Studija o
mladima
na Kosovu
P o g l e d u n a p r e d,
utemeljen u tradiciji
Is t r a ž i v a n j e 2 0 1 2
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Istraživanje 2012
IDRA tim autora:
Auron Pasha
Kreshnik Xhangolli
Jona Dundo
Besmir Gjokuta
Zana Tahiri
Odeta Lena
Konsultant: Dr. Klaus Hurrelman
Prevod i uređivanja: Milica Rodić
Design: petanidesign
štampanje: Gent Grafik
ISBN: 978-9951-19-072-5
Godina izdavanja: 2012
© IDRA Kosovo,
www.idra.al, [email protected]
Istraživanje 2012
Sadržaj
3
Strana
Predgovor............................………….....................................................…………4
Rezime…………...............….................……………….......................................…………6
Uvod..........................................…………........................................................…………10
Kvantitativna komponenta...................................................................................................…………10
Kvalitativna komponenta.....................................................................................................…………10
Upitnik.................................................................................................…………11
Uzorak..............................................................................................…………12
Porodica i društveni život.......................................................................................................13
Obrazovanje i zapošljavanje.................................................................................................32
Demokratija i politika...........................................................................................................45
Kosovo i evropske integracije.................................................................................................53
Životni stil i slobodno vreme...............................................................................................57
Studija o mladima na Kosovu
4
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Predgovor
Dr. Klaus Hurrelman
Profesor javnog zdravlja i obrazovanja
Škola za upravu Herti, Berlin
Pre izvesnog vremena u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom
nastala je ideja o sprovođenju studije o mladima iz
zemalja bivše Jugoslavije, a u skladu sa čuvenim modelom
Šelove studije o mladima koja je poznata i veoma čitana
u Nemačkoj. Kroz razgovor sa mladima, moguće je da
se spoznaju vredne informacije o interesima i željama
tinejdžera i mladih u svakoj zemlji. Moćuće je i više od
toga: stavovi i vrednosne orijentacije mladih osoba mogu
biti razmatrani i kao rani pokazatelj koji konačno otkriva
buduće preovlađujuće tendencije u čitavom društvu. Kako
je naša analiza u Nemačkoj više puta pokazala, mlade
generacije mogu biti shvaćene kao seizmograf budućih
mogućnosti i dugoročnih perspektiva jedne zemlje. Studije
o mladima su studije o budućnosti koje ponekad mogu da
nam kažu više nego detaljna ekonomska analiza.
Zahvaljujući dobro odabranom timu, sastavljenom od
ljudi iz Fridrih Ebert fondacije i istraživačko konsultantske
agencije IDRA iz Prištine, prva studija o mladima
sprovedena je u zemlji bivše Jugoslavije koja se još uvek
grčevito bori za vlastiti identitet: na Kosovu. Možda ovo i
nije slučajnost jer, za budućnost ove male zemlje, položaj
mladih generacija od naročite je važnosti. Udeo populacije
mlađi od 30 godina čini gotovo 40% ukupne populacije na
Kosovu. Stoga, stavovi mlade generacije i, naravno, njihove
kompetencije i veštine, posebno su važni za zemlju. Ova
studija o mladima pruža jasne odgovore u tom pogledu.
Ona veoma jasno pokazuje koliko su mlade generacije
na Kosovu ambiciozne i koliko su im visoka očekivanja
u pogledu sopstvene budućnosti. Moguće je da je njihov
optimizam iznad očekivanog, ali i dalje je iznenađujuće
videti koliko energije i nadanja mlade generacije ulažu u
oblikovanje vlastite budućnosti.
Mladi koji su intervjuisani u u toku istraživanja svesni su
činjenice da je stanje njihove zemlje i dalje nesigurno. Šta
više, svesni su da su daleko od toga da će bez poteškoća
pronaći posao na Kosovu i da će biti u mogućnosti da
vode siguran život. Mnogi od njih vode se idejom da
privremeno napuste svoju zemlju kako bi se, na prvom
mestu, obrazovali i otpočeli profesionalnu karijeru u nekoj
od imućnijih evropskih zemalja ili Sjedinjenim Američkim
Državama. Pak, očigledno je da osećaju vezanost za
svoju zemlju i da svoje porodične korene shvataju kao
najznačajniju stvar. Istovremeno, osećaju veliku zahvalnost
prema svojim očevima i majkama i, u ovim nesigunim
vremenima, pribegavaju njihovim religijskim obeležjima,
ponekad mnogo više nego što njihovi roditelji to rade.
Uvidom u njihove odgovore, neko bi stekao utisak da bi ovi
mladi ljudi mogli postati nestrpljivi ukoliko se ekonomski i
politički razvoj njihove zemlje ne bude odvijao onako kako
se oni nadaju.
Istraživanje 2012
Fridrih Ebert fondacija postavila je smernice za sprovođenje
omladinskih studija u istom formatu i u drugim jugoistočnim
evropskim zemljama, prateći primer nemačke studije o
mladima. Fondacija mi je dala mandat da naučno pratim
studiju i da osiguram da druge analize budu međusobno
uporedive. Na taj način moguće je ne samo da se kreira
portret mlade generacije iz istočne Evrope, već i da se
oblikuje slika o razvojnom potencijalu država. Ekonomske
i obrazovne ustanove kao i organizacije koje rade u oblasti
nacionalne i međunarodne politike savetujem da pažljivo
5
prate rezultate ovakvih studija i da izvuku direktne posledice
iz njih. U suprotnom, postoji opasnost od otuđenja između
generacije mladih i etabliranih državnih snaga, što nije
dobro za razvoj bilo koje države.
Želim da pohvalim posvećenost tima fondacije Fridrih Ebert
iz Prištine i istraživače agencije IDRA na izradi temeljne i
metodološki odlične omladinske studije. Ona će postaviti
standarde za analize koje slede.
6
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Rezime
Porodica i društveni život
• Ogromna većina mladih sa Kosova (starosti 16-27
godina) kažu da žive sa svojim roditeljima. Većina njih
smatra da je život sa roditeljima najidealnija situacija za
čitavu porodicu. Činjenica da tako veliki broj mladih živi
sa svojim roditeljima pojašnjava relativno visok uticaj
porodice na svakodnevni život mladih sa Kosova.
• Bez obzira na pol ili mesto u kojem ispitanici žive
(gradska ili seoska sredina), otac je za sada daleko
najuticajnija figura među mladima.
• Mladi sa Kosova veruju da muškarci i žene treba da
stupe u brak u relativno ranom periodu, 24 godine za
žene i 26 godina za muškarce. Svi oni smatraju da je od
velikog značaja i brak i planiranje vlastitih porodica u
budućnosti. Mladi sa Kosova predviđaju relativno velike
porodice jer 59% planira da ima troje i više dece.
• Najvažniji faktor pri odabiru supružnika je njegova ili
njena ličnost. Druge karakteristike koje su od velikog
značaja uključuju: religiju, odobrenje roditelja,
zajednička interesovanja i obrazovanje. Zanimljivo je
da devičanstvo i dalje predstavlja važan faktor.
• Mladi sa Kosova iskazuju apsolutno poverenje u
porodicu. Svakako, porodica je društvena ustanova
u koju se najviše veruje. Na skali od 0 do 100, gde
je 0 vrednost kojom se ukazuje nepoverenje a 100
potpuno poverenje, mladi sa Kosova su ovoj ustanovi
dali 98 poena. Naravno, religijske vođe uživaju veliko
poverenje mladih K-Albanaca i K-Srba.
• Kada su pitani koliko su “svesrdni” u želji da postanu
komšije, K-Albanci i K-Srbi izjavili su da bi nerado
prihvatili jedni druge u takvoj hipotetičkoj situaciji. Slično
tome, obe etničke grupe iskazale su veliki stepen otpora
ideji da u svom komšiluku imaju “homoseksualni par”.
K-Srbi se ne bi osećali udobno ni da u komšiluku imaju
porodicu iz SAD-a ili iz zapadne Evrope, dok K-Albanci
rado prihvataju porodice iz ovih zemalja.
• Vrednosti koje se među mladima sa Kosova smatraju
najvažnijim su altruizam, tolerancija i pravednost.
Vrednosna mapa je drugačija kod K-Srba koji smatraju
da su tri najbitnije vrednosti lično dostojanstvo, društveni
prestiž i bogaćenje.
• Dok je 91% mladih sa Kosova izjavilo se pridržavaju
islamske veroispovesti, samo je 26% iskazalo da
redovno praktikuje religiju. Verska praksa je češća kod
muškaraca nego žena.
• Uprkos tome što žive na postkonfliktnom području, 90%
K-Albanaca osećajse bezbedno u kraju u kojem žive.
Situacija je u potpunosti drugačija za mlade K-Srbe gde
se više od 60% njih izjasnilo da se ne oseća bezbedno u
svom komšiluku.
• Dok je 33% K-Albanaca izjavilo da su se, makar
povremeno, osećali diskriminisano, situacija je dosta
lošija za K-Srbe: neverovatnih 78% izjavilo je da
su se osećali diskriminisano. Kao glavne razloge
diskriminatorskog tretmana K-Srbi navode etničku
pripadnost i religiju.
Istraživanje 2012
• Skoro svaki treći ispitanik (29%) želi da živi na nekom
drugom mestu unutar Kosova, i skoro svaki drugi (55%)
iskazao je želju da emigrira u inostranstvo.
• Iskazani motivi za emigraciju u inostranstvo uključuju:
želju za unapređenjem životnog standarda, težnju za
boljim obrazovanjem i veće mogućnosti za zapošljavanje.
• Uprkos poteškoćama, mladi sa Kosova su u većini
optimistični u pogledu svoje budućnosti. Više od 78%
veruje da će se situacija popraviti u narednih 10 godina.
Obrazovanje i zapošljavanje
• Na Kosovu relativno veliki broj mladih pohađa školu,
pri čemu se približno dve trećine (starosti od 16 do 27
godina) mladih obrazuje (srednja škola, univerzitetski ili
post-univerzitetski programi).
• Mladi sa Kosova koji se obrazuju zadovoljni su što
pohađaju školu, iako je tipičan dan shvaćen kao
“naporan i stresan”. Većina đaka/studenata sa Kosova
izjavilo je da dnevno provode do tri sata učeći.
• Za mlade sa Kosova obrazovanje je bitna vrednost.
Impresivnih 92% srednjoškolaca namerava da nastavi
školovanje i upiše fakultete.
• Iako su želje za obrazovanjem velike, nivo zadovoljstva
trenutnim obrazovnim sistemom je relativno nizak. Samo
je 24% iskazalo zadovoljstvo njime.
7
• Ako bi im se ukazala prilika, više od 61% mladih sa
Kosova želelo bi da se obrazuje u inostranstvu.
• Studenti sa Kosova kažu da je uobičajeno da se za
polaganje ispita ili dobijanje veće ocene daje novac.
Takvo uverenje, koje je više percepcija nego njihovo lično
iskustvo, ukazuje na glavni problem obrazovnog sistema
na Kosovu.
• Pohađanje privatnih časova je uobičajeno, bez obzira
na nivo obrazovanja ispitanika. Skoro 47% je reklo da
pohađaju neku vrstu privatnih časova.
• Stopa zaposlenosti značajno je niska među mladima na
Kosovu. Samo 32% onih koji se trenutno ne školuju kažu
da su zaposleni ili puno radno vreme ili pola radnog
vremena.
• Oni koji se još uvek školuju preferiraju da se zaposle u
državnoj upravi. Skoro 45% je iskazalo želju za ovakvom
vrstom zaposlenja.
• Mladi sa Kosova smatraju da su veze, bilo privatne ili
političke, najvažniji faktor u pronalasku posla. Oko 50%
mladih je reklo da su veze ključni faktor u pronalasku
posla.
8
Demokratija i politika
• Kosovska omladina u je velikoj meri nepoverljiva prema
ideji da glasanjem može da utiče na vladu. Više od
51% veruje da njihov glas ne utiče upravljanjem na
Kosovu. Uprkos tome, značajan broj mladih pokazuje
interesovanje za unutrašnju politiku (56%).
• Kada su bili pitani za političku sklonost, vlada nasuprot
opozicija ili levica naspram desnice, više od jedne
trećine (36%) mladih izjasnili su se kao “neutralni”. Više
od 22% mladih ne zna kako da se postavi u političkom
spektru levo i desno.
• I dok je televizija i dalje glavni izvor informacija
političke sadržine, a internet dobija na privlačnosti,
66% mladih izjasnilo se o tome da iz ova dva izvora
dobija informacije u vezi sa političkim događajima.
• Većina mladih ne smatra da je zastupljena u politici
(64%). Oni su mišljenja da ““ični dobici, a ne ideali,
vode političare, uključujući i one mlade”.
• U suštini, postoji malo poverenje u institucije. U proseku,
mladi daju institucijama i grupama 42 poena, na skali
poverenja od 0 do 100, gde 0 označava nedostatak
poverenja, a 100 postojanje potpunog poverenja. Oni
kojima je ukazano najveće poverenje su verske vođe,
policija i, u određenoj meri, mediji. Najmanje poverenja
ukazuje se UNMIK-u, političkim strankama i EULEX-u.
• Mladi sa Kosova kažu da su najviše zabrinuti za
pitanja nezaposlenosti (94%) i uvećanog siromaštva
(92%). Takođe, zabrinuti su zbog pitanja otcepljenja
dela teritorije Kosova (70%). Zanimljivo je da pitanje
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
zagađenja predstavlja jedno od glavnih pitanja koje
mlade zabrinjava (65%).
• Uprkos problemima koje su spoznali, mladi K-Albanci
su generalno optimistični po pitanju ekonomske
budućnosti Kosova. To nije slučaj sa mladim K-Srbima
koji imaju sumorna predviđanja u vezi sa ekonomskom
budućnošću.
Kosovo i evropske integracije
• Uprkos uočenim problemima unutar Evropske unije,
mladi sa Kosova zdušno podržavaju proces priključenja.
88% veruje da Kosovo treba da se pridruži Evropskoj
uniji.
• Upitani da li veruju da će se Kosovo pridružiti Evropskoj
uniji, mladi su odgovarali sa neverovatnim optimizmom,
gde je oko 50% izjavilo da će se to desiti “u narednih
pet godina”.
• Većina mladih evropske integracije izjednačava sa
“slobodom kretanja i viznom liberalizacijom”.
Istraživanje 2012
Životni stil i slobodno vreme
• Kosovska omladina veliki deo vremena provodi uz
medije: gledajući televiziju, slušajući muziku i za
društveno umrežavanje putem interneta. U proseku,
mlada osoba providi 3,5 sata dnevno gledajući
televiziju.
• Mladi na Kosovu veoma su povezani sa internetom
i izraženi su korisnici društvenih mreža. U proseku
provode 3,5 sata na internetu (na istom nivou kao i
gledanje televizije).
9
• Većina mladih Kosovara smatraju najpopularnijim one
vrednosti koje su u vezi sa fizičkim izgledom, uglednim
društvenim statusom i čak zdravom ishranom.
• Tema seksa se uopšteno govoreći smatra tabuom,
o kojoj se ne govori naročito sa roditeljima i drugim
članovima porodice.
10
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Uvod
Studija o mladima Kosovo 2012 inicijativa je fondacije
Fridrih Ebret sa Kosova, a koju je sprovela istraživačkokonsultantska agencija IDRA.
Cilj ove dubinske studije je da utvrdi i opiše opažanja, želje,
stavove i očekivanja mladih na Kosovu. Kako bi se utvrdile
vizije i pogled na svet novih generacija, studija osluškuje
i otkriva različite životne dimenzije ove starosne grupe.
Istraživanje je sastavljeno iz dve komponente:
Kvantitativna komponenta
Reprezentativno istraživanje mladih sa Kosova starosti
između 16 i 27 godina sadrži 1000 ispitanika slučajno
odabranih putem pažljivo utvrđene metodologije
uzorkovanja. Dodatnih 80 ispitanika, mladih K-Srba,
dodato je kako bi se imala statistički značajna podrgupa
za analizu. Dodatni uzorak je procenjen po okončanju
analize na nacionalnom nivou. Na taj način mladi K-Srbi
nisu prezastupljeni u ukupnom nacionalnom uzorku.
Umesto toga, nisu korišćeni ponderi kada je pravljeno
poređenje po etnicitetu. Poređene su dve podgrupe, i to
900 ispitanika mladih kosovskih Albanaca i 130 ispitanika
mladih kosovskih Srba.
Istraživanje je rađeno u periodu od 1. do 30. juna 2012.
godine.
Linija greške
Za ceo uzorak (N=1000) linija greške iznosi ±3.1% sa
intervalom poverenja od 95%1.
Kvalitativna komponenta
Kvalitativna komponenta studije ima cilj da omogući
dubinsku analizu istraživanih problema mladih. Ovakvom
analizom se teži da se pojasne i dopune kvantitativni rezultati
istraživanja. Pod ovom komponentom organizovano je
devet (9) fokus grupa sa sledećom strukturom:
Opšte grupe mladih
Br.
Mesto
Grad/Selo
Pol
Godine starosti
1
Priština
Grad
Devojke
16-20
2
Priština
Selo
Mladići
21-27
3
Prizren
Grad
Mladići
16-20
4
Prizren
Selo
Devojke
21-27
5
Mitrovica
Grad
Mešovita
21-27
Politički angažovana omladina
Br.
Mesto
Grad/Selo
Pol
Godine
starosti
Političko
opredeljenje
1
Priština
Grad
Mešovita
20-27
Pristalice vlade
2
Priština
Grad
Mešovita
20-27
Pristalice opozicije
Mladi K-Srbi
Br.
Mesto
Grad/Selo
Pol
Godine starosti
1
Mitrovica
Grad i Selo
Mešovita
16-20
2
Mitrovica
Grad i Selo
Mešovita
21-27
Fokus grupe su rađene u periodu od 5. do 15. septembra
2012. godine.
Tehnički govoreći, greška uzorkovanja od ±3.1% znači da ako bi se ponovili uzorci iste veličine, 95% njih bi odrazili poglede populacije sa
nepravilnošću ne većom od ±3.1%. Testiranje statističkog značaja, koji uzima u obzir liniju greške, je važno naročito kada se predstavljaju analize
podgrupa. Takvi testovi su se primenjivali u ovom istraživanju.
1
Istraživanje 2012
11
Upitnik
Upitnik se sastojao iz 10 modula:
1
Registar porodica - demografski podatak
o članovima porodice, koji je omogućio da
odabir ispitanika bude nasumičan i u skladu
sa metodologijom.
2
Slobodno vreme i životni stil - preferirani
životni stilovi mladih ljudi, na kojim
aktivnostima provode svoje slobodno vreme,
gledanje televizije, dostupnost i korišćenje
interneta itd.
6
Obrazovanje i zapošljavanje - vizije i
želje mlade generacije na Kosovu u vezi sa
prilikama za školovanje i zapošljavanje.
7
Demokratija i politika - interesovanje za
politiku, poverenje u institucije, političko
opredeljenje itd.
8
Upravljanje i razvoj - na probleme kosovskog
društva i mišljenja o budućnosti.
3
Pitanje poverenja i pripadnosti - porodica,
prijatelji, komšije, saradnici, shvatanje
tolerancije, voluntarizam itd.
9
Kosovo i EU - podrška EU integracijama,
shvatanje procesa, uticaj procesa i mišljenje
u vezi sa vremenskim faktorom.
