ЛАСНИК
Г
ЛЕКАРСКА КОМОРА СРБИЈЕ
Број 22 //
Беора //
Окоар //
2014 //
Гоина VI //
ISSN ����-����
КБЦ ЗЕМУН:
МОДЕРНА
МЕДИЦИНА НА
ИСТОРИЈСКИМ
ТЕМЕЉИМА
ФОРМИРАНИ ОРГАНИ И ТЕЛА
РЕГИОНАЛНИХ ЛЕКАРСКИХ КОМОРА
2 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Save
the date
27th European
Congress of
Pathology
Pathology – breaking barriers in medicine
5 – 9 September 2015
Sava Centar, Belgrade, Serbia
www.esp-congress.org
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // Гласник
Реч уредника
Лист Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је
Го­ди­на VI, број 22,
октобар 2014. го­ди­не.
Поштоване колегинице и колеге,
драги чланови Лекарске коморе Србије,
ISSN 1821-3995
Ре­дак­ци­ја:
Бе­о­град, Ул. Кра­љи­це На­та­ли­је 1
Тел/факс:
36-26-185, 36-26-187, 36-26-188
И-мејл:
[email protected],
www.lks.org.rs
Главни уредник:
Др Бранка Лазић
Чланови уређивачког одбора:
Др Нинослава Михајловић
Др Јасмина Павловић
Др Игор Николић
Др Сергеј Лазаров
Др Данка Грудић
Др Иван Илић
Др Милан Симић
Др Драгана Арсић
Др Слађана Илић
Др Гордана Ђокић
Др Олга Вучићевић Осипов
Др Јелица Крчмаревић
Др Никола Костић
Др Предраг Рогулић
Др Дубравка Миодраговић
Издавачки савет:
Прим. др сци. Татјана Радосављевић
Др Драгана Милутиновић
Проф. др Марина Дељанин Илић
Прим. др сци. Спасо Анђелић
Доц. др Бранко Ристић
Проф. др Бранислав Перин
Др Александар Радосављевић
Др Љубиша Недељковић
Новински уредник:
Јасмина Томашевић
Ликовно-графички уредник:
Илија Милошевић
Типографсkо писмо:
Adamant
Лист се објављује четири пута
годишње и доставља бесплатно
свим члановима ЛКС
Насловна и последња страна:
Кли­нич­ко-бол­нич­ки цен­тар Зе­мун
Штампа:
Штампарија „Scanner studio“, Београд
И
збори за органе и тела у Лекарској комори Србије су успешно завршени, а ко ће од делегата учествовати у њиховом раду можете наћи у
овом броју.
За Директора ЛКС је изабран проф.
др Драган Делић, наш еминентни инфектолог, на Седници Скупштине ЛКС
у Крагујевцу 22. јула 2014. чије прво обраћање делегатима Скупштине Лекарске Коморе Србије, мотиве за кандидовање на ту функцију, циљеве које жели да оствари
у мандату, али и позив на сарадњу свим члановима ЛКС,
можете прочитати у оригиналном тексту.
У овом броју представљамо Клиничко болнички центар Земун, најстарију здравствену установу у Србији, као
и први основани приватни Дом здравља у Србији, Визим, Београд.
Разговоре смо водили са проф. др Душанком Матијевић, новим Директором Градског Завода за јавно здравље, о свим активностима којима се установа бави осим
основне на промоцији, очувању и заштити здравља. Са
еминентим имунологом др Мајом Вајнштангл-Дамјановић, из Истраживачког центра за рак, Медицинског центра „Sheba-TelHashomer“ из Израела, о новим ставовима,
могућностима и исходима у овој области. Сазнаћете за
нове могућности за едукацију из области Неуроетике мастер студије, као и савремени облик online едукација
кроз Академски медицински едукациони центар. Пронаћи ћете и велики број вести из здравственог система.
У прошлост медицине на нашим просторима нас поново води прим. др Предраг Тојић, а кроз медицинске публикације из ове календарске године - сарадница из Народне Библиотеке Србије.
Поновићу позив за слање текстова, фотографија и приказа на адресу [email protected] или Лекарска комора Србије (за Гласник), Краљице Наталије бр.1,
Београд
Срдачан поздрав,
Прим. др Бранка Лазић
Главни уредник Гласника Лекарске коморе Србије
3
4 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
ИЗ ОВОГ БРОЈА
Реч ди­рек­то­ра Стр. 6
– Тим­ски рад као mo­dus vi­ven­di
АктИВНОСТИ КоморЕ Стр. 6
– ИЗАБРАНИ ОРГАНИ И ТЕЛА
У РЕГИОНАЛНИМ КОМОРАМА ЛКС
Здравствени систем Стр. 20
– УЈЕД­НА­ЧЕ­НО ЛЕ­ЧЕ­ЊЕ
У ПРИ­МАР­НОЈ ЗА­ШТИ­ТИ
– КА­КО ДО КВА­ЛИ­ТЕТ­НИ­ЈЕ
ЗДРАВ­СТВЕ­НЕ УСЛУ­ГЕ?
– По­треб­ни но­ви из­во­ри фи­нан­си­ра­ња
Нове технологије Стр. 27
– Неслућене могућности
примене матичних ћелија
– ЗРАК ЛА­СЕ­РА – МОЋ­НО ОРУЖ­ЈЕ
У РУ­КА­МА ХИ­РУР­ГА
Са стручних окупљања Стр. 32
– КО СМО МИ И КА­КВА ЈЕ БУ­ДУЋ­НОСТ
ПО­РО­ДИЧ­НЕ МЕ­ДИ­ЦИ­НЕ?
– ПР­ВИ СРП­СКИ СИМ­ПО­ЗИ­ЈУМ
О НЕ­У­РО­ПА­ТИ­ЈА­МА
– ЛА­БО­РА­ТО­РИЈ­СКА МЕ­ДИ­ЦИ­НА
ФО­КУ­СИ­РА­НА НА ПА­ЦИ­ЈЕН­ТА
– Европ­ски деч­ји ре­у­ма­то­ло­зи на оку­пу
– ОД ГЕ­НА ДО МЕ­ТА­СТА­ЗА
– Ме­ђу­на­род­ни сим­по­зи­јум
о атри­јал­ној фи­бри­ла­ци­ји
Представљамо
здравствену установу Стр. 44
16–19
Важна карика у ланцу
градског здравства
Проф. др Душанка Матијевић, директорка ГЗЈЗ
Београд, говори о новој улози те установе и
могућим изменама начина финансирања кроз
даљу реформу система јавног здравља
Конт­ну­и­ра­на ме­ди­цин­ска
еду­ка­ци­ја Стр. 52
– ДО ЕДУ­КА­ЦИ­ЈЕ НА „КЛИК“
– У КО­РАК СА СВЕ­ТОМ
Истраживања Стр. 56
– Здра­вље „пу­ца“ по свим „ша­во­ви­ма“
– НЕ­ЗДРА­ВО СЕ ХРА­НИ­МО, А МА­ЛО КРЕ­ЋЕ­МО
Из историје медицине Стр. 59
– По­вра­ћај оте­тог и
на­док­на­да про­пу­ште­ног
– Жр­тве и ху­ма­ност ле­ка­ра
не сме­ју да се за­бо­ра­ве
– Де­вет де­це­ни­ја Ин­сти­ту­та Ба­тут
Пу­бли­ка­ци­је Стр. 63
– ВМА: про­мо­ви­са­на мо­но­гра­фи­ја
„Пер­фо­рант­не ве­не но­ге“
– Ме­ди­ци­на и из­да­вач­ка про­дук­ци­ја
Преносимо из других гласила Стр. 69
– ОТ­КРИ­ЛИ УЗРОК УБР­ЗА­НОГ
СТА­РЕ­ЊА И РА­КА ЈЕ­ТРЕ
Догађаји Стр. 70
– ПРЕ­ВЕН­ТИВ­НИМ АК­ЦИ­ЈА­МА
ДО МА­ЊЕ СМРТ­НО­СТИ
– ЛО­ША ДИ­ЈАГ­НО­СТИ­КА
И НЕ­ИН­ФОР­МИ­СА­НОСТ
– Aртритис – жи­вот са огра­ни­че­њем
ВЕСТИ Стр. 76
Одлуке судова части Стр. 81
41–43
Терапија по мери
пацијента
Др Маја Вајнштангл Дамјановић говори
о стратегији за лечење рака плућа која се
драстично променила од „опште и емпиријске“
до „персонализоване и засноване на доказима“
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 21–22
27–28
Здравствени радници
вакцини не верују?
Матичне ћелије у
терапији неуралних
структура
Због чега је, током прошле сезоне, тек сваки
десети медицински професионалац у Београду
одлучио да прими вакцину против грипа, док то
чини 75 одсто њихових америчких колега
Др Весна Радојевић пише о потенцијалима
трансплантираних неуросфера
44–48
49–51
Кбц Земун:
модерна медицина
на историјским
темељима
Визим – први
приватни дом
здравља
Квалитетна медицинска услуга приоритет
је Визим-а пуних 20 година
5
6 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Реч ди­рек­то­ра
Обра­ћа­ње проф. др Дра­га­на Де­ли­ћа, но­во­и­за­бра­ног
ди­рек­то­ра ЛКС, чла­но­ви­ма Скуп­шти­не ЛКС, на сед­ни­ци
одр­жа­ној 22. ју­ла у Кра­гу­јев­цу
Тим­ски рад
као mo­dus vi­ven­di
По­што­ва­не
ко­ле­ги­ни­це и ко­ле­ге,
Ко­ри­сте­ћи мо­гућ­ност про­пи­са­ну
ста­ту­том Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је и
За­ко­ном о ко­мо­ра­ма здрав­стве­них
рад­н и­ка, под­н о­с им кан­д и­д а­т у­ру
на ме­сто ди­рек­то­ра Ле­кар­ске ко­мо­
ре Ср­би­је.
Мо­ти­ви ко­ји ме ру­ко­во­де да се
кан­ди­ду­јем за ме­сто ди­рек­то­ра Ле­
кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је про­ис­ти­чу из
ци­ље­ва за ко­је ве­ру­јем да се, у бли­
ској и сва­ко­днев­ној са­рад­њи са ва­
ма, мо­гу оства­ри­ти у на­ред­ном че­
тво­ро­го­ди­шњем пе­ри­о­ду.
Без ам­б и­ц и­ј е да ар­б и­т ри­р ам у
све­му, као по­кло­ник праг­ма­ти­зма
са ви­ше­де­це­ниј­ским ис­ку­ством у
дру­штве­но-по­ли­тич­ком ра­ду, у на­
чи­ну и сти­лу ра­да при­др­жа­вао бих
се сле­де­ћих ак­си­о­ма:
– Тим­ски рад као mo­dus vi­ven­di и
mo­dus im­pe­ra­ti­vus. Укљу­чи­ва­ње у рад
струч­них (екс­перт­ских) те­ла Ле­кар­
ске ко­мо­ре Ср­би­је, што ве­ћи број ле­
ка­ра са до­ка­за­ним зна­њем, ин­те­гри­
те­том и но­вим иде­ја­ма,
– Хар­мо­ни­за­ци­ја од­но­са уну­тар
Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је ба­зи­ра­на
на по­ве­ре­њу, ува­жа­ва­њу и до­го­ва­
ра­њу,
– Сва­ко­днев­на и искре­на са­рад­
ња са дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма, уста­
но­ва­ма, те­ли­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма
у здрав­стве­ном си­сте­му Ср­би­је, на
прин­ци­пи­ма ја­сне по­де­ле за­ду­же­
ња и од­го­вор­но­сти,
– Спо­зна­је да ЛКС не­ће има­ти по­
зи­тив­ну бу­дућ­ност, уко­ли­ко сва­ко
но­во ру­ко­вод­ство објек­тив­но не са­
гле­да рад прет­ход­ног ру­ко­вод­ства,
али и ус­п о­с та­в и кон­т и­н у­и ­т ет са
успе­шним ис­ку­стви­ма и до­ме­ти­
ма. Ре­ликт про­шло­сти да „исто­ри­
ја по­чи­ње са на­ма“ мо­ра би­ти са­мо
део на­ше про­шло­сти. На­рав­но, то не
ис­кљу­чу­је на­ше пра­во и оба­ве­зу да
кри­тич­ки са­гле­да­мо и оце­ни­мо све
гре­шке, не­до­след­но­сти, про­ма­ша­
је и за­блу­де из прет­ход­ног пе­ри­о­
да. У овом тре­нут­ку ис­ти­че­мо са­мо,
у нај­ма­њу ру­ку, не­при­хва­тљив на­
чин из­бо­ра у ЛКС, као и вре­ме одр­
жа­ва­ња из­бо­ра,
– До­ма­ћин­ско по­сло­ва­ње и стро­
га кон­тро­ла утро­ше­них сред­ста­ва;
тро­ме­сеч­ни из­ве­шта­ји ко­ји ће би­
ти до­ступ­ни сва­ком ле­ка­ру.
– У ци­љу ефи­ка­сни­јег и ква­ли­
тет­ни­јег ра­да, де­цен­тра­ли­за­ци­ја у
од­лу­чи­ва­њу до гра­ни­це ко­ја не­ће
У РЕГИОНАЛНИМ КОМОРАМА ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ИЗАБРАНИ
ОРГАНИ И ТЕЛА
// СВИХ ПЕТ РЕГИОНАЛНИХ КОМОРА ЛКС ИЗАБРАЛО ЈЕ, ИЗ СВОЈИХ РЕДОВА,
ПРЕДСТАВНИКЕ ОРГАНА И ТЕЛА КОЈИ ЋЕ, У НАРЕДНОМ ЧЕТВОРОГОДИШЊЕМ
ПЕРИОДУ, УЧЕСТВОВАТИ У РАДУ КОМОРЕ //
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ре­ме­ти­ти или угро­жа­ва­ти је­дин­
стве­ну (до­го­во­ре­ну) по­ли­ти­ку.
У до­ла­зе­ћем пе­ри­о­ду, на­ше глав­
не ак­тив­но­сти ви­дим у три обла­сти
здрав­стве­ног си­сте­ма Ср­би­је:
1. Е
ко­но­ми­ја, еко­но­ме­три­ја и еко­но­
мич­ност у здрав­стве­ном си­сте­му
Ср­би­је. У тој обла­сти по­себ­но ис­
ти­чем објек­тив­но вред­но­ва­ње ра­
да и ре­зул­та­та ра­да ле­ка­ра.
2. О р­г а­н и­з а­ц и­ј а и ру­ко­в о­ђ е­њ е у
здрав­стве­ном си­сте­му Ср­би­је. У
то обла­сти по­себ­но ис­ти­чем три
одво­је­на/па­ра­лел­на здрав­стве­
на си­сте­ма: др­жав­ни, при­ват­ни
и вој­ни.
3. Ху­ма­ни ре­сур­си у здрав­стве­ном
си­сте­му Ср­би­је. Про­бле­ми се про­
те­жу од упи­сне по­ли­ти­ке, пре­ко
за­по­шља­ва­ња, па све до спе­ци­
ја­ли­за­ци­је и кон­ти­ну­и­ра­не еду­
ка­ци­је.
Осим ових број­них за­да­та­ка, на­
ме­ћу се и оба­ве­зе у из­ме­ни Ста­ту­та
ЛКС, оси­гу­ра­њу ле­ка­ра од про­фе­си­
о­нал­не од­го­вор­но­сти, на­гра­ђи­ва­њу
(сти­пен­ди­ра­њу) нај­бо­љих сту­де­на­
та и ле­ка­ра, па све до обез­бе­ђи­ва­ња
про­то­ра за рад и ак­тив­но­сти ЛКС.
Кон­крет­ни по­сло­ви и кон­крет­ни
за­да­ци тра­же мно­го стр­пље­ња, ре­
као бих и му­дро­сти, као и ме­ђу­соб­
но по­ве­ре­ње и раз­у­ме­ва­ње из­ме­ђу
свих ак­те­ра у ре­а­ли­за­ци­ји тих за­
да­та­ка. Ин­си­сти­ра­ње на вре­мен­
ском огра­ни­ча­ва­њу мо­же би­ти про­
би­тач­но, али мо­же ићи и на уштрб
су­шти­не и ква­ли­те­та ре­а­ли­за­ци­је.
7
НОВО РУ­КО­ВОД­СТВО
На сед­ни­ци Скуп­шти­не ЛКС у Кра­гу­јев­цу, 22. ју­ла, за ди­рек­то­ра Ле­кар­ске ко­
мо­ре Ср­би­је иза­бран је проф. др Дра­ган Де­лић, ду­го­го­ди­шњи ди­рек­тор Ин­фек­
тив­не кли­ни­ке Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је. За ње­го­ве по­моћ­ни­ке иза­бра­ни су док­
тор­ка Рад­ми­ла Јан­ко­вић, хе­ма­то­лог ин­тер­ни­ста из По­жа­рев­ца, и док­тор Не­над
Ђо­ко­вић ор­то­пед из Кра­гу­јев­ца.
До­са­да­шња ди­рек­тор­ка ЛКС, прим. др Та­тја­ни Ра­до­са­вље­вић ни­је има­ла пра­
во да се кан­ди­ду­је, јер јој је ис­те­као дру­ги ман­дат. Чла­но­ви Скуп­шти­не ЛКС би­
ра­ли су из­ме­ђу проф. др Дра­га­на Де­ли­ћа и др Сла­ђа­не Илић, по­моћ­ни­ка ди­рек­
то­ра Оп­ште бол­ни­це у Ћу­при­ји.
Нови председник Скупштине ЛКС је прим. др сци. мед. Јадранка Равић (приватна лекарска пракса), а потпредседници - др Саша Младеновић (државна лекарска праксa) и др Гордана Пантелић (приватна лекарска пракса).
ПО­ЗИВ НА СА­РАД­ЊУ ЧЛА­НО­ВИ­МА ЛКС
По­што­ва­ни чла­но­ви Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је,
Сма­трам да је нео­п­ход­но ан­га­жо­ва­ње што ве­ћег бро­ја ле­ка­ра, чла­но­ва Ле­кар­
ске ко­мо­ре Ср­би­је, у ре­ша­ва­њу на­го­ми­ла­них про­бле­ма у ве­зи са ле­кар­ством у
Ср­би­ји. У том сми­слу, оче­ку­јем Ва­ше при­мед­бе и пред­ло­ге за ре­ша­ва­ње истих,
те Вас по­зи­вам да тим по­во­дом во­ди­мо раз­го­во­ре у се­ди­шту Ле­кар­ске ко­мо­ре
Ср­би­је, Бе­о­град, Кра­љи­це На­та­ли­је 1-3, сва­ког пет­ка од 11 до 13 ча­со­ва.
Мо­лим да свој до­ла­зак прет­ход­но за­ка­же­те код струч­не слу­жбе Ле­кар­ске ко­
мо­ре Ср­би­је, на број те­ле­фо­на: 011/3626185.
Ди­рек­тор Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је
Проф. др Дра­ган Де­лић
Ово вре­ме је иде­ал­но за ве­ли­ке и
пра­зне при­че, али је и при­јем­чи­во
за озби­љан, кре­а­ти­ван и од­го­во­ран
рад. Су­шти­на је шта же­ли­мо?
Искре­н о же­л им да сва­к и члан
Скуп­шти­не ЛКС има пра­во, мо­гућ­
ност и оба­ве­зу да кре­и­ра и пред­ла­
РЕГИОНАЛНА ЛЕКАРСКА
КОМОРА БЕОГРАДА
Председник Регионалне лекарске коморе Београда:
Проф. др Олга Поповић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.
Потпредседници Регионалне лекарске коморе Београда:
Спец. др мед. Бранка Лазић, специјалиста опште медицине – државни сектор и
Др сци. мед. Нинослава Михајловић, специјалиста
неурологије – приватни сектор
СКУПШТИНА РЛКБ
Председник Скупштине РЛКБ:
Проф. др Бобан Ђорђевић, специјалиста пластичне и
реконструктивне хирургије;
же сво­ја ре­ше­ња у окви­ру кон­сен­зу­
сом до­го­во­ре­них основ­них на­че­ла и
вред­но­сних ма­три­ца. Иск­кре­но же­
лим да се ве­ћи­на ле­ка­ра укљу­чи у
на­ше пла­ни­ра­не ак­тив­но­сти и, на
тај на­чин, пре­по­зна ЛКС као сво­ју
ор­га­ни­за­ци­ју.
//
Потпредседници Скупштине РКЛБ:
Спец. др мед. Петар Станојевић, специјалиста опште
медицине – државни сектор
Др Данка Грудић - приватни сектор
ИЗВРШНИ ОДБОР РЛКБ
Председник ИО РЛКБ:
Спец. др. мед. Бојан Васић, специјалиста гинекологије и акушерства.
Потпредседници Извршног одбора РЛКБ:
Доц. др Небојша Тасић, специјалиста интерне медицине – државни сектор и
Спец. др мед. Драгољуб Мандић, специјалиста опште
хирургије – приватни сектор.
Чланови Извршног одбора Регионалне лекарске коморе Београда:
8>
8 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
7<
Ак­ту­ел­но­сти у ко­мо­ри >>>>>>>>>>>>>>
Др сци. мед. Радослав Радосављевић
Спец. др мед. Снежана Петровић
Спец. др мед. Мирјана Милићевић
Спец. др мед. Милена Јововић
Др Младен Павловић
Спец. др мед. Љиљана Симић
Спец. др мед. Вера Одановић
Проф. др Бобан Ђорђевић
Спец. др мед. Исидора Сбутега
Спец. др мед. Ксенија Узуновић
Др Милан Динић
Мр сци. мед. Надан Микић
НАДЗОРНИ ОДБОР РЛКБ
Председник: доц. др Дејан Нешић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације
Чланови Надзорног одбора:
Спец. др мед. Љубиша Поповић, педијатар
Др Мира Ђорђевић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације
ПОСЕБНИ ОДБОРИ
ОДБОР ЗА СТРУЧНА ПИТАЊА
И СТРУЧНИ НАДЗОР РЛКБ
Мр сци. мед. Надан Микић
Спец. др мед. Радомир Радивојевић
Спец. др мед. Драгана Трифуновић Балановић
Спец. др мед. Велимир Вешовић
Спец. др мед. Нада Бараћ
Спец. др мед. Марија Радуловић
Спец. др мед. Данијела Тасић
Спец. др мед. Милена Јововић
Спец. др мед. Милош Стојановић
Спец. др мед. Снежана Јапалак
Спец. др мед. Ненад Марковић
ОДБОР ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ
И ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ РЛКБ
Спец. др мед. Сергеј Лазаров
Спец. др мед. Вера Одановић
Спец. др мед. Александра Милосављевић
Спец. др мед. Љиљана Лазић
Спец. др мед. Мирјана Лапчевић
Спец. др мед. Сања Ђорђевић
Спец. др мед. Мирјана Милићевић
Спец. др мед. Весна Јањушевић
Спец. др мед. Петар Станојевић
Спец. др мед. Сања Тасић
Спец. др мед. Александра Костић
Спец. др мед. Снежана Петровић
ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ
И ТЕРЦИЈАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ РЛКБ
Др Филип Пилиповић
Спец. др мед. Љиљана Симић
Спец. др мед. Драган Цветић
Др Младен Павловић
Спец. др мед. Радула Дуњић
Др Драгана Петровић Поповић
Спец. др мед. Бранислав Лазић
ОДБОР ЗА ПРИМАРНУ
ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ РЛКБ
Др Милан Динић
Спец. др мед. Татјана Икић
Спец. др мед. Соња Блажић
Спец. др мед. Нада Нововић
Мр сци. мед. Нинослава Михајловић
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 9
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Др Данка Грудић
Спец. др мед. Саша Божовић
Спец. др мед. Жељка Јојић
Спец. др мед. Биљана Кохен
ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ
И ТЕРЦИЈАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ РЛКБ
Спец. др мед. Драгољуб Мандић
Спец. др мед. Александар Ђоковић
Др Ана Маливуковић
Спец. др мед. Исидора Сбутега
Спец. др мед. Милош Обреновић
Др сци. мед Радослав Радосављевић
Спец. др мед. Боривоје Караџић
Спец. др мед. Живанка Лазаревић
Др Марина Столић
Др Радован Кубуровић
Др Драган Столић
Спец. др мед. Гордан Поповић
ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКУ
ЕТИКУ РЛКБ
Спец. др мед. Загорка Максимовић
Спец. др мед. Снежана Кузмановић
Спец. др мед. Душанка Вујадиновић Пенђер
Др Бојана Павловић
Спец. др мед. Весна Јовановић
Спец. др мед. Мира Ђорђевић
Спец. др мед. Лила Апостолска
Спец. др мед. Ксенија Узуновић
Спец. др мед. Љубиша Поповић
Спец. др мед. Александра Цветковић
ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКО
ОБРАЗОВАЊЕ РЛКБ
Проф. др Јован Димитријевић
Проф. др Бобан Ђорђевић
Др сци. мед. Игор Николић
Спец. др мед. Мирко Јанковић
Др сци. мед. Зоран Бајин
Мр сци. мед. Душко Спасовски
Спец. др мед. Весна Вукотић Павловић
Спец. др мед. Гордана Булатовић
Проф. др Владимир Ковчин
РЕГИОНАЛНА ЛЕКАРСКА КОМОРА
ЦЕНТРАЛНЕ И ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
Председник Скупштине РЛКЦЗС :
Спец. др мед. Срђан Вукашиновић
Потпредседници Скупштине РЛКЦЗС:
Мр сци. мед. Марија Марковић - државна пракса и
Др мед. Драгољуб Симић - приватна пракса
Председник РЛКЦЗС: Спец. др мед. Гордана Лучић
Потпредседник РЛКЦЗС – државна пракса: Спец. др
мед. Дарко Петковић
Потпредседник РЛК ЦЗС – приватна пракса: Спец. др
мед. Бранка Јоцић
Чланови Скупштине РЛК ЦЗС
Спец. др мед. Аксентије Тошић
Спец. др мед. Александар Илић
Мр сци. мед. Александар Исаковић
Спец. др мед. Александар Јовић
Др мед. Александра Андрић
Спец. др мед. Бранка Јоцић
Спец. др мед. Бранко Јовановић
Спец. др мед. Бранко Миленковић
Спец. др мед. Бранко Радивојевић
Спец. др мед. Дарко Јоксимовић
Спец. др мед. Дарко Петковић
Спец. др мед. Добрила Дражовић, прим.
Спец. др мед. Драган Арсић
Спец. др мед. Драган Глиговић
Проф. др сци. мед. Драган Миловановић
Др мед. Драгољуб Симић
Др сци. мед. Горан Азањац
Спец. др мед. Горан Обрадовић
Спец. др мед. Гордана Лучић
Спец. др мед. Хаџи Миливоје Вуковић, прим.
Спец. др мед. Јован Делић
Др мед. Јована Стојадиновић
Спец. др мед. Јусуф Нуковић
Мр сци. мед. Марија Марковић
Спец. др мед. Милан Бркић
Мр сци. мед. Милан Пауновић
Спец. др мед. Миливоје Милошаковић
Спец. др мед.Мирјана Гојгић-Вилотијевић
Др мед. Мирјана Јелисавчић
Спец. др мед. Мирољуб Трифуновић
Спец. др Мед. Мирослав Селаковић
Спец. др мед. Митко Брајић
Спец. др мед. небојша Стевановић
Мр сци. мед. Ненад Ђоковић
Др сци. мед. Предраг Мијаиловић, прим.
Мр сци. мед. Рада Петровић, прим.
Спец. др мед. Радисав Богојевић
Спец. др мед. Ружица Стојић
Спец. др мед. Сеад Личина
Мр сци. мед. Слађана Илић
Доц. др сци. мед. Слободанка Митровић
Спец. др мед. Снежана Дабетић-Недељковић
Мр сци. мед. Снежана Ковачевић, прим.
Спец. др мед. Срђан Вукашиновић
Спец. др мед. Велимир Кнежевић
Спец. др мед. Вера Терзић
Спец. др мед. Владан Милошевић
Спец. др мед. Владан Секулић
Спец. др мед. Владан Стакић
Спец. др мед. Владимир Обрадовић
Спец. др мед. Зорица Џида
Др мед. Зорица Ковачевић
ИЗВРШНИ ОДБОР РЛК ЦЗС
Мр сци. мед. Слађана Илић – председник
Др мед. Александра Андрић – потпредседник, државна пракса
Прим. др сци. мед. Предраг Мијаиловић, потпредседник приватна пракса
Спец. др мед. Бранко Јовановић
10 >
10 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
9<
Ак­ту­ел­но­сти у ко­мо­ри >>>>>>>>>>>>>>
Проф. др сци. мед. Драган Миловановић
Спец. др мед. Горан Обрадовић
Спец. др мед. Митко Брајић
Прим. др сци. мед. Рада Петровић
Спец. др мед. Сеад Личина
Спец. др мед. Снежана Дабетић Недељковић
Спец. др мед. Вера Терзић
Спец. др мед. Владан Секулић
Спец. др мед. Владимир Обрадовић
Спец. др мед. Зорица Џида
Спец. др мед. Александар Илић
Спец. др мед. Горан Обрадовић, Извршни одбор
Спец. др мед. Саша Жуњић
Спец. др мед. Митко Брајић
Спец. др мед. Радивој Грујић
Спец. др мед. Владан Стакић
Спец. др мед. Томислав Башовић
Спец. др мед. Вера Петровић
Спец. др мед. Дејан Ћесаревић
Спец. др мед. Снежана Милетић
НАДЗОРНИ ОДБОР РЛК ЦЗС
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА СТРУЧНА ПИТАЊА
И СТРУЧНИ НАДЗОР РЛК ЦЗС
Спец. др мед. Александар Илић
Спец. др мед. Бранко Радивојевић, председник
Прим. др сци. мед. Снежана Ковачевић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКО
ОБРАЗОВАЊЕ РЛК ЦЗС
Мр сци. мед. Слађана Илић, председник
Прим. мр сци. мед. Рада Петровић, потпредседник
Спец. др мед. Александар Јовић
Спец. др мед. Дарко Петковић
Проф. др сци. мед. Драган Миловановић, Извршни
одбор
Мр сци. мед. Марија Марковић, Посебни одбор ЛКС
Спец. др мед. Сеад Личина
Спец. др мед. Владан Секулић
Спец. др мед. Владимир Тодоровић
Спец. др мед. Љиљана Станимировић
Спец. др мед. Грдана Момчиловић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ
И ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ РЛК ЦЗС
Спец. др мед. Жаклина Живковић, председник
Спец. др мед. Гордана Ђокић, потпредседник
Др мед. Александра Антић
Др мед. Бобан Лазаревић
Прим. спец. др мед. Бранко Трајковић
Прим. спец. др мед. Хаџи Миливоје Вуковић, Посебни одбор ЛКС
Спец. др мед. Милан Мартиновић
Спец. др мед. Мирјана Гојгић Вилотијевић
Спец. др мед. Олгица Обрадовић
Спец. др мед. Ружица Стојић
Мр сци. мед. Снежана Трајкова Милић, Посебни одбор ЛКС
Спец. др мед. Вера Терзић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ
И ТЕРЦИЈАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ РЛК ЦЗС
Прим. мр сци. мед. Снежана Ковачевић, председник,
Посебни одбор ЛКС
Спец. др мед. Велимир Кнежевић, потпредседник, Посебни одбор ЛКС
Спец. др мед. Јусуф Нуковић, председник, Посебни
одбор ЛКС
Спец. др мед. Владан Милошевић, потпредседник, Посебни одбор ЛКС
Спец. др мед. Дејан Софронић
Спец. др мед. Милан Марковић
Спец. др мед. Снежана Дабетић Недељковић, Извршни одбор
Спец. др мед. Драган Радивојевић
Спец. др мед. Зоран Ковачевић
Спец. др мед. Драган Радосављевић
Др мед. Зорица Ковачевић
Спец. др мед. Зора Николић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА
МЕДИЦИНСКУ ЕТИКУ РЛК ЦЗС
Спец. др мед. Аксентије Тошић, председник, Посебни одбор ЛКС
Прим. спец. др мед. Љубинка Митровић, потпредседник
Спец. др мед. Божана Марковић
Спец. др мед. Јасмина Лазаревић
Спец. др мед. Мерсид Дрековић
Спец. др мед. Милан Бркић
Спец. др мед. Миливоје Милошаковић
Спец. др мед. Мирослав Селаковић
Спец. др мед. Светлана Јовановић Павловић
Спец. др мед. Владимир Обрадовић, Посебни одбор
ЛКС
Спец. др мед. Зорица Џида, Извршни одбор
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ
ЗАШТИТУ У ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ РЛК ЦЗС
Др мед. Драгољуб Симић, председник
Спец. др мед. Зорица Миленковић, потпредседник
Спец. др мед. Родољуб Јовановић
Спец. др мед. Бранко Јовановић, Извршни одбор
Спец, др мед. Бранка Јоцић, Посебни одбор ЛКС
Др сци. мед. Зорица Прокић
Прим. др сци. мед. Предраг Мијаиловић, Посебни одбор ЛКС
Др мед. Јордан Марић
Спец. др мед. Снежана Матић
Проф. др сци. мед. Љиљана Бајовић
Спец. др мед. Смиља Банковић
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 11
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
РЕГИОНАЛНА ЛЕКАРСКА КОМОРА
ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
Председник РЛКЈИС:
Др Александар Радосављевић, спец.опште медицине из Ниша
Потпредседници РЛКЈИС
Мр Саша Зајић, спец.опште хирургије, из Крушевца
– за државну праксу
Др Драган Стефановић, спец.опште хирургије,
из Ниша – за приватну праксу
ИЗВРШНИ ОДБОР РЛКЈИС
Председник:
Др Славиша Антонијевић, спец. пнеумофтизиологије
из Сокобање
Потпредседници:
Др мед. Јован Костић, из Лесковца – из државне праксе
Мр Снежана Јовановић, спец. педијатрије, из Ниша
– из приватне праксе
Чланови ИО РЛКЈИС:
Др Јован Костић, др мед. из Лесковца
Др Милан Симић, спец. радиологије из Ниша
Др Перица Стојановић, спец. интерне медицине
из Пирота
Др Драгана Петровић, спец. дечје хирургије
из Пожаревца
Др Радмила Јанковић, спец. интерне медицине
из Пожаревца
Др Љубинка Милошевић, спец. опште хирургије
из Неготина
Др Кристина Стојановић, спец. офталмологије
из Ниша
Др Ирена Митић, др мед. из Ниша
Мр Сузана Младеновић, прим. спец. педијатрије
из Пожаревца
Мр Данијела Цветковић, спец. опште медицине
из Ниша
Др Братислав Ноцић, спец. интерне медицине,
из Врања
Др Драган Стефановић, спец. опште хирургије
из Ниша
Мр Снежана Јовановић, спец. педијатрије из Ниша
НАДЗОРНИ ОДБОР РЛКЈИС
Председник:
Др Стевица Николић, др мед. из Власотинца
Чланови:
Др Ружица Аздејковић, спец. гинекологије и акушерства из Крушевца и
Др Драгана Арсић, спец. неуропсихијатрије из Крушевца
СКУПШТИНА РЛКЈИС
Председник: Др Стева Станишић, спец. инфектологије
и спец. анестезије са реаниматологијом, из Ниша
Потпредседници Скупштине РЛКЈИС:
Др Радивоје Лазић, спец. урологије из Пожаревца –
из државне праксе
Др мед. Ирена Митић из Ниша – из приватне праксе
Чланови Скупштине РЛКЈИС
Спец. др мед. Радиша Витас, прим. интерне медицине
Мр сци. мед. Саша Зајић, опште хирургије
Проф. др Јовица Јовановић, медицине рада и интерне медицине
Спец. др мед. Небојша Илић, прим. психијатрије
Спец. др мед. Мирослав Миљковић, прим. опште хирургије
Спец. др мед. Петар Николић, гинекологије и акушерства
Спец. др мед. Миодраг Савовић, гинекологије и акушерства
Мр сци. мед. Данијела Цветковић, опште медицине
Спец. др мед. Ивана Јанковић, опште хирургије
Спец. др мед. Драган Стефановић,опште хирургије
Спец. др мед. Горан Стојиљковић, ортопедије са трауматологијом
Спец. др мед. Ружица Аздејковић, гинекологије и акушерства
Спец. др мед. Радмила Јанковић, интерне медицине
Спец. др мед. Србобран Бранковић, урологије
Спец. др мед. Милан Симић, радиологије
Спец. др мед. Ивица Милосављевић, опште хирургије
Спец. др мед. Александар Радосављевић, опште медицине
Мр сци. мед. Сузана Младеновић, педијатрије
Проф. др Лидија Ристић, пнеумофтизиологије
Спец. др мед. Драгана Арсић, неуропсихијатрије
Спец. др мед. Радмила Лечић, прим. опште медицине
Спец. др мед. Кристијан Николић, радиологије
Спец. др мед. Зоран Пуслојић, интерне медицине
Спец. др мед. Љубинка Милошевић, опште хирургије
Спец. др мед. Томислав Тасић, интерне медицине
Спец. др мед. Кристина Стојановић, офталмологије
Спец. др мед. Ирена Игњатовић, прим. ургентне медицине
Мр сци. мед. Александар Станковић, интерне медицине
Др мед. Петар Вулановић
Др мед. Јован Костић
Спец. др мед. Милан Манојловић, физикалне медицине и рехабилитације
Проф. др Марина Дељанин-Илић, интерне медицине
Спец. др мед. Славица Младеновић, прим. трансфузиологије
Спец. др мед. Саша Ноцић, педијатрије
Спец. др мед. Сунчица Петровић, опште медицине
Спец. др мед. Братислав Ноцић, интерне медицине
Спец. др мед. Лела Јовановић, педијатрије
Мр сци. мед. Снежана Јовановић, педијатрије
Проф. др Стеван Илић, интерне медицине
Спец. др мед. Драган Китановић, педијатрије
Спец. др мед. Иван Илић, дечије неурологије
Спец. др мед. Перица Стојановић, интерне медицине
Спец. др мед. Драгана Петровић, дечије хирургије
Спец. др мед. Звонимир Пантић, гинекологије и акушерства
Спец. др мед. Славиша Антонијевић, пнеумофтизиологије
Др мед. Стевица Николић
12 >
12 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
11 <
Ак­ту­ел­но­сти у ко­мо­ри >>>>>>>>>>>>>>
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА СТРУЧНА ПИТАЊА
И СТРУЧНИ НАДЗОР РЛКЈИС:
Др Милан Симић из Ниша, председник ПО, спец.радиологије из Ниша
Др Славиша Антонијевић из Сокобање, потпредседник ПО, спец. пнеумофтизиологије из Сокобање
Др Стева Станишић спец. инфектологије и спец. анестезије са реаниматологијом, из Ниша
Др Мирослав Миљковић, прим. спец. опште хирургијеиз Алексинца
Др Србобран Бранковић, спец. урологије, из Алексинца
Др Кристина Стојановић, спец. офталмологије, из
Ниша
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ
И ТЕРЦИЈАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
РЛКЈИС У ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ:
Др Драган Стефановић, председник ПО, спец. опште
хирургије из Ниша
Др Небојша Марковић, спец. гинекологије и акушерства, потпредседник ПО, из Лесковца
Др Мирољуб Јовановић, др мед. из Ниша
Др Тамара Милосављевић, спец. радиологије из Ниша
Др Ана Јовановић, др мед. из Ниша
Др Марко Ћирић, др мед. из Ниша
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ
И ТЕРЦИЈАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
РЛКЈИС У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ:
Др Иван Илић, председник ПО, спец. дечје неурологије из Пирота
Др Драгана Арсић, потпредседник ПО, спец. неуропсихијатрије из Крушевца
Др Братислав Ноцић, спец. интерне медицине из
Врања
Др Саша Ноцић, спец. педијатрије из Врања
Др Перица Стојановић, спец. интерне медицине из
Пирота
Др Ивана Јанковић, спец. опште хирургије из Зајечара
Др Љубинка Милошевић, спец. опште хирургије из
Неготина
Др Зоран Пуслојић, спец. интерне медицине из Неготина
Др Ружица Аздејковић, спец. гинекологија и акушерства из Крушевца
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА
МЕДИЦИНСКУ ЕТИКУ РЛКЈИС:
Др Славица Ђуровић-Младеновић, прим., председник ПО, спец. трансфузиологије из Врања
Др Ирена Игњатвић, прим., потпредседник ПО, спец.
ургентне медицине из Лесковца
Др Звонимир Пантић, спец. гинекологије и акушерства из Бора
Др Драган Китановић, спец. педијатрије из Сурдулице
Др Ирена Митић, др мед. из Ниша
Др Горан Стојиљковић, спец. ортопедије са трауматологијом из Ниша
Др Александар Станковић, спец. интерне медицине
из Лесковца
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКО
ОБРАЗОВАЊЕ РЛКЈИС:
Др Радивоје Лазић, председник ПО, спец. урологије
из Пожаревца
Мр Саша Зајић, потпредседник ПО, спец. опште хирургије из Крушевца
Др Јован Костић, др мед. из Лесковца
Др Драгана Петровић спец. дечје хирургије из Пожаревца
Др Сузана Младеновић, спец. педијатрије из Пожаревца
Др Јовица Јовановић, спец. интерне медицине и спец.
медицине рада из Ниша
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ
И ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ РЛКЈИС:
Др Сунчица Петровић, председник ПО, спец.
опште медицине из Ниша
Миодраг Савовић, потпредседник ПО,
спец. гинекологије и акушерства из Ниша
Др Александар Радосављевић, спец. опште
медицине из Ниша
Др Небојша Илић, прим., спец. психијатрије
из Ниша
Мр Данијела Цветковић, спец. опште медицине
из Ниша
Др Петар Николић, спец. гинекологије
и акушерства из Ниша
Др Радмила Лечић,прим., спец.опште медицине
из Крушевца
Др Петар Вулановић, др мед. из Лесковца
ПОСЕБАН ОДБОР ЗА ПРИМАРНУ
ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ РЛКЈИС
У ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ:
Мр Снежана Јовановић, председник ПО, спец. педијатрије из Ниша
Др Весна Мишић-Николић из Ниша, потпредседник
ПО, спец.физикална медицина и рехабилитација
Др Радмила Јанковић, спец. интерне медицине из Пожаревца
Др Стевица Николић, др мед. из Власотинца
Др Миодраг Ранђеловић, спец. опште медицине из
Дољевца
Др Споменка Ковачевић, спец. педијатрије из Ниша
Др Ивајло Илијев, спец. психијатрије из Ниша
Др Филип Пејчић, спец. интерне медицине из Пирота
Др Ивона Трајковић, спец. офталмологије из Ниша
Секретар РЛКЈИС,
спец. прав. Ирена Ђокић
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 13
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Изборна скупштина РЛК Војводине
РЕГИОНАЛНА ЛЕКАРСКА
КОМОРА ВОЈВОДИНЕ
Председник Регионалне лекарске коморе Војводине
Др Томислав Стантић, приватна лекарска пракса
Потпредседници РЛКВ
Спец. др мед. Слободан Овука
Др мед. Мирослав Радовић
СКУПШТИНА РЛКВ
Председник Скупштине Регионалне лекарске коморе Војводине
Спец. др мед. Марко Сенте, прим.
Потпредседници Скупштине Регионалне лекарске коморе Војводине
Спец. др мед. Гордана Гашпар, државна лекарска
пракса
Спец. др мед. Саша Петровић, приватна лекарска
пракса
ИЗВРШНИ ОДБОР РЛКВ
Мр сц. мед. Таита Стојилковић, председник
Спец. др мед. Светлана Детки, потпредседник
Мр сц. мед. Светлана Тица, потпредседник
Др мед. Светлана Малешевић
Спец. др мед. Ненад Голубовић
Мр сц. мед. Здравко Ждрале
Спец. др мед. Олга Влаов-Жарков
Спец. др мед. Горан Ђуровић
НАДЗОРНИ ОДБОР РЛКВ:
Проф. др Рајко Јовић, председник
Мр сц. мед. Мирјана Анђелић
Спец. др мед. Гордана Иванов
ОДБОР ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ И
ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ДРЖАВНОЈ ПРАКСИ РЛКВ
Др Светлана Малешевић, председник,
члан Одбора у ЛКС
Др Светлана Детки, члан Одбора у ЛКС
Др Радослав Бечејац
Др Александар Лазић
Др Ференц Агоштон
Др Данијел Бабић
Др Светлана Прица Поповић
Др Љиљана Протић
Др Љиљана Коложвари
Др Веселин Дицков
Др Томислав Трећаков
Др Теодора Лукић
Др Лоди Габор
14 >
14 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
13 <
Ак­ту­ел­но­сти у ко­мо­ри >>>>>>>>>>>>>>
ОДБОР ЗА ПРИМАРНУ
ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
У ПРИВАТНОЈ ПРАКСИ РЛКВ
Др Светлана Тица
Др Роберт Вајс, члан Одбора у ЛКС
Др Славица Гутић, члан Одбора у ЛКС
Др Снежана Вејновић
Др Јасмина Варга
Др Јадран Тачић, председник Одбора
Др Зора Апић
Др Слободан Филагић
Др Драгана Вебер
Др Александра Новаков Микић
Др Зорица Црногорац
Др Драгиња Бјелица
Др Тома Стевановић
Др Илија Качар
Др Јелена Жарков
ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКУ ЕТИКУ РЛКВ
Др Драган Ранков
Др Душан Вулета
Др Слађана Јовановић, председник
Др Наташа Радуловић
Др Смиља Лончар
Др Снежана Трећаков
Др Весна Вуковић
Др Биљана Андрић
Др Драгана Попов, члан Одбора у ЛКС
Др Тонка Перишкић
Др Босиљка Селена Кордин
Др Марија Пећанац
Др Борис Беднар
Др Гордана Иванов, члан Одбора у ЛКС
ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКО
ОБРАЗОВАЊЕ РЛКВ
Др Маринковић Гордана
Др Дубравка Миодраговић
Др Горан Вешовић, председник Одбора
Др Владана Стефановић
Др Теофилски Љиљана, члан Одбора у ЛКС
Др Таита Стојилковић
Др Бабић Јелена
Др Јасмина Савковић, члан Одбора у ЛКС
Др Сања Ђурин
Др Љиљана Станулов
Др Тања Станковић
Др Драгана Шиповац
Др Нина Његомир
ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ И ТЕРЦИЈАРНУ
ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ У ДРЖАВНОЈ
ПРАКСИ РЛКВ
Др Милан Ковијанић, члан Одбора у ЛКС
Др Здравко Ждрале, председник одбора
Др Бојан Божић
Др Оливера Ранков
Др Предраг Рогулић
Др Вера Маленковић
Др Горан Бићанин
Др Александар Спасић
Мр сци. др Горан Пудар
Др Славенка Ћурић Петковић, члан одбора у ЛКС
Др Јасмина Ђорђев
Др Градимир Димитријевић
Др Снежана Гајић
Др Олга Влаов Жарков
ОДБОР ЗА СТРУЧНА ПИТАЊА
И НАДЗОР РЛКВ
Др Дејан Милинковић
Др Ненад Голубовић, председник Одбора, члан Одбора у ЛКС
Др Радован Зец
Др Михаела Будимски
Др Владан Стефановић, члан одбора у ЛКС
Др Мирјана Анђелић
Др Мирко Шиповац
Др Бојана Вјештица
Др Доброслав Грозданов
Др Мирјана Братић
Др Данијела Станковић Баричак
Др Милан Убавић
РЕГИОНАЛНА ЛЕКАРСКА КОМОРА
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
СКУПШТИНА РЛК КИМ
Спец. др мед. Ксенија Турковић, председник РЛК
КИМ
Спец. др мед. Миодраг Спасић, предс. Скупштине
Др Дејан Милановић, потпредседник РЛК КИМ
Проф. др Србислава Милинић, потпредседник РЛК
КИМ
Чланови Скупштине РЛК КИМ:
Мр сц. мед. Славица Чанковић, прим.
Спец. др мед. Јордан Петровић
Др Петар Чанковић
Проф. др Јован Младеновић
Др Саша Младеновић
Спец. др мед. Јелица Ђорђевић
Спец. др мед. Зорица Томчић
Спец. др мед. Зоран Ђорђевић
Проф. др Милош Мирковић
Доц. др Златица Петковић
Спец. др мед. Богољуб Вељковић
Спец. др мед. Љиљана Божанић
Спец. др мед. Десанка Петковић
Спец. др мед. Драгана Михајловић
Проф. др Звездан Милановић
Спец. др мед. Вуко Антонијевић
Спец. др мед. Синиша Јаковљевић
Мр сц. мед. Саша Димић
Спец. др мед. Славиша Радосављевић
Спец. др мед. Горан Стефановић
Спец. др мед. Татјана Јевтић-Милић
Спец. др мед. Сузана Гаљак
Спец. др мед. Златко Новески
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 15
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Спец. др мед. Надица Ковачевић
Спец. др мед. Срђан Алексић
Спец. др мед. Јелица Крчмаревић
Спец. др мед. Биљана Лабан
Др Виолета Трајковић
Спец. др мед. Љубиша Недељковић
Мр сц. мед. Радисав Пантић
Мр сц. мед. Саша Крстичић
Спец. др мед. Нихат Османи
Спец. др мед. Славица Јованић
Спец. др мед. Драгана Пантић
Др Бојан Павловић
Спец. др мед. Бранислав Ивановић
Спец. др Наташа Поповић
Др Зорица Марковић
Спец. др мед. Катица Мартиновић
Спец. др мед.Славиша Минић
Др Милка Симијоновић
Спец. др мед. Зоран Петровић
Спец. др мед. Весна Савић
Спец. др мед. Душан Петровић
Др Јордан Стефановић
Др Јордан Петровић
ИЗВРШНИ ОДБОР РЛК КИМ
Др Славиша Радосављевић
Др Радисав Пантић
Др Ксенија Турковић
Др Јордан Стефановић
Др Љиљана Живковић
Др Зоран Ђорђевић
Др Весна Савић
Др Дејан Милановић
Др Зорица Марковић
Др Саша Младеновић
Др Славица Јованић
Др Душан Петровић
Проф. др Звездан Милановић, председник
Спец. др мед. Вуко Антонијевић
Др мед. Саша Младеновић
Спец. др мед. Татјана Јевтић-Милић
Спец. др мед. Синиша Јаковљевић, потпредседник
Проф. др мед. Милош Мирковић
Мр сци. мед. Саша Димић
Др мед. Петар Чанковић
Мр сци. мед. Радисав Пантић, потпредседник
Спец. др мед. Јордан Петровић
Мр сци. мед. Саша Крстичић
Спец. др мед. Љиљана Божанић
Спец. др мед. Зоран Петровић
НАДЗОРНИ ОДБОР РЛК КИМ
Др Надица Ковачевић, председник
Др Нихат Османи, члан
Др Бојан Павловић, члан
ЕТИЧКИ ОДБОР ЛКС
Др Јелица Крчмаревић
Др Звездан Милановић
Др Надица Ковачевић
ОДБОР ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ
Др Горан Стефановић
Др Славиша Минић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКУ
ЕТИКУ РЛК КИМ
Др Горан Стефановић
Др Соња Грбић
Др Горица Ђукић-Васић
Др Милош Мирковић
Др Александар Јаковљевић
Др Данијела Младеновић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА СЕКУНДАРНУ
И ТЕРЦИЈАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
РЛК КИМ
Др Јован Младеновић
Др Петар Чанковић
Др Зорица Марковић
Др Славиша Минић
Др Богољуб Вељковић
Др Јелица Ђорђевић
Др Зоран Петровић
Др Милан Филиповић
Др Весна Савић
Др Зоран Савић
Др Татјана Милуновић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА СТРУЧНА ПИТАЊА
И СТРУЧНИ НАДЗОР РЛК КИМ
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА МЕДИЦИНСКО
ОБРАЗОВАЊЕ РЛК КИМ
Др Саша Димић
Др Александар Божовић
Др Макс Фајертаг
Др Лена Радосављевић
Др Наташа Поповић
Др Србислав Милинић
Др Бојан Павловић
Др Саша Крстичић
Др Виолета Трајковић
Др Давид Стојановић
Др Славиша Минић
Др Драгана Пантић
ПОСЕБНИ ОДБОР ЗА ЈАВНО
ЗДРАВЉЕ И ПРИМАРНУ ЗДРАВСТВЕНУ
ЗАШТИТУ РКЛ КИМ
Др Љиљана Божанић
Др Јелка Радојевић
Др Милка Симијоновић
Др Зоран Ђорђевић
Др Славица Чанковић
Др Бранислав Ивановић
Др Даница Мурганић
Др Тања Спалевић
Др Миладинка Бараћ
//
16 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Ин­тер­вју – ПРОФ. ДР ДУ­ШАН­КА МА­ТИ­ЈЕ­ВИЋ,
ДИ­РЕК­ТОР­КА ГРАД­СКОГ ЗА­ВО­ДА ЗА ЈАВ­НО ЗДРА­ВЉЕ БЕ­О­ГРАД
ВА­ЖНА КА­РИ­КА
У ЛАН­ЦУ ГРАД­СКОГ
ЗДРАВ­СТВА
// Улагањем у најсавременију опрему и тимским радом стручњака,
ГЗЈЗ Београд успео је да се прилагоди и остане незаобилазна институција
у систему здравствене заштите и заштите животне средине //
У
бр­за­ни про­цес тран­зи­ци­је
кроз ко­ји на­ша зе­мља про­
ла­зи на пу­ту ка Европ­ској
уни­ји по­ка­зао се као сво­
је­в р­с ни тест за сва­к у, па и на­ш у
здрав­стве­ну ин­сти­ту­ци­ју, ко­ја мо­ра
да до­ка­же да по­се­ду­је спо­соб­ност,
флек­си­бил­ност, бр­зи­ну ре­о­га­ва­ња
и про­фе­си­о­нал­ну ком­пе­тент­ност ,
да од­го­во­ри на ви­со­ко по­ста­вље­не
стан­дар­де. Град­ски за­вод за јав­но
здра­вље, Бе­о­град, чи­ји је основ­ни
за­да­так про­мо­ци­ја, очу­ва­ње и за­
шти­та здра­вља сва­ког гра­ђа­ни­на
Бе­о­гра­да, ус­пео је да се при­ла­го­ди
и усво­ји европ­ске прин­ци­пе и ме­то­
де ра­да обез­бе­ђу­ју­ћи, на тај на­чин,
да оста­не не­за­о­би­ла­зна ин­сти­ту­ци­
ја у си­сте­му здрав­стве­не за­шти­те и
за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не. То је по­
стиг­ну­то, ка­ко ве­ли­ким ула­га­њем
у нај­са­вре­ме­ни­ју опре­му и апа­ра­
те, од ко­јих је мо­бил­на еко­ток­си­ко­
ло­шка ла­бо­ра­то­ри­ја је­дин­стве­на у
Ср­би­ји, та­ко и тим­ским ра­дом ви­
со­ко­спе­ци­ја­ли­зо­ва­них струч­ња­ка
раз­ли­чи­тих про­фи­ла – ис­ти­че, у ин­
тер­вјуу за Гла­сник ЛКС, проф. др Ду­
шан­ка Ма­ти­је­вић, ди­рек­тор­ка Град­
ског за­во­да за јав­но здра­вље.
Ор­га­ни­за­ци­ја ку­ће про­ме­ње­на је
пре­ла­ском За­во­да за за­шти­ту здра­
вља у За­вод за јав­но здра­вље. Шта
то, кон­крет­но, зна­чи?
To зна­чи да је За­вод од јед­ног уског
пре­вен­тив­ног ме­ди­цин­ског мо­де­ла
тран­сфор­ми­сан у мо­дел ко­ји је усме­
рен ви­ше ка јав­ном здра­вљу, пр­ом
­ о­
ци­ји здра­вља где је фо­кус ак­тив­но­
сти пре све­га у за­јед­ни­ци, од­но­сно
та­мо где љу­ди жи­ве, ра­де, про­во­де
Проф. др Душанка Матијевић
сло­бод­но вре­ме, обра­зу­ју се, ле­че...
Од по­себ­ног је зна­ча­ја мул­ти­ди­сци­
пли­на­ран при­ступ и мул­ти­сек­тор­
ска са­рад­ња са сек­то­ри­ма ван сек­
то­ра здрав­ства ко­ји ите­ка­ко има­ју
ути­цај на здра­вље и ква­ли­тет жи­во­
та ста­нов­ни­штва.
Та­ко је тран­сфор­ма­ци­ја За­во­да за
за­шти­ту здра­вља у За­вод за јав­но
здра­вље, био је­дан од ис­хо­да стра­
те­шког про­јек­та „Ја­ча­ње Но­вог јав­
ног здра­вља у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји“,
ре­ал
­ и­зо­ва­ног уз по­др­шку Европ­ске
уни­је. Та про­ме­на под­ра­зу­ме­ва­ла
је већ по­ме­ну­те но­ви­не у ра­ду, као
и ор­га­ни­за­ци­ји. Да­нас За­вод чи­не
за­себ­не ор­га­ни­за­ци­о­не це­ли­не –
цен­три, а не ви­ше де­лат­но­сти, чи­
ме су ство­ре­ни бо­љи усло­ви за са­
рад­њу, ко­ор­ди­на­ци­ју ак­тив­но­сти и
тим­ски рад.
У За­во­ду по­сто­ји ви­ше цен­та­ра:
Цен­тар за про­мо­ци­ју здра­вља, Цен­
тар за ана­ли­зу, пла­ни­ра­ње и ор­га­
ни­з а­ц и­ј у здрав­с тве­н е за­ш ти­т е,
Цен­тар за ин­фор­ма­ти­ку и би­о­ста­
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ти­сти­ку у здрав­ству, Цен­тар за кон­
тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­сти, Цен­
тар за ми­кро­би­о­ло­ги­ју, Цен­тар за
хи­ги­је­ну и ме­ди­цин­ску еко­ло­ги­ју
и Цен­тар за еко­ток­си­ко­ло­ги­ју са ла­
бо­ра­то­ри­јом. Цен­тар за еко­ток­си­
ко­ло­ги­ју ра­ди ком­плет­ну за­шти­ту
жи­в от­н е сре­д и­н е и то у нај­в е­ћ ој
ме­р и на тр­ж и­ш ту, за раз­л и­к у од
епи­де­ми­о­ло­ги­је и со­ци­јал­не ме­ди­
ци­не чи­ји су по­сло­ви ви­ше усме­
ре­ни на рад за Ми­ни­стар­ство здра­
вља Ре­пу­бли­ке Ср­би­је као по­сло­ви
од оп­штег јав­но­здрав­стве­ног ин­те­
ре­са као и прев­нтив­не здрав­стве­
не услу­ге за Ре­пу­блич­ки фонд за
здрав­стве­но оси­гу­ра­ње,
По­ку­ша­ће­мо да по­ну­ди­мо и не­ке
но­ве по­сло­ве у скла­ду са по­тре­ба­
ма Ми­ни­стар­ства здра­вља и Фон­
да, али и да уна­пре­ди­мо по­сто­је­ће,
пре све­га у де­лу ко­ји се ти­че про­
мо­ци­је здра­вља, еду­ка­ци­је ста­нов­
ни­штва, да по­др­жи­мо на­ци­о­нал­ни
про­грам скри­нин­га за ра­но от­кри­
ва­ње ра­ка дој­ке, гр­ли­ћа ма­те­ри­це,
Зграда Градског завода
за јавно здравље Београд
кан­це­ра де­бе­лог цре­ва, где је ве­о­ма
ва­жно по­ди­ћи свест љу­ди о зна­ча­
ју кон­трол­них пре­гле­да. Огром­на је
раз­ли­ка ка­да се обо­ље­ње от­кри­је у
ра­ној фа­зи, не са­мо због бо­љег ис­
хо­да по па­ци­јен­та, што је си­гур­но
нај­ва­жни­је, не­го и за­то што здрав­
стве­ни си­стем тро­ши зна­чај­но ма­
ње нов­ца за ле­че­ње.
У скла­ду са но­вом уло­гом За­во­да,
да ли је по­сто­је­ћи на­чин фи­нан­си­
ра­ња одр­жив?
За­в од је усво­ј ој исто­р и­ј и у ви­
ше на­вра­та ме­њао име, осни­ва­ча,
прав­но-фор­мал­ни ста­тус и ор­га­ни­
за­ци­о­ну струк­ту­ру. Исто­вре­ме­но, од
осни­в а­њ а бе­л е­ж и уз­л а­з ни тренд
раз­во­ја: по­ве­ћан је обим ра­да, ка­
дров­ска струк­ту­ра, опре­ма, уве­де­
не но­ве ла­бо­ра­то­риј­ске и дру­ге ме­
то­де и стан­дар­ди ква­ли­те­та.
У скла­ду са но­вом уло­гом на­ше
ку­ће у при­ме­ни кон­цеп­та „Здра­вље
у свим по­ли­ти­ка­ма“, је­дан од пр­
вих ко­ра­ка је по­пра­вља­ње по­ло­жа­
ја свих ин­сти­ту­та и за­во­да за јав­но
здра­вље у си­сте­му здрав­ства, на­ро­
чи­то са аспек­та ве­ће ста­бил­но­сти
ка­ко би се омо­гу­ћио од­го­ва­ра­ју­ћи
рад ових уста­но­ва. То под­ра­зу­ме­ва
из­ме­ну по­сто­је­ћег на­чи­на фи­нан­
си­ра­ња. Ре­ше­ња би се упра­во мо­гла
17
Ми­сли­те ли на пр­о­грам­ско фи­
нан­си­ра­ње?
Нас фи­н ан­с и­р а Ми­н и­с тар­с тво
здра­вља кроз тзв. Про­гра­ме од ин­
те­ре­са за це­лу зе­мљу. Реч је о де­вет
про­гра­ма ко­ји су од из­у­зет­ног зна­
ча­ја за здра­вље ста­нов­ни­штва. То
је нпр. ве­за­но за ак­тив­но­сти со­ци­
јал­не ме­ди­ци­не, као што је, при­ме­
ра ра­ди, Ана­ли­за здрав­стве­ног ста­
ња ста­нов­ни­штва. Ми и по­сто­ји­мо
за­то да би­смо ука­за­ли ко­ја обо­ље­
ња нај­ви­ше оп­те­ре­ћу­ју на­ше љу­де,
од че­га нај­ви­ше обо­ље­ва­мо и уми­
ре­мо, ко­је би ме­ре тре­ба­ло пред­у­
зе­ти, за­тим да би ана­ли­зи­ра­ли рад
здрав­стве­них уста­но­ва у гра­ду Бе­о­
гра­ду, да­ли про­це­ну ква­ли­те­та њи­
хо­вог ра­да.
>>> У примени концепта „Здравље у свим политикама“
један од првих корака је поправљање положаја свих
института и завода за јавно здравље у систему здравства.
То подразумева измену постојећег начина финансирања.
Решења би се управо могла наћи у даљој реформи
система јавног здравља <<<
на­ћи у да­љој ре­фор­ми си­сте­ма јав­
ног здра­вља. Нео­п­ход­но је и ре­де­
фи­ни­са­ње по­сло­ва и за­да­та­ка, као
и утвр­ђи­ва­ње од­го­вор­но­сти, али и
оба­ве­зно­сти, за при­ме­ну утвр­ђ е­
них и усво­је­них јав­но здрав­стве­
них по­л и­т и­ка, ка­ко за За­в од, та­
ко и за оста­ле уче­сни­ке у јав­ном
здра­вљу.
По­се­бан иза­зов пред­ста­вља гло­
бал­н а и на­ц и­о ­н ал­н а еко­н ом­с ка
кри­за, ко­ја зах­те­ва зна­чај­ну про­
ме­ну по­на­ша­ња, као и утвр­ђи­ва­ње
но­вих при­о­ри­те­та дру­штва у це­ли­
ни. За­во­ди би у том про­це­су тре­ба­
ло да има­ју јед­ну од ли­дер­ских уло­
га, али и од­го­вор­ност.
То су ка­дров­ски и ин­фра­струк­
тур­ни ка­па­ци­те­ти ко­ји ни­ка­ко ни­
су за­не­мар­љи­ви, а још ви­ше ман­дат
ко­ји су до­би­ли од дру­штва и др­жа­
ве за оба­вља­ње де­лат­но­сти од оп­
штег ин­те­ре­са, па ти­ме и раз­вој и
им­пле­мен­та­ци­ју но­ве јав­но­здрав­
стве­не по­ли­ти­ке.
Упр­кос зна­чај­ним ре­стрик­ци­ја­
ма бу­џе­та, ко­је су оправ­да­не има­
ју­ћи у ви­ду си­ту­а­ци­ју у ко­јој се зе­
мља на­л а­з и, ми смо ре­ш е­н и да
наш по­сао још ви­ше усме­ри­мо ка
ак­тив­но­сти­ма Ми­ни­стар­ства здра­
вља и Ре­пу­блич­ког фон­да за здрав­
стве­но оси­гу­ра­ње, од­но­сно да по­ве­
ћа­мо удео ко­ји ра­ди­мо за др­жа­ву.
Са­да, си­лом при­ли­ка, ве­ћи део ак­
тив­но­сти ра­ди­мо на тр­жи­шту, а ма­
њи део за др­жа­ву, а хте­ли би­смо да
тај од­н ос у пр­о ­ц ен­т и­м а бу­д е бар
по­ла-по­ла.
На­рав­но и оста­ле де­лат­но­сти има­
ју про­гра­ме од по­себ­ног зна­ча­ја ве­зе­
не за кон­тро­лу и прев­нци­ју за­ра­зних
и по­себ­но хро­нич­них не­за­ра­зних бо­
ле­сти и за­шти­ту и уна­пре­ђе­ње жи­
вот­не сре­ди­не сре­ди­не.
Пре­вен­тив­не ак­тив­но­сти за­у­зи­
ма­ју цен­трал­но ме­сто у ра­ду За­
во­да?
Ра­но от­кри­ва­ње и пре­вен­ци­ја бо­
ле­сти за­пра­во пред­ста­вља­ју уште­ду
за здрав­стве­ни си­стем. Упра­во за­то,
За­вод тре­ба да ин­тен­зи­ви­ра сво­је
ак­тив­но­сти на про­мо­ци­ји здра­вља
и пре­вен­ци­ји бо­ле­сти, да под­сти­
че гра­ђа­не да у ве­ћој ме­ри бри­ну о
свом здра­вљу, не са­мо због па­ци­је­
на­та, не­го и због уште­де за си­стем
здрав­стве­не за­шти­те.
Ве­о­ма је ва­жан рад на­ших ко­ле­
га из сек­то­ра за хи­ги­је­ну на от­кри­
ва­њу фак­то­ра ри­зи­ка жи­вот­не сре­
ди­не и на­сто­ја­њу да се они ре­ду­ку­ју
од­но­сно ели­ми­ни­шу. У гра­ду ни­ка­
да ни­је мо­гу­ће да се у пот­пу­но­сти
от­к ло­н е фак­то­р и ко­ј и угро­жа­в а­
ју жи­вот­ну сре­ди­ну, с об­зи­ром да
је ур­ба­ни на­чин жи­во­та про­ме­нио
на­шу при­дод­ну жи­вот­ну сре­ди­ну,
ве­ро­ват­но за сва вре­ме­на. Мо­гу, ме­
ђу­тим, ите­ка­ко да се пре­ду­зму од­
ре­ђе­не ме­ре да се они сма­ње или
да се ста­нов­ни­штво упо­зо­ри да се
за­шти­ти. Увек мо­же да до­ђе до ин­
ци­д е­н а­та на ко­ј е ни­с мо ра­ч у­н а­
ли. Јав­ност је не­дав­но упо­зна­та са
про­бле­мом „смр­дљи­вих згра­да“ на
18 >
18 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
17 <
Но­вом Бе­о­гра­ду. Струч­ња­ци За­во­да
би­ли су ан­га­жо­ва­ни и ин­си­сти­ра­ли
да ста­нов­ни­ци те две згра­де бу­ду
пре­гле­да­ни на ВМА ка­ко би се ви­
де­ло да ли по­сто­ји по­ве­ћа­на кон­
цен­тра­ци­ја штет­них ма­те­ри­ја у њи­
хо­вој кр­ви или ури­ну. То по­ве­ћа­ње
ни­је мо­гло да бу­де ве­ли­ко за­то што
те штет­не ма­те­ри­је има­ју ку­му­ла­
тив­ни ефе­кат и по­тре­бан је ја­ко дуг
пе­ри­од да би се оне ис­по­љи­ле. Та­
ко да мо­же­мо ре­ћи да се ста­нов­ни­
штво „на вре­ме“ исе­ли­ло, али је си­
гур­но ква­ли­тет њи­хо­вог жи­вље­ња
био ло­ши­ји због стал­ног при­су­ства
не­при­јат­ног ми­ри­са. То су си­ту­ац
­ и­
је ко­је до са­да ни­смо има­ли, ни­ти
су по­зна­те у све­ту, а нас су ите­ка­ко
ан­га­жо­ва­ле.
Ка­ква је уло­га мре­же ин­сти­ту­та
и за­во­да за јав­но здра­вље у ван­ред­
ним си­ту­а­ци­ја­ма?
Уло­га ин­сти­ти­та и за­во­да за јав­
но здра­вље од по­себ­ног је зна­ча­ја
у ван­ред­ним си­ту­а­ци­ја­ма. У мај­
ским по­пла­ва­ма, ка­кве се не пам­те
на овим про­сто­ри­ма, кљу­чан је био
тим­ски рад на­ших ле­ка­ра са хи­ги­
је­не, епи­де­ми­о­ло­ги­је и из про­мо­
ци­је здра­вља, као и ко­ор­ди­на­ци­ја
ра­да са ло­кал­ном упра­вом – Гра­
дом и Министaрством здра­вља. Пи­
та­ње је би­ло ка­ко по­мо­ћи ста­нов­
ни­штву ко­је је мо­ра­ло да на­пу­сти
сво­је до­мо­ве, ко­ји су се на­шли на
ма­лом про­сто­ру, да не би до­шло до
епи­де­ми­је. Не са­мо да их за­шти­
ти­мо од за­ра­зних бо­ле­сти – за шта
смо, као зе­мља по­хва­ље­ни од стра­
не Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­
ци­је – не­го и у пси­хич­кој сфе­ри. Ти
љу­ди су на­пу­сти­ли сво­је ку­ће, из­гу­
би­ли све, а то би нор­мал­но по­го­ди­
ло сва­ку осо­бу. Тре­ба­ло их је по­др­
жа­ти, уми­ри­ти, оја­ча­ти да из­др­же,
уве­ри­ти да ће се њи­хо­ви пр­о ­бле­
ми да­нас-су­тра ре­ши­ти и да ће све
би­ти у ре­ду. Дру­гим ре­чи­ма, зна­
чај­на је би­ла ак­тив­ност За­во­да не
са­мо у пре­вен­ци­ји на­стан­ка обо­ље­
ња и са­на­ци­ји те­ре­на, не­го и пси­
хо­со­ци­јал­ној по­др­шци љу­ди­ма из
по­пла­вље­них под­руч­ја. Са­ве­то­ва­
ли­ше „Ха­ло бе­ба“ зва­ло је по­ро­ди­
ље у Обре­нов­цу да про­ве­ри да ли
их је об­и­шла па­тро­на­жна слу­жба,
као и да их по­ве­же са по­р о­ди­ца­
ма у гра­ду ко­је су ну­ди­ле ста­но­ве
мај­ка­ма са де­цом. То је био ди­ван
при­мер со­ли­дар­но­сти у Бе­о­гра­ду.
Око 30-40 по­ро­ди­ца сме­ште­но је у
ста­но­ве или ви­кен­ди­це, скло­ње­не
су по­р о­ди­це са ма­лом де­цом док
се си­ту­ац
­ и­ја не по­бољ­ша. Прет­ход­
ни ди­рек­тор Град­ског за­во­да за јав­
но здра­вље, прим. др Сло­бо­дан То­
шо­в ић, спе­ц и­ј а­л и­с та хи­г и­ј е­н е и
еко­ток­си­ко­лог, био је шеф шта­ба у
Обре­нов­цу ко­ји је про­це­њи­вао ка­да
мо­же да се ре­а­гу­је, при­сту­пи ме­ра­
ма са­на­ци­је. То је би­ла на­ша ва­жна
уло­га, као што смо би­ли и чла­но­ви
Град­ског шта­ба. Реч­ју, вр­ло је зна­
чај­на уло­га ЗЗЈЗ у ван­ред­ним си­
ту­а­ци­ја­ма. Ни­је реч са­мо о зна­ча­ју
бе­о­град­ског За­во­да, не­го и дру­гих
за­во­да у Ср­би­ји, јер су сви до­бро ре­
а­го­ва­ли. Из­у­зе­тан успех је да у та­
квој си­ту­ац
­ и­ји ни­је би­ло епи­де­ми­
ја за­ра­зних бо­ле­сти, иа­ко су љу­ди
би­ли сме­ште­ни на ма­лом про­сто­ру
и тре­ба­ло је обез­бе­ди­ти и ис­хра­ну и
хи­ги­јен­ско-са­ни­тар­не ме­ре.
Ко­ли­ко је ва­жна мул­ти­сек­тор­
ска са­рад­ња?
Пре две го­ди­не, на на­шим тра­ди­
ци­о­нал­ним „Да­ни­ма За­во­да“ „до­
ни фак­то­р и ко­ј и се још на­з и­в а­ју
и од­р ед­ни­ца­ма здра­вља, по­ка­зу­
је чи­ње­ни­ца да је Свет­ска здрав­
стве­н а ор­га­н и­з а­ц и­ј а фор­м и­р а­л а
по­себ­ну ко­ми­си­ју за те од­р ед­ни­
це здра­вља. Ако се они на­ла­зе ван
си­сте­ма здрав­ства, он­да ће­мо ефи­
ка­сни­је де­ло­ва­ти уко­ли­ко укљу­чи­
мо и не­ке дру­ге сек­то­ре ко­ји мо­гу
да де­лу­ју на те од­ред­ни­це здра­вља.
Ми ле­чи­мо по­сле­ди­це. Ако чо­век
пу­ш и и пи­ј е, мо­ж да не чи­н и за­
то што је нео­дг­ о­во­ран пре­ма здра­
вљу, већ је не­рет­ко та­кво по­на­ша­ње
за­пра­во по­сле­ди­ца дру­гих жи­вот­
них окол­но­сти: си­ро­ма­штва ко­је се
пре­но­си с ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­
ју, не­за­по­сле­но­сти, те­шких усло­ва
жи­во­та, без­на­ђа, оча­ја­ња... Због то­
га је нео­п­ход­но да се „ду­бље“ при­
ла­зи про­бле­му ко­ји је те­шко ре­ши­
Мобилна екотоксиколошка екипа
ма­ћин“ је би­ла де­лат­ност со­ци­јал­не
ме­ди­ци­не, а го­во­ри­ло се о „Здра­вљу
у свим по­ли­ти­ка­ма“. Дру­штво мо­
ра да пре­по­зна да здра­вље ни­је са­
мо ду­жност и за­да­так здрав­стве­не
слу­жбе, не­го је исто та­ко и за­да­так
оста­лих сек­то­ра. По­сто­је од­ре­ђе­ни
фак­то­ри, чи­ји је ути­цај до­ка­зан, и
ван здрав­стве­ног сек­то­ра и ите­ка­ко
ути­чу на здра­вље љу­ди и они има­ју
ве­ћи ефе­кат не­го што мо­же да по­
стиг­не са­ма здрав­стве­на слу­жба.
О ко­јим фак­то­ри­ма је реч?
