Koraci za uključivanje deteta u inkluzivni rad
1. Utvrđivanje da li da dete ima posebne obrazovne potrebe, odnosno da li mu je potrebna
dodatna podrška u obrazovanju.
Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog i pedagog škole. Ispitivanje dece sa motoričkim i
čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.
U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem
individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom za obrazovanje. U školi u kojoj stiču
obrazovanje učenici sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje stručni tim za inkluzivno
obrazovanje . Za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta
i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje
otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan . Deca za koju
se pretpostavlja da im je potrebna posebna podrška u obrazovanju mogu da budu prepoznata od
stručnih službi (psiholog, pedagog) prilikom upisa u predškolske ustanove i škole, učitelja i
nastavnika tokom školovanja ili roditelja/staratelja. Moguće je da postoji procena pre detetovog
upisa u vaspitno-obrazovnu ustanovu koja je urađena na zahtev roditelja od strane interresorne
komisije za procenu potreba dece sa smetnjama u razvoju. Nakon što je uočena potreba za
procenom da li dete ima posebne obrazovne potrebe, škola je dužna da u roku od 15 dana oformi
stručni tim za inkluzivno obrazovanje. Ovaj tim u školi čini 5 članova, nastavnici i stručni saradnici
škole. Prvu (inicijalnu) procenu u okviru škole radi Tim za IOP (mali funkcionalni tim koga
nominuje školski tim za inkluziju) i koga obavezno čine: detetov učitelj / nastavnik (odeljenjski
starešina, predmetni nastavnik), stručni saradnik škole (pedagog, psiholog) i roditelj/staratelj (uz
mogućnost angažovanja spoljašnjeg stručnjaka koji dobro poznaje dete ili pedagoškog asistenta, ali
samo na predlog roditelja/staratelja). Prva procena se radi prema protokolu koji utvrđuje
Ministarstvo prosvete, gde svaki član Tima obavlja svoj deo procene na osnovu koje piše opis
deteta sa mišljenjem da li i u kojoj meri dete ima posebne obrazovne potrebe.
2. Opis deteta i aktuelne situacije.
Tim za IOP objedinjuje mišljenja članova u jedinsveni dokument koji mora da uvaži:
•podatke o detetovim postignućima i ponašanju u obrazovnoj ustanovi pre nego što je upućeno na
procenu (dobijene od učitelja/nastavnika)
•podatke dobijene neposrednim uvidima (nastavnika, stručne službe, roditelja) tokom nastave,
vannastavnih i vanškolskih aktivnosti
•podatke dobijene primenom različitih oblike ispitivanja i posmatranja ciljanih da se utvrdi da li
dete ima posebne obrazovne potrebe.
Inicijalna procena u okviru škole vrši se tokom prvog tromesečja. Tim za IOP mora da napiše
izveštaj, koji treba da sadrži sledeće stavke:
•Osnovu za odlučivanje;
•Određeno ponašanje, ako ono postoji, zapaženo tokom posmatranja deteta i kako to ponašanje
utiče na detetovo učenje;
•Važne medicinske nalaze koji su bitni za obrazovanje, ako takvi postoje;
•Da li dete u nekim delovima ne može da prati obrazovni plan i program predviđen za njegov
uzrast, kao i koji su to predmeti, delovi predmeta ili nastavni sadržaji;
•Mišljenje tima vezano za efekte oštećenja vida, sluha, ili motorna oštećenja; mentalnu retardaciju;
emocionalne poremećaje, kulturalne faktore; ekonomske ili teškoće vezane za okruženje, ili
ograničeno poznavanje Srpskog jezika.