4
Porodica i prijatelji - pokazatelji porodičnog
života i njihov krug prijatelja.
10
Demografija - obrazovanje, građanski
status, zanimanje, indeks bogatstva.
5
Brige i želje - razumevanje nadanja i želja
mladih sa Kosova i mapiranje problema oko
kojih su najviše zabrinuti.
12
Uzorak
Korišćena metodologija uzorkovanja predstavlja višeslojni
stratifikovani klaster. Odabir ispitanika vršen je kao
troetapni proces.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Raspodela uzorka po regionima
Nacionalni uzorak, N=1000
Drugi korak: Odabir domaćinstava unutar PJU –
istraživačima na terenu davana je nasumično izabrana
početna tačka unutar jedinice uzorkovanja. Koristeći
nasumičan metodološki pravac, istraživači su birali svaka
K-ta2 vrata sa njihove desne strane na koja bi zakucali u
istraživačke svrhe.
Treći korak: Odabir sagovornika – nakon kontaktiranja
odabranog domaćinstva, istraživač bi utvrdio da li u njemu
ima stalnih članova starosti od 16-27 godina.
• Ako bi samo jedan član domaćinstva imao 16-27
godina, istraživač bi sa njim radio intervju.
Raspodela uzorka po
nacionalnosti
Nacionalni uzorak, N=1000
16-17 godina
Prizren
21%
Peć
Mitrovica
Gnjilane
25%
11%
14%
11%
Đakovica
8%
Uroševac
10%
21%
N
213
210
250
110
31%
23-27 godina
110
140
47%
18-22 godina
55%
45%
Priština
Prvi korak: Odabir 100 primarnih jedinica uzorkovanja
(PJU) na Kosovu. Za potrebe ovog istraživanja istraživanje
pod primarnim jedinicama uzorkovanja smatrana su
geografska područja kako ih je definisao glasački centar
(GC). Lista glasačkog centra iz 2010. godine, koji je
objavila Centralna izborna komisija na Kosovu, korišćena
je u ove svrhe. Odabir glasačkog centra bio bi stratifikovan
po regionima. Registrovani birači poslužili su kao zamena
za gustinu stanovništva svakog područja glasačkog centra.
Metod odabira bio je verovatnoća proporcionalna veličini
bez zamene (VPVBZ) sa brojem registrovanih glasača koji
su služili poput mere-veličine (MV).
Rapodela uzorka po polu
Nacionalni uzorak, N=1000
N
Žene
Muškarci
Dodatni uzorak
Dodatni uzorak, N=1080
Albanci
Bez
odgovora
N
474
306
7
1%
Rapodela uzorka po prebivalištu
Nacionalni uzorak, N=1000
90% 900
Srbi
5%
50
80
Drugi
5%
50
100
Dodatni
srbi
8%
40%
60%
80
Urbano
Ruralno
• Ako bi u domaćinstvu bilo dva ili više člana starosti
od 16 do 27, istraživač bi razgovarao sa članom
domaćinstva koji je poslednji slavio rođendan.
• Ukoliko domaćinstvo nema nijednog člana iz ciljne
grupe, istraživač bi nastavio dalje i ušao bi u treće
domaćinstvo, u odnosu na ono koje nema mlade
starosti od 16-27 godina, kako bi uradio intervju.
Korišćeni termini
U ovom istraživanju termin “K-Albanci” odnosi se na
intervjuisane mlade etničke Albance sa Kosova, dok termin
“K-Srbi” označava intervjuisanu grupu mladih etničkih Srba
sa Kosova.
Termin “kosovska omladina“ odnosi se na mlade Albance,
Srbe i druge manjine.
2
Taj broj je izračunat u proporciji sa ukupnim brojem registrovanih birača u odabranom glasačkom centru. Na taj način područja glasačkog centra
koja su gušće naseljena imala bi veći izborni korak (K), dok bi ona područja sa manjim brojem stanovništva imao manji. Takav pristup omogućava
da svako domaćinstvo sa područja glasačkog centra poseduje određenu verovatnoću odabira.
Istraživanje 2012
13
Porodični i društveni život
Veliki broj mladih izjavio je da živi sa svojim roditeljima.
Uzimajući u obzir taj podatak, uticaj roditelja na njih je
veliki. Očinska figura je ta koja je najbitnija u donošenju
odluka.
Kosovska omladina kasno napušta kuće svojih roditelja: 91%
ispitanika starosti 18-27 godina priznaje da živi sa svojim
roditeljima (slika 1.1.). Život sa roditeljima opravdan je time
da je to najprimerenije rešenje za čitavu porodicu (reklo 86%
ispitanika koji žive sa roditeljima). Ako bi finansijska situacija
dozvolila, samo 12% bi želelo da živi samostalno.
Roditelji pružaju i zaštitu i značajan uticaj u donošenju životnih
odluka. Većina kosovske omladine (71%) reklo je da su važne
odluke u njihovim životima donete zajedno sa roditeljima, sa
dodatnih 6% koji su izjavili da su u potpunosti zavisni od svojih
roditelja kada se takve odluke donose. Samo 22% ispitanika
reklo je da sami donose bitne odluke, pri čemu više mladih
muškarca nego žena koji ključne odluke donose samostalno
(28% mladih muškaraca naspram 16% mladih žena).
Nezavisno od pola ili stepena urbanizovanosti mesta u kojem
žive, iskazano je da očevi imaju najveći uticaj u procesu
donošenja odluka mladih (to je izjavilo 78% mladih – slika
1.2.). Samo 14% njih traže reč svojih majki. I dok više devojke
smatraju da su njihove majke uticajne, što je u suprotnosti
sa mišljenjem mladića (redom 18% i 11%), očevi ostaju
najuticajnija porodična figura za oba pola. Mladi iz seoskih i
gradskih sredina bez razlike ispoljavaju takav stav.
Razgovori u fokus grupama sa mladim Kosovarima otkrili su
da očevi imaju neporecivi uticaj na njihove životne promene,
profesionalne i obrazovne izbore, dok su majke shvaćene kao
savetnice u dnevnim, takozvanim “mekim”, pitanjima.
“Sa tatom pričam o fakultetu i poslu dok sa mamom razgovaram
o dnevnim temama…” – Bora, 21 godina, Prizren.
Slika 1.1
Ja živim sa ...
Odgovori ispitanika uzrasta od 18-27 godina (N=871)
2%
Ja živim sam/a
91%
Ja živim sa roditeljima
5% Razlozi zašto živim sa roditeljima ...
Odgovori ispitanika koji žive sa svojim roditeljima N=788
Ja živim sa partnerom
Ja živim sa
prijateljima/rodbinom
2%
2%
Drugo
86%
12%
Ja živim sa mojim roditeljima, jer za nas, kao porodica, je najprijatnije rešenje
Kad bih mogao/la da priuštim, ja bih voleo/la da živim sam/a
Voleo bih da živim sam/a, ali moji roditelji se ne slažu sa tim
Slika 1.2
Član porodice sa najvećim
uticajem na donošenje
odluka mladih
Kako se donose važne odluke
u životu mladih ljudi
Svi ispitanici (N=1000)
Svi ispitanici (N=1000)
77%
Otac
Sestra
3%
Roditelji i ja
odlučujemo zajedno
Uživam potpunu
slobodu i donosim
odluke sam/a
Baba
Bez odgovora
71%
1%
Deda
Drugi
6%
14%
Majka
Brat
Moji roditelji
odlučuju sve
4%
1%
Bez odgovora
22%
14
Shvatanja budućnosti oblikovana su tradicijom: u relativno
ranom uzrastu kosovska omladina vidi sebe u braku i sa
velikim porodicama.
Ogromna većina ispitanika (89%) vidi sebe kao srećno venčane i sa
porodicama. Samo 7% bi živelo sa partnerom, dok 2% bi volelo da
se u budućnosti oslobodi porodičnih obaveza (slika 1.3). Broj onih
koji u budućnosti žele da imaju porodicu je čak veći među onima
starosti 23-27 godina, čak 92%. Stepen urbanizovanosti sredine i
pol nemaju nikakvog uticaja u pogledu shvatanja bračnog statusa
među mladima na Kosovu.
“Brak i zasnivanje porodice za svaku osobu predstavlja osnovni cilj.
Čak su karijera i bogatstvo beznačajni ako nisi najpre ostvario ovaj
cilj. U čemu je onda poenta?” – Jeta, 26 godina, Prizren.
Prema mišljenju većine mladih koji su skloni braku (56%), smatra
se da je glavna prednost braka, nasuprot kohabitaciji, povećanje
međusobne odgovornosti supružnika (slika 1.3). Dodatnih 17%
iz ove grupe veruje da brak uvećava odgovornost supružnika
za odgoj dece i dodatnih 19% misli da je brak prihvatljiviji nego
kohabitacija za albansko društvo. Ne postoje razlike u shvatanju
prednosti braka a koje su izazvane razlikom u polu ili mestom
stanovanja.
“U mom gradu postoje neki parovi koji žive u kohabitaciji, ali to su
retki slučajevi. (Većina) se plaši da tako živi jer se to još uvek smatra
nemoralnim.” – Edin, 17 godina, Prizren.
U proseku, kosovska omladina veruje da i žene i muškarci treba
da stupe u brak u relativno ranom uzrastu. Najprimerenije godine,
po njihovom mišljenju, za stupanje u brak su 24 za žene i 26 za
muškarce. Zanimljivo je da devojke smatraju da je starosna granica
za stupanje u brak nešto viša od one koju iskazuju njihovi vršnjaci
muškarci. Percepcije o najpogodnijim godinama za stupanje u
brak razlikuju se među mladima iz urbanih i ruralnih sredina. Kao
što se očekivalo, mladi iz gradskih sredina veruju da muškarci i
žene treba da stupe u brak godinu dana kasnije nego što su to
izjavili njihovi vršnjaci iz seoskih sredina.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.3
Vizija za budućnost
Svi ispitanici (N=1000)
U braku i zasnujuci
porodicu
89%
Živeti zajedno
sa partnerom
7%
Prednosti braka prema
misljenju mladih
Samo oni koji vide sebe u braku
u budućnosti (N=885)
Brak povećava odgovornost
supružnika međusobno
Bez partnera i bez
porodičnih obaveza
2%
Brak nudi više ekonomski
sigurnost za supružnike
3%
Bez odgovora
56%
Brak povećava
odgovornostsupružnika za decu
17%
6%
Brak je prihvatljiviji od suzivota
sa partnerom prema kosovskom društvu
Bez odgovora
19%
2%
Slika 1.4
Najprimerenije godine za stupanje u braku
Svi ispitanici (N=1000)
40
30
26
24
20
10
0
Najprimerenije godine
za stupanje u brak za žene
Pol
Sredina
Najprimerenije godine
za stupanje u brak za muškarce
Najprimerenije godine
za stupanje u brak za žene
Najprimerenije godine za
stupanje u brak za muškarce
Muškarci
23
26
Žene
24
27
Urbano
24
27
Ruralno
23
26
Istraživanje 2012
Mladi sa Kosova žele da imaju relativno velike porodice. Kada
su upitani koliko bi dece voleli da imaju u budućnosti, 59%
je izjavilo da bi želelo da ima troje ili više dece (slika 1.5).
Tridesetosam posto (38%) izrazilo je želju da ima dvoje dece.
Između mladih iz grada i sela ne postoje statistički značajne
razlike u iskazanoj želji za brojem dece, dok su primetne male
razlike zasnovane na polnoj razlici (mladići su izrazili želju da
imaju veće porodice u odnosu na devojke).
Slika 1.5
Željeni broj dece
Svi ispitanici (N=1000)
Bez dece
1 dete
Kada je reč o preferencijama u vezi sa polom dece, mladi na
Kosovu naginju ka muškoj deci. Prosečan broj željenih beba
dečaka je 1,56 što je nešto veći u odnosu na iskazanu želju
za bebama ženskog pola 1,34 (slika 1.6). Dok devojke ne
iskazuju naročite želje u pogledu pola dece, mladići su skloni
da žele sinove.
Na osnovu iskaza iz fokus grupa čini se da su sinovi poželjniji
u odnosu na ćerke jer navodno sinovi pružaju više sigurnosti
u pogledu ekonomskog blagostanja ostarelih roditelja.
Prisutna je i ideja “očuvanja porodičnog identiteta i očuvanje
porodičnih korena”, što se pretpostavlja da samo muškarci
mogu da urade.
“Ovo je društvo u kojem dominiraju muškarci. Kao i u prošlosti,
ljudi više vole sinove nego ćerke. Roditelji i dalje razmišljaju o
sinovima kao sigurnost za njihovo blagostanje u budućnosti i
‘očuvanju porodičnog korena’.” – Bljerim, 24 godine, Priština
“Po tradiciji, najmlađi sin je obavezan da se stara o roditeljima.
Sve dok se ta tradicija održava, situacija će ostati ista.” –
Ardian, 25 godina, Priština
15
2%
2 dece
38%
3 dece
34%
Više od 3 dece
25%
Slika 1.6
Pol
Mesto
stanovanja
Željeni broj dece
(prosek)
Željeni broj
ženske dece
(prosek)
Željeni broj
muške dece
(prosek)
Ukupan uzorak
2.90
1.34
1.56
Mladići
2.98
1.29
1.69
Devojke
2.80
1.40
1.40
Mladi iz grada
2.88
1.36
1.52
Mladi sa sela
2.91
1.32
1.60
16
Bitne osobine pri traganju za budućim supružnikom uključuju
ličnost te osobe, zajednička interesovanja i obrazovanje,
ali istovremeno i versko opredeljenje, odobrenje porodice i
devičanstvo.
Ispitanici su zamoljeni da ocene uticaj nekoliko faktora relevatnih
u odabiru supružnika. Skala procene bitnosti podrazumevala je
ocene od 1, što je oznaka za “veoma važno”, do 5 što je oznaka
za “uopšte nije važno”. Radi lakšeg predstavljanja ocene su
kasnije konvertovane na skalu od 0 do 100, gde 0 znači “uopšte
nije važno” a 100 znači “veoma je važno” 3.
Sa izuzetkom regiona porekla, svi drugi faktori su shvaćeni kao
važni u odabiru supružnika, sa više od 50 poena na skali bitnosti.
Pak, neki faktori su važniji u odnosu na druge: ličnost (87), verska
pripadnost (84), zajednička interesovanja (83), odobravanje
porodice (83) i obrazovanje (80). Ovi faktori su nauticajniji u
odabiru supružnika (slika 1.7). Potom sledi devičanstvo (75) a
potom bogatstvo (56.
“Odobrenje porodice je veoma važno u donošenju odluka za
stupanje u brak. Moji roditelji na primer nikada ne bi pristali da se
udam za muškarca druge nacionalnosti ili veroispovesti.” – Vjolca,
18 godina, Priština
“Tako sam vaspitavana… Ne mogu da promenim u potpunosti
svoj način života i uverenja” – Fatmire, 20 godina, Priština
Postoje razlike kod devojaka i mladića u shvatanju bitnosti
navedenih faktora (slika 1.8). Dok mladići smatraju da je bogatstvo
pre nevažan faktor (na skali bitnosti ispod srednje vrednosti), on
je relativno važan za devojke (sa 53 na skali bitnosti). Takođe,
devojke pokazuju sklonost da visoko rangiraju versku pripadnost,
odobrenje porodice, zajednička interesovanja, obrazovanje
i region porekla, relativno više nego što to čine mladići. Mladi
muškarci daju više značaja devičanstvu i fizičkom izgledu.
3
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.7
Važnost faktora u izboru muža/žene
Svi ispitanici (N=1000)
Veoma
važno
100
80
60
87
40
84
83
83
80
75
68
56
45
20
0
Nimalo
važno
Ličnost
Verska
Zajednička Odobrenje Obrazovanje Devičntsvo
pripadnost interesovanja porodice
Fizički
izgled
Bogastvo
Region
porekla
Slika 1.8
Važnost faktora u izboru muža/žene
Prema polu
Žene (N=454)
Veoma
važno
Muskarci (N=546)
100
87
87
82
86
80
85
82
82
80
78
68
66
71
63
49
50
40
Nimalo
važno
0
Ličnost
Na skali bitnosti 50 poena znači da je dati faktor shvaćen ni kao bitan ni kao nebitan.
Verska
pripadnost
Odobrenje Zajednička Obrazovanje Devičanstvo
porodice interesovanja
Fizički
izgled
Bogastvo
Region
porekla
Istraživanje 2012
Kada je napravljena analiza ovog pitanja, uzimajući u obzir
polne razlike i razlike među ispitanicima koji dolaze iz grada
i sela, otkrivene su značajne razlike između četiri odvojene
podgrupe: devojke iz gradskih sredina, devojke iz seoskih
sredina, mladići iz gradskih sredina, mladići iz seoskih sredina
(slika 1.9). Razlike su značajne naročito u vezi sa shvatanjem
značaja faktora poput fizičkog izgleda, bogatstva devičanstva
i regiona porekla.
Fizički izgled budućeg supružnika je faktor koji je u značajnoj
meri više važan muškarcima iz ruralnih područja (na skali sa
ocenom 73, dok kod mladića iz urbanih sredina ona iznosi
67, kod devojaka iz gradskih sredina 66 i kod devojaka iz
ruralnih područja 65). I devičanstvo se smatra veoma bitnom
karakteristikom partnera, naročito je bitno mladićima iz
seoskih područja (81), a potom mladićima iz gradskih
područja (78), devojkama sa sela (74) i devojkama iz grada
(61).
U proseku, mladi K-Srbi koji su obuhvaćeni istraživanjem
smatraju više bitnim karakteristike kao što su osobenost
(95 naspram 86), zajednička interesovanja (94 naspram
83) i fizički izgled (86 naspram 68), više nego K-Albanci.
Zanimljivo je da je verska pripsadnost budućeg supružnika
mnogo važnija K-Srbima nego K-Albancima (koja je na
skali bitnosti u proseku dobila 96 poena kod K-Srba i 83
kod K-Albanaca). Sa druge strane, odobrenje porodice i
devičanstvo su istaknute kod K-Albanaca u mnogo većoj meri
nego što je to slučaj kod K-Srba (slika 1.10).
17
Slika 1.9
Važnost faktora u izboru muža/žene
Prema ruralnim i urbanim zonama i prema polu
Žene - urbana zona (N=224)
Žene - ruralna zona (N=230)
Muškarci - urbana zona (N=226)
Muškarci - ruralna zona (N=320)
Veoma
važno 100
89
85
88
86
8687
80
84
86
8583
80
85
88
79
81
84
81
80
77
78
81
74
73
66 67
65
61
65
61
48
50
50
44
37
Nimalo
važno
0
Ličnos
Verska
Zajednička Odobrenje Obrazovanje Devičanstvo
pripadnost interesovanja porodice
Fizički
izgled
Bogastvo
Region
porekla
Slika 1.10
Važnost faktora u izboru muža/žene
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Veoma
važno
96
95
100
86
85
83
Srbi (N=130)
94
83
80 79
86
78
73
68
64
54
44
34
18
Nimalo
važno
0
Ličnos
Verska
Zajednička Odobrenje Obrazovanje Devičanstvo
pripadnost interesovanja porodice
Fizički
izgled
Bogastvo
Region
porekla
18
Mladi na Kosovu pokazuju da imaju veliko poverenje
u porodicu, i skepticizam prema ljudima drugačijeg
verskog opredeljenja i ljudima sa drugačijim političkim
stavovima.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.11
Poverenje prema skupinama
Svi ispitanici (N=1000)
Na skali poverenja, ispitanici su ocenama od 1-10 ocenjivali
poverenje koje imaju prema različitim skupinama, pri čemu
1 označava potpuno odsustvo poverenja, a 10 označava
potpuno poverenje. Radi lakšeg predstavljanja, ocene su
kasnije konvertovane u brojeve od 0 do 100 gde 0 znači “u
potpunosti nemam poverenje” a 100 znači “u potpunosti
imam poverenje”4.
