I GEOSINTETIKA : Definicija i tipovi proizvoda
Familija geosintetikih proizvoda se sastoji od tekstilnih, gumenih i plastinih materijala
kao i bitumensko – polimernih i specijalnog materijala bentonita.
Najvažniji tipovi polimera koji se koriste u proizvodnji geotekstila su:
9 PE – polyethylene
9 PP – polypropylene
9 PET, PES – polyester (polyethylene terephthalate)
9 PVC – polyvinil chloride
9 PA – polyammide
9 EPDM – ethylene propylene diene monomer
9 FPO ili TPO – thermoplastic flexible polyolefin kao jedan od mešavina
Prema predlogu IGS – International Geosynthetics Society (dijagram 1.) za definiciju
proizvoda iz oblasti geosintetike koriste se sledei simboli:
x GT – geotextile
x GG – geogrid
x BT – biotextile i biomat
x GA – geomat
x GL – geocell
x GN – geonet
x GCD – geosynthetic za drenažu
x GCL – geosynthetic clay liner
x GM – geomembrane
x GMS – synthetic geomembrane
x GMB – bituminous geomembrane
1.1.
GEOTEKSTIL (GT)
Ovaj proizvod se može podeliti u dve podgrupe : netkani geotekstil (non-woven) i tkani
geotekstil (woven).
Slika 1.
1.1.1. NETKANI GEOTEKSTIL (GTnw)
Ovaj geotekstil se proizvodi od sintetikih vlakana koja se
obrauju i vezuju mehaniki (needle – punched, slika 1.) ili
termiki (heat – bonded, slika 2.).
U zavisnosti od dužine vlakana netkani mehaniki vezani
geotekstil može biti ili od kontinualnih ili od kratkih vlakana
(staple type).
Netkani geotekstil je prvi tip materijala iz tekstilne industrije
koji je korišen za geotehniki inženjering i još uvek je
najzastupljeniji u ovoj oblasti.
Slika 2.
1
GEOSYNTHETIC
NEEDLE PUNCHED
- continuous filament
- short fibre type (staple)
NON-WOVEN
THERMAL BONDED
1. GEOTEXTILE (GT)
- monofilament
- tape type
- DOS (directionally oriented structures)
WOVEN
- mono directional
- bi directional
EXTRUDED
2. GEOGRIDS (GG)
WOVEN
BONDED
BIOTEXTILE
- JUTA
- CORE
3. BIOTEXTILES/BIOMETS (BT)
BIOMET
4. GEOMATS (GA)
5. GEOCELLS (GL)
6. GEONETS (GN)
1 ili 2 sloja geotekstila kao filter + jezgro od geonet/geomat
kao drenažni sloj + geomembrane kao barijera
7. GEOSYNTHETICS FOR DRAINAGE (GCD)
8. GEOSYNTHETICS CLAY LINERS (GCL)
3 types
- PLASTOMERIC
- ELASTOMERIC
9. SYNTHETICS GEOMEMBRANES (GMS)
10. BITUMINOUS GEOMEMBRANES (GMB)
Dijagram 1. Podela geosintetikih proizvoda
2
1.1.2. TKANI GEOTEKSTIL (GTw)
Proizvodi se tkanjem dva ili više sintetika vlakna :
1. «warp yarns» – paralelno sa pravcem tkanja
2. «weft yarns» - vertikalno u odnosu na platno.
U zavisnosti od izgleda poprenog preseka i tipa tkanja postoje tri tipa tkanog
geotekstila:
1. monofilament woven geotextiles (slika 3.)
2. tape woven geotextiles – flattened ribbones (slika 4.)
3. DOS geotextiles – directionally oriented structures (slika 5.)
Slika 3.
Slika 4.
Slika 5.
3
1.2.
GEOGRIDS - GEOMREŽE (GG)
Geomreže mogu biti: ekstrudirane (extruded), pletene (woven) i vezane (bonded).
Osnovna namena im je za ojaanje i poboljšanje strukture zemljišta.
1.2.1. EKSTRUDIRANE GEOMREŽE
Slika 6.
Proizvode se naješe od «high density»
polietilena ili polipropilena koji su ekstrudirani a
zatim izvlaeni u jednom pravcu (mono –
directonal geogrids) prikazanim na slici 6. i sa
naprezanjem na zatezanje u granicama 60 – 200
KN/m ili izvlaeni u dva pravca (bi-directional
geogrids) koje imaju manju vrednost naprezanja
na zatezanje (20-30 KN/m) ali zato jednaku u
oba pravca.
1.2.2. PLETENE GEOMREŽE
Slika 7.
Proizvode se naješe od «high modul» poliester
sintetikih vlakana obloženih zaštitnim slojem od
sintetikog materijala koji obezbeuje otpornost
spojeva.
1.2.3. VEZANE GEOMREŽE
Proizvode se od dva ili više vlakana putem vezivanja (bonding).Ove mreže su obino
kompozit od centralnog jezgra napravljenog od vlakana poliestera visoke vrstoe i
istrajnosti i zaštitnog sloja t.j. obloge od polietilena. Tehnike karakteristike su razliite u
oba pravca i kreu se u intervalu 15 – 1.350 KN/m.Ovi proizvodi takoe mogu biti: mono
i bi-directional. Osim toga postoje i proizvodi u kombinaciji sa geotekstilom.
1.3.
BIOTEKSTIL I BIOMAT (BT)
1.3.1. BIOTEKSTIL
Biotekstil (slika 8.) se proizvodi od prirodnih vlakana (juta, kokosova vlakna i sl.)
sastavljenih u kompozit koji je prilagodljiv obliku tla na koje se polaže. Ovi proizvodi se
koriste kao privremeno rešenje za zaštitu od erozije tla, naroito kosina, sve dok
vegetacija ne izraste i preuzme tu ulogu.
4
1.3.2. BIOMAT
Proizvode se u kombinaciji prirodnih vlakan (slama, kokosova vlakna, vlakana agave i
sl.) umetnutih izmeu mreža napravljenih od sintetikih materijala (polipropilen ili
poliamid) ili prirodnih materijala (juta).
Biomat je obino debljine 10 mm i isporuuje se kao i biotekstil u rolnama. Osnovna
namena mu je kao i kod biotekstila.
Slika 8.
1.4.
Slika 9.
GEOMATS (GA)
Geomat (slika 9.) se proizvodi od sintetikih materijala (polietilen velike gustine,
poliamid, polipropilen i drugi) zamršen u deformabilni oblik debljine 10-20 mm sa
karakteristikom velike poroznosti (više od 90% u proseku). Koriste se na kosinama da
poboljšaju otpornost na eroziju prouzrokovanu dejstvom kiše i vododerina. U odreenim
sluajevima se mogu koristiti i za zaštitu od erozije kod nasipa kanala i manjih renih
tokova (upotreba je ograniena samo na one delove nasipa koji su suvi i izloženi jedino
dejstvu kiše i površinskih voda). Kao i kod geonet-a i geomat se može koristiti kao
element za drenažu kada mu je dodat geotekstil ili neka geomembrana (upotreba za
ovu namenu je ograniena na projekte gde je geomat izložen manjim statikim
pritiscima).
1.5.
GEOCELL (GL)
Geocell (slika 10.) se sastoji od elija postavljenih jedna do druge spojene sa trakama
od ekstrudiranih sintetikih materijala u formu saa. Osnovna funkcija geocell je da
zadržava zemlju ili drugi rastresiti materijal na mestu kako bi spreio klizanje
zemlje/rastresitog materijala niz kosinu.
1.6.
GEONET (GN)
Geonet (slika 11.) je mreža izraena od dve preklopljene serije vlakana (ukupne
debljine 3 – 15 mm) koji su ukršteni pod konstantnim uglom (izmeu 60° i 90°)
formirajui konstantne i pravilne otvore (širine 10 – 20 mm). Ove mreže se proizvode od
ekstrudiranih termoplastinih polimera (naješe od polietilena velike gustine). Varenje
dve serije vlakana se vrši parcijalnom penetracijom na takam dodira dok je polimer još
uvek polu-tean.
5
Geonet u kombinaciji sa geotekstilom (ima funkciju filtera) i/ili geomembrane (ima
funkciju barijere) može da se koristi za drenažu.
Slika 10.
1.7.
Slika 11.
GEOSINTETIKA ZA DRENAŽU (GCD)
GCD (slika 12.) može biti napravljena kako
od homogenog materijala isto tako i od
kompozitnih. Što se tie homogenih
materijala oni su obino formirani od
sintetikih materijala sa posebnim profilom
koji dozvoljava maksimalni drenažni
kapacitet kada su postavljeni u kontaktu sa
nekim površinama (potporni zidovi,temelji ).
Kompozitne materijale nazivamo još i geokompozit za drenažu koji su sastavljeni od
geonet ili geomat sloja umetnutog izmeu dva sloja geotekstila. Geonet/geomat ima
funkciju dreniranja dok dva sloja geotekstila imaju ulogu filtera.
Postoje i proizvodi koji se sastoje od jednog sloja geotekstila i jednog sloja geonet. Za
specijalne zahteve postoje i GCD sastavljeni od geotekstila kao filtera, geonet/geomat
kao drenažnog sloja i geomembrane kao barijere.
Ukupna debljina geokompozita varira u zavisnosti od slojevitosti u granicama 5 – 30
mm. Za proraun drenažnog kapaciteta potrebno je imati podatke za sredinu u koju se
postavljaju geokompoziti.
1.8.
GLINENI GEOSINTETIKI MATERIJALI (GCL)
Ovo su proizvodi napravljeni od bentonita i
geosintetike: tanak sloj gline koja nabubri
umetnuta izmeu dva sloja getekstila (slika
13.) ili zalepljena za sintetiku membranu.
