Срем
Revija
број 2
цена 90 дин
децембар 2013/јануар 2014
Желимо Вам срећну и
успешну Нову годину и
Божићне празнике!
Оскар за квалитет
Страна 2
Тамо­амо по срему
Стране 6­10
Korak napred
Nagara|eni za kvalitet
Два „Оскара“ у
Општини Сурчин
Немају само Американци награду „Оскар“. Од пре неколико дана, чак два
„Оскара“ стигли су у општину Сурчин. Додуше, нису за достигнућа у области
филмске уметности, али јесу вредни и за Сурчин и за Срем, па и за Србију!
Запослени у бившем „Центропроизводу“, а сада у „Nestle Adriatic-S“-у, у
Сурчину, награђени су, од врха компаније „Нестле“, првим наградама („Оскарима“) за допринос у контроли квалитета и у контроли трошкова (уштедама). Венац маслинових грана („Оскар“) компаније Нестле, за квалитет, до-
Бојана Поповић Шеф награђеног тима
дељен је тиму који предводи Бојана Поповић, млада
технолошкиња. Њен тим је,
на захтев Компаније решио
проблем губљења натријум
глутамината у зачину „Ц“,
чиме је, оригиналном иновацијом, директно допринео подизању добити Компаније, односно уштедама.
Други тим, који предводи
Александра Шкипина радио
Оскар у Сурчину
је на пројекту контроле
квалитета у производњи и дошао до битних решења која су од значаја за
цео „Нестле“, чиме је заслужио другог „Оскара“ Компаније. (Трећи „Оскар“,
од укупно три за ову годину, за унутрашњу безбедност, отишао је у погон
„Нестлеа“ у Темишвару.)
Додела највиших признања у „Нестлеу“ произвођачима у Сурчину (уручио
их је лично господин Вокер, директор „Нестлеа“ за Европу!) није дошла случајно: веома су цењени као произвођачи и као чувари квалитета својих
производа. Чак четири бренда иду, под окриљем „Нестлеа“, из ове фабрике, у извоз: Маги, Томи, Ципирипи и Бујон. и то не само у регион Балкана,
већ и у остатак света!
Из „Нестле“ фабрике у Сурчину, нема отпуштања радника због кризе на
тржишту. Напротив: пре пар месеци, у овај погон примљено је 14 радника
на пробни рад, а ових дана сви су потписали уговоре о раду на неодређено време!
Текст и снимци: Трифун Матић
Митровдан у
Митровици
Сваке године, традиционално, Сремска Митровица, на
свечан начин прославља своју славу: Светог великомученика Димитрија, по коме је овај град сада носи име. Свету
архијерејску литургију, у Саборном храму Св. Димитрија,
служио је епископ сремски господин Василије, уз саслужење свег сремскомитровачког свештенства и у присуству
великог броја грађана. После литургије, од храма, до базилике Светом Димитрију, кренула је литија, а потом је владика са гостима, примљен у Скупштини града, где га је
дочекао градоначелник Сремске Митровице, Бранислав
Недимовић. У сали Скупштине одржана је свечана академија и уручене су „Новембарске награде“ заслужним привредницима и појединцима.
Б. Станојевић
2
Ревија СРЕМ
Zapo{qavawe u Sremu
Stara Pazova
Од „мале привреде“
до индустријских зона
У најранија времена југословенског
привредног живота, Општина Стара
Пазова издвајала се, међу општинама
у Србији по виталности „мале привреде“ – занатским и производним радњама, радионицама и сервисима, у којима није било ООУР-а, радничких
савета, ни других самоуправних органа. Самоуправни социјализам није
преживео сурову економску стварност. „Мала привреда“ и у Пазови и
другде, углавном јесте.
Стога општинским гарнитурама у Старој
Пазови није било тешко да схвате који је једини пут којим треба водити Општину. Данас се
у општини Стара Пазова привредни живот
одвија углавном у индустријским зонама и у
пољопривреди и о тим сегментима живота
општине, брижљиво се води рачуна!
На територији општине Стара Пазова тренутно постоје четири индустријске зоне, на
укупнопј површини од око 1.500 хектара. Оне
су инфраструктурно опремљене и у потпуности задовољавају потребе чак и најуспешнијих светских компанија које су постројења
изградиле у Старој Пазови: Mercedes-Benz,
Nestle, Volvo, Husqvarna, Gorenje, DHL,
Muhlbauer, Alumil, Milšped, Grubin, Greiner i JP
Packaging, Artinvest.
Након што су искоришћени капацитети постојећих индуструјских зона, усвојен је нови
Просторни план општине Стара Пазова којим
је омогућен даљи привредни развој формирањем нових и проширивањем постојећих индустријских зона у три насеља: Стара Пазова (на
укупној површини од 496 хектара), Нова
Пазова (на 415 хектара) и Крњешевци (на 47
хектара и на 660 хектара планиране површине). Уз ово, порески систем Србије нуди пореске олакшице за инвеститоре.
Инфрастуктурна опремљеност индустријских зона општине Стара Пазова: У источној
радној зони и предузетничкој зони „Воларско
поље“ тренутно се налази пет гринфилд локација, на површини од 8.528, 8.185, 8.870,
9.895 и 9.553 квадратних метара, које су потпуно инфраструктурно опремљене. Ове локације су у источном делу насеља Стара Пазова, у непосредној близини (500 м) државног
пута првог A реда (аутопут Београд-Суботица
Е-75), државног пута првог A реда (аутопут
Ревија СРЕМ
Београд-Загреб Е-70), око 15 км, а од аеродрома Батајница (будућег карго аеродрома)
само 15 км.
појас аутопута Е-75 (Београд–Нови Сад), а од
Београдског аеродрома „Никола Тесла“ удаљено је свега 15 км.
Нову централну индустријску зону, у општини Стара Пазова сматрају за најперспективнију индустријску зону у Србији. Зона се простире на површини од 389 хектара. Земљиште
зоне је пољопривредно и тренутно је инфраструктурно неопремљено, али се простире уз
Река Дунав удаљена је од централе зоне седам километара и до ње постоји директан саобраћајни приступ. На Дунавској обали, поред
Нових Бановаца, планиран је и комплекс
марине за пристајање наутичких возила.
Д. М.
3
Penzionerski dani
Терапија злата вредна
Sur~inski penzioneri u Petrov~i}u
Прва новембарска недеља, пуна првих наговештаја зиме:
рани мрак, нула или степен испод, измаглица и тишина.
Петровчић и околина у свему томе. Право је чудо како возач
пољског Солариса 604, загрејаног и светлог, успева да на узаном и замагљеном путу ка Прекој Калдрми, погоди стајалиште. А кад са стајалишта у центру Петровчића оде, свуда се
врати зимска тама од девет сати. Срећом, на десетак корака,
осветљени прозори у приземљу и спрату, нејасно показују да
је ту још нешто сем обичне куће (нема авлије ни капије). Чују
се пригушена музика и жамор много људи. Ово мора да је то!
Неко отвори улазна врата и за њим нахрупи звук хармонике,
баса и гитаре. Колце, све у шеснаест.
Ваљда је то.
Позван сам да присуствујем веселом дружењу
пензионера. Заправо, наш фоторепортер тражио
да неко дође. Тек нам изашла Ревија, па треба
неко да је, пред скупом, представи. Главни ми
каже, идеш ти. Недеља, мрак, хладно, редак бус.
Баш згодно. На скупу сам предвиђао – прело, па
све скупа, провод у изгледу!
Отворим та врата и дочекају ме полумрак и
облак дуванског дима. Предворје велике сале, у
њему пуши ко мора, у великој сали нема пушења. Бар то, хвала Богу! Гурнем врата: сала
осветљена, на бини два музиканта и електроника, у сали, астали до сва три зида и до бине, у
средини велик простор више од пола испуњен
оним делом пензионера, којима поред срца и
ноге воле и могу да играју. Колце, тактови при
крају. К’о на свадби или на прослави дана предузећа. У срећнијим временима.
Сем музике слабо шта могу да чујем. Музика
начас преста, а ја не знам никог. Фоторепортер
ваљда слика мрак, њега знам али га не видим.
Задувани денсери гурају се ка својим столицама
и асталима, а ја збуњен обиљем изненађења
тражим колегу, а у ствари бих да – бегам.
Фото: Трифун Матић
4
Пришли ми неки,
представљају се, виде да нисам из друштва, појави се и колега, нашли ми место да се
посадим за астал: са’ће вечера. Мирише на кувано, домаће. Интерпретатор домаћег фолка прогутао портабл микрофон и уз музику с бине,
шетка по танц бодену и извија Мирослава, па
Тозу, па све друге познате мелодије. Људи се истопили: топлина сева из очију, певају и они из
све снаге и нема више зиме ни мрака. Гледам,
пије се кисела, сокови и газирано. Нема пива ни
жестине! Свака част.
Сместили ме ‘ди треба. Визави мене седи
потпреседник Независног синдиката пензионера
заједничких служби Републике Србије, Петар
Зељковић. Ово им је, каже, прво дружење у
Петровчићу. Раније су се, неколико година, једном месечно, окупљали у Обрежу, а Петровчић
су изабрали јер је ту једина пригодна употребљива сала у целој сурчинској Општини, а
Петровчић је ипак ближи од Обрежа.
Док смо се он и ја надвикивали са Интерпретатором и музиком, микрофон је узео Коферансије, испоздрављао све кога треба, па и мене, а то
сам сазнао кад су
Поче песма, ударисви почели да ме
ше и колце, усклагледају. Тутнуше
дише кораке, а
ми магични микрофон, ја уљудно
мени пуче пред
захваљујем а око
очима: ово је за
мене вичу, припензионере врхмакни микрофон.
Ја их, збуњен поунски згодно...
здравим, представим некако нашу Ревију, овак’a je онак’а је,
примакни микрофон! Ја некако завршим шта сам
мислио и пружим микрофон Интерпретатору,
дочека ме прилчан аплауз и многи пријатељски
погледи, мојим излагањем задовољнијих од
мене. Пре и у току мог излага председник
Удружења, Ђуро Маравић, као прави домаћин
разносио је чанке с белим ‘лебом, па потом
чанке с куваним пилећим паприкашом, па с купус салатом. Помагали му пар чланова. Друштво
се максимално орасположило и ја се мало откравио. Конференсије јавио да је паприкаш лично кувао Неша Тошић овдашњи мајстор за кување. Замириса сала, друштво се утиша, понудише и мене и није требало двапут. Паприкаш баш
домаћински скуван. Поче поново песма, а кад је
вечера одмакла, ударише и колце, поустајаше
сити, ускладише кораке, а мени пуче пред
очима: ово је за пензионере врхунски згодно. Ем
се сретну и испричају, ем се опусте, ем се баве
играњем као физичком активношћу и то сложно,
у групи, у борби против артритиса, реуме, остеопорозе, триглицерида, холестерола. Згодан
начин да се продужи део живота у менталном и
физичком здрављу. Напуни се танц боден плесачима оба пола, а ја најзад миран, полако се поздравим са Маравићем и Зељковићем, оставих
пензионере да се друже, а на себи, кући, понесох кондензовани мирис пилећег паприкаша.
Бус је на стајалиште стигао пре мене. Потрчао
сам му усусрет подигнутих руку, као Гебреселасије двадесет метара пре циља. Не би шофер
аутобусом могао да ми побегне и да је то хтео!
Д. Мицић
Ревија СРЕМ
Re~ na po~etku
Uvodnik
Завичај
ИМПРЕСУМ
Издавач:
НИП ..Партнер прес'' д.о.о.
Директор и главни уредник:
Зоран Ристић 063/225-378
Штампа:
САВПО, Стара Пазова
Ревија Срем
Бечмен, Добановачка 29 –
011 /8438-096
e-mail: [email protected]
Одговорни уредник:
Драгомир Мицић – 064 2313 200
Лектор и коректор:
проф. Жаклина Симић
Арт директор:
Андрија Пајић
САРАДНИЦИ:
БЕЛЕГИШ
Каменко Катић
ПЕЋИНЦИ –
Синиша Видаковић
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Божица Станојевић,
Драгић Стојковић,
Јовица Стевић
ИНЂИЈА
Драгољуб Вићентић
РУМА
Спаса Јањић
СУРЧИН
Стеван Гогић
ШИД –
Карољ Виг
ПЕТРОВЧИЋ
Радивоје Прокопљевић,
Трифун Матић
ДОБАНОВЦИ –
Душан Д.Живанчевић
УГРИНОВЦИ
Душан Ковачевић
БОЉЕВЦИ –
Наташа Жикић
НОВИ САД
Младен Тодоровић
ЗЕМУН
Драган Стојковић
НОВИ БЕОГРАД –
Јадранка Ницин
Ревија СРЕМ
Кад неко цео свој живот или бар велики део свог живота проведе у крају, у коме су
му скоро сви његови рођени, у коме су му пријатељи, ближе и даље комшије, онда је
тај крај – његов завичај. По том крају га препознају, називају, а по њему други, у другим крајевима цене његов крај. А он тај крај сматра својим – завичајем. У том крају
настају завичајне песме, певају се и по њима се тај завичај надалеко чује. У том крају,
каткад, роде се великани у науци, спорту, уметности, признати у земљи или надалеко по свету и на њих се њихов завичај поноси. Пре месец дана, у овом нашем Срему
25 грађана одлучило је да оснује удружење „Заједно за Срем“. Идеја је да удружење
буде завичајно и да, поред осталог, промовише „важност очувања традиције, културе
и обичаја и здравих производа Сремског краја“. Па, некако, и ова наша Ревија „Срем“
настала је на сличним идејама и драго нам је да још негде постоји расположење да
се људи удружују на дугачијим основама и са другачијим мотивима, од оних који су
нам, деценијама нуђени као једине „здраве“ опције и због којих смо, између осталог,
тако тешко пострадали. И друштвено и социјално и економски!