Svaki član tima za IOP mora da potpiše izveštaj o inicijalnoj proceni (na taj način potvrđuje da
izveštaj odražava i njegovo/njeno mišljenje). Ako je njegovo mišljenje različito, on mora da o tome
napiše izjavu u kojoj će navesti svoje izdvojene zaključke i mišljenje. Ukoliko su nezadovoljni
procenom tima za IOP (koji je utvrdio da li dete ima posebne obrazovne potrebe) roditelji zahtevaju
mišljenje školskog Tima za inkluziju (koje mora biti dato u roku od 7 dana). Ukoliko ni tom
procenom nisu zadovoljni, roditelji zahtevaju mišljenje nezavisne komisije pri Ministarstvu
prosvete. Nakon što je procenjeno da dete ima posebne obrazovne potrebe, škola (Timovi za IOP)
pristupa izradi individualnog obrazovnog plana i/ili planiranju individualizacije programa i načina
obrazovanja. Pre nego što se pristupi izradi IOP-a, roditelji/staratelji moraju da se saglase sa ovim
procesom, u pisanoj formi (pisanje saglasnosti ili potpisivanje obrasca koji škola obezbeđuje).
U okviru svake oblasti treba što konkretnije opisati podjednako i jake i slabe strane deteta. Nastojte
da što konkretnije opišete situacije u kojima se ponašanje na koje želimo da utičemo manifestuje.
Opis treba da bude verodostojno odslikavanje situacije, bez tumačenja i da bude jasan i razumljiv i
za onoga ko ne poznaje to dete.
•Odnos prema školi - U kakvom raspoloženju dolazi u školu? Kakav značaj škola ima za dete?
Kako se oseća u školi?
•Samostalnost - Oblačenje, svlačenje, higijenske navike, hranjenje, kretanje po školi, korišćenje
knjiga i pribora za rad, itd
•Slobodno vreme i igra u spoljašnjem prostoru i u prostoru škole - Da li se igra samo ili sa drugom
decom? Koje su to igre (aktivnosti) u kojima dete učestvuje? Šta je specifično u tim igrama /
aktivnostima?
•Učešće u nastavnim aktivnostima - Kako i u kojoj meri učestvuje u različitim
oblastima/predmetima?
•Odnos sa drugom decom - Da li inicira kontakte, igre? Da li se priključuje započetim igrama,
aktivnostima? Kakav je kvalitet odnosa / družena sa vršnjacima?
•Odnos sa nastavnikom - Kakva je komunikacija sa nastavnikom/cima? Šta je IOP?
Individualni obrazovni plan (IOP) je dokument koji se piše namenski za određeno dete – učenika sa
sa smetnjama u razvoju, a pisanje i sprovođenje IOPa zahteva timski rad. Individualnim
obrazovnim planom su konkretizovani vidovi posebne podrške i prilagođavanja plana i programa
za pojedinačnog učenika sa smetnjama u razvoju.
IOP stvara mogućnosti za učitelje, nastavnike, roditelje, školsku upravu, osobe koje pružaju
dodatnu podršku i učenike (kada je to moguće) da rade zajedno da bi poboljšali obrazovne rezultate
dece sa smetnjama u razvoju. Ovo znanje udruženih pojedinaca, iskustva i posvećenosti koristi se
za osmišljavanje obrazovnog programa koji će pomoći učeniku da bude uključen i da, u skladu sa
svojih obrazovnim potrebama i specifičnostima, napreduje u savlađivanju opšteg kurikuluma (plana
i programa). IOP omogućava pružanje dodatne podrške u obrazovanju i servise za učenike sa
smetnjama u razvoju. U IOP-u je precizirano šta će određeno dete učiti, kako će učiti, i koliko često
će se podučavanje dešavati. On treba da sadrži detalje i ključne kratkoročne ciljeve i strategije za
svako pojedinačno dete koji su ili različiti ili su dodatak onima koji se koriste za ostatak grupe ili
razreda. Ovaj dokument mora biti dostupan i razumljiv za sve zainteresovane. Do njega se dolazi
uz saglasnosti, uz uključivanje roditelja, uvek kada je to moguće i deteta, zavisno od detetovih
potreba i posebnih okolnosti. Cilj ovog dokumenta je identifikacija trenutnih jakih strana deteta,
postavljanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva obrazovanja deteta i beleženje napretka u učenju.
IOP takođe identifikuje:
•Različite načine i metode podučavanja koje će detetu dati podršku u učenju
•Neophodne promene kurikuluma, potrebna sredstva i materijale •Svu dodatnu i/ili specijalizovanu
opremu koja je detetu potrebna
•Načine na koje roditelji/staratelji mogu kod kuće da podrže učenje
•Vremenske rokove i odrednice, odgovornosti i načine praćenja i procene uspešnosti kako bi ciljevi
bili ostvareni Izrada i primena individualnih obrazovnih planova radi se prema standardima datim u
Vodiču za IOP, Ministarstva prosvete.
