Срем
Revija
број 1, новембар 2013, цена 90 дин
Путевима Николе Тесле
по Србији
Страна 15
Награђени липицанери
Приче из бирцуза
Страна 17
Страна 20
На насловној страни: Старинска пећ за печење хлеба (Јеремија српски музеј хлеба, Пећинци)
Be~men
Obele`avawe Dana slobode
Суморна сећања
Обележавање 11. октобра – Дана слободе у селу Доњег Срема ­ Бечмену било је веома скромно, неколи­
ко виђенијих мештана, двоје одборника СО Сурчин, представник општинске организације Савеза бораца и
председник Месне заједнице Бечмен. Окосница организације ове свечаности, по традицији била је Основна
школа ,,Душан Вукасовић – Диоген'' на челу са директором Душком Недељковићем, професоркама
Жаклином Симић и Надом Бунчић. Међутим, оно што су ученици издекламовали присутнима била су уни­
верзална српска суморна сећања на дане када се у двадесетом веку кроз четири рата гинуло за отаџбину.
Иста прича могла би да буде поновљена у било коме селу или граду земље Србије. Зато јој посвећујемо
ударни простор у нашој ревији.
Након полагања венаца крај споменика палим борцима, ученици су отпевали Химну и евоцирали болне
исечке наше не тако давне прошлости... Водитељка, ученица Николета
Липовина читала је реферат о српским страдањима кроз историју, о голготи Срба у Првом светском рату говорио је Синиша Липовина, ученица
Ана Петровић је говорила о Другом
светском рату, а о немилим догађајима током бомбардовања Србије
1999. говорио је Алекса Петрић.
Први светски рат
Рат (1914-1918) највећи је ратни сукоб у
дотадашњој историји човчанства. Као повод
за рат искоришћен је Сарајевски атентат у
коме је убијен аустро-угарски престолонаследник Франц Фердинанд. Почетне офанзиве из 1914.г. прерасле су у дуготрајни и
исцрпљујући рововски рат. Због супротстављених интереса Антанте и Централних сила,
овај рат није остао ограничени локални
сукоб, већ је прерастао у светски рат. Током
прве године рата српска војска је, уз велике
жртве, однела значајне победе у биткама на
Церу и Колубари и тако спречила окупацију
своје земље. 1915. година однела је 100 000
живота. Рат је имао још једног савезника,
епидемију пегавог тифуса. У јесен исте године, удружене снаге аустро-угарске, немачке
и бугарске војске напале су Србију, а Србија
није капитулирала, већ наствља борбу. Тада
наша војска пролази кроз праву голготу прелазећи преко Албаније. 1916.године борба је
пребачена на Солунcки фронт. Србија је
изгубила 370 000 војника и 1 100 000 цивилног становништва. Уз огромне људске и
материјалнe жртве српски народ је остварио
циљ, одбрана, ослобођење и уједињење јужних Словена. 1.12.1918.године створна је
Краљевина Срба,Хрвата и Словенаца.
2
Полагање венаца
Детаљ са изложбе
Ревија СРЕМ
Be~men
Други светски рат
Рат (1941-1945) представља највећи и
најразорнији ратни сукоб у људској историји.
Његови узроци налазе се у незаршеним процесима из претходног рата и у сукобу две
велике идеологије: нацизма (фашизма) и
комунизма. Југославију је без објаве рата
(6.4.1941.г) напала Немачка, а југословенска
војска јe после дванаест дана капитулирала.
У Србији се стварају два покрета отпора:
антифашистички покрет отпора који предводи Драгољуб Михајловић и комунистички
(партизански) покрет отпора на челу са
Јосипом Брозом Титом. После почетне сарадње два покрета се сукобљавају чиме зaпочиње грађански рат. Оружани устанци подигнути су током јула 1941. Половином 1945. извршен је пробој Сремског фронта.У завршним
опрацијама за ослобођње живот је изгубио и
Душан Вукасовић Диоген чије име носи наша
школа.15.05.1945.завршен је рат на тeриторији Југославије која је претрпела огромне
људске жртве, погинуло је укупно 1 706 000
или 19,8% од целокупног становништва.
Окупљени пред школом “Душан Вукасовић ­ Диоген”
Пред спомеником палим борцима
Детаљ из програма
НАТО - агресија
Током 90-тих година дошло је до распада
Социјалистичке Федеративне Рeпублике Југослaвије.
27.04.1992. Србија и Црна Гора прогласиле су Савезну
Републику Југославију. У НАТО агесији СРЈ која је
трајала 78 дана, од 24.03. до 10.06.1999. погинуло је око
2 500 цивила, од тога 79-оро деце, а повређено око 5
000 људи. Међу онима који су изгубили животе у суровој
акцији која је цинично названа Милосрдни анђео, налазе се и наши војници Горан Гајић и Раде Јотић и старији
водник Слободан Смиљић. Као још једно сведочнство
трагичног погрома који је задесио наш народ, живи смо
сведоци бомбардовања 1999. Тих 78 дана остаће дубоко
урезани у сваку пору наших бића. И тај немили део историје понео је са собом непрежаљене жртве.
Када су казивања завршена, присутни су обишли
необичну изложбу – књиге, слике плакате, карте, макете оружја – сведочанства на дане борби за слободу,
херојске браниоце земље, разарања и патње народа. То
је изложба која се разгледа ћутке, са пијететом за жртве
и болом у души.
Необична изложба ­ сведочанства на дане борби за слободу
Ревија СРЕМ
З.Р.
3
Od op{tine do op{tine
Тема:
Запошљавање у Срему
Sremska Mitrovica
In|ija
Ruma
КОРИСТ ОД
ВИШЕГОДИШЊЕ
АКТИВНОСТИ
РАДНЕ ЗОНЕ –
СРЕЋНО РЕШЕЊЕ
ПРИЛИКА ЗА
ВИЗИОНАРЕ
До данас је у Сремској Митровици, за протеклих шест година, 3000 људи запослено захваљујући директним гринфилд и браунфилд
инвестицијама.
Борба против незапослености покренута је у
Сремској Митровици пре више од шест година
и схваћена је веома озбиљно. Задатак у тој
борби био је повећање броја радних места.
Циљ: тражење и мотивисање инвеститора да
се одлуче на улагање баш у Сремској Митровици. Средство: припремљени и научени
одговори на сва питања, која би инвеститори
поставили ако дођу да се на лицу места распитају о ономе што су о сремскомитровачкој
понуди читали и чули. О овоме и много чему
другом, може се наћи на сајту www.sremskamitrovica.org.rs. И научити како се привлаче
они који би да уложе и граде предузеће на
ледини (гринфилд) и они који би старе производне хале претворе у савремене фабрике
(браунфилд).
Основни носиоци развоја привреде насеља
Инђија, уз пољопривреду су индустрија и мала
привреда. Када се узме у обзир да је у инђијску
општину уложено око пола милијарде евра
директних инвестиција, добија се највећи проценат директних инвестиција по глави становника, чиме је Инђија, на нивоу Србије, стекла
статус најбоље општине.
Највеће домаће и светске компаније изабрале
су Инђију: Хенкел, Тисенкруп, Грундфос,
"Terraproduction", Метал Цинкара, Енергозелена,
ИГБ Аутомотив, Embassy Group, Фешн Парк
Аутлет Центар, Изотерм Плама, Гомбит,
Техноекспорт, Мартини градња, Фармина пет
фудс, Инвеј, Трејдјуник, Гас-тех, и многе друге.
Чињеница да Инђија поседује две потпуно
функционалне, комунално опремљене радне
зоне, које при том имају изузетан географскосаобраћајни положај (близина Београда 42 км,
Новог Сада 35 км, аеродрома 35 км, главних
саобраћајних праваца у земљи, Коридор 10,
ауто-пут Е-75 Београд-Нови Сад, ауто-пут Е-70
- саобраћај, трговина, занатство, угоститељство. Према подацима из 2010, у структури
предузећа, по секторима делатности, у Општини Рума, најбројнија су у трговини (42%),
прерађивачкој индустрији (17%), пољопривреди (12%), грађевинарству (8%), саобраћају,
складиштењу и везама (8%). Према подацима
Агенције за привредне регистре, у oпштини
ради 497 предузећа: 93,99% малих, 4,81% средњих и 1,2% великих. Овде ради и 1561. предузетничка радња. Просечна бруто зарада у мају
2010. године износила је 41.737,00 динара.
Да то нису били неозбиљни путници који би
да саслушају, вечерају и оду, већ озбиљни
пословни људи из света бизниса, сведоче евидентни успеси сремскомитровачке руководеће
екипе: ИТОН ЕЛЕКТРИК из САД уложио је, као
гринфилд инвестицију 2006. године, пет
милиона евра и запослио 1080 Митровчана.
Исте године, такође као гринфилд, британски
МЕТАЛФЕР је уложио 20 милиона евра и запослио 200 радника. А 2010, италијански СИРМИУМ СТИЛ уложио је 35 милиона евра и
запослио 200 радника. И још десетак сличних
инвестиција.
Тако је данас Сремска Митровица један од
светлих примера како се савладава незапосленост и једна од радо посећених дестинација заинтересованих потенцијалних инвеститора, како из
света, тако и из других
крајева Србије.
На територији oпштине је око 11 хиљада запослених, 3,550 регистрованих пољопривредних
газдинстава, али и 6400 грађана који немају
запослење.
Београд-Загреб, магистрални пут М22/1, регионални пут Р109: Рума - Стари Сланкамен, железничких пруга Београд – Инђија - Нови Сад –
Суботица - Будимпешта и Београд – Инђија
–Загреб - Љубљана, близина реке Дунав), у
Србији поставља Инђију у сам врх понуде потенцијала и атрактивности за инвестирање.
Све ово и много другог може се прочитати на
страницама
сајта
Општине
Инђија:
www.indjija.net. Такође, за пример свима који
верују да се битка против незапослености може
добити, а који баш и немају идеју одакле и како
почети.
4
Захваљујући географском положају, oпштина
Рума може да се похвали великим површинама
обрадивoг пољопривреднoг земљишта највишег
квалитета. Поред јаке пољопривредe, јаке су и
са традицијом: индустрија коже, гуме и обуће,
грађевинског материјала, метална, графичка и
прехрамбена индустрија, као и привредне гране
И овде се, додуше, рекли бисмо, са знатним
закашњењем у односу на Инђију и Сремску
Митровицу, на пример, припрема сусрет са
будућношћу. Општински урбанисти у тим припремама предњаче и одмакли су у планирању
радних зона и модернијих саобраћајница у Руми
и око ње, што је тежак и незахвалан посао у
припремању услова за велике инвеститоре и
стратешке партнере. Наруку иде и положај ове
oпштине у односу на путне правце. Још само да
се огласе визионари, који све ово препознају
као прилику да и Рума стане уз друге успешне
општине у Србији.