Veliko
poverenje 100
Društvene grupe u koje mladi na Kosovu imaju najviše
poverenja su porodica i rođaci, sa 98 i 80 poena na skali
poverenja (slika 1.11). Potom slede verske vođe sa 73 poena,
značajno više nego prijatelji koji su na skali poverenja
pozicionirani sa 67 poena. Društvene grupe u koje se ima
najmanje poverenja su osobe drugačije verske pripadnosti
(44 poena na skali poverenja) i osobe sa drugačijim političkim
stavovima (40 poena na skali poverenja).
20
Slična je situacija i kada je reč o stavovima K-Srba: rezultati
pokazuju da oni izražavaju više poverenja u svoje porodice
(99 poena na skali poverenja) i manje veruju ljudima sa
drugačijim političkim stavovima i osobama drugačijeg
verskog opredeljenja (42 i 40 poena na skali poverenja). Ipak,
K-Srbi iskazuju poverenje svojim komšijama (+22 poena),
prijateljima (+20 poena), verskim vođama (+19 poena),
kolegama sa posla (+14 poena) i rođacima (+9 poena),
značajno više nego K-Albanci.
Zanimljivo je napomenuti da mladi K-Srbi izražavaju veliko
poverenje i pouzdanost u svoje verske vođe, koji su u proseku
ocenjeni sa 91 poena na skali poverenja, što je skoro jednako
nivou poverenja koji su iskazali prema svojim srodnicima.
4
90
80
70
60
50
98
80
40
73
30
67
53
52
Kolege
Susedi
44
40
Osobe
drugačije
verske
pripadnosti
Osobe sa
drugačijim
političkim
stavovima
10
Nimalo
poverenje
0
Porodica
Rođaci
Verske
vođe
Prijatelji
Slika 1.12
Poverenje prema skupinama
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Veliko
poverenje
100
Srbi (N=130)
99 99
91
89
90
86
80
80
72
70
73
67
66
60
53
51
50
44
40
40
40 42
30
20
10
Nimalo
poverenje
0
Porodica
Rođaci
Verske
vođe
Prijatelji
Na skali poverenja, dobijeni rezultat od 50 poena označava da se u određene grupe niti ima niti nema poverenje.
Kolege
Susedi
Osobe
drugačije
verske
pripadnosti
Osobe sa
drugačijim
političkim
stavovima
Istraživanje 2012
Dok su mladi kosovski Albanci i Srbi uopšteno nevoljni
da prihvate jedni druge, oni pokazuju različiti stepen
otvorenosti prema porodicama koje dolaze iz Sjedinjenih
Američkih Država, zemalja zapadne Evrope, Balkana,
Turske, Bosne i romskim porodicama. “Homoseksualni
parovi” gotovo su podjednako neprihvaćeni kod oba
etniciteta.
Kako bi se merio stepen prihvaćenosti različitih grupa
kod mladih, ispitanici su pitani kako bi se osećali kada bi,
u zamišljenoj situaciji, porodica koja pripada određenoj
grupi ili etnicitetu preselila da živi kao njihove prve komšije.
Osećanja su merena na Likertovoj skali od 1-5 gde 1 znači
“veoma dobro bih se osećao“, 2 znači “dobro bih se osećao”,
3 znači “nije mi bitno”, 4 znači “loše bih se osećao” a 5 znači
“osećao bih se veoma loše”. Zbog jasnoće prezentacije i lakše
poređenje ocene su preobraćene u brojeve na skali od 0-100
gde 0 znači “veoma loše bih se osećao” a 100 znači “osećao
bih se veoma dobro”5.
Mladi sa Kosova kažu da bi se osećali veoma dobro kada
bi se u komšiluku tik do njih doselila grupa studenata ili par
penzionera (sa skorom od 72 i 70 poena na skali prihvatljivosti
– slika 1.14). Isti pozitivan osećaj primenjuje se na porodicu
iz Sjedinjenih Američkih Država i zapadne Evrope i, do
određene mere, na porodicu sa Balkana (sa bodovima na
skali prihvatljivosti, redom 69, 67 i 64). Na žalost, mladi
generalno bi se loše osećali kada bi se srpska/albanska
porodica ili homoseksualni par doselio da živi pored njih. Obe
grupe imaju skor od 31 i 29 poena na skali prihvatljivosti. U
poređenju sa mladima sa sela, urbani mladi nešto su skloniji
da prihvate istraživane grupe.
19
Slika 1.13
Prihvatanje grupa
Svi ispitanici (N=1000)
72
Grupa studenata
70
Penzijonerski par
69
Porodica iz SAD
67
Porodica iz zapadne Evrope
64
Porodica sa Balkana
59
Porodica sa *
54
Turska/Bosnjacka porodica
51
Romska porodica
29
Homoseksualni par
0
10
20
30
40
60
70
80
90
100
Osecao bih se veoma dobro
*citaj Lab, Drenica, Metohija, Anamorava
Slika 1.14
Prihvatanje grupa
Svi ispitanici (N=1000)
Urbano (N=450)
Ruralno (N=550)
72
71
Grupa studenata
71
69
Penzijonerski par
Porodica iz SAD
67
Porodica iz zapadne Evrope
65
Porodica sa Balkana
62
71
69
66
59
58
Porodica sa *
Turska/Bosnjacka porodica
52
Romska porodica
49
Homoseksualni par
27
57
53
32
0
10
20
30
Osecao bih se veoma lose
*citaj Lab, Drenica, Metohija, Anamorava
5
50
Osecao bih se veoma lose
Sredina skale predstavljenu brojevima 0-100 ekvivalentna je značenju broja 3 predstavljenom na skali od 1-5”.
40
50
60
70
80
90
100
Osecao bih se veoma dobro
20
Na prihvaćenost određenih grupa značajno utiče etnicitet (slika
1.15). Dok bi K-Albanci spremno prihvatili da im u komšiluku
bude porodica iz Sjedinjenih Američkih Država (70 poena
na skali prihvatljivosti), mladi K-Srbi bi se osećali uznemireno
u takvim okolnostima (34 poena na skali prihvatljivosti).
Suprotnost mišljenja u vezi sa porodicama/ljudima iz Amerike
čini se da je utemeljena u različitim interpretacijama događaja
iz prošlosti i sadašnjosti.
“Amerikanci su pristrasni, oni podržavaju Albance i mi smo puno
propatili zahvaljujući njima.” – Stefan, 23 godine, Mitrovica
Sličan obrazac prihvatanja može da se uoči i kada je reč o
porodici iz zapadne Evrope, porodici sa Balkana i kada je
reč o turskoj/bosanskoj porodici (slika 1.15). K-Albanci bi
se osećali dobro ako bi se takva porodica doselila u njihov
komšiluk. Suprotno tome, mladi K-Srbi imaju drugačija
osećanja. Sa druge strane, preseljenje romske porodice u
komšiluk uglavnom je dočekano sa pozitivnim osećanjima
među mladim K-Srbima (75 poena na skali prihvaćenosti) i sa
indiferentnošću među mladim K-Albancima (50 poena na skali
prihvaćenosti). Zasnovano na razgovorima vođenim u fokus
grupama, čini se da su se predrasude mladih K-Albanaca
prema romskoj zajednici razvile kao rezultat nasleđenog
negativnog mišljenja koja proističe iz reči Rom (ciganin), a ne
kao posledica interakcije sa ovom zajednicom.
“Ne bih ih želela za komšije. Oni mogu biti dobri ljudi i možda
je lepo družiti se sa njima, ali… Pošto smo mi veoma mladi,
sve loše stvari porede se baš sa tom zajednicom…” – Erza, 17
godina, Priština
Mladi K-Albanci i K-Srbi bili bi poprilično uznemireni kada bi
homoseksualni par došao da živi u njihovom okruženju. Redom,
skorovi za scenario o doseljavanju homoseksualnog para su
29 i 22 poena na skali prihvaćenosti. I jedni i drugi bi se “loše
osećali” ako bi se porodica druge nacionalnosti, albanska
porodica u slučaju ispitanika K-Srba i obrnuto, doselila pored
njihove kuće. Na žalost, međusobna prihvaćenost među
mladima iz ove dve zajednice veoma je niska.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.15
Prihvatanje grupa
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
72
Grupa studenata
71
Penzijonerski par
Porodica iz SAD
70
34
Porodica iz Zapadne Evrope
68
39
Porodica sa Balkana
65
38
Porodica sa *
61
28
Turska/Bosnjacka porodica
55
25
50
Romska porodica
Albanska / Srpska porodica**
26
Homoseksualni par
22
0
10
20
Osecao bi se lose
83
77
75
30
29
30
40
50
60
70
80
90
100
Osecao bih se veoma dobro
* citaj Lab, Drenica, Metohija, Anamorava
** K-albanski ispitanici su se pitali za srpske porodice, a K-srpskih ispitanici su upitani za albanske porodice
Istraživanje 2012
Altruizam, tolerancija i korektnost su vrednosti koje
kosovska omladina najviše ceni. Vrednosna mapa
drugačija je kod K-Srba koji cene lično dostojanstvo,
društveni prestiž i bogaćenje kao najbitnije.
Slika 1.16
Najznačajnije vrednosti
Svi ispitanici (N=1000)
Prvo spomenuto
Mladi obuhvaćeni istraživanjem dobili su listu sačinjenu od
osam društvenih vrednosti, od kojih je trebalo da odaberu tri
koje najviše cene.
Lično dostojanstvo i altruizam su dve koje su najčešće
spominjane kao najvažnije vrednosti (slika 1.16). Ispitanici
su ih prve spominjali kao najvažnije u 29% i 28%, redom.
Tolerancija je rangirana na trećem mestu po učestalosti,
ispitanici su je spomenuli u 12%, odnosno 2,4 puta manje
nego lično dostojanstvo.
“Vrednosna mapa” drugačija je kod K-Srba (slika 1.17).
Njihove tri najvažnije vrednosti su: lično dostojantsvo, (56%),
društveni prestiž (16%) i bogaćenje (10%). Sa druge strane,
K-Albanci smatraju da su altruizam (30%), lično dostojanstvo
(26%) i tolernacija (13%) najbitniji.
Drugo Spomenuto
Trče spomenuto
Lično dostojanstvo
29%
6% 5%
Altruizam
28%
18%
Tolerancija
12%
Društveni prestiž
Takmičarski duh i inovativni duh su najređe spominjanje kao
prve, u poređenju sa ostalim vrednostima, i to u 3% i 1%
slučajeva, redom (slika 1.16).
U celini, kosovska omladina najviše ceni vrednosti poput
altruizma, tolerancije i ispravnosti. Mladi ispitanici ove tri
vrednosti su stavili na prvo, drugo i treće mesto kao najbitnije
vrednosti i to u 58%, 52% i 43% slučajeva, redom (slika 1.16).
21
24%
10%
13%
Ispravnosti
9%
11%
Bogaćenje
8%
14%
Takmičarski duh
3%
10%
Inovativni duh
1%
3%
8%
12%
16%
9%
24%
10%
16%
Slika 1.17
Najznačajnije vrednosti
Albanci (N=900)
Prvo
spomenuto
Srbi (N=130)
Drugo
Spomenuto
Trče
spomenuto
Prvo
spomenuto
Drugo
Spomenuto
Trče
spomenuto
5%
Altruizam
Lično dostojanstvo
30%
5%
5%
26%
Tolerancija 13%
Ispravnosti 9% 11%
Društveni prestiž
18% 12%
25%
25%
9%12% 8%
Bogaćenje 8% 14% 9%
3%
Takmičarski duh 11% 16%
1%
Inovativni duh
9%
4%
16%
Lično dostojanstvo
Društveni prestiž
16%
22%
Bogaćenje 10% 20%
18%
Takmičarski duh 8% 19% 15%
Altruizam
Tolerancija
5%
56%
5%
15%
21%
5%
15% 10%
3%
Ispravnosti
Inovativni duh 1%
5%
25%
22
Kosovska omladina relativno je pasivna po pitanju
volonterskog rada. Aktivnosti u vezi sa čišćenjem i
održavanjem omladinskih lokacija najviše privlače mlade
da volontiraju.
Uključivanje u volonterski rad veoma je nisko. Samo je svaki
peti ispitanik (21%) bio deo bilo kakvog volonterskog projekta
u proteklih 12 meseci (slika 1.18). Volonterizam ne zavisi ni od
pola ni od sredine odakle ispitanici potiču.
Na osnovu razgovora vođenim u fokus grupama, čini se da
je nizak stepen angažovanja u volonterski rad pre u vezi sa
nedostatkom organizovanih inicijativa, nego sa negativnom
percepcijom ili otporom prema volontiranju kao takvom.
Svaka mlada osoba koja je učestvovala u fokus grupama
izjasnila se da bi želela da volontira za plemenit cilj.
“Želja da se osete aktivnim” predstavlja najvažniji razlog za
uključivanje u volonterski rad, kako je reklo 55% mladih koji
su uveliko aktivni (N=212). “Posvećenost drugima” sledeći je
odgovor koji je prisutan kod 16% ispitanika iz ove grupe.
Mladi na Kosovu skloni su da se uključe u volonterski rad
kada je u pitanju čišćenje i održavanje kraja u kojem žive.
Od ukupnog broja mladih koji su uključeni u volonterski rad
(N=212), 57% je uključeno u akcije čišćenja javnih prostora,
20% u uređivanje zelenih površina i 18% u izgradnju javnih
prostora8 (Slika 1.19).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.18
Angažovanje u volonterski rad
u proteklih 12 meseci
Svi ispitanici (N=1 000)
Da
Ne
Ne znam
Razlozi angažovanja u volonterski rad
Odgovori onih koji tvrde da su bili uključeni
u volonterski rad (N=212)
55%
Želja da se osete aktivnim
16%
Posvećenost drugima
Porodična tradicija
Religijska verovanja
21%
78%
Želja da stekne nove prijatelje
Praksa stručnog znanja
8%
6%
4%
5%
Upoznavanje sa privatnim poslodavcima
2%
Upoznavanje sa javnim poslodavcima
1%
Upoznavanje са vođama
međunarodnih institucija
2%
Drugi razlog
1%
Slika 1.19
U kakvim volonterskim aktivnostima se bili angazovani?
Odgovori onih koji tvrde da su bili uključeni
u volonterski rad (N=212)
57%
Čišćenje javnih prostora
20%
Uređenje zelenih površina
Izgradnja ili popravka
javnih objekata
18%
Pomoć ili obuka
na stranim jezicima
13%
Pomoć ili obuka
u oblasti umetnosti
13%
Učešće u ublažavanju
sukoba u zajednicu
9%
Pomoć ili obuka
u oblasti računarstva
7%
Pomoć ili obuka
u oblasti prirodnih nauka
7%
Učešće u ublažavanju sukoba
između zajednice i drugih
7%
Zajednica zaštita
6%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
6
s obzirom na to da su neki mladi bili uključeni u više od jedne aktivnosti, predstavljena procentualna suma može da pređe 100%. Predstavljene
grupe mogu da se prepliću što znači da je moguće da je ispitanik koji je bio angažovan na čišćenju javnih prostora, učestvovao i u akciji konstrukcije
javnih prostora.
Istraživanje 2012
Ispitanici pokazuju visok stepen afilijacije sa umerenim
religijskim praksama.
Svim ispitanicima koji su učestvovali u istraživanju postavljeno je
pitanje: “Kog ste religijskog opredeljenja, ukoliko ste religiozni?”
Oni koji su se odredili kao religiozni dalje su pitani o intezitetu
njihovog praktikovanja religije, koristeći skalu od 1 do 7, pri
čemu 1 je oznaka za “praktikujem religiju veoma retko”, a 7 je
oznaka za “praktikujem religiju redovno”.
Gotovo su svi ispitanici (99%) iskazali da su religiozni (slika 1.20).
Velika većina (90%) su pripadnici islamske veroispovesti, 4% su
pripadnici hrišćanske pravoslavne veroispovesti, 3% hriščanske
katoličke veroispovesti, 1% bektašije, 1% su pripadnici neke
druge verske zajednice i preostalih 1% reklo je da nemaju svest o
tome, da su ateisti ili da ne pripadaju nijednoj religiji.
Iako se gotovo svi mladi identifikuju sa religijom, samo 27%
praktikuje religiju redovno7 (slika 1.20), dajući ocene 6 ili 7
na skali učestalosti. Drugih 53% omladine koja je rekla da je
religiozna, povremeno praktikuje religiju, dajući ocenu 3, 4 ili 5.
Preostalih 20% mladih koji su se deklarisali kao vernici praktikuje
religiju retko ili u određenim prilikama.
U celini, religijske prakse su češće među muškarcima nego
ženama, i češće su kod mladih sa sela nego kod onih iz gradskih
sredina (slika 1.21). Unutar četiri definisane podgrupe, mladići
iz seoskih sredina su najrevnosniji u verskim praksama (29%),
za njima su devojke iz seoskih sredina (28%), potom mladići iz
grada (23%) i na kraju devojke iz gradskih sredina (22%). Dakle,
od svih podgrupa, mlade devojke iz grada su najmanje sklone
da praktikuju religiju.
23
Slika 1.20
Verska pripadnost (samoproglašena)
Svi ispitanici (N=1000)
Musliman
90%
Pravoslavan
4%
Katolik
3%
Bektasia
1%
Drugi
1%
Koliko često prakticirate svoju veru?
Odgovori onih koji tvrde da pripadaju
jednoj veroispovesti (N=988)
Prakticiram
redovno
10%
10%
25%
18%
Ja sam ateista
Ne praktikujem
nijednu religiju
17%
9%
1%
Prakticiram
retko
Bez odgovora
11%
Slika 1.21
Koliko često praktikujete religiju?
Odgovori onih koji tvrde da pripadaju jednoj veroispovesti (N = 988)
Prema zonama urbano / ruralno i prema polu
Prakticiram
redovno
15%
7%
12%
18%
10%
16%
14%
18%
9%
11%
26%
19%
22%
9%
18%
29%
6%
7%
Prakticiram
retko
17%
Žene - Urbana Zona
(N=221)
14%
Žene - Ruralna Zona
(N=229)
23%
9%
9%
10%
24%
13%
7%
6%
Muškarci - Urbana Zona Muškarci - Ruralna Zona
(N=219)
(N=319)
7
Tokom razgovora u fokus grupama utvrđeno je da praktikovanje religije podrazumeva redovan odlazak u džamiju/crkvu, molitvu, post i razgovor
sa drugima o religiji.
24
Identifikacija sa tradicionalnim islamom ili pravoslavnim
praksama preovlađujuća je kod K-Albanaca i K-Srba (slika
1.22): 95% mladih K-Albanaca izjasnilo se da pripada
muslimanskoj veroispovesti, a 91% intervjuisanih K-Srba
iskazalo je da pripada pravoslavno-hrišćanskoj veri.