Dragomir Mici}
odgovorni urednik
ЗАРАДИТЕ НЕКУ ПАРУ...
У намери да постанемо доступни што ширем
кругу читалаца у Срему позивамо све заинтересоване да се јаве за сараднике и поверенике
Редакције из својих насеља. Сарадња подразумева дописнички посао, а поверенички рад
ширење броја читалаца наше ревије. Сви
заинтересовани за један или други посао, односно, истовремено за обе активности, треба да
назову радним даном од 10 до 14 часова редакцијски број 011/ 8438 096 ради прелиминарног
договора. Они који прођу тај тест, добиће писмена упутства за свој рад, који се уредно
плаћа према Правилнику о сарадњи Редакције, који ће бити приложен уз Уговор о сарадњи.
У очекивању ваших позива срдачно вас поздрављамо.
У ОВОМ БРОЈУ
Зима у Срему
Оскар за квалитет
Запошљавање у Срему
Пензионерски дани
Поштовани читаоци
Тамо, амо – по Срему
Надарени умови
За очи и души
За ђаке – велике и мале
насловна
2
3
4
5
6-10
11
12
13
Изађи на црту
У зауставном времену
Приче из бирцуза
Разбибрига
Здравствени савети
Омасти брк
Реци јавно
Спонзорске стране
14-16
17
18-19
20
21
22
23
24
5
Tamo, amo - po Sremu
припрема: Синиша Видаковић
Pe}inci
Реновирање храмова у Дечу и Карловчићу
Признање које обавезује
Поред православног храма у Пећинцима чије је реновирање у завршној фази, у пећиначкој
општини су у току радови и на храмовима у Дечу и Карловчићу. Како нам је рекао месни
парох у Дечу Недељко Ковач, тренутно се у цркви Светог Вазнесења Господњег, која је
последњи пут реновирана давне 1928. године, мења столарија, поправља фасада и мења
комплетна кровна конструкција. По речима Ђорђа Радојевића, месног пароха у Карловчићу,
у цркву у овом насељу је већ уведена трофазна струја, тренутно се на зидовима ради сузбијање влаге, након чега ће се, највероватније од пролећа, почети унутрашње уређењу
цркве и реновирање торња.
Поводом Светског дана квалитета – 14. новембра, у
Привредној комори Србије свечано су уручене статуе и
плакете добитницима престижне националне награде
„Оскар квалитета“, коју Фондација за културу квалитета
и изврсност (ФQЦЕ) у сарадњи са Привредном комором
Србије и уз подршку Министарства привреде, већ 19
година додељује профитним и непрофитним организацијама, као признање за врхунске резултате постигнуте
у развоју и унапређењу организационе и пословне
изврсности.
Председник Комисије за капиталне инвестиције општине Пећинци Милан Степановић каже
да је раније током године, на састанку са свештеницима из свих парохија пећиначке општине, општинско руководство утврдило приоритете за реновирање храмова.
„Тада смо констатовали да су у најлошијем стању цркве у Дечу,
Карловчићу, Сибачу и Брестачу и да ће оне бити приоритет. Већ смо
почели са радовима у Дечу и Карловчићу са којима ћемо наставити на пролеће, а од пролећа ћемо кренути и са радовима у
Сибачу и Брестачу. Милан Степановић је изјавио да ће сви ови
радови бити финансирани из средстава која је општинско
руководство обезбедило за капиталне инвестиције.
У име општинске управе награду је примила
начелница Одељења за друштвене делатности,
уједно и представница за квалитет у општини
Пећинци Снежана Гагић.
Предавање и анализа
обрадивог земљишта
У скупштинској сали Општине Пећинци крајем новембра одржано је предавање за пољопривреднике о физиолошким променама на
биљкама, изазваним недостатком или сувишком хранива у земљишту.
Представници Пољопривредне стручне службе из Сремске Митровице пећиначким пољопривредницима уручили су и резултате анализе земљишта на основу узорака узетих током
октобра. У оквиру ове акције коју је финансирала локална самоуправа, у општини Пећинци,
у 14 насеља, урађено је 212 анализа, на око 1000 хектара пољопривредног земљишта.
Након Пећинаца, стручњаци Пољопривредне стручне службе Сремска Митровица одрзали
су, у Етно кући у Купинову, предавање на исту тему, за пољопривреднике из Купинова,
Ашање и Обрежа..
Ruma
Базен у Борковцу - Завршени
грађевински радови
У Румском базену у Борковцу завршени су грађевински радови. Тим поводом
председник Општине Рума са сарадницима обишао је ову локацију и рекао да
се очекује излазак техниче комисије која треба да утврди да ли објекат испуњава услове прописане техничком документацијом. Инвестиција је вредна
преко 290 милиона динара. Радови на изградњи су започети у априлу прошле године, а сада се могло чути да је најзад завршена
прва фаза, која подразумева и уградњу опреме. Према плану,
првобитно је требало да базен буде отворен у јулу ове године, али је рок пробијен јер је један од извођача радова због
финансијских проблема изашао из посла. Базен испуњава
олимпијске норме, тако да ће на њему моћи да се организују и спортска такмичења, али и спортски тренинзи, рекреација, рад велнес центра, ресторана и слични садржаји.
Одређене цене
квадрата и земљишта
Да би у румској општини у наредној години могла да се примени
одлука о порезу на имовину, Општинско веће је донело и одлуку о просечним ценама квадратног метра непокретности за све четири зоне. Прва зона
обухвата ужи део Руме где су цене квадрата кућа, станова, гаража и локала највише. У другој зони, ободима Руме, ти износи су нижи, а дефинисане
су и цене земљишта. Трећа зона са још нижим просечним ценама се односи
на села. Уведена је и четврта - радна зона у Руми где су, у складу са општинским надлежностима, привредници растерећени дела пореских обавеза, јер
је дефинисана нижа цена квадрата у односу на законска решења.
6
Међу славодобитницима је била и Општина Пећинци,
као једина локална самоуправа у Србији, која је у категорији јавног сектора награђена у три области:
Лидерство, Стратегија и Резултати -друштвена заједница.
Председник Општине Пећинци Сава Чојчић
сматра да је изузетно значајно што је награда за
пословну изврсност освојена управо у областима
лидерства, стратегије и утицаја на друштвену заједницу: „Оскар квалитета за лидерство и стратегију само је
потврдио наше уверење да смо кренули правим путем,
док је награда за позитиван утицај на друштвену заједницу доказ да су промене које смо увели почеле да дају
и конкретне резултате на терену. Стога нас ово престижно признање, колико год ласкаво било, обавезује да у
будућности уложимо још веће напоре да од локалне
самоуправе направимо уређен систем“, изјавио је
Чојчић.
Sremska Mitrovica
Обновљена црква
Светог Георгија у Дивошу
Радови су трајали више година, а финансирани су са 15 милиона динара
из неколико извора међу којима су били град Сремска Митровица,
Министарство вера, Црквена општина и Месна заједница Дивош. Међу
донаторима било је и мештана који су сада и најзадовољнији урађеним.
Освештање цркве планирано је до маја идуће године. Православна
црква у Дивошу тешко је страдала у Другом светском рату.
Црквени торањ је био срушен, да би после рата био дозидан нови. Од 1997. године ради се на обнови објекта.
Међутим, озбиљнији радови започети су тек пре десетак година, причају мештани који данас, по завршету
целокупног посла, с поносом могу да кажу да имају
један од најлепших и најуређенијих правосланих
храмова у том делу Фрушке горе. Обнова храма,
између осталог, подразумевала је санацију капиларне влаге, реконструкцију крова, радове на фасади,
уређење стаза око цркве. Такође, урађен је и комплетан ентеријер. У унутрашњости доминира иконостас
велике вредности, са одликама барокног стила, кажу стручњаци и подсећају да је иконостас дело уметника Василија
Остојића и Григорија Давидовића Опшића. Сви радови су рађени по
пројекту митровачког Завода за заштиту споменика културе, подсећа
Љубиша Шулаја, директор Завода. Црква припада Епархији сремској,
изграђена је 1769. на темељима старе цркве. „Данас се у обновљеном
храму радо окупљају Дивошани. Недељом када је служба, црква је пуна
верујућег народа“, каже протонамесник Владимир Недељковић. У радове
на обнови овог храма, током последне деценије, уложено је 15-ак милиона динара. Два тек купљена звона чекају нове донаторе, а у Дивошу се
надају да ће се они појавити пре него што црква буде освештана.
Ревија СРЕМ
In|ija
Завршен обилазак
месних заједница
Челници општинске управе и директори јавних предузећа Инђије, завршили су обилазак месних заједница на територији ове Општине у циљу заједничког формирања општинског буџета за наредну годину. Председник општине Инђија, Петар Филиповић
са сарадницима, обишао је месну заједницу
Бешка, где је, са члановима савета ове месне заједнице, за наредну годину утврдио
приоритете овог насељеног места. Заменик
председника Општине, Милан Бодирожа са
начелницима општинске управе и директорима јавних предузећа посетио је месну заједницу Стари Сланкамен. Они су потврдили да ће, у току наредне године, бити урађен пројекат за потпуно уређење плаже у
Старом Сланкамену. А током 2013. године,
у том делу је очишћена обала Дунава и у
близини сувенирнице постављене су клупе.
Помоћ Владе Србије
Према „Службеном гласнику“ Републике
Србије, општина Инђија добиће од Владе
Србије 500 хиљада динара за предузимање
мера на ублажавању последица и санацију
штете од елементарних непогода. Поред
Инђије, средства ће добити и Чачак, Ужице,
Лозница и још седам општина које су током
ове године претрпеле различите елементарне непогоде. Влада Србије за ову намену
издвојила је укупно 8,2 милиона динара. Подсећамо, у јуну ове године територија општине Инђија погођена је градом који је проузроковао штету на објектима, аутомобилима и усевима која се процењује на око 5 милиона динара. Иначе, извештај о утрошеним средствима градови и општине поднеће Министарству финансија, у року од шест
месеци од дана одобравања средстава.
Капела у Новим
Карловцима
Уколико време буде дозволило, током
децембра, биће покривена капела на месном гробљу у Новим Карловцима. Како су
истакли представници ЈКП “Комуналац” у
Инђији, највећи део посла урађен је у претходном периоду али због недостатка средстава радови нису окончани до краја. Стога
ће бити настављени и, до пролећа, капела
ће бити приведена намени.
Сервис ЕНВИПЕР
Од краја новембра у општини Инђија је инсталиран и покренут мрежни сервис под називом enViper којим се информационо подржава целокупна процедура издавања сагласности за реализацију привредних и јавних пројеката тако што се enViper-ом претходно комплетно испита утицај реализације
тих пројеката на животну средину. Општина
Инђија је једна од укупно пет европских градова и општина у којој ће се реализовати
овај информатички пројекат. (Поред Инђије, ту су: регион острва Крит у Грчкој, Крапинско-загорска жупанија у Хрватској, град
Нигде у Турској и регион Апулија у Италији).
Ревија СРЕМ
Tamo, amo - po Sremu
In|ija
У Инђији још једна фабрика
Индонежанска компанија "Индоадриатик Индастри" од 29. новембра је званично
власник парцеле од пет хектара у инђијској индустријској зони. Свечаном потписивању уговора о купопродаји земљишта присуствовали су и амабасадор Индонезије у
Србији, Семуел Самсон и покрајински секретар за пољопривреду, Горан Јешић. Као
представници инвеститора, присуствовали су Фаисал Абуд Бавазир и Антонијус
Трисна Ванда. Делегацију су примили председник општине Инђија, Петар Филиповић
и директор Дирекције за изградњу општине Инђија, Урош Ћурувија.
Филиповић је објаснио да су
преговори о куповини земљишта
вођени два месеца. Очекујем да
ћемо касније и проширити сарадњу. Они су резервисали још два
хектара, а верујем и да ће друге
индонежанске компаније доћи у
Инђију - рекао је Филиповић.
