija DPL koju ova CPS
predlaže fokusiraće se na:
- unapređenju rezultata i odgovornosti rukovodstva velikih državnih preduzeća putem
poboljšanja korporativnog upravljanja, veće transparentnosti u određivanju rezulatata i
monitorigu i razdvajanje naimenovanja na rukovodeća mesta od političkog ciklusa. Ovo bi
uključilo transparentni mehanizam za dodelu državnih subvencija koji bi bio kompatibilan s
novim Zakonom o državnoj pomoći;
- razvijanju sistematskog neopozivog vremenski ograničenog procesa za okončanje rešenja
društvenih preduzeća i ključnih državnih preduzeća (napr. farmaceutska induatrija, rudnici, itd.);
- uvođenju instrumenata za monitoring rezultata lokalnih komunalnih preduzeća i jačanju uloge
privatnog sektora kako bi ko-investirao u infrastrukturu preko odgovarajućeg pravnog okvira
PPP;
- rešavanju socijalnih pitanja, preko socijalne sigurnosne mreže i programa tržišta rada, koja
mogu nastati zbog otkaza radnicima nakon unapređenja rezultata i privatizacije državnih
preduzeća;
Ova serija DPL će nastaviti raniji DPL i Garanciju zasnovanu na politici koji su realizovani u
okviru CPS FY08-FY11 i koji su se fokusirali na unapređenju poslovnog okruženja, jačanju
fiskalne discipline i izgradnju efikasnijeg i stabilnijeg finansijskog sektora.
•
IFC će, kroz svoj regionalni Savetodavni program investicione klime, podržati napore
Srbije u dve oblasti: (i) smanjenju vremena i troškova međunarodne trgovine, i (ii)
pojednostavljenju poreza i smanjenju troškova usklađivanja i ujednačavanja sa
smernicama i normama EU i OECD-a. Reforme u porezima i trgovini će smanjiti tošak
usklađivanja i podići nivo ujednačenja sa smernicama i normama EU i OECD-a. IFC će
istražiti opcije za produbljivanje svog savetodavnog rada u sektoru agrobiznisa i povećati
konkurentnost i investicije.
37
•
Pored toga, IFC že podržati korporativno upravljanje kroz realizaciju intervencija na
nivou firme i podizanje svesti o važnosti korporativnog upravljanja.
•
Dalje, IFC ima za cilj da doprinese unapređenju upravljanja kroz svoj rad na javnoprivatnom partnerstvu (PPP) i utvrđivanju industrijskih standarda u ekološkoj i
društvenoj praksi.
Okvir 8: Izgradnja platforme za reforme održive investicione klime
IFC je pomogla centarlnoj vladi i deset lokalnih samouprava u ustanovljavanju normativne
platforme upravljanja koja je zasnovana na instrumentima prema modelima EU i OECD-a.
Povezujući napore centralne i lokalne vlasti, IFC je doprinela da se dovedu u liniju 1.992 pravna
akta na nacionalnom nivou i 1.143 administrativne procedure na lokalnom nivou. IFC je
doprinela smanjenju administrativnih opterećenja privatnog sektora za US$ 136 miliona na
godišnjem nivou (direktni i indirektni troškovi). Nakon serije reformi, vlasti i ostali bitni akteri
su se obavezali da primene instrumente za održivo normativno upravljanje. Na nacionalnom
nivou, najznačajnije je formiranje Biroa za normativne reforme i procenu normativnog efekta pri
Vladi. U cilju održivosti i podizanja nivoa normativnih reformi na podnacionalnom nivou,
ustanovljeno je partnerstvo na između IFC i Stalne konferencije gradova i opština Srbije u čijoj
organizaciji će se pružati obuka i usluge normativnih reformi za više opština.
Projekat Alternativno rešavanje sporova („ADR“) za građevinarstvo u Srbiji je bio pilot project
IFC koji je kreiran da proceni rešavanje sporova u jednom sektoru nakon opšteg uspeha
osnivanja i realizacije sistema privredne medijacije u toku prve faze (2005.-2009.). Grupa
inženjera je obučena za medijatore za vršenje medijacije u građevinskim sporovima. U saradnji s
Međunarodnom federacijom konsultantskih inženjera („FIDIC“), IFC je takođe omogućila
zvanični prevod usaglašene Crvene knjige FIDIC (MDB) i Vodiča za praksu FIDIC, urgirajući
uključivanje medijatorskih klauzula FIDIC u građevinske ugovore. IFC je takođe podržala
Ministarstvo pravde u donošenju nacrta novog Zakona o medijaciji koji će omogućiti
implementaciju boljeg sistema medijacije. Projekat IFC ADR u građevinarstvu ustanovio je
nacionalni pravni okvir i ugovornu osnovu za privrednu medijaciju i ustanovljavao medijacijske
kapacitete u Srbiji za konkretne sektore.
•
Rezultati CPS – poboljšani kapaciteti inovacija. Banka i razvojni partneri Srbije pružaju
komplementarnu kao i koordinisanu podršku u ovoj oblasti, sa regionalnom
perspektivom.
(i) Inovacioni fond Srbije: Trast fond za inovacije, finansiran od strane EC, podržava
novoosnovani Inovacioni fond Srbije uparujući programe granta za rane faze razvoja u
tehnološki razvijenim novim firmama i uvešće pilot program tehničke pomoći skrojen prema
potrebama odabranih istraživačko-razvojnih instituta u Srbiji radi promovisanja transfera
tehnologije i komercijalizacije.
(ii) TA u vezi s naukom i inovacijama na zapadnom Balkanu: Banka i EU su potpisale
sporazum o realizaciji programa tehničke pomoći za donošenje Regionalne strategije
istraživanja i razvoja za inovacije na zapadnom Balkanu. Strategija će odrediti prioritete u
pravnim uslovima, infrastrukturi, obrazovanju i obuci koje će realizovati korisnici. Tu
38
tehničku pomoć finansira EC (Generalna uprava za proširenje) kroz multinacionalni Projekat
IPA pomoći u iznosu od US$ 2 miliona. TA se fokusira na: (i) kako povećati ekonomski
efekat R&D na zapadnom Balkanu, i (ii) kako integrisati obrazovanje, istraživanje i
inovacije. Ova analiza će stvoriti osnov za izveštaj koji će obezbediti podatke za politiku
istraživanja i promovisati integraciju regiona u Evropsku istraživačku zonu (ERA).
(iii) Regionalna studija o zapošljavanju i inovacijama: Trast fond Zapošljavanje kroz
kvalifikacije, koji finansira Vlada Austrije, podržaće analizu ankete o postojećoj mešavini
kvalifikacija u odabranim zemljama, uključujući i Srbiju) i izvršiti upoređenje tih nalaza sa
sličnom standardnom analizom u odabranim zemljama OECD-a. Rezultati ovog projekta će
biti objavljeni na međunarodnoj konferenciji.
II. Unapređena efikasnost i rezultati socijalne potrošnje
Rezultati CPS – Jači fiskalni rezultati s održivim unapređenjem u rezultatima ljudskog
razvoja kroz efikasniju i delotvorniju socijalnu potrošnju. Srbija se suočava s dvostrukim
problemom u zadovoljenju rastućih društvenih potreba koje proizilaze iz ekonomske i finansijske
krize u okviru uskih fiskalnih ograničenja. Vlada prepoznaje potrebu da proizvede veći socijalni
efekat po dinaru uloženom u socijalne programe. Isto tako, EC je angažovana na monitoringu
efekata svoje pomoći Srbiji, posebno u socijalnom sektoru. U tom kontekstu, (kao što je gore
navedeno), ona sarađuje s Bankom da oformi regionalni Trast fond finansiran kroz IPA kako bi
osnažila kapacitete na nacionalnom nivou za Monitoring i evaluaciju (M&E) implementacije
strategije. Banka očekuje blisku saradnju sa Srbijom na bazi nedavno završene Analize javnog
rashoda i planirane PSIA radi identifikovanja oblasti za poboljšanje efikasnosti dok se uvećava
dosezanje i delotvornost socijalnih davanja.
•
Predložena treća operacija programatske serije DPL za javni rashod će se nastaviti na
prethodne dve operacije koje su pružile podršku Vladinim naporima da obuzda rast plata
u javnom sektoru i penzione obaveze dok unapređuje upravljanje javnim rashodom. Cilj
PEDPL 3 je da smanji veliki javni sektor Srbije i podrži reforme koje će unaprediti
efikasnost javne potrošnje dok ublažava stalne socijalne posledice ekonomske krize. On
je pripremljen tako da (i) poveća efikasnost rashoda u zdravstevenoj i obrazovnoj
potrošnji, (ii) osnaži upravljanje javnog rashoda i duga, i (iii) ojača socijalnu pomoć kako
bi ublažila efekat ekonomske krize i proširila dosezanje programa socijalne pomoći. Kao
deo te operacije, Banka će izvršiti analizu PSIA da vidi rezultate reformi finansiranja
studenata i racionalizacije broja škola i razreda kako bi procenila efekte geografske
pokrivenosti (posebno u smislu smanjenja u oblastima u kojima žive marginalizovanije
grupe) i efekta kod onih koji će izgubiti posao.
•
Banka će nastaviti da podržava bolji pristup, efikasnost i kvalitet zdravstva, obrazovanja i
socijalne zaštite na lokalnom nivou kroz Projekat pružanja unapređenih lokalnih
usluga (DILS). Očekivani rtezultati u obrazovnom sektoru obuhvataju testiranje
centralnih i lokalnih formula za finansiranje po glavi; u socijalnoj zaštiti, program će
unaprediti okvir u Ministarstvu za rad za korišćenje državnih fondova za invalide u
rešavanju potreba invalida i evidenciju socijalne pomoći; a u zdravstvu će povećati broj
vakcinisane romske dece preko romskih zdravstvenih medijatora koje podržava
Ministarstvo zdravlja, kao i broj akreditovanih domova zdravlja. Serija DPL za javni
39
rashod takođe podržava reforme politike u zdravstvenom sektoru, konkretno uvođenje
plaćanja na osnovu rezultata.
•
Ključ za oba stuba CPS je ekonomičniji i efikasniji obrazovni sistem – EC zapaža u svom
Izveštaju o napretku za 2011. god. da „tekuća neadekvatnost kvalifikacija nastavlja da
usporava razvoj novih segmenata ekonomije i to zahteva dalje reforme u obrazovanju i
sistemu obuke koje će na bolji način odgovoriti na potražnju s tržišta rada“. Tekuća TA
za obrazovanje će doprineti uvećanom kapacitetu za planiranje i monitoring potrošnje u
obrazovanju, kao i bolji institucionalni okvir za praćenje rezultata prefakultetskog
obrazovanja.
•
Vlada je preduzela kotrake da obuzda penzionu potrošnju, ali program reforme penzija
ostaje nedovršen, ostavljajući tako neodrživ penzioni deficit. Ovaj problem će postajati
sve akutniji budući da je populacija Srbije sve starija. Projekat konsolidovane naplate i
penzija će smanjiti administrativne troškove vezane za penzioni sistem, smanjiće
poslodavcima teret izveštavanja i pomoći da se smanji ukupan rashod penzionog sistema
kao procenat BDP-a.
Rezultati CPS – Argumentovanije i delotvornije kreiranje politike za smanjenje siromaštva i
povećanje socijalne inkluzije. Oporavak Srbije – i njeni napori da smanji siromaštvo na barem
nivo pre krize – neće napredovati ukoliko se ne reše neki ključni problemi.
•
Banka pažljivo prati ko je pogođen krizom, a i dalje oseća posledice, i na koje prepreke
nailazi u pronalaženju zaposlenja. Procena siromaštva na zapadnom Balkanu će
podržati kreiranje politike zasnovane na dokazima i podacima putem blagovremene
analize siromaštva, saradnje s lokalnim akterima na jačanju analitičkih i statističkih
kapaciteta i detaljne analize predmetnih pitanja, naročito posledica reformi politike na
distribuciju. Programatski ESW će nastojati da vrši monitoring siromaštva, nejednakosti i
trendova na tržištu rada; nastaviće da pruža analitičku i statističku podršku državnim
partnerima i obezbeđivati analitičke aktivnosti u vezi s novonastajućim pitanjima
politike. Važan zadatak u okviru ovog projekta u toku nove CPS biće podrška Zavodu za
statistiku kroz anketu Socijalna inkluzija i životni uslovi (SILC) za koju će se koristiti
nacionalna sredstva IPA. Pošto je ta anketa osnovni instrument koji je usvojen u
zemljama članicama EU za monitoring napretka ka ciljevima u vezi sa siromaštvom i
inkluzijom u strategiji Evropa 2020, ova aktivnost predstavlja važan elemenat
koordinacije napora na osnaživanju analitičkih kapaciteta lokalnih učesnika radi kreiranje
politike zasnovane na dokazima i podacima na planu inkluzije koju razvijamo sa DG
EMPL. Regionalna AAA za Zapadni Balkan o sigurnosnim mrežama Smart i
aktiviranju će savetovati kako sistem socijalne pomoći učiniti kompatibilnim s
podstrehom, fleksibilnim i proaktivnim i kako koordinisati materijalnu pomoć s
omogućavanjem zaposlenja i uslugama socijalne zaštite.
•
IFC će nastaviti sa svojim naporima na rešavanju siromaštva i nedostatku pristupa u
pograničnim regionima u Srbiji putem direktnog finansiranja firmi koje posluju u tim
regionima, uključujući i sektor agrobiznisa, kao i putem obezbeđivanja kreditnih linija
bankama.
40
•
Žene nailaze na velike probleme na tržištu rada. Donošenje projekata i reformi koje
podržavaju rodnu ravnopravnost zahteva identifikovanje prepreka koje onemogućavaju
učešće žena. Banka je mnogo uložila u zapadni Balkan i za analizu siromaštva i rodnog
pitanja. Nedavna distribucija izveštaja o efektu ekonomske krize na pol23 predstavljala je
priliku da se otvori novi forum s dijalogom o rodnim pitanjima sa Ženama UN24 i drugim
donatorima, kao i za akademska i nezavisna istraživanja s analitičkim programom o polu.
Pored toga, urađena je početna analiza rodnog portfolija, a tokom trajanja ove CPS,
tematske analize o tome kako uključiti pol u postojeće i buduće projekte nastaviće se kroz
Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan i identifikovaće se kako da se
uveća rodna uključenost postojećeg portfolija i pružiće se podaci za stvaranje budućih
kreditnih operacija. Jedan takav primer je projekat DILS koji će uvesti inicijativu za
kontrolu grlića materice u primarnoj zdravstevenoj zaštiti. To je dovelo do šire diskusije s
vlastima o budućem zdravstvenom projektu koji bi uveo ciljeve pogodne za monitoring
za poboljšanje zdravlja žena. IFC će takođe proučiti načine da unapredi finansijsko
posredstvo prema SME, posebno prema firmama čiji su vlasnici žene, kao vitalnog dela
ekonomije Srbije.
Okvir 9: Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan
Kao osnovu za pripremu CPS, tim u Srbiji je uradio Analizu rodnog portfolija za Srbiju na bazi
metodologije razvijene u regionu LAC (Latinska Amerika i Karibi). Cilj analize je da
identifikuje kako usmeriti pol u postojeći portfolio Banke. Ova aktivnost je pilotskog tipa u
regionu i osmišljena je kao proces učenja čije će se pouke šire distribuirati u regionu. Nalazi za
Srbiju do kojih se dolazi biće sistematičnije rešavani u okviru aktivnosti Programatskog rodnog
monitoringa za zapadni Balkan, koja upravo počinje. Od postojećeg portfolija, šest projekata
je odabrano za analizu portfolija. Izabrana su tri projekta budući da njihov završetak FY13 pruža
najveće mogućnosti za usmeravanje polova. Tri projekta, koji se završavaju FY12, izabrana su
da pokažu spektar izazova i dosadašnjeg iskustva u usmeravanju polova. Tu dolazi zdravstveni
projekat da bi se pokazao kao „zreliji“ i relativno očigledan sektor za usmeravanje polova,
projekat upravljanja zemljištem kako bi se identifikovao jedan sektor u kome Banka ima veliko
znanje kako da se ismere polovi, i energetski projekat gde je mogućnost pristupa usmeravanju
polova mnogo teža i teže je doći do najbolje prakse.
Analiza portfolija je zasnovana na podacima u vezi s projektom iz PAD-a i dopunske projektne
dokumentacije ukoliko je ima. Podaci su analizirani trodimenzionalno25 kako bi se procenilo:
(i) Da li je projekat imao podatke rodne analize i konsultacije kao deo socijalne procene? Ovo
takođe obuhvata diskusiju o tome da li je rodni disparitet trebalo da bude uključen u ciljeve
projekta.
(ii) Da li je projekat uključio rodno osetljivo formulisanje i ciljanost? Rodno osetljivo
formulisanje ukazuje da su infrastruktura, usluge, institucije ili politika okrenuti potrebama
23
Finansijska kriza, tranzicija i zarada na tržištu rada: rodna analiza , u pripremi
Taj događaj je bio prilika da se pokrene nova, bliskija saradnja sa Ženama UN, čije iskustvo i praktično
angažovanje na terenu u političkom dijalogu i projektima o rodnom osnaživanju, mogu da nam pomognu da
ukažemo na važnost nove aktivnosti Programatski rodni monitoring na zapadnom Balkanu.
25
Ciljevi za napredak monitoringa rodne integracije u operacijama: pristup održivoj razvojnoj mreži, 6. maj 2010.
24
41
muškaraca i žena. To može dovesti do identifikovanja potrebe za novim institucionalnim
aranžmanima ili možda da se polovi usmere u sektoru. Pitanje ciljanosti korisnika je takođe
detaljno istraženo u traganju za primerom, ukoliko su žene bile deo socijalne procene, da li je
postojalo naknadno praćenje ciljanosti žena kao korisnika, da li postoje društvene norme koje
trteba uzeti u obzir u procesu ciljanosti, da li se obratila posebna pažnja na domaćinstva u kojima
je je žena glava kuće zbog rata, raseljenosti, migracije, što zahteva posebno razmatranje, itd.
(iii) Da li je projekat uključio rodno osetljiv monitoring i evaluaciju? Ovaj deo analize se zasniva
na pregledu pokazatelja projekta. Takođe se istražuje i mogućnost uključivanja rodno osetljivih
pokazatelja.
Rezulatati ove Analize pristižu i biće razmatrani kako bi se odredilo da li je potrebna naknadna
analiza i prikupljanje podataka (napr. kroz fokusne grupe korisnika).
Prvi nalazi govore da ima mesta znatnom poboljšanju u usmeravanju polova ka projektima. Dok
su 3 od 6 prijekata fokusirani na pol pri socijalnoj proceni, većina projekata nije imala konkretne
komponente za ciljanost ka ženama i njihovim potrebama, a ni okvir rezultata nije formulisan s
pokazateljima razbijenim po polu.
Ekološka održivost
98.
Kao što je gore izneto, iako ne predstavljaju stub CPS, projekti podržani od strane
Banke takođe pomažu napretku programa zaštite životne sredine u Srbiji.
C.
•
Projekat regionalnog razvoja Bora podržava napore Vlade da pomogne ovoj velikoj
populaciji regiona koji je nekada bio prosperitetni industrijski centar u stvaranju
mogućnosti za zaposlenje i ekonomsku raznovrsnost. Većina finansiranja je opredeljena
za čišćenje i obnovu velikih oblasti s rudarskim otpadom koje su zaostale iz ranijih
rudarskih aktivnosti. Ekonomija borskog regiona je bazirana pre svega na velikom
državnom rudniku bakra, koji je, s daleko nižim nivoom proizvodnje sada, ostavio za
sobom problematični ekološki legat.
•
Tekući Projekat energetske efikasnosti će rezultirarti u značajnim uštedama energije u
školama i bolnicama naknadno opremljenim, uključujući i smanjenej emisije ugljenika od
42% u proseku za bolnice. Ostali rezultati će biti u poboljšanju kvaliteta vazduha kroz
smanjenje emisije u Kliničkom centru i finansijskim uštedama za Ministarstvo zdravlja.
U Srbiji, IFC će nastaviti da se fokusira na klimatskim promenama koristeći regionalne
programe energetske efikasnosti i obnovljive energije.
Finansijski program CPS
99.
Znatan deo finansiranja IBRD tokom FY12-FY15 poticaće od tekućih operacija
odobrenih prethodnim CPS. Ukupan iznos preostalih isplata aktivnog portfolija treba da bude
oko US$ 550 miliona.
42
100. Finansiranje IBRD u toku prve dve godine CPS trebalo bi da iznosi US$ 340
miliona. Vlada je u toku čitavog perioda CPS zatražila US$ 800 miliona kredita. Banka ima
sluha za izazovno spoljne okruženje Srbije (i ostatka zapadnog Balkana), kao i za važnost
pružanja podrške zemlji tokom ovog kritičnog perioda kada se priprema za pristupanje EU.
Rukovodstvo je naznačilo da će Banka maksimalno izaći u susret kako bi zadovoljila Vladine
potrebe za kreditima. Konačni kreditni iznos će zavisiti od kreditnog kapaciteta IBRD i potražnje
ostalih zajmoprimaca, kao i rezultata tokom realizacije CPS. Kreditni program za poslednje dve
godine CPS će biti razmatran u vreme prvog izveštaja o napretku implementacije CPS.
101. IFC očekuje da će obezbediti finansiranje od US$ 600-800 miliona za privatni sektor
za vreme perioda CPS. Taj program će zavisiti od državne podrške učešću privatnog sektora u
sektoru infrastrukture na nacionalnom i opštinskom nivou, od daljeg poboljšanja poslovnog
okruženja i od izgleda za rast u Evropi. Aktivnosti IFC će se fokusirati na stvaranju mogućnosti
za rast kroz podršku konkurentnim sektorima, produbljivanju rada na investicionoj klimi, jačanju
domaćih finansijskih tržišta i omogućavanju učešća privatnog sektora u infrastrukturi.
Tabela 7: Predloženi kreditni program IBRD po fiskal. god. (u US$mil.)
IBRD
ukupno
FY12 Total
100
100
100
FY13 Total
100
100
40
240
240
FY12
Javni rashod DPL 2
FY 13
PFDPL1
Projekat puteva
Projekat zdravstva
FY14
PFDPL2
Energetska efikasnost
Invest. operacije - naknadno će se odrediti*
FY14 Total
FY15
PFDPL3
Invest. operacije - naknadno će se odrediti*
FY15 Total
TBD
TBD
Anex 3 iznosi tekući i planirani program Truat Fonda koji će dopuniti gore dato Bančino finansiranje
* Mogući projekti obuhvataju katastar, Projekt za kvalifikacije i poljoprivredni projekat
43
RIZICI
102. Glavni rizik za uspešan završetak ove CPS bi proistekao iz činjenice da Srbija ne
uspe da konsoliduje teško dostignut program za makroekonomsku stabilnost. Ovo bi zaista
bilo štetno budući da će verovatno i dalje postojati ozbiljna nepostojanost glavnih srpskih
izvoznih tržišta u evrozoni pošto bi to verovatno potkopalo ekonomski oporavak Srbije i dovelo
do podizanja nivoa siromaštva i nezaposlenosti. Da bi se pomoglo ublažavanju od ovog rizika,
program CPS uključuje operaciju DPL koja je formulisana da smanji veliki javni sektor Srbije uz
održavanje kvaliteta osnovnih javnih usluga, a nova serija DPL ima za cilj smanjenje uloge
države u na tržištu rešavajući status ne-privatnih preduzeća. Akcenat CPS na otklanjanju uskog
grla kod konkurentnosti i produktivnosti može takođe da pomogne da se ublaži rizik naglog
usporavanja. U tom pogledu će i stend-baj aranžman s MMF-om biti od centralne važnosti.
Konačno, trenutni ostvareni rezultati Vlade u uspešnoj realizaciji programa Fonda i Bančinih
DPL stvaraju važan kontekst u kome treba razmatrati ovaj rizik. Kao što je već napomenuto,
potrebno je da sve velike stranke prepoznaju da teški koraci ka priključenju EU i stalna fiskalna
disciplina kao uslov daljeg napretka takođe mogu pomoći da se smanji ranjivost.
103. Drugi s tim u vezi rizik je slabljenje posvećenosti politici reformi kao rezultat
izbora. To bi usporilo napredak ka priključenju EU i prekinulo napredovanje Bančine
programatske serije DPL. Ipak, uz konsensus i s izrazitim ekonomskim i finansijskim
inicijativama da se ostane na pravom putu, priključenje EU će pomoći da se održi fokus zemlje
na politici reforme. Akcenat CPS na podržavanju ovoga napretka takođe će biti od pomoći u
ključnim sektorima.
104. Treće, rizik implementacije je značajan. Javnm institucijama odgovornim za reforme
bitne za seriju DPL i za izvršenje investicionih operacija finansiranih od strane Banke potrebno
je osnaženje. Neuspeh da se ubrza realizacija investicionih kredita mogao bi da dovede do toga
da Banka stornira ili odloži planirane operacije u ključnim oblastima. Banka blisko sarađuje s
vlastima na novom pristupu upravljanju portfolijom i nastaviće s konsolidacijom portfolija,
uključujući i storniranje i restruktuiranje projekata sa sporim povlačenjem sredstava, kako bi se
obezbedila efikasnija i blagovremenija implementacija.
44
Anex 1: Rezultati matrice CPS
Razvoj.cilje
vi zemlje
Problemi i prepreke
Rezulatati na koje Program WBG očekuje da
utiče
Ključni faktori
Program WBG
Stub I: konkurentnost
Unaprediti
infrastrukt.
Nedostajući delovi na srpskoj deonici Koridora
X (jedan od panevropskih koridora gde je Srbija
ključna tranzitna zemlja) potkopava mogućnost
da zemlja iskoristi svoj geografski položaj i da
omogući socijalni i ekonomski razvoj zemlje
Bezbednost na putevima je i dalje veliki
problem. Dok se broj smrtnih slučajeva izazvan
saobrać. nesrećama smanjuje, broj povređenih u
nesrećama raste
Bolja saobraćajna efikasnost i bezbednost na
putevima na projektnim deonicama Koridora X,
između Niša i Dimitrovgrada i Grabovnice i
Donjeg Neradovca. Indikacije:
(i) Smanjenje troškova za korisnike puteva na
deonici Niš-Dimitrovgrad: osnovni (2009) – 1.31;
cilj (2015) – 1.00; i deonica Grabovnica-Donji
Neradovac: osnovni (2009)- 1.07; cilj (2015) – 1.00
(ii) Smanjenje stope smrtnosti u saobraćaj.
nesrećama i teških povreda na deonici NišDimitrovgrad: osnovni (2009) – 44.10%; cilj
(2015) – 39.70%.
