GEŠTALT LIFE COACHING
edukacija za trenere životnih -"LIFE COACH" TRENERE
Potpuno usklađen sa trening standardima i zahtevima Udruženja psiholoških savetnika Srbije i
Evropske asocijacije za savetovanje. Ukupni kurs se sastoji od 936 časova, 456 časova edukacije u
teoriji i veštinama, u okviru kojih je 80 sati rada na ličnom razvoju u ulozi klijenta , i 400 sati
supervizirane prakse u ulozi Geštalt life coach trenera.
Edukativni rad se sastoji od predavanja, radionica, prezentacija, eksperimenata, seminara i praktičnih
vežbi u ulogama coacha, klijenta i posmatrača. Kurs obuhvata i 80 sati ličnog rada u grupi i
individualno na ličnom razvoju edukanata, izradu coahing prezentacija i vodjenja grupe i klijenata uz
superviziju.
Osim toga: potpisuje se kodeks etike i prakse, nastavlja se sa stručnim usavršavanjem u
specijalizovanim oblastima i nastavlja se sa supervizijom.
Edukatori:
 Mladen Kostid-Geštalt psihoterapeut i edukator
 Katarina Krstid, autor programa, akreditovani psihološki savetnik
 Katarina Stanid, autor programa, akreditovani psihološki savetnik
 Drugi predavači specijalizovani u određenim oblastima coachinga
Šta je "coaching"?
Coaching je proces u kojem partnerski odnos izmedju klijenta i coacha uz korišdenje specifičnih
coaching tehnika, dovodi do otkrivanja i oslobadjanja lične mudrosti i snage klijenta i povedanja
njegovih kompetencija za dostizanja ciljeva i vrhunskih postignuda.
To je proces efikasnog učenja koji dovodi do ličnog razvoja, uspešnosti u raznim segmentima
življenja i zadovoljstva klijenta sopstvenim životom. Promena koja se dešava tokom tog procesa
odnosi se na promenu u ličnim stavovima, načinu mišljenja, doživljavanju i ponašanju klijenta kao i
njegovoj sposobnosti da koristi tehnike i znanja stečena tokom coaching procesa za svoj dalji rast i
razvoj.
Uloga coacha je da pomogne klijentu da prepozna svoje ciljeve, da ih jasno definiše i fokusira u
sebi one snage na koje treba da se osloni kako bi ih dosegao. S druge strane njegova uloga je i u tome
da pomogne klijentu da prepozna koje su prepreke unutar njega aktivne na sabotiranju ovih ciljeva i
koje obrasci mišljenja i doživljavanja ga mogu voditi neuspehu. Na taj način coach pomaže klijentu da
bude fokusiran na načine na koje može efikasno da organizuje svoje snage i potencijale kako bi
napravio realne i željene promene u svom životu.
1
Coaching nije davanje saveta. Coaching je pokretanje i vodjenje klijenta ka pronalaženju
najjefikasnijih načina dostizanja ciljeva i donošenju sopstvenih odluka kroz ostvarivanje kontakta sa
svojom unutršnjom mudrošdu.
Coaching podrazumeva poverenje u ljudske sposobnosti. Ovo poverenje u ljudsku snagu i
mudrost daje ozbiljnu podršku klijentovom nastojanju da raste i razvije svoje kompetencije i
odgovorno izgradi život kojim de biti zadovoljan i u kojem de u potpunosti uživati.
Razlika izmedju psihoterapije, savetovanja i coachinga
Coaching je usmeren na otkrivanje i osvajanje lične snage dok su psihoterapija i savetovanje
orijentisani na otklanjanje pojava koje klijenti definišu kao tegobe, probleme i teškode u
funkiconisanju i zbog kojih pate. Coaching koristi skup tehnika koje omogudavaju da se dostigne veda
jasnoda u pogledu sopstvenih ciljeva i načina funkcionisanja, uveda kompetencija u upravljanju
sopstvenim procesima i steknu odredjene veštine potrebne za efikasnije funkcionisanje u svim
segmentima života.
Šta je geštalt life coaching (GLC)
Geštalt Life Caoching je pristup koji je dizajniran da kroz partnerski odnos izmedju coacha i
klijenta i rad na klijentovim ciljevima, korišdenjem tehnika baziranih na geštalt teoriji promene i
razvoja ličnosti, omogudi klijentu da postigne više u bilo kojoj sferi života koju on definiše kao svoje
polje rada.
Geštalt life coaching koristi tehnike koji de omoguditi postizanje pune svesnosti klijenta o
sopstevnim ciljevima i najjefikasnijim načinima dolaženja do njih i time omoguditi klijentu da napravi
mudre odluke koje de uz snažnu unutrašnju emotivnu i motivacionu podršku uspešno ostvariti.
Sam proces geštalt life coachinga se zasnima na dijaloškom Ja-Ti odnosu, fenomenološkoj
metodi i odlikuje se odsustvom sudjenja i predubedjenja u pogledu toga šta su sadržaji i ciljevi od
značaja za klijenta ved se sve uzima kao jedako važno i vredno razmatranja. Oslanja se na
paradoksalnu teoriju promene koja naglašava da je promena moguda samo onda kada smo prihvatili
sebe onakve kakvi zaista jesmo u datum trenutku. Zbog toga je rad u procesu coachinga usmeren na
postizanje svesnosti o onome što jeste sada i ovde, na postizanje svesnosti o sopstvenim željama i
ciljevima, potencijalima i ograničenjima i potrebnim promenama.
Ovaj pristup naglašava princip odgovornost za ostvarenje svih svojih potencijala i želja i
aktivno kreiranje svog života.
U radu sa klijentima geštalt coach koristi i tehnike priostekle iz geštalt savetovanja i terapije
koje imaju za cilj povedanje svesnosti klijenta i vedu energizaciju istinskih ciljeva, analizu potencijala i
mogudnosti, uvid u aktuelne slabosti i nalaženje adekvatnog načina za njihovo prevazilaženje,
donošenje odluke uz svesnost o odgovornosti i izradu plana aktivnosti.
Pored konkretnih ciljeva koji se na ovaj način dostižu, ovaj pristup omogudava narastanje
sopstvenih modi i razvoja potencijala koji se mogu primeniti u svakom segmentu života klijenta.
2
Specifičnosti trening programa geštalt life coachinga
 GLC je zasnovan na teoriji geštalt savetovanja i na osnovnim znanjima psihologije ličnosti,
motivacije, rasta i razvoja i odgovorne organizacije sopstvenog funkcionisanja.
 U treningu se koriste tehnike svesnosti i geštalt eksperimeti (vodjene fantazije, prazna i vruda
stolica, odigravanje, pojačavanje, rad na telesnom i sl.), predavanja, prezentacije, prikazi
slučajeva, alati za rad sa klijentima, vežabe u grupi i evaluacione tehnike.
 Tehnike i veštine stečene tokom edukacije su primenljive u svim važnim segmentima življenja
 Uključuje rad na sopstvenom razvoju edukanata i proširivanju sopstvenih modi i kompetencija
 Trening realizuju edukatori koji su visoko obučeni profesionalci iz oblasti psihoterapije,
psihološkog savetovanja i coachinga, i koji imaju veliko iskustvo u radu na podsticanju procesa
promene i razvoja kod svojih klijenata.
 Edukacija se odvija po standardima UPSSa i EACa
Program edukacije za Geštalt life coach-trenera životnih veština
Edukacija se odvija u 4 nivoa edukacije:
1.
2.
3.
4.
"Početni"(16 časova),
"Osnovni"(80),
"Napredni" (160),
"Master"(200) i 400 sati superviziranog rada.
1. Nivo - "Geštalt Life coach-početni nivo"
Početni nivo Geštalt life coaching edukacija traje 16 časova (1 čas traje 45 min.) organizovan je u dva
dana po 8 časova . Edukacija se odvija kroz dva modula:
 Coaching i uspeh
 Principi Geštalt life coachinga
Tokom dvodnevnog početnog nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i
vežbe:
 Stedi osnovna znanja o geštalt life coaching procesu, njegovoj strukturi, cilju i osnovnim
zakonitostima procesa, kao i različitosti u odnosu na druge tehnike rada sa klijentima.
 Upoznati se sa raznim područjima uspeha i faktorima ličnosti koji utiču na kapacitet za
postizanje uspeha i dobiti osnovne informacije o načinima na koje možemo sebe da poguramo
napred i izbegnemo da sabotiramo svoj napredak.
3
 Stedi znanja o principima rada na sebi, područjima u okviru kojih se može napraviti lični razvoj i
o potencijalima i prednostima vodjenog ličnog razvoja.
 Stedi znanja o negativnom uticaju automatizama u našem funkcionisanju i neophodnosti
svesnosti za postizanje željenih promena i dostizanje postavljenih ciljeva.
 Upoznati se sa osnovnim tehnikama svesnosti.
 Dobiti znanja i prikaz alata vezanih za otkrivanje i definisanje svojih autentičnih ciljeva i
osnovnu metodologiju radionice za postizanje ciljeva.
 Naučiti kako da uspostave pravi, partnerski odnos sa klijentom da bi kreirali plodne uslove za
efikasan rad i zbog čega je važno da se izbegne direktivnost i uticaj ličnog sudjenja na klijenta.
 Naučiti na koji način mogu da podrže klijenta da istražuje i dolazi do sopstvene istine i
mudrosti i usmere ga ka pravljenju odgovornih izbora i povedanja kapaciteta da sebe podrži u
dostizanju ciljeva koje je odredio.
 Dobiti znanja o poljima u okviru kojih treba da istražuju potencijale i slabosti klijenata i
razumevanje principa slobode izbora i odgovornosti.
Modul 1 "Coaching i uspeh"- teme koje se obrađuju:
Caoaching - Šta je life coaching i šta su njegovi ciljevi. Koja su polja delovanja coachinga. Koje
vrste coachinga postoje i po čemu se razlikuju. U čemu je razlika izmedju savetovanja, psihoterapije i
coachinga. Kome je coaching namenjen. Koje su osnovne karakteristike odnosa izmedju coacha i
klijenta. Razlika u ulogama, zadacima i odgovornosti coacha i klijenta. Etika coaching procesa. Koja su
ograničenja i gde su granice odnosa izmedju coacha i klijenta. Prikaz osnovne struktura coaching
procesa.
Uspeh i ličnost - Šta je uspeh i u kojim sve sferama ga možemo dostidi. Koje karakteristike
ličnosti utiču na kapacitet za postizanje uspeha. Šta je karakter i koje su njegove funkcija. Da li nam
treba promena ličnosti da bismo napravili uspeh? Na koji način ljudi podržavaju sebe a na koje sve
načine sabotiraju svoj napredak. Šta je potrebno menjati kako bismo povedali šanse za uspeh. Kako se
odvija promena u ličnosti. Zbog čega neki pokušaji promene ostaju bez rezultata. Šta je paradoksalna
teprija promene. Svesnost kao ključni faktor kreativne i efikasne promene.
Rad na sebi kao preduslov uspeha - Šta je rad na sebi. Kako teče naš razvoj i zašto je važno
sistematski i odgovorno raditi na sopstvenom razvoju. Šta je upravljanje sopstvenim razvojem. Kakva
je razlika izmedju spontanog i vodjenog razvoja. Upoznavanje sa segmentima rada na sebi: razvoj
veština, razvoj emocionalne zrelosti, profesionalni razvoj, telesni razvoj, socijalni razvoj, duhovni
razvoj. Ličnost coacha i rad na sebi.
4
Radionica uspeha - Prikaz osnovnih koraka za definisanje plana akcije. Jasno sagledavanje
aktuelne situacije i definisanje onoga šta jeste sada i ovde. Postizanje svesnosti o tome šta želimo za
sebe i gde želimo biti –’’Osvetljavanje ciljeva’’. Važnost definisanja ciljeva. Šta je testiranje realnosti
ciljeva i čemu služi. Testiranje autentičnosti ciljeva i kako se izvodi. Analiza mogudnosti uz potpunu
otvorenost za istraživanje. Faza defnisanja prioriteta i njen značaj za proces. Donošenje odluke –
odmeravanje odnosa dobiti i potrebnog odricanja. Pravljenje plana – konkretizacija aktivnosti,
definisanje faza i rokova. MODI princip i njegova upotreba. Iskustvena vežba – kontaktiranje i
deifnicaje ciljeva i nihova analiza.
Modul 2 “ Principi Geštalt life coachinga ”-teme koje se obrađuju:
Uspostavljanje coaching odnosa - Šta je partnerski coaching odnos. Osnovni elementi odnosa
izmedju coacha i klijenta (kontakt, poverenje, granice odnosa, komunikacija, posvedenost, inspiracija).
Šta je sve odgovornost coacha a šta odgovornost klijenta. Šta je ugovor izmedju coaucha i klijenta i
koja je njegova funkcija. Ličnost coacha i njen uticaj na odnos sa klijentom. Kakav može biti naš lični
odnos prema klijentu i na koji način on utiče na coaching proces. Kako očekivanja klijenta utiču na
odnos i coaching proces. Kako istražiti klijentova očekivanja i kako se nositi sa nerealnim očekivanjima.
Važnost informisanja klijenta o načinu rada, ulogama i podeli odgovornosti. Neki primeri loše
uspostavljenog odnosa i kako ih izbedi.
Poverenje u unutrašnju mudrost i potencijale za uspeh - Šta je unutrašnja mudrost i kako se
do nje dolazi. Kako verovanje u unutrašnju mudrost utiče na način rada sa kljentom i kljentov
napredak. Šta omete našu komunikaciju sa izvorom mudrosti u sebi. Šta su potencijali za uspeh, gde
se kriju i kako ih otključavamo. Potencijali u sferama mišljenja, emocionalnog doživljavanja, sistema
vrednosti, stavovima i verovanjima. Alati i tehnike za dolaženje u kontakt sa unutrašnjom mudrošdu i
otključavanje potencijala za uspeh.
Nedirektivnost, odsustvo sudjenja - Zašto ne treba deliti savete. Kako saveti utiču na nas i koju
dinamiku pokredu unutar ličnosti. Šta je to projekcija i na koji način može uticati na coaching proces.
Kako da ne sudimo i zašto je važno da poznajemo sopstveni sistem vrednosti. Kakav uticaj na klijente
ima sud coacha u zavisnosti od tipova klijenata (nesigurni, agresivni, autoritarni i dr). Strah od
odbacivanja i odnos prema otkrivanju onoga šta jeste i onoga što klijent želi. Kao pružiti podršku
autentičnosti i istini.
Svesnost, sada i ovde istraživanje i fokusiranje kao preduslov uspeha - Šta je svesnost i šta
ona može. Svesnost o: željama, ciljevima, ličnim potencijalima, ličnim slabostima i otporima. Šta su
automatizmi u mišljenju, doživljavanju i ponašanju i njihov uticaj na uspešnost. Svesnost u funkciji
osvetljavanja puta i kapaciteta ispod karaktera. Šta je sada i ovde princip i kako ga koristimo.
Upoznavanje sa osnovnim tehnikama svesnosti – prikaz nekih od tehnika i iskustvena vežba.
Sloboda izbora i odgovornost - Princip odgovornosti za kontrolu sopstvenih procesa i jezik
odgovornosti. Otkrivanje izobilja potencijala i odgovornost svesnih izbora. Za šta sve jesmo odgovorni
i na koje sve načine se odričemo svoje odgovornosti. Kako je odricanje od odgovornosti zapravo
odricanje od sopstvenih modi. Svesnost o odgovornosti za izbore - Sve je izbor pa i odbijanje da se
napravi izbor. Razlika izmedju odgovornosti i krivice.