То су не­к и со­ц и­ј ал­н и фак­то­р и:
си­р о­ма­штво, хро­нич­ни стрес, не­
пра­в ил­н а ис­х ра­н а, не­з а­п о­с о­л е­
ност... Ко­ли­ко су зна­чај­ни со­ци­јал­
ти без ели­ми­ни­са­ња узро­ка. Ва­жна
је са­рад­ња здрав­стве­ног и дру­гих
сек­то­ра. То је и зна­че­ње но­ве јав­
но здрав­ствен по­ли­ти­ке: „Здра­вље у
свим по­ли­ти­ка­ма“. Ако са­мо здрав
чо­век мо­же да ра­ди и ако је здра­
вље то­ли­ко ва­жно, он­да је оно од­
го­вор­ност це­лог дру­штва. Не мо­же
се са­м о про­з и­в а­т и сек­тор здрав­
ства, не­го тре­ба ви­де­ти шта дру­ги
сек­то­ри мо­гу да ура­де у тој обла­
сти. Обра­зо­ва­ње: од нај­ра­ни­јег уз­
ра­ста да се де­ца еду­ку­ју за здра­ве
сти­ло­ве жи­во­та, шта мо­же Слу­жба
за со­ци­јал­ни рад, али то су, углав­
ном сек­то­ри ко­ји не­ма­ју мно­го па­
ра. Али, да ви­ди­мо шта мо­же ин­ду­
стри­ја – да се да пред­ност здра­вој
хра­ни, пред­став­ни­ци тр­го­ви­не – да
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // здра­ви про­из­во­ди има­ју ма­ње мар­
же, да се здра­ви про­из­во­ди ста­вља­
ју у ви­си­ни очи­ју, а не нај­ску­пљи.
Да спорт­ски те­р е­н и бу­ду до­с туп­
ни де­ци. Јав­но здра­вље је у ши­рем
кон­тек­сту по­сма­тра­но и схва­ће­но
здра­вље и оно не мо­же да бу­де са­мо
од­го­вор­ност сек­то­ра здрав­ства.
Шта ће би­ти у сре­ди­шту па­жње
ово­г о­д и­ш ње Кон­ф е­р ен­ц и­ј е „Да­н а
За­во­да“ ко­је ор­га­ни­зу­је­те у но­вем­
бру?
Ове го­ди­не про­грам Да­на За­во­
да при­п ре­м а­ју епи­д е­м и­о ­л о­з и из
Цен­тра за кон­тро­лу и пре­вен­ци­ју
бо­ле­сти. Те­ма су са­вре­ме­на пи­та­
ња у кон­тро­ли и пре­вен­ци­ји бо­ле­
сти. Хте­ли смо да по­ка­же­мо и да је
За­вод уло­жио зна­ча­јан део сво­јих
од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин, мо­гу да угро­
зе здра­вље ста­нов­ни­штва.
Фи­нан­си­ра­ни смо пре­ма про­јек­
ти­ма и про­гра­ми­ма, али ма­те­ри­јал­
не и дру­ге тро­шко­ве обез­бе­ђу­је­мо
са­ми, за­ра­ђу­ју­ћи на тр­жи­шту. Као
др­жав­на уста­но­ва, Град­ски за­вод
под­ле­же За­ко­ну о јав­ним на­бав­ка­
ма. Али, у тр­жи­шној утак­ми­ци, са
на­ма, ко­ји има­мо со­фи­сти­ци­ра­ну
опре­му и стан­дард SRPS ISO, 14001
и 17025, кон­ку­ри­шу и ну­де јеф­ти­ни­
је услу­ге не­ке „та­шна-ма­шна“ ла­бо­
ра­то­ри­је. Ве­о­ма је бит­но за су­штин­
ске про­гра­ме, као што су кон­тро­ла
во­де или на­мир­ни­ца, да то не мо­же
сва­ко да ра­ди. Бо­ри­ће­мо се да про­
из­во­де од оп­штег јав­ног ин­те­ре­са
(на­мир­ни­це, играч­ке, пред­ме­те из
уво­за) кон­тро­ли­шу за­во­ди за јав­но
здра­вље, јер ми има­мо со­фи­сти­ци­
19
ну ре­а­ге­на­са за до­ка­зи­ва­ње, али то
ни­је би­ло до­вољ­но, та­ко да смо хит­
но мо­ра­ли да рас­пи­ше­мо тен­дер за
на­бав­ку но­вих ко­ли­чи­на. То је про­
блем. Ако на по­чет­ку го­ди­не ни­смо
ис­пла­ни­ра­ли све што тре­ба, не мо­
же­мо да на­ба­ви­мо на­кнад­но. А ко
је мо­гао да оче­ку­је да ће се „де­си­ти“
афла­ток­син? Мо­ра­мо да се по­на­ша­
мо као и све дру­ге бу­џет­ске уста­но­ве
ко­је има­ју цен­тра­ли­зо­ва­не на­бав­ке,
а ми их не­ма­мо, већ са­ми прир­пе­
ма­мо план јав­них на­бав­ки, а мо­ра­
мо да ре­а­гу­је­мо од­мах кад се не­што
по­ја­ви што угро­жа­ва здра­вље. При­
ват­ни­ку је ла­ко: узме и ку­пи.
Пре ви­ше го­ди­на пра­во над­зо­ра
над ква­ли­те­том хра­не пре­шло је
у над­ле­жност ми­ни­стар­ства по­
љо­при­вре­де. Да ли се раз­ма­тра мо­
гућ­ност да се то пра­во вра­ти за­
во­ди­ма?
Има­ли смо је­дан са­ста­нак свих
ди­р ек­т о­р а за­в о­д а за јав­н о здра­
вље и пред­став­ни­ка Ми­ни­стар­ства
здра­вља. Пред­у­зе­те су од­ре­ђе­не ме­
ре да се део ин­ге­рен­ци­ја вра­ти за­
во­ди­ма. Ви­де­ли сте да ка­да су епи­
де­ми­је – ми та­да ре­а­гу­је­мо, али не
мо­же­м о пре то­га. Са­н и­тар­н а ин­
спек­ци­ја по­но­во до­би­ја сво­ју поп­
ту­но оправ­да­ну уло­гу, има пра­во да
тра­жи узор­ке од­ре­ђе­них на­мир­ни­
ца на те­ре­ну и да их упу­ћу­је за­во­
ди­ма на ана­ли­зу. Ни­је пре­ци­зи­ра­
но ко­ја ла­бо­ра­то­ри­ја ће то да ра­ди.
На­да­мо се да ће ми­ни­стар здра­вља
на­ло­жи­ти да то бу­ду ла­б о­ра­то­ри­
је ин­сти­ту­та и за­во­да чи­ји је осни­
вач др­жа­ва. Ве­ли­ки део ин­ге­рен­ци­
ја вра­ћа се здрав­стве­ном си­сте­му.
Са­ни­тар­на ин­спек­ци­ја да­ва­ће на­
лог за од­ре­ђе­не кон­тро­ле, а не као
са­да - тек кад на­сту­пи епи­де­ми­ја
пи­та­ју нас за­што је из­би­ла.
Једна од савремених лабораторија ГЗЈЗ
сред­ста­ва за уна­пре­ђе­њу тех­но­ло­
ги­је, ла­б о­ра­то­риј­ских ме­то­да, са­
вре­ме­них апа­ра­та.
Иа­ко за­во­ди и ин­сти­ту­ти за јав­
но здра­вље оба­вља­ју по­сло­ве пред­
ви­ђе­не За­ко­ном о здрав­стве­ној за­
шти­ти, јед­ним де­лом фи­нан­си­ра­ју
се на тр­жи­шту, та­ко да њи­хов рад
под­ле­же и дру­гим за­кон­ским про­
пи­с и­м а. Оба­в е­з ни смо да иде­м о
на тен­дер, где мо­же да кон­ку­ри­ше
и при­ват­ник, чак и ако не­ма аде­
кват­ну опре­му – ан­га­жо­ва­ће не­ког
ко је има и би­ће „јеф­ти­ни­ји“ од нас.
То је не­до­пу­сти­во бар што се ти­че
здра­вља љу­ди. Тре­ба­ло би да има­мо
ис­кљу­чи­во пра­во те­сти­ра­ња ар­ти­
ка­ла: хра­не, во­де, пред­ме­та оп­ште
упо­тре­бе ко­ји, ако се то не ра­ди на
ра­ну опре­му, и ви­со­ко обра­зо­ва­не
струч­ња­ке ко­ји зна­ју да је аде­кват­
но ко­ри­сте.
Да ли пла­ни­ра­те на­бав­ку не­ке но­
ве опре­ме?
Сва­ке го­ди­не то се пре­ци­зи­ра пла­
ном јав­них на­бав­ки и у скла­ду са
За­ко­ном. Има­мо апа­ра­те ко­је дру­
ге уста­но­ве не­ма­ју, на­ро­чи­то наш
Цен­тар за еко­ток­си­ко­ло­ги­ју. Ве­о­ма
ком­плек­сан по­сао је­сте на­бав­ка ре­
а­ге­на­са за Цен­тар за хи­ги­је­ну и ми­
кро­би­о­ло­ги­ју: све мо­ра да се пла­ни­
ра у од­ре­ђе­ном мо­мен­ту. Ме­ђу­тим,
ка­да се до­го­ди­ла си­ту­а­ци­ја са по­ја­
вом по­ви­ше­ног афла­ток­си­на у мле­
ку, ми смо има­ли од­ре­ђе­ну ко­ли­чи­
Оче­ку­је­те и из­ме­не не­ких за­ко­на
из обла­сти здрав­ства. Ко­је ће но­
ви­не они до­не­ти?
Пред­сто­је зна­чај­не из­ме­не За­ко­на
о без­бед­но­сти хра­не, а пред усва­ја­
њем је но­ви За­кон о за­ра­зним бо­ле­
сти­ма То је ва­жно јер ће би­ти хар­
мо­ни­зо­ван са про­пи­си­ма Европ­ске
уни­је. У скуп­штин­ској про­це­ду­ри је,
за нас ва­жан, За­кон о еви­ден­ци­ја­ма
ко­ји смо че­ка­ли 30 го­ди­на. Ра­ди­ли
смо на за­ста­ре­лим обра­сци­ма. Сма­
трам да ће но­ви за­кон уна­пре­ди­ти
наш рад у си­сте­му здрав­стве­не за­
шти­те. И ле­ка­ри из За­во­да уче­ство­
ва­ли су у из­ра­ди тих до­ку­ме­на­та.
Уна­пре­ђе­њем за­кон­ских про­пи­са
би­ће, у знат­ној ме­ри, уна­пре­ђен и
наш рад, као и пре­вен­зив­на здрав­
стве­на за­шти­та у це­ли­ни.
Ја­сми­на То­ма­ше­вић
20 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Здрав­стве­ни си­стем >>>>>>>>>>>>>>>>
ФАР­МА­КО­ТЕ­РА­ПИЈ­СКИ ПРО­ТО­КО­ЛИ
УЈЕД­НА­ЧЕ­НО ЛЕ­ЧЕ­ЊЕ
У ПРИ­МАР­НОЈ ЗА­ШТИ­ТИ
// Селекција протокола сачињена је према терапији прописиваној
за најчешћа обољења и стања у примарној здравственој заштити
на основу података којима располаже Републички фонд
за здравствено осигурање //
Ф
ар­м а­ко­те­р а­п иј­с ки про­то­ко­л и ко­ј и тре­б а да
– Ле­ко­ве за ко­је по­сто­ји пре­по­ру­ка да се ре­ги­стру­ју и
омо­гу­ће ујед­на­че­но ле­че­ње свих гра­ђа­на, тре­
ста­ве на ли­сту ле­ко­ва.
ба­ло би да се при­ме­њу­ју од ја­ну­а­ра на­ред­не
У до­пи­су ди­рек­то­ра РФ­ЗО проф. др Мом­чи­ла Ба­би­ћа од
го­ди­не. Јав­на рас­пра­ва о про­то­ко­ли­ма тра­ја­ла
29. ју­ла ди­рек­то­ри­ма до­мо­ва здра­вља и иза­бра­ним ле­
је до по­ло­ви­не сеп­тем­бра, док се у ок­то­бру спро­во­ди
ка­ри­ма, на­во­ди се: „ у ци­љу уна­пре­ђе­ња ефек­тив­но­сти,
пи­лот про­је­кат у до­мо­ви­ма здра­вља ши­ром зе­мље.
ефи­ка­сно­сти и ква­ли­те­та пру­же­не здрав­стве­не за­шти­те,
„Раз­ли­чи­ти су на­чи­ни на ко­је зе­мље кроз сво­је фар­
РФ­ЗО при­вео је кра­ју про­цес из­ра­де до­ку­мен­та Фар­ма­
ма­ко­по­ли­ти­ке, ди­рект­но или ин­ди­рект­но ре­гу­ли­шу
ко­те­ра­пиј­ски про­то­ко­ли у основ­ној
тр­о ­ш ко­в е ко­ј е има­ј у у пру­ж а­њу
здрав­стве­ној за­шти­ти на ко­ји­ма је
здрав­стве­не за­шти­те. Пре­ма ли­те­
ра­ди­ло 140 ау­то­ра и 15 ко­ор­ди­на­то­
ра­ту­ри, те по­ли­ти­ке су усме­ре­не на
ра. Пр­о­то­ко­ли су про­шли ре­цен­зи­ју
до­ба­вља­че, ве­ле­др­о­ге­ри­је, апо­те­ке,
од стра­не кли­нич­ких фар­ма­ко­ло­га,
ле­ка­ре али и па­ци­јен­те. Ка­да су у
на­став­ни­ка Ин­сти­ту­та за фар­ма­ко­
пи­та­њу ле­ка­ри, ко­ри­сте се раз­ли­
ло­ги­ју, кли­нич­ку фар­ма­ко­ло­ги­ју и
чи­ти ме­ха­ни­зми и ре­гу­ла­ти­ве, од
ток­си­ко­ло­ги­ју Ме­ди­цин­ског фа­кул­
пра­ће­ња про­пи­си­ва­ња ле­ко­ва, пре­
те­та у Бе­о­гра­ду, а за­тим по­след­њу
ко уре­ђи­ва­ња про­пи­си­вач­ке прак­
кон­тро­лу и уса­гла­ша­ва­ње од стра­
се пу­тем во­ди­ча и про­то­ко­ла до од­
С дру­ге стра­не, зна­тан број иза­бра­
не не­за­ви­сне гру­пе екс­пе­ра­та са­
ре­ђи­ва­ња про­пи­си­вач­ких кво­та и
них ле­ка­р а, као и не­к и син­д и­ка­т и,
чи­ње­не од осам чла­но­ва и то пред­
при­ме­не еду­ка­тив­них по­ли­ти­ка.
сма­тра­ју да се про­то­ко­ли­ма огра­ни­ча­
став­ни­ка Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та,
У чак 24 зе­мље при­ме­њу­ју се те­
ва ау­то­но­ми­ја ко­ју ле­кар тре­ба да има
Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је и РФ­
ра­пиј­ски про­то­ко­ли ко­ји се за­сни­
на осно­ву ди­пло­ме ме­ди­цин­ског фа­
ЗО. Про­то­ко­ли се мо­гу пре­у­зе­ти са
ва­ју на ме­д и­ц и­н и за­с но­в а­н ој на
кул­те­та и од­го­ва­ра­ју­ће спе­ци­ја­ли­за­
зва­нич­не ин­тер­нет стра­ни­це Ре­пу­
до­ка­зи­ма, али та­ко­ђ е укљу­чу­ју и
ци­је. Они се при­бо­ја­ва­ју да ће то зна­
блич­ког фон­да. Се­лек­ци­ја про­то­
еле­ме­нат тро­шко­ва. Та­кви про­то­ко­
чи­ти ле­че­ње „по ка­лу­пу“ и да ће би­ти
ко­ла са­чи­ње­на је пре­ма те­ра­пи­ји
ли су оба­ве­зу­ју­ћи у Ау­стри­ји, Бел­
огра­ни­че­ни у про­пи­си­ва­њу ску­пљих,
про­пи­си­ва­ној за нај­че­шћа обо­ље­
ги­ји, Не­мач­кој, Ма­ђар­ској итд.“ - из­
а ефи­ка­сни­јих ме­ди­ка­ме­на­та.
ња и ста­ња ре­ги­стро­ва­на у при­мар­
вод из пи­сма ко­је је Ср­би­ја до­би­ла
ној здрав­стве­ној за­шти­ти на осно­ву
као по­др­шку ак­тив­но­сти­ма на уре­
по­да­та­ка ко­ји­ма Фонд рас­по­ла­же.
ђи­ва­њу фар­ма­ко­по­ли­ти­ке.
Сход­но то­ме, не­ка обо­ље­ња, од­но­сно
Свр­х а ко­р и­ш ће­њ а те­р а­п иј­с ких
ста­ња ни­су би­ла пред­мет об­ра­де. Овај до­ку­мент тре­ба
про­то­ко­ла је да се уна­пре­де и стан­дар­ди­зу­ју од­лу­ке
да до­ве­де до ујед­на­че­ног и стан­дар­ди­зо­ва­ног ле­че­ња у
до­не­те у пру­жа­њу здрав­стве­не за­шти­те на при­мар­ном
при­мар­ној здрав­стве­ној за­шти­ти.“
ни­воу ко­је не­рет­ко ва­ри­ра­ју ка­ко по ге­о­граф­ској ди­
Пре­по­ру­ке су да­те по азбуч­ном ре­ду: ане­ми­је, ан­ти­
стри­бу­ци­ји, та­ко и ме­ђу уста­но­ва­ма, али и са­мим пру­
бак­те­риј­ски ле­ко­ви, бол акут­ни, бол кан­цер­ски, бо­ле­
жа­о­ци­ма здрав­стве­не за­шти­те.
сти ве­на, де­ку­би­тус, дер­ма­то­ве­не­ро­ло­ги­ја, ди­јаг­но­сти­ка
Пре­по­ру­че­на те­ра­пи­ја об­у­хва­та:
и ле­че­ње до­бро­ћуд­них про­ме­на у дој­ка­ма, ен­до­кри­но­
– Ле­ко­ве ко­ји се већ на­ла­зе на Ли­сти ле­ко­ва ко­ји се
ло­ги­ја, га­стро­ен­те­ро­ло­ги­ја, ги­не­ко­ло­ги­ја, ин­фек­тив­не
про­пи­су­ју на ре­цепт или на­лог;
–Л
е­ко­ве ко­ји су у по­ступ­ку ста­вља­ња на Ли­сту ле­ко­ва;
бо­ле­сти, кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти, не­фро­ло­ги­ја, не­у­
– Ле­ко­ве за ко­је по­сто­ји пре­по­ру­ка да се ста­ве на ли­
ро­ло­ги­ја, ото­ри­но­ла­рин­го­ло­ги­ја, пси­хи­ја­три­ја, пул­мо­
сту ле­ко­ва;
ло­ги­ја, ре­у­ма­то­ло­ги­ја и уро­ло­ги­ја.
Ј. Т.
Ујед­на­ча­ва­ње
– да, али не
по сва­ку це­ну
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 21
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ИМУ­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА ПРО­ТИВ СЕ­ЗОН­СКОГ ГРИ­ПА
ДА­ЛЕ­КО ОД ЗА­ДО­ВО­ЉА­ВА­ЈУ­ЋЕ
ЗДРАВ­СТВЕ­НИ РАД­НИ­ЦИ
ВАК­ЦИ­НИ НЕ ВЕ­РУ­ЈУ?
Пи­ше: Др Бран­ка Ла­зић
Т
о­ком про­шле се­зо­не вак­ци­
ни­сан тек сва­ки де­се­ти ме­
ди­цин­ски про­фе­си­о­на­лац у
Бе­о­гра­ду, док у САД то чи­ни
75 од­сто
Грип пред­ста­вља ко­смо­по­лит­ско,
акут­но, за­ра­зно обо­ље­ње ко­је се се­
зон­ски ја­вља у ма­њим или ве­ћим
епи­де­ми­ја­ма иза­зва­но јед­ним од
ви­ру­са ин­флу­ен­це. Нај­е­фи­ка­сни­ја
ме­ра пре­вен­ци­је по­ја­ве епи­де­ми­ја
је сва­ка­ко вак­ци­на­ци­ја, а бу­ду­ћи да
су због при­ро­де по­сла здрав­стве­ни
рад­ни­ци из­ло­же­ни по­ве­ћа­ном ри­
зи­ку од обо­ле­ва­ња – спа­да­ју у при­
о­р и­тет­н у гру­п у за вак­ц и­н и­с а­њ е.
Ва­жност њи­хо­ве вак­ци­на­ци­је по­ве­
ћа­на је чи­ње­ни­цом да мо­гу има­ти
ак­тив­ну уло­гу у пре­но­ше­њу гри­па
сво­јим па­ци­јен­ти­ма, по­го­то­во они­
ма са осла­бље­ним иму­ни­те­том. И
по­ред стал­ног ин­си­сти­ра­ња Свет­ске
здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је (СЗО) на
све­о­бу­хват­ној за­шти­ти здрав­стве­
них рад­н и­ка број вак­ц и­н и­с а­н их
ме­ђу на­ма је и да­ље ни­зак. Број­
не сту­ди­је по­ка­за­ле су да све­о ­бу­
хват­на вак­ци­на­ци­ја здрав­стве­них
рад­ни­ка зна­чај­но до­при­но­си сма­
њи­ва­њу сто­пе обо­ле­ва­ња и код њи­
хо­вих па­ци­је­на­та (осим што шти­
ти и са­му здрав­стве­ну слу­жбу од
ко­лап­са усред епи­де­ми­је, шти­ти и
здра­вље ле­ка­ра). Advi­sory Com­mit­
tee on Im­mu­ni­za­tion Prac­ti­ces (ACIP)
пре­по­ру­чу­је оба­ве­зну вак­ци­на­ци­ју
здрав­стве­них рад­ни­ка.У Пра­вил­ни­
ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је о иму­ни­за­ци­ји
и за­шти­ти од за­ра­зних бо­ле­сти, од
13. 06. 2014, у чла­ну 43. сто­ји:
„вак­ци­на­ци­ја про­тив гри­па... пре­
ма епи­де­ми­о­ло­шким ин­ди­ка­ци­ја­
ма се спро­во­ди...
1) код ли­ца сме­ште­них у ге­рон­то­
ло­шким цен­три­ма и код ли­ца за­
по­с ле­н их у ге­р он­то­л о­ш ким цен­
три­ма;
22 >
22 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
21 <
Здрав­стве­ни си­стем >>>>>>>>>>>>>>>>
2) код де­це, омла­ди­не и ста­рих
ли­ца сме­ште­них у уста­но­ва­ма со­
ци­јал­не за­шти­те и код ли­ца за­по­
сле­них у тим уста­но­ва­ма;
3) код ли­ца за­по­сле­них у објек­ти­
ма у ко­ји­ма се оба­вља здрав­стве­на
де­лат­ност, а на­ро­чи­то у оде­ље­њи­
ма са по­ве­ћа­ним ри­зи­ком, ста­ци­
о­на­ри­ма за хро­нич­но обо­ле­ла ли­
ца и др...
Из ово­га би се мо­гло ин­ди­рект­
но за­кљу­чи­ти да нпр. ле­ка­ри и тех­
ни­ча­ри ко­ји ра­де у слу­жба­ма хит­не
по­мо­ћи или у ор­ди­на­ци­ја­ма до­мо­
ва здра­вља за­пра­во ни­су у по­ви­
Кра­гу­је­вац; З. Жив­ко­вић – КБЦ „Др
Дра­ги­ша Ми­шо­вић“ у ко­ме су они,
пу­тем ано­ним­ног епи­де­ми­о­ло­шког
упит­ни­ка за­тво­ре­ног ти­па (ан­ке­та у
при­ло­гу), ис­пи­та­ли 200 здрав­стве­
них рад­ни­ка (ле­ка­ри, ме­ди­цин­ски
тех­ни­ча­ри и фар­ма­це­у­ти) здрав­
стве­н е рад­н и­ке ГЗЗХМП Бе­о ­град
у се­зо­ни 2013/2014. – спро­ве­ли смо
ис­пи­ти­ва­ње у ор­ди­на­ци­ја­ма иза­
бра­них ле­ка­ра (оп­ште ме­ди­ци­не,
ги­не­ко­ло­га и пе­ди­ја­та­ра) у До­му
здра­вља Ста­ри град Бе­о­град.
Ко­ле­ге из Хит­не по­мо­ћи су до­шле
до сле­де­ћих ре­зул­та­та: да се са­мо
1,5 од­сто ис­пи­та­ни­ка ре­дов­но вак­
ци­ни­ше про­тив гри­па, док се 75 од­
У СР­БИ­ЈИ ПО­ТВР­ЂЕН СЕ­ЗОН­СКИ ГРИП
Цен­тар за ви­ру­со­ло­ги­ју Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Вој­во­ди­не у Но­вом Са­ду
по­твр­дио је 3. ок­то­бра ин­фек­ци­ју ви­ру­сом гри­па ти­па А (H3N2) код јед­ног па­
ци­јен­та. Ви­рус ти­па А (H3N2) је се­зон­ски ви­рус гри­па, ко­ји је био у цир­ку­ла­ци­
ји и про­шле се­зо­не.
Као основ­на ме­ра пре­вен­ци­је пре­по­ру­чу­је се вак­ци­на­ци­ја рас­по­ло­жи­вом вак­
ци­ном у Ср­би­ји. За се­зо­ну гри­па 2014-2015. го­ди­не обез­бе­ђе­но је 235.091 до­за вак­
ци­не. Вак­ци­на ко­ја је до­ступ­на у до­мо­ви­ма здра­вља је инак­ти­ви­са­на, сплит вак­
ци­на, про­из­во­ђа­ча Са­но­фи Па­сте­ра. Ова вак­ци­на по­ред ти­па АH1N1 ви­ру­са гри­па,
са­др­жи и ти­по­ве АH3N2 и B ви­ру­са гри­па.
Се­зон­ска тро­ва­лент­на вак­ци­на се пре­по­ру­чу­је осо­ба­ма са хро­нич­ним по­ре­
ме­ћа­ји­ма плућ­ног и кар­ди­ов
­ а­ску­лар­ног си­сте­ма, као и ме­та­бо­лич­ким по­ре­ме­
ћа­ји­ма (укљу­чу­ју­ћи пре све­га ше­ћер­ну бо­лест), по­ре­ме­ћа­ји­ма ра­да бу­бре­га, осо­
ба­ма са осла­бље­ним иму­ни­те­том итд. По­ред на­ве­де­них по­треб­но је об­у­хва­ти­ти
осо­бе сме­ште­не и за­по­сле­не у ге­рон­то­ло­шким цен­три­ма и уста­но­ва­ма со­ци­јал­
не за­шти­те, као и за­по­сле­не у уста­но­ва­ма ко­је оба­вља­ју здрав­стве­ну де­лат­ност.
Пре­по­ру­че­на је при­ме­на ове вак­ци­не и код осо­ба ста­ри­јих од 65 го­ди­на, као и
код осо­ба за­по­сле­них у јав­ним слу­жба­ма ко­је су у ри­зи­ку – са­оп­ште­но је из Ин­
сти­ту­та „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут“.
ше­ном ри­зи­ку и сто­га не под­ле­жу
пре­по­ру­ци за вак­ци­ни­са­ње, а баш
они пр­ви и нај­че­шће до­ла­зе у не­
по­сред­ни кон­такт са нај­ве­ћим бро­
јем обо­ле­лих (ста­ри­ји од 65 го­ди­на,
не­по­крет­ни, хро­нич­ни бо­ле­сни­ци,
труд­ни­це, де­ца...) ко­ји се нај­че­шће
ле­че у кућ­ним усло­ви­ма у сва­кој
епи­де­ми­ји гри­па.
По­л а­з е­ћ и од ра­д а „Ста­в о­в и и
по­н а­ш а­њ е здрав­с тве­н их рад­н и­
ка Град­ског за­во­да за хит­ну ме­ди­
цин­ску по­моћ (ГЗЗХМП) у Бе­о­гра­
ду по пи­та­њу вак­ци­на­ци­је про­тив
се­зон­ског гри­па“ ау­то­ра И. Ђу­рић
Фи­ли­по­вић – Фа­кул­тет Ме­ди­цин­
ских на­у­ка Кра­гу­је­вац; Ђ. Фи­ли­по­
вић – ГЗЗХМП Бе­о­град; М. Сто­ја­но­
вић – Фа­кул­тет Ме­ди­цин­ских на­у­ка
сто ни­кад не вак­ци­ни­ше; да је раз­
лог не­вак­ци­ни­са­ња пре све­га страх
од не­же­ље­них ре­ак­ци­ја и не­схва­
та­ње гри­па као озбиљ­ног обо­ље­ња,
ипак ви­ше од по­ло­ви­не сма­тра да
би вак­ци­ни­са­ње здрав­стве­них рад­
ни­ка мо­ра­ло би­ти ман­да­тор­но ре­
гу­ли­са­но.
На­ши ре­зул­та­ти ано­ним­не ан­ке­
те у До­м у здра­в ља Ста­р и град су
по­к а­з а­л и сле­д е­ћ е: од 95 ан­ке­т и­
ра­н их до­б ро­в ољ­н ом ано­н им­н ом
ан­ке­т ом (ти­м о­в и ле­к ар – се­с тра
на оп­ш тој ме­д и­ц и­н е, пе­д и­ј а­т ри­
ји и ги­н е­ко­л о­г и­ј и) све­г а се њих
21 вак­ц и­н и­ш е (22,1 од­с то); од ле­
ка­р а вак­ц и­н и­ш е се 25,71 од­с то, а
од ме­ди­цин­ских се­ста­ра 20 од­сто.
Као нај­че­шћи раз­лог не­при­ма­ња
вак­ц и­н е про­т ив се­з он­с ког гри­п а
је убе­ђ е­њ е о „до­в ољ­н ој про­ку­же­
но­сти“ (33,78 од­сто), а за­тим сле­де
ње­на на­вод­на не­е­фи­ка­сност (18,91
од­сто), страх од не­же­ље­них ре­ак­
ци­ја (18,91 од­сто) и по­сто­ја­ње кон­
тра­ин­ди­ка­ци­ја (14,86 од­сто)... Да би
вак­ци­на про­тив гри­па тре­ба­ло да
бу­де за­кон­ски оба­ве­зна за здрав­
стве­не рад­ни­ке ми­сли 30,53 од­сто
ан­ке­ти­ра­них.
На осно­ву ста­ти­стич­ких по­да­та­
ка Град­ског за­во­да за јав­но здра­
вље у Бе­о ­г ра­д у и Ин­с ти­т у­т а за
јав­но здра­вље „Др Ми­лан Јо­ва­но­
вић Ба­т ут“ то­ком пр­о ­т е­к ле се­з о­
не 2013/2014. вак­ци­ни­са­но је све­га
10 од­сто здрав­стве­них рад­ни­ка. За
раз­ли­ку од Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, у су­
сед­ној Цр­ној Го­ри се вак­ци­ни­ше 20
од­сто здрав­стве­них рад­ни­ка. На­су­
прот ре­зул­та­та у ре­ги­он
­ у, у Сје­ди­
ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма про­
це­нат вак­ци­ни­са­них здрав­стве­них
рад­ни­ка је зна­чај­но ве­ћи – 72 од­
сто (јер се у су­прот­ном не при­зна­
је од­су­ство­ва­ње са по­сла у слу­ча­ју
обо­ле­ва­ња).
Да би се по­ве­ћа­ла сто­па иму­ни­
за­ци­је ме­ђу здрав­стве­ним рад­ни­
ци­ма по­треб­на је еду­ка­ци­ја о ва­
жно­сти вак­ци­на­ци­је, от­кла­ња­ње
нео­прав­да­них стра­хо­ва од не­же­ље­
них ре­ак­ци­ја, али и си­стем­ска ин­
тер­вен­ци­ја на свим ни­во­и­ма здрав­
стве­не за­шти­те и у за­ко­но­дав­ству.
Ли­те­ра­ту­ра:
1. Wil­de JA, McMil­lan JA, Ser­wint J, But­
ta J, O’Ri­or­dan MA, Ste­in­hoff MC. Ef­fec­ti­
ve­ness of in­flu­en­za vac­ci­ne in he­alth ca­
re pro­fes­si­o­nals: a ran­do­mi­zed trial. JA­MA
1999;281:908--13.
2. Car­man WF, El­der WG, Wal­la­ce LA, et
al. Ef­fects of in­flu­en­za vac­ci­na­tion of he­althca­re wor­kers on mor­ta­lity of el­derly pe­o­ple
in long-term ca­re: a ran­do­mi­zed con­trol­led
trial. Lan­cet 2000;355:93–7.
3. Hayward AC, Har­ling R, Wet­ten S, et
al. Ef­fec­ti­ve­ness of an in­f lu­en­za vac­ci­ne
pro­gram­me for ca­re ho­me staff to pre­vent
de­ath, mor­bi­dity, and he­alth ser­vi­ce use
among re­si­dents: clu­ster ran­do­mi­sed con­
trol­led trial. BMJ 2006;333:1241.
4. Le­ma­i­tre M, Me­ret T, Rot­han-Ton­de­
ur M, et al. Ef­fect of in­flu­en­za vac­ci­na­tion
of nur­sing ho­me staff on mor­ta­lity of re­si­
dents: a clu­ster-ran­do­mi­zed trial. J Am Ge­
ri­a­tr Soc 2009;57:1580–6.
5. CDC. Im­m u­n i­z a­t ion of he­a lth-ca­r e
per­son­nel: re­com­men­da­ti­ons of the Advi­
sory Com­mit­tee on Im­mu­ni­za­tion Prac­ti­ces
(ACIP). MMWR 2011;60(No. RR-7).
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 23
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ЦЕН­ТАР ЗА АНА­ЛИ­ЗУ, ПЛА­НИ­РА­ЊЕ И ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈУ
ЗДРАВ­СТВЕ­НЕ ЗА­ШТИ­ТЕ ГЗЈЗ БЕ­О­ГРАД
КА­КО ДО КВА­ЛИ­ТЕТ­НИ­ЈЕ
ЗДРАВ­СТВЕ­НЕ УСЛУ­ГЕ?
Пише: Др Ка­та­ри­на
Вој­во­дић*
С
ве­д о­ц и смо број­н их из­
ме­на у за­кон­ској ре­гу­ла­
ти­ви, на­ч и­ну фи­н ан­с и­
ра­ња, ор­га­ни­за­ци­ји ра­да
здрав­стве­не слу­жбе у Ср­би­ји у
по­с лед­њ их 20-ак го­д и­н а. По­
треб­но је до­ста ве­шти­не и зна­
ња да би се успе­шно „пли­ва­ло“
у та­квим усло­ви­ма. У Град­ском
за­во­ду за јав­но здра­вље, у окви­ру Цен­тра за ана­ли­зу,
пла­ни­ра­ње и ор­га­ни­за­ци­ју здрав­стве­не за­шти­те, спе­
ци­ја­ли­сти со­ци­јал­не ме­ди­ци­не сва­ко­днев­но се су­сре­
ћу са број­ним пи­та­њи­ма из тих обла­сти.
Основ­не за­дат­ке спе­ци­ја­ли­сте со­ци­јал­не ме­ди­ци­не
у овом Цен­тру чи­не: ко­ор­ди­ни­ци­ја, пла­ни­ра­ње и пра­
ће­ње ре­а­ли­за­ци­је пла­но­ва ра­да и уго­вор­них оба­ве­за
здрав­стве­них уста­но­ва, про­у­ча­ва­ње здрав­стве­ног ста­
ња и ри­зи­ка по здра­вље ста­нов­ни­штва у ци­љу са­гле­да­
ва­ња при­о­ри­тет­них про­бле­ма и по­тре­ба, пред­ла­га­ње
еле­ме­на­та здрав­стве­не по­ли­ти­ке, пла­но­ва и про­гра­
ма на­ме­ње­них очу­ва­њу и уна­пре­ђе­њу здра­вља ста­но­
ви­штва, ко­ор­ди­на­ци­ја ра­да на уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та
здрав­стве­не слу­жбе, про­це­на ефи­ка­сно­сти, до­ступ­но­
сти и ква­ли­те­та здрав­стве­не за­шти­те, укљу­чу­ју­ћи и са­
тис­фак­ци­ју ко­ри­сни­ка.
Сви по­сло­ви се оба­вља­ју тим­ски у са­рад­њи са здрав­
стве­ним уста­но­ва­ма, Ин­сти­ту­том за јав­но здра­вље Ср­
би­је “Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”, Ми­ни­стар­ством здра­
вља РС, Ре­пу­блич­ким фон­дом за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње.
У Од­се­ку за при­мар­ну здрав­стве­ну за­шти­ту сви на­ве­
де­ни по­сло­ви су усме­ре­ни на уна­пре­ђе­ње ор­га­ни­за­
ци­је и ра­да уста­но­ва при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те у
Бе­о­гра­ду и то16 до­мо­ва здра­вља ипет за­во­да у мре­жи
здрав­стве­них уста­но­ва, на­ме­ње­них здрав­стве­ној за­шти­
ти по­себ­них ка­те­го­ри­ја по­пу­ла­ци­је (сту­де­на­та, рад­ни­
ка, ста­рих, обо­ле­лих од плућ­них бо­ле­сти, ту­бер­ку­ло­зе и
ко­жно-ве­не­рич­них бо­ле­сти). Крај­њи циљ свих ак­тив­но­
сти је до­бро ор­га­ни­зо­ва­на и ефи­ка­сна при­мар­на здрав­
стве­на за­шти­та ко­ја пру­жа ква­ли­тет­не услу­ге сво­јим
ко­ри­сни­ци­ма.
За сва­ку уста­но­ву из­ра­ђу­је се план ра­да за на­ред­ну
го­ди­ну, узи­ма­ју­ћи у об­зир сва ва­же­ћа за­кон­ска ак­та,
док се за сва­ку слу­жбу пла­ни­ра са­др­жај и обим здрав­
стве­не за­шти­те.План са­др­жи и обим пла­ни­ра­них услу­
га ко­ји, уства­ри, пред­ста­вља „ко­ли­чи­ну“ услу­га ко­је ће
би­ти пру­же­не. Ако се,на при­мер, услу­га пре­вен­тив­ни
пре­глед но­во­ро­ђен­че­та и одој­че­та пла­ни­ра у оби­му од
шест пре­гле­да до на­вр­ше­не пр­ве го­ди­не жи­во­та,то­зна­
чи да број пла­ни­ра­них услу­га тре­ба да бу­де шест пу­
та ве­ћи од бро­ја де­це тог уз­ра­ста на те­ри­то­ри­ји здрав­
стве­не уста­но­ве (до­ма здра­вља). На­жа­лост, је­дан број
де­це ипак оста­не не­пре­гле­дан што та­ко­ђе узи­ма­мо у
об­зир, али во­де­ћи ра­чу­на да об­у­хват де­це не бу­де ма­
њи од пред­ви­ђе­ног Струч­но-ме­то­до­ло­шким упут­ством
за спро­во­ђе­ње Уред­бе о на­ци­о­нал­ном про­гра­му здрав­
стве­не за­шти­те же­на, де­це и омла­ди­не - об­у­хват је нај­
ма­ње 95 од­сто.
Ме­ђу­тим, пре­вен­тив­ни пре­гле­ди ле­ка­ра чи­не 22,3 од­
сто пла­ни­ра­них пре­гле­да. Оста­ли пре­гле­ди су пре­гле­ди
ра­ди ди­јаг­но­сти­ке и ле­че­ња.Осно­ву за њи­хо­во пла­ни­
ра­ње чи­ни ре­а­ли­зо­ван број пре­гле­да у прет­ход­ној го­
ди­ни.Са­би­ра­њем пре­вен­тив­них по­се­та и по­се­та ра­ди
ди­јаг­но­сти­ке и ле­че­ња до­би­ја­мо уку­пан број пла­ни­ра­
них пре­гле­да у слу­жби. Ова­ко на­пра­вљен план мо­же
би­ти нео­ствар­љив, ако у об­зир не узме­мо и по­сто­је­ћи
ка­дар ко­ји ће ра­ди­ти на ре­ал
­ и­за­ци­ји пла­на.
Корекција плана
Ко­рек­ци­ју пла­на тре­ба оба­ви­ти та­ко да уку­пан број
пред­ви­ђе­них пре­гле­да по ле­ка­ру не пре­ла­зи нор­ми­ра­
ни број пре­гле­да де­фи­ни­сан Пра­вил­ни­ком о бли­жим
усло­ви­ма за оба­вља­ње здрав­стве­не де­лат­но­сти у здрав­
стве­ним уста­но­ва­ма и дру­гим об­ли­ци­ма здрав­стве­не
слу­жбе.У овој фа­зи из­ра­де пла­на обич­но се ја­ви нај­ве­ћи
број про­бле­ма.Пр­во је по­треб­но ана­ли­зи­ра­ти ка­дров­
ску струк­ту­ру слу­жбе, да ли је по­сто­је­ћи број ле­ка­ра у
скла­ду са ка­дров­ским нор­ма­ти­вом, да ли је мо­гу­ће оба­
ви­ти пре­ра­спо­де­лу уну­тар здрав­стве­не уста­но­ве или је
нео­п­ход­но ан­га­жо­ва­ти но­ве ле­ка­ре.
Уко­ли­ко је број ле­ка­ра у скла­ду са нор­ма­ти­вом, а пла­
ни­ра­ни прој пре­гле­да и да­ље пре­ва­зи­ла­зи нор­ми­ра­
ни број, тре­ба ана­ли­зи­ра­ти, с јед­не стра­не по­пу­ла­ци­
ју за ко­ју су пре­гле­ди пла­ни­ра­ни, а са дру­ге струк­ту­ру
пла­ни­ра­них услу­га.Мо­же се де­си­ти да у да­том до­му
здра­вља број ре­ги­стров­них ко­ри­сни­ка пре­ма­шу­је број
ста­нов­ни­ка на осно­ву ко­га је из­ра­ђен ка­дров­ски план.
Иа­ко је ве­ћи број опре­де­ље­них ко­ри­сни­ка на не­ки на­
чин по­хва­ла и при­зна­ње ква­ли­те­та ра­да те уста­но­ве,
за­др­жа­ва­ње та­кве ре­пу­та­ци­је и ква­ли­те­та је до­ве­де­но
у пи­та­ње у бу­дућ­но­сти.Да­би и да­ље функ­ци­о­ни­са­ла и
24 >
24 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
23 <
Здрав­стве­ни си­стем >>>>>>>>>>>>>>>>
ис­пу­ни­ла оче­ки­ва­ња ко­ри­сни­ка, уста­но­ва мо­ра да ан­
га­жу­је до­дат­ни ка­дар ко­ји че­сто мо­ра да фи­нан­си­ра
из соп­стве­них сред­ста­ва.Ве­ли­ко је пи­та­ње ка­ко се мо­
же пре­ва­зи­ћи тај про­блем.
Под­за­кон­ска ак­та ко­ји­ма се ре­гу­ли­ше по­тре­бан ка­
дар у об­зир узи­ма­ју број ста­нов­ни­ка на те­ри­то­ри­ји
оп­шти­не за ко­ју је осно­ва­на здрав­стве­на уста­но­ва.Са
дру­ге стра­не, план ра­да се из­ра­ђу­је за по­тре­бе оси­гу­
ра­ни­ка ко­ји су се опре­де­ли­ли за иза­бра­ног ле­ка­ра у
тој уста­но­ви.Че­сто ни број оси­гу­ра­ни­ка на од­ре­ђе­ној
оп­шти­ни не од­го­ва­ра бро­ју ко­ри­сни­ка услу­га од­ре­ђе­
ног до­ма здра­вља.Чи­ни се да је овај про­блем на­ро­чи­то
из­ра­жен у бе­о­град­ским до­мо­ви­ма здра­вља, с об­зи­ром
да на ре­ла­тив­но ма­лом про­сто­ру, а због гу­сти­не на­
се­ље­но­сти и бро­ја ста­нов­ни­ка по­сто­ји 16до­мо­ва здра­
вља.Ста­нов­ни­ци Бе­о­гра­да рав­но­прав­но мо­гу да ко­ри­
сте услу­ге сва­ког од њих.По­треб­на је ве­ли­ка ве­шти­на
ме­наџ­мен­та тих уста­но­ва да успе­шно ор­га­ни­зу­ју рад
слу­жби чи­ји број ко­ри­сни­ка пре­ва­зи­ли­зи по­пу­ла­ци­
ју за ко­ју су ор­га­ни­зо­ва­не.Шт­а би би­ло нај­бо­ље ре­ше­
ње?Те­шко је ре­ћи.Не­ мо­же­те огра­ни­чи­ти сло­бо­ду из­
бо­ра ко­ри­сни­ци­ма. Са дру­ге стра­не, при­ро­дан од­лив
ка­дра до­ве­шће до „га­ше­ња кар­то­те­ка“ ле­ка­ра на­кон
од­ла­ска у пен­зи­ју.
Уко­ли­ко је број ле­ка­ра у скла­ду са нор­ма­ти­вом, а
пла­ни­ра­ни број пре­гле­да пре­ва­зи­ла­зи нор­ми­ра­ни број,
по­треб­но је још не­ко­ли­ко по­да­та­ка узе­ти у об­зир при­
ли­ком из­ра­де пла­на.Че­му да­ти пред­ност пре­вен­тив­
ним или ку­ра­тив­ним по­се­та­ма?УСлу­жби за здрав­стве­
ну за­шти­ту ма­ле и пред­школ­ске де­це, нај­че­шћи раз­лог
по­се­те ле­ка­ру у Бе­о­гра­ду су бо­ле­сти ор­га­на за ди­са­ње
и за­ра­зне и па­ра­зи­тар­не бо­ле­сти. Да ли мо­же­мо пла­
ни­ра­ти ма­њи број пре­гле­да?По­се­те ра­ди ди­јаг­но­сти­
ке и ле­че­ња, ку­ра­тив­не по­се­те, пла­ни­ра­ју се на осно­ву
бро­ја из­вр­ше­них у пред­ход­ној го­ди­ни и тај број ва­ри­
ра од го­ди­не до го­ди­не.У пред­ход­них пет го­ди­на ва­
ри­ја­ци­је су зна­чај­не и кре­ћу се од 46.399 пре­гле­да ви­
ше у од­но­су на прет­ход­ну го­ди­ну, до 46.399 пре­гле­да
ма­ње (Та­бе­ла 1).Већ на пр­ви по­глед је ја­сно да је из­
ра­да пла­на са ова­квом ди­на­ми­ком из­ме­не вр­ло ком­
плек­сан по­сао.
Та­бе­ла 1.
Бројни параметри
У слу­жба­ма за здрав­стве­ну за­шти­ту од­ра­слих, по­да­
ци нас во­де до дру­га­чи­јих прет­по­став­ки.На­и­ме, у то­ку
2013.го­ди­не по од­ра­слом ста­нов­ни­ку би­ло је 1,5 епи­зо­
да ле­че­ња са про­сеч­но 2,8 по­се­те по епи­зо­ди што ука­
зу­је на то да ве­ли­ки број од­ра­слих ко­ри­сни­ка при­па­да
гру­пи са не­ком хро­нич­ном бо­ле­шћу са че­стим по­се­
та­ма иза­бра­ном ле­ка­ру. У при­лог то­ме иде и по­да­так
да је у то­ку 2013.го­ди­не у бе­о­град­ским до­мо­ви­ма здра­
вља 65 од­сто ко­ри­сни­ка бар јед­ном по­се­ти­ло свог иза­
бра­ног ле­ка­ра (пре­ма из­ве­шта­ју о по­ка­за­те­љи­ма ква­
ли­те­та). Осци­ла­ци­је у бро­ју ку­ра­тив­них пре­гле­да ни­су
при­сут­не као у слу­жби за здрав­стве­ну за­шти­ту ма­ле и
пред­школ­ске де­це већ се њи­хов број кон­стант­но по­ве­
ћа­ва (Та­бе­ла 2).Је­ди­ни пад у бро­ју ку­ра­тив­них пре­гле­
да уо­ча­ва се у 2011.го­ди­ни. Удео пре­вен­тив­них пре­гле­
да је мно­го ма­њи не­го у слу­жби за здрав­стве­ну за­шти­ту
ма­ле и пред­школ­ске де­це (3,88 од­сто у 2013. го­ди­ни) и
од 2010 до 2013 по­ка­зу­је кон­стант­ни пад.
У слу­жби за здрав­стве­ну за­шти­ту од­ра­слих гра­ђа­на
пред­ви­ђен је чи­тав низ пре­вен­тив­них пре­гле­да (си­
сте­мат­ски пре­гле­ди, скри­нинг на ра­но от­кри­ва­ње де­
пре­си­је, ше­ћер­не бо­ле­сти, кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти,
кар­ци­но­ма де­бе­лог цре­ва), а њи­хо­во пла­ни­ра­ње са пре­
по­ру­че­ним об­у­хва­том по­пу­ла­ци­је за ко­ју су ти пре­гле­
ди пред­ви­ђе­ни, пред­ста­вља план ра­да ко­ји уста­но­ве не
мо­гу ре­а­ли­зо­ва­ти.
Та­бе­ла 2.
Слу­жба за здрав­стве­ну за­шти­ту
ма­ле и пред­школ­ске де­це
број
ку­ра­тив­них
пре­гле­да­
пре­по­зна­ју симп­то­ме због ко­јих је нео­п­ход­но ја­ви­ти
се ле­ка­ру, а због ко­јих не.У то­ку 2013.го­ди­не сва­ко де­
те пред­школ­ског уз­ра­ста је има­ло по 5,8 епи­зо­да ле­че­
ња због бо­ле­сти или по­вре­да, са про­сеч­но 1,6 по­се­том
по епи­зо­ди (Ста­ти­стич­ки при­каз здрав­стве­не де­лат­но­
сти у Бе­о­гра­ду за 2013. го­ди­ну). Мо­же­мо за­кљу­чи­ти да
на­кон ди­јаг­но­сти­ке и пре­пи­са­не те­ра­пи­је ни­је у свим
слу­ча­је­ви­ма оба­вљен и кон­трол­ни пре­глед.
Удео пре­вен­тив­них пре­гле­да у укуп­ном бро­ју пре­
гле­да по­ка­зу­је рас­ту­ћи тренд у овој слу­жби, а по­ве­ћа­
ње уде­ла је при­мет­но у го­ди­на­ма у ко­ји­ма је број ку­ра­
тив­них пре­гле­да ма­њи не­го пред­ход­не го­ди­не (2010.и
2012.на Та­бе­ли 1).
Слу­жба за здрав­стве­ну за­шти­ту од­ра­слих гра­ђа­на
ра­зли­ка у бро­ју
ку­ра­тив­них
пре­гле­да
у од­но­су на
прет­ход­ну
го­ди­ну­
у­део
пре­вен­ти­ве
у укуп­ном
бро­ју
пре­гле­да
број
ку­ра­тив­них
пре­гле­да­
ра­зли­ка у бро­ју
ку­ра­тив­них
пре­гле­да
у од­но­су на
прет­ход­ну
го­ди­ну
у­део
пре­вен­ти­ве
у укуп­ном
бро­ју
пре­гле­да
2009
954.318
21.6
2009
5.178.244
2010
923.539
-30.779
22.7
2010
4.964.958
-213.286
3,77
2011
970.800
47.261
21.2
2011
5.192.818
227.860
3,67
2012
924.492
-46.308
22.6
2012
5.311.899
119.081
3,27
2013
970.891
46.399
22.3
2013
5.458.408
146.509
3,88
Из­вор: Из­ве­штај о фак­ту­ри­са­ној ре­а­ли­за­ци­ји за 2013.
го­ди­ну, Град­ски за­вод за јав­но здра­вље, Бе­о­град
Ду­го­роч­но гле­да­но, по­треб­но је ве­ћи ак­це­нат да­ти
здрав­стве­но -вас­пит­ном ра­ду, осна­жи­ти ро­ди­те­ље да
4,56
Из­вор: Из­ве­штај о фак­ту­ри­са­ној ре­а­ли­за­ци­ји за 2013.
го­ди­ну, Град­ски за­вод за јав­но здра­вље, Бе­о­град
Ови по­да­ци нам са­мо отва­ра­ју вра­та прет­по­став­ка­ма,
али ко­на­чан за­кљу­чак би би­ло мо­гу­ће до­не­ти на­кон де­
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 25
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
таљ­ни­јег ис­тра­жи­ва­ња узро­ка, хит­но­сти и оправ­да­но­
сти по­се­та ле­ка­ру.У скла­ду са до­би­је­ним ре­зул­та­ти­ма,
по­сте­пе­но сма­њи­ва­ње ку­ра­тив­них по­се­та, 5-10 од­сто
на го­ди­шњем ни­воу, у уста­но­ва­ма где је нпр.број по­
нов­них по­се­та или број крат­ких по­се­та био нео­прав­да­
но ве­ћи од про­се­ка, омо­гу­ћи­ло би да се осло­бо­ди „про­
стор“ за по­ве­ћа­ње пре­вен­тив­них по­се­та и здрав­стве­но
– вас­пит­ни рад.
План ра­да и ње­го­ва ре­а­ли­за­ци­ја ин­ди­рек­то ути­чу и
на сли­ку ко­ју до­би­ја­мо о ква­ли­те­ту пру­же­не здрав­стве­
не за­шти­те.Пла­ни­ра­ју­ћи по­је­ди­не услу­ге, пла­ни­ра­мо и
ква­ли­тет здрав­стве­не за­шти­те.Ме­ђу по­ка­за­те­љи­ма ква­
ли­те­та на­ла­зе се и удео пре­вен­тив­них пре­гле­да и од­нос
пр­вих и по­нов­них по­се­та.Уко­ли­ко сва­ке го­ди­не пла­ни­
ра­мо пре­вен­тив­не и ку­ра­тив­не по­се­те на исти на­чин, а
здрав­стве­не уста­но­ве се тру­де да ис­пу­не план ра­да до­
би­ће­мо го­то­во исте по­ка­за­те­ље ква­ти­те­та (нпр про­ме­
на уде­ла пре­вен­тив­них по­се­та у го­ре по­ме­ну­тим слу­
жба­ма чак и у го­ди­на­ма ка­да је по­ве­ћан то по­ве­ћа­ње
је на де­ци­мал­ном ни­воу). Пр­ве и по­нов­не по­се­те ра­ди
ле­че­ња се та­ко­ђе пла­ни­ра­ју на осно­ву бро­ја из­вр­ше­них
у пред­ход­ној го­ди­ни и не мо­же­мо оче­ки­ва­ти њи­хо­ву
зна­чај­ни­ју про­ме­ну про­ме­ну што се и де­ша­ва у прак­
си (од 2011. до 2013. го­ди­не вред­но­сти овог по­ка­за­те­ља
су се кре­та­ле од 1,5 пре­ко 1,6 до 1,4 2013. го­ди­не у слу­жби
за здрав­стве­ну за­шти­ту од­ра­слих).
По­ка­за­тељ Про­це­нат ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка ста­
ри­јих од 50 го­ди­на ко­ји­ма је ура­ђен тест на кр­ва­вље­
ње у сто­ли­ци ди­рект­но је по­ве­зан са пла­ном скри­нинг
пре­гле­да на ра­но от­кри­ва­ње кар­ци­но­ма де­бе­лог це­ре­
ва не са­мо у де­лу ко­ји се од­но­си на по­се­те ле­ка­ру већ
и у пла­ну ла­бо­ра­то­риј­ских услу­га.Та­ко да уна­пре­ђе­
ње овог по­ка­за­те­ља за­ви­си, ка­ко од бро­ја пла­ни­ра­них
скри­нин­га, та­ко и од ко­ли­чи­не ре­а­ген­са нео­пх
­ од­них
за утвр­ђи­ва­ње кр­ви у сто­ли­ци.
Ме­ђу­тим, и не­пла­ни­ра­ње не­ких услу­га та­ко­ђе ути­че
на ре­зул­та­те при­ку­пље­них по­ка­за­те­ља ква­ли­те­та.Ово­
се кон­крет­но од­но­си на по­ка­за­те­ље ква­ли­те­та ди­ја­бе­
то­ло­шке здрав­стве­не за­шти­те. Де­фи­ни­са­на су два по­
ка­за­те­ља: про­це­нат ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка обо­ле­
лих од ше­ћер­не бо­ле­сти ко­ји су бар јед­ном упу­ће­ни на
од­ре­ђи­ва­ње вред­но­сти гли­ко­ли­зи­ра­ног хе­мо­гло­би­на и
про­це­нат ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка обо­ле­лих од ше­ћер­
не бо­ле­сти ко­ји су упу­ће­ни на пре­глед оч­ног дна у то­ку
го­ди­не. Ово су по­ка­за­те­љи ко­ји се пра­те и у дру­гим др­
жа­ва­ма.На­ши ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју по­ве­ћа­ње вред­но­сти
оба по­ка­за­те­ља од 2011.го­ди­не (Гра­фи­кон 1), али и да­ље
ни­смо до­сти­гли вред­но­сти, ре­ци­мо, Бел­ги­је или Ве­ли­
ке Бри­та­ни­је у ко­ји­ма је код око 90 од­сто па­ци­је­на­та
од­ре­ђен ни­во гли­ко­ли­зи­ра­ног хе­мо­гло­би­на.
Гра­фи­кон 1. Про­це­нат ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка обо­
ле­лих од ше­ћер­не бо­ле­сти ко­ји су бар јед­ном упу­ће­ни
на од­ре­ђи­ва­ње вред­но­сти гли­ко­ли­зи­ра­ног хе­мо­гло­би­
на у до­мо­ви­ма здра­вља у Бе­о­гра­ду
Из­вор: Из­ве­штај о по­ка­за­те­љи­ма ква­ли­те­та 2011, 2012,
и 2013, Град­ски за­вод за јав­но здра­вље, Бе­о­град
Слика стања здравства
Про­це­нат упу­ће­них па­ци­је­на­та са ди­ја­бе­те­сом на пре­
глед оч­ног дна у 2013 го­ди­ни у до­мо­ви­ма здра­вља у Бе­о­
гра­ду из­но­сио је 42,6од­сто, а вред­ност му се по­ве­ћа­ва­ла
од 2011.го­ди­не (Гра­фи­кон 2). По­ре­ђе­ња ра­ди у Бел­ги­ји је у
2012.го­ди­ни 44 од­сто обо­ле­лих пре­гле­да­но код оф­тал­мо­
ло­га (Per­for­man­ce of ge­ne­ral me­di­ci­ne in Bel­gi­um, NIH­DI,
2012). Ме­ђу­тим у Ен­гле­ској овај по­ка­за­тељ има вред­ност
73 од­сто, и сма­тра се ло­шим ре­зул­та­том (Na­ti­o­nal Di­a­be­
tes Au­dit 2011-2012).Не мо­же­мо се у пот­пу­но­сти по­ре­ди­ти
са овим ре­зул­та­ти­ма јер се код нас ме­ри про­це­нат упу­
ће­них на пре­глед, а не про­це­нат код ко­јих је тај пре­глед
и оба­вљен и мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да из­ве­стан број па­
ци­је­на­та ни­је оба­вио оф­тал­мо­ло­шки пре­глед.
Гра­фи­кон 2. Про­це­нат ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка обо­
ле­лих од ше­ћер­не бо­ле­сти ко­ји су бар јед­ном упу­ће­ни
на пре­глед оч­ног дна у до­мо­ви­ма здра­вља у Бе­о­гра­ду
Из­вор: Из­ве­штај о по­ка­за­те­љи­ма ква­ли­те­та 2011, 2012,
и 2013, Град­ски за­вод за јав­но здра­вље, Бе­о­град
Ка­ко пла­но­ви ра­да ути­чу на ове по­ка­за­те­ље? План
пре­вен­тив­них ак­тив­но­сти се из­ра­ђу­је на осно­ву по­пу­
ла­ци­је, у овом слу­ча­ју­бро­ја ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка
обо­ле­лих од ди­ја­бе­те­са. Има­мо по­дат­ке о по­пу­ла­ци­ји,
али у пла­ну се не на­ла­зи услу­га пре­вен­тив­ни оф­тал­
мо­ло­шки пре­глед.На тај на­чин пра­ти­мо са­мо про­це­нат
упу­ће­них на пре­глед оч­ног дна, али не и про­це­нат па­
ци­је­на­та ко­ји је тај пре­глед оба­вио што би мно­го пре­
ци­зни­је од­сли­ка­ло ква­ли­тет здрав­стве­не за­шти­те па­
ци­је­на­та обо­ле­лих од ше­ћер­не бо­ле­сти.
Мо­же­мо за­кљу­чи­ти да из­ра­да пла­но­ва ра­да и њи­хо­
ва ре­а­ли­за­ци­ја од­сли­ка­ва ста­ње у на­шем здрав­стве­
ном си­сте­му, али и ста­ње здра­вља по­пу­ла­ци­је.Из­бро­
ја ку­ра­тив­них пре­гле­да и бро­ја ин­тер­вен­ци­ја мо­же­мо
за­кљу­чи­ти о уче­ста­ло­сти ја­вља­ња иза­бра­ном ле­ка­ру
због бо­ле­сти или по­вре­да.Не­из­вр­ше­ње пла­на ра­да че­
сто нам ука­зу­је на не­до­ста­так ка­дра у по­је­ди­ним слу­
жба­ма или не­до­ста­так сред­ста­ва (нпр. сма­ње­на ре­а­ли­
за­ци­ја по­је­ди­них ла­бо­ра­то­риј­ских ана­ли­за).Не­до­вољ­на
ре­а­ли­за­ци­ја пре­вен­тив­них пре­гле­да нпр.од­ра­слих или
же­на мо­же нам ука­за­ти на од­нос на­ших гра­ђа­ња пре­
ма соп­стве­ном здра­вљу. Исто­вре­ме­но ће сви на­ве­де­
ни па­ра­ме­три ути­ца­ти на сли­ку о ква­ли­те­ту пру­же­не
здрав­стве­не за­шти­те.Св­е ак­тив­но­сти слу­жбе со­ци­јал­не
ме­ди­ци­не тре­ба­ло би да во­де ка пла­ни­ра­њу ква­ли­тет­
ни­је здрав­стве­не за­шти­те ко­ја као глав­ни за­да­так има
очу­ва­ње и уна­пре­ђе­ње здра­вља ста­нов­ни­ка.
*спе­ци­ја­ли­ста со­ци­јал­не ме­ди­ци­не, на­чел­ник Је­ди­ни­це за
уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та здрав­стве­не слу­жбе у Град­ском за­во­ду
за јав­но здра­вље, Бе­ог­ рад.
26 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Здрав­стве­ни си­стем >>>>>>>>>>>>>>>>
ПО­СЛЕ ПО­ВЛА­ЧЕ­ЊА ГЛО­БАЛ­НОГ ФОН­ДА ЗА БОР­БУ
ПРО­ТИВ АИДС-а, ТУ­БЕР­КУ­ЛО­ЗЕ И МА­ЛА­РИ­ЈЕ
По­треб­ни но­ви из­во­ри
фи­нан­си­ра­ња
// ХИВ-инфицирани не треба да брину да неће бити лекова која су им до
сада били доступни // Предстоји налажење нових извора финансирања
приоритетних активности у области превенције ХИВ инфекције
и пружања подршке особама инфицираним ХИВ-ом //
Г
ло­бал­ни фонд за бор­бу про­тив
АИДС-а, ту­бер­ку­ло­зе и ма­ла­ри­
је окон­чао је у на­шој зе­мљи фи­
нан­си­ра­ње пр­о­је­ка­та у ве­зи са
пре­вен­ци­јом и ле­че­њем ХИВ. Гло­бал­
ни фонд за бор­бу про­тив си­де, ту­бер­ку­
ло­зе и ма­ла­ри­је је то­ком 12 го­ди­на фи­
нан­си­рао пр­о­јек­те у Ср­би­ји у из­но­су од
42 ми­ли­о­на до­ла­ра.
На кон­ф е­р ен­ци­ји на ко­јој су су­ми­
ра­н и ре­з ул­т а­т и про­ј ек­т а, ука­з а­н о је
да над­ле­жне ин­сти­ту­ци­је у на­ред­ном
пе­ри­о­ду тре­ба да про­на­ђу но­ве из­во­
ре фи­нан­си­ра­ња ка­ко би се на­ста­ви­ле
при­о­ри­тет­не ак­тив­но­сти у обла­сти пре­
вен­ци­је ХИВ ин­фек­ци­је и пру­жа­ња по­
др­шке осо­ба­ма ин­фи­ци­ра­ним ХИВ-ом.
Пред­став­ни­ци Ин­сти­ту­та за јав­но здра­
вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”
и Ре­пу­блич­ког фон­да за здрав­стве­но
оси­гу­ра­ње ре­кли су да ин­фи­ци­ра­ни
ХИВ-ом не тре­ба да бу­ду за­бри­ну­ти
да не­ће би­ти ле­ко­ва за те­ра­пи­ју ко­
ја им је до са­да би­ла до­ступ­на.
Кор­д и­н а­т ор­ка у Кан­ц е­л а­р и­ј и
УН за Ср­би­ју Ире­на Во­јач­ко­ва Со­
ло­ра­но ре­кла је да су то­ком тра­ја­
ња фи­нан­си­ра­ња Гло­бал­ног фон­да
у Ср­би­ји у обла­сти ХИВ-а, ус­по­ста­вље­
ни си­сте­ми и са­рад­ња у пру­жа­њу по­
мо­ћи они­ма ко­ји­ма је по­треб­на. Да би
се обез­бе­ди­ла одр­жи­вост услу­га и ин­
тер­вен­ци­ја ко­је су ра­ни­је би­ле фи­нан­
си­ра­не од Гло­бал­ног фон­да нео­п­ход­на
је са­рад­ња из­ме­ђу вла­ди­ног и не­вла­
ди­ног сек­то­ра и аген­ци­ја ко­је се ти­чу
ове те­ме.
Др­ж ав­н и се­к ре­т ар Ми­н и­с тар­с тва
здра­вља, доц. др Фе­ренц Виц­ко, за­хва­
лив­ши се пред­став­ни­ци­ма Гло­бал­ног
фон­да на по­мо­ћи, ис­та­као је да су ле­че­
ње и пра­ће­ње то­ка ХИВ ин­фек­ци­је код
осо­ба ин­фи­ци­ра­них ХИВ-ом и/или обо­
ле­лих од АИДС­а по­кри­ве­ни сред­стви­ма
Ре­пу­блич­ког фон­да за здрав­стве­но оси­
гу­ра­ње и што је кроз мре­жу ин­сти­ту­
та и за­во­да за јав­но здра­вље омо­гу­ће­но
на це­лој те­ри­то­ри­ји Ср­би­је до­бро­вољ­но,
по­вер­љи­во те­сти­ра­ње и са­ве­то­ва­ње на
ХИВ, ко­је је бес­плат­но.
Ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље
Ср­би­је, др сц. мед. Дра­ган Илић, ре­као
је да су за све оне ко­ји су ин­фи­ци­ра­
ни ХИВ-ом и/или обо­ле­ли од АИДС­а
обез­бе­ђе­ни ле­ко­ви и са­вре­ме­на ан­ти­
ре­тро­ви­ру­сна те­ра­пи­ја. Оце­њу­ју­ћи да се
пре­вен­тив­ни про­гра­ми у Ср­би­ји не фи­
нан­си­ра­ју до­вољ­но, на­гла­сио је да се са­
да, на­кон пре­стан­ка фи­нан­си­ра­ња де­
ла ХИВ про­гра­ма од стра­не Гло­бал­ног
фон­да, мо­ра тра­жи­ти ре­ше­ње у ци­љу
одр­жи­во­сти спро­во­ђе­ња пре­по­зна­тих
кључ­них ак­тив­но­сти у парт­нер­ству
др­жав­ног и ци­вил­ног сек­то­ра, у ци­
љу успе­шне пре­вен­ци­је и кон­тро­ле
ХИВ ин­фек­ци­је у на­шој зе­мљи у на­
ред­ном пе­ри­о­ду.
Др Јан­ко Са­мар­џић из Ре­пу­блич­ког
фон­да за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње ре­
као је да је за ан­ти­ре­тро­ви­ру­сну те­ра­
пи­ју у 2013. идво­је­но ви­ше од 772, 5 ми­
ли­о­на ди­на­ра.
Пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­ту­та „Ба­тут“,
у Ср­би­ји има 3.057 осо­ба ин­фи­ци­ра­
них ХИВ-ом од ко­јих је 1.711 обо­ле­ло од
АИДС-а, а ви­ше од 1.000 је умр­ло. Про­це­
њу­је се да око 1.900 осо­ба у Ср­би­ји жи­ви
са ХИВ-ом, а да 1.100 не зна да је ин­фи­
ци­ра­но. У пр­вих шест ме­се­ци ове го­ди­
не ре­ги­стро­ва­не су но­ве 54 осо­бе ко­је су
ин­фи­ци­ра­не ХИВ-ом, 19 обо­ле­лих и два
смрт­на слу­ча­ја.
//
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 27
Но­ве тех­но­ло­ги­је у ме­ди­ци­ни >>>>>>>>>
ТРАН­СПЛАН­ТА­ЦИ­ЈА МА­ТИЧ­НИХ ЋЕ­ЛИ­ЈА
НЕ­СЛУ­ЋЕ­НЕ
МО­ГУЋ­НО­СТИ ПРИ­МЕ­НЕ
МА­ТИЧ­НИХ ЋЕ­ЛИ­ЈА
// Гла­сник ЛКС-а на­ста­вља се­ри­ју тек­сто­ва о ма­тич­ним ће­ли­ја­ма
пред­ста­вља­њем ра­да на­ших ко­ле­га у ди­ја­спо­ри //
К
ључ до­брог ле­че­ња ма­лиг­
них бо­л е­с ти пред­с та­в ља
бр­з а ди­ј аг­н о­с ти­к а и пре­
по­зна­ва­ње про­ме­на већ на
мо­ле­ку­лар­ном ни­воу. У раз­ви­је­ним
за­пад­ним зе­мља­ма се та ди­јаг­но­
сти­ка оба­вља за два-три да­на и од­
мах се при­сту­па ле­че­њу. У Ср­би­ји,
огра­ни­че­ној ма­те­ри­јал­ним сред­
стви­ма, ди­ј аг­но­сти­ка тра­је ви­ше
не­де­ља, чак и ме­се­ци.
Матичне ћелије имају велики потенцијал у организму јер могу да
се изборе са ћелијама које су мутацијом постале малигне. Трансплантација о којој овде говоримо је
слична давању тромбоцита: крв се
узима из једне руке даваоца, улази
у апарат где се центрифугира и узимају се ћелије неопходне за трансплантацију. Поступак траје 3-4 сата
чиме се добија довољан број матичних ћелија за трансплантацију.
Донори могу бити најближи подударни сродници или непознати добровољни донори.
Тран­сплан­та­ци­ја је на­шла ши­
ро­ку при­ме­ну у ле­че­њу ма­лиг­них
Проф. Нада Басара и проф. др Dietger Niederwieser
са дечаком коме је трансплантиран систем ћелија
хе­ма­то­ло­шких бо­ле­сти: ле­у­ке­ми­је,
лим­фо­ма, дис­пла­стич­ких или ми­
је­ло­про­ли­фе­ра­тив­них про­це­са, али
и у не­ма­лиг­ним бо­ле­сти­ма као што
су апла­стич­на ане­ми­ја или та­ла­се­
ми­ја у де­це.
На че­лу Тран­сплан­та­ци­о­ног цен­тра
На­де­жда Ба­са­ра пр­ви је ле­кар у исто­ри­ји не­мач­ке ме­ди­ци­не ко­ји ни­је ро­ђен
и шко­ло­ван у Не­мач­кој, а по­стао је про­фе­сор ме­ди­ци­не на че­лу Тран­сплан­та­
ци­о­ног цен­тра Уни­вер­зи­тет­ске кли­ни­ке у Лај­пци­гу.
Тај цен­тар во­де­ћи је пре­ма бро­ју тран­сплан­та­ци­ја и ре­зул­та­ти­ма из­ле­че­ња
ле­у­ке­ми­је.
28 >
28 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
27 <
Но­ве тех­но­ло­ги­је у ме­ди­ци­ни >>>>>>>>>
Ле­че­ње под­ра­зу­ме­ва ви­со­ко­со­фи­
сти­ци­ра­ну ди­јаг­но­сти­ку, прет­ход­ну
при­пре­му па­ци­јен­та ци­то­ста­ти­ци­
ма, ра­ди­от
­ е­ра­пи­ју и, на кра­ју, тран­
сплан­та­ци­ју ма­тич­них ће­ли­ја. Са­
мим тим је ле­че­ње за­сад ску­по. У
Не­мач­кој ко­ја је јед­на од во­де­ћих
зе­ма­ља у Евро­пи и у ко­јој се ле­че
и на­ши па­ци­јен­ти, ау­то­лог­на тран­
спал­нта­ци­ја ко­шта око 40.000 евра,
а ало­лог­на од не­по­зна­тог до­но­ра од
110.000 до 120.000 евра.
Тран­сплан­та­ци­ја ма­тич­них ће­
ли­ј а зах­т е­в а до­б ру ор­г а­н и­з а­ц и­
ју здрав­стве­ног си­сте­ма че­му је, у
Не­мач­кој, бит­но до­при­не­ла пр­о­фе­
сор­ка На­де­жда Ба­са­ра ко­ја је 15 го­
ди­на ра­ди­ла у Ср­би­ји .Од­ла­ском у
Не­мач­ку и ду­го­го­ди­шњим тим­ским
ра­дом она је по­ста­ла је­дан од нај­
по­зна­ти­јих и нај­при­зна­ти­јих хе­ма­
то­ло­га и он­ко­ло­га у све­ту.
Про­фе­сор­ка На­де­жда Ба­са­ра во­ди
Норд цен­тар на се­ве­ру Не­мач­ке ко­ји
пред­ста­вља асо­ци­ја­ци­ју цен­та­ра за
ле­че­ње кар­ци­но­ма про­ста­те, дој­ке,
лим­фо­ма, ко­ло­прок­то­ло­шких бо­ле­
сти и дру­гих ма­лиг­но­ма. До­бра ор­га­
ни­за­ци­ја цен­тра се за­сни­ва на тим­
ском и мул­ти­ди­сци­пли­нар­ном ра­ду,
РЕ­ГЕ­НЕ­РА­ТИВ­НА МЕ­ДИ­ЦИ­НА
ТЕ­РА­ПИ­ЈА
НЕ­У­РАЛ­НИХ
СТРУК­ТУ­РА
МА­ТИЧ­НИМ
ЋЕ­ЛИ­ЈА­МА
Пи­ше: Др Ве­сна
Ра­до­је­вић, HNO Kli­nik,
Уни­вер­зи­тет­ска
бол­ни­ца у Ба­зе­лу,
Швај­цар­ска
Чи­ње­ни­це
У Сак­с о­н и­ј и ко­ј а је по ве­л и­ч и­н и
слич­на Ср­би­ји у то­ку го­ди­не се ура­ди
око 500 тран­сплан­та­ци­је ма­тич­них ће­
ли­ја од не­срод­ног до­но­ра. У Ср­би­ји се
ура­ди тек не­ко­ли­ко. У Не­мач­кој има
око 60 цен­та­ра за тран­сплан­та­ци­ју ма­
тич­них ће­ли­ја.
во­ђе­њу је­дин­стве­не елек­трон­ске до­
ку­мен­та­ци­је и при­ме­ни про­то­ко­ла
ко­ји под­ра­зу­ме­ва­ју исте стан­дар­де
ле­че­ња у свим цен­три­ма.
Це­на ле­че­ња је за све оси­гу­ра­ни­
ке у Не­мач­кој иста и за­сни­ва се на
је­дин­стве­ном DRG (Di­ag­no­sis Re­la­
ted Gro­ups) си­сте­му.За­хва­љу­ју­ћи од­
ри­ца­њу од ше­фов­ског хо­но­ра­ра ко­
ји се до­да­је на це­ну ле­че­ња i ко­га се
про­фе­сор­ка На­де­жда Ба­са­ра од­ре­
кла у ко­рист на­ших бо­ле­сни­ка, љу­
ди­ма из Ср­би­је је омо­гу­ће­но да се
ле­че по це­ни ле­че­ња не­мач­ких оси­
гу­ра­ни­ка.
(Текст при­пре­ми­ла др Ни­на Ми­
хај­ло­вић, на осно­ву об­ја­вљи­ва­ња у
ме­ди­ји­ма)
Б
о­ле­сти мо­зга и кич­ме­не мо­
жди­не пред­ста­вља­ју по­се­бан
иза­зов за стра­те­ги­је ре­ге­не­
ра­ци­је ма­тич­ним ће­ли­ја­ма.