Akcioni plan za reformmu PEPS ds se usvoji do
2015.
Unaprediti
sisteme za
navodnjava
nje i
institucional
okvir radi
podržavanja
uvećane
poloprivred.
proizvodnje
Osiromašeni sektor voda ugrožava
funkcionalnost osnovnih infrastruktura za
odvodnjavanje i kontrolu poplava u Srbiji.
Preduslov za razvoj novih i rehabilitaciju
postojećih irigacionih mreža bilo je usvajanje
novog Zakona o vodama i donošenje
podzakonskih akata koji ustanovljavaju
Udruženja korisnika voda (WUA). Usvajanje
Zakona o vodama odlagano je od 2005. do 2010.
Podzakonski akti za WUA još nisu doneti zbog
sukoba interesa raznih aktera
Odbrani od poplava i infrastrukturi za
odvodnjavanje potrebne su velike investicije da
bi se priveli osnovnoj operativnoj funkciji. Pored
nedovoljnih finansijskih sredstava, i dalje postoji
problem bolje saradnje među raznim učesnicima,
usmeravanja procedura za građ. dozvole i
ustanovljavanja robustnih investicionih šema
Izgradnja auto-puteva:
(i) Ukupno 31,9 km izgrađenog auto-puta (E-75
Koridor ka BJR Makedoniji) na deonici koridora
između Grabovnice i Gradelice i između
Vladičinog Hana i Donjeg Neradovca;
Tekući portfolio: FY10
Projekat Koridora X
(P108005)
Novo finansiranje: FY13
Projekat puteva
(ii) Ukupno 8,67 km izgrađenog auto-puta (E-80
Koridor ka Bulgarskoj) na deonici koridora između
Dimitrovgrada i granice s Bulgarskom.
Vodeća agencija za bezbednost na putevima
osnovana i operativna.
2 pilot projekta o bezbednosti na putevima
realizovana.
Nacionalna strategija za bezbednost na putevima da
se usvoji i objavi do 2015.
Izgradnja novih i/ili rehabilitacija of postojećih
mreža za navodnjavanje: osnovni (2006) – 0; cilj
(2013) – 10.
Unapređeni kapaciteti za uvećane poljoprivred.
prinose
osnovni (2006) – 0; cilj (2013) – 20%.
Zakon o vodama usvojen (2010).
Unapređeno upravljanje vodnim resursima i jačanje
institucija za upravljanje vodnim resursima i
politike.
Ustanovljena snažna investiciona šema
Povećana otpornost poljoprivred. sektora na sušu
indikovano: snažnija odbrana od poplava za
550,000 ha i 1,8 miliona ljudi duž Dunava, Save,
Tise i Tamiša
45
Doneti podzakonski akti o organizaciji, upravljanju
i finansiranju WUA
Tekući portfolio: FY06
Projekat navodnjavanja i
odvodnjavanja (P087964)
WUA osnovano
Investicije IFC
U segmentima privrede sa
slabijim uslugama: SME,
agrobiznis, energetska
efikasnost i obnovljiva
Razvoj.cilje
vi zemlje
Poboljšati
investicionu
klimu
Problemi i prepreke
Uloga države u korporativnom sektoru i dalje
preovladava, s fiskalnim implikacijama u vidu
direktnih and indirektnih subvencija i posledice
po rast i konkurentnost su:
(i) Velika državna preduzeća (SOE) su
uglavnom ostala pod držav. kontrolom, s lošim
upravljanjem i rezultatima
(ii) Društvena preduzeća, koja zapošljavaju
dobar deo radne snage, takođe i dalje nerešen
(iii) Opštinska komunal. preduzeća imaju
heterogene rezultate i trpe zbog nedostatka
investicija
(iv) Uprkos restruktuiranju, korporizaciji i
privatizaciji držav. preduzeća, pojedinačno,
postoji potreba se razvije sveobuhvatni pristup
ciljajući čitav sektor ne-privatnih preduzeća radi
poboljšanja upravljanja i efikasnosti
Rezulatati na koje Program WBG očekuje da
utiče
Rešenje većine stavki iz portfolija Agencije za
privatizaciju
Privatizacija/rešenje odabranih velikih. držav.
preduzeća koja rade na zatvorenim tržištima
Unapređenje modela korporativnog upravljanja
držav. preduzećima uvođenjem pravila za
naimenovanje rukovodstva, povećanjem
odgovornosti i transparentnosti njihovih rezultata,
što će realizovati jedna posvećena i upotpunjena
jedinica u okviru vlade odgovorna za portfolio
državnih preduzeća
Unapređenje efikasnosti ne-privatnih preduzeća
putem standards, PPP, menadžerskih ugovora,
boljih propisa, itd.
Upravljanje mogućim socijalnim impaktom kroz
mere socijalne zaštite i mere aktivnog tržišta rada
radi pružanja podrške transakcijama
Neadekvatna infrastruktura slabi institucionalni
kapaciteti i kapaciteti za izvršenje u pravosuđu
erodiraju poverenje javnosti i privrede
Potrebno je jačanje kapaciteta za planiranje,
budžetiranje, alociranje, izvršenje i kontrolu
javnih fondova
Bankarski nadzor je u principu jak, ali nadzor
nad ne-bankarskih finansijskih institucija je slab,
a kapaciteti nadzora varijaju po podsektorima
Korporativno finansijsko izveštavanje se
popravilo ali zaostaje za praksom EU
Ključni faktori
Sveobuhvatna baza podataka ne-privatnih
preduzeća i njihovih rezultata razvijena i, po
mogućstvu, objavljena
Sveobuhvatna triaža ne-privatnih preduzeća,
uključujući razdvajanje prirodnih monopola i
konkurentnih firmi, sa 3 osnovna ishoda kao
odlučujuća: i) koje firme će nastaviti da rade u
javnom sektoru; ii) koje firme treba da se
privatizuju; i iii) koje firme će se
zatvoriti/likvidirati
Osnivanje centralizovane i dovoljno upotpunjene
Jedinice za nadzor državnih preduzeća ne-privatna
preduzeća
Donošenje vremenski ograničenog akcionog plana
za rešenje portfolio Agencije za privatizaciju
Korporatizacija svih preostalih društvenih
preduzeća
Odabrane transakcije za rešavanje imovine
Vlada prihvata i odobrava urađen nacrt zakona o
pravnoj pomoći i Parlament usvaja novi Zakon o
pravnoj pomoći
Poboljšana efikasnost i usluge pravosuđa putem
podrške Vladinom programu reforme sektora
pravde i procesu pristupanja Srbije EU
Unapređeno upravljanje javnim finansijama
mereno okvirom PEFA kroz povećano rangiranje
indicatora PEFA, sjedinjene savete i tehničku
podršku
Pojačan nadzor finansijskog sektora koji se
fokusira na ne-bankarske finansijske institucije
Osnažena transparentnost korporativnog
46
EC zapaža napredak u dinamici i sadržini reforme
pravosuđa
Strateški okvir za II fazu reforme sektora pravosuđa
pripremljen
Akcioni plan za reformu sektora pravosuđa donet
finansiranje obezbeđeno od strane Min. pravde
Odgovor na nalaze PEFA, donošenje strategije
reforme i akcionog plana PFM, implementacija
prioritetnih reformskih aktivnosti PFM uz
koordinisanu podršku od razvojnih partnera
Nadzorni odbor formiran da uskladi propise i
praksu u nadzoru finansijskog sektora
Napredak zapažen u God. izveštaju EC o napretku,
Revizorska institucija primljena u Međunarod.
Program WBG
energija, opštine i ruralne
oblasti
Novo finansiranje: FY13-15
PFDPL;
IFC: privatizacija
bankarstva i osiguranja;
IFC: PPP u infrastrukturi;
podrška projektima u
infrastrukturi na opštinskom
nivou
IFC investicije: povećati
konkurentnost privatnog
korporativnog sektora;
istražiti finansiranje u
lokalnoj valuti; odgovor na
krizu kroz: (i) kratkoročno
finansiranje i trgovinski
proizvodi; (ii) mezzanin and
kapital. investicije; (iii)
finansiranje SME preko
finans. posrednika
AAA: FY12 Ekonomski
Memorandum Srbije;
AAA: FY11 podrška
sektoru pravde
IFC savetodavne usluge:
investiciona klima;
korporativno upravljanje
AAA: FY11-14 Upravljanje
javnim finansijama na zap.
Balkanu & projekti
podržanu od TF
AAA: FY11-14
Programatska TA finans.
sektoru zap. Balkana
Razvoj.cilje
vi zemlje
Problemi i prepreke
Srbija ima nizak nivo osiguranja protiv gubitaka
od prirodnih katastrofa zbog visoke cene
uspostavljanja takvog osiguranja, nedostatka
preciznih i ažuriranih informacija o rizicima
(uključujući i one od promene klime), i
nedostatak nadzora tržišta osiguranja na bazi
rizika
Povećani
kapaciteti za
inovacije
Rezulatati na koje Program WBG očekuje da
utiče
finansijskog izveštavanja u skladu sa standardima
EU.
Smanjen rizik od štete nastale od plavljenja
zemlje, useva, imovine, infrastrukture i gubitka
života
Ključni faktori
federaciju knjigovođa (IFAC).
Regionalni CRIF osnovan (December, 2011);
Model osiguranja završen (December, 2012);
urađen nacrt zakona onadzoru na bazi rizika
(September 2012).
Tekući sistem i sastav finansiranja R&D ne
podržava program Srbije za modernizacijom i
jačanjem njene konkurentnosti. Istraživanjem i
razvojem dominira javni sektor, uglavnom
nedovoljan, i što je najvažnije nije vezan za
industrijske potrebe, naročito kod SME. Industr.
kapaciteti Srbije, i u ljudskom kapitau i u finans.
sredstvima za R&D i inovacije, niski su
Utvrđen institucional. kapacitet za stimulisanje
inovativnih aktivnosti u sektoru preduzeća,
indikovano sa:
Iznos finansiranja mobilizovan od strane IFI pored
IPA fondova EU ( osnovni 2011: 0; cilj 2014:
€20miliona).
Inovacioni fond Srbije je aktivirao
pilot finans. instrumente za tehnološki razvoj i
inovacije u preduzećima; i istraživačko-razvojne
institute angažovane na transferu tehnologije i
komercializaciji, i pomogao u formulisanju
reformske politike RDI
Br. aktivnih novopokrenutih tehnologija (osnov.
2011: 0; cilj 2014: 10).
Srbija je suočena s niskom potražnjom za R&D,
odlivom mozgova, slabim investicijama privrede
u R&D i ograničenjima u uslugama ICT
Ojačan kapacitet istraživanja i inovacija kroz
postizanje konsensusa building i stimulativne
saradnje na istraživanju na regionalnom nivou.
Razvijena saradnja između R&D, vidokog školstva
i privrednih sektora
Br. novih proizvoda i procesa pokrenutih od strane
preduzeća korisnika (osnov. 2011: 0; cilj 2014: 8).
Br. tehnologija transferisanih od strane RDI (osnov.
2011: 0; cilj 2014: 3);
Program WBG
AAA: FY12 Regionalni
REPARIS
AAA: Redovni ekonomski
izveštaji
Tekući portfolio: FY11
CRIF (P110910)
Novo finansiranje: FY12
Inovacioni fond Srbije
(P126229);
Distribuirane preporuke politike za reformu sektora
RDI
AAA: FY11-14 zap. Balkan
TA za nauku, R&/inovacije
(TF);
Pripremljena strategija regionalnog R&D za
inovacije, uključujući nacionalne akcione planove
za implementaciju strategije
AAA: FY13 zap. Balkan
Studija o zaposlenosti i
inovacijama (TF);
Stub II: poboljšana efikasnost i rezultati socijalne potrošnje
Poboljšani
fiskal.
rezultati uz
održivo
unapređenje
u
rezultatima
ljudskog
razvoja kroz
efikasniju i
delotvorniju
socijalnu
potrošnju
Rezultati u zdravstvu Srbije još uvek zaostaju za
onima u EU-15. Javna zdravstv. potrošnja je
relativno visoka, te se zdravstv. reforme
fokusiraju na povećanju efikasnosti kroz nove
finans. mehanizme na primar. i secundar. nivou
Efikasnost mora da bude praćena poboljšanim
kvalitetom (kao napr kroz novoosnovanu
Nacionalnu agenciju za kvalitet i akreditaciju) i
lakšem pristupu zaštiti (naročiti za ugrožene
grupe).
Br. akreditovanih DZ (Min. zdravlja).
30 accredited PHCs.
Tekući portfolio: FY08
Projekat DILS (P096823);
Br. romske dece vakcinisan preko romskih
zdravstv. mediatora podrćanih projektom (Min.
zdravlja).
3,600 Roma children vaccinated.
AAA: TA za obrazovanje,
Faza 2 (P118286)
Unapređen okvir utvrđen u Min. za rad i socijal.
zaštitu omogućava jednak pristup i transparentno
korišćenje državnih invalid. fondova u rešavanju
potreba invalida
Procedure Invalidskog fonda se moraju
reformisati da se omogući konkurecija, obezbedi
transparentnost i jednak pristup finansiranju za
organizacije invalida
47
Disability Fund framework established and
functioning.
Novo finanansiranje: FY13
zdravstv. projekat
IFC: Investicije i saveti u
PPP zdravstv.
Razvoj.cilje
vi zemlje
Problemi i prepreke
Rezulatati na koje Program WBG očekuje da
utiče
Program penzione reforme je nedovršen. Pored
neodrživog penzionog deficita, penzioni sistem
je previše raznolik i administrativni troškovi
vezani za upravljanje penzionim sistemom su
visoki
Efikasnost upravljanja unapređena i indikovana
administrativnim rashodom za troškove/penzije.
Osnov. (2005): 4%; Cilj (2012)- 2.5%.
Napredak u administrativ. konsolidaciji 3 PIO:
Osnov. (2005) – 0%; Cilj (2012) – 100 .
Odgovornost za naplatu doprinosa je
centralizovana u Poreskoj upravi. To zahteva
konsolidovani, tačan i stalan dotok podataka radi
efikasne kontrole i izvršenja plaćanja penzijskih
doprinosa
Smanjiti teret izveštavanja poslodavaca, mereno
manjim br. potrebnih formulara: osnov. (2005) – 28
vrsta podnetih formulara; Cilj (2012) – 20 vrsta
podnetih formulara
Dalje reformske mere za penzije da se poboljša
dugoročna održivost, adekvatnost i transparentnost
penzionog sistema: osnov. (2005) – ukup. rashod
za penzije u odnosu na BDP 13.4 %; Cilj (2012) –
ukup. rashod za penzije u odnosu na BDP 12 %.
Ključni faktori
Feasibility study completed and the institutional
framework for the new system identified. (Central
Registry established as of March 2011).
The PIOs fully administratively and financially
consolidated
Program WBG
Tekući portfolio: FY05
Konsolidovana naplata i
Projekat reforme penzione
administracije(P090418)
Poboljšati uslugu korisnicima u penzionom sist,
mereno prosečnim vremenom potrebnim za rešenje
1 predmeta: osnov. (2005) – 2 sata; cilj (2012) –
1sat
Srbija mora da smanji svoj veliki javni sektor,
održavajući kvalitet osnovnih javnih usluga
Racionalizacija javnog rashoda je bitna a
fiskalnu održivost Srbije
Platama i penzijama se pripisuje porast javne
potrošnje over u poslednjoj deceniji. Na njih
sada otpada preko 10% of BDP-a.
Postoji potreba da se izbalansira pružanje usluga
vezanih za javni rashod i održivost javnih
finansija
Tekuće finansiranje na bazi inputa mora se
reformisati i uvesti finansiranje po glavi učenika
kako bi se povećala efikasnost korišćenja javne
potrošnje za obrazovanje
Postepeno smanjenje trošenja na penzije i plate u
javnom sektoru (kao % BDP-a) kad se primene
indexacione formule
Postepeno smanjenje trošenja na plate nastavnog
osoblja (kao % BDP-a) kad se primene formule
capitacije formula za finansiranje škola. Fiskalna
politika se unapređuje kada Fiskalni Savet analizira
pripremu budžeta
Unaprediti externu reviziju i upravljanje dugom
Centralno i local per capita formule za finansiranje
u sektoru obrazovanja testirano (Min. obrazovanja i
nauke).
48
Indexation formulas for pensions and public sector
wages implemented.
Capitation financing for schools piloted.
Fiscal Council established and operational.
State Audit Institution completes external audit of
final accounts for the Republic of Serbia and at
least 10 other external audits.
MOF prepares borrowing plan for 2012 and
updates debt management strategy.
Central and local per capita funding formulas
tested.
Novo finanansiranje: FY12
Javni rashod - donošenje
politike. Zajam 3 (P123065)
Razvoj.cilje
vi zemlje
Delotvornije
kreiranje
politike uz
više
podataka
radi
smanjenja
siromaštva i
povećanja
socijalne
inkluzije i
jednakosti
Problemi i prepreke
Uprkos redovnom monitoringu siromaštva od
strane Statist. zavoda, postoji potreba za dubljom
analizom podataka i identifikovanjem pitanja
koja treba rešavati. Uz to, Statist. zavod treba da
pruži pomoć na zahtev da bi se rešavala pitanja
vezana za kvalitet ankete, uporedivost, razvoj
novih modula i uveđenje nove tehnike, posebno
u vidu novih instrumenata kao što je anketa
SILC i po mogućstvu da se uvede i razvije mapa
siromaštva
Procena siromaštva i socijalnog stanja je bitna za
pripremu PFDPL i implementaciju njegovog
socijalnog stuba
Znanje o polu nije integrisano u program WB i
zahteva usmeravanje kroz čitav portfolio WB.
Rezulatati na koje Program WBG očekuje da
utiče
Notirane predmetne beleške o politici zasnovane na
mikro-ekonomskim podacima
Ključni faktori
Novonastajuća pitanja u vezi s kvalitetom podataka
ili novim analitičkim instrumentima se rešavaju
Program WBG
AAA: Zap. Balkan Programatska procena
siromaštva
AAA: Zap. Balkan sugurnosne mreže Smart i
aktivacija
Anketa SILC sprovedena po prvi put i urađen
analitički izveštaj
AAA: FY12-13 Anketa
prihoda i život. uslova (TF)
Deo PSIA dokumenta PFDPL bavi se problemom
distribucionog efekta njegovih akcija
Sprovrdeno putem PSIA
Novi projekti pripremljeni prema ovoj CPS
uključuju rodni elemenat u svoju konstrukciju i
monitoring.
Rodne implikacije se uzimaju u obzir konstruisanju
projekta i u tekućoj diskusiji o politici
AAA: FY13-15 Analiza
siromaštva i socijalnog
impakta
AAA: FY12-13 Regionalni
monitoring i evaluacija (TF)
AAA: Zap. Balkan Programatski rodni
monitoring
Ekološka održivost
Region Bor je mešu najsiromašnijim u Srbiji, s
visokom stopom nezaposlenosti. Privredom
ovog regiona tradicionalno je dominirao rudnik
bakra i prerada poznata kao RTB Bor. Ovaj
kompleks radi sa zastarelom tehnologijom i
velikim troškovima proizvodnje, nastavak rada u
postojećim uslovima je izuzetno štetan po
čovekovu sredinu
Poboljšati
ekološke
uslove u
regionu Bor
Rešiti hitne ekološke i nakupljene socijalne
probleme nastale zbog restruktuiranja sektora i
promovisati nove izvore ekonomskog rasta i
otvaranja novih radnih mesta u regionu.
Indikovano:
(i) poboljšani ekološki uslovi u oblastima
povezanim s nekadašnjim i sadašnjim rudar.
operacijama
(ii) osnaženi kapaciteti za monitoring islova
čovekove sredine
Finalizacija projekta za kolektor and radova na
obnovi
Pribavljanje i realizacija ugovora o radovima –
kolektor i radovi na obnovi
Sadašnji portfolio: FY08
Projekat regionalnog razvoja
Bora (P092999)
Opravak basena s jalovinom i izgradnja novog
kolektora.
Operacionalizacija plana za ekološki monitoring p
Naručivanje usavršenog separatora26.
Puna iskorišćenost preostalog budžeta iz
komponente preraspodele radne snage
Stvaranje poslovnog inkubatora u Majdanpeku.
Serbia is one of the most energy inefficient
countries in ECA. It has enormous potential to
Improve
Energy
Improve energy efficiency in public buildings to
lower the heating bill and improve health and
26
Stalni porast povlačenja sredstava po programu
mikrofinansiranja, u skladu s teškim tržišnim
uslovima
Ostvariti energetske uštede u školama, dostižući
207kWh/m.kv, and i bolnicama, s ciljem od
Sadašnji Portfolio: FY04
Energetska efikasnost
U cilju ispunjenja sporazuma o implementaciji iz Finansijskog ugovora, GOS je odlučio da olakša investiranje u separator za RTB Bor dovede ga u sklad s ekološkim standardima Srbije. Mada ovo nije
projektna aktivnost, važna je za poboljšanje uslova čovekove sredine u Boru.
49
Razvoj.cilje
vi zemlje
Efficiency
Problemi i prepreke
realize fiscal savings, improve competitiveness,
and move toward EU standards.
Rezulatati na koje Program WBG očekuje da
utiče
environment for users.
Ključni faktori
231kWh/m.kv.
Smanjiti emisiju CO2 za 42% u proseku, za bolnice
i škole
Poboljšati kvalitet vazduha kroz smanjenje emisije
u Kliničkom Centru
50
Program WBG
(P075343)
Savetodavni i finansijski
rojekti IFC za energetsku
efikasnost i obnovljivu
energiju
Aneks 2: Izveštaj o izvršenju
SRBIJA: STRATEGIJA PARTNERSTVA FY08-FY11
ZAVRŠNI IZVEŠTAJ
1. Ovaj izveštaj predstavlja samoocenu Svetske banke o iskustvu implementacije Strategije
partnerstva za Republiku Srbiju (CPS) koja pokriva period FY08-FY11. Osnovni ciljevi ovog
izveštaja su trostruki:
(i) da prouči rezultate programa CPS i napredak ka dostizanju coljeva Srbije;
(ii) da proceni rezultate Svetske banke u realizaciji programa CPS; i
(iii) da izvuče pouke iz implementacije programa CPS koje će biti uzete u obzir
pri izradi i implementaciji nove CPS za period FY12-FY15.
I.
ZBIRNI PRIKAZ NALAZA
2.
Uopšte uzevši, program CPS se ocenjuje kao umereno zadovoljavajući: CPS je bila
sasvim u skladu s ciljevima nacionalnog razvoja Srbije i bavila se ključnim razvojnim
prioritetima, ali je implementacija bila pod uticajem nepredvidivih unutrašnjih i spoljnih
faktora. CPS je bila – primereno – sačinjena u okviru strategije Srbije za integraciju u EU, što je
bio opšteprihvaćen cilj među srpskim političkim strankama, kao i od strane javnosti. Intervencije
CPS su bile fokusirane na oblastima u kojima je Banka mogla da doda na vrednosti na osnovu
svog međunarodnog i regionalnog znanja i ranijeg iskustva u Samoj Srbiji. Međutim, dok su neki
aspekti programa CPS bili izuzetno uspešni (između ostalog, program DPL), katastar
nepokretnosti i intervencije u energetskoj efikasnosti), u jednom broju slučajeva, na nju je imao
efekat niz izazovnih unutrašnjih političkih događaja do kojih je došlo na početku perioda
CPS, što je dovelo do kašnjenja u implementaciji. Pre svega, predsednički izbori, deklaracija o
nezavisnosti Kosova (raniji deo Srbije) i parlamentarni izbori doveli su do političke nesigurnosti
na širokom planu duže vremena i doprineli osamnaestomesečnom kašnjenju ratifikacije u
Parlamentu pet Bančinih operacija koje su bile odobrene na kraju prethodnog perioda CPS, a
koje su bile ključ za postizanje nekih od rezultata CPS. Isti politički faktori su takođe odvukli
pažnju donosilaca odluka od implementacije projekata koji su se već nalazili u portfoliju i na taj
način odložili postizanje rezultata u nekim slučajevima. Isto tako, formiranje vlade od strane
složene koalicije od 13 političkih stranaka često je imalo efekta na realizaciju projekata, a
naročito u slučajevima (kao napr. projekat Koridora X) kada je trebalo da se postigne dogovor
između državnih institucija na čijem čelu su se nalazili zvaničnici različitih koalicionih partnera
sa suprotnim filozofijama.
3.
Impakti globalne krize 2008.-2009. god. takođe su doveli do nekih usporavanja i učinili
da se Vlada okrene novonastalim problemima i preuredi svoje prioritete mada su ukupni
ciljevi i pravac reformi ostali nepromenjeni. Srbija je pretrpela duboku recesiju koju karakteriše
51
3,1% pada BDP-a 2009. god i oštar pad privatnih investicija, potrošnje i javnih prihoda.
Razumljivo, pažnja donosilaca odluka se tako okrenula ka stabilizaciji ekonomije, pre svega
putem pregovora o stend-baj aranžmanu s MMF-om. Država se takođe obratila Banci za pomoć
u relevantnim strukturnim reformama, uključujući upravljanje javnim rashodom, dalje
unapređenje poslovne klime i jačanje finansijskog sektora (uključujući upravljanje krizom).
Banka je reagovala kombinacijom novog DPL kreditnog i analitičkog tipa za fiskalno
upravljanje, – preduzeto u bliskom partnerstvu sa EC, EBRD, EIB i MMF-om – što je bio
dodatak na program CPS.
4.
Uprkos nepredviđenim okolnostima koje su imale uticaja na rezultate CPS u nekim
slučajevima i sâm CPS u nekim drugim, ukupan program se ocenjuje da je postigao umereni
uspeh u sva tri stuba koji su određeni u CPS i Izveštaju o napretku implementacije CPS. Dok
je većina očekivanih rezultata samo delimično postignuta, bečleži se dobar napredak u odnosu na
nekoliko ključnih reformskih oblasti – posebno restruktuiranje i privatizacija društvenih
preduzeća, energetska efikasnost, katastra/uknjižba imovine, jačanje finansijskog sektora, razvoj
tržišta kapitala i upravljanje dugom, administriranje budžeta, održivost penzionog sistema i
smanjenje zagađenja na Dunavu. S druge strane, reformski proces se suočavao s značajnim
preprekama tokom perioda CPS u nekim važnim oblastima kao što je reforma energetskog
sektora, ispravka ekoloških hazarda u borskom regionu i razvijanje mreže za navodnjavanje i
odvodnjavanje (zbog četvorogodišnjeg kašnjenja usvajanja osnovnog okvira Zakona o vodama).