5
2. Nivo Geštalt Life coach osnovni nivo
(Traje 80 časova-10 dana). Odvija se u 9 modula usmerenih na savladavanje osnovnih veština
otkrivanja, fokusiranja, usmeravanja i podržavanja klijenta u coaching procesu i sticanju osnovnih
veština i znanja neophodnih za dostizanje uspeha.
Tokom osnovnog nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:
 Stedi znanja o tome kako da uspostave dobro strukturian i jasan okvir za rad sa klijentom koji
de biti u potpunosti u funkciji podsticanja razvoja klijenta
 Dobiti informacije o mogudim načinima i uslovima rada sa klijentima i njihovim
specifičnostima, prednostima i manama.
 Stedi znanja o tome kako da uspostave partnerski odnos poverenja sa klijentom i podstaknu
njegovu motivaciju za rad na dostizanju ciljeva i inspirišu njegovo dalje napredovanje, bez
direktivnosti u odnosu na klijenta i bez davanja konkretnih saveta.
 Naučiti kako da prevaziđu neke od mogudih teškoda u početnim seansama rada sa klijentom i
kako da se nose sa individualnim razlikama medju klijentima.
 Naučiti da koriste tehnike aktivnog slušanja, posmatranje i fokusiranja klijenta i efikasno
osvetle sve važne informacije koje su klijentu potrebne za donošenje mudrih odluka.
 Naučiti da postave prava pitanja i time usmere klijenta u pravcu pronalaženja pravih rešenja
 Naučiti da identifkuju osnovne sastojke potrebne za uspeh klijenta, mapiraju snage razvoja i
pomognu klijetu da definiše svoje ciljeve i odredi pravce delovanja.
 U potpunosti ovladati efikasnim tehnikama definisanja sopstvenih ciljeva, izbora prioriteta i
kreiranja optimalnog plana realizacije i ovladati tehnikama za prepoznavanje i prevazilaženje
spoljašnjih i unutrašnjih prepreka realizacije plana.
 Stedi osnovno razumevanje razvojnih procesa formiranja ličnosti i razvojnih zadataka i
dostignuda svake od faza razvoja.
 Stedi znanja o razlikama izmedju disfunkcionalnog i zdravog načina prevazilaženja životnih
kriza.
 Stedi znanja o asertivnom ponašanju, preprekama ovakvom načinu reagovanja i ovladati
tehnikama za povedanja repertoara asertivnog ponašanja i osnaživanja lične asertivnosti.
 Dobiti znanja o ličnoj odgovornosti za kontrolu sopstvenih procesa, njenom značaju za
preuzimanje kontrole nad svojim životom i neophodnosti za postizanje uspeha.
 Uvideti u značaj postavljanja jasnih granica i razlikovanja sopstvene od tudje odgovornosti i
osvestiti načine ne koje se odričemo sopstvene odgovornosti i posledice takvog stila življenja.
 Stedi znanja o tehnikama jezika odgovornosti i njegovog značaja za efikasno upravljanje našim
unutrašnjim procesima.
6
 Stedi znanja o stresu, njegovom nastanku, funkciji i različitim manifestacijama i upoznati se sa
tehnikama i metodama za kontrolu i prevazilaženje stresa.
 Ovladati osnovnim konceptima self marketinga i stedi uvid o njegovoj ulozi u unapredjenju
slike o sebi i naučiti neke od veština samoprezentacije.
Modul 3- ‘’Kanali otkrivanja’’ -teme koje se obrađuju:
Aktivno slušanje - Šta je aktivno slušanje. Kako inače slušamo. Šta slušamo - struktura iskaza i
sadržaj iskaza. Šta je podeljena pažnja i kako se prekidamo u slušanju. Spontana i namerna prekidanja
u precesu slušanja klijenta. Premeštanje fokusa sa klijenta na sebe. Odredjivanje značenja iskaza –
uticaj ličnih stavova, želja, potreba, verovanja i predubedjanja. Kada slušati a kada prekidati klijenta.
Prikazi slučaja i vežbe aktivnog slušanja – analiza sopstvenog stila slušanja i prekidanja.
Aktivno posmatranje - Šta je aktivno posmatranje. Kako inače posmatramo. Šta zapažamo a
šta ne. Kako naše navike u opažanju utiču na kapacitet da uočimo važne elemente situacije ili
ponašanja klijenta. Formiranje figure i odredjivanje značenje. Šta se sve vidi –klijentovo neverbalno
ponašanje, navike, stil, izgled. Šta nam govori telo klijenta. Prikaz nekih od tehnika analize
neverbalnog ponašanja klijenta. Vežba posmatranja i analize informacija.
Postavljanje pitanja - Šta su ključna pitanja. Da li je bitnije šta ili kako pitamo. Kako naša
pitanja utiču na klijenta, njegovo mišljenje, motivaciju i entuzajam za dalji rad i dalje otkrivanje sebe.
Pitanja koja otvaraju mogudnosti i podstiču istraživanje i pitanja koja namedu odgovore. Pitanja za
koje klijenti nisu spremni i šta sa njima. Kako da prepoznamo efekat koji je naše pitanje ostavilo na
klijenta – tehnika kontrolnog pitanja. Kako se ne pita i primeri loših pitanja. Analiza i sumiranje
osobenosti dobrih pitanja.
Fenomenološko fokusiranje i eksperimentisanje - Šta je fenomenoško fokusiranje, čemu služi i
šta sve podrazumeva. Zašto je teško ne suditi. Zašto je važno izbedi donošenje sudova o vrednosti
klijentovih želja, namera, prethodnog iskustva. Šta je eksperimentisanje. Kakve eksperimente
koristimo u geštalt life coachingu. Kada se odlučujemo za eksperimentisanje. Od čega zavisi klijentova
spremnost za eksperimentaciju. Vežbe otkrivanja i ne sudjenja – analiza sopstvenog načina fokusiranja
i otkrivanje ličnih sudova.
Modul 4-‘’ Polja otkrivanja’’ -Teme koje se obrađuju:
Emocije - Šta su emocije. Emocije kao pokretačka energija promene. Koje vrste emocija
postoje. Kako emocije nastaju i sa čim su povezane. Razlike u individualnim emocionalnim
ispoljavanjima kod klijenata. Kako da budemo sigurni da smo identifikovali prave emocije kod klijenta.
Šta je emocionalna kontrola a šta upravljanje emocijama. Gde je izvor emocija u spoljašnjoj sredini ili
u nama. Šta znači prevesti emocionalna stanja na jezik odgovornosti. Odgovornost i upravljanje
emocionalnim doživjavanjima i njihov uticaj na potencijal za postizanje uspeha. Tendecija izbegavanje
negativnih emocija i šta sa njom. Način rada sa jakim emocijama i kako zatvoriti seansu kada se one
pojave. Odsustvo emocija u radu klijenta, implikacije i mogudnosti.
Mišljenje - Tipični stilovi mišljenja i najčešde greške u mišljenju. Koje greške u mišljenju sigurno
vode neuspehu. Karakteristike stila mišljenja uspešnih ljudi. Kako da pomognemo klijentu da
7
identifikuje one sadržaje i navike u mišljenju koje su progresivne i da ih podrži a kako da prepozna one
koje su prepreka uspehu i da ih izloži proveri funkcionalnosti. Šta nam novo donosi svesnost o
odgovornosti za sopstveni tok mišljenja. Kako da usmerimo klijenta da bude svestan svojih navika u
mišljenju, mogudnosti izbora i lične odgovornosti za sopstveno mišljenje. Šta znači izreka - Kakve su ti
misli, takav ti je život i kako možemo da iskoristimo ovu mudrost. Kako su povezane emocije i
mišljenje a kako od te veze zavise zaključci i budude akcije. Prikaz i analiza slučajeva.
Ciljevi - Šta su ciljevi. Kako se ciljevi razlikuju od želja i zašto je bitno da ih razlikujemo. U kojim
sve oblastima života klijenta imožemo da identifikujemo ciljeve. Kako proveravamo njihovu
autentičnost i realnost. Odredjivanje prioriteta medju ciljevima po značaju koji imaju za nas u
aktuelnom trenutku - tehnike rangiranja. Kako upravljati sukobima medju ciljevima. Prikaz tehnike i
alata idetifikacije klijentovih ciljeva i odnosa medu njima. Analiza akcija koje su do sada preduzete na
realizaciji ciljeva.
Vrednosti - Šta su vrednosti i kakav je njihov uticaj na naše ponašanje. Kako vrednosti utiču na
naše izbore u životu i na oblasti interesovanja koja biramo. Sadržaj i intenzitet vrednosti i njihova
povezanost sa uspehom. U čemu se razlikuju vrednosti uspešnih i neuspešnih Managera. Koje
vrednosti podržavaju razvoj i uspeh klijenta. Kako da identifikujemo vrednosti klijenta koje su od
značaja za postizanje uspeha. Prikaz nekih od vrednosti i načina na koji utiču na našu motivaciju za
postizanje ciljeva. U kojoj meri imamo jasnu svesnost o ličnim vrednostima i šta se dešava kada se
vrednosti fokusiraju.
Podrška –Šta su unutrašnji a šta spoljašnji izvori podrške. Koji sve sistemu podrške nam stoje
na raspolaganju i koje su njihove ključne karakteristike. Istraživanje klijentovih navika u načinu
korišdenja sistema podrške. Istraživanje preferencija i otpora klijenta prema korišdenju pojedinih
izvora podrške. Pronalaženje više tačaka oslonca i proširenje mogudih izvora podrške i njihova analiza
po RACE dimenzijama (raspoloživosti, akcije, cene i efekata). Donošenje odluka i pravljenje plana
načina korišdenja sistema podrške u vezi sa specifičnim ciljem.
Prepreke i aktuelna situacija -Analiza okolnosti pod kojima se želi napraviti promena. Jasno
sagledavanje i precizno definisanje ključnih elemenata situacije. Koji elementi situacije su podržavajudi
a koji predstavljaju prepreke.
Definsanje potencijali i slabosti -Definisanje svih karakteristika klijenta, situacije i ciljeva koje
predstavljaju snagu za poduhvat u koji se klijent upušta. Razvrstavanje svih ličnih karakteristike
klijenata koje su do sada prepoznate i otkrivene duž kontinuuma potencijal- slabost. Svaki elemenat
se razmatra sa stanovišta kakav je potencijal - čemu može da posluži i kakva je slabost - gde može da
predstavlja prepreku i odmogne.
Mreža uspeha- prikaz alata, demostracija slučaja i načina analize elemenata i unosa u listu.
Zajednička analiza slučaja i mapiranje osnovnih sastojaka liste.
8
Modul 05 Caoching proces – teme koje se obradjuju
Struktura coaching procesa – U čemu se sastoji strkutura jednog coaching susreta. Kroz koje
faze prolazi rad tokom jedne seanse. Karakteristike prve seanse sa klijentom. Šta sve može biti
problem na početku rada sa klijentom. Kako upoznati klijenta sa osnovnom strukturom procesa i dati
mu okvire za bududi rad. Kako izgleda struktura coaching procesa sa klijentom od početka rada do
završetka rada na ugovorenom polju. Dogovoreni vremenski okvir i kako ga obezbediti.
Elementi ugovora –Definisanje osnovnih elemenata ugovora. Cilj i sadržaj rada, odgovornost i
obaveze klijetna i coacha, uslovi rada, dinamika rada, nadoknada za rad i način pladanja. Vrsta i način
komunikacije – licem u lice ili online. Dužina seansi i frekvencija vidjanja. Šta je varijabilno i podložno
pormenama i kako se promene dogovaraju. Način odustajanja od daljeg rada. Način upoznavanja
klijenta sa osnovnim elementima ugovora. Prikaz i primena alata za definisanje osnovnih elemenata
ugovora.
Neke od teškoda na početku rada sa klijentom – Nelagodnost klijenta prilikom prvih sastanaka
i na koji način ih možemo prepoznati. Koji su sve mogudi razlozi nelagodnosti i na koji način se može
raditi sa njom. Zatvorenost klijenta i početne teškode u istraživanju i definisanju njegovih potreba.
Nepoverljivost klijenta na početku coaching procesa, kako je prepoznati, ispitati i kako uspostaviti
odnos poverenja. Otpor klijenta prema coaching procesu ili odredjenim elementima coachinga i kako
se postaviti prema njima. Nesigurnost klijenta u pogledu izbora coachinga kao najboljeg načina za
postizanje ciljeva i kako raditi sa klijentom na postizanju odluke.
Uticaj tipova klijenata na coaching proces - Tipovi klijenata i teškode u uspostavljanju odnosa
poverenja. Nepoverljivi klijenati, njihov odnos prema radu i nakoji način se nosti sa njima. Sklonost ka
odustajanju kod nekih tipova klijenata i šta učiniti. Odricanje od sopstvene odgovornosti za proces od
strane klijenta. Klijenti koji traže savete i kako raditi sa njima. Klijenti koji imaju nerealna očekivanja i
njihov uticaj na coaching proces. Ambivalentni klijenti i njihov odnos prema radu i coachu. Klijenti koji
ispoljavaju veliki stepen nesamostalnosti i lepljivosti. Agresivni i pasivno-agresivni klijenti i mogude
teškode u radu sa njima. Kako uspostaviti i održati funkcionalne granice sa problematičnim klijentima.
Motivacija klijenta za ulazak u coaching proces – na koji način istražujemo motivaciju klijenata
za rad. Složenost motivacije i mogudnost da se bitnije javi kasnije. Na koji način stvaranje odnosa
poverenja utiče na vedi stepen jasnode u pogledu motivacije klijenta. Kako motivisati klijenta da se
otvori u vedoj meri kroz objašanjenje samog procesa coachinga. Periodični zastoji u radu i načini
podizanja nivoa motivisanosti klijenta za dalji napredak.
Uslovi rada – U kojim sve uslovima se može odvijati proces coachinga. Coaching licem u lice –
karakteristike i prednosti direktnog susreta sa klijentom. Telefonski coaching – osnovne karakteristike
i osobenosti procesa, prednosti i nedostaci. Online coaching – mogudnosti, izazovi, prednosti i
nedostaci. Vremenska dimenzija i okvir rada – mogudnosti i ograničenja.
9
Modul 06 Razvoj ličnosti - teme koje se obradjuju
Ličnost – stabilnost i promenljivost - Šta je ličnost i kako je definišemo. Šta su crte ličnosti i
koliko su stabilne ili podložne promenama. Struktura, dinamika i razvoj ličnosti – pricipi i teorije. Šta
su to razvojni periodi životnog ciklusa. Razvojne promene podrazumevaju kvalitativnost,
ireverzibilnost, kumulativnost, sta to znači. Aspekti i merila zrelosti ličnosti. Fizička, intelektualna,
emocionalna i socijalna zrelost. Šta su razvojne krize i koji su načini njihovog prevazilaženja. Koja je
razlika izmedju krize i problema. Prikaz odlika srčane žilave ličnosti.
Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja, stadijumi razvoja – Koje faze razvoja izdvaja i
opisuje Erikson. Period novorodjenčeta i razvojni zadatak ovog perioda: sticanje poverenja nasuprot
nepoverenju. Koji su uslovi za adekvatan razvoj ovog perioda. Period ranog detinjstva, razvojni zadaci
ovog perioda i uslovi za njihovo ostvarenje. Razvoj nezavisnosti nasuprot neodlučnosti i stidu. Period
predškolskog uzrasta - razvoj preduzimljivosti nasuprot krivice i uslovi za uspešan razvoj ovog perioda.