3. Izgradnja pedagoškog profila (po priručniku Indeksa inkluzije)
Kako bi bili u stanju da adekvatno odgovorimo na različite obrazovne potrebe naših učenika potrebno je da
umemo da izradimo sadržajan i jasan obrazovni profil učenika. Polazna osnova za izradu obrazovnog ili
pedagoškog profila jeste Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja (član 5 Opšti ishodi i standardi
obrazovanja i vaspitanja). Ovim i sličnim članovima Zakona definisana su postignuda učenika koja se mogu
razvrstati u četiri kategorije: (i) Veštine učenja kako se uči; (ii) Socijalne veštine; (iii) Komunikacijske veštine;
(iv) Samostalnost i briga o sebi.
Tokom procesa izrade pedagoškog profila neophodno je imati na umu sledede:

Svrha ovog uputstva, i ponuđenog radnog okvira, je da pomogne stručnim timovima za inkluzivno
obrazovanje da izrade sadržajan i jasan obrazovni profil učenika koji de obezbediti da se identifikuju i
procene kako jake strane učenika tako i njegove potrebe za podrškom u obrazovanju. Pedagoški profil
je koncizan i precizan opis učenika i kao takav mora dati dobru osnovu za dalje planiranje obrazovanja.

Ponuđena lista kategorija i potrebnih podataka nije jedina moguda i konačna. Svaka procena se radi
od slučaja do slučaja i zasnovana je na individualnoj osnovi.

Svaka od ponuđenih kategorija mora biti procenjivana u odnosu na uzrast učenika. Tako, isti
kriterijum ne može biti korišden kada se procenjuju učenici mlađeg i starijeg osnovnoškolskog uzrasta ili
srednjoškolskog uzrasta.

Identifikovanje jakih i slabih strana učenika u oblastima koje posmatramo pomažu timu da planira
učenikove potrebe za podrškom u obrazovanju, kao i vrste intervencija i resurse koji de omoguditi
napredak u obrazovanju učenika.

Svi podaci koji se unose u profil moraju da budu prikupljeni iz višestrukih izvora i da direktno
podržavaju planiranje instrukcija i intervencija za konkretnog učenika. Važno je koristiti različite izvore
podataka kao što su intervjui, posmatranje, testovi, pregledi prikupljenih materijala (pr. dokumenata o
učeniku, njegovih obrazovnih produkata i sl.).

Podaci koji se odnose na rezultate tekude procene moraju biti iskazani jasnim, konciznim
i razumljivim jezikom objektivnih činjenica. (Treba izbegavati pretpostavke, interpretacije,
stručne termine i sl.)

Uloga stručnog tima za inkluzivno obrazovanje je da diskutuje dobijene podatke/nalaze, donese
ukupne zaključke i predloži strategije podrške, koji su zasnovani na sveobuhvatnoj analizi.

Prilikom svake procene neophodno je modifikovati postojede procedure tako da budu kulturalno i
jezički nediskriminatorne, ili ih prilagoditi u slučaju postojanja čulnih ili fizičkih smetnji.
4. Pisanje IOP-a.
Direktor (vaspitno-obrazovne ustanove) obrazuje tim za ostvarivanje određenog zadatka, programa
ili projekta. U školi u kojoj stiču obrazovanje učenici sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje
stručni tim za inkluzivno obrazovanje . Nakon što je, tokom prvog tromesečja, procenjeno da dete
ima posebne obrazovne potrebe, škola (stručni tim za inkluziju i timovi za pisanje IOP-a) je dužna
da u roku od 30 dana napiše IOP za učenika. Preporučljivo je da timovi za pisanje IOP-a imaju
koordinatora/ku, koji/a je zadužen/a za organizovanje sastanaka tima, obaveštavanje roditelja i
ostalih članova tima o mestu, vremenu, svrsi i potrebi uključivanja drugih osoba u izradu IOP-a.