Ипак, мно­ге бо­ле­сти цен­трал­ног
нер­в ног си­с те­м а мо­гу се ле­ч и­т и
ма­тич­ним ће­ли­ја­ма, по­себ­но оне
у ко­ји­ма су по­је­ди­нач­ни фе­но­ти­пи
из­гу­бље­ни и у ко­ји­ма по­нов­но ус­по­
ста­вља­ње спе­ци­фич­них ве­за ни­је у
пот­пу­но­сти га­ран­ци­ја за те­ра­пе­ут­
ски успех. Ра­зно­вр­сне бо­ле­сти и по­
вре­де нер­вног си­сте­ма до­во­де до гу­
бит­ка функ­ци­о­нал­них ве­за из­ме­ђу
не­у­ро­на (ак­сон­ке ле­зи­је) или пот­пу­
ног гу­бит­ка не­у­ро­на (не­у­ро­де­ге­не­
ра­тив­не или ва­ску­лар­не ле­зи­је).
Не­д ав­н о је по­к а­з а­н о да, по­с ле
тран­сплан­та­ци­је ће­ли­ја фе­тал­ног
мо­тор­ног кор­тек­са, у мо­згу од­ра­
слих осо­б а мо­г у спе­ц и­ф ич­н о да
се об­но­ве ду­ге нер­вне про­јек­ци­је
и под­стак­не ре­ге­не­ра­ци­ја мо­жда­
них стук­ту­ра. Ра­не сту­ди­је у ле­че­
њу Пар­кин­со­но­ве бо­ле­сти од­ра­слих
осо­ба су по­ка­за­ле да је
мо­гу­ћа тран­сплан­та­
ци­ј а ем­б ри­о ­н ал­н их
нер­в них пре­к ур­с ор­
ских ће­л и­ј а. Ове ће­
ли­је по­се­ду­ју ве­ли­ки
по­тен­ц и­ј ал и до­в о­д е
до функ­ци­о­нал­не ре­
ге­не­ра­ци­је код не­ких
па­ци­је­на­та. Ме­ђу­тим
, етич­ки и прак­тич­ни
пр­о ­б ле­м и огра­н и­ч а­
ва­ју ко­ришцће­ње људ­ских ем­бри­
о­нал­них нер­вних граф­то­ва. Ва­жна
ал­тер­на­ти­ва за пре­ва­зи­ла­же­ње тог
пр­о ­бле­ма је упо­тре­ба кул­ти­ви­са­
них не­у­рон­ских ма­тич­них ће­ли­ја.
Сту­ди­је су по­ка­за­ле да не­у­рос­фе­ре,
до­би­је­не од ма­тич­них ће­ли­ја, мо­гу
да се ре­ге­не­ри­шу у не­ко­ли­ко мо­де­
ла на­кон по­вре­де не­у­ро­на. Пре­са­
ђе­не ће­ли­је су пре­жи­вља­ва­ле ду­жи
вре­мен­ски пе­ри­од и ди­фе­рен­ци­ра­
ле су се у не­у­р о­нал­не и гли­јал­не
ће­ли­је. Осим то­га,у не­ким сту­ди­
ја­ма при­ме­ће­но је функ­ци­о­нал­но
по­бољ­ша­ње на­кон тран­сплан­та­ци­
је не­у­рос­фе­ра до­би­је­них од ем­бри­
о­нал­них ће­ли­ја.
У на­шим ра­ни­јим сту­ди­ја­ма in vi­
tro, из­во­ђе­них по­мо­ћу ор­га­но­тип­
ских кул­ту­ра ен­то­ри­но-хи­по­кам­
пал­не фор­ма­ци­је, по­ка­за­ли смо да
су тран­сплан­та­ти ем­бри­о­нал­ног це­
ре­брал­ног кор­тек­са у ста­њу да фор­
ми­ра­ју спе­ци­фич­не про­јек­ци­је до
ден­тат­ног ги­ру­са у хи­по­кам­пу­су. У
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 29
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
нај­но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма про­ши­
ри­ли смо ове сту­ди­је и ис­пи­ти­ва­ли
ка­кав је по­тен­ци­јал тран­сплан­ти­
ра­них не­у­рос­фе­ра до­би­је­них од ем­
бри­о­нал­ног кор­тек­са и ка­кав је њи­
хов ути­цај на фор­ми­ра­ње про­јек­ци­је
нер­вних вла­ка­на (in vi­vo). Ре­зул­та­
ти по­ка­зу­ју да не­у­рос­фе­ре кор­тек­
са, пре­са­ђе­не по­сле ле­зи­је нер­вних
вла­ка­на пер­фо­рант­не пу­та­ње, мо­гу
да раз­ви­ју мре­жу нер­вних вла­ка­на
ко­ја су по­себ­но усме­ре­на ка хи­по­
кам­пу­су као до­ма­ћи­ну.
Не­у­рос­фе­ре до­би­је­не
од еMбри­о­нал­ног
кор­тек­са ми­ша
Осно­ву си­сте­ма ис­тра­жи­ва­ња чи­
не не­у­рон­ске ма­тич­не ће­ли­је ко­је
су изо­л о­в а­н е из ем­б ри­о ­н а ми­ш а
(Е15) ко­ји екс­при­ми­ра у сво­је не­у­
пи­ти­ва­њем граф­то­ва ни­смо до­би­
ли кан­це­ро­ге­ни еф­екaт што ,ипак,
не ис­кљу­чу­је ду­го­роч­ни кан­це­ро­
ге­ни по­тен­ци­јал тран­сплан­ти­ра­
них ће­ли­ја.
За­кљу­чак на­ших ис­пи­ти­ва­ња је­
сте да упо­тре­ба кул­ти­ви­са­них не­у­
рос­фе­ра до­при­но­си ре­ша­ва­њу етич­
ке и и прак­тич­не про­бле­ма­ти­ке у
тран­сплан­та­ци­ји све­жег ху­ма­ног
ем­бри­он
­ ал­ног ма­те­ри­ја­ла. Не­у­рос­
фе­ре кул­ти­ви­са­не из ем­бри­о­нал­ног
це­ре­брал­ног кор­тек­са су по­го­дан
из­вор не­у­рон­ских пре­кур­сор­ских
ће­ли­ја за тран­сплан­та­ци­ју.
Тран­сплан­та­ци­ја
не­у­рал­них ма­тич­них
ће­ли­ја у ко­хлеи
Од по­с еб­н ог зна­ч а­ј а је­с те при­
мена ма­тич­них ће­л и­ја у уну­тра­
Слика 1
ро­не Таu – GFP фу­зиј­ски про­те­ин.
Не­у­рос­фе­ре, по­ред нер­вних, са­др­же
гли­јал­не и оли­го­ден­дро­цит­не пре­
кур­сор­ске ће­ли­је (Сли­ка 1).
Кул­ти­ви­са­не не­у­рос­фе­ре су убри­
зга­не у бли­зи­ни ле­зи­је ен­то­ри­нал­
ног кор­тек­са. Тран­сплант не­у­рос­
фе­р е до­б ро пре­ж и­в ља­в а ка­д а је
пре­са­ђен од­мах на­кон ме­ха­нич­ке
ле­зи­је и ре­зул­та­ти су ви­дљи­ви већ
по­сле три не­де­ље.
GFP по­зи­тив­но обе­ле­же­на влак­
на фор­ми­ра­ју ла­ба­ви сноп, ко­ји је
усме­рен ка ден­тат­ном ги­ру­су. (Сли­
ка 2).
Имунохистохемиjска бо­ј е­њ а
по­к а­з у­ј у да но­в о­н а­с та­л и ску­п о­
ви вла­ка­на садржe ак­со­не до­би­је­
не од тран­сплан­ти­ра­них не­у­р ос­
фе­ра. При­ли­ком тран­сплан­та­ци­ја
не­у­рос­фе­ра ва­жно је ис­пи­та­ти да
ли тран­с план­т и­р а­н е не­у­р ос­ф е­р е
има­ју скло­ност за фор­ми­ра­ње ту­
мо­ра у оште­ће­ном де­лу мо­зга. Ис­
шњем уху у окви­ру гу­бит­ка слу­ха
раз­ли­чи­те ети­ол
­ о­ги­је. Слу­шне ће­
ли­је си­са­ра се не ре­ге­не­ри­шу и њи­
хо­ва де­ге­не­ра­ци­ја до­во­ди до не­по­
врат­ног гу­бит­ка функ­ци­је.
Но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да
би оште­ће­не или де­ге­не­ри­са­не слу­
шне ће­ли­је мо­гле би­ти за­ме­ње­не
ма­тич­ним ће­ли­ја­ма. Не­дав­не сту­
ди­је ура­ђе­не на ем­бри­о­ни­ма па­цо­
ва по­ка­зу­ју да ма­тич­не ће­ли­је из
хи­по­кам­пу­са па­цо­ва мо­гу код но­во­
ро­ђе­них па­цо­ва да се ин­те­гри­шу у
ко­хле­ар­ни епи­тел. Слич­ни екс­пе­ри­
мен­ти су ра­ђе­ни и на слу­шним ће­
ли­ја­ма оште­ће­ним нео­ми­ци­ном.
Им­план­ти­ра­не не­у­рон­ске ма­тич­
не ће­ли­је су до­би­је­не из ем­бри­о­на
ми­ша. Ем­бри­он
­ и су са­ку­пља­ни и
ин­фи­ци­ра­ни аде­но­ви­ру­сним век­
то­ром ко­ји ко­ди­ра зе­ле­ни флу­о­ре­
Слика 2
Слика 3
сцент­ни про­те­ин (GFP). GFP по­зи­
тив­не ће­ли­је су за­тим пре­са­ђ е­не
у оште­ћен Кор­ти­јев ор­ган (in vi­tro)
или у оште­ће­но уну­тра­шње ухо ми­
ша (in vi­vo).
За­па­зи­ли смо GFP по­зи­тив­не ће­
ли­је бли­зу Кор­ти­је­вог ор­га­ну па и
у са­мом Кор­ти­је­вом ор­га­ну. (Сли­ка
3) .Нај­ин­те­ре­сант­ни­је је да су ГФП
по­зи­тив­не ће­ли­је мо­гле да се де­тек­
ту­ју бли­зу ме­ста где је слу­шна ће­
ли­ја би­ла де­ге­не­ри­са­на. Зна­чај­но је
и то да код ова­кве тран­сплан­та­ци­
је ма­тич­них ће­ли­ја ни­је би­ло иму­
но­ло­шке ре­ак­ци­је. Об­ја­шње­ње би
мо­гла да при­жи чи­ње­ни­ца да по­
сто­ј и крв­н о­– ко­х ле­а р­н а ба­р и­ј е­р а.
Сма­тра се да та ба­ри­је­ра спре­ча­ва
деј­ство оп­штег иму­ни­те­та на уну­
тра­шње ухо.
На­ши ре­зул­та­ти го­во­ре да је по­
треб­но на­ста­ви­ти ис­тра­жи­ва­ња у
то­ку ду­жег вре­ме­на пре не­го што
бу­де мо­гу­ћа при­ме­на у прак­си. //
30 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Но­ве тех­но­ло­ги­је у ме­ди­ци­ни >>>>>>>>>
ЛА­СЕР­СКИ ЦЕН­ТАР УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ­СКЕ ДЕЧ­ЈЕ КЛИ­НИ­КЕ У БЕ­О­ГРА­ДУ
ЗРАК ЛА­СЕ­РА
– МОЋ­НО ОРУЖ­ЈЕ
У РУ­КА­МА ХИ­РУР­ГА
Х
е­ман­ги­ом, рас­цеп усне, ру­
жне ожиљ­ке на­кон опе­ко­
ти­на или по­вре­да да­нас је
мо­гу­ће убла­жи­ти или пот­
пу­но от­кло­ни­ти уз по­моћ са­вре­ме­
не ла­сер­ске тех­но­ло­ги­је. У Уни­ве­р­
зи­тет­ској деч­јој кли­ни­ци у Бе­о­гра­ду
пре шест го­ди­на осно­ван је Ла­сер­
ски цен­тар у ко­ме се ла­сер­ским зра­
ком, во­ђе­ним ру­ка­ма ис­ку­сних хи­
рур­га, по­сти­жу од­лич­ни ре­зул­та­ти
у трет­ма­ну пре­вас­ход­но де­це, али
и од­р а­с лих. О то­м е за­ш то је овај
Цен­тар без кон­ку­рен­ци­је у (Ис­точ­
ној) Евро­пи, пред­но­сти­ма ла­се­ра
над кла­с ич­н им хи­рур­ш ким про­
це­ду­ра­ма, ин­ди­ка­ци­ја­ма код ко­
јих се ко­ри­сте, али и про­бле­ми­ма
у ре­дов­ном сер­ви­си­ра­њу опре­ме, за
Гла­сник ЛКС го­во­ри хи­рург, асс. др
Бра­ни­слав Три­фу­но­вић.
– Ла­с ер­с ки цен­т ар отво­р ен је
2008, та­ко да то­ком по­след­њих шест
го­ди­на у трет­ма­ну, ле­че­њу де­це, по­
не­кад и од­ра­слих, ко­ри­сти­мо три
ла­се­ра: Pul­se dye, Nd:Yag i CO2. Реч
је о ла­с е­р и­м а нај­б о­љ их свет­с ких
про­из­во­ђа­ча, Can­de­la i Mo­de­na La­
se­ring, ко­ји су на­ба­вље­ни са ци­љем
да фор­ми­ра­мо цен­тар у ко­ме би се
при­мар­но тре­ти­ра­ли хе­ман­ги­о­ми.
Као хи­рур­шка ку­ћа у ко­јој се сва­
ко­днев­но ура­ди око 40 опе­ра­ци­ја,
има­мо мо­гућ­ност да се на­ши па­
ци­јен­ти тре­ти­ра­ју у свим по­сто­је­
ћим вр­ста­ма ане­сте­зи­је без об­зи­ра
на уз­раст, што нас из­два­ја од ве­ћи­
не при­ват­них и др­жав­них ин­сти­
ту­ц и­ј а ко­ј е евен­т у­а л­н о по­с е­д у­ј у
не­ки од тих ла­се­ра. Ком­плет­но ле­
че­ње де­це у Ла­сер­ском цен­тру по­
кри­ва Ре­пу­блич­ки фонд за здрав­
стве­но оси­гу­ра­ње – об­ја­шња­ва др
Три­фу­но­вић.
Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, је­дан од
нај­ста­ри­јих је СО2 ла­сер, ко­ји мо­же
да се ко­ри­сти у два мо­да: у јед­ном
се ко­ри­сти као кла­сич­ни хи­рур­шки
ла­сер, ко­јим мо­же да се укло­ни не­
ка про­ме­на, из­ве­де опе­ра­тив­ни за­
хват на уну­тра­шњим ор­га­ни­ма, као
на при­мер ре­сек­ци­ја је­тре или ги­
не­ко­л о­ш ке ин­тер­в ен­ц и­ј е. Нај­в и­
ше се ко­ри­сти за укла­ња­ње ту­мор­
ских про­ме­на на ко­жи и пот­ко­жи. У
дру­гом мо­ду, мо­же да се ко­ри­сти за
трет­ман ожи­ља­ка и ту Цен­тар бе­ле­
жи фан­та­стич­не ре­зул­та­те.
– За­и­ста је не­ве­ро­ват­но шта мо­же
да се по­стиг­не тим ла­се­ри­ма у трет­
ма­ну и ле­че­њу ожи­ља­ка, ка­ко код
„нор­мал­них“ ожи­ља­ка, где же­ли­мо
да по­стиг­не­мо естет­ски ефе­кат, та­
ко и код па­то­ло­шких ожи­ља­ка као
што су ке­ло­ид­ни и хи­пер­тро­фич­ни,
ко­је мо­же­мо да ре­ду­ку­је­мо и „ис­пе­
гла­мо“, до­ве­де­мо у мно­го леп­ше и
при­стој­ни­је ста­ње не­го што је би­
ло пре то­га. Сјај­не ре­зул­та­те по­сти­
же­мо у ко­ри­шће­њу код ожи­ља­ка на
ли­цу – ис­ти­че проф. Три­фу­но­вић.
Третман и код
најмањих беба
От­ка­ко је уве­ден но­ви си­стем на­
пла­ћи­ва­ња, де­сет пу­та је сма­ње­на
це­на за ла­сер­ске трет­ма­не, што је у
овом тре­нут­ку не­до­вољ­но.
– Ка­да је на­ба­вљен Pul­se Dye (палс
дај) био је пр­ви ла­сер че­твр­те ге­не­
ра­ци­је у Евро­пи, а и да­нас је је­дан
од нај­мо­дер­ни­јих у све­ту. Kористи
се нај­че­шће у трет­ма­ну ва­ску­лар­
них ано­м а­л и­ј а, ка­к о хе­м ан­г и­о ­
ма, те­лен­гек­та­зи­ја, port-wi­ne sta­
ins, та­ко и na­e­vus flam­me­us-а, ко­ји
се пре­ма но­вим кла­си­фи­ка­ци­ја­ма
свр­ста­ва­ју у та­ко­зва­не ка­пи­лар­не
мал­фор­ма­ци­је. Као хи­рур­шка ку­
ћа у ко­јој сва­ко­днев­но бу­де ура­ђе­но
око 40 опе­ра­ци­ја, има­мо мо­гућ­ност
да се на­ши па­ци­јен­ти тре­ти­ра­ју у
свим по­сто­је­ћим вр­ста­ма ане­сте­
зи­је без об­зи­ра на уз­раст, што нас
из­два­ја од ве­ћи­не при­ват­них и др­
жав­них ин­сти­ту­ци­ја ко­је евен­ту­
ал­но по­се­ду­ју не­ки од тих ла­се­ра.
Трет­ман ла­се­ром ра­ди­мо и код нај­
ма­њих бе­ба од ме­сец да­на. Ми смо
јед­на од све­га три-че­ти­ри ку­ће у
Евро­пи ко­је мо­гу да ура­де аде­ква­
тан трет­ман де­це на тај на­чин. Јер, у
ве­ћи­ни тих кли­ни­ка не­ма­ју мо­гућ­
ност аде­кват­не ане­сте­зи­је за де­цу,
већ се ин­тер­вен­ци­ја ра­ди у ло­кал­
ној ане­сте­зи­ји. Трет­ма­ни су крат­
ки тра­ју све­га 10 до 15 ми­ну­та, али
су бол­ни, и пред­ност је што мо­же­
мо да уве­де­мо де­те у ане­сте­зи­ју да
то ура­ди­мо. За­то има­мо ве­ли­ки број
па­ци­је­на­та из окру­же­ња, али и дру­
гих зе­ма­ља - Не­мач­ке, Ита­ли­је, Ру­
си­је, Шпа­ни­је, Аме­ри­ке, Ау­стра­ли­је
– ис­ти­че проф. Три­фу­но­вић.
Oн на­по­ми­ње да се Puls dye ла­сер
нај­ви­ше при­ме­њу­је у ле­че­њу па­ци­
је­на­та са ва­ску­лар­ним ано­ма­ли­ја­
ма, али та­ко­ђе мо­же да се ко­ри­сти
за ги­гант­ске не­ву­се, по­го­то­во ако су
ино­пе­ра­бил­ни или се на­ла­зе на ме­
сту где би опе­ра­ци­ја да­ла из­у­зет­но
лош естет­ски ефе­кат. Ако се, на при­
мер, укло­ни ги­ганст­ки не­вус на ли­
цу, мо­ра да се ста­ви тран­сплан­тат,
ко­ји је че­сто још ру­жни­ји од тог не­
ву­са. У тим си­ту­а­ци­ја­ма, ги­гант­ски
не­вус мо­же да се укло­ни или Puls
die или CO2 ла­се­ром или њи­хо­вом
ком­би­на­ци­јом.
– У ве­ћи­ни слу­ча­је­ва по­треб­но је
ви­ше трет­ма­на. У про­се­ку се ра­ди
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 31
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ЛЕ­ЧЕ­ЊЕ ХЕ­МАН­ГИ­О­МА
Хе­ман­ги­ом ни­је мо­гу­ће укло­ни­ти из јед­ног трет­ма­на, у
про­се­ку је по­треб­но 5-6 трет­ма­на
Са ле­че­њем је ва­жно по­че­ти што пре јер што је па­ци­јент
ма­њи трет­ман је успе­шни­ји, а укла­ња­ње се по­сти­же са ма­
њим бро­јем трет­ма­на
Не оста­ју по­сле­ди­це. Хе­ман­ги­ом би­ва укло­њен без ком­
пли­ка­ци­ја и ожи­ља­ка (ово ва­жи по­го­то­во за Port-wi­ne stain
хе­ман­ги­о­ме или Na­e­vus flam­me­us-е ко­ји и је­су нај­че­шћи и
нај­у­пор­ни­ји хе­ман­ги­о­ми).
Ко­жа на­кон укла­ња­ња хе­ман­ги­о­ма има пот­пу­но нор­ма­
лан из­глед што ни­је мо­гу­ће по­сти­ћи ни­ти јед­ном дру­гом
ме­то­дом
До са­да ни­је би­ло ком­пли­ка­ци­ја
ЧИ­ЊЕ­НИ­ЦЕ
ЛА­СЕР (Light Am­pli­fi­ca­tion by Sti­mu­la­ted Emis­sion of Ra­
di­a­tion) пред­ста­вља по­ја­ча­ње све­тло­сти кроз сти­му­ли­са­
ну еми­си­ју зра­че­ња. Да по­сто­ји по­тре­ба за ова­квим Ла­сер­
ским цен­тром по­твр­ђу­ју и чи­ње­ни­це:
Око 10 од­сто по­пу­ла­ци­је има не­ки про­блем ва­ску­лар­ног
ти­па, исто је и код де­це
Кроз Цен­тар го­ди­шње про­ђе од 400 до 600 па­ци­је­на­та
Го­ди­шње се спро­ве­де 1.200 трет­ма­на
Др Бранислав Трифуновић
пет-шест трет­ма­на за не­ке ва­ску­
лар­не ано­ма­ли­је, али у не­ким слу­
ча­је­ви­ма мо­ра и ви­ше, 15 до 20, да
би се укло­ни­ла ано­ма­ли­ја. То за­ви­
си не са­мо од ре­ги­о­на - на ли­цу је
те­же от­кло­ни­ти ано­ма­ли­ју не­го на
но­га­ма или тру­пу, за­то што је ли­це
про­кр­вље­ни­је, има ве­ћи број ана­
сто­мо­за - већ за­ви­си и од ве­ли­чи­не
про­ме­не. Уко­ли­ко про­ме­на за­хва­
та ве­ћу по­вр­ши­ну ко­же, по­треб­но
је ура­ди­ти ви­ше трет­ма­на и при­ме­
њен ла­сер­ски зрак мо­ра да бу­де ја­
чи – ука­зу­је др Три­фу­но­вић.
Ласерски центар Дечје клинике
Трет­м а­н и ла­с е­р ом ра­д е се на
прин­ц и­п у днев­н е бол­н и­ц е: де­т е
ују­тро до­ђе, ура­ди се трет­ман, а већ
по­под­не бу­де от­пу­ште­но ку­ћи. По
за­вр­шет­ку трет­ма­на, при­ме­њу­је се
не­ко то­пи­кал­но сред­ство, кре­ма, а
рет­ко су по­треб­ни анал­ге­ти­ци.
-Тре­ћи ла­сер је Nd:yag ла­сер, мо­же
да се ко­ри­сти углав­ном за трет­ман
ва­ску­лар­них ано­ма­ли­ја, ја че­сто ка­
жем трет­ман „све­га што је цр­ве­но и
цр­но“. ја­чи и ком­плек­сни­ји, ако се
не ру­ку­је до­вољ­но до­бро са њим мо­
же да до­ве­де до ожи­ља­ка, ком­пли­
ка­ци­ја, али њи­ме мо­гу да се тре­ти­
ра­ју и ду­бље ано­ма­ли­је ко­је ни­је
мо­гу­ће тре­ти­ра­ти Puls die ла­се­ром
– ка­же др Три­фу­но­вић.
Мо­гућ­но­сти ла­сер­ске тех­но­ло­ги­
је струч­ња­ци из Цен­тра у Тир­шо­вој
при­ка­зи­ва­ли су и у ре­ги­о­ну.
-По­з и­в а­н и смо на све струч­н е
ску­по­ве пла­стич­них хи­ру­ра, деч­
јих, ре­ђе на са­стан­ке дер­ма­то­ло­га.
Био сам на Свет­ском кон­гре­су пла­
стич­не хи­рур­ги­је и, мо­гу да ка­жем
да смо је­ди­ни у ран­гу јед­не ку­ће у
Бо­сто­ну. Ми­слим да смо тре­нут­но
32 >
32 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
31 <
<<<<<<<<< ıı
ме­ђу нај­ја­чим уста­но­ва­ма у све­ту
у овој обла­сти. Ком­пле­ти­ра­њем ова
три ла­се­ра ми смо у мо­гућ­но­сти да
пру­жи­мо пу­ну услу­гу па­ци­јен­ти­
ма, та­ко да смо без кон­ку­рен­ци­је у
це­лој Ис­точ­ној Евро­пи, а на за­па­ду
по­сто­ји све­га три-че­ти­ри бол­ни­це
ко­је мо­гу да се ме­ре са на­ма.
Време за ремонт
Због ве­ли­ке и уче­ста­ле упо­тре­
бе ла­се­ра, по­сле шест го­ди­на сва­
ко­днев­не упо­тре­бе, вре­ме је да се
ура­ди ре­монт ла­се­ра, а за то су по­
треб­на сред­ста­ва ко­ја у овом тре­
нут­ку Уни­вер­зи­тет­ска деч­ја кли­ни­
ка ни­је у ста­њу да из­дво­ји.
– „Палс дај” је тре­нут­но ван функ­
ци­је и, прак­тич­но, ове го­ди­не ви­ше
је био ван, не­го у функ­ци­ји. Тре­ба­ло
би не­ки де­ло­ви да се за­ме­не због до­
тра­ја­ло­сти. Има пу­но ком­по­нен­ти
ко­је тре­ба да се ме­ња­ју, а ми на­сто­
ји­мо да их ис­ко­ри­сти­мо мак­си­мал­
но, до крај­њих гра­ни­ца, а тек он­да
се раз­ми­шља о на­бав­ци. Је­ди­ни про­
блем је кон­ти­ну­и­ра­но фи­нан­си­ра­
ње по­прав­ки и ре­мон­то­ва­ње ла­се­ра.
То је, пре­ма мом ми­шље­њу, при­о­
ри­тет, не са­мо на­ше ку­ће, не­го би
тре­ба­ло да бу­де и др­жа­ве. По­треб­
на сред­с тва ни­с у то­л и­ко ве­л и­ка,
ви­ше су у пи­та­њу ад­ми­ни­стра­тив­
не пре­пре­ке – ка­же др Три­фу­но­вић
и до­да­је да се трет­ма­ни за­ка­зу­ју код
истог па­ци­јен­та на два-три ме­се­ца,
али ни­је нео­п­ход­но да то бу­де тач­но
у од­ре­ђе­ном пе­ри­о­ду, већ тај ин­тер­
вал мо­же ма­ло да се про­ду­жи. Ле­ти
је број трет­ма­на ма­њи, јер ве­ли­ки
број па­ци­је­на­та не сме да се из­ла­
же сун­цу на­кон трет­ма­на.
Да би Цен­тар остао уко­рак са свет­
ским вр­хом у овој обла­сти, кон­ку­
ри­сао је код Ми­ни­стар­ства здра­вља
са про­јек­том у окви­ру ко­га би био
на­ба­вљен но­ви ла­сер.
– Бит­но је на­гла­си­ти да на­кон ла­
сер­ског трет­ма­на не оста­ју ожиљ­ци,
ни­ти про­ме­не дру­гог ти­па, већ пот­
пу­но нор­мал­на, здра­ва ко­жа. Ва­жно
је да се поч­не у што ра­ни­јем уз­ра­
сту. С јед­не стра­не, та­да је по­тре­
бан ма­њи број трет­ма­на, а с дру­ге
стра­не, и са­ме ано­ма­ли­је ево­лу­и­ра­
ју, по­ве­ћа­ва се број крв­них су­до­ва у
њи­ма, та­ко да их је лак­ше укло­ни­ти
у ра­ни­јем уз­ра­сту. О пси­хо­ло­шком
ефек­ту и да не го­во­ри­мо. На сре­ћу,
че­сто је у осно­ви та­квих про­ме­на
са­мо естет­ска ком­по­нен­та – за­пра­
во, то су здра­ва де­ца.
Ја­сми­на То­ма­ше­вић
Са струч­них оку­пља­ња >>>
А
со­ци­ја­ци­ја по­ро­дич­не ме­
ди­ци­не Бо­сне и Хер­це­го­
ви­н е од 18 до 21. сеп­т ем­
бра ср­д ач­н о је уго­с ти­л а
око 800 пред­став­ни­ка свих зе­ма­
ља ре­ги­о­н а у са­ра­јев­ском хо­те­лу
Хо­ли­вуд. Скуп је отво­рио прим. др
Љу­бин Шу­кри­ев, пред­сед­ник Асо­
ци­ја­ци­је ле­ка­ра оп­ште/по­р о­дич­
не ме­ди­ци­не Ју­го­и­сточ­не Евро­пе
(AGP/FM SEE), а го­сте и уче­сни­ке
су по­здра­ви­ли Ми­лан Ми­о­ко­вић,
пред­сед­ник асо­ци­ја­ци­је по­ро­дич­
них ле­ка­ра Бо­сне и Хер­це­го­ви­не;
пред­с ед­н ик На­у ч­н ог од­б о­р а доц.
др Ази­ја­да Бе­ган­лић, као и прим.
др За­им Ја­тић, пред­сед­ник Ор­га­ни­
за­ци­о­ног од­бо­ра Кон­гре­са.
Ску­пу је при­су­ство­вао као спе­ци­
јал­ни гост проф. др Ge­of­frey Hod­
getts, про­ф е­сор по­р о­дич­не ме­ди­
ци­не Qu­e ­ens Uni­ver­sity, King­ston,
Ка­на­да, ко­ји је ди­рект­но био укљу­
чен у уво­ђе­ње по­ро­дич­не ме­ди­ци­
не у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни од 1996.
Свет­ска бан­ка и Ка­над­ска аген­ци­ја
за раз­вој су сво­јим Фон­до­ви­ма по­
др­жа­ли са­рад­њу ка­над­ских струч­
ња­ка и Ми­ни­стар­ства здра­вља Фе­
де­р а­ц и­ј е у ус­п оствља­њу мо­д е­л а
ме­т од пла­ћ а­њ а кроз ка­п и­т а­ц и­ј у
ко­ји се по­ка­зао не­сти­му­ла­тив­ним
за ква­ли­тет здрав­стве­не за­шти­те.
У то­ку про­шле го­ди­не је сто­га мо­
рао да пре­т р­п и из­м е­н е кроз: ин­
ди­ка­то­ре ква­ли­те­та, ди­јаг­но­стич­
ке и те­ра­пе­ут­ске про­це­ду­ре, као и
кроз пре­вен­тив­не про­гра­ме у груп­
ној прак­си.
Прим. др Мир­ја­на Мој­ко­вић, пред­
сед­ни­ца Сек­ци­је оп­ште ме­ди­ци­не
Срп­ског ле­кар­ског дру­штва, го­во­
ри­ла је о ва­жној од­лу­ци ко­ју тре­ба
да до­не­су сту­ден­ти ме­ди­ци­не или
мла­ди док­то­ри на по­чет­ку сво­је ка­
ри­је­ре уко­ли­ко се од­лу­че да се ба­
ве по­ро­дич­ном ме­ди­ци­ном. Ве­ли­
ко зна­ње, ве­шти­на ко­му­ни­ка­ци­је,
ем­па­тиј­ски од­нос пре­ма па­ци­јен­
ти­ма, до­ступ­ност, јеф­ти­на услу­га...
ни­су у сра­зме­ри са пре­по­зна­ва­њем
зна­ча­ја, дру­штве­ним по­ло­жа­јем и,
на кра­ју, и пла­том ко­ју има­ју ле­ка­
ри оп­ште ме­ди­ци­не, та­ко да нај­ве­
ћи број мла­дих ко­ле­га раз­ми­шља да
је то у ре­ду, „али ја сам су­ви­ше до­
бар да бих се ба­вио оп­штом/по­ро­
дич­ном ме­ди­ци­ном“. Нео­п­ход­на је
за­јед­нич­ка ак­ци­ја на­ци­он
­ ал­них и
ме­ђу­на­ро­дних асо­ци­ја­ци­ја по­р о­
>>> Неопходна је заједничка акција националних
и међународних асоцијација породичне медицине
на промени улоге, положаја и позиције ове гране
у медицини и друштву <<<
по­р о­дич­не ме­ди­ци­не, као и фор­
ми­ра­ње Ка­те­дре за по­ро­дич­ну ме­
ди­ци­ну и обу­ку ка­дро­ва ка­ко би тај
мо­дел то­ком ових 18 го­ди­на био им­
пле­мен­ти­ран у свим де­ло­ви­ма Фе­
де­ра­ци­је. Ње­го­во из­ла­га­ње би­ло је
илу­стро­ва­но фо­то­гра­фи­ја­ма из раз­
ли­чи­тих пе­ри­о­да ко­је су до­ку­мен­
то­ва­ле све иза­зо­ве кроз ко­је је тај
про­цес про­шао.
Ре­зул­та­те тог про­це­са при­ка­за­ла
је др Оли­ве­ра Ба­тић-Му­ја­но­вић из
Еду­ка­тив­ног цен­тра Здрав­стве­ног
цен­тра Ту­зла, где је тај про­цес за­по­
чет и где и да­нас има нај­ве­ћи број
спе­ци­ја­ли­ста по­ро­дич­не ме­ди­ци­не.
На Ка­те­дри за по­ро­дич­ну ме­ди­ци­не
има 26 спе­ци­ја­ли­ста са ди­пло­мом
ма­сте­ра,11 ван­ред­них про­фе­со­ра и
три ре­дов­на про­фе­со­ра по­ро­дич­не
ме­ди­ци­не.
И ис­ку­ства из окол­них ре­ги­о­на
су слич­на. Проф. др Би­сер­ка Берг­
ман Мар­ко­вић се освр­ну­ла на при­
ва­ти­за­ци­ју при­мар­не здрав­стве­не
за­шти­те у Ре­пу­бли­ци Хр­ват­ској и
дич­не ме­ди­ци­не на про­ме­ни уло­
ге, по­ло­жа­ја и по­зи­ци­је ове гра­не у
ме­ди­ци­ни и дру­штву.
Проф. др Игор Шваб, са Ка­те­дре за
по­ро­дич­ну ме­ди­ци­ну из Љу­бља­не,
го­во­рио је о раз­ло­зи­ма због ко­јих је
он као још ма­ли де­чак од­лу­чио да
се ба­ви овом гра­ном ме­ди­ци­не: да
би по­ма­гао љу­ди­ма, да ура­ди не­што
ва­жно и да про­ме­ни свет на­бо­ље.
Та­ко­ђе је го­во­рио о ве­шти­на­ма ко­је
се мо­ра­ју са­вла­да­ти: де­тек­тив­ским
- у тра­га­њу за ди­јаг­но­зом, стр­пљи­
вим ми­си­о­нар­ским - у ле­че­њу, глу­
мач­ким - у свим си­ту­а­ци­ја­ма ка­
да тре­ба би­ти што увер­љи­ви­ји, као
вер­ни парт­нер свом па­ци­јен­ту, не
са­мо у ле­че­њу већ и у прен­тив­ном
де­ло­ва­њу.
Проф. др Јан­ко Керс­н ик дао је
сли­ку нео­п­ход­но­сти Кон­ти­ну­и­ра­
ног про­фе­си­о­нал­ног раз­во­ја ра­ди
пру­жа­ња ви­со­ко ква­ли­тет­не здрав­
стве­н е услу­г е. У ве­ћ и­н и зе­м а­љ а
Европ­ске уни­је то је већ ре­ал­ност,
а у зе­мља­ма ре­ги­он
­ а се под­сти­че
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 33
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
III КОН­ГРЕС АСО­ЦИ­ЈА­ЦИ­ЈЕ ЛЕ­КА­РА ОП­ШТЕ/ПО­РО­ДИЧ­НЕ
МЕ­ДИ­ЦИ­НЕ ЈУ­ГО­И­СТОЧ­НЕ ЕВРО­ПЕ (АGP/FM SEE)
КО СМО МИ И КА­КВА ЈЕ
БУ­ДУЋ­НОСТ ПО­РО­ДИЧ­НЕ
МЕ­ДИ­ЦИ­НЕ?
Неопходност континуираног развоја: учесници Конгреса Асоцијације лекара
опште/породичне медицине Југоисточне Европе
кре­ди­ти­ма Свет­ске бан­ке и им­пле­
мен­ти­ра пре­ко Европ­ске ака­де­ми­
је на­став­ни­ка у оп­штој/по­ро­дич­ној
ме­д и­ц и­н и (EU­RACT) кроз аген­д у
WON­CA – Свет­с ког удру­же­њ а ле­
ка­ра оп­ште/по­ро­дич­не ме­ди­ци­не,
гло­бал­них стан­дар­да за по­сле­ди­
плом­ску на­ста­ву у по­ро­дич­ној ме­
ди­ци­ни.
Ко­ле­га из Тур­ске, Il­ha­mi Un­lu­o­glu,
са Уни­вер­зи­те­та Ески­се­хир Осман­
га­зи, уо­чио је да су на­ро­ди ју­го­и­
сточ­не Евро­пе жи­ве­ћи ве­ко­ви­ма у
бли­ским ге­о­по­ли­тич­ким од­но­си­ма,
ве­о­ма слич­ни иа­ко жи­ве у раз­ли­чи­
тим др­жа­ва­ма. Иа­ко ло­кал­не спе­
ци­фич­но­сти ути­чу на сва­ко­днев­ну
прак­су, раз­ме­на ис­ку­ста­ва на ова­
квим ску­по­ви­ма до­во­ди до бр­жег
про­на­ла­же­ња ре­ше­ња.
Још је­дан гост Кон­гре­са ко­ји је
по­кре­нуо ва­жно пи­та­ње је сва­ка­ко
Jean-Ma­rie De­gryse­, Uni­ver­si­te de Lo­
u­vain, Бел­ги­ја.С об­зи­ром на све ста­
ри­ју по­пу­ла­ци­ју ши­ром Евро­пе, пи­
та­ње мул­ти­мор­би­ди­те­та и сма­ње­не
функ­ци­о­нал­не спо­соб­но­сти на­ме­ће
дру­га­чи­је за­дат­ке пред здрав­стве­
ну за­шти­ту. Раз­ма­тра­ју­ћи да ли је
свр­сис­ход­но од­ре­ђе­ним ста­ри­јим
па­ци­јен­ти­ма ко­ји има­ју зна­чај­не
функ­ци­о­нал­не оне­спо­со­бље­но­сти
ра­ди­ти пре­вен­тив­не пре­гле­де или
пре­вен­тив­не ин­тер­вен­ци­је до­шао је
до за­кључ­ка да не тре­ба пре­те­ри­ва­
ти са тим и да две кри­ве: функ­ци­о­
нал­но­сти и жи­вот­на, тре­ба што ви­
ше да се по­ду­да­ра­ју.
Прим. др Бран­ка Ла­зић
34 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Са струч­них оку­пља­ња >>>>>>>>>>>>>>
У ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈИ СРП­СКОГ УДРУ­ЖЕ­ЊА
ЗА ПЕ­РИ­ФЕР­НИ НЕР­ВНИ СИ­СТЕМ
ПР­ВИ СРП­СКИ
СИМ­ПО­ЗИ­ЈУМ
О НЕ­У­РО­ПА­ТИ­ЈА­МА
B
el­g ra­d e Ne­u ­t o­p athy Up­d a­t e,
Пр­ви срп­ски сим­по­зи­јум о
не­у­р о­па­ти­ј а­ма са ме­ђу­н а­
род­ним уче­шћем, одр­жан је
од 10 до 11. апри­ла. Уче­сни­ци су, по
за­вр­шет­ку ску­па, оце­ни­ли да је реч
о ви­зи­о­нар­ском по­ду­хва­ту, ко­ји је
бес­пре­кор­но спро­ве­ден у де­ло. Био
је то са­ста­нак љу­ди ко­је спа­ја ен­ту­
зи­ја­зам пре­ма но­вим са­зна­њи­ма у
по­ма­ло за­по­ста­вље­ној обла­сти не­у­
ро­ло­ги­је, као и за­јед­нич­ки про­бле­
ми из сва­ко­днев­не прак­се.
За­хвал­ност за иде­ју, али и огро­
ман труд уло­жен у ор­га­н и­з а­ц и­ју
овог ску­па, ду­гу­је­мо проф. др Зо­ри­
ци Сте­вић, пред­сед­ни­ци ор­га­ни­за­
ци­о­ног од­бо­ра, као и оста­лим ко­
ле­га­ма и са­рад­ни­ци­ма са Кли­ни­ке
за не­у­ро­ло­ги­ју КЦС, ко­ји су из­не­ли
нај­ве­ћи те­рет у ор­га­ни­за­ци­ји сим­
по­зи­ју­ма.
Срп­ско удру­же­ње за пе­ри­фер­ни
нер­в ни си­с тем (СУПНС), као део
Дру­штва не­у­ро­ло­га Ср­би­је, и ме­ђу­
на­род­но удру­же­ње PNS (Pe­rip­he­ral
Учесници Симпозијума о неуропатијама
Ner­ve So­ci­ety) овим ску­пом на­пра­
ви­ли су ис­ко­рак у при­бли­жа­ва­њу
па­т о­л о­г и­ј е пе­р и­ф ер­н ог нер­в ног
си­сте­ма не­у­ро­ло­зи­ма у на­шој ре­
ги­ји.
По­ред то­га, СУПНС je aфирмисамо
на ме­ђу­на­р од­ном пла­ну. То­ме су
сва­ка­ко до­при­не­ли ува­же­ни го­сти
из ино­стран­ства: проф. др E. No­bil­
le-Ora­zio (IRCC In­sti­tu­to Cli­ni­co Hu­
ma­ni­tas, Mi­la­no, Ita­lia), проф. др Da­
vid Cor­nbalth (John Hop­kins Ho­spi­tal,
Bal­ti­mo­re, USA) и проф. др Gi­u­sep­
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 35
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
pe La­u­ria (In­sti­tu­to ne­u­ro­lo­gi­co Car­
lo Bes­ta, Mi­la­no, Ita­lia).
Са­др­жај­но, скуп је по­ну­дио пре­
сек свих нај­ва­жни­јих аспе­ка­та у ди­
јаг­но­сти­ци и те­ра­пи­ји не­у­ро­па­ти­
ја. У окви­ру сим­по­зи­ју­ма одр­жа­на
су сле­де­ћа пре­да­ва­ња: Кли­нич­ка
ева­лу­а­ци­ја не­у­ро­па­ти­ја (проф. др С.
Апо­стол­ски); Елек­тро­фи­зи­о­ло­шка
ева­лу­а­ци­ја не­у­ро­па­ти­ја (проф. др
D. Cor­nblath); Ла­бо­ра­то­риј­ска ева­лу­
а­ци­ја не­у­ро­па­ти­ја (проф. др Љ. Су­
тур­ко­ва); Зна­чај би­оп­си­је ми­ши­ћа и
не­ра­ва у ди­јаг­но­сти­ци не­у­ро­па­ти­ја
(проф. др В. Ра­ко­че­вић); Зна­чај ку­та­
не би­оп­си­је у ди­јаг­но­сти­ци не­у­ро­
па­ти­ја (проф. др G. La­ur­ ia); Нај­че­шће
не­у­ро­па­ти­је (доц. др Б. Ко­рит­ник);
Па­ра­про­те­и­не­миј­ске не­у­ро­па­ти­је
(проф. др Е. No­bil­le-Ora­zio); Акут­ни
по­ли­ра­ди­ку­ло­не­у­ри­тис (проф. др Д.
Ла­вр­нић); Хро­нич­на ин­фла­ма­тор­
на де­ми­је­ли­ни­за­ци­о­на по­ли­ра­ди­
ку­ло­не­у­ро­па­ти­ја (асс. др И. Ба­ста);
Мул­ти­фо­кал­на мо­тор­на не­у­ро­па­
ти­ја (проф. др З. Сте­вић); Те­ра­пи­
ја бол­них не­у­ро­па­ти­ја (проф. др Г.
Ла­у­риа); При­ме­на иму­но­те­ра­пи­је
у ле­че­њу не­у­ро­па­ти­ја (проф. др Е.
No­bil­le-Ora­zio).
Зна­ча­јан део про­гра­ма то­ком оба
да­на одво­јен је за мла­де не­у­ро­ло­
ге и при­ка­зе за­ни­мљи­вих слу­ча­је­
ва бо­ле­сни­ка. Па­ци­јен­те су при­ка­
за­ли др сц. мед. С. Пе­рић (Ср­би­ја),
асс. др З. Јо­вин (Ср­би­ја), др С. Зу­кић
(Бо­сна и Хер­це­го­ви­на), др Ј. Ера­ко­
вић (Цр­на Го­ра), др Г. Ку­зма­нов­ска
(БЈР Ма­ке­до­ни­ја), др Ј. Кен­да (Сло­
ве­ни­ја), др А. Ко­саћ (Ср­би­ја), др М.
Пе­тро­вић (Ср­би­ја) и др С. Ма­ви­ја
(Ре­пу­бли­ка Срп­ска, Бо­сна и Хер­це­
го­ви­на). До­при­нос овог де­ла је био
из­у­зет­но зна­ча­јан, пре све­га што су
све пре­зен­та­ци­је за­вр­ша­ва­ле отво­
ре­ним ин­тер­ак­тив­ним ди­ску­си­ја­ма
и до­брим иде­ја­ма за да­ља ис­пи­ти­
ва­ња и лечењe.
Ко­ле­ге са Кли­ни­ке за не­у­ро­ло­ги­ју
Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је пред­ста­
ви­ле су сво­је до­са­да­шње ис­ку­ство
сте­че­но у Цен­тру за по­ли­не­у­ро­па­
ти­је. Др И. Мар­ја­но­вић при­ка­зао
је ба­зу по­да­та­ка за не­у­ро­па­ти­је, те
ука­зао на њен зна­чај, пр­вен­стве­но
у ис­т ра­ж и­в ач­ком ра­д у. Том при­
ли­ком при­сут­ни­ма се обра­ти­ла и
проф. др З. Сте­вић ко­ја је ис­та­кла
ва­жност по­сто­ја­ња ова­квих ре­ги­
ста­ра и на­ја­ви­ла бу­ду­ће ак­тив­но­
сти ко­је би има­ле ши­ри ре­ги­о­нал­ни
ка­рак­тер. Др А. Ни­ко­лић је ука­за­ла
на про­блем у ди­јаг­но­сти­ци не­у­ро­
па­ти­ја пре­зен­ту­ју­ћи до­са­да­шње ре­
зул­та­те ЕМНГ ти­ма Кли­ни­ке за не­
у­ро­ло­ги­ју КЦС.
Струч­н и про­грам пра­т и­л а су и
за­ни­мљи­ва со­ци­јал­на де­ша­ва­ња.
Пре по­чет­ка зва­нич­ног про­гра­ма
сви оку­пље­ни су про­ве­ли угод­но
ве­че дру­же­ћи се у ре­сто­ра­ну хо­те­
ла Црyстал на Вра­ча­ру. Дру­го ве­че
со­ци­јал­ни про­грам је об­ух
­ ва­тио ве­
че­ру у О.У.Р. ба­ру уз при­јат­ну му­зи­
ку и до­бро рас­по­ло­же­ње свих уче­
сни­ка до ка­сно у ноћ.
Из­ла­зним те­стом и по­де­лом сер­
ти­фи­ка­та за­вр­шен је и срп­ски сим­
по­зи­јум о не­у­ро­па­ти­ја­ма, ко­ји је у
пот­п у­н о­с ти ис­п у­н ио оче­к и­в а­њ а
уче­сни­ка.
//
ДЕ­ВЕТ­НА­Е­СТИ КОН­ГРЕС МЕ­ДИ­ЦИН­СКЕ БИ­О­ХЕ­МИ­ЈЕ У БЕ­О­ГРА­ДУ
ЛА­БО­РА­ТО­РИЈ­СКА
МЕ­ДИ­ЦИ­НА ФО­КУ­СИ­РА­НА
НА ПА­ЦИ­ЈЕН­ТА
У
ор­га­ни­за­ци­ји Дру­штва ме­
ди­ц ин­с ких би­о ­х е­м и­ч а­р а
Ср­би­је и Цен­тра за ме­ди­
цин­ску би­о­хе­ми­ју Кли­нич­
ког цен­тра Ср­би­је, одр­жан је ХIX
Кон­грес ме­ди­цин­ске би­о­хе­ми­је и
ла­б о­р а­то­р иј­с ке ме­д и­ц и­н е са ме­
ђу­на­род­ним уче­шћем, од 9. до 13.
сеп­т ем­б ра у бе­о ­г рад­с ком хо­т е­л у
М Best We­stern. Кон­грес jе одр­жан
под по­кро­ви­тељ­ством Ме­ђу­на­род­
не фе­де­ра­ци­је за кли­нич­ку хе­ми­ју
и ла­бо­ра­то­риј­ску ме­ди­ци­ну – IFCC
(In­ter­na­ti­o­nal Fe­de­ra­tion of Cli­ni­cal
Che­mi­stry and La­bo­ra­tory Me­di­ci­ne),
Европ­ске фе­де­ра­ци­је за кли­нич­ку
хе­ми­ју и ла­бо­ра­то­риј­ску ме­ди­ци­ну
– EFLM (Eu­ro­pean Fe­de­ra­tion of Cli­ni­
cal Che­mi­stry and La­bo­ra­tory Me­di­ci­
ne) и Бал­кан­ске кли­нич­ко ла­бо­ра­
то­риј­ске фе­де­ра­ци­је – BCLF (Bal­can
Cli­ni­cal La­bo­ra­tory Fe­de­ra­tion), као
и Ми­ни­стар­ства про­све­те и на­у­ке
и Ми­ни­стар­ства здра­вља. Пле­нар­не
сек­ци­је XIX Кон­гре­са ме­ди­цин­ске
би­о­хе­ми­је и ла­бо­ра­то­риј­ске ме­ди­
ци­не по­све­ће­не су нај­но­ви­јим са­
зна­њи­ма и при­ме­ни мо­де­ла упра­
вља­ња ме­ди­цин­ско-би­о­хе­миј­ским
ла­б о­ра­то­ри­ја­ма фо­ку­си­ра­ним на
па­ци­јен­та, уна­пре­ђе­њу ис­хо­да па­
ци­ј е­н а­та при­м е­н ом би­о ­м ар­ке­р а
и кли­н ич­к и ефи­ка­с ној стра­те­г и­
ји ко­ри­шће­ња ла­бо­ра­то­риј­ских те­
сто­ва.
У окви­ру Кон­гре­са, од 11. до 12. сеп­
тем­бра, одр­жан je и 10. ЕFLM Сим­
по­зи­јум за бал­кан­ски ре­ги­он под
на­зи­вом „Пе­ди­ја­триј­ска ла­бо­ра­то­
риј­ска ме­ди­ци­на: не­ки аспек­ти го­
ја­зно­сти, ме­та­бо­лич­ког син­дро­ма,
нео­на­тал­ног скри­нин­га, ре­фе­рент­
36 >
36 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
35 <
Са струч­них оку­пља­ња >>>>>>>>>>>>>>
них ин­тер­ва­ла и кри­тич­них вред­
но­сти“.
– Циљ ску­па је да се чла­но­ви­ма
Дру­ш тва, као и ле­ка­р и­м а, ука­же
шта је нај­но­ви­је у овој обла­сти. Би­
ло је ре­чи о би­ом
­ ар­ке­ри­ма кар­ди­о­
вак­су­лар­них бо­ле­сти, њи­хо­вој мо­ле­
ку­лар­ној осно­ви, као и прак­тич­ним
раз­ма­тра­њи­ма. Јед­на те­ма би­ли су
би­о­мар­ке­ри сеп­се, ко­ја пред­ста­вља
опа­сна ста­ња на­ро­чи­то у ур­гент­ним
цен­три­ма. На сва­ком ску­пу би­о­хе­
ми­ча­ра го­во­ри се и о ор­га­ни­за­ци­
ји слу­жбе, све до уво­ђе­ња ISO стан­
дар­да, акредитацијe ла­бо­ра­то­ри­ја.
Иа­ко је то те­шко оства­ри­ти у на­шој
сре­ди­ни, јер су по­треб­на зна­чај­на
сред­ства, „ла­бо­ра­то­риј­ски ен­ту­зи­ја­
сти“ успе­ва­ју у то­ме, та­ко да има­мо
акре­ди­то­ва­не до­бре ла­бо­ра­то­ри­је
– ис­та­кла је проф. др На­да Мај­кић
Сингх, пред­сед­ни­ца на­уч­ног од­бо­
ра 10. ЕФЛМ Сим­по­зи­ју­ма.
Проф. др Нада
Мајкић Сингх
Проф. др
Светлана
Игњатовић
Прим. др
Зорица
Шумарац
Бројни страни предавачи
На це­ре­мо­ни­ји отва­ра­ња, до­де­
ље­на је на­гра­да из Фон­да мр Ми­
ли­це Мар­ко­вић, ко­ја је би­ла на­чел­
ни­ца ла­бо­ра­то­ри­је Не­у­ро­хи­рур­шке
кли­ни­ке у Кли­нич­ком цен­тру Ср­би­
је. На­гра­да у ви­ду опре­ме - хе­ма­
то­ло­шког бро­ја­ча, уру­че­на је До­му
здра­вља Ба­ра­је­во, у ци­љу уна­пре­ђе­
ња ра­да ла­бо­ра­то­ри­је. На ску­пу су
се пр­ви пут су се сту­ден­ти, бу­ду­ћи
би­о­хе­ми­ча­ри/ми­кро­би­ол
­ о­зи пред­
ста­ви­ли сво­јим на­уч­но­и­стра­жи­вач­
ким ра­до­ви­ма.
– Ка­да је реч о пе­ди­ја­триј­ској ла­
бо­ра­то­риј­ској ме­ди­ци­ни, на­жа­лост,
у ла­бо­ра­то­ри­ја­ма не по­сто­је ре­фе­
рент­не вред­но­сти утвр­ђе­не за де­
цу. То је ва­жно пи­та­ње и пе­ди­ја­три
тре­ба да при­хва­те оно што ми про­
пи­су­је­мо. Оба кон­гре­са зна­чај­на су
због уче­шћа ве­ли­ког бро­ја струч­ња­
ка стра­них из Ка­на­де, Пољ­ске, Ита­
ли­је, Фран­цу­ске, Ен­гле­ске, Не­мач­
ке, Ма­ђар­ске, Швед­ске, Хр­ват­ске,
Сло­ве­ни­је, Ма­ке­до­ни­је, као и на­
ших еми­нент­них про­фе­со­ра из свих
кли­нич­ких цен­та­ра - Бе­ог­ ра­да, Ни­
ша, Кра­гу­јев­ца и Но­вог Са­да – ре­кла
је проф. Мај­кић Сингх.
Пре­ма ре­чи­ма проф. др Све­тла­не
Иг­ња­то­вић, пред­сед­ни­це На­уч­ног
од­бо­ра ску­па, оп­шта те­ма Кон­гре­
са и на­слов­но пре­да­ва­ње „Ла­бо­ра­
то­риј­ска ме­ди­ци­на фо­ку­си­ра­на на
па­ци­јен­та“ иза­бра­на је да на­гла­
си но­ву уло­гу ме­ди­цин­ске ла­бо­ра­
то­ри­је у 21. ве­ку: шта ла­бо­ра­то­ри­је
тре­ба да по­ну­де ко­ри­сни­ци­ма - па­
ном бо­ле­шћу. У све­ту се го­ди­шње
ура­ди ви­ше од 180. ми­ли­о­на од­ре­
ђи­ва­ња нај­зна­чај­ни­јег би­о­ло­шког
па­ра­ме­тра шти­та­сте жле­зде хор­мо­
на TSH, и око 60 ми­ли­он
­ а сло­бод­
них фрак­ци­је TSH. По­треб­но је да
се, кроз аде­кват­но ко­ри­шће­ње ла­
бо­ра­то­риј­ских те­сто­ва, стра­те­ги­ја
и ал­го­ри­та­ма, ви­ди шта је нај­оп­ти­
мал­ни­је за до­би­ја­ње ин­фор­ма­ци­је
о ста­њу шти­та­сте жле­зде – ука­зу­је
проф. Иг­ња­то­вић. При­том, са­вре­
ме­на опре­ма ко­ја ко­шта 100.000 до
200.000 евра, не га­ран­ту­је по­уз­ дан
на­лаз – јер мо­жда сте по­гре­шно узе­
ли узо­рак. Акре­ди­то­ва­не ла­бо­ра­то­
ри­је има­ју акре­ди­то­ва­не ме­то­де од­
ре­ђи­ва­ња, и пра­во да из­да­ју знак да
су акре­ди­то­ва­не за ту ме­то­ду.
Прим. др Зо­ри­ца Шу­ма­рац, пред­
сед­н и­ц а ор­га­н и­з а­ц и­о ­н ог од­б о­р а
ску­па, на­гла­си­ла је да су чла­но­ви
Дру­штва ме­ди­цин­ских би­о­хе­ми­ча­
ра исто­вре­ме­но и чла­но­ви европ­ске
и свет­ске рад­не гру­пе ко­ја се ба­ве
ор­ган­за­ци­јом ме­ди­цин­ских ла­бо­
ра­то­ри­ја.
Велики значај комуникације
ци­јен­ти­ма и ле­ка­ри­ма ко­ји зах­те­
ва­ју ла­б о­ра­то­риј­ска од­р е­ђи­ва­ња,
кроз са­рад­њу, „три­ја­лог“ из­ме­ђу ко­
ри­сни­ка да се иде ка уна­пре­ђе­њу
ле­че­ња па­ци­јен­та и здра­вља дру­
штва у це­ли­ни.
Она је пре­до­чи­ла да у Ср­би­ји има
око 300 ла­бо­ра­то­ри­ја, а бу­ду­ћи да
сва­ко мо­же да бу­де па­ци­јент, нај­
ва­жни­је је да до­би­је­мо по­уз­ да­ну
ин­фор­ма­ци­ју о ста­њу здра­вља или
бо­ле­сти. Док су ла­бо­ра­то­ри­је до са­
да би­ле фо­ку­си­ра­не на ана­ли­тич­ки
аспект, ме­ре­ња, пер­фор­ман­се из­во­
ђе­ња и ау­то­ма­ти­за­ци­ју, са­да је по­
треб­но да „иза­ђу ван зи­до­ва“ и по­
ста­ну до­ступ­не сва­ком па­ци­јен­ту.
Зна­чај­на се­си­ја по­све­ће­на је ме­
наџ­мен­ту па­ци­је­на­та са ти­р о­ид­
– Да­нас се ин­си­сти­ра на све­оп­
штој ко­м у­н и­к а­ц и­ј и па­ц и­ј е­н а­т а,
за­по­сле­них у ла­бо­ра­то­ри­ја­ма и ле­
ка­ра. Ве­ли­ка па­жња по­све­ћу­је се
ко­му­ни­ка­ци­ји ле­ка­ра кли­ни­ча­ра и
би­о­хе­ми­ча­ра. То је ко­рак ко­ји нам
фа­ли да пру­жи­мо још бо­љу услу­гу.
Да­нас се по­сти­за­њу без­б ед­но­сти,
ка­ко здрав­стве­них рад­ни­ка, та­ко и
па­ци­је­на­та, обра­ћа ве­ли­ка па­жња.
Европ­ска ди­рек­ти­ва 2013. оба­ве­за­
ла je све европ­ске зе­мље, a ми, као
зе­мља ко­ја ће се при­дру­жи­ти, у оба­
ве­зи смо да на­пра­ви­мо но­ви про­
је­кат- при­ступ уво­ђе­ња и пра­ће­ња
по­тре­ба и са­ни­ра­ња по­вре­да здрав­
стве­них рад­ни­ка.
У Ср­би­ји има око 780 ли­цен­ци­
ра­них би­о­хе­ми­ча­ра. Пре­ма нор­ма­
ти­ви­ма, не­ма до­вољ­но тог ка­дра у
ла­бо­ра­то­ри­ја­ма ко­је је по­го­ди­ла и
за­бра­на за­по­шља­ва­ња у јав­ном сек­
то­ру. Пре­ма стан­дар­ди­ма Акре­ди­
та­ци­о­ног те­ла акре­ди­то­ва­но је око
15 ла­б о­ра­то­ри­ја. Осим то­га, и ка­
да Аген­ци­ја за акре­ди­та­ци­ју акре­
ди­ту­је здрав­стве­не уста­но­ву, у тим
про­це­ду­ра­ма „про­ђе“ и ла­бо­ра­то­ри­
ја, али не пре­ма овим стан­дар­ди­ма.
Ко­ли­ко је то ва­жно по­ка­зу­је при­мер
Фран­цу­ске у ко­јој је акре­ди­та­ци­ја
ла­бо­ра­то­ри­ја - оба­ве­зна. Стан­дар­ди
га­ран­ту­ју ква­ли­тет и, с дру­ге стра­
не, уре­ђу­ју си­стем. Ј. То­ма­ше­вић
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 37
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Европ­ски деч­ји
ре­у­ма­то­ло­зи на оку­пу
Е
вроп­ски кон­грес деч­јих ре­у­ма­то­ло­га PReS 2014
одр­жан је у Бе­о­гра­ду од 17. до 21. сеп­тем­бра, уз
уче­шће 1.200 ле­ка­ра из це­лог све­та, као и пред­
став­ни­ка Удру­же­ња ро­ди­те­ља и де­це обо­ле­ле од
ре­у­мат­ских бо­ле­сти из це­ле Евро­пе.
Проф. др Је­ле­на Во­ји­но­вић спец. пе­ди­ја­тар – ре­у­ма­
то­лог, пред­сед­ни­ца Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра Европ­ског
кон­гре­са деч­јих ре­у­ма­то­ло­га, ука­за­ла је да у оп­штој по­
пу­ла­ци­ји, чак и не­ким струч­ним кру­го­ви­ма, че­сто при­
сут­но по­гре­шно уве­ре­ње да де­ца не бо­лу­ју од ре­у­мат­
ских бо­ле­сти или се то де­ша­ва екс­трем­но рет­ко, као и
да те бо­ле­сти не оста­вља­ју трај­ни­је по­сле­ди­це на ка­
сни­ји ква­ли­тет жи­во­та.
-Ју­ве­нил­ни иди­о­пат­ски ар­три­тис, ко­ји се ове го­ди­
не из­два­ја као те­ма кон­гре­са, нај­че­шћа је ре­у­мат­ска
бо­лест код де­це да­нас. Прет­по­ста­вља се да од не­ког од
об­ли­ка ове бо­ле­сти бо­лу­је јед­но до две хи­ља­де де­це у
на­шој зе­мљи, од­но­сно, сва­ко хи­ља­ди­то де­те. Нај­но­ви­
ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­за­ла су да по­сто­ји зна­ча­јан по­
раст обо­ље­ва­ња. Нај­зна­чај­ни­ји на­пре­дак у ле­че­њу ре­
у­мат­ских бо­ле­сти, ка­ко од­ра­слих та­ко и де­це, до­не­ло је
уво­ђе­ње би­о­ло­шке те­ра­пи­је ко­ја се при­ме­њу­је у све­ту,
али и код нас, већ ду­жи низ го­ди­на. За­хва­љу­ју­ћи раз­
у­ме­ва­њу Ми­ни­стар­ства здра­вља и Фон­да здрав­стве­ног
оси­гу­ра­ња, ко­ји је обез­бе­дио сред­ства, за овај ре­ла­тив­
но скуп об­лик те­ра­пи­је, и схва­тио зна­чај и пред­но­сти
при­ме­не ове са­вре­ме­не те­ра­пи­је у де­це, и на­ши ма­
ли нај­у­гро­же­ни­ји бо­ле­сни­ци, о тро­шку др­жа­ве, мо­гу
да до­би­ја­ју и овај об­лик те­ра­пи­је, ис­та­кла је проф. др
Во­ји­но­вић.
То­ком три да­на ску­па би­ло је ре­чи о про­бле­ми­ма ре­
у­мат­ских бо­ле­сти код де­це, ди­јаг­но­сти­ци и но­вим по­
ма­ци­ма у те­ра­пи­ји.
Све­ча­ном отва­ра­њу при­су­ство­вао је др­жав­ни се­кре­
тар ми­ни­стар­ства здра­вља Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Бе­
Савремена терапија најмлађих пацијената
о трошку државе: проф. др Јелена Војиновић
ри­слав Ве­кић, пред­сед­ник Европ­ски­ог удру­же­ња деч­
јих ре­у­ма­то­ло­га проф. др Ал­бер­то Мар­ти­ни, пред­сед­ник
Европ­ског удру­же­ња ре­у­ма­то­ло­га проф. Ma­u­ri­zio Cu­to­
lo. На све­ча­ном отва­ра­њу при­ка­зан је филм о не­по­зна­
тој стра­ни Ср­би­је, а цео до­га­ђај уве­ли­чан је кон­цер­том
хо­ра Vi­va Vox.
У то­ку тра­ја­ња Кон­гре­са, на ба­зе­ну хо­те­ла Crown Pla­za
ор­га­ни­зо­ва­но је дру­же­ње де­це обо­ле­ле од ре­у­мат­ских
бо­ле­сти са по­зна­тим спор­ти­сти­ма и глум­ци­ма. Циљ
ак­ци­је „Пли­вај и по­бе­ди ре­у­мат­ске бо­ле­сти код де­це“,
био је да скре­не па­жњу јав­но­сти да и нај­мла­ђи бо­лу­ју
од ре­у­мат­ских бо­ле­сти. Струч­ну по­др­шку ак­ци­ји обез­
бе­ди­ли су тре­не­ри из Пли­вач­ког клу­ба „Вра­чар“. J. T.
Дружење оболеле деце са познатим спортистима и глумцима на базену хотела Crown Plaza
38 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Са струч­них оку­пља­ња >>>>>>>>>>>>>>
НАЈ­ВЕ­ЋА ИМЕ­НА СВЕТ­СКЕ КО­ЛО­ПРОК­ТО­ЛО­ГИ­ЈЕ У БЕ­О­ГРА­ДУ
ОД ГЕ­НА ДО МЕ­ТА­СТА­ЗА
Д
е­ве­ти сим­по­зи­јум ко­ло­прок­то­ло­га одр­жан је од
9. до 11. ок­то­бра у бе­о­град­ском Цен­тру Са­ва, а
оку­пио је око 1.000 хи­рур­га, га­стро­ен­те­ро­ло­га и
па­то­ло­га из на­ше зе­мље и ино­стран­ства. Они
су, то­ком три да­на, има­ли при­ли­ке да раз­ме­не ис­ку­
ства из обла­сти ра­не ди­јаг­но­сти­ке, пре­вен­ци­је и ле­че­
ња ра­ка де­бе­лог цре­ва. Осим ле­ка­ра из Ср­би­је и окол­
них зе­ма­ља, углав­ном са Бал­ка­на и Ју­го­и­сточ­не Евро­пе,
на сим­по­зи­ју­му је уче­ство­ва­ло ви­ше од 250 го­сти­ју из
ино­стран­ства из три­де­се­так зе­ма­ља, док је 25 пре­да­
ва­ча пред­ста­ви­ло ле­ка­ри­ма но­ви­не у ле­че­њу и ра­ном
от­кри­ва­њу кар­ци­но­ма де­бе­лог цре­ва.
Пре­ма ре­чи­ма проф. др Зо­ра­на Кри­во­ка­пи­ћа, до­ај­ е­
на срп­ске ко­ло­прок­то­ло­ги­је, уче­сни­ци ску­па има­ли су
из­у­зет­ну мо­гућ­ност да се, упо­зна­ју са упо­тре­бом ро­бо­та
у хи­рур­ги­ји де­бе­лог цре­ва, ла­па­ро­ско­пи­јом, као и пер­
со­на­ли­за­ци­јом те­ра­пи­је.
Кри­во­ка­пић под­се­ћа да Дру­штво ко­ло­прок­то­ло­га Ју­
го­сла­ви­је по­сто­ји 18 го­ди­на, а да се ова­кви са­стан­ци ор­
Проф. др Зо­ра­н Кри­во­ка­пи­ћ
Апел ста­нов­ни­штву
Доц. др Ве­ли­мир Мар­ко­вић
га­ни­зу­ју сва­ке дру­ге го­ди­не. Ка­ко на­ши ле­ка­ри не мо­гу
мно­го да пу­ту­ју, на ску­пу у Бе­о­гра­ду мо­гу да упо­зна­ју
нај­ве­ћа свет­ска име­на „ко­ја ви­де са­мо на те­ле­ви­зи­ји
или у ча­со­пи­си­ма“ и до­ста то­га да на­уч
­ е.
– Све­док сам да је да мно­го на­ших ле­ка­ра хи­рур­га
ко­ји су оти­шли у ино­стран­ство на спе­ци­ја­ла­ци­ју на­
пра­ви­ли кон­так­те баш на на­шим са­стан­ци­ма. Иде­ја је
да се струч­ња­ци при­бли­же на­шој сре­ди­ни. Бе­не­фит од
овог ску­па има­ће, ка­ко на­ши ле­ка­ри, та­ко и па­ци­јен­
ти. Наш са­ста­нак ко­ти­ра се као нај­бо­љи са­ста­нак ко­ло­
прок­то­ло­га у про­те­клих 12 го­ди­на у све­ту.
Доц. др Ве­ли­мир Мар­ко­вић, пред­сед­ник Ор­га­ни­за­ци­
о­ног од­бо­ра, ре­као је да је уче­сни­ке је обез­бе­ђе­но си­
Го­во­ре­ћи о по­ди­за­њу све­сти гра­ђа­на, он се за­ло­жио да се
по­кре­не ак­ци­ју, ка­ко би се гра­ђа­ни убе­ди­ли да је у њи­хо­вом
ин­те­ре­су да се ја­ве ле­ка­ру оп­ште прак­се. Убе­ди­ли смо и ле­
ка­ре до­мо­ва здра­вља да те­ле­фо­ном зо­ву па­цијн­те да се ис­
пи­та­ју. Гра­ђа­ни тре­ба да се ја­ве док не­ма­ју те­го­бе. Сви пре­
ко 50 го­ди­на су ри­зич­ни. Ни­кад се не зна да ли не­ко има
по­лип или кар­ци­ном. То је бо­лест на­пре­ду­је у све­ту, у раз­
ви­је­ним зе­мља­ма. Иде­мо и ми пре­ма бр­зој хра­ни, стре­со­
ге­ном жи­во­ту. Љу­ди са по­зи­тив­ном по­ро­дич­ном анам­не­
зом су у ри­зи­ку од пет до 10 од­сто да ће до­би­ти. Они ко­ји
има­ју по­ли­по­зу 100 по­сто ће до­би­ти кар­ци­ном. Кад се по­
лип от­кри­је тре­ба му и де­сет го­ди­на да на­ста­не кар­ци­ном.
У 85 од­сто рак де­бе­лог цре­ва на­ста­је до по­ли­па.
Об­у­че­но је 100 ко­ло­но­ско­пи­ста, 50 тех­ни­ча­ра, ку­пи­ље­но
30 ко­ло­но­ско­па из ЕУ до­на­ци­је, та­ко да је це­ла Ср­би­ја „по­
кри­ве­на“. Ва­жно да пре­гле­да­мо све ко­ји има­ју крв у сто­ли­
ци. То је уско гр­ло. Скри­нинг тре­ба да об­у­хва­ти све гра­ђа­не
од 50 до 74 го­ди­не на сва­ке две го­ди­не. По­жељ­на је и про­
ме­на жи­вот­ног сти­ла – ви­ше во­ћа и по­вр­ћа у ис­хра­ни, ба­
вље­ње фи­зич­ком ак­тив­но­шћу, сма­ње­ње го­ја­зно­сти, ал­ко­
хо­ла и пу­ше­ња.
мул­та­но пре­во­ђе­ње, што је ва­жно и на­ше ле­ка­ре, као и
ко­ле­ге из окру­же­ња, јер, „жи­ва реч на ва­ма ра­зу­мљи­
вом је­зи­ку ипак је дру­га­чи­ја, не­го на ен­гле­ском“. Иа­ко
је еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја не­за­вид­на, чак 33 ме­ди­цин­ке
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 39
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
и фар­ма­це­ут­ске ку­ће по­мо­гле су ор­га­ни­за­ци­ју Кон­гре­
са на не­ки на­чин, не са­мо ма­те­ри­јал­но.
– Глав­ној те­ми Кон­гре­са „Мо­гућ­но­сти пер­со­на­ли­зо­
ва­не те­ра­пи­је“ по­све­ће­на је се­си­ја у Срп­ској ака­де­ми­
ји на­у­ка и умет­но­сти. Се­си­ја је има­ла шест пре­да­ва­ча,
„од ге­на до ме­та­ста­за“, са ци­љем да до­ча­ра љу­ди­ма ка­
ко на­ста­је кар­ци­ном, ка­ква је ди­јаг­но­сти­ка, хи­рур­шко
ле­че­ње, ка­ко мо­же да се ле­чи у уз­на­пре­до­ва­лим слу­
ча­је­ви­ма, шта је ма­тич­на ће­ли­ја, да ли мо­же да се на­
док­на­ди не­ки ор­ган тим ће­ли­ја­ма, ка­ква је прог­но­за и
пре­дик­ци­ја. То је те­ма ко­ја се до­ста екс­пло­а­ти­ше у све­
ту, али још ни­је до­шло до пер­со­на­ли­зо­ва­не те­ра­пи­је.
Ге­ном је про­чи­тан, ме­ђу­тим има 25.000 ге­на и 100.000
про­те­и­на ко­ји тре­ба да се ис­пи­та­ју да би­смо до­шли до
за­кључ­ка шта је по­треб­но не­ком па­ци­јен­ту, ко­ји лек би
код ње­га де­ло­вао, ко­ји би био ток­си­чан, и да, на тај на­
чин, с јед­не стра­не ра­ци­о­на­ли­зу­је­мо те­ра­пи­ју и па­ци­
јен­ту не да­мо мно­го ле­ко­ва ко­ји не­ће ути­ца­ти, а , с дру­
ге стра­не, да не на­му­чи­мо па­ци­јен­те код ко­јих те­ра­пи­ја
не­ће де­ло­ва­ти – ка­же проф. Кри­во­ка­пић.
Он је одр­жао пре­да­ва­ње о пре­дик­ци­ји и прог­но­зи: на
осно­ву че­га мо­же да се про­це­ни да ли ће те­ра­пи­ја да
бу­де успе­шна или не. Он је под­се­тио да се у Бе­о­гра­ду
већ де­се­так го­ди­на оба­вља пре­о­пе­ра­тив­но зра­че­ње и
хе­ми­от
­ е­ра­пи­ја, а ре­ђе у уну­тра­шњо­сти. Пре­о­пе­ра­тив­но
зра­че­ње је и ток­сич­но, али је оправ­да­но код па­ци­је­на­
та код ко­јих ће де­ло­ва­ти. Па­ци­јент има ма­ње ре­ци­ди­
ва и бо­љи ква­ли­тет жи­во­та, а у 12 до 15 од­сто ту­мор не­
ста­је. Осим то­га, ра­ди­о­те­ра­пи­јом се сма­њи ту­мор, та­ко
да олак­ша­ва хи­рур­шки за­хват.