Амбасадор Индонезије у Србији,
Самуел Самсон, изразио је задовољство што има прилику да присуствује овој, како је рекао, прекретници у сарадњи две земље.
- Уколико се бавите производњом хране, повезани сте са приносима житарица које представљају главну сировину за пасте. Због тога "Индоадриатик Индастри"
жели да се прошири и да повећа обим пословања у Србији – истакао је амбасадор, наглашавајући да
веома задовољан подршком локалне самоуправе и условима за инвестирање.
Компанија "Индоадриатик Индастри", коју је основала и регистровала компанија "Салим и Вазаран
Груп" у Индонезији, у првој фази градиће фабрику за производњу нудли под брендом "Индоми", а под
лиценцом "Индофуд".
Вредност инвестиције је 11 милиона евра. План инвеститора је да започне градњу фабрике на пролеће 2014. године и да она буде завршена почетком 2015. Тада би у њој требало да буде запослено
од 140 до 200 радника. Проширењем производног капацитета планирано је запошљавање још 140 радника. Производи „Индоми Нудла“ успешно се продају у земљама бивше Југославије, а последњих три
године и у Србији, преко компаније "Индо Сербиа Фуд" коју је такође основала компанија "Салим и
Вазаран Груп".
Простор за псе луталице
У току је припрема простора за прихватилиште у којем ће
бити смештени пси луталице са територије општине Инђија.
Као што је Сремска телевизија и раније извештавала, прихватилиште за псе луталице налазиће се у Марадику, а до пролећа
2014. године овај простор ће у потпуности бити уређен, по свим
важећим законима. Подсећамо, општина Инђија је, у протекле
две године, на име накнада због уједа паса луталица, издвојила
20 милиона динара, због чега се и кренуло у решавање овог
проблема, тврде надлежни.
Irig
Удомљене још четири породице
Четири избегличке породице из иришке општине крајем новембра су и званично добиле свој кров
над главом. Уговоре, који се односе на доделу помоћи за решавање стамбених потреба на територији
ове локалне самоуправе уручио је председник општине Владимир Петровић. Откупом сеоских домаћинства у иришкој општини, Комесаријат за избеглице и локална самоуправа обезбедили су сигуран
кров над главом за четири породице које су, због рата на просторима бивше СФРЈ, морали да напусте
своја огњишта и нађу привремени смештај на територији општине Ириг. Како истичу у овој Општини,
у сарадњи са УНХЦР-ом, Комесаријатом за избегла и интерно расељена лица и покрајинским Фондом
за пружање помоћи, већ су обезбеђена средства за нове пројекте помоћи и подршке избеглим лицима. У складу са Локалним акционим планом за избегла лица општина Ириг је од 2009. године, кроз
разне програме помоћи, од откупа сеоских кућа, помоћи у грађевинском материјалу, доходовним
активностима и пројектима у области развоја пољопривреде, обезбедила помоћ за 135 породица
избеглих и интерно расељених лица.
7
[id
Tamo, amo - po Sremu
Stara Pazova
Приступ
ауто путу
Нова Пазова ће ускоро добити директан приступ аутопуту Београд - Нови
Сад, најављено је из Дирекције за изградњу општине Стара Пазова. Општинска администрација успешно је решила
проблем имовинско-правних питања око
земљишта, а новац за изградњу обезбедиће Јавно предузеће „Путеви Србије“.
Следећи корак у реализацији тог пројекта је завршетак пројектно-техничке документације, после чега
ће бити расписан тендер за извођаче радова. Очекује се да би изградња требало да буде завршена до
краја следеће године. Нова петља за укључење на аутопут коштаће око четири милиона евра, а упоредо са њеном изградњом извршиће се и раније најављена реконструкција центра Нове Пазове.
Брза пруга
Радови на модернизацији пруге Стара Пазова - Нови Сад, требало би да буду завршени до марта 2017.
године, најављено је из Железница Србије. По завршетку радова, пругом Београд - Нови Сад путнике ће
превозити нови возови, који би се том деоницом кретали просечном брзином од око 120 км на час. У
реконструкцију пруге биће уложено између 300 и 350 милиона евра, обезбеђених из руског државног
кредита, намењеног за реконструкцију српских железница. У оквиру радова ремонтоваће се постојећа
пруга, биће изграђен и други колосек и заврши се изградња Жежељевог моста преко Дунава. Из
Железница кажу да је постојећа пруга од Новог Београда до Старе Пазове већ спремна за нове електромоторне возове, чија ће испорука бити завршена до септембра 2015. године. Очекује се да нови возови
од Београда до Новог Сада стижу за само 40 минута, што би значило да би грађани Старе и Нове Пазове,
кроз неколико година, до наша два највећа града возом стизали за веома кратко време. Радови на
модернизацији пруге Стара Пазова - Нови Сад, због недостатка средстава и проблема са појединим
локалним самоуправама, одлагани су више пута, а из Железница кажу да су ти проблеми сада решени
и да не постоје никакве препреке да тај пројекат напокон буде завршен.
Икеа у Пазови
Председник општине Стара Пазова, Ђорђе
Радиновић, најавио је да ће највећи светски продавац
намештаја, шведска "Икеа", највероватније већ 2014.
године, почети изградњу свог објекта у новој индустријској зони у Старој Пазови. Радиновић је у разговору за "Магазин Бизнис" рекао да "Икеа", у новој
индустријској зони, поред аутопута Београд - Нови
Сад, већ поседује земљиште од 16 хектара, које су купили још пре десет година, али да су у претходном периоду имали проблеме због нерашчишћених власничких односа, који су сада решени. Радиновић
је додао и да је одржан састанак са представницима ове шведске компаније на коме је постигнут договор да сада изврше конверзију тог земљишта и да следеће године почну да граде свој објекат.
Председник општине је говорио и о предностима нове индустријске зоне, рекавши да је важно што се
налази уз аутопут Е75 и што је близу Београда, на самој граници катастарских општина Стара Пазова и
Земун. Подсетио је и да управо у тој зони "Делез" гради дистрибутивни центар за цео Балкан и да ће на
том простору моћи да се смести између 10 и 15 инвеститора.
Ugrinovci
Ћулинци
У лето 1886. страшно невреме задесило је источни Срем. Олујни
ветар чупао је дрвеће, и дизао кровове. Тада је угриновачка црква,
највиша грађевина у селу, видљива са свих страна, остала без крста и
врха торња. Полупани цреп прекрио је порту. Гледан издалека, торањ
је личио на „ћулу“ – чобански штап са заобљеним, лоптастим крајем.
Добановчани су се први сетили да по томе и таквом торњу Угриновце
назову „ћулинци“. Српска посла. Уместо да помогну, од Добановчана
и остала села, из сурове шале и пакости, прихватише овај назив, јер
је торањ, као највиши, био видљив издалека и са свих страна.
Две године су мештани Угриноваца сакупљали новац и помагали
мајсторима да обнове цркву. Најзад, 1888., на своју стоту годишњицу храм је, обновљен, поново заблистао. Надимак „ћулинци“, међутим, остао је да деценијама касније подсећа на страшну олују, али и
на - пакосне комшије.
Душан Г. Ковачевић
8
Општински буџет
за првих 9 месеци
У периоду од 1. јануара до 30. септембра
2013. године, у Општини Шид су остварени
укупни приходи и примања у износу од 670,8
милиона динара, што је 65 посто од планираних прихода и примања, за 2013. годину. Укупни расходи у истом периоду били су 631,3
милиона динара или 61,1 посто од плана за
2013.годину. Највећи део прихода (72,5%)
дошао је из пореза на доходак, добит и капиталне добитке, што је 44,5 посто од планираног износа. Што се расхода у поменутом периоду тиче, они су износили 631.265.721,00
динара или 61,09 посто од планираних за
2013.годину. Током наведеног периода, вођено је рачуна о одржавању дневне ликвидности и настојало се да се изврше приоритетна
плаћања чије је извршење повезано са законским роковима (до 45 дана за измирење
обавеза), као и измирење уговорних обавеза
и покривање сталних трошкова за несметано
функционисање корисника. Најављен је
ребаланс буџета за период до краја године.
Археологија:
запуштени локалитети
Српско археолошко друштво, једно од најстаријих струковних удружења (основано 1883.),
у сарадњи се Народном библиотеком „Симеон Пишчевић“ у Шиду, организовало је годишњи скуп Секције за класичну археологију. Позиву на овај скуп, уприличен у библиотеци,
одазвали су се археолози из више земаља
некадашње Југославије. Рразмењена су искуства, али и подаци о значајним археолошким открићима. На скупу археолога који је имао међународни карактер, главна тема била
је антика и открића везана за овај период.
Представљени су локалитети у Словенији,
Хрватској, БИХ, Србији. Домаћини су представили реку Босут која протиче кроз шидску
општину и за коју су везана значајна открића
из доба антике. По први пут у Шиду се на овај
начин окупио велики број археолога из различитих земаља којима су представљена открића везана за Срем. Представници локалне
власти истакли су, поводом овог годишњег
скупа, да су оваква окупљања важна јер се
путем њих добијају информације из ове области, а значајне су и за регион. На подручју
шидске општине већ дужи низ година нису
значајније проучавани археолошки локалитети. Углавном су то били обрада материјала и
анализе. Последње, да кажемо, делимично
испитивање вршено је на локалитету
Градина који се налази уз обалу реке Босут и
то једино са циљем очувања налазишта због
радова на гасификовању ове општине.
Анита у Бечу, на лечењу
Првом пацијенту из Србије који чека трансплантацију срца, а чије ће лечење у потпуности бити финансирано из Републичког фонда
за здравствено осигурање, Анити Балаж из
Ердевика, је крајем новембра, на чувеној АКХ
клиници у Бечу урађена катетеризација срца
и интервенција је добро прошла. Анита
одлично реагује на анестезију и лекове. Како
би психички била припремљена за оно што
следи, а у питању је операција на уградњи
срчане пумпе, др Андрес Цукерман је саветовао да се Анита повуче у потпуни мир, јавио
нам је њен отац Миодраг.
Ревија СРЕМ
Sremska Mitrovica
Tamo, amo - po Sremu
Одговорно за свој град
Потреба за кампањом у Сремској Митровици
„Одговорно за свој град“ потекла је након трогодошњег рада комуналне полиције, а циљ је
да се отклоне непознанице и недоумице грађана о раду комуналне полиције као и да грађани сазнају понешто о њеним пословима,
раду и надлежностима. У кампањи „Одговорно за свој град“ централно место заузима
информатор за грађане на основу којег ће им
се омогућити да се упознају са свим пословима, надлежностима и овлашћењима Комуналне полиције. Сем неопходних информација,
циљ информатора је да подстакне одговорност комуналне полиције али и да подстакне
грађане да преузму одговорност за своје
поступке. Мирослав Јокић, начелник Комуналне полиције истакао је да се потреба за
објављивањем Информатора јавила у раду
на терену, јер колико год да је едукације, грађани и даље нису упознати са свим надлежностима Комуналне полиције.
У току свог трогодишњег рада комунална
полиција је реализовала многобројне активности са којима је постигла и запажене резултате,а неке од њих су контрола јавних површина, паркирања, контрола ванпијачне продаје, реализација пројекта „Ти си одговоран
за свој ред у граду“ и многи други.
Сви грађани који желе да унапреде живот у
Сремској Митровици, могу полицији подносити притужбе, предлоге, петиције и слично, а у
ту сврху организован је и дежурни телефонски број: 066 6151615, чијом се активацијом
смањује време чекања и реаговања надлежних нас терену. Начелник Јокић истиче да је
све већи број пријава које подносе грађани,
што говори да имају све више поверења у
рад комуналне полиције. То је додатна мотивација комуналној полицији за бољи рад у
наредном периоду. Надлежни у Митровици
надају се да ће се у реализацију овог пројекта укључити велики број грађана, што би могло пробудити свест о поштовању одређених
правила која доводе до унапређења животне
средине и живота уопште.
Активиран број
за смс прилоге
У Сремској Митровици је, у оквиру рада новооснованог Фонда за помоћ тешко болесној
деци, од 1. децембра активиран број за прикупљање новчаних средстава у хуманитарне
сврхе. Слањем смс поруке на број 2022 може
се помоћи лечење болесне суграђанке Драгане Јованић, у склопу хуманитарне акције
“За Драганин корак”. Број за ту намену биће у
функцији до краја фебруара 2014. године.
Вакцинација
против грипа
На подручју које покрива сремскомитровачки
Дом здравља у току је вакцинација становништва против грипа. Вакцине има у довољним количинама, а предност имају особе са
хроничним болестима, као и лица старија од
65 година. Како нам је потврђено у Заводу за
јавно здравље, у питању је тровалентна,
инактивисана сплит вакцина произвођача
Санофи Пастер. Ове године испоручена количина вакцине за читав Срем је 10.530 доза
и у складу је са исказаним потребама здравстевних установа у округу.