GCL delimo u tri vrste:
1. Prvi tip – sloj bentonita fiksiran izmeu
dva sloja geotekstila zašiveni ili needle – punched (spojeni probijanjem) jedan za drugi.
Ovi šavovi poveavaju optpornost na trenje u meusklopu dva matrijala. U sluaju
needle-punching kada je bentonit hidratizovan, on je povezan za geotekstili i nije
potrebno mehaniko prošivanje.
2. Drugi tip – pravi se od natrijumovog bentonita pomešanog sa rastvorljivim lepkom
(koji drže slojeve spojene do trenutka ugradnje) i postavljenim izmeu dva sloja
6
geotekstila. Donji sloj geotekstila je veoma tanak i ima labavo tkanje dozvoljavajui
bentonitu da izae kroz njega i posle hidratizacije da veže preklopni sloj.
3. Trei tip – sastoji se od bentonita sa lepkom koji ga povezuje sa geomembranom
(HDPE). Kao i kod drugog tipa i ovaj je samovezujui.
1.9.
SINTETIKE GEOMEMBRANE (GMS)
GMS mogu biti homogene i sa ojaanjem. Isto tako mogu biti plastomerne i
elastomerne.
1.9.1. PLASTOMERNE GEOMEMBRANE – to su trake debljine 0,5 – 2,5 mm
proizvedene razliitim metodama (calendering, exstrusion ili spreading) i sa
karakteristikom malog koeficijenta propustljivosti.
1.9.1.1. Calendering – mešavina termoplastinih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i
nekoliko razliitih aditiva rastopljenih i redukovanih do tražene debljine
korišenjem zagrejanih valjaka da bi se kao krajnji rezultat dobile trake
razliitih širina.
1.9.1.2. Exstrusion – mešavina termoplastinih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i
nekoliko razliitih aditiva rastopljenih i ekstrudiranih u trake razliitih širina.
1.9.1.3. Spreding – mešavina PVC (u plastisol – omekšanom stanju) i aditiva –
plastifikatora koja je rasprostrana u hladnom stanju a zatim livena da bi se
kao krajnji rezultat dobile trake razliitih širina.
1.9.2. ELASTOMERNE MEMBRANE – su trake debljine 0,5 – 2,0 mm, sa odlikom
malog koeficijenta propustljivosti a proizvode se u dve faze: u prvoj fazi se
proizvodi homogenizirana mešavina koja se sastoji od nevulkaniziranog polimera
(sirova guma) i nekoliko razliitih aditiva. U drugoj fazi (calendering) se
homogena mešavina propušta kroz zagrejane valjkove i na taj nain dovodi na
traženu debljinu a istovremeno se vulkanizira da bi se dobila ravna traka u
širinama koje variraju u opsegu 1 – 2 m.
1.10. BITUMENSKE GEOMEMBRANE (GMB)
Bitumenske geomembrane su trake debljine 3 – 6 mm i širine 1 – 1,5 m. Proizvode se
pravljenjem livene mešavine koja se sastoji od bitumena, plastomernih i elastomernih
polimera i mineralnih punilaca. Karakteriše ih veoma mali koeficijent propustljivosti.
Sloj za ojaanje (tkani ili netkani poliesterski filc ili stakleni voal) se u kontinualnom
procesu impregnira sa livenom mešavinom zatim hladi i umee izmeu slojeva koji
spreavaju zalepljivanje a zatim se urolavaju u role.
Ove membrane se koriste kako za hidroizolaciju krovova tako (u širinama 4 – 5 m) i za
geotehnike i hidro projekte: kanale, brane, rezervoare ...
Pored gore navedenih osnovnih tipova geosintetike takoe imamo i neke dodatne
proizvode kao što je GEO-CEV koja je obino perforirana i koristi se za drenažu i to
naješe kod deponija. Geo-cevi mogu biti u kombinaciji sa geotekstilom.
Osim cevi kao dodatni proizvodi se koriste i GEO-FOAM (pena) u blokovima
napravljenih od ekspandiranog polistirene koji se upotrebljavaju za termiku izolaciju
kao laka ispuna ili kao kompresovani vertikalni sloj kojim se smanjuje pritisak zemlje na
potporne zidove.
7
II OSNOVNE OBLASTI PRIMENE GEOSINTETIKE
2.1. PRIMARNA FUNKCIJA GEOSINTETIKE
2.1.1. SEPARACIJA : geosintetika služi da razdvoji dva sloja
zemlje koji imaju razliitu granulaciju. Npr. geotekstil se koristi
da sprei bazni materijal kolovoza da prodre u mekani podsloj
puta i na taj nain se održava projektovana debljina kolovoza .
Seperator takoe spreava da se fine estice podsloja puta
podignu u osnovni propusni zrnasti sloj kolovoza.
2.1.2. FILTRACIJA : geosintetika spreava finu migraciju
estica zemlje u drenažni sloj ili geocev . On se takoe koristi
ispod kamenog nasipa kod renih obala kako bi spreio
eroziju zemlje.
2.1.3. DRENAŽA : geosintetika služi kao odvod koji sprovodi
tok vode kroz manje propustljivo zemljište. Ona npr. služi da
raspe pritisak vode na osnovu nasipa kolovoza. Ukoliko je tok
vode jai preporuuje se upotreba geokompozita.
Prefabrikovane drenažne cevi (PVD – prefabricated vertical
drains) se koriste da ubrzaju konsolidaciju mekanog
kohezivnog
temeljnog
tla
ispod
nasipa.
2.1.4. OJAANJE : geosintetika služi i kao ojaavajui sloj u
zemljištu kojim se poboljšava vrstoa i deformabilnost
zemljišta. Geotekstil i geomreže služe da zemljištu poboljšaju
vrstou na zatezanje da bi formirali «ojaani zemljišni zid».
Ojaanje zemljišta omoguava da se izgrade nasipi i preko
meke i slabo nosive podloge ili da se kosina nasipa izgradi
pod strmim uglom što se nebi moglo uraditi kod neojaanog zemljišta. Geomreže mogu
da se koriste i da se premoste šupljine koje se mogu pojaviti ispod noseeg sloja kod
puteva i železnica kao i kod pokrivnog sloja kod deponija.
2.1.5. BARIJERA ZA TENOST/GAS : geosintetika se koristi i
kao nepropusna barijera za tenosti i gasove. Glineni
geosintetiki materijal (GCL) se koriste kao barijera za protok
neke tenosti ili gasa. To se može primeniti i kod gornjeg sloja
asfalta u spreavanju «bubrenja» zemljišta koje bi moglo
ugrozit gornji sloj asfalta.
8
2.1.6. EROZIJA : geosintetika spreava eroziju tla izazvanu
uticajem padavina i oticanjem površinskih voda. Biomat
(BT) i geomat (GA) se postavljaju preko gornjeg sloja
zemljišta na kosinama.
2.1.7. OSTALE FUNKCIJE : geomreže za ojaanje gornjeg sloja asfalta, zaštita
hidroizolacije i geomembrana od proboja i sl.
2.2. DRENAŽA I FILTRACIJA
Geosintetika se veoma uspešno koristi kao drenaža ili filter u niskogradnji jer se lakše
ugrauje na samom gradilištu i naješe je znatno jeftinija nego tradicionalni materijali
za tu namenu. Geotekstil i geokompoziti se koriste kod: potpornih konstrukcija, nasipa,
kolovoza, za kontrolu erozije tla, deponija i odlaganja otpada i sl.
Potporni zid
Kolovoz
Radialna drenaža
Kao drenažni sloj geosintetika može biti specificirana da zadovolji hidrauliki proraun
dozvoljavajui slobodan protok tenosti i gasa kroz ili upravno na poziciju za koju se
radi proraun.
Tok kroz geosintetiku ravan
Tok upravno na geosintetiku ravan
Geosintetika u svojstvu filtera mora da zadovolji kriterijum da se bazni sloj zemljišta
zadrži a da je tok vode neometan. Formula koja zadovoljava taj kriterijum je:
FOS n Ds
Gde je FOS – veliina filtracije geotekstila koja se odreuje na osnovu veliine pora u
geotekstilu, n – je broj koji zavisi od upotrebljenog kriterijuma, Ds – je reprezentativni
prenik zrna zemljišta (obino je to D85 koji predstavlja prosean prenik zrna zemljišta
od koga je 85% zrna zemljišta manje).
9
Za kriterijum propustljivosti geotekstila koristi se formula:
kG N ks
gde je kG – koeficijent propustljivosti geotekstila, N – broj koji zavisi od karakteristika
projekta (obino je izmeu 10 i 100), ks – koef. propustljivosti baznog zemljišta.
Kriterijum zamuljavanja zahteva da se geotekstil ne sme zaepiti i zasniva se na
odnosu veliine filtracionih otvora u geotekstilu i prenika estica zemlje koje mogu da
prou kroz geotekstil. Pre izbora najadekvatnijeg geotekstila za odreeni tip zemljišta
preporuuje se da se uradi test u laboratoriji kako bi se ustanovila kompaktibilnost
zemljišta sa izabranim geotekstilom.
2.3. NASIPI NA MEKANOM ZEMLJIŠTU
Izgradnja nasipa na mekanom zemljištu može predstavljazi veoma zahtevan zadatak. U
tom kontekstu upotreba geosintetike za poboljšanje stabilnosti nasipa je jedan od
najefektivnijh ve oprobanih naina ojaanja zemljišta.