Ukoliko je to moguće, preporučljivo je uključiti i dete/učenika sa smetnjama u razvoju na neke
sastanke tima.
Cilj i sadrţaj IOP-a:
Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uključivanja deteta i učenika u
redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. Individualnim
obrazovnim planom utvrđuje se prilagođen i obogaćen način obrazovanja i vaspitanja deteta i
učenika, a posebno:
1)dnevni raspored aktivnosti u vaspitnoj grupi i časova nastave u odeljenju, dnevni raspored rada sa
licem koje mu pruža dodatnu podršku i raspored rada u posebnoj grupi u kojoj mu se pruža dodatna
podrška, kao i učestalost podrške;
2)ciljevi obrazovno-vaspitnog rada;
3)posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili za sve predmete sa
obrazloženjem za odstupanje od posebnih standarda;
4)individualni program po predmetima, odnosno sadržaje u predmetima koji se obrađuju u
odeljenju i radu sa dodatnom podrškom;
5)individualizovan način rada vaspitača i nastavnika, odnosno individualizovan pristup prilagođen
vrsti smetnje .
IOP se sastoji od:
•Osnovnih podataka o učeniku sa smetnjama u razvoju
•Trenutnim nivoima obrazovnih postignuća (jake i slabe strane) •Merljivih kratkoročnih i
dugoročnih (godišnjih) ciljeva obrazovanja učenika
•Potreba i definisanja posebnih obrazovnih servisa (jasno definisano koji su to servisi, kada se i gde
koriste, ko ih izvodi, učestalost i trajanje)
•Definisanih predmeta ili delova predmeta (nastavnih jedinica i/ili modula) za koje je neophodna
individualizacija
•Modifikacija programa i načina izvođenja nastave (način, metode, trajanje, učestalost, ko ih
izvodi)
•Jasnog pregleda i obrazloženja zašto učenik ne učestvuje u nekim redovnim aktivnostima sa
svojim vršanjcima (učestalost, trajanje, opis toga šta će raditi u tom periodu)
•Jasnog pregleda vannastavnih aktivnosti u koje je učenik uključen, kao i obrazloženje zašto učenik
nije uključen u neke aktivnosti;
•Način ocenjivanja učenika
•Načina merenja detetovog napretka i postignuća postavljenih ciljeva na godišenjem nivou
•Načinima informisanja roditelja o implementaciji IOP-a i njihovo aktivniji uključivanje (ukoliko je
potrebna dodatna podrška kod kuće)
•Svih relevantnih informacija i izvora korišćenih za izradu IOP-a U IOP-u je neophodno navesti
vremenske okvire i učestalost aktivnosti, modifikacija, kao i procenu za trajanjem obrazovanja po
IOP-u.
Koliko god je to moguće, neophodno je obezbediti uslove da se dete neometano i kvalitetno uključi
u obrazovni proces i nastavi obrazovanje bez IOP-a, ali eventualno uz dodtanu podršku ili manja
prilagođavanja načina nastave, nastavnih sredstava i prostornog planiranja. Ocenjivanje učenika sa
smetnjama u razvoju koji se obrazuje po individualnom obrazovnom planu sprovodi se u skladu sa
prilagođenim posebnim standardnima, odnosno u skladu sa IOP-om. Kada je IOP napisan,
roditelj/staratelj daje saglasnost svojim potpisom, a pedagoški kolegijum škole usvaja IOP na
predlog školski tim za inkluziju. Nakon toga, smatra se da implementacija može da počne. Škola je
odgovorna da se IOP sprovodi u skladu sa napisanim tekstom. Roditelji dobijaju kopiju IOP-a.