Pored toga, iako su radovi krenuli na privredno važnom auto-putu Koridor X, bilo je nekih
kašnjenja u implementaciji. Ipak, budući da je planirano da krajnji rezultati budu postignuti tek u
sledećem ciklusu CPS, a većina problema implementacije je razrešena, verovatno će rezultati
projekata biti ostvareni samo s relativno kratkim zakašnjenjem.
5.
Rezultat Svetske banke u izvršenju programa CPS se ocenjuje kao zadovoljavakući.
Posebno vredno zapažanja je brza reakcija Banke na zahteve Srbije pod pretnjom globalne krize i
fleksibilnost koju je ona pokazala u prilagođavanju kredita, uključujući i povećanje prvobitne
alokacije CPS od US$ 900 miliona u novembru 2009. god. Oko polovina ukupne (revidirane)
alokacije CPS od US$ 900 miliona bila je usmerena ka podršci budžetu kroz dve serije operacija
razvojne politike (DPO) u cilju pružanja podrške reformama u privatizaciji i finansijskom
sektoru, kao i jačanje upravljanja javnim rashodom. Značajna operacija Garancije na bazi
politike ($ 400 miliona) preduzeta u okviru serije DPL, privatizacija i finansije, takođe je
pomogla da u Srbiji podstakne poverenje u tržište tokom tog kritičnog perioda. Tokom FY09-10,
Banka je odobrila tri investicione operacije u socijalnim uslugama, zdravstvu i za puteve, u
ukupnom iznosu od $ 448 miliona – sve važni prioriteti iz razvojnog programa Srbije. Nedavno
je Bord Banke odobrio zajam od $ 5 miliona da bi podržao učešće Srbije u regionalnom
Osiguranju od rizika od prirodnih katastrofa koja treba da zaštiti pojedince i firme, kao i da
smanji fiskalni pritisak koji nastaje zbog prirodnih katastrofa.
6.
IFC je prvo usredsredila svoj fokus na dve velike oblasti: (i) omogućavanje
restruktuiranja i promene vlasništva u sektoru preduzeća, i (ii) pomoć Srbiji da poveća svoju
konkurentnost. U Izveštaju o napretku implementacije CPS, IFC je izvršila izmenu u
prioritetima svojih kratkoročnih ciljeva. Globalna finansijska kriza dovela je do skretanja pažnje
na bankarski sektor s fokusom na podršci sistemskim bankama kako bi preživele krizu. Takođe,
kroz svoje investicione i savetodavne usluge odabranim srpskim bankama, IFC je pomogla
kritičnim i najugroženijim segmentima ekonomije, kao što su mikro, mala i srednja preduzeća i
52
poljoprivredni sektor. U realnom sektoru, IFC se fokusirala na podršci svojim tekućim klijentima
iz portfolija, ekonomičnim proizvođačima i liderima regionalnog tržišta, pomažući im da
prežive krizu i prošire svoju aktivnost kada je to moguće. IFC je podržala 11 projekata
investirajući US$ 455 miliona ($ 351 milion svojih sredstava i $ 104 miliona kroz mobilizaciju),
obuhvatajući oko US$ 209 miliona za finansijski sektor i preko US$ 246 miliona za realni sektor.
7.
Ključne pouke i preporuke za novu CPS bi se mogle ukratko izraziti na sledeći način:
•
Akcenat na reformskim oblastima s integracijom u EU treba da se i dalje održava s
obzirom na široki politički i narodni konsensus u vezi s evropskim perspektivama Srbije
•
DPL, potpomognuti visokokvalitetnim analitičkim radom, važan su istrument u
sprovođenju promena u kontekstu Srbije, uključujući i pomoć u definisanju
sveobuhvatnog reformskog programa i ispunjavanju obaveza od strane raznih aktera
•
Investicione operacije su najuspešnije kad su relativno usko fokusirane na nekoliko
srodnih ciljeva i kada osnovna odgovornost za implementaciju leži na jednoj agenciji
•
Institicionalni aranžmani i posvećenost implementarnih agencija projektnim aktivnostima
treba da se pažljivo razmotri u toku priprema; dodatno, treba posvetiti pažnju na
raspoloživost adekvatnog posvećenog osoblja kako na strani Vlade, tako i na strani
Banke kako bi blagovremeno iznelo aktivnosti implementacije
•
Čvrsta konsolidacija portfolija s fokusom na manji broj većih projekata verovatno će
pomoći da se održi fokus i obezbedi pažnja visokih zvaničnika; jačanje koordinatorske
uloge Ministarstva finansija i funkcije podrške implementarnim agencijama takođe mogu
da poboljšaju rezultate portfolija
•
Bliska saradnja sa EC, ostalim međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, EBRD,
EIB) i bilateralnim partnerima je od vitalnog značaja za održavanje zamaha reformskog
programa i smanjenje pritiska na ograničene kapacitete
•
Okvir rezultata, kao i monitoring i evaluacija se moraju ojačati u sledećoj CPS i svu
pažnju treba obratiti na raspoloživost pogodnih instrumenata radi podrške postizanju
iznetih rezultata.
II.
NAPREDAK KA POSTIZANJU CILJEVA ZEMLJE
8.
Strateški okvir za reforme u Srbiji je u velikoj meri definisan ciljem zemlje za
integracijom sa EU. Nacionalni plan za integraciju (NPI) iz 2008. god. je osnovni strateški
dokument koji definiše program Srbije za postizanjem integracije sa EU – prevashodni razvojni
cilj zemlje – i jasno postavlja prioritete za harmonizaciju institucionalnog i pravnog okvira Srbije
sa zahtevima EU. Decembra 2010. god, Vlada je usvojila akcioni plan s ciljem dobijanja statusa
kandidata za EU do kraja 2011. Izcvestan napredak ka cilju integracije sa EU je očigledan tokom
perioda CPS. Krajem 2010. god, Savet Evrope je odlučio da prosledi aplikaciju Srbije za
kandidaturu za EU Evropskoj komisiji na mišljenje i dostavio srpskoj Vladi upitnik – čiji
odgovori će biti osnova za procenu EU koliko je Srbija spremna za integraciju u EU. Ubrzo
53
posle toga, januara 2011. god, Evropski parlament je ratifikovao SAA (Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju) sa Srbijom.
9.
Strategija Grupacije Banke za period ove CPS je bila u potpunosti saglasna s
razvojnom strategoijom srpske Vlade, kao što je to ustanovljeno Strategijom za smanjenje
siromaštva (PRS), Strategijom integracije u EU i budžetom za 2008. god. Strategija Vlade je
postavila ključne ciljeve: (i) održavanje makroekonomske stabilnosti, (ii) promovisanje rasta
rukovođenog privatnim sektorom kroz ubrzane ekonomske reforme, i (iii) povećanje
zaposlenosti i životnog standarda i podsticanje uravnoteženijeg regionalnog razvoja. Program
CPS nastoji da produbi svaki od ovih ciljeva direktno kroz stubove I i II koji imaju za cilj
promovisanje rasta rukovođenog privatnim sektorom i veće mogućnosti kako za pojedince tako i
za domaćinstva. Treći stub, čiji je cilj bolje upravljanje ekološkim rizicima i rizicima od
prirodnih katastrofa, takođe je prepoznat kao ključna komponenta održivo ubrzanog rasta i
smanjenja rizika za domaćinstva i firme.
10.
Uprkos finansijskoj krizi, Vlada je održala makroekonomsku stabilnost zahvaljujući
usvajanju odgovarajuće fiskalne i monetarne politike i strukturnih reformi u finansijskom i
javnom sektoru. Kao i u drugim zemljama CEA, javni prihod Srbije je pretrpeo jak udar kao
rezultat globalne krize. Opšti državni prihod u 2009. god. opao je za 9% u realnom iznosu u
poređenju s 2008, čineći da fiskalni deficit skoči sa 2,6% BDP-a u 2008. na 4,3% i 4,5% BDP-a
u 2009, odnosno 2010. god. uprkos oštrim rezovima u smanjenju potrošnje. Vlasti su reagovale
prilagođavajućim fiskalnim paketom, šro je MMF podržao kroz novi stend-baj aranžman (SBA),
a Banka kroz svoj tekući makro dijalog u kontekstu PE i serije PF DPL i novoe analtičke
aktivnosti s ciljem ograničenja rashoda (učiniti više sa manje FY09). Veliki i izbalansiran
prilagođavajući fiskalni paket sačinio je srž reformskog programa s ciljem da ograniči deficit na
održivom nivou kroz izvestan broj oštrih mera, uključujući, kao što je poznato, zamrzavanje
plata i penzija u nominalnom iznosu i otvoreno sasecanje subvencija i kapitalnog rashoda. Pored
toga, Zakon o fiskalnoj odgovornosti (FRL), donet decembra 2010, utvrdio je srednjeročni cilj
deficita na 1% BDP-a i ustanovio formulu indeksacije za plate i penzije do 2015. god. FRL je
takođe utvrdio brojčane ciljeve za deficit srednjeročno i postavio gornju granicu javnog duga
(trenutno 45% BDP-a). U cilju stabilizacije finansijskog sistema, Vlada i Narodna banka Srbije
(NBS) – u bliskoj saradnji s bankarskom zajednicom, Svetskom bankom, drugim IFI i EU –
reagovale su koordinisano, što je rezultovalo jačanjem depozita. Depoziti sada iznose € 6,2
milijarde, što premašuje nivo pre krize.
11.
Bilo je tokom perioda CPS takođe poboljšanja vrednih pomena, mada sporih, u
upravljanju javnim finansijama. Trezor je 2009. god. uveo moderan, integrisani informacioni
sistem s jedinstvenim kontnim planom koji koriste svi centri potrošnje i sada može da kontroliše
plaćanja preko jednog konta u NBS. Organski Zakon o budžetskom sistemu je usavršen 2009. i
2010. god. kako bi se unela poboljšanja u budžetiranju, računovodstvu, finansijskoj kontroli,
internoj reviziji, upravljanju dugom i fiskalnoj odgovornosti, a mnoge od ovih izmena su sada u
realizaciji. Zakon o javnim nabavkama je takođe usavršen, ali potrebno je još prilično rada na
podzakonskim aktima i administraciji, kao i na jačanju institucionalnih kapaciteta za nabavku.
Državna revizorska institucija je obavila svoju prvu reviziju završnog računa Republike Srbije za
2008. god. s ograničenim uspehom, ali je od tada popravila svoj rad, što se videlo po završetku
mnogo sveobuhvatnije i detaljnije revizije završnog računa za 2009. god. Rad na računu za 2010.
je u toku. Korak napred je učinjen u pravcu korišćenja sistema zemlje u oblasti finansijskog
54
menadžmenta pošto je procena sprovedena 2010. god. pokazala da su sistem Trezora i Narodna
banka kao agent dovoljno delotvorni i pouzdani da budu iskorišćeni da dotok sredstava za
projekte koje podržava Svetska banka. Praktičan prelazak na ovaj sistem se predviđa u kratkom
roku.
12.
Mada je rast bio negativno pogođen globalnom finansijskom krizom, država je postigla
zadovoljavajući napredak u pogledu poboljšanja poslovnog okruženja i reformisanja sektora
preduzeća. Nakon brzog rasta srpske ekonomije pre krize (5% godišnje u periodu 2001.-2008.)
usledila je oštra recesija 2009. god. (BDP smanjen za 3,5%) uoči globalne finansijske i
ekonomske krize. Međutim, podaci za 2010. god. ukazuju da se BDP povratio na 1,8%, što
pokazuje da ekonomski oporavak rukovođen privatnim sektorom dobija na zamahu. Ovaj
relativno brz povratak je bar delimično povezan s akcijama koje je Vlada preduzela u periodu
2008.-2010. radi poboljšanja poslovnog okruženja. Ključne mere, koje su usvojene, obuhvataju
sledeće: (i) omogućavanje registrovanja firmi na jednom mestu (šalteru) kako bi se
pojednostavio upis u registar, (ii) usvajanje novog Zakona privrednim društvima čime se
značajno osnažilo korporativno upravljanje, (iii) unapređenje institucionalnog i pravnog okvira
za konkurenciju usvajanjem novog Zakona o konkurenciji 2009, i (iv) donošenje novog Zakona
o izvršenju čime se znatno unapređuje delotvornost izvršenja ugovora. Dalje, sveobuhvatna
analiza normative je završena na osnovu čega je Vlada usvojila 304 preporuke za izmene zakona
i propisa i ukidanje 192 nepotrebna propisa s ciljem smanjenja normativnog pritiska na firme.
Realizacija je u toku. Konačno, Vlada sprovodi analizu normativnog impakta novih zakona na
firme.
13.
Vlada je takođe i dalje posvećena poboljšanju saobraćajne i trgovinske logistike uprkos
teškom fiskalnom pritisku koji proističe od dejstva globalne krize. Napr. u cilju završetka
nedostajućih segmenata na ključnom auto-putu Koridor X, Vlada je zatražila i dobila finansiranje
od € 1,58 milijardi, uključujući US$ 388 miliona od Banke. Na kraju, treba zapaziti da je došlo
do značajnog napretka u programu privatizacije u toku perioda CPS. Kontrolni reper je jedno od
najvećih državnih preduzeća, Naftna industrija Srbije (NIS – državna naftna kompanija) koje je
prodato, a druga dva velika preduzeća, državna telekominikaciona kompanija i Galenika,
državna farmaceutska kompanija, date su na prodaju. Država takođe brzo napreduje u svojoj
obavezi da restruktuira i privatizuje sva društvena preduzeća, što će dovesti do privatizacije ili
nekog drugog rešenja za oko 600 preduzeća uprkos usporavanjima koja potiču od pada privredne
aktivnosti 2009. god.
14.
Značajna unapređenja su postignuta u pogledu izgradnje stabilnijeg, efikasnijeg i
otpornijeg finansijskog sektora. Parlament je usvojio amandmane na Zakon o bankama, Zakon o
stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih zavoda, Zakon o osiguranju depozita i Zakon o
depozitima osiguravajućih zavoda. Pored toga, Vlada je odobrila amandmane na Zakon o
osiguranju s odredbama koje će dovesti do promene vlasništva Dunava – veliki osiguravajući
zavod s udelom na tržištu od 28% – od društvenog na državni s obavezom da privatizacija
Dunava započne do 2013. god.
15.
Mada se ni zaposlenost ni životni standard nisu povećali tokom perioda CPS, postojao
je snažan napor da se izvrši temeljna reforma socijalne pomoći i penzija, kao i važne promene
u sektoru zdravstva i obrazovanja. Usporavanje ekonomskog rasta, do koga je došlo zbog
globalne krize i recesije, dovelo je do povećanja siromaštva. Siromaštvo je poraslo sa 6,1% 2008.
god na 6,9% 2009. i dalje na 9,2% 2010. god, što odgovara broju od 220.000 ljudi koji klize u
55
siromaštvo u toku dve godine krize, prema Anketi budžeta domaćinstava (HBS). Rastuća
nezaposlenost (polazeći od već visokog nivoa) bila je značajan prenosnik; nezaposlenost je
dostigla 20% u oktobru 2010. god. Međutim, država je obezbedila da programi socijalne
sigurnosne mreže za siromašne i ugrožene bude zaštićena od rezova u fiskalnoj potrošnji, koji su
bili nužni zbog krize. Štaviše, novousvojeni Zakon o socijalnoj pomoći doprineo je povećanju
MOP-a (program materijalnog obezbeđenja domaćinstava s niskim prihodima) i postavio temelje
za poboljšanje delotvornosti i efekata socijalne pomoći povezujući „pasivne“ gotovinske isplate
sa socijalnom zaštitom, zaposlenošću i uslugama aktiviranja i postavljajući integraciju
zapošljavanja u središte socijalne politike. Neke teške odluke su donete da bi se obezbedila
fiskalna održivost penzionog sistema. To obuhvata zamrzavanje penzija 2009. i 2010. god. i
donošenje amandmana na Zakon o penzijama, koji su, s jedne strane, smanjili broj beneficija po
penzioneru, a s druge, povećali minimalne penzije radi bolje zaštite najugroženijih grupa starih.
Reforme u zdravstvu i obrazovanju su imale efekta u povećanju zdravstvene i obrazovne
pokrivenosti na lokalnom nivou, racionalizirajući mrežu škola i postavljajući temelje za
realizaciju finansiranja na bazi kapitacije u zdravstvu.
III. REZULTATI CPS PROGRAMA
16.
CPS je osmišljena kao fleksibilan da bi zadržala ciljanu, pravovremenu i brzu pomoć
tranziciji Srbije prema EU i omogućila prilagođavanja kursa kao reakcije na novonastale
promene (npr. svetska kriza). CPS je imala tri glavna cilja, potpuno usaglašena sa prioritetima
Vlade: (i) ohrabrivanje rasta predvođenog privatnim sektorom i pristupanje EU; (ii) stvaranje
novih mogućnosti i povećanje participacije u rastu; i (iii) upravljanje ekološkim rizicima i
rizicima od katastrofa.
17.
Brze promene političkog okruženja u Srbiji uticale su na implementaciju CPS. Dva
meseca nakon što je Izvršni odbor Svetske banke razmatrao CPS, 20. januara 2008. godine,
Srbija je održala prvu rundu predsedničkih izbora. U februaru 2008. godine, predsednik Boris
Tadić iz proevropski orijentisane Demokratske stranke, dobio je većinu. Dve nedelje nakon
predsedničkih izbora, Kosovo je proglasilo nezavisnost, što je dovelo do raspuštanja Skupštine i
zakazivanja novih parlamentarnih izbora za maj 2008. godine. Ohrabren širokom podrškom
domaće javnosti za članstvo u EU, Demokratska stranka predsednika Tadića je 11. maja
zabeležila važnu pobedu ali nije dobila punu većinu. Predsednik se, nakon toga, okrenuo manjim
partijama (uključujući i Socijalističku partiju) i, do juna, okupio proreformsku vladajuću
koaliciju. To je dovelo do znatnih kašnjenja ratifikacije projekata Banke u Skupštini, posebno pet
operacija koje je Odbor odobrio krajem prethodnog CPS perioda. Kako je već rečeno, usled
opšte političke neizvesnosti, bilo je potrebno bezmalo 18 meseci da ove operacije – Regionalni
projekat razvoja Bora, Projekat transnacionalne reforme poljoprivrede, Dodatna sredstva za
Projekat rehabilitacije transporta, Dodatno finansiranje energetske efikasnosti i Dodatno
finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje – budu usvojene u
Skupštini, nakon njihovog potpisivanja u julu 2007. godine.
18.
Opšte uzevši, CPS je ostvarila umereno zadovoljavajući napredak kako je navedeno u
sumarnom prikazu na početku ovog izveštaja (para 1). Slika 1. u daljem tekstu predstavlja
pregled postignuća u odnosu na svaki indikator iz matrice.
56
Slika 1: Rezultati CPS programa
Stubovi CPS
Stub
I:
Ohrabrivanje
rasta
predvođenog
privatnim
sektorom
i
pristupanje
EU
Stub
II:
Otvaranje
mogućnosti i
povećanje
participacije
u rastu
Oblasti rezultata CPSa
Privatizacija
i
restruktuiranje
društvenih
preduzeća
Restruktuiranje i privatizacija velikih državnih
preduzeća
Istraživanje i razvoj
Registracija preduzeća
Nezavisno i efikasno sudstvo
Registracija imovine
Oslobađanje od preostalog udela u finansijskom
sektoru
Okvir za upravljanje krizom
Razvoj tržišta kapitala i upravljanje dugom
Autoput Koridor X
Putna mreža i bezbednost na putevima
Finansijska održivost energetskog sektora
Pristup tržištu električne energije
Potrošnja Vlade
Ekonomske mogućnosti u Boru i Resavici
Jačanje
budžetske
administracije
Min.poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Navodnjavanje i odvodnjavanje
Poljoprivredni sistemi usklađeni sa EU
Održivi penzijski sistem
Kvalitet i dostupnost socijalnih službi
Sanacija hitnih ekoloških opasnosti
Energetska efikasnost
Smanjenje izliva otpadnih voda u Dunav
Stub
III:
upravljanje
ekološkim
rizicima
i
rizicima od Smanjenje stepena rizika od štete i gubitaka
katastrofa
ljudskih života usled poplava
Napredak implementacije CPSa
Nije
Delimično
ostvaren
ostvaren
Ostvaren
Nije praćen
Prioritet I: Ohrabrivanje rasta predvođenog privatnim sektorom i pristupanje EU
Racionalizacija državnih preduzeća
19.
Tokom perioda CPS ostvareni su pozitivni rezultati, uprkos uticaju ekonomskog
usporavanja koji je rezultirao određenim kašnjenjima, u odnosu na likvidaciju,
restruktuiranje i privatizaciju društvenih preduzeća (ScOEs) i (generalno većih) državnih
preduzeća (SOEs). Vlada je, uz pomoć programa PFDPL Banke i analitičkog rada, dodelila
visok prioritet oslobađanju od svog obimnog portfelja od oko 1000 društvenih preduzeća.
57
Tačnije rečeno, usvojeni su zakoni kojima se zahteva okončanje procesa privatizacije društvenih
preduzeća do kraja 2008. godine, naredbom da se preduzeća u kojima nije počela privatizacija
automatski zatvore. Shodno tome, tokom 2008-2009. godine, prodato je 430 preduzeća za oko
€362 miliona, a 162 društvenih preduzeća je uvedeno u stečaj tokom 2010. godine. Usled toga,
do kraja 2008. godine, bukvalno sva društvena preduzeća u zemlji pripremljena su za
privatizaciju ili su ponuđena na javnim tenderima. Nažalost, međutim, vreme odvijanja narednih
faza procesa poklopilo se sa početkom svetske ekonomske krize, smanjujući mogućnost akvizija
privatnog sektora preko tendera. Štaviše, tokom cele 2009. godine, brojni, prethodno dodeljeni
ugovori o privatizaciji (nijh oko 91) morali su biti poništeni zato što privatni investitori,
pogođeni globalnom recesijom, nisu uspeli da ispune svoje ugovorne obaveze. Većina tih
društvenih preduzeća vraćena je portfelj Agencije za privatizaciju – i transformisana u državna
preduzeća u skladu sa zakonom – da bi prošla kroz novi proces prodaje. Pa ipak,
privatizacija/prodaja društvenih preduzeća trajala je od 2007. godine. Tako je, početkom 2011.
godine, u portfelju Agencije za privatizaciju ostalo oko 450 društvenih i državnih preduzeća (ne
računajući 193 za koja su morali biti raskinuti ugovori o privatizaciji). Vlada je takođe počela
proces korporatizacije državnih preduzeća sa namerom da kasnije privatizuje odabrana
preduzeća (npr. nacionalnu avio kompaniju, državnu kompaniju za telekomunikacije i nekoliko
drugih) tokom perioda implementacije CPS. Do ovog trenutka, stranom investitoru prodato je
51% udela u državnoj naftnoj kompaniji, a preduzeti su i koraci za pripremu kompanije za
telekomunikacije i državne farmaceutske kuće za prodaju. Uz to, Vlada nastavlja da realizuje
plan za odvajanje zdrave imovine iz nacionalne avio kompanije i prebacvanje u novo preduzeće
koje će ponuditi na prodaju.
20.
Delom zahvaljujući koracima preduzetim u pravcu stečaja ili privatizacije društvenih i
državnih preduzeća, Vlada je uspela da napravi izvestan napredak u svojim naporima da
smanji nivo subvencija iz državnog budžeta namenjenih ovim preduzećima. Subvencije iz
Ministarstva privrede i regionalnog razvoja državnim i društvenim preduzećima, koje su iznosile
1,9 % BDP u 2007.godini, opale su na 0,8 % BDP do 2010. godine, oslobađajući tako sredstva
za druge prioritetne izdatke. Subvencije za društvena preduzeća iznose tek oko 15 % ukupnog
iznosa subvencija, što odražava izvanredan napredak učinjen na polju rešavanja i privatizacije
ovih preduzeća u odnosu na restruktuiranje/privatizaciju državnih preduzeća.
21.
Program CPS takođe je pomogao uvođenju novog modela finansiranja Istraživanja i
razvoja (R&D), usmerenog na jačanje uloge potražnje u izboru prioriteta istraživanja i
razvoja. Osnovna promena je prelazak sa direktnog finansiranja Zavoda za istraživanja i razvoj
na preduzeća koja, zauzvrat, mogu kupovati usluge istraživanja i razvoja od Zavoda ili drugih
izvora. Uz to, usavršen je niz zakona i drugih okvirnih dokumenata – npr. Zakon o inovacionoj
delatnosti, Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, Nacionalna inovaciona strategija – da bi se
promovisalo inovatorstvo u Srbiji. Šta više, uz podršku Banke, Vlada radi na programu izgradnje
institucionalnih kapaciteta Fonda za socijalne inovacije Republike Srbije (SIF), testirajući
finansijske instrumente u cilju stimulisanja inovatorskih aktivnosti u preduzećima, te testirajući
reforme u sektoru Zavoda za istraživanja i razvoj (RDI). Program se finansira iz sredstava
pretpristupne pomoći EU (IPA).
22.
Opšte uzevši, Srbija je ostvarila značajan napredak u smanjenju administrativnih
prepreka za preduzeća i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja, iako neke oblasti i dalje
zaostaju. Uspostavljanjem jednog šaltera za registraciju preduzeća u Agenciji za privredne
registre, postupak registracije je znatno pojednostavljen, što je za rezultat imalo skraćenje
58
vremena potrebnog za registraciju preduzeća na najviše pet dana već do 2010.godine. Nadalje,
značajan napredak ostvaren je u smislu smanjenja ukupnog zakonskog opterećenja. Na primer,
broj procedura potrebnih za započinjanje poslovanja smanjen je sa 11 na 7, a potrebno vreme sa
23 na 13 dana (Izveštaji Svetske banke o poslovanju za 2008. i 2011.godinu). Slično tome,
troškovi registracije imovine su prepolovljeni sa 5,4 % na 2,7 % vrednosti imovine. Banka je
podržala napore Vlade da uspostavi povoljnije poslovno okruženje delom sprovođenjem
Regulatorne analize efekata propisa (RIA) – analize novih zakona koji regulišu poslovanje
kompanija. Vlada je, istovremeno, započela ambicioznu, sveobuhvatnu reviziju zakona i već
počela da sprovodi glavne zaključke. Do kraja 2010. godine sprovedeno je oko 79 (od 304)
preporuka za dopune zakona i postupaka i ukinuta 192 suvišna propisa, što bi trebalo da rezultira
godišnjim uštedama u visini od oko €50.8 miliona. Na kraju, vredno je primetiti da je Vlada
nedavno donela odluku da izradi stalni institucionalni okvir za Normativnu analizu efekata
propisa. Banka je, kroz SIDA TF i PFDPL2, imala značajnu ulogu u pružanju podrške naporima
Vlade da smanji ukupno zakonsko opterećenje i poboljša poslovnu klimu i nastavlja sa daljom
podrškom kroz grant IDF. Međutim, neke procese, npr. pribavljanje građevinskih dozvola je i
dalje potrebno poboljšati. Prema DBR 2011, za dobijanje građevinske dozvole i dalje je potrebno
20 procedura i 279 dana, mada su troškovi smanjeni.