Пре­о­пе­ра­тив­но се зра­че сви па­ци­јен­ти са уз­на­пре­до­
ва­лом бо­ле­шћу. Јер, ка­ко ка­же, Кри­ив
­ о­кап­шић, „про­шло
је вре­ме ве­ли­ких опе­ра­ци­ја“. Уме­сто то­га, бо­ле­сник се
пра­ти или се при­ме­њу­је не­ки дру­ги мо­дел те­ра­пи­је. Нај­
бо­љи хи­рург да­на­шњи­це проф. из Ен­гле­ске Бил го­во­рио
је о ло­кал­ној ек­ци­зи­ји и трет­ма­ну па­ци­је­на­та ко­ји има­
ју ком­пле­тан од­го­вор у пре­о­пе­ра­тив­ној те­ра­пи­ји.
– По­чи­њу да сти­жу по­зи­тив­ни ре­зул­та­ти од на­ци­о­
нал­ног скри­нин­га ко­ји је уве­ден пре две го­ди­не. Оду­
ше­вљен сам што у не­ким до­мо­ви­ма здра­ља има­мо 500
до 600 ра­них кар­ци­но­ма или по­ли­па ко­је смо от­кри­ли
хе­мо­култ те­сто­ви­ма и иму­но­ло­шким те­сто­ви­ма. Пред­
ња­че до­мо­ви здра­вља Па­ли­лу­ла и Чу­ка­ри­ца - где је
ана­ли­зи­ра­но 9.000 од 35.000, и от­кри­ве­но око 1.000 по­
ли­па и ра­них кар­ци­но­ма и, по­сле то­га, опе­ри­са­но 70
осо­ба. Оче­ку­је­мо за 15 го­ди­на би­ти 50 и ви­ше од­сто ра­
них кар­ци­но­ма и да ће хи­рур­зи, ма­ло по ма­ло, из­гу­би­
ти по­сао- сма­тра по­зна­ти струч­њак.
Ако се Ве­ћи­на сред­ста­ва тре­ба да бу­де усме­ре­на пре­
ма пре­вен­тив­ним те­сто­ви­ма, ра­ном от­кри­ва­њу, обу­ци
за ко­ло­но­ско­пи­ју. На пу­ту до из­ле­че­ња бо­ле­сни­ка од
опа­ке бо­ле­сти – кар­ци­но­ма де­бе­ле­ог цре­ва, тре­ба да
от­кри­је­мо па­ци­јен­та у ра­ном ста­ди­ју­му, об­у­чи­мо љу­
де за ко­ло­но­ско­пи­ју, об­у­чи­мо хи­рур­ге у уну­тра­шњо­сти
да бу­ду бо­љи, ка­ко би стан­дард ле­че­ња био исти као у
Бе­ог­ ра­ду. То је је­дан од раз­ло­га да по­диг­не­мо ни­во хи­
рур­шког ра­да и зна­ња у Ср­би­ји.
Про­це­њу­је да се сва­ке го­ди­не у све­ту от­кри­је ви­ше од
ми­ли­он но­вих слу­ча­је­ва ра­ка де­бе­лог цре­ва, а у Ср­би­ји
око 4.000 но­во­о­бо­ле­лих. Реч је о обо­ље­њу ко­је је је­дан
од нај­че­шћих узро­ка смр­ти од ма­лиг­них обо­ље­ња, али
уз ра­но от­кри­ва­ње бо­ле­сти (и пре симп­то­ма) зна­ча­јан
број па­ци­је­на­та има шан­су да се из­ле­чи.
Ј. То­ма­ше­вић
Ме­ђу­на­род­ни
сим­по­зи­јум
о атри­јал­ној
фи­бри­ла­ци­ји
У
ор­га­ни­за­ци­ји Срп­ске асо­ци­ја­ци­је за атри­
јал­ну фи­бри­ла­ци­ју (СА­ФА) у хо­те­лу Ме­тро­
пол у Бе­о­гра­ду одр­жан је 19. сеп­тем­бра Пр­
ви ме­ђу­на­род­ни сим­по­зи­јум о атри­јал­ној
фи­бри­ла­ци­ји, по­зна­ти­јој као по­ре­ме­ћај ср­ча­ног
рит­ма или „пре­ска­ка­ње“ ср­ца. На ску­пу је уче­
ство­ва­ло ви­ше од 450 кар­ди­о­ло­га из зе­мље и ино­
стран­ства, укљу­чу­ју­ћи и не­ке од нај­ве­ћих свет­ских
струч­ња­ка за по­ре­ме­ћа­је ср­ча­ног рит­ма, као што је
проф. др Гре­го­ри Лип са Уни­вер­зи­те­та у Бир­мин­
ге­му, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја.
У Ср­би­ји око 150.000 љу­ди има атри­јал­ну фи­бри­
ла­ци­ју са тен­ден­ци­јом по­ра­ста бро­ја обо­ле­лих у
на­ред­ним го­ди­на­ма, с об­зи­ром на то да је Ср­би­
ја на дру­гом ме­сту у све­ту по уче­ста­ло­сти ка­ди­о­
ва­ску­лар­них обо­ље­ња. Ср­ча­не арит­ми­је углав­ном
ни­су не­по­сред­но опа­сне, али вре­ме­ном мо­гу да
иза­зо­ву оште­ће­ње на ср­цу и по­ве­ћа­ју ри­зик од ис­
хе­миј­ског мо­жда­ног уда­ра, што пред­ста­вља озбиљ­
ну прет­њу здра­вљу, са да­ле­ко­се­жним со­ци­јал­ним
и еко­ном­ским по­сле­ди­ца­ма. У про­шло­сти, атри­
јал­на фи­бри­ла­ци­ја би­ла је нај­че­шће по­ве­за­на са
ре­у­мат­ским обо­ље­њем ср­ца, хи­пер­ти­ре­о­зом и ате­
ро­скле­ро­зом. Да­нас, она има дру­га­чи­ји епи­де­ми­
о­ло­шки про­фил и нај­че­шће се ја­вља код осо­ба са
по­ве­ћа­ним крв­ним при­о­ти­ском, осла­бље­ном ср­ча­
ном фук­ци­јом и бо­ле­шћу крв­них су­до­ва ср­ца. По­ја­
Учесници скупа у Хотелу Метропол
40 >
40 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
39 <
<<<<<<<<<<<<<<< ıı ıı >>>> Ме­ђу­на­род­на
П
о­сле ви­ше од две де­це­ни­је на­уч­ног и ис­тра­
жи­вач­ког ра­да у Изра­ел
­ у, др Ма­ја Вајн­штанглДа­мја­но­вић не­дав­но се вра­ти­ла у Ср­би­ју. У
екс­клу­зив­ном ин­тер­вјуу за Гла­сник ЛКС, она
го­во­ри о то­ме ка­ко се стра­те­ги­ја за ле­че­ње ра­ка плу­ћа
про­ме­ни­ла од „оп­ште и ем­пи­риј­ске“ до „пер­со­на­ли­зо­
ва­не и за­сно­ва­не на до­ка­зи­ма“, пер­спек­ти­ви би­о­ло­шке
те­ра­пи­је, али и огра­ни­че­њи­ма, и от­кри­ва да сво­је зна­
ње и ис­ку­ство на­ме­ра­ва да упо­тре­би за до­бро­бит он­
ко­ло­шких па­ци­је­на­та у Ср­би­ји.
По­след­ње го­ди­не бо­га­те ка­ри­је­ре про­ве­ли у Ла­бо­ра­
то­ри­ји за ис­тра­жи­ва­ња ра­ка плу­ћа у окви­ру Ис­тра­
жи­вач­ког цен­тра за рак, Ме­ди­цин­ског цен­тра „She­ba –
Tel­Has­ho­mer“. Ка­ква ис­ку­ства но­си­те?
Асс. др Тања Потпара
Проф. др Гре­го­ри Лип
ва атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је по­ве­за­на­је са не­ко­ли­ко
зна­чај­них про­бле­ма. Је­дан је у ве­зи са кли­нич­ком
сли­ком, јер су симп­то­ми арит­ми­је уз­не­ми­ра­ва­ју­
ћи, не­при­јат­ни и ре­ме­те ква­ли­тет жи­во­та па­ци­
је­на­та. Дру­ги про­блем је што не­ле­че­на арит­ми­ја
вре­ме­ном оште­ћу­је здра­во ср­це и мо­же да се ја­
ви уве­ћа­ње ср­ча­них шу­пљи­на и сла­бље­ње ср­ча­не
функ­ци­је. У та­ко из­ме­ње­ни ср­ча­ним шу­пљи­на­ма
до­ла­зи до згру­ша­ва­ња кр­ви те је ве­ли­ка опа­сност
од от­ки­да­ња угру­шка, чи­ме се зна­чај­но по­ве­ћа­ва
ри­зик од ис­хе­миј­ског мо­жда­ног уда­ра- шло­га, ко­
ји у го­то­во 50 од­сто слу­ча­је­ва за­вр­ша­ва смрт­ним
ис­хо­дом. Ста­ти­сти­ке го­во­ре да сва­ка ше­ста осо­ба
ко­ја до­жи­ви шлог има ову арит­ми­ју.
У све­ту сва­ке го­ди­не 15 ми­ли­о­на љу­ди до­жи­ви
шлог као по­сле­ди­цу атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је. Ме­
ђу­тим, ако се про­блем от­кри­је на вре­ме мо­же ла­
ко да се кон­тро­ли­ше са­вре­ме­ним орал­ним ан­ти­
ко­а­гу­лан­си­ма и на тај на­чин се шан­се за раз­вој
ком­пли­ка­ци­ја по­пут шло­га , знат­но сма­њу­ју. Та­
кви па­ци­јен­ти мо­ра да до­би­ју лек ко­ји спре­ча­ва
згру­ша­ва­ње кр­ви.
Циљ бо­рав­ка ино­стра­них струч­ња­ка у Ср­би­ји
је да упо­зна­ју срп­ске ко­ле­ге са нај­са­вре­ме­ни­јим
ме­то­да­ма ле­че­ња и те­ра­пи­ја ко­је се при­ме­њу­ју у
Евро­пи и све­ту ка­ко би пре­ве­ни­ра­ли ком­пли­ка­
ци­је и бо­лест др­жа­ли пдо кон­тро­лом, са на­дом да
ће се са­вре­ме­ни про­то­ко­ли ле­че­ња уско­ро им­пле­
мен­ти­ра­ти и у Ср­би­ји.
Иде­ја Удру­же­ње кар­ди­о­ло­га СА­ФА је да и у на­
ред­ном пе­ри­о­ду ква­ли­тет­ним струч­ним ра­дом
чла­но­ва, уче­шћем на еду­ка­тив­ним ску­по­ви­ма и
про­мо­ви­са­њем ме­ђу­на­род­не са­рад­ње, обез­бе­ди
по­ве­зи­ва­ње свих здрав­стве­них рад­ни­ка, чла­но­
ва Удру­же­ња ко­ји уче­ству­ју у ле­че­њу обо­ле­лих од
атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је, као и да уна­пре­ди на­уч­
но-ис­тра­жи­вач­ки рад у овој обла­сти. Ду­го­роч­ни
циљ Удру­же­ња је и фор­ми­ра­ње на­ци­о­нал­ног ре­
ги­стра обо­ле­лих од атри­јал­не фи­бри­ла­ци­је –ре­кла
је асс. Та­ња Пот­па­ра, пред­сед­ник СА­ФА и пред­сед­
ник Рад­не гру­пе за ср­ча­не арит­ми­је УКС.
//
То је био пе­ри­од од пет го­ди­на ка­да сам би­ла укљу­
че­на у број­на ис­тра­жи­ва­ња кроз ко­ја сам на­у­чи­ла ја­ко
мно­го о кар­ци­но­му плу­ћа, ко­ји је во­де­ћи кан­цер уби­ца
код оба по­ла­без из­у­зет­ка, и има ве­ћу смрт­ност од смрт­
но­сти три на­че­шћа ти­па ра­ка – дој­ке, де­бе­лог цре­ва и
гу­ште­ра­че – за­јед­но.
Хи­сто­ло­шки нај­за­сту­пље­ни­ја вр­ста ра­ка плу­ћа је рак
не-ма­лих ће­ли­ја „Non-small cell lung can­cer“ (NSCLC), са
сво­ја два под­ти­па - ade­no­car­ci­no­ma (AC) i squ­a­mo­us cell
car­ci­no­ma (SCC), ко­је ка­рак­те­ри­ше убр­зан раст, ра­не ме­
та­ста­зе и ни­ска сто­па пе­жи­вља­ва­ња. Је­дан од глав­них
раз­ло­га ви­со­ког мор­та­ли­те­та је то што се бо­лест от­кри­
ва ве­ћи­ном у уз­на­пре­до­ва­лом ста­ди­ју­му бо­ле­сти (ста­
ди­јум II­Ib i IV) ка­да се при­мар­ни ту­мор већ про­ши­рио
на дру­ге ор­га­не. Дру­ги зна­ча­јан про­блем у ле­че­њу тих
бо­ле­сни­ка су не­а­де­кват­не те­ра­пиј­ске оп­ци­је. Иа­ко хе­
ми­о­те­ра­пи­ја или би­о­ло­шка те­ра­пи­ја де­лу­ју до­бро на
по­чет­ку, ре­ци­ди­ви су че­сти, јер па­ци­јен­ти вр­ло бр­зо
пре­ста­ју да ре­аг­ у­ју на те­ра­пи­ју - нај­бо­љи при­мер за то
је ре­зи­стен­ци­ја на Tar­ce­vu ко­ја се код ве­ћи­не па­ци­је­
на­та раз­ви­ја по­сле пар ме­се­ци при­ме­не.
Све су то раз­ло­зи што се у бол­ни­ци у ко­јој сам ра­ди­
ла у окви­ру три ла­бо­ра­то­ри­је спе­ци­ја­ли­зо­ва­не за ис­
тра­жи­ва­ња ра­зних аспе­ка­та ра­ка плу­ћа до­ста па­жње
по­све­ћу­је та­ко­зва­ном „Tran­sla­ti­o­nal re­se­arch“, ди­рект­
ној ве­зи из­ме­ђу основ­них ис­тра­жи­ва­ња и при­ме­ње­
них ис­тра­жи­ва­ња, чи­ме се „ис­тра­жи­вач­ки сто по­ме­ра
бли­же бо­ле­снич­ком кре­ве­ту“ (brin­ging the „bench clo­
ser to the bed­si­de“). Уз то се ис­тра­жи­ва­ња но­вих те­ра­
Наша застава на The Mosaic Autoimmunity митингу
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 41
са­рад­ња >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Ин­тер­вју – ДР МА­ЈА ВАЈН­ШТАНГЛ-ДА­МЈА­НО­ВИЋ,
ЛЕ­КАР, НА­УЧ­НИК, ИС­ТРА­ЖИ­ВАЧ
ТЕ­РА­ПИ­ЈА ПО
МЕ­РИ ПА­ЦИ­ЈЕН­ТА
// Ве­ли­ка па­жња по­кла­ња се ве­зи основ­них и при­ме­ње­них
ис­тра­жи­ва­ња, чи­ме је но­ва те­ра­пи­ја бли­жа бо­ле­снич­ком кре­ве­ту //
пи­ја спро­во­де кроз број­на кли­нич­ка ис­
пи­ти­ва­ња, ко­ја су бла­го­твор­на, не са­мо
за па­ци­јен­те, већ пр­вен­стве­но за здрав­
стве­ну ка­су зе­мље и бол­ни­це у ко­ји­ма
се из­во­де, те би и ре­ле­вант­не бол­ни­це
у Ср­би­ји тре­ба­ло да ство­ре пред­у­сло­ве
да их до­би­ју што ви­ше.
мул­ти­фак­то­ри­јал­на и да се ме­ха­ни­зми
на­стан­ка МПЕ раз­ли­ку­је од па­ци­јен­та
до па­ци­јен­та. Ре­зул­тат ко­ји је нај­ви­ше
из­не­на­дио у не­га­тив­ном сми­слу је био
да код па­ци­је­на­та са аде­но­цар­ци­но­ма
PDGF-β ре­цеп­тор ви­ше ни­је оп­ште­при­
хва­ће­ни фак­тор ста­бил­но­сти крв­них
су­до­ва, већ обр­ну­то, има уде­ла у фор­
Ва­жан део на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ког ра­
ми­ра­њу ва­ску­лар­не хи­пер­пер­ме­а­бил­
да по­све­ти­ли сте кар­ци­но­му плу­ћа нено­сти и пле­у­рал­не ефи­зи­је. Ба­зи­ра­но
ма­лих ће­ли­ја. Шта је био циљ ис­тра­жи­
на на­шим ре­зул­та­ти­ма, као и ре­зул­та­
ва­ња и до ка­квих са­зна­ња сте до­шли?
ти­ма дру­гих, већ се по­че­ло са пре­кли­
нич­ким те­ра­пе­ут­ским ин­тер­вен­ци­ја­ма
Не­ко­ли­ко го­ди­на ис­тра­зи­вач­ког ра­да
про­тив екс­пе­ри­мен­тал­не МПЕ укљу­чу­
Др Ма­ја Вајн­штанглпо­све­ти­ла сам јед­ном од нај­те­жих про­
ју­ћи мо­но­клон­ска ан­ти­те­ла, со­лу­бил­не
-Да­мја­но­вић
прат­них симп­то­ма при­сут­них код јед­
ре­цеп­то­ре и ин­хи­би­ци­ју ма­лим мо­ле­
ног де­ла па­ци­је­на­та са аде­но­ка­ци­но­
ку­ла­ма. Бло­ка­де VEG­FR, TNF, IL-5, Tie2 и
мом плу­ћа, та­ко­зва­ној ма­лиг­ној пле­у­рал­ној ефу­зи­ји
мре­же сиг­на­ла („an­gi­o­po­i­et­ in sig­na­ling“) су се по­ка­за­ле
(МПЕ), од­но­сно на­ку­пља­њу теч­но­сти у пле­у­рал­ној шу­
де­ло­твор­не у та­квим екс­пе­ри­мен­тал­ним МПЕ мо­де­ли­
пљи­ни. По­ја­ва МПЕ је не са­мо зло­слу­тан прог­но­стич­ки
ма. Зо­ле­дрон­ска ки­се­ли­на је по­ка­за­ла нај­бо­ље ре­зул­
знак за ду­жи­ну пре­зи­вља­ва­ња, већ ма­сив­но ску­пља­ње
та­те де­лу­ју­ћи пу­тем мул­ти­плих ди­рект­них ан­ти­ту­мор­
флу­и­да у пле­у­рал­ном про­сто­ру са симп­то­ми­ма ка­шља,
ских и ин­ди­рект­них иму­но­мо­ду­ла­тор­них ефе­ка­та.
бо­ла у гру­ди­ма, те­шко­ћа­ма у гу­та­њу и те­шким дисп­не­
ја­ма, озбиљ­но угро­жа­ва ква­ли­тет жи­во­та тих бо­ле­сни­ка.
Ко­ли­ко је ва­жна мул­ти­ди­сци­пли­нар­ност у са­вре­ме­
Ни­ко још ни­је до­шао до пра­вог од­го­во­ра за­што се МПЕ
ној ме­ди­ци­ни и на­уч­ном-ис­тра­жи­ва­њу?
ја­вља код па­ци­јен­та X а не и код па­ци­јен­та Y, иа­ко је код
обо­ји­це при­сут­на иста вр­ста ра­ка, са истом хи­сто­па­то­
Сви ови екс­пе­ри­мен­ти ко­је сам по­ме­ну­ла не би би­
хи­сто­ло­ском сли­ком и истим ста­ди­ју­мом бо­ле­сти.
ли из­во­дљи­ви без јед­ног ве­ли­ког мул­ти­ди­сци­пли­нар­
Да би­смо бо­ље раз­ум
­ е­ли фор­ми­ра­ње пле­у­рал­ног из­
ног ти­ма струч­ња­ка ко­га су у овом слу­ча­ју чи­ни­ли он­
ли­ва, ми смо про­бле­му при­сту­пи­ли ана­ли­зи­ра­ју­ћи ту­
ко­ло­зи, хи­рур­зи, па­то­ло­зи, хе­ма­то­ло­зи, мо­ле­ку­лар­ни
мо­ре до­би­је­не би­оп­си­јом од па­ци­је­на­та са или без МПЕ
би­о­ло­зи, иму­но­ло­зи…
из че­ти­ри раз­ли­чи­та прав­ца: а) про­у­ча­ва­ју­ћи њи­хо­ва
ва­ску­лар­на свој­ства - струк­ту­рал­не по­ре­ме­ћа­је зи­до­
Би­о­ло­шка те­ра­пи­ја, на­ста­ла на те­ме­љи­ма мо­ле­ку­
ва ту­мор­ских крв­них и лим­фних су­до­ва; б) пре­ко­мер­
лар­них ис­тра­жи­ва­ња, ци­ља­но уни­шта­ва ма­лиг­не ће­
ну и/или не­ти­пиц­ну екс­пре­си­ју не­ких ти­ро­зин ки­на­
ли­је, са бла­зим нус­по­ја­ва­ма од ци­то­ста­ти­ка. Ипак,
за ре­цеп­то­ра за ко­је се зна да мо­гу би­ти од­го­вор­ни за
има ли огра­ни­че­ња?
по­ја­ца­ну про­пу­стљи­вост зи­до­ва крв­них су­до­ва (VEG­FR,
Tie2) или обр­ну­то, за ва­ску­лар­ну ста­бил­ност ( PDGFR-β);
Би­о­ло­шке или ци­ља­не те­ра­пи­је мо­гу да сти­му­ли­шу
c) ве­зу из­ме­ђу ак­тив­но­сти ко­а­гу­ла­ци­о­них фак­то­ра у
иму­ни си­стем или да кон­тро­ли­шу раст ће­ли­ја ра­ка.
пле­у­рал­ној теч­но­сти и ва­ску­лар­не пер­ме­а­бил­но­сти, и
По­сто­ји не­ко­ли­ко вр­ста би­ол
­ о­шког трет­ма­на: мо­но­
d) про­у­ча­ва­њем раз­ли­ке у ге­нет­ском про­фи­лу (му­та­ци­
кло­нал­на ан­ти­те­ла, ин­хи­би­то­ри ра­ста ра­ка, ин­хи­би­
ји ге­на) у ту­мо­ри­ма са и без МПЕ. Као што се и оче­ки­
то­ри ан­ги­о­ге­не­зе, вак­ци­не. То­ком свог раз­во­ја ху­ма­ни
ва­ло, ре­зул­та­ти су по­ка­за­ли да је ети­о­па­то­ге­не­за МПЕ
кан­це­ри про­ла­зе кроз про­це­се во­ђе­не аку­му­ла­ци­јом
42 >
42 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
41 <
Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња >>>>>>>>>>>>>>
број­них ге­нет­ских и епи­ге­нет­ских
аб­нор­мал­но­сти. По­зна­то је, на­при­
мер, да де­фи­ци­јент­ни P53 во­ди ка
раз­во­ју кар­ци­но­ма и да по­ло­ви­ну
кар­ци­но­ма ка­рак­те­ри­ше му­та­ци­ја
P53 ге­на, али исто­вре­ме­но код дру­
ге по­ло­ви­ну ни­је на­ђе­на ни­ка­ква
му­та­ци­ја тог ге­на. По­ред то­га, по­ка­
за­но је да је раст и оп­ста­нак не­ких
плућ­них кан­це­ра по­не­кад за­ви­сан
од јед­не је­ди­не, по­је­ди­нач­не, со­
мат­ске му­та­ци­је ко­ја он­да ак­ти­ви­
ра он­ко­ге­не. Та­кве му­та­ци­је се зо­
ву се „dri­ver“, упра­вљач­ке, он­ко­ге­не
му­та­ци­је. Му­та­ци­ја ре­цеп­то­ра епи­
дер­мал­ног фак­то­ра ра­ста (EG­FR) и
ре­ар
­ ан­зман ана­пла­стич­не лим­фо­
ма ки­на­зе (ALK) су ти­пич­ни при­
ме­ри та­квих упра­вљач­ких он­ко­ге­
них му­та­ци­ј а у аде­н о­кар­ци­н о­му
У лабораторији са сарадницима
плу­ћа . Исто­вре­ме­но упо­тре­ба њи­
хо­вих ин­хи­би­то­ра, EG­FR- ili ALKти­ро­зин ки­на­за ин­хи­би­то­ри (TKI),
Ни­сам он­ко­лог и ни­сам по­зва­на да го­во­
знат­но по­бољ­ша­ва ис­ход ле­че­ња у
рим о ре­зул­та­ти­ма у он­ко­ло­ги­ји у це­ло­сти,
по­ре­ђе­њу са кон­вен­ци­о­нал­ном ци­
али на ме­не лич­но су нај­ја­чи ути­сак оста­ви­
то­ток­сич­ном хе­ми­о­те­ра­пи­јом код
ли ре­зул­та­ти по­стиг­ну­ти у ле­че­њу ма­лиг­ног
па­ци­је­на­та са плућ­ним кан­це­ром
ме­ла­но­ма упо­тре­бом тзв TIL те­ра­пи­је. TIL
код ко­ј их по­с то­ј е EG­F R му­та­ц и­ј е
те­ра­пи­ја је вр­ста би­о­ло­шке те­ра­пи­је та­ко­
или ALK ре­а­ран­жман.
зва­на „те­ра­пи­ја адоп­тив­ним тран­сфе­ром“,
Да­кле, стра­те­ги­ја за ле­че­ње ра­ка
от­кри­ве­на и за­по­че­та од стра­не др Ste­ven-а
плу­ћа се дра­ма­тич­но про­ме­ни­ла од
Ro­sen­berg-а из На­ци­о­нал­ног ин­сти­ту­та за
Лично искуство од
„оп­ште и ем­пи­риј­ске“ до „пер­со­на­
рак (NCI). Та ме­то­до­ло­ги­ја у ле­че­њу ра­ка се
пре четири године:
ли­зо­ва­не и за­сно­ва­не на до­ка­зи­ма“
при­ме­њу­је са­мо на пар ме­ста у све­ту, а ме­
припрема за зрачење
до­би­је­ним на осно­ву упра­вљач­ких
ђу њи­ма и у El­la Ин­сти­ту­ту бол­ни­це уко­јој
он­ко­ге­них му­та­ци­ја. Тре­нут­но се у
сам и ја ра­ди­ла. TIL-ови (Ту­мор ин­фил­три­
ле­че­њу ра­ка плу­ћа ко­ри­сте: EG­FR -TKI: Er­lo­ti­nib (Tar­ce­
ра­ју­ћи лим­фо­ци­ти) су соп­стве­ни (ау­то­ло­ги) лим­фо­ци­
va) i Ge­fit­ i­nib (Ires­sa); Мо­но­клон­ско ан­ти­те­ло про­тив EG­
ти па­ци­јен­та ко­ји су ин­фил­тро­ва­ли ње­гов соп­стве­ни
FR : Ce­tu­xi­mab ( Er­bi­tux); Ин­хи­би­то­ри ва­ску­лар­ног ен­
ту­мор, али им ту­мор сво­јим фак­то­ри­ма оне­мо­гу­ћи да
до­тел­ног фак­то­ра ра­ста (VEGF): Be­va­ci­zu­mab ( Ava­stin
ис­по­ље сво­је ци­то­ток­сиц­но де­ло­ва­ње. Ту­мор се из­ва­
) и ALK-TKI: Cri­zo­ti­nib. Не­ко­ли­ко но­ви­је от­кри­ве­них та­
ди хи­рур­шким пу­тем, изо­лу­ју се ти ау­то­ло­ги лим­фо­
квих „dri­ver on­co­ge­nic mu­ta­ti­ons“: ERBB2, BRAF, ROS1 i
ци­ти, кул­ти­ви­шу се и раз­мно­жа­ва­ју in vi­tro да би се до­
RET су та­ко­ђе кан­ди­да­ти за но­ве те­ра­пи­је.
био ве­ли­ки број лим­фо­ци­та уби­ца, ко­је се он­да за­јед­но
Упр­кос свим тим ус­пе­си­ма, по­сто­је и не­ка огра­ни­че­
са Ин­тер­ле­у­ки­ном-2 пу­тем ин­фу­зи­је вра­ћа­ју у ор­га­ни­
ња при­ме­не би­о­ло­шких ле­ко­ва. Као пр­во, ма­ли број па­
зам па­ци­јен­та од ко­га по­ти­чу. Та­ко ак­ти­ви­ра­ни TIL-ви
ци­је­на­та мо­же да при­ми те те­ра­пи­је - по­тре­бан услов
по­чи­њу у ор­га­ни­зму па­ци­јен­та да уби­ја­ју све пре­о­ста­
је да њи­хо­ви ту­мо­ри но­се та­кве му­та­ци­је, а и ге­нет­ске
ле ће­ли­је ра­ка на ко­је на­и­ђу. У ви­ше од 50 од­сто тре­ти­
ана­ли­зе ту­мо­ра су још увек ску­пе. Сем то­га, не­ке вр­
ра­них па­ци­је­на­та при­ме­ће­на је дра­стич­на ре­дук­ци­ја
сте ра­ка плу­ћа уоп­ште не ре­а­гу­је на трет­ма­не усме­
ра­ста ту­мо­ра, а мно­ги су, мо­гло би се ре­ћи, „пот­пу­но
ре­не про­тив он­ко­ге­них му­та­ци­ја, (као што се де­ша­ва
из­ле­че­ни“ без еви­дент­ног при­су­ства ту­мо­ра го­ди­на­
код KRAS-му­ти­ра­них кар­ци­но­ма). До­дат­но огра­ни­че­ње
ма по­сле трет­ма­на.
је што мно­ги па­ци­јен­ти за крат­ко вре­ме раз­ви­ју ре­зи­
Кли­нич­ка ис­пи­ти­ва­ња са TIL-те­ра­пи­јом су по­че­ла и
стен­ци­ју на те­ра­пи­ју. Ме­ха­ни­зми раз­во­ја ре­зи­стен­ци­
код дру­гих вр­ста ра­ка (ко­лон, рак гр­ли­ца ма­те­ри­це), а
је на те­ра­пи­ју се мо­гу гру­бо по­де­ли­ти у три ка­те­го­ри­
исто та­ко, за са­да са­мо у екс­пе­ри­мен­тал­ној фа­зи су и
је: про­ме­на са­мих он­ко­ге­на до­дат­ним се­кун­дар­ним
ис­пи­ти­ва­ња при­ме­не TIL-ова код ра­ка плу­ћа, бе­ши­ке,
му­та­ци­ја­ма или ам­пли­фи­ка­ци­ја­ма; ак­ти­ва­ци­ја не­
јај­ни­ка, дој­ке.
ког ал­тер­на­тив­ног пу­та он­ко­ген­ског сиг­на­ли­зи­ра­ња;
или про­ме­на ће­лиј­ских ка­рак­те­ри­сти­ка ту­мо­ра. Тра­
Ка­ко ви­ди­те бу­дућ­ност би­о­ло­шких ле­ко­ва? Да ли и ту
же­ње ре­ше­ња за ове про­бле­ме су у цен­тру па­жње број­
ва­жи пра­ви­ло- што се ра­ни­је при­ме­не – бо­љи ефе­кат?
них кли­нич­ких ис­тра­жи­ва­ња ко­ја се тре­нут­но од­ви­ја­
ју у све­ту.
За од­го­вор на ово пи­та­ње слу­жи­ћу се ци­та­ти­ма из
ин­тер­вјуа ли­ста Гло­бус од 15. сеп­тем­бра ове го­ди­не са
Од при­ме­не би­о­ло­шких ле­ко­ва ве­ли­ка оче­ки­ва­ња има­
ди­рек­то­ром Ин­сти­ту­та за би­о­хе­ми­ју при Уни­вер­зи­те­ту
ју и па­ци­јен­ти и ле­ка­ри. У ко­јим обла­сти­ма је до са­да
Go­et­he у Франк­фур­ту, за­јед­но са проф. др. Иван Ђи­кић и
нај­ви­ше од­ма­кла при­ме­на би­о­ло­шких ле­ко­ва?
још пар он­ко­ло­га Кли­нич­ко-бол­нич­ког цен­тра За­греб.
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 43
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Гло­бус их је за­мо­лио да име­ну­ју но­ве те­ра­пи­је у ле­че­њу
ра­ка ко­је ће па­ци­јен­ти­ма по­ста­ти до­ступ­не у, ве­ру­је се,
иду­ћим го­ди­на­ма. Ин­тер­вју је оба­вљен под на­сло­вом:
Ко­нач­ни об­ра­чун са кар­ци­но­мом: шест но­вих ме­то­да
из­ле­че­ња ра­ка (чла­нак у це­ло­сти http//glo­bus.ju­tar­nji.hr­
/ži­vot/šest-no­vih-me­to­da-iz­lje­če­nja-ra­ka): „Ка­да бо­ле­сна
осо­ба да­нас уђе у бол­ни­цу, на при­мер, у Цен­тар за рак
МД Ан­дер­сон Уни­вер­зи­те­та у Тек­са­су или Sloan Ket­te­
ring у Њу­јор­ку, две нај­у­спје­шни­је уста­но­ве за ле­че­ње
ра­ка на све­ту, нај­пре ће јој би­ти ура­ђе­но ком­плет­но
се­квен­ци­о­ни­ра­ње ге­но­ма. На­рав­но, то је те­ра­пи­ја за
бо­га­те, али и она по­ста­је све до­ступ­ни­ја. Го­ди­не 2003.
се­квен­ци­он
­ и­ра­ње ге­но­ма ко­шта­ло је 300 ми­ли­о­на до­
ла­ра, док да­нас оно ко­шта из­ме­ђу 10 и 15 хи­ља­да до­ла­
ра. За не­ко­ли­ко го­ди­на, раз­во­јем тех­но­ло­ги­је, се­квен­
ци­о­ни­ра­ње ће би­ти уве­де­но у бол­ни­це с тро­шко­ви­ма
од пар хи­ља­да до­ла­ра, што зна­чи да ће се­би це­ло­куп­
ну се­квен­цу ге­но­ма мо­ћи при­у­шти­ти ве­ћи број љу­ди.
На те­ме­љу се­квен­ци­о­ни­ра­ња ге­но­ма, ана­ли­зи­ра­ће се
ком­плет­не ба­зе по­да­та­ка, тзв. СНП-ови, ко­ји при­ка­зу­ју
на, а чи­тав план ле­че­ња па­ци­јен­та тре­ба се по­ста­ви­ти
од­мах, на­кон оба­вље­не ана­ли­зе“.
„Ако он­ко­ло­ги­ја на­ста­ви на­пре­до­ва­ти ве­ли­ком бр­зи­
ном као про­шле де­це­ни­је, ве­ро­ват­но је да ће­мо у иду­
ћих де­се­так го­ди­на до­се­ћи мо­гућ­ност из­ле­че­ња бар три
че­твр­ти­не обо­ле­лих од зло­ћуд­них ту­мо­ра, а у пре­о­ста­
лих бо­лест пре­тво­ри­ти у хр­о­нич­ну с ко­јом се ква­ли­
тет­но жи­ви го­ди­на­ма, као што да­нас жи­ве бо­ле­сни­ци
са ше­ћер­ном бо­ле­шћу или по­ви­ше­ним крв­ним при­
ти­ском“.
Шта, у на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ком ра­ду, тре­нут­но оку­
пи­ра ва­шу па­жњу?
У сва­ком слу­ча­ју мо­ју па­жњу у по­след­ње вре­ме нај­
ви­ше оку­пи­ра про­блем ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­је, пер­со­на­
ли­за­ци­је, те­ра­пи­је. Да би то би­ло мо­гу­ће по­треб­ни су
ла­бо­ра­то­риј­ски in vi­tro те­сто­ви ко­ји би се ко­ри­сти­ли
за ис­пи­ти­ва­ње осе­тљи­во­сти или ре­зи­стент­но­сти ту­мо­
ра сва­ког по­је­ди­ног па­ци­јен­та на па­нел ре­ле­вант­них
ле­ко­ва, где би се на осно­ву до­би­је­
них ре­зул­та­та про­це­ни­ла ефи­ка­
сност не­ког од трет­ма­на и мо­гло
пред­ви­де­ти и ка­кав ће би­ти од­го­
вор ту­мо­ра у in vi­vo усло­ви­ма ка­да
па­ци­јент при­ми ту те­ра­пи­ју. Та­кав
Др Ма­ја Вајн­штангл ди­пло­ми­ра­ла је 1975. на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту у Бе­
на­чин ода­би­ра те­ра­пи­је је у пот­пу­
о­гра­ду, 1980. ма­ги­стри­ра­ла на истом фа­кул­те­ту из обла­сти иму­но­ло­ги­је, а 1987.
ној су­прот­но­сти од тре­нут­но оп­штеод­бра­ни­ла док­тор­ску те­зу из обла­сти ау­но­и­му­но­сти на Фар­ма­це­ут­ском фа­кул­
при­хва­ће­них на­чи­на ле­че­ња те­ра­
те­ту у Бе­ог­ ра­ду. Од 1975. до 1992. Ра­ди­ла је у Цен­тру за иму­но­ло­шка ис­тра­жи­ва­
пи­јом ко­ја је, на осно­ву пред­ход­них
ња Ин­сти­ту­та Тор­лак, по­сле че­га је на­ста­ви­ла ка­ри­је­ру у Изра­е­лу: 1993-94: Re­
кли­нич­ких ис­пи­ти­ва­ња да­ла нај­бо­
se­arch In­sti­tu­te, Ra­bin Me­di­cal Cen­ter, Cam­pus Gol­da, (Зва­ње: Re­se­arch Sci­en­tist,
ље ре­зул­та­те код ве­ћи­не па­ци­је­на­
Oбласт ис­тра­жи­ва­ња – Хро­нич­на лим­фо­цит­на ле­у­ке­ми­ја); 1994-96: She­ba Me­
та (што у пре­во­ду зна­чи „everyone
di­cal Cen­ter –Tel Ha’S­ho­mer (зва­ње: Se­ni­or Sci­en­tist, Област ис­тра­жи­ва­ња – Ме­ха­
is tre­a­ted the sa­me“). На­жа­лост, мо­
ни­зми ау­то­и­му­но­сти, Иму­но­те­ра­пи­ја); 1996-99: Com­bact Di­ag­no­stic Systems Ltd.
гу­ће је да је због та­квог на­чи­на ода­
(Зва­ње: Se­ni­or Sci­en­tist, Област ис­тра­жи­ва­ња - Di­ag­no­stic im­mu­no­logy to­ols; Me­
би­ра те­ра­пи­је 60 од­сто па­ци­је­на­та
di­cal de­vi­ces); 1999-2005: Apo­sen­se Ltd. (Зва­ње: Se­ni­or Sci­en­tist R&D – De­ve­lop­ment
са со­лид­ним ту­мо­ри­ма не од­го­ва­
and eva­lu­a­tion of new bio-mar­kers for ima­ging of cell de­ath (apop­to­sis) in can­cer);
ра на оп­ште­при­хва­ће­не стан­дард­не
2006-2008: She­ba Me­di­cal Cen­ter –Tel Ha’S­ho­mer (Зва­ње: Se­ni­or Sci­en­tist, Област
те­ра­пиј­ске ре­жи­ме, и на­те­ра­ни су
ис­тра­жи­ва­ња – Can­cer and Au­to­im­mu­nity); 2009-2014: Can­cer Re­se­arch Cen­ter, She­
да пре­ђу на дру­гу ком­би­на­ци­ју ле­
ba Me­di­cal Cen­ter –Tel Ha’S­ho­mer (Зва­ње: Шеф ла­бо­ра­то­ри­је за ис­тра­жи­ва­ње ра­
ко­ва. То­ком тра­же­ња не­ке од ефи­
ка плу­ћа, Област ис­тра­жи­ва­ња - Аде­мо­кар­ци­ном плу­ћа, Пер­со­на­ли­зо­ва­на те­
ка­сни­јих те­ра­пи­ја не са­мо што се
ра­пи­ја ра­ка плу­ћа).
гу­би дра­го­це­но вре­ме, већ су и све
те те­ра­пи­је пра­ће­не и са озбиљ­ним
нус­по­ја­ва­ма ко­је угро­жа­ва­ју жи­вот
бо­л е­сни­ка. Вре­ме­ном ор­га­ни­зам
раз­ли­ке ме­ђу по­је­дин­ци­ма и тра­га­ју за раз­ли­чи­тим му­
сла­би и ви­ше ни­је у ста­њу да ре­аг­ у­је на ле­ко­ве на ко­је
та­ци­ја­ма, а он­да ће се на те­ме­љу тих по­да­та­ка ра­ди­ти
би, да су да­ти ра­ни­је, мо­жда и ре­аг­ о­вао.
пре­дик­тив­на ана­ли­за. На­рав­но, тек тре­ба да се раз­ви­
По­што сам се и ја, пре че­ти­ри го­ди­не, то­ком свог ра­да
ју но­ве ди­јаг­но­стич­ке ме­то­де ко­је ће про­на­ла­зи­ти ту­
као шеф ла­бо­ра­то­ри­је за ис­пи­ти­ва­ње кар­ци­но­ма плу­
мор док се бу­де са­сто­јао од са­мо не­ко­ли­ко ће­ли­ја. Кад
ћа, упи­са­ла у ли­сту па­ци­је­на­та обо­ле­лих баш од те вр­
се от­кри­је ту­мор, он ће се ми­кро­ки­рур­шким ме­то­да­ма
сте ра­ка, и ус­пе­ла да код се­бе јед­но акут­но ста­ње - због
из­дво­ји­ти из здра­во­га тки­ва. Ми­кро­гра­ми ће­ли­је по­
при­су­ства мо­жда­них ме­та­ста­за - пре­тво­рим у хро­нич­
том ће се ана­ли­зи­ра­ти у ма­се­ном спек­тро­ме­тру, уре­ђа­ју
ну бо­лест, и се­би сам ура­ди­ла тест хе­ми­о­сен­зи­тив­но­сти
ко­ји про­те­ом­ски ана­ли­зи­ра про­те­ин
­ е здра­вог тки­ва и
и на осно­ву ре­зул­та­та до­би­ла те­ра­пи­ју, же­лим да сво­је
ту­мор­ске ће­ли­је. То зву­чи као на­уч­на фан­та­сти­ка, али
зна­ње и ис­ку­ство, ка­ко лич­но, та­ко и про­фе­си­о­нал­но,
у прак­си то се већ до­га­ђа у на­уч­ним ла­бо­ра­то­ри­ји­ма,
упо­тре­бим за до­бро­бит он­ко­ло­шких па­ци­је­на­та у Ср­
гдје је мо­гу­ће ана­ли­зи­ра­ти не са­мо на­ку­пи­не ће­ли­ја,
би­ји и да, из­ме­ђу оста­лог, по­ку­шам да по­мог­нем да се
што се да­нас ра­ди, не­го и по­је­ди­нач­не ће­ли­је. Сви ти
осну­је јед­на та­ква ди­јаг­но­стич­ка ла­бо­ра­то­ри­ја у ко­јој
по­да­ци ин­те­гри­рат ће се по­том у јед­ну ма­пу па­ци­јен­
би се на осно­ву ре­зул­та­та ви­ше раз­ли­чи­тих те­сто­ва вр­
та, с да­ту­мом из­во­ђе­ња ана­ли­зе, и та ће ба­за по­да­та­ка
ши­ла пре­дик­ци­ја нај­е­фи­ка­сни­је ком­би­на­ци­је, и ци­то­
би­ти до­бар те­мељ за из­ра­ду аде­кват­не те­ра­пи­је. Те­ра­
ста­ти­ка и би­о­ло­шких ле­ко­ва, за по­је­ди­ног па­ци­јен­та.
пи­ја, на­гла­ша­ва проф. Ђи­кић, мо­ра би­ти ком­би­но­ва­
Ј. То­ма­ше­вић
Би­о­гра­фи­ја
44 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Пред­ста­вља­мо здрав­стве­ну уста­но­ву >>>
КЛИ­НИЧ­КО-БОЛ­НИЧ­КИ ЦЕН­ТАР ЗЕ­МУН
– НАЈ­СТА­РИ­ЈА ЗДРАВ­СТВЕ­НА УСТА­НО­ВА У СР­БИ­ЈИ
МО­ДЕР­НА МЕ­ДИ­ЦИ­НА
НА ИСТО­РИЈ­СКИМ
ТЕ­МЕ­ЉИ­МА
К
ли­нич­ко-бол­нич­ки цен­тар
Зе­мун, са тра­ди­ци­јом ду­гом
230 го­ди­на, да­нас је са­вре­
ме­на здрав­стве­на уста­но­ва
ко­ји сва­ко­днев­но пру­жа ква­ли­тет­не
и са­вре­ме­не мул­ти­ди­сци­пли­нар­не
услу­ге па­ци­јен­ти­ма, по­кри­ва­ју­ћи
ре­ги­он са око 500.000 ста­нов­ни­ка.
По че­му је та ку­ћа спе­ци­фич­на, ко­је
су но­ви­не у ди­јаг­но­сти­ци и ле­че­њу,
али и на­уч­ној и обра­зов­ној де­лат­
но­сти уве­де­не по­след­њих го­ди­на,
за Гла­с ник ЛКС, го­в о­р и проф. др
Са­ња Ми­лен­ко­вић, по­моћ­ник ди­
рек­то­ра за на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ку и
обра­зов­ну де­лат­ност.
– КБЦ Зе­мун нај­ста­ри­ја je здрав­
стве­на уста­но­ва на те­ри­то­ри­ји Ре­
пу­бли­ке Ср­би­је и по­кри­ва ши­рок
спек­тар ме­ди­цин­ских обла­сти. Иа­
ко се на­ши објек­ти на­ла­зе на де­сет
ло­ка­ци­ја, у цен­трал­ној згра­ди на­
ла­зи се нај­ве­ћи део на­ших кли­ни­ка
и слу­жби, што па­ци­јен­ти­ма и осо­
бљу омо­гу­ћа­ва аде­кват­ну и бр­зу ди­
јаг­но­сти­ку и те­ра­пи­ју. По­след­њих
пет го­ди­на је на­пра­вљен ве­ли­ки ис­
ко­рак ка­ко у еду­ка­тив­ном сми­слу
та­ко и у сми­слу ре­кон­струк­ци­је и
опре­ма­ња цен­тра. Ве­ли­ки део ак­
тив­но­сти је ре­ал
­ и­зо­ван кроз про­јек­
те „Ср­би­ја про­тив ра­ка“ и „Пре­вен­
ци­ја кар­ди­ов
­ а­ску­лар­них бо­ле­сти“
Ми­ни­стар­ства здра­вља Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је. По­ред еду­ка­ци­је на­ших ле­
ка­ра у ино­стран­ству па­ра­лел­но је
на­ба­вље­ња аде­кват­на и са­вре­ме­на
опре­ма и све је уве­де­но у ру­тин­ску
прак­су кроз но­ве тех­но­ло­ги­је.
Где је ме­сто Кли­нич­ко-бол­нич­ки
цен­тар Зе­мун да­нас?
ва­њем и он­ко­ло­шком днев­ном бол­
ни­цом са 40 кре­ве­та. То­ком про­шле
и ове го­ди­не ре­но­ви­ра­не су и про­
ши­ре­не слу­жбе ла­бо­ра­то­риј­ске ди­
јаг­но­сти­ке и не­фро­ло­ги­је, а у то­ку
је ре­но­ви­ра­ње Слу­жбе ор­то­пе­ди­
је и опе­ра­ци­о­ног бло­ка на дру­гом
спра­ту.
Уве­ли сте и не­ко­ли­ко но­вих са­
вре­ме­них пр­оц
­ е­ду­ра, а ве­ли­ки део
бол­ни­це је ре­но­ви­ран. На шта сте
по­себ­но по­но­сни?
Проф. др Са­ња Ми­лен­ко­вић
За­хва­љу­ју­ћи ге­не­рал­ном пе­то­го­
ди­шњем пла­ну раз­во­ја и оформ­
ље­ном про­јект­ном ти­му, у са­рад­
њи са Град­ским се­кре­та­ри­ја­том за
здра­вље и Аген­ци­јом за ин­ве­сти­
ци­је Гра­да Бе­о­гра­да, ура­ђе­на је ле­
га­ли­за­ци­ја обје­ка­та, чи­ме су ство­
ре­ни усло­ви да се кре­не у зна­чај­на
ре­но­ви­ра­ња, ко­ја су у ве­ли­кој ме­ри
за­вр­ше­на. Кра­јем 2010. го­ди­не за­вр­
ше­на је ре­кон­струк­ци­ја и опре­ма­
ње три спра­та цен­трал­ног објек­та
са бо­ле­снич­ким со­ба­ма уз на­бав­
ку стан­д ар­д е­н е опре­м е и уре­ђ а­
ја. По­чет­ком 2012. го­ди­не за­вр­ше­
на је ре­кон­струк­ци­ја и пу­ште­но у
рад пет но­вих опе­ра­ци­о­них са­ла са
ком­плет­ном са­вре­ме­ном опре­мом.
Отво­рен је нов од­сек Ме­ди­кал­не он­
ко­ло­ги­је са па­ли­ја­тив­ним збри­ња­
Пр­ви у Ср­би­ји уве­ли смо ме­то­ду
ен­до­скоп­ске опе­ра­ци­је кич­ме, ми­
ни­мал­но ин­ва­зив­ног хи­рур­шког за­
хва­та. Ту су и про­јек­ти ла­па­ро­скоп­
ског „стеј­џин­га“ ма­лиг­них бо­ле­сти
та­ко да без отва­ра­ња аб­до­ме­на мо­
же да се утвр­ди сте­пен про­ши­ре­но­
сти ма­лиг­них бо­ле­сти, а у ру­тин­ску
прак­су уве­де­на ла­па­ро­скоп­ска хи­
рур­ги­ја де­бе­лог цре­ва. Уве­ли смо
раз­ли­чи­те са­вре­ме­не ме­то­де у кла­
сич­ној и ин­тер­вент­ној кар­ди­о­ло­ги­
ји. На­ба­вљен је 128-слајс­ни ске­нер
сред­стви­ма Гра­да Бе­о­гра­да, ко­ји је
осни­вач КБЦ, а ре­но­ви­ра­но је пет
хи­рур­шких са­ла, оде­ље­ња хи­рур­
ги­је, ин­тер­не ме­ди­ци­не. Ре­но­ви­
ра­на је и из­ме­ште­на ла­бо­ра­то­ри­ја
за би­о­хе­ми­ју и ми­кро­би­о­ло­ги­ју, као
и сек­тор ди­ја­ли­зе са на­бав­ком но­ве
ре­верз­не пум­пе. Тре­нут­но су у то­ку
ра­до­ви за за­вр­ше­так још две хи­рур­
шке са­ле. Ура­ђе­на је но­ва на­став­
на са­ла и цен­трал­на свла­чи­о­ни­ца
за све за­по­сле­не. Згра­да пе­ди­ја­три­
је, као је­дан од нај­ста­ри­јих де­ло­ва
КБЦ Зе­мун и исто­вре­ме­но кул­тур­ни
спо­ме­ник под за­шти­том, до­ве­де­на
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 45
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ане­у­ри­зми. Као стан­дард­на про­це­
ду­ра су уве­де­не ен­до­скоп­ске опе­
ра­ци­је кич­ме и до са­да је ура­ђе­но
ви­ше од 200 ин­тер­вен­ци­ја.Та­ко­ђе,
у Слу­жби кли­нич­ке па­то­ло­ги­је се
на­ла­зи је­ди­ни цен­тар за ди­јаг­но­
сти­ку не­у­ро­ми­шић­них бо­ле­сти ко­
ји је за­јед­нич­ким ан­га­жо­ва­њем са
Ин­сти­ту­та за мо­ле­ку­лар­ну ге­не­ти­
ку и ин­же­њер­ство ушао у про­је­кат
фор­ми­ра­ња На­ци­о­нал­не би­о­бан­ке
за ми­ши­ће и при­дру­жу­је се Европ­
ској би­о­бан­ци.
Ове го­ди­не све­ча­но сте обе­ле­жи­ли
ве­ли­ки ју­би­леј, 230 го­ди­на од осни­ва­
ња бол­ни­це, а тим по­во­дом до­би­ли
сте и зна­чај­но при­зна­ње.
Прослава јубилеја – 230 го­ди­на по­сто­ја­ња КБЦ Зе­мун
је у ста­ње ко­је омо­гу­ћа­ва и на­шим
ма­лим па­ци­јен­ти­ма, њи­хо­вим мај­
ка­ма и осо­бљу при­ја­тан ам­би­јент.
За­вр­ша­ва се и ре­кон­струк­ци­ја слу­
жбе за фи­нан­си­је.
Укљу­че­ни сте у број­не про­јек­те.
Мо­же­те ли да из­дво­ји­те не­ке од
њих?
Од Ми­ни­стар­ства здра­вља је до­
би­је­на са­гла­сност да се кроз На­ци­о­
нал­не пр­о­јек­те „Ср­би­ја про­тив ра­ка“
и „Пре­вен­ци­ја кар­ди­о­ва­ску­лар­них
бо­ле­сти“ опре­де­ле сред­ства за на­
бав­ку са­вре­ме­не опре­ме и упу­ћи­
ва­њем ле­ка­ра и оста­лог осо­бља на
уса­вр­ша­ва­ње у бол­ни­це у ино­стран­
ству. Два­де­сет ле­ка­ра и оста­лог ме­
ди­цин­ског осо­бља за­вр­ши­ло је еду­
ка­ци­је за са­вре­ме­не ме­ди­цин­ске
про­це­ду­ре у Ита­ли­ји, Швед­ској, Сло­
ве­ни­ји, Не­мач­кој, Фран­цу­ској, Аме­
ри­ци и Ја­па­ну. На осно­ву оства­ре­них
про­је­ка­та, до­би­је­на је са­гла­сност
за при­ме­ну 10 но­вих тех­но­ло­ги­ја.
Уве­де­не су ин­тер­вент­не не­у­ро­ра­
ди­о­ло­шке про­це­ду­р е и ушле су у
ру­тин­ску при­ме­ну код мо­жда­них
Лич­на кар­та
Цен­тар има 1.223 за­по­сле­них, од то­га
око 267 ле­ка­ра, 707 сред­њег ме­ди­цин­
ског ка­дра и око 235 не­ме­ди­цин­ских
рад­н и­ка. У 2013. го­д и­н и је ура­ђ е­н о
300.000 пре­гле­да, 20.000 хо­спи­та­ли­за­
ци­ја, 32.000 по­се­та днев­ној бол­ни­ци и
10.000 опе­ра­ци­ја.
По­в о­д ом 230 го­д и­н а по­с то­ј а­њ а
ове ку­ће, пред­сед­ник Ср­би­је год­по­
дин То­ми­слав Ни­ко­лић је 15. фе­бру­
а­ра, на Дан др­жав­но­сти Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је од­ли­ко­вао Сре­тењ­ским ор­
де­ном дру­гог сте­пе­на КБЦ „Зе­мун“
за на­ро­чи­те за­слу­ге и до­при­нос у
обла­сти ху­ма­ни­тар­них де­лат­но­сти,
здрав­стве­ној за­шти­ти и раз­во­ју ме­
ди­цин­ске прак­се. По­сле 230 го­ди­
на је ко­нач­но све­тлост да­на угле­дао
осни­вач­ки акт КБЦ Зе­мун, за­хва­љу­
ју­ћи ак­тив­но­сти­ма два ис­тра­жи­ва­
ча, проф. др Мо­ми­ра Па­вло­ви­ћа и
др Ја­сми­не Ми­ла­но­вић, на­уч­ног са­
рад­ни­ка са Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну
исто­ри­ју, и по­во­дом то­га је ура­ђе­на
стал­на по­став­ка из­ло­жбе о исто­ри­
ји КБЦ Зе­мун ко­ја се на­ла­зи у КБЦ
Зе­мун.
Ко­ли­ко па­жње се при­да­је кон­ти­
ну­и р
­ а­н ој ме­д и­ц ин­с кој еду­ка­ц и­ј и,
струч­ним уса­вр­ша­ва­њи­ма, на­уч­
но-ис­тра­жи­вач­ком ра­ду?
Стара и нова зграда КБЦ Земун
46 >
46 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
45 <
Пред­ста­вља­мо здрав­стве­ну уста­но­ву >>>
Кроз Цен­тар за ме­ди­цин­ску еду­
ка­ц и­ј у ор­га­н и­зу­ј у се раз­л и­ч и­т и,
број­н и, акре­д и­т о­в а­н и про­г ра­м и
сход­но Пра­вил­ни­ку о кон­ти­ну­и­ра­
ној еду­ка­ци­ји ме­ди­цин­ског ка­дра.
Скло­пље­ни су аде­кват­ни уго­во­ри са
ис­тра­жи­ва­чи­ма и CRO ве­за­ним за
те­т ом и Би­о ­л о­ш ким фа­кул­те­том
Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и Ме­ди­
цин­ским фа­кул­те­том у Кра­гу­јев­цу
смо по­ку­ша­ли да ује­ди­ни­мо ре­сур­
се и по­ве­же­мо стру­ку и на­у­ку те на
тај на­чин до­при­не­се­мо раз­во­ју на­
уч­не и струч­не за­јед­ни­це Ср­би­је.
Европ­ски кон­грес па­то­ло­га
2015. у Бе­о­гра­ду
Два­де­сет­сед­ми Европ­ски кон­грес па­то­ло­га би­ће одр­жан од 5-9. сеп­тем­бра 2015.
го­ди­не у Бе­о­гра­ду. На­уч­ни про­грам за Кон­грес у Бе­о­гра­ду усво­јен је 31. ав­гу­ста
у Лон­до­ну. Кон­грес ће тра­ја­ти че­ти­ри да­на и кон­ци­пи­ран је кроз 81 се­си­ју од ко­
јих сва­ка има од че­ти­ри до шест пре­да­ва­ња, та­ко да укуп­но има око 300 по­зва­
них пре­да­ва­ча, вр­хун­ских па­то­ло­га из це­лог све­та.
Као пред­сед­ник Удру­же­ња па­то­ло­га Ср­би­је, члан са­ве­то­дав­ног од­бо­ра Европ­
ског удру­же­ња па­то­ло­га и на­уч­ни кон­такт Европ­ског кон­гре­са у Бе­о­гра­ду, проф.
др Са­ња Ми­лен­ко­вић пр­о­це­њу­је да ће на Кон­гре­су би­ти из­ме­ђу 2.500 и 3.000 уче­
сни­ка. Од иде­је проф. др Јо­ва­на Ва­си­ље­ви­ћа, и ње­го­вог ве­о­ма ве­ли­ког лич­ног
ан­га­жо­ва­ња, уз ак­тив­но­сти ко­је је спро­ве­ло Удру­же­ње па­то­ло­га и ци­то­ло­га Ср­
би­је је био дуг пе­то­го­ди­шњи пут ко­ји се ис­пла­ти­ло. Овај Кон­грес, пре­ма ре­чи­
ма пред­сед­ни­ка Европ­ског удру­же­ња па­то­ло­га проф. др Хан ван Кри­ек
­ е­на, тре­
ба да бу­де „ве­тар у ле­ђа срп­ској па­то­ло­ги­ји.“
Кли­нич­ке сту­ди­је и у це­ли­ни по­ве­
ћан број кли­нич­ких сту­ди­ја. Сход­но
ре­а­ли­за­ци­ји Пла­на струч­ног уса­вр­
ша­ва­ња за­по­сле­них у КБЦ Зе­мун
кон­ти­ну­и­ра­но ра­сте број спе­ци­ја­
ли­за­ци­ја, суб­спе­ци­ја­ли­за­ци­ја, ака­
дем­ских и док­тор­ских сту­ди­ја.
Ча­со­пис „Ma­te­ria Me­di­ca“, са­да се
на­ла­зи у М52 ка­те­го­ри­ји и по­се­ду­је
елек­трон­ску при­пре­му пре­ко си­сте­
ма елек­трон­ског уре­ђи­ва­ња CEON-а.
Пот­пи­си­ва­њем уго­во­ра са Ин­сти­ту­
том за мо­ле­ку­лар­ну ге­не­ти­ку и ин­
же­њер­ство, Ве­те­ри­нар­ским фа­кул­
Ка­да ће КБЦ Зе­мун до­би­ти
свој Ур­гент­ни цен­тар?
За­по­чет је про­цес раз­во­ја Ур­гент­
ног цен­тра у окви­ру КБЦ Зе­мун. У
Слу­жби за при­јем и збри­ња­ва­ње ур­
гент­них ста­ња је у пр­вих шест ме­
се­ци ра­да, у пе­ри­од април-ок­то­бар
2013. го­ди­не, укуп­но је пре­гле­да­но
го­то­во 48.000, а хо­спи­та­ли­з о­ва­но
7.614 па­ци­је­на­та. Код Град­ског се­
кре­та­ри­ја­та за здрав­ство апли­ци­ра­
ли смо за до­зво­лу за отва­ра­ње Ур­
гент­ног цен­тра у 2015. го­ди­ни.
КБЦ Зе­мун је и на­став­на
ба­за Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та
у Бе­о­гра­ду.
С об­зи­ром на то да смо по­ста­ли и
на­став­на ба­за Ка­те­дре за хи­рур­ги­
ју Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­
ду, уз Ка­те­дре за ин­тер­ну ме­ди­ци­ну
и Ка­те­дре за ото­ри­но­ла­рин­го­ло­ги­
ју истог фа­кул­те­та, раз­ви­ја­мо свој
углед у прав­цу пре­по­зна­тљи­ве уни­
вер­зи­тет­ске бол­ни­це. У прет­ход­ном
пе­ри­о­ду, на­став­не ак­тив­но­сти у ба­
за­ма, по­сле па­уз­ е од 15 го­ди­на, по­
ја­ча­не су са осам но­вих на­став­ни­
ка и са­рад­ни­ка. КБЦ Зе­мун је та­ко­ђе
и на­став­на базa Ви­со­ке здрав­стве­
не стру­ков­не шко­ле у Зе­му­ну и Ви­
со­ке здрав­стве­но-са­ни­тар­не шко­ле
стру­ков­них сту­ди­ја „Ви­сан“ у чи­јем
ра­ду је ан­га­жо­ва­но пет про­фе­со­ра
стру­ков­них сту­ди­ја и три са­рад­ни­
ка у на­ста­ви.
Мно­ге уста­но­ве у зе­мљи „ку­бу­ре“
са не­до­вољ­ним бро­јем ле­ка­ра и ме­
ди­цин­ских се­ста­ра. Да ли и КБЦ Зе­
мун осе­ћа тај про­блем?
И овој здрав­стве­ној уста­но­ви, као
и дру­гим не­до­ста­је укуп­но око 100
ка­дро­ва раз­ли­чи­тог про­фи­ла.
Ка­кви су пла­но­ви за пред­сто­је­ћи
пе­ри­од ка­да је у пи­та­њу опре­ма­ње
бол­ни­це?
Пред­сто­ји оса­вре­ме­њи­ва­ње оде­
ље­ња пе­ди­ја­три­је, ко­је због не­до­
стат­ка нов­ца са­да успо­р е­но те­че,
као и за­ме­на јед­ног де­ла за­ста­ре­ле
опре­ме - апа­ра­та за сте­ри­ли­за­ци­ју.
Оче­ку­је­мо да ће­мо у на­ред­ном пе­
ри­о­ду на­ба­ви­ти маг­нет­ну ре­зо­нан­
цу и ве­ли­ку ба­ро-ко­мо­ру.
//
Ор­га­ни­за­ци­ја кбц Зе­мун
К
ли­н и­к а за хи­р ур­г и­ј у као
на­с тав­н а ба­з а Ме­д и­ц ин­
ског фа­кул­те­та у Бе­ог­ ра­ду
оства­ру­ј е сво­ју де­лат­н ост
кроз шест слу­жби. Усва­ја­њем ми­
ни­мал­но­ин­ва­зив­них про­це­ду­ра у
де­цем­бру 2013. го­ди­не ура­ђе­на је и
пр­ва ла­па­ро­скоп­ска опе­ра­ци­ја ко­
ло­на. Еду­ко­ван ка­дар у са­вре­ме­но
опре­мље­ње­ним са­ла­ма, уз при­ме­
ну до­брог ин­стру­мен­та­ри­ју­ма као
што су два ул­тра­звуч­на но­жа, ра­ди­
о­та­ла­сни нож и два For­ce Triad но­
жа, омо­гу­ћа­ва­ју за­ви­дан ни­во ме­
ди­цин­ске услу­ге.
Уро­л о­ш ка слу­жба пра­т и са­в ре­
ме­не трен­до­ве у окви­ру уро­ло­шке
ди­јаг­но­сти­ке и ле­че­ња. Из­во­де се
ра­ди­кал­ни опе­ра­тив­ни по­ступ­ци,
до­пу­ње­ни уво­ђе­њем ла­па­ро­скоп­ске
хи­рур­ги­је уз ка­дар еду­ко­ван у ре­фе­
рент­ним цен­три­ма у Сло­ве­ни­ји.
Слу­жба не­у­р о­хи­рур­ги­је кон­ци­
пи­ра­на је кроз Оде­ље­ње оп­ште не­
у­ро­хи­рур­ги­је, Оде­ље­ње ин­тен­зив­не
те­ра­пи­је и Оде­ље­ње он­ко­ло­шке не­
у­ро­хи­рур­ги­је. У ле­че­њу це­ре­бро­ва­
ску­лар­них обо­ље­ња – пре­до­ми­нант­
но руп­ту­ри­ра­них и не­руп­ту­ри­ра­них
це­ре­брал­них ане­у­ри­зми, при­ме­њу­
је се ен­до­ва­ску­лар­ни трет­ман – ем­
бо­ли­за­ци­ја, по­ред већ по­сто­је­ћих
отво­ре­них ми­кро­хи­рур­шких про­
це­ду­ра У обла­сти спи­нал­не па­то­
ло­ги­је уве­ден је ен­до­скоп­ски при­
ступ кроз про­је­кат Ми­ни­стар­ства
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 47
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
здра­вља, уз еду­ка­ци­ју ка­дра у ре­
фе­рент­ном цен­тру за спи­нал­ну хи­
рур­ги­ју у Не­мач­кој и на­бав­ком аде­
кват­не опре­ме.
Слу­ж ба ор­т о­п е­д и­ј е са тра­у м
­ а­
то­ло­ги­јом у ру­тин­ском ра­ду при­
ме­њу­ј у све про­ц е­д у­р е ве­з а­н е за
осте­о ­син­те­зу, уград­њу ве­штач­ких
згло­бо­ва ку­ка и ли­га­мен­то­пла­сти­
ке, спољ­не фик­са­ци­је и ар­тро­ско­
пи­ју ко­ле­на.
Слу­жба ба­р о­ме­ди­ци­н е ор­га­н и­
зо­ва­на je кроз Оде­ље­ње за ста­ци­о­
нар­но ле­че­ње са по­лу­ин­тен­зив­ном
не­гом и Оде­ље­ње хи­пер­ба­рич­не ок­
си­ге­но­те­ра­пи­је. Слу­жба има три јед­
но­ме­сне D ко­мо­ре за ХБО те­ра­пи­ју. У
ном ур­гент­ном, уро­ло­шком, ор­то­
пед­с ком и не­у­р о­х и­рур­ш ком, три
ото­ри­но­ла­рин­го­ло­шке и две ги­не­
ко­ло­шке опе­ра­ци­о­не са­ле.
Слу­ж ба ото­р и­н о­л а­р ин­г о­л о­г и­ј е
са мак­си­ло­фа­ци­јал­ном хи­рур­ги­
јом као На­став­на ба­за Ме­ди­цин­
ског фа­кул­те­та ру­тин­ски при­ме­њу­је
стан­дард­не прав­це у ди­јаг­но­сти­ци
и те­ра­пи­ји. Раз­вој­ним про­гра­ми­
ма у слу­жби се спро­во­де тех­но­ло­
ги­је ве­за­не за кон­такт­ну ен­до­ско­
пи­ју ко­ју спро­во­ди ка­дар еду­ко­ван
у Хонг Кон­гу уз опре­му до­би­је­ну
из про­је­ка­та Ми­ни­стар­тсва здра­
вља. Ру­тин­ски се при­ме­њу­ју и ме­
то­де: ул­тра­звуч­но во­ђе­на пунк­ци­
Једна од реновираних операционих сала
ко­л о­г и­ј у, Слу­ж ба за аку­ш ер­с тво
и Слу­ж ба за нео­н а­т о­л о­г и­ј у. Да­
нас из­во­ди ско­ро цео спек­тар опе­
ра­ц и­ј а у обла­с ти ги­н е­ко­л о­г и­ј е и
акуш­ре­ства, од ва­ги­нал­них до аб­
до­ми­нал­них опе­ра­ци­ја, од отво­ре­
них до ла­па­ро­скоп­ских опе­ра­ци­ја,
од кон­зер­ва­тив­них опе­ра­ци­ја сте­
ри­ли­те­та до ра­ди­кал­них опе­ра­ци­
ја из до­ме­на ги­не­ко­ло­шке он­ко­ло­
ги­је. Оде­ље­ње па­то­ло­ги­је труд­но­ће
ко­ри­сти нај­ши­ри спек­тар не­ин­ва­
зив­не ан­те­на­тал­не ди­јаг­но­сти­ке уз
при­ме­ну екс­перт­ног 4D ул­тра­зву­ка,
dop­ple­ra ул­тра­звуч­не ди­јаг­но­сти­ке
и фе­тал­не ехо­кар­ди­ог­ ра­фи­је. Слу­
жба нео­на­то­ло­ги­је ам­би­јен­тал­но
Скенер најновије генерације
ста­ци­о­на­ру од 21 по­сте­ље
се го­ди­шње ле­чи око 1.100
бо­л е­с ни­к а и ура­д и око
5.500 ХБО те­ра­пи­ја.
Слу­ж ба опе­р а­ц и­о ­н ог
бло­ка са сте­ри­ли­за­ци­јом
и ин­тен­зив­ном те­ра­пи­јом
чи­ни Оде­ље­ње опе­ра­ци­о­
них са­ла са сте­ри­ли­за­ци­
јом ко­је по­се­ду­је 12 опе­ра­
ци­о­них са­ла и Оде­ље­ње
ин­тен­зив­не не­ге. Слу­жба
пру­жа сво­је услу­ге свим
слу­жба­ма у окви­ру цен­
тра. Слу­жба је ус­пе­ла да
Баро комора
на­бав­ком но­ве опре­ме и
одр­жа­ва­њем ста­рих апа­
ра­та, по­ста­не јед­на од нај­са­вре­ме­
о­на би­оп­си­ја ту­ме­фа­ка­та на вра­ту,
ни­јих Слу­жби опе­ра­ци­них са­ла и
им­план­та­ци­ја ае­ра­ци­он
­ их цев­чи­
ин­тен­зив­не не­ге по­се­до­ва­ње ви­
ца сред­њег ува, ин­тра­тим­па­нал­на
со­ко тех­но­ло­шки раз­ви­је­не опре­
апли­ка­ци­ју ле­ко­ва, отво­ре­ну ме­то­
ме омо­г у­ћ и­л о је уво­ђ е­њ е но­в их
ду ри­но­пла­сти­ке и функ­ци­о­нал­не
нај­са­вре­ме­ни­јих, ми­ни­мал­но ин­
ен­до­скоп­ске хи­рур­ги­је си­ну­са, ре­
ва­зив­них опе­ра­тив­них про­це­ду­ра
ха­б и­л и­та­ц и­ј а ол­ф ак­т ив­н е функ­
: ми­ни­мал­но ин­ва­зив­не опе­ра­ци­
ци­је но­са по­сле то­тал­не ла­рин­гек­
је кич­ме, ла­па­ро­скоп­ске опе­ра­ци­је
то­ми­је ме­то­дом ин­ду­ко­ва­не но­сне
ма­лиг­ни­те­та га­стро­ин­те­сти­нал­ног
ва­зду­шне стру­је.
трак­та. Опе­ра­ци­о­ни блок рас­по­ла­
Бол­ни­ца за ги­не­ко­ло­ги­ју и аку­
же са: три оп­ште-хи­рур­шке, по јед­
шер­ство по­се­ду­је Слу­жба за ги­не­
и тех­н о­л о­ш ки са­в ре­м е­
но опре­мље­на.
Кли­ни­ка за ин­тер­ну ме­
ди­ци­ну као На­став­на ба­
за Ме­ди­цин­ског фа­кул­
те­та у Бе­о­гра­ду оства­ру­је
сво­ју де­лат­ност кроз де­вет
слу­жби и Оде­ље­ње Ин­тен­
зив­не не­ге. Оде­ље­ње ин­
тен­з ив­н е не­г е пред­с та­
вља са­мо­стал­ну је­ди­ни­цу
Кли­ни­ке за ин­тер­ну ме­
ди­ци­ну, ко­ја збри­ња­ва све
кри­тич­но обо­ле­ле ин­тер­
ни­стич­ке бо­ле­сни­ке, из­у­
зев ко­ро­нар­них. Уку­пан
сме­штај­ни ка­па­ци­тет је
шест кре­ве­та, са мо­гућ­но­шћу над­
зо­ра хе­мо­ди­на­ми­ке и аде­кват­но­сти
га­сне раз­ме­не.
Слу­жба га­стро­ен­те­ро­ло­ги­је са хе­
па­то­ло­ги­јом по­ред ру­тин­ских ме­то­
да у га­стро­ен­те­ро­ло­шкој и хе­па­то­
ло­шкој ди­јаг­но­сти­ци ра­ди и ви­со­ко
спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ин­тер­вент­не ен­до­
скоп­ске про­це­ду­ре као што су скле­
ро­за­ци­ја кр­ва­ре­ћих ле­зи­ја га­стро­
ин­те­сти­нал­ног трак­та и ли­га­ту­ра
про­ши­ре­них ве­на јед­ња­ка, ЕРЦП ди­
48 >
48 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
47 <
Пред­ста­вља­мо здрав­стве­ну уста­но­ву >>>
јаг­но­сти­ка хе­па­то­би­ли­јар­ног трак­та,
као и ње­го­ва те­ра­пиј­ска при­ме­на.
При­ме­њу­је се и ме­то­да по­ста­вља­
ња пер­ку­та­них га­стро­сто­ма, као и
ба­лон ди­ла­та­ци­ја су­же­ња раз­ли­
чи­те ети­о­ло­ги­је у ди­ге­стив­ном си­
сте­му, на жуч­ним и пан­кре­а­сним
во­до­ви­ма. Слу­жба је ре­пу­блич­ки ре­
фе­рент­ни цен­тар за ле­че­ње хе­па­ти­
ти­са, ре­фе­рент­ни цен­тар за ле­че­ње
бо­ле­сни­ка са ин­фла­ма­тор­ним бо­ле­
сти­ма цре­ва и би­о­ло­шку те­ра­пи­ју и
ре­фе­рент­ни цен­тар за ле­че­ње Ба­ре­
то­вог јед­ња­ка.
Слу­ж ба пул­м о­л о­г и­ј е са пне­у ­
моф­ти­зи­о­ло­ги­јом при­ме­њу­је нај­
са­вре­ме­ни­ји ви­део-брон­хо­ско­пом
У финк­ц и­о ­н ал­н ој ди­ј аг­н о­с ти­ц и
при­м е­њу­ј е спи­р о­м е­т риј­с ке пре­
гле­де и фар­ма­ко­ди­нам­ске те­сто­ве
а уз ку­та­но те­сти­ра­ње ин­ха­ла­ци­
о­ним алер­ге­ни­ма, омо­гу­ћа­ва бр­зу
ди­јаг­но­сти­ку брон­хи­јал­не аст­ме и
пра­ће­ње ефе­ка­та те­ра­пи­је оп­струк­
тив­них бо­ле­сти.
Слу­жба не­фро­ло­ги­је осим ру­тин­
ских про­це­ду­ра при­ме­њу­је и ви­со­
ко­со­фи­сти­ци­ра­не ди­ја­ли­зне ме­то­
де и пер­ку­та­ну би­оп­си­ју бу­бре­га
под кон­тро­лом ул­тра­зву­ка. Ви­со­ко
раз­ви­је­ним ме­то­до­ло­шким при­сту­
пом по прин­ци­пи­ма до­бре не­фро­
ло­шке прак­се се пра­те па­ци­је­на­ти
са хи­пер­тен­зи­јом, па­ци­је­на­ти са
гло­ме­ру­ло­па­ти­ја­ма, ди­ја­бе­те­сном
не­фро­па­ти­јом са по­себ­ним освр­том
на пре­вен­ци­ји фак­то­ра ри­зи­ка пре­
вре­ме­не ате­ро­скле­ро­зе.