Ревија СРЕМ
Sur~in
Група грађана „Заједно за Срем“
Почетком новембра (03.11.2013.), у Прогарском зимовнику, на обали Саве, под уређеном надстрешницом Риболовачког клуба „Гргеч“ састала се група од 25 људи са територије општине Сурчин да
покрене иницијативу за оснивање Групе грађана Удружење „Заједно за Срем“. Идеја и садржина ове
приче су, након много година мировања, из свима нама познатих разлога, ипак сачекале прави тренутак да се крене у њихову реализацију, пошто су, са општим одушевељењем и ентузијазмом, прихваћене од представника из свих седам села са територије ове Општине: из Прогара, Бољеваца, Јакова,
Бечмена, Петровчића, Добановаца и Сурчина.
Тада је договорено да основни циљеви удружења буду: унапређење заштите културе и обичаја
Срема; едукација деце и одраслих отрадицији и обичајима Срема; промовисање важности очувања
традиције, културе и обичаја и здравих производа Сремског краја; унапређење односа и сарадње свих
грађана Срема, без обзира на националну или верску припадност; унапређење односа сарадње са
организацијама на територији Срема (државним органима, локалном самоуправом и другим удружењима). Све детаљније информације могу се видети на Фацебоок страници „Заједно за Срем“ и, наравно, у следећем броју „Ревије Срем“, са којом је започета изузетно добра и коректна сарадња.
Д. Јовановић
За препознавање
Наш сарадник Душан
Ковачевић из Угриноваца послао нам је ову
фотографију из Другог
светског рата, на којој
су препознати само неки
од заробљених Сремаца. Горе, с лева, препознат је само трећи: Бурсаћ Лазар из Крњешеваца. Доле, с лева, препознати су: први – Добринчанин или Буђановчанин, други – Обрадовић Јована Мика из Шимановаца (Крњешевачка улица), трећи – Грујић Жарко из Војке и Миловановић Душана Стеван (1913. – 2005.) из Крњешеваца. Ако препознате
остале на слици, било када, јавите нам и пошаљите на редакцију Ревије „Срем“ све шта имате: име,
или слику, или документ о овим војницима.
Beograd, Zemun
Туризам, специјалитети и песма
У Београду су 6. и 7. децембра одржани Дани Војводине, у организацији Туристичке организације
Војводине и Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова.
Манифестација је почела у Земуну,
на Гардошу, испред ресторана
"Шаран", где су нуђене бесплатне
порције војвођанских специјалитета.
Нешто касније, Звонко Богдан је у
Мадлениануму, у Земуну, одржао
концерт, у пратњи тамбурашког
оркестра, а у Установи културе
„Палилула“ други концерт уприличио
је "Гарави сокак". Сутрадан, 7. децембра, на Тргу републике у Београду,
организована је промоција војвођанске културе и баштине, а на штандовима су представљене туристичке
организације из Војводине, војвођански винари, салашари, женске рукотворине. Све присутне забављао је
бенд "Апсолутно романтично"...
9
Tamo, amo - po Sremu
Ferijalni klub Sur~in – FERKS
Примером Колумба и
Марка Пола
Феријални клуб Сурчин (ФерКС) непрофитна је организација цивилног друштва, заснована на чланству. Циљ клуба је да децу и младе са
територије општине Сурчин мотивише на учење кроз игру и путовања.
Феријални клуб промовише идеју омладинског
туризма. Преко чланства у Феријалном савезу
Србије припада тиму Hostelling International-а
(Међународне омладинске федерације хостела).
Нуди још и домаће и међународне садржаје и
повластице за омладину и оне који су вечито
млади духом, без обзира на године, расу, етничку или религијску припадност. За своје чланове
повремено организује путовања, као и сусрете
Точкови традиције
са члановима других феријалних савеза и клубова. Има чланове и са територије других општина
и региона.
Део активности Клуба односи се на домаћу и
међународну сарадњу, културну размену и друштвени активизам. Тако су чланови Клуба, у оквиру Европске недеље мобилности, реализовали
пројекат „Точкови традиције“, учествовали у
пловидби Дунавом и Савом и посетили двор краљевске породице Карађорђевић. У плану су бројне активности, пројекти и путовања – авантуре
кроз учешће у Великим открићима,
баш као што су, пре неколико векова
била путовања Колумба, Васка да Гаме, Ливингстона, Марка Пола.
Феријални клуб Сурчин води се управо визијом о непрекидном откривању новог, кроз интеркултурну размену и путовања.
Првих сто година хотелске федерације
Почетком 20. века, немачки учитељ
Рихард Ширман увидео је, током
путовања на екскурзије, велику
потребу за смештајем деце. У почетку
су, током распуста, школске учионице претваране у спаваонице, а савез за организовање путовања деце и омладине добио име – Феријални
савез (нем. ferien - odmor). Тада је, 1909, у градићу Алтена, на западу Немачке, где је Рихард
Ширман предавао, настао први хостел на свету.
Три године касније, у Алтена замку, обезбеђен
је стални смештај за ученике на вишедневним
путовањима. Убрзо је основана и Међународна
омладинска хостелска федерација (IYHF), која,
стотинак година касније (од 2006.) функционише
под именом: Hostelling International (HI).
Феријални Савез Србије
Феријални савез Србије (ФСС) је непрофитна,
ванстраначка организација, основана 1920. у
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца са циљем
да организује едукативна путовања и одмор
деце и омладине, уз слогане: „ПУТОВАЊЕ –
ЗНАЊЕ“ и „УПОЗНАЈ ДОМОВИНУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ
ВОЛЕО“. На конференцији у Копенхагену
(Данска), 1970, Феријални савез Србије постао је
пуноправни члан Међународне омладинске
хостелинг федерације (IYHF).
Маја Влаисављевић
Nepoznato o Dobanovcima
ВЕКОВИМА НИ ГРАД НИ СЕЛО
На два километра од аеродрома „Никола Тесла“, на 12 километара од
Београда, поред највећег коридора у Србији Шид – Београд – Ниш Лесковац – Врање и на делу Београдске обилазнице, који спаја Дунав и
Саву – вековима леже Добановци. У близини већих градова и места и у
њиховој сенци, кроз историју били су час варошица, час село.
Познати су још из 1316, као насеље Дивни, касније и до данас као
Добановци, у прошлости су често остављали значајнији траг, о чему се
мало учило и мало се у јавности зна. Тако су, 1699. године, били једна од
битних тачака у Карловачком миру, око поделе административне и верске
надлежности између Турске и Аустрије. Мало се зна и да је 1753. у
Добановцима подигнута и основана верска школа – прва у Срему. Већ 1533.
године подигнута је црква „плетара“, а 1804. садашња, са једним од најлепших иконостаса.
У Добановцима су рођени први есејиста српске књижевности и оснивач
Прве женске гимназије у Осијеку, Лазар Бојић (1791 – 1859) као и владика
вршачки – Змијановић. Првак Београдске, Загребачке, Бечке и Берлинске
опере – Никола Цвејић, као и Оливера Катарина – такође су рођени у
Добановцима.
Готово да се и не зна да је, 1918, добановачки зет, намесник Ћуста, цео
центар Добановаца преплео озиданим тунелима – катакомбама, тако да је
због тога, центар и данас виши од осталих делова Добановаца. Почетком
20. века у Добановачком забрану ископан је Живанчев бунар, који је, све
до 1999. био под посебним надзором аустроугарске и југословенске државе
и војске. Ископани предмети из доба неолита и данас су у музејима Беча и
Будимпеште.
10
Данас
Добановци
имају приличан број
успешних привредних
фирми, прелепу предшколску установу, кардиолошку медицинску
службу, царинску испоставу, нов Словачки и
Светосавски дом. У
добановцима су активни
Фудбалски
клуб
„Будућност“, Коњички
клуб, два културноуметничка друштва, две
духовно-књижевне
манифестације:
Песничка
колонија
„Срем“ и „Светосавско
предвечерје“, стонотениски клуб, али ни
данас Добановци немају
фискултурну салу за школску децу ни салу за одржавање културних и других манифестација, па изгледа да су и даље изван политичко-административног утицаја и моћи да у њима буде још напредније и боље.
Душан Живанчевић
Ревија СРЕМ
Nadareni umovi
Profesor dr Vladan Petrovi}
Србију не занима бесплатна струја
Иако је још пре више од годину дана у Бадњевцу код Крагујевца поставио
соларно постројење које сакупља и складишти сунчеву енергију, употребљиву
365 дана у години, нико у Србији није се појавио као заинтересован за изум про­
фесора др Владана Петровића. С друге стране, представници 19 земаља, попут
Индије, Шведске, Немачке, Норвешке, Шкотске, Енглеске, Италије, Турске,
долазили су да се увере у снагу постројења. Са њима професор сваког дана пре­
говара, па уколико нико из Србије не буде заинтересован, он ће постројење про­
дати најбољем понуђачу из иностранства.
- Наша земља се понаша као да јој ништа није
потребно. Ми ћемо радије да купимо технологију од странаца. С једне стране имамо младе
људе који су међу најбољима на свету, а с друге,
немамо самопоштовање и сигурност у себе. Тако
ће се десити да постројење продам странцима, а
онда ће Србија да га купи од њих по много вишој
цени - закључује професор Петровић.
гију, која је достигла 300 степени Целзијуса,
могу да чувају четири до шест месеци. Након тог
времена, температура би пала на 200 степени,
иако би спољна температура падала и на минус
28 степени.
- Када су Амарџи Ријат и Хардип Сеира, представници лондонске фирме Стор енерџи, препознали потенцијал ове технологије, затражили су
да урадимо идејно решење и развој великог
система. Они су финансирали читав пројекат,
јер су желели да виде ефекте пилотског, већег
Он додаје да би то постројење омогућило да,
на пример, све топлане у Србији користе само
сунчеву енергију, тако што би је сакупљале
преко лета, а користиле зими.
Тачно је да би сада требало
обезбедити новац за праКонцентратор
вљење тих система, али би
све касније било бесплатно.
Цела Србија би бесплатно
добијала електричну енергију,
јер смо ми успели да направимо постројење које 365 дана
без престанка, од сакупљене
сунчеве енергије, може да
производи електричну енергију. Тачније, претворили смо
сунце у стабилан енергетски
ресурс - објашњава Петровић.
Петровић каже да су долазили стручњаци из Јордана који
су желели да се увере да
постројење може да складишти енергију 48 сати. Професор
им је показао да сунчеву енер-
Може, ако није против Бога
Владан Петровић сматра да његово постројење у Србији није прихваћено, јер је "наш
народ против свих новина". Понудио је анегдоту о увођењу телефона у Србији.
- Почетком прошлог века, неки инжењер Пантић из Богатића код Мачве радио је у
Сименсу, где је стекао велики иметак. Решио је да дође у Србију и уведе телефоне. У листу
"Видело" објавио је конкурс на који могу да се јаве сви који хоће да уведу телефон. Једини
који се јавио био је индустријалац Ђорђе Вајферт, који је имао пивару. Пантић потом оде
код министра војног Свете Николића и замоли га да прво њему уведе телефон како би
народ следио његов пример. Министар га доведе до прозора, покаже му три коњаника и
рече да му бољи телефон од њих не треба. Панта онда замоли Косту, помоћника министра,
да уведе телефон у министрову канцеларију када овај буде био одсутан. И Коста пристаде.
Када се министар вратио, Коста га позва из своје канцеларије. Министар подиже слушалицу и када препознаде Костин глас, спусти слушалицу и поче да га тражи испод стола и у
ормарима. Пошто га није нашао, својим службеницима је наредио да ништа не дирају док
не дође поп да види да то није нешто против Бога! Таква Србија последња је у Европи
увела телефоне. Инжењер Пантић тада се дао на пут у Америку и никада се у Србију није
вратио!
Ревија СРЕМ
Даска у Пламену
Знање развио у Немачкој
Професор др Владан Петровић у Србији је
завршио Машински факултет и радио као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је
потпредседник „Гоше“ у Смедеревској Паланци и Београду, а потом постао технички директор крагујевачке фирме „Романија“. Давне
1972. године отишао је у Франкфурт где је, за
само шест месеци, постао шеф Манесманове
испоставе у Манхајму. Био је и шеф развоја
инжењеринга у концерну Круп у Есену, која
запошљава 180.000 радника. За две године
докторирао је у Ахену. Написао је 55 научних
радова, а има и 36 патената. У Србију се вратио 1998. и у Крагујевцу отворио фирму
„Алтернативне енергије“ у којој ради на производњи соларне, геотермалне и енергије
ветра. Живи у Бадњевцу са супругом Сузаном.
постројења. Ова лондонска фирма и даље финансира
пројекат професора Петровића.