1) Smanjenje pomeranja mekanog zemljišta usled slabo nosivog kapaciteta
2) Spreavanje zarušavanja nasipa i mekanog temeljnog zemljišta
3) Spreavanje klizanja duž geosintetike površine
10
Nivo stabilnosti ojaanog nasipa na mekanom zemljištu se proraunava preko faktor
sigurnosti Fs :
o Za ukupnu stabilnost : Fs = (MR + MR) / MD 1,2 ~ 1,3
Gde je MD – momenat pokretanja zemljišta, MR – momenat otpora zemlje, MRgeosintetiki momenat protiv loma
o Za stabilnost protiv loma usled klizanja: FS = PR / PA 1,5
Gde je PA – aktivni potisak ispune (usled aktivnog pritiska zemlje), PR – sila trenja
duž granine površine ojaane ispune
Efekat geosintetike kao ojaanja nasipa izgraenog na mekom tlu može se videti iz
narednih skica.
U sluaju ogranienog efekta ojaanja može se upotrebit «ojaanje nasipa baznim
šipovima».
11
2.4. KONTROLA EROZIJE
Erozija je prirodan proces izazvan silama vetra i vode. Ona zavisi od mnogobrojnih
faktora kao što su tip zemljišta, vegetacija i pejzaž. Nekontrolisana erozija može izazvati
veliku štetu na postojee konstrukcije.
Za kontrolu erozije geosintetika može biti upotrebljena za : zaštitu kosina, kanale,
drenažne rovove, plovne puteve, zaštitu obala, melioraciju, vegetaciju, zaštita od
podlokavanja, odrona, vodobrane, brana i nasipa.
Za zaštitu i stabilnost kosine se osim geosintetike koriste i zemljani privršivai i kotve.
Nekada se stabilnost može postii i samo parcijalnim pokrivanjem površine kosine
džakovima punjenim cementnom smešom. Vegetacija u kombinaciji sa geomat se
takoe koriste za zaštitu od erozije.
Za zaštitu kanala i renih obala mogu se koristiti polimerni ili betonski blokovi i paneli.
2.5. HIDRAULIKI PROJEKTI
Pod hidraulikim projektima se podrazumevaju brane i kanali koje su u kontaktu sa
vodom koja je jedna od najaih destruktivnih prirodnih sila. Geosintetika služi da povea
stabilnost hidro konstrukcija.
Geomembrane služe da se sprei dejstvo vode (hidraulika barijera) i eroziju
obala.Mogu se slobodno položiti i ostaviti nepokrivene ili se mogu pokriti betonskim
panelima ili kamenim nabaajem. Izloženost geomembrane uv zraenju može smanjiti
vek trajanja ali sa druge strane reparacija ošteenja je jednostavnija nego kada je
geomembrana pokrivena. Kada je geomemrana pokrivena obino se koristi i geotekstil
koji je štiti od proboja usled dejstva kamenog nabaaja.
Geotekstil i geonet obezbeuju drenažu i filtraciju a geomrežama se ojaavaju temelji
konstrukcija.
12
Detalj mehanikog fiksiranja
2.6. KOSINA NA STABILNOM ILI STENOVITOM ZEMLJIŠTU
Sloj za ojaanje omoguava da površina kosine može da se uradi i pod mnogo strmijim
uglom nego što bi se to moglo uraditi sa neojaanom kosinom. Površina kosine se
takoe mora zaštiti pomou geocell i geomash od dejstva erozije.
Na narednoj slici je prikazan separator za drenažu kojim se eliminiše procurivanje u
ojaanoj zoni zemljišta. Takoe se mogu videti i sekundarna ojaanja geosintetikom
kojim se stabilizuje kosina tokom same ugradnje ispune i zbijanja (sekundarna ojaanja
su kraa i tanja od primarnih).
Broj, dužina, vrstoa i pozicija za postavljanje primarnog geosintetikog ojaanja se
proraunava kako bi se postigao zadovoljavajui faktor sigurnosti koji se naješe
rauna pomou Bišopove metode i formule:
gde su MR i MD moment otpora i moment kretanja za neojaanu kosinu, – ugao sile
zatezanja u ojaanju u odnosu na horizontalu, Tallow – max. dozvoljena sila zatezanja
ojaanja, R – sila ojaanja (R = RT cos ).
13
Primer cirkularne analize klizanja ojaanog zemljišta na stabilnom tlu
2.7. POTPORNI ZIDOVI
Geosintetika položena horizontalno u potpornom zidu obezbeuje ojaanje zemljišne
mase . Obino se koriste geomreže i tkani geotekstil. Lokalna stabilnost nasute zemlje
na prednjem frontu potpornog zida se osigurava fasadnim eonim elementima od
polimera, drveta, betona ili elinim rešetkama (košarama). U praksi je dokazano da
ojaani zemljani zidovi se mogu izgraditi sa 50% manje troškova nego konvekcionalni
masivni gravitacioni zidovi.
Nekoliko tipova potpornih zidova:
Modularni potporni zid
Komponente modularnog zida od betonskih elemenata
14
Analiza i proraun za ojaane zemljane potporne zidove su vezani za spoljne,
unutrašnje, globalne i uticaje na fasadnom – eonom delu. Proraun se radi pomou
standardne metode analize stabilnosti kosine.
Spoljašnji uticaji :
Klizanje u osnovici
Prevrtanje
Kapacitet nosivosti
(prekomerno sleganje tla)
Unutrašnji - lokalni uticaji :
Zatezanje usled
preoptereenja
Povlaenje-upanje
Unutrašnje klizanje
Uticaji na fasadnom – eonom delu :
Lom na kontaktu
Lom usled smicanja
15
Obrušavanje
2.8. PUTEVI
Autoputevi i putevi, koji su od izuzetnog znaaja za razvoj svake zemlje, mogu usled
konstantnog saobraaja teških vozila, klimatskih uslova i karakteristika upotrebljenog
materijala da imaju krai vek trajanja od oekivanog. Zbog toga se geosintetika može
veoma efikasno primeniti u sledeim sluajevima:
Smanjenje reflektovanja pukotina
Ima ulogu barijere kojom se spreava
podizanje finih estica zemlje
Smanjuje debljinu gornjeg sloja asfalta
Smanjuje ukupnu debljinu kolovoza
Poveava vek trajanja asfalta
Efikasnost geosintetike kao ojaanja kolovoza se može proraunati preko Faktor
Efikasnosti : E = Nr / Nu
gde je Nr – broj prelazaka do ošteenja ojaanog kolovoza, Nu – broj prelazaka do
ošteenja neojaanog kolovoza. E= 16 je zadovoljavajue.
Osmatranja koja su uraena na licu mesta i rezultati istraživanja potvruju poboljšanje
kvaliteta kolovoza usled ugradnje geosintetike.
16
2.9. NEASFALTIRANI PUTEVI
Geosintetika se efikasno koristi i za ojaanje neasfaltiranih puteva i radnih platformi na
mekanom zemljištu. Za ovakve projekte se naješe koriste geotekstil i geomreže.
Poboljšanja koja se postižu upotrebom geosintetike su sledea: smanjenje debljine
nasipa, separacija agregata od mekanog zemljišta, poveanje nosivosti mekanog
zemljišta, smanjuje deformaciju nasutog materijala, utie na bolji raspored prenosa sila
naprezanja u tlu, smanjuje vertikalnu deformaciju pomou «efekta membrane»,
poveava vek trajanja puteva, smanjuje uestalost popravki i održavanja puteva,
smanjuje troškove gradnje i eksploatacione troškove.
Prikaz tipinih ošteenja neasfaltiranih puteva na mekom tlu:
17
Uticaji geosintetike kao ojaanja kod neasfaltiranih puteva:
Separacija
Bolja raspodela napona
«Efekat membrane»
Vertikalna komponenta sile zatezanja u sloju geosintetike kao ojaanja smanjuje
budue vertikalne deformacije u nasutom sloju.
Za drenažu mekanog zemljišta se koriste kompoziti geotekstila i geomreže za ojaanje.
Ovi kompoziti ubrzavaju konsolidaciju mekanog zemljišta putem drenaže i ujedno mu
poveavaju vrstou putem ojaanja geomrežeom kao sastavnim delom tog kompozita.
Dijagram koji se koristi za pred - projektovanje
18
2.10. POLJOPRIVREDA
Poetna upotreba geosintetike u oblasti poljoprivrede je bila za ribnjake i kanale za
navodnjavanje, dok je danas upotreba geosintetike u ovoj oblasti znatno šira.
Skupljanje i uvanje pitke vode – izvori pitke vode postaju sve više deficitarni i voda
postaje sve skuplja. Tako da zahtev za spreavanje gubitka vode usled procurivanja
postaje prioritet. Procurivanja u akumulacionim jezerima, veštakim bazenima i
betonskim rezervoarima u kojima se uva pitka voda se mora svesti na minimum.
Takoe je od velikog znaaja da se voda zaštiti od zagaivanja. Geosintetika e
omoguiti pouzdano jeftinije rešenje u poreenju sa tradicionalnim zbijenim zemljištem
ili glinom koji ne omoguavaju preciznu kontrolu procurivanja i imaju veoma varijabilan
kvalitet koji nije prihvatljiv za ozbiljne projekte i nije u skladu sa usvojenim standardima
za tu oblast. Geomembrane se koriste za vodonepropustljive barijere i u kombinaciji sa
ostalim tipovima geosintetike: geotekstil, geokompoziti, GCL i geomreže. Geosintetika
se koristi i za rekonstrukcije navedenih objekata.