23.
IFC je podržala ovaj program okončanjem prve faze revizije giljotine zakona koja se
odnosi na unapređenje poslovnog okruženja i konkurentnosti unutar države u četiri opštine.
Uz to, IFC je pružila savetodavne usluge za 30 preduzeća kroz Program razvoja dobavljača, kao
dela Programa za promociju stranih ulaganja. Na istom nivou, IFC je pomogla da 10 lokalnih
sredina (sa 0,7 miliona stanovnika ili 10% ukupne populacije države) unapredi, pojednostavi ili
eliminiše neke administrativne procedure. Zahvaljujući tome, ukinuto je ili usavršeno eno više od
98% administrativnih procedura koje se odnose na poslovanje. Tačnije, u građevinskom sektoru
je, zahvaljujući usvajanju Zakona o planiranju i izgradnji (u septembru 2009.godine),
unapređeno ili eliminisano 60 lokalnih administrativnih procedura. Godišnje uštede za privatne
kompanije procenjuju se na US$ 100 miliona.
24.
IFC je poboljšala praksu korporativnog upravljanja putem intervencija na nivou
preduzeća i podizanju nivoa znanja i svesti o značaju korporativnog upravljanja na
korporativnom i institucionalnom nivou. IFC je pružila savetodavnu pomoć za 18 lokalnih
preduzeća o unapređenju njihove prakse korporativnog upravljanja. Paralelno sa tim, IFC je
pomogla uvođenjem Kodeksa korporativnog upravljanja za registrovana preduzeća i pružio
institucionalnu podršku Privrednoj komori Republike Srbije i Beogradskoj berzi u promociji
korporativnog upravljanja među registrovanim i neregistrovanim preduzećima širom Srbije. IFC
je promovisala procenu prakse korporativnog upravljanja među bankama. Zahvaljujući
poboljšanim praksama korporativnog upravljanja, lokalne kompanije uspele su da prikupe
sredstva u iznosu od US$ 72 miliona.
Jačanje posredovanja u finansijskom sektoru
25.
Oblast značajnog napretka u periodu realizacije CPS odnosi se na stvaranje efikasnijeg
tržišta nekretnina putem poboljšanja registracije i finansiranja. Uz podršku Projekta katastra
nekretnina (FY04) koji je finansirala Banka, Vlada je utvrdila katastarske opštine koje pokrivaju
88 % fizičke površine države. Katastar nekretnina (REC) je trenutno potpuno operativan u 92 %
katastarskih opština, a preostalih 8 % bi trebalo da bude pokriveno do 31. decembra 2011.
59
godine. U ovim opštinama proces je već u toku, obzirom da je već počela javna prezentacija
Katastra nekretnina, što znači da zastarele zemljišne knjige više nisu u upotrebi i da samo REC
može da registruje transakcije i izdaje vlasničke listove. Raspoloživost pouzdanih zemljišnih
tapija već je imala značajne efekte na korišćenje finansiranja zasnovanog na hipoteci. Tokom
2007. godine, hipotekarno finansiranje obezbeđeno je samo za oko 5 % svih imovinskih
transakcija, a ta cifra se povećala više od šest puta – na 31 % svih transakcija već do trećeg
kvartala 2010. godine. Banka je odigrala ključnu ulogu o postizanju ovih pozitivnih rezultata,
zahvaljujući pomoći upućenoj kroz Projekat Katastra nekretnina koji je realizovan tokom celog
perioda implementacije CPS i koji bi trebalo da se završi u oktobru 2011. godine.
26.
Vlada je takođe ostvarila očigledan napredak u restruktuiranju finansijskog sektora i
jačanju regulatornog režima na kome se zasnivaju bankarski sektor, sektor osiguranja i
hartija od vrednosti. Vlada je ostvarila delimičan uspeh u pogledu svojih napora da potpuno
privatizuje subjekte u javnom finansijskom sektoru, iako je početak svetske ekonomske krize
krajem 2008. godine doveo do određenog pomeranja originalnih planova. Uz pomoć FY11
PFSPBG, Vlada je nastavila konsolidaciju većine bankarskog sektora u vlasništvu države. Od
ukupno četiri banke sa većinskim vlasništvom države: Credy Banka je prodata stranoj privatnoj
grupaciji, Poštanska i Privredna Pančevo su se pripojile, a Srpska Banka je ostala kakva je i bila.
Usled toga, u ovom trenutku su dve banke u većinskom vlasništvu države (bilo ih je 4, na
početku implementacije CPSa). Do trećeg kvaratala 2010.godine, većinski udeo države u
bankama pao je na 1,9 %. Uz to, država nastavlja da ima manjinski udeo (20-30 %) u 5 banaka.
Napori da se ove deonice prodaju na berzi bili su neuspešni pred ekonomsko usporavanje
uzrokovano globalnom finansijskom krizom.
27.
Rezultati sektora osiguranja popravili su se u odnosu na 2008. godinu zahvaljujući
nadzoru koji je rezultirao izlaskom sa tržišta osiguravajućih zavoda koji su pravili gubitke, a
ulaska stranih igrača. Jedna od najvećih osiguravajućih kompanija u državnom vlasništvu DDOR Novi Sad – prodat je italijanskom Fondiaria, koji je značajno popravio performanse
kompanije. Uz to, Dunav, osiguravajuća kompanija u državnom vlasništvu sa tržišnim udelom
od 28 %, počela je proces restruktuiranja da bi popravila svoje rezultate. Međutim, poslovno
osiguranje Dunava još uvek zaostaje, a neke od njenih politika (npr. značajno smanjenje stopa
premija osiguranja motornih vozila trećih lica) nastavljaju da daju krivu sliku tržišta. U svetlu
mogućih distorzija tržišta, Vlada se opredelila za privatizaciju Dunava u budućnosti koja će,
inter alia, zahtevati transformaciju kompanije iz društvene u državnu. Da bi se smanjio
potencijal za sistemske rizike u sektoru već je izmenjen Zakon o osiguranju kojim se sada
zahteva odvajanje sektora životnog od ne-životnog osiguranja do kraja 2011. godine. Štaviše,
dodatne izmene ovog Zakona su u toku, i njima će biti definisam proces kojim se može sprovesti
ova transformacija (iz društvenog u državno vlasništvo) i započeti privatizacija najmanje 20 %
državnog kapitala u osiguravajućim kompanijama do kraja 2013. godine.
28.
Početak svetske ekonomske krize krajem 2008. godine podstakao je Vladu da se obrati
Banci za pomoć u razvoju i implementaciji odgovarajućeg okvira upravljanja krizom.
Reagujući na ovaj zahtev, Banka je preduzela Procenu pripreme za krizu za projekte FY10 FSAP
(ažuriranu verziju) i FY10 da bi se stvorila odgovarajuća analitička osnova za reforme. Kao
rezultat Procene pripreme za krizu i odnosnog TA, a na osnovu Garancije zasnovane na politici
privatnog i finansijskog sektora (PFPBG), NBS je podržala aktivnost testiranja na stres za banke,
ojačala osiguranje depozita i osnažila okvir za prodaju udela u bankama. Agencija za osiguranje
60
depozita sada ima: (i) pristup odgovarajućim informacijama radi obezbeđenja brzih isplata; (ii)
ažurirane procedure isplate i testiran softver; i (iii) brz pristup izvorima interventnog
finansiranja. Štaviše, zahvaljujući TA kojim je ažuriran FSAP, izrađena je metodologija za
dijagnosticiranje koja se redovno primenjuje. Na osnovu ove metodologije, bankarski sektor u
celini ima indeks adekvatnosti kapitala od više od 20 % (septembar 2010). Srbija je, uz pomoć
Banke, uspešno izvršila amandmane zakona koji su bili potrebni za uspostavljanje novog,
efikasnog okvira za prodaju udela u bankama. Ove mere, a naročito implementacija aktivnosti
koje se odnose na osiguranje depozita i procena banaka u početnim fazama krize, jasno su
doprinele zaustavljanju početne navale na banke u predvečerje globalne krize i kasnije, stvarnog
preokreta odliva depozita.
29.
Banka je takođe podržala razvoj tržišta kapitala i upravljanje dugom u periodu
implementacije ovog CPS. Vlada je uspostavila Upravu za upravljanje dugom i otpočela
pripreme za izradu strategije upravljanja dugom da bi poboljšala stope i dospeća, uvećala
proporciju duga denominovanog u lokalnoj valuti i jednostavne isplate u budućnosti. Iako je
napredak u razvoju tržišta obveznicama u opštinama ometen finansijskom krizom, preduzete su
mere da se ojača mehanizam koordinacije između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije
što je rezultiralo poboljšanjem izdavanja državnih obveznica. Nadalje, dospeće prvoklasnih Tmenica postepeno je produženo sa 3 na 6 meseci, a zatim i na 12, 18 i 24 meseca tokom
2010.godine. Konačno, tokom perioda implementacije CPS došlo je do poboljšanja procedura
koje je uspostavila Uprava za upravljanje dugom, a informaciono tehnološki sistem,
metodologija procene rizika i ukupna strategija upravljanja dugom i plan pozajmljivanja su bitno
osnaženi.
30.
Reakcija Grupacije Svetske banke takođe je bila koordinirana. Zajedno sa EBRD i
EIB, ona je pokrenula zajednički plan akcije u februaru 2009. godine u cilju pružanja pomoći
bankarskom i realnom sektoru svake od evropskih zemalja u kojima rade ove finansijske
institucije. Sledeća konferencija srpskih vlasti, IMF, Međunarodnih finansijskih institucija među
kojima i IFC i glavnih evropskih bankarskih grupacija održana je u Beču u martu 2009. godine
sa ciljem da se formuliše ‘holistički’ objedinjeni (međunarodnih finansijskih institucija) strateški
pristup rešavanju finansijske krize u Srbiji. U tom kontekstu, IFC se usredsredila na podršku
postojećim klijentima kako finansiranjem kapitalnih investicija i ročnosti i na razvoj i
implementaciju programa podrške u kapitalu za najveće banke u zemlji da bi učvrstile sistemsku
stabilnost. Isto tako, investicijama i savetodavnim uslugama odabranim srpskim bankama, IFC je
pomogla kritičnim segmentima privrede poput mikro, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrede.
31.
IFC je investirala US$ 69 miliona u vlasnički kapital kao podršku kapitalizaciji
banaka, uključujući: (i) US$21 miliona za povećanje kapitala u bankama koje podržavaju mala i
srednja preduzeća i finansiranju hipoteka; (ii) US$11,7 miliona za ojačavanje kapitala druge
banke i podrške njenim aktivnostima odobravanja zajmova mikro i MSP segmentu; i (iii)
US$36,4 miliona ekvilavelntnih investicija u preferencijalne akcije u najveću državnu banku radi
pomoći kapitalizaciji banke i pružanju podrške MSP sektoru. Isto tako, IFC je obezbedila
US$140 miliona u zajmovima za četiri banke ojačavajući njihov finansijski kapacitet da produže
preko potrebno ročno finansiuranje sektoru poljoprivrede i MSP sektoru za vreme svetske
ekonomske krize. Uz to, odmah nakon finansijskog udara iz septembra 2008. godine, IFC je
osigurala likvidnost bankarskog sektora odobrenjem US$30 miliona dvema finansijskim
institucijama.
61
Razvoj infrastrukture
32.
Investicije u sektor saobraćaja dovele su do poboljšanja uslova putne mreže i povećanu
bezbednost na putevima tokom perioda implementacije CPS. Projekat rehabilitacije transporta
(FY04) koji je finansirala Banka ostvario je solidan napredak u odnosu na njegove ciljeve. U
okviru projekta popravljeno je preko tri stotine kilometara prioritetnih deonica primarne i
sekundarne putne mreže sa uticajem na (i) smanjenje neravnina na prosečnih 3,7 na skali IRI na
obnovljenim deonicama sa početnih 5, (ii) ostvarivanja prosečnog smanjenja operativnih
troškova vozila u visini od 14 % do danas, i (iii) uklanjanja 15 crnih tačaka na putevima. Uz to,
kao rezultat uvođenja ugovaranja zasnovanog na performansama u dva testirana regiona, došlo je
do kumulativnog smanjenja jediničnih troškova održavanja u visini od 40 %. Podaci su
ohrabrujući i što se tiče bezbednosti na putevima: povrede uzrokovane sudarima pale su za oko
jednu trećinu u oba testirana regiona. Mereni rezultati koji se odnose na gubitak života u
sudarima nisu konzistentni u oba regiona. Dok je u Kolubarskom regionu 2010. godine
zabeležen pad od 22 % u broju smrtnih ishoda usled sudara na putu u odnosu na 2009. godinu, u
Mačvanskom regionu je došlo do porasta od 10 %. Međutim, obzirom na relativno nizak broj
nesreća i smrtnih ishoda, teško je proceniti efekat unapređenja bezbednosti na putevima u tako
kratkom vremenskom periodu. Da bi se bolje razumeli ishodi ostvareni usled nedavnih
poboljšanja puteva, podatke bi trebalo pratiti najmanje 3-5 godina. Uz fizičke popravke puteva,
Banka je takođe preduzela i sveobuhvatnu Reviziju kapaciteta za upravljanje bezbednošću na
putevima (FY08) da bi pomogla Vladi da identifikuje ključne elemente zakonodavnih i
institucionalnih reformi koje su potrebne da bi se bolje podržala bezbednost na putevima.
Ključne preporuke ove Revizije u potpunosti su unete u novi zakon o bezbednosti na putevima
koji je srpski Parlament usvojio u decembru 2009.godine, a osnovana je nova vodeća agencija za
bolju koordinaciju i sprovođenje poboljšanja bezbednosti na putevima. Sada se pruža tehnička
pomoć putem Projekta autoputa Koridor X (FY10) da bi se pomoglo osnivanje Vodeće agencije i
formulisala strategija bezbednosti na putevima usredsređena na rezultate.
33.
Izgradnja Koridora X, osnovnog autoputa koji povezuje Srbiju sa Bugarskom i
Makedonijom na početku je kasnila, ali sada se dobro odvija; kako je i planirano, rezultati će
verovatno biti ostvareni u sledećem CPS ciklusu. Iako je autoput veoma visoko na listi prioriteta
Vlade kako sa stanovišta stvaranja radnih mesta tako i snižavanja troškova i podsticanja
privrednih aktivnosti, bilo je znatnih kašnjenja u realizaciji - odraz početne neizvesnosti unutar
Vlade u pogledu institucionalne odgovornosti za projekat i opravdanosti osnivanja posebne
jedinice. Štaviše, do kašnjenja je došlo kod finalizacije tehničkih aspekata i odnosnih
dokumenata za nabavke, što je bilo posledica kašnjenja u operativnom uspostavljanju nove
jedinice, nedostatka koordinacije između institucija u Srbiji i neodgovarajućih resursa (kako
unutar Banke, tako i u Srbiji) za bavljenje poslom takvih razmera. U ovom trenutku, finalizirani
su svi detaljni projekti za autoput, završene velike javne nabavke, a Vlada je rešila većinu
problema vezanih za eksproprijaciju. Imajući u vidu ove pomake, očekuje se da će radovi uskoro
početi i da će trajati oko dve godine.
34.
Napredak u sektoru energetike je, tokom perioda implementacije CPS, bio veoma
ograničen. Potrebno je nastaviti strukturne reforme sektora i uložiti sredstva u proizvodne
kapacitete. Mada je tržište električnom energijom u Srbiji liberalizovano u skladu sa
sporazumom ECSEE, a kvalitet i efikasnost celokupnog sistema prenosa električne energije
podignuti (tri nove podstanice od po 110 kV i transmisioni vodovi izgrađeni i potpuno operativni
62
zahvaljujući Projektu ECSEE APL2 koji je finansirala Banka), napredak ostvaren na
restruktuiranju kompanije za snabdevanje električnom energijom (EPS) i napori da se privuku
privatne investicije u nove proizvodne kapacitete je mali. Iako su stope naplate (oko 94%)
prilično solidne, tarife u Srbiji su znatno ispod pune nadoknade troškova i investicionih potreba i
iznose oko 30% prosečne cene u EU27. Međutim, vredi istaći da, iako je CPS očekivala rezultate
od restruktuiranja EPSa i privatnih proizvodnih kapaciteta koji su važni za razvoj Srbije, ovaj
program nije sadržao nijedan važan instrument kojim bi se podržalo ostvarivanje tih ishoda.
Uloga banke u sektoru je bila relativno usko ograničena na izgradnju električnih vodova radi
omogućavanja razvoja regionalnog tržišta električnom energijom čime je ograničen njen uticaj
na šire sektorske reforme.
Prioritet II: Stvaranje novih mogućnosti i širenje učešća u rastu
Poboljšanje efikasnosti i odgovornosti javne potrošnje
35.
Paralelno sa naporima da kontroliše potrošnju da bi odgovorila na fiskalne pritiske,
Vlada je, tokom perioda implementacije CPS, ostvarila i izvestan napredak u poboljšanju
kvaliteta planiranja/upravljanja budžetom i racionalizaciji potrošnje u socijalnom sektoru.
Jedan ishod koji je planiran u CPS – a još se nije dogodio – bio je prelazak sa godišnjeg na
trogodišnji budžet. Pa ipak, preduzet je niz koraka da se unapredi upravljanje javnim
finansijama, između ostalog: (i) reforma Zakona o budžetskom sistemu; (ii) unapređenje
finansijske kontrole, odgovornosti i izveštavanja; (iii) osnaženo upravljanje dugom; i (iv)
uvođenje srednjeročnog fokusa za fiskalno planiranje i izradu budžeta. Štaviše, polazeći od
preporuka AAA o penzijama koje je sprovela Banka kao dela Revizije javne potrošnje, Učiniti
više sa manje (FY09), usvojen je novi Zakon o penzijama kojim su uvedene parametarske
promene u državni penzijski sistem a kojim će potrošnja za penzije poći održivijim putem. Usled
ovih reformi, očekuje se postepeno smanjenje transfera u penzijski fond do ispod 5% BDP do
2015. godine (sa 7,3% u 2010). U martu 2011. godine, Skupština je usvojila i novi Zakon o
socijalnoj pomoći. Novi zakon će poboljšati pristup ugroženih grupa socijalnoj pomoći
primenom skala ekvivalencije za MOP (Program materijalne pomoći domaćinstvima sa niskim
primanjima) u skladu sa uobičajenom praksom zemalja EU i OECDa. Shodno tome, usklađena
su i budžetska izdvajanja za MOP. Da bi se podigao stepen efikasnosti u zdravstvu, Vlada je
odobrila i podnela Skupštini na usvajanje, amandman zakonu o platama u javnom sektoru kojim
će se omogućiti isplata zdravstvenih radnika delom na osnovu broja pacijenata koje opsluže.
Preporuke PERa u pogledu prosvete fokusirale su se na racionalizaciju veličine škola u skladu sa
brojem upisanih učenika. Nakon preporuka datih u analizi, Vlada je zatvorila 658 razreda (1,4%
ukupnog broja razreda) školske 2009/10. godine. Do sada je tokom 2011. godine zatvoreno još
533 razreda.
36.
Bukvalno nikakav napredak nije ostvaren u odnosu na cilj CPS koji se odnosi na
povećanje ekonomske perspektive zaostalih područja Bora i Resavice. Zbog značajnih
kašnjenja odobrenja Skupštine za Projekat regionalnog razvoja Bora, a potom i obustave projekta
zbog nemogućnosti Vlade da modernizuje zastarelu topionicu, realizacija je počela tek krajem
perioda implementacije CPS, tako da će rezultati biti vidljivi tek za 2 do 3 godine. Od planiranog
Projekta restruktuiranja Resavice se odustalo jer Vlada nije mogla da nastavi restruktuiranje i
privatizaciju/prodaju JP Ugljenokop Resavica, naročito obzirom na recesiju iz 2009.godine.
Međutim, opštije gledano, IFC je podržavala ravnomerniji regionalni razvoj putem Projekta
63
unapređenja investicionog okruženja u Srbiji, koji se bavio povoljnim poslovnim okruženjem u
četiri opštine. Reforma zakona donela je uštede u troškovima i vremenu koji prevazilaze US$95
miliona na tim lokacijama. U svakom regionu bili su obuhvaćeni gradovi, a tri od deset
partnerskih lokaliteta su u graničnim oblastima.
Osnaživanje sektora poljoprivrede
37.
Značajni rezultati ostvareni su u smanjenju i racionalizaciji subvencija za
poljoprivredu. Potrošnja za podršku poljoprivrednom tržištu – uključujući proizvodnju mleka,
izvoz i skladištenje – naglo je pala tokom perioda implementacije CPS sa 30 % budžeta
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2007.godini na samo 10,6 % do 2011.
godine. Trenutno se najveće subvencije za poljoprivredu (33,7% budžeta Ministarstva) sastoje od
takozvanih “namenskih plaćanja po hektaru” što je u skladu sa praskom EU u okviru Zajedničke
poljoprivredne politike EU (CAP). Subvencija za namensko plaćanje po hektaru sastoji se od
standardne isplate (u vrednosti od €120 po hektaru) svakom registrovanom poljoprivredniku do
maksimum 100 hektara. Od 2008.godine, poljoprivrednici kojima je poljoprivreda jedina
delatnost imaju pravo na subvenciju samo ukoliko plaćaju penzijske doprinose.
38.
Zakašnjenje u usvajanju novog Zakona o vodama osujetilo je napredak planiranih
intervenicja na izgradnji i obnovi sistema za navodnjavanje. Ključni preduslov za razvoj
programa za navodnjavanje u okviru Projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i
odvodnjavanje (FY06) koji je finansirala Banka, bio je usvajanje novog Zakona o vodama koji bi
postavio pravni osnov za formiranje Udruženja korisnika voda (WUAs) i projekata obnove i
izgradnje novih sistema za navodnjavanje. Međutim, usvajanje ovog zakona kasnilo je skoro 4,5
godine zbog nedostatka političkog konsenzusa. Usled toga, rad na razvoju sistema za
navodnjavanje mogao je otpočeti tek nakon usvajanja zakona u maju 2010.godine i trebalo bi da
traje do početka 2013.godine. To znači da će prvi rezultati ovih aktivnosti biti vidljivi tokom
implementacije narednog CPSa.
39.
Sporo napredovanje procesa EU integracija uticalo je na napore da se unaprede
poljoprivredni sistemi, kao i na sposobnost Srbije da ispuni standarde EU i uključi se u
izvozne mogućnosti koje pruža EU. Strategija ruralnog razvoja je izrađena, a odnosni zakon
usvojen. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MAFWM) je, u tim okvirima,
izradilo Program nacionalnog ruralnog razvoja (NRDP) orijentisan ka IPARDu. Krajem 2009.
godine osnovana je Agencija za plaćanja u poljoprivredi (RPA) sa zadatkom da rukovodi
programom Vlade Srbije za poljoprivredu i ruralni razvoj. Isplate se vrše preko sistema uprave
trezora iz oko 140 kancelarija širom zemlje. Sektor za ruralni razvoj (SRD) u Ministarstvu
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upravlja procesom ruralnog razvoja koji ima za cilj da,
pre nego što Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, uspostavi upravnu strukturu nalik
na IPARD koja će se sastojati od Agencije za rukovođenje (MA) i Odbora za nadzor (MC). Iako
Agencija za rukovođenje još nije zakonski osnovana, njen prototip već radi. Osnivanje Odbora
za nadzor je u veoma ranoj fazi. U toku je proces uspostavljanja Međuministarskog Saveta
Ekspertske grupe i Saveta za Udruženje poljoprivrednika.
40.
IFC je bila fokusirana na podršku postojećim klijentima, proizvođačima sa niskim
troškovima i tržišnim liderima ne bi li im pomogala da izdrže krizu i prošire svoju delatnost.
IFC je investirala u jednu od vodećih kompanija prehrambenih proizvoda u regionu da bi
64
obezbedio radni kapital i pomogao finansiranje njihovih hitnih kapitalnih investicija. IFC je
takođe investirala u zaokruživanje investicije u novi proizvodni pogon iverice još jedne vodeće
kompanije u regionu. Svojom investicijom u grupaciju privatnog sektora, koja se bavi
proizvodnjom, agribiznisom i rudarstvom, IFC je pomogla restruktuiranju bilansa kompanije,
poboljšanju profila rizika i nastavku izvozno orijentisanog rasta. Sopstvenim sredstvima, IFC je
uspešno mobilizovala dugoročne zajmove drugih finansijskih institucija čime je poslat snažan
pozitivan signal u vreme kada je perspektiva svetske privrede bila neizvesna.
Zaštita ugroženih i poboljšanje socijalnih usluga
41.
Penzijski sistem je postao delotvorniji i efikasniji. Spajanjem tri državna penzijska fonda
u jedinstvenu institucionalnu strukturu, administrativni troškovi su se u odnosu na davanja za
penzije smanjili sa 2,2 % u 2005.godini na 1,5 % u 2010. godini. Što je možda još važnije, u
periodu između 2005. i 2010. godine uočen je značajan napredak u stopi uplata penzijskih
doprinosa. Poreska uprava prikupila je 70 % više sredstava tokom 2010. godine nego 2005.
godine. Nakon izuzetnog rasta penzija krajem 2008. godine što je 2009. godine rezultiralo
skokom penzijskih plaćanja na 13,8 % BDP, penzije su zadržane na 13 % tokom 2010. godine
(procena) i planirane da postepeno padaju kao udeo BDPa. Ovo smanjenje je povezano sa
reformama koje je Vlada sprovela da bi ograničila rast izdataka za penzije, uključujući i promenu
indeksiranja i zamrzavanje daljeg rasta penzija. U odsustvu takvog zamrzavanja, izdaci za
penzije porasli bi na 15,8% BDP u 2010.godini (pre nego na 13,0%)
42.