Д. М.
Ревија СРЕМ
Re~ na po~etku
ИМПРЕСУМ
Издавач:
НИП ..Партнер прес'' д.о.о.
Директор и главни уредник:
Зоран Ристић 063/225-378
Штампа:
САВПО, Стара Пазова
Ревија Срем
Бечмен, Добановачка 29 –
011 /8438-096
e-mail: [email protected]
Одговорни уредник:
Драгомир Мицић – 064 2313 200
Лектор и коректор:
проф. Жаклина Симић
Арт директор:
Андрија Пајић
САРАДНИЦИ:
БЕЛЕГИШ
Каменко Катић
ПЕЋИНЦИ –
Синиша Видаковић
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Божица Станојевић,
Драгић Стојковић,
Јовица Стевић
ИНЂИЈА
Драгољуб Вићентић
РУМА
Спаса Јањић
СУРЧИН
Стеван Гогић
ШИД –
Карољ Виг
ПЕТРОВЧИЋ
Радивоје Прокопљевић,
Трифун Матић
ДОБАНОВЦИ –
Душан Д.Живанчевић
УГРИНОВЦИ
Душан Ковачевић
БОЉЕВЦИ –
Наташа Зикић
НОВИ САД
Младен Тодоровић
ЗЕМУН
Драган Стојковић
НОВИ БЕОГРАД –
Јадранка Ницин
Ревија СРЕМ
Po{tovani ~itaoci,
Живимо између Саве и Дунава, на прелепом простору од давнина названом
Срем, међу милион и по становника, од којих су многи пословно, родбински или
пријатељством повезани. Па, ипак, недовољно се познајемо, јер голем је географски простор између Земуна, Новог Београда, Шида и Новог Сада. Уз то, административна парцелизација допринела је томе да свака општина брине своју
бригу, иако смо сви у једној регији покрајине Војводине и земље нам Србије. И
управо зато, да би смо се још више зближили, упознали и заволели, бринуће се
завичајна ревија СРЕМ. Почетком сваког месеца нудиће вам новости и проверене приче из пословног света, друштвеног живота, културе, спорта, туризма, прошлости и свакодневице Срема. Читајте нас и уживајте, зовите нас и пишите нам
предлажући нове теме и указујте на грешке уколико нам се омакну,
јер ово је ваше гласило.
Све најлепше жели вам
Redakcija
ЗАРАДИТЕ НЕКУ ПАРУ...
У намери да постанемо доступни што ширем
кругу читалаца у Срему позивамо све заинтересоване да се јаве за сараднике и поверенике
Редакције из својих насеља. Сарадња подразумева дописнички посао, а поверенички рад
ширење броја читалаца наше ревије. Сви
заинтересовани за један или други посао, односно, истовремено за обе активности, треба да назову радним даном од 10 до 14 часова
редакцијски број 011/ 8438 096 ради прелиминарног договора. Они који прођу тај тест,
добиће писмена упутства за свој рад, који се уредно плаћа према Правилнику о сарадњи
Редакције, који ће бити приложен уз Уговор о сарадњи.
У очекивању ваших позива срдачно вас поздрављамо.
У ОВОМ БРОЈУ
Музеј хлеба – Пећинци
Дан слободе у Бечмену
Од општине до општине
Реч на почетку...
Тамо, амо – по Срему
Шта старине памте
Свратите да уживате
За очи и душу
За ђаке – велике и мале
насловна
2-3
4
5
6-9
10
11
12
13
Пензионерски дани
Теслине визије
Изађи на црту
Разбибрига
Приче из бирцуза
Здравствени савети
Омасти брк
Реци јавно
Спонзорске стране
14
15
16-18
19
20
21
22
23
24
5
Tamo, amo - po Sremu
Петровчић
13. ТАКМИЧЕЊЕ У СПРАВЉАЊУ РИБЉЕ ЧОРБЕ
У организацији Удружења грађана „За Петровчић“, у Петровчићу, на
Велику Госпојину, одржано је 13. такмичење у кувању рибље чорбе.
У присуству великог броја радозналаца, такмичење се одвијало са
девет котлића.
Победницима за 2013. годину проглашен је брачни пар из
Добановаца - Софија и Лазар Петковић. Друго место заузео је Зоран
Лукић из Бечмена, а на трећем месту био је Ненад Тошић из Јакова.
Најпродаванији котлић имали су ученици Основне школе „Душан
Вкасовић - Диоген“ из Петровчића: Никола Станчић и Стефан
Гавриловић, који су на прошлогодишњем такмичењу освојили прво
место. Такмичење је протекло и уз акцију добровољног давања крви.
Трифун Матић
Огар
КУЋЕ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ
У Огару, у Пећинцима, 16. септембра званично је отворено градилиште за изградњу пет монтажних кућа за избеглице и бивше
избеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске. Инвеститор је
Комесаријат за избеглице Србије, а Општина Пећинци је бесплатно уступила плацеве са комплетном инфраструктуром. Вредност ових пет монтажних објеката је око 10 милиона динара и
то је заједничка инвестиција Комесаријата и општинских власти.
Општина је, поред уступања грађевинског земљишта, опремила
плацеве инфраструктуром (вода, струја, пут, прилази плацевима). Комесаријат за избеглице је, у оквиру јавне набавке, изабрао извођача радова како би се изградило пет монтажних стамбених кућа од по 50 м2, потврдила је Наташа Исаковић из
Републичког Комесаријата за избеглице.
Радове је отворио заменик председника Општине Пећинци
Милан Степановић. Најпре ће бити потписани уговори о коришћењу објеката на шест месеци, а затим ће корисници, ако то
желе моћи да откупе објекте. Куће би требало да буду завршене за два месеца и сви се надају да ће пет породица зиму моћи
да дочекају у новим кућама.
Карловчић
ШИРОКА 400 МЕТАРА
Шпајанска улица у Карловчићу, у општини Пећинци, према
незваничним подацима, најшира је улица у нашој земљи.
Први асфалтни пут у овој улици изграђен је 1976. године и
њиме се, у то време, одвијао главни друмски саобраћај на
релацији Сремска Митровица – Београд.
У даљем просторном планирању треба водити рачуна о
њеном очувању, истичу надлежни.
6
Шимановци
ХУМАНИТАРНИ МЕЧ
Љубитељи фудбала у Шимановцима, 18. септембра имали су прилику да виде најлепшу страну „најважније споредне ствари на
свету“. Одиграна је утакмица између београдског Партизана и
шимановачког сремсколигаша Хајдука 1932, са које је приход од
улазница намењен за лечење двадесетчетворогодишњег Николе
Мркајића, који се већ пет година бори са последицама тешке саобраћајне несреће. За Николин двонедељни боравак у Москви на
третману матичним ћелијама потребно је прикупити 8.000 евра.
-Немам речи да изразим захвалност господину Нађу и руководству
Партизана. У понедељак око 9 часова ујутро послао сам им молбу
за одигравање пријатељске утакмице, а само два сата касније
добио сам потврдан одговор. Заиста је огромно црно – бело срце!
Никола је тренутно на петом третману матичним ћелијама и према
предвиђањима лекара, очекују га још један или два, а после тога
опоравак у бањама - изјавио је Жарко Мркајић, отац настрадалог
Николе.
На утакмици која је завршена резултатом 4:0 у корист гостију, продато је око 370 улазница и прикупљено преко 70.000 динара, а по
свему судећи Хајдук 1932 ће наставити са одигравањем хуманитарних утакмица.
Платичево
ОТВОРЕНА ФАБРИКА КАБЛОВА
Словеначка компанија "Каблекс" отворила је 18. септембра 2013. у
Платичеву, нову фабрику за производњу каблова за белу технику.
"Каблекс" је пре две године у Платичеву почео производњу у
изнајмљеном простору од 600 квадратних метара. Нови објекат је
скоро четири пута већи - 2.300 м2, а укупна вредност нове фабрике
са комплетном опремом износи око два милиона евра.
Тренутно је у "Каблекс"-у запослено 90
радника, до краја године у фабрици ће
радити још 50, а током 2014. још 50.
Годишњи план производње је два
милиона евра, а у "Каблекс"-у су сигурни да ће он бити премашен за око 10
процената. Скоро 95 посто производње намењено је извозу, од чега велики део иде у Русију. Свечаности у
Платичеву присуствовао је и амбасадор Словеније у Србији, Франц
Бут.
Ревија СРЕМ
Tamo, amo - po Sremu
Стара Пазова
ВЕСТИ ИЗ
ДИРЕКЦИЈЕ
ЗА ИЗГРАДЊУ
Према најавама из Дирекције за
изградњу, у наредном периоду у општини Стара Пазова требало би да
буде завршено неколико веома важних пројеката, међу којима су и
изградња још два вртића, уређење
центра Нове Пазове и изградња
спортске хале у Голубинцима.
Изградња дечјег вртића у Белегишу,
требало би да почне у септембру
ове године, а по завршетку тог
објекта малишани из овог места
добиће комфоран и модерно опремљен простор за играње и учење.
Планирано је да нови вртић својим
изгледом подсећа на дворац из
бајки, а налазиће се на простору иза
Основне школе "Вера Мишчевић".
После вртића у Белегишу требало
би да се гради и нови вртић у Старим Бановцима, чији почетак изградње је планиран за мај 2014.
Вртић у Старим Бановцима, изгледом ће подсећати на старе сремачке куће, а због савременог начина
градње биће завршен за веома
кратко време.
За септембар ове године најављен
је и почетак радова на реконструкцији центра Нове Пазове. Планирано је да се уреди централна раскрсница, да се побољша саобраћајна
сигнализација и да се уреде пешачке стазе и паркинг места.
Рума
ЧИШЋЕЊЕ КАНАЛА
Овогодишња улагања у измуљење и уклањање вегетације на мелиоративним каналима 17 месних заједница у Срему, на подручју Сремске Митровице, Руме
и Ирига, износе 105 милиона динара.
Највећа појединачна инвестиција у радовима је уређење 14 километара двонаменског канала Јарачка
јарчина, који је изузетно значајан за овај део
Војводине.