- Систем се састоји од концентратора пречника 10 метара и термичке снаге 50 киловата. Ради по принципу
оптичког сочива тако што прихвата сунчеву енергију и
сакупља је у једну тачку, односно жижину раван, чији је
пречник 300 милиметара. Када са толиког концентратора
сакупите сунчеву енергију и ставите је на малу површину, у жижиној равни добијате температуру од 1.800 степени Целзијуса. Немци су успели да достигну само 1.000
степени. Ово је прва јединица соларне топлане у којој се
енергија акумулира током лета да би се током зиме користила за грејање објеката. Тај извор топлоте може да се
користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа,
хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања. У овом
систему може да се акумулира топлотна енергија од
40.000 киловат-часова.
Припремио: Д. Мицић
11
Za o~i i du{u
Jasna Cundra
Јасна Цундра рођена је 1958. у Сремској Митровици, где је све време живела и
радила. Збирка „Препознајем старење“ је њена трећа објављена књига песама и
поетских запажања.
“...И, као лагани сремски бећарац,... човека обузме нека милина, док чита Јаснине
песме и приче. Она, попут Жака Превера, који оживљава Сену, оживљава реку Саву,
у њеним песмама листови плачу, кестен дрема... Кад каже ‘Ко изгуби кућу губи и
улицу’, песникиња нас упозорава да тим чином губимо своје корене... И том улицом
пролама се глас бостанџије у вреле августовске дане, с вечери окупе се комшије и
деца на клупи где се распредају приче до дубоко у ноћ и мирис липе голица ноздрве.
У времену кад препознаје старење, песникиња враћа попут филмске траке све те
доживљене тренутке и на час у белини снега на Спомен гробљу бљесну стопе велике и мале које воде ка улици њеног детињства и старења. И све као да је бајковит
сан, јер живот је сан који свако од нас сања у својој властитој улици!“ (Мирјана
Марковић, на промоцији књиге песама Јасне Цундре „Препознајем старење“, у митровачкој библиотеци „Григорије Возаревић“, 13 новембра)
БИТКА
ОСТАВЉАШ МЕ
САМУ
Ја знам – сама сам
и нико ме покрити неће.
Ветар се на мени ломи,
ломи ми кости.
Док чичак шара по мојој коси.
Можда је време сломило мене.
Вечерас тихо на врелом
песку
причам ти искрено без
лажи
као што љубав тражи
Јер годинама ломи.
Пољско цвеће, знам,
убрати нико неће.
Нико осим ветра, пољане меке,
Одајем ти тајну
како да додирнем
звезду сјајну.
некоме далеке.
Чичак, маслачак жути,
ћути, пркоси и вене.
Чека мене.
С ветром битку бије
ко да ме покрије.
Сломљени ветар ил’ пољско
цвеће.
Са промоције збирке песама
„Препознајем старење“
Искрено, к’о што љубав
тражи
откривам таму.
А сутра знам,
бежиш и бежим
остављаш ме саму.
Из збирке песама: „Препознајем старење“)
Мирис кише у Сурчину
Топли сунчеви зраци улазе кроз прозор у собу и благо ми милују образе.
Буде ме нежно јер већ је пола шест. Одједном се зачу снажно крештанје
сврака. Долетеле су на трешњу и окупирале гугуткино гнездо. Јаја су нестала за трен ока, а исто тако и свраке. Поново је настао мир.
Сунце је и овог дана решило да нас добро угреје. Земља је жедна, цвеће
једва чека мало воде, а трава жути од суше.
Вредни ратари гледају у небо и прижељкују бар једну добру кишу. Много
је труда уложено у земљу, а они стално гледају у небо и стрепе. Ако буде
превише сунца без кише, све ће се осушити, ако буде временских непогода, све ће се уништити. Увек стрепња, увек ишчекивање и нада да ће бити
добро, да нису радили узалуд.
Непрегледна поља кукуруза узалуд чекају помоћ од свог господара који
уморан и забринут, пролази између редова. Одавно је он сводио рачуницу
– колико уложити, а колико добити. Црту није подвукао, јер то може само
кад све смести у силос и амбар.
Дубоке пукотине у које му упада нога сведоче о земљи која је жедна и
зева тражећи мало воде.
12
Забринут је сељак.
У моменту му се
учинило да из даљине чује потмулу
грмљавину. Погледа
у небо и угледа беле
облаке који брзо
крећу баш у његовом правцу. Нешто
га штрецну, јер помисли на непогоде које могу донети ти облаци. Пожурио
је кући, али га је киша стигла. Сручио се облак на жедну земљу. Мирис
покисле земље ширио му је ноздрве, а он, срећан због кише, није бежао у
заклон. Био је мокар и срећан. Пала је киша а није било невремена. Добар
пљусак је прошао кроз његов крај и донео му велико олакшање. Дисао је
пуним плућима. Киша му је донела веру у боље сутра.
Још један дан у низу многих пролази, али овај се завршава у добром расположењу.
Б. Р.
Ревија СРЕМ
Za |ake - velike i male
Јутро на салашу
Месец полако нестаје на хоризонту. Први
сунчеви зраци стидљиво провирују на истоку и
најављују лепо јутро.
Јутарњу тишину ремети кукурикање петла и
рзање коња у штали. Необрани кукурузи провирују из својих шуштавих одела. Очекују вредне
домаћине који управо стижу и улазе у редове
огромним комбајнима. Понеки фазан и хитроноги зец беже пред бучном машином која их упозорава да је опасност близу.
Живот се буди. Отварају се штала, кокошињац,
свињац. Домаћин, расположен због лепог јутра,
са задовољством обавља јутарње послове.
Дебели жути мачак мота се око ногу и задовољно преде. Ноћас је ухватио неколико непажљивих мишева, а сад очекује нешто и од газде.
Главни чувар весело маше репом и у стопу
прати свога Газду. Ноћас је био добар. Није дозволио незваним посетиоцима да дођу на салаш.
Чувао је своју територију и заслужио је коску.
A коњи бучно ударају копитима у зид и чекају
свој ред за зоб и детелину. Можда ће неки од
њих данас усрећити неко дете које ће га пројахати или ће провозати некога у фијакеру.
Са друге стране салаша чује се кокодакање. То
је она лепа бела кока дала знак да је снела јаје
Слика: Слободан Јеремић Јеремија
које ће неко дете брзо покупити и донети, још
вруће, у кухињу за доручак.
Када се сва стока нахрани, домаћин „фруштукује“. Најпре себе части једном чашицом добре
ракије. За то време, спрема се доручак.
Домаћица припрема богат доручак, јер треба
добро радити до ручка. Печена сланина са
јајима и сремачким сиром шири свој мирис по
целој кући.
После доручка, свако креће на свој посао.
На салашу је почео нови дан.
Б. Р.
Sur~in
Дан школе „Вук Караџић“
У Сурчину је, 7. и 8. новембра, на Митровдан,
Основна школа „Вук Караџић“ Прославила свој
дан. У веселој атмосфери, у присуству великог
броја ђака и њихових родитеља, становника
Сурчина свих узраста и гостију Школе, приређен
је богат и квалитетан програм. Већ у холу приказана је етно изложба од мноштва предмета,
којима су се некада, у домаћинству и у раду, слу-
жили становници овога краја. На изложби су
биле изложене и традиционалне погаче, које су,
сваку на свој начин напаравили и украсили
ђачки родитељи. Изложбу су поставили сами
ђаци Школе, уз помоћ родитеља и под руководством својих наставника. Презентанти изложбе
биле су две лепе ученице: Нађа Пољак и Анита
Грбић, које су, спретно о обавештено објашња-
вале сврху и смисао изложених предмета.
Прве вечери, у сали за приредбе, одржан је
богат забавни програм. Сплет народних игара
спретно и допадљиво извели су млади чланови
чувеног КУД „Диоген“ из Сурчина; већи део програма (водио га Жељко Чуровић) посвећен је
200 годишњици рођења Петра Петровића
Његоша, уз учешће више гуслара и њихових
синова; на забавном програму, уз децу из
Сурчина, својом музиком и песмама, представила се и група ђака из Основе школе „Франце
Прешерн“, из Шешковаца, Република Словенија.
Друге вечери, уз пригодан музички програм
школског хора, додељене су захвалнице и дипломе наставницима Школе, за ванредан допринос у организовању ученика у ваннаставним
активностима, али и грађанима за добру сарадњу са Школом. Тако су захвалнице добили и
председница Општине Сурчин, Весна Шаловић
која је, поред осталог, у Сурчин довела децу из
Словеније и Стеван Шуша, председник
Скупштине општине Сурчин.
Програм прве и друге вечери успешно је и
непогрешиво, водио директор Школе лично –
Драгојле Секулић!
Текст и фото: Трифун Матић
Ревија СРЕМ
13
Iza|i na crtu
Dizawe tegova u In|iji
РЕЗУЛТАТИ ВРЕДНИ ПОШТОВАЊА
Својевремено је Атлетски клуб „Војводина“ студенту Ради­
воју Татићу, бацачу кладива, послао гарнитуру тегова да,
вежбајући преко летњег распуста, повећа мишићну масу и
спремно дочека наредна такмичења. Неколико његових
другова је, дижући ове тегове, заволело тај тада мало по­
знати тешкоатлетски спорт, 1953. године, одлучило да у ок­
виру Друштва за телесно вежбање „Партизан“, у којем су
активно вежбали, формирају и Секцију за дизање тегова.
Љубомир Мићовић, Ђорђе Блажић, Миленко Почетак, Слободан Радивојевић, Мире Јовановић и Стеван Пудерка били су први такмичари, а
друштво им је, нешто касније, правио и млади Миомир Малетић који је
убрзо почео да постиже обећавајуће резултате. Прву медаљу освојио је
Љубомир Мићовић 1955. године, на Првенству Војводине у Суботици, када
је, у полутешкој категорији, подигао 82,5 килограма и заузео друго место.
Тада јуниори, Миливој Перовић у средњотешкој и Миомир Малетић у лакој
категорији су, већ 1958, на Првенству државе у Суботици стигли до сребрне,
односно, бронзане медаље, a 1959. године, на Првенству државе за јуниоре
у Велењу (Словенија), Mалетић је изборио прво a потом, на Првенству државе за сениоре, у Београду, друго место, са државним рекордом за јуниорски
узраст. Касније, између 1958. и 1968. године, у категорији до 67 килограма,
чак је десетак пута обарао државне рекорде.
На Интернационалном турниру у Бечу, 1961. године – незваничном првенству Европе, са Швајцарцем Филипом Иабом, поделио је друго место, иза
победника Петера Егелеа из Источне Немачке. На турниру великана у
Видину наредне године приграбио је бронзану медаљу, а на Балканском
првенству у Софији освојио је, такође, бронзану медаљу. Касније је биран
за селектора јуниорске и сениорске репрезентације, а у матичном клубу
„Железничару“ је, као тренер, селектовао и дизању тегова научио многе
младе такмичаре који су, такође, остварили веома запажене резултате.
Од атлетичара до дизача
Карло Хорн је посебна прича! Најпре одличан атлетичар, трећи на популарном кросу „Политике“, такође је био изванредан скакач у даљ, a касније,
као вансеријски дизач тегова, постао је вишеструки државни првак у категоријама до 67,5 и 75 килограма. Рекорде је поправљао скоро на сваком
такмичењу. Обарао их је преко сто пута. Званично, на европском
Шампионату у Љубљани, 1982. године, иако најмлађи учесник, освојио је –
у сениорској конкуренцији шесто место и једанаесто у свету, што је златним
словима уписано у анале инђијског тешкоатлетског спорта. Права је штета
једино што није имао одговарајуће услове за тренинге, јер је сигурно могао
остварити и блиставију спортску каријеру!
Милутин Кочинац, освајач бронзане медаље на Првенству Балкана у Грчкој,
учесник Првенства Европе у Пољској и Шампионата света у Кини, 1995. године.
Био је и победник престижног Гала купа, такмичења најбољих дизача тегова у
држави, које се и сада традиционално организује крајем сваке године.
Горан Кривошија je, особито на екипним наступима, стално био међу најбољима: у трикоу „Борова“ и „Црвене звезде“ окитио се са неколико титула првака државе у екипној, а неколико пута био је првак државе и у појединачној конкуренцији. Наступио је и на већ поменутом Светском првенству
у Кини, 1995. Поред ових, завидне резултате на такмичењима у земљи и иностранству, бележили су и дизачи
Предраг Ђорђевић, Слободан МаксимовИнђијски дизачи тегова ић, Миодраг Белановић, Милан
су прокрстарили свет- Куртовић, Адмир Душић, Саша Грујичић,
Здравко Лепир, Драгомир Гмијовић,
ом! Бранећи боје репрезентације, наступали Игор Митровић, Ћенад Фазлијевић, Бранко Остојић, Александар Радаковић,
су у Бугарској, Италији, Никола Лаврек и Милош Ћећановић. ИнМађарској, Грчкој, Ауђијски дизачи тегова, екипно су, међустрији, Пољској и Кини. тим, имали мање успеха.