Kvalitet i dostupnost socijalnih usluga su poboljšani, jednako kao i pravni okvir za
povećanje efikasnosti u obrazovanju i zdravstvu. Ukupan broj korisnika MOP-a (ciljni program
novčanih beneficija za siromašne) porastao je za 6,5 % između 2008. i 2009. godine i za 20 %
između 2009. i 2010. godine, što je odraz kako poboljšanoe ciljanosti i rukovođenja programom
tako i uticaja recesije na siromaštvo. Potrošnja na MOP porasla je 22 % odnosno 38 % u
periodima između navedenih godina. Pokrivenost najsiromašnije kvintile je takođe porasla,
doduše sporo, sa 7,9 % najsiromašnije kvintile 2008.godine na 8,7 % u 2010. godini (mereno u
prva dva kvartala 2010. godine). Štaviše, poboljšao se pristup siromašnih obrazovanju.
Pokrivenost predškolskim obrazovanjem porasla je sa 32 % u 2002. godini na 45 % u školskoj
2007/08. godni, a procenat (siromašne) romske dece koja pohađaju osnovnu školu porastao je u
periodu 2009-2010. godina za 9.9 %. Zahvaljujući programu medijatora u zdravstvu, broj
porodičnih poseta od strane romskih medijatora u zdravstvu porastao je 148 % u periodu između
2008. i 2010.godine, a vakcinacija romske dece za 66 %. Nadalje, PEDPL je doprineo rastu
efikasnosti obrazovnog sektora putem podrške zakonima koji ohrabruju konsolidaciju prevelikog
sistema u skladu sa demografskim promenama i očekivanim padom broja dece školskog uzrasta.
Za dve godine postojanja, program racionalizacije škola zatvorio je više od 1.100 razreda širom
obrazovnog sistema u Srbiji. PEDPL je takođe podržao usvajanje zakona usmerenih na uvođenje
isplata vezanih za rad za stručnjake u sistemu primarne zdravstvene zaštite, u cilju povećanja
efikasnosti isporuke usluga primarne zdravstvene zaštite. Drugi zdravstveni pokazatelji takođe
ukazuju na porast efikasnosti8 sistema na nivou sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite,
prevashodno zahvaljujući delotvornom sprovođenju Zdravstvenog projekta u Srbiji: u periodu
između 2005. i 2009.godine broj postelja za akutnu bolničku negu smanjen je za 12 %; broj
otpusta porastao je za 9,7 %; prosečan boravak smanjen za 10,6 %, sa 8 na 7,2 dana, a stope
bolničkih postelja porasle su sa 61,6 % na 69 %.
65
Prioritet III: Upravljanje ekološkim i prirodnim rizicima
43.
Sanacija urgentnih ekoloških opasnosti, uključujući jalovišta i ispuštanje otpadnih
voda u regionu Bora nije završena. Upravljanje životnom sredinom i aktivnosti vezane za
sanaciju su bile delimično obustavljene do decembra 2010. godine zbog nemogućnosti Vlade da
prikupi sredstva potrebna da se osnovna sredstva RTB Bora, a posebno topionica, usklade sa
važećim srpskim standardima zaštite životne sredine. Međutim, u tom periodu odvijao se rad na
tehničkim projektima za izgradnju kolektora i sanaciji jalovišta i lokacija za odlaganje otpada.
Očekuje se da će radovi biti sprovedeni tokom 2012. i 2013. godine obzirom da su sada
obezbeđena sredstva za modernizaciju topionice.
44.
U pogledu energetske efikasnosti ostvarena su značajna poboljšanja u školama i
bolnicama u kojima su radovi završeni. Samo uštedama od konverzije energetskog sistema i
modernizacije Kliničkog centra Srbije u Beogradu (prelazak sa nafte na gas) u budžetu
Ministarstva zdravlja sačuvano je oko 75 miliona srpskih dinara (oko US$1 milion), a Kliničkom
centru omogućeno da zaradi oko RSD 53 miliona (oko US$600.000) isporukom struje trećim
licima. Uz to, stare instalacije zamenjene su u još oko 40 javnih objekata, čime je prosečna
potrošnja smanjena za 40%.
45.
Značajni rezultati ostvareni su u smanjenju isticanja azota i fosfora u Dunav i njegove
pritoke sa poljoprivrednih gazdinstava i iz klanica. Uz pomoć Banke a kroz Projekat smanjenja
zagađenja reke Dunav, više od 100 poljoprivrednih gazdinstava i 6 poljoprivrednih srednjih
škola usvojilo je prakse o upravljanju gnojivom sa poljoprivrednih gazdinstava and Direktivu EU
o upravljanju hranivima kojom će se smanjiti isticanje hraniva u vodotokove povezane sa rekom
Dunav. Tri klanice i postrojenja za preradu mesa uložile su sredstva u adekvatne prakse
upravljanja otpadom. Uz to, tri pogona dobila su specijalizovane kamione i opremu koje će
ubrzati prikupljanje i preradu visokorizičnog životinjskog otpada iz klanica i poljoprivrednih
gazdinstava, čime će biti smanjeno zagađivanje životne sredine. Godišnje smanjenje količine
hraniva koje ne preuzmu postrojenja i koja konačno istekne u rečne tokove sa gazdinstava –
korisnika Projekta iznosi, prema konzervativnim procenama 44 % za azot i 100 % za fosfor u
poređenju sa polaznim nivoima iz 2006. godine.
46.
IFC je pomogla – investicijama i savetima - ostvarivanju održivosti širom regiona.
Investicijama u vlasništvo u regionalnom instrumentu (Porr), IFC je finansirala dve regionalne
deponije u Srbiji. Isto tako, putem ulaganja u regionalni fond (GGF), IFC je pomogao razvoj
projekata obnovljive energije i energetske efikasnosti. Paralelno s tim, IFC je bila aktivan u
pružanju savetodavnih usluga. IFC je pomogla Ministarstvu životne sredine i urbanističkog
planiranja da finalizira Nacionalnu strategiju upravljanja čvrstim otpadom (NSSWM) i pripremi
Uredbu o tarifama za pakovanje otpada, sakupljanje i recikliranje. Isto tako, IFC je finansirala
pripreme budućeg Regionalnog centra za upravljanje otpadom za međuopštinsko preduzeće u
regionu Subotice. Ovo predstavlja model uspeđne međuopštinske saradnje u sektoru upravljanja
otpadom.
47.
Skromni rezultati ostvareni su u smanjenju rizika od oštećenja uzrokovanog
plavnjenjem zemlje, useva, imovine, infrastrukture, kao i smanjenju rizika od gubitka života
usled poplava. Od januara 2011.godine, završeno je 16 programa zaštite od poplava koje
pokrivaju više od 60.000 ha, dok je rad na novih 9 programa kojima će se obezbediti zaštita više
66
od 150.000 ha sa više od 300.000 lica u toku. U toku je tenderski proces za velike radove na
pomenutih 9 programa, a radovi bi trebalo da počnu ovog leta /jeseni. Uz to, regionalni projekat
Instrumenta za osiguranje od rizika uzrokovanih katastrofama, kojim se povećava pristup
vlasnika kuća, poljoprivrednika i MSPa finansijskoj zaštiti od gubitaka usled prirodnih
katastrofa, i koji je Odbor Banke nedavno odobrio, obezbediće dodatnu zaštitu u sredinama u
kojima se često događaju nesreće.
IV. REZULTATI SVETSKE BANKE
48.
Opšte uzevši, rtezultati Svetske banke u izradi i implementaciji CPS programa su
zadovoljavajuće. Program je, na početku, identifikovao investicije za svaki od tri prioriteta CPS
u finansijskim godinama 2008. i 2009, uključujući i zajmove za transportnu infrastrukturu,
regionalni razvoj, generisanje električne energije, unapređenje socijalne službe i participaciju u
regionalnoj inicijativi za spremnost reagovanja na katastrofe. Takođe su planirane programatske
serije DPL za jačanje privatnog i finansijskog sektora. Namera CPS trebalo je da obezbedi
značajnu fleksibilnost, sa zajmovima za finansijske godine 2010. i 2011. koji će biti
identifikovani u CPSPRu na osnovu nastajućih potreba zemlje. Obzirom na razvoj događaja u
zemlji i van nje krajem 2008.godine i 2009. godine, ugrađena fleksibilnost bila je od velike
pomoći za brzu reakciju an Vladin zahtev za prilagođavanjem programa u cilju odgovora na
krizu. Vlada je zatražila dodatnih US$300 miliona zajma za nove razvojne politike, čime bi se
pomoglo zadovoljavanju kratkoročnih i srednjeročnih finansijskih potreba Srbije i dopunio
paket koordinirane pomoći EU i IMFa u okviru SBA. Banka je brzo reagovala, obezbedila
dodatna sredstva i mobilizovala tehničku podršku potrebnu za obezbeđenje kvalitetnog fiskalnog
prilagođavanja. Uz to, Vlada i Banka su se sporazumele da reprogramiraju veći deo
investicionog zajma u cilju podrške velikom infrastrukturnom projektu putnog koridora (Koridor
X) zbog njegovog životnog ekonomskog značaja i potencijala obezbeđenja novih radnih mesta u
doba recesije.
49.
Kako je gore pomenuto, prvobitna alokacija od USD 600 miliona uključenih u CPS
povećano je sa dodatnih USD 300 miliona u novembru 2009. godine. Polovina postojećih
finansijskih sredstava Banke namenjenih Srbiji usmerena je na podršku budžetu kroz niz
operacija razvojne politike (DPOs) i jednu Garanciju zasnovanu na politici (PBG). Tri
investicione operacije: Projekat Isporuke poboljšanih usluga na lokalnom nivou - DILS (US$
46,3 miliona); Projekat Dodatnog finansiranja za zdravstvo (US$13,5 miliona); i Projekat
Koridor X Autoput (US$ 388 million) – odobrio je Odbor izvršnih direktora Svetske banke u
martu 2008. godine, martu 2009. i julu 2009. godine. Konačno, Odbor je odobrio US$5 miliona
za regionalni Instrumenta za osiguranje od rizika uzrokovanih katastrofama. Od niza zajmova za
razvojnu politiku, DPL serije za privatni i finansijski sektor (FY09 US$ 50 mil, i FY10 US$ 100
mil,) i PBG za privatni i finansijski sektor (US$ 400 miliona) usredsređeni su na podršku
Vladinog reformskog programa u oblastima: privatizacije realnog sektora, poslovnog okruženja i
jačanja finansijskog sektora. DPL serija za javnu potrošnju (FY10 USD 100 mil, FY11 USD 100
mil), prvobitno je bila usredsređena na poboljšanje sistema za upravljanje u javnom sektoru i
proširen na jačanje alokacija za javnu potrošnju i socijalnu pomoć u svetlu recesije iz 2009.
godine. Ostvarena je tesna saradnja sa IMFom i EU.
50.
Analitičke i savetodavne aktivnosti omogućile su pravovremene strateške savete radi
unapređenja kvaliteta i odrđivosti fiskalnog prilagođavanja Srbije. Revizija javne potrošnje
67
(PER) “Učiniti više sa manje”, AAA izveštaj Banke tokom FY09, koji je pružio korisne
informacije za serije PEDPL i SBA koji je IMF izradio za tekuće sektorske reforme i subvencije
propraćen je u FY10-11 pravovremenom pomoći za identifikaciju potencijalnih strukturnih
ušteda u ceni plata u javnom sektoru. Svetska banka podržala je diskusije sa akterima iz civilnog
sektora o reformama druge generacije kojima bi se uspostavio održivi strateški okvir u
srednjeročnom periodu. Do danas, je razgovarano o penzijama, osetljivoj političkoj temi sa
velikim fiskalnim implikacijama; modernizaciji i efikasnosti obrazovnog sistema; i potencijalu
za učešće privatnog sektora u ključnim investicijama u infrastrukturu. Rad na Ekonomskom
memorandumu zemlje nedavno je počeo - početkom 2011. godine – tako da u ovom trenutku nije
moguće identifikovati njegov uticaj. Ministarstvo finansija i drugi akteri u korporativnom
finansijskom izveštavanju aktivno su učestvovali u reformi programa REPARIS27 Centra za
finansijsko izveštavanje Svetske banke koji ima za cilj da pomogne zemljama Zapadnog Balkana
da unaprede korporativne finansijske sisteme za izveštavanje i postepeno sprovedu relevantni
acquis communautaire Evropske unije. Svetska banka obezbedila je program IDF u finansijskim
godinama 2010. i 2011. godine da bi pomogla izradu nacionalne strategioje za reformu
finasijskog izveštavanja. Počev od maja 2011. godine, Ministarstvo finansija pripremilo je nacrte
zakona za uvođenje odgovarajućeg finansijskog izveštavanja i obavezne ravizije potrebne za
integraciju u EU.
51.
Osim gore pomenutih višesektorskih i zajedničkih aktivnosti, preduzet je niz
specifičnih, sektorskih AAA aktivnosti da bi se poduprli zajmovi i obezbedile pravovremene
strateške smernice. Studija finansiranja puteva, izrađena u finansijskoj 2008. godini, izvršila je
reviziju administrativne i institucionalne structure putnog sektora i dalo preporuke za
unapređenje toka prihoda za primarne, sekundarne i lokalne puteve. Druga studija razmatraja je
Opcije za poboljšanje režima naplate putarina na mreži autoputeva. Strateška beleška o
poštovanju standarda životne sredine iz finansijske 2008. godine prepoznala je napredak Srbije u
zaštiti životne sredine od 2003. godine kada je održan konferencija Životna sredina za Evropu u
Kijevu i identifikovala srednjeročne aktivnosti za podsticanje daljeg napretka. Beleška je bila
usredsređena na upravljanje otpadom; konzervaciju biodiveziteta i veze energije i životne
sredine. Revizija PIEM pomogla je Vladi da unapredi sistem finansiranja infrastrukturnih
projekata preko Nacionalnog investicionog plana. Pokrenuto je bazno istraživanje o troškovima i
efikasnosti domova zdravlja u Srbiji a rezultati su pomogli da se identifikuju reforme plaćanja
domova zdravlja i uspostavile osnove za praćanje performansi zdravstvenog sektora. Strateškom
beleškom o rastu iz finansijske 2009.godine, Banka je započela politički dijalog o regionalnom
razvoju i potrošnji za humani razvoju. Program privremene pomoći za razvoj tržišta kapitala iz
FY09 identifikovao je prepreke razvoju tržištu kapitala i obezbedio pomoć za rešavanje
prioritetnih problema – uključujući razvoj tržišta obveznica, izradu strategije tržišta kapitala
orijentisanog ka EU i izabranih pravnih i zakonskih reformi. Banka je takođe obezbedila
privremenu pomoć za identifikaciju prepreka i pružanje saveta o zakonskom okviru i
institucionalnoj strukturi potrebnoj za modernizaciju i komercijalizaciju kapaciteta za inovacije i
tehnoloških kapaciteta Srbije. Ostali vidovi pravovremene pomoći u FY10 bili su analiza potreba
penzijskog sistema, jačanje tržišta kapitala i domaće uštede; istraživanje i inovacije, te efikasnost
opštinskih preduzeća. Svetska banka takođe pruža tehničku pomoć, tokom FY10-11, za reformu
obrazovanja (sektora koji je u Srbiji dugo zanemarivan) i koordinira pomoć za osnaživanje
pravosuđa kroz multidonatorski trast fond.
27
REPARIS: Put ka Evropi – Program za transparentnost reformi i institucionalno osnaživanje
68
52.
Od marta 2011.godine, aktivni portfolio sastojao se od 12 projekata ukupne vrednosti
US$845,8 miliona, od čega je oko US$625,4 miliona još uvek raspoloživo. Udeo opredeljenih
sredstava koja su pod rizikom, stepen verovatnoće da projekti neće ispuniti definisane razvojne
ciljeve na vreme, predstavljao je 11,3 % portfelja, što je nešto iznad proseka za Zapadni Balkan
(16,8%) i region ECA u celini (15,2%). Trenutno se smatra da su tri projekta izložena riziku.
Konsolidovana stopa isplata za projekte od 26,5 % i trenutna stopa isplate u FY11 od 8 %, koje
se nepovoljno porede sa Zapadnim Balkanom (12,5%) i prosekom ECA (15,8%), su niske. Kao
razlog ovih loših performansi identifikovano je nekoliko problema upravljanja strateškim
portfeljomm, poput znatnih kašnjenja u početku realizacije projekata; nedostataka u fazi
pripreme projekata, kada su pripreme za izradu projekata, studije o izvodljivosti i tenderska
dokumentacija započeli tek nakon planiranog datuma početka realizacije projekta; i poteškoće
vezane za međuagencijusku i međuministarsku koordinaciju u složenim operacijama.
53.
U ovom momentu, jedan od jedanaest projekata iz aktivnog portfolija Banke ocenjuje
se kao nezadovoljavajući – Projekat transnacionalne reforme poljoprivrede. Projekat
regionalnog razvoja Bora je nedavno ažuriran, nakon potpisivanja finansijskog sporazuma sa
Kanadskom izvoznom bankom u decembru 2010. godine za usklađivanje osnovnih sredstava
RTB Bora, a posebno topionice, sa standardima očuvanja životne sredine u Srbiji. To je bio
osnovni preduslov za ukidanje delimične suzpenzije projekta koji se odnosi na upravljanje
životnom sredinom i remedijaciju i omogućava nastavak ključnih projektnih aktivnosti koje bi
trebalo da dovedu do poboljšanja ocene performansi. Projekat transnacionalne reforme
poljoprivrede je restruktuiran, sa već vidljivim poboljšanjima koja je tek potrebno učvrstiti. Na
kraju, početkom jeseni 2010. godine završen je konkretan plan akcije za poboljšanje
implementacije Projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je
mesecima nosio ocenu „umereno nezadovoljavajući”. Projekat sada može da ostvari dogovorene
ciljeve. Svi drugi projekti ocenjeni su kao prilično zadovoljavajući ili zadovoljavajući (Tabela 2).
69
Tabela 2: Pokazatelji portfolia – na dan 15. oktobra 2011. godine
Sektor
HD
SD
ECSP
F
Naziv projekta
Odbor
Revidirani
završetak
IDA/IBRD/
GEF US$m
Starost
(god)
Posled
nji IP
Posled
nji DO
PROJEKAT ZDRAVSTVA
T
KONSLID NAPLATA
LOKALNE USLUGE
DELIVERY
REHAB TRANSPORTA*
ENERGET EFIKASN*
KAT NEKRETNINA
NAVOD/ODVOD*
ECSEE APL #2
TRANS REF POLJ GEF
TRANS REF POLJ
KORIDOR X AUTOPUT
Maj 2003
Maj 2005
Mart 2008
Maj 2004
Mart 2004
Maj 2004
Jul 2005
Jun 2005
Jun 2007
Jun 2007
Jul 2009
Dec 2011
Sep 2012
Dec 2012
Mart 2012
Jun 2013
Feb 2012
Maj 2013
Jun 2011
Dec 2011
Dec 2011
Dec 2015
33.5
25.0
46.4
105.0
49.0
30.0
74.4
21.0
4.5
17.0
388.0
81.6
75.6
32
73
68
91
40
69
26
41
7
8.3
6.3
3.3
7.3
7.5
7.1
6.2
6.2
4.3
4.3
2.2
MS
MS
MS
S
MS
MS
S
S
MU
MU
MS
S
MS
S
S
MS
S
MS
S
MU
MU
S
SEEC CRIF
Mart 2011
Dec 2012
5.0
0
0.5
S
S
REG RAZVOJ BORA
Jun 2007
Sep 2014
43.0
8
4.3
MS
MS
841.8
33.2
5.2
Isplate (%)
*Uključuje dodatno finansiranje
54.
Banka takođe daje niz grantova u Srbiji. Uz portfelj IDA/IBRD, postoji i
Višedonatorski trast fond za reformu pravosuđa u vrednosti od US$ 7,5 miliona kao i portfelj od
pet grantova (četiri granta IDFa i jedan grant SIDA) vrednosti od US$3,02 miliona.
V. POUKE I PREDLOZI ZA NOVU CPS
55.
Naglasak na usklađivanje aktivnosti CPS sa agendom evropskih integracija trebalo bi
da bude zadržano i u narednoj CPS. Postoji širok politički i narodni konsenzus o evropskoj
perspektivi Srbije, koji može pomoći u prevazilaženju razlika u filozofiji i pristupu ključnih
aktera na političkoj sceni Srbije i civilnog društva. Očuvanje tesne veze između ciljeva CPS i
strategije Srbije za integraciju u EU je, prema tome, igralo važnu ulogu u osiguranju napretka
aktivnosti CPS, mada ponekad sa ozbiljnim zakašnjenjima. Na primer, teška i osetljiva penzijska
reforma podstaknuta je informisanjem prakse u EU i očekivanjima koja se odnose na fiskalnu
upravu. Slično tome, napori vezani za privatizaciju i razvoj privatnog sektora, te reformu
finansijskog sektora potpomognuti su iskustvom zemalja EU10 koje su relativno skoro postale
članice Evropske unije, nakon što su našle rešenje za probleme slične onima sa kojima se
suočava Srbija.
56.
Korišćenje programatskih DPL serija poduprto visokim kvalitetom AAA pokazalo se
kao uspešan instrument podrške i održanja teških političkih i institucionalnih reformi i trebalo
bi ih ponovo iskoristiti tokom nove CPS. Dve programatske serije zajmova DPL (PFDPLs I-IV
i PEDPL I-II) i odnosni analitički rad odigrali su važnu ulogu u konkretizaciji i održavanju
pravca glavnih elemenata makroekonomske i razvojne agende srpske vlade. Solidan analitički
rad na kome se bazirala svaka serija, predstavljao je važan instrument za stvaranje konsenzusa o
ključnim oblastima reforme sa domaćim akterima u Srbiji i neophodan korak u relativno
polarizovanom političkom okruženju zemlje. DPL serije i analize takođe su pomogle
70
objedinjavanju saradnje sa ključnim inostranim partnerima poput IMFa i evropskih institucija,
koje su, u partnerstvu sa Vladom i Bankom, podržale reformsku agendu DPLa. Na kraju,
fleksibilnost programatskih zajmova DPL (mogućnost prilagođavanja redosleda i naglasak na niz
opštih ciljeva politika) bili su posebno korisni kada je svetska kriza počela da se oseća u Srbiji –
ugrađena fleksibilnost omogućila je Banci da brzo podrži napore Vlade da odreaguje na
nastajuće prioritete.
57.
Pri izradi investicionih operacija treba voditi računa da se zadrži jasan fokus na
relativno malom broju ciljeva i da se izbegne (u meri u kojoj je to moguće) angažovanje većeg
broja agencija u rukovođenju projektom. Obzirom na raznoliku koaliciju koja je formirala
sadašnju vladu – i mogućnost koalicione vlade i na sledećim izborima – moguće su razlike u
pristupu u slučaju kada nekoliko agencija koje su uključene u projekat ima čelnike iz različitih
koalicionih partnera. To ponekad može dovesti do politizacije projektnih pitanja ili dugotrajnih
nesuglasica koje usporavaju realizaciju. Ovakvi problemi mogli bi se izbeći ograničavanjem
operacija na uzak niz blisko povezanih ciljeva u nadležnosti jedne jedine agencije. Štaviše,
potrebno je pažljivo ispitati rešenost izvršnih agencija da rade na ostvarivanju projektnih ciljeva i
njihove kapacitete za implementaciju još u ranoj fazi pripreme projekta. Kada su projekti
smešteni u snažne institucije, može biti potrebno vreme da se dođe do početnog dogovora, ali su
izgledi za uspešnu implementaciju visoki. Manji su izgledi da slabe institucije sprovedu
dogovore čak i kada postoji visok stepen formalnog “vlasništva.” Konačno, uspešna
implementacija zahteva opredeljenje odgovarajućeg broja službenika kako u Banci, tako i u
Vladi, imajući u vidu stvarni obim rada koji se očekuje u različitim fazama projekta. Na primer,
nedostatak institucionalne jasnoće vezane za rukovođenje projektom Koridora X uz poteškoće u
savladavanju razmera javnih nabavki dovelo je do znatnog kašnjenja početka implementacije.
Ova druga zakašnjenja bilo je moguće izbeći da su potrebe za nabavkama bile pažljivije
pretpostavljene i ranije pokrenute.
58.
Konstantna konsolidacija portfelja fokusirana na manji broj većih operacija će
verovatno dovesti do poboljšanja performansi tako što će pomoći da se održi visok stepen
pažnje Vlade i Banke. Trenutni portfelj Banke uglavnom se sastoji iz manjih projekata u nizu
sektora, i to uglavnom nasleđenih iz prethodne CPS. CPS za period FY08-11 već je pokazuje
znake konsolidacije (npr. 2-3 planirane operacije zamenjene su jednim, velikim, prioritetnim
projektom Koridora X) i to bi trebalo da se nastavi u periodu naredne CPS, pod uslovom da se
veća pažnja posveti institucionalnim zahtevima u ranijoj fazi projektnog ciklusa a da krajnji
ciljevi budu realni. Manji portfelj višeg prioriteta takođe će pre dobiti nepodeljenu pažnju viših
donosilaca odluka u Vladi. U tom kontekstu, trebalo bi naglasiti da bi jačanje koordinacione
uloge i funkcije podrške Ministarstva finansija prema izvršnim agencijama moglo doprineti
poboljšanju performansi portfolia. Nedavni napori da se Ministarstvo finansija uključi u redovan
dijalog o portfelj obećava u smislu skraćivanja vremena potrebnog za odlučivanje. I tokom
naredne CPS potrebno je nastaviti sa nedavno uspostavljenom praksom održavanja kvartalnih
sastanaka MoF-Banka.
59.
Potrebno je održati stepen tesne saradnje sa EC, ostalim razvojnim partnerima i
međunardonim finansijskim institucijama (IMF, EBRD, EIB). Svetska banka, IMF i EC blisko
sarađuju u pružanju finansijske pomoći Srbiji za reagovanje na finansijsku krizu, obezbeđenjem
stabilnog makroekonomskog okruženja i razvojem funkcionalnog kriznog okvira za finansijski
sektor. Na infrasturkturnim projektima, uključujući i na projektu Koridor X postoji bliska
71
saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom investicionom bankom
(EIB) i drugim razvojnim partnerima. Nadalje, Banka blisko sarađuje sa EC u uspostavljanju
novog mehanizma za finansijska istraživanja i razvoj u Srbiji. Pozitivan zamah mogao bi se
pretvoriti u bolju iskorišćenost pretpristupnog instrumenta EC (IPA) kojim bi se dopunila
skromnija sredstva Banke tokom naredne CPS.
60.