U proseku, K-Albanci češće praktikuju religiju u odnosu na
K-Srbe: dok 26% mladih K-Albanaca redovno praktikuje
religiju, samo 4% intervjuisanih mladih K-Srba isto čini. Od 10
mladih K-Albanaca dva bi praktikovalo religiju na redovnoj
osnovi, šestoro povremeno a preostalo dvoje retko. Nasuprot
tome, devet od 10 mladih K-Srba bi praktikovalo religiju samo
povremeno.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.22
Koliko često prakticirate svoju veru?
Odgovori onih koji tvrde da pripadaju religiji
Prema nacionalnosti
Prakticiram
redovno
4%
18%
8%
16%
50%
25%
11%
35%
9%
Prakticiram
retko
12%
Albanci (N=859)
8%
Srbi (N=118)
Istraživanje 2012
Kosovska omladina živi veoma društven život.
Gotovo 87% mladih pripada društvenoj grupi ili grupi prijatelja
u kojoj se svi dobro poznaju i sa kojima mogu često da izlaze
(slika 1.24). Zadovoljstvo njihovim društvenim grupama je
veliko: 87% mladih koji priadaju društvenim grupama su ili
veoma zadovoljni ili zadovoljni time (slika 1.23).
U zemlji u kojoj je veliki udeo mladih i u kojoj je visoka stopa
nezaposlenosti, relativno je lako pronaći nekoga sa kim se
možete družiti. Iz razgovora sa fokus grupa utvrđeno je da je
pripadnost društvenoj grupi deo kulture ove zemlje.
Mladi sa sela skloniji su da se više druže međusobno nego
što to čine mladi iz grada (slika 1.24). Više od 90% mladih iz
seoskih područja, i mladića i devojaka, imaju svoje društvo.
Ove proporcije su veće kada se porede sa mladima iz grada
gde se 86% devojaka i 75% mladića identifikuje sa i pripada
uskoj grupi prijatelja.
25
Slika 1.23
Biti deo grupe prijatelja
Svi ispitanici (N=1000)
Nivo zadovoljsta njihovim društvenim grupama
Odgovori onih koji pripadaju društvenim grupama
(N=867)
Veoma zadovoljan/ljna
13%
45%
Zadovoljan/ljna
87%
Donekle zadovoljan/ljna
42%
13%
Nezadovoljan/ljna
Da
Ne
Bez odgovora
Ne znam
Slika 1.24
Biti deo grupe prijatelja
Prema zonama Urbano/Ruralno i prema polu
Da
13%
Ne znam
7%
9%
93%
91%
25%
86%
Žene (N=224)
Ne
75%
Muškarci (N=230)
Urbana zona
Žene (N=226)
Muškarci (N=320)
Ruralna zona
26
Većina mladih kosovskih Albanaca oseća se sigurno u
delu u kojem žive. Situacija je potpuno drugačija kod
K-Srba.
Generalno, kosovska omladina oseća se veoma bezbedno.
Na pitanje kako bi procenili koliko se osećaju zaštićeno od
potencijalnih napada ili pljački u kraju u kojem žive, 88%
mladih izjavilo je da se oseća “veoma bezbedno” i “uglavnom
bezbedno” (slika 1.25).
Ne postoje značajnije razlike u pogledu shvatanja sigurnosti
kod ispitanika različitog pola. Mladi sa sela se osećaju nešto
sigurnije u poređenju sa njihovim vršnjacima iz gradova (slika
1.25).
Slika je potpuno drugačija za mlade K-Srbe, gde je 60%
izjavilo da se ne oseća bezbedno. Samo 38% K-Srba izjavilo
je da se oseća bezbedno (1,5% izjavilo je da se oseća “veoma
bezbedno” i 36% da se “uglavnom oseća bezbedno”), što je u
suprotnosti sa brojem od 90% kod K-Albanaca koji se osećaju
bezbedno (slika 1.26).
“Dok nema slobode kretanja nema ni sigurnosti… Postoji strah
za sopstvenu beubednost i bezbednost nečije dece… svaki
dan--- svaki dan nešto može da se desi.” –Andrija, 18 godina,
Mitrovica
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.25
Osećaj bezbednosti
Svi ispitanici (N=1000)
Prema zonama Urbano/Ruralno
Urbano (N=450)
Veoma bezbedno
52%
Uglavnom bezbedno
36%
Donekle bezbedno
Veoma nebezbedno
48%
Veoma bezbedno
55%
40%
Uglavnom bezbedno
32%
9%
Donekle bezbedno
9%
9%
4%
Veoma nebezbedno
3%
Bez odgovora
Bez odgovora
3%
1%
Slika 1.26
Osecaj bezbednosti
Prema nacionalnosti
Bez odgovora
7%
Veoma nebezbedno
33%
3%
3%
59%
Donekle bezbedno
Uglavnom bezbedno
57%
36%
Veoma bezbedno
Albanci
(N=900)
Ruralno (N=550)
2%
Srbi
(N=130)
Istraživanje 2012
Među mladima na Kosovu u velikoj meri prisutna je
percepcija diskriminacije (bilo koje vrste). Situacija je još
kritičnija kod mladih K-Srba.
Mladi su pitani da li su se ikada osećali diskriminisano zbog (i)
pola, (ii) stepena bogatstva (iii) verskog opredeljenja (iv) etničke
pripadnosti (v) stepena obrazovanja (vi) političkih pogleda (vii)
regionalnog porekla (viii) i/ili mesta stanovanja (selo/grad).
Slika 1.27
Da li ste se ikada osećali diskriminisano?
Svi Ispitanici (N=1000)
Po
Svi Ispitanici (N=1000)
Veoma često
1%
Pol 2% 10%
1%
Stepen bogatstva 3%
Retko
69%
11%
79%
11%
1%
Stepen obrazovanja 2% 8%
77%
13%
1%
9%
75%
15%
76%
13%
77%
Politički pogledi 2% 7%
1%
Gradjansko/seosko poreklo 2% 9%
Nikada
71%
16%
1%
1%
Ikada
15%
Etnička pripadnost 4% 7%
Regionalno poreklo
Često
11%
1%
Versko opredeljenje 4% 5%
13%
75%
Slika 1.28
Da li ste se ikada osećali diskriminisano?
Prema polu, prema zonama Urbano/Ruralno i prema nacionalnosti
Da
39%
Ne
61%
Zona
Pol
Žene (N=454)
Muškarci (N=546)
36%
64%
Urbano (N=450)
36%
65%
Ruralno (N=550)
Nacionalnost
Dva su osnovna razloga zbog kojeg se K-Srbi osećaju
diskriminisano: etničko poreklo i versko opredeljenje. Od
ukupnog broja mladih K-Srba koji su izjavili povremenu
diskriminaciju, njih 75% veruje da je ona uzrokovana njihovim
etničkim poreklom a 74% izjavilo je da je to usled njihove verske
pripadnosti.
63%
Da li ste se ikada osećali diskriminisano... (prema razlozima)
Oko 13% mladih izjavilo je da je povremeno doživelo
diskriminaciju na polnoj osnovi. Petnaest procenata (15%)
osetilo se diskriminisano u istom intenzitetu usled materijalnog
stanja i 12% zbog etničke pripadnosti. Potrebno je imati na umu
da je ispitanik mogao da se oseti diskriminisano po više od
jednog kriterijuma.
I dok je 33% K-Albanaca otvoreno reklo da su se osetili
diskriminisano bar povremeno, neverovatnih 78% mladih
K-Srba deli isti osećaj (slika 1.28). Gotovo 46% njih oseća
diskriminaciju ili često ili veoma često. Ovaj procenat je skoro
četiri puta veći u poređenju sa mladim K-Albancima (10%).
Jo
37%
Oko 37% kosovske omladine izjavilo je da se povremeno osetilo
dikriminisano po pitanju jedne od ukupno osam testiranih
situacija (slika 1.27). Procenat mladih koji su izjavili da su se
osetili često ili veoma često diskriminisani iznosi 14%.
Ne postoje razlike u vezi sa percepcijom diskriminacije a koje
su zasnovane na polnim razlikama, što znači da se devojke nisu
osećale više diskriminisano u odnosu na mladiće (slika 1.28).
27
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
39%
61%
33.0%
67%
78%
22%
28
Značajan broj mladih sa Kosova želi da živi negde unutar
ove teritorije. Motivi za selidbu vezani su za povećanje
prilika za poboljšanje životnog standarda, više kulturnih
varijacija i mogućnosti za bolje obrazovanje.
Skoro svaka treća mlada osoba (29% - slika 1.29) rada je da
se preseli kako bi živela na nekom drugom mestu unutar
Kosova. Želja za poboljšanjem životnih uslova je osnovni razlog
zbog kojeg madi žele da imigriraju (40% onih koji su spremni
da imigriraju). Sledeći razlog koji mladi navode jeste težnja za
životom u mestu koji nalikuje na metropolu (22% unutar ove
grupe) i bolje mogućnosti za obrazovanje (18% iz iste grupe).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.29
Želja za selidbu na nekom
drugom mestu
unutar Kosova
Svi ispitanici (N=1000)
Mladi K-Srbi su čak više voljni da promene mesto stanovanja
unutar Kosova, nego što su to spremni da učine mladi K-Albanci
(50% naspram 29% - slika 1.30).
Poboljšanje životnog standarda češće je ponavljan razlog kod
mladih K-Srbva nego kod K-Albanaca (57% naspram 37% od
populacije koja je izjavila da želi da imigrira). Sa druge strane,
želja za boljim obrazovanjem (21%) i kulturna raznolikost (22%)
su razlozi imigracije koje su više spominjali mladi K-Albanci nego
njihovi vršnjaci K-Srbi (11% i 17%, redom).
40%
Želja za poboljšanjem životnih uslova
22%
Više kulturnih raznovrsnosti
2%
19%
Bolje mogućnosti za obrazovanje
29%
69%
U poređenju sa njihovim vršnjacima iz grada, mladi sa sela
pokazuju veću spremnost da promene mesto stanovanja unutar
Kosova (35% naspram 22% - slika 1.30).
I gradska i seoska omladina izjavila je da je želja da unapređenjem
životnog standard glavni motiv imigracije. Ipak, stremljenje
za sa boljim obrazovanjem je veći motivator mladima sa sela.
Dvadesetšest procenata (26%) seoske omladine koja je izjavila
da želi da živi negde drugde navela je kao razlog imigracije veće
mogućnosti za obrazovanjem. Naspram njih su njihovi vršnjaci
iz gradskih sredina koji su isti razlog naveli u proporciji od 10%.
Sa druge strane urbana omladina kao razloge imigracije češće
spominje razloge poput bliskosti sa rođacima, izbegavanje
sukoba u njihovim selima/mestima i veće mogućnosti za
započinjanje posla.
Glavni razlozi za selidbu negde
drugde unutar Kosova
Odgovori ispitanika koji žele da
se premeste (N=291)
Biti u blizini prijatelja i rodbine
6%
Veće mogućnosti zapošljavanja
5%
Uklanjanje od sukoba u selu ili gradu
3%
Veća mogućnost da otvorite svoj biznis
3%
Drugo
Želim
Ne želim
Ne znam
1%
Bez odgovora
Slika 1.30
Želja za selidbu na nekom drugom mestu unutar Kosova
Prema zonama Urbano/Ruralno
Da
Ne
Ne znam
Prema nacionalnosti
Da
Ne
Ne znam
25%
63%
76%
70%
25%
50%
35%
22%
Urbano (N=450)
Ruralno (N=550)
29%
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
Istraživanje 2012
Uznemirujućih 55% mladih sa Kosova izrazilo je
spremnost da napusti zemlju. Destinacija za koju bi se
najrađe opredelili je Švajcarska, potom slede Sjedinjene
Američke Države, Nemačka i potom Velika Britanija.
Značajan broj mladih sa Kosova izjavio je da žela da emigrira
sa Kosova. Svaka treća mlada osoba (34%) “u velikoj meri”
želi da emigrira iz zemlje. Dodatnih 21% je “donekle voljno”
da emigrira. Ove dve kategorije ispitanika, sa ukupnom
zastupljenošću od 55% predstavljaju grupu mladih koja je
iskazala želju da napusti zemlju.
Od broja mladih koji su se izjasnili da bi “u određenoj meri”
želeli da napuste Kosovo (N=548), 50% smatra da bi to
uradili kako bi unapredili životni standard. Dodatnih 20% iz
ove grupe nada se da bi tako stekli bolje obrazovanje, a 14%
smatra da bi imao šire mogućnosti za zapošljavanje (slika
1.31).
Mladi koji su se rekli da bi otišli iz zemlje naveli su Švajcarsku
kao prvi izbor željene destinacije gde bi se nastanili (33%).
Ovakva želja u vezi je sa istorijom emigracije ovog područja
budući da značajan broj Kosovara ima porodice i rođake
koje su se u proteklih nekoliko decenija preselili u Švajcarsku.
SAD (18%), Nemačka (16%) i Velika Britanija (14%) su sledeće
desitancije koje mladi sa Kosova preferiraju za život.
Za razliku od devojaka, mladići su nešto voljniji da emigriraju.
Pedesetsedam procenata (58%) mladića želi, makar u manje
izraženoj meri, da emigrira sa Kosova, u poređenju sa 52%
ispitanica (slika 1.32).
29
Slika 1.31
Žela da emigrira sa Kosova
Svi ispitanici (N=1000)
Veoma
Donekle
34%
Malo
Nimalo
21%
Bez ogovora
22%
23%
Glavni razlozi za emigriranje
Odgovori ispitanika koji žele da emigriraju (N=548)
Želja za poboljšanjem životnih uslova
50%
Više kulturnih raznovrsnosti
20%
Bolje mogućnosti za obrazovanje
14%
Biti u blizini prijatelja i rodbine
4%
Veće mogućnosti zapošljavanja
4%
Uklanjanje od sukoba u selu ili gradu
3%
Veća mogućnost da otvorite svoj biznis
3%
Drugo
2%
Slika 1.32
U kojoj zemlji biste želeli više
emigrirati?
Želja da emigrirate
sa Kosova
Odgovori ispitanika koji žele da emigriraju
(N=548)
Švajcarska
SAD
18%
16%
Velika Britania
14%
Ostale zemlje EU
4%
Italija
3%
Kanada
3%
Ne znam
0%
Želim
Ne želim
Ne znam
2%
33%
Nemačka
Drugo
Prema polu
41%
57%
48%
52%
7%
3%
20%
40%
60%
80%
100%
Muškarci (N=546)
Žene (N=454)
30
U sličnom procentu kao i K-Albanci i K-Srbi žele da emigriraju
sa Kosova (54% naspram 58% - slika 1.33). Skrećemo pažnju
da značajan broj intervjuisanih mladih K-Srba (18%) nije razumelo pitanja u vezi sa emigracijom ili je odbilo da odgovori
na njih.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 1.33
Želja da emigrirate sa Kosova
Prema nacionalnosti
Želim
Ukupno 87% K-Srba koji su izjavili da žele da emigriraju,
reklo je da je primarni razlog takvog izbora “poboljšanje
životnog standarda” i “veće šanse za pronalazak posla”, što
je značajno veći broj u poređenju sa mladim K-Albancima koji
su izrazili istu nameru (63%). Želja za “boljim obrazovanjem”
je razlog koji je češće spominjan među mladim K-Albancima
koji su izrazili želju da emigriraju nego među K-Srbima (slika
1.34).
Ne želim
Ne znam
18%
45%
24%
54%
58%
Albanci
(N=900)
Srbi
(N=130)
Slika 1.34
Glavni razlozi zbog čega žele da napuste Kosovo
Odgovori ispitanika koji žele da emigriraju
Prema nacionalnosti
Želja za poboljšanjem
životnih uslova
Bolje mogućnosti
za obrazovanje
49%
5%
Veće mogućnosti
zapošljavanja
14%
Biti u blizini
prijatelja i rodbine
4%
Veća mogućnost da
otvorite svoj biznis
4%
1%
Više kulturnih
raznovrsnosti
3%
3%
Uklanjanje od sukoba
u selu ili gradu
3%
1%
Drugo
2%
Bez odgovora
0%
62%
20%
25%
Albanci (N=490)
Srbi (N=90)
3%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Istraživanje 2012
Uprkos problemima, mladi na Kosovu
optimistični u pogledu svoje budućnosti.
veoma
su
Velika većina madih sa Kosova (87%) optimistična je u pogledu srednjoročne prognoze budućnosti (slika 1.35). Samo
10% smatra da se njihova situacija neće promeniti. Manje od
1% intervjuisanih predviđa sumornu budućnost.
Slika 1.35
Kako vidite svoju budućnost nakon 10 godina?
Svi ispitanici (N=1000)
Prema zonama Urbano/Ruralno
3%
1%
Ne znam
2%
2%
1%
7%
12%
1%
10%
U poređenju sa mladima iz seoskihh sredina, mladi iz grada
nešto su više optimistični po pitanju sopstvene srednjoročne
budućnosti (slika 1.35). Više pod 90% gradske omladine očekuje poboljšanje u narednih 10 godina, dok ista
očekivanja ima 84% seoske omladine.
Iako su, uopšteno govoreći, optimistični, optimizam kod
mladih K-Srba manji je nego kod K-Albanaca. Dok 89% intervjuisanih K-Albanaca gleda sa pozitivnim očekivanjima na
period od narednih 10 godina, samo 73% K-Srba deli ista
očekivanja (slika 1.36). Dodatnih 8% K-Srba smatra da neće
biti nikakvih promena, dok 17% njih nije moglo da kaže u
kojem pravcu će se njihove pojedinačne situacije razvijati, da
li na bolje ili loše.
31
Lošije
Isto
90%
84%
87%
Bolje
Bolje
Isto
Lošije
Ne znam
Rurale
(N=550)
Urbane
(N=450)
Slika 1.36
Kako vidite svoju budućnost nakon 10 godina?
Prema nacionalnosti
Bolje
Isto
Albanci
(N=900)
Lošije
Ne znam
89%
9%
2%
Srbi
(N=130)
73%
8%
17%
2%
32
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Obrazovanje i zapošljavanje
Broj mladih koji se školuju na Kosovu relativno je visok.
U peripodu kada su rađeni intervjui, dve trećine mladih
reklo je da ide u srednju školu, fakultet ili da je na master ili
doktorskom programu.
Stepen učestalolsti pohađanja škole razlikuje se po godištima:
87% ispitanika starosti od 16 do 18 godina, 69% ispitanika
starosti od 19 do 22 godine i 40% onih starosti od 23 do 27
godina trenutno su deo obrazovnog programa (slika 2.1).
Podaci pokazuju da se mladi iz gradskih sredina (19-27 godina)
uglavnom obrazuju više nego što je to slučaj sa njihovim
vršnjacima iz seoskih sredina (slika 2.2). Sedamdesetsedam
procenata (77% gradske omladine starosti od 19 do 22
godine reklo je da se obrazuje, dok je 62% ruralne omladine
iz te starosne grupe izjavilo isto. Svaka druga mlada osoba
iz gradske sredine, u starosnoj grupi od 23 do 27 godina,
završava fakultet ili je na master programu/programu za
doktorante. Kada je reč o mladima sa sela iste starosne
grupe svaki treći (32%) je na fakultetu, master/programu
doktoriranja.
Slika 2.1
Da li ste trenutno deo obrazovnog programa?