14
ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМА
Инђијски клубови у дизању тегова и дисциплини снаге "Железничар"
и "Kaмен" били су технички организатори бројних такмичења. Недавно
је, управо „млађем брату“ Клубу "Kaмен" било поверено домаћинство
Међународног меморијала "Владан Михајловић", Гала купа и Купа
Инђије, па су челници Савеза Србије, за дизање тегова најзаслужнијим
такмичарима и спортским радницима, поводом 60-годишњице клубова,
уручили признања Mиомиру Maлетићу, Mилинку Палији, Павлу
Ђурђевићу, Слободану Максимовићу, Предрагу Ђорђевићу, Миодрагу
Белановићу, Карлу Хорну, Joвици Зораји и Горану Кривошији.
На слици: Горан Кривошија, представник, Савеза и Јовица Зораја
Нов стил – нов клуб
“Железничар“ је, наиме, једино 1974. године, изборио пласман у Прву
савезну лигу, пошто је у одлучујућем мечу савладао „Јединство“ из Новог
Бечеја: Слободан Кресојевић је, у полусредњој категорији савладао
Пашкалина и обезбедио пласман у елитно друштво. Борили су се тада против реномираних клубова из Загреба, Сарајева, Ријеке, Коњица, Сомбора,
Бача и Суботице. Тада је дошло и до смене генерација: боје клуба бранили
су Здравко Лепир, Фрања Илијевић, Милутин Кочинац, Карло Хорн,
Љубомир Радановић, Душан Вукас и Предраг Ђорђевић. Без такмичара у
категорији од 82 килограма, међутим, брзо су се вратили у нижи ранг такмичења.
Већина до сада поменутих дизача тегова углавном је наступала за
„Железничар“ док 1999. године није дошло до разилажења присталица традиционалнe и савремене концепције рада. Тада је неколико такмичара прешло у друге клубове, а Горан и Александар Кривошија иницирали су оснивање клуба „Камен“ који је убрзо у програм рада увео и дисциплину снаге,
чији су такмичари такође били веома успешни па су, појединачно и екипно,
освајали неколико титула државног првака.
На крају, додајмо да су инђијски дизачи тегова добро прокрстарили светом. Углавном бранећи боје репрезентативних селекција, наступали су у
Бугарској, Италији, Мађарској, Грчкој, Аустрији, Пољској и далекој Кини, а
поједини такмичари су се, осим матичних клубова, борили и у трикоима
„Црвене звезде“, „Партизана“, „Борова“, „Срема“, „Радничког“ у Сомбору и
„Босне“ у Сарајеву. Карло Хорн је, међутим, каријеру завршио чак у
Немачкој, где и сада живи.
Д. Вићентић
Ревија СРЕМ
Iza|i na crtu
Podru~ni fudbalski savez Srema
Клубовима подељене фудбалске лопте
Извршни одбор Подручног фудбалског савеза Сремска Митровица искористио је заједнички
састанак са представницима
Прве и обе групе Друге Сремске
лиге у Кући фудбала у Старој
Пазови да, на крају јесење сезоне, њиховим клубовима поклони
по пет и по три фудбалске лопте
„Хома“. Општинским фудбалским
савезима уручено је по десет
лопти, а свим фудбалским клубовима који имају кадетске и пионирске екипе у редовним такмичењима (има их 11) - по три
лопте, што ће, без сумње, свима
добро доћи у времену када се до
новца за финансирање спортских
активности, тешко долази.
Председник Извршног одбора
ПФС Срема, Славко Тувеџић, тим
поводом је објаснио откуда паре
за толики број фудбалских лопти: - Урош Суботић, члан Извршног одбора ПФС Сремска Митровица, уручује лопте представни­
ку ФК „Железничар“ из Инђије
Подоста новца је пристигло од
кажњавања клубова или њихових
клубовима због којих, уосталом и постојимо. Верујем да смо, због
играча. А фирма „Хома“ нам је изашла у сусрет и, под веома повољтога, сви задовољни!
ним условима, продала нам је лопте, a нешто средстава смо уштедели и од редовних активности. И, ето прилике да мало помогнемо
Д. Вићентић
In|ija
ЉУБА И МАРА
Постојећа спортска хала, заправо средњошколска фискултурна дворана, капацитета 600 места за седење, једна је од најпитомијих, свакако и
најуређенијих у Срему и шире, па представници клубова који гостују у
Инђији, чак и кад изгубе утакмицу, имају само речи хвале.
Заслуге за домаћинско одржавање припадају запосленом особљу:
Жељку, Горану, Мијољку и Драгану, а понајвише вредним рукама Љубе и
Маре, које свакако заслужују да им се слика и у новинама појави!
Завршетком изградње велелепне спортске хале, рукометни, кошаркашки,
одбојкашки и остали мали спортови преселиће се у Спортско-рекреативни центар у Лејама, а садашња сала ће остати ђацима и рекреативцима,
а вероватно ће се и поменуто особље, појачано са још вредних руку,
такође преселити у здање које се гради по врхунским спортским стандардима.
Д. Вићентић
Ревија СРЕМ
15
Iza|i na crtu
Ruma
КОШАРКАШИЦЕ
БЕЗ ПАРА
Женски кошаркашки клуб „Рума-92“ ове године неће наступати у Првој
лиги. Разлог: изостанак финансијске подршке Општине Рума. ЖКК „Рума92“ у последње три године направио је прави бум на спортској сцени, не
само у Руми, већ и на територији Србије. Пионирска, кадетска и сениорска
екипа ређале су и ређају победе и успехе на скоро свим утакмицама и турнирима, што домаћим што међународним. У 2011. и 2012. години, Румљанке
су освојиле прва места у свим категоријама у такмичењима на којима су
учествовале, а сениорке, међу којима је највише кадеткиња, избориле су
своје место у Првој Б лиги.
На спорном конкурсу Општине Рума, јануара ове године, овом Клубу је, од
тражених 1,5 милион динара (за све три категорије укупно) одобрено пола,
тачније, 800 хиљада динара, док је скорашњим ребалансом буџета, та сума
умањена за четвртину, чиме је овом клубу незаслужено одобрено 560
хиљада динара. И, док су неким клубовима, без увреде и омаловажавања,
одобрене милионске суме, (ФК „Први мај“ и ГФК „Словен“), који, да се не
лажемо, играју „бетон лиге“, клуб који ниже успех за успехом, доведен је
до ситуације да се девојчице и девојке такмичарке на утакмице у гостима
возе у неколико аутомобила. У разговору са председником клуба ЖКК
„Рума-92“ Стеваном Поповим, сазнајемо да је сваки трошак оправдан и да
годинама уназад девојке играју у истим дресовима. већина девојака из
сениорског тима студира у Новом Саду и Београду и, по правилу би требало да им се рефундира путни трошак бар два пута недељно, ради доласка
на тренинге. То је само један од разлога зашто сениорке неће наставити
такмичење у Првој Б лиги.
Dobrovoqni davaoci krvi
Стеван Мануков
ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ
Стеван Мануков учествовао је у бројним акцијама давања крви. Одлуку да на тај
начин помaже другима донео је сасвим случајно...
Инђијчанин Стеван Мануков,
однедавно пензионер, школовање је завршио у родном граду, а
запослио се у новосадском трговинском предузећу „Базар“, па је
скоро цео радни век провео на
точовима возова и аутобуса и увек на време стизао на посао. Слободно време посветио је спорту, најпре као
фудбалер, а касније као спортски радник. Све то га није спречавало да учествује и у бројним акцијама давања крви. Одлуку да на тај начин помaже
другима донео је сасвим случајно.
- Пажњу ми јe, у Дому здравља у Инђији, привукла слика двоје младих,
момка и девојке и текст испод слике: „Ми смо дали крв и спасли један
живот“. Текст ме је просто фасцинирао, па сам одлучио да и ја тако помогнем другима. Крв сам први пут дао у Дому здравља у Новом Саду, 1974. као
двадесетогодишњак, а недавно, почетком овога месеца, у Дому здравља у
Инђији, крв сам дао 133. пут, поносно истиче Шилтон или Шиле, како га, по
чувеном енглеском голману Питу Шилтону, у спортским круговима, најчешће ословљавају другови. Илустрације ради, Стеван нам је показао четири
плакете и чак 26 захвалница Службе за трансфузију крви, што је, несумњиво за сваку похвалу.
Д. В.
FK „In|ija“ - {anse za opstanak u Drugoj ligi
ВАРЉИВ САН УЗ СУРОВУ ЈАВУ
Друголигаш ФК „Инђија“ завршену фудбалску сезону обележила је вероватно најслабијим резултатима у богатој
80-годишњој историји. Забележила је свега две победе (једну на домаћем теререну), па је заједнo са „Долином“,
најозбиљнији кандидат за испадање у нижи ранг такмичења...
Највернији симпатизери, међутим, верују у спортско чудо, па већ калкулишу тражећи пут наде
којим би њихови љубимци некако избегли најгоре
и задржали место у другом степену такмичења.
Нажалост, шансе су, реално гледајући, само у
домену теорије! Капитен Саша Томановић и
његови саиграчи су, до краја ове сезоне, сакупили само 11 бодова. Презимиће на последњем
месту на табели, a чак четири клуба ће, на крају
Првенства, морати у трећелигашку конкуренцију. Зелено-бели тренутно имају седам бодова
мање од „Телеоптика“ који је тренутно изнад
опасне зоне, а у наставку такмичења, очекује их
више гостовања него у првој етапи Првенства.
Чињеница да против „Радника“, „Долине“, „Синђелића“ и „Телеоптика“, директних конкурената у
борби за опстанак, игра на њиховом терену, до-
16
датно компликује ионако незахвалну ситуацију и
поткрепљује горњу тврдњу. Тешко је, наиме, очекивати да ће неки од наведених клубова, већ сада, у паузи између јесени и пролећа, истаћи белу
заставу и дићи руке од даље борбе за опстанак.
Напротив, реалније је очекивати да ће и они
збијати редове и покушати да спасу што се спасти може, па ће се до бодова, особито на теренима ривала, тешко долазити. A „Инђија“ ћe морати да бар неколико мечева у гостима реши у
своју корист и некако надокнади оно што је до
сада изгубила на свом терену. Очигледно је да су
шансе прокоцкане у недавно завршеној јесењој
сезони. Или, прецизније, у летошњем прелазном
року. Доведени су тада бројни играчи скромних
квалитета, иако су добар и искусан стрелац и
организатор игре били преко потребни.
Уосталом, чињеница да су зелено-бели постигли само 11 голова на 15 сусрета, то и потврђује.
Промена тренера касно је дошла, па су Предрагу
Пејовићу већ одмах по доласку, практично биле
везане руке. Истина, помак у игри био је видљив
али је искусном тренеру остављено мало времена да у ходу направи радикалније захвате. Фудбалери су изгарали на терену, постигнута је
дуго очекивана победа на трави Стадиона код
Железничке станице и пружена добра партија у
Зајечару, a да ли је то сигнал за берићетнију
пролећну сезону, видећемо.
Срећа у спорту је могућа, али би „Инђија“ и
тада морала постати хит пролећа, па да тако
досања сан о опстанку у садашњем рангу такмичења!
Д. Вићентић
Ревија СРЕМ
U zaustavnom vremenu
Пише: Стеван Гогић
Приче око казана
Полицајац
Кренем пре неки дан колима од куће.
Неодређено куд, као чини ми се и многи други
који се возикау цео Божји дан. Можда ћу
путем романтике старе, па све до Обедске
баре. Тамо ће доћи и драга, каже песма стара.
Сустижем трактор који вуче казан за печење
ракије. Обилази нас саобраћајни полицајац на
мотору и даје гас, уместо да га заустави и пита: Јеси ли пио и колико? Како не пијеш кад
имаш казан и печеш ракију? Причај ти то неком другом. ‘Ајде да дуваш. Ништа он. Јури даље као да су пијани и бахати возачи негде далеко! Уместо да га запита, код кога иде да пече, јел’ тај вози кола, оде са њим код тог домаћина и одма’ му одузме возачку дозволу. Боље на време да спречи неку незгоду у јендеку.
Сурчински земљотрес
Људи, моји! Да видите колико је густ саобраћај кроз Сурчин! Гушћи од магле. Па, ми
смо светска метропола, истина, сеоског значаја за доњи Срем. Кад се стуште комбајни,
аутобуси и шлепери са Микуље, све се тресе.
Од шора, до вр’ баште. Тенковски су то потреси. Лос Анђелос је преживео земљотрес, има
и брегове, али сигурно нема рупе на путу и
свакодневне потресе темеља од кућа, падаље
црепова и пуцање прозора.
А и наши стари правили темеље од десет цм.
За шинска кола ће бити довољно јаки. А види
сад белаја. Не можеш довикати комшију преко
шора а ни прећи пут од тих моторних скаламерија. Ово ће смак света, виче ми чика Пера,
иначе глув као топ, али ову гунгулу – чује.
Чује се она до светог Петра и његова небеска
бука за овоземаљску делује као еколошки мир
и тишина.