Tokom naredne CPS trebalo bi osnažiti matricu ishoda, monitoring i evaluaciju, a
pažnju pokloniti odgovarajućim instrumentima u cilju podrške ostvarivanju definisanih
rezultata. Nova CPS trebalo bi da izričito definiše mehanizme monitoringa matrice ishoda,
odgovornost za izveštavanje o napretku ka ispunjavanju ciljeva CAS, i korišćenje informacija iz
evaluacije tokom odlučivanja. U celom portfelju potrebno je poboljšati procese prikupljanja
podataka i izveštavanja o ishodima. Projektni timovi bi trebalo da se skoncentrišu da pomognu
sektorima da uspostave sisteme monitoringa i evaluacije, što će pomoći procesima prikupljanja
projektnih podataka i izveštavanja. U nekoliko slučaja, ishode je trebalo bolje formulisati, te u
CPS navesti konkretne instrumente. Na primer, ishodi definisani u matrici koja se odnosi na
restruktuiranje Elektrodistribucije i podizanje privatnih kapaciteta za stvaranje električne
energije nisu bili dobro usklađeni sa aktivnostima koje je finansirala Banka u sektoru usko
usredsređenom na izgradnju prenosnih vodova radi integracije sa regionalnim tržištem.
72
Tabela 1. Rezime samoevaluacije CAS Programa
Pokazatelji ishoda
CASa (polazne
osnove i ciljevi)
Status i rezime evaluacije
Zajmovi
Pouke i predlozi za novi CAS
i druge finansijske
aktivnosti koje su
doprinele
ostvarivanju ishoda
PRIORITET 1: OHRABRIVANJE RASTA RUKOVOĐENOG PRIVATNIM SEKTOROM I USKLAĐIVANJEM SA EU
Razvojni cilj 1.1 : Osnažiti konkurentnost preduzeća
Ishod 1.1.1: Završiti program privatizacije i restruktuiranja društvenih preduzeća. Polazna osnova: 1.800 društvenih preduzeća prodato, ali u
bazi podataka Agencije za privatizaciju ostaje još 1.000
Ishod 1.1.2: Nastavak restruktuiranja i privatizacije državnih preduzeća.
Ostvaren: Direktne subvencije koje je Ministarstvo
Pokazatelj:
Zajmovi:
Smanjiti direktne
finansija i regionalnog razvoja odobrilo državnim i
PFDPL 1 (FY09);
finansijske
društvenim preduzećima tokom 2010.godine pale su PFDPL2 (FY10); PBG
subvencije
na 0,8% BDP. Uz to, u okviru postojeće reforme
(FY11)
Ministarstva
sektora preduzeća, direktne subvencije društvenim
IFC investirao u tri
finansija za državna preduzećima odobrene od strane ovog Ministarstva
korporacije
i društvena
smanjene su na 0,13% (EUR 43,9mn) u 2010. godine Druge fin. aktivnosti:
preduzeća.
IDF: Spajanje
državnih preduzeća
Polazna osnova
(2007): 1,9% BDP,
(FY10);
cilj: 1,0%.
Beleška o opštinskim
javno komunalnim
preduzećima (FY10)
IFC korporativno
upravljanje,
međunarodni standardi
i tehnički propisi
73
Razvojni cilj 1.2 : Poboljšati poslovno okruženje
Ishod 1.2.1: Smanjiti zakonsko opterećenje preduzeća i olakšati ulazak novih preduzeća
Nije ostvaren. Prema izveštaju “Poslovanje u
Pokazatelj:
Zajmovi:
Pojednostaviti
2011.godini” i dalje je potrebno preduzeti 20
PFDPL 1 (FY09)
procedure
procedura da bi se pribavila građevinska dozvola, a
PFDPL2 (FY10)
pribavljanja
vreme potrebno za to je poraslo sa 75 na 279 dana.
PBG (FY11)
građevinskih
Istovremeno, troškovi su pali sa 2.700 % PCI na
Druge fin. aktivnosti:
dozvola i smanjiti
1821,4%. Međutim, značajan napredak uočen je u
Regulatorna analiza
troškove:
smislu smanjenja ukupnog zakonskog opterećenja –
efekata propisa (RIA) i
RIA IDF (FY11);
na osnovu standardnog modela troškova, reforme
Polazna osnove:
(2007): 20
sprovedene do kraja 2010.godine trebalo bi da
TA za Izgradnju
procedura; 204
kapaciteta za
rezultiraju godišnjom uštedom od oko EUR 50,8
dana; Troškovi:
miliona za preduzeća.
poboljšanje zakonskog
2.700% BND/glavi
i regulatornog okvira
stanovika.
TA;
Izveštaj “Poslovanje”;
Ostvaren. Uspostavljanjem jednog šaltera za
registraciju preduzeća u Agenciji za privredne
IFC Program za
Pokazatelj:
Smanjiti vreme
registre, sada je potrebno ne više od 5 dana za
povoljno poslovno
potrebno za
registraciju preduzeća.
okruženje, uključujući
registraciju sa 23 na
i Alternativno
5 dana.
rešavanje sporova i
Konkurentnost unutar
države.
Razvojni cilj 1.3: Osnažiti posredovanje u finansijskom sektoru
Ishod 1.3.1: Prodaja preostalog vlasničkog udela u finansijskom sektoru.
Pokazatelj: Prodaja
Delimično ostvaren. Od četiri banke u većinskom
većinskog udela u 4
vlasništvu države jedna je prodata stranoj grupaciji,
banke, manjinskog
a dve su pripojene, što je rezultiralo smanjenjem
udela u 5 banaka,
broja banaka sa većinskim udelom države sa 4 na 2.
osiguranje vlasničkog Vlada je zadržala manjinsko vlasništvo u 6 banaka.
udela.
Veliko državno osiguravajuće društvo - DDOR
74
Zajmovi:
PFDPL 1 (FY09)
PFDPL2 (FY10)
PBG (FY11)
Podrška IFCa najvećoj
državnoj banci da bi se
Konstantna podrška smanjenju
zakonskog opterećenja za preduzeća
počela je da daje rezultate krajem perioda
CPS. U Srbiji sada postoji tim ljudi (u
državnoj upravi i onim telima koja su
povezana sa jedinicom za regulatorne
reforme) koji su iskusni u radu sa ovim
alatima i pristupima. Koncept RIA je
sada bolje shvaćen, ali ga je potrebno
institutionalizovati i osnažiti. Od
ključnog značaja tokom daljeg rada na
reformama biće da se u njih uključe
detaljni prelazni aranžmani da bi se
izbeglo kašnjenje zaostalih slučajeva.
Potrebno je staviti veći akcenat na
razjašnjavanje institucionalnih
odgovornosti, posebno kada postoji više
agencija iz javnog sektora na centralnom
i lokalnom nivou.
Novi Sad – je takođe privatizovano.
pomogla njena
kapitalizacija
Ishod 1.3.2: Niži troškovi tržišnih transakcija i povećanje raspoloživosti hipotekarnog finansiranja
Pokazatelj:
Katastar nekretnina
funkcionalan u
celoj zemlji
Polazna osnova
(2007): 83%
katastarskih opština
Ostvaren. Katastar nekretnina (REC) je sada
potpuno funkcionalan u 92% katastarskih opština
(CM). Prezentacije RECa otpočete su u preostalih
8% opština. Početak javnih prezentacija RECa znači
da više neće postojati zemljišne knjige i da će samo
REC moći da registruje transakcije i izdaje vlasničke
listove.
Pokazatelj:
Hipotekarno
finansiranje
obzebeđeno za 15%
svih zemljišnih
transakcija.
Polazna osnova:
5%
Zajmovi:
Projekat Katastra
nekretnina (FY04)
Druge fin. aktivnosti:
Pregled zakonske
giljotine koju je
preduzeo IFC na nivou
države uključujući i u
građevinskom sektoru
Ostvaren. Hipotekarno finansiranje obezbeđeno za
31% svih kupoprodajnih transakcija. Finansijska
kriza uticala je na tržište nekretnina. U periodu
izmedju Q1 2009 i Q3 2010. godine primetan je pad
broja transakcija kao i udela hipoteka u ukupnom
broju transakcija. Odmah zatim, tržište nekretninama
počelo je da se oporavlja usled pada cena nekretnina i
hipoteka.
Razvojni cilj 1.4: Infrastruktura koja je poboljšana, dobro se održava i efikasna
Čak i u ovoj problematičnoj oblasti,
klijent je pokazao jasno rešenost da uspe
svojim predvodništvom i budžetskim
opredeljenjima dovoljnim. Efikasna
koordinacija u Vladi ostvarena je delom
zahvaljujući punoj integraciji projektnih
aktivnosti u uobičajene državne
strukture. To govori da bi Banka trebalo,
kad god je to moguće, da se osloni na
postojeće institucije kada se radi o
realizaciji projekata (radije nego da
uspostavlja nove strukture poput polunezavisnih Jedinica za implementaciju
programa (PIU).
Ishod 1.4.1: Povećana efikasnost transporta i poboljšana bezbednost saobraćaja na dve deonice Koridora X, između Niša i Dimitrovgrada
odnosno Leskovca i Preševa.
75
Pokazatelj: Sniziti,
do kraja Projekta,
troškove korisnika
puteva sa US$
1,31/voz-km na
1/voz-km, i US$
1,07/voz-km na
1/voz-km na
projektnim
deonicama puteva
Nije moguće oceniti. Planirani završetak projekta je
kraj decembra 2015.godine, kada će i biti izvršena
evaluacija identifikovanih rezultata. Trenutno je
projekat na putu da ostvari ciljeve, uprkos početnom
kašnjenju. Proces nabavki i aproprijacije zemljišta je
završen u velikoj meri. Izgradnja je u toku, a
završetak obnove autoputa se očekuje 2015.godine
kada će verovatno biti ostvareni planirani troškovi.
Zajmovi:
Projekat Koridor X
(FY10)
Ishod 1.4.2: Osnažene putne veze, bolji uslovi putne mreže i poboljšana bezbednost na putevima, uz veću efikasnost potrošnje.
Delimično ostvaren. Pad od 22% u broju smrtnih
Zajmovi:
Pokazatelj:
Poboljšati
slučajeva usled sudara u 2010. u poređenju sa
Projekat obnove
bezbednost
2009.godinom zabeležen je u Kolubarskom regionu, transportne mreže
saobraćaja na
(FY04)
ali je istovremeno u Mačvi zabeležen rast od 10%.
projektnim
Međutim, u oba regiona, zabeležen je pad povreda
Druge fin. aktivnosti:
deonicama puteva
usled sudara od 33%.
Studija upravljanja
što će biti dokazano
putevima (FY09)
smanjenjem za
Studija kapaciteta
upravljanja
najmanje 10 % (po
voz-km): (a)
bezbednošću na
smrtnih slučajeva u
putevima (FY08)
Delimično ostvaren. Ugovaranje zasnovano na
sudarima na
putevima; i (b)
performansama nije korišćeno u svim regionima
povredama u
zbog problema vezanih za nejasnu nadležnost nad
sudarima na
primarnim i sekundarnim putnim mrežama u
putevima.
Vojvodini. Kada se pitanje nadležnosti razjasni,
Javno preduzeće “Putevi Srbije” će primeniti ovaj
pristup na svih 25 regiona u Srbiji. U međuvremenu,
Pokazatelj:
Ugovaranje na
došlo je do kumulativnog smanjenja od 40 %
osnovu performansi jediničnih cena održavanja u dva testirana regiona.
koristi se u svim
76
regionima (Polazna
osnova 2), sa
smanjenjem od
20% jedinične cene
za zimsko
održavanje
(Polazna osnova
Euro 570/ km).
Ostvaren. Neravnine na obnovljenim deonicama
puteva su smanjene na prosečnih 3,7 na skali IRI.
Obnovljeno je više od 300 km puteva, čime su
smanjeni operativni troškovi vozila za 14 % i
eliminisano 15 crnih tačaka. Uz to, preporuke AAA
Banke usvojene su u novom Zakonu o bezbednosti
na putevima i reforma Javnog preduzeća ‘Putevi
Srbije”.
Pokazatelj: 350km
rekonstruisanih
puteva, smanjenje
neravnina na putu
na skali IRI
Polazna osnova:
neravnine 5
Ishod 1.4.3: Unapređena finansijska održivost energetskog sektora
Pokazatelj: Cene
Delimično ostvaren. Tarife za krajnje korisnike su,
el. energije kreću se pre krize, postepeno porasle, ali 2009. godine nije
u pravcu pune
bilo rasta tarifa usled efekata ekonomske recesije na
nadoknade troškova potrošače. Skroman porast desio se 2010.godine, a
i investicionih
značajniji porast tarifa od 15,1 % sproveden je u
potreba EPSa
prvom kvartalu 2011. godine. Pa ipak, ova povećanja
nisu bila dovoljna da bi ispratila inflaciju, pa su
trenutno tarife još uvek ispod nivoa nadoknada
troškova i prema tome, isuviše niske da bi podržale
investicione potrebe EPSa.
77
Dok je instrument Investicioni zajmovi
Zajmovi:
Projekat ECSEE APL2 (IL) omogućio Banci angažman u ovom
sektoru, on nije bio dovoljan da obezbedi
(FY05)
podršku centralnih ministarstava - - koja
je ključna za pokretanje dubokih i teških
strukturnih reformi bez kojih nema
razvoja sektora. U narednom periodu,
Banka bi trebalo da obezbedi dobru
usklađenost izabranog instrumenta sa
glavnim ciljevima dijaloga.
Ishod 1.4.4: Poboljšani pristup tržištu električne energije za potrošače i dobavljače i podignut kapacitet institucija da učestvuju na
regionalnom tržištu električne energije.
Nije ostvaren. Iako je Srbija potpisala sporazum
Dalja podrška proizvodnji električne
Pokazatelj:
Zajmovi:
ECSEE APL2 Project energije u Srbiji zahtevaće dublje
Tržišta el.energije ECSEE kojim se uspostavlja pravni osnov za
liberalizaciju tržišta, činjenica je da tržište nije
angažovanje Banke na reformi politika u
(FY05)
u Srbiji
uspostavljanju povoljnog okvira za
liberalizovano i da u njemu i dalje dominira EPS.
liberalizovana u
Štaviše, nije došlo ni do restruktuiranja EPSa ni
potrebne privatne investicije u
skladu sa
sporazumom
privatnih investicija u nove kapacitete za proizvodnju
energetiku. Ukoliko Banka donese
ECSEE,
odluku da se angažuje na ovim pitanjima
energenata uprkos velikim investicionim potrebama u
restruktuiranje
u novoj CPS, potrebno je razmisliti o
periodu 2010-2015. godina. Kompanije za
EPSa se dalje
proizvodnju električne energije i dalje investiraju
izboru odgovarajućeg instrumenta poput
nastavlja
manje nego što je potrebno (posebno u proizvodnju)
DPLa ili PBGa.
omogućujući
a broj zvaničnih izvora sredstava na raspolaganju
privatne investicije sektoru je mali.
u nove kapacitete
za proizvodnju
energenata.
PRIORITET 2: STVARANJE MOGUĆNOSTI I ŠIRENJE UČEŠĆA U RASTU
Razvojni cilj 2.1: Zadržavanje održivog makroekonomskog okvira i poboljšanje opšteg sastava javne potrošnje
Ishod 2.1.1: Poboljšanje kvaliteta, efikasnosti i transparentnosti potrošnje vlade. To će pomoći Vladi da ostvari potrebno snižavanje ukupnog
nivoa javne potrošnje i podigne postojeće nivoe pružanja usluga
Ciljevi moraju biti relevantni i ostvarljivi,
Pokazatelj:
Delimično ostvaren.
Zajmovi:
u skladu sa političkom ekonomijom,
1. Budžet
1. Serbija je ostvarila solidan napredak ka
PEDPL1 (FY09)
pripremljen za
trogodišnjem budžetu, uključujući (i) reformu
PEDPL2 (FY10)
kapacitetima i elementima reforme.
Zakona o budžetskom sistemu; (ii) poboljšanja u
period od tri
Druge fin. aktivnosti: Fokus na trogodišnji budžet nije
godine;
upravljanju rizicima, uključujući finansijusku
Pregled PIEM (FY08) predstavljao praktični cilj CPS, obzirom
2. Transferi u
kontrolu, odgovornost i izveštavanje; (iii) pomak u
Pregled javne
na okolnosti u kojima se Srbija nalazila,
penzijski fond
upravljanju dugom; (iv) srednjeročno fiskalno
potrošnje (FY09)
iako su uz pomoć Banke realizovane
pokriveni, deficit
planiranje i priprema budžeta. Pa ipak, zemlja još
Praćenje PERa (FY10) važne reforme. Naredna CPS mogla bi da
78
smanjen;
3. Izvršena revizija
završnih računa;
4. Uveden novi
sistem socijalne
pomoći sa
poboljšanim
obuhvatom i
targetiranjem.
nije realizovala trogodišnji budžet.
2. Transferi penzijskom fondu porasli su sa 5,1%
BDP u 2008.godini na 7,3% u 2010. godini.
Međutim, deficit penzijskog fonda porastao je zbog
vanrednog porasta penzija odobrenog krajem
2008.godine i pada penzijskih doprinosa uzrokovanih
krizom. Tokom 2009. i 2010.godine a uz pomoć
PEDPL2, penzije su zamrznute u nominalnim
iznosima a usvojeni su novi Zakon o penzijama i
amendmani na Zakon o budžetskom sistemu. Ova
dva zakona obezbediće da se davanja za penzije vrate
na održiviji put a transferi penzijskom fondu će
postepeno padati na ispod 5% BDP do 2015. godine
3. Narodnoj skupštini je u decembru 2010. godine
predstavljen pun revizorski izveštaj Završnog računa
za 2009.godinu. Uprkos sporom početku, Državna
revizorska institucija svake godine je sve efikasnija, a
broj institucija u kojima se vrši revizija nastavlja da
raste.
4. Novi Zakon o socijalnoj pomoći usvojen je u
martu 2011. godine. Novim Zakonom omogućen je
veći pristup ugroženih grupa socijalnim davanjima
primenom skala ekvivalencije za obezbeđenje
socijalne pomoći
(Materijalna pomoć za domaćinstva sa niskim
prihodima) u skladu sa praksom EU i OECDa.
Potrošnja na socijalnu pomoć u reviziji budžeta iz
maja 2009.godine bila je zaštićena od opštih
smanjenja uvedenih u drugim budžetskim poljima u
vidu prilagođavanja ekonomskoj krizi. Za budžet
79
Reforma državne
službe (FY12)
Beleške o politikama
rasta
(FY10)
pomogne izgradnji tih osnova
usredsređivanjem na jačanje
srednjeročnog fiskalnog i budžetskog
okvira i kvaliteta finansijskih i
nefinansijskih podataka za budžetsko
planiranje i implementaciju. Zapravo,
dalje angažovanje Banke bilo bi poželjno
da bi se pomoglo učvršćivanju napretka i
sprečilo vraćanje unazad. Pri definisanju
ciljeva i rokova, takođe bi trebalo obratiti
dužnu pažnju na uticaj političkog ciklusa
na mogućnost pokretanja reformi.
2011. godine odobrena su dalja povećanja (u skladu
sa novim Zakonom).
Razvojni cilj 2.2: Bolja izbalansiranost regionalnog razvoja
Pokazatelj: Pomoć Delimično ostvaren. Zbog znatnog kašnjenja
zapošljavanju 2.500 početka projekta, realizacija aktivnosti je počela
lica kroz ALMP u
veoma sporo. Međutim, 1245 osoba dobilo je
Borskom regionu.
različite usluge pomoći pri zapošljavanju (1212
dobilo pomoć u traženju zaposlenja, 22 obuku van
radnog mesta a 11 je dobilo privremeno zaposlenje
Pokazatelj: Pomoć na javnim radovima. U ovom trenutku previše je rano
MSP kroz
suditi o uticaju usluga podrške zapošljavanju.
odobrenje 1,000
mikrokreditnih
Delimično ostvaren. Zbog sporog početka projekta
zajmova u Borskom Bor, program mikrokreditiranja MSP počeo je 2011.
regionu.
godine. Kroz program mikrofinansiranja do sada su
obezbeđena 24 zajma u ukupnom iznosu od US$
110.000. Očekuje se da će se ovaj tempo ubrzati do
kraja 2011. godine.
Zajmovi:
Projekat Bor (FY07)
Projekat
restruktuiranja i
lokalnog ekonomskog
razvoja Resavice
(odustalo se)
Ishod 2.2.2: Osnažiti budžetsku administraciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Pokazatelj: Tržišna Ostvaren. Pomoć tržištu za 2011.godinu iznosi samo Zajmovi:
Obzirom na visok prioritet koji je Vlada
Projekat
dodelila članstvu u EU, usklađivanje
pomoć
10,6% ukupnog budžeta Ministarstva i predviđa tek
poljoprivredi pada
ograničene cenovne podrške /subvencije za mleko,
navodnjavanja i
projektnih aktivnosti zahtevima EU
sa 30% budžeta
izvoz i skladištenje. Trenutno najviša subvencija
odvodnjavanja (FY06) doprinosi adekvatnoj pažnji na projektne
Ministarstva na
ciljeve i realizaciju. To znači da bi
sastoji se od takozvanog “namenskog plaćanja po
10%.
hektaru‘. Ova subvencija uvedena je 2007.godine kao
projekti predviđeni novom CPS trebalo
zamena nekadašnjim subvencijama za proizvodnju i
da budu usredsređeni na unapređenje
aspiracija Srbije prema EU i usklađivanje
u skladu je sa strukturom subvencija prema
Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EM (CAP).
sa politikama i programima EU.
Sastoji se od standardnog iznosa (u visini od € 120
po hektaru) svakom registrovanom poljoprivredniku,
do 100 hektara maksimalno. Od 2008.godine, samo
80
poljoprivrednici kojima je to primarna delatnost a
koji plaćaju penzijske doprinose imaju pravo na ovu
subvenciju.
Ishod 2.2.3 : Podići otpornost poljoprivrednog sektora na suše
Pokazatelj: 5000
Nije ostvaren. Preduslov za razvoj novih i postojećih
ha dobija korist od
sistema za navodnjavanje bilo je novog Zakona o
razvoja sistema za
vodama i formiranje Udruženja korisnika voda
navodnjavanje uz
(WUAs). Usvajanjem zakona koji to predviđa je
porast proizvodnje
znatno kasnilo - konačno je usvojen u maju 2010.
kukuruza i pšenice
godine. Zbog toga su radovi sistemu za
navodnjavanje počeli tek 2010.godine. Očekuje se da
od 10%.
će trajati do početka 2013.godine kada bi trebalo da
ispune prvobitne ciljeve definisane u CPS.
Zajmovi:
Projekat
navodnjavanja i
odvodnjavanja
(FY06);
Projekat tranzicione
poljoprivrede u Srbiji
(FY07)
Izrada/usvajanje svakog novog zakona,
kao preduslova za pokretanje aktivnosti
koje finansira Banka, povećava rizik od
neuspeha realizacije i, u najboljem
slučaju dovodi do kašnjenja u realizaciji.
U slučaju da je novi pravni okvir
presudan za efikasnu implementaciju
projektnih aktivnosti, projekat ne bi
trebalo preduzimati osim ukoliko su
potrebni zakoni već doneti. Uz to, u
slučaju sukoba interesa aktera za
predložene zakonske reforme, od
ključnog značaja su pažljivo planiranje i
izrada alternativnih scenarija.
Ishod 2.2.4: Poboljšati poljoprivredne sisteme i kapacitet Srbije da ispuni standarde EU i iskorsti izvozne mogućnosti EU.
Razvojni cilj 2.3: Osnažiti socijalnu zaštitu ugroženih
Ishod 2.3.1: Delotvorniji, efikasniji i finansijski održiv penzijski sistem
Pokazatelj: Porast
naplata penzijskih
doprinosa za 5%.
Ostvaren. U periodu 2005-2010. godina zabeleženo
je povećanje od 70% u stopi naplate penzijskih
doprinosa.
Pokazatelj: Udeo
isplata penzija
smanjen u BDP
(Polazna osnova:
2004-06 prosek:
13,5%)
Ostvaren. Isplata penzija kao procenta BDP pala je
sa 13,8 % u 2008. godini na 13 % u 2010.godini
(procena). Očekuje se postepeno opadanje udela
BDPa. Određene, važne reforme su sprovedene da bi
se rast potrošnje na penzije ograničio tokom kasnijih
81
Zajmovi:
Projekat
konsolidovane naplate
i reforme penzijske
administracije
(FY05)
Druge fin. aktivnosti:
TA Penzije (FY11)
Nastavak PERa
godina implementacije CPS - odnosno, promena
(FY10)
mehanizma indeksacije i zamrzavanje rasta penzija iz PEDPL2 (FY10)
2009.godine (nakon izuzetnih povećanja u 2008). Da
nije došlo do zamrzavanja, izdaci za penzije bi
porasli na 15,8% a ne na 13 % BDPa u 2010. godini.
Ishod 2.4.1: Efikasna, održiva i decentralizovana isplata objedinjenih zdravstvenih, prosvetnih i socijalnih usluga na lokalnom nivou u
opštinama koje su podržane projektom DILS.
Pokazatelj:
Povećani obuhvat
targetiranih
novčanih davanja i
socijalnih usluga
među podobnim
domaćinstvima u
opštinama koje su
podržane projektom
DILS
Pokazatelj:
Poboljšani pristup
primarnim i
sekundarnim
zdravstvenim
uslugama u
najsiromašnijih
25% opština koje
su podržane
projektom DILS
Delimično ostvaren. Ukupan broj korisnika MOPa
povećan je za 6,5 % u periodu između 2008. i
2009.godine odnosno 20 % između 2009. i 2010.
godine. Između tih godina, izdaci za ovaj program
porasli su za 22 % odnosno 38 %. Pokrivenost među
najsiromašnijom kvintilom takođe je zabeležila
skroman rast - sa 7,9 % najsiromašnije kvintile u
2008.godini na 8,7 % u 2010.godini (mereno u prva
dva kvartala 2010.godine).
Ostvaren: Rapoloživi podaci na opštinskom nivou
ukazuju da je pristup siromašnih obrazovanju i
zdravstvu poboljšan: (i) obuhvat predškolskim
obrazovanjem porastao je sa 32 % u 2002. godini na
45 % u školskoj 2007/08.godini; (ii) procenat romske
dece u osnovnom obrazovanju porastao je za 9,9 % u
periodu 2009. - 2010.godina; i (iii) broj registrovanih
pacijenata u 11 najsiromašnijih opština porastao je sa
56 % u periodu 2009. – 2011.godina - - u pet
najsiromašnijih opština, porast je iznosio 72%.