Da
Svi
ispitanici
Ne
Ne znam
16-18 godina
1%
34%
66%
12%
87%
(N=316)
19-22 godina
31%
69%
(N=370)
23-27 godina
59%
40%
(N=307)
1%
Slika 2.2
Da li ste trenutno deo obrazovnog programa?
Ispitanici iz Urbanih zona
Prema starosti
Ispitanici iz Ruralnih zona
Prema starosti
1%
9%
23%
Ne znam
50%
Ne
2%
15%
38%
Ne
66%
Da
Da
91%
85%
77%
62%
50%
32%
16-18 godina
(N=137)
19-22 godina
(N=168)
23-27 godina
(N=145)
16-18 godina
(N=179)
19-22 godina
(N=202)
23-27 godina
(N=162)
Istraživanje 2012
Uprkos tome što je dan u školu uglavnom “naporan i
stresan”, mladi sa Kosova su generalno govoreći srećni
što idu u školu.
Oni koji se školuju pitani su o mišljenju u vezi sa školom, 76%
je reklo da su ili “srećni” ili “veoma srećni” zbog toga (slika
2.3). Dalje, zanimljivo je da je veoma mali broj mladih reklo
da su “tužni” jer idu u školu. Na kraju, 24% iz ove kategorije
izjavilo je da su ponekad tužni a ponekad srećni kada su u
školi.
Slika 2.3
Kako se osećate kada idete
u školu?
Samo oni koji su trenutno u školi
(N=657)
Zanimljivo je da ne postoji statistička razlika u vezi sa
sveukupnim utiskom o školi, a da stoji u direktnoj vezi sa
lokalitetom odakle mladi dolaze (grad ili selo), njihovim
polom ili etničkim poreklom (K-Albanci ili K-Srbi).
Sveukupno mišljenje o školi je pozitivno, uprkos činjenici da
30% ispitanika koji idu u školu opisuju tipičan dan u školi kao
“naporan i stresan”18 48% kao “donekle naporan i stresan”, a
preostalih 21% opisuju ga kao “lak i bez stresa”.9
8
9
33
Oni koji vide dan u školi kao “veoma naporan i stresan” ili “naporan i stresan”.
Oni koji dan u školi vide ili kao “veoma lak i bez stresa” ili “lak i bez stresa”.
Kako bi ste opisali tipičan
dan u školi?
Samo oni koji su trenutno u školi
(N=657)
3%
7%
18%
24%
23%
37%
39%
Veoma srećan/na
Srećan/na
Ponekad srećan/na, ponekad nesrećan/na
Nesrećan/na
48%
Veoma naporan i stresan
Naporan i stresan
Donekle naporan i stresan
Lak i bez stresa
Veoma lak i bez stresa
-
34
Slična su mišljenja u vezi sa podmićivanjem unutar škole.
Mladi koji trenutno se trenutno školuju smatraju da je
uobičajeno da studenti plaćaju kako bi položili ispit ili dobili
visoku ocenu. Oko 35% ispitanika veruje da studenti “često
plaćaju” za svoje ocene i/ili ispite, dok drugih 33% veruje da
se ocene i/ili ispiti “ponekad plaćaju”. Samo 10% sagovornika
smatra da obrazovanje nije pod uticajem mita. Preostalih 12%
nije izrazilo mišljenje u vezi sa ovom temom (slika 2.4).
Mišljenje da studenti mogu kupiti ocene i/ili ispite ustaljeno
je među svim podgrupama i nije u zavisnosti od stepena
njihovog obrazovanja (ne zavisi od toga da li su u srednjoj
školi, fakultetu, masteru ili doktorskom programu), pola
(muškarci i žene), lokaliteta (grad i selo) ili starosne dobi (1618 godina, 19-22 godine, 23-27 godina).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 2.4
Da li smatrate da je uobičajeno da studenti/učenici
plaćaju kako bi položili ispit ili dobili visoku ocenu?
Samo oni koji su trenutno u školi (N=657)
Dosta mladih koji se školuju na Kosovu provodi do tri sata
dnevno učeći. Četrdesetpet procenta (45%) provodi u
proseku dva sata, dok 30% uči između dva i tri sata dnevno.
Dvadesetčetiri procenta (24%) iz ove grupe izjavilo je da
uči više od tri sata svakodnevno. U proseku, mlade devojke
provode više vremena u učenju nego mladi muškarci (slika
2.5).
33%
Ponekad se plaćaju
Da ali retko se plaćaju
11%
Nikada
10%
12%
Ne znam/ Bez odgovora
Većina učesnika fokus grupa izjavila je da je kupovina ocena/
ispita uobičajeni fenomen kosovarskog obrazovnog sistema.
“Svako zna da je kupovina ocena uobičajen fenomen.” – Azize,
23 godine, Priština
35%
Često se plaćaju
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Slika 2.5
Koliko sati dnevno učite?
Samo oni koji su trenutno u školi (N=657)
Samo oni koji su trenutno u školi (N=657)
Prema polu
Muškarci (N=350)
1 sat dnevno
19%
1-2 sata dnevno
26%
2-3 sata dnevno
30%
15%
3-4 sata dnevno
Više od
4 sata dnevno
Ne znam
9%
1%
0% 20% 40% 60% 80% 100%
1 sat dnevno
Žene (N=307)
11%
1-2 sata dnevno
30%
31%
2-3 sata dnevno
3-4 sata dnevno
Više od
4 sata dnevno
Ne znam
0%
26%
25%
27%
12%
20%
6%
11%
2%
1%
20% 40% 60% 80% 100%
Istraživanje 2012
Ispitanici koji se školuju kažu da dosta ulažu u privatne
časove, bez obzira na nivo dosegnutog obrazovanja.
Gotovo polovina mladih koji su učestvovali u istraživanju a
koji studiraju (47%) reklo je da su pohađali privatne časove
iz nekog predmeta tokom prethodne akademske godine.
Većina je uzimala privatne časove iz jezika i prirodnih nauka.
U kategoriji onih koji pohađaju školu, 32% je uzimalo privatne
časove iz jezika, dok je 14% reklo da je uzimalo privatne
časove iz prirodnih nauka (slika 2.6).
Statistički gledano ne postoje značajne razlike u učestalosti
među mladićima i devojkama koji pohađaju privatne časove.
Ipak, to nije slučaj ako se u obzir uzme mesto u kojem žive.
Oko 54% mladih iz gradova koji idu u školu plaćalo je
privatne časove, nasuprot 40% onih koji su isto radili a koji
dolaze iz sela. Zanimljivo je da među ispitanicima koji su u
različitim fazama školovanja ne postoji razlika u sklonosti za
pohađanjem privatnih časova (srednja škola ili univerzitetske
studije).
Učesnici istraživanja koji su išli na privatne časove (N=308)
kao glavni razlog za to naveli su: dobijanje dodatnog znanja
koji nije obezbeđeno redovnim planom i programom (40% iz
te grupe), potrebu za daljim pojašnjenjem pored onog koje
je dobijeno na redovnim časovima (35% iz ove grupe) i želja
za negovanjem talenta iz određenih oblasti (11% ove grupe –
slika 2.7).
Kao dodatni motiv za pohađanje privatnih časova, kako je
navedeno u razgovorima u fokus grupama, je i olakšica
prilikom polaganja ispita ili dobijanje više ocene ukoliko
je privatni profesor ujedno i nečiji profesor u redovnom
brazovnom sistemu.
“Ako idete na časove u srednjoj školi, taj profesor će vam
sigurno dati višu ocenu.” – Ljiridon, 23 godine, Priština
35
Slika 2.6
Da li ste pohađali privatne
časove tokom prethodne
akademske godine?
Kakave privatne časove ste pohađali?
Samo oni koji su trenutno u školi (N=657)
Samo oni koji su trenutno
u školi (N=657)
Kurs stranih jezika
Kurs iz prirodnih nauka
32%
14%
Kurs iz društvenih nauka
2%
Kurs umentosti
2%
Drugo
4%
47%
53%
Nisam pohađao nikakve
privatnečasove tokom
akademske godine
Da
53%
Ne
Slika 2.7
Koji je GLAVNI razlog što vas tera da idete
u privatne časove?
Samo oni koji su išli na privatne časove (N=308)
Dobijanje dodatnog znanja koji nije obezbeđeno
redovnim planom i programom
40%
Ja ne mogu da razumem predmet
bez dodatnih objašnjenja
35%
11%
Želim da negujem talenat iz određenih oblasti
Nastavnici ne polagaju me ako
ne pohađam privatne časove
To je postalo moderno,
u privatnim časovima idu svi
Nastavnici mi daju nižu ocenu ako
ne idem na privatne časove
6%
4%
3%
Drugo
Ne znam
1%
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
36
Ogromna većina mladih Kosovara želi da stekne visoko
obrazovanje. Oni koji nisu u sistemu visokog obrazovanja
niti to planiraju, kao glavni razlog takve odluke navode
finansijske poteškoće.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 2.8
Da li se nastavili/planirate da nastavite
visoko obrazovanje?
Svi ispitanici (N=1000)
Samo oni koji su trenutno
u srednjoj školi (N=284)
Od svih mladih koji su intervjuisani svaki treći od njih četvoro
je ili studirao ili studira ili namerava da studira (slika 2.8).
Ovaj broj je čak i veći među srednjoškolcima, gde je 92% njih
reklo da ima nameru da upiše fakultet po završetku srednje
škole (slika 2.8).
8%
25%
Ne postoje statistički značajne razlike među devojkama i
mladićima u izražavanju želje da steknu visoko obrazovanje.
Pak, ova situacija se razlikuje među mladima koji žive u
gradovima odnosno selima. Dok 82% mladih ispitanika iz
gradova izražava želju da stekne visoko obrazovanje, samo
69% njihovih vršnjaka sa sela želi isto (slika 2.9).
Mladi K-Albanci i mladi K-Srbi značajno se razlikuju u
izražavanju želje da studiraju. Sedamdesetsedam procenata
(77%) intervjuisanih K-Albanaca je ili pohađalo fakultet ili to
želi, dok samo 32% mladih K-Srba je studiralo, studira ili bi
želelo da studira.
75%
Da
92%
Ne
Da
Ne
Slika 2.9
Da li se nastavili/planirate da nastavite
visoko obrazovanje?
Prema zonama Urbano/Ruralno
Da
Prema nacionalnosti
Ne
Da
18%
31%
Ne
23%
68%
82%
69%
77%
32%
Urbano
(N=450)
Ruralno
(N=550)
Albanci
(N=900)
Srbi
(N=130)
Istraživanje 2012
Kada su upitani koji je razlog zbog kojeg bi želeli da steknu
visoko obrazovanje, većina sagovornika je kao glavne faktore
istaklo “razvoj (njihovih) intelektualnih kapaciteta” (59%) i
“više mogućnosti za zapošljavanje” (54%). Skoro svaki četvrti
ispitanik koji je odabrao da studira rekao je da je razlog tome
“ispunjenje želje roditelja” (slika 2.10).
Pomenuti razlozi su često pominjani i u razgovorima u fokus
grupama. Dodatno, učesnici fokus grupa ukazivali su na
druge razloge za odlazak na fakultet i to činjenicu da većina
njihovih prijatelja ide na fakultet (što se smatra popularnim)
i priliku da upoznaju nekoga i stupe u vezu sa tom osobom.
“Da, sada je IN ići na fakultet i sticati visoko obrazovanje…
Dosta ljudi je zaključilo da je sticanje boljeg obrazovanja
neophodno čak i kada su šanse za pronalazak posla male.” –
Ramadan, 27 godina, Priština
Ista grupa ispitanika bila je pitana i zbog čega su upisali
određeni fakultet a ne neki drugi. Osamdesettri procenta
(83%) iz ove grupe reklo je da je studiralo ili želi da studira
ono što želi dok je samo 13% u procesu odabira fakulteta
bilo vođeno izgledima za buduće zaposlenje. Manje od 3%
ovih ispitanika reklo je da je odabralo ili da želi da odabere
studijski profil koji će im dati veće šanse da budu prihvaćeni
na fakultetu (slika 2.11).
“Imam prijatelje koji su dobri na polju umetnosti, ali oni
studiraju medicinu jer ne vide budućnost u umetnosti…” –
Agim, 18 godina, Prizren
37
Slika 2.10
Koji je razlog zbog kojeg želelite da steknete
visoko obrazovanje?
Samo oni koji su nastavili ili nameravaju da nastave
visokog obrazovanja (N=749)
59%
Razvoj intelektualnih kapaciteta
Više mogućnosti za zapošljavanje
54%
Da bi stvorili nova
znanja i iskustva
Da bi se obezbedio
viši društveni status
35%
32%
Ispunjenje želje roditelja
Da zaradim više novca,
da se obogatim
Nemam/nisam imao ništa
da radim bolje
Drugo
25%
20%
1%
1%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90% 100%
Slika 2.11
Razlog upisanja određenog fakulteta
Samo oni koji su nastavili ili nameravaju da nastave
visokog obrazovanja (N=749)
Studiram ili želi da studiram profil koji želim
83%
Izabrao sam / izabraću profil
za koji mislim da obezbeđuje sigurne prihode
13%
Izabrao sam /izabraću profil gdemislim
da imam šansu da završim školu,
iako ne odgovara mojoj želji
3%
Bez odgovora
1%
0%
10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
38
Većina mladih koja nije stekla visoko obrazovanje i koja nema
nameru to da učini (52%) kao osnovni razlog takve situacije
navela je ograničena finansijska sredstva. Samo je 26% reklo
da ne želi da studira (slika 2.12).
Udeo mladih iz seoskih sredina koji nisu išli na fakultet ili
ne želi da studira zbog finansijskih prilika je malo viši nego
kada je reč o mladima iz gradskih sredina koji spadaju u istu
kategoriju.
Situacija je dosta slična kada se u obzir uzme kategorija
etničkog porekla, gde su finansijske poteškoće za K-Srbe
nešto značajniji razlog za nepohađanje fakulteta, nego što je
to slučaj sa K-Albancima. Ipak, čak i u tom slučaju, ne postoje
razlike u rangiranju razloga (slika 2.13).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 2.12
Razlozi zašto NISTE nastavili ili NE nameravate
da nastavite visoko obrazovanje
Samo za one koji NISU nastavili ili ne nameravaju
da nastave visoko obrazovanje (N=250)
Ograničena finansijska sredstva
52%
Ne želim da studiram
26%
Ne mislim da će mi obezbediti
bolju budućnost
17%
Ni moji prijatelji ne nastavljaju/
nisu nastavili obrazovanje
9%
Moji roditelji me nisu podržavali/
ne žele da nastavim
9%
Drugo
5%
0%
10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Slika 2.13
Razlozi zašto NISTE nastavi ili NE nameravate
da nastavite visoko obrazovanje
Samo za one koji NISU nastavili ili ne nameravaju da nastave visoko
obrazovanje
Prema zonama Urbano/Ruralno
Urbano (N=81)
Ruralno (N=169)
Albanci (N=204)
43%
56%
Ograničena finansijska sredstva
Prema nacionalnosti
Srbi (N=89)
52%
63%
Ograničena finansijska sredstva
Ne želim da studiram
29%
25%
Ne želim da studiram
Ne mislim da će mi obezbediti
bolju budućnost
28%
12%
Ne mislim da će mi obezbediti
bolju budućnost
29%
25%
17%
10%
Ni moji prijatelji ne nastavljaju/
nisu nastavili obrazovanje
11%
8%
Ni moji prijatelji ne nastavljaju/
nisu nastavili obrazovanje
9%
1%
Moji roditelji me nisu podržavali /
ne žele da nastavim
6%
11%
Moji roditelji me nisu podržavali /
ne žele da nastavim
9%
Drugo
3%
7%
Drugo
6%
1%
24%
Istraživanje 2012
Mladi sa Kosova pokazuju relativno
zadovoljstva kvalitetom obrazovanja.
nizak
nivo
Mladi sa Kosova pokazuju relativno nizak nivo zadovoljstva
kvalitetom obrazovanja u zemlji. Samo je 24% izjavilo da
su “veoma zadovoljni” ili “zadovoljni”. Većina (55%) je
izabrala srednje rangiran odgovor odgovarajući sa “donekle
zadovoljan”. Preostala grupa (19%) je očito “nezadovoljna”
kvalitetom obrazovanja (slika 2.14).
“Smatram da su škole na Kosovu pre obaveza i ne obezbeđuju
previše znanja mladima”. – Sami, 27 godina, Priština
Zanimljivo je da među mladima iz grada i sela, niti među
mladićima i devojka,a ne postoje razlike u nivou zadovoljstva
obrazovanjem.
Zadovoljstvo sistemom obrazovanja je značajno niže među
mladim K-Srbima nego među mladim K-Albancima. samo
1,5% intervjuisanih mladih K-Srba zadovoljno je trenutnim
sistemom obrazovanja, u poređenju sa 27% mladih
K-Allbanaca koje je izjavilo isto.
Na osnovu iskaza učesnika fokus grupa, primarni razlog
niskog nivoa zadovoljstva sistemom obrazovanja je odsustvo
bilo kakve prakse i primena materijala iz školskih programa.
Kako oni ističu, preneto znanje je pretežno teorijsko i veoma
je mali broj časova u školama ili fakulteta dalo mogućnost
za praktičnu primenu naučenog, kao aktivnost koja bi bila
dopuna teoriji.
“Učiš samo teoriju, nema praktičnog rada… Studirao sam
hemiju i učio dosta o teorijskoj strani eksperimenata, ali nikada
zapravo nisam uradio nijedan od njih.” – Ljiridon, 23 godine,
Priština
39
Slika 2.14
Nivo zadovoljstva kvalitetom obrazovanja
Svi ispitanici (N=1000)
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Veoma
zadovoljan/na
4%
Veoma
zadovoljan/na
Zadovoljnan/na
20%
Donekle
zadovoljan/na
Nezadovoljan/na
Potpuno
nezadovoljan/na
Bez odgovora
0%
Zadovoljnan/na
55%
14%
5%
3%
20% 40% 60% 80% 100%
Srbi (N=130)
4%
23%
2%
Donekle
zadovoljan/na
Nezadovoljan/na
Potpuno
nezadovoljan/na
Bez odgovora
0%
53%
66%
13%
18%
6%
15%
20% 40% 60% 80% 100%
40
Kada bi im se ukazala prilika, većina mladih sa Kosova bi
želela da studira u inostranstvu.
Oko 61% ispitanika reklo je da bi, ako bi im se ukazala prilika,
želela da studira u inostranstvu, na javnim ili privatnim
fakultetima (slika 2.15). Samo 25% mladih želelo bi da studira
na državnim fakultetima na Kosovu, dok bi približno 10%
intervjuisanih želelo da studira u privatnim institucijama.
Na osnovu razgovora iz fokus grupa, mladi Kosovari veruju
da su profesori sa privatnih fakulteta strpljiviji i spremni da
provedu vreme sa studentima za razliku od onih koji rade
na državnim fakultetima. Po njihovim odgovorima, direktna
interakcija i individualne konsultacije su ređe na državnim
fakultetima nego privatnim. Nezavisno od ovoga, mladi sa
Kosova ne vide preterane razlike između javnih i privatnih
obrazovnih institucija, naročito kada je reč o kvalitetu znanja
koje može da se stekne.