Казан и око њега
Стиже казан код Јоце „шљивовице“. У путу
се срео са још једним који иде у другом правцу. Сезона је за ракију и тако је сваки дан.
Друштво се окупило и пије се дудињара,
испечена још пре два месеца и почиње прича.
Нема деда Боје и још некух чувених ракијаша.
Помрли су, Бог да им душу прости. Били су то
људине свога доба. Ма какви за два, можда и
за три века. То су била времена кад су они
пекли на казани’ код Миљуша. Пробао се
првенац, хвалила ракија на сва уста, док се не
опију. Дремну мало, притрезну се и опет испочетка.
Седам посто осам посто
Ни пијењу ни причи никад краја. Ја са деда
Пајом дотерао нашу комину, ложим ватру и
слушам. Било је у Сурчину три штедионице са
улозима мештана. Камата на улоге била је
седам посто, а на кредите осам посто. Узимали људи да праве куће, котобање, свињце,
куповали коње. Улагали паметно, да не пропадну, кућа да процвета, било је најважније.
Закључак је тог банкарског почетка: задужуј
Ревија СРЕМ
Учитељи Мита и Милојица
се само кад мораш. Сви би да зараде од камате на уложен капитал а знали су да те зараде
нема ако се не узимају кредити. Попили, а
разборити!
Учитељска ракија
Стижу са комином учитељи сурчински, Мита
и Милојица. Деда Паји се допала његова
ракија, нуди их и додатно ужива у њиховим
похвалама. Не идемо још кући. Ложим ватру и
за учитеље. То је поштовање. Већ сам био
ђак, а то је тада више била част него обавеза.
Учитељи светски људи, начитани и сви их поштују. Знам да су и глумци, гледао сам њихове
приредбе. Остала је за њима анегдота да су на
пробе сваки пут доносили и флашу ракије.
Глумили, пили и стално водили полемику чија
је боља. Исти казан, исто друштво пекло. Ал’
ниједан не попушта да је она друга боља.
Господа порезници
Приче на казани’ разнолике. Слушам и уживам. Слажу се да су сељаци уништени задругама и обавезама. Понеко опсује понеког
порезника. Ови су гори од Турака, ал’ зато
лепо обучени! Дугачки кожни мантлови, беле
кошуље са краватнама, шешири обавезни.
Плене и за обавезе односе све из куће, до
последњег зрна жита, ако немаш довољно,
мораш да купиш од државе и намириш килажу. Па зар своје жито да купим, сиктао је
сељак у браду. Жене су биле гласније, викале
су за њима да су светске лопуже. Како свеске
кад су наше? Децу нису одводили. Па нису
они ни прави Турци, мислим ја.
Свињари с краватнама
Чика Беља Ваврецки из Војвођанске улице
(некада краља Александра Карађорђевића),
у’ранио тридесет бра’oва. Једно јутро их
нахранио и задремао у кујни, на столици.
Уђоше два накинђурена порезника: Ђура
Петковић и неки Тица, не сећам се која, тако
су га звали. Почеше да броје, а свиње к’о
свиње – немирне. Не дају да се изброје у
миру, праве им „штруц“, као да су их препознале. Уђу они у свињац да броје, искаљају
им се мантлови, а бесни Славујко отвори
врата и почну да их терају ка шору, па ће
после у државни свињац. Стрина Мара утрча
у кућу и виче Бељу. Овај истрчи и кад виде о
чему се ради, ‘ладно каже жени: нисам ни
знао да имамо свињаре са краватнама.
Лепотице и вејавица
Одоше шунке и сланине на неке друге таване, не зна се ни данас чије. Мада се добро
сећам да су мантлијаши скоро сви били дебели, ваљда од дебелих бра’ова. Нису сигурно
од мршавих свиња, које су само риле по ледини и биле све излопане од штира и зеља. Дуго
нису ни јеле док не крену штрњике после
косидбе жита. С јесени смо наше свиње терали у храстове шуме код Обрежа и Купинова да
се угоје жиром. Враћане су кад завеје снег,
дебеле мангулице, лепота их видети. Све као
једна, округле и кратке.
Једне зиме, мој деда Паја јавио да креће са
њима кући. Чика Драга Јаношевић ме повео
на саоницама, а вејавица опасна, да га сачекамо у Јакову код наших рођака Путниковића.
Једва смо се пробили кроз сметове до Јакова.
Како је деда стигао са свињама и кол’ко их је
дуго терао, не сећам се. Знам само да сам ја
остао завејан са коњима и санкама. Чика
Драга је тек после недељу дана дошао по нас
у Јаково. То је била зима и снег. Од сметова
не видиш ни комшије преко пута. Само врхове кућа и дим из оџака. За чишћење снега до
подрума и пушнице био је птребан цео дан.
Тако је то било једне зиме.
17
Pri~e iz bircuza
припрема: Синиша Видаковић
МИЛЕТОВА ПЕВАЉКА
Ћурчија Миле из Добринаца дуго се није женио. Отац му умро, а Миле
се бацио у швалерацију: сваку ноћ код друге снаше, те у Добринцима,
те у околним местима. Његова мати стари, нема породичног наследника, па моли Милета да се ожени и добије децу, а она унуке, да ужива
док је жива. Миле не хаје за то. Кад, код Геџе у Пећинцима, дође нека
певаљка из Босне. Да пева – не зна, али да залуди целу кафану – то
зна. Дугачка и једра, к’o oд горе лист. Миле свако вече лумпује и баца
паре на певаљку и улови је. Односно, улови певаљка Цеца њега. Чула
она да је јединац у мајке, да је богат, па кад би грожђијада у
Добринцима, он је приведе кући, направи ракију и тобож се ожени.
Мати к’o мати, срећна, мада јој не би право кад је сазнала да је снајка
певаљка.
Прође прва зима а Миле и Цеца лепо се слажу, она ништа не ради, а
он поваздан код ње у соби. Од порода ништа, а Цеца сваког дана по
неколико пута у радњу да пазари, па у Руму код фризера, па код маникира, па код Геџе у Пећинце, да се јави бившем газди.
Не би право Милету, али шта ће. Биће к’o биће, воли да види све.
Миле и Цеца засите се једно другог.
Миле се на брачну монотонију пожали
локалном ветеринару, а он му посаветује
да промени нешто у односима са Цецом,
да освежи односе. Миле оде кући, па у
собу код Цеце – Цецо, мало смо једно
другом досадили, ‘ајде да нешто мењамо,
ево на пример да се доле обријеш, биће
занимљиво. – Не, цикну Цеца, па ти ‘оћеш
да ми се сели Добринци, Пећинци и Рума
смеју обријаној – како рече, уједе се за
језик! А Миле тад схвати ко је Цеца, па је одмах
отера.
Већ наредне јесени ожени се неком Миром из
Петроваца и брзо доби два сина, на срећу матере, која је
још била жива...
ВЕЛИКИ ЗВЕЗДАШ
Неки Омер из Шимановаца, дошља, сам средио живот у својој кући,
отворио пољоапотеку и оженио се Добрилом из Деча, са којом је ускоро добио - ћерку. Све би било у реду да није био ватрени навијач
Фудбалског клуба „Црвена звезда“. Сваке недеље, кад игра „Звезда“, он
у Београд на утакмицу, а кад „Звезда“ гостује, он и до Загреба, Сплита,
Ниша, скоро свуда иде. Тера авто, троши новце, а Добрила се нервира.
Није он био једини заљубљеник у фудбал у Шимановцима: ту су и Лаки,
Ћира, Шандор и још неки. Пред свако фудбалско коло они седе у кафани код Мандића и планирају фудбалски викенд. Добрила полудела, па
му једном стави до знања – или она и ћерка, или „Звезда“. Или он у
кући, или она кући код маме и тате у Деч. Шта ће Омер. Примири се и
пар недеља лудује у кући, жељан утакмица. Једне суботе,
седи он са друштвом код Мандића, сви иду сутра
увече за Београд, да гледају дерби
„Звезде“ и „Партизана“, већ купили
карте за Исток. Смеју се Омеру, али
он обећ’o Добрили и неће ићи.
Сутра предвече одоше са двоја кола
Шандор, Лаки и друштво на утакмицу у
Београд, оду на Исток где су обично
долазили на „Звездине“ утакмице. Почне
18
утакмица у осам и кад би скоро полувреме, бану међу њих задихан
Омер. Гледају га, крсте се, па питају – Откуд ти, зар те Добрила пустила? А Омер им каже: - Знате, пре једно два сата, лего ја и гледам телевизију, мислим на вас и утакмицу, кад уђе Добрила, обукла неко секси
рубље, намирисала се, заводи ме, мази и напада. Ја ћутим, кад она
извади неке милицајске лисице, па ми каже: - Вежи ме за кревет и ради
са мном шта ‘oћеш, Омере, оно што највише волеш. И, шта ћу ја. Вежем
је за кревет и ево ме на утакмици. Највише волем „Звезду“ и утакмице!
РАЗЛИКА
Миљана, жена Мише из Брестача,
отишла за Сплит код сестре. Лепо је
Миша испратио на воз у Руми. Биће
тамо на посетку недељу дана. Кад се
већ истрошила за пут, нек се и проведе на мору. Већ то вече Миша је провео у Батановој кафани у Брестачу.
Сваки дан му оно: ожењен сам, а к’о
момак живим. Седмог дана, јави се
Миши телефоном Миљана да стиже
сутра ујутру возом из Сплита. Да је сачека на станици у Руми. Порани
Миша, оде автом у Руму, чекао два сата. Воз каснио. Кад стиже воз, излази Миљана с куфером на перон. Миша без речи узе куфер и крене ка
авту. Тада ће Миљана љутито: - Шта је, Мишо, ниси се обрадовао жени.
Гле како онај љуби своју жену, види, види, пет пута! А Миша ће на то:
- Е, разлика је у томе што његова жена одлази у воз, а ти си стигла.
ВОЗАЧ
Taja Чеда из Батајнице купио сину
Мимији авто, стојадина, новог испод
чекића. Девет јутара жита је дао за
њега, довезо га директ из „Заставе“
у Крагујевцу. Али, шта вреди и нов авто
кад Мимија нема дозволу. Авто држе данима на ћуприји, а ноћу у
авлији. Смеје се народ. Чеда бесан, уплати Мимији авто школу и натера га да иде да учи тестове. Мимија мало спорији, иде и слабо капира.
Инструктор већ сав полудио. Чеда му приде дао новци да Мимију што
пре научи да положи возачки.
Каже инструктор: - Мимија, идеш улицом, возиш свог стојадина, на
путу испред тебе баба на бициклу, а на супротној страни, пешке иде
млада црнка. Шта ћеш нагазити као возач? – Па, шта ћу, наравно, бабу!
– Мамлазе један викну инструктор и удари Мимији ћушку иза ува –
ваљда ћеш нагазити кочницу да никог не згазиш, коњу један!
Ревија СРЕМ
Pri~e iz bircuza
СИН
Циган Кеса из Товарника имао жену и три
сина. Два дебела и крупна као он, а треће
ситно и некако бледо. Деца већ поодрасла, а Цига Кеса нагло се разболе и паде
у кревет. Види Кеса да је ђаво дош’о
по своје и њему судњи дан, већ
склапа очи, па пита своју жену
Лепосаву. – Лепа, ‘ајде, молим
те, закуни ми се и реци да ли
је овај трећи, најмлађи, Стева,
мој син. Гледа Лепосава, Кесу,
закуне се, прекрсти и каже –
Тако ми свега, Кеса, Стева
јесте твој син! Како она рече,
Кеса блажено умре. А Лепосава ће
гласно – Е, сва срећа што ме није пит’o чија су ова прва два.
ТЕШКО ИХ ЈЕ УПОЗНАТИ
Негде седамдесетих година, неки сељак Брале из Путинаца, им’о две
ћерке и најмлађег сина наследника. Још док су ћерке биле девојчурци,
уговори он њихову удају за једног Пазовчана и једног Голубинчана. У
добре куће их удомио. Чим уђоше у осамнесту, удају се, ни средњу
школу нису завршиле.
Прође година, две, пристао син за женидбу, па му
Брале тражи удавачу по Путинцима, Пазови,
Голубинцима и Руми. Види син шта му ћале
спрема, па ће рећи. – Чекај, тата, па
зашто мене не пустиш да тражим себи
удавачу. Дај да је, најпре, упознам,
да знам каква је. Ваљда ћу
је,најпре,упознати? Гледа га
Брале, па вели. – Малиша,
ја са твојом матером живим
два’ест година, била ми је
комшиница од малена, а
ево, ни после толико година, још је нисам добро
упознао. Нема вајде, жене
је тешко упознати!
ПРИЗНАЊЕ
Једне јесење ноћи, ухватила милиција Роду из Пећинаца, како са
камиона, паркираног код пећиначког мотела, скида талпе. Приведу га
у станицу, ударе више пута пендреком, а командир Видоје му вели. –
Кад си ноћас већ ухваћен да крадеш, признај да си и пре неко вече
скин’о девет шипки са камиона на истом паркингу.