Слу­жба ин­тер­н и­с тич­ке ге­р и­ј а­
три­је кроз Оде­ље­ње кли­нич­ке ге­ри­
ја­три­је и Оде­ље­ње Ин­те­зив­не не­ге
пру­жа ви­сок ни­во те­ра­пиј­ске услу­
ге и не­ге осе­тљи­вој нај­ста­ри­јој ге­
не­ра­ци­ји на­ших па­ци­је­на­та во­ђе­на
ви­со­ким стан­дар­ди­ма ме­ди­цин­ске
стру­ке.
Слу­жба хе­м а­то­л о­г и­ј е на нај­с а­
вре­ме­ни­ји на­чин ба­ви се ле­че­њем
обо­ље­ња кр­ви и кр­во­твор­них ор­га­
на и тех­нич­ки и ка­дров­ски је оспо­
со­бље­на да пру­жи ско­ро све услу­
ге тер­ци­јар­ног ни­воа здрав­стве­не
за­шти­те.
Слу­ж ба ме­д и­к ал­н е он­к о­л о­г и­
је има Оде­ље­ње ме­ди­кал­не он­ко­
ло­ги­је и Оде­ље­ње за па­ли­ја­тив­но
ле­ч е­њ е. Оде­љ е­њ е ме­д и­кал­н е он­
ко­ло­ги­је има ка­па­ци­тет 22 кре­ве­
та у ње­го­вом са­ста­ву је од­сек Днев­
не бол­ни­це са 20 ме­ста, а Оде­ље­ње
за па­ли­ја­тив­но ле­че­ње он­ко­ло­шких
бо­ле­сни­ка је ка­па­ци­те­та 12 кре­ве­та.
Про­сеч­но се ме­сеч­но оства­ру­је од
130 до 150 хо­спи­та­ли­за­ци­ја у ста­ци­
о­на­ру, са про­се­ком ле­жа­ња пет да­
на, у днев­ној бол­ни­ци је збри­ну­то
про­сеч­но око 70 бо­ле­сни­ка ме­сеч­но
и до­не­то је про­сеч­но око 80 кон­зи­
ли­јар­них од­лу­ка сва­ког ме­се­ца.
Слу­ж ба ен­д о­к ри­н о­л о­г и­ј е кроз
Оде­ље­ње кли­нич­ке ен­до­кри­но­ло­ги­
је и Оде­ље­ње за ди­ја­бе­тес при­ме­њу­
је со­фи­сти­ци­ра­не ме­то­де у ле­че­њу
ен­до­кри­но­ло­шких бо­ле­сти пра­те­ћи
са­вре­ме­не свет­ске стан­дар­де.
ЗА­ЈЕД­НИЧ­КЕ
МЕ­ДИ­ЦИН­СКЕ
СЛУ­ЖБЕ
зив­ну не­гу као и Оде­ље­ње за ин­тер­
вент­ну кар­ди­о­ло­ги­ју. У оде­ље­њу за
ин­тер­вент­ну кар­ди­о­ло­ги­ју го­ди­шње
се ура­ди око 1.000 ин­тер­вент­них и
око 2.000 ди­јаг­но­стич­ких про­це­ду­
ра, а од осни­ва­ња до да­нас ура­ђе­
но је 20.000 ко­ро­нар­них про­це­ду­
ра. ин­тер­вен­ци­ја, ура­ђе­не су број­не
при­мар­не пер­ку­та­не ин­тер­вен­ци­је
у акут­ном ин­фарк­ту ми­о­кар­да (око
400 го­ди­шње). У ру­тин­ску прак­су су
Осим Слу­жбе за при­јем и збри­ња­
ва­ње ур­гент­них ста­ња, о ко­јој је већ
би­ло ре­чи, ту су и дру­ге слу­жбе: Слу­
жба за спе­ци­ја­ли­стич­ке и кон­сул­та­
тив­не пре­гле­де, Слу­жба ане­сте­зи­ол
­ о­
ги­је са ре­а­ни­ма­то­ло­ги­јом и те­ра­пи­јом
бо­ла, Слу­жба за фи­зи­кал­ну ме­ди­ци­ну
и ре­ха­би­ли­та­ци­ју. Слу­жба за ра­ди­о­ло­
шку ди­јаг­но­сти­ку рас­по­ла­же са че­ти­
ри ди­јаг­но­стич­ка ренд­ген-апа­ра­та и
два мо­бил­на ренд­ген апа­ра­та уз оса­
вре­ме­ње­но су­во раз­ви­ја­ње фил­мо­ва
CR тех­но­ло­ги­јом и ди­ги­тал­ним ка­ме­
ра­ма. Слу­жба та­ко­ђе по­се­ду­је 128-ред­
ни CT апа­рат и је­дан мо­бил­ни 4-ред­
ни CT апа­рат; за­тим два ул­тра­звуч­на
апа­ра­та и ди­ги­тал­ни ма­мо­граф, као и
ди­ги­та­ли­зо­ва­ну ан­ги­о­са­лу ко­ју за­јед­
нич­ки ко­ри­сти са ин­тер­вент­ном ка­ди­
о­ло­ги­јом. У про­се­ку се днев­но об­ра­ди
око 120 па­ци­је­на­та.
Слу­жба за ла­бо­ра­то­риј­ску ди­јаг­но­
сти­ку пру­жа са­вре­ме­не би­о­хе­миј­ске,
хе­ма­то­ло­шке и ми­кро­би­о­ло­шке услу­
ге по­шту­ју­ћи са­вре­ме­не док­три­не уну­
тра­шње и спо­ља­шње про­це­не то­тал­ног
ква­ли­те­та. Слу­жба тран­сфу­зи­о­ло­ги­је
го­ди­шње оба­ви око 180.000 ра­зних ла­
бо­ра­то­риј­ских ана­ли­за. Го­ди­шње са­
ку­пи 7.800 је­ди­ни­ца кр­ви од до­бро­
вољ­н их да­в а­л а­ц а, на­п ра­в и 22.000
ком­по­нен­ти, об­ра­ди иму­но­хе­ма­то­ло­
шки и те­сти­ра све при­ку­пље­не је­ди­
ни­це кр­ви на тран­сфу­зи­јом пре­но­си­ве
бо­ле­сти. Слу­жба за кли­нич­ку па­то­ло­
ги­ју је са­в ре­м е­н о опре­м ље­н а стан­
дард­ним про­це­ду­ра­ма, али у ру­тин­
ској прак­си при­ме­њу­је кон­тро­ли­са­ни
про­це­сом ау­то­ма­ти­зо­ва­не иму­но­хи­
сто­хе­ми­је. Од 2009. го­ди­не се спро­во­
ди ди­јаг­но­сти­ка не­у­ро­ми­шић­них би­
оп­си­ја за те­ри­то­ри­ју це­ле Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је и ре­ги­о­на, ко­ја је по­ве­за­на са
Европ­ском би­о­бан­ком тки­ва. Ла­бо­ра­
то­ри­ја је ре­фе­рент­ни цен­тар за ци­то­
скри­нинг пр­о­гра­ме Ре­пу­бли­ке Ср­би­
је. Слу­жба за фар­ма­це­ут­ску де­лат­ност
уче­ству­је у ру­тин­ском ра­ду цен­тра и
при­ме­њу­је фар­ма­ко­е­ко­ном­ске ана­ли­
зе те сход­но до­би­је­ним ре­зул­та­ти­ма
да­ју пред­ло­зи за спро­во­ђе­ње ра­ци­о­
нал­не те­ра­пи­је.
Слу­жба не­у­ро­ло­ги­је кроз Оде­ље­
ње кли­н ич­ке не­у­р о­л о­г и­ј е и Оде­
ље­ње ин­тен­зив­не не­ге а у окви­ру
по­ли­кли­ни­ке по­сто­ји Оп­шта не­у­ро­
ло­шка ам­бу­лан­та и Хит­на при­јем­
на ам­бу­лан­та ко­ја ра­ди 24 са­та на
дру­ги дан, У Слу­жби сва­ко­днев­но
кроз оп­шту и хит­ну ам­бу­лан­ту про­
ђе од 50 до 90 па­ци­је­на­та. Не­у­ро­фи­
зи­о­ло­шки и ди­јаг­но­стич­ки ка­би­не­
ти ко­ри­сте са­вре­ме­не CT и оста­ле
ру­тин­ске тех­ни­ке.
Слу­ж ба кар­д и­о ­л о­г и­ј е по­с е­д у­ј е
Оде­ље­ње оп­ште кар­ди­о­ло­ги­је, Оде­
ље­ње за ср­ча­ну ин­су­фи­ци­јен­ци­ју,
Оде­ље­ње за не­ин­ва­зив­ну ди­јаг­но­
сти­ку, Оде­ље­ње за ин­тен­зив­ну не­гу
(ко­ро­на­ра је­ди­ни­ца) и по­лу­ин­тен­
уве­де­не ен­до­ми­о­кард­не би­оп­си­је,
ин­т ра­в а­с ку­л ар­н и ул­та­р а­з вук ко­
ро­нар­них ар­те­ри­ја као, фрак­ци­о­на
ре­зер­ва про­то­ка (FFR) и пер­ку­та­на
сеп­тал­на абла­ци­ја ми­о­кар­да код
бо­ле­сни­ка са хи­пер­тро­фич­ном кар­
ди­о­ми­о­па­ти­јом кроз пр­о­јек­те Ми­
ни­стар­ства здра­вља.
У Бол­ни­ци за пе­ди­ја­три­ју се ле­че
де­ца уз­ра­ста од пр­вог да­на до 19 го­
ди­на. Чи­не је слу­жба за ста­ци­о­нар­но
ле­че­ње и ам­бу­лант­но-по­ли­кли­нич­
ка слу­жба. Хо­спи­тал­на слу­жба, са
укуп­но 40 кре­ве­та, го­ди­шње хо­спи­
та­ли­зу­је око 1.300 де­це. Ам­бу­лант­нопо­ли­кли­нич­ка слу­жба, у ко­јој се го­
ди­шње пре­гле­да око 9.000 де­це.
Ја­сми­на То­ма­ше­вић
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 49
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ДОМ ЗДРА­ВЉА ВИ­ЗИМ У БЕ­О­ГРА­ДУ,
при­ват­нA здрав­стве­нA уста­но­вA
Здра­вље ко­ри­сни­ка
као им­пе­ра­тив
П
р­ва при­ват­на по­ли­кли­ни­
ка, а ка­сни­је пр­ви при­ват­
ни Дом здра­вља Ви­зим, ове
го­ди­не обе­ле­жио је две де­
це­ни­је ра­да. О то­ме где је ме­сто Ви­
зим-а да­нас, ка­ко је про­фи­ли­сан,
ње­го­вом ме­сту у при­ват­ном здрав­
ству, али и здрав­ству уоп­ште, као и
на „ма­п и“ ме­д и­ц ин­с ког ту­р и­з ма
Ср­би­је, у раз­го­во­ру за Гла­сник ЛКС,
об­ја­шња­ва др Ми­лан Ди­нић, ди­рек­
тор Упра­ве за ме­ди­цин­ске по­сло­ве
Ви­зим-а.
– Ове го­ди­не про­сла­вља­мо две де­
це­ни­је ра­да што је ја­сан по­ка­за­тељ
то­га да смо би­ли пи­о­ни­ри при­ват­не
ле­кар­ске прак­се, све је по­че­ло још
19. де­цем­бра 1994. го­ди­не. Без ла­жне
скром­но­сти мо­гу ре­ћи да смо за­чет­
ни­ци при­ват­ног здрав­ства и да се и
да­ље тру­ди­мо да по­ме­ра­мо гра­ни­це
при­ват­ној прак­си у Ср­би­ји ко­је, на­
жа­лост, још по­сто­је. Жао нам је што
на­ша мај­ка, Зо­ри­ца Ди­нић, као је­
дан од осни­ва­ча при­ват­не прак­се и
ве­ли­ки бо­рац за по­ло­жај исте, ви­
ше ни­је са на­ма, али ве­ру­јем да ћу
за­јед­но са бра­том и се­стром ус­пе­ти
да на­ста­вим ње­ним сто­па­ма.
Ко­је сте при­о­ри­те­те за­др­жа­ли
то­ком свих го­ди­на?
При­ор
­ и­тет нам је ква­ли­тет­на услу­
га ко­ја је до­ступ­на, ка­ко у ге­о­граф­
ском сми­слу, та­ко и фи­нан­сиј­ском.
Пре­по­зна­ва­ње по­тре­ба кли­је­на­та,
као и ино­ва­тив­ност у ор­га­ни­за­ци­
о­ном и струч­ном при­сту­пу .
Као при­ват­на здрав­стве­на уста­
но­ва ко­ли­ко ула­же­те у ка­дар, опре­
му, но­ве тех­но­ло­ги­је?
Без пра­в их са­р ад­н и­к а успех и
раз­вој не би био мо­гућ. Пра­ће­ње на­
Др Ми­лан Ди­нић
уч­них и тех­но­ло­шких до­стиг­ну­ћа је
им­пе­ра­тив. У До­му здра­вља по­сто­ји
план и про­грам струч­ног уса­вр­ша­
ва­ња та­ко да је ве­ли­ки број на­ших
ле­ка­ра у овом тре­нут­ку на спе­ци­
ја­ли­стич­ким и суб­спе­ци­ја­ли­стич­
ким сту­ди­ја­ма. У вре­ме да­на­шње
тех­но­ло­ги­је и до­ступ­но­сти ин­фор­
ма­ци­ја, па­ци­јен­ти као нај­стро­жи
кри­ти­ча­ри не­по­гре­ши­во мо­гу да
пре­по­зна­ју да ли су услу­ге на ни­
воу са­вре­ме­не ме­ди­ци­не, као и да
ли је опре­ма на ни­воу нај­но­ви­је ге­
не­ра­ци­је или не.
За­што је Ви­зим
„уста­но­ва ко­ја учи“?
Би­ти озби­љан и од­го­во­ран ле­кар
зна­чи да кон­стант­но мо­ра­те да се
уша­вр­ша­ва­те и сти­че­те но­ва зна­
ња. Ве­ли­ку па­жњу усме­ра­ва­мо на
струч­но уса­вр­ша­ва­ње ка­ко ле­ка­ра
та­ко и сред­њег ме­ди­цин­ског ка­дра
у сми­слу упу­ћи­ва­ња на спе­ци­ја­ли­
за­ци­ју, ка­ко у зе­мљи, та­ко и у ино­
стран­ству, од­ла­за­ка на до­ма­ће али
и ино­стра­не кон­гре­се где смо би­ли
као уче­сни­ци, али и пре­да­ва­чи. Та­
ко­ђе смо уста­но­ва у ко­јој се оба­вља
струч­на прак­са за сту­ден­те ФОН-а,
као и уста­но­ва за оба­вља­ње ре­дов­
ног при­прав­нич­ког ста­жа ме­ди­цин­
ских се­ста­ра и свр­ше­них сту­де­на­та
ме­ди­ци­не. То су раз­ло­зи због ко­јих
за се­бе сло­бод­но мо­же­мо да ка­же­
мо да смо уста­но­ва ко­ја учи.
Да ли има­те уго­вор са Ре­пу­блич­
ким фон­дом за здрав­стве­но оси­гу­
ра­ње за не­ке услу­ге или сте пот­пу­
но окре­ну­ти ка тр­жи­шту?
Мо­же­мо да се по­хва­ли­мо да смо
пр­ва здрав­стве­на уста­но­ва ко­ја је
скло­пи­ла уго­вор са РФ­ЗО, тј. да има­
мо пра­во да про­пи­су­је­мо ле­ко­ве о
тро­шку РФ­ЗО. Искре­но ре­че­но, дра­
го нам је што нас је Фонд пре­по­знао
као озбиљ­ну и од­го­вор­ну уста­но­ву,
а са­мим тим нам је и ука­за­но ве­
ли­ко по­ве­р е­ње. На тај на­чин смо
по­с та­л и до­с туп­н и­ј и ко­р и­с ни­ц и­
ма и сва­ка­ко уна­пре­ди­ли пру­жа­
ње услу­га. Искре­но се на­да­мо да
ће наш од­го­во­ран рад „са ре­цеп­ти­
ма“ би­ти охра­бре­ње РФ­ЗО да про­
ши­ри са­рад­њу са при­ват­ном прак­
сом, те до­не­се и Пра­вил­них о ра­ду
иза­бра­ног ле­ка­ра у при­ват­ној прак­
си. Ве­ру­је­мо да би на тај на­чин сви
50 >
50 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
49 <
Пред­ста­вља­мо здрав­стве­ну уста­но­ву >>>
би­ли на до­бит­ку, јер би се др­жав­ни
до­мо­ви здра­вља де­лом рас­те­ре­ти­
ли, а уче­шће „при­ват­ни­ка“ до­ве­ло
до по­зи­тив­не ком­пе­ти­ци­је пре­ма
ко­ри­сни­ци­ма чи­је здра­вље и за­до­
вољ­ство тре­ба да бу­ду им­пе­ра­тив
обе­ма стра­на­ма.
Да ли ва­ши па­ци­јен­ти има­ју не­
ке по­год­но­сти уко­ли­ко има­ју до­бро­
вољ­но здрав­стве­но оси­гу­ра­ње?
Од по­чет­ка уво­ђе­ња до­бро­вољ­ног
здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња у на­шој зе­
мљи на­ла­зи­мо се на ли­сти свих оси­
гу­ра­ва­ју­ћих дру­шта­ва као уста­но­ва
ко­ја сво­јим ра­дом и од­го­вор­но­шћу
ужи­ва по­ве­ре­ње оси­гу­ра­ва­ју­ћих ку­
ко­ји спа­ја­ју но­ви и ста­ри део гра­
да, а ка­ко је Но­ви Бе­о­град по­чео да
се раз­ви­ја као „ау­то­ном­на це­ли­на“
им­пе­ра­тив је био да на­ше услу­ге
учи­ни­мо до­ступ­ним и ста­нов­ни­
ци­ма тог де­ла гра­да. Air­p ort City
ком­плекс по­ка­зао се као ло­ка­ци­
ја ко­ја је би­ла у ста­њу да за­до­во­љи
кри­те­ри­ју­ме гра­ђев­ни­ског ква­ли­
те­та из­ра­де, при­сту­пач­но­сти, ве­ли­
ког бро­ја пар­кинг ме­ста, из­ла­за на
ви­ше ули­ца, за­себ­ног ула­за, ве­ли­
ке сло­бод­не ква­дра­ту­ре у при­зе­мљу.
Исто­вре­ме­но пре­по­зна­ли смо и по­
тен­ци­јал це­лог ком­плек­са ко­ји се и
да­ље ши­ри, а у не­по­сред­ном окру­
же­њу по­чи­ње да се фор­ми­ра јед­на
но­ва стам­б е­на це­ли­на. Исто та­ко
Потписивање уговора са Wiener осигурањем
ћа с јед­не стра­не, а са дру­ге - ве­ли­
ког бро­ја ком­па­ни­ја и оси­гу­ра­ни­
ка. У овом тре­нут­ку Ви­зим пру­жа
број­не по­год­но­сти за ко­ри­сни­ке до­
бро­вољ­ног здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња
што је пре­по­зна­то од стра­не ко­ри­
сни­ка. Уве­ре­ни смо да је бу­дућ­ност
фи­нан­си­ра­ња здрав­стве­них услу­га
упра­во у до­бро­вољ­ном здрав­стве­
ном оси­гу­ра­њу, та­ко да смо са Wi­e­
ner оси­гу­ра­њем скло­пи­ли ви­ше­го­
ди­шњи уго­вор ко­ји упра­во за циљ
има да ко­ри­сни­ци­ма пру­жи ква­ли­
тет­ни­ју и обим­ни­ју по­ну­ду услу­га,
за што при­хва­тљи­ви­ји из­нос.
Сме­ште­ни сте на три ло­ка­ци­је
у гра­ду. Ко­је услу­ге пру­жа­те и ко су
нај­че­шће Ва­ши па­ци­јен­ти?
По­тре­бе на­ших ко­ри­сни­ка су би­
ле та­кве да је би­ло нео­п­ход­но да се
по­ред на­ше цен­трал­не згра­де ко­ја
је ис­под Ска­дар­ли­је, у цен­тру гра­
да, отво­ре још две ло­ка­ци­је на Но­
вом Бе­о­гра­ду. Сви зна­мо да је то­ком
да­на ве­ли­ка гу­жва на мо­сто­ви­ма
ле­че­ње лак­ше, кра­ће и сма­њу­је се
мо­гућ­ност на­ста­ја­ња озбиљ­ни­јих
ком­пли­ка­ци­ја. На­ша слу­жба ме­ди­
ци­не ра­да је ви­со­ко ква­ли­фи­ко­ва­
на, еду­ко­ва­на и опре­мље­на та­ко да
смо у ста­њу да оба­ви­мо пре­гле­де и
за нај­зах­тев­ни­ја рад­на ме­ста.
Има­те ли и те­рен­ске услу­ге?
Све ме­ди­цин­ске про­це­ду­ре пи­
мар­ног ни­воа здрав­стве­не за­шти­те
мо­же­мо да оба­ви­мо на „те­ре­ну“. По­
сто­ји ја­сан раз­ло­га због ко­јих смо у
окви­ру До­ма здра­вља отво­ри­ли па­
тро­на­жну и те­рен­ску слу­жбу. Све­сни
смо да је ста­ро­сна доб на­ших су­гра­
ђа­на све ви­ша, на­ла­зи­мо се на ли­сти
Дом здравља Визим
во­ди­ло се ра­чу­на о „мре­жи“ при­
ват­них уста­но­ва ка­ко би оп­шти­на
Но­ви Бе­ог­ рад би­ла што пра­вил­ни­
је по­кри­ве­на здрав­стве­ном за­шти­
том. VIG Pla­za као на­ша дру­га ло­ка­
ци­ја на Но­вом Бе­о­гра­ду про­ис­те­кла
je из чи­ње­ни­це да се у том ре­ги­о­
ну фор­ми­ра­ла но­ва стам­бе­на це­ли­
на, као и хо­тел­ски ком­плекс за ко­
ји је тре­ба­ло фор­ми­ра­ти до­ступ­ну
здрав­стве­ну уста­но­ву.
Ка­к ав спек­т ар пре­в ен­т ив­н их
услу­га ну­ди­те ве­ли­ким кли­јен­ти­
ма? Да ли ра­сте број ком­па­ни­ја ко­
је ис­ка­зу­ју бри­гу о за­по­сле­ни­ма кроз
пла­ћа­ње пре­вен­тив­них пре­гле­да?
Свест о здрав­стве­ном вас­пи­та­њу
из го­ди­не у го­ди­ну све ве­ћа. Све је
ви­ше ком­па­ни­ја ко­је ко­је во­де ра­
чу­на о здрав­стве­ном ста­њу сво­јих
за­по­сле­них та­ко што им јед­ном го­
ди­шње омо­гу­ће пре­вен­тив­ни си­сте­
мат­ски пре­глед и на тај на­чин пред­
у­пре­де на­ста­ја­ње бо­ле­сти или је на
вре­ме от­кри­ва­ју, па је са­мим тим и
нај­ста­ри­јих на­ци­ја, ка­да се то узме
у об­зир ја­сно је да је ве­ли­ки број су­
гра­ђа­на у го­ди­на­ма ка­да им је кре­
та­ње оте­жа­но, а за­ми­сли­те још ка­да
им је и здрав­стве­но ста­ње на­ру­ше­но.
Та­ко­ђе има­мо и број­на де­жур­ства на
ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма, ску­по­ви­ма, тур­
ни­ри­ма, так­ми­че­њи­ма…
Ко­је су мо­гућ­но­сти До­ма здра­вља
Ви­зим у ме­ди­цин­ском ту­ри­зму? У
обез­бе­ђи­ва­њу услу­га за осо­бе са по­
себ­ним по­тре­ба­ма?
Ме­д и­ц ин­с ки ту­р и­з ам у Ср­б и­ј и
по­ста­је ја­ко бит­на при­вред­на гра­
на. За раз­вој ове вр­сте услу­га за­слу­
жан је с јед­не стра­не ве­ли­ки број
на­ших љу­ди ко­ји ра­де у ино­стран­
ству и сво­је го­ди­шње од­мо­ре про­
во­де у Ср­би­ји, а са дру­ге стра­не чи­
ње­ни­ца да због ни­ског еко­ном­ског
стан­д ар­д а у Ср­б и­ј и, здрав­с тве­н е
услу­ге ко­је пру­жа­мо су јеф­ти­не за
ста­нов­ни­ке за­пад­не Евро­пе. Мо­ра
се на­гла­си­ти и јед­на­ко ва­жна чи­
ње­ни­ца да на­ши, срп­ски ле­ка­ри ни
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 51
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
нај­ма­ње не за­о­ста­ју ни у еду­ка­ци­
ји ни у тех­но­ло­ги­ји за сво­јим ко­
ле­га­ма из ЕУ. Упра­во је им­пе­ра­тив
за здрав­ство Ср­би­је да се одр­жи ви­
сок ни­во ква­ли­те­та пру­же­них услу­
га, ка­ко не би био на­ру­ше­но те­шко
сте­че­но по­ве­ре­ње. Код нас су нај­че­
шће у пи­та­њу услу­ге сто­ма­то­ло­га,
про­те­ти­ча­ра, али сва­ка­ко је ве­ли­
ки број и оних ко­ји до­ла­зе на пре­
вен­тив­ни си­сте­мат­ски пре­глед јед­
ном го­ди­шње.
Осо­б е са по­с еб­н им по­т ре­б а­м а
сва­ка­ко зах­те­ва­ју по­себ­ну па­жњу
али и не­гу, наш тим је ап­со­лут­но
об­у­чен и ква­ли­фи­ко­ван за рад са
та­квим ли­ци­ма и у ти­му су по­ред
ле­ка­ра спе­ци­ја­ли­ста укљу­че­ни пси­
Пријемни хол
хо­лог, ло­го­пед, де­фек­то­лог, као и со­
ци­јал­ни рад­ник.
Да ли не­гу­је­те кон­цепт по­ро­дич­
не ме­ди­ци­не у сми­слу да јед­на по­ро­
ди­ца има јед­ног док­то­ра?
По­ро­диц­на ме­ди­ци­на и по­ро­дич­
ни ле­кар су не­што о че­му смо још
као де­ца слу­ша­ли од ро­ди­те­ља, ба­
ке и де­ке, та­ко да нам је тај кон­цепт
бли­зак. Ка­ко је на­ша мај­ка осно­ва­
ла По­ли­кли­ни­ку Ви­зим од пр­вог
да­на се опре­де­ли­ла за уво­ђе­ње по­
ро­д ич­н ог ле­к а­р а и ожи­в ља­в а­њ е
та­квог ви­да ле­че­ња, а ми, два­де­сет
го­ди­на ка­сни­је, и да­ље ин­си­сти­ра­
мо на то­ме. На­ма као ле­ка­ри­ма то
олак­ша­ва ле­че­ње, јер у стар­ту зна­те
шта су фак­то­ри ри­зи­ка, има­те ја­сну
по­ро­дич­ну анам­не­зу … а у ме­ди­ци­
ни ва­зи пра­ви­ло да је до­бро узе­та
анам­не­за по­ла ди­јаг­но­зе.
Тим Ви­зим-а ак­ти­ван је и на по­
љу ху­ма­ни­тар­них ак­ци­ја. Ко­је би­
сте по­себ­но из­дво­ји­ли?
Сма­тра­мо да је ху­ма­ни­тар­ни рад
и по­моћ угро­же­ни­ма оба­ве­за сва­
ког по­је­дин­ца, а ком­па­ни­је и фир­
ме сво­ј им при­м е­р ом тре­б а да ту
енер­г и­ј у и ен­т у­з и­ј а­з ам до­д ат­н о
ини­ци­ра­ју и ин­тен­зи­ви­ра­ју. Не би
би­ло при­стој­но го­во­ри­ти о фи­нан­
сиј­ској по­мо­ћи по­је­дин­ци­ма и до­
на­тор­ству гру­па­ма и ор­га­ни­за­ци­
ја­ма, али мо­гу да на­ве­дем са смо
то­ком ове го­ди­не спро­ве­ли ак­ци­
је по­де­ле но­во­го­ди­шњих па­ке­ти­ћа
де­ци без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња, де­
ци оме­те­ној у раз­во­ју, уче­ство­ва­ли
смо у по­мо­ћи по­пла­вом угро­же­ном
ста­нов­ни­штву, што у обез­бе­ђи­ва­њу
гар­де­ро­бе, хра­не, стред­ста­ва за хи­
ги­је­ну, та­ко и у пру­жа­њу бес­плат­не
Пла­но­ви за на­ред­ну го­ди­ну? Да ли
је из­јед­на­ча­ва­ње при­ват­не прак­се
са др­жав­ним здрав­ством – не­ми­
нов­ност или уто­пи­ја?
Што се ти­че пла­но­ва за сле­де­ћу
го­ди­ну они су број­ни, али сва­ка­ко
за ко­ри­сни­ке нај­зна­чај­ни­ји је рад
упра­во на том пи­та­њу. Ве­ру­јем да
у овом тре­нут­ку по­сто­ји до­бра во­
ља, а и ка­дров­ско тех­нич­ка по­тре­
ба да се ре­сур­си из при­ват­не прак­
се укљу­че у си­стем од­но­сно учи­не
до­ступ­ни гра­ђа­ни­ма.
Све зе­мље у окру­же­њу су на не­
ки на­чин ин­те­гри­са­ли ова два си­
сте­ма та­ко да је то не­ми­нов­но да
се де­си и код нас. Ве­ру­јем да ће­
Једна од ординација ДЗ Визим
ме­ди­цин­ске по­мо­ћи. Ре­дов­но има­
мо ак­ци­је бес­плат­них пре­гле­да за
пен­зи­о­не­ре, по­се­те вул­не­ра­бил­ним
гру­па­ма, као и мно­ге дру­ге ак­ци­је.
Ра­до се ода­зи­ва­мо на сва­ки по­зив
ка­ко по­је­ди­на­ца, та­ко и уста­но­ва,
ко­ји­ма је нео­п­ход­на по­моћ. Стал­но
смо у кон­так­ту са па­ро­хиј­ском цр­
квом ко­ја на нас усме­ра­ва су­гра­ђа­
не ко­ји­ма је по­треб­на ме­ди­цин­ска
по­моћ, на­рав­но без на­пла­те исте.
Ко су чла­но­ви Vi­zim Me­dic­lub-a и
са ко­јом иде­јом је по­кре­нут?
Пре 10 го­ди­на смо осно­ва­ли Vi­zim
Me­dic­lub у ком је ви­ше од 520 чла­но­
ва ко­ји ак­тив­но уче­ству­ју у кре­и­ра­
њу здрав­стве­не кул­ту­ре и здрав­стве­
ног вас­пи­та­ња у зе­мљи. Чла­но­ви су
ком­па­ни­је ко­је су пре­по­зна­ле ко­ли­
ко је пре­вен­ти­ван рад ва­жан у ме­
ди­ци­ни. Чла­но­ви Vi­zim Me­dic­lub-а
има­ју број­не по­год­но­сти, као што су
по­пу­сти на све услу­ге, по­ро­дич­ни
по­пуст за чла­но­ве по­ро­ди­це, ком­
па­ниј­ског ле­ка­ра и слич­но.
мо као др­жа­ва по овом пи­та­њу би­
ти про­ак­тив­ни и не­ће­мо че­ка­ти да
бу­де­мо „на­те­ра­ни“ од стра­не ЕУ на
спро­во­ђе­ње та­кве ин­те­гра­ци­је у де­
ло. Број­не ко­ле­ге ми ка­жу да сам
пре­те­ра­ни оп­ти­ми­ста, али за­ис
­ та
сам ми­шље­ња да не­ма оправ­да­ња
и ло­ги­ке да се зва­нич­но ре­ги­стро­
ва­ним здрав­стве­ним уста­но­ва­ма,
од стра­не Ми­ни­стар­ства здра­вља,
као и ли­ц ен­ц и­р а­н им ко­л е­г а­м а,
оспо­ра­ва пра­во да на­пи­ше бо­ло­
ва­ње или упут за бол­нич­ко ле­че­
ње, са­мо за­то што ра­де у при­ват­ној
уста­но­ви. Да­ва­ње та­квог пра­ва ле­
ка­ри­ма у при­ват­ној прак­си са­мо би
рас­те­ре­ти­ло др­жав­не до­мо­ве здра­
вља, а ко­ле­га­ма у тим уста­но­ва­ма
вра­ти­ло до­сто­јан­тво ко­је им је на­
ру­ше­но јер ве­ли­ки део рад­ног вре­
ме­на про­во­де као ад­ми­ни­стра­тив­
ни рад­ни­ци.
Оно што мо­гу да обе­ћам је да ће
Дом здра­вља Ви­зим си­гур­но би­ти
уста­но­ва у ко­ју ће ући пр­ви па­ци­
јент са здрав­стве­ном књи­жи­цом.
Ј. То­ма­ше­вић
52 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Конт­ну­и­ра­на ме­ди­цин­ска еду­ка­ци­ја >>>
AКАДЕМСКИ МЕ­ДИ­ЦИН­СКИ ЕДУ­КА­ЦИ­О­НИ ЦЕН­ТАР (АМЕC)
ДО ЕДУ­КА­ЦИ­ЈЕ
НА „КЛИК“
// НО­ВЕ ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈЕ ОМО­ГУ­ЋИ­ЛЕ СУ ДА СА­ДА ЛЕ­КАР ИЗ СВО­ЈЕ ОР­ДИ­НА­ЦИ­ЈЕ
ИЛИ СТА­НА, У ВРЕ­МЕ КО­ЈЕ МУ ОД­ГО­ВА­РА, ПО­ХА­ЂА ИЗА­БРА­НЕ ЕДУ­КА­ЦИ­ЈЕ
И ОБЕЗ­БЕ­ДИ ОД­ГО­ВА­РА­ЈУ­ЋИ БРОЈ БО­ДО­ВА ЗА ОБ­НА­ВЉА­ЊЕ ЛИ­ЦЕН­ЦЕ //
А
ка­дем­ски ме­ди­цин­ски еду­
ка­ц и­о ­н и цен­т ар (АМЕC)
осно­в ан је пре го­д и­н у и
по да­на као удру­же­ње за
ме­д и­ц ин­с ку еду­к а­ц и­ј у и уса­в р­
ша­ва­ње ле­ка­ра и дру­гог ме­ди­цин­
ског осо­бља. Осни­ва­чи и чла­но­ви
АМЕC-а су ле­к а­р и, пре­в ас­х од­н о
кли­ни­ча­ри, про­фе­со­ри ме­ди­цин­
ских фа­кул­те­та и мла­ђи са­рад­ни­
ци, ко­ји за циљ има­ју спро­во­ђе­ње
кон­ти­ну­и­ра­не еду­ка­ци­је и уса­вр­
ша­ва­ња ле­ка­ра и дру­гог ме­ди­цин­
ског осо­бља у обла­сти ин­тер­не ме­
ди­ци­не и оста­лих спе­ци­јал­но­сти.
У еду­ка­ци­ја­ма АМЕC-а уче­ству­ју
про­ф е­с о­р и са свих мед фа­кул­те­
та у Ср­би­ји – у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­
ду, Ни­шу и Кра­гу­јев­цу – у раз­го­во­
ру за Гла­сник ЛКС об­ја­шња­ва проф.
др Ми­ло­је То­ма­ше­вић, ин­тер­вент­
ни кар­ди­о­лог и је­дан од осни­ва­ча
АМЕC-а.
Уме­сто кла­сич­них пре­да­ва­ња еxка­те­дра, да­нас су све ви­ше за­сту­
пље­ни дру­ги, са­вре­ме­ни­ји на­чи­ни
пре­но­ше­ња зна­ња.
Иде­ј а је да кла­с ич­н у еду­ка­ц и­
ју у ви­д у пре­д а­в а­њ а до­н е­к ле за­
ме­н и­м о ин­т ер­н ет еду­к а­ц и­ј а­м а.
То је по­сле­ди­ца, пре све­га, ин­тен­
ци­ј е у за­п ад­н им зе­м ља­м а да се
што је мо­гу­ће ви­ше тих еду­ка­ци­
ја „пре­ба­ци“ на ин­тер­нет, јер је све
ма­ње вре­ме­на да се љу­ди оку­пља­
ју, а, с дру­ге стра­не, то по­ста­је све
ску­пљи на­чин еду­ка­ци­је и еду­ко­
ва­ња ме­ди­цин­ског ка­дра. Та­ко да
се све вр­ти око ин­тер­нет ба­зи­ра­не
еду­ка­ци­је. Основ­ни на­чин на ко­
Проф. др Ми­ло­је То­ма­ше­вић
ји АМЕC спро­во­ди кон­ти­ну­и­ра­ну
ме­ди­цин­ску еду­ка­ци­ју су ин­тер­нет
пре­зен­та­ци­је, при­ка­зи кли­нич­ких
слу­ча­је­ва, ин­тер­ак­тив­ни те­сто­ви,
пре­з ен­та­ц и­ј е и мул­т и­м е­д и­ј ал­н и
ма­те­ри­ја­ли.
Пра­ће­ње и при­ме­на до­ма­ћих и
свет­ских ино­ва­ци­ја, из­ра­да и об­
ја­вљи­ва­ње струч­них ра­до­ва, уџ­бе­
ни­ка и дру­гих пу­бли­ка­ци­ја, уче­шће
на до­ма­ћим и стра­ним ску­по­ви­ма
ле­ка­ра, уче­шће у на­ци­о­нал­ним и
ин­тер­на­ци­о­нал­ним про­јек­ти­ма из
обла­сти ме­ди­ци­не, еду­ка­ци­ја сту­
де­на­та ме­ди­ци­не и срод­них фа­кул­
те­та, са­мо су део пла­ни­ра­них ак­
тив­но­сти АМЕC-а.
Шта ле­ка­ри мо­гу да на­ђу на сај­
ту АМЕC?
Сајт АМЕC-а, www.amec.rs, са­сто­ји
се од не­ко­ли­ко де­ло­ва. У пр­вом де­лу
на­ла­зе се раз­ли­чи­те но­во­сти у ме­
ди­ци­ни. Реч је о тек­сту­ал­ним но­во­
сти­ма ко­је пи­шу пр­о­фе­со­ри ме­ди­
цин­ских фа­кул­те­та, а до­брим де­лом
ту су за­сту­пље­ни и ин­тер­вјуи, не­по­
сред­ни, ко­је пра­ви­мо са стран­ци­ма
ко­ји до­ла­зе у на­шу зе­мљу по­во­дом
раз­ли­чи­тих сим­по­зи­ју­ма и кон­гре­
са. Обич­но су ти ин­тер­вјуи ура­ђе­ни
то­ком кон­гре­са или по­сле ва­жних
пре­да­ва­ња. Ин­тер­вју­иш
­ е­мо љу­де
ко­ји су би­ли ак­тив­ни и до­не­ли не­
што но­во на тим пре­да­ва­њи­ма. Ми­
слим да је то ве­ом
­ а за­ни­мљив на­
чин. Ин­тер­вјуи су крат­ки, тра­ју 10 до
15 ми­ну­та, ни­су оп­те­ре­ћу­ју­ћи, али
да­ју основ­ну ин­фор­ма­ци­ју ле­ка­ру
ко­ји же­ли да на­у­чи не­што но­во.
Дру­ги део сај­та су при­ка­зи бо­ле­
сни­ка. Иде­ја је да кли­ни­ча­ри кроз
при­мер бо­ле­сни­ка на­уч
­ е да до­но­се
ва­жне од­лу­ке, да, на не­ки на­чин, ве­
жба­ју тај свој кли­нич­ки осе­ћај. Тај
део сај­та се зо­ве Иза­зо­ви, а за са­да
не­ма мно­го при­ка­за, че­ти­ри-пе­т,
али ће их би­ти све ви­ше. Тре­ћи део
сај­та зо­ве се Скор и по­све­ћен је раз­
ли­чи­тим број­ча­ним ско­ро­ви­ма у ме­
ди­ци­ни. По­сто­ји же­ља да ри­зик код
сва­ког бо­ле­сни­ка из­ра­чу­на­мо и да
му у про­цен­ти­ма ка­же­мо ко­ли­ки је
ри­зик ако не­ку те­ра­пи­ју узи­ма или
не узи­ма, уко­ли­ко на­ста­ви са штет­
ним на­ви­ка­ма и ми те ри­зи­ко-ско­
ро­ве че­сто ко­ри­сти­мо у ме­ђу­соб­ној
ко­му­ни­ка­ци­ји да би­смо про­це­ни­
ли ко­ли­ко је бо­лест озбиљ­на, ко­ли­
ки је ње­гов ри­зик од смрт­ног ис­хо­да,
ком­пли­ка­ци­ја итд. Број тих ско­ро­ва
је на­ра­стао на хи­ља­де. Ми смо иза­
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 53
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
бра­ли 20-ак ко­ји по­ма­жу ле­ка­ри­ма
да од­мах у ам­бу­лан­ти од­ре­де ри­зик
за свог бо­ле­сни­ка. Скор си­стем има
за циљ да ле­ка­ри мо­гу да ве­о­ма бр­
зо до­ђу до про­це­не ри­зи­ка за свог бо­
ле­сни­ка. Иде­ја је да то пре­тво­ри­мо у
мо­бил­ну апли­ка­ци­ју – у то­ку је из­ра­
да – да би мо­гли пре­ко мо­бил­ног те­
ле­фо­на од­мах да из­ра­чу­на­ју ри­зик.
Та­ко, на при­мер, док бо­ле­сник се­ди у
ам­бу­лан­ти ле­кар од­мах мо­же да му
ка­же да му је ри­зик 10 од­сто ако не
узи­ма про­пи­са­ну те­ра­пи­ју у сле­де­
ће две-три го­ди­не, а уко­ли­ко узи­ма
ле­ко­ве тај ри­зик би­ће 1-2 од­сто. То је
зна­чај­но за ле­ка­ре ко­ји тре­ба да зна­
ју ко­ли­ко су им па­ци­јен­ти угро­же­ни
у сва­ком тре­нут­ку.
On-li­ne еду­ка­ци­је та­ко­ђе су са­
став­ни део сај­та АМЕC-а?
Че­твр­ти, нај­ва­жни­ји део сај­та, су
еду­ка­ци­је. Би­ра­мо раз­ли­чи­те те­
ме из обла­сти ме­ди­ци­не, од­ре­ди­
мо про­фе­со­ра ко­ји ће те еду­ка­ци­је
да при­пре­ми са са­рад­ни­ци­ма, он­
да он при­пре­ми еду­ка­ци­он
­ и ма­те­
ри­јал укљу­ћу­ју­ћи пре­ве­де­не пре­по­
ру­ке, слај­до­ве итд. Нај­ве­ћи број тих
еду­ка­ци­ја је on-line. Све су акре­ди­
ова „при­ча“ про­ши­ри на це­лу ин­
тер­ну ме­ди­ци­ну.
Ва­ша „циљ­на гру­па“ ни­су са­мо ле­
ка­ри?
Сајт је стру­чан. Ни­је на­ме­њен па­
ци­јен­ти­ма и слу­чај­ним ко­ри­сни­ци­
ма, већ ис­кљу­чи­во ме­ди­цин­ским
по­сле­ни­ци­ма: ле­ка­ри­ма, фар­ма­
це­ут
­ и­ма, ме­ди­цин­ским се­стра­ма и
тех­ни­ча­ри­ма, фар­ма­це­ут­ским тех­
ни­ча­ри­ма. У овом тре­нут­ку не­ма­мо
еду­ка­ци­је за све те циљ­не гру­пе, већ
за ле­ка­ре, фар­ма­це­ут
­ е и фар­ма­це­
ут­ске тех­ни­ча­ре.
Осим on-li­ne еду­ка­ци­је, има­те и
кур­се­ве, пре­да­ва­ња?
Пр­ви курс одр­жан је 26. сеп­тем­
бра у хо­те­лу М Best We­stern у Бе­о­
гра­ду, под на­зи­вом Про­це­на ре­зер­ве
ко­ро­нар­ног про­то­ка тран­сто­ра­кал­
ном До­плер ехо­кар­ди­о­гра­фи­јом, а
на­ме­њен је но­вој ул­тра­звуч­ној ме­
то­ди, та­ко да ни­је мо­гу­ће та­кву еду­
ка­ци­ју сте­ћи пу­тем ин­тер­не­та. Иде­
ја је би­ла да од­ре­ди­мо ма­лу те­му,
обез­бе­ди­мо апа­рат, а од ују­тро до
уве­че малa групa ле­ка­ра бу­де об­у­
>>> Људи који заврше едукацију преко интернета
промене мишљење – схвате да више сазнају
него на било који други начин <<<
то­ва­не код Здрав­стве­ног са­ве­та и до­
би­ле од­го­ва­ра­ју­ћи број по­ен
­ а. На сај­
ту се на­ла­зи еду­ка­тив­ни ма­те­ри­јал,
а он­да сле­ди тест. Ле­ка­ри про­ђу кроз
50- ак пи­та­ња, са при­ка­зом бо­ле­сни­
ка где они до­но­се од­лу­ке шта је нај­
бо­ље у ко­јој си­ту­ац
­ и­ји да ура­де, ко­ји
лек да да­ју, шта је по пре­по­ру­ка­ма,
ко­је су ин­ди­ка­ци­је и кон­тра­ин­ди­ка­
ци­је итд. Кад ле­кар про­ђе кроз кључ­
не де­ло­ве те те­ме, пре­ма Здрав­стве­
ном са­ве­ту по­треб­но је 60 од­сто да би
по­ло­жио еду­ка­ци­ју. Кли­ком на сер­
ти­фи­кат, ге­не­ри­ше му се сер­ти­фи­
кат за од­ре­ђе­ну еду­ка­ци­ју.
Ко­ли­ко сте еду­ка­ци­ја до са­да при­
пре­ми­ли за ко­ри­сни­ке пу­тем ин­
тер­не­та?
У овом тре­нут­ку има­мо 22 акре­
ди­то­ва­не еду­ка­ци­је. Кре­ну­ли смо
нај­пре са кар­ди­о­ло­ги­јом, али са­да
има­мо и еду­ка­ци­је из пул­мо­ло­ги­
је, га­стро­ен­те­ро­ло­ги­је. У при­пре­ми
је ен­до­кри­но­ло­ги­ја, на­ме­ра је да се
че­на да то при­ме­ни. Ме­ђу 15-ак по­
ла­зни­ка су би­ли, осим на­ших ле­ка­
ра, и ко­ле­ге из Ре­пу­бли­ке Срп­ске и
Цр­не Го­ре. Курс је при­пре­ми­ла еки­
па из Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је ко­ја
то до­бро ра­ди: ру­ко­во­ди­лац кур­са је
доц. др Ана Ди­кић ко­ја се уса­вр­ша­
ва­ла у Ита­ли­ји, а ту су још и проф.
др Је­л е­н а Сте­п а­н о­в иц, проф. др
Бран­ко Бе­ле­слин, асс. др Во­ји­слав
Ги­га и др Ми­ша Те­шић. Апа­рат је
на­ба­вљен из ино­стран­ства.
На ко­ји на­чин АМЕC на­сто­ји да се
из­бо­ри за сво­је ме­сто у „мо­ру“ еду­
ка­ци­ја ко­је се акре­ди­ту­ју код Здрав­
стве­ног са­ве­та и ну­де ле­ка­ри­ма и
фар­ма­це­у­ти­ма?
Су­шти­на је да што је мо­гу­ће ви­ше
ства­ри бу­ду ба­зи­ра­не на ин­тер­не­ту
и да се те­сто­ви по­ла­жу пре­ко ин­
тер­не­та. Не ис­кљу­чу­је­мо ни не­по­
сред­не еду­ка­ци­је где при­сут­ни на
ли­цу ме­ста по­ла­жу тест, ар­гу­мен­ту­
ју, ди­ску­ту­ју и про­ђу це­лу те­му, ко­ја
је пот­кре­пље­на слај­до­ви­ма. Не­по­
сред­ни­јом еду­ка­ци­јом по­ку­ша­ва­
мо да по­диг­не­мо ни­во еду­ка­ци­је у
Ср­би­ји. Су­во­пар­на пре­да­ва­ња где
су сви до­шли са­мо да по­ку­пе по­е­
не – из­гу­би­ла су зна­чај. Де­ша­ва се
да по­ла­зни­ци при­ча­ју ме­ђу со­бом,
др­же мо­бил­не те­ле­фо­не, јер су до­
шли, не да би не­што на­уч
­ и­ли, већ
са­мо да би за­ра­ди­ли по­е­не.
Ко­је обла­сти ме­ди­ци­не по­кри­ва­
те?
Тру­ди­ће­мо се да има­мо што ве­
ћи број раз­ли­чи­тих те­ма из ин­тер­не
ме­ди­ци­не. Слу­ша­ју­ћи шта ле­ка­ри
го­во­ре, шта би же­ле­ли као еду­ка­
ци­ју, ко­ја су нај­че­шћа пи­та­ња ко­
ја па­ци­јен­ти по­ста­вља­ју ле­ка­ри­ма
оп­ште ме­ди­ци­не, фар­ма­це­у­ти­ма,
фар­ма­це­ут­ским тех­ни­ча­ри­ма.
Да ли по­сто­ји мо­гућ­ност зло­у­по­
тре­бе?
Те­о­рет­ски - зло­у­по­тре­ба је мо­гу­ћа.
Ни­је циљ да се „тре­ни­ра стро­го­ћа“
и да се про­ве­ра­ва да ли баш сва­ки
ле­кар има 60 од­сто зна­ња од те­ста,
не­го је циљ да про­ђе еду­ка­ци­ју. Кад
од­го­во­ри на не­ко пи­та­ње у те­сту –
об­ја­шње­но је за­што је то та­чан од­го­
вор, а због че­га је не­ки од­го­вор не­
та­чан. Кад ура­ди тест на­у­чи за­што
је та­ко. По­сто­ји мо­гућ­ност да ви­ше
њих ра­ди тест, али ка­да се ле­кар
иден­ти­фу­ку­је на ин­те­не­ту мо­ра да
упи­ше број ли­цен­це, име и пре­зи­
ме, мејл адре­су – ма­ла ве­ро­ват­но­ћа
да ће то не­ко да ура­ди за ње­га. Ка­ко
ће­те на пре­да­ва­њи­ма пре­кон­тро­ли­
са­ти да ли је не­ко па­жљи­во слу­шао
и за­пам­тио? Ула­зни и из­ла­зни тест
по­пу­ња­ва се са­мо за кур­се­ве.
Има­т е ли не­к е ста­т и­с тич­к е
по­ка­з а­т е­љ е ко­л и­ко ле­ка­р а ко­р и­
сти ин­тер­нет? Ка­ква је ста­ро­сне
струк­ту­ра оних ко­ји ко­ри­сте ра­
чу­нар?
Уве­ли смо си­стем бо­до­ва­ња и пр­
о­ду­жет­ка ли­цен­це, али са­да тре­ба
у прак­си тај си­стем на­пра­ви­ти да
функ­ци­он
­ и­ше ка­ко тре­ба. Љу­ди ко­
ји за­вр­ше еду­ка­ци­ју пре­ко ин­тер­не­
та про­ме­не ми­шље­ње – схва­те да ви­
ше са­зна­ју не­го на би­ло ко­ји дру­ги
на­чин. Ка­да је реч о ста­ти­сти­ци – не­
ка фар­ма­це­уст­ка ку­ћа ра­ди­ла је ис­
тра­жи­ва­ње и, оче­ки­ва­но, до­шла до
ре­зул­та­та да ком­пју­те­ре мно­го ви­ше
ко­ри­сте мла­ђи не­го ста­ри­ји ле­ка­ри.
54 >
54 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
53 <
Конт­ну­и­ра­на ме­ди­цин­ска еду­ка­ци­ја >>>
Ка­да смо кре­ну­ли са он­лајн еду­ка­
ци­јом пре го­ди­ну и по да­на, би­ло је
ми­шље­ња да је то не­а­де­кват­но јер
има ле­ка­ра ко­ји не­ма­ју ком­пју­тер
ни у ку­ћи ни у ор­ди­на­ци­ји. Ми смо
зна­ли да не мо­же­мо на­зад! Они ко­ји
има­ју ком­пју­тер си­гур­но не­ће пре­
ста­ти да га ко­ри­сте, а они ко­ји не­
ма­ју – ве­ро­ват­но ће га на­ба­ви­ти у
на­ред­ним го­ди­на­ма. Да­кле, пра­во
је вре­ме да кре­не­мо. Ипак, ми­слим
да ле­ка­ри углав­ном има­ју ра­чу­на­ре.
Број­ка се по­ве­ћа­ва из ме­се­ца у ме­
сец – сајт АМЕC има ви­ше од 1.000
по­се­та ме­сеч­но и ура­ђе­но је 1.500
еду­ка­ци­ја, а још то­ли­ко је у то­ку и
би­ће за­вр­ше­но до кра­ја го­ди­не.
МА­СТЕР СТУ­ДИ­ЈЕ ИЗ НЕ­У­РО­Е­ТИ­КЕ НА
МЕ­ДИ­ЦИН­СКОМ ФА­КУЛ­ТЕ­ТУ У БЕ­О­ГРА­ДУ
У КО­РАК
СА СВЕ­ТОМ
Пише:
проф. др Зо­ран
То­до­ро­вић
Шта је нај­ве­ћа пред­ност еду­ко­
ва­ња пре­ко ин­тер­не­та?
Ма где да жи­ви и ра­ди у Ср­би­ји,
ле­кар мо­же да до­би­је исту еду­ка­ци­
ју, чу­је исте пре­да­ва­че. На сај­ту, на
при­мер, има­мо и про­фе­со­ра Ман­чи­
ју, пред­сед­ни­ка Европ­ског удру­же­
ња за ле­че­ње ар­те­риј­ске хи­пер­тен­
зи­је, ко­ји је био гост на Сим­по­зи­ју­му
о хи­пер­тен­зи­ји и дао нам је ин­тер­
вју о хи­пер­тен­зи­ји. Ал­бер­то Ко­ка из
Шпа­ни­је у ин­тер­вјуу АМЕC-у го­во­ри
о упо­тре­би со­ли. О то­ме ка­ко ге­не­ра­
ци­ја­ма уна­зад на­ро­ди ју­жне Евро­пе
кон­зу­ми­ра­ју ви­ше од 12 гра­ма, док
је пре­по­ру­ка СЗО ис­под пет гра­ма
со­ли днев­но. Овог ме­се­ца спре­ма­
мо ва­жно сни­ма­ње и пра­ви­мо два
основ­на кур­са из ре­а­ни­ма­то­ло­ги­
је ко­ји би тре­ба­ло да бу­ду на­ме­ње­
ни не са­мо ле­ка­ри­ма, фар­ма­це­у­ти­
ма, фар­ма­це­ут­ским и ме­ди­цин­ским
тех­ни­ча­ри­ма, не­го и не­ме­ди­цин­
ским слу­жба­ма као што су ва­тро­га­
сци, по­ли­цај­ци. Иде­ја је да се по­ста­
ве де­фи­бри­ла­то­ри на фре­квент­ним
јав­ним ме­сти­ма - на ае­ро­дро­му, ста­
ди­о­ну итд, али пре то­га тре­ба об­уч
­ и­
ти љу­де. По­сто­ји ве­ли­ко ин­те­ре­со­
ва­ње за та­кву еду­ка­ци­ју. Дру­ги део
од­но­сио би се на ле­ка­ре – при­ме­на
ле­ко­ва, на­чин и бр­зи­на вен­ти­ла­ци­је
итд. Ту еду­ка­ци­ју пред­ло­жи­ће­мо за
акре­ди­та­ци­ју у ок­то­бар­ском ро­ку, а
по­том ће­мо по­ку­ша­ти да што је мо­
гу­ће ши­ре ди­стри­бу­и­ра­мо.
Све еду­ка­ц и­ј е пот­п и­с у­ј е АМЕC
еду­ка­ц и­о ­н и тим, обич­н о по дво­
је - тро­ј е струч­њ а­ка ко­ј и се ба­в е
oдређеним сег­мен­том ме­ди­ци­не,
а Здрав­стве­ном са­ве­ту за сва­ку те­
му при­ја­вљу­ју се име­на но­си­ла­ца
еду­ка­ци­је и пре­да­ва­ча, њи­хо­ве би­
о­гра­фи­је и ре­фе­рен­це.
Ја­сми­на То­ма­ше­вић
Н
а Ме­д и­ц ин­с ком
фа­кул­те­ту у Бе­о­
гра­д у у је­с е­њ ем
се­м е­с тру школ­
ске 2014/15. го­д и­н е пр­в и
пут се ор­га­ни­зу­је на­ста­ва
у окви­ру ма­стер ака­дем­
ског сту­д иј­с ког пр­о ­г ра­
ма из Не­у­ро­е­ти­ке. Са по­
но­сом мо­же­мо ис­та­ћи да смо пр­ви
у ре­ги­о­ну, и ме­ђу пр­ви­ма у Евро­
пи, ор­га­ни­зо­ва­ли ове је­дин­стве­не
ма­стер сту­ди­је. У на­ста­ви уче­ству­ју
во­де­ћи струч­ња­ци из би­о­е­ти­ке, фи­
ло­зо­фи­је, јав­ног здра­вља, не­у­ро­ло­
ги­је, пси­хи­ја­три­је, фар­ма­ко­ло­ги­је,
суд­ске ме­ди­ци­не и др., а прак­тич­
на на­ста­ва се из­во­ди на кли­ни­ка­
ма за не­у­ро­ло­ги­ју и пси­хи­ја­три­ју
Фа­кул­те­та и Уни­вер­зи­тет­ске деч­је
кли­ни­ке.
Не­у­р о­е­ти­ка је ин­тер­ди­сци­пли­
нар­н а, мул­т и­д и­с ци­п ли­н ар­н а и
тран­сди­сци­пли­нар­на област. У од­
но­су би­о­ет
­ и­ку као ма­тич­ну ди­сци­
пли­ну при­ме­ње­не ети­ке, и још ви­
ше као по­ље ко­је по­ве­зу­је при­род­не
и ху­ма­ни­стич­ке на­у­ке, не­у­ро­е­ти­
ка је спе­ци­фич­на због по­тре­бе ду­
бљег раз­у­ме­ва­ња мо­зга и мо­жда­
них функ­ци­ја, од­но­сно нај­но­ви­јих
са­зна­ња из не­у­ро­на­у­ка и кли­нич­
ке ме­ди­ци­не.
По за­вр­шет­ку сту­диј­ског про­гра­
ма по­ла­зни­ци ће би­ти оспо­со­бље­ни
за ис­тра­жи­вач­ки рад из не­у­ро­е­ти­
ке и срод­них обла­сти, као и за успе­
шно ус­п о­с та­в ља­њ е ко­м у­н и­ка­ц и­
је са па­ци­јен­ти­ма у сва­ко­днев­ном
кли­нич­ком ра­ду. Ка­да је на­уч­но­и­
стра­жи­вач­ки аспект у пи­та­њу, свр­
ха ма­стер ака­дем­ских
сту­ди­ја из не­у­р о­е­ти­
ке је да оспо­со­би по­
ла­зни­ке да ис­тра­жу­ју
и ана­ли­зи­ра­ју не­у­ро­е­
тич­ке про­бле­ме, фор­
му­ли­шу и при­ме­њу­ју
стра­те­ги­је и ак­ци­о­не
пла­но­ве за ре­ша­ва­ње
спе­ц и­ф ич­н их здрав­
стве­них про­бле­ма ста­
нов­ни­штва из обла­сти
не­у­ро­ло­ги­је и пси­хи­
ја­три­је и дру­гих обла­
сти кли­нич­ке ме­ди­ци­не, за рад у
етич­ким ко­ми­те­ти­ма, др­жав­ним
ор­га­ни­ма и дру­гим те­л и­ма у ко­
ји­ма се раз­ма­тра етич­ност ис­тра­
жи­в а­њ а из до­м е­н а не­у ­р о­н а­у ­к а,
за рад у фар­ма­це­ут­ској ин­ду­стри­
ји, за уче­шће у кли­нич­ким ис­тра­
жи­ва­њи­ма из до­ме­на не­у­ро­ло­ги­
је и пси­хи­ја­три­је, за кли­нич­ки рад
са вул­не­ра­бил­ним гру­па­ма (те­шко
обо­ле­ли/уми­ру­ћи, нпр. ма­лиг­ни­те­
ти, не­у­ро­ло­шка обо­ље­ња итд; де­ца,
ста­ри­ји, пси­хи­ја­триј­ски бо­ле­сни­ци,
осо­бе са оште­ће­ним ког­ни­тив­ним
спо­соб­но­сти­ма), за рад у не­вла­ди­
ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и др. По­ред то­
га, по­ла­зни­ци ће би­ти оспо­со­бље­ни
да спро­во­де еду­ка­ци­ју из обла­сти
не­у­ро­е­ти­ке на раз­ли­чи­тим ни­во­и­
ма (сред­ње шко­ле, сту­ди­је свих ни­
воа).
Сте­че­но зна­ње омо­гу­ћа­ва по­ла­
зни­ци­ма да пре­по­зна­ју све ко­му­ни­
ка­циј­ске ни­вое кру­ци­јал­ног од­но­са
ле­кар-па­ци­јент (ле­кар и па­ци­јент
у кон­крет­ној ме­ди­цин­ској си­ту­а­
ци­ји, ле­кар и дру­ги ле­ка­ри, ле­кар
и ме­ди­цин­ско осо­бље, ле­кар и по­
ро­ди­ца па­ци­јен­та, ле­кар, јав­ност
и ме­ди­ји), успе­шно ре­ша­ва­ње ко­
му­ни­ка­циј­ских ди­ле­ма и про­бле­
ма, ка­ко у јав­ној сфе­ри у нај­ши­рем
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 55
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Медицински факултет у Београду
сми­слу, та­ко и у на­уч­но-ис­тра­жи­
вач­ком ра­д у. Та­ко­ђ е, по­с е­д о­в а­ћ е
ве­ш ти­н е фор­м и­р а­њ а и функ­ц и­
о­н и­с а­њ а мул­т и­д и­с ци­п ли­н ар­н их
ти­мо­ва, укљу­чи­ва­ња свих ва­жних
парт­не­ра у до­сти­за­ње стра­те­шких и
опе­ра­тив­них ци­ље­ва. Свр­ха и уло­
га сту­диј­ског про­гра­ма се од­но­си
и на сти­ца­ње зна­ња и ве­шти­на у
ана­ли­зи ме­ђу­на­род­них стра­те­ги­
ја из обла­сти не­у­ро­е­ти­ке, по­себ­но
у европ­ском про­сто­ру, као и у при­
ла­го­ђа­ва­њу ме­ђу­на­род­них ци­ље­
ва спе­ци­фич­ним ка­рак­те­ри­сти­ка
окру­же­њ а у на­ш ој зе­м љи уз из­
бор од­го­ва­ра­ју­ћих по­ка­за­те­ља. Ко­
нач­но, овај ма­стер ће у нај­ши­рем
сми­слу омо­гу­ћи­ти сен­зи­би­ли­за­ци­
ју струч­не и ши­ре јав­но­сти за про­
бле­ме из до­ме­на не­у­ро­е­ти­ке и би­
о­е­ти­ке уоп­ште.
тех­ни­ка но­ми­нал­не гру­пе ра­ди по­
сти­за­ња груп­ног кон­сен­зу­са у ре­ша­
ва­њу за­да­тих про­бле­ма у про­це­су
из­во­ђе­ња на­ста­ве. Ис­пи­ти­ва­ње пу­
тем есе­ја – се­ми­нар­ског ра­да ко­ји се
пре­да­је у пи­сме­ној фор­ми и по­том
усме­но пре­зен­ту­је, а од­но­си се на
ана­ли­зу спе­ци­фич­них не­у­ро­е­тич­
ких пр­о­бле­ма ва­жан су део на­ста­
ве, а циљ је да се про­ве­ре спо­соб­но­
сти сту­ден­та да ор­га­ни­зу­је и из­ра­зи
вла­сти­те иде­је о уо­че­ним пр­о­бле­
ми­ма из не­у­ро­е­ти­ке. Сту­ден­ти су у
оба­ве­зи да по­ха­ђа­ју на­ста­ву из три
оба­в е­з на и три из­б ор­н а пред­м е­
та (од по­ну­ђе­них се­дам из­бор­них
пред­ме­та), као и да из­ра­де и од­бра­
не ма­стер ака­дем­ски рад.
Ма­стер ака­дем­ске сту­ди­је из Не­
у­ро­е­ти­ке акре­ди­то­ва­не су од стра­
не Ко­ми­си­је за акре­ди­та­ци­ју и про­
стер про­гра­ма из би­о­е­ти­ке по­те­кла
је од Уне­ско­ве ка­те­дре за би­о­е­ти­
ку, од­но­сно Ко­ми­те­та за еду­ка­ци­ју
ове ка­те­дре и на­ста­вља се кроз ак­
тив­но­сти не­дав­но фор­ми­ра­ног Ме­
ђу­на­род­ног фо­ру­ма на­став­ни­ка из
би­о­е­ти­ке (In­ter­na­ti­o­nal Fo­rum of Te­
ac­hers).
Ма­стер ака­дем­ске сту­ди­је из Не­у­
ро­е­ти­ке тра­ју јед­ну го­ди­ну, за­вр­ша­
ва­њем сту­ди­ја од­но­сно од­бра­ном
ма­стер ра­да сти­че се зва­ње Ма­стер
Не­у­ро­е­ти­ке и омо­гу­ћа­ва на­ста­вак
да­љег обра­зо­ва­ња у си­сте­му ви­со­
ког обра­зо­ва­ња Ср­би­је.
Де­таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је о по­треб­
ној до­ку­мен­та­ци­ји и ви­си­ни шко­
ла­ри­не, мо­гу се ви­де­ти на ин­тер­нет
стра­ни­ца­ма Ме­ди­цин­ског фа­кул­
те­та: www.mfub.bg.as.rs . Ин­фор­ма­
ци­је о сту­диј­ском про­гра­му мо­же­те
до­би­ти од ру­ко­во­ди­о­ца
про­гра­ма, проф. др Зо­
>>> Сту­диј­ски про­грам пру­жа нео­пх
­ од­на зна­ња и ве­шти­не
ра­н а То­д о­р о­в и­ћ а (zo­
за ис­тра­жи­ва­ња из до­ме­на не­у­ро­на­у­ка, рад у етич­ким ко­ми­те­ти­ма
ran.to­do­ro­vic­@mfub.bg­.
ac­.rs­).
(од­бо­ри­ма, ко­ми­си­ја­ма), др­жав­ним ор­га­ни­ма и дру­гим те­ли­ма
Проф. др Зо­ран То­до­
у ко­ји­ма се раз­ма­тра етич­ност ис­тра­жи­ва­ња из до­ме­на не­у­ро­на­у­ка,
ро­вић, ре­дов­ни про­фе­
рад у фар­ма­це­ут­ској ин­ду­стри­ји, уче­шће у кли­нич­ким
сор Ме­д и­ц ин­с ког фа­
кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у
ис­тра­жи­ва­њи­ма из до­ме­на не­у­ро­ло­ги­је и пси­хи­ја­три­је и срод­них
Бе­о­гра­ду, ру­ко­во­ди­лац
обла­сти, кли­нич­ки рад са вул­не­ра­бил­ним гру­па­ма, рад у не­вла­ди­ним
је ма­с тер ака­д ем­с ких
ор­га­ни­за­ци­ја­ма и дру­го. Осим то­га, сту­диј­ски про­грам пру­жа
сту­ди­ја из Не­у­р о­е­ти­ке,
пред­сед­ник Би­о­ет
­ ич­ког
и нео­п­ход­не ве­шти­не за спро­во­ђе­ње еду­ка­ци­је из не­у­ро­е­ти­ке на
дру­ш тва Ср­б и­ј е, пред­
раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма (сред­ње шко­ле, сту­ди­је свих ни­воа) <<<
сед­ник Етич­ког са­ве­та
за за­ш ти­т у до­б ро­б и­т и
Ме­то­де из­во­ђе­ња на­ста­ве укљу­
ве­ру ква­ли­те­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
оглед­них жи­во­ти­ња, члан Ко­ми­те­
чу­ју ин­тер­ак­тив­не пре­з ен­та­ци­је,
Про­грам је раз­ви­јен за­јед­нич­ким
та за еду­ка­ци­ју Уне­ско­ве ка­те­дре за
рад у ма­лим гру­па­ма, ана­ли­зе слу­
ра­дом ре­но­ми­ра­них ме­ђу­на­род­них
би­о­ет
­ и­ку и уред­ник ме­ђу­на­род­не
ча­је­ва, ин­тен­зив­не раз­ме­не иде­ја
екс­пе­ра­та у обла­сти ети­ке, фи­ло­зо­
мо­но­гра­фи­је из би­о­е­ти­ке. Проф. То­
(„bra­in­stor­ming“) и све об­ли­ке на­
фи­је, не­у­ро­ло­ги­је, пси­хи­ја­три­је, ге­
до­ро­вић пре­да­је и на In­ter­na­ti­o­nal
ста­ве у ко­ји­ма се сти­му­ли­ше кре­
не­ти­ке, фар­ма­ко­ло­ги­је, ве­те­ри­не и
Re­se­arch Et­hics про­гра­му ко­ји за­јед­
а­тив­ност по­ла­зни­ка под­сти­че њи­
оста­лих би­о­ме­ди­цин­ских ди­сци­
нич­ки ор­га­ни­зу­ју ма­тич­ни фа­кул­
хо­во ак­тив­но укљу­чи­ва­ње у про­цес
пли­на. Ини­ци­ја­ти­ва за фор­ми­ра­ње
тет и Icahn School of Me­di­ci­ne at Mo­
на­ста­ве. Ве­о­ма че­сто се ко­ри­сти и
и ме­ђу­на­род­но уса­гла­ша­ва­ње ма­
unt Si­nai из Њу­јор­ка, С.А.Д.
//
56 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Истраживања >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ПРЕ­ЛИ­МИ­НАР­НИ РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ
НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА
Здра­вље „пу­ца“
по свим „ша­во­ви­ма“
// Нај­че­шће обо­ље­ње у Ср­би­ји је хи­пер­тен­зи­ја – код 47,5 од­сто
ис­пи­та­ног ста­нов­ни­штва што је као и 2006. го­ди­не, а сле­де
по­ви­шен хо­ле­сте­рол у кр­ви, ди­ја­бе­тес, де­пре­си­ја
и ре­спи­ра­тор­не бо­ле­сти //
Б
рој го­ја­зних ме­ђу од­ра­сли­
ма и де­цом у Ср­би­ји по­ве­
ћан је то­ком пр­о­те­клих се­
дам го­ди­на за око пет од­сто,
нај­че­шће обо­ље­ње је хи­пер­тен­зи­ја,
а по­рас­тао је број оних ко­ји пу­ше и
кон­зу­ми­ра­ју ал­ко­хол – по­ка­за­ли су
пре­ли­ми­нар­ни ре­зул­та­ти Ис­тра­жи­
ва­ња здра­вља ста­нов­ни­штва, ко­је је
спро­ве­де­но 2013. го­ди­не. По­ве­ћа­ње
го­ја­зно­сти ни­је оце­ње­но као дра­ма­
тич­но, али је­сте „опо­ми­њу­ће“. Ис­
тра­жи­ва­че је из­не­на­дио раст про­
цен­та пу­ша­ча, тим пре што је од
2010. на сна­зи ре­стрик­ти­ван за­кон
о за­бра­ни пу­ше­ња на јав­ним ме­
сти­ма.
Ми­ни­стар здра­вља Зла­ти­бор Лон­
чар ис­та­као је, на кон­фе­рен­ци­ји за
ме­ди­је по­во­дом об­ја­вљи­ва­ња ре­
зул­та­та, ис­та­као да је ово тре­ће ис­
тра­жи­ва­ње тог ти­па, ко­је је ускла­
ђе­но са европ­ским стан­дар­ди­ма,
што ће омо­гу­ћи­ти Ср­би­ји да се по­
ре­ди са дру­гим европ­ским зе­мља­
ма. Ис­ти­чу­ћи ко­рист од ис­тра­жи­
ва­ња здра­вља ста­нов­ни­штва, он је
до­дао да по­да­ци до­би­је­ни на тај на­
чин пред­ства­ља­ју дра­го­це­ни алат у
кре­и­ра­њу здрав­стве­не по­ли­ти­ке.
У од­но­су на 2006. го­ди­ну, ка­да је
по­след­њи пут спро­ве­де­н о ис­т ра­
жи­ва­ње, број го­ја­зног од­ра­слог ста­
нов­ни­штва по­ве­ћан је са 17,3 на 22,1
од­сто док је број го­ја­зне де­це по­ве­
ћан са 8,5 на 13,7 од­сто. Ови по­да­ци
нам го­во­ре да у на­ред­ном пе­ри­о­
ду ве­ли­ку па­жњу тре­ба да по­све­ти­
мо ре­ша­ва­њу овог јав­но здрав­стве­
ног про­бле­ма, укљу­чи­ва­њем свих
чи­ни­ла­ца у дру­штву, од по­ро­ди­це,
др­жав­не вла­сти, ло­кал­них са­мо­у­
пра­ва до здрав­стве­них рад­ни­ка, ис­
та­као је ми­ни­стар Лон­чар и до­дао
да ће Ми­ни­стар­ство здра­вља кроз
по­ве­ћа­не ме­ре пре­вен­ци­је и про­
мо­ци­ју здра­вих сти­ло­ва жи­во­та у
са­рад­њи са ин­сти­ту­ти­ма и за­во­ди­
ма за јав­но здра­вље и здрав­стве­ним
рад­ни­ци­ма ра­ди­ти на за­јед­нич­ком
ци­љу, а то је бо­ље здра­вље гра­ђа­
на Ср­би­је, ње­го­во очу­ва­ње и уна­
пре­ђе­ње.
У од­но­су на 2006, по­ве­ћан је удео
од­р а­с лих ста­н ов­н и­к а Ср­б и­ј е ко­
ји пра­те ме­диј­ске по­ру­ке у ве­зи са
здра­вљем са 31,3 од­сто на 47,4 од­сто,
ис­та­као је ми­ни­стар и по­звао ме­ди­
је да за­јед­нич­ки ра­де на по­бољ­ша­
њу здра­вља гра­ђа­на Ср­би­је.
По­ред го­ја­зно­сти, за­бе­ле­жен је и
тренд по­ве­ћа­ња по­вре­ме­ног или
стал­н ог кон­з у­м и­р а­њ а ал­к о­х о­л а
са 40 на 54 од­сто. Про­це­нат од­ра­
слог ста­нов­ни­штва ко­је пу­ши сва­
ко­днев­но или по­вре­ме­но по­ве­ћан
је са 33 од­сто на 34,7 од­сто, што је
пре­ма ре­чи­ма глав­ног ис­тра­жи­ва­
ча, др Ја­сми­не Гро­зда­нов бла­ги по­
раст, али ни­је ста­ти­стич­ки зна­ча­
јан. Ис­тра­жи­ва­че је из­не­на­ди­ло то
што је про­це­нат ста­нов­ни­штва ко­
је сва­ко­днев­но или по­вре­ме­но пу­
ши ду­ван 34,7 од­сто што је ви­ше у
од­но­су на 2006. го­ди­ну (33 од­сто)
иа­ко је у ме­ђу­вре­ме­ну, у ма­ју 2010.
го­ди­не, сту­пио на сна­гу За­кон о за­
шти­ти ста­нов­ни­штва од из­ло­же­но­
сти ду­ван­ском ди­му ко­ји је оце­њен
као ре­стрик­ти­ван.