Prenos i transport vode – Geomembrane se ve dugo vremena
koriste za uvanje i transport iste vode za farme. Prenos vode,
neophodne za uzgajanje useva na poljoprivrednim gazdinstvima,
pomou rovova i pomonih i glavnih irigacionih kanala je jednako
uobiajen metod obezbeivanja vode kao i rezervoari vode i veštaka
jezera. Geomembrane, kako kao završni sloj tako i pokrivene
zemljom, se esto koriste za oblaganje novih i starih kanala kojima je
potrebna popravka (naroito stari betonski kanali koji su usled dugog
veka eksploatacije prepuni prskotina i pukotina kroz koje curi voda) .
Smetišta i lagune za otpad – geosintetika se koristi za kontrolu
procurivanja otpadnih materija (životinjskog ili hemijskog porekla) koje emituju toksine
gasove kao što su amonijak i hidrogen sulfat i koje utiu na zagaivanje površinskih i
podzemnih voda. Takoe je neophodno spreiti širenje smrada sa ovih podruija.
Anaerobni rezervoari za truljenje se koriste da
razlože životinjski otpad u kontrolisanom
okruženju, omoguujui dobijanje metan bio-gasa
koji se koristi kao pogonsko gorivo. Bio-gas je
naroito upotrebljiv na samim farmama za
grejanje, osvetljavanje i toplu vodu. Geosintetike
se koristi ili kao obloga ovih laguna ili kao
pokriva kod kolektora bio-gasa.
19
2.11. TRETMAN OTPADNIH VODA
Geosintetika je jedan od najvažnijih materijala koji se koristi u postrojenjima za otpadne
vode (lagune sa anaerobnim i aerobnim procesom ).
Anaerobne lagune sa pokrivaem
Kada se otpadna voda koja sadrži i odreene organske materije zadrži u laguni nekoliko
dana jedan aktivan anaerobni mulj poinje da se akumuliše na dnu. Lagune bi trebale
da budu pokrivene sa plutajuom geomembranom da bi se :
9 Poveala anaerobna prerada bez uticaja vazduha – oksigena
9 Da bi se sakupio gas (specijalno metan) koji se može upotrbiti kao pogonsko
gorivo
9 Da se smanji efekat smrada koji se stvara usled anaerobnih procesa
Ovakve lagune su obino projektovane
sa
BOD
(Biochemical
Oxygen
Demand) – biohemijskim utroškom
kiseonika od 400 do 5.000 kg/cum, a
otpadna voda na izlazu e imati
smanjen BOD za 90 – 95%. Vreme
odležavanja je obino 4 – 7 dana. Anaerobni proces se u najveoj meri pokree sam od
sebe i samo je ustvari potrebno mehaniki input da se napuni laguna otpadnom vodom i
da se ispusti na izlaznom prelivnom ispustu. esto je potrebno da se nae i rešenje za
veliku koliinu mulja na dnu kao i pene na površini ispod pokrivaa.
Aerobna (provetravana) laguna
Aerobni sistemi koriste ili površinske
aeratore ili difuzore da unesuuduvaju vazduh u otpadnu vodu što
rezultira
trošenjem
organskog
sadržaja u otpadnoj vodi koji
proizvodi karbon dioksid. Ovi aerobni
sistemi
zahtevaju
znaajan
mehaniki input koji je potreban za rukovoenje aeracionim sistemom i za uklanjanje
suvišnog mulja s vremena na vreme.
Ovakvi sistemi su projektovani sa BOD 500 – 1.500 kg/cum a otpadna voda na izlazu
e imati smanjen BOD za 90%. Vreme odležavanja je obino 4 – 7 dana.
Kombinacija anaerobne i aerobne lagune
Postoje i kombinacija ova dva sistema
koja je prikazana na slici. Kapacitet im
je obino sa BOD 5.000 kg/cum i
izlaznom otpadnom vodom sa BOD
manje od 100 kg/cum. Vreme
odležavanja je obino 10 dana.
20
Upotreba geosintetike :
x
x
x
x
OBLOGE – GCL pokriven zemljom ili betonom ili geomembrane
POKRIVAI – izbor zavisi od nivoa otpadne vode , koliine skupljenog gasa kao i
konstruktivnih ogranienja
Poveanje isparavanja – crna geomembrana sa plitkom otpadnom vodom preko
nje e prouzrokovati rast temperature vode usled solarne radijacije stvarajui
povean kapacitet isparavanja. Ovo se obino upotrebljava za proces izvlaenja
soli i minerala iz vode.
Plutajui pokriva preko otpadne vode e spreiti porast zapremine otpada
tokom kišne sezone a omoguava skupljanje sveže vode sa pokrivaa.
Oceivanje mulja – geocevi
2.12. DEPONIJE
Za izgradnju deponija se koriste praktino sve vrste geosintetike i kao takva deponija je
sa stanovišta upotrebe geosintetikih materijala najkompleksnije konstrukcije.
Geomreže – ojaanje kosina ispod taloženog otpada kao i ojaanje pokrivnog zemljišta
iznad geomembrane
Geonet – drenaža u ravni
Geomembrane – nepropustljive trake za formiranje barijere za tenosti i gasove
Geokompoziti – separacija, filtracija i drenaža
Glineni geosintetiki materijal (GCL) – kompozitni materijal satavljen od bentonita i
geotekstila koji služi za filtracionu i hidrauliku barijeru
Geocevi – skupljanje i brza drenaža tenosti iz oblasti deponije ka sabirnom bazenu za
skupljanje vode
Geotekstil – filtracija i zaštita geomembrana od probijanja
Sledea slika ilustruje efikasnu upotrebu geosintetike u izgradnji savremenih deponija
21
22
U bazi/temelju deponije se koristi dupli kompozitni sistem oblaganja. Kao primarna
obloga se koristi kompozit geomembrana/GCL , a kao sekundarna obloga se koristi
kompozit geomembrana/zbijena glina.
Izmeu ova dva sloja je ugraen kompozit geotekstil/geonet za kontrolu procurivanja.
Sistem za prikupljanje vode formiran od šljunka sa mrežom perforiranih geocevi
prekriva primarnu oblogu u dnu deponije.
Geotekstil kao zaštitni sloj ispod šljunka obezbeuje zaštitu primarne geomembrane od
probijanja zbog uticaja šljunka i kamenja.
Sistem za prikupljanje vode položen preko primarne obloge na delu kosine je kompozit
geotekstil/geonet koji je integrisan u šljunak u osnovi deponije.
Geotekstil u ulozi filtera pokriva itavo podnožije deponije i spreava zaepljavanje
sistema za prikupljanje vode. Nivo podzemne vode može biti kontrolisan na dnu
deponije pomou geotekstila-filtera (gradient control drain) kojim se vrši drenaža.
Temeljna zemlja ispod dna deponije može biti stabilizovana nasuminim postavljanjem
fibrinskog ojaanja dok je strmi deo kosine ispod obloge ojaan geomrežama.
Deponija je na površini pokrivena takoe kompozitom geomembrana/GCL u svojstvu
barijere.
Sloj za dreniranje je položen preko geomembrane i sastoji se od kompozita
geotekstil/geonet.
U pokrivnom sloju zemlje se nalazi ojaanje geomreža ili geocell sa geotekstilom
položenim ispod barijere. Ovaj sloj za ojaanje se koristi da smanji napone koji bi se
mogli pojaviti u barijeri usled nanošenja razliitog otpada ili kasnijim proširenjem
deponije po vertikali. Sloj zemlje za pokrivanje takoe može sadržati i geomreže ili
geotekstil kao ojaanje iznad barijere obezbeujui stabilnost za vegetacioni površinski
sloj zemlje. Fibrinsko ojaanje može biti upotrebljeno za stabilizaciju starog dela
vegetacionog sloja zemlje.
Geokompozit za kontrolu erozije se polaže iznad vegetacionog sloja zemlje i
obezbeuje zaštitu od erozije.
Geotekstil kao filter u delu podzemnih voda i bunar za izvlaenje vode (leachate
extraction well) su takoe sastavni deo jedne deponie.
HDPE vertikalna barijera i geokompozit kao separator drenaže duž oboda deponije su
spoljni delovi sistema deponije kao jedne kompleksne celine.
Gornja slika prikazuje samo jedan model deponije sa upotrebom širokog spektra
geosintetikih proizvoda.
Iako je tehnologija izgradnje deponija veoma slina, precizan dizajn i projekat sa
izborom potrebnih materijala zavisi od projekta do projekta i uslova na samom terenu
kao što su sama lokacija, mikroklima i geologija i mehanika tla na kome se gradi
deponija.
Na sledeoj slici je prikazan popreni presek i anatomija jedne tipine savremene
deponije sa standardnim slojevima.
23
ZAŠTITNI POKRIVA
1) VEGETACIONI POKRIVA – kada je deponija završena
prirodna trava i žbunje se sade radi održavanja površinskog
dela kako zbog vizuelnog efekta tako i kao prevencija protiv
erozije tla.
2) GORNJI SLOJ ZEMLJE – pomaže i održava rast vegetacije
zadržavanjem vlage i obezbeivanjem hranljivih sastojaka
3) ZAŠTITNI POKRIVNI SLOJ ZEMLJE – zaštita gornjeg sloja
deponija i obezbeivanje dodatne vlažnosti neophodne za
vegetacioni sloj
KOMPOZITNI GORNJI DEO DEPONIJE (CAP SYSTEM)
4) SLOJ ZA DRENAŽU – sloj od peska i šljunka sa geonet koji
vrši dreniranje viška vode iz gornjeg sloja zemlje a istovremeno
poveava stabilnost i spreava infiltraciju vode kroz gornji deo
deponije. Geotekstil se može postaviti na vrh drenažnog sloja
da obezbedi separaciju vrstih estica od tenih. On isto tako
spreava i zaepljavanje/zamuljavanje drenažnog sloja.
5) GEOMEMBRANA – spreava priliv viška padavina u
deponiju i ispiranje tla. Spreava ispuštanje gasova iz deponije
i samim tim smanjuje širenje smrad.