Гледа га Рода, па каже. – Нисам, мајке ми, мора да је неко други, то
вече сам био код Мутмела, баш се сећам. Ударе га милицајци још неколико пута преко леђа, пендрек се сав издужио, до дупета. Како беше
Ревија СРЕМ
три сата, Видоје га пусти
кући и каже. – Иди кући,
Родо, сутра настављамо,
дођи око осам.
Оде Рода, а сутра ујутру, дош’о у милицијску
станицу око осам, а
навук’о на леђа два
кожна пршњака. Стари
лисац
Видоје
снимио
пршњаке, па уведе Роду у
дежурану и рече му. – Стани овде уз нафтарицу, стој и не мрдај. Кад
будемо слободни, зваћемо те на саслушање, па одврну нафтарицу на
шестицу. Прођоше два сата, Рода се унервозио, пршњаци топли, а
нафтарица тутњи од топлоте. Прође и трећи сат, а Рода скида пршњаке, кад улази Видоје и каже. – А, Родо, мислио си мене да пређеш.
Обук’о си пршњаке да те пендреци не боле. Е, има и нас пандура паметних!
Мало после, Рода је признао да је и шипке украо, а није шипке. Само
да пендрек поново не ради.
БАКШИШ СВИРЦУ
Седамдесетих година, чувени Миле из Брестача постао је председник
пећиначке Општине. Имао је добре везе у Београду и Новом Саду, а
дуго година био је и директор задруге. Поред тога, био је велики весељак, волео је кафану и свирце тамбураше, славе, забијачке, сва весеља. Кад заседне, остане до зоре и све новце код себе баци на свирце.
Истини за вољу, сви су га волели.
Дошла је, тада, нека словеначка делегација. Градили би силос у
Пећинцима. Три Словенца и једна Словенка, мало буцмаста, а враголан. Половњача. Проведе Миле цео дан у Општини на преговорима,
које је завршио потписивањем уговора о градњи силоса на Орачком
пољу. Каже он Словенцима да је ред да се уговор овери ручком и одведе их у хотел на Обедској бари.
Већ је телефоном јавио да спреме свега и свачега, па и тамбураше из
Ашање и Купинова. Тек ту је Миле био у свом елементу. Наместио се до
Словенке, па пар пића, па
јело, па тамбурица од сто
жица... Словенка, мазуља се
кери, а Миле још више. Вади
буђелар и кити свирце и тамбуре. Пред зору, Словенци
остадоше у хотелу на спавању,
а Миле, мортус пијан, каже
шоферу да га вози у Брестач.
Док су стигли почело је да се
раздањива, Миле улази у авлију,
а пет’о стао на стуб тарабе и кукуриче. Миле тури руку у џеп, тражи
нешто, па вади две банке и баца
петлу. – Ево и теби две банке, немам
више. И оде да спава.
19
Razbibriga
Enigmatski kutak - ure|uje Dragi} Stojkovi}
Skandinavke
20
Ревија СРЕМ
Zdravstveni saveti
Vodite ra~una...
Зимске респираторне инфекције
Карактеристика временских услова у јесен: топли
дани уз хладнија јутра и вечери, погодују настанку
јесењих инфекција – прехлада. Такви временски
услови као и боравак у задимљеним и непроветреним просторијама фаворизујући су фактори за развој вируса који се тада активирају и изазивају
инфекције. Често се облачимо и хранимо неадекватно, што, опет, доприноси лакшем развоју
инфекција.
Јабука: Да
предупредимо
прехладе, у
исхрани узимати
што више свежег воћа и
поврћа
Најчешће су то кијавице – обилна секреција из носа, главобоља, гушобоља,
или упорни, суви кашаљ. Такве инфекције најчешће не прати повишена температура и пролазе за неколико дана,
што није увек правило. Јер, код мале
деце, старије популације и хроничних
болесника инфекције могу изазвати и
направити погоршање са компликацијама на средњем уху, синусима или плућима.
Шта ми можемо урадити да предупредимо
јесење прехладе?
Адекватно (слојевито) се облачити, уз препоруку да памучни материјал увек буде до
нашег тела.
Што више боравити у природи, на чистом
ваздуху. Често проветравати просторије у
којима радимо и боравимо. Дозволити да
сунчеви зраци обасјају наш простор.
Што више боравити у природи, на
чистом ваздуху
У исхрани узимати што више свежег воћа и
поврћа, као и свежих сокова, цеђених из воћа
и поврћа, као и топле супе, чорбе и топле
напитке од биљних мешавина - чајеве.
Увек водити рачуна о физичкој рекреацији и
обезбедити довољно одмора и довољно сна (7-8
сати).
Обавестити се код свог изабраног доктора за почетак и
доступност вакцине против гpипа.
Ако, ипак, нисмо успели да се сачувамо од непријатне јесење прехладе, па смо „зарадили“ кијавицу и главобољу, препоручујем мировање
неколико дана, уз топле напитке, лимунаду и одмарање. Треба се изоловати од укућана, поготово ако је међу њима неко са већ нарушеним
здрављем.
Питаћете, какве везе има вакцина против сезонског грипа са јесењим
прехладама, ако јој име каже да штити од грипа. А јесења прехлада –
није грип! Редовно вакцинисање има вишеструке користи у подизању доброг одговоКијавица:
ра организма првенствено против грипа,
обилна сек- али и против сезонских вирусних инфекција! О томе, увек и више информација
реција
добићете од Вашег изабраног докторa.
из носа, главобоља,
гушобоља...
Ревија СРЕМ
Прим др мед. Н. Тривић
21
Omasti brk
Предлаже: Никола Мраовић
Предлог за један здрав зимски ручак
СУПА ОД БУНДЕВЕ С ПРЕПРЖЕНИМ ХЛЕБОМ
Потребно је:
- 2 кашике маслиновог уља
- 8 свежих листића жалфије
- 120 грама црног лука
- 80 грама шаргарепе
- 2 чена изгњеченог белог лука
- 800 грама бундеве
- кашичица рузмарина
- кашика биозачина
- 1,3 литра воде
- млевени бибер
За четири особе
- 4 кришке хлеба
Време припреме: 50 минута
- 2 кашичице маслиновог уља
Сложеност: једноставно
Енергетска вредност по оброку: 331 кал - 100 мл павлаке за кување
На загрејаном уљу кратко пржите листиће жалфије,док не
постану тамно зелени и хрскави. Листиће извадите, а у истој
посуди продинстајте ситно сецкан црни лук, шаргарепу исецкану на колутиће, бели лук и ољуштену и очишћену бундеву
исечену на коцкице. Зачините рузмарином, био зачином и
још кратко продинстајте.
Налијте водом, пустите да проври, поклопите и кувајте на
лаганој ватри пола сата.
Кувано поврће с делом воде изблендирајте и вратите у посуду. На крају побиберите.
Хлеб исеците на коцкице и препеците на тигању без масноће. Препечене коцкице хлебa попрскајте уљем. Супу украсите павлаком за кување и послужите са коцкицама хлеба.
Савет: будући да бундеве нема целе године, набавите је
док је сезона, ољуштите је, исеците на коцкице и замрзните.
ПРЖЕНЕ МЕСНЕ КНЕДЛЕ
СА СИРОМ
За 4 особе
Време припреме 40 минута
Сложеност: једноставно
Енергетска вредност по оброку:
633 кал
Потребно је:
- 250 грама млевене јунетине
- 250 грама млевене свињетине
- 2 чена изњеченог белог лука
- 2 кашичице био зачина
- кашичица рендане лимунове коре
- кашичица лимуновог сока
- 7 кашика презли
- прстохват цимета
- jaje
- 1/2 кашичице бибера
- 100 грама сира гауде, исеченог на
коцкице
- дубоко уље за пржење
Потребно је:
Сос:
- 200 мл јогурта
- 3 кашичице мајонеза
- кашика сецканог влашца
- 60 грама штапића целера
- 200 грама краставаца
- 200 грама шаргарепе
Млевено месо, бели лук, био зачин, лимунову кору,
лимунов сок, 4 кашике презли, цимет, јаје и бибер
добро сједините.
Од припремљене смесе рукама обликујте 20 куглица и у сваку утисните коцкицу сира, па поново обликујте куглицу, тако да сир буде прекривен месом.
Месне куглице уваљајте у преостале презле и
пржите у дубоком уљу, док не постану златножуте.
Јогурт, мајонез и влашац добро измешајте.
Месне кнедле послужите с припремљеним сосом и
на штапиће исеченим краставцима, шаргарепом и
целером.
РЕЗАНЦИ С ЈАБУКАМА
- 180 гр куваних резанаца
- 150 гр посног сремског сира
- 250 гр очишћених јабука
- ¼ кашике цимета
- 1/8 л млека
За 4 особе
Време припреме:
- екстракт ваниле и
око 40 минута
- 2 јајета
Сложеност: једноставно
Енергетска вредност по оброку: 340 кал
- 2 кашике шећера
22
Обарити резанце у кипућој води 8 мин.
Помешати са сиром. Половину масе
ставити у тепсију,
јабуке исећи на танке режњеве и ставити преко резанаца па посути циметом. Другу половину
масе ставити преко јабука. Умутити
млеко са шећером, јајима и екстрактом ваниле. Све то прелити преко
резанаца и пећи у претходно
загрејаној рерни на 200С, око 25 мин.
Ревија СРЕМ
Recite javno
Утеривање туђе „грешке“
Поштовани господине уредниче,
Откако су јавна предузећа интензивно почела да утерују дуго година неплаћена потраживања дошло је до бројних грешака и нетачних обрачуна. И опет, све
се ломи преко леђа нас потрошача, док они који праве те грешке остају
заштићени, као да смо ми криви што њихове евиденције нису у реду. Тако је на
пример мом првом комшији стигао огроман рачун Београдског водовода са
назнаком да је трошио и по 70 кубика дневно. Наравно, то је било немогуће јер
према европским стандардима грађанин у просеку потроши 5 кубика воде за
месец дана. Уз такав нереалан рачун стигла му је и опомена пред тужбу. Ускоро
је он добио и пресуду о плаћању, у којој су били урачунати судски трошкови,
као и трошак извршитеља принудне наплате у износу од 5000 динара. Комшија
је наравно уложио жалбу и тражио да се све поново испита. Водовод је послао
двојицу мајстора који су установили да су кућне инсталације исправне, те да је
за три месеца потрошено само 60 кубика. Убрзо је комшији стигао нови рачун
по коме дугује још више него по првом. Налаз мајстора уопште није био уважен. И шта човеку преостаје друго него да верује да неко тамо у администрацији не ради свој посао како треба. А, нажалост, сличних примера у мом насељу има више. Рачуни са грешкама стижу, они који греше не одговарају никоме,
а потрошачи који желе да регулишу своје стварне обавезе не знају како да се
одбране од неоправданих намета.
Ж. Томић
(адреса позната аредакцији)
ВАШАР НА
ПАПИРУ
Ево још једне лепе услуге нашим читаоцима. Отварамо рубрику ВАШАР НА
ПАПИРУ, то јест, простор за бесплатне
личне поруке где можете да нудите своју
имовину и производе на продају, да тражите ствари које би да купите, да шаљете поздраве и честитке својим рођацима и пријатељима, да
позивате на свадбе, славе и венчања, да изражавате саучешћа, да тражите и нудите познанства и
слично. Уз вашу поруку можете приложити и једну
слику. Једини услов је да порука не буде дужа од 15
речи и да буде читко штампаним словима исписана
на нашем обрасцу у прилогу.
РЕЦИТЕ
ЈАВНО...
Поштовани читаоци,
Једну нову рубрику правићете ви. Све што се догађа у
вашој околини, а Ви сматрате да завређује да јавност то
сазна, опишите или сликајте, па упутите на нашу адресу:
ревија СРЕМ, 11279 Бечмен, Добановачка 33 – За рубрику ,,Реците јавно'' . Прилоге потпишите и ставите своју
адресу, што ће, уколико не желите да се објави, остати
редакцијска тајна. Задржавамо и право да неке прилоге
проверимо, односно не штампамо, јер не желимо да
објављујемо неистине, или увредљиве текстове. Са
своје стране, да би ефекат појединих ваших порука био
потпунији, слаћемо ревију са вашим прилогом надлежним особама и институцијама које помињете у тексту.
Унапред хвала на сарадњи.
Редакција
Ревија СРЕМ
23
Izdaje se poslovni prostor u
Sremskoj Mitrovici pored ulaza u
zavod za javno zdravlje Stari Šor
45, sve komplet je novo,
upotrebna dozvola dobijena pre
mesec dana, 100 kvm, interfon,
kamere, cen.grejanje na gas,
sve u jednom nivou, dvorište,
kolski ulaz, parking, svi uslovi za
zdravstvene ordinacije ispunjeni.
Gvozden 063507120
Download

Revija Желимо Вам срећну и успешну Нову годину