Svaki od detetovih učitelja/nastavnika, kao i svi koji pružaju podršku/servise imaju IOP i znaju
koje su njihove specifične odgovornosti za sprovođenje IOP-a. Ovo uključuje prilagođavanja,
modifikacije, kao i podršku koja se mora pružiti detetu, u skladu sa IOP-om. Ako se roditelji ne
slože sa IOP-om kao i predlogom da se dete upiše u određenu školu, roditelji ili škola mogu da
traže nezavisnu procenu nadležne službe u okviru Ministarstva. Ukoliko IOP i/ili dodatna podrška
učeniku sa smetnjama u razvoju podrazumevaju dodatna finansijska sredstva i obezbeđivanje
servisa podrška iz drugih sistema (zdravstvo, socijalna zaštita), a važni su kvalitetno i neometano
obrazovanje učenika, školski tim za inkluzivno obrazovanje šalje pisani zahtev odabranom lekaru
deteta u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi. Lekar ovaj zahtev prosleđuje (u roku od 10 dana) lokalnoj
interresornoj komisiji za procenu potreba dece sa smetnjama u razvoju koja dalje preuzima
propisane korake i procedure za procenu potreba u obrazovanju .
5. Praćenje realizacije i procena uspešnosti IOP-a (monitoring i evaluacija).
Školski tim za inkluzivno obrazovanje obavezan je da revidira i procenjuje IOP za učenika sa
smetnjama u razvoju tromesečno u prvoj godini primene IOP-a. U svim ostalim godinama, ukoliko
se i dalje primenjuje IOP, školski tim ga procenjuje i revidira na polugodištu. Ako je neophodno,
IOP se menja. Roditelji, kao članovi tima, moraju da budu pozvani i da učestvuju na ovim
sastancima. Roditelji mogu da daju sugestije za promene, mogu da se slože ili ne slože sa IOP
ciljevima. Kad god je to moguće, dete bi isto tako trebalo da uzme učešća u reviziji, i da bude
uključeno u postavljanje ciljeva. Revizija IOP-a ne bi trebalo da bude pomešana sa godišnjim
izveštajem. Ipak, o trenutnom IOP-u bi trebalo razgovarati kao o delu agende tog sastanka o
godišnjem izveštaju. Kada se revidira IOP, Tim uzima u obzir:
•detetov napredak
•mišljenje roditelja •mišljenje deteta
•koliko je IOP bio efektivan •bilo šta što utiče na detetovo napredovanje
•relevantne dodatne informacije i savete bez obzira na izvor i tip
•buduće akcije, uključujući i promene ciljeva ili strategija
Postupak revizije mogu da otpočnu nastavnici, razmatranjem detetovog napredovanja i
predlaganjem ciljeva koje treba postići, ali onda kao sledeći korak u odlučivanju obavezno treba
angažovati ostale članove tima za IOP i, ako je to moguće, dete i druge stručnjake. Najmanje svake
tri godine dete mora da bude ponovo procenjeno da bi se utrvrdilo da li mu je i dalje potrebna
posebna podrška u obrazovanju i kakve su detetove obrazovne potrebe. Dete može i češće da bude
ponovo procenjeno, ukoliko se promene uslovi ili ako detetovi roditelji ili nastavnici to zatraže.
Sprovođenje indivdualnih obrazovnih planova u školi prati prosvetni savetnik.
Kakva je dobit od IOP-a?
1. ŠKOLA
-
pristupa svakom detetu , posebno prema njegovim mogućnostima
-
razvija kod dece poštovanje ljudskih prava
-
stvara uslove za najkvalitetnije uključivanje dece sa posebnim potrebama u redovan obrazovni sistem
-
razvija duh demokratičnosti kod svih u obrazovanju
-
ukida u školskoj sredini marginalizaciju deteta sa posebnim potrebama
-
omogućuje korišćenje nastavnih sredstava predviđenih za učenike sa posebnim potrebama
-
povećanje broja dece
-
povećava se rejting škole
-
više iskustava
-
postaje dostupna za sve
2. OBRAZOVNI SISTEM
-
nivoi dostignuća će biti veći ukoliko ima IOP-a
-
veća obuhvaćenost dece u obrazovnom sistemu - pristupačniji svim interesantnim grupama
-
jednake šanse svoj deci - nije usmeren prema prosečnom detetu
-
maksimalni razvoj potencijala deteta
-
stvaranje uslova za kvalitetno uključivanje u redovan-obrazovni sistem i lokalne zajednice
-
škola po meri deteta
-
primenu znanja u praksi
-
metodičke postupke - kreativnost
-
kvalitetno usvajanje znanja sa mogućnošću primene (praktično znanje)
-
prilagođavanje gradiva uslovljava promene u obrazovnom sistemu (novine,prilagođavanje knjiga ...)