На ли­сти бо­ле­сти на пр­вом ме­сту
је по­ви­шен крв­ни при­ти­сак, за­тим
ма­сно­ће у кр­ви, ди­ја­бе­тес и де­пре­
си­ја. Ле­ко­ве про­пи­са­о­а­не на ре­цепт,
у пе­ри­о­ду две не­де­ље пре ис­пи­ти­
ва­ња, ко­ри­сти­ло 43,4 од­сто ста­нов­
ни­штва, док је 27 од­сто ста­нов­ни­ка
ко­ри­сти­ло ле­ко­ве и биљ­на стред­
ства ко­ја им ни­су про­пи­са­на.
Др Гр­о­зда­нов је на­ве­ла охра­бру­
ју­ћи по­да­так да је по­ве­ћа­на свест
код ста­нов­ни­штва о ути­ца­ју раз­
ли­чи­тих фак­то­ра ри­зи­ка ко­ји ути­
чу не­по­вољ­но на здра­вље, као и да
је у од­но­су на прет­ход­но ис­тра­жи­
ва­ње за­бе­ле­же­но да де­ца ви­ше кон­
зу­ми­ра­ју мле­ко, во­ће, по­вр­ће, а да је
фи­зич­ка ак­тив­ност оста­ла на истом
ни­воу као 2006. го­ди­не. Де­ца се ба­
ве фи­зич­ком ак­тив­но­шћу, али очи­
глед­но и да­ље мно­го ви­ше се­де, не
тро­ше до­вољ­но енер­ги­је и не тро­
ше оно што уне­су, об­ја­сни­ла је др
Гро­зда­нов.
У при­ват­ној прак­си, 31 од­сто ста­
нов­ни­штва има иза­бра­ног сто­ма­
то­ло­га ко­ји ре­дов­но пра­ти здра­вље
њи­хо­вих зу­ба, а у др­жав­ној 26,9 од­
сто ста­нов­ни­штва. Оста­ли од­ла­зе
сто­ма­то­ло­гу са­мо у хит­ним слу­ча­
је­ви­ма.
Ми­ни­стар­ство здра­вља је спро­
ве­ло ис­тра­жи­ва­ње здра­вља на ре­
пре­зен­та­тив­ном узор­ку ста­нов­ни­
штва Ср­би­је, а по­да­ци су до­би­је­ни
ан­ке­ти­ра­њем 6.500 до­ма­ћин­ста­ва и
15.999 чла­но­ва до­ма­ћин­ста­ва. Пре­
ли­ми­нар­ни ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­
ња здра­вља ста­нов­ни­штва Ср­би­је
пред­ста­вље­ни су сре­ди­ном ју­ла, док
ће у це­ло­сти би­ти об­ја­вље­ни кра­
јем ок­то­бра.
Ј. То­ма­ше­вић
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 57
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ШТА ЈЕ ПО­КА­ЗА­ЛО ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊЕ О НА­ВИ­КА­МА
У ИС­ХРА­НИ И ФИ­ЗИЧ­КОЈ АК­ТИВ­НО­СТИ
НЕ­ЗДРА­ВО СЕ ХРА­НИ­МО,
А МА­ЛО КРЕ­ЋЕ­МО
// У ка­те­го­ри­ју пред­го­ја­зних и го­ја­зних спа­да чак 54,7 од­сто од­ра­слих
// У ста­њу ми­ро­ва­ња про­во­ди­мо 14 са­ти днев­но //
Л
о­ше на­ви­ке у ис­хра­ни, али
и зна­чај­на фи­зич­ку не­ак­
тив­н ост ста­н ов­н и­ш тва –
уста­но­вље­ни су ис­тра­жи­
ва­њем ко­је су спро­ве­ли струч­ња­ци
Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку,
Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­
је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут“, Ме­
ди­цин­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и
Удру­же­ње гра­ђа­на „Дел­пас“. Ре­зул­
та­ти ис­тра­жи­ва­ња, ко­ји су пред­ста­
вље­ни на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­
је 8. ок­то­бра, мо­гу да по­слу­же као
осно­ва за ква­ли­тет­ни­је пла­ни­ра­ње
ме­ра и ак­тив­но­сти у ци­љу уна­пре­
ђе­ња здра­вља ста­нов­ни­штва.
-Реч је о пр­вом ис­тра­жи­ва­њу код
нас ко­је је спро­ве­де­но пре­ма ме­то­
до­ло­ги­ји Европ­ске аген­ци­је за без­
бед­н ост хра­не (ЕФ­СА), та­ко да се
до­би­је­ни по­да­ци мо­гу по­ре­ди­ти са
дру­гим зе­мља­ма Евро­пе- ука­за­ла је
др Је­ле­на Гу­дељ Ра­кић из Ин­сти­ту­
та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­
лан Јо­ва­но­вић Ба­тут“.
На осно­ву тих на­ла­за мо­ћи ће да
бу­ду пред­у­зе­те раз­ли­чи­те ин­тер­
вен­ци­је ка­ко би се ко­ри­го­вао унос
по­је­ди­них ну­три­тив­них фак­то­ра и
се­де­ћег на­чи­на жи­во­та, ко­ји су зна­
чај­ни фак­то­ри ри­зи­ка за на­ста­нак
хро­нич­них не­за­ра­зних бо­ле­сти. Ка­
ко је на­гла­сио др Вла­дан Бо­жа­нић
из Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­
ку, до­би­је­ни по­да­ци зна­чај­ни за др­
жа­ву, као до­бра осно­ва за ак­ци­о­не
пла­но­ве и стра­те­ги­је, али и за на­
уч­ни­ке ко­ји ће их ко­ри­сти­ти за сво­
је ра­до­ве.
Проф. др Гор­д а­н а Ри­с тић, во­ђ а
про­јек­та, оце­ни­ла је до­би­је­не по­
дат­ке алар­мант­ним, јер у Ср­би­ји
има чак 54,7 од­сто од­сто пред­го­ја­
зних и го­ја­зних осо­ба. Пре­ва­лен­
ци­ја го­ја­зних зна­чај­но је ве­ћа код
му­шка­ра­ца од 45 до 64 го­ди­не у од­
но­су на оста­ле од­ра­сле, као и код
осо­б а са основ­н им обра­з о­в а­њ ем
и код ста­нов­ни­штва у Вој­во­ди­ни.
Код ка­те­го­ри­је пред­го­ја­зних си­ту­
а­ци­ја је не­што дру­га­чи­ја та­ко да
их има нај­ви­ше у бе­о­град­ском ре­
ги­о­ну, јер се по­ка­за­ло да нај­ви­шу
енер­гет­ску вред­ност днев­ног обро­
ка има­ју упра­во осо­бе ко­је жи­ве у
на­ш ој пре­с то­н и­ц и. Ако по­р е­д и­
мо унос енер­ги­је из­ме­ђу се­о­ског и
град­ског ста­нов­ни­штва он је ви­ши
на се­лу, док је уку­пан унос енер­ги­
је из хра­не ве­ћи код му­шка­ра­ца не­
го код же­на.
За­б ри­њ а­в а­ју­ћ и је и по­д а­так до
ко­га су до­шли ис­тра­жи­ва­чи да чак
41 од­с то укуп­н е енер­г и­ј е до­л а­з и
из ма­сти ко­ја се ко­ри­сти за пр­же­
ње хра­не, као и ма­сти у пе­кар­ским
про­из­во­ди­ма. Пре­по­ру­ке Свет­ске
здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је (СЗО) су
зна­ч ај­н о ни­же ка­д а су у пи­та­њу
ма­сти и упу­ћу­ју на то да из ма­сти
днев­но не тре­ба уне­ти ви­ше од 30
од­сто укуп­не енер­ги­је.
Же­не конзумирају воће
че­шће од му­шка­ра­ца
Ка­да је у пи­та­њу уче­ста­лост уно­
са по­је­ди­них на­мир­ни­ца, днев­но се
у про­се­ку уне­се јед­на пор­ци­ја во­
ћа (око 130 гр), а а же­не то чи­не че­
шће од му­шка­ра­ца. Уста­нов­ње­но је
да се ја­бу­ке и кру­шке уно­се два пу­
та че­шће од дру­гог во­ћа, док се­зон­
ско во­ће нај­че­шће кон­зу­ми­ра­ју Бе­
о­гра­ђа­ни, као и они са сред­њим и
ви­со­ким обра­зо­ва­њем.
– Чак 70 од­сто ста­нов­ни­штва ко­
ри­сти кром­пир у ис­хра­ни два до
три пу­та не­д ељ­н о и то нај­ч е­ш ће
пр­же­ни. Сла­дак ку­пус и цр­ни лук
се уно­се три-че­ти­ри пу­та, а оста­ле
вр­сте по­вр­ћа све­га је­дан-дв­а пу­та
сед­мич­но. Па­суљ је че­сто на тр­пе­
зи на­ших до­ма­ћин­ста­ва и то нај­ма­
ње је­дан до два пу­та не­дељ­но. Пре­
по­ру­ке СЗО за унос во­ћа су 400 гр
днев­но, по­вр­ћа око 320 гра­ма днев­
но, а на осно­ву до­би­је­них ре­зул­та­та
уоч­љи­во је да на­ше ста­нов­ни­штво
не до­сти­же ове пре­по­ру­ке – на­ве­ла
је др Ри­стић.
У Ср­би­ји гра­ђа­ни на тр­пе­зи има­ју
ме­со као оброк три до че­ти­ри пу­та
не­дељ­но и то нај­че­шће сви­ње­ти­ну
и пи­ле­ти­ну. Сви­ње­ти­ну нај­че­шће
кон­зу­м и­р а­ј у осо­б е уз­р а­с та од 20
до 44 го­ди­на из град­ских сре­ди­на
и пре­те­жно му­шка­р­ци. Пре­по­ру­
ке СЗО за днев­ни унос ме­са су 160
гра­ма, а та ко­ли­чи­на ну­три­ти­је­на­
та ко­ју са­др­жи ме­со се мо­же до­би­
ти и из јед­ног ја­је­та.
Ка­да је реч о хле­бу, у 69 од­сто слу­
ча­је­ва кон­зу­ми­ра се бе­ли хлеб, а ко­
ли­чи­не ва­ри­ра­ју од 50 до 200 гра­
ма днев­но. Алар­ман­тан по­да­так је
да чак 30 од­сто ста­нов­ни­штва је­де
три-че­ти­ри пу­та не­дељ­но про­из­во­
де из пе­ка­ре и то че­сто оне на ба­
зи ли­сна­тог те­ста у ко­ли­чи­ни од
про­сеч­но 200 гра­ма, чи­ме се мо­же
уне­ти око 900 ка­ло­ри­ја са­мо кроз ту
на­мир­ни­цу. Нај­че­шћи кон­зу­мен­ти
58 >
58 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
57 <
Истраживања >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
тих про­из­во­да је сред­ње обра­зо­ва­но
град­ско ста­нов­ни­штво. На­ви­ке да се
пе­кар­ски про­из­во­ди је­ду за до­ру­
чак, а че­сто и за ужи­ну че­сто во­де у
унос ви­со­ке ко­ли­чи­не ма­сти.
Унос теч­н о­с ти (во­д а, ми­н е­р ал­
на во­да, со­ко­ви, ча­је­ви) из­но­си око
1.344 ml днев­но. Нај­ви­ше теч­но­сти
уно­се гра­ђа­ни у бе­о­град­ском ре­ги­
о­ну, он­да сле­ди Вој­во­ди­на, док се
зна­чај­но ма­ње уно­си у Шу­ма­ди­ји
и за­пад­ној Ср­би­ји, а нај­ма­ње у ју­
жној и ис­точ­ној Ср­би­ји. Пре­по­ру­ке
СЗО упу­ћу­ју да днев­но тре­ба уне­ти
нај­ма­ње осам ча­ша теч­но­сти, што
је 2.000 ml, а при ви­со­ким тем­пе­ра­
ту­ра­ма ва­зду­ха и ка­да смо фи­зич­
ки ак­тив­ни и ви­ше.
Из­ра­зи­то се­ден­тар­ни
на­чин жи­во­та
Др Ми­лош Мак­си­мо­вић са Ме­ди­
цин­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду го­во­
рио је о де­лу ис­тра­жи­ва­ња ко­је се
од­но­си на фи­зич­ку ак­тив­ност.
– О то­ме ко­ли­ко смо фи­зич­ки (не)
ак­тив­ни нај­бо­ље све­до­че по­да­ци да
же­не у про­се­ку днев­но про­во­де и
до 314 ми­ну­та се­де­ћи, а му­шкар­ци
и до 296 ми­ну­та – на по­слу, код ку­
ће, при од­ла­ску и до­ла­ску са по­сла,
у ка­фи­ћу/ре­сто­ра­ну, би­о­ско­пу. Ако
се то­ме до­да и вре­ме про­ве­де­но у
спа­ва­њу, око осам са­ти, он­да се за­
па­жа да смо и до 14 са­ти днев­но у
ста­њу ми­ро­ва­ња. У ста­њу ми­ро­ва­ња
енер­гет­ска по­тро­шња је ми­ни­мал­
на. Ови по­да­ци ука­зу­ју на из­ра­зи­то
се­ден­тар­ни на­чин жи­во­та од­ра­слог
ста­нов­ни­штва, а ка­да се то­ме до­да­
ју по­да­ци о ис­хра­ни гра­ђа­на нео­п­
ход­но је скре­ну­ти па­жњу на зна­чај
ре­дов­не, фи­зич­ке ак­тив­но­сти у пре­
вен­ци­ји раз­ли­чи­тих обо­ље­ња – ре­
као је проф. Мак­си­мо­вић.
Еду­ка­ци­ја ста­нов­ни­штва у прав­
цу ко­рек­ци­је на­ви­ка у ис­хра­ни, по­
ве­ћа­ња уно­са во­ћа и по­вр­ћа и сма­
ње­ња укуп­ног уно­са ма­сти, као и
по­в е­ћ а­њ а сва­ко­д нев­н е фи­з ич­ке
ак­тив­но­сти уме­р е­ног ин­тен­зи­те­
та то­ком вре­ме­на мо­же по­пра­ви­ти
сли­ку ста­ња ухра­ње­но­сти ста­нов­
ни­штва у Ср­би­ји, а по­сред­но ути­
ца­ти и на сма­ње­ње бо­ле­сти ко­је су
по­сле­ди­ца не­пра­вил­не ис­хра­не и
фи­зич­ке не­ак­тив­но­сти.
Ис­т ра­ж и­в а­њ е је ра­ђ е­н о то­ком
ма­ја и ју­на, на ре­пре­зен­та­тив­ном
узор­ку од 1.207 ис­пи­та­ни­ка. уз по­
др­шку Ко­ка-Ко­ла Фон­да­ци­је и Ми­
ни­стар­ства здра­вља Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је.
Ј. Т.
ıı
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 59
Из историје медицине
Да се не за­бо­ра­ви: ЗДРАВ­СТВЕ­НЕ ПРИ­ЛИ­КЕ
У ША­БАЧ­КОЈ НА­ХИ­ЈИ ПО­СЛЕ ХА­ТИ­ШЕ­РИ­ФА
По­вра­ћај оте­тог и
на­док­на­да про­пу­ште­ног
Пи­ше: прим. др Пре­драг То­јић
већ и Ау­стри­ја и Ру­си­ја. Устав је су­спен­до­ван, али ни­је
на­ме­ра уста­во­бра­ни­те­ља да Ср­би­ју уве­ду у ред др­жа­ва
са вла­да­ви­ном пра­ва и прав­де. Под при­ти­ском, књаз
о­сле ви­ше­ве­ков­ног роп­
Ми­лош мо­рао је да аб­ди­ци­ра и оде у ег­зил. Но, пре аб­
ства Ср­б и­ј а је, за­х ва­
ди­ка­ци­је по­ву­као је не­ко­ли­ко му­дрих др­жав­нич­ких по­
љу­ј у­ћ и спле­т у ге­о ­п о­
те­за. По­сле пр­вог Ха­ти­ше­ри­фа, 1830. го­ди­не схва­тио је
ли­тич­ких окол­но­сти у
да се у рав­ни­чар­ским под­руч­ји­ма, као што је Ма­чва,
Евро­пи, ко­рак по ко­рак, во­љом
мо­ра ра­ци­он
­ ал­ни­је ко­ри­сти­ти плод­но зе­мљи­ште, ур­
сво­јих пред­вод­ни­ка и од­луч­но­
ба­ни­за­ци­јом се­ла (ушо­ра­ва­њем) по­ве­ћа­ти об­ра­ди­во
шћу на­па­ће­ног на­ро­да, по­вра­
зе­мљи­ште на ра­чун, до та­да не­ра­ци­о­нал­но ко­ри­шће­
ћа­ла сво­ју др­жав­ност и на сва­ки
ног стам­бе­ног.
на­чин на­сто­ја­ла да на­док­на­ди
У Ша­бац су сти­гли ин­же­ње­ри, Чех Франц Гор­дон и Ау­
све што је ве­ко­ви­ма пр­о­пу­ште­но. Ср­би­ја је би­ла у огром­
стри­ја­нац Франц Јон­ке, и ур­ба­ни­зо­ва­ли сва се­ла у Ма­
ном за­о­стат­ку у свим сфе­ра­ма жи­во­та у од­но­су на од­
чви са ули­ца­ма под пра­вим углом и при­стој­ном ши­ри­
ма­клом окру­же­њу. Ша­бац је за­хва­љу­ју­ћи свом ге­ог­ раф­
ном ули­ца, по­пут се­ла у европ­ским др­жа­ва­ма, из ко­јих
ском по­ло­жа­ју био раз­ме­ђа из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да,
су до­шли. То исто су ура­ди­ли и у са­мом гра­ду Шап­цу.
од­но­сно на гра­ни­ци два цар­ства, Ау­стро­у­гар­ског и Тур­
То је би­ла пр­ва ур­ба­ни­за­ци­ја у Ср­би­ји, чи­је се осно­ве и
ског, пре­ко ко­га је ишла тр­го­ви­на и раз­ме­на ци­ви­ли­
дан – да­нас чи­не свр­сис­ход­ним и дра­го­це­ним.
за­циј­ских до­стиг­ну­ћа у свим сфе­ра­ма жи­вље­ња, те се
Бор­ба про­тив за­о­ста­ло­сти
град на­шао у при­ли­ци да бу­де пред­вод­ник Ср­би­је у
У Тур­ској су се не­пре­кид­но де­ша­ва­ле епи­де­ми­је ко­
усва­ја­њу нај­по­зи­тив­ни­јих, по­треб­них и при­ме­њи­вих
ле­ре и ку­ге ко­је су пре­ти­ле да „пре­ли­ју“ пре­ко Ср­би­је
вред­но­сти у те­шко за­о­ста­лој Ср­би­ји. Чел­ни­ци ша­бач­ког
у цен­трал­ну Евро­пу. Та­ква епи­де­ми­ја бук­ну­ла је 1835.
Окру­га ни­су окле­ва­ли и све што је би­ло на­пред­но при­
го­ди­не и књаз Ми­лош је у до­го­во­ру са ау­стриј­ским са­
хва­та­ли су и да­ље пре­по­ру­чи­ва­ли остат­ку Ср­би­је.
ни­тет­ским вла­сти­ма ор­га­ни­зо­вао 12 ка­ран­ти­на ка­ко
И окол­но­сти су им ишле на ру­ку. Ге­о­по­ли­тич­ке при­
би се епи­де­ми­ја мо­гла кон­тро­ли­са­ти. Та ме­ра је да­
ли­ке у Евро­пи су се ста­би­ли­зо­ва­ле. Тур­ска ца­ре­ви­на је
ла ре­зул­та­та, јер је би­ла до­бро ор­га­ни­зо­ва­на кроз но­во
би­ла у си­ла­зној пу­та­њи мо­ћи, што
ад­ми­ни­стра­тив­но устрој­ство кроз 17
су по­ли­тич­ке сна­ге у Евро­пи успе­
(се­дам­на­ест) Окру­га у ко­ји­ма су по­
шно ко­ри­сти­ле да по­мог­ну Ср­би­ји,
ста­вље­ни окру­жни фи­зи­ку­си, ко­ји су
од­но­сно да до­дат­но осла­бе тур­ску
пра­т и­л и епи­д е­м и­о ­л о­ш ку си­т у­а ­ц и­
моћ у ње­ном европ­ском де­лу. Ха­
ју, пред­ла­га­ли ко­рек­тив­не ме­ре кроз
ти­ше­ри­фом цар­ским од 1830. и 1833.
про­све­ћи­ва­ње и вак­ци­на­ци­је. Од се­
го­ди­не, Ср­би­ја, иа­ко ва­зал­на, до­би­
дам­на­ест фи­зи­ку­са у осам су би­ли ле­
ла је но­ве по­ли­тич­ке кон­це­си­је од
ка­ри, свр­ше­ни сту­ден­ти ме­ди­ци­не у
Пор­те из Ца­ри­гра­да. На­и­ме, по­ста­
Бе­чу и Пе­шти, у оста­лих де­вет Окру­
ла је на­след­на Кне­же­ви­на и чи­тав
га су би­ли „са­мо по­год­ни“ за оба­вља­
низ но­вих атри­бу­та др­жав­но­сти и
ње ових по­сло­ва.
при­л и­к у да еко­н ом­с ки, др­ж а­в о­
У Ша­бач­ком Окру­гу пр­ви фи­зи­кус
твор­но и ци­ви­ли­за­циј­ски на­пре­
је био др Ерих Лин­ден­ма­јер, ле­кар
ду­је.На­пред­ни љу­ди у Ср­би­ји по­
из Бе­ч а, по­то­њ и на­ч ел­н ик са­н и­те­
др­жа­ли су да Ср­би­ја до­не­се Устав,
та у Ми­ни­стар­ству уну­тра­шњих де­
чи­ме би се огра­ни­чи­ла са­мо­вољ­на
ла. Ње­га је опет на крат­ко, на­сле­дио
и де­спот­ска власт кња­за Ми­ло­ша.
Чех др Кар­ло Па­цек, ко­ји је по­том био
У то­ме се чак и пре­те­ра­ло. До­не­ти
лич­ни ле­кар кња­за Ми­ло­ша и ње­гов
Сре­тењ­ски устав 1835. го­ди­не је чак
спе­ци­јал­ни са­вет­ник, ко­ји је са њим
био и пре­те­ра­но ли­бе­ра­лан и у до­
оти­шао у ег­зил и за­јед­но се и вра­тио.
не­тој фор­ми те­шко одр­жив у та­да­
Сре­ди­ном 1839.го­ди­не на ме­сто окру­
шњој Ср­би­ји. Про­тив ова­квог Уста­
жног фи­зи­ку­са у Шап­цу по­ста­вљен је
Ми­лош Обреновић
ва су би­ли про­тив, не са­мо Тур­ска,
др Ан­то­нио Гро­дер, Не­мац из Бе­че­
60 >
П
60 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
59 <
Из историје медицине
ја, свр­ше­ни сту­дент ме­ди­ци­не у Бе­чу, са сед­мо­го­ди­
ли­ну, Ци­ри­ху, Па­ри­зу и дру­гим цен­три­ма је би­ло све
шњим ис­ку­ством вој­ног ле­ка­ра у ау­стриј­ској вој­сци.
ма­сов­ни­је. По­ред имућ­них, ма­ње имућ­ни су до­би­ја­ли
Овај до­бро­ћуд­ни ле­кар, дру­же­ћи се са Ср­би­ма у род­
др­жав­не сти­пен­ди­је да се шко­лу­ју за не­до­ста­ју­ће про­
ном Бе­че­ју, до­бро је знао срп­ски је­зик, по­што­вао срп­ску
фи­ле струч­ња­ка. Тра­гич­на по­ги­би­ја кња­за Ми­ха­и­ла у
про­сто­ду­шност и све чи­нио да им по­мог­не сво­јом не­
Ко­шут­ња­ку 1868. го­ди­не ни­је за­у­ста­ви­ла оп­шти на­пре­
се­бич­но­шћу, да се што пре осло­бо­де за­о­ста­ло­сти и не­
дак. У ма­ју 1872. го­ди­не осно­ва­но је Срп­ско ле­кар­ско
про­све­ће­но­сти. У тим на­ме­ра­ма су­о­ча­вао се са те­шким
дру­штво, ко­је је да­ло но­ва кри­ла уз­ле­ту здрав­ства. Цр­
не­ра­зу­ме­ва­њем, по­не­кад чак са не­при­ја­тељ­ством због
ве­ни крст Ср­би­је осно­ван је 1874. го­ди­не. Бер­лин­ским
не­зна­ња. Што ње­го­ви прет­по­ста­вље­ни и по­ве­ре­ни му
кон­гре­сом 1878. го­ди­не Ср­би­ја је де­фи­ни­тив­но ски­ну­ла
гра­ђа­ни ни­су раз­у­ме­ва­ли, раз­у­ме­вао је др Гро­дер, опра­
хи­по­те­ку ва­зал­ства, по­ста­ју­ћи не­за­ви­сна кра­ље­ви­на и
штао им и као сва­ки ди­сци­пли­но­ва­ни Не­мац, у сво­јим
рав­но­прав­ни члан по­ро­ди­це европ­ских др­жа­ва. Сти­гла
на­у­ми­ма ишао да­ље.
је же­ле­зни­ца 1884. го­ди­не и отво­ри­ла но­ве пер­спек­ти­
Упор­ни др Гро­дер остао је на функ­ци­ји окру­жног фи­
ве. Еман­ци­па­ци­ја у свим обла­сти­ма ишла је, уз све те­
зи­ку­са од 1839. до 1881, пу­не 42 го­ди­не, за то вре­ме ра­
шко­ће, бр­же не­го код су­се­да, све у на­ме­ри да се на­док­
де­ћи као ор­ди­ни­ра­ју­ћи ле­кар за гра­ђа­не Шап­ца, Окру­
на­ди ве­ко­ви­ма про­пу­ште­но.
га, је­ди­ни вак­ци­на­тор у Окру­гу и као бол­нич­ки ле­кар
Здрав­стве­на слу­жба у Ср­би­ји, уз све те­шко­ће и оску­
и ви­ше­го­ди­шњи управ­ник ша­бач­ке Бол­ни­це. Као је­
ди­це, функ­ци­о­ни­са­ла је оп­ти­мал­но. Де­ве­де­се­тих го­ди­
ди­ни вак­ци­на­тор у ша­бач­ком Окру­гу за 42 го­ди­не вак­
на је ре­ор­га­ни­зо­ва­на, окру­зи су укруп­ње­ни. У Шап­цу је
ци­ни­сао је и ре­вак­ци­ни­сао, уз огром­не от­по­ре и отво­
фор­ми­ран но­ви Под­рин­ски округ, ко­ји је на­стао спа­ја­
ре­но су­прот­ста­вља­ње, 98.895 па­ци­је­на­та, нај­ви­ше од
њем дрин­ског и сав­ског. Сви сре­зо­ви су до­би­ли стал­не
свих Окру­га у Ср­би­ји. Увео је вак­ци­на­ци­ју про­тив ве­
сре­ске фи­зи­ку­се, бол­ни­це, ле­ка­ре, при­ват­на прак­са је
ли­ких бо­ги­ња (кра­вљих) и ва­ри­че­ле (ов­
чи­јих бо­ги­ња) и је­ди­ни у Ср­би­ји ус­пео да
ове епи­де­ми­је др­жи у спо­ра­дич­ним окви­
ри­ма. Шта­ви­ше, све што је ра­дио, пе­дант­
но је бе­ле­жио у сво­јим из­ве­шта­ји­ма, уз са­
вр­ше­ну ста­ти­стич­ку об­ра­ду. Ње­гов учи­нак
је био на­гла­шен и до­бро ви­дљив у Ср­би­ји.
У ње­го­вом ча­сном и уз­ви­ше­ном по­слу су
му по­вре­ме­но по­ма­га­ли но­во­у­ста­но­вље­
ни сре­ски фи­зи­ку­си, оп­штин­ски ле­ка­ри
и стал­но по­ста­вље­ни ле­ка­ри у ша­бач­кој
Бол­ни­ци, ко­ја је из­гра­ђе­на по свим ар­хи­
тек­тон­ским ме­ра­ма 1865. го­ди­не, а по­че­ла
је да ра­ди1866.го­ди­не, као је­ди­на Бол­ни­ца
у у за­пад­ној Ср­би­ји. За све вре­ме Гро­де­ро­
вог ра­да бе­сне­ли су због не­про­све­ће­но­сти,
те­шке еко­ном­ске и со­ци­јал­не си­ту­а­ци­је у
се­ли­ма и гра­до­ви­ма, ма­ла­ри­ја, ту­бер­ку­
ло­за, шар­лах, црев­не ин­фек­ци­је. Он је све
чи­нио сво­јим ве­ли­ким зна­њем, да те­шке
здрав­стве­не при­ли­ке убла­жи.
Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћ
Ми­ха­и­ло Обреновић
Уз све те­шко­ће ишло се на­пред
Ди­на­стич­ка сме­на 1842. го­ди­не до­ла­
ском кња­за Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, ста­ње се по­
ра­ди­ла све де­ло­твор­ни­је у свим сре­ским и окру­жним
ме­ра­ло. Или­ја Га­ра­ша­нин уз по­моћ Фран­ти­ше­ка За­ха
ме­сти­ма. Де­вет­на­е­сти век је ис­пра­ћен са за­до­вољ­ством
на­пи­сао је ,,На­чер­та­ни­је“, озби­љан др­жа­во­твор­ни пр­о­
и по­но­сом на оства­ре­но. По­че­так два­де­се­тог ве­ка обе­
је­кат, не са­мо Срп­ски, већ ши­ри, Ју­жно­сло­вен­ски пр­о­
ле­жен је фор­ми­ра­њем Па­сте­ро­вог за­во­да у Ни­шу, до­бро
је­кат. У ис­тој де­це­ни­ји на­ста­ло је пр­во ака­дем­ско и на­
ор­га­ни­зо­ва­ним вој­ним и ци­вил­ним здрав­ством. Али,
уч­но дру­штво код Ср­ба, Дру­штво срп­ске сло­ве­сно­сти,
уби­ством кра­ља Алек­сан­дра и кра­љи­це Дра­ге Обре­но­
чи­ји је је­дан од осни­ва­ча и се­кре­тар био др Јо­ван Сте­
вић у ма­ју 1903. го­ди­не, ба­че­на је мр­ља на до­та­да­шњи
јић, пр­ви шко­ло­ва­ни ле­кар ко­ји је до­шао у Ша­бац код
на­пре­дак. Но, мо­ра­ло се да­ље.
Је­вре­ма Обре­но­ви­ћа 1829. го­ди­не. Ре­во­лу­ци­о­нар­на кре­
У Шап­цу 1902. го­ди­не гру­па срп­ских ле­ка­ра, па­три­о­та
та­ња у Евро­пи 1848. го­ди­не ни­су ди­рект­но ути­ца­ла, али
и ен­ту­зи­ја­ста фор­ми­ра­ла је Дру­штво за чу­ва­ње на­род­
су ин­ди­рект­но убр­за­ла евро­пеј­ски пут Ср­би­је. У Ср­би­ји
ног здра­вља, као пот­по­ра свим по­сто­је­ћим здрав­стве­
су 1856. го­ди­не за­по­че­ли фор­ми­ра­ње ве­те­ри­на­р­ске слу­
ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, ра­ди да­љег на­прет­ка и со­ци­јал­
жбе, ка­ко би се за­шти­ти­ло здра­вље до­ма­ћих жи­во­ти­ња
не од­го­вор­но­сти на по­љу здра­вља. У Бе­о­гра­ду је 1904.
и спро­вео без­бе­дан про­мет на­мир­ни­ца жи­во­тињ­ског
го­ди­не одр­жан Пр­ви кон­грес срп­ских ле­ка­ра са го­сти­
по­ре­кла, у уну­тра­шњем и спољ­но­тр­го­вин­ском про­ме­ту.
ма Ср­би­ма из ино­стран­ства и њи­хо­вим при­ја­те­љи­ма.
Исте де­це­ни­је уве­де­ни су у ве­ћи­ни Окру­га сре­ски фи­зи­
На­ме­ре да се осну­је Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду,
ку­си, ра­ди ефи­ка­сни­јег ра­да здрав­стве­не слу­жбе...
због Бал­кан­ских и Ве­ли­ког свет­ског ра­та , од­ло­же­не су.
Ср­би­ја је, за вла­да­ви­не кња­за Ми­ха­ил
­ а 1867. го­ди­не
Ле­ка­ри у Ср­би­ји су на­док­на­ђи­ва­ли ве­ков­не про­пу­сте и
но­вим Ха­ти­ше­ри­фом ис­пра­ти­ла Тур­ке из свих гра­до­ва,
де­ли­мич­но су успе­ва­ли у то­ме, по си­сте­му - кад се хо­
ме­ђу ко­јим је био и Ша­бац. Шко­ло­ва­ње у Пе­шти, Бер­
ће и мо­же се!
//
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 61
СИМ­ПО­ЗИ­ЈУМ О СРП­СКОМ ВОЈ­НОМ СА­НИ­ТЕ­ТУ
У ПР­ВОМ СВЕТ­СКОМ РА­ТУ
Жр­тве и ху­ма­ност ле­ка­ра
не сме­ју да се за­бо­ра­ве
С
им­по­зи­јум о срп­ском вој­ном
са­ни­те­ту у Пр­вом свет­ском
ра­ту, ко­ји су ор­га­ни­зо­ва­ли
Упра­в а за вој­н о здрав­с тво
Ми­н и­с тар­с тва од­б ра­н е и Ака­д е­
ми­ја ме­ди­цин­ских на­у­ка Срп­ског
ле­кар­ског дру­штва одр­жан је 1. ок­
то­бра на Вој­но­ме­ди­цин­ској ака­де­
ми­ји. Тај струч­ни скуп отво­рио је
бри­гад­ни ге­не­рал проф. др Ма­ри­
јан Но­ва­ко­вић, на­чел­ник Вој­но­ме­
ди­цин­ске ака­де­ми­је, а го­во­рио је и
проф. др Па­вле Ми­лен­ко­вић, пред­
сед­н ик Ака­д е­м и­ј е ме­д и­ц ин­с ких
на­у­ка СЛД.
Ге­не­рал Но­ва­ко­вић ре­као је да у
го­ди­ни ка­да цео свет обе­ле­жа­ва сто
го­ди­на од по­чет­ка Пр­вог свет­ског
На­чел­ник ВМА ис­та­као је да су
при­пад­ни­ци срп­ског вој­ног са­ни­те­
та у Пр­вом свет­ском ра­ту „екс­трем­
ним на­п о­р ом и по­ж р­т во­в а­њ ем,
у нај­те­жим усло­ви­ма, уз оску­ди­
цу у ка­дро­ви­ма, ле­ко­ви­ма и са­ни­
тет­ском ма­те­ри­ја­лу, би­ли по­у­здан
осло­нац Вој­сци, по­ма­жу­ћи јој да уз
ма­ње жр­та­ва из­во­ју­је не­ке од зна­
чај­них по­бе­да”. Кључ те зна­чај­не по­
др­шке, ка­ко је ре­као, ле­жи у мо­дер­
ној ор­га­ни­за­ци­ји са­ни­те­та, у рат­ној
хи­рур­ги­ји и рат­ној хи­рур­шкој док­
три­ни, те ви­со­кој ети­ци са­ни­тет­ског
осо­бља, ко­је ни­кад ни­је на­пу­шта­ло
сво­је ра­ње­не и бо­ле­сне, а на исти
на­чин је ле­чи­ло и срп­ске вој­ни­ке
и за­ро­бље­не не­при­ја­те­ље“.
Учесници симпозијума о српском војном
санитету у Првом светском рату
ра­та, срп­ски вој­ни са­ни­тет про­сла­
вља два зна­чај­на ју­би­ле­ја - 175 го­ди­
на по­сто­ја­ња и 170 го­ди­на од осни­
ва­ња пр­ве срп­ске вој­не бол­ни­це,
прет­ход­ни­це ВМА.
Увод­но из­ла­га­ње на ску­пу имао
је при­ма­ри­јус на­уч­ни са­вет­ник др
Алек­сан­дар Не­док, а ра­до­ве су из­
ла­га­ли и ге­не­ра­ли у пен­зи­ји Ми­ли­
сав Се­ку­лић, доц. др Вељ­ко То­до­ро­
вић и прим. др Бра­ни­слав По­по­вић,
пу­ков­ни­ци проф. др Дра­ган Ми­кић
и доц. др Ми­ле Иг­ња­то­вић, пот­пу­
ков­ник доц. др Ра­ди­во­је Ан­ђел­ко­
вић, те проф. др Дра­ган Сту­пар и пу­
ков­ник у пен­зи­ји Лу­ка Ни­ко­лић.
Док­тор Не­док под­се­тио је да је срп­
ска вој­ска мо­би­ли­са­ла 409 ле­ка­ра, од
то­га је 25 би­ло хи­рур­га, 203 ме­ди­ци­
на­ра, 190 апо­те­ка­ра и 60 ве­те­ри­на­ра.
На 1.200 вој­ни­ка био је је­дан ле­кар,
што је не­до­пу­сти­во ма­ло, а на јед­ног
хи­рур­га до­ла­зи­ло је од 300 до 800 ра­
ње­ни­ка, за­ви­сно од вој­них опе­ра­ци­
ја. Ср­би­ја је у Пр­вом свет­ском ра­ту
из­гу­би­ла, пре­ма ње­го­вим по­да­ци­ма,
1.247.435 љу­ди, што је 28 од­сто ста­
нов­ни­штва. По­ма­жу­ћи на­ро­ду и вој­
сци стра­да­ло је 128 ле­ка­ра, ве­те­ри­на­
ра и апо­те­ка­ра, а нај­ве­ћи про­це­нат
умро је од пе­га­вог ти­фу­са.
– Од свих са­ни­тет­ских по­руч­ни­ка
ни­је­дан ни­је пре­жи­вео рат, а од ка­
пе­та­на II кла­се, ско­ро сви су по­мр­
ли. Зна­чи, по­мр­ла је на­да срп­ског
са­ни­те­та – ис­та­као је др Не­док.
Те нео­пи­си­ве жр­тве и ху­ма­ност
ле­ка­ра и ме­ди­цин­ског осо­бља, не
сме­ју да се за­бо­ра­ве јер је, ка­ко је
ре­као др Не­док, за­б о­рав нај­стра­
шни­ја реч у исто­ри­ји јед­ног на­ро­
да - на­род без про­шло­сти је на­род
без бу­дућ­но­сти.
На ску­пу је би­ло ре­чи о ра­ду срп­
ског вој­ног са­ни­те­та то­ком Пр­вог
свет­с ког ра­т а. Пред­с та­в ље­н и су
ор­га­ни­за­ци­ја и рад са­ни­тет­ске и
ве­те­р и­н ар­с ке слу­жбе срп­с ке вој­
ске, са­ни­тет­ско снаб­де­ва­ње и уло­
га фар­ма­це­у­та, хи­рур­шко збри­ња­
ва­ње, епи­де­ми­је за­ра­зних бо­ле­сти.
Та­ко­ђе, би­ло је ре­чи о са­ни­тет­ским
гу­би­ци­ма у Пр­вом свет­ском ра­ту,
о Би­зер­ти и ње­ној уло­зи у ле­че­њу,
осве­же­њу и по­пу­ни је­ди­ни­ца срп­
ске вој­ске, о хе­рој­ству пред­став­ни­ка
стра­них са­ни­тет­ских ми­си­ја у срп­
ској вој­сци, те уло­зи Цр­ве­ног кр­ста
у Пр­вом свет­ском ра­ту.
//
62 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Из историје медицине
ОД ХИ­ГИ­ЈЕН­СКОГ ЗА­ВО­ДА ДО НА­ЦИ­О­НАЛ­НЕ
УСТА­НО­ВЕ ПРЕ­ВЕН­ТИВ­НЕ МЕ­ДИ­ЦИ­НЕ
Де­вет де­це­ни­ја
Ин­сти­ту­та Ба­тут
Н
е­по­сред­но по за­вр­шет­ку Пр­вог свет­ског ра­та,
ван Ива­нић (1884–1948), не­ка­да­шњи шеф Стал­не бак­те­
осни­ва­њем по­себ­ног др­жав­ног ор­га­на, Ми­
ри­о­ло­шке ста­ни­це.
ни­стар­ства на­род­ног здра­вља (1919) и ње­ног
Згра­да Цен­трал­ног хи­ги­јен­ског за­во­да са­зи­да­на је у
струч­ног са­ве­то­дав­ног ор­га­на – Стал­не епи­
бол­нич­ком кру­гу по узо­ру на слич­не уста­но­ве у Евро­пи,
де­м иј­с ке ко­м и­с и­ј е ко­ј ом је пред­с е­д а­в ао др Ми­л ан
нај­ве­ћим де­лом сред­стви­ма из бу­џе­та, а у ви­си­ни од де­
Јо­ва­но­вић Ба­тут (1847–1940), за­по­чи­њу при­пре­ме за
вет ми­ли­о­на ди­на­ра. Рок­фе­ле­ро­ва фон­да­ци­ја из Аме­
фор­ми­ра­ње пр­вих пре­вен­тив­них уста­но­ва. Од пре­суд­
ри­ке, ко­ја је по­ма­га­ла по­ди­за­ње слич­них број­них пре­
ног зна­ча­ја за раз­вој це­ло­куп­не пре­вен­тив­не де­лат­
вен­тив­них уста­но­ва у це­лом све­ту и њи­хо­во опре­ма­ње,
но­сти у та­да­шњој др­жа­ви има­ло је фор­ми­ра­ње Цен­
обез­бе­ђи­ва­ла сред­ста­ва за спе­ци­ја­ли­за­ци­ју струч­ња­ка
трал­ног хи­ги­јен­ског за­во­да у Бе­о­гра­ду.
у обла­сти пре­вен­тив­не ме­ди­ци­не и раз­не ху­ма­ни­тар­
Пред­лог за осни­ва­ње „ве­ли­
не ак­ци­је за вре­ме Пр­вог свет­
ког Бак­те­ри­о­ло­шко-хи­ги­јен­ског
ског ра­та, по­кло­ни­ла је сред­
за­во­да у Бе­о­гра­ду“ дао је пред­
ства Цен­трал­ном хи­ги­јен­ском
став­ник Ми­ни­стар­ства вој­ске у
за опре­ма­ње ла­бо­ра­то­ри­ја.
Стал­ној епи­де­миј­ској ко­ми­си­ји,
Го­д и­н е 1969. го­д и­н е у част
са­ни­тет­ски пу­ков­ник др Ла­зар
обе­ле­жа­ва­ња 50 го­ди­на ор­га­
Ген­чић (1868–1942). О осни­ва­њу
ни­зо­ва­не пре­вен­тив­не слу­жбе
ова­кве уста­но­ве ве­о­ма ак­тив­
код нас фор­м и­р а­њ ем Стал­н е
но је рас­пра­вља­ло и Хи­ги­јен­ско
епи­д е­м иј­с ке ко­м и­с и­ј е (1919),
оде­ље­ње Ми­ни­стар­ства на­род­
от­кри­ве­на је би­ста др Ми­ла­на
ног здра­вља, чи­ји је на­чел­ник
Јо­ва­но­ви­ћа Ба­ту­та у хо­лу уста­
био др Ан­дри­ја Штам­пар (1888–
но­ве. Не­ка­да­шњи Цен­трал­ни
1958). На осно­ву За­ко­на о устрој­
хи­ги­јен­ски за­вод за деведесeт
ству Ми­н и­с тар­с тва на­р од­н ог
го­ди­на од осни­ва­ња до­жи­вео је
здра­вља и За­ко­на о осни­ва­њу
ви­ше тран­сфор­ма­ци­ја ме­ња­ју­
по­себ­них са­ни­тет­ских уста­но­
ћи на­зив. Од 1979. го­ди­не а на
ва за ис­пи­ти­ва­ње и су­зби­ја­ње
пред­лог по­себ­не Ко­ми­си­је ис­
за­ра­зних бо­ле­сти од 25. но­вем­
так­ну­тих ле­ка­ра са по­но­сом но­
бра 1921. до­не­сен је Пра­вил­ник о
си име др Ми­ла­на Јо­ва­но­ви­ћа
осни­ва­њу и ор­га­ни­за­ци­ји Цен­
Ба­ту­та. По­зна­то је да ни­је би­
трал­ног хи­ги­јен­ског за­во­да од
ло зна­чај­ни­јег по­сла у др­жа­
15. ок­то­бра 1924, X Бр. 46447 у
ви ве­за­ног за здра­вље на­ро­да,
ко­јем се ка­же: „За­вод је сре­ди­
а да у ње­му др Ми­лан Јо­ва­но­
ште це­ло­куп­не хи­ги­јен­ске слу­
вић Ба­тут ни­је уче­ство­вао. Овај
жбе у др­жа­ви и све хи­ги­јен­ске
здрав­стве­ни про­све­ти­тељ био
уста­но­ве у др­жа­ви под­ре­ђе­не
је про­фе­сор суд­ске ме­ди­ци­не
су ње­му“. Сту­пио је на сна­гу 25.
и хи­ги­је­не на не­ка­да­шњој Ве­
ок­то­бра 1924. го­ди­не об­на­ро­до­
ли­кој шко­ли у Бе­о­гра­ду и пр­ви
ва­њем у „Слу­жбе­ним но­ви­на­
де­кан Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та
ма“ (стр. 6) и пред­ста­вља пр­ви
у Бе­о­гра­ду (1920), нај­за­слу­жни­
фор­мал­но утвр­ђе­ни за­кон­ски
ји за ње­го­во осни­ва­ње. Исто­вре­
акт о Цен­трал­ном хи­ги­јен­ском
ме­но је лич­но мно­го до­при­нео
за­во­ду. Од осни­ва­ња па све до
у по­гле­ду здрав­стве­ног за­ко­но­
1937. го­ди­не (ка­да од­ла­зи на ду­
дав­ства и ра­ду Ми­ни­стар­ства
жност на­чел­ни­ка са­ни­тет­ског
здра­вља та­да­шње др­жа­ве.
оде­ље­ња Ми­ни­стар­ства на­род­
Го­ди­на 2014. је зна­чај­на – де­
ног здра­вља) Цен­трал­ним хи­ги­
ве­де­се­та го­ди­шњи­ца од осни­
Пра­вил­ник о осни­ва­њу и ор­га­ни­за­ци­ји
Цен­трал­ног хи­ги­јен­ског за­во­да
јен­ским за­во­дом ру­ко­во­дио као
ва­ња не­ка­да­шњег Цен­трал­ног
објављен у „Слу­жбе­ним но­ви­на­ма“
пр­во­и­за­бра­ни управ­ник др Сте­
хи­ги­јен­ског за­во­да, а да­на­шњег
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 63
Пу­бли­ка­ци­је
ВМА: про­мо­ви­са­на
мо­но­гра­фи­ја
„Пер­фо­рант­не ве­не но­ге“
П
Некада Цен­трал­ни хи­ги­јен­ски за­во­д
Данас Ин­сти­ту­т за јав­но здра­вље Ср­би­је
Проф. др Милан Јовановић Батут и др Ан­дри­ја
Штам­пар (десно од Батута) са колегама, 1932.
Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­
вић Ба­тут“, на­ци­он
­ ал­не установe у обла­сти пре­вен­тив­
не ме­ди­ци­не. У го­ди­ни ју­би­ле­ја уста­но­ве ко­ја но­си име
јед­ног од нај­за­слу­жни­јих на­ших ле­ка­ра уоп­ште под­се­
ти­мо се да је о ње­го­вом де­ве­де­се­том ро­ђен­да­ну 1937. об­
ја­вљен у Пра­гу рад ње­му у част, а под на­сло­вом „Па­три­
јарх здрав­стве­не кул­ту­ре“. Би­ло је то још јед­но у ни­зу
број­них нај­ви­ших при­зна­ња и од­ли­ки­ва­ња по­ред че­
ти­ри по­ча­сна док­то­ра­та ко­је је др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­
тут сво­јим ра­дом у бор­би за на­род­но здра­вље за­слу­же­
но а за жи­во­та при­мио. На­ма пре­о­ста­је да ра­де­ћи на
по­љу пре­вен­тив­не ме­ди­ци­не у уста­но­ви ње­го­вог име­
на као не­ка­да он „вра­ћа­мо дуг сво­ме на­ро­ду“.
//
ро­мо­ци­ја мо­но­гра­фи­је „Пер­фо­рант­не ве­
не но­ге“ ау­то­ра на­чел­ни­це Ин­сти­ту­та за
ра­ди­о­ло­ги­ју Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­
је доц. др Ле­по­са­ве Се­ку­ло­вић и др Сло­
бо­да­на Се­ку­ло­ви­ћа одр­жа­на је на Вој­но­ме­ди­цин­
ској ака­де­ми­ји.
Скуп је отво­рио је­дан од ре­цен­зе­на­та про­фе­сор
др Го­ран Кро­ња и ис­та­као да са­др­жај књи­ге са­же­
тим до­ку­мен­то­ва­ним при­ка­зи­ма си­сте­ма­тич­но чи­
та­о­це уво­ди у про­блем пре­по­зна­ва­ња, ди­јаг­но­зе и
ле­че­ња ве­ћи­не вен­ских обо­ље­ња, а да про­фе­си­о­
нал­на ми­шље­ња ау­то­ра о ети­о­па­то­ге­не­зи и те­ра­
пи­ји нај­ве­ћег про­цен­та обо­ље­ња ве­на на до­њим
екс­тре­ми­те­ти­ма књи­гу чи­не зна­чај­ним до­при­но­
сом струч­ној ли­те­ра­ту­ри.
Пре­ма ре­чи­ма проф. др Не­на­да Или­јев­ског у књи­
зи су сје­ди­ње­на ви­ше­де­це­ниј­ска ис­ку­ства и до­са­да­
шња те­о­риј­ска са­зна­ња о ва­ску­лар­ној ул­тра­звуч­ној
ди­јаг­но­сти­ци. Об­ра­ђе­ни ак­ту­ел­ни ста­во­ви о вен­ској
ин­су­фи­ци­јен­ци­ји уоп­ште, стил пи­
са­ња и кон­цеп­ци­ја тек­ста мо­но­гра­
фи­ју чи­не при­сту­пач­ном ши­ро­ком
кру­гу за­ин­те­ре­со­ва­них чи­та­ла­ца и
ва­жан су до­да­так ина­че оскуд­ној
ли­те­ра­ту­ри о бо­ле­сти­ма ве­на на
срп­ском је­зи­ку.
По­ред про­фе­со­ра Кро­ње и Или­
јев­ског, ре­цен­зен­ти књи­ге су проф.
др Ђор­ђе Ра­дак и проф. др Ла­зар
Да­ви­до­вић пре­ма чи­јем ми­шље­њу
је об­ра­ђе­на те­ма зна­чај­на за кли­нич­ку ме­ди­ци­ну
узев­ши у об­зир да је не­ка фор­ма вен­ског обо­ље­ња
при­сут­на код 30 до 50 про­це­на­та ста­нов­ни­штва ста­
ри­јег од 40 го­ди­на, а без ул­тра­звуч­не ди­јаг­но­сти­
ке вен­ских бо­ле­сти не­ма по­у­зда­них на­ла­за ни­ти
бр­зог и ква­ли­тет­ног ле­че­ња, пре­вас­ход­но у сми­
слу пре­вен­ци­је тром­бот­ских и озбиљ­них ко­жних
ком­пли­ка­ци­ја.
Мо­т и­в и­с а­н ост ау­то­р а, ду­го­го­д и­ш ња прак­с а и
ис­тра­жи­ва­ње ди­јаг­но­сти­ке ва­ску­лар­них ре­ги­ја и
бо­ле­сти ве­на ре­зул­ти­ра­ли су кре­и­ра­њем ове пу­
бли­ка­ци­је пр­вен­стве­но на­ме­ње­не ва­ску­лар­ним
хи­рур­зи­ма и фле­бо­ло­зи­ма. Ме­ђу­тим, за­хва­љу­ју­ћи
те­мат­ским це­ли­на­ма ко­је об­у­хва­та­ју од епи­де­ми­о­
ло­ги­је и ана­то­ми­је пре­ко па­то­фи­зи­ол
­ о­ги­је хро­нич­
не вен­ске ин­су­фи­ци­јен­ци­је до ди­јаг­но­сти­ке и те­ра­
пи­је вен­ских обо­ље­ња, пре­по­ру­чу­је се и нај­ши­рој
чи­та­лач­кој пу­бли­ци.
//
Про­ф. др Го­ран Кро­ња, је­дан од ре­цен­зе­на­та књиге
64 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Пу­бли­ка­ци­је
Ме­ди­ци­на и из­да­вач­ка
про­дук­ци­ја
Пи­ше: Ве­ла Ни­ко­лић,
струч­ни са­рад­ник
На­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је
С
ве­до­ци смо стал­н ог на­
прет­ка ме­ди­цин­ских на­
у­ка и до­стиг­ну­ћа. Ве­ли­
ки број струч­них књи­га,
уџ­бе­ни­ка, на­уч­них ра­до­ва, ча­
со­пи­са, ис­тра­жи­ва­ња, ди­сер­та­
ци­ја и чла­на­ка го­во­ри о то­ме да
из­да­вач­ка пр­о­дук­ци­ја у Ср­би­ји,
ко­ја је у ве­ли­ком по­ра­сту по­след­њих го­ди­на, иде у ко­
рак са ме­ди­ци­ном и об­ја­вљу­је ве­ли­ки број на­сло­ва из
ове обла­сти. До­ми­ни­ра­ју нај­ак­ту­ел­ни­је те­ме и пра­ти се
раз­вој ин­те­ре­со­ва­ња за раз­ли­чи­те гра­не ме­ди­ци­не.
Из­да­ва­чи у Ср­би­ји, из го­ди­не у го­ди­ну, све су за­ин­те­
ре­со­ва­ни­ји за из­да­ва­ње пу­бли­ка­ци­ја са ме­ди­цин­ском
те­ма­ти­ком. Нај­ве­ћи број на­сло­ва сва­ка­ко се од­но­си на
уџ­бе­ни­ке и струч­не књи­ге из обла­сти ме­ди­ци­не, али
све је ви­ше ме­ди­цин­ских ен­ци­кло­пе­ди­ја, атла­са, струч­
них реч­ни­ка, ча­со­пи­са и збор­ни­ка ра­до­ва са кон­гре­са.
При­мет­на је и све ве­ћа из­да­вач­ка про­дук­ци­ја ко­ја се
од­но­си на ал­тер­на­тив­ну ме­ди­ци­ну и здра­ве на­чи­не ис­
хра­не и жи­во­та. Све ово пред­ста­вља ве­ли­ки до­при­нос
раз­во­ју обра­зо­ва­ња, уса­вр­ша­ва­њу, ин­фор­ми­са­њу и пра­
ће­њу на­уч­них до­стиг­ну­ћа и ак­ту­ел­них те­ма у обла­сти
ме­ди­ци­не, ка­ко код нас, та­ко и у све­ту.
Ме­ди­ци­на, као јед­на од во­де­ћих на­ук
­ а, пред­мет је
стал­ног, сту­ди­о­зног ис­тра­жи­ва­ња и уса­вр­ша­ва­ња. Че­сте
ино­ва­ци­је, про­ме­не и на­пре­дак у ме­ди­цин­ским ис­тра­
жи­ва­њи­ма зах­те­ва­ју кон­стант­ну ин­фор­ми­са­ност, кон­
ти­ну­и­ра­но пра­ће­ње до­стиг­ну­ћа и пер­ма­нент­но уса­вр­
ша­ва­ње струч­ног ка­дра. Би­ти у то­ку са ис­тра­жи­ва­њи­ма
и пра­ти­ти на­уч­на до­стиг­ну­ћа, по­стао је им­пе­ра­тив ме­
ди­цин­ске стру­ке. Али осим струч­ног ме­ди­цин­ског ка­
дра, у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на, за ову област, при­
мет­но је ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње и оних ко­ји­ма је ста­ло да
се ин­фор­ми­шу и на­у­че не­што о свом здра­вљу и до­при­
не­су соп­стве­ном ква­ли­тет­ни­јем жи­во­ту. Све ове окол­
ИЗДАЊА 2014:
1. AU=Стојадиновић, Мирослав TI=Гнојне бубрежне инфекције:
монографија PP=Крагујевац PU=Факултет медицинских наука
PY=2014
2. AU=Бабовић, Раде Д. TI=Уродинамика PP=Beograd PU=Batatisak
PY=2014
3. AU=Крстић, Никола AU=Лазаревић Мацановић, Мирјана
AU=Милошевић, Хрвоје AU=Лазаревић, Илија TI=Физички принципи радиолошке и ултразвучне дијагностике PP=Београд PU=Н.
Крстић; M. Лазаревић Мацановић; Х. Милошевић PY=2014
но­сти до­ве­ле су до то­га да су пу­бли­ка­ци­је ко­је се од­но­
се се на ме­ди­ци­ну ве­о­ма тра­же­не и да је ин­те­ре­со­ва­ње
за њих увек ве­ли­ко.
На­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је са па­жњом и ве­ли­ком по­
све­ће­но­шћу пра­ти из­да­вач­ку про­дук­ци­ју пу­бли­ка­ци­ја
ко­је се од­но­се на ме­ди­цин­ску на­ук
­ у. У сво­јим фон­до­ви­
ма има ве­ли­ки број књи­га, уџ­бе­ни­ка, ча­со­пи­са, збор­ни­
ка, док­тор­ских ди­сер­та­ци­ја и на­уч­них ра­до­ва на срп­
ском али и на дру­гим је­зи­ци­ма из обла­сти ме­ди­ци­не.
Ко­ри­сни­ци на јед­но­ста­ван на­чин мо­гу до­би­ти ве­ли­ки
број ин­фор­ма­ци­ја и све пу­бли­ка­цје ко­је по­сто­је у фон­
ду су им на лак на­чин до­ступ­не. Пу­бли­ка­ци­је се мо­гу
по­ру­чи­ва­ти и из дру­гим би­бли­о­теч­ких цен­та­ра, до­сту­
пан је и елек­трон­ски ка­та­лог. Би­бли­о­те­ка рас­по­ла­же и
елек­трон­ским об­ли­ком пу­бли­ка­ци­ја ко­ји је до­сту­пан
уко­ли­ко је сло­бо­дан при­ступ.
У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на бе­ле­жи се на­гли по­раст
пу­бли­ка­ци­ја ко­ја се од­но­се на ме­ди­ци­ну. Све је ве­ћи
број не са­мо струч­них књи­га и уџ­бе­ни­ка већ и ча­со­пи­са
и збор­ни­ка ра­до­ва. Са овим по­ра­стом ра­сте и број ко­ри­
сни­ка ко­је углав­ном чи­не сту­ден­ти и на­уч­ни рад­ни­ци
ко­ји у фон­ду би­бли­о­те­ке мо­гу про­на­ћи це­ло­куп­ну из­да­
вач­ку про­дук­ци­ју из обла­сти ме­ди­цин­ских на­у­ка.
То­ком 2013. об­ја­вље­но је 415 пу­бли­ка­ци­ја из обла­сти
ме­ди­ци­не, а у пр­вих де­вет ме­се­ци ове го­ди­не ви­ше од
200 наслова.
Да би за­ин­те­ре­со­ва­ни, ко­ји пра­те из­да­вач­ку про­дук­
ци­ју, би­ли у то­ку са из­да­вач­ком де­лат­но­шћу из обла­сти
ме­ди­цин­ских на­у­ка на територији Републике Србије,
ево по­пи­са из­да­ња у 2014. го­ди­ни. Као је­дан од нај­зна­
чај­ни­јих па­ра­ме­та­ра, по­ред име­на ау­то­ра (AU) и на­сло­
ва (ТI) пу­бли­ка­ци­је, дат је и на­зив из­да­ва­ча (PU), ка­ко
би за­ин­те­ре­со­ва­ни ко­ри­сни­ци ви­де­ли ко­је се из­да­вач­ке
ку­ће ба­ве об­ја­вљи­ва­њем на­сло­ва из обла­сти ме­ди­ци­не,
ка­ко би што лак­ше до­шли до од­ре­ђе­них пу­бли­ка­ци­ја
и има­ли увид у њи­хов са­др­жај. Пре­гле­дом по­пи­са­них
на­сло­ва та­ко­ђе се мо­же ви­де­ти ко­је су то обла­сти ме­
ди­ци­не нај­за­сту­пље­ни­је и ко­ји су ме­ди­цин­ски аспек­
ти и те­ме нај­ин­те­ре­сант­ни­ји ау­то­ри­ма и из­да­ва­чи­ма,
а са­мим тим и ко­ри­сни­ци­ма.
//
5. AU=Комненовић, Јасминка TI=Од првог оброка до школске ужине:
водич за дечју исхрану PP=Београд PU=J. Комненовић PY=2014
6. AU=Беганлић, Азијада AU=Пављашевић, Сузана TI=Најчешћа
офталмолошка обољења у раду породичног лекара PP=Београд
PU=Академска мисао PY=2014
7. AU=Аргировић, Рајка AU=Плећаш, Дарко AU=Станимировић,
Бранко AU=Станковић, Александар AU=Васиљевић, Младенко
TI=Гинекологија и акушерство: уџбеник за студенте медицине
PP=Београд PU=Медицински факултет, CIBID PY=2014
8. AU=Николић Балкоски, Гордана AU=Дамјановић, Александар AU=Димитријевић, Иван AU=Драганић Гајић, Савета
AU=Иланковић, Никола AU=Јанковић, Нада AU=Јашовић Га-
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // шић, Мирослава AU=Јовановић, Александар AU=Лакић, Анета
AU=Латас, Милан AU=Лечић Тошевски, Душица AU=Лепосавић,
Љубица AU=Марић, Нађа AU=Миловановић, Срђан AU=Муњиза,
Марко AU=Пејовић Милованчевић, Милица AU=Поповић Деушић,
Смиљка AU=Тимотијевић, Ивана AU=Тотић Познановић, Сања
AU=Вуковић, Оливера TI=Психијатрија: уџбеник за студенте медицине PP=Београд PU=Медицински факултет, CIBID PY=2014
9. AU=Бацковић, Душан AU=Јорга, Јагода AU=Белојевић, Горан
AU=Јаковљевић, Бранко AU=Максимовић, Милош AU=Мармут, Зоран AU=Миленковић, Сања AU=Пауновић, Катарина AU=Плећаш,
Драга AU=Сбутега Милошевић, Горица AU=Васиљевић,
Нађа TI=Хигијена са медицинском екологијом PP=Београд
PU=Медицински факултет PY=2014
10. AU=Паравина, Мирјана AU=Степановић, Милица TI=Пролом Бања:
могућности лечења болести коже: = Тhe options of skin disease
treatment PP=Ниш PU=Naisprint PY=2014
11. AU=Видаковић, Александар AU=Булат, Петар AU=Милачић,
Снежана AU=Миловановић, Александар AU=Павловић, Милан
AU=Торбица, Никола AU=Вешовић, Душан TI=Oснови медивцине
рада PP=Београд PU=Mедицински факултет CIBID PY=2014
12. AU=Ђорђевић, Наташа З. AU=Долићанин, Зана Ћ. TI=Практикум из
физиологије PP=Нови Пазар PU=Државни универзитет PY=2014
13. AU=Матовић, Весна AU=Ђукић, Мирјана AU=Антонијевић, Биљана
AU=Вујановић, Драгана AU=Булат, Зорица TI=Практикум из токсикологије с аналитиком PP=Београд PU=Фармацеутски факултет
PY=2014
14. AU=Здравковић, Дгаран AU=Ђорђевић, Маја TI=Проблеми у педијатрији 2013 PP=Београд PU=Завод за уџбенике PY=2014
15. AU=Елек, Златан Н. TI=Атлас дечје оперативне хирургије #Део
#1PP=Косовска Митровица PU=Медицински факултет Универзитета у Приштини PY=2014
16. AU=Перишић, Војислав AU=Јанковић, Борисав TI=Педијатрија:
Уџбеник за студенте медицине PP=Београд PU=Медицински факултет PY=2014
17. AU=Јовановић, Томислав TI=Практикум за медицинску физиологију са радном свеском: (IV семестар) Део 2 PP=Београд
PU=Медицински факултет Унивезитета, CIBID PY=2014
18. AU=Менделсон, Роберт С. AU=Волк, Маја TI=Исповести медицинског јеретика PP=Београд PU=Нова поетика PY=2014
19. AU=Волк, Маја TI=Сирови живот или како почети почетак
PP=Београд PU=Нова поетика PY=2014
20. AU=Цветановић, Зорица TI=Шислерове соли: 12 минерала за
здравље и савети за здравији живот PP=Београд PU=Esotheria;
Unicorn Sun PY=2014
21. AU=Ненадовић, Милутин M. TI=Геријатрија: одабрана поглавља:
скрипта са испитним питањима за студенте факултета здравствене неге: Социјално медицински аспекти и приступ старењу: Геронтонеурологија: Геронтопсихијатрија PP=Косовска Митровица
PU=Медицински факултет Универзитета у Приштини PY=2014
22. AU=Богуновић, Никола AU=Ђурђевић, Славко AU=Каралић, Елизабета AU=Кркељић, Јелена AU=Керкез, Жељко TI=Речник страних
речи и израза у медицни, стоматологији, фармациј и ветерини =
Λεξικο PP=Београд PU=Препород PY=2014
23. AU=Николић, Симон AU=Мијаиловић, Милан TI=Радиологија:
имиџинг у здравству: за студенте здравствене неге PP=Београд
PU=С. Николић PY=2014
24. AU=Стопард, Мирјам AU=Попов-Слијепчевић, Мирјана TI=Прва
помоћ за бебе: водич за брзо сналажење у свим ситуацијама
PP=Београд PU=Креативни центар PY=2014
25. AU=Петровић, Дејан С. TI=Хронична болест бубрега у клиничкој
пракси: уџбеник PP=Крагујевац PU=Факултет медицинских наука
PY=2014
26. AU=Милићев, Снежана TI=Општа кинезитерапија: терапијске вежбе PP=Београд PU=Висока спортска и здравствена школа струковних студија PY=2014
27. AU=Фрост, Џо AU=Петровић Весковић, Љиљана TI=Водич за
родитеље: све што треба да знате о првих 365 дана ваше бебе
PP=Београд PU=Вулкан издаваштво PY=2014
28. AU=Антонијевић, Небојша М. AU=Вукчевић, Миодраг Д.
AU=Апостоловић, Милан Д. AU=Јовановић, Љубица М.
AU=Живковић, Ивана Д. AU=Кањух, Владимир И. TI=Интегративни
приступ профилакси венског тромбоемболизма у ортопедској хирургији: практична упутства PP=Београд PU=Удружење за атеросклерозу Србије, Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ
PY=2014
29. AU=Драшковић, Веско AU=Драшковић, Марија TI=Хипокинезија:
болест савременог човека PP=Београд PU=Желнид PY=2014
65
30. AU=Костић, Градимир TI=Како победити депресију PP=Београд
PU=Пешић и синови PY=2014
31. AU=Јеротић, Владета TI=Неуроза као изазов PP=Београд PU=Ars
Libri; Партенон; Задужбина Владете Јеротића PY=2014
32. AU=Јеротић, Владета TI=Неуротичне појаве нашег времена
PP=Београд PU=Ars Libri; Партенон; Задужбина Владете Јеротића PY=2014
33. AU=Благојевић, Зденка AU=Николић, Зора AU=Мрвић, Верица
AU=Благојевић, Милош AU=Нешић, Ивана TI=Praktikum za vežbe
iz anatomije II PP=Beograd PU=Z. Blagojević PY=2014
34. AU=Благојевић, Зденка AU=Николић, Зора AU=Мрвић, Верица
AU=Благојевић, Милош AU=Нешић, Ивана TI=Радна свеска из
анатомије II PP=Београд PU=З. Благојевић PY=2014
35. AU=Павловић, Драган М. AU=Павловић, Александра М.TI=Деменције:
неуропсихијатријски симптоми: (Бихевиорални и психолошки симптоми деменције - БПСД) PP=Београд PU=Orion art PY=2014
36. AU=Ждрале, Милан AU=Шашић, Милан AU=Манигода, Миодраг TI=Лекари који су спасили свет PP=Београд PU=Дерета
PY=2014
37. AU=Ђурић, Марија AU=Младеновић, Ана TI=Радиолошка дијагностика аорте PP=Београд PU=Print company PY=2014
38. AU=Дејвис, Вилијам AU=Срећковић Дивковић, Дубравка TI=Реците
збогом пшеници: ослободимо се пшенице, ослободимо се килограма и нађимо пут повратка ка здрављу! PP=Београд PU=Лагуна
PY=2014
39. AU=Шаро, Селин AU=Михајловић, Маја TI=100 рецепата за бебе
PP=Београд PU=Лагуна PY=2014
40. AU=Илић, Никола AU=Давидовић, Лазар TI=Исхемија кичмене
мождине у аортној хирургији PP=Београд PU=Медицински факултет PY=2014
41. AU=Ђукић, Војко AU=Стојановић, Јасмина AU=Миловановић, Јовица
AU=Вукашиновић, Милан AU=Боричић, Иван AU=Томановић, Нада
AU=Боричић, Новица AU=Гњатић, Мирјана AU=Мумовић, Гордана
AU=Крејовић Тривић, Сања AU=Станковић, Предраг TI=Псеудотумори
ларинкса PP=Београд PU=ННК Интернационал PY=2014
42. AU=Поповић, Дејан Б. TI=Медицинска инструментација и мерења
PP=Београд PU=Академска мисао PY=2014
43. AU=Пауновић, Петар AU=Благојевић, Божидар TI=Хигијенске установе на подручју Тимочке области између I и II Светског рата:
студија PP=Бор PU=Qwerty PY=2014
44. AU=Величковић-Радовановић, Радмила AU=Цатић-Ђорђевић,
Александра AU=Стефановић, Никола AU=Дамјановић, Ивана
TI=Фармакоепидемиологија: [уџбеник] PP=Ниш PU=Галаксија
PY=2014
45. AU=Ковачевић, Предраг AU=Вишњић, Милан TI=Хирургија тумора
коже и меких ткива PP=Ниш PU=Галаксија PY=2014
46. AU=Јовановић, Милан TI=Унапређење свести ромкиња о значају
превентивних прегледа и самопреглед о добијању рака дојке
PP=Београд PU=КИЗ центар; Ромска Интернационална Унија;
Национални савет ромске мањине PY=2014
47. AU=Огоревц, Марјан AU=Сенчар, Ева AU=Тричковић, Драгутин
TI=Исцељивање кармичком дијагностиком и сигуран улазак у човеково биопоље PP=Ужице PU=Magnalia PY=2014
48. AU=Анђелковић, Марија AU=Цанепа, Сања AU=Дикић, Ненад
AU=Цанепа, Алесандро AU=Ибишбеговић, Денис TI=Метаболички
фитнес = Metabolic fitness PP=Београд PU=M. Анђелковић; Н. Дикић
PY=2014
49. AU=Арсић Арсенијевић, Валентина С. AU=Миленковић, Марина
AU=Оташевић, Сузана AU=Павлица, Душан TI=Медицинска микологија и паразитологија: за студенте медицине, фармације и стоматологије PP=Београд PU=В. Арсић Арсенијевић PY=2014
50. AU=Новаковић, Маријан AU=Бабовић, Нада TI=Меланом коже:
превенција, дијагностика и лечење PP=Београд PU=Академија
медицинских наука СЛД PY=2014
51. AU=Лончаревић, Горанка AU=Каназир, Милена AU=Опавски, Наташа AU=Илић, Драган TI=Водич за спровођење надзора над инвазивном пнеумококном болести PP=Београд PU=Институт за јавно
здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ PY=2014
52. AU=Бјелица, Зоран М. TI=Одржавање: технички менаџмент медицинских уређаја. Kњ. 1 PP=Београд PU=З. М. Бјелица PY=2014
53. AU=Бјелица, Зоран М. TI= Одржавање: технички менаџмент медицинских уређаја. Kњ. 2 PP=Београд PU=З. М. Бјелица PY=2014
54. AU=Бјелица, Зоран М. TI= Одржавање: технички менаџмент медицинских уређаја. Kњ. 3 PP=Београд PU= З. М. Бјелица PY=2014
55. AU=Бјелица, Зоран М. TI= Одржавање: технички менаџмент медицинских уређаја. Kњ. 4, [Direktive 90/385/EEZ, 93/42/EEZ, 98/79/EZ]
PP=Београд PU=Z. M. Bjelica З. М. Бјелица PY=2014
66 >
66 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
65 <
56. AU=Перл, Ерик AU=Милосављевић, Тања TI=Реконекција: лечи
друге, лечи себе PP=Београд PU=Leo commerce PY=2014
57. AU=Бардонсес и Сера, Хосе Луис AU=Дошен, Јелена TI=Водич
кроз природно лечење PP=Пирот PU=Pi-press PY=2014
58. AU=Бардонсес и Сера, Хосе Луис AU=Дошен, Јелена TI=Водич за
превенцију здравља PP=Пирот PU=Pi-press PY=2014
59. AU=Лажетић, Горан AU=Младеновић, Ивица TI=Изгубљени у Виртуелном Свету: зависност од интернета и видео игара: са терапијским приручником PP=Београд PU=Чигоја штампа; Г. Лажетић;
И.Младеновић PY=2014
60. AU=Каралеић, Слађан TI=Основи антрополошке кинезиологије PP=Лепосавић PU=Факултет за спорт и физичко васпитање
PY=2014
61. AU=Башчаревић, Љубиша AU=Георгијев, Филип TI=Ортопедија и
трауматологија локомоторног система PP=Београд PU=Обележја
плус PY=2014
62. AU=Паповић, Радивоје AU=Луковић, Љиљана AU=Новаковић, Ивана AU=Станић, Мирсанда AU=Буњевачки, Вера AU=Цвјетићанин,
Сузана AU=Стојковић, Оливер TI=Хумана генетика: ауторизована
скрипта за студенте I године PP=Београд PU=Медицински факултет
Универзитета, CIBID PY=2014
63. AU=Вучковић, Биљана TI=Радон у бањама Србије PP=Београд
PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
64. AU=Крстић, Радомир TI=Путоказ : и ја Вам дадох како сам гладовао
42 дана Бројсовом методом: рак: леукемија: тотална терапија – корак по корак PP=Књажевац PU=Р. Крстић PY=2014
65. AU=Максимовић, Живан В. AU=Јевтић, Милош AU=Мићић, Јован TI=Праг здравља: разговори са Живаном В. Максимовићем
PP=Београд PU=Београдска књига PY=2014
66. AU=Берни, Зигел AU=Марковић, Јелена AU=Јеротић, Владета
AU=Стамболовић, Вук TI=Љубав, медицина и чуда PP=Београд
PU=Плави јахач PY=2014
67. AU=Митровић, Мирољуб TI=Буди паметан избегни алкохол као
опасност на животном путу: [информатор] PP=Ниш PU=Атлантис
PY=2014
68. AU=Бошковић, Снежана TI=Здравствена нега у интерној медицини
PP=Београд PU=Висока здравствена школа струковних студија
PY=2014
69. AU=Иваниш, Славица AU=Тривунац, Софија TI=КОраци ка радости:
прича о животу са сувишним килограмима: интерактивни приручник PP=Београд PU=Дерета PY=2014
70. AU=Лалевић-Васић, Босиљка М. AU=Меденица, Љиљана М.
AU=Николић, Милош М. TI=Дерматовенерологија са пропедевтиком: уџбеник за студенте медицине PP=Београд PU=Медицински
факултет Универзитета CIBID PY=2014
71. AU=Арсић-Комљеновић, Гордана AU=Кенић, Јелена TI=Одговор организма на динамички стрес позитивног (+Гз) убрзања PP=Београд
PU=Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић“ PY=2014
72. AU=Перић, Александар TI=Ефекти примене кларитромицина у
лечењу носне полипозе PP=Београд PU=Задужбина Андрејевић
PY=2014
73. AU=Вељковић, Горан AU=Гојковић, Ранко TI=Дечије болести
PP=Крагујевац PU=Духовни луг PY=2014
74. AU=Јепсен, Питер AU=Томсен, Оле Арнт AU=Гуел, Фернандо AU=Моне, Исидр AU=Бућић, Александра TI=Људско тело
PP=Београд PU=Егмонт PY=2014
75. AU=Биочанин, Миљко TI=Лековито биље планине Јавор
PP=Краљево PU=М. Биочанин PY=2014
76. AU=Ђукановић, Љубица TI=Персонализована медицина
PP=Београд PU=Академија медицинских наука Српског лекарског друштва PY=2014
77. AU=Стошљевић, Миодраг AU=Николић, Снежана TI=Умокравање
деце и омладине у сну PP=Београд PU=Кабинет за дефектологију
Стошљевић PY=2014
78. TI=Зборник резимеа [Електронски извор] PP=Зајечар PU=Завод
за јавно здравље „Тимок“ PY=2014
79. AU=Ћупић, Витомир AU=Муминовић, Мехмед AU=Кобал, Силвестра
80. AU=Агас, Дејвид Б. AU=Лоберг, Кристин AU=Шелмић, Звездана TI=Живот без болести PP=Београд PU=Вулкан издаваштво
PY=2014
81. TI=Зборник радова PP=Београд PU=Асоцијација лабораторијских
технолога и техничара Србије PY=2014
82. AU=Марчетић, Зоран TI=Коморбидитет кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести PP=Приштина PU=З. Марчетић PY=2014
83. TI=Превентивна педијатрија у Србији од теорије до праксе: зборник
апстраката PP=Ниш PU=Nais print PY=2014
84. AU=Ренђеловић, Дубравка TI=Proceeding PP=Ниш PU=Галаксија
PY=2014
85. AU=Младеновић, Ивица AU=Лажетић, Горан TI=Зависност од коцкања: са терапијским приручником PP=Београд PU=Чигоја штампа;
И. Младеновић; Г. Лажетић PY=2014
86. AU=Стаменковић, Зорана TI=Употреба Френкловог регулатора
функције у третману скелетне класе III PP=Београд PU=Задужбина
Андрејевић PY=2014
87. AU=Илић-Тасић, Слободанка TI=Епилепсија иза манастирских
врата: (у српским средњовековним болницама) PP=Београд
PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
88. AU=Бјекић, Милан AU=Меденица, Љиљана TI=Атлас дерматовенеролошких обољења мушке гениталне регије PP=Београд PU=Завод
за уџбенике PY=2014
89. AU=Бенке, Роберт С. AU=Вуковић, Бојана AU=Остојић, Сергеј М. TI=Кинезиолошка анатомија PP=Београд PU=Data status
PY=2014
90. AU=Живковић, Добрица В. AU=Каралеић, Слађан AU=Арсић, Братислав TI=Корективна гимнастика PP=Niš PU=SIA PY=2014
91. AU=Влајковић, Живка TI=Беби кувар: исхрана одојчета & мајке
дојиље PP=Београд PU=Ж. Влајковић PY=2014
92. AU=Поповић, Весна TI=Мали лекар PP=Београд PU=Вулкан издаваштво PY=2014
93. AU=Антић, Андрија и група аутора TI=Практикум из хирургије са анестезиологијом PP=Београд PU=Медицински факултет PY=2014
94. TI=Тумори главе и врата PP=Београд PU=Удружење медикалних
онколога Србије, Институт за онкологију и радиологију Србије
PY=2014
95. AU=Крстић, Јелена TI=Неинвазивна стимулација мозга у терапији
депресије PP=Београд PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
96. AU=Јовановић, Небојша С. TI=Клинички аспекти пуерперијума
PP=Београд PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
97. AU=Мрињек, Невенка AU=Јутронић, Дуња AU=Ђуран, Љубица
AU=Амбраш, Дарко AU=Млађеновић, Здравко AU=Стошић, Томислав AU=Стошић, Лука TI=Biological, Functional, Orthodontic
Models: the role of crushing forces in changes to the supporting tissues
of the teeth in malocclusions PP=Београд PU=Н. Мрињек; Чигоја
штампа PY=2014
98. AU=Ђорђевић, Јелена TI=Дијететика 1 и 2: за студенте Високе
здравствене школе струковних студија у Београду и за пацијенте
PP=Београд PU=Ј. Ђорђевић PY=2014
99. AU=Божић, Милена AU=Делић, Драган TI=Трансплантација јетре:
могућности и дилеме PP=Београд PU=Академија медицинских наука Српског лекарског друштва PY=2014
100. AU=Суботић, Војислав М. AU=Чоловић, Радоје TI=Педесетогодишња
историја Српског лекарског друштва: 1872. - 22.IV.(5.V.) - 1922.