“Diplomirala sam na privatnom univerzitetu, ali nisam ni tamo
imala nikakvu praksu. Kvalitet obrazovanja je isti (kao i na
javnom univerzitetu)… Samo se razlikuju po pitanju vremena
koje profesori individualno provode sa studentima, što nije
slučaj sa javnim fakultetima”. – Gentiana, 22 godine, Mitrovica
Mladi sa sela pokazuju više želje nego mladi iz grada da
studiraju na Kosovu (slika 2.16). Samo 24% gradske omladine
bi želelo da studira na Kosovu (privatni ili javni fakulteti),
naspram 44% mladih sa sela.
Mladi K-Srbi gotovo da odbijaju da studiraju na Kosovu, pri
čemu je samo 2% onih koji su kao opciju spomenuli privatne
fakultete (slika 2.16). Većina ove grupe (59%) ne može da se
odluči da li bi studirali na Kosovu ili inostranstvu.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 2.15
Kada bi vam se ukazala prilika gde biste želeleli
da studirate
Svi ispitanici (N=1000)
Na državnim fakultetima
na Kosovu
25%
Na privatnim fakultetima
na Kosovu
10%
Na državnim fakultetima
van Kosova
44%
Na privatim fakultetim
van Kosova
17%
Bez odgovora
5%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Slika 2.16
Kada bi vam se ukazala prilika gde biste želeleli
da studirate
Prema zonama Urbano/Ruralno
Urbano (N=450)
Na državnim
fakultetima
na Kosovu
Na privatnim
fakultetima
na Kosovu
Ruralno (N=550)
Na privatim
fakultetim
van Kosova
Bez odgovora
Albanci(N=900)
Srbi (N=130)
Na državnim
fakultetima
na Kosovu
16%
32%
Na privatnim
fakultetima
na Kosovu
7%
12%
Na državnim
fakultetima
van Kosova
Prema nacionalnosti
54%
35%
20%
15%
4%
6%
0% 20% 40% 60% 80% 100%
Na državnim
fakultetima
van Kosova
27%
10%
2%
46%
1%
Na privatim
fakultetim
van Kosova
Bez odgovora
15%
38%
2%
59%
0% 20% 40% 60% 80% 100%
Istraživanje 2012
Studenti sa Kosova su obazrivi po pitanju mogućnosti
budućeg zaposlenja. Više od jedne trećine onih koji su
zaposleni ne rade u struci za koju su se školovali.
Studenti koji su trenutno na fakultetu, na master studijama
ili programu doktoriranja pitani su u vezi sa njihovim
očekivanjima u pronalasku posla nakon dobijanja diplome.
Samo je 22% izjavilo da su veoma optimistični i da očekuje
da nađe posao odmah po okončanju studija. Sa druge strane
48% iz ove grupe veruje da će naći posao nakon studija, ali
da će im za to biti neophodno izvesno vreme. U preostalih
30% spadaju oni koji ne veruju da će naći posao uskoro i onih
koji nisu sigurni kada će se uopšte zaposliti (slika 2.17).
Mladi iz gradova koji trenutno studiraju donekle su optimističniji
nego mladi iz sela kada je reč o mogućnostima pronalaska
posla nakon diplomiranja. Sedamadeset pet posto (75%)
gradske omladine smatra da će moći da se zaposli odmah
ili neposredno nakon diplomiranja, dok je ruralna omladina
takvog mišljenja u 65% (slika 2.17).
Približno 36% mladih koji su zaposleni ne rade u struci za koju
su se školovali. Samo je 29% intervjuisanih izjavilo da rade u
profesiji koja je u vezi sa prethodnim/trenutnim obrazovanjem,
dok je 12% zaposleno na mestu koje je donekle u vezi sa
njihovim obrazovanjem. Sa druge strane 18% mladih koji su
zaposleni izjavilo je da nije dobilo obrazovanje koje je u vezi
sa bilo kojom profesijom (slika 2.18).
41
Slika 2.17
Da li mislite da nakon diplomiranja će te naći
posao brzo?
Samo oni koji su trenutno na fakultetu
(N=373)
Samo oni koji su trenutno na fakultetu
(N=373)
Prema zonama Urbano/Ruralno
Urbano (N=200)
Da, verujem da ću naći
posao odmah
22%
Da, verujem da
ću naći posaonakon
izvesnog vremena
Ne znam/ nadam se
0%
52%
43%
20%
Ne mislim da ću
brzo naći posao
7%
Ne znam/ nadam se
40%
22%
Da, verujem da
ću naći posaonakon
izvesnog vremena
23%
20%
23%
Da, verujem da ću naći
posao odmah
48%
Ne mislim da ću
brzo naći posao
Ruralno (N=173)
60%
80% 100%
0%
26%
4%
10%
20% 40% 60% 80% 100%
Slika 2.18
Da li radite u struci koju ste primili ili primate?
Samo oni koji zapravo rade skraćeno ili puno radno vreme
(N=221)
Ne, ja ne radim u struci koju
sam dobio /dobijam
36%
Da, radim u struci koju
sam dobio / dobijam
29%
Nisam dobio nikakvu struku
18%
Na neki način radim
u profesiji koju sam dobio
13%
Bez odgovora
4%
0%
10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
42
Stope zaposlenosti veoma su niske među mladima na
Kosovu.
Na osnovu rezultata dobijenih u ovoj studiji, stopa zaposlenosti
naročito je niska kod kosovke omladine. Od svih ispitanika
manje od četvrtine (22%) reklo je da radi puno radno vreme
ili pola radnog vremena (slika 2.19).
Među mladima koji se u ovom trenutku ne obrazuju, svaki
treći je zaposlen puno ili pola radnog vremena. To znači da
stopa nezaposlenosti za ovu grupu iznosi 68%.
Zanimljivo je da u odnosu na mlade K-Albance, mlade K-Srbe
koji se trenutno ne školuju karakterišu više stope zaposlenosti
(puno radno vreme ili pola radnog vremena). Dok je 63%
mladih K-Srba izjavilo da je trenutno zaposleno, samo je 28%
K-Albanaca reklo da je u istom statusu (slika 2.20).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 2.19
Trenutno ste zaposleni sa punim radnim vremenom
ili skraćenim radnim vremenom?
Ne
Da
Svi ispitanici (N=1000)
Samo oni koji su trenutno u
srednjoj školi (N=285)
Samo oni koji su trenutno na
Univerzitetu (N=340)
78%
22%
92%
8%
80%
20%
Samo oni koji su trenutno
rademaster ili doktorat (N=33)
37%
63%
Samo oni koji nisu trenutno u
školi (N=338)
68%
32%
Slika 2.20
Trenutno ste zaposleni sa punim radnim vremenom
ili skraćenim radnim vremenom?
Samo oni koji trenutno NISU u školi
Prema nacionalnosti
Da
Albanci (N=284)
Srbi (N=109)
28%
Ne
72%
63%
37%
Istraživanje 2012
Mladi ljudi, bez obzira na pol, mesto u kojem žive ili
etničko poreklo, najviše žele da se zaposle u javnoj
upravi.
Rad u javnoj upravi je najpopularniji oblik zapošljavanja
među omladinom na Kosovu. Kada su pitani u kojem sektoru
ili u kojoj bi ustanovi voleli da rade, 46% je iskazalo svoje
preferencije za rad u javnoj upravi, dok bi 28% želelo da radi
u privatnom sektoru. Interesantno je da je 19% ispitanika
izjavilo da želi da se zaposli u međunarodnim institucijama
(slika 2.21).
Više su devojke (52%) nego mladići (41%) one koje žele da
grade karijere u javnoj administraciji. Obrnuto, 34% mladih
muškaraca preferira da radi u firmi u privatnom sektoru, dok
to isto želi 21% mladih žena.
I mladi sa sela kao i oni iz gradova pokazali su slične sklonosti
za radom u javnoj upravi. Ipak, u poređenju sa seoskom,
gradska omladina je nešto više zainteresovana da radi u
međunarodnim ustanovama (slika 2.22).
Poput mladih K-Albanaca i K-Srbi ističu želju da se zaposle
u javnom sektoru (28%), a potom u privatnom (26%). Ipak,
učestalost preferencije za radom u sektoru javne uprave
među K-Srbima dosta je niža nego kod K-Albanaca (48%).
Uzimajući u obzir etničko poreklo, još jedna suprotnost postoji
između mladih K-Srba i K-Albanaca. Naime, K-Srbi dosta su
nesigurni pri definisanju željenog sektora u kojem bi radili,
za razliku od K-Albanaca. Dvadesetdva procenta (22%)
intervjuisanih K-Srba reklo je da nema predstavu u kojem bi
sektoru voleli da se zaposle, dok je među K-Albancima samo
2% odgovorilo na ovakav način (slika 2.22).
43
Slika 2.21
U kojim od sledećih sektora biste želeli
da se zaposlite?
Svi ispitanici (N=1000)
Prema polu
Muškarci (N=546)
46%
U javnoj upravi
U privatnom
sektoru
Drugo
Bez odgovora
2%
0%
18%
20%
U međunarodnim
institucijama
U nevladinim
organizacijama
(NVO)
4%
1%
34%
21%
U privatnom
sektoru
19%
U nevladinim
organizacijama
(NVO)
41%
52%
U javnoj upravi
28%
U međunarodnim
institucijama
Žene (N=454)
4%
5%
Drugo
1%
1%
Bez odgovora
2%
2%
20% 40% 60% 80% 100%
0%
20% 40% 60% 80% 100%
Slika 2.22
U kojim od sledećih sektora biste želeli
da se zaposlite?
Prema zonama Urbano/Ruralno
Urbano (N=450)
46%
45%
U javnoj upravi
U privatnom
sektoru
4%
6%
1%
6%
1%
1%
Drugo
Bez odgovora
2%
3%
Bez odgovora
20%
40%
60%
80% 100%
19%
11%
U nevladinim
organizacijama
(NVO)
Drugo
48%
26%
26%
U međunarodnim
institucijama
5%
4%
0%
28%
U privatnom
sektoru
22%
16%
U nevladinim
organizacijama
(NVO)
Srbi (N=130)
U javnoj upravi
25%
31%
U međunarodnim
institucijama
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Ruralno (N=550)
2%
0%
22%
20%
40%
60%
80% 100%
44
“Veze i prijatelji“ najvažniji su faktori u pronalasku posla,
po mišljenju mladih sa Kosova. Navedeno je bitnije više
nego što su to “stručne veštine“ ili “stepen obrazovanja“.
“Prihodi“ i “sigurnost posla“ su važniji od “zadovoljstva
poslom“ ili “prijateljskog okruženja na poslu“.
Oko 37% mladih sagovornika uverenja je da je u pronalasku
posla najvažnije imati veze/prijatelje. Ukoliko su uključene
političke veze, tada oko 50% mladih izjavljuje da su to
najvažniji faktori u nalaženju posla, značajno važniji nego što
je stručna sprema (23%), postignuti stepen obrazovanja (19%)
(slika 2.23).
Sa druge strane, najvažniji faktor u prihvatanju ili odbijanju
nekog posla je visina plate (slika 2.24). Pedesetdva procenta
(52%) mladih spomenulo je platu kao primarni motivišući
faktor, dok 30% sagovornika smatra da je sigurnost posla
glavni razlog prihvatanja ili odbijanja posla. U proseku,
zadovoljstvo poslom i “mogućnost rada sa ljudima koji vam
se dopadaju” percipiraju se kao manje bitni (redom 13% i
5%).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 2.23
Koji su najvažniji faktori u pronalasku posla?
Svi ispitanici (N=1000)
Prvi
Veze/prijatelje
19%
8%
7%
12%
13%
25%
26%
19%
Peti
21%
29%
13%
Četvrti
19%
23%
Stepen obrazovanja
Sreća
Treći
37%
Stručne veštine
Političke veze
Drugi
16%
7%
5%
22%
29%
23%
31%
14%
9%
56%
17%
Slika 2.24
Najvažniji faktor u prihvatanju ili odbijanju
nekog posla?
Svi ispitanici (N=1000)
Prvi
Visina plate
Sigurnost posla
Zadovoljstvo poslom
Drugi
Treći
41%
30%
14%
13%
Mogućnost rada sa ljudima
5%
koji mi se dopadaju
16%
Četvrti
8%
28%
52%
27%
44%
21%
46%
35%
12%
8%
Istraživanje 2012
45
Demokratija i politika
U velikoj meri je prisutno je nepoverenje kada je reč o mogućnosti
da se utiče na vladu putem glasanja, uprkos značajnom
interesovanju za unutrašnju politiku.
Interesovanje za unutrašnju politiku je dosta veliko među mladima na
Kosovu, pogotovo u poređenju sa skromnim interesovanju za politiku
na Balkanu ili ravnodušnošću po pitanju međunarodne politike. Na
osnovu rezultata iz istraživanja oko 56% intervjuisanih reklo je da je
“veoma zainteresovano” ili “zainteresovano” za politiku na Kosovu,
sa 26% onih koji su donekle zainteresovani za događaje iz unutrašnje
politike i 18% onih koji nemaju nikakvih interesovanja za to (slika 3.1).
Interes mladih za politike na Balkanu ili međunarodnu politiku nije
naročito snažan, sa samo 27% i 23% sagovnornika koji su istim redom
iskazali svoja interesovanja o tom pitanju.
“Mnogo je toga u skorije vreme rečeno o procesu privatizacije, potom o
pregovorima sa Srbijom; to su stvari koje na nas imaju jak uticaj. Situacija
je takva da sama nameće da neko prati politička dešavanja.” – Špresa,
24 godine, Priština
Uprkos visokom interesovanju za politiku na domaćoj sceni, mladi
veruju da će se njihovo interesovanje smanjivati tokom godina. Stav
koji opisuje političare u maniru “svi su isti” je sveprožimajući, te stoga
uzrokuje visok stepen nepoverenja prema političkim procesima. Iz
brojnih grupnih diskusija, političko pozicioniranje nema više značaja
jer su sve partije bile u koaliciji a stvari se nisu izmenile.
“Nekada smo se moje društvo i ja raspravljali o predsednicima ili političkim
pitanjima ali sada smo ustanovili da to nije vredno; na kraju, ništa se nije
izmenilo što je ljude nateralo da budu svesniji toga da ne treba da gube
svoje vreme u takvim raspravama.” – Sami, 28 godina, Priština
Glasačko ponašanje ne oslikava u potpunosti nivo zainteresovanosti
mladih na Kosovu za politiku. Samo 45% intervjuisanih koji su imali
pravo glasa u vremenu održavanja opštih i lokalnih izbora10 reklo je
da je iskoristilo glasačko pravo na svim ili skoro svim izborima koji su
raspisani u trenutku kada su mogli da glasaju (slika 3.2).
Mladi K-Srbi ne učestvuju na kosovskim izborima. Dok je 49% mladih
K-Albanaca, koji su 2010. godine imali pravo glasa, učestvovalo
na svim ili skoro svim izborima, samo je 9% intervjuisanih K-Srba
učestvovalo na većini izbora (slika 3.2).
Slika 3.1
Interesovanje za politiku
Svi ispitanici (N=1000)
Veoma zainteresovan/a
Politika na Kosovu
Zainteresovan/a
27%
Politika na Balkanu
7%
Svetska politika
7%
20%
16%
Donekle zainteresovan/a
28%
26%
39%
39%
Slika 3.2
Učešće mladih na izborima
Samo oni koji su mogli da glasaju na poslednjim izborima
(N=608)
Prema nacionalnosti
Shqiptarë (N=503)
U svakom
mogućem glasanju
26%
19%
U vecinim izborima
13%
Nikada
Bez odgovora
1%
0%
29%
20%
9%
U vecinim izborima
40%
U nekim izborima
20% 40% 60% 80% 100%
Serbë (N=116)
U svakom
mogućem glasanju
37%
U nekim izborima
67%
13%
15%
Nikada
Bez odgovora
1%
9%
0%
20% 40% 60% 80% 100%
U trenutku kada je istraživanje obavljeno, posledjni opšti i lokalni izbori održani su u decembru 2010. Samo ispitanici koji su 2010. godine bili
starosti 18 i više godina su uključeni u analizu.
10
46
Sveukupno, znantan deo mladih sa Kosova ne veruje da
svojim glasom može uticati na upravljanje Kosovom. Više od
polovine sagovornika (51% onih koji su odgovorili sa “malo”
ili “nimalo”) smatra da je njihov glas nebitan u promeni
upravljanja (slika 3.3), dok samo 16% veruje da njihov glas ima
“dosta” uticaja. Dvadesetosam procenata (28%) sagovornika
veruje da je njihov glas “donekle” utiče na postupke vlade.
Uverenje da nečiji člas može da utiče na lokalnu vladu
donekle je izraženije, iako 43% mladih i dalje smatra da na
tom nivou njihov glas nema efekta (slika 3.3).
Među mladim K-Srbima skoro pa je odsutno uverenje da
nečiji glas može uticati na vladu. Manje od 5% intervjuisanih
K-Srba smatra da svojim glasom može “veoma” ili “donekle”
da doprinese promeni načina na koji centralna i lokalna
vlada vode ustanove (slika 3.4).
“Ja ne glasam jer ne vidim kako moj glas može bilo šta da
promeni. O politici koja se nas tiče odlučuje se na nekom
drugom mestu.” – Stefan, 23 godine, Mitrovica
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 3.3
Verovanje u uticaj ličnog glasa
u načinu CENTRALNA VLADA
upravlja institucijama
Svi ispitanici (N=1000)
Mnogo
Bez
odgovora
5%
0%
20%
25%
18%
Nimalo
20%
Bez
odgovora
29%
Malo
31%
Nimalo
22%
Donekle
28%
Malo
Svi ispitanici (N=1000)
Mnogo
16%
Donekle
Verovanje u uticaj ličnog glasa
u načinu LOKALNA VLADA
upravlja institucijama
40%
60%
80%
5%
0%
100%
20%
40%
60%
80%
100%
Slika 3.4
Verovanje u uticaj ličnog glasa
u načinu CENTRALNA VLADA
upravlja institucijama
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Mnogo
Srbi (N=130)
18%
29%
29%
65%
20%
15%
Nimalo
20%
31%
4%
23%
Malo
63%
17%
18%
5%
Bez
odgovora
15%
0%
Srbi (N=130)
24%
Nimalo
5%
Bez
odgovora
Albanci (N=900)
Donekle
4%
Malo
Prema nacionalnosti
Mnogo
1%
Donekle
Verovanje u uticaj ličnog glasa
u načinu LOKALNA VLADA
upravlja institucijama
40%
60%
80% 100%
15%
0%
20%
40%
60%
80% 100%
Istraživanje 2012
Televizija je i dalje glavni izvor informacija iz oblasti politike,
ali i internet izranja kao bitan izvor.
Televizija i internet su dva najčešća izvora za informisanje o
političkim pitanjima. Dok je TV glavni izvor za političke vesti (88%),
zanimljivo je zapaziti da internet ne zaostaje mnogo, sa 66%
mladih koji su istakli da im je internet izvor političkih informacija
(slika 3.5).
“Svaka porodica na Kosovu od 18:00 do 21:00 na TV-u gleda
vesti, a deca su se prilagodila toj rutini, a na neki način to postaje
kultura.” – Elis, 26 godina, Priština
Ređi izvori informacija o političkim temama su novine, porodične
diskusije, razgovori sa prijateljima i radio. Novine su spomenute
od samo 37% sagovornika kao izvor političkih vesti.