За чишћење и измуљење јарачке јарчине код Јарка издвојено је укупно близу 45 милиона динара, а
радови су спороведени у две месне заједнице, Јарку и Хртковцима.
Канал Јарачка Јарчина припада сливу Кудош. Осим канала овог слива, у 2013. години уређен је и
један број канала слива Чикас, затим, Босут, Вртић, Попова бара и Манђелос – Петровци, Источно
ободни и Источно ободни Манђелос – Петровци.
Радови се финансирају из три извора – ЈВП "Воде Војводине", Месне заједнице и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, док је извођач Водопривредно предузеће
"Хидросрем" из Сремске Митровице.
Стара Пазова
ПОСТАВЉЕНИ ДИРЕКТОРИ
У Старој Пазови, одржана је недавно седница Скупштине општине, на којој су одборници већином
гласова усвојили ребаланс општинског буџета за 2013. годину, према коме ће буџет износити три
милијарде и 334 милиона динара.
На седници је одлучено и да се досадашњи вршиоци дужности директора јавних предузећа поставе
за директоре, а усвојене су и измене и допуне програма пословања и финансијских планова Јавних
предузећа "Дирекција за изградњу", "Водовод и канализација" и "Чистоћа".
Председник Општине Ђорђе Радиновић, на почетку заседања, обратио се одборницима, најавивши
изградњу петље за укључење на аутопут Београд - Нови Сад, на путу између Старих Бановаца и
Нове Пазове, за коју су обезбеђена средства у Предузећу за путеве.
На седници су оформљене и комисије за називе улица и тргова, за вођење поступка и доношење
решења по захтеву за враћање земљишта, за израду годишњег програма заштите, уређења и
коришћења пољопривредног земљишта.
Осим у Новој Пазови, у дирекцији
планирају и реконструкцију центра
Старих Бановаца, за коју је документација већ припремљена. Реконструкција ће подразумевати и спуштање свих инсталација испод земље и уређење фекалне и кишне
канализације.
Шид
ПЛЕМЕНИТОСТ НА ДЕЛУ
Када је пре више од годину дана, у разговору са дедом мале
Аните Балаж, сазнао да се њена породица из Борче враћа у
Ердевик и да има проблема око стамбеног простора, пензионер Тихомир Ранисављевић из Шида одлучио је без размишљања да уступи на бесплатно коришћење Анитиној породици
своју породичну кућу у Ердевику, која је иначе била празна.
Тако је кућа у Улици Миланке Бранковић 6 постала нови дом
ове породице, која бије битку за трансплантацију срца 11годишње Аните, ученице ОШ „Сава Шумановић“ у Шиду. Тако
је петочлана породица Балаж - Бајац у којој су и Анитина осмогодишња сестра Наташа и двогодишњи брат Немања, добили
сигуран кров над главом. Али овде се Тихомирова хуманост не
завршава, јер се овај племенити човек ангажовао на прикупљању новчане помоћи за Аниту.
Наредних месеци требало би да
почне изградња спортске хале у
Голубинцима која ће имати терен за
кошарку, одбојку и остале спортове,
као и модерну куглану са четири
стазе и осталу пратећу опрему.
Овај важан пројекат Голубинцима
ће донети и могућност организовања озбиљнијих спортских догађаја,
као и боље услове за развој локалних спортских организација и клубова. Завршетак радова планиран је
до краја 2014.
Осим ових радова, из дирекције и
општине је раније најављено да ће
сви путеви у насељеним местима у
општини бити асфалтирани до краја
године, а најављена је и реконструкција пута између Старе Пазове и
Старих Бановаца, као и изградња
новопазовачке петље за укључење
на аутопут Београд - Нови Сад и
изградња канализационе мреже у
свим местима.
Ревија СРЕМ
Беркасово
ЈОШ ЈЕДНО КУВАЊЕ РИБЉЕ ЧОРБЕ
У Беркасову, надомак Шида, крајем прошлог месеца, одржана је једна од најзначајнијих
гастро-туристичких манифестација и такмичења у кувању рибље чорбе и рибљег паприкаша
у Војводини. Организаор је била Туристичка организација Шид, а под покровитељством
Туристичке организације Војводине и Општине Шид. Учествовале су 24 екипе, у две категорије. Након такмичења уследило је дружење уз тамбураше и трубаче.
7
Tamo, amo - po Sremu
Sremska Mitrovica
ОБЕЛЕЖЕН МИЛАНСКИ ЕДИКТ
У царском граду Сирмијуму одржана је,
крајем прошлог месеца, завршна свечаност
поводом обележавања 1.700 година
Миланског едикта и страдања ранохришћанских мученика. Након свечане литургије
на градском тргу, коју је служио његова светост патријарх Иринеј са јерејима, одржана
је литија кроз центар града до Царске палате Сирмијум, Градске куће и Базилике
Светог Димитрија. После свечане литургије
и поздравних речи градоначелника Сремске
Митровице, Бранислава Недимовића, окупљеним грађанима обратио се патријарх
Иринеј кратком беседом у којој је нагласио
значај Миланског едикта и улоге цара
Константина.
У оквиру обележавања овог великог хришћанског празника, у Сремској Митровици је,
у Музеју Срема отворена и изложба
„Хришћанство у Сирмијуму – Милански
едикт 313 – 2013”, која документима и историјским фрагментима откривеним у
Сирмијуму подсећа на сирмијумске мученике, првог епископа сирмијумског Иринеја,
који је убијен по налогу Диоклецијана, његовог ђакона Димитрија, Свету Анастазију и
многе друге, међу којима су и четири клесара из Лежимира, који су живи затворени у
оловне ковчеге и бачени у Саву.
Десет година после погрома хришћана у
Сирмијуму цар Константин и његов савладар и противник Лициније доносе у Милану
ПОМЕН ЖРТВАМА ФАШИЗМА
На Спомен гробљу у Сремској
Митровици, прошлог месеца одржана је комеморација за све стрељане на овом месту – највећем
стратишту у Срему из Другог светског рата. Током лета, 1942. и касније, усташе и фашисти убили су
овде око 8.000 људи, жена и деце
само зато што су припадали другој
вери и народу. Међу жртвама, ту је
страдао и наш велики сликар Сава
Шумановић.
Комеморација
је
започета
архијерејском литургијом у капели
на православном гробљу коју је
едикт у коме кажу да „дозвољавамо, у исто
време и хришћанима и свима другима, слободу да у побожности следе религију коју
желе, тако да све оно што на небу постоји
буде благонаклоно према нама и свима
онима који су под нашом влашћу”.
служио Владика сремски Василије, уз
саслужење овдашњих свештеника.
Потом је, код споменика настрадалима,
одржан парастос. Након државне химне коју
је отпевао Хор Српске православне цркве,
скупу се обратио Илија Милиновић, помоћник председника Скупштине града Сремске
Митровице.
О историјском значају овог места страдања
говорио је начелник Градског секретаријата
за културу, спорт и омладину Илија Недић,
који је изразио искрену наду да се оваква
страдања више никад не понове. У уметничком делу програма, учествовали су
рецитатори, музичари, солисти црквеног
хора и гуслар Вукман Боричић. Венце и
цвеће положило је више делегација из
Сремске Митровице, Бора и Неготина.
СПОМЕНИК ПОДУНАВСКИМ НЕМЦИМА
У сремскомитровачком насељу Хесна,
поред источних трибина стадиона ФК
Раднички, на месту масовне гробнице,
откривено је спомен обележје недужно
8
страдалим
подунавским
Немцима
„Швабама“, који су од 1945. до 1947. страдали у бившем логору „Свилара“.
Јовица Стевић, председник сремскомитровачког огранка Друштва српско-немачке
сарадње, уз присуство грађана.
Скупу поводом откривања спомен обележја,
присуствовали
су
Хас
Суприц, председник Савеза
подунавских Шваба Немачке,
Лидија Калхофен, оснивач
немачке Странке зелених,
Зоран Мишчевић, замених
председника
Скупштине
Сремске Митровице, Едуард
Шпановић, жупник, представници амбасаде СР Немачке и
амбасаде
Аустрије
у
Београду и представници
Немачког националног савета у Србији. Организацију и
програм обележавања водио
је дипломирани инжењер
Обележавањем и уређењем овог места
одајемо дужну пажњу невино страдалим
жртвама које су биле немачке националности и тиме утиремо пут истинском помирењу немачког и српског народа, уз жеље и
наде да се овакво страдање више не понови нигде у свету, рекао је Јовица Стевић.
На овом месту засађено је 11 дудова у знак
сећања на живот подунавских Немаца са
ових простора. Дудови су симболично подсећали на фабрику свиле по којој је логор
добио име „Свилара“. Иначе, насеље Хесна
добило је име по људима немачке националности који су дошли из немачког града
Хесена и населили се на овом простору.
Божица Станојевић
Ревија СРЕМ
Инђија
Tamo, amo - po Sremu
ИГБ ОПЕТ
ЗАПОШЉАВА!
Током следеће године у „ИГБ аутомотив“, фабрици грејача за аутомобилска седишта у Инђији, поред
садашњих хиљаду радника посао
ће добити још 330 радника, махом
жена. „ИГБ аутомотив”, ћерка је немачке компаније компаније „ИГ
Бауерхин”, која је јуче напунила шест година рада у Србији у изнајмљеној хали са свега 130 радника – углавном жена.
У нови погон и опрему уложено је
седам милиона евра, а Влада Србије је кроз програм Агенције СИЕПА
доделила субвенцију од 1.875.000
евра, за запошљавање 750 радника. Поред 130 радника из старе
хале, „ИГБ аутомотив” запослио је
још 870 радника. Улагањем четири
милиона евра доградиће се нова
хала и половином следеће године
запослиће се још 330 радника.
Инђија
ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ШУМЕ
У циљу очувања свих природних и
историјских вредности Чортановачке шуме 16 9, основано је удружење
које носи исти назив. На изборној
Скупштини изабрани су чланови Управног и Надзорног одбора као и представници удружења. За председника удружења изабрана је Љиљана Тунић, а изабран је и почасни члан удружења, 98-годишњи Ђорђе
Радосављевић, најстарији викендаш. Приоритети овог удружења су
да се реализују пројекти који се тичу
реконструкције пута кроз шуму, да
се реши питање струје, воде, канализације и чистоће. Подршку Удружењу пружио је и председник Општине Инђија, Петар Филиповић, који
је присуствовао Оснивачкој Скупштини.