Period školskog uzrasta - razvojni zadatak ovog perioda- razvoj kompetentnosti nasuprot inferiornosti.
Koji su uslovi uspešnog razvoja u ovom periodu. Način na koje dete postaje marljivo u sticanju veština,
znanja, izvršavanju zadataka. Period adolescencije, osnovne karakteristike ove razvojne faze. Uslovi
povoljni za adekvatan razvoj identiteta nasuprot konfuziji. Značaj formiranja životnih ciljeva u ovom
periodu. Perod mladosti i njegove karakteristike. U čemu se ogleda razvoj kapaciteta za bliskost
nasuprot izolaciji. Značaj socijalnih odnosa kao faktora razvoja ličnosti. Period zrelog doba i uslovi za
stvaranje napretka nasuprot stagnaciji. Ispunjenje životnih ciljeva koji uključuju porodicu, karijeru i
društvo. Starost kao poslednji stadijum razvoja ličnosti po Eriksonu. Stvaranje integriteta nasuprot
očajanju. Faktori značajni za prihvatanje starosti- dostizanje mudrosti i dostojanstva. Značaj učenja u
odraslom dobu za funkcionalan razvoj ličnosti.
Ostale teorije razvoja – Osnovne postavke psihoanalitičke teorija ličnosti Sigmunda Frojda.
Uloga instinkta i nagona za funkcionisanje ličnosti. Uloga libida u razvoju ličnosti po psihoanalitičkoj
teoriji – osnovne faze razvoja ličnosti. Krakteristike oralne faze razvoja i šta su posledice fiksacija na
ovom stupnju razvoja. Analna faza ravoja, karakteristike i posledice neadekvatnog prolaska kroz ovu
fazu razvoja. Faza latencije – osnovna obeležja faze mirovanja. Genitalna faza razvoja i karaktersitike
ličnosti. Bihejvioristički koncepti razvoja – razvoj kao rezultat podsticaja iz sredine i uloga
potkrepljenja u ponašanju i razvoju. Osnovne postavke razvojne teorije Karla Rodžersa – značaj
poštovanja detetove ličnosti za njegov razvoj.
Razvoj identiteta – Šta je pojam o sebi i svom identitetu. Kako teče proces formiranja slike o
sebi. Šta je socijalno ogledalo. U čemu se ogleda uticaj značajnih drugih na formiranje slike o sebi. Šta
radimo i na koji način održavamo pozitivnu sliku o sebi. Koji su spoljašnji a koji unutrašnji izvori
integriteta. Poremedaji integriteta zdravih osoba.
Geštaltistička teorija razvoja ličnosti – Faze i procesi razvoja selfa od detinjstva do zrelosti,
autentičnosti i aktualizacije. Značaj organizmičke samoregulacija za rast i razvoj. Procesi formiranja
figure naspram pozadine i razvoj ličnosti. Intorjekcija i polarizacija kao sile razvoja. Procesi destrukcije
i asimilacije u funkciji razvoja. Integrativni procesi i njihov značaj za razvoj ličnosti. Poremedaji ciklusa
svesnosti kao prepreka zdravom toku razvoja. Uticaj nezavršenih poslovi na razvoj i fromiranje
ličnosti.
10
Modul 07- Radionica uspeha - teme koje se obradjuju
Podupiranje optimizma - Jačanje kontakta sa prethodnim postignudima – kontaktiranje i
aktualizovanje doživljaja uspešnosti, optimizma i entuzijazma. Analiza ličnih potencijala koji su bili od
značaja za postizanje uspeha i jačanje samopoštovanja kao priprema za rad na ciljevima. Osnaživanje
samopouzdanja pre definisanja ciljeva kako bi povedali produktivnost i otvorenost prema željama bez
straha. Kada primenjujemo ove tehnike a kada je bolje da preskočimo ovaj korak. Vežba – podupiranje
optimizma.
Idetifikovanje ciljeva – Na koji način podstičemo klijenta da udje u kontakt sa svojim željama i
ciljevima – prikaz nekih od tehnika. Šta mogu biti prepreke za ostvarivanje kontakta sa nekim željama.
Zašto je nekada teško definisati ciljeve i zbog čega se ljudi nekada tome opiru. Prikaz tehnike i alata
idetifikacije klijentovih ciljeva, njihovog definisanja, definisanja odnosa medu njima i odredjivnaje
prioriteta. Procena aktualnog statusa motivacije. Vežba –identifikacija sopstvenih ciljeva i odnosa
medju njima. Odabir cilja od prioriteta.
Analiza faktora i uslova za postizanje cilja – Šta podrazumeva analiza svih faktora bitnih za
donošenje odluke i pravljenje plana. Analiza preduzetih akcija – detaljno promišljanje i analiza svih
akcija koje su do sada preduzete na realizaciji ciljeva i njihovih pozitivnih i negativnih efekata. Analiza
svih mogudih akcija -brainstorming - sve je mogucd, sve je u igri i ništa ne treba isključiti pre vremena.
Analiza potrebnih potencijala i promena u sferi mišljenja (šta mislim u vezi sa ovim ciljem a šta bi bilo
funkcionalnije da mislim), emocija (šta osedam u vezi sa ovim ciljem a šta bi bilo funkcionalnije da
osedam), ponašanja (šta radim u vezi sa ciljem a šta bi bilo pametnije da radim). Osnaživanje odnosa
sa vrednostima koje podržavaju motivaciju za dostizanje odabranog cilja. Istraživanje faktora podrške i
mogudih promena. Analiza spremnosti na potrebne promene i na potrebna odricanja. Aktuelni status
motivacije – procena i analiza. Vežba analize faktora uspeha.
Izbor i izrada plana akcije – Odgovorni izbor najfunkcionalnijeg rešenja u svim segmentima.
Definisanje potrebnih akcija u sferi ponašanja, mišljenja i emocija. Izrada plana i njegovo vremensko
definisanje. Analiza realnosti napravljenog plana i korekcija. Primeri loše definisanih planova i
kontraefekti koji se zbog toga dešavaju. Vežba – odabir ličnog funkcionalnog rešenja i izrada realnog
plana akcije.
Prepreke na putu realizacije plana – Šta sve može da nas omete u realizaciji plana. Negativna
uverenja i njihov uticaj na uspeh i realizaciji plana. Kako da se nosimo sa negativnim uverenjima i
prevedemo ih u pozitivna. Nerealna očekivanja i suočavanje sa razočarenjem kao faktor odustajanja
od realizacije plana. Na koji način možemo da povratimo svoju motivaciju nakon razočarenja
trenutnim ishodima naše akcije. Neočekivani otpori iz sredine i emocionalne ucene. Ko sve može da se
opire našem uspehu i buni zbog njega. Kako da se izborimo sa pritiscima i strahovima drugih i
njihovom tendencijom zadržavanja statusa quo. Pesimističke prognoze koje dolaze iz okoline i kako se
nositi sa njima. Budjenje strahova, sumnji i ambivalencije i kako da se izborimo sa tim. Kada su novi
motivi, ciljevi i interesi zaista jači i značajniji a kada nam služe kao alibi za napuštanje prethodnog
plana i kako to da prepoznamo. Kako da pojačamo podršku u sebi i podršku u drugima. Tehnike
samomotrenja - kako da pratimo učinak i merimo efikasnost i ne skrenemo sa puta.
11
Modul 8. Asertivnost - teme koje se obradjuju
Asertivno ponašanje i uticaj na postizanje uspeha – Šta je asertivno ponašanje. Na koji način
je asertivno ponašanje povezano sa uspehom. U kojim sve sferama života nam je asertivnost bitna.
Stilovi ponašanja u odnosu na privlačne ciljeve – Na koje sve načine se možemo odnostiti
prema privlačnim ciljevima. Šta je pasivno ponašanje i koji su faktori koji utiču na razvoj ovakvog stila
ponašanja. Definisanje problema pasivnog ponašanja. Koje su osnovne razlike izmedju pasivnog i
asertvnog ponašanja. Koje su odlike agresivnog stila ponašanja. Definisanje problema povezanih sa
agresivnim ponašanjem. Koje su osnovne razlike izmedju agresivnog i asertvnog ponašanja. Zbog čega
se neki ljudi ponašaju agresivno. Neverbalne komponente agresivnog, pasivnog i asertivnog
ponasanja. Koji su uzroci neasertivnosti.
Karakteristitike asertivnog ponašanja – Koje su suštinske karakteristike asertivnog ponašanja.
Osnovna pravila asertivnog ponašanja i njihov uticaj na samoostvarenje. Šta su asertivne poruke i na
koji način možemo da ih efikasno kreiramo. Šta su asertivna prava. Čemu nas vodi prepoznavanje i
prihvatanje svojih asertivnih prava i prava drugih. Razjašnjenje opšteg cilja podsticanja asertivnosti.
Tipovi asertacije – Koje tipove asertivnosti razlikujemo. Šta je bazična asertivnost i koje su
njene osnovne karakteristike. Šta je empatička asertivnost. Po čemu se eskalirajuda asertivnost
razlikuje od ostalih tipova asertivnosti. Šta je ugovorna opcija o čemu služi. Koje su osnovne
karakteristike konfrotativne asertivnosti. Šta je to Ja asertivnost.
Razvijanje asertivnih veština pomocu praktičnih metoda – Prikaz tehnika identifikovanja
područja asertivnosti- neasertivnosti. Šta je vežbanje asertivnog govora i kako se izvodi. Asertivno
izražavanje svog stava. Asertivno upudivanje i primanje pohvale i kritike. Koja uverenja stoje u osnovi
asertivnog ponašanja i na koji način ih možemo promovisati. Prikaz tehnika za redukovanje postojedih
kognitivnih i afektivnih prepreka na putu za asertivno ponašanje (iracionalnih uverenja, ekscitirajuda
anksioznosti, osedanje krivice, bes i dr.). Ja- Ti govor i njegova povezanost sa asertivnim ponašanjem.
Tehnike izbegavanja manipulacija u socijalnim odnosima. Kako se asertivno razrešava konflikt. Kako
smo sa sopstvenim asertivnim pravima, a kako sa asertivnim pravima drugih – vežba.
Modul 9. Odgovornost i upravljanje svojim kapacitetima – teme koje se obradjuju
Zrelost i odgovornost -Šta je zrelost i kako je povezana sa odgovornošdu. Šta je sposobnost za
odgovor i na koji način se ljudi odnose prema svojoj odgovornosti. Kako se definiše egzistencijalna
odgovornost i zbog čega nam je važno da poznajemo ovaj pojam. Šta je unutrašnji a šta spoljašnji
lokus kontrole. Kako se postiže jasnoda i svesnost u pogledu toga za šta jesmo a za šta nismo
odgovorni. Kako sotvariti autorstvo u životu. Šta nam novo donosi svesnost o izborima i šta nam sve
omogudava.
Odbacivanje svoje odgovornosti - Kako se odričemo svoje ogovornosti i kako pogrešno
preuzimamo na sebe tudju odgovornost. Tipične igre odricanja i prebacivanja odgovornosti. Zašto se
ljudi odriču odgovornosti i gde je najčešde prebacuju – porodica, društvo, partner, deca i sl. Upotreba
12
’’Ja govora’’ i ’’Ti i To govora’’. Razlika izmedju odgovornosti i krivice. Koncept ’’trebalo bi da’’ i
odricanje odgovornosti. Kako je odbacivanje odgovornosti povezano sa osedanjem bespomodnosti i
beznadežnosti. Šta je naučena bespomodnost i zašto neki ljudi biraju da budu bespomodni.
Prisvajanje tudje odgovornosti – Kako sve preuzimamo na sebe odgovornost za okolnosti i
dogadjaje nad kojima nemamo kontrolu. Na kojim mehanizmima se ovo prisvajanje odgovornosti
bazira i koje potrebe pokušavamo da zadovoljimo time. Prisvajanje i odbacivanje odgovornosti za
tudja osedanja. Koje su najčešde posledice prihvatanja tudje odgvornosti. Kako pomodi klijentu da
prepozna i razgraniči svoju odgovornost od tudje odgovornosti.
Jezik odgovornosti – semantička razlika ili kamen spoticanja. Kakvu razliku stvara upotreba
jezika odgovornosti. Fraze odricanja odgovornosti – analiza i primeri, istraživanje u sopstvenom
repertoaru verbalnih iskaza. Koncipiranje rečenica sa poštovanjem jezika odgovornosti – vežba.
Istraživanje razlike u doživljavanju kada se koristi i kada se ne koristi jezik odgovornosti. Kako
motivisati klijenta da koristi jezik odgovornosti. Isprobavanje, projekcija i kontaktiranje doživljaja
kontrole i modi – prikaz slučaja i vežba.
Odgovornost coacha za proces – Šta je sve odgovornost coacha tokom procesa - prikaz liste
odgovorosti coacha tokom procesa. Kako proveravati svoju odgovornost i razdeliti je od odgovornosti
klijenta – prikaz nekih od tehnika za motrenje svog odnosa prema odgovornosti tokom coaching
procesa.
6 polja istraživanja i delovanja na polju odgovornosti - Odgovornost za sopstveno mišljenjepridavanje značenja dogadjajima (šta je to i šta ja mislim da je to). Odgovornost za svoje emocionalne
reakcije. Elenti ogovornost za situaciju u kojoj se nalazimo, sagledavanje aspekata za koje smo
odgovorni i načina na koji smo odgovorni. Odgovornost za sopstveno ponašanje. Sagledavanje načina
na koji smo odgovorni za sopstvene mogudnosti i njihovo unapredjivanje. Analiza sopstvene
odgovornosti za ono što akutelno jesmo. Prikaz instrumenta i tehnike 6 polja istraživanja
odgovornosti. Vežba u primeni tehnike.
Modul 10. Stres i tehnike kontrole stresa – teme koje se obradjuju
Stres i njemu slični fenomeni - Šta je pritisak a šta stres. Koja je razlika izmedju stresora i
stresa. U čemu se sastoji razlika izmedju stresa i potresenosti. Karakteristike savremenih zahteva
života i stres. Šta je akutni a šta hronični stres i koja je razlika medju njima. Kroz koje simptome se
stres manifestuje. Koje su posledice hroničnog stresa. Šta su najčešde stresne situacije i dogadjaji.
Problemi udruženi sa stresom. Odnos stresa i anksioznosti. Povezanost stresa sa nekim osobinama
ličnosti. Šta je srčana žilava ličnost i čime se odlikuje. Koji tipovi ličnosti loše podnose stres.
Sekundarna dobit i loša tolerancija stresa.
Stres na poslu – Najčešdi uzroci stresa na poslu. Uticaj stresa na radnu efikasnost i učinak. Kako
pojedini faktori utiču na stres na poslu: opteredenje poslom, medjuljudski odnosi, sistem podrške u
radnoj sredini, sistem kontrole, pozicija u organizaciji, mogudnost promene. Stilovi rukovodjenja i
uticaj na stres. Proces prenošenja stresa sa posla na druga životna polja. Kompeticija na poslu i njen
uticaj na pojavu stresa u radnoj sredini. Šta organizacija može da učini da smanji pritisak na zaposlene
13
i ukine neke od stresora u radnom okruženju. Šta menadžer može da uradi da pomogne svojim
zaposlenima da se nose sa stresom na poslu. Mogudnosti svakog od zaposlenih za redukciju stresa na
poslu. Pogled iz drugog ugla - Iskoristiti stres kao šansu.