PP=Београд PU=Српско лекарско друштво PY=2014
101. AU=Педовић, Надежда TI=Историја медицине, фармације, ветерине
и народна здравствена култура. Књ. 4, Зборник радова са V научностручног скупа одржаног 1. новембра 2013. у Зајечару PP=Зајечар
PU=Историјски архив „Тимочка крајина“ PY=2014
102. AU=Лазић, Јелена TI=Орални мукозитиси код малигних болести
PP=Београд PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
103. AU=Вулетић, Душко TI=Приручник за прераду лековитог биља
PP=Шабац PU=Caritas PY=2014
104. AU=Земан Мишчевић, Кристина AU=Ђуровић, Ивана TI=Приручник
за обуку неговатељица PP=Шабац PU=Caritas PY=2014
105. AU=Савић, Миленко TI=Производња домаће хране: приручник за
припрему домаћих производа PP=Шабац PU=Caritas PY=2014
106. AU=Џодић, Радан AU=Нешковић Константиновић, Зора AU=Гудурић,
Бранимир TI=Рак дојке PP=Београд PU=Завод за уџбенике
PY=2014
107. AU=Нешић, Радмила TI=Симпозијум здравствених радника Србије I
категорије са међународним учешћем „Знање у акцији“, Златибор,
28.05.-01.06.2014. године PP=Београд PU=Савез удружења здравствених радника Србије PY=2014
108. AU=Пејчић, Томислав П. AU=Хаџи-Ђокић, Јован Б. AU=Башић, Драгослав Т. TI=Простата PP=Београд PU=Elit medica PY=2014
109. AU=Ранковић Јаневски, Милица AU=Маглајлић Ђукић, Свјетлана
AU=Брегун Дороњски, Александра AU=Плећаш, Дарко TI=Клинички
семинари 2013 PP=Београд PU=Институт за неонатологију
PY=2014
110. AU=Немањић, Милош TI=Култура старења и старости између традиционалног и савременог модела [Електронски извор] = Culture
of Aging and Old Age Between Traditional and Contemporary Model:
књига резимеа PP=Београд; Belgrade PU=Геронтолошко друштво
Србије; =Gerontological Society of Serbia PY=2014
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 111. AU=Живановић, Жељко TI=Водич кроз породиљство PP=Београд
PU=Српско лекарско друштво PY=2014
112. AU=Ракић, Снежана TI=Зборник радова PP=Београд PU=Гинеко­
лошко-акушерска секција PY=2014
113. AU=Секуловић, Лепосава AU=Секуловић, Слободан AU=Кроња, Горан
TI=Перфорантне вене ноге PP=Београд PU=Л. Секуловић PY=2014
114. AU=Павловић, Драган М. TI=Ментално здравље школске деце: за
студенте Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, Универзитета у Београду PP=Београд PU=Орион арт PY=2014
115. AU=Сараволац, Синиша TI=XI Симпозијум ургентне медицине Србије са међународним учешћем, Златибор, 24-27. мај 2014. године
[Електронски извор] PP=Београд PU=Српско лекарско друштво,
Секција ургентне медицине PY=2014
116. AU=Раденковић-Дамњановић, Брана TI=Један свет једно здравље:
зборник радова PP=Београд PU=Српско ветеринарско друштво
PY=2014
117. AU=Ђекић, Љиљана TI=Наноинкапсулација - примена и значај у
испоруци активних супстанци PP=Београд PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
118. AU=Бошковић, Добривоје AU=Бошковић, Дејан TI=Муцање: дијагноза и лечење PP=Београд PU=Elit medica PY=2014
119. AU=Фатовић-Милићевић, Божица TI=Шта вас интересује: нека питања и одговори из гинеколошке ординације PP=Београд PU=Б.
Фатовић-Милићевић PY=2014
120. AU=Јовић, Небојша Ј. TI= „EEG у спавању“ [Електронски извор]
PP=Панчево PU=Helicon publishing PY=2014
121. AU=Пелагић, Васа AU=Перишић, Ненад AU=Тешић, Владета М.
TI=Пелагићев народни учитељ PP=Београд PU=Leo commerce
PY=2014
122. AU=Карић, Светлана Ђ. TI=Нега и васпитање деце раног узраста
PP=Шабац PU=Висока школа струковних студија за васпитаче
PY=2014
123. AU=Поповић, Весна TI=Људско тело PP=Београд PU=Вулкан издаваштво PY=2014
124. AU=Настасић, Петар AU=Димић, Саша TI=Болести зависности –
сличности и разлике: зборник радова PP=Београд PU=Заједница
клубова лечених алкохоличара Србије PY=2014
125. AU=Јаковљевић, Михајло Б. И група аутора TI=Здравствена економија са фармакоекономијом: за студенте медицинских наука
PP=Крагујевац PU=Факултет медицинских наука PY=2014
126. AU=Николић, Горан AU=Кундаковић, Татјана AU=Златковић,
Саша TI=Формулације природних антисептика PP=Лескова
PU=Технолошки факултет PY=2014
127. AU=Стојиљковић, Јагода AU=Стојиљковић, Анита AU=Итов, Драгослав TI=Здравствена нега у хирургији PP=Београд PU=Altera Books
PY=2014
128. AU=Драгићевић, Слободанка AU=Филиповић, Добривоје TI=Исхрана
одојчета и мале деце PP=Београд PU=Замајац PY=2014
129. AU=Црнчевић, Мирјана AU=Божовић, Гојко TI=50 година Специјалне
болнице за болести штитасте жлезде и болести метаболизма Златибор PP=Златибор PU=Специјална болница за болести штитасте
жлезде и болести метаболизма „Златибор“ PY=2014
130. AU=Грегорић, Драгутин П. TI=И лекари су људи PP=Београд PU=Д.
П. Грегорић PY=2014
131. AU=Пелагић, Васа AU=Анчић, Војин В. AU=Тешић, Владета М.
TI=Пелагићев народни учитељ PP=Београд PU=Акиа М. Принц
PY=2014
132. AU=Богдановић, Радован AU=Радловић, Недељко TI=Зборник предавања PP=Београд PU=Удружење педијатара Србије PY=2014
133. AU=Влајковић, Живка TI=Мој кувар у трудноћи: здрава храна за
здраво потомство PP=Београд PU=Ж. Влајковић PY=2014
134. AU=Ћетковић, Драгослав TI=Мирослав Самарџић обичан човек посебних врлина: врхунски неурохируг, светског гласа PP=Београд
PU=Обележја плус PY=2014
135. AU=Иланковић, Вера AU=Иланковић, Андреј Н. TI=Неурорехаби­
литација PP=Београд PU=В. ИланковићPY=2014
136. AU=Иланковић, Вера AU=Иланковић, Андреј Н. TI=Методе и технике
хабилитације и рехабилитације у развојном периоду PP=Београд
PU=В. Иланковић PY=2014
137. AU=Пајић, Душан AU=Пајић, Бојан TI=Промене на очима код општих
болести PP=Београд PU=Орион арт PY=2014
138. AU=Назаров, Георгиј Р. TI=Тајна здравог срца. Deo 1 PP=Beograd
PU=G. Nazarov PY=2014
139. AU=Коста, Ана Перељо AU=Секулић, Мирјана TI=Секс и здравље
PP=Пирот PU=Pi-press PY=2014
140. AU=Ралуј, Густаво AU=Јовановић, Снежана TI=Тело у доброј форми
PP=Пирот PU=Pi-press PY=2014
67
141. AU=Панзаловић, Душко TI=Лапароскопска хирургија кроз историју
PP=Београд PU=Д. Панзаловић PY=2014
142. AU=Хеј, Лујза Л. AU=Јовановић, Весна AU=Павловић, Анђела
AU=Браун, Дејв TI=Како да излечите свој живот PP=Београд
PU=Verba PY=2014
143. AU=Кар, Ален AU=Пауновић, Зоран Ж. AU=Хејли, Робин TI=Лак
начин да смршате PP=Београд PU=Viva Partners PY=2014
144. AU=Matović, Vesna TI=Congress Theme: „New Frontiers and Challenges
in Toxicology“: [abstract book] PP=Beograd PU=Serbian Society of
Toxicology PY=2014
145. AU=Килибарда, Биљана AU=Мравчик, Виктор AU=Сиерославски,
Јануш AU=Гудељ Ракић, Јелена AU=Мартенс, Маркус Себастиан
TI=Национално истраживање о стиловима живота становништва
Србије 2014. године: коришћење психоактивних супстанци и игре
на срећу PP=Београд PU=Институт за јавно здравље Србије „Др
Милан Јовановић Батут“ PY=2014
146. AU=Kilibarda, Biljana AU=Mravcik, Viktor AU=Sieroslawski, Janusz
AU=Gudelj Rakić, Jelena AU=Martens, Marcus Sebastian AU=Mitrović,
Marija AU=Blagojević, Marija TI=National Survey on life styles of
citizens in Serbia 2014: key findings on substance use and gambling
PP=Beograd PU=Institute of Public Health of Serbia „Dr Milan Jovanovic
Batut“ PY=2014
147. AU=Килибарда, Биљана AU=Габрхелик, Роман AU=Николић, Надежда AU=Гудељ Ракић, Јелена AU=Митровић, Марија TI=Превенција
злоупотребе психоактивних супстанци : питања и одговори
PP=Београд PU=Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ PY=2014
148. AU=Николић, Милисав TI=Опоравак спортиста: приручник за природни опоравак и подизање физичких и духовних способности
PP=Београд PU=Матић PY=2014
149. AU=Пргомеља, Стела AU=Живков, Исидора TI=Мој џепни панкреас: живот са инсулинском пумпом PP=Београд PU=С. Пргомеља
PY=2014
150. AU=Лазић, Нада TI=Од здравих родитеља до здравог потомства:
приручник за труднице PP=Београд PU=Н. Лазић PY=2014
151. AU=Николић, Драган TI=Токсикологија и заштита од токсичних
материја PP=Крушевац PU=Висока хемијско-технолошка школа
струковних студија PY=2014
152. AU=Хеј, Лујза Л. AU=Павловић, Анђела TI=Волите себе, излечите
свој живот: радна свеска PP=Београд PU=Verba PY=2014
153. AU=Брадфорд, Монце AU=Богдан, Марија TI=Енергетска кухиња
PP=Пирот PU=Pi-press PY=2014
154. AU=Јовашевић, Љубиша AU=Бајин, Зоран AU=Нурковић, Јасмин
TI=КЛиничка биохемија PP=Нови Пазар PU=Државни универзитет
PY=2014
155. AU=Вељковић, Јасна TI=Психодрама и промена PP=Београд
PU=Задужбина Андрејевић PY=2014
156. AU=Јеротић, Владета TI=Психотерапија и религија: избор чланака
PP=Београд PU=Ars libri; Задужбина Владете Јеротића PY=2014
157. AU=Столић, Радојица В. TI=Пропедевтика бубрежних болести
PP=Косовска Митровица PU=Медицински факултет Универзитета
у Приштини PY=2014
158. AU=Николић, Зора AU=Благојевић, Зденка AU=Мрвић, Верица
AU=Благојевић, Милош TI=Практикум за вежбе из анатомије I
PP=Београд PU=З. Николић; З. Благојевић; В. Мрвић; М. Благојевић PY=2014
159. AU=Младеновић, Ивица AU=Лажетић, Горан TI=Водич за одговорно
пијење алкохола PP=Београд PU=Институт за ментално здравље
PY=2014
160. AU=Матовић, Весна AU=Ђукић, Мирјана AU=Антонијевић, Биљана
TI=Практикум из клиничко-токсиколошких анализа PP=Београд
PU=Фармацеутски факултет PY=2014
161. AU=Михаиловић, Благица TI=Хронична плућна инсуфицијенција и
хронично плућно срце PP=Косовска Митровица PU=Медицински
факултет Универзитета у Приштини PY=2014
162. AU=Перишић, Слађана TI=Бебин кувар здраве хране: преко 180
брзих, лаких и здравих рецепата PP=Београд PU=Leo commerce
PY=2014
163. AU=Почековац, Милош TI=Атлас хирургије тумора дојке PP=Београд
PU=Научна КМД PY=2014
164. AU=Росић, Мирко AU=Станишић Стојић, Светлана TI=Принципи
исхране и рекреације PP=Beograd PU=Универзитет Сингидунум,
Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент PY=2014
165. AU=Шуљагић, Весна AU=Јевтић, Миодраг AU=Тодоровић, Вељко
AU=Рајић, Радмила AU=Јадранин, Жељко TI=Превенција и контрола
HIV/AIDS-a у војној популацији PP=Београд PU=Универзитет одбране, Војномедицинска академија PY=2014
68 >
68 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
67 <
166. AU=Вукићевић, Даница AU=Митић, Небојша Б. TI=Патологија грлића
материце PP=Ниш PU=Папир центар - Ранђеловић PY=2014
167. AU=Тодоровић, Љубинко TI=Дијализа: приручник за болеснике и
особље на дијализи PP=Бор PU=Удружење бубрежних болесника
на дијализи у Бору PY=2014
168. AU=Трајковић, Сенка TI=Енциклопедија народних метода лечења
PP=Београд PU=Колосеум PY=2014
169. AU=Чукурановић, Раде AU=Јовановић, Иван AU=Васовић, Љиљана
AU=Антић, Светлана AU=Павловић, Светлана AU=Арсић, Стојанка AU=Влајковић, Слободан AU=Даковић Бјелаковић, Марија
AU=Угреновић, Слађана TI=Водич кроз практични испит из анатомије PP=Ниш PU=Р. Чукурановић ... [etc.] PY=2014
170. AU=Војводић, Никола М. TI=Епилепсија темпоралног режња
PP=Београд PU=Завод за уџбенике PY=2014
171. AU=Туцаков, Јован AU=Тодоровић, Коста TI=Лечење биљем
PP=Београд PU=Вулкан PY=2014
172. AU=Петровић, Душан TI=Светла и сенке психијатрије PP=Параћин
PU=Библиотека „Др Вићентије Ракић“ PY=2014
173. AU=Мелгоса, Хулијан AU=Мајсторовић, Дејан TI=Живот и стрес
PP=Београд PU=Препород PY=2014
174. AU=Хаџи Марина, Пешић AU=Жикић, Оливера TI=Стрес: превладавање и контрола PP=Ниш PU=Scero print PY=2014
175. AU=Касан, Адолфо AU=Продановић, Гордана TI=Школски анатомски
атлас PP=Београд PU=Креативни центар PY=2014
176. AU=Ранкин, Лиса AU=Мујовић Пишчевић, Татјана AU=Павловић,
Анђела TI=Ум изнад медицине: научни доказ да можете да исцелите
себе PP=Београд PU=Verba PY=2014
177. AU=Сталетић, Миодраг TI=Алергије на пчелиње производе, храну
и друго PP=Крагујевац PU=М. Сталетић PY=2014
178. AU=Протић, Драгана AU=Самарџић, Јанко AU=Лозић, Маја
AU=Савић Вујовић, Катарина AU=Медић, Бранислава AU=Тодоровић,
Зоран TI=Практикум из фармакологије и токсикологије PP=Београд
PU=Медицински факултет Универзитета CIBID PY=2014
179. AU=Марковић, Љиљана AU=Жунић-Божиновски, Снежана AU=Радо­
сављевић, Татјана TI=Радна свеска из Патолошке физиологије PP=Бе­
о­град PU=Медицински факултет Универзитета, ЦИБИД PY=2014
180. AU=Јовановић, Томислав TI=Практикум за медицинску физиологију
са радном свеском: III семестар Deo 1 PP=Београд PU=Медицински
факултет Универзитета CIBID PY=2014
181. AU=Кецмановић, Душан AU=Лога, Слободан AU=Старчевић, Владан
TI=Метапсихијатрија PP=Београд PU=Clio PY=2014
182. AU=Славковић, Анђелка TI=Зборник саопштења = Proceeding
PP=Ниш PU=Naisprint PY=2014
183. AU=Славковић, Анђелка TI=Зборник саопштења = Proceeding
PP=Ниш PU=Naisprint PY=2014
184. AU=Благотић, Милена AU=Ђорђевић, Љубица AU=Маринковић,
Слободан AU=Малобабић, Слободан AU=Радоњић, Видосава
AU=Простран, Милан AU=Ранковић, Анка AU=Филиповић, Бранислав
AU=Пушкаш, Ласло AU=Ђурић, Марија AU=Бећиревић, Валентина
AU=Малиш, Милош AU=Ђулејић, Вук AU=Ђонић, Данијела AU=Стијак,
Лазар AU=Аксић, Милан AU=Старчевић, Ана AU=Теофиловски-Парапид, Гордана AU=Станковић, Гордана TI=Радна свеска за вежбе
и семинаре из анатомије: I семестар PP=Београд PU=Медицински
факултет Универзитета, Катедра анатомије PY=2014
184. AU=Правица, Вера AU=Попадић, Душан AU=Трајковић, Владимир
AU=Марковић, Милош AU=Савић, Емина AU=Перовић, Владимир
AU=Миленковић, Марина TI=Приручник за наставу из имунологије PP=Београд PU=Медицински факултет Универзитета CIBID
PY=2014
186. AU=Требен, Марија AU=Матић, Ема Пирошка TI=Здравље из
Божје апотеке: савети и искуства у лечењу лековитим биљкама
PP=Београд PU=Едиција PY=2014
187. AU=Муркоф, Хајди А. AU=Мазел, Шерон AU=Попов-Слијепчевић,
Мирјана AU=Кучар, Карен AU=Локвуд, Чарлс Џ. TI=Шта да очекујете
док чекате бебу PP=Београд PU=Креативни центар PY=2014
188. AU=Станковић, Зоран AU=Беговић, Дејан AU=Живковић, Добросав
TI=Алкохолизам од прве до последње чаше : терапијски приручник
PP=Београд PU=Креативни центар PY=2014
189. AU=Ловринчевић, Невена AU=Докић, Неда TI=Научите дете да спава: од новорођенчета до предшколца: спречите и уклоните проблеме спавања PP=Београд PU=Креативни центар PY=2014
190. AU=Турза, Карел TI=Медицина и друштво: увод у медицинску
етику PP=Београд PU=Медицински факултет Универзитета CIBID
PY=2014
191. A U=Плећаш, Драга AU=Белојевић, Горан AU=Јорга, Јагода AU=Сбутега Милошевић, Горица AU=Мармут, Зоран
AU=Васиљевић, Нађа AU=Јаковљевић, Бранко AU=Бацковић, Ду-
шан AU=Миленковић, Сања AU=Максимовић, Милош AU=Пауновић,
Катарина AU=Давидовић, Драгана AU=Илић-Живојиновић, Јелена
TI=Практикум из Хигијене са медицинском екологијом: за студенте медицине PP=Београд PU=Медицински факултет Универзитета
CIBID PY=2014
192. AU=Кецмановић, Душан AU=Јаковљевић, Миро TI=У потрази за
идентитетом психијатрије PP=Београд PU=Clio PY=2014
193. AU=Катић Живановић, Јелена TI=Како победити умор PP=Београд
PU=Liber Novus PY=2014
194. TI=Карцином плућа PP=Београд PU=Удружење медикалних онколога Србије, Институт за онкологију и радиологију Србије PY=2014
195. AU=Јовић, Рајко AU=Влашки, Љиљана AU=Данкуц, Драган
AU=Комазец, Зоран TI=Оториноларингологија: хирургија главе и
врата PP=Нови Сад PU=Медицински факултет PY=2014
196. AU=Мандић, Марија AU=Вуков, Томислав AU=Матарић, Терезија
TI=Куварски дневник бебе Марте: увођење немлечне дохране и
уобрачавање одојчета PP=Суботица PU=М. Мандић PY=2014
197. AU=Мумовић, Гордана AU=Митровић, Слободан AU=Јовић, Рајко
AU=Арбутина, Тања AU=Веселиновић, Мила TI=Практикум из
Медицинских основа поремећаја гласа и говора PP=Нови Сад
PU=Медицински факултет PY=2014
198. AU=Капамаџија, Александра AU=Зотовић, Марија AU=Укропина,
Снежана AU=Добановачки, Душанка AU=Туро, Лидиа AU=Седлецки,
Катарина TI=Речник репродуктивног здравља PP=Нови Сад
PU=Покрајински секретаријат за спорт и омладину Аутономне
покрајине Војводине PY=2014
199. AU=Орлов, Џудит AU=Милосављевић, Татјана TI=Позитивна енергија:
десет изузетних савета за преображавање умора, стреса и страха у
енергију, снагу и љубав PP=Нови Сад PU=Stylos art PY=2014
200. AU=Урошевић, Ивана TI=Зборник радова PP=Нови Сад PU=Друштво
лекара Војводине Српског лекарског друштва, Интернистичка
секција PY=2014
201. AU=Грандић, Сања TI=Водич кроз трудноћу PP=Сремска Каменица
PU=Mediumgroup PY=2014
202. AU=Јовић, Рајко AU=Мумовић, Гордана AU=Митровић, Слободан
AU=Голубовић, Славица TI=Медицинске основе поремећаја гласа и
говора PP=Нови Сад PU=Медицински факултет PY=2014
203. TI=Специјална болница за рехабилитацију „Бања Кањижа“: 100
година чува Ваше здравље PP=[S. l. PU=s. n. PY=2014
204. AU=Самојлик, Исидора AU=Хорват, Олга TI=Савремена фармакотерапија: практикум из фармакографије и облика лекова PP=Нови
Сад PU=Медицински факултет PY=2014
205. AU=Боришев, Љиљана и група аутора TI=Психијатрија: уџбеник за студенте медицине PP=Нови Сад PU=Медицински факултет PY=2014
206. AU=Јаковљевић, Ђорђе AU=Грујић, Вера AU=Мартинов-Цвејин, Мирјана AU=Легетић, Бранка TI=Социјална медицина PP=Нови Сад
PU=Медицински факултет PY=2014
207. AU=Чабаркапа, Велибор AU=Ћурић, Никола AU=Дујмовић, Ференц
AU=Ђерић, Мирјана AU=Еремић, Невена AU=Илинчић, Бранислава AU=Јаковљевић, Ана AU=Којић-Дамјанов, Сунчица AU=Мијовић,
Романа AU=Митић, Горана AU=Николић, Станислава AU=Стошић,
Зоран AU=Вучковић, Биљана AU=Жеравица, Радмила TI=Практикум
из патолошке физиологије PP=Нови Сад PU=Медицински факултет
PY=2014
208. TI=Zbornik radova [Elektronski izvor] PP=Novi Sad PU=Stylos PY=2014
209. AU=Живанов, Мирјана AU=Примовић, Стојан TI=Хомеопатска медицина: невидљиви утицаји PP=Нови Сад PU=House of Homeopathy
PY=2014
210. AU=Бајкин, Бранислав и група аутора TI=Увод у научноистраживачки рад: уџбеник за студенте основних академских студија медицине, стоматологије, фармације, здравствене неге, медицинске
рехабилитације и специјалне едукације и рехабилиације PP=Нови
Сад PU=Медицински факултет PY=2014
211. AU=Грујић, Никола AU=Иветић, Весна AU=Лукач, Дамир AU=Ми­
лутиновић, Бранко AU=Наумовић, Нада AU=Филиповић, Данка
AU=Барак, Ото AU=Драпшин, Миодраг AU=Караба-Јаковљевић,
Деа AU=Попадић-Гаћеша, Јелена TI=Тест-питања из физиологије
PP=Нови Сад PU=Медицински факултет PY=2014
212. AU=Ћорић, Бранко TI=Драматични и неуротични данас. Друштво,
група и групна терапија PP=Београд PU=Друштво психоаналитичких психотерапеута Србије PY=2014
213. AU=Митро, Вероника AU=Дамјановић, Дајана AU=Тимотић, Свјетлана TI=Сексуалност жена са моторним инвалидитетом из Војводине
PP=Нови Сад PU=Из круга- Војводина PY=2014
214. TI=Трећи српски конгрес о штитастој жлезди: Школа ултразвука штитасте жлезде: Програм: Златибор, 29. мај – 1. јун 2014 PP=[Zlatibor]
PU=Српско тироидно друштво PY=2014
//
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 69
Пре­но­си­мо из дру­гих Гла­си­ла
– ВЕ­ЛИ­КИ УСПЕХ ХР­ВАТ­СКИХ НА­УЧ­НИ­КА
ОТ­КРИ­ЛИ УЗРОК
УБР­ЗА­НОГ СТА­РЕ­ЊА
И РА­КА ЈЕ­ТРЕ
// Пра­те­ћи функ­ци­о­ни­са­ње то­га ге­на мо­гу­ће је бо­ље
про­у­ча­ва­ти на­чин на­стан­ка ту­мо­ра и раз­ви­ја­ти лек //
В
е­л и­ка ме­ђу­н а­р од­н а гру­п а
на­уч­ни­ка, у ко­јој су ис­так­
ну­ту уло­гу има­ли хр­ват­ски
ис­тра­жи­ва­чи Иван Ђи­кић,
Да­вор Лес­сел, Кри­сти­јан Ра­ма­дан
и Ја­н ош Тер­з ић, от­к ри­л а је пр­в и
ген по­ве­зан с ту­мо­ром је­тре (хе­па­
то­це­лу­лар­ни кар­ци­ном). То ва­жно
от­кри­ће об­ја­вље­но је у но­вом бро­ју
пре­сти­жног знан­стве­ног ча­со­пи­са
Na­tu­re Ge­ne­tics.
– От­кри­ли смо ге­нет­ску аб­нор­мал­
ност ко­ја је по­ве­за­на с ра­ном по­ја­
вом ту­мо­ра је­тре код де­це. Реч је о
на­след­ној му­та­ци­ји ко­ја се мо­ра на­
сле­ди­ти и од оца и мај­ке ко­ји не­ма­
ју симп­то­ме бо­ле­сти – ре­као је Иван
Ђи­кић, про­фе­сор на Уни­вер­зи­те­ту
Ге­те у Франк­фур­ту. – Спо­зна­ли смо
да код де­це ко­ја су на­сле­ди­ла му­та­
ци­ју на ге­ну СПРТН по­сле­дич­но до­
ла­зи до раз­во­ја ту­мо­ра је­тре и убр­
за­ног ста­ре­ња. Та де­ца осе­де већ са
16 го­ди­на, раз­ви­ју ка­та­рак­ту, има­ју
по­гр­бље­но др­жа­ње, бо­ле­сне згло­бо­
ве итд. – до­дао је Ђи­кић, ис­так­нув­
ши да се вр­ло ма­ло зна о ге­нет­ским
узро­ци­ма ту­мо­ра је­тре.
– То от­кри­ће пр­ви пут ука­зу­је на
мо­но­ге­нет­ску по­ве­за­ност по­ја­ве ту­
мо­ра је­тре с по­ро­дич­ним на­сле­ђем
и сто­га да­је пот­пу­но но­ву сли­ку ве­
ро­јат­но но­ве под­вр­сте ту­мо­ра је­тре
– на­гла­сио је Ђи­кић.
За­ни­мљи­во је да су ге­ни по­ве­за­
ни с на­стан­ком ра­ка дој­ке, де­бе­лог
цре­ва, про­ста­те и дру­гих ор­га­на от­
кри­ве­ни и опи­са­ни пре низ го­ди­на,
док је пр­ва ве­за му­ти­ра­ног ге­на и
ту­мо­ра је­тре от­кри­ве­на тек са­да.
– Са­да је мо­гу­ће, пра­те­ћи функ­ци­
о­ни­ра­ње то­га ге­на, бо­ље про­уч
­ а­ва­
ти на­чин на­стан­ка то­га зло­ћуд­ног
ту­мо­ра. Је­ди­но раз­у­ме­ва­ње осно­
Иван Ђикић и Јанош Терзић
ва би­ол
­ о­шких про­це­са мо­же до­ве­
сти до ре­ше­ња не­ке бо­ле­сти. У овом
кон­крет­ном слу­ча­ју мо­гу­ће је пред­
ви­де­ти сце­на­ри­је ко­ји би мо­гли ра­
зул­ти­ра­ти раз­во­јем ле­ка – ре­као је
Ја­нош Тер­зић, про­фе­сор на Ме­ди­
цин­ском фа­кул­те­ту (МФ) у Спли­ту.
– Рак је­тре је пе­ти по уче­ста­ло­сти
и сва­ке го­ди­не од те бо­ле­сти обо­ли
око 500.000 љу­ди у све­ту. Вр­ло ри­
јет­ко се ја­вља пре че­тр­де­се­те го­ди­
не, а нај­ве­ћа му је уче­ста­лост са 70
го­ди­на. Основ­ни фак­то­ри ри­зи­ка су
ин­фек­ци­ја ви­ру­сом хе­па­ти­ти­са Бe
и Цe, ал­ко­хол­на бо­лест је­тре, док су
оста­ли узро­ци те бо­ле­сти ре­ђи – по­
ја­снио је Тер­зић.
– Ме­ђ у­т им, сва три бо­л е­с ни­к а
ко­ј а смо опи­с а­л и у сту­д и­ј и има­
ла су му­та­ци­ју у ге­ну SPRTN, те је
ту­мор на­стао око 15. го­ди­не жи­во­
та. Та чи­ње­ни­це ја­сно го­во­ре о по­
губ­ним учин­ци­ма тих му­та­ци­ја, тј.
„опа­сни­је“ су и од ви­ру­са и од ал­ко­
хо­ла – на­гла­сио је Тер­зић.
На­ш и са­г о­в ор­н и­ц и су ис­та­к ли
да су ис­тра­жи­ва­ња по­че­ли пре се­
дам го­ди­на на МФ-у у Спли­ту, где су
екс­пе­ри­мен­те ура­ди­ле проф. Ива­на
Ма­ри­но­вић Тер­зић и дипл. инг. Ма­
ри­на Де­го­ри­ци­ја.
– Пре от­при­ли­ке три го­ди­не, кад
смо би­ли на по­ло­ви­ни на­ших ис­тра­
жи­ва­ња, по­зва­ли смо на са­рад­њу
струч­ња­ка за по­прав­ку оште­ће­ног
ДНК, проф. Кри­сти­ја­на Ра­ма­да­на с
Окс­фор­да, ко­ји је Хр­ват из Ко­на­ва­
ла. Убр­зо нас је кон­так­ти­ра­ла и гру­
па из Не­мач­ке ко­ја је про­на­шла па­
ци­јен­та с му­та­ци­јом у ге­ну SPRTN, а
кључ­ни ис­тра­жи­вач у тој гру­пи био
је За­греп­ча­нин Da­vor Les­sel. Же­ле­
ли су да ком­би­но­ва­њем спо­зна­ја
убр­за­мо от­кри­ће функ­ци­је ге­на –
ис­при­чао је Тер­зић. Пред крај сту­
ди­је при­кљу­чи­ли су се и на­уч­ни­
ци из Ау­стра­ли­је, ко­ји су про­на­шли
још два па­ци­јен­та, па је сед­мо­го­ди­
шње ис­тра­жи­ва­ње оку­пи­ло ви­ше од
25 ис­тра­жи­ва­ча.
– Ова­кви про­јек­ти мо­гу­ћи су са­мо
у ду­го­трај­ним сту­ди­ја­ма, а при­том
је по­треб­но ду­го­трај­но фи­нан­си­ра­
ње без и јед­не пу­бли­ка­ци­је. То по­ка­
зу­је ко­ли­ко је да­нас ва­жно и фи­нан­
ци­ра­ње ду­го­роч­них пр­о­је­ка­та ко­ји
про­уч
­ а­ва­ју ве­ли­ка пи­та­ња у би­о­ме­
ди­ци­ни – за­кљу­чио је Иван Ђи­кић.
(Об­ја­вље­но 29. сеп­тем­бра у за­гре­
бач­ком „Ју­тар­њем ли­сту“, ау­тор Та­
ња Ру­деж)
70 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Догађаји >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ТРИ­БИ­НА О КАР­ДИ­О­ВА­СКУ­ЛАР­НИМ БО­ЛЕ­СТИ­МА
ПРЕ­ВЕН­ТИВ­НИМ
АК­ЦИ­ЈА­МА ДО МА­ЊЕ
СМРТ­НО­СТИ
// ОД 30 ДО 50 ОД­СТО ЉУ­ДИ СА ИН­ФАРК­ТОМ СР­ЦА УМРЕ ПРЕ НЕ­ГО ШТО
СТИГ­НЕ У БОЛ­НИ­ЦУ // СВА­КИХ СЕ­СЕТ МИ­НУ­ТА РА­НИ­ЈЕ ОТВО­РЕ­НЕ КО­РО­НАР­НЕ
АР­ТЕ­РИ­ЈЕ СМА­ЊУ­ЈЕ СМРТ­НОСТ ЗА ЈЕ­ДАН ОД­СТО //
П
ре­м а обо­љ е­в а­њу и смрт­
но­сти од кар­ди­о­ва­ску­лар­
них бо­ле­сти Ср­би­ја је ме­ђу
во­де­ћим зе­мља­ма Евро­пе.
Сва­ког да­на 46 осо­ба у на­шој зе­мљи
до­жи­ви ин­фаркт, а 15 га не пре­жи­
ви. Ка­ко би се та­ква „цр­на ста­ти­
сти­ка“ про­ме­ни­ла, ак­це­нат мо­ра
да бу­де на пре­вен­ци­ји – ука­за­ли су
струч­ња­ци на три­би­ни по­све­ће­ној
пре­вен­ци­ји и сма­ње­њу смрт­но­сти
ко­ја је одр­жа­на 24. сеп­тем­бра у Ме­
ди­ја цен­тру.
Проф. др Алек­сан­дар Н. Не­шко­
вић из Удру­же­ња ко­ро­нар­них је­ди­
ни­ца, ис­та­као је да је циљ кам­па­ње
„До­жи­ви жи­вот“ ко­ја је по­че­ла то­
ком ма­ја, да се у зе­мљи обо­ље­ва­
ње сма­њи и по­диг­не ни­воа зна­ња
о пре­вен­ци­ји.
– Кам­па­ња је на­ме­ње­на љу­ди­ма
ко­ји има­ју по­ви­шен ри­зик од по­
ја­ве ин­фарк­та ми­о­кар­да, као и по­
ве­ћан ри­зик да умру од ин­фарк­та
Учесници трибине у Медија центру
же­ња за бо­ле­сти ср­ца ко­ја про­кла­
му­је да се до 2025. го­ди­не сма­њи
уче­ста­лост смрт­но­сти од кар­ди­о­ва­
ску­лар­них бо­ле­сти за 25 од­сто. Ка­ко
би­смо по­сти­гли тај циљ, на­сто­ји­мо
да по­бољ­ша­мо ни­во зна­ња ста­нов­
ни­штва у ве­зи са кар­ди­о­ва­ску­лар­
ним бо­ле­сти­ма, ре­као је проф. Не­
шко­вић.
Он је упо­зо­рио да
је не­ве­ро­ват­но ве­ли­
>>> Укључивањем људи који су у ризику
ки број љу­ди са ин­
више ћемо смањити смртност, него лечећи
фарк­том ми­о­ка­р­да
ко­ји се ус­те­жу да зо­
малу групу восокоспецијализованим
ву хит­ну по­моћ, већ
методама <<<
на кли­ни­ку до­ла­з е
са по­р о­д и­ц ом соп­
ми­о­кар­да и ко­ро­нар­не бо­ле­сти. По­
стве­ним пре­во­зом ри­зи­ку­ју­ћи да
кре­ну­ла су је три удру­же­ња, а по­
по­вре­ди и се­бе и дру­ге. Уко­ли­ко у
др­жа­ло је Ми­ни­стар­ство здра­вља.
то­ку пре­во­за на­сту­пе ком­пли­ка­ци­
Са­с то­ј и се од ви­ш е ак­т ив­н о­с ти
је ко­је би еки­па хит­не по­мо­ћи успе­
усме­ре­них пре­ма ста­нов­ни­штву, у
шно ре­ши­ла, то ни­је слу­чај са не­
скло­пу ини­ци­ја­ти­ве Свет­ског удру­
ким ко је ла­ик, а још се­ди и во­зи.
– Ако то из­ме­ни­мо кам­па­њом –
мно­го смо учи­ни­ли. Пе­де­се­так жи­
во­та мо­же да се спа­си го­ди­шње ка­
да би гра­ђа­ни зна­ли да пре­по­зна­ју
ан­ги­но­зни бол ин­фарк­та ми­о­кар­
да. На­пра­ви­ли смо и бро­шу­ру ко­
ја ће би­ти по­де­ље­на ста­нов­ни­штву.
Ле­че­ње акут­ног ин­фарк­та ми­о­кар­
да ко­шта не­у­по­ре­ди­во ви­ше од пре­
вен­ци­је ко­ја мо­же да се при­ме­ни
на чи­та­во ста­нов­ни­штво. Укљу­чи­
ва­њем љу­ди ко­ји су у ри­зи­ку ви­ше
ће­мо сма­њи­ти смрт­ност, не­го ле­че­
ћи ма­лу гру­пу ви­со­ко­спе­ци­ја­ли­зо­
ва­ним ме­то­да­ма. Око 10.000 љу­ди у
на­шој зе­мљи го­ди­шње се ле­чи ин­
тер­вент­ним про­це­ду­ра­ма – уград­
њом стен­то­ва, ко­ро­нар­ним бај­па­
сом, али то је „врх ле­де­ног бре­га“.
С дру­ге стра­не, ле­че­ње мо­ра да бу­
де ефи­ка­сно. Ако се при­ме­ни нај­е­
фи­ка­сни­ја ме­ра ле­че­ња у акут­ној
фа­зи, та осо­ба се вра­ћа нор­мал­ном
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 71
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
жи­во­ту за не­ко­ли­ко не­де­ља – ре­као
је проф. Не­шко­вић и на­по­ме­нуо да
је ин­т ра­х о­с пи­т ал­н и мор­т а­л и­т ет
сма­њен код па­ци­је­на­та са акут­ном
ко­ро­нар­ном бо­ле­шћу, као и да ле­ко­
ви до­дат­но сма­њу­ју смр­ност. Ду­го­
роч­но, нај­ква­ли­тет­ни­је ле­че­ње до­
но­си нај­ве­ћу уште­ду.
Проф. др Би­љ а­н а Пут­н и­ко­в ић,
пред­сед­ни­ца Удру­же­ња ко­р о­нар­
них је­ди­ни­ца Ср­би­је, из­не­ла је за­
ни­мљи­ве по­дат­ке го­во­ре­ћи о то­ме
ко­л и­ко је ста­н ов­н и­ш тво упо­з на­
то са ри­зи­ци­ма и опа­сно­сти­ма од
кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти.
– Чак 30 до 50 од­сто љу­ди са ин­
фарк­том ми­о­кар­да умре пре не­го
што до­ђе до здрав­стве­не уста­но­ве.
У здрав­стве­ним уста­но­ва­ма ус­пе­ли
смо да сма­њи­мо смрт­ност на пет до
осам од­сто, али ми­слим да про­блем
ко­хол­не обло­ге на груд­ни кош. То је
тра­ја­ло три са­та. Он је че­као да пре­
ста­не бол у гру­ди­ма док ни­је из­гу­
био свест. По­ро­ди­ца је схва­ти­ла да
је си­ту­а­ци­ја озбиљ­на и по­зва­ла хит­
ну по­моћ. Ко­ле­ге из Хит­не по­мо­ћи
45 ми­ну­та су се бо­ри­ле да га спа­су,
али без успе­ха.
Тре­ћ и при­м ер, на сре­ћу, до­б ро
се за­вр­шио. До­ма­ћи­ца из Бе­о­гра­
да ко­ја је три са­та има­ла бол, зва­
ла је хит­ну по­моћ, и ка­ко је ушла у
при­јем­ну ам­бу­лан­ту – из­гу­би­ла је
свест. Да је до­шла пет ми­ну­та ка­
сни­је, то би се де­си­ло у ко­ли­ма и
ко зна ка­ко би се зав­ши­ло. Успе­шно
је ожи­вља­ва­на де­сет пу­та, до­би­ла
је стент и пре не­ко­ли­ко да­на на­пу­
сти­ла бол­ни­цу.
– Наш за­да­так је да ин­фор­ми­ше­
мо љу­де да тре­ба да по­зо­ву хит­ну
по­м оћ, да не иду у дом здра­в ља,
већ да се што пре ја­ве у бол­ни­цу.
Кам­п а­њ а „До­ж и­в и жи­в от“ је до­
бро за­по­че­та, укљу­чен је ве­ћи број
по­сто­ји пре не­го што па­ци­јен­ти до­
ђу у уста­но­ву. Ту је по­ен­та на­ших
са­ста­на­ка, еду­ка­ци­је и упу­ћи­ва­ња
ста­нов­ни­штва.
Сво­је тврд­ње проф. Пут­ни­ко­вић
илу­стро­ва­ла је при­ме­ри­ма. У пр­
вом, мла­да же­на до­би­ла је бо­ло­ве
у то­ку но­ћи. Про­бу­ди­ла је по­ро­ди­
цу и при­ват­ним ко­ли­ма кре­ну­ли су
у дом здра­вља. Ни­су ин­фор­ми­са­ни
да дом здра­вља не ра­ди но­ћу и, по­
што су на­иш
­ ли на за­кљу­ча­на вра­
та, кре­ну­ли су ка бол­ни­ци. Ис­пред
бол­ни­це же­на је до­жи­ве­ла ср­ча­ни
за­стој и у бол­ни­цу је сти­гла без зна­
ко­ва жи­во­та. Ле­ка­ри ни­су ус­пе­ли
да је по­вра­те, а ре­зул­та­ти об­дук­ци­
је по­ка­за­ли су да је умр­ла од акут­
ног ин­фарк­та.
Дру­ги при­мер: Ка­пе­тан у пен­зи­ји,
стар пе­де­сет и не­ко­ли­ко го­ди­на, до­
био је бо­ло­ве у гру­ди­ма ују­тру и сам
по­чео да се „ле­чи“, ста­вља­ју­ћи ал­
удру­же­ња, при­мар­на здрав­стве­на
за­шти­та, ме­ди­ји. У ко­ро­нар­ним је­
ди­ни­ца­ма пре­по­зна­је се ко­ро­нар­ни
син­дром, али по­сто­ји про­блем до­
ла­ска па­ци­је­на­та на вре­ме. Ин­тра­
хо­спи­тал­на смрт­ност је за­до­во­ља­
ва­ју­ћа. Кад не­ко до­жи­ви ин­фаркт,
пре­ма свет­ским по­да­ци­ма, у да­љем
то­ку има­мо ве­ли­ку смрт­ност. Циљ
је да са­ку­пи­мо и ана­ли­зи­ра­мо по­
дат­ке и да ту сма­њу­је­мо смрт­ност –
ука­за­ла је проф. Пут­ни­ко­вић.
Из Же­н е­в е у три­б и­н у се ви­д ео
лин­к ом укљу­ч и­л а Лу­с и Ка­е ­т ли
(Lucy Ke­ig­htley), из Свет­ске фе­де­
ра­ци­је за ср­це, ко­ја је ис­та­кла да у
све­ту сва­ке го­ди­не умре ви­ше од 17
ми­ли­о­на љу­ди од кар­ди­о­ва­ску­лар­
них бо­ле­сти. Сва­ке го­ди­не од по­сле­
ди­ца хи­пер­тен­зив­не бо­ле­сти умре
ми­ли­он љу­ди, а од по­сле­ди­ца ин­
фарк­та се­дам ми­ли­о­на. Ако се та­
кав тренд на­с та­в и, на­жа­л ост, до
Број­не за­блу­де
у ста­нов­ни­штву
2030. умре­ће ви­ше од 23 ми­ли­о­на
љу­ди ши­ром све­та. Ти ма­ни­фест­ни
слу­ча­је­ви пред­ста­вља­ју са­мо „врх
ле­де­ног бре­га“ а ис­под по­вр­ши­не је
ве­ћи­на, чак две ми­ли­јар­де љу­ди ко­
ји су у ри­зи­ку, али и не зна­ју. Они
су „циљ­на гру­па“ за ко­јом ак­тив­
но тре­ба тра­га­ти. По­се­бан про­блем
пред­ста­вља пре­вре­ме­ни мор­та­ли­
тет, због че­га је Свет­ска фе­де­ра­ци­
ја за ср­це за­да­ла се­би ам­би­ци­о­зни
циљ да се пре­вре­ме­на смрт­ност од
кар­ди­ов
­ а­ску­лар­них бо­ле­сти сма­њи
за 25 од­сто до 2025, пре на­вр­ше­не
60, од­но­сно 65 го­ди­не.
Ви­ше од 300
фак­то­ра ри­зи­ка
Мр сц. мед. На­та­ша Миц­ков­ски,
из Оде­ље­ња за пре­вен­ци­ју и кон­
тро­лу не­за­ра­зних бо­ле­сти Ин­сти­
ту­та за јав­но здра­вље „Др Ми­лан
Јо­ва­но­вић Ба­тут“, ис­та­кла је да се
пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка ма­
ло зна­ло о то­ме шта до­при­но­си кар­
ди­о­ва­ску­лар­ним бо­ле­сти­ма. Та­да је
по­че­ла „Фра­мин­гем­ска сту­ди­ја“ са
за­дат­ком да уста­но­ви фак­то­ре ри­
зи­ка од­го­вор­не за кар­до­ва­ску­лар­
не бо­ле­сти.
– До са­да је уста­но­вље­но ви­ше од
300 фак­то­ра ри­зи­ка ко­ји се, ди­рект­
но или ин­ди­рект­но, узроч­но мо­гу
по­ве­за­ти са на­стан­ком бо­ле­сти ср­
ца и крв­них су­до­ва. За нас су зна­
чај­ни про­мен­љи­ви фак­то­ри ри­зи­ка
ко­ји су из до­ме­на на­шег по­на­ша­
ња, сти­ла жи­во­та – пу­ше­ње, не­пра­
вил­на ис­хра­на, по­ви­ше­не вред­но­
сти хо­ле­сте­р ол у кр­ви, по­ви­ше­не
вред­но­сти крв­ног при­ти­ска, ди­ја­
бе­тес – по­себ­но тип 2. На­уч­но је до­
ка­за­но да се го­то­во 50 од­сто по­ја­ве
ср­ча­них и мо­жда­них уда­ра и го­то­
во 80 од­сто пре­вре­ме­них смрт­но­сти
мо­же спре­чи­ти кон­тро­лом пу­ше­ња,
не­пра­вил­не ис­хра­не и фи­зич­ке не­
ак­тив­но­сти – на­гла­си­ла је др Миц­
ков­ски.
Она је под­се­ти­ла да се Свет­ски
дан ср­ца обе­ле­жа­ва од 2002. у по­
след­њој не­де­љи сеп­тем­бра, а ове
го­ди­не сло­ган је „У ср­цу здра­вља“,
чи­ме се ша­ље по­ру­ка да ци­љем да
се по­диг­не ни­во све­сти о про­бле­
му кар­д и­о ­в а­с ку­л ар­н их бо­л е­с ти
уоп­ште. Ср­це у све­ту је ја­ко бо­ле­
сно, по­себ­но у зе­мља­ма у раз­во­ју,
где спа­да и Ср­би­ја. Про­блем је при­
су­тан већ не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, а сва­
ки дру­ги умр­ли у струк­ту­ри оп­штих
узро­ка смр­ти жр­тва је не­ке бо­ле­сти
из гру­пе кар­ди­ов
­ а­ску­лар­них.
72 >
72 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
71 <
Догађаји >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
– У све­ту и Евро­пи 18 од­сто осо­ба
умре пре 60 го­ди­не од не­ке бо­ле­сти
из гру­пе кар­ди­о­ва­ску­лар­них. Пр­о­
це­нат је раз­ли­чит у за­ви­сно­сти од
еко­ном­ског раз­во­ја зе­мље – од че­ти­
ри од­сто у ви­со­ко­ра­зви­је­ним до 42
од­сто у ни­ско­ра­зви­је­ним. Код нас
је про­блем пре­вре­ме­не смрт­но­сти
ите­ка­ко при­су­тан, по­себ­но од акут­
ног ин­фарк­та ми­о­кар­да. То­ком 2013.
од 5.335 умр­лих од ин­фарк­та ср­ца,
чак 30 од­сто ни­је на­вр­ши­ло 65 го­ди­
на. За­што је та­ко? Сва­ки тре­ћи ста­
нов­ник Ср­би­је пу­ши, сва­ки де­се­ти
ће до­со­ли­ти хра­ну. То во­ди до дру­
гих про­бле­ма – хи­пер­тен­зи­је, ко­ја
је бит­на за пре­вен­ци­ју пре­вре­ме­не
смрт­но­сти. Сва­ки дру­ги ста­нов­ник
има пред­хи­пер­тен­зи­ју или хи­пер­
тен­зи­ју ко­ја је од­го­вор­на за по­ја­ву
свај­ког дру­гог слу­ча­ја кар­ди­ва­ску­
лар­них бо­ле­сти и фак­тор ри­зи­ка је
број је­дан за по­ја­ву шло­га. Од ше­
ћер­не бо­ле­сти бо­лу­је 670.000 гра­ђа­
на, 30.000 од ти­па 1, док 640.000 бо­
лу­је од ти­па 2, а од то­га чак 40 од­сто
не зна да има по­ви­ђе­не вред­но­сти
гли­ко­зе у кр­ви – ви­ше вред­но­сти, а
не­по­зна­те, због че­га су то „ти­хе уби­
це“ – ре­кла је др Миц­ков­ски и до­да­
ла да „ни­смо ми кри­ви за све“.
– Кон­цепт „окри­вље­ног“ и „жр­
тве“ ни­је при­хва­тљив. Здра­вље на­
ци­је ни­је прост збир здра­вља по­је­
ди­на­ца и ни­је са­мо у над­ле­жно­сти
здрав­стве­не слу­жбе. Да би на­ци­
ја би­ла здра­ва по­тре­бан је ин­тер­
сек­тор­ски и ин­тер­ди­сци­пли­нар­ни
при­ступ. Не­ма ве­ћег по­тен­ци­ја­ла
од здра­вља на­ци­је. У том сми­слу,
по­треб­но је кре­и­ра­ти од­го­ва­ра­ју­ће
при­о­ри­те­те здрав­стве­них про­бле­
ма, де­фи­ни­са­ти ци­ље­ве ко­ји ће би­
ти мер­љи­ви, мул­ти­ди­сци­пли­нар­на
са­рад­ња – да сви има­ју мо­гућ­ност
из­бо­ра. Нео­п­ход­но је ја­ча­ње си­сте­
ма здрав­стве­них слу­жби, по­себ­но
при­ма­ра. Нео­п­ход­на је и ме­ђу­на­
род­на са­рад­ња – за­кљу­чи­ла је др
Миц­ков­ски.
Проф. др Зо­ран Пе­ри­шић, пред­
сед­ник Удру­же­ња кар­ди­о­ло­га Ср­
ла до мо­мен­та ар­те­ри­о­гра­фи­је, да
Ова ак­ци­ја мо­ра да укљу­чи и дру­ге
би про­шао што бо­ље. Ов­де ва­жи из­
љу­де осим кар­ди­о­ло­га. У си­ту­а­ци­
ре­ка „Тime is the Car­dio“. Јер, сва­ких
ји сам да ви­дим ко­ли­ки је про­блем
де­сет ми­ну­та ра­ни­је отво­ре­не ко­ро­
при­мар­на прев­нци­ја, ко­ли­ка је за­
нар­не ар­те­ри­је сма­њу­је смрт­ност за
гу­ше­ност ин­сти­ту­ци­ја при­мар­не
је­дан од­сто. Да би­смо по­кри­ли це­
пре­вен­ци­је у гра­ду. С дру­ге стра­не,
лу те­ри­то­ри­ју на та­кав на­чин, мо­ра
ми смо са­да до­жи­ве­ли да на Кли­
да по­сто­ји аде­кват­на ин­фра­струк­
ни­ци за кар­ди­о­ло­ги­ју у Ни­шу – пр­
ту­ра, пут­на мре­жа и мре­жа ан­ги­о­
ви цен­тар у Ср­би­ји ко­ји ви­ше не­
са­ла та­ко да ни­ко не бу­де уда­љен
ма ли­сте че­ка­ња – све се за­ка­зу­је
ви­ше од 60 ми­ну­та. Да­ле­ко смо од
уну­тар 30 да­на. Али, то је те­ра­пи­
то­га.
ја. Ле­чи­мо по­сле­ди­цу оно­га што је
У сма­ње­њу смрт­но­сти од акут­ног
на­ста­ло одав­но. За­пам­тио сам ре­чи
ин­фарк­та ср­ца, проф. Пе­ри­шић је
са пре­да­ва­ња јед­ног свог про­фе­со­
ука­зао на не­ко­ли­ко бит­них мо­ме­
ра, да од свих љу­ди ко­ји има­ју хи­
на­та, ка­да је Ср­би­ја у пи­та­њу: уво­
пер­тен­зи­ју, јед­на по­ло­ви­на ће се ја­
ђе­ње ко­ро­нар­них је­ди­ни­ца ра­них
ви­ти ле­ка­ру, дру­га по­ло­ви­на не­ће
70–их, уво­ђе­ње фи­бри­но­ли­ти­ка пр­
ни­кад. Од те по­ло­ви­не ко­ја се ја­ви,
ве ли­ни­је 80–их, а ци­ви­ли­за­циј­ски
по­ло­ви­на ће до­би­ти до­бру те­ра­пи­
по­м ак пред­с та­в ља уво­ђ е­њ е пер­
ју, дру­га по­ло­ви­на не­ће. Од те по­
ку­та­них про­це­ду­ра
ин­т ер­в ент­н е кар­
ди­о­ло­гје у ре­ша­ва­
њу акут­ног ин­фарк­
та ми­о­кар­да. Ср­би­ја
је пу­но учи­ни­ла да
сво­ј им гра­ђ а­н и­м а
обез­б е­д и нај­б о­љ е
ма­те­ри­ја­ле са ко­ји­
ма се ак­т у­е л­н о ра­
ди у све­ту. Про­блем
је ре­шив, али не да­
нас, не су­т ра. Мо­
ра се ула­га­т и пу­н о
у здрав­ство Ср­би­је.
Из­два­ја­ња за здрав­
Проф. др Биљана Путниковић, мр сц. Наташа
ство су не­д о­в ољ­н а
Мицковски и проф. др Александар Нешковић
за би­л о ко­ј и ни­в о
здрав­стве­не за­шти­
те, да не по­ми­ње­мо не­до­ста­так ни­
ло­ви­не ко­ја до­би­је те­ра­пи­ју, јед­на
воа оси­гу­ра­ња, јер и онај ко­ји пла­ћа
по­ло­ви­на ће узи­ма­ти, дру­га не­ће.
и онај ко­ји не пла­ћа мо­же да до­би­
По тој ра­чу­ни­ци, тек јед­на осми­на
је ап­со­лут­но исти ни­во услу­ге. Док
па­ци­је­на­та ће се ле­чи­ти – ре­као је
Ср­би­ја не бу­де сте­кла ја­чу еко­но­
проф. Пе­ри­шић.
ми­ју и ви­ше из­два­ја­ла за здрав­ство,
не­ће мо­жи ви­ше да пру­жи. Ак­ци­
Ци­ље­ви Кам­па­ње зах­тев­ни,
ја „До­жи­ви жи­вот“ тре­ба да скре­не
али до­сти­жни
па­жњу на по­сто­ја­ње про­бле­ма, као
Проф. др Ми­ло­је То­ма­ше­вић, ин­
и да то мо­ра да се ме­ња.
тер­вент­ни кар­ди­о­лог и пред­сед­ник
Ин­тер­вент­ни кар­ди­о­лог и гра­до­
Ака­дем­ског ме­ди­цин­ског еду­ка­ци­
на­чел­ник Ни­ша, проф. Пе­ри­шић,
о­ног цен­тра, ис­та­као да је ве­ли­ко
на­по­ми­ње да је­дан ди­нар уло­жен
из­не­на­ђе­ње би­ло са­зна­ње да су ве­
ли­ке зе­мље у Евро­пи и све­ту ус­пе­ле
>>> Здравље нације није прост збир здравља појединаца
да за по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на
и де­це­ни­ја, за­у­ста­ви­ле про­гре­си­
и није само надлежност здравствене службе <<<
ју уми­ра­ња од кар­ди­о­ва­ску­лар­них
бо­ле­сти и до­ве­ле до то­га да су са­
да те бо­ле­сти у па­ду. Зе­мље у раз­
би­је, го­во­рио о не­до­ста­ци­ма мре­же
у пре­вен­ти­ву ште­ди се­дам ди­на­ра
во­ју то ни­су ус­пе­ле, а уче­ста­лост
ко­ро­нар­них је­ди­ни­ца ко­ја по­кри­
ко­ји би ка­сни­је би­ли по­тро­ше­ни.
уми­ра­ња од бо­ле­сти ср­ца и крв­них
ва Ср­би­ју.
– Ја­ко до­бро ле­чи­мо, има­мо вр­
су­до­ва и да­ље су у по­ра­сту. За­јед­
– Има­м о Европ­с ке во­д и­ч е ко­ј и
хун­ску кар­ди­о­ло­шку ме­ди­ци­ну, али
но са Ру­си­јом, ми смо ве­ро­ват­но у
ка­жу у ком пе­ри­о­ду па­ци­јент тре­
– ни­је ту по­ен­та. По­ку­ша­ва­мо да
овом тре­нут­ку зе­мља ко­ја има нај­
ба да бу­де на сто­лу, од по­чет­ка бо­
пре­ба­ци­мо ак­це­нат на пре­вен­ци­ју.
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 73
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ве­ћу смрт­ност у Евро­пи од кар­ди­о­
ва­ску­лар­них бо­ле­сти.
Пре­ма ре­чи­ма проф. То­ма­ше­ви­
ћа, у про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на
до­ста је учи­ње­но у са­мој те­ра­пи­
ји: осно­ва­не су ко­ро­нар­не је­ди­ни­
це, са­ле за ка­те­те­ри­за­ци­ју у це­лој
Ср­би­ји што је до­ве­ло до то­га да се
бо­ље ле­че кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­
сти. На­жа­лост, ка­же овај струч­њак,
пре­вен­ци­ја је „пот­пу­но за­ка­за­ла“
јер ни­је би­ло до­вољ­но па­ра за пре­
вен­тив­не пр­о­гра­ме. Из­ло­же­ност на­
шег ста­нов­ни­тва раз­ли­чи­тим штет­
ним фак­то­ри­ма ве­о­ма је ви­со­ка и
до­во­ди до обо­ље­ва­ња од кар­ди­о­ва­
ску­лар­них бо­ле­сти. Здрав­ство на за­
па­ду де­фи­ни­са­ло је ја­сно ци­ље­ве,
пред­ви­ђе­ни су ро­ко­ви и кре­ну­ло се
у оства­ре­ње тих ци­ље­ва.
на. Чак и у за­пад­ним
>>> Према подацима СЗО, у развијеним
зе­м ља­м а, ма­њ е од
и неразвијеним земљама чак 75 одсто
50 од­сто па­ци­је­на­та
пацијената не узима лекове после
узи­ма ле­ко­ве на­кон
акут­ног ко­ро­нар­ног
кардиоваскуларног догађаја <<<
син­д ро­м а. Код нас
је тај про­це­нат ве­ро­
ја скри­нин­га из раз­ло­га што је ма­ли
ват­но мно­го го­ри. До­ступ­ност свих
ода­зив гра­ђа­на – ре­кла је де Цвет­
ле­ко­ва, по­го­то­ву пре­вен­тив­них, и
ко­вић и до­да­ла:
свих ме­то­да у ци­љу ди­јаг­но­сти­ке и
– Осим де­тек­ци­је и кон­тро­ле фак­
те­ра­пи­је целокупнoг ста­нов­ни­штва
то­р а ри­з и­ка, кон­т ро­л и­ш е­м о узи­
– је­дан је од ци­ље­ва кам­па­ње 25 за
ма­њ е те­р а­п и­ј е. То је се­кун­д ар­н а
25. Ци­ље­ви су ам­би­ци­оз­ ни, али, ако
пре­в ен­ц и­ј а кар­д и­о ­в а­с ку­л ар­н их
би кам­па­ња до­би­ла оп­шту по­др­шку
бо­ле­сти. У пи­та­њу је ве­ли­ки по­сао
– ла­ко би­смо до­шли до њих – уве­рен
за­то што су на­ши па­ци­јен­ти у те­
је проф. То­ма­ше­вић.
шком со­ци­јал­ном по­ло­жа­ју и кат­
Др Алек­с ан­д ра Цвет­к о­в ић, из
кад је те­шко у овој си­ту­а­ци­ји па­ци­
Удру­же­ња ле­ка­ра оп­ште–по­ро­дич­не
јен­та „на­те­ра­ти“ да узи­ма те­ра­пи­ју.
ме­ди­ци­не, го­во­ри­ла је о то­ме са ка­
Ми мо­ра­мо да бу­де­мо парт­не­ри са
квим иза­зо­ви­ма се они су­о­ча­ва­ју.
па­ци­јен­ти­ма. Они тре­ба да пре­у­зму
од­го­вор­ност за соп­стве­но здра­вље,
али на­ша уло­га је да им ука­же­мо на
зна­чај те­ра­пи­је. Према подацима
СЗО, у развијеним и неразвијеним
земљама чак 75 одсто пацијената
не узима лекове после кардиоваскуларног догађаја. Пред нама је велики посао и велика одговорност.
Преоптерећени лекари
опште медицине
Проф. др Милоје Томашевић, др Александра Цветковић
и проф. др Зоран Перишић
– По­треб­на је фи­нан­сиј­ска по­др­
шка Ми­ни­стар­ства здра­вља, др­жа­
ве, и прак­тич­на при­ме­на све­га што
има­мо и што већ по­сто­ји у во­ди­чи­
ма за ле­че­ње од кар­ди­о­ва­ску­лар­
них бо­ле­сти и њи­хо­вој пре­вен­ци­ји,
а он­да мо­же­мо оче­ки­ва­ти до­сти­за­
ње ци­ље­ва. По­че­так је ам­би­ци­о­зан
и до­бар. Сма­тра­ли смо да је нај­по­
треб­ни­је ра­ди­ти на по­љу еду­ка­ци­је
ста­нов­ни­штва – шта су фак­то­ри ри­
зи­ка, ка­ко де­лу­ју... У кам­па­њи смо
при­пре­ми­ли бро­шу­ру – под­сет­ник
за бо­ле­сни­ке – са крат­ким ин­фор­
ма­ци­ја­ма шта им се до­го­ди­ло, на
ко­ји на­чин да­ље да пра­те упут­ства
ле­ка­ра на­кон то­га, ка­ко тре­ба да
про­ме­не на­чин жи­во­та и жи­вот­ни
стил и да оба­ве­зно узи­ма­ју ле­ко­ве.
Бе­та­бло­ка­то­ри, ан­ти­тром­бо­цит­ни
ле­ко­ви, ACE ин­хи­би­то­ри и ста­ти­ни
– за 75 од­сто сма­њу­ју ри­зик као по­
сле­ди­цу кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­
сти. На­жа­лост, до­ступ­ност ле­ко­ва
на­шим бо­ле­сни­ци­ма ни­је аде­кват­
– По­сао ле­ка­ра у при­мар­ној здрав­
стве­ној за­шти­ти ве­о­ма је од­го­во­ран
из раз­ло­га што се ба­ви, ка­ко при­
мар­ном, та­ко и се­кун­дар­ном пре­
вен­ц и­ј ом свих хро­н ич­н их не­з а­
ра­з них бо­л е­с ти. Пр­в ен­с тве­н о би
тре­ба­ло да се ба­ви­мо от­кри­ва­њем
фак­то­ра ри­зи­ка код па­ци­је­на­та, по­
го­то­во оних ко­ји у сво­јој по­ро­ди­ци
има­ју хро­нич­не не­за­ра­зне бо­ле­сти.
Је­дан иза­бра­ни ле­кар тре­ба да бу­
де исто­вре­ме­но и по­р о­дич­ни ле­
кар, а код ње­га тре­ба да бу­де це­ла
по­ро­ди­ца опре­де­ље­на, не ра­чу­на­
ју­ћи пе­ди­ја­три­ју. То је нај­бо­љи вид
ле­че­ња, при­мар­не пре­вен­ци­је, јер,
иза­бра­ни ле­кар зна од че­га бо­лу­ју
и ње­гов де­да, отац, мај­ка, та­ко да на
вре­ме мо­же да се ути­че на фак­то­
ре ри­зи­ка и да се на вре­ме от­кри­
ју. На при­ма­р­ном ни­воу се спро­во­
де скри­нин­зи за кар­ди­о­ва­ску­лар­не
бо­ле­сти, ди­ја­бе­тес, де­пре­си­је, кар­
ци­ном. На осно­ву на­шег ис­ку­ства
мо­ра да по­сто­ји још ве­ћа пр­о­мо­ци­
Др Цвет­ко­вић ука­за­ла је да се ле­
ка­ри оп­ште/по­ро­дич­не ме­ди­ци­не
су­о­ча­ва­ју са про­бле­мом не­до­стат­
ка вре­ме­на, као и да су (пре)оп­те­
ре­ће­ни ад­ми­ни­стри­ра­њем.
– Тре­нут­но по­сто­ји ду­пло во­ђе­ње
кар­то­на, елек­трон­ског и у па­пир­
ној фор­ми, фак­ту­ри­са­ње раз­ли­чи­
тих услу­га, а про­блем је и ве­ли­ки
број опре­д е­љ е­н их па­ц и­ј е­н а­та по
јед­ном ле­ка­ру, од 1.800 до 2.200. Све
ве­ћи број обо­ле­лих је ме­ђу мла­дом
по­пу­ла­ци­јом. Не знам да ли по­сто­ји
иза­бра­ни ле­кар ко­ме кроз ор­ди­на­
ци­ју не про­ђе 40–60, па и 70 па­ци­је­
на­та у то­ку рад­ног вре­ме­на. Али, то
ни­је за по­хва­лу. То је мо­ра­ње. Та­да
по­сто­ји мо­гућ­ност ле­кар­ске гре­шке,
да се на­пра­ви про­пуст у де­тек­ци­ји
фак­то­ра ри­зи­ка, или дру­гих ства­ри.
То су про­бле­ми са ко­ји­ма се су­сре­
ће­мо –ука­за­ла је др Цвет­ко­вић.
Три­би­на „Кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­
ле­сти – нај­ве­ћи узрок смрт­но­сти
у Ср­би­ји“ ор­га­ни­зо­ва­на је у окви­
ру кам­па­ње „До­жи­ви жи­вот“, у су­
срет Свет­ском да­ну ср­ца. Кам­па­ња
се спро­во­ди ка­ко би се ши­ра јав­ност
упо­зна­ла са фак­то­ри­ма ри­зи­ка кар­
ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти и сма­њио
број обо­ле­лих.
Ја­сми­на То­ма­ше­вић
74 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Догађаји >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ПО­ВО­ДОМ СВЕТ­СКОГ ДА­НА ЛИМ­ФО­МА, СТРУЧ­ЊА­ЦИ УПО­ЗО­РА­ВА­ЈУ
ЛО­ША ДИ­ЈАГ­НО­СТИ­КА
И НЕ­ИН­ФОР­МИ­СА­НОСТ
Р
ак лим­фних ће­ли­ја, пе­ти је
нај­у ­ч е­с та­л и­ј и ма­л иг­н и­т ет
са ко­јим у све­ту жи­ви ви­ше
од ми­ли­он љу­ди. Сва­ко­днев­
но се ди­јаг­но­сти­ку­је око 1.000 но­вих
слу­ча­је­ва, а бит­ку са том бо­ле­шћу
из­гу­би око 400. У Ср­би­ји се сва­ког
да­на ди­јаг­но­сти­ку­ју три но­ва слу­
ча­ја – ре­кла је др Ми­ле­на То­до­ро­
вић Ба­линт, хе­ма­то­лог Кли­нич­ког
цен­тра Ср­би­је.
На кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је по­
во­дом Свет­ског да­на бор­бе про­тив
лим­фо­ма, 15. сеп­тем­бра, она је ука­
за­ла а нај­ве­ћи про­блем пред­ста­
вља ло­ша ди­јаг­но­сти­ка и не­до­вољ­
на ин­фор­ми­са­ност ста­нов­ни­штва о
лим­фо­ми­ма.
Пре­ма ре­чи­ма др То­до­ро­вић Ба­
линт, број но­во­о ­б о­ле­лих од лим­
фо­ма у по­ра­сту. Она је под­се­ти­ла
да по­сто­је два основ­на ти­па лим­
фо­ма: Хоч­кин и Нон-Хоч­кин, као и
око 45 ти­по­ва ових лим­фо­ма. Пре­
ма свет­ским ста­ти­сти­ка­ма, ин­ци­
ден­ца Нон-Хоч­ки­но­вог лим­фо­ма у
све­ту је че­ти­ри обо­ле­ла на 100.000
ста­н ов­н и­к а, док је за Хоч­к и­н ов
лим­фом из­но­си 2,2 на 100.000 ста­
нов­ни­ка.
-Нај­в е­ћ а од­г о­в ор­н ост је на ле­
ка­ри­ма при­мар­не здрав­стве­не за­
шти­те. Ми смо ор­га­ни­зо­ва­ли се­ри­ју
еду­ка­ци­ја на те­му „Ди­фе­рен­ци­јал­
на ди­јаг­но­сти­ка лим­фа­де­но­па­ти­
ја“ за ле­ка­ре у до­мо­ви­ма здра­вља
и бол­ни­ца­ма се­кун­дар­ног ни­воа.
Еду­ко­ва­ли смо ко­ле­ге да па­ци­јен­та
са лим­фо­мом упу­те на пра­ву адре­
су, у пра­во вре­ме – ре­кла је др То­до­
ро­вић Ба­линт.
Ди­јаг­но­сти­ка је бит­на на­ро­чи­то
код па­ци­је­на­та са агре­сив­ном фор­
мом бо­ле­сти, ка­ко би се ле­че­ње по­
че­ло ра­ни­је, док се код лим­ф о­ма
ин­до­лент­ног то­ка бо­лест пра­ти ду­
ги низ го­ди­на. По­сто­је ал­го­рит­ми
за ди­јаг­но­сти­ку и ле­че­ње.
Учесници трибине о лимфомима
Иа­ко да­н ас по­с то­ј е са­в ре­м е­н е
те­ра­пиј­ске оп­ци­је, бо­лест се, на­жа­
лост, че­сто от­кри­ва у од­ма­клом ста­
ди­ју­му. Осим уве­ћа­них лим­фних
жле­зда, симп­то­ми мо­гу би­ти и не­
спе­ци­фич­ни: по­ви­ше­на тем­пе­ра­
ту­ра, ма­лак­са­лост, по­ја­ча­но зно­је­
ње, гу­би­так те­ле­сне те­жи­не, ка­шаљ
и за­ди­ха­ност.
-Уве­ћа­не лим­фне жле­зде ду­же од
две до три не­де­ље – знак су за уз­бу­
ну. Ако су за­хва­ће­не лим­фне жле­зде
у гру­ди­ма, мо­же да се ја­ви упо­ран
су­ви ка­шаљ, а у сто­ма­ку- при­ти­сак
аб­д о­м и­н ал­н их ор­г а­н а. Ка­д а ле­
кар оп­ште прак­се ви­ди па­ци­јен­та
са уве­ћа­ним жле­зда­ма, упу­ти­ће га
да ура­ди крв­ну сли­ку, би­о­хе­миј­ске
ана­ли­зе, рент­ген плу­ћа и сто­ма­ка.