In|ija
Инђијски медени дани
Удружење пчелара "Рој", девети пут у центру града,
организовало је крајем септембра традиционалну
манифестацију "Дани меда" на којој је 18 пчелара
изложило и продавало мед и остале пчелиње производе. Бројни становници Инђије али и намерници
из околних места обилазили су поређане штандове
разгледали али и куповали изложену робу.
Организовано, првог дана, популарну манифестацију
обишли су малишани предшколских установа и основци, а организација би, да су продајне цене биле мало умереније, свакако заслужила високу оцену. Овако, с обзиром на куповну моћ грађана многи су више
разгледали него што су куповали изложену робу.
Градска расвета
Тешко финансијско стање у земљи приморава све у Србији да стежу кајиш и штеде на
сваком кораку. Градска расвета је, раније,
понекад расипала струју преко целог дана.
Срећом, као да више није тако! Раног септембарско јутра одједном су некако замрачене улице Инђије јер је, тачно у 6 ујутру,
угашена градска рсвета што снимак најверодостојиније илуструје. Прихватимо ли се
штедње на сваком кораку, свима ће бити
боље.
Прохладне јесење ноћи најављују долазак зиме па се навелико купује огрев, ставља туршија,
али и пече ракија. Кадар снимљен у једном инђијском дворишту, препознатљив је и широм
Срема. Додамо ли да су и овде
шљиве добро родиле, сва је
згода да је све спремно за свадбена весеља, кад се момци
одлуче за - женидбу.
ПУТ УГРИНОВЦИ –
ЗЕМУН
Овај пут, кад буде завршен, биће
трећи по реду који води од Угриноваца према Земуну и биће за три
километра краћи од осталих, јер
обилази Батајницу, па ће се, од Угриноваца до Земуна, брже путовати. Од овог пута, велику корист имаће и становници села Крњешевци и
Војка.
Душан Г. Ковачевић
Ревија СРЕМ
ШТЕДЊА
Јесен стиже
Угриновци
Лето 2013-те Угриновчани ће памтити и по изградњи потпуно новог пута
од Угриноваца до Земуна. Радови
теку педантно и, за наше прилике неуобичајено брзо. Ископан је темељ и у току је насипање камене подлоге. Тешки ваљци набијају га у масну сремску црницу, тамо где га никада није било.
Мед за ­ гледање
Призор
за сећање
Некадашњи водоторањ на железничкој
станици у Инђији, дрво израсло на његовом крову, голуб у лету и рађање сунца,
чине призор који је вредело видети па је
све то, врелог августовског јутра, овековечено камером.
Д. Вићентић
9
[ta starine pamte
Sur~in kroz istoriju
ЗАКОПАНА ПРОШЛОСТ
Са жељом да читаоце наше ревије упознам са неким детаљима из сурчинске историје, искористићу прили­
ку да поменем и нека сазнања из времена када Сурчин као и многа друга сремска места нису још ни била
забележена по именима која данас имају.
нађена ланчића и још неколико скоро распалих.
Немци из Добановаца, који су под вођством
Адама Клепа основали циглану између Добановаца и Сурчина, копајући су нашли једну
римску циглу, 2 бакарна новчића, стародревну
резбарију од кости и постамент од пећи.
Почетком априла 1902. преко пута Галовице су у
јаковачком атару (Јаковачки виногради) у
Хауховом винограду ашовљењем ископани
Наиме, ради се о првим налазима старих предмета – српова, длета, секира, ножева, бодежа,
опреме ратника, украсних копчи, игала и наруквица. Многи археолози прихватају да ова налазишта потичу из времена насељавања нових
племена, чему је Срем био изложен крајем бронзаног и почетком гвозденог доба, око 850, године пре Христа. Међутим, није познато када су
званично и забележена прва налазишта. Записи
из Сурчина који се односе на пронађене предмете потичу почетком 20. века. То је време владавије аустроугарске монархије на овом простору и
већ крајем децембра 1901. постоје извештаји
музејских повереника Загребачком музеју о
послатим експонатима са терена. Из Сурчина и
околних села предмете је сакупљао Анте
Потуричић, учитељ у хрватској школи у Сурчину.
Он је прво прикупљао обавештења од мештана о
пронађеним предметима приликом обраде земљишта и других разних копања. Углавном је то било све
случајно нађено, али су локације упамћене. На тај начин
се полако правила аргеолошка
карта терена за даља ископавања и истраживања локалитета у неколико сеоских атара
око Сурчина. Тако су у башти
бившег винцилира ископана
три копља, један мањи лонац,
један бокалчијћ, три ланчића
од једног појаса и неко парче
бронзе.
Кочијаш
Милош
Симатовић и још један Србин
нашли су по један сребрни новчић Хадријана на
Бршљану. То је инаће бреговити део сурчинског
Доњег поља, наводног налазишта из каменог
доба. Такође је преко Високе владе тражено од
Будимпеште одобрење да се прекопа велика
хумка на 9 километара од Сурчина према
Земуну, то јест, у Бежанији.
По извештају од 26. јануара 1902. откупљено је
од Ивана Сорга из Бечмена три наџака и овећи
кремен камен. Нађен је и четврти наџак, а од
наводне пећи ни трага. Сорг је за наџаке и камен
добио 15 форинти. Биле су то
онда лепе паре.Учитељ из Бољеваца, господин Лихнер нашао
је неке стварчице и један римски
мач. У Бежанији код једног
домаћина којег зову Грк, купио
је нож са великом дршком, као и
две ножице од маказа. У првој
половини фебруара, сав зајапурен однео је откупљивачима
Павле Милутиновић из Сурчина
два бакарна длета и добио 7
круна. Отишао је кући пресрећан. Овдашњи надничар Васа
Новаковић ашовио је виноград
код Швабе Петера Печнера и нашао неке старе
новчиће. Знајући за награду одмах је продао
све. Највећи је био од царице Агрипине, средњи
цара Хадријана (оба од бронзе) а најмањи
сребрни од Хадрујанове жене Сабије. Такође се
половином марта јавио и Петар Црљен са два
Налазишта потичу
из времена насељавања нових
племена, чему је
Срем био изложен крајем бронзаног и почетком
гвозденог доба
10
стари лонци, јеленски и другу рогови. Према југу
од Хауха је парцела Чауша, а ка истоку од
Мирковића. У обе су проналажене старе кости и
обојица дозвољавају копање, али после жетве
пшенице. Дозвољава то и крчмар Петар Бута,
који је узео парцелу у закуп од земунског трговца Крецуља. На овом простору је ископало 20
надничара пуна кола костију и разних других
предмета, као и 3 мале очуване урне. Сурчински
ратари Вид Плеша и поменути Симатовић поклонили су учитељу Потурчићу 3 мала земљана
судића и половину земљаног котура. Учитељ
Адам Потурчић је иначе заговарао Бршљен као
значајно налазиште од Кормодина. То ће се
показати нетачним. У нашем времену, на Калуђерским ливадама откривено је приликом земљаних радова за обилазницу средњовековно
гробље код Јакова. Археолози и стручњаци Народног музеја из Београда успели су да спасу од
даљег оштећења 109 костура особа сахрањиваних од 11. до 15. века, времену када су се у
средњем Подунављу мењале ношње, а област
поред Срба насељавали и Руси.
Стеван Гогић
Аутор књиге ..Сурчин кроз векове''
Ревија СРЕМ
Svratite da u`ivate
Zasavica
РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ
Засавица се, као објекат озбиљних истраживања, зачела у периоду 1892–1985, са истраживањем браће
Домбовски која су оставила драгоцене податке о стању фауне птица тога доба. Након њих, истраживања су
била повремена.
Детаљније вредновање природних одлика
Засавице за заштиту природе, започето је
1995, захваљујући ангажовању Покрета
горана из Сремске Митровице, председника
Слободана Симића и истраживача Михајла
Станковића, члана Покрета.
У истраживањима су, поред стручњака Завода за заштиту природе Републике Србије
учествовали и научни истраживачи бројних
институција и факултета у Војводини и
Србији.
Специјални резерват „Засавица“ стављен је
под заштиту државе 1997. као природно
добро прве категорије од изузетног значаја
за Републику. Ово подручје први пут је
заштићено 1996, успостављањем Решења о
претходној заштити („Службени гласник
Републике Србије, 51/95.). У резервату је
Специјални резерват
„Засавица“ стављен
је под заштиту
државе 1997. као
природно добро
прве категорије
од изузетног значаја!
успостављена заштита другог и трећег степена, на укупној површини од 1812 хектара.
Старалац Резервата је Покрет горана у
Сремској Митровици. “Засавица“ је оаза око
800 врста биљака, 192 врсте птица, 25 врста
риба, толико и водоземаца и гмизаваца, што
омогућава органску повезаност влажних ливада, шума, широких обала и саме воде.
На само 200 метара уз прилазни пут до
Визитерског центра, смештен је ауто-камп који
располаже са 42 места, опремљена прикључцима за струју и воду. Ту, на простору резервата „Засавица“, чувају се од заборава старе
домаће расе мангулица, сремска црна ласа,
подолско говече и балкански магарац.
Све ово и још много тога што се може видети
и доживети посетом овог изузетног и јединственог резервата природе, свако ће осетити и
доживети на зачуђујући леп и пријатан начин.
Божица Станојевић
Ревија СРЕМ
11
Za o~i i du{u
O slikaru Aci Perri{i}u – Pikasu
Поетски реализам Паноније
ТЕБИ – ДУШО МОЈА
Дан за даном се нижу
као ... бисери.
Све - лепо и ружно
у прошлост се збраја.
Сликар Аца Перишић рођен је у Зрењанину (Петровграду) 1955. године. Живео је и радио у Кикинди, Земуну... По професији дизајнер, иконописац, вајар. За собом има више од 90 изложби, од тога 56 самосталних. Многе од њих биле су хуманитарног карактера. Овај аутентични
поетични реалиста топлог колорита, свој раскошан уметнички таленат
доказује и својим повременим авантурама у свету скулптуре. Један је од
пионира вајарске колоније 'Тера Кикинда'. Прву самосталну изложбу
слика отворио је 1970. године. Да сада је излагао у Марибору, Брчком,
Девертену, Букурешту, Луксембургу, Сарајеву, Новом Саду, Нарвику,
Лиону, Зигену, Опатији, Швенингену, Травнику, Земуну, Лариси..