Tehnike za kontrolu stresa – Šta nam se sve nudi kao model za redukciju stresa - najčešde
tehnike redukcije stresa (tehnike opuštanja, bavljenje sportom, joga, meditacija i sl.). Šta je od toga
zaista efikasno i zašto. Odredjivanje prioriteta kao doprinos kontroli stresa. Postavljanje realnih ciljeva
- šta to zapravo znači. Kako da postignemo ’’sve’’ a da se ne preopteretimo. Produženo razmišljanje
kao uzrok stresa i kako ga prevazidi. San i njegov uticaj na stres. Optimizam i njegov uticaj na
redukciju stresa. Kakav je odnos izmedju spremnosti na odricanje i stresa. Prihvatanje realnosti i
stres. Zbog čega je važno identifikovati osnovne uzročnike stresa. Kako dodi do odgovora na pitanje –
čime sebi stvaram stres. Identifikacija misli i uverenja koji su uročnik doživljaja napetosti i donošenje
odgovornih odluka. Prihvatanje odgovornosti i identifikacija najčešdih razloga i načina ostajanja u
stanju stresa. Prikaz geštaltističkih tehnika za otkrivanje uzroka stresa i njegovu redukciju – tehnika
svesnosti, odigravanje, pojačavanje, dijalog, projekcija i zamena uloga. Vežba – isprobavanje nekih od
tehnika za kontorolu stresa.
Modul 11- Self marketing u službi uspeha- teme koje se obradjuju
Self marketing i njegova uloga - Savremeni marketing koncepti (direktni VS direktivni).
Bez njega se realno može, samo mnogo teže - funkcije marketinga u svakodnevnoj komunikaciji.
Marketing kao mehanizam unapređenja vlastitog imidža ili "podizanja cene" u odnosu na referentnu
grupu (tj. referentno tržište).
Strategije self marketinga - Kako kreiramo poruku o sebi - strategije kojima komuniciramo
(dominantni ne/verbalni stilovi sampredstavljanja). Asertivnost samoprezentacije - linija između
otvorenosti i nametljivosti, proaktivnosti nastupa i agresivnosti.
"Napredni self marketing" profil - kako dobiti na važnosti vlastitih postupaka i pozicionirati se u
premium nivo socijalne kategorije kojoj (bismo) da pripadamo. Ko su najupadljiviji samoprezentatori i
njihove tehnike.
Koncepti samoprezentacije
 Identifikacija sa tržišnim brendovima kao self promocija (added value concept). Poreklo
potrebe za “dodatom vrednošdu” tuđeg imidža (lična nesigurnost, precenjena slika sebe,
spoljne norme). Vežbe “Obucite Cicu”.
 Dovoljno puta ponovljena reklama je i uspešna reklama (hard selling koncept). Podizanje
značaja vlastitih osobina, veština i/ili rezultata kroz direktnu komunikaciju. Tipični primeri hard
selling koncepta : Buka u modi (nije važno šta pričaš, ved koliko njih te čulo), Niko kao Ja (jadna
ja, opet ja, uvek ja, ništa dok ja...), To se i meni desilo (dovođenje u vezu svake teme razgovora
za lično pozitivno iskustvo). Vežba "Moj prvi radio spot".
 Imamo zvezdu ponude (super star koncept). Oslanjanje na jednu favorizovanu osobinu ili lični
rezultat kao "mamac" za ceo paket. Vežba - "Sky is the limit"
14
Kreacija ličnog koncepta - Mapa ličnih potencijala i izbor onih osobina i veština koje predstavljaju
osobeni marketing mix. Realističnost uvida u sliku koju stvaramo kod drugih - vežba
samopredstavljanja i utisak posmatrača, stepen slaganja doživljaja prezentatora i posmatrača.
Nivo 3 - ”Geštalt Life coach -napredni nivo”
160 časova (20 dana) Odvija se u 14 modula. Ovaj nivo edukacije je usmeren na sticanje coaching
veština zasnovanih na osnovu ovladavanja ključnim znanjima vezanim za strukturu i razvoj ličnosti,
dinamiku procesa promene, strukture motivacije i tehnike svesnosti koje podržavaju postizanje
kreativne adaptacije i uspeh u životua. Na ovom nivou de se polaznici upoznati sa tehnikama svesnosti
i njihovom primenom u radu, naučiti kako da motivišu klijente da podrže sebe i istraju u svom pohodu
ka ciljevima, naučiti da razlikuju normalne od psihopatoloških fenomena, prepoznaju i razviju svoje
potencijale za rad sa klijentima ali i ograničenja u radu sa pojedinim tipovima klijenata. Polaznici de se
upoznati i sa osnovnim postavkama drugih psihoterapijskih pravaca koji se mogu uspešno koristiti u
coachingu (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, NLP, telesni pravci u psihoterapiji i TA) i
ovladati osnovnim geštaltističkim tehnikama u radu baziranim na postizanju svesnosti u ‘’ sada i ovde’’
situaciji.
Tokom naprednog nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:
 Stedi znanja o osnovnim postavkama Geštalt terapije veznim za strukturu i dinamiku ličnosti,
koje su neophodne za razumevanje coaching procesa i korišdenja tehnika svesnosti u radu sa
klijentima.
 Upoznati se sa fenomenom Svesnosti, fazama ciklusa svesnosti, načinima prekidanjima u
okviru tog ciklusa i stedi uvid o problemima i teškodama koje nastaju kao posledica prekidanja
kontakta.
 Ovladati ‘’sada i ovde’’ tehnikama postizanja i proširivanja svesnosti, kroz eksperimentaciju i
dijaloški odnos, i naučiti kako da podrže klijenta da praktikuje i koristi svesnost u cilju
funkcionalne i kreativne adaptacije, dostizanja svojih ciljeva i postizanja vedeg stepena
zadovoljstva.
 Stedi znanja o paradoksalnoj teoriji promene i značaju upoznavanja i prihvatanja sebe onakvih
kakvi jesmo, kao nužnog uslova funkcionalne i stabilne promene.
 Stedi znanja o osnovnim postavkama različitih psihoterapijskih pravaca o strukturi i dinamici
ličnosti (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, NLP, telesni pravci u psihoterapiji i TA).
 Dobiti informacije o tome koje osobine treba da poseduje i neguje dobar i uspešan coach i
neophodnosti rada na sebi kroz obuke i permanentnu superviziju.
 Stedi znanja o vrstama psihopatoloških fenomena i poremedaja, njihovim osnovnim
karakteristikama, ličnim ograničenjima u radu sa ovakvim klijentima i načinima da se
postavljanja adekvatnih granica i upudivanja klijenta na savetovanje ili psihoterapiju u
situacijama u kojima je to neophodno.
 Dobiti znanja o složenoj strukturi motivacije, faktorima koji utiču na našu motivaciju i ulozi
svesnosti o svojim potrebama i željama, kao faktora motivacije.
 Upoznati se sa faktorima koji slabe i ugrožavaju motivaciju za dalji rast i razvoj i načinima rada
za postizanje višeg stepena motivisanosti kod klijenata koji se supačavaju sa padom motivacije
ili ambivalencijom.
15
 Naučiti da prepoznaju unutrašnje i spoljašnje faktore otpore promenama, njihovu ulogu kao i
načine za njihovo prevazilaženje kod sebe samih i u radu sa klijentima.
 Stedi znanja o konfliktima, njihovim uzrocima, fazama nastanka, funkcijama i načinima za
njihovo prevazilaženje, i stedi uvid u to kako konflikt može biti iskorišden u funkciji rasta i
razvoja, osebe i odnosa.
 Stedi znanja o faktorima koj doprinose razvoju i unapredjenju samopouzdanja i njegovom
značaju za postizanje uspeha i ovladati tehnikama unapredjenja samopouzdanja.
 Prepoznati značaju radu na telu i neverbalnom ispoljavanju klijenta u coaching procesu, stedi
razumevanje veze vezu izmedju telesnog i mentalnog i upoznati se sa tehnikama rada na
telesnom, njihovim mogudnostima i ograničenjima.
 Stedi znanja o tome šta su nezavršeni oposlovi, kako nastaju, na koji se način mogu ispoljavati i
do kakvih poledica dovode u funkcionisanju osobe, i upoznati se sa tehnikama rada na
nezavršenim poslovima i značajem njihovog završavanja u ‘’sada i ovde’’.
 Upoznati se sa tehnikama pradenja coaching procesa, načinima evaluacije, dobijanja i davanja
feedback-a, i mogudnostima korišdenja dobijenih inormacija za unapredjenje procesa.
Modul12 - ličnost i uspeh - Teme koje se obrađuju
Geštalt teorija ličnosti - Struktura ličnosti -Osnovne postavke geštalt teorije ličnosti. Šta su
Ego, ID i Ličnost kao aspekti Selfa i kakvi su odnosi medju njima. Šta je Self i šta su njegove
karakteristike.
Šta su podselfovi i kakva je dinamika medju njima. Kako ovi aspekti pojedinačno i njihov
medjusobni odnos utiču na kapacitet za uspeh. Rat ili saradnja, od čega to zavisi. Šta rade ugnjetavane
snage unutar ličnosti. Kako prolazi vladar koji ne čuje zahteve potlačenih. Vežba –upoznavanje
podličnosti.
Fragmentirana ličnost nasuprot integrisanoj ličnosti - Kakva oštedenja mogu da naprave
razvojni zastoji, nerazrešeni poslovi i hronično prekidanje procesa svesnosti. Kako se ta
fragmentiranost odražava u našem odnosu prema sebi i drugima i kako utiče na našu sposobnost da
izmenimo svoj položaj i postignemo svesnost o tome šta nam je u svakom momentu zaista
najpotrebnije.
Dinamika ličnosti
Simbolizacija – šta je simbolizacija, šta ona omogudava, kako se možemo baviti ovim procesom
i šta on znači za povedenje kapaicteta za uspeh. Proces pridavanja značenja i njegova analiza.
Polarizacija - šta predstavlja proces polarizacije i šta zahteva. Šta su polariteti. Kako rigidna ili
fleksibilna polarizacija utiču na kapacitet za uspeh u bilo kom polju razvoja. Odabir izmedju krajnosti i
odbacivanje neprihvadenog polariteta. Uprošdavanje i verovanje u potrebu za samoograničavanjem
ponašanja. Šta znači biti dobar i da li smo dobri i kada smo grubi, kada odbijemo zahteve drugih.
Uticaj vaspitanja, roditelja i kulture. Kako se nosimo sa pretnjama odbacivanjem. Veza izmedju
polariteta i dihotomnog mišljenja. Zašto su polariteti važni i kako neprihvatanje polarnosti zaključava
snagu i potencijal za rast i promenu – prikazi slučajeva, analiza i diskusija načina sputavanja i
osiromašenja sebe i reprtoara svog ponašanja neprihvatanjem polariteta.
16
Šta je Kontakt kako istražujemo kvalitet kontakta klijenta i zašto je on važan. Implikacije slabog
i dobrog kontakta. Kako se pojačava kontakt i šta su efekti. Šta je povlačenje i kako se kontakt prenosi
sa spoljnje okoline na unutrašnje procese. Zašto je važna sposobnost premeštanja kontakta sa
spoljnje sredine na unutrašnje procese. Prikazi slučaja sa slabim kontkatom i slabim povlačenjem i
analiza njihove neuspešnosti u ostvarivanju ciljeva koja je posledica toga.
Proces identifikacije i otuđenja – šta su ovi procesi i kako određuju varijacije među
pojedincima ili u samoj jedinki u različitim vremenskim periodima. Šta je sužavanje sebe i proširivanje
sebe. Zašto se ljudi plaše da prošire sebe. Kako dolazi do otudjivanja aspekata selfa i zaključavanja
potencijala i snage. Kako da ih otključamo i kako da klijent donese novi izbor.
Rascep – ambivalencija. Kako dolazi do rascepa unutar ličnosti i kako se održava ovakvo stanje.
Koje su posledice ambivalencije. Konfuzija i zastoj kao posledica ambivalencije. Prisilno donošnje
odluka kao način da se izadje na kraj sa napetošdu zbog ambivalencije – presecanje. Koegzistencija
oprečnih stavova i cepanje. Kako izadi na kraj sa ambivalencijom. Šta je epidemija ambivalentonosti i
šta donosi želja za brizim i lakim rešenjima. Problem odricanja i njegova veza sa ambivalencijom.
Egzistencijalni aspekt izbora.
Tehnike rada sa polaritetima i ambivalencijom – prikaz tehnika za rad sa polaritetima pisanje, crtanje, zamišljanje, preterivanje, odigravanje, dijalog, istraživanje pravca promene – ''ako
rečenice'', fantazija – projekcija bududnosti. Osnovni zadaci rada sa polaritetima (kontakt i iživljavanje
svakog polariteta i kontakt i dijalog sa suprotnošdu). Lista polariteta, vežba – odigravanje.
Pradoksalna teorija promene – Šta znači paradokslana pretpostavka – ljudi se menjaju
postajudi ono što jesu. Suprotno stanovište – pokušaji menjanja u skladu sa ’’trebalo bi da
regulacijom’’, njegovi nedostaci i slabosti. Idealna slika sebe, kako izgleda, odakle dolazi i čemu služi.
Razika izmedju onoga što mislim da jesam i onoga što jesam. Kako napustiti lažnu sliku o sebi i osvojiti
autentičnost i kako se dešava promena. Samoprihvatanje i svesnost kao preduslov tog procesa.
Prikaz slučaja neprihvatanja sebe i upinjanja da se bude nešto što nismo i analiza sličaja i diskusija.
Disciplina i veština potrebna za rad sa pardoksalnom teorijom – pravila i principi rada. Kako odbiti
ulogu uobličenog predstavnika promene, kako biti u stavu kreativne indiferentnosti i podržati
celovitost i njenu unutrašnju mudrost. Vežba – prikaz primera i lični odgovori edukanata -uočavanje
teškoda u ovom preocesu i načina da se oni prevazidju.
Svesnost i prihvatanje sebe – proširivanje sebe i svojih kapaciteta za razvoj i uspeh - vežba,
zaključici i pravci za razmišljanje.
Modul 13. Osnovne postavke drugih psihoterapijskih pravaca-teme koje se obradjuju:
Osnovne psihoanalitičke postavke o ličnosti i razvoju lilčnosti – Struktura ličnosti – Id, Ego,
Super-ego i odnosi izmedju njih. Faze razvoja ličnosti i fiksacije na pojedine stupnjeve razvoja. Razvojni
strahovi, anksioznost i mehanizmi odbrane. Razvoj agresivnosti. Shvatanje otpora u psihoanalizi.
Prikaz osnovnih postulata psihoanalitičkog rada sa klijetima u psihoterapiji. Svesno i nesvesno u
procesu coachinga. Pojam transfera i njegov značaj za rad sa klijentima. Pojam kontratransfera i kako
prepoznati ovaj fenomen.
17
Osnovne postavke transakcione analize – struktura ličnosti prema transakcionoj analizi.
Osnovne karakteristike Odraslog i njegov način uspostavljanja kontakta. Šta je Kritički a šta Negujudi
roditelj i koje su njihove uloge u dinamici ličnosti. Osobenosti Slobodnog i Adaptiranog deteta i njihovi
načini uspostavljanja kontakta sa drugima. Životni skriptovi i način na koji blokiraju razvoj. Tipične igre
u komunikaciji kroz prizmu transakcione analize. Mogudnosti primene ovih koncepata u caoching
procesu.
Kognitivno –bihejvioralni pristup u coachingu – bazični koncepti kognitivno bihejvioralne
terapije. Kako naše mišljenje utiče na naše emocije. Čime se uznemiravamo i kako to možemo da
promenimo.