6) ZBIJENA GLINA – nanosi se preko otpada kada deponija
dostiže dozvoljenu visinu. Ima istu ulogu kao i membrana.
RADNI DEO DEPONIJE
7) DNEVNI POKRIVA – na kraju svakog radnog dana otpad
se pokriva sa 18 do 36 cm zemlje ili geotekstilom. Ovo dnevno
pokrivanje spreava širenje smrada, spreava rasturanje
smea i spreava životinje da raznose otpatke.
8) OTPAD – kada se smee doveze na deponiju ono se sabija
u slojeve da bi se smanjila njegova zapremina.
SISTEM ZA SKUPLJANJE ISPIRANE VODE
Voda koja se filtrira kroz deponiju se naziva ispirana voda
(leachate). Ona se primarno sastoji od padavina sa malom
primesom tenosti dobijene usled truljenja i raspada ubriva.
Ovaj sistem ima zadatak da prikupi ovu vodu i odvede je van
deponije na mesto gde e biti prikladno tretirana.
9) SLOJ ZA SKUPLJANJE ISPIRANE VODE – sloj peska i
šljunka sa geonet koji sakuplja i gravitaciono drenira vodu do
sistema cevi.
10) GEOTEKSTIL/FILTER – geotekstil položen na vrh sistema
cevi za skupljanje vode, omoguava separaciju vrstih estica
od tenih i spreava zaepljavanje cevi.
11) SISTEM CEVI ZA PRIKUPLJANJE VODE – perforirane
cevi okružene slojem šljunka koje imaju ulogu da transportuju
prikupljenu vodu do specijalno projektovanih sabirnih bazena.
Pumpe koje se nalaze u tim bazenima automatski uklanjaju
vodu van deponija i transportuju ih na mesto gde e biti
propisno preraena.
24
KOMPOZITNI SISTEM OBLOGA
12) HDPE GEOMEMBRANA – spreava oticanje vode van deponije i zagaenje
okoline. Takoe spreava ispuštanje gasova iz deponije.
13) ZBIJENA GLINA – postavlja se direktno ispod geomembrane i formira dodatnu
barijeru sa istim zadatkom kao i geomembrana.
14) POSTELJICA – prirodna zemlja ispod deponije koja se priprema pre poetka
gradnje deponije.
III VRSTE PROIZVODA I NJIHOVA UPOTREBA
OBLASTI GDE SE UPOTREBLJAVA GEOSINTETIKA
Putogradnja
Rezervoari /
Brane
Železnica
Temelji /
Potporni zidovi
Tuneli /
Kanali /
Konstrukcije
ispod
Veštaka jezera
zemlje
25
Drenažni
sistemi
Deponije
vrstog otpada
Kontrola
erozije
Deponije
tenog otpada
FUNKCIJA I UPOTREBA GEOSINTETIKE
SEPARACIJA
FILTRACIJA
ZAŠTITA
ZATVARANJE
DRENAŽA
OJAANJE
ZAPTIVANJE
KONTROLA EROZIJE
26
3.1. NETKANI GEOTEKSTIL (NON-WOVEN GEOTEXTILES)
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
- Netkani poliesterski geotekstil GEO RPES AG, GEO PES AG
- Netkani polipropilenski geotekstil GEO RPP AG, GEO PP AG
- Netkani polipropilen/poliester geotekstil, termoobraen sa obe
strane GEO SF TC
- Netkani polipropilenski geotekstil, termoobraen sa obe strane
GEO RPP TC
3.1.1. OSNOVNA FUNKCIJA
™ SEPARACIJA
™ FILTRACIJA
™ ZAŠTITA MEMBRANA ZA HIDROIZOLACIJU
3.1.2. UPOTREBA
PUTARSTVO
ŽELEZNICA
NISKOGRADNJA
HORTIKULTURA I UREENJE
ZEMLJIŠTA
ZELENI KROVOVI
27
POLIPROPILEN TKANI GEOTEKSTIL
POLIESTER TKANI GEOTEKSTIL
3.2. TKANI GEOTEKSTIL (WOVEN GEOTEXTILES)
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
Tkani polipropilen geotekstil KORTEX GT PP
Tkani poliester geotekstil TELEVEV
Tkani polipropilen geotekstil THRACE TPO
3.2.1. OSNOVNA FUNKCIJA
™ SEPARACIJA
™ OJAANJE
3.2.2. UPOTREBA
PUTARSTVO
ŽELEZNICA
STABILIZACIJA ZEMLJIŠTA
OJAANJE ZEMLJIŠTA
NASIPI I BRANE
POVE
ANJE KAPACITETA
NOSIVOSTI TLA
POTPORNI ZIDOVI
28
ARMATEX, TELEGRID
GEOCRON
3.3 GEOMREŽE (GEOGRIDS)
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
- Geomreže od tkanog poliestera obložene PVC TELEGRID
- Geomreže od tkanog PET obložene PVC ARMATEX G
- Tkana geomreža od PVA i netkanog PET ARMATEX MRS
- Tkana geomreža od PVA obložena PVC ARMATEX M (može da
doe u konakt sa betonom)
- GEOCRON LBO – GEOGRID velike nosivosti u oba pravca od
ekstrudiranog uv stabilizovanog polipropilena, vrstoa na
zatezanje do 40 KN/m, veliina otvora do 25mm
- GEOCRON TT - GEOGRID velike nosivosti u jednom pravcu od
ekstrudiranog uv stabilizovanog polietilena, vrstoa na zatezanje
do 160 KN/m, elongacija manje od 13%
3.3.1. OSNOVNA FUNKCIJA
™ ARMIRANJE TLA
™ STABILIZACIJA TLA
3.3.2. UPOTREBA
OJAANJE I STABILIZACIJA
POTPORNIH STRUKTURA,
KOSINA I NASIPA
PUTEVI
ŽELEZNICE
SPREAVANJE KLIZANJA KOD
DEPONIJA
PREMOŠ
AVANJE VRTAA
29
3.3.3. UGRADNJA – ARMATEX G,M
Površina na koju se instalira geomreža mora
biti ista i bez neravnina koje mogu da oštete
geomrežu cepanjem ili probijanjem.
Potrebno je izravnati podlogu buldozerom ili
grejderom i popuniti sve depresije sa
odgovarajuim materijalom da bi podloga bila
iznevelisana do +/- 30mm.
Podloga bi trebala da bude zbijena do 80% po
Proktoru. Zbijanje uraditi vibracionim ploama
ili valjak-ježom.
Pre instalacije mreže potrebno je napraviti plan
postavljanja mreže kojim se definiše mesto i
pravac postavljanja . Obeležavanje izvršiti
koiima, rastegnuti mrežu i ankerisati U –
ankerom kako bi se eliminisali svi nabori i talasi
i obezbedila interakcija geomreže sa zemljom.
PREKLOP – ukoliko je kapacitet nosivosti
zemljišta CBR>3 preklop je app. 0,3 m. Ukoliko
je CBR<3 u tom sluaju preklop je 0,5 – 1 m.
Ukoliko se mreža ne ankeriše onda na svakih
3m je potrebno preklop pokriti sa malom
kolinom zemlje kako bi se mreža uvrstila.
POKRIVANJE MREŽE ZEMLJOM – ukoliko je
pokrivna zemlja sastavljena od šljunka veliine
manje od 32 mm onda se ne dodaje sloj za
zaštitu, a ako je veliina šljunka vea od 32 mm
obavezno se dodaje zaštitni sloj debljine 200
mm.
Geomreže se pokrivaju zemljom upravno na
podužnu instalaciju geomreže. Na pravcu
pokrivanja geomreže zemljom ne sme da bude
nikakvih ošteenja preklopa.
30
BEBIT G - Geomreža od tkanih staklenih
vlakana obložena polimernim bitumenom
BEBIT G PLUS - Geomreža od tkanih
staklenih vlakana sa dodatom staklenom
mrežom obložena bitumenom
3.4. GEOMREŽE ZA ARMIRANJE ASFALTA
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
BEBIT - Geomreža od tkanog poliestera obložena
bitumenom
BEBIT G - Geomreža od tkanih staklenih vlakana
obložena polimernim bitumenom
BEBIT G PLUS - Geomreža od tkanih staklenih vlakana
sa dodatom staklenom mrežom obložena bitumenom
3.4.1. OSNOVNA FUNKCIJA
™ ARMIRANJE ZAVRŠNOG SLOJA ASFALTA
Armaturna geomreža od staklenih vlakana sa bitumenskim premazom koja obezbeuje
efikasnu adheziju za asfaltne slojeve. Koristi se za prevenciju i odlaganje reflektovanih
pukotina sa poveanjem zatezne vrstoe novog sloja asfala. Pod optereenjem
obezbeuje ravnomernu raspodelu sila.
U poreenju sa konvenciolnim geomrežama za ojaanje asfalta proizvedenih od PES,
BEBIT mreže koje su proizvedene od staklenih vlakana imaju prednost u sledeim
karakteristikama:
Karakteristika
Elongacija
E-modul
Taka topljenja
Prosena pukotina posle
ojaavanja geomrežom
(bez ojaanja je 72 mm)
PES
10 – 16%
Manji nego kod asfalta slabije ojaavanje
180 – 190 °C
18 mm
31
BEBIT – staklena vlakna
< 3%
vea nego kod asfalta efikasno ojaavanje
800 – 850 °C
4 mm
Average Length of Cracks in mm
Crack propagation
80
70
60
50
W ithout BEGRID or BEBIT
W ith PES Geogrid
40
W ith BEBIT G or BEBIT G plus
30
20
10
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Numbe r of Load Change s in 100.000
3.4.2. UGRADNJA BEBIT G PLUS
BEBIT G PLUS se može ugraivati na stari pripremljeni asfalt ili na
betonsku podlogu. Podloga mora biti što ravnija i bez ostataka bitumena. Pukotine i
rupe moraju biti popunjene. Oistiti površinu podloge sa metlama, etkama ili šmrkom
tako da površina bude bez prašine koliko je god mogue manje.