А свако јутро које се буди
Свој истински мајсторлук у игри сенкама, непресушни електрицизам и
уметничку снагу Перишић најбоље исказује, баш, у најизазовнијој сликарској форми – муралу, где супериорно влада простором. А обиље
тема које фигурира на сликама Аце Перишића, најбоља су информација
о преосетљивости пред светом, о суптилности истанчаног уметника.
Изложба слика 1998. године у Лариси, под покровитељством
Министарства за културу Грчке, наишла је на изузетан пријем код
ликовних критичара, па се Перишић вратио овенчан бројним наградама.
и добрим делима твојим.
Добитник је Повеље за грађанске заслуге Скупштине Општине Земун у
области хуманитарног рада и културе...
Нек главу твоју
Н. Б. Ж.
Ново свануће – нова нада.
Тај пут живота – што нас чека
да га попунимо
делима својим
нека ти – душо моја
буде озарен
светлошћу Сунца
Што данас бива
сутра је прошлост
и као камен – наћи је неможеш
и зато стражи – душо моја
над делима твојим.
ореол златни краси
саткан од лепоте
истине и доброте срца
и душе твоје
плод изнедрен
да – као сјајна звезда сија
и пут твој обасјава
и путоказ другима буде.
Кад живот твој, као Сунце
на заласку буде
нека те душа твоја
као прекрасна песма прати.
Божица Станојевић
( Ср. Митровица,
20. јуна 2009. године)
Portret - Mario Kova~evi}
ДЕТЕ СТРИПА И БИОСКОПА
Самоуки сликар Марио Ковачевић, талентован и природно надарен, који много обећава, рођен је у Сремској
Митровици 1975, у Лаћарку је завршио основну, а средњу техничку школу у Сремској Митровици. Сликањем је
почео да се бави веома рано: већ у петој години живота, да би наставио и у време осмогодишњег и средњешколског периода (у основној школи био је похваљен а
у средњој, освојио је прво место на изложби поводом
славе његове школе).
Углавном воли да ради монументалне композиције на
платну и мурале. Мотиви који су начешће заступљени
на његовим сликарским платнима су епски (ликови из
легенди и митологије) и историјски.
Сликарски рад наставио је и током одслужења војног
рока – сликањем за зидне новине. Први јавни наступ
имао је 2010. на групној изложби у Музеју Срема, у
Сремској Митровици.
Могли бисмо рећи: Марио је сликар који има велики
уметнички потенцијал, уметник који много обећава.
„Дете стрипа и биоскопа“, како сам за себе воли да
каже.
Б. С.
Технике које овај млади уметник користи су и акварел
и туш и уље на платну али и комбинована техника.
12
Узор му је, како сам каже, Франк Фразета, који је први
популаризовао епску тематику. Радио је и илустрације
књига: илустровао је „Песмарицу“ Јована Јовановића
Змаја, књигу басни Доситеја Обрадовића, Српске
народне бајке по Вуку Караџићу.
Ревија СРЕМ
Za |ake - velike i male
Petrov~i}
Дан школе
Срем - награђена песма
ученице осмог разреда,
Емилије Недељковић; на
манифестацији „Вече под
звезданим
небом“,
у
Петровчићу.
У Петровчићу је 26.09. обележен Дан школе
„Душан Вукасовић Диоген“. У организацији ове
свечаности учествовали су сви упослени у школи и
деца од првог до осмог разреда. После двадесет
година је поново овај дан обележен на адекватан
начин, уз песму, игру, глуму и свеопште задовољ-
СРЕМ
Када му име споменем,
У мени се пробуди
Нешто лепо,
Нешто чудно,
Као да ме сунце,
Огрејало грдно.
.
А, да, ту живе и Сремци,
Који када устану,
Морају да попију
по једну ракију,
А док дође вече,
Они се напију,
А од жена онда
желе да се сакрију.
А Сремице, ко Сремице,
ство. Ако овако наставе са добром организацијом,
сала у Петровчићу биће мала за све који су заинтересовани да виде шта све наша деца знају и умеју
када су добро усмерена.
Ж.С.
Кувају ручак,
Сређују кућу по цео дан,
То је један Сремчев дан.
Кад јесен дође,
Њиве су пуне
Кукуруза, репе, соје,
Зато се Сремци
Зиме не боје.
Зато је Срем
најлепше место:
Ливаде су шарене,
Препуне су цвећа,
Као руком шаране,
У Срему је моја срећа.
Емилија Недељковић
Ревија СРЕМ
Be~men
Маскенбал
У оквиру обележавања Дечје
недеље ученици првог разреда
су заједно са својим друговима
организовали маскенбал и шетњу улицама Бечмена. Задовољна
лица малишана измамила су осмехе на лицима пролазника који су одушевљено посматрали мале виле, хероје из
цртаћа, докторе и принцезе, као и једне мале „Српске
девојке“. Председница ГО Сурчин, Весна Шаловић, послала је
амблеме-похвалнице ученицима првог разреда, а за Дан
школе су прваци добили пакетиће са школским прибором и
слаткишима.
13
Penzionerski dani
[id - Invalidi rada
ИЗЛЕТИ И ТАКМИЧЕЊА
Општинска ораганизација инвалида рада у Шиду, у сарадњи
са месним организацијама Ердевик, Адашевци и Сот, током
целе године организују излете
за своје чланове. Недавно су
посетили Бијељину, етно село
Станишић код Бијељине и Банске дворове.
Ови пензионери су активни и
на спортском пољу, шаху и
пикаду (за жене). Деценијама је
тако, каже нам председница
Општинске организације Марија
Чикарић.
Дружећи се, ведри и расположени, боље живе своје пензионерске дане!
Текст и фото: Карољ Виг
Sur~in - Ariqe
РАЗМЕНА ПОСЕТА
Пензионери из Ариља боравили су у посети својим колегама из Сурчина. Том приликом обишли су Аеродром „Никола
Тесла“, Коњички клуб у Јакову, базене за купање „С“ клуба ,
манастир Фенек и узгајалиште свиња мангулица у Бојчинској
шуми. Посету су завршили заједничким дружењем уз музику
и плес у Фолк арени у Обрежу. Сурчинци су узвратили посету за Дане малине у Ариљу, где су их, уз пензионере, дочекали и срдачно поздравили председник Општине Зоран
Тодоровић, председник Удружења потомака ратника 19121918, Драгутин Николић, са младим трубачима. Посебну
атракцију представљало је послужење са разним врстама
слаткиша који се припремају од плодова чувене ариљске
малине.
Трифун Матић
14
Ревија СРЕМ
Velikani nacije
Stogodi{nji kabineti Elektrotehni~kog fakulteta po prvi put otvoreni za javnost!
Путевима Николе Тесле по Србији
Како је Тесла "правио громове", на који начин је произво­
дио бежичну енергију и лоптасте муње, како се мери јачи­
на струје или „натера“ варница да скаче од једног шиљка
до другог, како саграђену електрану повезати у систем и
како, могло се сазнати у Данима европске баштине на
необичној тури кроз старе кабинете Електротехничког
факултета.
У оквиру културно туристичке руте Путевима
Тесле кроз Србију, Електротехнички факултет у
Београду и Кластер путева културе отварили су,
по први пут за јавност, стогодишње кабинете
ЕТФ-а, а у холу Факултета отворена је изложба
„Теслина визија интернета“.
Несвакидашње кабинете, за посетиоце свечано
је отворио проф. др Бранко Ковачевић, декан
Електротехничког факултета. Посетиоци су
могли да виде и "претке" данашњих пуњача
мобилних телефона, који заузимају пола лабораторије 19. Лабораторија 78 чува право мало
благо готово без промена више од 50 година.
Није чак пуно изменила ни своју оригиналну
архитектуру. У њој су се могли видети оригинални отпорници, сијалице, галванометри са светлосном казаљком и разводне табле старе више
од једног века на којима, веровали или не, студенти и даље раде.
Изложба "Теслина визија Интернета"
Од 20. до 30. септембра, у холу Електротехничког факултета реализован је мултимедијални
пројекат "Теслина визија Интернета", аутора
Лазара Бошковића, у сарадњи Регистра националног интернет домена Србије, Галерије
"О3оне" и Музеја Николе Тесле, а дизајн изложбе дао је Душан Војнова, из Оранж студија.
Никола Тесла је још 1900. у свом пројекту
"Светски систем", говорећи ондашњим техничким речником, описао у 12 тачака оно што се
данас зове бежични Интернет, мобилна телефонија и ГПС.
Ревија СРЕМ
Изложба и истоимени
интернет сајт показали
су да је човечанство још
почетком 20. века могло
да добије претечу данашњих информационокомуникационих технологија, само да су инвеститори хтели да уложе
средства у Теслине визионарске замисли.
Путевима Тесле кроз Србију
Рута "Путевима Тесле" обухвата Музеј Николе
Тесле, као централну тачку, затим Музеј науке и
технике и Електротехнички факултет, "Београд
из угла Николе Тесле" - пут којим се кретао
Тесла 1892. године када је посетио Београд,
Неготин као родни град Ђорђа Станојевића, као
и десет малих старих хидроелектрана
Електропривреде Србије, које су прави мали
живи музеји, а настале су махом захваљујући
великом пријатељству и сарадњи Тесле и
Станојевића. Најстарија хидроелектрана "Под
градом" код Ужица настала је само четири године након изградње електричне централе на
Нијагари.
Развој културне руте Путевима Тесле иницирао
је Завод за проучавање културног развитка, који
управо ради на истраживању могућности постављања темеља ове руте, а Кластер путева култу-
ре ће се побринути за њен даљи развој и довођење што већег броја туриста.
Кластер путева културе је прва организација
која ће се озбиљније позабавити развојем културних рута на Балкану, као специфичних културно-туристичких производа. Међу чланицама
Кластера путева културе је преко 40 институција
културе, туристичких организација, привредника, чак пет факултета (Електротехнички факултет у Београду, Технички факултет у Новом
Саду, Департман за туризам Природно-математичког факултета у Новом Саду, Универзитет
Сингидунум, Електронски факултет у Нишу).
Више о пројекту, фотографије старих кабинета
ЕТФ-а и више фотографија са Путева Тесле
можете наћи на фејсбук страници: https://www.facebook.com/pages/Putevima-Tesle-TeslaWays/555005711205847?fref=ts
Мануела Граф, Кластер путева културе
15
Iza|i na crtu
[id - Sport za sve
НИЧУ НОВИ СТАДИОНИ
Спортисти шидске Општине сваке године постижу све
боље резултате. Младинма се на селу пружају све бољи
услови, па на спортским објектима можемо видети јуниоре,
сениоре, пионире и рекреативце како своје слободно време
баш овде проводе.