Kako promena naših razmišljanja utiče na prmenu osedanja. Šta je racionalno a šta iracionalno
mišljenje. Iracionalna uverenja, njihovi uzroci i njihov uticaj na naše ponašanje i sposobnost za
dostizanje ciljeva. Odnos prema dogadjajima iz prošlosti i način funkcionisanja u sadašnjosti. Menjanja
iracionalnih uverenja. Neke od tehnika koje se koriste u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji.
NLP pristup u coachingu – Šta je neurolingvističko programiranje. Osnovni aksiomi NLPa. Šta su
unutrašnji programi i kako upravljaju odredjenim ponašanjima. Šta je individualna realnost –
mapiranje. Metaprogrami i zašto su važni za razumevanje procesa donošenja odluka. Šta su Sidra i
čemu služe. Diznijeva krativna strategija, kada i kako se koristi. Modelovanje kao način sticanja znanja.
Vodedi NPL principi povezani sa kapacitetom za uspeh. Istraživanje strukture neuspeha – u čemu se
sastoji i čemu služi. NLP struktura uspeha. Točak života – prikaz tehnike i načina korišdenja.
Telesni pristupi – Odnos tela i duha. Psihoterapijske postavke Wilhelma Reiha. Pojam energije,
karaktera i karakternog oklopa u njegovom učenju. Učenje Aleksandra Lovena – bioenergetika.
Procesi punjenja, pražnjenja i proticanja energije. Fiksacije u telesnom, kako nastaju, čemu služe i na
koji način ih možemo eliminisasti. Šta je Interakcija sa životom. Telesni znaci, istraživanje i putokaz za
potrebne promene. Otkrivanje sebe preko telesnih znakova. Telesna struktura i veza sa
karakteristikama ličnosti. Šta su zakačaljke i šta nam otkrivaju. Strah od padanja i prikaz vežbe padanja
– važnost suočavanja sa strahovima za dalji napredak i rast. Uzemljenje i vežba uzemljenja – prikaz.
Kako se telesni pristupi mogu iskoristiti u coachingu.
Modul 14. Ličnost coacha - rad na sebi, supervizija 1 dan
Karakteristike ličnosti coacha – Koje karakteristike ličnosti treba da poseduje coach da bi bio
efikasan u svom radu. Analitičnost u radu sa klijentima i orijentacija na istraživanje. Strpljivost i
provera uvida kao preduslov čvrste motivacije klijenta i energije za promenu. Primeri prebrzo
donesenih ''uvida'' i promešenih investicija koja su tome sledile. Sistematičnost u radu i tehnike
procene efikasnosti caoching procesa. Kreativnost coacha i šta na nju utiče. Fleksibilnost i sposobnost
empatije kao preduslov razumevanja specifičnih i ličnih sadržaja klijenta. Sposobnost uspostavljanja i
održavanja jasnih granica u kontaktu. Otvorenost za nove sadržaje i drugačije vrednosti i verovanja
klijenata. Kako se teškode u prihvatanju klijenta odslikavaju na pravac rada klijenta i efekte tog rada.
18
Poverenje u unutrašnju mudrost i kapacitet klijenta kao preuslov stvaranja osecanja
samopouzdanja klijenta. Spremnost za eksperimentaciju i uzdržavanje od savetovanja i direktivnosti
kao rezultat poverenja u sposobnost klijenta. Primeri teškoda sa poverenjem u klijenta i direktivnošdu
u radu coacha. Poštovanje klijentove egzistencije i povezanost sa ličnim sistemom vrednosti.
Integrisanost ličnosti, spontanost i autentičnost coacha i uticaj na klijenta. Optimizam i ljubav prema
razvoju kao snaga promene. Odgovornost i poštovanje etike susreta. Vežba – moji coaching kapaciteti.
Polja rada na sebi – zbog čega je potrebno da coach kontinuriano radi na sopstvenom razvoju.
U čemu treba da se sastoji rad na sebi. Polja za samoistraživanje i rad na sebi: stepen zadovoljstva i
uspeha na ličnom planu razvoja; motivacija za bavljenje coachingom; teškode u radu sa pojedinim
klijentima i mogudi uzroci; lični sistem vrednosti i kapacitet za prihvatanje različitosti; polariteti;
životni optimizam; negativne emocije u vezi sa pojedinim temama ili osobama i dogadjajima; stepen
prihvatanja sebe i odnos prema sebi; transfer i kontratransfer u odnosu; lični stil prekidanje kontakta i
mehanizmi ometanja ciklusa svesnoti. Načini rada na sebi – edukacija, individualno i grupno
savetovanje i/ili coaching. Deset pravila zdravog življenja. Vežba - istraživanje lične motivacije za
bavljenje caochingom.
Supervizija – Početna supervizija, u čemu se sastoji i koliko dugo traje. Kontinuirana redovna
supervizija, način, dinamika i funkcija. Povremene supervizije u slučajevima nedoumica, specifičnih
rizika, nenapredovanja klijenta, neočekivanih obrta i promena i drugim situacijama.
Modul 15- Psihopatološki fenomeni i poremedaji- teme koje se obradjuju
Psihopatološki fenomeni – šta je psihopatologija. Kako razlikujemo normalna od
psihopatloških stanja i reakcija. Koja je razlika izmedju reakcija i poremedaja. Zašto nam je važno da
umemo da prepoznamo psihopatološke fenomene. Uticaj sredine i nasledja na razvoj psihopatoloških
fenomena. Najčešdi odnos okoline prema psihopatologiji. Lični odnos prema psihopatologiji – vežba.
Neurotski poremedaji – Šta su neurotski poremedaji. Osnovne karakteristike anksioznog
poremedaja. Šta je anksiozno – depresivni poremedaj. Šta su fobije i koje su najčešde vrste fobija. Šta
su panični napadi, kako nastaju i kako se manifestuju. Koje su osnovne karakteristike opsesivnokompulzivnog poremedaja. Šta su disocijativni poremedaji i kako ih prepoznati. Kako nastaju neurotski
poremedaji i koji faktori doprinose njihovom nastanku. Terapija neurotskih poremedaja. Šta raditi u
susretu sa klijentom koji ispoljava neke od neurotskih manefisetacija.
Poremedaji afektiviteta - Šta je depresija i kako je razlikujemo zdravog procesa tugovanja.
Osnovni simptomi depresije. Nivoi depresivnosti i dubina patologije. Depresivnost i opasnost od
suicida. Učestalost depresije u savremenom svetu. Faktori razvoja depresije – nasledje i sredina. Šta je
manično raspoloženje i kako se ispoljava u ponašanju. Šta je hipomanija i kako se razlikuje od manije.
Šta je apatija i kako se prepoznaje. Emocionalna labilnost i njene manifestacije u ponašanju. Terapija
poremedaja afektiviteta.
Poremedaji ličnosti - Vrste poremedaja ličnosti. Neki od uzroka poremedaja ličnosti. Koliko su
česti poremedaji ličnosti. Koje su osnovne karakteristike paranodinog poremedaja ličnosti. Kako se
paranoidni poremedaj ličnosti razlikuje od paranoidne psihoze. Osnovni dijagnostički pokazatelji
šizoidnog poremedaja ličnosti. Shizotipalni poremedaj ličnosti i njegove karakteristike. Razlika izmedju
19
shizotipalnog poremedaja ličnosti i psihotičnih poremedaja. Antisocijalni poremedaj ličnosti i njegove
osnovne karakteristike. Šta je granični poremedaj ličnosti i koje su njegove osobenosti. Afektivnost i
ponašanje osoba sa graničnim poremedajem ličnosti. Kakve medjuljudske odnose oni najčešde grade.
Disocijativni poremedaj ličnosti – osnovni dijagnostički kriterijumi. Šta je emocionalno nestabilni
poremedaj ličnosti i kako se ispoljava. Obeležja zavisnog poremedaja ličnosti. Šta je narcistički
poremedaj ličnosti. Afektivnost osoba sa narcističkim poremedajem ličnosti i karaketristike odnosa
koje uspostavljaju sa drugim ljudima. Pasivno-agresivni poremedaj ličnosti – osnovne karakteristike
ponašanja. Terapija poremedaja ličnosti – mogudnosti i ograničenja. Sa kojim poremedajima ličnosti
postoji veda verovatnoda da se susretne coach. Kako postaviti adekvatan okvir za rad sa takvim
klijentima.
Psihotični poremedaji – Šta je psihotični poremedaj. Vrste psihotičnih poremedaja. Razlika
izmedju sizofrenije, paranoidne i afektivne psihoze. Etiologija psihotičnih poremedaja. Terapija
psihotičnih poremedaja.
Psihosomatski poremedaji – Šta su psihosomatski poremedaji. Kako nastaju i koje sve
poremedaje danas smatramo psihosomatskim. Povezanost tipa ličnosti sa sklonošdu ka pojedinim
oboljenjima. Uticaj stresa na razvoj psihosomatskih poremedaja. Prevencija i terapija psihosomatskih
poremedaja.
Bolesti zavisnosti – šta su bolesti zavisnosti. Prikaz faza u nastanku bolesti zavisnosti. Faktori
koju utiču na razvoj sklonosti ka ovisničkom ponašanju. Hemijske zavisnosti - motivi za zloupotrebu
psihoaktivnih supstanci. Vrste psihoaktivnih supstanci i njihov uticaj. Zablude u vezi sa psihoaktivnim
supstancama. Posledice zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Bihejvioralne zavisnosti – vrste i
opasnosti.
Modul 16- seminarski radovi
Edukanti de predstaviti svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke od tehnike rada
sa klijentima po sopstevenom izboru.
Modul 17- Motivacija za rast i razvoj – teme koje se obradjuju
Maslovljeva teorija motivacije ponašanja – hijerarhijski odnosi medju potrebama. U čemu se
sve ogledaju fiziološke potrebe. Šta predstavlja potreba za sigurnošdu. Šta su potrebe za pripadnošdu i
kako se realizuju. Šta su potrebe za uvažavanjem i kako znamo da li su zadovoljene ili ne. Potreba za
samoaktualizacijom – šta predstavlja i kako se realizuje. Kako ispitiati realizaciju svake od osnovnih
potreba u skladu sa ovom teroijom i njen uticaj na mogudnost za dostizanje uspeha u sferi koju klijent
definiše kao polje rada. Kako nezadovoljena potreba može da ometa plan i kako neutralisati ovaj
ometajudi uticaj.
Ostale teorije motivacije -Motivacija za rad i dvofaktorska teorija motivacije Frederika
Hercberga. Šta su osnovna dva faktora moitivacije i kako se ovaj pristup može primeniti u praksi.
Procesne teorije motivacije za rad. Teroja motivacije Viktora Vruma. MekKlilandova teroja postignuda.
Praktične implikacije ovih modela. Lokova teorija definisanja ciljeva i kako se primenjuje u praksi.
20
Tehnike dijagnostike motivacionih faktora u aktuelnom polju.
Vežba i prikaz alata za utvrdjivanje stepena zadovoljstva na svim hijerahijskim nivoima potreba
i udruživanja unutrašnjhih motivacionih tokova.
Svesnost kao faktor jačanja motivacije – svesnost o potrebama i željama. Kako se možemo
uspešnije fokusirati na svoje želje i ciljeve i hijerarhiju medju njima i ojačati njihovu energiju. Metode
postizanja vede svesnosti o sopstvenoj motivaciji, njenoj složenosti i potrebi za izborom i odricanjem.
Zašto je važno biti svestan složenosti motivacije. Vežbe svesnosti za jačanje motivacije – fokusiranje
na želje, fokusiranje na otpore i sabotere, svesnost o tome čega se treba odredi, provera spremnosti
na odricanje, projekcija bududnosti različitih putanja, izbor i podržavanje izabranog puta. MODI
princip – prikaz tehnike i alata.
Šta lomi našu motivaciju. - Koji su najčešdi načini na koje sebe demotivišemo i na koji način
možemo da oslabimo svoju motivaciju. Otpori promenama – zona konfora. Nepostavljeni ciljevi i
motivacija. Nerealno postavljeni ciljevi i njihov efekat na našu motivaciju. Odnos motivacije i
nespremnosti na odricanje. Strah od odgovornosti i izbora snaga motivacije. Strahovi od uspeha i
neuspeha kao faktori slabljenja motivacije. Šta su to saboteri i kako ih identifikovati. Vežba –
upoznavanje sa saboterom.
Rad sa nemotivisanim ili ambivalentnim klijentom – zahtevi za promenama koji dolaze od
strane autoriteta i mogude implikacije. Kako prepoznati slabosti motivacije kod klijenta. Paisvni i
aktivni obrasci otpora promenama. Kako angažovati ličnu unutrašnju motivaciju klijenta u uslovima u
kojima su promene tražene izvana.
Modul 18 Svesnost i njen značaj za razvoj – teme kroz koje se obradjuje
Faze ciklusa svesnosti – Šta je ciklus svesnosti, kontakta, zadovoljenja potreba i
samoregulacije. Koje su faze ciklusa svesnosti. Šta je faza povlačenja, šta se u njoj zbiva i šta je
karakteriše. Faza senzacija i njene osobenosti. Šta je faza svesnosti, čime se odlikuje i koja je njena
funkcija. Šta je mobilizacija i koje su karakteristike ove faze. Faza akcije i njene osobenosti. Osnovne
karakteristike faze završnog kontakta. Faza zadovoljenja i njene osobenosti.
Disfunkicije u toku ciklusa svesnosti - Šta su prekidanja ciklusa svesnosti i kako utiču na naše
ponašanje. Šta su preferirani oblici prekidanja i kakve su implikacije na ličnost i sposobnost za
dostizanje uspeha i zadovoljstva. Kada je prekidanje zdravo a kada patološko. Šta je desenzitizacija i
kako utiče na našu sposobnost da se orijentišemo prema sopstvenim ciljevima. Zdravi primeri
desenzitizacije i primeri kada se ovaj mehanizam može smatrati poremedajem. Kakva je ličnost osobe
koja preferira desenzitizaciju. Tehnike rada sa klijentima koji preferiraju desenzitizaciju.
Šta je defleksija. Tipični primeri defleksije. Uticaj savremenog načina življenja na preferenciju
defleksije. Kada je defleksija korisna a kada nas limitira da ostvarimo svoje potencijale i ciljeve. Šta je
introjekcija i kako se razvija skolnost da se preferira ovaj nacin prekidanja sebe. Koje su pozitivne
strane introjekcije a kada je ona štetna za naš razvoj. Tipični primeri introjekcije i kako se radi sa
njima. Šta je projekcija i u kojoj fazi ciklusa svesnosti može da se pojavi. Šta znači odbacivanje delova
sebe i pripisivanje drugima. Kada je prjekcija deo zdravog kreativnog procesa a kada poremedaj. Kako
mi koristimo projekciju u radu sa klijentima. Kako da prepoznamo duboke psihičke poremedaje sa
dominacijom projekcije i svoja ograničenja u radu sa takvim klijentima.
21
Šta je retrofleksija i kako nastaje preferencija za ovaj tip prekidanja sebe. Priemeri retrofleksije
i osvrt na njene pozitivne i negativne aspekte. Kako nas retrofleksija ograničava u razvoju potencijala i
dostizanju ciljeva. Principi i tehnike rada sa retrofleksijom. Šta je egotizam. Kako ovaj način prekidanja
ciklusa svesnosti utiče na našu motivaciju i mogudnost doživjaja zadovoljstva. Tipični primeri
egotizma. Savremeni uslovi života i egotizam. Tehnike rada sa klijentima koji imaju sklonost ka
egotizmu. Šta je asimilacija iskustva, čemu služi i kako podstadi ove procese kod klijenata.