-
smanjenje tehnoloških viškova
-
doprinos u stvaranju standarda obrazovnih postignuća
-
ukidanje paralelnogsistema školovanja, a samim tim i porast profesionalizacije kadra
-
osavremenjavanje - sistem fleksibilniji
-
u Srbiji u kojoj vlada ''bela kuga'' svaki čovek je pravo blago i namamo prava nikog da isključimo iz
sistema
-
ekonomičniji obrazovni sistem (smanjuje se socijalna pomoć za hendikepirane jer sami zarađuju) pa je
više novca u budžetu
3. NASTAVNIK
-
da možeš svoje znanje da preneseš jednako kvalitetno svakom detetu
-
da imaš '' opravdanje'' pred drugom decom za neke ocene - praviš bolju klimu u odeljenju
-
zadovoljstvo što svako dete napreduje u skladu sa svojim mogućnostima
-
eliminiše ''spavače'' iritiraju svojom '' ja to ne mogu ajd šta ćeš ti ''
-
veća saradnja među nastavnicima i nastavnicima iz drugih škola
-
individualnim radom imaš veću kontrolu u razredu (zapošljeno je svako dete)
-
znaš kako da priđeš svakom pojedinačnom detetu
-
zna šta treba u svakom trenutku da očekuje od deteta koje ima napravljen IOP
-
mora da ima individualni plan , zbog različitih vrsti poteškoća (inkluz. deca)
-
da mu lakše prenese određena znanja i veštine
-
da dete lakše usvoji ista znanja
-
da dete bude motivisano za rad
-
da dete ne bude odvojeno od ostale dece
-
ekonomičnost u vremenu i radu
-
sistematičnost i postupnost u radu
-
stalan uvid u nivo postignuća
-
lakše je oceniti dete
-
ima jasna očekivanja o mogućnostima deteta
-
podela odgovornosti sa timom
-
rasterećen je bojazni od neuspeha
-
rasterećen je bojazni od kontrole
4. U ODNOSU NA DRUGU DECU
-
da druga deca mogu normalno da prate nastavni plan
-
tačno utvrđen kriterijum ocenjivanja i očekivanja za svu decu
-
druga deca imaju mogućnost da se upoznaju sa različitostima i nauče kako da žive sa tim
-
samnjuje kod njih osećaj oštećenosti i privilegovanosti (Kaća: '' Što li ja nemam rok pa da mi date dva.'')
-
da prihvate međusobnu različitost
-
da pružaju podršku i pomoć inkluzivnoj deci tj. da postanu humani
5. ZAŠTO SU IPO-i VAŢNI U ODNOSU NA DECU
-
maksimalno iskazivanje potencijala deteta
-
stvaranje mogućnosti za napredovanje
-
učenje socijalizacije
-
nivo samopouzdanja veći
-
ukida se odvojenost, tj. stvaraju se mogućnosti uključenosti
-
usvaja funkcionalno znanje za život
-
prihvatanje sredine
-
osečaj zadovoljstva tokom školovanja
-
sreća
-
redovnost pohađanja nastave
-
pružaju mogućnost za individualni razvoj svakog deteta
-
stvaranje osećaja da si koristan i prihvaćen član društva
-
da je dete emocialno uravnoteženo, da nije uznemireno
-
da dete ima samopoštovanje (gde je najuspešnije)
6. ŠTA DOBIJA RODITELj INKLUZIVNIM OBRAZOVANjEM
-
kao pristupati detetu
-
pomoć i psihičko rasterećenje (da ima načina rešenja problema)
-
adaptacija na okruženje - pa je roditelj komotniji i slobodniji
-
ima za vreme slobodno vreme
-
razumevanje
-
podrška
-
uključenost
-
ravnopravnost
-
osećaj vrednosti
-
osećaj sigurnosti da će i njegovo dete završiti školu i kasnije biti sposoban da samostalno živi
-
zadovoljstvo zbog prihvaćenosti deteta
Download

Koraci za uključivanje deteta u inkluzivni rad