BEBIT G PLUS se može ugraivati i na niskim temperaturama u skladu sa
preporukama za asfaltnu emulziju. Generalno, podloga mora biti suva, a temperatura ne
sme biti manja od + 10 °C. Na podlogu se nanosi polimer bitumenska emulzija.
Zagrejati emulziju na temperaturu od 45 °C – 60 °C. Obavezno je da se koristi emulzija
klase U 70 K Pmb ili U 60 K Pmb gde je:
U – nestabilna
60 ili 70 – deo bitumena u emulziji izražen u %, ostali deo je voda
K – cationic
Pmb – polymer modifikovana
Emulzija mora da ima dobar kvalitet kako bi omoguila dobru povezanost
geomreže i gornjeg sloja asfalta. itava površina na koju se nanosi BEBIT G PLUS
mora da se pokrije bitumenskom emulzijom. Taka razmekšavanja emulzije mora da
bude vea nego temperatura podloge u trenutku instaliranja. Koliina emulzije koja se
nanosi je od 500 gr/m2 do 1,0 kg/m2 u zavisnosti od vrste podloge. Ukoliko je stari sloj
asfalta nedavno skinut mogue je da e podloga biti veoma porozna i potrebna je vea
koliina bitumenskog veznog sloja. Na usponima i uzbrdicama je takoe potrebna
poveati koliinu bitumenskog veznog sloja.
im bitumenska emulzija pone da „reaguje“ (da se suši i pone da prelazi
iz braon u crnu boju – za ovaj proces potrebno je oko 20 – 25 min na spoljnoj
temperaturi od 20 – 25 °C) BEBIT G PLUS se razmotava iz rolne i postavlja preko
emulzije uz pritiskanje.
32
Temperatura emulzije prilikom nanošenja mora biti u skladu sa upustvima
proizvoaa emulzije. Preporuuje se nanošenje emulzije pomou auto-mašine. Runo
nanošenje se vrši samo na posebnim mestima i preklopima.
Pre poetka nanošenja emulzije preporuuje se da se uradi proba na licu
mesta – test deonica.
Da bi se postigla dobra adhezija, širina dela na koji je naneta emulzija
prskanjem treba bit za 50 – 150 mm šira sa obe strane nego što je širina rolne BEBIT G
PLUS. Preko preklopa geomreža se nanosi bitumenska emulzija. Minimalna širina
preklopa je 80 mm. Preklapanje se vrši u pravcu instaliranja (work flow direction).
Prilikom instalacije BEBIT G PLUS moraju se izbei nabori i presavijanje
geomreže. Ukoliko ipak preostanu neki nabori, BEBIT G PLUS se na tim mestima mora
prosei, zatim se nanosi dodatna bitumenska emulzija na mestu gde je bio nabor i
preklapa se u pravcu instaliranja. Na oštrim krivinama geomreže se seku i oblikuju
prema obliku podloge.
Posle postavljanja BEBIT G PLUS ne sme se odvijati nikakav saobraaj
preko instalirane deonice, naravno osim mašine za ugradnju asfalta – finišera.
Za dobar finalni rezultat veoma je važno da je emulzija potpuno suva pre
dolaska i upotrebe finišera za asfalt. U suprotnom e mokra emulzija da se lepi i kai za
tokove finišera i pomerie BEBIT mrežu od podloge. Iz tog razloga se preporuuje
postavljanje BEBIT mreže u jednom danu, zatim se preko noi suši emulzija i asfalt se
onda instalira i nanosi tek sledeeg dana.
Prilikom ugradnje završnog sloja asfalta temperatura asfalta bi trebala da
bude oko 160 °C ili prema nalogu odgovornog inženjera. Minimalna debljina asfalta je
50 – 60 mm, a u posebnim uslovima i uz saglasnost odgovornog inženjera i
pretstavnika kompanije BECO debljina može biti oko 40 mm.
Treba izbegavati da se nastavak ugradnje asfalta poklopi sa preklopima
instalirane geomreže.
Ne preporuuje se upotreba vibracionog valjka ukoliko je debljina
„presvlaenja kolovoza“ manja od 80 mm, jer može da izazove negativan efekat na
adheziju izmeu geomreže i asfalta.
33
work flow direction overlapping
2 openings
34
35
36
3.5. GEOMEMBRANE ZA DRENAŽU
3.5.1 EPASTA MEMBRANA ZA ZAŠTITU HIDROIZOLACIJE I DRENAŽU
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
ISOSTUD (NERA) – epasta membrana
ISOSTUD GEO P – epasta membrana kaširana
geotekstilom
ISODRAIN
ISOSTUD (NERA), ISODRAIN
epasta membrana je napravljena od polietilena visoke gustine (HDPE) iji
specijalan profil garantuje otpor na hemijske agente i na kompresiju (400gr. >120
KN/m2, 500 gr. >200 KN/m2) . Traka ISOSTUD se koristi kao zaštita bitumenskih
traka fasada i temelja. Traku ISOSTUD možemo koristiti i na terasama, ravnim i
zelenim krovovima. epovi su poreani horizontalno i vertikalno tako da voda
može lako da se odvodi do temelja. (Trake sa HDPE koje imaju dijagonalno
poreane epove nemaju ovu prednost pa je drenaža vode spora.)
ISOSTUD GEO P
Trake ISOSTUD GEO P su sastavljene od polietilenske trake visoke gustine
(HDPE) sa polipropilenskim geotekstilom. ISOSTUD GEO P je idealno rešenje za
zelene krovove zato što omoguava drenažu viška vode koja bi štetila korenju
drvea. ISOSTUD GEO P vrši drenažu viška vode preko vazdušne komore
izmeu geotekstila i trake od HDPE - a.
INSTALACIJA
Zaštita fasade i zida temelja
1 - Izmeriti visinu zida koji želimo da zaštitimo.
2 - Odabrati ISOSTUD mebranu željene visine, imajui u vidu da traka
mora biti u osnovi na najmanje 30 cm 3 - Horizontalno postavljanje
trake ISOSTUD poeti od ugla tako da epovi gledaju prema zidu.
3a - Fiksirati traku ISOSTUD pomou šrafova na rastojanju od 20 cm
4 - Na kraju staviti na gornji deo trake profil pomou eksera koji
moraju biti postavljeni u odgovarajue rupe. Posebni oblik epova
trake ISOSTUD omoguava stvaranje vazdušne komore izmeu trake
i zida koja stalno ostaje suva. ISOSTUD je otporan na slane rastvore,
alkalije i kiseline.
37
Temelji, ravni krovovi i terase
Postaviti ISOSTUD na bitumensku traku tako da epovi gledaju na gore.
Završni sloj od šljunka ili cementni pod se postavljaju na ISOSTUD.
Kišnica se efikasno kanališe i odvodi izmeu epova .
ACCESSORIES
Specijalna HDPE završna traka obezbeuje fiksiranje i zaštitu epaste
folije na vrhu zida. Ova profilisana traka je fiksirana na vrhu pomou
elinih šrafova. Traka takoe spreava ulazak zemlje i insekata izmeu
ISOSTUD membrane i zida.
Ekseri sa gumenim podloškama se koriste za kaenje i fiksiranje
ISOSTUD membrane tokom instalacije.
TRAKE ZA LEPLJENJE MEMBRANA NA SPOJU - ELOTENE BAND
38
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
CORDRAIN G – obostrano epasta membrana
CORDRAIN F – obostrano epasta membrana kaširana
geotekstilom
GEOPAC – vertikalna traka za drenažu od epaste
membrane sa termiki kaširanim geotekstilom
Geokompoziti za drenažu pod nazivom CORDRAIN G
(obostarno epasta membrana) i CORDRAIN F
(obostrano epasta membrana sa geotekstilom kao
filterom). Visina epova je 8 mm, 10 mm, 16 mm i 20
mm.Velika otpornost epova na probijanje od 150 KN/m2
do 250 KN/m2. Takoe odlian kapacitet drenaže.
Trake za vertikalnu drenažu GEOPAC proizvedena od
specijalne epaste membrane i termiki kaširana
geotekstilom. Visina epova je 4mm i 6 mm.
Koristi se za brzu i efektivnu drenažu i konsolidaciju u
zasienom fino granulisanom zemljištu.
39
3.5.2. GEOMAT I GEOGRID ZA DRENAŽU
PROIZVOA
3.5.2.1.
NAZIV MATERIJALA
GEODRAIN G – trodimenzionalni GEOMAT
GEORAIN F – trodimenzionalni GEOMAT kaširana sa
geotekstilom sa jedne strane
GEODRAIN D – trodimenzionalni GEOMAT kaširana sa
geotekstilom sa obe strane
GEOSPACE G – GEONET za drenažu
GEOSPACE F – GEONET za drenažu kaširan
geotekstilom sa jedne strane
GEOSPACE D – GEONET za drenažu kaširan
geotekstilom sa obe strane
POZIDRAIN F – GEOKOMPOZIT za drenažu kaširan
geotekstilom sa jedne strane
POZIDRAIN F – GEOKOMPOZIT za drenažu kaširan
geotekstilom sa obe strane
OSNOVNA FUNKCIJA
™ DRENAŽA
™ FILTRACIJA
™ ZAŠTITA – membrana za hidroizolaciju od ošteenja i proboja
3.5.2.2.