Šta je konfluencija. Primeri konfluencije u raznim segmentima života (posao, porodica,
partnerski odnosi, duhovni razvoj). Kada je konfluencija zdrava a kada je patološka. Kako
identifikovati konfluentnost klijenta i kako raditi sa njome.
Tehnike svesnosti - Šta su tehnike svesnosti i čemu služe. Koji su osnovni principi rada na
postizanju svesnosti. Važnost nedirektivnosti i odsustva sudjenja. Fenomenološli stav i njegova
bitnost. Spremnost ili nespremnost klijenata na geštalt tehnike svesnosti – prednosti i ograničenja.
Osnovno fokusiranje klijenta - prikaz i vežba.
Odigravanje – šta je odigravanje i na koji način se primenjuje ova tehnika. Primeri rada sa
odigravanjem i prikaz vežbe. Kada primenjujemo odigravanje a kada ne. Primeri kada je odigravanje
dobro odabrana tehnika i kada to nije.
Pojačavanje – šta je tehnika pojačavanja i kako se izvodi. Primeri korišdenja ove tehnike u
praksi. U kojim slučajevima treba koristiti pojačavanje a u kojim slučajevima je to kontraindikovano.
Vodjena fantazija – šta je tehnika vodjene fantazije. Principi korišednja tehnike vodjene
fantazije. Prikaz različitih vodjenjih fantazija i polja na kojima se mogu primenjivati. Vežba vodjene
fantazije – feedback, analiza i diskusija. Principi kreiranja vodjene fantazije. Teškode klijenata da
učestvuju u radu sa vodjenim fantazjama – koji klijenti imaju takve teškode i načini prevazilaženja ili
alternativna rešenja za rad.
Tehnike rada na telu – tehnike svesnosti o telesnim procesima i važnost rada na polju telesnog.
Zarobljena energija u telu i kako je iskoristiti. Telo kao objekat i telo kao subjekat. Prikaz nekoliko
tehnika rada na telesnom i osnovnih principa na kojima se bazira. Kada je korisno uključiti rad na
telesnim aspekitma selfa.
Istraživanje neverbalnog ponašanja – kako neverbalno ponašanje postaje predmet rada i u
kojim okolnostima je potrebno istražiti klijentovo neverbalno ponašanje. Prikaz slučajeva efikasnog
otkrivanja kroz rad na neverbalom ponašanju. Kako istražujemo neverbalno ponašanje – prikaz
procesa rada na neverbalnom ponašanju.
Praktikovanje komtinuuma svesnosti – šta je kontinuum svesnosti. Vežbe praktikovanja
koncentracije i fokusiranja bez sudjenja i očekivanja. Čemu služi ova tehnika i koje su koristi. Kako
automatizacija procesa regulacije može da ošteti naše sposobnosti kreativne adaptacije. Veza izmedju
svesnosti i punode življenja. Bogatstvo sadašnjeg trenutka nasuprot siromaštvu repeticije u
automatizovanom procesu.
Razvijanje senzorne svesnosti – vežbe razvoja senzorne svesnosti, čemu služe i kako se pravilno
izvode. U kojim fazama coachinga ih primenjujemo i koja je njihova funkcija. Isprobavanje vežbe
senzorne svesnosti, feedback i analiza procesa.
22
Preusmeravanje defleksijom upravljene energije – šta je defleksijom upravljena energija i kako
prepoznajemo te slučajeve. Prinicipi i metodologija rada na jačanju kontakta. Prikaz jačanja kontakta
kroz kontakt očima, upotrebu ogledala u radu, upotrebu članova grupe, ponavljanja i zapisivanja
uvida. Prikazi slučajeva, isprobavanje tehnike i feedback. Kada se ova tehnika koristi i koje su značajne
dobiti od preusmeravanja energije.
Dijalog – vruda i prazna stolica – principi dijaloškog metoda i kada se ova tehnika koristi.
Primeri rada kada su u pitanju unutrašnji konflikti, polariteti, ambivalencija i spoljašnji konflikti. Kako
klijenti mogu da reaguju na zahteve da rade u ''vrudoj stolici''. Dobiti od ostvarivanja unutrašnjeg
dijaloga i oslobadjanja energije koja je prethodno bila investirana u zastoj.
Ispitivanje istinitosti opozitnih tvrdnji – Šta je tehnika ispitivanja tvrdnji i čemu služi. Primeri
koirišednja ove tehnike samostalno i u kombinaciji sa drugim tehnikama. Kada se opredeljujemo za to
da ispitujemo doživljaj istinitosti tvrdnji.
Završavanje rečenica – kako se sprovodi intervencija završavanja rečenica i koja je njena
funkcija. Prikazi slučajeva, analiza i diskusija.
Otkrivanje uvida od strane coacha – kada i na koji način coach deli informaciju koje je svestan
sa klijentom. Kako da obezbedi da informacija ne bude i direkcija. Mogude reakcije klijenta i šta sa
njima.
Modul 19- Konflikti mesta zaključavanja energije – teme koje se obradjuju:
Konflikti - Šta su konflikti i koje su dobre i loše strane konflikta. Koje su dobre i loše strane
mira. Kako nastaje konflikt.
Vrste konflikata - Koje sve vrste konflikata postoje. Šta je konflikt informacija i koje su njegove
osobenosti. U čemu se sastoji konflikt interesa i kako ga prepoznati. Kako se prepoznaje konflikt u
odnosima. Koje su osnovne karatkteristike konflikta resursa. Šta je konflikt vrednosti i po čemu je
specifičan. Šta je strukturalni konflikt. Koja je razlika izmedju unutrašnjieg i interpersonalnog konflikta
i kakav je odnos izmedju njih. Šta je internalizacija konflikta a šta eksternalizacija. Konflikt dvostrukog
privlačenja i njegove osobenosti. U čemu se ogleda konflikt dvostrugog odbijanja. Šta je konflikt
istovremenog privlačenja i odbijanja. U čemu je specifičnost konflikta uloga. Karakteristike
interpersonalnih konflikata.
Funkcija konflikta – Koja je moguda dobit od konflikta. Osnovne karakteristike funkcionalnog
konflikta i kako on doprinosi ličnosm rastu i unapredjenju odnosa dve strane. Mogude posledice
nefunkcionalnog konflikta.
Neki od uzroka konflikata - Takmičarska atmosfera kao uzrok konflikata. Netolerantna
atmosfera i njen uticaj na kreiranje konflikata. Neadekvatna komunikacija kao faktor od uticaja na
razvoj konflikata. Oblici neadekvatnog izražavanja emocija kao uzroci konflikata – prikaz i analiza
slučajeva. Nedostatak veština za konstruktivno rešavanje sukoba kao faktor koji povedava
verovatnodu za ulaženja u konflikt. Zloupotreba modi i njeni uticaji na kreiranje konflikata. Nedovoljni
resursi kao faktori kreiranja konflikata. Uticaj razlika u vrednostima kao uzročnik nastanka konflikata –
primeri i analiza.
23
Faze kroz koje svaki konflikt prolazi – Koje su osnovne faze kroz koje prolazi konflikt. Faza
izbijanja konflikata. Faza eskalacije konflikta i njene osobenosti. Trajanje konflikta i faktori koji utiču na
dužinu trajanja. Faza smirivanja konflikata i u čemu se ogleda. Karateristike faze dogovora ili rešenja
konflikata. Rekonstrukcija odnosa i uspostavljanje poverenja kao poslednja faza u rešavanju konflikta i
njene karakteristike.
Pristupi u rešavanju konflikta- Koji sve pristupi postoje u rešavanju konflikata. Šta je
tradicionalni pristup rešavanja konflikata. U čemu se ogleda pozitivni/razvojni pristup rešavanja
konflikata. Koje su nam veštine potrebne za pozitivni pristup konfliktu. Analiza ličnog stila ponašanja u
konfliktu i čemu nam ona može koristiti. Saradnja kao stil ponašanja u konfliktu. Karakteristike
popuštanja kao stila ponašanja u konfliktu. Prilagodjavanje i njegove karakteristike. Izbegavanje i
negiranje konflikta i posledice ovakvog stila ponašanja. Nadmetanje kao stil ponašanja u konfliktu i do
kakvih ishoda dovodi. Na koje načine se konflikti mogu razrešiti tako da sve strane budu zadovoljne.
Tehnike rada sa konfliktima unutar i izmedju grupa.
Modul 20 ’’Samopouzdanje kao uslov i ishod uspeha’’ -teme koje se obradjuju
Samopouzdanje - Šta je samopouzdanje. Šta je unutrašnja pouzdanost i koja su 4 glavna
faktora unutrašnje pouzdanosti. Šta je ljubav prema sebi. Zbog čega nam je važna svesnost o sebi za
razvoj i održavanje samopouzdanja. Veza izmedju jasnih ciljeva i samopuzdanja. Pozitivno razmišljanje
kao faktor unutrašnje pouzdanosti. Šta je spoljašnje pouzdanje i koji faktori utiču na njega. Koja je
veza izmedju komunikacijskih veština i samopuzdanja. Samouverenost kao faktor samopouzdanja.
Veštine samopredstavljanja i kako su povezane sa doživljajem spoljašnje pouzdanosti. Uticaj faktora
emocionalne kontrole na samopouzdanje. Odlike osoba sa niskim samopouzdanjem. Šta je preterano
uslovna ljubav prema sebi i kako se manifestuje. Koje su sve posledice niskog samopouzdanja. Šta je
vera u sopstvene sposobnosti i kako se ona gradi. Vežba – aspekti mog unutrašnjeg i spoljašnjeg
samopouzdanja – status i akcije koje de uslediti ka superpouzdanosti.
Samopouzdanje i uspeh - Kako visoko samopouzdanje doprinosi postavljanju i realizaciji ciljeva
i obrnuto. Veza izmedju samopuzdanja i kreativnosti. Kakva je veza izmedju samopuzdanja i istrajnosti
i upornosti. Veza izmedju odgovornosti i samopouzdanja.
Razvoj samopouzdanja - Kako se samopuzdanje stiče ili gubi. Uloga značajnih drugih u razvoju
samopouzdanja. Prikaz osam hranljivih sastojaka samopuzdanja i njihovog značaja na razvoj
samopiuzdanosti. Koji još faktori utiču na samopouzdanje. Šta je socijalno ogledalo i kakav ima uticaj
na razvoj samopuzdanja. Nagrade i kazne i njihov uticaj na samopouzdanje.
Vežba – sastojci samopouzdanja.
Samopouzdanje i njemu slični fenomeni - Samopouzdanje i samopoštovanje, u čemu je razlika
i u čemu je veza izmedju njih. Kako prepoznati ljude sa viskom samopoštovanjem i čime se oni
odlukuju. Prikaz nekih od tehnike povedanja nivoa samopoštovanja. Lokus kontrole, unutrašnji i
spoljašnji i njihova povezanost sa samopouzdanjem.
24
Tehnike za unapredjenje samopouzdanja – Svesnost o uverenjima i verovanjima o sebi kojima
oblikujemo svoje samopuzdanje i kako je možemo postidi i iskoristiti. Tehnike postizanja svesnosti o
načinima na koje rušimo svoje samopuzdanje. Upoznavanje sa svojim kritičarem i njegovim efektima
na samopouzdanje i samopoštovanje. Tehnike prepoznavanja resursa za izgradnju i jačanje
samopuzdanja. Samonegovanje - briga o sebi i šta podrazumeva. Svesnost o svojim postignudima i
njen uticaj na samopoštovanje i samopuzdanje. Izrada sopstvene SWOT analize. Pravljenje plana
razvoja samopuzdanja.
Vežba – izgradnja samopouzdanja.
Modul 21 - Seminski radovi i coaching vežbe
Edukanti de u parovima u grupi vežbati neke od coaching tehnika rada sa klijentima na zadate
teme. Edukanti de predstaviti i svoje seminarske radove na odabrane teme ili prikazati neke od
tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.
Modul 22- Otpori i saboteri- teme koje se obradjuju
Unutrašnji otpori promenama – Šta su sve unutrašnji otpori promenama. Želja da se održi
status quo i zadrži uspostavljena ravnoteža kao faktor otpora promenama. Šta je zona konfora i zašto
je teško izadi iz nje. Osedanje sigurnosti kao faktor prepreke daljem razvoju – iluzija ili realnost. Prikaz
tehnika istraživanje aktuelnog doživaljaja sigurnosti i razbijanje iluzija. Iracionalni strahovi kao faktor
otpora – upoznavanje sa najčešdim iracionalnim strahovima koji predstavljaju prepreku daljem razvoju
i napredku. Tehnike analize strahova od promena i način rada sa strahovima – prikaz tehnika i vežba.
Ambivalencija prema promenama i tehnike rada sa ambivalencijom. Šta je sabotiranje sebe i koji su
najčešdi načini sabotaže. Zašto su otpori otporni i zašto je nemogude dugo ih kontrolisati snagom
volje. Kako uhvatiti svog sabotera na delu. Važnost diijaloga i dogovora sa saboterima. Vežba –
upoznavanje i dijalog sa saboterom. Strah od greške, nisko samopoštovanje i otpor promenama –
kako su povezani i šta raditi sa njima kada ih prepoznamo kod svog klijenta.
Spoljašnji otpori promenama – Šta su spoljašnji otpori promenama. Kakav uticaj na razvoj ima
naše neposredno okruženje i porodica. Poruke primarne porodice u vezi sa napredovanjem, razvojem,
dostizanjem ciljeva i njihov uticaj na naše ponašanje u zrelosti. Uspostavljene uloge i dinamika medju
akterima u neposrednom okruženju kao otpor promenama. Kako sve naša okolina može da reaguje na
naše težnje da napravimo promenu i razvoj. Društvena zajednica, kulturološke razlike u podršci ili
otporu razvoja i promena pojednaca. Otpori radne sredine i kakve efekte imaju na profesionalni
razvoj. Koji su faktori otpora promenama koji dolaze iz sekundarne porodice i kako ih prepoznati. Kako
napraviti saveznike promenama kroz razumevanje tudjih strahova. Upoznavanje sa tehnikama koje de
povedati našu senzitivnost za potrebe i pozivije drugih i pravljenje strategije za savezništvo i podršku.
Vežba – dozvole i zabrane za uspeh.
25
Mapa minskog polja – prikaz tehnike mapiranja otpora i puteva kojima se može slobodno prodi
dalje. Prikaz tehnike kroz analizu slučaja i iskustvena vežba. Kako nadgledati proces – prikaz tehnika
dnevnih, nedeljnih i mesečnih analiza samo-miniranja.
Modul 23 - Istraživanje neverbalnog ponašanja i rad na telu- teme koje se obradjuju:
Neverbalno ponašanje – šta je neverbalno ponašanja i na šta sve treba obratiti pažnju u
klijentovom ispoljavanju tokom senase. Individualne razlike u ispoljavanju, univerzalna značenja i
kulturološke razlike – kako dolazimo do značenja nevrebalnih ispoljavanja klijenta. Preterane
generalizacije u tumačenju neverbalnog ponašanja i njene negativne implikacije. Važnost istraživanja i
analize neverbalnog ponašanja i uzdržavanje od preranog sudjenja – primeri i analiza. Sposobnost
kontrole neverbalnih ispoljavanja – u kojoj je meri mogude kontrolisati neverbalna ispoljavanja i na
koji način ljudi to pokušavaju da učine. Četri osnovna načina reagovanja na neverbalna ispoljavanja
klijenta – prikaz i analiza. Neuskladjenost verbalnog i neverbalnog ponašanja – kako nastaje i čemu
služi. Primeri i analiza nekih od neverablnih ispoljavanja klijenata i značaj za dalji tok rada sa klijentom.