Ако жле­зда пер­зи­сти­ра, тре­ба да га
упу­ти хе­ма­то­ло­гу. Код жле­зда уве­
ћа­них у ду­жем пе­ри­о­ду, хе­ма­то­лог
ће на осно­ву би­оп­си­је ус­по­ста­ви­ти
па­то­хи­сто­ло­шку ди­јаг­но­зу, а он­да
се при­сту­па те­ра­пи­ји – ис­та­кла је
др То­до­ро­вић Ба­линт.
Ле­че се иму­но­хе­ми­о­те­ра­пи­јом, а
кад до­ђе до ре­ци­ди­ва, при­ме­њу­је се
ви­со­ко­до­зна хе­ми­о­те­ра­пи­ја ко­ја је
пра­ће­на ау­то­лог­ном тран­сплан­та­
ци­јом ма­тич­них ће­ли­ја хе­ма­то­по­
е­з е. То је стан­дард ле­че­ња већ 10
го­ди­на у КЦС, а по­ме­ра про­це­нат
из­ле­че­ња за 20 до 40 од­сто.
Пред­сед­ни­ца Удру­же­ња па­ци­је­
на­та „Ли­па“, Ма­ја Ко­цић, ука­за­ла је
на нео­п­ход­ност до­бре ин­тер­ак­ци­је
удру­же­ња па­ци­је­на­та, ле­ка­ра и ин­
сти­ту­ци­ја – Ми­ни­стар­ства здра­вља,
Ре­пу­блич­ког фон­да за здрав­стве­но
оси­гу­ра­ње, Ин­сти­ту­та Ба­тут, Ми­ни­
стар­ства про­све­те (ка­ко би еду­ка­ци­
ја по­че­ла од школ­ског уз­ра­ста).
Иа­ко пра­ви узрок лим­фо­ма ни­је
от­кри­вен, пу­ше­ње и не­здра­ви на­
чин жи­во­та но­се не­ки ри­зик за на­
ста­н ак обо­љ е­њ а. Хро­н ич­н е иму­
но­л о­ш ке бо­л е­с ти пред­с та­в ља­ј у
пре­ди­спо­зи­ци­ју за на­ста­нак лим­
фо­ма ко­ји се не­што че­шће ја­вља­
ју код тих па­ци­је­на­та. Пре­вен­ци­ја
лим­фо­ма (још) не по­сто­ји. Сва­ке го­
ди­не 15. сеп­тем­бар по­све­ћен је по­
ди­за­њу све­сти о лим­фо­му – у сми­
слу пре­по­зна­ва­ња симп­то­ма, ра­не
ди­јаг­но­сти­ке и те­ра­пи­је.
Ј. Т.
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 75
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Aртритис – жи­вот
са огра­ни­че­њем
С
вет­ски дан бор­бе про­тив ар­
три­ти­са, обе­ле­жен je и у Ср­
би­ји под сло­га­ном „АР­Три­
тис – жи­вот са огра­ни­че­њем“.
Пред­став­ни­ци Удру­же­ња обо­ле­лих
од ре­у­мат­ских бо­ле­сти Ср­би­је ор­га­
ни­зо­ва­ли су штанд у Кнез Ми­хај­ло­
вој ули­ци где су де­ли­ли бро­шу­ре и
раз­го­ва­ра­ли са су­гра­ђа­ни­ма на те­му
ре­ум
­ ат­ских бо­ле­сти од ко­јих у Ср­би­
ји бо­лу­је сва­ка че­твр­та осо­ба. На пи­
та­ња гра­ђа­на од­го­ва­ра­ли су при­сут­
ни и ре­ум
­ а­то­ло­зи и фи­зи­ја­три.
Удру­же­ње обо­ле­лих од ре­у­мат­
ских бо­ле­сти Ср­би­је (ОРС), уз по­
др­шку Удру­же­ња ре­у­ма­то­ло­га Ср­
би­је (УРЕС) и Удру­же­ња ро­ди­те­ља
Проф. др Не­ма­ња Да­мја­нов
и де­це обо­ле­ле од ре­у­мат­ских бо­
ле­сти (СРЕ­ЈА) организовалo je кон­
фе­р ен­ци­ју за но­ви­на­р е у про­сто­
ри­ј а­м а Ае­р о­к лу­б а у Бе­о ­г ра­д у, а
по­д р­ш ку обо­л е­л и­м а пру­ж и­л и су
умет­н и­ц и, му­з и­ч а­р и и фо­т о­г ра­
фи. На кон­фе­рен­ци­ји су го­во­ри­ли
проф. др Не­ма­ња Да­мја­нов, ди­рек­
тор Ин­сти­ту­та за ре­у­ма­то­ло­ги­ју и
пред­сед­ник Удру­же­ња ре­у­ма­то­ло­га
Ср­би­је, проф. др Је­ле­на Во­ји­но­вић,
шеф од­се­ка за деч­ју ре­ум
­ а­то­ло­ги­
ју Кли­нич­ког цен­тра Ниш и прим.
др Мир­ја­на Лап­че­вић, пред­сед­ни­
ца Удру­же­ња обо­ле­лих од ре­у­мат­
ских бо­ле­сти Ср­би­је.
Проф. др Не­ма­ња Да­мја­нов ис­та­
као је да је нај­ва­жни­је убр­за­ти от­
кри­в а­њ е ре­у ­м ат­с ких обо­љ е­њ а. У
скла­ду са тим, у про­те­клих го­ди­ну
да­на, при­сту­пи­ло се до­дат­ним обу­
ка­ма ле­ка­ра у при­ма­р­ној здрав­стве­
ној за­шти­ти. Прим. др Мир­ја­на Лап­
че­вић из­ја­ви­ла је да је од су­штин­ске
ва­жно­сти пла­ни­ра­ње ле­че­ња и да
па­ци­јен­ти мо­ра да бу­ду ак­тив­но
укљу­че­ни у ле­че­ње, да уче о сво­јој
бо­ле­сти, слу­ша­ју са­ве­те ле­ка­ра и во­
де здрав на­чин жи­во­та.
По­др­шку обо­ле­ли­ма пру­жи­ли су
ле­ка­ри, али и умет­ни­ци: му­зи­ча­ри
и фо­то­гра­фи. Квар­тет че­ла „Mi­stik
Cel­lo“ ко­ји во­ди Ја­сми­на Ми­ма Вр­
ба­нић, че­лист­ки­ња На­род­ног по­зо­
ри­шта, сим­бо­лич­но је пред­ста­вио са
ка­квим се огра­ни­че­њи­ма су­о­ча­ва­ју
Прим. др Мир­ја­на Лап­че­вић
обо­ле­ли од ре­у­ма­то­ид­ног ар­три­ти­
са. Квар­тет је од­сви­рао по­зна­ту ком­
по­зи­ци­ју Бо­ке­ри­ни­јев Ме­ну­ет два
пу­та, пр­ви пут у пу­ном ка­па­ци­те­
ту, а дру­ги пут са на­ву­че­ним ар­три­
тис ру­ка­ви­ца­ма ко­је бло­ки­ра­ју ша­
ке и пр­сте. На тај на­чин сим­бо­лич­но
je по­ка­за­но са ка­квим се огра­ни­че­
њем су­о­ча­ва­ју обо­ле­ли у сва­ко­днев­
ном жи­во­ту и ра­ду до ко­јих до­во­де
де­фор­ми­те­ти ша­ка обо­ле­лих.
Та­ко­ђе, у Ае­ро­клу­бу су би­ле из­
ло­же­н е и фо­т о­г ра­ф и­ј е обо­л е­л их
од ар­три­ти­са на ко­ји­ма су ви­дљи­
ви де­фор­ми­те­ти ко­ји им при­чи­ња­
ва­ју про­бле­ме у сва­ко­днев­ном жи­
во­ту, уру­ша­ва­ју рад­ну спо­соб­ност и
сма­њу­ју ква­ли­тет жи­во­та. Ре­у­мат­
ске бо­ле­сти на­ла­зе се на пр­вом ме­
сту по уче­ста­ло­сти ме­ђу ма­сов­ним
не­за­ра­зним бо­ле­сти­ма и об­у­хва­та­
ју ве­ли­ки број раз­ли­чи­тих за­па­љен­
ских и де­ге­не­ра­тив­них обо­ље­ња.
У гру­пу за­па­љен­ских ре­у­мат­ских
обо­ље­ња спа­да­ју ре­у­ма­то­ид­ни ар­
три­т ис, ју­в е­н ил­н и ре­у ­м а­т о­и д­н и
ар­три­тис, псо­ри­ја­зни ар­три­тис, раз­
ли­чи­ти ти­по­ви спон­ди­ло­ар­тро­па­
ти­ја и ве­ћи број си­стем­ских бо­ле­
сти ве­зив­ног тки­ва.
Уче­ста­лост обо­ле­ва­ња све је ве­ћа
у по­след­њим де­це­ни­ја­ма та­ко да се
про­це­њу­је да од не­ког од хро­нич­них
ре­ум
­ ат­ских ар­три­ти­са бо­лу­је 70.000
љу­ди у Ср­би­ји. Са­мо од ре­у­ма­то­ид­
ног ар­три­ти­са бо­лу­је чак 0,5 од­сто
ста­нов­ни­штва, а у Ср­би­ји то је око
35.000 од­ра­слих и 2.000 де­це. С об­зи­
ром на то да ове бо­ле­сти че­сто по­
га­ђа­ју мла­ђу по­пу­ла­ци­ју, фи­нан­сиј­
ски из­да­ци за са­мо ле­че­ње бо­ле­сти
и њи­хо­вих ком­пли­ка­ци­ја, а по­себ­
но за од­су­ство­ва­ње са по­сла и че­сто
нео­п­ход­не ску­пе ор­то­пед­ске ин­тер­
вен­ци­је, из­ра­зи­то су ве­ли­ки.
Ре­у­ма­то­ид­ни ар­три­тис је ау­то­и­му­
на, хр­о­нич­на бо­лест (до­жи­вот­на), ко­
ја нај­ви­ше угро­жа­ва згло­бо­ве ша­ка и
сто­па­ла и до­во­ди до не­по­пра­вљи­вих
оште­ће­ња. Згло­бо­ви су стал­но упа­
ље­ни, оте­че­ни су и бо­ле, нај­че­шће
у то­ку ми­ро­ва­ња и но­ћу, а ка­рак­те­
ри­стич­на је ју­тар­ња уко­че­ност ко­ја
тра­је ду­же од јед­ног са­та. Ре­у­ма­то­
ид­ни ар­три­тис је си­стем­ска бо­лест,
што зна­чи да по­ред згло­бо­ва мо­же
да за­хва­ти и дру­ге ор­га­не као што су
бу­бре­зи, ср­це или плу­ћа, а код де­це
чак и очи, што мо­же до­ве­сти до сле­
пи­ла. Не­пред­ви­ди­вог је то­ка и ако се
на вре­ме не от­кри­је и не ле­чи бр­зо,
до­во­ди до ин­ва­лид­но­сти, а ди­рект­
но сма­њу­је оче­ки­ва­но тра­ја­ње жи­во­
та (до 20 од­сто). Же­не обо­ле­ва­ју три
пу­та че­шће не­го му­шкар­ци. Мно­ги
струч­ња­ци ову бо­лест упо­ре­ђу­ју са
ви­ше­де­це­ниј­ским там­но­ва­њем, јер
нај­те­жи бо­ле­сни­ци вре­ме­ном гу­бе и
рад­ну спо­соб­ност и би­ва­ју трај­но ве­
за­ни за ку­ћу и жи­вот у ку­ћи.
//
76 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Ве­сти и до­га­ђа­ји >>>>>>>>>>>>>>>>>>
КЦС: УГРА­ЂЕН
НАЈ­МА­ЊИ ПЕЈС­МЕЈ­КЕР
НА СВЕ­ТУ
Кли­нич­ки цен­тар Ср­би­је, Пејс­меј­кер цен­тар пр­ва
је бол­ни­ца у Ср­би­ји ко­ја је 25. сеп­тем­бра код два па­
ци­јен­та им­план­ти­ра­ла „ми­кро-пејс­меј­кер“, нај­ма­њи
песјмеј­кер на све­ту: „Мicra™ Тranskateterski Pej­sing Si­
stem“ про­из­во­ђа­ча Мedtronic.
Реч је о им­план­та­ту ко­ји пред­ста­вља ре­во­лу­ци­о­нар­но
нов при­ступ па­ци­јен­ти­ма са успо­ре­ним ср­ча­ним рит­
мом ко­ји­ма је пејс­меј­кер је­ди­ни и ул­ти­ма­тив­ни вид
ме­ди­цин­ског трет­ма­на. До­са­да­шњи пејс­меј­ке­ри, пр­
ви пут им­план­ти­ра­ни у људ­ско те­ло 1958, зах­те­ва­ли су
опе­ра­ци­ју ко­јом се апа­рат по­ста­вљао ис­под ко­же или
ми­ши­ћа у груд­ном ко­шу, а елек­трич­ни им­пул­си спро­
во­ди­ли су се до ср­ца уз по­моћ елек­трод­них ка­те­те­ра у
об­ли­ку тан­ких, изо­ло­ва­них жи­ца, пла­си­ра­них у ср­це
кроз вен­ски си­стем. Ова­кав, кон­вен­ци­о­нал­ни на­чин
им­план­та­ци­је узро­ко­вао је у три до пет од­сто опе­ра­
тив­не и по­сто­пе­ра­тив­не ком­пли­ка­ци­је, нај­че­шће пре­
ло­ме елек­трод­них ка­те­те­ра уну­тар ве­на, тром­бо­зу ве­
ли­је, Ин­ди­је и Ја­па­на (из ре­ги­о­на Ис­точ­не и Ју­го­ис
­ точ­
не Евро­пе: Ма­ђар­ска, Че­шка и Ср­би­ја).
Пр­ви „Мicrа“ пејс­меј­кер угра­ђен је ја­ну­ар
­ а ове го­ди­
не у Ау­стри­ји, до са­да је укуп­но 60, и то још у Хо­лан­
ди­ји, Не­мач­кој, Шпа­ни­ји, Ита­ли­ји, Ма­ђар­ској и САД;
пр­ви ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју лак и брз на­чин им­план­та­
ци­је, нор­мал­ну функ­ци­ју пејс­меј­ке­ра и од­су­ство би­ло
ка­квих ком­пли­ка­ци­ја, али за де­фи­ни­тив­ну про­це­ну
нео­п­ход­но је да про­ђе две го­ди­не пра­ће­ња. Ра­ди ан­
ти­ци­пи­ра­не на­уч­не и кли­нич­ке објек­тив­но­сти пред­
ви­ђе­но је да сва­ки од цен­та­ра до­би­је (гра­тис) од стра­
не про­из­во­ђа­ча, им­план­ти­ра и пра­ти од шест до де­сет
„Мicra“ пејс­меј­ке­ра; уко­ли­ко пр­ва по­зи­тив­на ис­ку­ства
бу­ду по­твр­ђе­на и на­кон дво­го­ди­шњег пра­ће­ња, при­
сту­пи­ће се пу­ној гло­бал­ној при­ме­ни код свих ин­ди­ко­
ва­них па­ци­је­на­та.
„Миcrа“ је де­фи­ни­тив­ни ре­зул­тат дав­но за­ми­шље­
не иде­је о ми­ни­ја­тур­ном пејс­меј­ке­ру ко­ји се уво­ди у
ср­це ди­рект­ним пу­тем, без опе­ра­ци­је, слич­но као што
је стент код ве­ли­ког бро­ја па­ци­је­на­та ал­тер­на­ти­ва за
бај­пас-хи­рур­ги­ју. Ово је омо­гу­ћи­ла ми­ни­ја­ту­ри­за­ци­ја
да­на­шње тех­но­ло­ги­је ко­ја пред­ста­вља за­вр­шну тач­ку
ме­ди­цин­ске фи­ло­зо­фи­је са кра­ја XX ве­ка по ко­јој обо­
ле­ли ор­ган или део ор­га­на тре­ба за­ме­ни­ти апа­ра­том
(им­план­та­том) ко­ји ими­ти­ра ње­го­ву функ­ци­ју. (Са сај­
та Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је)
ДЕ­СЕ­ТИ ФЕ­СТИ­ВАЛ
ЗДРА­ВЉА
на ру­ке и пот­кључ­не ре­ги­је, ин­фек­ци­је и кр­ва­ре­ња у
ре­ги­ји пејс­меј­ке­ра, и дру­го.
Но­ви „Mic­ra“ си­стем са­сто­ји се је­ди­но од ма­ле кап­су­ле
(као ве­ћа та­бле­та), во­лу­ме­на око два куб­на цен­ти­ме­тра,
те­жи­не са­мо три гра­ма (кон­вен­ци­о­нал­ни пеј­смје­ке­ри
те­же 24 гра­ма) ко­ја се уво­ди у ср­це пу­тем пла­стич­ног
ка­те­тар кроз бе­дре­ну ве­ну (као при­ли­ком ка­те­те­ри­за­
ци­је ср­ца), уз од­су­ство елек­трод­них ка­те­те­ра (жи­ца), јер
кап­су­ла пре­но­си елек­трич­не им­пул­се ди­рект­ним кон­
так­том са ср­ча­ним тки­вом. „Мicrа“ се ин­ди­ку­је и функ­
ци­о­ни­ше на исти на­чин као и кон­вен­ци­о­нал­ни пејс­меј­
кер, без ин­тер­фе­рен­ци­је са уо­би­ча­је­ним тех­но­ло­шким
сред­стви­ма и апа­ра­ти­ма из око­ли­не, уз је­ди­но огра­ни­
че­ње за маг­нет­ну ре­зо­нан­цу, што је фо­кус да­љег ин­же­
њер­ског раз­во­ја у бли­ској бу­дућ­но­сти.
Ко­мер­ци­јал­на упо­тре­ба „ми­кро-пејс­меј­ке­ра“ без елек­
трод­них во­ди­ча пред­ви­ђе­на је од 2016, до та­да би­ће пра­
ће­но око 750 па­ци­је­на­та са им­план­ти­ра­ном „Мicrom“
ши­ром све­та, и то у нај­ис
­ ку­сни­јим и нај­ве­ћим пејс­меј­
кер цен­три­ма Евро­пе, Се­вер­не Аме­ри­ке, Ки­не, Ау­стра­
Ју­би­лар­ни, 10. Је­се­њи „Lilly apo­te­ke“ Фе­сти­вал здра­
вља одр­жан је 25. и 26. сеп­тем­бра у До­му омла­ди­не у
цен­тру Бе­ог­ ра­да. На ма­ни­фе­ста­ци­ји су уче­ство­ва­ли до­
мо­ви здра­вља, при­ват­не ор­ди­на­ци­је, бол­ни­це, апо­те­
ке, фар­ма­це­ут­ске ку­ће, фит­нес, вел­нес и бањ­ски цен­
три, ет­но се­ла, као и они
ко­ји се ба­ве здра­вом ис­
хра­н ом, зва­н ич­н ом и
ал­т ер­н а­т ив­н ом ме­д и­
ци­н ом… Јав­н о­с ти се
пред­ста­ви­ло ви­ше од 70
из­ла­га­ча, а пре­да­ва­њи­
ма је об­у­хва­ће­но ви­ше
од 60 те­м а ве­з а­н их за
здра­вље и здрав жи­вот.
У про­гра­ми­ма на би­ни
уче­ство­ва­ло је ви­ше од
1.500 љу­ди. Улаз на фе­
сти­вал био је бес­пла­тан
за­хва­љу­ју­ћи спон­зо­ри­
ма, Здрав­стве­ној уста­
но­ви Апо­те­ка „Lilly“,(ге­
не­р ал­н ом спон­з о­р у),
фар­м а­ц е­у т­с кој ку­ћ и
„Хе­мо­фарм“ (спон­зо­ру
здра­вља по­ро­ди­це) и ком­па­ни­ја­ма „Ора­лент“, „Имлек“,
„Ак­та­вис“ „Phar­ma­no­va“ и „Cryo-sa­ve“. За­ин­те­ре­со­ва­ни
гра­ђа­ни има­ли су при­ли­ке да од­слу­ша­ју не­ка од број­
них пре­да­ва­ња еми­нен­стних струч­ња­ка, али и да бес­
плат­но пре­кон­тро­ли­шу здрав­стве­но ста­ње, из­ме­ре крв­
ни при­ти­сак, ше­ћер у кр­ви, ин­декс те­ле­сне ма­се или
оба­ве пре­глед зу­ба.
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 77
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ПРЕ­ДА­ВА­ЊЕ
ПРОФ. ДЕ­ЛИ­ЋА О ЕБО­ЛИ
Проф. др Дра­ган Де­лић, ди­рек­тор Ле­кар­ске ко­мо­ре
Ср­би­је, пр­вог да­на Фе­сти­ва­ла здра­вља, одр­жао је пре­
да­ва­ње на ак­ту­ел­ну те­му „Ебо­ла и дру­ге за­ра­зне бо­
ле­сти ко­је се вра­ћа­ју“. Он је, из­ме­ђу оста­лог, ука­зао на
рас­про­стра­ње­ност ви­ру­са у жи­во­тињ­ском и ху­ма­ном
све­ту, мо­гућ­но­сти да се пре­ско­чи „ба­ри­је­ра вр­ста“, као
и да је у овом тре­нут­ку 27 ви­ру­са на „стенд-ба­ју“ у сми­
слу че­ка­ња на по­ја­ву епи­де­ми­је. Као је­дан од ви­ру­са са
„епи­де­ми­о­ло­шким по­тен­ци­ја­лом“ проф. Де­лић је још
пре 15 го­ди­на на­во­дио и ебо­лу.
– За ме­не ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ла ди­ле­ма да ли ће ин­
фек­тив­них бо­ле­сти би­ти, са­мо је пи­та­ње њи­хо­вог „ре­
пер­то­а­ра“ – ре­као је проф. Де­лић.
Го­во­ре­ћи о ебо­ли, он је из­ра­зио за­бри­ну­тост јер се зна­
чај­на епи­де­ми­ја ове го­ди­не де­ша­ва у за­пад­ној Афри­
ци. Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, Свет­ска здрав­стве­на ор­
га­ни­за­ци­ја је ту епи­де­ми­ју пот­це­ни­ла, а здрав­стве­ни
си­сте­ми тих др­жа­ва не­ма­ју спо­соб­ност да ту епи­де­ми­
ју др­же под кон­тро­лом.
– Бо­јим се да смо кон­тро­лу из­гу­би­ли и да ће те зе­мље
би­ти про­сто де­сет­ко­ва­не ебо­ла ви­ру­сном ин­фек­ци­јом.
То је пре­те­шка ин­фек­ци­ја. Ин­ку­ба­ци­ја тра­је 19 да­на, а ми
изо­ла­ци­ју пра­ви­мо обич­но 21 дан. Ин­тер­фа­ми­ли­јар­ни
пре­нос је мо­гућ – 17 од­сто чла­но­ва по­ро­ди­це обо­ле­ва.
Бо­лест по­га­ђа здрав­стве­не рад­ни­ке, ле­ка­ре и ме­ди­
цин­ске се­стре, због бли­зи­не кон­так­та и те­ле­сних теч­
но­сти бо­ле­сни­ка. Здрав­стве­ни рад­ни­ци су нај­у­гр­о­же­
ни­ји, а да , при­том, не­ма вак­ци­не и не­ма ан­ти­ир
­ у­сног
ле­ка. Смрт­ност се кре­ће пре­ко 50 од­сто у овом тре­нут­
ку. Шта ће би­ти да­ље - те­шко је ре­ћи.
Опа­сност пред­ста­вља од­ла­зак на­ших љу­ди, због еко­
ном­ских раз­ло­га, у не­ке зе­мље ко­је су ен­де­мич­не кад
су у пи­та­њу ове опа­сне ин­фек­тив­не бо­ле­сти.
Он је на­вео чи­тав спи­сак епи­де­ми­ја за­бе­ле­же­них про­
шле го­ди­не, ме­ђу ко­ји­ма и ма­ла­ри­је у Грч­кој – због кли­
мат­ских про­ме­на, али и Гро­зни­цу За­пад­ног Ни­ла од ко­је
смо про­шле го­ди­не има­ли нај­ве­ћи број обо­ле­лих у Евро­
пи – 182 бо­ле­сни­ка са нај­те­жом фор­мом, ен­це­фа­ли­ти­сом.
Иа­ко ове го­ди­не има са­мо по­је­ди­нач­не слу­ча­је­ве, пи­та­ње
је вре­ме­на кад ће не­ка ин­фек­тив­на бо­лест да се по­ја­ви.
Проф. Де­ли­ћа за­бри­ња­ва „пот­це­њи­вач­ки од­нос пре­ма
ин­фек­тив­ним бо­ле­сти­ма и на­ша нар­ци­со­ид­ност“. Јер,
ка­же, има­мо про­тив­ни­ке ко­је мо­ра­мо ре­спек­то­ва­ти и
ко­ји су би­о­ло­шки ја­чи од нас. Ово је свет ми­кро­ор­га­ни­
за­ма, али са­мо је­дан од хи­ља­де је па­то­ген за нас. Дру­ги
део је ко­ри­стан. Љу­ди ре­ме­те рав­но­те­жу из­ме­ђу ма­кро
и ми­кро­ор­га­ни­за­ма. Гло­бал­но ото­пља­ва­ње по­го­до­ва­ће
ми­кро­ор­га­ни­зми­ма. И љу­ди ће ту и та­мо до­би­ти не­ку
бит­ку про­тив ми­кро­ор­га­ни­за­ма, али не и рат. За­блу­де
су по­сто­ја­ле и по­сто­је у овом тре­нут­ку.
ПР­ШЉЕН ИЗ
3D ШТАМ­ПА­ЧА
Ки­не­ски хи­рур­зи из Тре­ће пе­кин­шке уни­вер­зи­тет­ске
бол­ни­це, ко­је је пред­во­дио Лиу Жонг­ђун, успе­шно су
им­план­ти­ра­ли пр­ви пр­шљен од­штам­пан на 3D штам­
Лиу Жонг­ђун
па­чу два­на­е­сто­го­ди­шњем де­ча­ку са ма­лиг­ним ту­мо­ром
кич­ме. Дру­ги кич­ме­ни пр­шљен код де­ча­ка био је то­ли­
ко оште­ћен ра­ком да су ле­ка­ри мо­ра­ли да га укло­не. На
осно­ву ком­пју­тер­ског сним­ка, и уз спе­ци­јал­ни софт­вер,
од­штам­па­на је са­вр­ше­на тро­ди­мен­зи­о­нал­на ко­пи­ја пр­
шље­на. Ве­штач­ки им­план­тат од би­о­ком­па­ти­бил­ног ти­
та­ни­јум­ског пра­ха по об­ли­ку и ве­ли­чи­ни иден­ти­чан је
де­ча­ко­вом, та­ко да ни­је би­ло по­тре­бе да се учвр­шћу­је
шра­фо­ви­ма. Мно­штво ру­пи­ца на ти­та­ни­јум­ском пр­
шље­ну омо­гу­ћа­ва­ју но­вом ко­шта­ном тки­ву да ура­сте,
а оче­ку­је се да оста­не стал­ни део кич­ме ко­ји не­ће оме­
та­ти де­ча­ков раст. За раз­ли­ку од кон­вен­ци­о­нал­них им­
план­та­та, им­план­тат на­пра­вљен уз по­моћ 3D прин­те­ра
на­стао је на осно­ву пре­ци­зног вир­ту­ел­ног ди­зај­на ком­
плет­ног кич­ме­ног сту­ба. На тај на­чин на­пра­вљен ве­
штач­ки део са­вр­ше­но од­го­ва­ра гра­ђи кич­ме и укла­па
се при­род­ни­је са оста­лим пр­шље­но­ви­ма. Ле­ка­ри оце­
њу­ју да ће се де­чак, ко­ји хо­да са про­те­зом, уско­ро опо­
ра­ви­ти, али ће би­ти под­врг­нут до­дат­ној хе­ми­от
­ е­ра­пи­ји
ка­ко би се укло­ни­ле све за­о­ста­ле ће­ли­је ра­ка.
НО­БЕЛ ЗА МЕ­ДИ­ЦИ­НУ
На­уч­ни­ци Џон О'Киф и брач­ни пар Мај-Брит и Едвард
Мо­сер ово­го­ди­шњи су до­бит­ни­ци Но­бе­ло­ве на­гра­де за
ме­ди­ци­ну и фи­зи­о­ло­ги­ју, са­оп­штио је Ин­сти­тут Ка­ро­
лин­ска у Сток­хол­му. Ин­сти­тут Ка­ро­лин­ска је на­вео да
се по­ла на­гра­де до­де­љу­је аме­рич­ко-бри­тан­ском на­уч­
ни­ку О'Ки­фу, а дру­га по­ло­ви­на нор­ве­шком па­ру Мо­сер.
У са­оп­ште­њу се на­во­ди да су на­уч­ни­ци на­гра­ђе­ни „за
от­кри­ће ће­ли­ја си­сте­ма про­стор­не ори­јен­та­ци­је у мо­
згу“, што омо­гу­ћа­ва кре­та­ње. Ка­ко се ис­ти­че, тро­је на­
уч­ни­ка ре­ши­ло је про­блем за чи­јим су ре­ше­њем ве­ко­
78 >
78 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
77 <
Ве­сти и до­га­ђа­ји >>>>>>>>>>>>>>>>>>
Џон О'Киф, Мај-Брит и Едвард Мо­сер
ви­ма тра­га­ли на­уч­ни­ци и фи­ло­зо­фи: ка­ко мо­зак ства­ра
ма­пу про­сто­ра ко­ји нас окру­жу­је и ка­ко је­дин­ка на­ла­
зи пут кроз сло­же­но окру­же­ње.
О'Киф је 1971. го­ди­не от­крио пр­ве ком­по­нен­те си­сте­
ма пр­о­стор­не ори­јен­та­ци­је у мо­згу. Он је иден­ти­фи­ко­
вао нер­вне ће­ли­је у де­лу мо­зга зва­ном хи­по­кам­пус, ко­је
се ак­ти­ви­ра­ју ка­да је не­ко на од­ре­ђе­ном ме­сту у не­кој
про­сто­ри­ји. Ка­ко се осо­ба кре­ће, ак­ти­ви­ра­ју се дру­ге ће­
ли­је, та­ко­ђе у хи­по­кам­пу­су. Спро­во­де­ћи екс­пе­ри­мент
над ла­бо­ра­то­риј­ским па­цо­ви­ма, он је от­крио да мо­зак
на тај на­чин ства­ра „ма­пу кре­та­ња“ или по­зи­ци­он
­ и­
ра­ња. Три де­це­ни­је ка­сни­је, нор­ве­шки на­уч­ни и брач­
ни пар Мо­сер от­крио је кључ­ну ком­по­нен­ту си­сте­ма
про­стор­не ори­јен­та­ци­је мо­зга. Мај-Брит и Едвард Мо­
сер иден­ти­фи­ко­ва­ли су још јед­ну вр­сту нер­вних ће­ли­
ја на­зва­ну „нер­вна ре­шет­ка“ ко­ја ства­ра ко­ор­ди­на­ци­ју
не­ра­ва у том си­стем што омо­гу­ћа­ва пре­ци­зно кре­та­
ње у про­сто­ру. На­кнад­ним ис­тра­жи­ва­њем Нор­ве­жа­на
от­кри­ве­но је ка­ко те ће­ли­је од­ре­ђу­ју та­чан по­ло­жај у
про­сто­ру. „От­кри­ће си­сте­ма кре­та­ња у мо­згу омо­гу­ћи­
ло је да на­уч­ни­ци бо­ље схва­те ме­ха­ни­зам кре­та­ња љу­
ди и ка­ко ње­гов гу­би­так у од­ре­ђе­ним бо­ле­сти­ма ути­че
на ког­ни­тив­не функ­ци­је чо­ве­ка“, на­во­ди се у са­оп­ште­
њу Ин­сти­ту­та.
Џон О'Киф, 1939, док­тор је фи­зи­о­ло­шке пси­хо­ло­ги­је.
Од 1987. го­ди­не ра­ди на Уни­вер­зи­те­ту у Лон­до­ну где је
име­но­ван за про­фе­со­ра ког­ни­тив­не не­у­ро­на­у­ке. МајБрит Мо­сер, 1963, док­тор је не­у­ро­на­ук
­ а и ди­рек­тор цен­
тра ког­ни­тив­них не­у­ро­на­у­ка у Тронд­хеј­му. Ев­дард Мо­
сер, 1962, док­то­ри­рао је не­у­ро­фи­зи­о­ло­ги­ју у Един­бур­гу
и то­ком пост­док­тор­ских сту­ди­ја ин­тен­зив­но је са­ра­ђи­
вао са О'Ки­фом у Лон­до­ну.
Но­бе­ло­ва на­гра­да из­но­си осам ми­ли­о­на швед­ских
кру­на (1,1 ми­ли­он до­ла­ра). Све­ча­на до­де­ла на­гра­да је
10. де­цем­бра, на дан Но­бе­ло­ве смр­ти.
ИЗ­ГРАД­ЊА ЈАВ­НЕ
БАН­КЕ МА­ТИЧ­НИХ
ЋЕ­ЛИ­ЈА
Тран­сплан­та­ци­ја ма­тич­них ће­ли­ја хе­ма­то­по­е­зе од
1997. оба­вља се у но­во­бе­о­град­ском Ин­сти­ту­ту за здрав­
стве­ну за­шти­ту мај­ке и де­те­та Ср­би­је „Др Ву­кан Чу­
пић“. Од та­да, до 12. сеп­тем­бра ове го­ди­не ура­ђе­не су
192 тран­сплан­та­ци­је.
– У Ин­сти­ту­ту је ове го­ди­не ура­ђе­но 18 тран­сплан­
та­ци­ја кост­не ср­жи, а до кра­ја го­ди­не би­ће их 24. Ре­
зул­та­ти су од­лич­ни, а оства­ре­на је уште­да од три до
де­сет пу­та у од­но­су на исти за­хват у ино­стран­ству. Ми­
ни­стар­ство здра­вља на­ста­ви­ће да по­др­жа­ва из­град­њу
јав­не бан­ке ма­тич­них ће­ли­ја ко­ја је из­у­зет­но зна­чај­на
за Ср­би­ју, али и за ре­ги­он, јер мно­ги па­ци­јен­ти иду у
ино­стран­ство на ле­че­ње, ре­као је асс. др Зла­ти­бор Лон­
чар, ми­ни­стар здра­вља у Вла­ди Ср­би­је, то­ком по­се­те
Ин­сти­ту­ту.
Ми­ни­стар­ство здра­вља обез­бе­ди­ло је 3.294.100 ди­на­
ра за тре­ћу фа­зу из­град­ње јав­не/по­ро­дич­не бан­ке кр­ви
пуп­ча­ни­ка, ко­ја тре­ба да бу­де за­вр­ше­на до кра­ја го­ди­не.
Са тре­ћом фа­зом би­ће за­вр­ше­но 40 од­сто гра­ђе­вин­ских
ра­до­ва, али ће би­ти по­треб­но још 98 ми­ли­о­на ди­на­ра
да се они окон­ча­ју. Пре­ма ре­чи­ма проф. др Дра­га­не Ву­
јић, на­чел­ни­це Оде­ље­ња за тран­спла­та­ци­ју ко­шта­не ср­
жи са ла­бо­ра­то­ри­јом за кри­о­би­о­ло­ги­ју, део опре­ме већ
на­ба­вљен, та­ко да ће бан­ка мо­ћи да функ­ци­о­ни­ше од­
мах по за­вр­шет­ку гра­ђе­вин­ских ра­до­ва.
-Са­мо 25 од­сто па­ци­је­на­та код ко­јих тре­ба ура­ди­ти
ало­ге­ну тран­сплан­та­ци­ју има ту сре­ћу да у по­ро­ди­ци
има пот­пу­но иден­тич­ног да­ва­оц
­ а. За оста­ле бо­ле­сни­
ке он­да пре­тра­жу­је­мо свет­ске ре­ги­стре. Ту су шан­се да
се на­ђе од­го­ва­ра­ју­ћи да­ва­лац за 30-50 од­сто бо­ле­сни­
ка. За оста­ле - ре­ше­ње је бан­ка кр­ви пуп­ча­ни­ка или
тра­жи­мо не­срод­ног по­ду­дар­ног да­ва­о­ца. По­сто­је ја­сни
ал­го­рит­ми мо­гу­ћег да­ва­о­ца ма­тич­них ће­ли­ја хе­ма­то­
по­е­зе, кр­во­твор­них ма­тич­них ће­ли­ја. Из­град­њом по­ро­
дич­не бан­ке има­мо „шан­су ви­ше“ да на­ђе­мо по­ду­дар­
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 79
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ног да­ва­о­ца. Циљ бан­ке је да ра­ди­мо пре­ма свет­ским
стан­дар­ди­ма и умре­жи­мо у си­стем Свет­ске бан­ке кр­
ви пуп­ча­ни­ка, ис­ти­че проф. Ву­јић.
Ис­ти­чу­ћи да су ре­зул­та­ти тран­сплан­та­ци­ја обав­ње­
них у Ин­сти­ту­ту „ком­па­ти­бил­ни са свет­ским ре­зул­та­
ти­ма“, др Ву­јић је до­да­ла и да је пре­жи­вља­ва­ње за чи­та­
ву гру­пу ве­ће од 50 од­сто, а нај­че­шћи раз­лог за не­у­спех
би­ла је про­гре­си­ја бо­ле­сти, ре­кла је Ву­јић.
Јав­на/по­р о­дич­на бан­ка ма­тич­них ће­ли­ја из кр­ви
пуп­ча­ни­ка у Ин­сти­ту­ту за мај­ку и де­те мо­гла би да
поч­не са ра­дом до кра­ја на­ред­не го­ди­не, уко­ли­ко бу­
де обез­бе­ђе­но 98 ми­ли­о­на ди­на­ра за за­вр­ше­так гра­ђе­
вин­ских ра­до­ва.
В.д. ди­рек­то­ра Ин­сти­ту­та за мај­ку и де­те, проф. др Ра­
до­је Си­мић, на­гла­сио је да се у Ин­сти­ту­ту за мај­ку и де­
те успе­шно оба­вља­ју тран­сплан­та­ци­је ко­шта­не ср­жи и
да, пре­ма по­стиг­ну­тим ре­зул­та­ти­ма, та уста­но­ва не за­
о­ста­је за свет­ским цен­три­ма.
Ре­ал
­ и­за­ци­ја про­јек­та „Обез­бе­ђи­ва­ње усло­ва за тран­
сплан­та­ци­ју ма­тич­ним ће­ли­ја­ма хе­ма­то­по­е­зе код де­це
у Ср­би­ји“, ко­ји се ре­а­ли­зу­је пре­ко Ми­ни­стар­ства здра­
вља, по­че­ла је 2008. Кроз те пр­о­јек­те на­ба­вље­на је опре­
ма ко­ја је омо­гу­ћи­ла да се уве­ду сви об­ли­ци тран­сплан­
та­ци­је ма­тич­них ће­ли­ја. Је­ди­ни огра­ни­ча­ва­ју­ћи фак­тор
за оба­вља­ње тран­сплан­та­ци­ја ко­шта­не ср­жи у Ин­сти­
ту­ту је не­до­ста­так по­ду­дар­ног да­ва­о­ца. Ј.Т.
РЕ­ДОВ­НИ ПРЕ­ГЛЕ­ДИ
ЧУ­ВА­ЈУ ПРО­СТА­ТУ
Срп­с ко уро­л о­ш ко
дру­штво, то­ком обе­
ле­жа­ва­ња Европ­ске
не­де­ље про­ста­те, од
22. до 26. сеп­тем­бра,
ис­ти­че да су бо­ле­сти
про­ста­те про­гла­ше­
не при­о ­р и­т ет­н им
обо­ље­њи­ма 21. ве­ка,
а ис­тра­жи­ва­ња по­
ка­зу­ју да сва­ки дру­
ги му­шка­рац под­ле­
же ри­зи­ку за бо­ле­сти
про­с та­т е на­кон 50.
го­ди­не.
Проф. Др. Зо­ран Џа­мић
Нај­в и­ш е па­ж ње
би­ће по­све­ће­но бе­
ниг­ној хи­пер­пла­зи­ји про­ста­те ко­ја је по­сле­ди­ца пре­
те­ра­ног ра­ста про­ста­те. Обо­ље­ње ка­рак­те­ри­ше про­ме­
на у ква­ли­те­ту мо­кре­ња, као и не­при­јат­ни симп­то­ми
до­њег ури­нар­ног трак­та. Бе­ниг­но уве­ћа­ње про­ста­те
пред­ста­вља јед­но од нај­че­шћих обо­ље­ња му­шка­ра­ца
на ула­ску у ше­сту де­це­ни­ју жи­во­та. Ре­дов­ни пре­гле­ди
и пра­во­вре­ме­но ре­аг­ о­ва­ње чу­ва­ју про­ста­ту од обо­ље­
ња, и од кључ­не су ва­жно­сти за ра­но ди­јаг­но­сти­ко­ва­
ње и од­ре­ђи­ва­ње аде­кват­не те­ра­пи­је.
„Пре­вен­тив­ни пре­гле­ди ве­о­ма су ва­жни без об­зи­ра на
то да ли па­ци­јент осе­ћа не­ке про­ме­не у мо­кре­њу или не.
Сва­ка­ко, пре­вен­тив­ни пре­гле­ди се пре­по­ру­чу­ју ба­рем
јед­ном го­ди­шње по­сле 50. го­ди­не. Ме­ђу­тим, од­ре­ђе­ни
симп­то­ми мо­гу ука­за­ти и на не­ка те­жа обо­ље­ња по­пут
кан­це­ра про­ста­те и сто­га је ве­ом
­ а ва­жно да се па­ци­јен­
ти не оглу­шу­ју на упо­зо­ре­ња ко­ја нам ор­га­ни­зам ша­ље.
Уко­ли­ко па­ци­јен­ти оте­жа­но мо­кре, гу­бе на те­жи­ни, има­
ју бо­ло­ве у ле­ђи­ма, осе­ћа­ју не­у­год­ност у пре­де­лу кар­ли­
це, или им се по­ја­ви крв у се­ме­ној теч­но­сти или мо­кра­
ћи, оба­ве­зно се мо­ра­ју ја­ви­ти ле­ка­ру што је пре мо­гу­ће.
Гра­ђа­ни да­нас зна­ју мно­го ви­ше о обо­ље­њи­ма пр­о­ста­те
и че­шће се од­лу­чу­ју за пре­вен­тив­не пре­гле­де, али нам
ста­ти­сти­ка још увек ука­зу­је да то мо­ра би­ти у да­ле­ко ве­
ћој ме­ри“, ре­као је проф. Др. Зо­ран Џа­мић ди­рек­тор Кли­
ни­ке за уро­ло­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је.
„Да­нас смо у мо­гућ­но­сти да, за­хва­љу­ју­ћи на­прет­ку
тех­но­ло­ги­је, по­ста­ви­мо ди­јаг­но­зу у нај­ра­ни­јим фа­за­
ма обо­ље­ња, што пре де­сет го­ди­на ни­је би­ло мо­гу­ће.
Уко­ли­ко се па­ци­јент пра­во­вре­ме­но ја­ви и на вре­ме ди­
јаг­но­сти­ку­је обо­ље­ња про­ста­те, ве­ро­ват­но­ћа из­ле­че­
ња је ве­ли­ка, има­ју­ћи у ви­ду да је кар­ци­ном про­ста­те
на дру­гом ме­сту смрт­но­сти код му­шка­ра­ца обо­ле­лих
од ма­лиг­них бо­ле­сти. Свест о ви­си­ни ри­зи­ка од ових
обо­ље­ња код му­шка­ра­ца, као и нео­пх
­ од­ност ре­дов­них
пре­гле­да су од кључ­не ва­жно­сти ка­ко би се по­ве­ћао
број ра­но от­кри­ве­них и из­ле­че­них па­ци­је­на­та“, до­дао
је проф. Џа­мић.
„АМ­БА­СА­ДО­РИ“
СВЕТ­СКЕ ЕН­ДО­СКО­ПИ­ЈЕ
Тро­д нев­н и ме­ђу­н а­р од­н и скуп „AS­G E Am­b as­s a­d or
Pro­gram“ у ор­га­ни­за­ци­ји Аме­рич­ког удру­же­ња за га­
стро­ин­те­сти­нал­ну ен­до­ско­пи­ју, Га­стро­ен­те­ро­ло­шког
ен­до­скоп­ског удру­же­ња Ср­би­је и Кли­ни­ке за га­стро­
ен­те­ро­ло­ги­ју и хе­па­то­ло­ги­ју ВМА, одр­жан је од 17. до 19.
сеп­тем­бра на Вој­но­ме­ди­цин­ској ака­де­ми­ји. Овај сво­
је­вр­сни тре­нинг из обла­сти га­стро­ин­те­сти­нал­не ен­до­
ско­пи­је по пр­ви пут се одр­жа­ва у Евро­пи, та­ко да је
Вој­но­ме­ди­цин­ска ака­де­ми­ја као до­ма­ћин за­ду­же­на и
за еду­ка­ци­ју спе­ци­ја­ли­ста из зе­ма­ља у ре­ги­о­ну и то из
Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Сло­ве­ни­је, Ма­ке­до­ни­
је, Цр­не Го­ре, Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске.
Је­дан од нај­зна­чај­ни­јих ску­по­ва из ове обла­сти, на­
ме­њен пре све­га еду­ка­ци­ји ле­ка­ра мла­ђих од 35 го­ди­
на, осно­ван је са ци­љем уна­пре­ђе­ња ен­до­скоп­ских ве­
шти­на на гло­бал­ном ни­воу. То­ком три да­на про­гра­ма
раз­ма­тра­ни су при­сту­пи спе­ци­фич­ним ди­јаг­но­стич­
ким и те­ра­пиј­ским про­бле­ми­ма у ен­до­ско­пи­ји, фар­
ма­ко­те­ра­пи­ји нај­че­шћих бо­ле­сти ди­ге­стив­ног трак­та,
а би­ће при­ка­за­не и нај­но­ви­је ен­до­скоп­ске про­це­ду­ре,
по­пут му­ко­зал­не ди­сек­ци­је ко­ја до сад ни­је ра­ђе­на у
на­шој зе­мљи. У из­во­ђе­њу про­це­ду­ра уче­ство­ва­ло је три­
де­сет ен­до­ско­пи­ста из окру­же­ња и три ода­бра­на екс­
пер­та, та­ко­зва­на „ам­ба­са­до­ра“ Аме­рич­ког удру­же­ња за
га­стро­ин­те­сти­нал­ну ен­до­ско­пи­ју, док су оста­ли би­ли у
мо­гућ­но­сти да пра­те пре­нос пре­ко 35 опе­ра­тив­них за­
хва­та ди­рект­но из хи­рур­шких са­ла.
Ини­ци­ја­ти­ва „AS­GE Am­bas­sa­dor Pro­gram“ на­ста­ла је
са иде­јом да се по­диг­не ни­во при­ме­не ен­до­скоп­ских
про­це­ду­ра у га­стро­ен­те­ро­ло­ги­ји раз­ме­ном зна­ња екс­
пе­ра­та и зе­ма­ља до­ма­ћи­на, нај­пре зе­ма­ља у раз­во­ју,
али и свих дру­гих за­ин­те­ре­со­ва­них за ор­га­ни­за­ци­ју
ова­квог тре­нин­га. Огле­да се у оспо­со­бља­ва­њу и обра­
зо­ва­њу ле­ка­ра, ен­до­скоп­ских и ме­ди­цин­ских тех­ни­
ча­ра ра­ди што бо­ље ен­до­скоп­ске ди­јаг­но­сти­ке и збри­
ња­ва­ња обо­ле­лих.
80 >
80 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
79 <
Ве­сти и до­га­ђа­ји >>>>>>>>>>>>>>>>>>
МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СКУП
ОФ­ТАЛ­МО­ЛО­ГА НА ВМА
Тра­ди­ци­о­нал­ни сим­по­зи­јум са ме­ђу­на­род­ним уче­
шћем „Са­вре­ме­ни трен­до­ви у оф­тал­мо­хи­рур­ги­ји“ у ор­
га­ни­за­ци­ји Кли­ни­ке за оч­не бо­ле­сти ВМА, Удру­же­ња
за ка­та­рак­ту и ре­фрак­тив­ну хи­рур­ги­ју Ср­би­је и Ви­тре­
о­ре­ти­нал­ног удру­же­ња Ср­би­је одр­жан је 19. сеп­тем­бра
на Вој­но­ме­ди­цин­ској ака­де­ми­ји. Том при­ли­ком је, у го­
ди­ни ка­да ВМА обе­ле­жа­ва 170 го­ди­на по­сто­ја­ња, обе­
ле­же­но и 60 го­ди­на од осни­ва­ња Кли­ни­ке за оч­не бо­
ле­сти ВМА.
На сим­по­зи­ју­му, на ко­јем су при­су­ство­ва­ли до­ма­ћи и
свет­ски ре­но­ми­ра­ни пре­да­ва­чи, пу­тем ди­рект­ног пре­
но­са хи­рур­шких про­це­ду­ра пр­ви пут је у на­шој зе­мљи
пред­ста­вље­на опе­ра­ци­ја ка­та­рак­те аси­сти­ра­на фем­
то­се­кунд­ним ла­се­ром што је на­но­тех­но­ло­ги­јом ком­
пју­те­р­ски во­ђе­на опе­ра­ци­ја чи­ме се мо­гућ­ност гре­шке
сво­ди на ми­ни­мал­ни про­це­нат. При­ка­за­не су и но­ви­
не у ви­тре­о­ре­ти­нал­ној хи­рур­ги­ји, опе­ра­ци­ја ка­та­рак­
те тзв. ми­кро­ин­ци­зи­о­ном тех­ни­ком (рез од 2,2мм), а
та­ко­ђе и опе­ра­ци­ја гла­у­ко­ма код истог па­ци­јен­та но­
вом ме­то­дом – ви­со­ко­фре­квент­ном ду­бо­ком скле­рек­
то­ми­јом.
Си­по­зи­јум су отво­ри­ли за­ме­ник на­чел­ни­ка ВМА пу­
ков­ник проф. др Дра­ган Дин­чић и на­чел­ник Кли­ни­ке
за оч­не бо­ле­сти пу­ков­ник проф. др Ми­ро­слав Ву­ко­са­
вље­вић, а ме­ђу број­ним свет­ским и до­ма­ћим оф­тал­
мо­ло­зи­ма из­два­ја­ју се проф. др Ха­сан Мор­та­да (Has­san
Mor­ta­da), шеф Кли­ни­ке у Ка­и­ру и је­дан од 10 нај­бо­љих
хи­рур­га зад­њег сег­мен­та ока са­да­шњи­це, То­мас Џон
(Tho­mas John) - ро­до­на­чел­ник ке­ра­то­пла­сти­ке, тран­
сплан­та­ци­он
­ е хи­рур­ги­је ро­жња­че и Бо­јан Па­јић, вр­
сни хи­рург за ино­ва­ци­је у хи­рур­ги­ји ка­та­рак­те и гла­
у­ко­ма.
ОСНО­ВА­НА
АСО­ЦИ­ЈА­ЦИ­ЈА ПРИ­ВАТ­НИХ
ЗДРАВ­СТВЕ­НИХ УСТА­НО­ВА
Асо­ц и­ј а­ц и­ј а при­в ат­н их здрав­с тве­н их уста­н о­в а и
при­ват­них прак­си Ср­би­је, чи­ји је је­дан од ци­ље­ва да
се ко­нач­но ура­ди „лич­на кар­та при­ват­ног сек­то­ра“ и
утвр­ди ко­јим ка­па­ци­те­ти­ма рас­по­ла­же и ко­је су мо­
гућ­но­сти ин­те­гра­ци­је у здрав­стве­ни си­стем Ср­би­је,
одр­жа­ла је 26. сеп­тем­бра осни­вач­ку скуп­шти­ну у Хо­
те­лу МetropolPalace. Асс. др Зла­ти­бор Лон­чар, ми­ни­
стар здра­вља,том при­ли­ком на­гла­сио да је ва­жно да
се при­ват­не здрав­стве­не уста­но­ве ор­га­ни­зу­ју у окви­ру
Асо­ци­ја­ци­је, ка­ко би Ми­ни­стар­ство до­би­ло аде­кват­
ног са­го­вор­ни­ка у ре­ша­ва­ња мно­гих пи­та­ња­од обо­стра­
ног ин­те­ре­са.
2 Из­ра­да пре­ци­зне еви­ден­ци­је при­ват­них здрав­стве­
них уста­но­ва, бро­ја за­по­сле­них, здрав­стве­них услу­га,
про­сто­ра и опре­ме ко­јим рас­по­ла­жу, као и тран­спа­
рен­тан увид у фи­нан­сиј­ско по­сло­ва­ње -пред­ста­вља­ло
би ква­ли­те­тан до­при­нос у са­гле­да­ва­њу пре­ци­зне сли­
ке при­ват­ног здрав­ства у Ср­би­ји – ис­та­као је ми­ни­стар
Лон­чар.
На­кон те фа­зе, уве­рен је ми­ни­стар здра­вља, би­ће ство­
ре­ни усло­ви за из­ра­ду пр­вог пла­на мре­же при­ват­них
здрав­стве­них уста­но­ва, а тек кад др­жа­ва стек­не увид у
при­ват­не уста­но­ве, њи­хо­ве ка­па­ци­те­те и мо­гућ­но­сти,
мо­же се отво­ри­ти ди­ја­лог на ко­је на­чи­не се при­ват­ни­
ци мо­гу ин­те­гри­са­ти у по­сто­је­ћи здрав­стве­ни си­стем
и ка­ко се мо­же уна­пре­ди­ти рад до­пун­ских здрав­стве­
них оси­гу­ра­ња.
Ини­ци­ја­ти­ву за осни­ва­ње Асо­ци­ја­ци­је по­кре­ну­ло је
16 нај­ве­ћих при­ват­них здрав­стве­них уста­но­ва, са ци­
љем да се ко­нач­но уре­ди при­ват­ни сек­тор. Пред­став­
ник тог удру­же­ња, др Пре­драг Стој­чић, ка­же да је Асо­
Говорници на свечаном делу Скупштине
Асоцијације: Маја Пишчевић, извршна директорка
Аm-Cham, др Предраг Стојчић у име Асоцијације,
асс. др Златибор Лончар министар здравља
и Миливоје Милетић в.д. председник ПКС
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // >>>>>>>>>>>>>> ıı
ци­ја­ци­ја по­ста­ви­ла се­би не­ко­ли­ко ци­ље­ва, а пр­ви је
пра­вље­ње „лич­не кар­те“ при­ват­ног сек­то­ра.
Пре­ма по­да­ци­ма Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре, у
Ср­би­ји има око 1.500 при­ват­них здрав­стве­них уста­но­
ва, а по­да­ци Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је ка­жу да
се у њи­ма по­тро­ши око 38 од­сто це­ло­куп­ног нов­ца за
здрав­стве­не услу­ге. У при­ват­ној прак­си стал­но је за­по­
сле­но 3.732 ле­ка­ра. Уко­ли­ко се том бро­ју до­да­ју и ме­
ди­цин­ске се­стре про­це­њу­је се да у при­ват­ном сек­то­ру
ра­ди око 10.000 здрав­стве­них рад­ни­ка.
Осни­ва­чи Асо­ци­ја­ци­је при­ват­них здрав­стве­них уста­
но­ва и при­ват­них прак­си Ср­би­је су: ДЦ Зе­мун, ДЦ Храм,
Bel­me­dic, ДЗ Ви­зим, Eu­ro­me­dic, МД По­ли­кли­ни­ка, Me­
di­gro­up, Mil­me­dic, Ме­ди­цин­ски си­стем Бе­о­град, Оку­
лус, Пе­ри­на­тал, Ул­тра­звук, Ди­о­на, Uro­me­di­ca, Ge­ne­sis,
Fre­se­ni­us Me­di­cal Ca­re. Асо­ци­ја­ци­ја не оку­пља ле­ка­ре,
већ при­вред­не су­бјек­те, при­ват­не здрав­стве­не уста­но­
ве и при­ват­ну прак­су.Асо­ци­ја­ци­ју за са­да оку­пља 107
чла­ни­ца, ме­ђу ко­ји­ма су бол­ни­це, по­ли­кли­ни­ке, ор­ди­
на­ци­је, апо­те­ке, ла­бо­ра­то­ри­је, али не про­из­во­ђа­чи ме­
ди­цин­ске опре­ме и оси­гу­ра­ва­ју­ће ку­ће.
Ј. Т.
81
Од­лу­ке
су­до­ва ча­сти
Суд­ско Ве­ће Су­да ча­сти Ре­ги­о­нал­не ле­кар­ске ко­мо­
ре за цен­трал­ну и за­пад­ну Ср­би­ју, у са­ста­ву спец. др
мед. Бран­ко Јо­ва­но­вић, као пред­сед­ник Ве­ћа, прим. мр
сци. др Бор­ка Ми­лев и др сци. мед. Зо­ри­ца Про­кић, као
чла­но­ви Ве­ћа, у по­ступ­ку утвр­ђи­ва­ња ди­сци­плин­ске
од­го­вор­но­сти про­тив др Ми­ро­сла­ва Ку­бу­ро­ви­ћа, спе­
ци­ја­ли­сте фи­зи­кал­не ме­ди­ци­не и ре­ха­би­ли­та­ци­је, за­
по­сле­ног у До­му здра­вља у Љи­гу, због по­вре­де угле­да
чла­на Ко­мо­ре из чл. 195 ст. 1 тач. 4 Ста­ту­та ле­кар­ске Ко­
мо­ре Ср­би­је, ре­ша­ва­ју­ћи по зах­те­ву за по­кре­та­ње по­
ступ­ка - ре­ше­њу су­ди­је ис­тра­жи­те­ља др мед. спец. Ве­
сне Пе­тро­вић, број Ди 4-3/13-IV од 20. 01. 2014. го­ди­не,
по пред­ло­гу Је­ле­не Не­дић из Мо­ра­ва­ца, на­кон одр­жа­
не глав­не рас­пра­ве, да­на 25. 07. 2014. го­ди­не на не­јав­
ној сед­ни­ци, на осно­ву чл. 234 Ста­ту­та ле­кар­ске Ко­мо­
ре Ср­би­је, до­не­ло је
РФ­ЗО: ДИ­ЈАГ­НО­СТИ­КА
ЗА РЕТ­КЕ БО­ЛЕ­СТИ У
ИНО­СТРАН­СТВУ
ОДЛУКУ
Ре­пу­блич­ки фонд за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње, тре­ћи
пут у то­ку про­те­клих 12 ме­се­ци, про­ши­рио je Пра­вил­
ник о упу­ћи­ва­њу па­ци­је­на­та на ле­че­ње у ино­стран­ство.
Но­ва из­ме­на ура­ђе­на је у ин­те­ре­су па­ци­је­на­та ко­ји­ма
је нео­п­ход­на ди­јаг­но­сти­ка за рет­ке ге­нет­ске бо­ле­сти, а
ко­ја се не мо­же ура­ди­ти у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји.
У скла­ду са пред­ло­гом
ме­д и­ц ин­с ке екс­п ерт­с ке
гру­п е, ко­ј а је осно­в а­н а
на зах­тев ди­рек­то­ра РФ­
ЗО проф. др Мом­чи­ла Ба­
би­ћа, у ино­стран­ство ће
би­ти слат би­ол
­ о­шки ма­
те­ри­јал па­ци­је­на­та на по­
треб­не ана­ли­зе ра­ди ди­јаг­но­сти­ке рет­ке ге­нет­ске бо­ле­
сти, што је уо­би­ча­је­на про­це­ду­ра у све­ту. У из­у­зет­ним
си­ту­а­ци­ја­ма, на ди­јаг­но­сти­ку у дру­ге зе­мље би­ће упу­
ћи­ван и сам па­ци­јент, а на осно­ву ми­шље­ња и одо­бре­ња
Ре­пу­блич­ке струч­не ко­ми­си­је за рет­ке бо­ле­сти Ми­ни­
стар­ства здра­вља. Пре­ма оце­ни екс­перт­ске гру­пе, го­ди­
шње се мо­же оче­ки­ва­ти око 500 зах­те­ва за оба­вље­ње ди­
јаг­но­сти­ке за рет­ке ге­нет­ске бо­ле­сти у ино­стран­ству.
Још јед­на ва­жна до­пу­на овог Пра­вил­ни­ка омо­гу­ћи­ће
да се на ле­че­ње у ино­стран­ство мо­гу упу­ти­ти и па­ци­
јен­ти са ма­лиг­ним бо­ле­сти­ма уро­ге­ни­тал­ног си­сте­ма
ко­је зах­те­ва­ју исто­вре­ме­но ком­би­но­ва­ње не­ко­ли­ко ви­
до­ва ле­че­ња, од­но­сно исто­вре­ме­ну при­ме­ну опе­ра­тив­
ног ле­че­ња, ра­ди­о­те­ра­пи­је и хе­ми­о­те­ра­пи­је за слу­ча­је­
ве ка­да то у Ср­би­ји ни­је мо­гу­ће успе­шно ура­ди­ти.
И па­ци­јен­ти са ду­бо­ким ту­мо­ри­ма мо­зга и ва­ску­лар­
ним мал­фор­ма­ци­ја­ма мо­зга и кич­ме­не мо­жди­не, те не­
у­рал­ги­јом пе­тог и де­ве­тог мо­жда­ног жив­ца, од са­да ће
до­би­ти и мо­гућ­ност нај­са­вре­ме­ни­јег ле­че­ња True Be­am
про­це­ду­ром, ко­ја омо­гу­ћа­ва да им се са­чу­ва вид, са­оп­
ште­но је из РФ­ЗО.
//
Ле­кар, члан Ре­ги­о­нал­не ле­кар­ске ко­мо­ре за цен­трал­
ну и за­пад­ну Ср­би­ју, др Ми­ро­слав Ку­бу­ро­вић, спе­ци­ја­
ли­ста фи­зи­кал­не ме­ди­ци­не и ре­ха­би­ли­та­ци­је, за­по­слен
у До­му здра­вља Љиг, са ли­цен­цом бр. 400106, ди­сци­
плин­ски не­ка­жња­ван.
На осно­ву чл. 234-237 и чл. 239 Ста­ту­та ле­кар­ске Ко­
мо­ре Ср­би­је,
ОГЛА­ША­ВА СЕ ОД­ГО­ВОР­НИМ
јер је да­на 24. 02. 2013. го­ди­не, у свој­ству де­жур­ног ле­
ка­ра оп­ште ме­ди­ци­не До­ма здра­вља Љиг, сво­јим по­на­
ша­њем пре­ма Је­ле­ни Не­дић, мај­ци ма­ло­лет­не па­ци­
јент­ки­ње Алек­сан­дре Не­дић, по­вре­дио углед ле­кар­ске
про­фе­си­је,чи­ме је учи­нио по­вре­ду угле­да чла­на Ко­
мо­ре из чл. 195 ст.1 тач. 4 Ста­ту­та ле­кар­ске Ко­мо­ре Ср­
би­је.
На осно­ву чл.240 ст.1 тач.1 ст.2 и ст.7 Ста­ту­та ле­кар­ске
Ко­мо­ре Ср­би­је, из­ри­че му се
Ди­сци­плин­ска ме­ра
ЈАВНЕ ОПОМЕНЕ
Од­лу­ка о тро­шко­ви­ма по­ступ­ка ни­је до­не­та.
Образложење
Ле­ка­ру, чла­ну Ре­ги­о­нал­не ле­кар­ске ко­мо­ре за цен­
трал­ну и за­пад­ну Ср­би­ју др Ми­ро­сла­ву Ку­бу­ро­ви­ћу зах­
82 >
82 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
81 <
те­вом су­ди­је ис­тра­жи­те­ља за по­кре­та­ње ди­сци­плин­
ског по­ступ­ка Ди 4-3/13- IV од 20. 01. 2014. го­ди­не, а по
пред­ло­гу Је­ле­не Не­дић из Мо­ра­ва­ца, ста­вље­но је на те­
рет да је учи­нио по­вре­ду угле­да чла­на Ко­мо­ре из чл.
195 ст. 1 тач. 4 Ста­ту­та ле­кар­ске Ко­мо­ре Ср­би­је.
На­кон спро­во­ђе­ња до­ка­зног по­ступ­ка, про­ве­ра­ва­ју­
ћи осно­ва­ност зах­те­ва за по­кре­та­ње по­ступ­ка, це­не­
ћи из­ве­де­не до­ка­зе сва­ки по­себ­но, а по­том до­во­де­ћи
их у уза­јам­ну ве­зу, овај Суд је од­лу­чио као у дис­по­зи­
ти­ву ре­ше­ња.
На­и­ме, у то­ку до­ка­зног по­ступ­ка овај Суд је на не­сум­
њив на­чин утвр­дио да се да­на 24. 02. 2013. го­ди­не, др
Ми­ро­слав Ку­бу­ро­вић, као де­жур­ни ле­кар До­ма здра­вља
Љиг, не­до­лич­но и не­при­ме­ре­но по­на­шао, пре­ма Је­ле­
ни Не­дић, мај­ци ма­ло­лет­не па­ци­јент­ки­ње Алек­сан­дре
Не­дић, ко­ја је тог да­на до­ве­ла сво­ју ма­ло­лет­ну кћер­ку
у Дом здра­вљан Љиг ра­ди пр­ма­ња те­ра­пи­је пре­пи­са­не
од стра­не ле­ка­ра Оп­ште бол­ни­це у Ва­ље­ву, на тај на­чин
што је на исту, на­кон ње­ног обра­ћа­ња да она са де­те­
том већ ду­го че­ка на пре­глед и да де­те тре­ба да при­ми
те­ра­пи­ју, а да он све вре­ме раз­го­ва­ра те­ле­фо­ном и не
ра­ди свој по­сао, по­чео да ви­че и да је вре­ђа.
Суд је из­вео до­каз са­слу­ша­њем под­но­си­о­ца пред­ло­га,
Је­ле­не Не­дић из Мо­ра­ва­ца, ко­ја је на глав­ној рас­пра­ви,
да­на 25. 07. 2014. го­ди­не, у це­ло­сти оста­ла при на­во­ди­
ма из пред­ло­га за по­кре­та­ње ди­сци­плин­ског по­ступ­ка,
на­во­де­ћи да је да­на 24. 02. 2013. го­ди­не, до­ве­ла у прат­
њи су­пру­га Ми­ха­ил
­ а, ма­ло­лет­ну кћер­ку Алек­сан­дру
у Дом здра­вља Љиг ра­ди при­ма­ња те­ра­пи­је ко­ја јој је
пре­пи­са­на од стра­не ле­ка­ра Оп­ште бол­ни­це у Ва­ље­ву,
те да је то­га да­на др Ми­ро­слав Ку­бу­ро­вић био де­жур­
ни ле­кар. Пре­да­ла је књи­жи­цу, а ме­ди­цин­ска се­стра
јој је ре­кла да ма­ло са­че­ка по­што док­тор ни­је у ор­ди­
на­ци­ји. Ме­ди­цин­ска се­стра је са­оп­шти­ла др Ми­ро­сла­
ву Ку­бу­ро­ви­ћу, ко­ји је раз­го­ва­рао те­ле­фо­ном у дру­гој
про­сто­ри­ји, да има па­ци­јен­та. На­кон че­ка­ња од 15-20
ми­ну­та опо­ме­ну­ла је др Ку­бу­ро­ви­ћа да ду­го че­ка и да
ње­но де­те тре­ба да при­ми те­ра­пи­ју, на­кон че­га је он
иза­шао из про­сто­ри­је и по­чео да ви­че на њу и да је вре­
ђа. На­ве­ла је и то да је др Ку­бу­ро­вић де­те­ту дао на­лог
за при­ма­ње те­ра­пи­је ко­ја је пре­пи­са­на у Оп­штој бол­
ни­ци у Ва­ље­ву.
Суд је из­вео до­каз са­слу­ша­њем др Ми­ро­сла­ва Ку­бу­
ро­ви­ћа ко­ји је у свом ис­ка­зу да­том на глав­ној рас­пра­
ви одр­жа­ној да­на 25. 07. 2014. го­ди­не на­вео да је он да­
на 24. 02. 2013. го­ди­не био де­жур­ни ле­кар До­ма здра­вља
Љиг, да је при­мио ма­ло­лет­ну Алек­сан­дру и ње­ну мај­
ку Је­ле­ну у ор­ди­на­ци­ју, да је де­те упи­сао у кар­тон, те
да је из­дао на­лог за те­ра­пи­ју ко­ја је де­те­ту пре­пи­са­
на у Оп­штој бол­ни­ци у Ва­ље­ву. Ни­је оспо­рио чи­ње­ни­
цу да је са мај­ком ма­ло­лет­не Алек­сан­дре раз­го­ва­рао
по­ви­ше­ним то­ном али је не­ги­рао тврд­ње Је­ле­не Не­
дић да јој је спор­ном при­ли­ком упу­ћи­вао по­грд­не ре­
чи. Др Ми­ро­слав Ку­бу­ро­вић ни у сво­јој пи­са­ној из­ја­
ви да­тој су­ди­ји ис­тра­жи­те­љу, а у ко­ју је суд из­вр­шио
увид, не не­ги­ра да је из­ве­сног вер­бал­ног су­ко­ба из­ме­
ђу ње­га и Је­ле­не Не­дић, мај­ке ма­ло­лет­не па­ци­јент­ки­
ње Алек­сан­дре, би­ло.
Суд је из­вео до­каз са­слу­ша­њем све­до­ка Ми­ха­ил
­ а Не­
ди­ћа ко­ји је на­вео да је да­на 24. 02. 2013. го­ди­не , са су­
пру­гом Је­ле­ном и кћер­ком Алек­сан­дром био у ДЗ Љиг,
те да су ње­го­ва су­пру­га Је­ле­на и др Ку­бу­ро­вић има­ли
кон­фликт, а ко­јом при­ли­ком је др Ку­бу­ро­вић вре­ђао
ње­го­ву су­пру­гу упу­ћу­ју­ћи јој по­грд­не ре­чи.
У то­ку спро­во­ђе­ња до­ка­зног по­ступ­ка Суд је про­чи­
тао од­лу­ку о ума­ње­њу за­ра­де ди­рек­то­ра До­ма здра­
вља Љиг бр. 267 од 12. 04. 2013. го­ди­не, ко­јом је за­по­
сле­ном др Ми­ро­сла­ву Ку­бу­ро­ви­ћу, док­то­ру ме­ди­ци­не
у слу­жби оп­ште ме­ди­ци­не До­ма здра­вља Љиг, ума­ње­
на за­ра­да за ме­сец април 2013. го­ди­не у ви­си­ни од 10
од­сто због кр­ше­ња рад­не ди­сци­пли­не, ко­ја се са­сто­ји у
то­ме што се име­но­ва­ни да­на 24. 02. 2013. го­ди­не не­до­
лич­но и не­про­фе­си­о­нал­но по­на­шао пре­ма Је­ле­ни Не­
дић из Мо­ра­ва­ца.
Из­ве­ден је до­каз чи­та­њем елек­трон­ског здрав­стве­
ног кар­то­на ма­ло­лет­не Алек­сан­дре Не­дић из Мо­ра­ва­
ца и из истог је утвр­ђе­но да је ма­ло­лет­на Алек­сан­дра
да­на 24. 02. 2013. го­ди­не пре­гле­да­на од стра­не др Ми­
ро­сла­ва Ку­бу­ро­ви­ћа, а што у по­ступ­ку ни­је оспо­ра­ва­
ла ни јед­на стра­на.
Суд је при­хва­тио ис­каз под­но­си­о­ца пред­ло­га Је­ле­
не Не­дић у де­лу ко­ји се од­но­си на њен вер­бал­ни су­
коб са др Ми­ро­сла­вом Ку­бу­ро­ви­ћем као ја­сан, ло­ги­чан
и убе­дљив, са­гла­сан са дру­гим до­ка­зи­ма из­ве­де­ним у
по­ступ­ку. И сам др Ку­бу­ро­вић не не­ги­ра чи­ње­ни­цу да
је спор­ном при­ли­ком раз­го­ва­рао по­ви­ше­ним то­ном
са мај­ком ма­ло­лет­не па­ци­јент­ки­ње Алек­сан­дре, Је­ле­
ном Не­дић, у ком де­лу је и Суд при­хва­тио од­бра­ну др
Ку­бу­ро­ви­ћа.
Суд ни­је при­хва­тио од­бра­ну др Ку­бу­ро­ви­ћа у де­лу у
ко­ме на­во­ди да се пре­ма Је­ле­ни Не­дић ни­је не­до­лич­
но и не­при­ме­ре­но по­на­шао, јер сма­тра да је од­бра­на у
том де­лу сра­чу­на­та на из­бе­га­ва­ње ди­сци­плин­ске од­го­
вор­но­сти, а иста од­бра­на је у су­прот­но­сти и са од­лу­ком
о ума­ње­њу за­ра­де ди­рек­то­ра До­ма здра­вља Љиг, бр. 267
од 12. 04. 2013. го­ди­не из ко­је се ја­сно и не­дво­сми­сле­но
утвр­ђу­је да се др Ку­бу­ро­вић по­на­шао не­до­лич­но и не­
про­фе­си­о­нал­но пре­ма Је­ле­ни Не­дић из Мо­ра­ва­ца.
С об­зи­ром на на­пред на­ве­де­но, Суд је на не­сум­њив
на­чин утвр­дио да је др Ми­ро­слав Ку­бу­ро­вић сво­јим по­
на­ша­њем пре­ма Је­ле­ни Не­дић, мај­ци мал­лет­не па­ци­
јент­ки­ње Алек­сан­дре Не­дић, по­вре­дио углед про­фе­си­
је и учи­нио по­вре­ду угле­да чла­на Ко­мо­ре из чл. 195 ст.1
тач. 4 Ста­ту­та Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је.
При­ли­ком од­лу­чи­ва­ња о ди­сци­плин­ској ме­ри Суд
је узео у об­зир све окол­но­сти од зна­ча­ја за кон­кре­тан
слу­чај, па је на­шао да се ра­ди о по­вре­ди угле­да чла­на
Ко­мо­ре, при че­му је узе­та у об­зир и чи­ње­ни­ца да др
Ми­ро­слав Ку­бу­ро­вић ни­је до са­да ди­сци­плин­ски ка­
жња­ван, те да је сам пре­глед ма­ло­лет­не па­ци­јент­ки­
ње Алек­сан­дре Не­дић оба­вљен у скла­ду са пра­ви­ли­ма
на­у­ке и стру­ке, па сход­но то­ме Суд сма­тра да је из­ре­
че­на ди­сци­плин­ска ме­ра јав­не опо­ме­не при­ме­ре­на те­
жи­ни по­вре­де ко­ја му се ста­вља на те­рет.
Од­лу­ка о тро­шко­ви­ма по­ступ­ка ни­је до­не­та.
С об­зи­ром на на­пред из­не­то, Суд је до­нео од­лу­ку као
у дис­по­зи­ти­ву ре­ше­ња.
Пред­сед­ник Ве­ћа,
Спец. др мед. Бран­ко Јо­ва­но­вић
По­у­ка о прав­ном ле­ку: Про­тив овог ре­ше­ња до­зво­ље­
на је жал­ба Вр­хов­ном Су­ду ча­сти Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­
би­је,у ро­ку од 15 да­на од да­на при­је­ма истог, пре­ко Су­
да ча­сти Ре­ги­о­нал­не Ле­кар­ске ко­мо­ре за цен­трал­ну и
за­пад­ну Ср­би­ју са се­ди­штем у Кра­гу­јев­цу.
Д-на: Је­ле­ни Не­дић,
др Ми­ро­сла­ву Ку­бу­ро­ви­ћу,
Ар­хи­ви
//
// ОКТОБАР 2014 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 83
84
// ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ОКТОБАР 2014 //
Download

Glasnik 22