82
Zajmovi:
Projekat DILS (FY08)
Projekat dodatnog
finansiranja za
zdravstvo (FY09)
Druge fin. aktivnosti:
Nastavak PERa
(FY10)
TA za obrazovanje
(FY12)
Okrugli sto o
obrazovanju
Osnovno istraživanje
(FY09)
PRIORITET 3: UPRAVLJANJE EKOLOŠKIM I PRIRODNIM RIZICIMA
Razvojni cilj 3.1: Osnaženo rukovođenje u oblasti zaštite životne sredine
Ishod 3.1.1: Sanacija hitnih ekoloških opasnosti, uključujući jalovišta i isticanje otpadnih voda
Pokazatelj: Radovi Nije ostvaren. Aktivnosti povezane za upravljanje
Zajmovi:
Projekat Bor (FY07)
na sanaciji završeni životnom sredinom i sanaciju bile su delimično
na sve 4 lokacije u
obustavljene do decembra 2010. godine. Međutim, u
Borskom regionu (i tom periodu rađeni su tehnički projekti za izgradnju
zatvorena 2
kolektora i sanaciju jalovišta i lokacija za odlaganje
jalovišta).
otpada pa se očekuje da će projekat biti realizovan
tokom 2012. i 2013. godine.
Ishod 3.1.2: Poboljšati energetsku efikasnost za 45% u više od 200 javnih objekata (i poboljšati javnu energetsku efikasnost za 0,5%).
Delimično ostvaren. Do danas su promenjene
Ukoliko će ovaj sektor biti podržan u
Pokazatelj:
Zajmovi:
Zameniti dovod
instalacije u oko 40 javnih objekata i ostvarena
Projekat energetske
novom CPSu, potrebno je posvetiti
grejanja u
energetska efikasnost od oko 44%. Sistem grejanja u efikasnosti (FY04)
adekvatnu pažnju kapacitetu za nabavke
Kliničkom centru
Kliničkom centru Srbije je zamenjen, uz važne
pod rukovodstvom Banke.
Srbije i Kliničkom
koristi za pacijente i zaposlene i značajne uštede za
centru u Nišu.
Ministarstvo. Sistem grejanja u Kliničkom centru u
Promena instalacija Nišu još uvek nije zamenjen zbog kašnjenja
u cilju podizanja
tenderske procedure, što je dovelo do kašnjenja u
efikasnosti projekta. Završetak se očekuje tokom
energetske
efikasnosti u 117
FY12.
javnih objekata.
Ishod 3.1.3: Smanjiti izlivanje azota i fosfora u Dunav i njegove pritoke.
Pokazatelj: 60
Ostvaren. Više od 100 gazdinstava i 6
gazdinstava
poljoprivrednih srednjih škola usvojilo je Direktivu
sprovodi planove
EU o praksama upravljanja gnojivom sa
upravljanja
poljoprivrednih gazdinstava i hranivima. Tri klanice i
hranivima; 4
fabrike za preradu mesa uložile su sredstva u
klanice uložile u
odgovarajuće prakse upravljanja otpadom. Uz to, tri
tehnologiju
postrojenja dobila su specijalizovane kamione i
upravljanja
opremu da bi se ubrzalo sakupljanje i prerada
83
Zajmovi:
Projekat smanjenja
zagađenja reke Dunav
(FY05-FY11)
Druge fin. aktivnosti:
Uspešna implementacija ovog projekta
pruža tri glavne pouke: (i) fleksibilnost
tokom implementacije projekta može
povećati efekte projekta. U ovom slučaju,
projekat je povećao broj korisnika,
dodavši tri postrojenja i 7 poljoprivrednih
srednjih škola na sredini realizacije, što
je povećalo njegov doprinos; i (ii) dalja
životinjskim
visokorizičnog životinjskog otpada.
otpadom; smanjenje
od 20%
neidentifikovanih
izvora zagađenja u
odnosu na polaznu
osnovu iz
2008.godine
podrška implementaciji omogućava
blagovremenu identifikaciju i sanaciju
ključnih problema. Organizacija video i
audio konferencija jednom mesečno bila
je od ključnog značaja za poštovanje
vremenskih rokova ovog projekta.
Razvojni cilj 3.2: Osnažena mogućnost za pripremu, upravljanje i ublažavanje neočekivanih rizika, uključujući i one koji nastaju usled
klimatskih promena
Ishod 3.2.1: Smanjeni rizik od štete usled plavljenja zemlje, useva, imovine i infrastructure, kao i smanjeni rizik od gubitka života u
poplavama
Delimično ostvaren. Od januara 2011.godine,
Kod projekata koji sadrže podprojekte,
Pokazatelj:
Zajmovi:
Osnaženi programi završeno je 16 programa zaštite od poplava koji
Projekat
uspešna realizacija podrazumeva: (i)
zaštite od poplava
pokrivaju više od 60.000 ha. Radovi na drugih 9
navodnjavanja i
uspostavljanje snažnog toka podprojekata
za 550.000 ha i 2
programa kojima se vrši zaštita više od 150.000 ha i
odvodnjavanja (FY06) (nakon prve projektne godine) ključno je
miliona ljudi koji
više od 300.000 ljudi su u toku. Sada je u toku
CRIF (FY11)
za solidnu implementaciju; (ii) procedure
žive duž Dunava,
tenderski proces za velike radove čiji se početak
Druge fin. aktivnosti: izdavanja dozvola i drugi lokalni zahtevi
Save, Tise i
očekuje tokom leta/jeseni 2011. godine. Razlog
moraju biti dobro osmišljeni u fazi
Tamiša.
kašnjenja su : (i) kašnjenje u početku projekta; (ii)
pripreme projekta da bi se osigurao brz
neslaganja aktera; (iii) odsustvo jasnih zakonskih
početak; i, (iii) snažan sagovornik,
zahteva; (iv) nekoliko izmena ključnih sagovornika;
sposoban da reši probleme međuvladine
(v) lokalni politički događaji (izbori);
koordinacije.
84
Tabela 2: CPS Program FY08 - FY11 – Planirani program zajmova i stvarni rezultati
CSP PLANOVI (13. novembar 2007.godine)
Sredstva od IBRD
FY
Projekat
(US$mil.)
PFDPL I
50
FY08
AF za unapređenje zdravstva
15
Isporuka integrisanih usluga na lokalnom
40
nivou
Železnice
75
Ukupno FY08
180
FY09
PFDPL I
50
AF za unapređenje zdravstva
13.5
PFDPL II
50
Spremnost za regionalne nesreće
25
Proizvodnja energenata (Hidro
55
obnovljiva)
Resavica – Restruktuiranje i lokalni
40
razvoj
Ukupno FY09
170
PLANOVI IZVEŠTAJA O NAPRETKU (20. okobar 2009.godine)
PFDPL II
100
FY10
PEDPL I
100
Koridor X
388
PFDPL III
100
Ukupno FY10
588
FY11
PFDPL III
100
PEDPL II i III
100
STATUS
Sredstva od IBRD
(US$mil.)
Projekat
Pomeren za FY09
Pomeren za FY09
Aktivan
46.4
Odustajanje
Ukupno FY08
Aktivan
Aktivan
Pomeren za FY10
Odustajanje
46.4
50
13.5
Odustajanje
Odustajanje
Ukupno FY09
63.5
STATUS
Ukupno FY11
200
Prvobitni CPS TOTAL US$600million, revidiran CPS PRom na
US$900million
85
Aktivan
Aktivan
Aktivan
Pomeren za FY11
Ukupno FY10
PF PBG (US$400 miliona garancija)
PEDPL II
PEDPL III Pomeren za FY12
Dodatni aktivni projekti:
CRIF
Ukupno FY11
100
100
388
GRAND TOTAL FY2008-FY2011
902.9
588
100
100
5
205
Tabela 3. CPS Program FY08 - FY11 – Planirani program ostalih finansijskih usluga i ostvareni rezultati
PLANOVI CSP (13. novembar 2007.godine)
Ekonomski memorandum za Srbiju
Pravosuđe i uprava IDF
Studija o finansiranju puteva i institucija
Pomeren za FY12
Odustajanje
Završen u FY09 (Naziv promenjen u “Beleška o politici upravljanja putevima i finansiranju”)
Dodatni proizvodi:
Beleška o usklađenosti sa politikama zaštite životne sredine
Pregled javnih investicija i upravljanja potrošnjom (plan za prezentaciju u FY09 )
ROSC nastavak TA
Pregled kapaciteta upravljanja bezbednošću na putevima
FY08
FY09
STATUS
Pregled javnih investicija i upravljanja potrošnjom
MNogućnosti stvaranja novih radnih mesta
Participacija privatnog sektora u socijalnim uslugama (sa
IFCem)
PPP Analiza: Mogućnosti i uslovne obaveze
TA za razvoj tržišta kapitala
TA za upravljanje javnim finansijama
IDF za zveštavanje o korporativnim finansijama
Restruktuiranje/privatizacija opštinskih preduzeća
TA za promociju inovatorstva
Završen u FY08
Odustajanje
Odustajanje
Odustajanje
Završen u FY10
U toku (TF će biti završen u FY14)
Završen u FY11
Završen u FY10 (Naziv izmenjen u “Beleška o opštinskim komunalnim preduzećima”)
Aktivan
Dodatni proizvodi:
Polazna studija o domovima zdravlja
Revizija javne potrošnje
Okrugli stolovi
86
PLANOVI IZ IZVEŠTAJA O NAPRETKU (20. oktobar 2009.
godine)
FY10
Okrugli stolovi
TA za penzije
TA za obrazovanje
Pravosuđe u Srbiji
TA 2 za promociju inovatorstva
TA
STATUS
Aktivan
Završen u FY11
U toku (završetak u FY12)
U toku (završetak u FY12)
Aktivan
Aktivan
Additional Products:
Strateške beleške o rastu
Ažurirani program procene finansijskog sektora
Praćenje pregleda javne potrošnje
Procena spremnosti za krizu
TA 3 za promociju inovatorstva
TA2 za razvoj tržišta kapitala
FY11
U toku (završetak u FY12)
Aktivan
Dodatni proizvodi:
Reform zakona i analiza uticaja zakona
IDF za procenu uticaja zakona
Spajanje državnih preduzeća
87
Tabela 4: Spisak savetodavnih usluga IFCa u Srbiji, FY08-FY11
LK
Naziv projekta
projekta
Poč
Kraj
Status
projekta
Primarni poslovni
fokus
Ukupno
sredstva, US$
Operacije savetodavnih usluga odobrene u periodu pre CPSa, ali aktivne tokom CPSa
537423
Reforma zakona na nacionalnom nivou u
Srbiji
ADR Srbija faza I
FY07 FY11
FY06 FY09
543064
PEPSE ISTR Srbija
FY06 FY09
Zatvoren
540244
PEPSE Korporativno upravljanje faza I
FY06 FY09
Zatvoren
550050
Zatvoren
Zatvoren
Investiciona klima
Investiciona klima
Saveti za održivo
poslovanje
Saveti za održivo
poslovanje
Total
Operacije savetodavnih usluga odobrene u periodu CPSa
580.000,00
1.114.750,00
559.900,00
941.740,00
3.196.390,00
555366
Projekat podizanja konkurentnosti u Srbiji
FY08 FY12
Zatvoren
Investiciona klima
769.000,00
563707
ADR Srbija faza II
FY09 FY11
Zatvoren
719.116,00
565469
ISTR Srbija nastavak
FY09 FY12
Aktivan
566967
Korporativno upravljanje faza II
FY09 FY12
Aktivan
Investiciona klima
Saveti za održivo
poslovanje
Saveti za održivo
poslovanje
740.382,00
Total
656.571,00
2.885.069,00
UKUPNO TOTAL
6.081.459,00
88
Aneks 3: Aktivini i planirani trast fondovi
BROJ
TF
TF090454
TF093849
TF096222
TF096223
TF096230
TF097118
TF097210
TF098193
AKTIVNI TRAST FONDOVI
ZAVRŠNA
TRAST FOND
DONATOR
FY
GEF PROJEKAT REFORME
MDTF
FY12
OLJOPRIVREDET
IDF-REGISTAR NEKRETNINA
US
FY13
IDF-Srbija – Uspostavljanje
trajnog instit. okvira za analizu
US
FY14
efekata zakona
IDF- Srbija – Projekat spajanja
US
FY14
državnih preduzeća
IDF Grant za jačanje instit.
US
FY14
kapaciteta za projekat el. Vlade
Projekat podrške pravosuđu
MDTF
FY16
Banka izvršila: savetodavne
MDTF
FY16
usluge za reformu pravosuđa u
Srbiji
Karbonski trag energenata
MDTF
FY12
US$
BE/RE*
000
4,5000
RE
300
RE
350
RE
305
RE
380
RE
2,000
RE
2,424
BE
100
BE
PLANIRANI TRAST FONDOVI
DONATOR
FY
ODOBRENJA
US$
000
Projekat Inovacija Srbija
EU-IPA
FY12
11.000
Anketa o prihodima i životnim uslovima
(SILC)
EU-IPA
FY12
1.100
SECO
FY12
770
EU-IPA
FY12
2.600
TRAST FOND
Pomoć sektoru pravosuđa
*BE: Izvršava Grupacija Banke; RE: Izvršava primalac
89
Aneks 4: Srbija ukratko
ECA
Ključni po k a zat elji ra zv o ja
Srbija
viši srednji
priho d
distribucija starosti 2009
( 2 0 09 )
Male
stano vništvo , sredina go dine (u mil.
po vršina (000 kv. km)
rast stano vništva (%)
gradska populacija (% ukup. B r. stanovnika)
7.3
88
-0.4
52
403
23,549
0.3
64
993
48,659
0.9
75
43.9
6,000
11,530
2,772
6,880
13,297
7,363
7,415
12,800
-3.0
-2.6
4.0
3.6
4.1
3.2
siro maštvo , racio prema br. sa $ 1.25 dnevno (P P P , %)
siro maštvo , racio prema br. sa $ 2.00 dnevno (P P P , %)
o čekivani živo t. vek na ro đenju (go d.)
mo rtalitet no voro đenčadi (na 1.000 živo rođene dece)
dečja neuhranjeno st (% dece do 5 god.)
<2
<2
74
6
2
4
9
69
20
..
..
..
71
20
..
pismeno st o draslih, mušk. (% 15 i preko 15 go d.)
pismeno st o draslih, žene (% 15 i preko 15 go d.)
bruto upis u osnov. ško lu, male (% staro sne grupe)
bruto upis u osnov. ško lu, devojčice (% starosne grupe)
..
..
98
98
99
97
100
98
95
92
111
110
pristup po bo ljšanom vodo snabdev. (% populacije)
pristup po bo ljšanim sanitarijama (% populacije)
99
92
95
89
95
84
GNI (A tlas metod, US$ milijarde)
GNI po glavi (A tlas metod, US$ )
GNI po glavi (P P P , mešunaro d. $)
60-64
45-49
30-34
15-19
0-4
6
rast B DP a (%)
rast B DP po glavi (%)
Female
75-79
4
2
0
2
4
percent of total population
( na jno vije pro c ene , 20 0 3– 2 00 8 )
stopa mortalit. Do 5god.(na 1,000)
60
50
40
30
20
10
0
1990
1995
Serbia
N e t o do t o k po mo ći
(US$ mil.)
Neto ODA i zvanična po mo ć
vrhunska 3 do natora (2007):
EC
Nemačka
SA D
po moć (% GNI)
po moć po glavi (US$ )
2000
2008
Europe & Central Asia
a
19 80
199 0
2 0 00
2 00 9
..
..
1,134
1,047
..
..
..
..
..
..
471
99
108
393
108
94
20
..
..
..
..
18.6
151
2.2
142
-10
rast BDPa iGDPa po glavi (%)
10
0
-20
-30
D ugo ro čni e ko no ms ki t re ndo vi
-40
95
po tro šačke cene (go d. % pro mene)
B DP implicitni deflator (go d. % pro mene)
..
..
..
..
70.0
77.5
8.1
10.0
Valutni kurs (god. pro sek, lokal. po US$)
index uslo va trgo vine (2000 = 100)
..
..
..
..
63.2
100
67.6
142
05
GDP
GDP per capita
19 8 0 –9 0 19 9 0– 2 0 00 2 00 0 – 09
(average annual gro wth %)
stano vništvo , sredinom god. (mil.)
B DP (US$ mil.)
..
..
po ljo privreda
Industrija
proizvo dnja
usluge
..
..
..
..
ko načni rashod za po tro šnju do maćinstva
ko načni rashod za po tro šnju države
formiranje bruto kapitala
izvoz ro ba i usluga
uvo z ro ba i usluga
bruto štednja
7.6
..
7.5
6,083
7.3
42,984
..
..
-0.1
-4.2
-0.3
5.0
..
..
..
..
21.4
32.6
..
46.0
12.9
27.7
..
59.4
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
88.3
19.6
8.8
73.7
18.9
23.9
..
..
..
..
..
..
3.3
4.5
18.3
..
..
..
..
..
..
23.9
40.5
13.3
27.5
43.9
19.6
..
..
..
..
10.5
10.7
(% o f GDP )
P rimedba: cifre kurzivo m su za nespecifirane go d. po daci za 2009 preliminarni. .. Označava da po daci nisu raspo lo živi
a. P odaci o po mo ći su za 2008.
Econo mika razvo ja, Grupa za po datke o razvoju (DECDG).
90
6
P la t ni bila ns i t rgo v ina
2000
2009
pokazatelji upravljanja, 2000 i 2009
(US$ mil.)
ukupni izvo z ro be (fo b)
ukupni uvo z ro be (cif)
Neto trgo vina do brima i uslugama
1,645
3,227
-1,441
8,372
14,932
-7,075
Voice and accountability
bilans tekućeg ko nta
kao % o f B DP -a
-153
-2.5
-2,860
-6.7
Regulatory quality
do znake radnika i
nado knada zapo slenima (primljeno )
1,132
5,406
524
17,173
Political stability
Rule of law
Rezerve, uklj. Zlato
Control of corruption
0
2009
F ina ns ije re publičk e V la de
25
42.4
34.4
42.1
39.5
34.4
39.8
-0.3
-4.1
najviša sto pa marginal. po reza (%)
po jedinci
firme
..
Source: Kaufmann-Kraay-Mastruzzi, World Bank
2000
2008
62.7
..
..
173
..
..
po ljo privred. zemljište (% zemljišta)
šume (% zemljišta)
Terestrial. zaštićene o blasti (% po vršine)
..
..
..
57
23.6
2.7
asfaltirani putevi (% o d ukup. br.)
Fixni i mo bil. Telefo ni
- pretplata (na 100 ljudi)
izvo z viso ke tehno lo gije
(% pro izvo dno g izvo za)
15
10
20
100
higher values imply better ratings
T e c hno lo gija i inf ra s t ruk tura
ukupni višak/deficit
75
Country's percentile rank (0-100)
2000
(% B DP -a)
tekući priho d (uklj. granto ve)
priho d o d po reza
tekući rasho d
50
S po ljni dug i t o k o v i s re ds t a v a
Z iv o t na s re dina
(US$ mil.)
ukupan dug neisplaćen i isplaćen
ukupni dug usluga
o slo bađanje o d duga (HIP C, M DRI)
ukupni dug (% B DP -a)
ukupni dug usluga (% izvo za)
11,499
120
–
33,402
4,650
–
189.0
3.5
77.7
21.3
izvo ri sveze vo de po glavi (kub. m.)
izvlačenje sveze vo de (milijarde kub. m.)
..
..
..
..
52
0
1,921
23
CO2 emisija po glavi (mt)
..
..
strana direktna ulaganja (neto priliv)
P o rtfo lio kapitala (neto priliv)
B DP po jed. ko rišćenja energije
(2005 P P P $ po kg naft. ekvivalenta)
Composition of total external debt, 2009
IBRD, 1,783
Short-term,
4,000
ko rišćenje energije po glavi (kg naft. ekvivalenta)
IDA, 676
IMF, 1,601
P o rt f o lio G rupa c ije S v e t s k e ba nk e
Other multilateral, 1,982
3.7
4.5
1,771
2,141
2000
2009
1,097
0
0
0
1,783
56
0
98
0
0
0
676
17
5
(US$ mil.)
Bilateral, 3,109
IB RD
ukupni dug neplaćen i plaćen
po vlačenje sredstava
o sno vna o tplata
plaćanje kamate
Private, 20,251
IDA
ukupan dug neplaćen i plaćen
po vlačenje sredstava
ukupan dug za servisiranje
US$ millions
R a zv o j priv a t no g s e k t o ra
2000
vreme po trebno za po kretanje po slo vanja firme (dani)
tro šak za po kretanje po slo vanja (% GNI po glavi)
vreme po trebno za uknjižbu imo vine (dani)
–
–
–
2009
13
7.1
111
o sno vna o graničenja po slo vanja
(% ispitanih menadžera ko ji se slažu)
nema
nema
2000
2009
..
..
..
..
kapitalizacija berze (% B DP -a)
racio kapitala banke prema aktivi (%)
4.9
18.3
26.8
20.5
IFC (fiskalna go d.)
ukupan po rtfo lio , neisplaćen i isplaćen
o d čega vlastitih sredstava IFC
po vlačenje vlastitih sredstava IFC
P o rtfo lio - pro daja, o tplata i
o tplata vlastitih sredstava IFC
–
–
–
254
254
23
–
29
M IGA
bruto expo zicija
no ve garancije
0
0
216
188
P rimedba: cifre kurzivo m su za are fo r nespecificirane go d. P o daci za 2009 preliminar.
.. Označava neraspo lo živo st po dataka. – o značava da nema o pservacije
Eco no mika razvo ja, Grupa za po datke o razvo ju (DECDG).
91
2/25/11
MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVI - MDG
Srbija
Serbia
sa odab ranim ciljevima postići između 199.-2015.
procene najpribližnije nižeprikazanim +/-2 go d.
S rbija
c ilj 1: pre po lo vit i st o pu za k ra jnje s iro m a št v o i ne uhranje no s t
racio siro maštva po glavisa $ 1,25 dnevno (P PP % stanovništva)
racio stano vno šta po glavi na nacio nalnoj liniji siro maštva (% stano vništva)
udeo priho da ili po tro šnjenajsiromašnijeg kvintila (%)
preo vladanost neuhranjenosti (% dece ispo d 5 go g.)
199 0
..
..
..
..
199 5
..
..
..
..
2 00 0
..
..
..
..
2 00 8
<2
..
9.1
1.8
c ilj 2 : o bezbe dit i da dec a za v rše o s no v nu š k o lu
upis u osno vnu ško lu (neto %)
stopa završene osno vne ško le (% o dno sne staro sne grupe)
upis u srednju školu (bruto %)
stopa pismeno sti mladih (% mladih od 15 do 24 go d)
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
89
..
95
100
89
99
c ilj 3 : e le m inisa t i ro dni dispa rit e t u o bra zo v a nju i o s naziv anju ze na
o dnoi s
čica
čaka
udedevoj
o snov. I srednjem obrazovanju (%)
žene zapo slene u nepoljo privred. Sekto ru (% nepo ljoprivred. Zapo sleno sti)
propo rcija bro ja mesta u parlamentu ko ji drze zene (%)
..
..
..
..
..
..
101
..
..
102
44
22
29
25
82
19
17
86
12
11
89
8
7
92
ćine
c
ilj 5 : s m anjit i s m rt no s t po ro dilja za dv e tre
racio dece)
đene
smrtnosti po ro dilja (mo del. P rocena na 1000.000 živo ro
đaj ugprisustvu
poro
čno
med. Osostru
blja (% o d ukupno g br.)
raspro stranjeno st ko ntracepcije (zene 15-49 god)
13
..
..
15
..
..
9
..
..
8
99
41
c ilj 6 : za ust a vit i š ire nje H IV / S ID E i drugih t e š kih bo le st i
raspro stranjeno st HIV (% stanovništva dobi 15-49)
pojava TB C (na 100.000 ljudi)
o tkriveni
čajevi
TBslu
C (% svih o blika)
0.1
..
..
0.1
..
..
0.1
..
..
0.1
18
95
c ilj 7 : pre po lo v it i pro po rc iju ljudi be z o drziv o g prist upa o sno v. P o t re ba m a
pristup po boljšanim izvo rima vodo snabdevanja (% stanovnika)
pristup po boljšanim sanitarnim uslugama (% stano vnika)
o blast po d šumom (% ukupne po vršine zemljišta)
ćene zemljišne o blasti (% po vršine zemljišta)
zašti
emisija CO2 (kubni metri po glavi)
B DP po
ćenja
energije
jed. Ko
(konstanta
riš
2005. $ po kg. Ekv. Nafte)
..
..
..
..
..
4.6
..
..
..
..
..
3.2
99
92
..
..
..
3.7
99
92
23.6
2.7
..
4.5
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
..
42.0
130.9
44.9
25.8
ćine
c
ilj 4 : s m anjit i m o rt a lit e t de c e is po d 5 go d za dv e t re
stopa mo rtaliteta ispod 5 g (na 1000 st.)
stopadece)
đene
mo rtaliteta beba (na 1000 ro
vakcinacija pro tiv bo ginja (pro porcija dece o d go dinu dana, %)
c ilj 8 : ra zvit i glo balno pa rtne rst v o za ra zv o j
fixne tel linije (na 100 ljudi)
br pretplatnika mobilnih tel. (na 100 ljudi)
korisnici interneta (na 100 ljudi)
lični ko mpjuteri (na 100 ljudi)
Pokazatelji obrazovanja (%)
Vakcin. Protiv boginja (% dece od 1
god.)
125
100
75
50
100
200
75
150
50
100
25
50
25
0
2000
2002
2004
2006
ICT indikatori (na100 ljudi)
2008
0
0
1990
1995
2000
2008
2000
2002
2004
2006
2008
Primary net enrollment ratio
Ratio of girls to boys in primary & secondary
education
Serbia
Europe & Central Asia
P rimedba:
čavaju
da podaci
cifre date
nisukurzivom
raspolo zivi
su za go d ko je nisu specificirane - ozna
Development Eco no mics, Develo pment Data Gro up (DECDG).
Fixed + mobile subscribers
Internet users
2/25/11
92
Aneks 5: Odabrani indikatori* rezultata i upravljanja portfolija Banke
na dan 10/19/2011
pokazatelj
Procena portfolija
Br. Projekata u implementaciji a
prosečan period Implementacije (god) b
% Problematičnih Projektata po broju a, c
% Problematičnih Projekata po iznosu a, c
% Projekata pod rizikom po broju a, d
% Projekata pod rizikom po iznosu a, d
racio povlačenja (%) e
Upravljanje Portfolijom
CPPR u toku god. (da/ne)
Resursi za nadzor (ukupno US$)
Prosečan nadzor (US$/projekat)
Memorandum Item
Proj Eval po OED po br.