UPOTREBA
Drenaža ispod puteva
Deponije
Tuneli
Potporni zidovi
Podnožija mostova
Podzemni parkinzi
Drenaža ispod zelenih površina
Zaštita i drenaža temeljnih zidova
Površinska drenaža
Zeleni krovovi
40
GEODRAIN - trodimenzionalna GEOMAT od UV
stabilizovanog polipropilena. Sastoji se od upletenog
mono filamenta kaširan sa geotekstilom.
Proizvodi se u debljinama od 8 mm do 20 mm.
Upotrebljava se kao drenažni kompozit, vegetacioni mat
kao i za kontrolu erozije.
GEOSPACE – GEONET proizveden od
ekstrudiranog HDPE za horizontalnu
drenažu. Odlian kapacitet drenaže. Može
da se upotrebljava i kod izrazito strmih
kosina. Proizvodi se u težinama od 500
gr/m2 do 1.200 gr/m2.
POZIDRAIN – GEOKOMPOZIT/GEONET od HDPE
stabilizovanog jezgra kaširanog sa geotekstilom.
Proizvodi se u debljinama 6mm i 12 mm.
Ima veliku vrstou na probijanje ak do 4.000
KN/m2.
Proizvod takoe ima veliki kapacitet dreniranja.
41
3.6. GEOMEMBRANE ZA KONTROLU EROZIJE
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
GEODRAIN G – trodimenzionalni GEOMAT za kontrolu
erozije
SLOVARM – tkani PP geogrid obložen zelenim PVA
HASTEC – biorazgradive tkane geonet od jute ili
kokosovih vlakana
GREENFIELDS – biorazgradivi geopokriva sa ili bez
semena trave
GREENTEX – višeslojni GEOMAT za kontrolu erozije
GEODRAIN G – trodimenzionalna GEOMAT
od UV stabilizovanog polipropilena. Sastoji se
od upletenog mono filamenta.
Proizvodi se u debljinama od 8 mm do 20
mm.
Upotrebljava se kao drenažni kompozit,
vegetacioni mat kao i za kontrolu erozije.
42
SLOVARM – tkani geogrid od polipropilena obložen
zelenim PVA za kontrolu erozije.
vrstoa na zatezanje je do 55 KN/m, a elongacija veoma
niska. Veliina otvora je oko 4x4 mm.
Velika otporna u zemljištu sa visokom vrednošu PH.
Odlina otpornost na mikrobiološke organizme. Otpornost
na UV zraenje. Otporan na hemizme u zemljištu.
HASTEC – biorazgradivi geonet za kontrolu erozije
proizveden od prirodnih materijala: kokosovih vlakana
(KGW 400, KGW 700 i KGW 900) ili od jute (JG 200 i JG
500). Obezebeuje prirodnu stabilizaciju kosina i obala.
Proizvodi se u 3 standardne težine 400, 700 i 900 gr/m2 od
kokosovih vlakana i u 2 težine 200 gr/m2 i 500 gr/m2 od
jute. HASTEC se posle 3-5 godina biorazgradi.
GREENFIELDS – je laki ili srednje teški pokriva za
kontrolu erozije proizvedeni od biorazgradivog bazinog
materijala kao što su juta i slama, dodatno ojaani finom
polipropilenskom ili jutenom mrežom. Takoe se mogu
proizvesti sa ve ugraenim semenom trave.
Standardna širina pokrivaa je 300 cm, a težina 350 gr/m2.
GREENTEX – višeslojni proizvod za kontrolu erozije
proizveden od prirodne jute ili konoplje. Sastavljen je od
prirodnih celuloznog voala kao noseeg sloja, semena
trave (mešavina brzorastue trave sa dubokim korenom),
ubriva i aditiva za ubrzani rast.
Dimenzija je 2 x 15 m (konoplja) I 1,2 x 20 m (juta).
43
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
EROPLUS – vegetacioni GEOMAT za kontrolu erozije
EROPLUS – vegetacioni geomat za kontrolu
erozije koji se satoji od dva sloja: tankog sloja
netkanog geotekstila koji je linearno prošiven
za prirodno tkano platno koja sadrži mešavinu
semena trave.
Koristi se za kontrolu erozije kod:
x Kosina i nasipa
x Renih obala i vodenih zona
x Kao zaštita vegetacije
3.7. SPECIJALNI PROIZVODI
3.7.1. GABIONI
GABIONI – elektrino zavarena elina mreža (dijametar
žice je 3,5 mm – 5 mm, dok je veliina otvora mreže 5 cm
do 10 cm). Mreža je zaštiena legurom aluminija i cinka I
galavanizirana (Galfan).
Gabioni mogu biti ispunjeni sa razliitim materijalom –
ispunom. Konstrukcije od gabiona su veoma ekonomine i
ne zagauju prirodnu sredinu.
44
3.7.2. DURAGRID
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
DURAGRID – laki HDPE geogrid struktura specijalno
dizajniran za stabilizaciju i potporu kod travnjaka na
fudbalskim igralištima, hipodrumima kao i kod staza
uraenih od ukrasnog šljunka.
DURAGRID – se polaže ispod površine travnjaka
prihvatajui optereenje saobraaja i smanjujui zbijanje
kako trave tako i korena. Sama elijasta struktura
DURAGRID-a omoguava nesmetan rast trave i
formiranje stabilne i dugotrajne površinske trave.
DURAGRID je jednostavan za ugradnju i otporan na
uticaje vode, alkala, kiseline, ekstremne temperature i uv
zraenje. Kontaktni klinove sa donje strane olakšavaju
sidrenje DURAGRID-a za podlogu dajui joj stabilnost.
Koristi se za: parkinge, golf igrališta, šetališta, zaustavne
trake, hipodrome, drenažne kanale, stabilizaciju kosina i
kontrolu erozije.
3.7.3. DROPTEC ZA ZELENE KROVOVE I POVRŠINE
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
DROPTEC – geokompozit od polietilen penastih ljuspica
sa kaširanim netkanim geotekstilom kao filterom.
Upotrebljava se kao sloj za drenažu.
Prednosti zelenih krovova:
x Dobijanje novog prostora u ve preizgraenim
zonama
x Transformacija neinteresantnih krovnih površina u
zelene i ureene površine
x Zaštita krovnih površina od ošteenja
x Poveanje dugovenosti krovne hidroizolacije
x Pozitivan uticaj na mikroklimu
x Redukcija emisije zvuka
45
VEGETACIJA
SUBSTRAT - ZEMLJA
DROPTEC
BARIJERA ZA PROKORENJAVANJE
GEOTEKSTIL ZA SEPARACIJU
HIDROIZOLACIJA
PVC ILI TPO MEMBRANA
PLONIK
PESAK
NETKANI GEOTEKSTIL
ZA SEPARACIJU I FILTRACIJU
OSNOVNI SLOJ
GEONET
HIDROIZOLACIJA
PVC ILI TPO MEMBRANA
46
3.8. GCL – GEOSYNTHETIC CLAY LINER
GLINENI (BENTONIT) GEOSINTETIKI MATERIJAL
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
Modul Geobent Standard
Modul Geobent HI - TEC
UVOD
Od 1990 u Evropi je poelo ozbiljno da se razmišlja o deponijama i regulisanju
standarda za ovu oblast. The Commision of the European Communities je usvojio
regulativu (Council Directive 1999/31/EC) za ovu oblast kojom je ograniilo koeficijent
permabilnosti na 1 x 10-7 m/s (za inertni otpad) za geološke barijer u osnovi i na polju
deponija ukoliko se koristi zbijena glina ili ekvivalentni materijali. Za opasni otpad
koef.permabilnosti je 1 x 10-9 m/s. Bentonit glina je iskorišena da se proizvede
kompozitna barijera GEOBENT sa nižim koef.permabilnosti 1 x 10-11 m/s, što mu daje
mnoge prednosti u odnosu na zbijenu glinu.
PROIZVODNJA I OPIS MATERIJALA
Geotekstil je u ovom kompozitu nosei sloj za prirodni sodium bentonit. Sloj bentonita je
stabilizovan dodavanjem likvidnih polimera i aditiva (koji još obezbeuju i otpornost na
kontaminaciju). Gornji sloj geotekstila se dodaje pre kompresovanja i sušenja gotovih
rolni. Zatim se rolne propuštaju kroz specijalnu mašinu koja spaja gornji i donji
geotekstil kroz sloj bentonita i na taj nain daje visoku vrstou na smicanje i površinsko
trenje GCL-u. Ovim postupkom se takoe spreava kretanje bentonita pre i posle
hidratacije.
47
Bentonit karakteriše veliki kapacitet bubrenja, odline karakteristike zaptivanja i niska
permabilnost/propustljivost. Ova karakteristike omoguavaju GEOBENT-u da formira
nepropustljivu glinenu barijeru. Sloj bentonita apsorbuje vodu iz zemlje i hidratizira.
Slobodno bubrenje bentonita je ogranieno sa geotekstilom i rezultat je ekstremno
tanka membrana koja sigurno zaptiva strukturu.
Geotekstil koji se koristi daje GCL-u visoku vrstu na zatezanje i potrebnu otpornost na
hemikalije. Geotekstil takoe obezbeuje otpornost na probijanje.
GCL se koristi kao zamena za konvencionalnu zbijenu
glinu obezebujui bolje tehnike karakteristike, nižu
cenu, lakšu ugradnju i bolje perfomanse u eksploataciji.