Slika 3.5
Izvori informacija o političkim dešavanjima
Svi ispitanici (N=1000)
Televizija
Postoje velike razlike po pitanju izvora vesti iz oblasti politike, a
koje su spomenuli K-Albanci i K-Srbi. Za mlade K-Srbe glavni
izvori političkih vesti su razgovori sa prijateljima i porodicom,
gde je 83% K-Srba spomenulo ova dva izvora. Samo je 22%23% K-Albanaca odgovorilo na takav način (slika 3.6). Internet,
kao izvor informacija, je naredna razlika među ovim etničkim
grupama. Samo 24% K-Srba spominje ovaj izvor i 74%
K-Albanaca.
“Pokušavam da ne trošim previše vremena na politiku, ali naravno
postoje stvari koje me interesuju. O političkim događajima najviše
pričam sa porodicom i prijateljima.” – Janko, 19 godina, Mitrovica
Veoma mali broj K-Srba spominje novine i radio kao izvore
informacija (redom 8% i 4%). Za mlade K-Albance ovi izvori se
koriste u značajnoj meri (redom 33% i 19%) iako se ređe nego
TV ili internet.
88%
Internet
66%
Dnevne novine
37%
Razgovori u porodici
27%
Razgovori sa prijateljima
i rodbinom
U razgovorima vođenim u fokus grupama mladi učesnici izrazili su
zabrinutost zbog politizacije medija uopšteno, a naročito novina.
“Čuo sam da brojni političari imaju udeo u tim novinama, tako da
je normalno da u njima ne možemo saznati o drugoj strani priče
osim o njihovoj.” – Ljiridon, 23 godine, Priština
47
23%
Radio
18%
Slika 3.6
Izvori informacija o političkim dešavanjima
Srbi (N=130)
Albanci (N=900)
Razgovori sa
prijateljima
i rodbinom
Razgovori
u porodici
Radio
Dnevne novine
20%
23%
82%
Razgovori
u porodici
83%
Radio
19%
39%
Dnevne novine
Televizija
Internet
Razgovori sa
prijateljima
i rodbinom
90%
68%
4%
8%
77%
Televizija
Internet
22%
48
Orijentacija ka vladi ili ka opoziciji? Naginjanje levici ili
desnici? Značajan udeo mladih pokazuje “neutralan”
stav.
Pitali smo mlade da na skali od 1-10 iskažu svoju podršku bilo
opoziciji ili vladi, gde je 1 oznaka za “u potpunosti podržavam
opoziciju” a 10 je oznaka za “u potpunosti podržavam vladu”.
Ispitanici koji su se pozicionirali na skali od 1-4 su kasnije
kategorizovani kao oni koji su “skloni opoziciji”, oni koji su
se na skali pozicionirali između brojeva 5 i 6 su svrstani u
kategoriju “neutralni”, a oni koji su se na istoj skali poziciionirali
između 7-10 su oni koji “naginju vladi”.
Više od 36% mladih ispitanika izjavilo je da je “neutralno”,
dok je oko 32% onih koji su “skloni opoziciji”, odnosno 25%
onih koji su “skloni vladi”. Osam procenata (8%) je odbilo da
odgovore na pitanje (slika 3.7).
Većina ispitanih K-Srba nije se povezala niti sa opozicijom niti
sa vladom Kosova. Skoro 51% je reklo da su “neutralni”, a
45% je odbilo da odgovori na pitanje (slika 3.7).
Mladi su pitani i da na skali od 1 do 7 pozicioniraju svoju
političku orijentaciju, pri čemu je 1 oznaka za “levicu”, 4
“centar”, a 7 za “desnicu”. Bez obzira na to da li su upoznati
sa tim koji su politički konteksti vezani za levicu ili desnicu,
mladi su zamoljeni da sebe pozicioniraju na skali. Oni koji su
se svrstali u grupi 1-3 su kategorizovani kao “levica”, oni koji
su dali ocenu 4 kao “centar” a oni koji su se svrstali na skali
između 5-7 kao “desnica”.
Oko 22% ispitanika nije znalo kako da sebe svrsta na skali
(slika 3.8). Ponovo je najveći broj mladih stvrstan u “ugodni”,
“neutralan” deo skale (36%). Broj ispitanika koji se svrstao u
levicu i desnicu je skoro jednak, sa 21% i 20%.
Zanimljivo je da mladi K-Srbi nisu izrazili nikakvu sklonost
kada je reč o političkoj ideologiji. Oko 65% smatra sebe
neutralnima, dok 29% nije znalo kako da se svrsta.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 3.7
Orijentacija u vladinom spektru
Pro-opoziicije u odnosu sa Pro-vlade
Pro-opozicije
Svi ispitanici (N=1000)
Neutralno
32%
Odbija
36%
34%
Albanci (N=900)
Pro-vlade
25%
34%
8%
26%
6%
1%
Srbi (N=130)
51%
4%
45%
Slika 3.8
Orijentacija u političkom spektru
Politička ubeđivanje levih nasuprot desnih političkih uverenja
Levo
Svi ispitanici
(N=1000)
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
1
7% 4%
7% 5%
2
3
10%
4
36%
10%
34%
65%
5
6
7
7% 4%
8% 5%
5%
DK
9%
22%
10%
22%
29%
Desno
Istraživanje 2012
Većina mladih smatra da nisu predstavljeni u politici.
“Ono čime se političari vode, uključujući i one koji su
mladi, su lični dobici a ne ideali”.
Omladina sa Kosova ne smatra da ima predstavnika u
politici, 64% intervjuisanih reklo je da smatra da su “malo” ili
“ni malo” predstavljeni u sferi politike (slika 3.9).
U grupnim razgovorima, mladi koji nisu uključeni u politiku
kažu čak ni da ih mladi političari ne predstavljaju. Oni su
mišljenja da je svaki mladi političar vođen pre ličnim koristima
(zaposlenje, stručna praksa, stipendije itd.) nego političkim
idealima.
Ovakvo mišljenje potvrđeno je i u razgovorima vođenim sa
mladima koji su aktivni u politici. Mnogi su izjavili da su veće
šanse da neko nađe posao ako je uključen u političku stranku.
Stoga, oni na “volonterskoj osnovi” doprinose političkim
aktivnostima.
“Upoznala sam mlade ljude koji kažu da je jedini način da se
zaposliš kroz članstvo u političkoj partiji i oni su se učlanili. Svi
koji su se u Đakovici učlanili u stranku našli su posao.” – Jeta,
26 godina, Đakovica
Većina mladih (52%) je “donekle zadovoljna” demokratijom
na Kosovu, ponovo otkrivajući neutralniju poziciju po ovom
pitanju. Samo je 28% reklo da su ili “veoma zadovoljni” ili
“zadovoljni” nivoom demokratije na Kosovu. Skoro svaka
peta mlada osoba izrazila je nezadovoljstvo u vezi sa ovim
problemom (slika 3.10).
Među mladim K-Srbima još je više izraženo nezadovoljstvo
postignutim nivoom demokratije na Kosovu. Oko 39% je
“nezadovoljno”, dok je 22% K-Albanaca izjavilo isto. Kontrast
je veći kada se upoređuje stepen zadovoljstva demokratijom
na Kosovu. Samo je oko 2% K-Srba izjavilo da je “zadovoljno”,
dok je to reklo 26% K-Albanaca (slika 3.10).
49
Slika 3.9
Percepcija mladih ljudi na njihovo
predstavljanje u politici
Veoma
Donekle
Malo
Nimalo
Bez odgovora
Svi ispitanici N=1000) 5%
28%
40%
24%
3%
Albanci (N=900) 6%
29%
38%
24%
2%
Srbi (N=130)
32%
46%
11%
11%
Slika 3.10
Nivo zadovoljstva sa demokratijom na Kosovu
Veoma
zadovoljan/na
Svi ispitanici (N=1000) 4%
Albanci (N=900) 4%
Zadovoljan/na
Donekle
zadovoljan/na
22%
Nezadovoljan/na
Potpuno
nezadovoljan/na
52%
23%
51%
18%
4%
17%
4%
1%
Srbi (N=130) 2%
59%
35%
4%
50
Ispitanici su pokazali da imaju nizak nivo poverenja
u institucije, i da veruju verskim vođama, policiji i u
određenoj meri medijima.
Ispitanici su zamoljeni da na skali poverenja ocenama od
1-10 ocene nekoliko grupa i ustanova11, gde 1 znači “uopšte
nemam poverenja”, a 10 znači “imam dosta poverenja”. Radi
lakšeg predstavljanja ocene su kasnije prebačene na skalu od
0-100 gde 0 znači “uopšte nemam poverenja” a 100 “imam
dosta poverenja”12.
Grupe i ustanove dobile su u proseku 42 poena na pomenutoj
skali, što znači da mladi sa Kosova pre pokazuju nepoverenje
nego poverenje prema ovim skupinama.
Verske vođe su među onima kojima se ukazuje najveće
poverenje, sa 64 poena na skali (slika 3.11), potom sledi
policija sa 60, a potom mediji sa 55 poena. Neprofitne
organizacije su pozicionirane na sredini skale sa 50 poena.
Sve druge ustanove i grupe našle su se u drugoj polovini skale,
što u proseku znači da su mladi pre skloni da im ne veruju
nego da im veruju.
UNMIK, političke stranke i EULEX u proseku predstavljaju
grupe u koje mladi imaju najmanje poverenja, a koje su na
skali poverenja dobili redom 26, 28 i 28 poena.
U proseku, mladi K-Srbi pokazuju nizak stepen poverenja u
institucije i grupe, sa prosečnom ocenom ispod 24 poena
na skali poverenja. Verske vođe su izuzetak i za K-Srbe i za
K-Albance. Na žalost, kancelarija predsednika i kancelarija
premijera Kosova dobile su skor od 5 i 6 poena, što ukazuje
potpuno odsustvo poverenja.
Verske vođe su u tesnoj vezi sa političkim partijama. Ove dve
stvari su nerazdvojne, crkva i država”. – Stefan, 21 godina,
Mitrovica
11
12
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 3.11
Poverenje grupa i institucija
Svi ispitanici (N=1000)
Potpuno
100
75
36
40
45
50
54
54
55
57
61
66
67
68
72
72
74
39
34
33
32
28
28
26
33
33
33
27
27
21
25
19
50
25
64
60
55
50
46
46
45
43
Nimalo 0
Slika 3.12
Poverenje grupa i institucija
Prema nacionalnosti
Albanci (N=900)
Potpuno
Srbi (N=130)
100
75
77
64
63
56
50
43
50
47
39
47
39
46
44
40
24
25
11
Nimalo 0
Ukupno je 15 institucija i grupa ispitivano.
Skor od 50 poena na skali poverenja znači da se u grupu niti veruje niti se u nju ne veruje.
18
14
5
10
6
20
19
Istraživanje 2012
Nezavisno od etničkog porekla, mladi sa Kosova su
najviše zabrinuti zbog nezaposlenosti i povećanja
siromaštva. Istovremeno oni pokazuju zabrinutost zbog
“otcepljenja dela teritorije Kosova”.
U okviru istraživanja mladima je postavljeno pitanje koliko
ih brine nekoliko problema sa kojima se Kosovo trenutno
suočava. Ocene su formirane na skali 1-4 gde 1 znači “veoma
sam zabrinut”, 2 znači “donekle sam zabrinut”, 3 znači “malo
sam zabrinut” a 4 znači “uopšte nisam zabrinut” 13.
Kosovska omladina, nezavisno od toga kojoj etničkoj grupi
pripadaju, ukazuju na nezaposlenost i povećanje siromaštva
kao dva najprisutnija problema u društvu. Redom, 94% i 92%
ispitanika reklo je da su “veoma zabrinuti” zbog ova dva
pitanja (slika 3.12.).
Treći problem za koji su mladi ukazali visok stepen zabrinutosti
je percepcija o otcepljenju. Sedamdesetčetiri posto (74%) je
reklo da je “veoma” zabrinuto za taj problem a 16% njih je
istaklo da je “donekle” zabrinuto za njegove posledice po
društvo. To ukazuje na visok stepen osetljivosti ovog pitanja,
koje je nedavno postalo aktuelno usled razvoja događaja na
severnom Kosovu. K-Albanci vide ovaj problem kao pitanje
gubitka severne teritorije, dok za K-Srbe separacija znači
odvajanje od Srbije.
“Plašim se asimilacije. Šta bi se desilo kada bi, na primer,
Beograd priznao nezavisnost Kosova? Jedan moj prijatelj je
promenio prezime i više se ne oseća kao Srbin već kao Kosovar.
Toga se plašim.” – Stefan, 23 godine, Mitrovica
Interesantno je da je 68% mladih izjavilo da su “veoma
zabrinuti” zbog zagađenja. Čini se da je tolika učestalost
ovakvog odgovora uzrokovana usled prisutnosti problema
zagađenja u političkoj javnosti i zainteresovanošću medija da
o tome izveštavaju tokom 2012.14
51
Slika 3.13
Problemi i zabrinutosti za Kosovu omladinu
Svi ispitanici (N=1000)
Veoma
6%
74%
Podela teritorije Kosova
15%
68%
Zagađenje životne sredine
20%
22%
64%
Neizvesnost oko radnom mestu
Ugrožavanje života i zdravlja
na radnom mestu
59%
23%
54%
Propust da se ispravi zakona
Širenje kancerogenih oboljenja
25%
23%
51%
Sloboda kretanja unutar
teritorije Kosova
Sloboda kretanja
van teritorije Kosova
Razni krijumčarenje
45%
27%
25%
47%
24%
48%
HIV / AIDS-a
23%
39%
35%
Pretnja uličnih kriminalaca
Klimatske promene
3%
93%
Povećano siromaštvo
Pretnja terorističkim napadima
Donekle
95%
Nezaposlenost
25%
26%
20%
22%
23%
Slika 3.14
Problemi i zabrinutos za Kosovsku omladinu - Prema nacionalnos
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
Veoma Donekle
Nezaposlenost
Povećano siromaštvo
95%
93%
Donekle
Povećano siromaštvo
98%
1%
6%
Nezaposlenost
99%
0%
Nesprovođenje
zakona
68%
29%
Podela teritorije Kosova
74%
15%
Zagađenje životne sredine
68%
20%
Neizvesnost za radno mesto
64%
22%
Neizvesnost za radno mesto
Ugrožavanje života i zdravlja
na radnom mestu
Ugrožavanje života i zdravlja
na radnom mestu
Veoma
3%
79%
18%
75%
19%
59%
23%
Podela teritorije Kosova
59%
28%
Nesprovođenje
zakona
Širenje kancerogenih
oboljenja
Sloboda kretanja unutar
teritorije Kosova
54%
25%
Širenje kancerogenih
oboljenja
21%
65%
51%
23%
51%
35%
45%
27%
Sloboda kretanja van
teritorije Kosova
Sloboda kretanja unutar
teritorije Kosova
Sloboda kretanja van
teritorije Kosova
47%
25%
Zagađenje životne sredine
Razna krijumčarenja
48%
24%
HIV/AIDS
53%
30%
33%
32%
3%
51%
Kako bi bilo jasnije, samo su procenti za odgovore “veoma” i “donekle” grafički prikazani.
Mediji su dosta izveštavali o dešavanjima u Feronikel fabrici čelika (odlazak na sud zbog zagađenja) i pitanju zagađenja poljoprivrednih gazdinstava
13
14
52
Iako su zabrinuti, K-albanska omladina je generalno
optimistična u vezi sa ekonomskom budućnošću Kosova.
To nije slučaj sa K-Srbima čija su predviđanja sumorna.
Iako mladi na Kosovu smatraju da su nezaposlenost i
povećanje siromaštva dva najveća problema u ovom trenutku,
većina (77%) veruje da će se na duže staze njihova ekonomska
situacija poboljšati (“značajno će se poboljšati” i “donekle će
se poboljšati”). Jedanaest procenata (11%) mladih ne očekuje
nikakve promene u razvoju ekonomije Kosova, a samo 6%
smatra da će se ekonomska situacija pogoršati u narednih 10
godina (slika 3.15.).
Očekivanja u vezi sa ekonomskim razvojem u narednih 10
godina značajno se razlikuju među mladim K-Albancima i
K-Srbima. Ovi drugi misle da će ekonomija u budućnosti biti
sve turobnija, 49% smatra da će “biti lošija” ili “mnogo lošija”,
dok 18% veruje da se neće promeniti (slika 3.16, desno).
Nasuprot njima, 84% intervjuisanih K-Albanaca je pozitivno
po pitanju ekonomskog napretka u godinama koje predstoje
(slika 3.16, levo).
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 3.15
Očekivanja mladih o ekonomiju Kosova
narednih 10 godina
Svi ispitanici (N=1000)
Biće znatno poboljšana
20%
Biće donekle poboljšana
57%
Biće isto
11%
Donekle će se pogoršati
Veoma će se pogoršati
Bez odgovora
5%
1%
5%
Slika 3.16
Očekivanja mladih o ekonomiju Kosova
narednih 10 godina
Albanci (N=900)
Biće znatno
poboljšana
Donekle će se
pogoršati
62%
10%
3%
Veoma će se
pogoršati
Bez odgovora
Biće znatno
poboljšana
22%
Biće donekle
poboljšana
Biće isto
Srbi (N=130)
Biće donekle
poboljšana
Biće isto
18%
Donekle će se
pogoršati
Veoma će se
pogoršati
3%
2%
Bez odgovora
35%
14%
31%
Istraživanje 2012
53
Kosovo i evropske integracije
Uprkos tome što postoje problemi unutar Evropske unije,
mladi sa Kosova u velikoj meri podržavaju pridruživanje.
Mladi na Kosovu veoma podržavaju priključenje Evropskoj uniji.
Kada im je postavljeno pitanje da li bi Kosovo trebalo da bude
deo EU, oko 88% je odgovorilo potvrdno dok je samo 7% dalo
negativan odgovor (slika 4.1). Bitno je napomenuti da se ova
podrška odražava u vremenu kada Evropska unija prolazi kroz
ekonomsku krizu i političke debate. Podrška članstvu u EU nije u
korelaciji sa mestom stanovanja ispitanika.
Kada se analiziraju odgovori mladih K-Srba uviđa se da je
njihova percepcija potpuno drugačija. Skoro da ne postoji
mogućnost da podržavaju ulazak Kosova u Evropsku uniju, čemu
se protivi 56% ispitanika. Dodatnih 43% K-Srba odgovorilo je na
ovo pitanje sa “nisam siguran/na” (slika 4.1).
“Ljudi se protive evropskim integracijama jer su oni podržali
bombardovanje ovog područja. Oni ne mogu biti naši prijatelji.
Evropske integracije znače oduzimanje našeg nacionalnog
dostojanstva.” – Stefan, 24 godine, Mitrovica
“Evropske integracije nam nisu važne. Postoje značajnija pitanja
koja su nam bitna i ne razmišljamo o tome kada se suočavamo
sa mnogim drugim problemima.” – Ivana, 24 godine, Mitrovica
Oko 70% mladih K-Albanaca veruje da bi priključenje Kosova
Evropskoj uniji pomoglo budući ekonomski i politički razvoj (slika
4.2). Stavovi K-Srba su u potpunosti drugačiji; 74% misli da bi
priključenje Evropskoj uniji donelo Kosovu samo ekonomske i
političke probleme.