Proj Eval po OED po iznosu (US$ mil.)
% of OED Projects ocenjeni U ili HU po br.
% OED Proj. ocenjeni U ili HU po iznosu
a.
b.
c.
d.
e.
2009
2010
2011
2012
12
3.8
8.3
14.6
8.3
14.6
11.0
12
4.8
25.0
16.4
25.0
16.4
9.0
12
5.4
8.3
2.3
8.3
2.3
10.4
12
6.2
9.1
2.6
9.1
2.6
7.8
od FY 80
17
494.2
0.0
0.0
poslednjih 5 FY
0
0.0
0.0
0.0
Kao što je dato u god. izveštaju o rezultatima portfolija (osim za tekuću FY).
Prosečna starost projekata u portfoliju Banke za Srbiju
Procenat projekata ocenjenih U ili HU za razvojne ciljeve (DO) i/ili napredak u implement. (IP).
Kao što je definisano u Programu unapređenja portfolija.
Racio povlačenja tokom god. prema ostatku nepovučenih sredst. portfolija Banke
na početku god.: samo investicioni projekti
* svi pokazatelji su za aktiv. Projekte u portfoliju, s izuzetkom racija povlačenja,
koji obuhvata sve aktiv. projekte kao i one završene u toku FY
93
Aneks 6: Socijalni pokazatelji
poslednja jedinstv godina
isti region/prihod grupa
ECA
viši-srednji
prihod
1980-85
1990-95
2003-09
7.5
0.4
48.3
2.1
7.7
0.4
50.9
1.7
7.3
-0.4
52.2
1.4
404.2
0.2
64.0
1.8
1,001.7
0.9
74.9
2.0
SIROMAŠTVO
(% populacije)
Nacional. Index po glavi
gradski index po glavi
seoski index po glavi
..
..
..
..
..
..
6.6
4.3
9.8
..
..
..
..
..
..
PRIHOD
GNI po glavi (US$)
index potrošačkih cena (2000=100)
index cena hrane (2000=100)
..
..
..
..
4
..
6,000
145
..
6,793
141
..
7,502
127
..
PRIHOD/DISTRIBUCIJA POTROŠNJE
Gini index
najniži kvintil (% prihoda ili potrošnje)
najviši kvintil (% prihoda ili potrošnje)
..
..
..
..
..
..
28.2
9.1
37.4
..
..
..
..
..
..
..
..
5.2
..
6.3
4.7
3.9
4.1
3.8
4.3
..
..
..
..
..
..
94
95
94
92
93
92
93
93
92
..
..
..
..
..
..
99
99
98
95
98
89
95
98
86
..
..
..
86
89
..
95
95
2
96
95
..
93
93
..
..
..
..
72
69
74
74
71
76
70
66
75
72
69
75
34
41
17
19
6
7
19
21
19
22
..
..
..
..
..
..
15
..
153
82
8
99
286
123
32
97
201
122
82
96
STANOVNIŠTVO
ukup. stanovništvo, sredinom god. (milioni)
stopa rasta (% god. prosek za period)
gradsko stanov. (% populacije)
ukup. stopa fertiliteta (br. porođaja po ženi)
SOCIJALNI POKAZATELJI
javni rashod
zdravstvo (% BDPa)
obrazovanje (% BDPa)
Neto stopa upisa u osnov. Školu
(% starosne grupe)
ukupno
muškarci
žene
pristup poboljšanom vodosnabdevanju
(% populacije)
ukupno
gradsko
seosko
stopa im unizacije
(% dece uzrasta 12-23 mes.)
boginje
difteria
dečja neuhranjenost (% do 5 god.)
očekivani život. vek na rođenju
(god.)
ukupno
muškarci
žene
sm rtnost
novorođenčad (na 1.000 živorođene dece)
do 5 god. (na 1.000)
odrasli (15-59 god.)
muškarci (na 1.000 stanovnika)
žene (na 1.000 stanovnika)
porodilje (model. na 100.000 živorođene dece)
porođaj u prisustvu stručnog med. osoblja (%)
Primedba: 0 ili 0.0 znači nula ili manje od polovine prikazane jedinice. Neto stopa upisa: prekid u seriji od 1997do 1998 zbog
promrnr od ISCED76 na ISCED97. Imunizacija: odnosi se na decu starosti 12-23 mes. Koja su primila vakcinu pre 1 god.
života ili u bilo koje vreme pre ankete
Baza podataka Svetski pokazatelji razvoja , WB - 15. april 2011.
94
Aneks 7: Ključni ekonomski pokazatelji
pokazatelj
Nacionalni konto (kao % BDP-a)
stvarni
2006
2007
2005
Bruto domaći proizvoda
procena
2009
2008
projektovani
2011
2012
2010
2013
100
12
29
59
100
11
29
60
100
10
28
61
100
11
28
61
100
10
28
62
100
9
27
64
100
9
27
64
100
9
26
65
100
9
26
65
97
19
3
16
97
21
4
17
95
24
5
19
97
24
4
20
95
23
3
20
94
23
3
19
90
25
3
22
90
25
3
21
89
24
4
20
izvoz (GNFS)
uvoz (GNFS)
26
47
30
51
31
55
31
58
29
47
35
51
36
51
38
52
40
53
bruto domaća štednja
bruto nacionalna štednja
3
15
3
14
5
13
3
8
5
16
6
16
10
17
10
16
11
16
25234
29332
38956
47738
40142
38009
46457
48996
52475
3430
3760
4370
5370
5710
5630
5700
6150
6960
5.4
2.4
3.6
5.4
5.4
6.1
3.8
2.8
-3.5
-2.0
1.0
-0.8
2.0
3.2
3.0
3.3
4.5
4.6
Realna god. stopa rasta po glavi (%, računato 02 kom.)
bruto domaći proizvod po trž. Ceni
5.7
ukupna potrošnja
-1.2
privatna potrošnja
-1.1
4.0
4.9
4.9
5.8
4.9
0.7
4.2
4.8
5.8
-3.1
-2.6
-1.9
1.3
-3.1
-3.4
2.1
1.2
2.1
3.1
3.7
4.0
4.7
3.9
3.9
poljoprivreda
Industrija
usluge
ukupna potrošnja
bruto domaće fiksne investicije
državne investicije
privatne investicije
b
stavke Memoranduma
bruto domaći proizvod
(US$ mil. Po sadašnjim cenama)
GNI po glavi (US$, Atlas metod)
Realne god. stope rasta (%, računato od 02 kom.)
bruto domaći proizvod po tržišnoj ceni
bruto domaći prihod
Platni bilans (US$ mil.)
b
6608
4972
8763
6442
11924
8756
14991
10957
11855
8365
13339
9808
16762
12428
18448
13833
20936
15844
uvoz (GNFS)
roba FOB
bilans sredstava
Neto tekući transferi
bilans tekućeg konta
b
11903
10261
-5295
3426
-2193
15086
12713
-6323
3752
-2986
22000
18478
-10076
3974
-6932
27820
23503
-12829
3746
-10439
18945
15485
-7090
4941
-2859
19665
16143
-6326
4421
-2795
23795
19515
-7034
4716
-3629
25576
20950
-7128
4320
-4231
27815
22750
-6879
4121
-4378
Neto privatne strane direktne investicije
dugoročni zajmovi (neto)
zvanični
privatni
drugi kapital (neto, uklj. Greške i propuste)
promena u rezervama
1550
2198
263
1935
472
-2027
4264
2864
128
2736
1280
-5422
2523
4275
91
4185
1156
-1022
2718
3740
111
3629
1631
2350
1865
2245
812
1433
2086
-3337
1157
1201
851
350
-751
1189
1824
861
1793
-931
1152
-208
2541
1667
1212
456
52
-29
2153
3080
759
2321
52
-907
-21.0
-21.6
-25.9
-26.9
-17.7
-16.6
-15.1
-14.5
-13.1
14.4
..
..
-13.6
4.9
..
..
7.8
17.2
..
..
26.0
8.9
..
..
9.3
-14.9
..
..
-22.9
19.1
..
..
4.1
13.9
..
..
15.2
13.4
..
..
10.9
13.5
..
..
8.3
izvoz (GNFS)
roba FOB
stavke Memoranduma
bilans sredstava (% BDPa)
Realna god. stopa rasta ( god.02 cene)
izvoz robe (FOB)
primarni
industr. Proizvodi
izvoz industr. proizvoda (CIF)
95
(nastavak)
pokazatelj
2005
2006
stvarni
2007
2008
procena
2009
2010
2011
projektovani
2012
2013
e
javne finansije (kao % BDP-a po tržišnoj ceni)
tekući prihodi
tekući rashodi
višak tekućeg konta (+) ili deficit (-)
kapitalni rashod
strano finansiranje
Monetarni indikatori
M2/GDP
rastM2 (%)
rast kredita privat. sektora /
ukupan rast kredita (%)
index cena( YR02 =100)
index cena izvozne ind. robe
index cena uvozne ind. robe
index trgovačkih uslova za robu
f
Realni valutni kurs (US$/LCU)
Realne kamatne stope
index potrošačkih cena (% promene)
deflator BDP-a (% promene)
43.0
38.8
4.2
3.2
0.4
44.2
41.1
3.1
4.7
-0.2
43.8
40.4
3.4
5.6
1.4
42.9
40.9
2.0
4.7
-1.5
42.2
42.5
-0.3
4.2
2.2
40.9
41.0
-0.1
4.5
1.1
39.7
40.1
-0.5
4.1
3.5
38.9
39.1
-0.2
3.7
2.3
39.1
37.9
1.2
4.0
1.3
27.3
42.1
122.4
32.3
38.3
578.2
39.7
42.5
107.0
37.3
9.8
77.9
44.4
21.5
80.3
45.6
12.9
77.5
50.0
23.5
-12.9
62.5
34.4
77.1
66.7
15.6
79.1
141.1
157.8
89.4
174.3
181.4
96.1
202.1
209.2
96.6
232.3
243.4
95.4
208.4
207.9
100.2
205.2
208.2
98.5
228.3
218.4
104.5
224.2
211.5
106.0
226.2
212.1
106.7
100.0
108.0
118.4
126.1
117.6
108.3
123.8
130.9
133.8
17.3
15.7
12.7
12.5
6.5
10.1
12.4
12.6
8.1
5.6
6.3
9.0
7.1
10.3
3.4
4.4
3.4
3.7
a. BDP at faktor troška
b. "GNFS" znači "roba i nefaktorske usluge."
c. obuhvata neto nepovratnih transfera isključujući zvanične kapitalne grantove
d. Uključuje korišćenje sredstva MMF-a
e. konsolidovana opšta uprava
f. "LCU" znači "jedinica lokalne valute." Povećanje US$/LCU označava apresijaciju
96
Aneks 8: Ključni pokazatelji izloženosti (ekspozicije)
Pokazatelj
2005
ukupno nenaplaćen dug i
stavarni
2007
2006
procenjeni
2009
2008
2010
projektovani
2012
2011
2013
15467
19606
26236
30709
32886
31570
34951
34340
36536
Neto povučeno (US$m)
2698
3868
5363
4261
2981
36
861
1392
2220
ukup. Servisiranje duga (TDS)
1232
2148
3232
4734
4644
5404
6073
6323
7275
TDO/XGS
162.8
160.6
168.3
167.4
201.7
184.5
170.4
153.0
145.2
TDO/GDP
61.3
66.8
67.3
66.7
79.4
82.2
75.2
70.1
69.6
TDS/XGS
13.0
17.6
20.7
25.8
28.5
31.6
29.6
28.2
28.9
Concessional/TDO
21.4
15.7
12.5
10.5
11.7
12.5
11.5
12.0
11.3
IBRD DS/javni DS
22.2
44.2
21.4
21.7
19.2
16.6
14.7
12.1
8.4
Preferencijal. kreditor DS/javni
77.0
82.9
44.8
57.2
52.3
44.9
56.1
70.4
76.9
a
povučeno (TDO) (US$m)
a
a
(US$m)
pokazatelji duga i servisiranja duga
(%)
b
pokazatelji IBRD ekspozicije (%)
c
DS (%)
IBRD DS/XGS
1.2
d
IBRD TDO (US$m)
2147
2.9
2127
0.8
2326
0.6
2276
0.6
1783
0.7
1818
0.6
2063
0.7
2264
0.7
2516
Od čega sadašnja vrednost
garancija (US$m)
udeo IBRD portfolija (%)
IDA TDO (US$m)d
2
2
2
2
2
2
2
2
2
486
553
625
655
676
681
708
709
689
IFC (US$m)
zajmovi
kapital i qvazi-kapital /c
MIGA
MIGA garancije (US$m)
a. Obuhvata javni dug i dug garantovan od države, privatni negarantovan, korišćenej kredita od MMFa i neto
kratkoročni kapital.
b. "XGS" označava izvoz roba i usluga uključujući doznake radnika
c. Preferencijalni kreditori definisani kao IBRD, IDA, regional. Multilateral. razvojne banke, MMF, i
Banka za međunarodna poravnanja
d. Obuhvata sadašnju vrednost garancija
e. obuhvata kapital i qvazi-kapital kako tipa zajma tako i kapital. Instrumenata
97
Aneks 9: Rezime Programa IBRD (u milionima USD)
Fiskalna god
2012
2013
Proj. ID
US$(M)
Implementacioni
b rizici (H/M/L)
H
M
PEDPL 3
100.0
Rezultat
100.0
PROJEKAT PUTEVA
100.0
H
M
ZDRAVSTV. PROJEKAT
40.0
H
M
PFDPL1
100.0
H
M
Rezultat
240.0
Investicione operacije TBD
TBD
Rezultat
TBD
2014-2015
Ukupni rezultat
Strateška naknada
b (H/M/L)
TBD
98
Aneks 10: Portfelj operacija (IBRD/IDA/GRANTOVI)
na dan 30. septembar 2011.godine
IBRD/IDA *
Total Disbursed (Active)
of w hich has been repaid
Total Disbursed (Closed)
of w hich has been repaid
Total Disbursed (Active + Closed)
of w hich has been repaid
271.31
0.00
676.22
0.00
947.53
0.00
Total Undisbursed (Active)
559.13
Total Undisbursed (Closed)
0.00
Total Undisbursed (Active + Closed)
559.13
Activni projekti
poslednji PSR
ocena nadzora
ID. Br.projekta
Naziv projekta
Razvojni cilj
P090418
P108005
P088867
P075343
P077675
P087964
P096823
P078311
P094212
P093545
P075207
P092999
P110910
ukupan rezultat
REFOR. KONSOLID. NAPLATE & MS
PENZ.
PROJ. KORIDOR X
S
ECSEE APL #2 (SRBIJA)
S
ENERGET. EFIKASNOST
MS
ZDRAVSTVO (SRBIJA)
S
REHAB.NAVOD./ODVOD. (SRBIJA)
MS
PRUŽANJE LOKAL. USLUGA
S
KATASTAR NEPOKRET. (SRBIJA) S
TRANS AG REFORMA
U
TRANS AG REFORMA (GEF)
U
OBNOVA SAOBRAĆAJA (SRBIJA) S
BOR Proj.Reg.Razvoja
MS
CRIF
S
99
Originalni iznos u US$ Milionima
Napredak u
implement.
Fiskalna god.
MS
MS
S
MS
MS
S
MS
MS
U
U
S
MS
S
2005
2010
2005
2004
2003
2006
2008
2004
2007
2007
2004
2007
FY10
IBRD
IDA
GRANT
25
388
18
13.5
49.37
46.4
21
31
20
25
30
17
4.5
50
33
5
620.27
55
10
217
4.5
IFC ugovoren i isplaćen preostali investicioni portfolio
na dan 30. septembra 2011
(u milionima US$)
Ugovoren
FY odobrenje
firma
2006/08
2011
2006
2011
2011
2011
1985
2010
0
0
2008
2010
2010
2005
1987
Banca intesa spa
Čačanska banka
Continental banka
Efgserbia
Farmakom m.b.
Frikom
Jugobanka
Kronospan srb
Porr Jagodina
Porr Leskovac
Procredit lease
Procredit Serbia
Socgen Serbia
Unicredit banka
Vojvodjanska
Total Portfolio:
Isplaćen preostali
zajam
kapital
**kvazi
kspital
0
6.75
16.87
51.82
54
29.53
0
32.4
0
0
10.12
27
54
28.91
0
46.99
13.65
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
60.75
0
0
0
0
0
0
0
2.69
2.98
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
311.4
60.64
66.42
0
* označava proizvode Guarantee and Risk Management
** kvazi kapital uključuje i zajam i vrste kapitala
100
zajam
kapital
**kvazi
kapital
0
0
0
0
40.5
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
6.75
16.87
51.82
0
29.53
0
32.4
0
0
10.12
27
36.45
28.91
0
45.32
8.91
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
60.75
0
0
0
0
0
0
0
2.69
2.98
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
40.5
239.85
54.23
66.42
0
0
*GT/RM učesnik
*GT/RM učesnik
Aneks 11 : Rezime nefinansijskih usluga
a
b
Proizvod
FY završetka
Publika
Cilj
Nedavno završeni
Unapređenje inovacija TA 3
Razvoj tržišta kapitala TA2
Reforma zakona i Analiza uticaja zakona
Spajanje državnih preduzeća
FY11
FY11
FY11
FY11
G,B
G,B
G,B
G,B
KG, PS
KG, PS
KG, PS
KG, PS
U toku
Ekonomski memorandum zemlje
Obrazovanje TA
Podrška pravosuđu (MDTF)
WB Programatski razvoj finansijskog sektora
WB REPARIS (TF)
WB Upravljanje javnim finansijama/PEFA (TF)
TA za Zapadni Balkan - Obrazovanje, R&D/Inovacije
(TF)
FY12
FY12
FY12
FY12-14
FY12-14
F13
FY14
K,D,B
G,B
G,B
G,D,B
G,B
G,B
G,B
KG,PS, PD
KG, PS
KG,PS
KG, PS
KG, PS
KG,PS
KG, PS
Planirani
SILC anketa (TF)
Regionalne pametne sigurnosne mreže
WB praćenje roda
WB Programatsko siromaštvo
FY12-13
FY13
FY13-15
G,B
G,B
G,B
G,B
G,B
G,B
KG, PS
KG, PS
KG, PS
KG, PS
KG, PS
KG, PS
FY13-15
FY14
FY14
Regionalno finansiranje u zdravstvu
Opštinski PER
Regionalni M&E
a. Vlada, donatori, Banka, za javnost.
b. Stvaranje znanja, javna debata, rešavanje problema.
101
Aneks 12: Rodna procena
Srbija ima najbolje rezultate u pogledu stope upisa i završavanja osnovne škole na
Zapadnom Balkanu, kao i najvišu javnu potrošnju na obrazovanje (kao procenat BDPa). Štaviše,
razlika između broja upisanih dečaka i devojčica u osnovnu školu u Srbiji, kao i u svim
zemljama Zapadnog Balkana, je niska. Međutim, u stopi upisa u predškolske ustanove, Srbija (sa
52 % upisanih u starosnoj grupi dece 3-6) zaostaje za nekim svojim susedima i za svim zemljama
članicama EU.
Sa aspekta pokazatelja u zdravstvu, u Srbiji je životni vek žena duži nego muškaraca, što
je u skladu sa regionalnim i globalnim obrascima. U odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana,
Srbija ima najvišu stopu fertiliteta odraslih (21,3 rođene dece na 1.000 žena starosti 15-19) i
najnižu stopu mortaliteta majki u regionu (8 na 100.000 živorođene dece).
Podaci o tržištu rada pokazuju da su stope zaposlenosti u Srbiji značajno niže od onih u
svim zemljama članicama EU i većini zemalja Zapadnog Balkana. Postoji velika razlika, znatno
veća za žene, u smislu napreka ka ostvarivanju ciljeva zaposlenosti u Evropi 2020 - 75 % za
muškarce i žene starosti 20-64 koji će biti zaposleni do 2020. godine. Tačnije rečeno, stope
zaposlenosti muškaraca i žena u Srbiji su 59 % odnosno 43 %. Žena je takođe manje na
pozicijama vlasnika preduzeća, menadžerima i preduzetnicima u Srbiji. Shodno tome, žene
primećuju, mnogo više nego muškarci, brojne prepreke u poslovanju u zemlji (npr. pristupu
sredstvima, korupciji, pristupu zemljištu i poslovnim inspekcijama).
Dublja analiza profila zemlje pokazuje da se Srbija suočava sa većim rodnim
disparitetom na tržištu rada. Učešće radne snage i stope zapošljavanja prema broju stanovnika su
znatno niže za žene nego za muškarce, pri čemu su stope neaktivnosti i nezaposlenosti kod žena
više. Razlike između žena i muškaraca u stopama zaposlenosti su naglašene u ruralnim oblastima
i među Romima. Na primer, stopa zaposlenosti Romkinja u 2009.godini iznosila je 9 % u
poređenju sa 43 % među ne-Romima. Sa aspekta starosti radnika, stope zaposlenosti za
muškarce i žene prate inverzni U obrazac sa porastom starosti, pri čemu se najveće stope
zaposlenosti beležeu starosnog grupi 35-49.
Na tržištu rada u Srbiji postoje i druge relevante razlike između polova. Stopa
samozaposlenosti je veća među muškarcima nego među ženama. Štaviše, zarade žena su niže
nego zarade muškaraca u svim profesijama, većini sektora i većini obrazovnih i starosnih
kategorija. Ova razlika u zaradama između žena i muškaraca je viša u privatnom nego u javnom
sektoru. Uz to, žene u ruralnim oblastima zarađuju oko 13 % manje nego muškarci. Ta razlika je
mnogo manja (4,5 %) u urbanim sredinama.
Najnoviji izveštaj Svetske banke stavlja naglasak na dinamiku rodnih razlika na tržištima
rada u Srbiji tokom nedavne svetske finansijske i ekonomske krize (“Srbija: Finansijska kriza,
tranzicija tržišta rada i zarada: Analiza podataka panel istraživanja prema polu”, Svetska
banka, 2011). Rezultati pokazuju da se nepovoljniji položaj žena na tržištu rada dodatno
pogoršava u doba krize. Na primer, ženama je teže da izađu iz nezaposlenosti i ekonomske
neaktivnosti. Među njima je vidan i gubitak zarada (koje su već ionako niske), iako manji nego
102
među muškarcima. Još jedan zanimljivi rezultat je da tokom krize, žene sa malom decom češće
prelaze u neaktivnost, čime se osnažuje efekat obeshrabrenih radnika među ženama.
Podaci anketa o domaćinstvima pružaju uvid u siromaštvo i rodne karakteristike u Srbiji.
Dok domaćinstva na čijem je čelu žena imaju nižu agregatnu potrošnju nego ona na čijem je čelu
muškarac, ona su u boljem položaju u smislu potrošnje po glavi stanovnika obzirom da su
njihova domaćinstva manja. Uz to, siromašna domaćinstva na čijem je čelu žena više se oslanjaju
na penzije kao glavni izvor prihoda i imaju veću prosečnu potrošnju po glavi stanovnika na
hranu, obrazovanje i zdravstvo u poređenju sa domaćinstvima na čijem je čelu muškarac. Ovo se
može objasniti višim udelom zavisnih članova domaćinstava na čijem je čelu muškarac.
Na kraju, dok je Srbija ostvarila napredak ka smanjenju razlika između muškraca i žena,
uključujući i ratifikaciju relevantnih međunarodnih konvencija i usvajanje novih zakona, u
pravnom okviru i dalje postoje neki problemi.
103
ECA
(developing)
Srbija
Crna Gora
Makedonija
Kosovo
Bosna i
Hercegovina
Albanija
Ključni zbirni pokazatelji (poslednja raspoloživa godina)
obrazovanje
stopa završene osnov. škole, devojke (% relevant
starosne grupe)
stopa završene osnov. škole, dečaci (% relevant.
starosne grupe)
upis u školu, osnovna, devojčice (% neto)
89
92
96
94
90
91
97
96
84
88
87
94
91
upis u školu, osnovna, dečaci (% neto)
86
86
86
95
92
upis u školu, srednja, devojke (% bruto)
73
92
82
99
93
87
upis u školu, srednja (% bruto)
72
90
84
98
90
91
upis u školu, tercijerna, devojke (% bruto)
42
44
56
61
upis u školu. tercijerna, mladići (% bruto)
32
37
44
50
101
98
99
99
101
103
96
129
122
Racio muško/ženski, upis u osnov. školu (%)
97
102
Racio musko/ženski, upis u srednju školu (%)
101
102
98
131
119
47
70
80
90
84
121
96
137
129
168
153
284
31
9
9
15
8
34
Racio muško/ženski, upis na tercijerni nivo (%)
Zdravstvo
Stopa mortaliteta, odrasli, žene (na 1,000 odraslih
žena)
Stopa mortaliteta, odraski, muškarci (na 1,000
odraslih muškaraca)
stopa mortaliteta porodilja (model. procena, na
100,000 živorođene dece)
očekivani životni vek na rođenju, žene (god.)
80
78
72
77
77
76
75
očekivani životni vek na rođenju, muškarci (god.)
74
73
68
72
72
71
66
Fertility rate, total (births per woman)
1.6
1.2
2.3
1.4
1.7
1.4
1.8
stopa adolescent, fertiliteta (br. rođenja na 1,000
žena starosti 15-19 god.
rashod za zdravstvo, javni (% BDPa)
17
15
20
17
21
28
2.8
6.7
4.6
6.7
6.3
odnos zaposlenosti prema populaciji, žene, 15+
god.(%)
odnos zaposlenosti prema populaciji, muškarci,
15+ god. (%)
žene u radnoj snazi (% od ukupnog br.)
35
40
28
47
60
54
44
63
42
47
40
46
stopa učešća ženskog rada (%, 15+ god.)
49
55
43
51
stopa učešća muškog rada (%, 15+ god.)
70
68
65
69
Samo zaposlene, žene (%)
27
25
32
19
Samozaposleni, muškarci (%)
28
30
35
20
..
Rad
ženska nezaposlenost (% radne snage)
14
27
56
33
18
18
9
muška nezaposlenost (% radne snage)
13
22
41
32
16
15
10
Izvor: WDI i UNECE. *ECA (samo zemlje u razvoju) su sledeće zemlje: Albanija, Kosovo, Ruska Federacija, Jermenija, Kirgistan, Srbija, Azerbeidžan, Letonija,
Tadžikistan, Belorusija, Litvanija, Turska, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija,Turkmenistan, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Gruzija, Crna Gora, Uzbekistan,
Kazahstan, Rumunija.
104
Download

strategija partnerstva za republiku srbiju