GCL je neškodljiv za okolinu, ima konstantan I kontrolisan
kvalitet i definisane i stabilne hidraulike karakteristike. S
ekonomske strane gledišta tanki sloj GEOBENT-a je
ekvivalent 1m debljine zbijene gline na taj nain dajui
vei prostor za smeštaj otpada na deponiji. Budui da je
GEOBENT fabriki proizveden i kontrolisan nije potrebno
raditi proveru uzorka na licu mesta.
Popreni presek slojeva deponije:
- netkani geotekstil
- geonet
- geomembrana
- GEOBENT
- netkani geotekstil
- geonet
- geomembrana
Ošteenja se lako popravljaju uz pomo «zakrpe od istog materijala». Upotreba
GEOBENT spreava pojavu prašine koja može da ometa varenje Geomembrana.
Karakteristika GEOBENT-a da ima veliku vrstou na smicanje omoguava u nekim
sluajevima da se ona može primeniti i na strmim kosinama dajui im stabilnost i bez
upotrebe geoneta. GEOBENT ima veliku otpornost na probijanje štitei na taj nain
membrane položene ispod njega. U kombinaciji sa geomembranom daje visok stepen
zadržavanja vode.
PRIPREMA GEOBENT-a ZA INSTALACIJU
Podloga na koju se polažu membrane mora biti adekvatno pripremljena. Zbijenost
podloge mora biti oko 85% prema Proctor-u odnosno sve dok ne ostaje kolotrag od
vozila koje prelaze preko te površine. Podloga mora biti oišena od svih oštrih
izboenja (korenje, kamenje ...). Sve vee pukotine moraju biti sanirane. Potrebno je
izvršiti zbijanje zemlje vibracionim valjkom. Podloga pred samu ugradnju mora biti
vrsta, ravna i suva.
48
Rukovanje, utovar i istovar GEOBENT-a mora da se obavi
pažljivo kako ne bi došlo do ošteenja. Za utovor i istovar je
potreban viljuškar ili kako je prikazano na slicu manipulacija
uz pomo šipke. Na donjoj slici je prikazan pravilan nain
istovara. Istovar se nesme uraditi direktno polaganjem rolne
na viljuške od viljuškara jer može doi do ošteenja.
GEOBENT se mora skladištiti na pokrivenom i suvom mestu.
Ako to nije mogue onda rolne moraju biti zaštiene i dobro
pokrivene.
INSTALACIJA GCL-a NA DEPONIJI
Rov za sidrenje membrane se
obino iskopa na rastojanju od
0,6 do 1 m od vrha kosine.
Dimenzije rova su uobiajeno:
dubina 60 cm i širina 60 cm.
Kraj membrane se postavlja u
rov i onda se odmotava niz
kosinu.
Kada
je
GCL
membrana završno položena,
rov se zatrpava zemljom koja
se zatim zbija. Rolne se
nesmeju vui po zemlji ve se
moraju odmotavati uz upotrebu šipke ili cevi provuene kroz sredinu rolne. Najbolje je
da se rolne polože tako da markirani preklop za spajanje bude vidljiv. Preklop po dužini
je 20 cm a na krajevima membrane je 30 cm.Na kosinama deponije ne treba da bude
horizontalnih spojeva. GEOBENT se see i obrauje nožem.
GEOBENT se prvo polaže na kosini na taj nain se omoguuje oticanje vode usled kiše.
S toga se mora planirati da se koliina ugraene GCL membrane u jednom danu
izraunava imajui u vidu da se ona mora pokriti sa gemembranom ili nasutim
materijalom . Na kraju svakog radnog dana ili radne operacije GCL membrana mora biti
pokrivena membranom ili nasutim materijalom, osim krajeva koji se mogu pokriti i PE
folijom. Ukoliko su vremenske prilike na terenu prilikom ugradnje loše (jaka kiša,
nevreme ...) ugradnju GCL treba zaustaviti. Ukoliko se ugradnja izvodi tokom letnjih
49
meseci mora se voditi rauna da visoka temperature na površini membrane može
izazvati skupljanje GCL membrane. Svi preklopni spojevi moraju biti isti omoguavajui
dobar kontakt dve membrane.
Ukoliko se javi neko ošteenje usled
nepredvienih okolnosti popravka je veoma
jednostavna, tako što se ošteeno mesto
pokrije «zakrpom» od istog GCL materijala.
«Zakrpa» mora da pokrije kompletno
ošteeno mesto i najmanje još 35 cm oko
ošteenja. Preko «zakrpe» je potrebno
pažljivo nasuti zemlju koja e je zadržati na
tom mestu. Ukoliko je GCL ispod HDPE
membrane «zakrpa» se provlai kroz
ošteeni otvor na GCL i postavlja ispod GCL
membrane. Ukoliko je ošteenje veliko u
tom sluaju je bolje zameniti celu traku.
Popreni presek GCL membrane (sa
vezama ostvarenim u toku procesa
proizvodnje) i uticaj hidratacije
Sve cevi koje se postavljaju na deponiji i
prolaze kroz GCL membranu moraju biti
pravilno zaptiveni oko tog proboja pre
postavljanja HDPE membrane. Prvo se
postavlja zaptivni prsten od MODUL
GEOBENT-a oko cevi koji se zatim pokriva
bentonit mastikom, a preostali deo rupe se
zatvara «zakrpom» (patch). Zatim se
polaže MODUL GEOBENT HI TEC
membrana.
Ukoliko se GEOBENT koristi na vrhu deponije onda se pokrivanje membrane nasutom
zemljom sprovodi buldozerom u pravcu preklapanja membrana kako bi se izbeglo da
deo nasute zemlje ue u spoj membrana na preklopu izazivajui potencijalno
procurivanje.
50
3.9. SINTETIKE GEOMEMBRANE (GMS)
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
KRITOFLEX HDPE MEMBRANA
AGRU HDPE MEMBRANA GG (obostrano glatka)
AGRU HDPE MEMBRANA MST/MSB (obostrano
rapava - microspike)
AGRU HDPE MEMBRANA G/MSB (glatka - rapava)
AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA GG (obostrano
glatka)
AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA MST/MSB
(obostrano rapava - microspike)
AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA G/MSB (glatka rapava)
51
HDPE (high density polyethylene) membrane su proizvedene od visokokvalitetne
sirovine procesom ekstruzije. HDPE membrane su bezbedne za životnu okolinu i
zdravlje i ne utiu na kvalitet pijae vode. Ove membrane su takoe UV stabilne
(postiže se dodavanjem 2-3 % ugljenika u PE sirovinu). Membrana ima odline
mehanike karakteristike kao što su velika vrstoa na zatezanje, elongacija i
dugotrajnost. Proizvode se u velikim dimenzijama što ubrzava i olakšava instalaciju i
ugradnju. Kvalitet ovih membrana je ve proveren u mnogim projektima tokom zadnjih
20 godina od kada se ova membrana upotrebljava (uraene su kontrole ugraenog
materijala na nekim projektima posle 15 godina i poreenjem sa mehanikim
karakteristikama tek proizvedenih membrana se došlo do rezultata da se osnovne
mehanike karakteristike nisu tokom vremena eksploatacije promenile). HDPE
membrane se proizvode u debljinama od 0,5 do 2,5 mm.
Osnovne prednosti HDPE membrana u odnosu na ostale termoplastine membrane su:
velika otpornost na hemikalije (alkale, kiseline, soli, mikroorganizme, bu), velika
vrstoa i elongacija na prekid, velika vrstoa na probijanje, fleksibilnost na niskim
temperaturama, velika vrstoa na kompresiju i pritisak, UV otpornost i otpornost na
atmosferije, otpornost na prokorenjavanje, otpornost na glodare, odlina zavarivost ...
U poreenju sa PVC membranom osnovne prednosti su: 25% manja zapremina, nema
plastifikatora, nema teških metala, bolja hemijska otpornost, može da se koristi i u
prehrambenoj industriji i skladištenje pitke vode, nema gorenja kod zavarivanja spojeva
i HCL gasova, nema sastojaka koji su isparljivi pa dugotrajno zadržava svoje mehanike
karakteristike.
HDPE membrane se koriste za:
deponije vrstog i tenog otpada
veštaka jezera i ribnjaci
zeleni krovovi
brane i nasipi
tunelske konstrukcije
rezervoari za vodu, naftu i industrijski otpad
zaštita puteva i železnica od dejstva vode
kanali i obaloutvrde
rudnici
zaštita od erozije
agroinženjering
52
3.9.1. AGRU MICROSPIKE HDPE MEMBRANE (sa rapavom površinom)
Rapava gornja površina membrane (MST) i rapava
donja površina membrane (MSB) su specijalno
dizajnirane površine pomou kojih se poveava
otpornost na smicanje na kosinama.
Nova struktura površine membrane (microspike +) u
kombinaciji sa drenažnim kompozitima poveava
ak za 20% ugao smicanja. Microspike + površina
ima oko 16.000 klinova/m2 sa prosenom visinom
od 1,5 mm.
Prednosti HDPE membrane sa microspike+ površinom:
o homogena struktura površine
o odlina za veoma strme kosine
o poboljšava granino trenje
53
3.9.2. INSTALACIJA HDPE MEMBRANE
Varenje HDPE membrana se obavlja sa specijalnom mašinom za varenje sa vruim
klinovima za varenje kojim se dobija dupli var sa test kanalom (trial canal) koji
omoguava jednostavnu proveru kvaliteta vara.
ROV ZA SIDRENJE HDPE MEMBRANE
PRELAZ NA KOSINI
DUPLI VAR (hot wedge double truck weld)
54
EKSTRUZIONI VAR
OTVOR
55
3.10. PE GEOCEVI ZA DRENAŽU
PROIZVOA
NAZIV MATERIJALA
Polietilen geocevi za drenažu PE 80 i PE 100 i fitinzi
56
57
Download

Katalog geosintetika