Veza izmedju telesnog i mentalnog – Šta je to psihofiziološki parlelizam. Šta se sve dešava u
telu u vezi sa našim emocijama. Gde se sve odigravaju promene. Kako mišljenje utiče na telesno i
obrnuto. Telesni stav i njegovo značenje. Telesna gradja i njeno značene po učenju Aleksandra Lovena.
Kako energija biva zarobljena u telu i kako se može osloboditi. Vežba – odnos telesnog i mentalnog.
Istraživanje telesnog ispoljavanja - Koje sve tehnike rada na telesnom nam stoje na
raspolaganju. Rad na telesnom, odgovornost i granice kontakta. Eksperimentisanje sa telesnim
stavom klijenata – pojačavanje kontakta i odigravanje. Eksperimetalne promene telesnog stava – kako
ih izvoditi, kada ih koristiti i čemu služe. Boja glasa, mimika i gestikulacija – istraživanje neverbalne
pojavnosti klijenta, kada i na koji način ga sprovodimo. Utvrdjivanje stepena svesnosti klijenta o
sopstvenim neverbalnim ispoljavanjima. Kako raditi na jačanju kljentove svesnosti o sopstvenim
neverbalim ispoljavanjima (učešde grupe, video i audio snimaka, konfrontacije, karikiranja i
demostriranja, imitiranja) – prikaz tehnika i analiza slučajeva. Stil odevanja klijenta – šta otkriva i
kakvu poruku upuduje i u kojoj meri se to poklapa sa klijentovim očekivanjima. Konfrontacija klijenta
sa utiskom koji neverbalno ostavlja – kako i kada je treba izvesti. Istraživanje klijentovog odnosa
prema sopstvenom telu i stepena svesnost klijenta o senzacijama iz tela. Analiza klijetovih verbalnih
iskaza sa neverbalnim sadržajima. Istraživanje kvaliteta kontakta očima. Istraživanje klijentovih navika
u vezi sa telom. Spremnost i nespremnost klijenta za istraživanje neverbalnog ponašanja. Istraživanje
stavova i vrednosti povezanih sa telesnim aspektom selfa. Vežba – moje telo i ja.
Jačanje svesnosti telesnog aspekta selfa - Šta su manifestacije dobrog a šta lošeg kontkata sa
telesnim aspektom selfa. Koji su mogudi razlozi lošeg kontakta sa telesnim. Koje su posledice
nedovoljno jasnog kontakta sa telesnim senzacijama. Neprijatana osedanja u vezi sa telesnim selfom i
kako raditi sa njima. Instrumentalni odnos prema telu u savremenom društvu i posledice takvog
odnosa. Šta je zdrav odnos prema telu i šta je zdrava organizmička samoregulacija.
Jačanje telesne podrške razvoju - Utvrdjivanje liste potrebnih pormena u vezi sa svim
aspektima telesnog selfa koji bi podržali dalji razvoj klijenta. Analiza mogudih načina sabotiranja ovog
procesa. Analiza potrebnim promena u stavovima klijenta koji bi podržali dalji razvoj odnosa prema
telesnom selfu. Isprobavanje u fantaziji i dublje ulaženje u kontakt sa željenim promenama.
Donošenje odluka u vezi sa željenim promenama, izrada plana, definisanje rokova. Pojačavanje
26
svesnosti o željama i ciljevima. Praktični prikaz tehnike kroz vežbu.
Modul 24 Nezavršeni poslovi – teme koje se obradjuju
Nezavršeni poslovi - Šta su nezavšeni poslovi. Kako oni utiču na naše doživljavanje i ponašanje
u sadašnjem trenutku. Figura i pozadina i nezavršeni poslovi. Kako prošlost dospeva u sadašnjost. Šta
je ’’Sada i ovde’’ koncept i kako ga koristimo u radu sa nezavršenim poslovima. Da li naše
funkcionisanje odredjuje ono što je bilo ili ono što se nije dogodilo. Kako nezavršeni posao blokira
našu energiju. Šta je fiksni geštalt i kako se formira prinuda ponavljanja. Zbog čega se nekada ljude
vrte u začaranom krugu. Prikaz slučajeva fiksnog geštalta i prisile ponavljanja.
Istraživanje nezavršenih poslova – Zašto je važno istraživati nezavršene poslove kod naših
klijenata. Kako nezavršeni posao vrši uticaj iz pozadine i remeti naše funkcionisanje u sada i ovde.
Primeri slučajeva u kojima je prisutan jak uticaj potreba koje nisu zadovoljene u prošlosti. Prikaz
tehnika završavanja poslova iz prošlosti u sada i ovde situaciji. Prikaz slučajeva i analiza. Koji su efekti
otključavanje zarobljene energije. Vežba – nezavršeni posao.
Proces rada sa nezavršenim poslovima – kako dovesti klijenta u kontakt sa nezvršenim
poslovima. Utvrdjivanje stila prekidanja kontakta sa dominatnom potrebom. Istraživanje navike
korišedenja tog stila prekidanja u raznim segmentima života. Identifikiacije potrebe čiji je proces
zadovoljenja prekinut. Pronalaženje alternativnih načina zadovoljenja te potrebe. Istraživanje
prepreka, mogudnosti, zabrana i strahova. Eksperimentalno isprobavanje mogudnosti. Donošenje
odluke u vezi sa potrebom, pravljenje plana i jačanje podrške u sebi. Vežba – dovršiti posao.
Modul 25 Tehnike pradenja coaching procesa – teme koje se obradjuju:
Evaluacija coaching procesa – koji je cilj evaluacije toka coaching procesa i zašto je važna.
Zašto nastaje subjektivnost u proceni uspešnosti coachinga i koji su načini da je izbegnemo. Tipične
greške i pogrešne procene i kuda nas vode. Značaj korišdenja alata za procenu efikasnosti
napredovanja coaching procesa. Uticaj vodjenja evaluacione dokumentacije na efikasnost procesa
coachinga. U čemu je značaj i važnost konsultacija i supervizija. Principi dobrih konsultacija – kako se
pripremiti za konsultacije. Tipične greške prilikom konsultacija. Osnovni elementi dobre supervizije –
šta je potrebno od informacija za superviziju.
Polja evaluacije i alati za evaluaciju coaching procesa – prikaz alata i vežbe u korišdenju alata
za pradenje i evaluaciju coaching procesa.
Kvalitet kontatakta – lista za proveru kvaliteta kontakata sa klijentom od provog, početnog
kontakta pa tokom narednih seansi. Utvrdjivanje kvaliteta komunikacije, kontakta i granica od strane
coacha i klijenta i pravljenje odluka za dalje korake i intervencije kada je potrebno.
Ugovor – lista za definisanje osnovnih elemenata ugovora, osnovni sadržaj liste, dodatni
sadržaj liste i način korišdenja.
Jasnoda ciljeva - alat za proveru jasnode ciljeva klijenta, prikaz i analiza.
27
Izrada evaluacionog lista klijenta – Šta je evaluacioni list za klijenta. Na osnovu kojih
informacija dobijenih tokom početnih seansi sa klijentom se on kreira. Kada se zadaje klijentu i posle
kog perioda se ponovo traži njegovo zadavanje.
Mreža uspeha – analiza svih potencijala i slabosti aktuelne situacije, definisanje trenutne
situacije i željene situacije. Ponovni prkaz alata i načina rada sa njim.
Plan kretanja –Tehnika izrade liste koraka i dinamike kretanja sa klijentom u ugovorenom
periodu, prikaz i vežba.
Strahovi i nesigurnost – tehnike i eksperimenti istraživanja polja nesigurnosti i strahova u vezi
sa vodjenjem klijenta- prikaz i analiza.
Unutrašnji podsticaji i prepreke – tehnike istraživanja lične motivacije za rad sa klijentom.
Utvrdjivanje liste podsticaja za rad i liste prepreka za rad sa klijentom. Pronalaženje načina da se
poveda motivacija i energija za rad sa konkretnim klijentom. Prikaz i analiza alata i vežbi koje se mogu
koristiti u te svrhe. Vežba – klijent iz pakla.
Supervizija - Važnost supervizije. Zamke osedanja potpune kompetentnosti. Subjektivnost i
skotomi i kako se mogu pojaviti u coaching praksi. Primeri loše odredjene raspodele odgovornosti
izmedju coacha i klijenta. Česte greške u radu koje se teško prepoznaju. Transferni i kontratransferni
odnosi u radu i kako se nostiti sa njima. Zastoji u radu sa pojedinim klijentima i mogudi razlozi. Koliko
često je supervizija potrebna. Lista situacija u kojima je supervizija potrebna. Slučajevi nedovoljne
autonomije u radu i preteranog korišdenja supervizije kao oslonca.
Zaključci i diskusija – analiza dosadašnjih iskustava u radu korisnika sa akcentom na dileme,
pitanja i nejasnode u vezi sa coaching procesom i predstavljenim alatima. Vežba – moj korak napred.
Nivo 4-”Geštalt Lifecoach master”
200 časova Odvija se u 15 modula. Ovaj nivo edukacije je usmeren na produbljivanje stečenih
znanja i usavršavanja korišdenja coaching tehnika uz sagledavanje i detalknije upoznavanje sa
poljima primene coaching procesa. Tokom ovog nivoa edukacije polaznici de stedi znanja koja su
primenljiva u radu u oblasti biznisa, porodičnih i partnerskih odnosa, rada na ličnom ili
profesionalnom razvoju klijenata, kao i znanja vezana za polja moralnog i duhovnog razvoja
ličnosti.
Tokom master nivoa edukacije korisnici programa de kroz prezentacije, iskustveni rad i vežbe:
 Naučiti kako da permanentno investiraju u lični razvoj i inspirišu svoje klijente na takva
ulaganja i na upornost u prevazilaženju prepreka koje su neminovne na putu uspeha.
 Stedi znanja o tehnikama kreiranja strategija razvoja na raznim životnim poljima (odnosa sa
sobom, odnosa sa drugima, polju zdravlja, emocionalnom, profesionalnom razvoju i razvoju na
polju partnerskih odnosa, roditeljstva, moralnom i duhovnom razvoju).
 Stedi znanja o ulozi socijalnih veština na polju posla, strategijama komunikacije sa saradnicima,
načinima za formiranje i vodjenje uspešnih timova i strategijama upravljanja sobom, drugima i
promenama u radnom okruženju.
28
 Osvestiti sopstvene socijalne uloge, upoznati se sa njihovim karakteristikama, specifičnostima i
funkcijama i ovladati znanjima potrebnim da podrže klijenta u istraživanju i odgovornom
oblikovanju sopstvenih socijalnih uloga.
 Stedi znanja o važnim faktorima profesionalnog razvoja, njihovom značaju i načinima za
njihovo unapredjenje i odgovorno i mzdro korišdenje u funkciji razvoja.
 Stedi znanja o emocionalnoj inteligenciji, njenom razvoju, ulozi i značaju koji ima na dostizanje
ciljeva, kao i faktorima koji doprinose njenom razvoju sa posebnim akcentom na ulogu
svesnosti u razvoju emocionalne inteligencije.
 Sagledati osnovne faktore formiranja i negovanja uspešnog partnerskog odnosa, upoznati se
sa tehnikama za prevazilaženje kriza u partnerskim odnosima i stedi uvid značaj skladnih
partnerskih odnosa za osedaj zadovoljstva i uspeha u životu.
 Stedi znanja o osnovnim zadacima roditeljstva, faktorima vezanih za uspešno roditeljstvo i
razlozima zbog kojih neki odnosi roditelj- dete postaju disfunkcionalni, značaju prihvatanja
promena u kvalitetu ovog odnosa i upoznati se sa tehnikama za unapredjenje roditeljstva.
 Dobiti informacije o karakteristikama i fazama duhovnog razvoja, njegovim potencijalima,
mogudnostima i značaju za funkcionisanje osobe i njen doživljaj smisla i ispunjenosti.
 Stedi znanja o zakonitostima moralnog razvoja, aspektima moralnosti, poslovnoj etici i dobiti
smernice vezane za praktikovanje etičkog kodeksa geštalt life coachinga
 Ovladavati samostalnim vodjenjem coaching procesa kroz radove u parovima u grupi, analize i
pripreme prezentacija pojedinih tema i tehnika i kroz supervizije svojih radova sa klijentima .
 Polaznici de stedi priliku da kroz lične radove na sebi u grupi ili van nje, unaprede i podignu
svoje kapacitet za uspešno bavljenje coachingom i na iskustven način savladanju neke od
tehnika coaching procesa.
Modul 26. Polja razvoja ličnosti neophodna za postizanje uspeha- teme koje se
obradjuju
Kontinuirana investicija u lični razvoj - Polja investiranja u sebe i kako održati kontinuitet u
razvoju. Zamke i prepreke na putu ličnog razvoja i kako ih savladati. Šta je strategija upravljanja
sopstvenim razvojom i kako je razviti.
Razvijanje odnosa sa sobom -Kako izgraditi i razvijati odnosa sa sobom. Analiza kvaliteta
komunikacije sa sobom i rad na njenom poboljšanju. Uvažavanje i integracija svih aspekata sebe i
važnost integrativnih procesa nasuprot feragmentaciji. Kontinuirani rad na razvoju samopoštovanja i
razvoj ljubavi prema sebi. Krize, neuspesi i drugi faktori koji mogu da uslove pojavu negativnog
mišljenja o sebi i kako se izboriti sa njima. Prikaz nekih tehnika i alata za negovanje ljubavi prema
prema sebi.
Razvoj odnosa sa drugima – Značaj kontinurianog razvoja socijalnih veština i odnosa sa
drugima na našu sposobnost da realizujemo svoje želje i ciljeve. Osnovni principi razvoja dobrih
odnosa sa drugima. Indikatori loših odnosa sa drugima i mogudi pravci unapredjenja u ovom
segementu.
Rad na polju sopstvenog zdravlja - Aspekti negovanja zdravlja i dobrobiti kontinuiranog
ulaganja u sopstveno zdravlje. Zdravlje i razvojne promene. Uticaj spoljašnjih faktora na opšte zdravlje
29
i kako upravljati njima. Uticaj stresa i aktuelnih kriza na zdravlje. Šta su psihosomatski poremedaji i
kako nastaju. Kako da prepoznamo signale koji dolaze iz tela i razmemo njihovu poruku da bismo
reorganizovali svoje ponašanje u skladu sa željom za zdravljem. Šta su zdrave navike življenja i kakav je
njihov uticaj na opšti nivo energije i sposobnost za dostizanje ciljeva.
Razvoj veština i znanja –Zbog čega je važna investicija u usvajanje novih znanja i veština.
Motivacija za sticanje novih znanja i veština kroz faze razvoja ličnosti. Zbog čega dolazi do pada
motivacije za usvajanje novih znanja i kada je to dobro i u funkciji razvoja ličnosti a kada predstavlja
zastoj. Kako periodi intenzivne edukacije utiču na ostale segmente ličnosti i razvoja. Kako povedati
motivaciju za dodatnim usavršavanjem – prikaz tehika i alata.