Спортове у замаху помажу и Општина и донатори, па ничу прави стадиони у Шиду, Ердевику, Адашевцима, док се у мањим срединама уређују
спортски терени.
Ердевичани су у томе најдаље отишли, па са поносом истичу да овакву
травнату површину на новом стадиону немају ни прволигаши. А на стадиону у Ердевику су и модерне клупске просторије и рефлектори за вечерње
спортске активности.
Мештани шидских села радо посећују спортске терене: Нарочито млађи,
који су сити и кафана и дуванског дима.
Текст и фото: Карољ Виг
Portret - Slobodan Radosavqevi} Boban
ЗАЉУБЉЕНИК У МОТОЦИКЛЕ ОДМАЛЕНА
Своју љубав према мотоциклу Слободан Радосављевић
Бобан испољава још од малих ногу као петогодишњак.
Један од разлога за оволику љубав је и то што је његово
одрастање било уз аутомеханичарску радионицу њего­
вог оца Боривоја и мајке Анђе.
мичи. Сада је срећан у породици са супругом Мајом, синовима Борисавом и
Радосавом и кћерком Леном. Своје такмичарске склоности преусмерио је
према спортском риболову, где је, такође, постигао успехе: вицешампион
света у шаранском риболову 2006. (Португалија) и 2009. (Француска). А
2000. био је селектор наше репрезентације на светском првенству у шаранском риболову ња Ади Циганлији, у Београду.
Рођен је 1978. у Сремској Митровици. Толико је, као мали, био спретан у
вожњи мотора, да су га звали – чудо од детета. Први пут је учествовао у
неком такмичењу са 14 година. Његова велика љубав био је мотоцикл јамаха ПЗР. Од 1995. члан је аутоклуба „Срем“. Стални је учесник на мото-сусретима у Србији, Црној Гори, Македонији, где је, углавном побеђивао.
У Бечићима је, 2000. године освојио прва три места: у брзинској спретности, у испиту спретности и у вожњи на задњем точку. Касније је освајао
углавном прва места. Од освојених медаља, све су златне и једна бронзана. А 2004. постао је породичан човек (оженио се!) и престао је да се так-
Опробао се и у аутомобилизму: учествовао је на аутокросу у Босни и
Херцеговини, а 2008. на аутокросу у Шашинцима, освојио је прво место. Где
год да је учествовао, ишао је са жељом да буде први. Вођен тим мотивом,
готово увек је освајао прва места.
Тренутно се посветио наутичком спорту, јер у том ангажману може да учествује и – његова породица. Остала је, ипак, стара љубав према моторима
и то првенствено према мотору јамаха РИ од 1.000 кубика.
Поред ових такмичарских активности, треба нагласити да се Бобан успешно бави приватним аутомеханичарским послом, чиме је наставио породичну традицију свога оца Боривоја и мајке Анђе који су сада пензионери.
Божица Станојевић
Atletika
НАША АТЛЕТСКА НАДА
Својевремено је Сремски спорт плус, лист који је временом угашен, објавио слику Марије Маце
Вученовић из Сремске Митровице под насловом Котрља лопту и сања...
Наравно, тада је мало ко веровао да ће се њени снови преточити у стварност: двадесетогодишња Марија, однедавно студент на Колеџу „Флорида“ у САД, постала је, у међувремену,
светски позната спортисткиња. Али, у другом спорту!
Уместо лопте другује са копљем а последњих неколико година забележила је врхунске резултате. Најпре је на Светском
првенству за млађе јуниоре,
одржаном у италијанском
градићу Бресанонеу освојила
четврто место, потом на ЕYОФ-у,
16
такмичењу младих Европе у финском граду Тампереу, сребрну медаљу. Прошле године, на Светском првенству за старије
јуниоре у Барселони, била је трећа а ове године, на
Европском првенству за млађе сениоре, опет у финском
Тампереу стигла је до бронзаног одличја. Поред тога, ове
године је, на Првенству америчких колеџа, иако бруцошкиња,
била друга у веома јакој конкуренцији неколико година старијих ривалки, што је такође велики успех.
Лични рекорд јој је 57,12 метара па се очекује да већ у наредној сезони опет осваја медаље за српки атлетски спорт.
Марија ми је унука, тек да се зна.
Д. Вићентић
Ревија СРЕМ
Iza|i na crtu
Druga „Biserna griva Doweg Srema“
НАГРАЂЕНИ ЛИПИЦАНЕРИ
Под покровитељством Министарства финансија и привреде Републике Србије и у организацији Градске општине
Сурчин, Јавног предузећа за туризам „Сурчин“, и Коњичког клуба „Сремац“ из Јакова, у суботу 19. октобра, на
крају летње туристичке сезоне, у Наутичком селу „Бисер“, у Бољевцима, поред Саве, одржана је, друга по реду,
традиционална манифестација „Бисерна грива Доњег Срема“ – смотра коња липицанера.
Манифестацију су отворили председник Скупштине ГО Сурчин Стеван Шуша, директор ЈП за
туризам „Сурчин“ Горан Шушњар и председник
Коњичког клуба „Сремац“ Зоран Јефтић. Око 500
посетилаца уживало је у лепом дану михољског
лета, забавном програму Културно-уметничког
душтва „Бранко Радичевић“, крстарењу Савом,
рибљој чорби, укусним штрудлама и другим
сремским ђаконијама и наравно – смотри најлепших одабраних коња липицанера.
На овој манифестацији био је отворен и хуманитарни штанд, на коме су сакупљана новчана
средства, као подршка за лечење Николине
Хрњачки која болује од тумора на мозгу, а због
тешког стања, лечење је могуће само у Риму
(ова хуманитарна акција и даље траје, па се новчана помоћ може уплатити на рачун: 160-1-73,
са позивом на број: 51-102-0013031/4, Маја
Хрњачки, Рашина бара 10, 11275 Прогар).
Текст и фотографије:
Трифун Матић – Тица
Око 500 посетилаца уживало је у лепом дану, забавном програму, и смотри липицанера.
Стручни жири „Бисерне гриве“ доделио је признања:
• за целокупан утисак – упрегнутом пару (Ставори Ситница и 46 Липа 2) Анђеле Јефтић;
• за пар упрегнутих коња – коњима Фавори Сава и 5 Конвезано Батоста,
власника Миленка Радаковића;
• за млади пар коња – коњима Јадранка и Каниса, власника Уроша Милинковића;
• за кобилу до пет година старости – кобили Каниси, власника Уроша Милинковића;
• за пастува до пет година старости – коњу 41 Фавори Борка 25, власника Миленка Радаковића;
• за пастува преко пет година старости – коњу Маестосо Беталка 517, власника Јована
Миливојевића. Овај пастув је, уједно, проглашен за Шампиона Бисерне гриве Доњег Срема за
2013. годину.
Ревија СРЕМ
17
Iza|i na crtu
Milan Vukas, Sportski direktor [email protected]~ara“
УЗОРАН СПОРТИСТА ВЕЛИКО ПОЈАЧАЊЕ
Женски рукометни клуб „Железничар” у Инђији, добио је ове недеље још једно појачање.
Суперлигашки тим се у овом делу прелазног рока, поред играчког кадра окренуо и појачава­
њу стручног штаба, па је тако, Милан Вукас 27­годишњи интернационални рукометаш, иначе
рођени Инђинчанин, преузео функцију Спортског директора.
Председница клуба, Сунчица Божић каже да је у овом тренутку Милан
Вукас права ствар за овај клуб и овај град. Он је највеће рукометно име у
нашем граду, а сада је постао и део најуспешнијег клуба који се већ трећу
годину за редом такмичи у елитном такмичењу.
Каријера
Вукас ће својим искуством бити велика помоћ ка даљем напретку клуба
како у спортском, тако и менаџерском делу управљања клубом. Идеја,
односно заједнички циљ биће стварање квалитетног, препознатљивог и
стабилног суперлигашког клуба по угледу на неке европске клубове.
Милан Вукас рођен је 1986. године у
Инђији, где је и одрастао и направио
прве рукометнекораке, наравно у „Железничару“. Рукомет је,
потом, играо у београдском Партизану, суботичком Спартаку,
циришкој
Амицитии,
београдској
Црвенној
Звезди,
букурештанскојПандури Таргу Јиу. Играо је 39 пута за младу репрезентацију Србије, са којом је освојио Европско и Светско првенство.
Са Црвеном Звездом освојио је титулу у нашој суперлиги и тада био
најбољи стрелац. Играо је и у Европском рукометном купу, Лиги
шампиона, а три пута наступао за А селекцију Србије.
Директор Вукас истиче да је ово је за њега велики изазов, а он као спортиста воли изазове. На свом новом послу, каже, имаће неколико циљева.
Неки од њих су: да пренесе искуства такмичења у елити, свакако "јачање"
школе рукомета, односно повећавање интересовања за овај спорт у граду,
али и велико залагање и помоћ у делу који се тиче управљања, квалитетног рада и стабилног функционисања клуба.
Клуб је од ове сезоне богатији и за још једну такмичарску екипу: и велики број полазница школе рукомета такмичи се у Трећој лиги, а Жеља ће,
кроз неколико година, имати окосницу првог тима коју ће чинити управо
девојке, поникле у овом клубу.
Sportsko dru{tvo [email protected]~ar“
ЗАВИДНА ИСТОРИЈА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА
Спортско друштво „Железничар“, најпре са фудбалском секцијом, основано је 3. октобра 1933. Минулих 80 година,
боје клуба браниле су бројне генерације играча, бележени су углавном успеси, мада је било и неуспеха.
Чуровић тада дошли и остали да живе у овом
лепом сремском граду.
Свесни чињенице да рекорди постоје да би се
обарали, млади челници инђијског клуба са
председником Гораном Јешићем на челу (градоначелнком Инђије), почетком новог века су
окренули лист, реновирали игралиште код
железничке станице, преобличили га у прелеп
фудбалски стадион са одговарајућим пратећим
садржајима, ангажовали неопходна појачања
играчког кадра па је инђијски клуб, носећи име
града, 2010. године (када је обележавана 100годишњица пикања лопте у граду и околним
местима), заиграо у Супер лиги Србије.