Dok odgovori dobijeni kvantitativnim istraživanjem ukazuju
da bi ulazak Kosova u Evropsku uniju doprineo privrednom i
političkom razvoju, razgovorima u fokus grupama otkriveno je
da mladi nisu upoznati sa direktnim posledicama koje bi ovaj
proces imao na Kosovo. Kada se razgovaralo o praktičnim
koristima evropskih integracija, dosta je mladih spomenulo
viznu liberalizaciju kao glavni benefit. Za njih, to je direktna
asocijacija za ovaj proces, čime se uprošćavaju svi drugi pravni,
institucionalni i privredni aspekti.
Slika 4.1
Da li mislite da Kosovo treba da se pridruži EU?
Da
Svi ispitanici
(N=1000)
Ne
Bez odgovora
88%
7% 4%
3%
Albanci (N=900)
94%
4%
1%
Srbi (N=130)
56%
43%
Slika 4.2
Uticaj članstva u EU
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
Doneće ekonomski
i politički razvoj
70%
Doneće ekonomski razvoj
22%
Doneće ekonomski
i politički razvoj
1%
Doneće ekonomski razvoj
1%
Doneće politički razvoj
3%
Doneće politički razvoj
3%
Ne bi promenio ništa
3%
Ne bi promenio ništa
5%
Doneće ekonomske probleme
1%
Doneće ekonomske probleme
Doneće političke probleme
1%
Doneće političke probleme
1%
Doneće ekonomske
i političke probleme
Doneće ekonomske
i političke probleme
14%
3%
74%
54
Kada će Kosovo postati članica EU? Mladi sa Kosova veoma su optimistični.
Kod mladih na Kosovu široko je rasprostranjen optimizam i
veruju da će njihova zemlja uskoro postati članica Evropske
unije. Polovina ispitanika (50%) veruje da će se to ostvariti u
narednih pet godina. Drugih 28% predviđa da će se to ostvariti za 10 godina, dok 13% smatra da će Kosovo biti deo EU
za više od 10 godina.
Ovako sveprisutan optimizam može se objasniti nedostatkom
informacija o tome šta proces podrazumeva i koje bi uslove
Kosovo trebalo da ispuni. Nasuprot tome, može biti rezultat
činjenice da mnogi mladi ljudi izjednačavaju proces evropskih integracija sa viznom liberalizacijom/slobodom kretanja.
“Ne verujem da su ljudi dovoljno upoznati sa uslovima i pravilima pridruživanja EU. Većina ljudi koje poznajem misle da su EU
integracije isto što i vizna liberalizacija.” – Paštrik, 25 godina,
Priština
I dok su mladi K-Albanci prilično optimistični kada je reč o
pristupanju Kosova Evropskoj uniji, K-Srbi imaju oprečno
mišljenje. Četrdesetšest posto (46%) K-Srba ne veruje da će
Kosovo ikada biti članica Evropske unije. Značajan broj mladih K-Srba (35%) nije moglo dati nikakvu procenu u vezi sa
ovim pitanjem. Oko 17% mladih iz ove etničke grupe smatra
da će Kosovo dobiti članstvo u EU ali da će za to biti potrebno
da prođe više od 20 godina.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 4.3
Kada će se Kosovo pridružiti EU
Svi ispitanici (N=1000)
U narednih 5 godina
50%
U narednih 10 godina
28%
Trebaće više od 10 godina
Trebaće više od 20 godina
Nikada
9%
4%
3%
Bez odgovora
6%
Slika 4.4
Kada će se Kosovo pridružiti EU
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
U narednih 5 godina
53%
U narednih 10 godina
Trebaće više
od 10 godina
Trebaće više
od 20 godina
Nikada
Bez odgovora
29%
9%
3%
1%
5%
U narednih 5 godina
U narednih 10 godina
Trebaće više
od 10 godina
Trebaće više
od 20 godina
Nikada
Bez odgovora
2%
17%
46%
35%
Istraživanje 2012
Većina mladih proces evropskih interacija shvata kao
“slobodu kretanja i viznu liberalizaciju”.
Sloboda kretanja i vizna liberalizacija su benefiti koje mladi
najčešće povezuju sa priključenjem Evropskoj uniji. To je
potvrđeno i u kvantitativnim i u kvalitativnim nalazima. Oko
51% ispitanika spomenulo je oba kao koristi od evropskih
integracija. Ukoliko uzmemo u obzir 29% ispitanika koji su
spomenuli sve dobrobiti uključujući i slobodu kretanja i viznu
liberalizaciju, tada dolazimo do zaključka da 80% mladih
veruje u ova dva kao u koristi procesa (slika 4.5).
Slobodna trgovina, olakšani boravak u zemljama članicama i
subvencije su druge beneficije koje su povezivane sa procesom
integracija, ali u malom broju.
Slika 4.5
Koristi povezane sa clanstvom u EU
Svi ispitanici (N=1000)
Slobodno kretanje i liberalizacija
viznog režima
“Ne postoje nikakve mogućnosti da se Kosovo priključi
Evropskoj uniji. Postoji niz uslova koje je nemoguće ispuniti.
Srbi se nikada neće složiti sa njima, a time će i proces biti
odložen.” – Janko, 23 godina, Mitrovica
51%
Slobodan promet (bez carine) robe
6%
Lakši ostanak ljudi
u zemljama članicama
6%
Korist od subvencija / pomoć
3%
Sve zajedno
“Kada Kosovo bude intgrisano u EU, doći će i pomoć. Većina
slabije razvijenih EU zemalja dobija finansijsku pomoć za
razvoj infrastrukturnih projekata.” – Jeta, 26 godina, Prizren
Zanimljivo je da 55% mladih K-Srba povezuje evropske
integracije sa sve četiri olakšice: slobodom kretanja i viznom
liberalizacijom, slobodnom trgovinom, olakšanim boravkom
u zemljama članicama i subvencije. Takvo pozitivno shvatanje
efekata evropskih integracija ukazuje da se mladi K-Srbi ne
protive ideji pridruživanja EU po sebi, već se pre opiru ideji da
će se Kosovo priključiti EU (slika 4.6).
55
Ne znam
29%
4%
Slika 4.6
Koristi povezane sa clanstvom u EU
Albanci (N=900)
Srbi (N=130)
Slobodno kretanje i
liberalizacija viznog režima
54%
Slobodno kretanje i
liberalizacija viznog režima
Slobodan promet
(bez carine) robe
6%
Slobodan promet
(bez carine) robe
Lakši ostanak ljudi
u zemljama članicama
6%
Lakši ostanak ljudi
u zemljama članicama
Korist od
subvencija / pomoć
Sve zajedno
Ne znam
Korist od
subvencija / pomoć
3%
29%
2%
5%
2%
4%
Sve zajedno
Ne znam
55%
35%
56
Mišljenje mladih u vezi sa pitanjem učinka vlade po pitanju
evropskih integracija je podeljeno. Oko 31% veruje da je
trenutni posao vlade u približavanju Kosova Evropskoj uniji ili
“u potpunosti zadovoljavajuć” ili “zadovoljavajuć” (slika 4.7),
40% bira neutralniji ugao posmatranja odgovarajući da je
vladin rad “donekle zadovoljavajuć”, a 24% izjavilo je da je
“nezadovoljavajuć” ili “u potpunosti nezadovoljavajuć”.
Većina mladih K-Srba (55%) veruje da je dosadašnji
učinak kosovske vlade u radu na evropskim integracijama
“nezadovoljavajuć” ili “u potpunosti nezadovoljavajuć” (slika
4.8). Do 42% mladih iz ove etničke grupe nije dalo svoje
mišljenje o učinku vlade u vezi sa evropskim integracijama.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 4.7
Posvećenost vlade ka članstvo Kosove u EU
Svi ispitanici (N=1000)
10%
Potpuno dovoljan
21%
Dovoljan
40%
Donekle dovoljan
Nedovoljan
17%
7%
Potpuno nedovoljan
Bez Odgovora
5%
Slika 4.8
Posvećenost vlade ka članstvo Kosove u EU
Albanci (N=900)
Potpuno dovoljan
Srbi (N=130)
10%
21%
Dovoljan
Donekle dovoljan
Bez Odgovora
Dovoljan
43%
Nedovoljan
Potpuno nedovoljan
Potpuno dovoljan
16%
6%
3%
Donekle dovoljan
Nedovoljan
Potpuno nedovoljan
Bez Odgovora
4%
32%
22%
42%
Istraživanje 2012
57
Životni stil i slobodno vreme
Mladi Kosovari provode veliki deo dana uz medije – u
gledanju TV-a, slušanju muzike, društvenom umrežavanju.
U proseku, mlada osoba provodi 3,5 sata u gledanju
televizije. Skoro svaki treći dnevno gleda sapunice.
Mladima je postavljeno pitanje koliko su često uključeni u niz
aktivnosti vezanih za slobodno vreme i dokolicu. Dati odgovori
kazuju da najčešće svoje slobodno vreme provode gledajući
TV i slušajući muziku (slika 5.1, 79% kaže da često na taj način
provodi svoje slobodno vreme). Treća najuobičajenija aktivnost
je izlazak sa prijateljima, gde je oko 56% mladih Kosovara
izjavilo da na taj način provodi svoje slobodno vreme. Mladi
ljudi koji nisu u sistemu obrazovanja pokazuju sklonost da svoje
vreme manje provode sa prijateljima. Pored faktora školovanja,
i faktori pola i urbaniteta imaju uticaja na one koji kažu da
izlaze sa prijateljima. Za devojke iz sela koja ne idu u školu ovaj
udeo iunosi 32%. Sa druge strane oko 77% mladića iz gradova
koji idu u školu kažu da često izlaze sa prijateljima.
Na petom mestu (od šest ispitivanih aktivnosti) učestalosti je
bavljanje sportom, sa 35% ispitanika koji su izjavili da često
vreme provode u ovakvim aktivnostima.
Pitali smo mlade koliko vremena provode gledajući televiziju.
Oko 37% provode između četiri i šest sati dnevno ispred TV-a,
49% provodi dva sata dnevno, a preostalih 14% uz TV provodi
dnevno manje od dva sata. U proseku mladi dnevno provode
3,5 sata dnevno gledajući televiziju.
Mladi sa Kosova preferiraju inostrane muzičke programe na
televiziji (slika 5.2). Oko 45% reklo je da ove programe gleda
svakodnevno, a 23% izjavilo je da muzičke programe gleda dva
do tri puta sedmično. Strani muzički programi su gledaniji od
lake albanske muzike (koja ne spada u folk muziku) i od folk
albanske muzike. Značajan procenat mladih (40% gleda često
a 23% dva do tri puta nedeljno) prati vesti. Zanimljivo je da
svaka treća osoba dnevno prati neku sapunicu.
Slika 5.1
Koliko često radite svaku od ovih aktivnosti?
Svi ispitanici (N=1000)
Često
Ponekad
Gledam TV
79%
20%
Slušam muziku
79%
19%
Izadjem sa prijateljima
56%
Čitam knjige / časopise
41%
43%
Bavim se sportom
45%
35%
3%
Idem u bioskop
44%
27%
Slika 5.2
Frekvencija gledanja televizijskih programa
Svi ispitanici (N=1000)
Svaki dan
33%
Sport/Programi
sa sportskim komentarima
33%
Domači filmovi
31%
Strani akcijski filmovi
31%
Strani filmovi
sa socijalnim temama
Muzički program
sa narodnom muzikom
10%
Političke rasprave
4% 10%
0%
23%
27%
21%
14%
18%
28%
24%
13%
23%
25%
22%
Verski programi
15%
18%
20%
Humoristicki programi
18%
30%
15%
Dokumentarni filmovi
11%
14%
23%
Strani triler filmovi
14%
13%
23%
35%
Sapunice/seriali
Muzički program
sa lakom muzikom
Oko 1 sat nedeljno
23%
40%
Vesti
Kvizovi
Oko 2-3 puta nedeljno
45%
Strani muzički programi
19%
22%
21%
23%
30%
23%
15%
21%
22%
17%
22%
25%
50%
75%
100%
58
Mladi su veoma povezani međusobno i veliki su korisnici
društvenih mreža.
Mladi sa Kosova veoma su dobro povezani, skoro devet od
deset njih kaže da ima pristup internetu (slika 5.3), bez obzira
na to gde žive (selo/grad) i bez razlike na etničko poreklo.
Stopa dostupnosti interneta je 95% za mlade iz grada, odnosno
89% za one iz seoskih sredina (slika 5.4). Skoro 92% mladih
K-Albanaca i 86% K-Srba ima pristup internetu.
Društveno umrežavanje i ćaskanje (četovanje) su dva najčešće
spominjana razloga zbog kojih mladi koriste internet. Istim
redosledom, 83% i 80% mladih koristi internet (N=914) jer bi
želeli da se povezuju sa drugima ili da četuju. Iz razgovora u
fokmaus grupa utvrdili smo novi trend, pristup internetu preko
mobilnih telefona, kojim se šire prilike za daljim povezivanjem
sa drugim osobama. Dosta mladih izjavilo je da preko mobilnih
telefona koriste facebook i da oko 80% vremena provedenih
na internetu, upravo provode na društvenom umrežavanju.
“Primetio sam da ako ne ideš u kafiće i ako ne koristiš facebook
nisi IN, ne pratiš trendove i bićeš izdvojen od ostalih. Ako nisi u
skladu sa ova dva trenda, onda si OUT.” – Albert, 23 godine,
Priština
Gledanje filmova/slušanje muzike, čitanje za potrebe škole/
posla/iz zadovoljstva i proveravanje elektronske pošte su
često pominjani razlozi zbog kojih mladi koriste internet.
Svaki od ovih razloga je pomenulo više od polovine mladih
korisnika internet.15
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 5.3
Da li koristite internet?
Razlozi za korišćenje Interneta
Samo korisnici Interneta (N=914)
Svi ispitanici (N=1000)
Da
Ne
Da biste pristupili
društvenim mrežama
Za "ćaskanje" sa
prijateljima / rođacima
Da biste videli video/slušanje muzike
83%
80%
61%
56%
Da biste pročitali vest/biti informisan
55%
Za informacije o školi / rad, itd
53%
Za slanje / primanje e- mailova
9%
91%
29%
Za rad
27%
Za igranje
27%
Za skidanje filmova / knjiga
Kupovina/ plaćanje /
online rezervacije
Bankovni račun online
7%
5%
Drugo
Slika 5.4
Korišćenje Interneta
Prema zoni - urbano / ruralno i nacionalnosti
Da
5%
95%
11%
8%
89%
92%
Ne
14%
86%
U proseku, mladi sa Kosova na internetu dnevno provode
3,5 sata. Ovakve nalaze potvrđuju i fokus grupe. Kosovska
omladina provodi 7 sati dnevno uz internet i televiziju.
Urbano
(N=450)
Ruralno
(N=550)
Zona
15
Albanci
(N=900)
Srbi
(N=130)
Nacionalnost
Obratiti pažnju da je svaki ispitanik mogao da spomene više od jednog razloga zbog kojih koristi internet; stoga procenat ne premašuje broj od 100%.
Istraživanje 2012
Vrednosti u vezi sa fizičkim izgledom, uvažavajućim
društvenim statusom i čak zdravom ishranom smatraju
se najpopularnijim među većinom mladih sa Kosova.
Mladi čiji su stavovi istraživani zamoljeni su da ocene grupu
od dvanaest vrednosti. Ocene su davane na skali od 1 do 3
gde je 1 oznaka za “popularan“, 2 za “ne sasvim popularan“
i 3 “nepopularan“.
Mladi su izdvojili kao najbitnije tri stvari: dobar fizički izgled
(87%), posedovanje fakultetske diplome (86%) i nezavisnost
(84%) (slika 5.5).
Slika 5.5
Šta je moderno u Kosovu
Svi ispitanici (N=1000)
Moderno
Ne bas moderno
Interesantno je da je “zdrava ishrana” sledeći popularan
trend među omladinom na Kosovu što je 83% izjavilo.
Čini se da društveni aktivizam – uključivanje u civilno društvo
ili političku organizaciju – i aktiviranje u oblasti politike nisu
naročito popularni među mladima na Kosovu. Ove dve stvari
spomenute su kao “popularne“, istim redosledom, u 42% i
29% slučajeva. Konzumiranje marihuane je po mišljenju
mladih sa Kosova najmanje popularno (samo je 10%
spomenulo pušenje marihuane kao popularno).
Staromodno
Ne znam
Izgledati lepo
87%
9% 4%
Završiti univerzitet
86%
9% 4%
3%
13%
Biti nezavisan
84%
Zdrava prehrana
83%
23%
70%
25%
68%
Odeće dizajnerskim markama
22%
61%
Brak
Učestvovanje u građanskim
inicijativama
32%
11%
35%
25%
5%
9%
23%
38%
21%
5%
5%
8%
30%
40%
Uključiti se u politici
0%
14%
71%
Preuzimanje odgovornosti
Pušenje marihuane
11% 5%
81%
Baviti se karijerom
Biti veran
Razgovori u fokus grupama otkrili su da su poslednji trendovi
u modi, frizuri i odeći takođe važni. Kada bi odgovarali na
pitanja šta je u trendu, sagovornici u svakoj grupi odgovarali
su da je to dobar fizički izgled, što se izdvaja kao vrhunski
motiv. “Dobar izgled” je potreban kako bi neko bio prihvaćen
u društvenim krugovima, da bi se zaposlio ili stupio u vezu sa
drugom osobom.
59
30%
62%
50%
75%
100%
60
Generalno, priče o seksu se još uvek smatraju tabuom,
naročito ako biste o tome razgovarali sa roditeljima ili
drugim članovima porodice.
“Stvari koje govorite prijateljima ne govorite roditeljima,
naročito ne one koje su u vezi sa seksom“. Bora, 21 godina,
Prizren
Oko 45% mladih iz istraživanja reklo je da nikada nije imalo
seksualne odnose, 18% da je imalo odnose samo sa jednim
partnerom, a 13% sa više od jednog partnera. Gotovo svaki
četvrti ispitanik (24%) nije odgovorio na pitanje.
Od broja mladih koji su izjavili da su imali seksualne odnose
(N=312) samo 35% koristi redovno zaštitu, 34% je koristi
povremeno dok 25% nikada nije koristilo zaštitu tokom
stupanja u seksualne odnose. Ako se rezultati odvoje u odnosu
na pol ispitanika, oko 36% devojaka reklo je da nikada nije
koristilo zaštitu, naspram 22% mladića.
Studija o mladima na Kosovu
Pogled unapred, utemeljen u tradiciji
Slika 5.6
Seksualni odnosi među mladima
Kosova
Svi ispitanici (N=1000)
Odbijam da razgovaram
o ovoj temi
24%
13%
Imao sam seksualni
odnos sa više
od jednog partnera
Upotreba zaštitnih mera od strane
mladih ljudi na Kosovu
Samo oni koji su počinili seksualne odnose
(N=312)
Da, redovno koristim
35%
Da, povremeno koristim
34%
18%
Ne, nikada ne koristitim
Imao sam seksualni
odnos sa jednim
partnerom
Nisam imao
seksualni odnos
Nisu mi poznati,
ja ne znam šta je to
25%
1%
45%
Bez odgovora
6%
Slika 5.7
Upotreba zaštitnih mera od strane mladih ljudi
na Kosovu
Samo oni koji su imali seksualne odnose
Prema polu
Muškarci (N=237)
Žene (N=75)
39%
Da, redovno koristim
21%
35%
Da, povremeno koristim
29%
21%
Ne, nikada ne koristim
Nije mi poznato, ja ne znam šta je to
Bez odgovora
36%
2%
5%
12%
Download

STUDIJA O M L A D I M A NA KOSOVU