Највеће резултате постигнути су у фудбалу,
последњих година прошлог и почетком овог
века. Учестовао је, истина, ФК „Железничар“ у
квалификацијама за попуну Прве лиге
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1937.
године и за пласман у Другу лигу Југославије
1961. године али су, тада, фудбалски првотимци
Јабуке из истоименог места поред Панчева и
зрењанинског Пролетера, након две одигране
утакмице били успешнији па је инђијски клуб тек
1992. године, тада под именом ФК Агроунија,
заиграо у Другој савезној лиги Србије и Црне
Горе.
18
Остало је записано да су, први пут у другом
степену такмичења, боје клуба углавном бранили фудбалери Рајко Чуровић, Вид Вученовић,
Југослав Поповић, Младен Дабић, Бранко Ђурић,
Милан Николић, Арсен Михајловић, Бојан
Бањац, Богдан Вејин, Предраг Коџо, Стеван
Јакоба, Зоран Јанковић, Лазар Маричић, Бранко
Радичевић, Горан Варничић, Горан Тодоровић,
Синиша Чубрило, Љубиша Кекић,
Дејан Цимеша, Душан Војиновић, Милан
Гутовић и неколицина других фудбалера, углавном пониклих у Инђији и околним селима, а да су
стандардни „странци“, Младен Дабић и Рајко
Угостили су, тада, зелено-бели, у борбама за
бодове, реномиране великане: Црвену звезду,
Партизан, Војводину и остале чланове елитног
друштва Прве лиге, а боје клуба тада су бранили и ушли у историју Предраг Коџо, Зоран
Јанковић, Милан Бубало, Бранимир Костић,
Дарко Лемајић, Срђан Димитров, Бојан Дубајић,
Драгослав Полексић, Милан Јоксимовић,
Борислав Јовановић, Александар Дубљевић,
Марко Анђелковић, Ненад Ђуровић, Марко
Јакшић, Дарко Исидоровић, Марко Вучетић,
Зоран Љубинковић, Мирослав Човило, Борко
Новаковић, Аугусто Батиоха и неколицина других играча са краћом минутажом на терену.
Тренутно, Инђија наступа у Првој лиги Србије,
бледо је стартовала у текућем првенству, забележила чак три везана ремија пред оданим
навијачима који се, иако помало разочарани,
ипак надају да ће њихови љубимци, на крају,
сачувати статус прволигаша.
Д.Вићентић
Ревија СРЕМ
19
РЕШЕЊЕ: д, унс, бар, рсд, ати, ват, никакво, дебаланс, динамит,
оканик, р, виј, ј, апанаже, соц, тел, ле, поље, бонвиван, старина,
телећак
Ревија СРЕМ
РЕШЕЊЕ: ниј, ако, ђон, ана, хит, златица, истрган, ј лил, авал, сп,
несесер, ћт, роко, арс, трс, ропс, ет, апарати, психопат, трокари
Skandinavke
Enigmatski kutak - ure|uje Dragi} Stojkovi}
Razbibriga
Pri~e iz bircuza
припрема: Синиша Видаковић
НИКОЛИНА СЕТВА
Било време сетве пасуља у Срему. Засејан
куруз, још се виде бразде од лула машине за
сејање па младог Николу Пршића из
Пећинаца, старог дванаест година, пошаљу
на њиву уз Пуркачке ледине да посеје један
лонац шареног пасуља. Питају га да ли зна
како сам да засеје, а он све виче
- Знам, знам!
Дају му мотику и пасуљ а они отиду на нииву
код Баба Павине баре. Не продје пола сата
кад ево ти Николе код њих. Пита га мати:
- Откуд ти Никола, кад већ
сав пасуљ посеја?
Сав важан Никола каже:
- Како мама, па зар је тешко
посејати овако мали лонац
пасуља?
Кад у гонку, иза метала Трба.
-Еј, чича, спаси ме
ових керова, растргаће ме.
Види Рада да је његов нећак Трба сав изгребан, поцепаних панталона и без обуће,
па се смеје.
-Шта је, диро си неку
ноћас па те повијали,
а? Е, исти си као твој
деда Пера, он је и јаја изгубио на некој тараби бежећи од бесних отаца.
-Како је јаја изгубио на тараби, па отклуд
онда ти и мој тата, како без јаја, сад се чуди
Трба.
Смеје се чича Рада па каже:
Кад би јуни, оде мати на
лединску њиву да види је ли нико пасуљ, ако
треба да пресева, кад тамо, на сред њиве
велики жбун. Оде тамо а оно, све жбун од
пасуља, док по браздама ни један једини.
- Па довољно је и једно добро па да се деца
роде. ‘Ајде на спавање, сутра ћемо причати.
Те вечери вашарио је Никола швикретом по
гузици.
Седи Рода у Брестачкој кафани и пије
ракију. Кад год гуцне он зажмури.
ТРБИНО ПОРЕКЛО
Једне ноћи, млади мангуп и ђилкош Трба из
Обрежа прескако тарабе бежећи из авлије
неке цице Тање, а за њим Тањин тата и пар
керова, злих очију и великих зуба.
ДОКТОРОВА ПРЕПОРУКА
Гледа га његов друг Пасуљ па га пита:
- Је ли Родо, зашто кад год гуцнеш увек жмуриш?
Бежи Трба и утрчи у гонак свог стрица Раде.
Укућани већ легли кад се Трба сав задуван
надђе у гонку. Истрчи стриц Рада са пушком,
мисли лопови.
А Рода ће њему:
- Е, Пасуљевино једна, па
реко ми доктор Шоља да
пиће не смем ни да погледам. А ја се, ето, држим
докторове препоруке.
U;rinova~ka {aqiva anegdota
ЗНАО ЈЕ УЧА
Било је ово негде седамдесетих година. У самом центру Угриноваца, у Кафани код
Милешке, седели су три добра другара, још из ђачких дана – Оба, Баџа и Иваја. И док су
они причали и пијуцкали, на вратима се појави њихов некадашњи учитељ Ђока. Прелети
погледом преко кафане и упути се ка њиховом столу.
- Добар дан, момци. Бистрите, а? упита их загонетно.
- Па, ето, баш причамо, да нам ти ниси био учитељ, ми би сада били инжињери, први се
снашао Баџа.
- Како то мислиш? зачуди се учитељ.
- Па лепо. Тер’о си нас да за време часова чувамо твоје прасице, укључи се Иваја.
- Обо, јесам ли тебе терао? потражи уча спас у Оби који је био много
бољи ђак од прве двојице.
- Не нисте, учитељу.
- Па, ето, видите! Ја сам још онда знао ко је за свињара, тријумфално
је закључио учитељ Ђока.
Душан Г. Ковачевић
20
ЕВИЦА БИ ХТЕЛА
Исти онај Рода из Брестача, млад ђилкош и
бећар био више пута жењен, али је увек имао
и две три, тобож, девојке, у Пецинцима, Руми,
Путинцима. Ма, ваздан и свуда.
Тако једне ноћи он у Руми са неком Евицом
Мађарицом из Руме, кад она вели:
- Драго моје Родице, ево већ два месеца смо
заједно а ја још нисам упознала твоју породицу, мора да је фина. Да идемо сутра да их упознам?
Како је она Роди вец досадила, он јој вели:
- Драга моја Евице, сутра не мозе. Жена ми
сутра цео дан ради у задрузи, берба је, а деца
ми иду у сколу па неће бити кући, како ћеш
ондак да ми упознаш породицу?
Евица само цикну, и би то њихово последње
заједничко вече.
Већ следеће ноћи Рода је био у Пећинцима
код друге младе.
ИЗЈАВА
Позната и чувена радодајка Милева и њена
комшиница Вида, обе из Пећинаца, отишле с
раним јутром аутобусом у Земун да пазаре
нове ‘аљине и веш. Иду оне око Земунске
пијаце, кад ето ти камермана и новинара,
опколили их и гурају им микрофон под уста и
питају
-Госпође, једно питање и један одговор, ово
је за анкету Београдске телевизије, бићете на
телевизији.
Умири се Милева и каже:
-‘Ајд, питајте кад сте већ ту.
- Питање је о сексу: да ли сте ви за секс на
ТВ-у?
Гледа га Милева па ће
рећи:
-Ау, брате, баш је било
тешко, врло неудобно,
боље је на каучу.
Ревија СРЕМ
Zdravstveni saveti
Jesewa ishrana
ЈЕСЕН СТИЖЕ,
ДУЊО МОЈА...
(што је основ за запушење или пуцање крвног суда).
Нараније два сата после ручка треба да уследи друга ужина (јабука или намаз од џема).
Гојазност није само естетски проблем: и те како оптерећује рад срца,
изазива болести кичме и зглобова.
Вечера треба да буде лагана, од „лаких протеина“ (бело месо или свеж млади сир, јогурт),
два до три сата пре одласка на спавање.
Повреде на раду су учесталије
након прекомерне и масне исхране
јер таква исхрана изазива тромост и
поспаност.
Течност (вода, благи чајеви, децилитар доброг вина, једном дневно), узимају се између
оброка.
Има лека за гојазност.
А, с њом стижу и славе, „свињокољи“, више
седења у кући, мање одлазака у природу и због
тмурних дана, више сна. Све заједно чини више
хране и убрзо вишак килограма. Проблем,
наравно, није само естетски.
Проблем је и често здравствени.
Са јаком, масном, преобилном храном уз мало
или мало више алкохолних пића, особа лошије
функционише у свакодневном раду. Последице
су, често: висок крвни притисак, висок шећер у
крви, високе масноће у крви, гојазност и
повреде на раду због тромости.
Висок крвни притисак, сам или удружен са
масноћама, оштећује крвне судове и ствара
васкуларне кризе на срцу или мозгу, а последица су инфаркти у тим органима. Таква обољења су, често, смртоносна.
Висок шећер у крви такође остећује крвне
судове али и нервне ћелије па су последице
обољења очију, екстремитета и крвних судова
мозга.
Повишене или високе масноће у крви
(најчешће у амбуланти одређени лабораторисјски ниво холестерола и триглицерида)
такође доприносе оштећењу крвних судова,
убрзавајући настанак такозване атеросклерозе
Има га и јесен. И јесен је богата
поврћем и воћем (мислимо и на коштуњаво воће: орах, бадем лешник).
Не треба га штедети и не смемо га
заборавити!
Први лек је распоред дневних оброка: оптималан број оброка у току дана је пет.
Ево предлога за здраве оброке који вам дају
доста енергије, а нећете се гојити и бићете
добро расположени:
Доручак је најважнији и треба да садржи:
протеине (јаје, млад сир и сл), угљене хидрате
(хлеб од целог зрна) поврће (паприка, парадајз
док га има).
„Ходање је најбољи човеков пријатељ“!
Е, а сад: да ли ће се домаћица, која је наспремала све по реду, од предјела, прасетине,
кобасица, колача, и бројних ђаконија, наљутити ако јој дођете на славу, а онда одбијете
понуђену масну и калоричну храну? Можда и
неће.
А да ли ви заиста можете одолети таквој
храни? Барем, покушајте.
Прим др мед. Н. Тривић
Најраније два
сата после доручка, треба да уследи воћна ужина.
Ручак треба да
буде најкасније
до 16 часова (чорба од поврћа,
рибљи
филет,
интегрални пиринач и здрава
посластица (црна
чоколада
или
воћни колач).
ОТКУП ПЛАСТИКЕ
КАРТОНА, ПЕТ АМБАЛАЖЕ,
ПЛАСТИЧНИХ ГАЈБИЦА И НАЈЛОНА
Исплата одмах!
ФЛОБЕР ТИМ ­ Бечмен
061/604-5208
Ревија СРЕМ
Други лек је изаћи у шетњу или у вожњу
бицикла. Јер и јесен има лепих, сунчаних дана.
А за таквих дана, штета је не изаћи у шетњу. То
је знао и велики лекар и филозоф античке
Грчке, Хипократ, када је ускликнуо и записао:
WVMLBOJ[FSTLB!SBEOKB
NJLBD
Qmbojotlb!68-!33111!Tsfntlb!Njuspwjdb
Ufm/!1330743.466
21
Omasti brk
Предлаже: Никола Мраовић
ПРЕДЛОГ ЗА ЈЕДАН ДОБАР РУЧАК У НОВЕМБРУ
ГУСТА СУПА ОД ПОВРЋА
Потребно је:
-150 грама шаргарепе
-100 грама корена целера
-250 грама карфиола
-200 грама броколија
- 800 до 1000 мл воде
- 2 кашичице сувог зачина
(вегета, биозачин и сл.)
За 4 особе
Време припреме: 30 минута
Сложеност: једноставно
Енергетска вредност по оброку: 115 кцал
- 30 грама стабљике целера
- 2 кашике маслиновог уља
- со, бибер
- кашика исецканог першуна
Шаргарепу исеците на колутиће, целер на коцкице, а карфиолу и броколију одломите цветиће, залијте водом, поспите Вегетом и кувајте
док поврће не омекша.
Кувано поврће с делом течности измиксирајте
и вратите у лонац. Пустите супу да проври и
умешајте стабљику целера исечену на колутиће, па склоните с ватре.
На крају умешајте маслиново уље. По потреби
посолите и побиберите. Послужите посуто першуном.
Савет: шаргарепу, карфиол, броколи и целер
можете заменити неким другим поврћем.
ПЕЧЕНА ТЕЛЕТИНА СА
СОСОМ ОД ШАМПИЊОНА
Потребно је:
- 4 телећа одреска (600 грама)
- 2 кашичице сувог зачина
(вегета, биозачин и сл.)
- 250 грама шампињона
Додајте очишћене и на листиће исечене шампињоне и динстајте док сва вода из шампињона не испари. Додајте бели лук, кашичицу Вегете, налијте павлаком и коњаком, па кад проври, склоните с ватре.
- чешањ изгњеченог белог лука
Послужите уз куван пиринач и салату.
- 300 мл павлаке за кување
Савет: телетину можете заменити свињским
крменадлама.
- 2 кашике маслаца
- 2 кашике маслиновог уља
За 4 особе
Време припреме: 40 минута
Сложеност: једноставно
Енергетска вредност по оброку: 422 кцал
Одреске излупајте тучком и у сваки утрљајте Вегету.
У великом тигању на загрејаној мешавини маслаца
и маслиновог уља припремљене одреске пржите с
обе стране док не добију лепу румену боју.
- 2 кашике коњака
КОЛАЧ ОД ГРОЖЂА
Потребно је:
- 30 грама квасца
- 1/4 литра млека
- кашика маслаца
- 200 грама шећера
Растворите квасац у млаком млеку. Пенасто умутите
маслац са шећером, додајте гриз, соду бикарбону и
мало соли, затим наизменично, уз непрестано мешање, додајте квасац у млеко и брашно. Наставите са
мешањем и у танком млазу доливајте уље. Израдите
компактно тесто.
Половину сипајте у калуп за колаче обложен пекарским папиром. Преко сложите ред белог грожђа, па
- прстохват соде бикарбоне сипајте мало преостале масе, затим сложите тамно
- прстохват соли
грожђе и прелијте преосталом смесом за бисквит.
Калуп покријте платненом салветом и оставите да
- 150 грама брашна
стоји два сата на топлом месту.
- шоља маслиновог уља
Пеците у загрејаној рерни на 160оС око 60 минута.
Време припреме: 200 минута
- 700 грама грожђа
Кад се прохлади, извадите колач из калупа, поспите
Енергетска вредност по оброку: 180 кцал - прах шећер
прах шећером и декоришите грожђем, по жељи.
- 50 грама кукурузног гриза
22
Ревија СРЕМ
Recite javno
НЕПРАВДА УЗ ПОМОЋ ВЛАСТИ
Поштовани господине уредниче,
По занимању сам физиотерапеут, живим у Сурчину, у властитој кући
која ми је остала од покојног оца, након чије смрти сам од туге и брига
нервно оболела, па редовно идем на терапије у Институт за ментално
здравље у Београду. Такво здравствено стање још више се погоршало због инцидента који сам недавно доживела. Наиме, лавеж пса ме је
упозорио да се нешто догађа у мом дворижту. Када сам изашла из куће,
видела сам, у дворишту, човека који је, крај мог улаза нешто копао.
Рекао ми је да је из електродистрибуције и да копа рупу за бандеру коју
ће ту поставити. А у двориште је ушао, највероватније, преко зида, јер
је капија била затворена. Имајући лоша искуства одраније, када су се
неке комшије нелегално прикључивале на моју бандеру, побунила сам
се и рекла да ћу звати полицију. У међувремену полиција је дошла, али
на његов позив, јер сам га наводно ометала у службеном послу.
Придошли полицајац ми се обраћао врло некултурно, не дозвољавајући
ми да му објасним ситуацију. Узвратила сам изнервираним тоном, након
чега ме је везао лисицама и на очигед комшилука и пролазника везану спровео у Станицу милиције. Ни тамо ми нису омогућили да објасним о чему се ради, већ су тражили да потпишем неки папир за притвор. А када сам то одбила, запретили су батинама.
Потом су ме држали у притвору 12 сати, без хране, воде и лекова, као
и без могућности да обавестим свог лекара. Кад су ме пустили, натерали су ме да потпишем њихов записник, који нисам ни прочитала, а касније сам видела да у њему пише да сам правила инциденте под
дејством алкохола, што наравно није одговарало истини јер моја терапија забрањује било какво алкохолно пиће.
После овог инцидента почела сам да обилазим институције које су
везане за овај ружан догађај и добила следеће одговоре:
• Електродистрибуција Земун – Немамо никаква обавештења о том случају;
• Институт за ментално здравље – Полиција је била дужна да нас обавести о привођењу нашег пацијента;
После свега овог, обраћам се и вама, са жељом да Станица милиције у
Сурчину испита овај случај и спречи да се сличне ствари не догађају
недужним грађанима. А ја ћу, путем суда, наставити да истерујем правду.
Захваљујем Редакцији на уступљеном простору.
А.О. (Пуно име и адреса познати су Редакцији)
РЕЦИТЕ
ЈАВНО...
Поштовани читаоци,
Једну нову рубрику правићете ви. Све што се
догађа у вашој околини, а Ви сматрате да завређује да јавност то сазна, опишите или сликајте, па
упутите на нашу адресу: ревија СРЕМ, 11279
Бечмен, Добановачка 33 – За рубрику ,,Реците
јавно'' . Прилоге потпишите и ставите своју адресу,
што ће, уколико не желите да се објави, остати
редакцијска тајна. Задржавамо и право да неке
прилоге проверимо, односно не штампамо, јер не
желимо да објављујемо неистине, или увредљиве
текстове. Са своје стране, да би ефекат појединих
ваших порука био потпунији, слаћемо ревију са
вашим прилогом надлежним особама и институцијама које помињете у тексту.
Унапред хвала на сарадњи.
Редакција
ВАШАР НА ПАПИРУ
Ево још једне лепе услуге нашим читаоцима. Отварамо рубрику ВАШАР НА ПАПИРУ, то јест, простор за бесплатне личне
поруке где можете да нудите своју имовину и производе на продају, да тражите ствари које би да купите, да шаљете
поздраве и честитке својим рођацима и пријатељима, да позивате на свадбе, славе и венчања, да изражавате саучешћа, да тражите и нудите познанства и слично. Уз вашу поруку можете приложити и једну слику. Једини услов је да порука не буде дужа од 15 речи и да буде читко штампаним словима исписана на нашем обрасцу у прилогу.
Ревија СРЕМ
23
Sala{
STREMEN
Jakovo, Savski put bb, 011/8441-677, 063/162-24-56, 064/350-74-53
Blizu centra Beograda, na srema~koj obali Save, ~eka vas izuzetan kutak za
odmor i u`ivawe. To je Sala{ ,,STREMEN'' na kome...
• pripremaju se najlep{e svadbe, razna slavqa, porodi~na i poslovna
okupqawa uz povoqne cene po dogovoru;
• u trpezariji u`ivaju gosti u specijalitetima srema~ke kuhiwe i ukusima
plemenitih vina;
• organizuju se izleti fijakerom do brojnih obli`wih prirodnih, kul
turnih i istorijskih znamenitosti.
• u koralima igraju kowi vrani;
• U zabavnom parki}u igraju se deca;
• bude se ose}awa uz setnu muziku tam
bura{a;
• mogu se jahati mirni kowi i krotki
poniji za decu;
To je i mesto gde qubazni doma}ini u saradwi sa nadle`nim institucijama i turisti~kim agencijama prire|uju mnoge zanimqive i jedinstvene manifestacije,
izlo`be i takmi~ewa. Pozovite
nas telefonom i saznajte kad se
{ta doga|a.
Na Sala{u uvek ne{to novo...
Download

Путевима Николе Тесле по Србији