Profesionalni razvoj – Na čemu se bazira profesionalni razvoj i koji su faktori od uicaja na
njega. Na koji način su povezane inetelektualne sposobnosti i profesionalni razvoj. Koje osobine
ličnosti pozitivno utiču na efikasan profesionalni razvoj, a koje imaju ulogu kočničara. Šta su sve
potencijali za efikasan profesionalni razvoj i kako ih efikasno razvijati. Uticaj formalnog i neformalnog
obrazovanja na profesionalni razvoj. Šta sve osim obrazovanja doprinosi efikasnom profesionalnom
napretku.
Koji faktori u radnoj sredini utiču pozitivno a koji negativno na mogudnost napredovanja.
Povezanost interesovanja sa kapacitetom za profesionalni razvoj. Faktori zastoja u profesionlanom
napredovanju i kako ih prevazidi.
Emocionalni razvoj – Svrha i snaga emocija i njihova povezanost sa uspehom. Razlika izmedju
emocionalne kontrole i upravljanja emocijama. Šta je emoconalna inteligencija i kako se može
razvijati. Odnos pojedinih emocija i uspeha. Efikasni načini prevazilaženja emocionalnih blokada i
prepreka napradovanju. Odnos izmedju emocionalnog razvoja i ravnoteže. Razlozi zastoja u
emocionalnom razvoju i mogudi načini prevazilaženja.
Duhovni razvoj – Odnos duhovnog razvoja i relegije. Religjiske potrebe i njihova funkcija.
Potreba za osmišljavanjem iskustva i kontrolom dogadjaja. Sloboda ili predodredjenost za uspeh.
Odnos odgovornosti i relegije. Šta je duhovni razvoj i na koji način se ostvaruje. Verovanja koja
podstiču razvoj i efikasnost.
Životni ciklusi i razvoj – životne faze i njihovi ciljevi. Mogudi zastoji i razvoju i problemi sa
identitetom. Primeri neuspešno i uspešno rešenih razvojnih zadataka i posledice takvih ishoda.
Degenerativni procesi koji se javljaju usled starenja i šta je mogude učiniti da se ovaj proces uspori.
Prihavatenje promena i nalaženje potencijala u njima.
Modul 27 Prezentacija rada edukanata u grupi – vodjenje klijenta
Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon čega de
biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke.
Modul 28 Razvoj socijalnih veština vezanih za polje posla –teme kije se obradjuju
Komunikacija sa saradnicima – Šta je to halo efekat i kakav je njegov uticaj na formiranje
odnosa sa drugima. Kakvu ulogu imaju predrasude i stereotipije na naše odnosa sa drugima. Sa kojim
tipovima saradnika se susredemo na poslu i koji veštine su nam potrebne da uspostavimo efikasnu
30
saradnju sa njima. Verbalna i neverbalna komunikacija u radnoj sredini. Šta su uobičajena očekivanja
od kolega i na koji način se može ispitati njihova racionalnost i funkcionalnost. Najčešda iracionalna
očekivanja na poslu od strane saradnika. Kako prepoznati tipične maipluacije u radnoj sredini. Tipovi
manipulatora i kao se efikasno nositi sa njima. Prednosi i mane uspostavljanja bliskih i prijateljskih
odnosa sa saradnicima. Patologija u radnoj sredini, kako je prepoznati i kako reagovati na nju. Šta je
sve mobing i koji su efikasni načini da se izborimo sa njim. Loši medjuljudski odnosi na poslu i efekti na
zaposlene. Uticaj korporativne kulture na medjuljudske odnose. Šta su teški saradnici i kako izadi na
kraj sa njima. Šta je investiranje u profesionalni odnos sa sardanicima i u čemu se sastoji. Tehnike
provere vrednosti investicija u socijalne odnose na poslu.
Vežba – promena odnosa i stila komunikacije sa saradnicima, feedback, analiza i zaključci.
Timski rad - Šta je tim. Koja je razlika izmedju grupe i tima. Kada nam je tim potreban a kada
nije. Osnovne faze formiranja tima i nihove karakteristike. Koje vrste timova razlikujemo. Šta je
funkcionalan a šta nefunkcionalan tim. Načela uspešnih i efiksnih timova. Koje timske uloge razlikuje
Belbin i koje su njihove karakteristike i specifičnosti. Faktori koji utiču na timski rad i koji doprinose
efektivnosti tima. Kako postidi vedu efikasnost tima. Uloga vodje i karakteristike dobrog vodje tima.
Principi dobrog izbora članova tima.
Upravljanje drugima na poslu - Aspekti upravljanja drugima sa različitih hijerarhijskih pozicija.
Koja su uobičajena očekivanja zaposlenih od šefova. Odnos prema autoritetu i kako se manifestuje na
radnom mestu. Uobičajena očekivanja šefova od zaposlenih i kako reaguju u slučaju da su njihova
očekivanja razočarana. Šta je uticaj a šta mod i na koji način je mogude povedati uticaj. Osnovni stilovi
upravljanja ljudima. Koje su osnovne karakteristike demokratskog načina upravljanja. Autokratski stil
uprvaljanja, njegove osoebenosti i efekti. Prednosti i nedostaci Lesefer stila upravljanja. Koliko koji tip
rukovodjenja delegira mod timu a koliko je preuzima na sebe. Veštine davanja povratnih informacija –
kritika i pohvala. Napredovanje na poslu, teškode preuzimanje rukovodede pozicije i najčešdi strahovi.
Kako prevladati strahove i napraviti korak napred na hijerarhijskoj lestvici. Osnovne karakteristike
dobrih Managera i kako ih dostidi.
Liderstvo - Koja je razlika izmedju menadžera i lidera. Šta sadrži i kako se razvija motivacija za
liderstvo. Šta je lider i koje karaketeristike posedujedobr lider. Kako grupa reaguje na lidera i koja
očekivanja ima od njega. Kakva je veza emocionalne inteligencija i liderstva. Veza izmedju
fleksibilnosti i liderstva. Tipovi ličnosti i liderstvo. Šta je osnovna pokretačka snaga liderstva.
Karakterstike savremenih stilova liderstva. Kakva je veza izmedju kreativnosti i liderstva. Pet otkrida
emocionalno inteligentnog lidera. Kako osnažiti kapacitet za liderstvo u sebi.
Vežba – konaktakt sa liderom u nama, analiza, diskusija i feedback.
Upravljanje promenama - Zašto promene – razumevanje promena i svest o njihovoj
neophodnosti. Najčešdi stavovi prema promenama. Zašto se ljudi opiru promenama. Koje su
prednosti pozitivnog stava prema promenama. Strategija uspešnog uvođanja i implementacije
promene. Nivoi znanja i veština potrebne za efikasno upravljanje promenama. Šta je saživljavanje sa
promenama i koji su njegovi efekti. Vođenje kroz proces promene – lični i mentorski pristup.
Emocionalne faze kroz koje se prolazi tokom promena. U čemu se razlikuju proaktivni i reaktivni
odnos prema promenama. Karakteristike promena u radnoj organizaciji. Akcioni plan promena, kako
se kontruiše i koja je njegova funkcija.
Vežba – lični odnos prema promenama, prepoznavanje ličnog stila reagovanja na promene i
31
istraživanje mogudih promena i njihovih efekata.
Modul 29. Razvoj socijalnih veština – životne uloge – teme koje se obradjuju:
Socijalne uloge – Koje sve vrste socijalnih uloga preuzimamo i kako se odlučujemo za model
koji demo koristiti. Uticaj prethodnih životnih iskustava, stila vaspitavanja i učenja po modelu na
preuzete socijalne uloge. Drugi modeli za identifikaciju, gde se nalaze i kako deluju. Koliko smo svesni
svojih uloga a koliko su one automatizovane. Šta je konformizam, kako nastaje i koje su njegovi
poztivni i negativni efekti. Šta su društveni kameleoni. Šta donosi nova svesnost o socijalnim ulogiama
koje smo preuzeli i šta sve mogu biti pozitivni ishodi. Prikazi slučejeva i analiza.
Mi u ulozi deteta – Karaketristike deteta u nama u komunikaciji sa roditeljima i u komunikaciji
sa drugim odraslima. Koja su naša tipična očekivanja od roditelja i od sebe u odnosu na roditelje. Kako
se to odražava na naš odnos sa drugima. Na koji način je mogude uspostaviti bolji odnos sa detetom u
nama i crpeti vedu kreativnost i radost življenja u kontaktu sa njim. Granice odnosa i raspodela
odgovornosti izmedju nas i drugih. Igre, manipulacije iz pozicije deteta - prikazi slučejeva i analiza.
Mi kao prijatelji – Analiza prijateljskih transakcija i najčešdi tipovi prijatelja. Koja je naša
dominantna uloga u prijateljskim odnosima. U kojoj meri smo zadovoljni prijateljskim odnosima koje
ostvarujemo. Tipična očekivanja od prijatelja – zrelost i neztrelost u očekivanjima. Neke od tipičnih
uloga i obrazaca prijateljskih odnosa. Kako se odnosimo prema ovom polju socijalnih interakcija i
kolike su naše investicije. Da li smo i u kojoj meri zadovoljni načinom na koji su organizovane neše
transakcije u odnosima sa prijateljima i kako one utiču na ostale segmente nažeg života. Vežba –
analiza ličnih prijateljskih transakcija, prepoznavanje i definisanje uloge koju smo preuzeli, analiza
uticaja na ostale segmente, analiza zadovoljstva i nezadovoljstva i mogudih promena. Granice odnosa
i raspodela odgovornosti u prijateljskim odnosima, zašto je važna i kako je uspostaviti na efikasan
način. Najčešdi tipovi manipulacija u prijateljskim odnosima i kako se nositi sa njima.
Mi kao partneri – Osnovne potrebe koje zadovoljavamo u partnrskim odnosima. Razvoj
psihoseksualnog identiteta i razlike u polnim ulogama. Promene u polnim ulogama kao tekovina
civilizacijskog napretka i porbelemi koje donose. Stabilnost i promenljivost u odabiru partnera.
Najčešda očekivanja u partnerskim odnosima i njihova realnost. Istraživanje uloge koju preuzimamo u
partnerskim odnosima i stepena zadovoljstva takvom raspodelom unutar odnosa. Granice odnosa i
raspodela odgovornosti u partnerskim odnosima. Najčešdi tipovi manipulacija u partnerskim
odnosima i kako se nositi sa njima. Razlika izmedju pasivnih i agresivnih stilova manipulacije u
partenerskim odnosima.
Vežba – analiza uloge koju imamo u partnerskim odnosima, stalnosti ili promenljivosti u izboru
partnera, funkcionalnosti granica i očekivanjima koje imamo od sebe i pertnera u odnosu.
Mi kao roditelji – Odnos prema roditeljstvu. Najčešda tipična nerealna i realna očekivanja
vezana za roditeljstvo. Ambivalencija prema roditeljstvu, koliko je zastupljena i čime je uslovljena.
Uslovi koji prethode roditeljstvu. Preuzimanje uloge naših roditelja – automatizam ili svesna odluka.
Odnos prema prepoznatim sličnostima u rodtieljskom funkcionisanju. Istraživanje sopstvenog odnosa
prema rodteljstvu- putevi i načini. Granice odnosa i raspodela odgovornosti izmedju roditelja i dece –
32
teškode i dileme. Granice odnosa i raspodela odgovornosti medju roditeljima – mogudi problemi i
teškode.
Vežba – analiza ličnih roditeljskih transakcija, prepoznavanje i definisanje uloge koju smo
preuzeli, analiza zadovoljstva i nezadovoljstva i mogudih promena.
Modul 30. Prezentacija rada edukanata u grupi – vodjenje klijenta
Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u grupi, nakon čega de
biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i date sugestije i preporuke.
Modul 31. Profesionalni razvoj – teme koje se obradjuju
Individulane postavke profesionalnog razvoja – Šta je planiranje karijere i u čemu se ogleda.
Zašto je važno iIstraživanje ličnog odnosa prema profesionalnom razvoju. Tehnike i vežbe utvrdjivanja
trenutnog statusa profesionalnog razvoja i istraživanje mogudih pravaca kretanja. Istraživanje stepne
zadovoljstva sadržajem posla i svim uslovima pod kojima se odvija. Utvrdjivanje aspekta profesionalne
situacije koje je poželjno promeniti. Utvrdjivanje aktuelnog sistema podrške za promenu i mogudih
načina za postizanje vedeg stepena podrške. Definisanje prioriteta i redosleda željenih promena.
Tehnike pojačanja motivacije za rad na profesionalnom razvoju. Vežba – posao iz snova.
Odnos prema promenama potrebnim za profesionalni razvoj na koje treba obratiti posebnu
pažnju - prikaz oblasti na koje treba da obratimo pažnju i tehnika koje možemo primeniti da
postignemo vedu svesnost o svim aspektima situacije u kojoj se nalazimo i potrebnih promena da
bismo postigli željene ciljeve. Prikaz i analiza alata za kreiranje plana promena potrebnih za dalji
profesionalni razvoj.
Odnos sa predpostavljenima - aspekti dobrog odnosa sa predpostavljenjima i zdrava
očekivanja od predpostavljenih. Šta je funkcionalni odnos prema autoritetu. Istraživanje ličnog odnosa
sa autoritetima i njegove refeleksije u odnosima sa autoritetima u aktuelnom trenutku. Istraživanje
refelksije ličnog odnosa sa autoritetima na odnos sa podredjienima. Tačke sukoba i potrebne veštine
za uspostavljanje kavlitetnog odnosa. Analiza mogudih promena i pronalaženje načina za poboljšanje.
Odnos prema kolegama - istraživanje ličnog odnosa prema kolegama i načinima na koji
stvaramo podršku ili kreiramo otpore u radnoj sredini. Analiza stepena zadovoljstva aktualnom
situacijom i mogudnosti za uspostavljanje medjuljudskih odnosa koji su u vedoj meri u funkciji uspeha.
Odnos prema promenama u radnom okruženju – kako reagujemo na promene u radnom
okruženju i koje su posledice takvih naših reakicja. Istraživanje drugačijih modela reagovanja i njihovih
prednosti i mana.
Odnos prema promenama u sadržaju posla – Koji su sve načini na koje ljudi reaguju u
situacijama promene sadržaja posla. Zašto ljudi vole stabilnost u sadržaju uprkos monotoniji. Kakav je
naš lični odnos prema promeni sadržaja posla i kakva njegova funkcionalnost u pogledu efikasnosti
profesionalnog razvoja.
Odnos prema edukaciji i sticanju veština – kako reagujemo na potrebu da se povremeno
edukujemo i usvajamo nove veštine. Tipični načini reakcije na podsticaje za edukaciju i posledice
33
ovakvih reakcija. Promenljivost odnosa prema edukaciji i faktori koji utiču na taj odnos. Istraživanje
ličnog odnosa prema edukaciji sada i ovde. Istraživanje potrebe za edukacijom i definisanje oblasti u
kojima nam je potrebna. Osvešdivanje dobiti od investiranja u sticanje novih i potrebnih veština i
znanja.
Odnos prema menjanju sebe - Odnos prema ličnim promenama koje bi bile neophodne a nisu
u skladu sa aktualnim doživljajem sebe. Kako reagujemo na podsticaje da menjamo svoj način
razmišljanja, emocionalnog reagovanja, svoje stavove, uverenja i druge lične sadržaje. Kako smo sa
tim da menjamo svoju spoljašnjost ukoliko je to neophodno za ostvarivanje nekih ciljeva.
Odnos prema social networkingu – Šta je social networking i koja je njegova funkcija. Na koji
način mi koristimo prednosti social networkinga? Kakav je naš lični odnos prema socijalnim mrežama.
Istraživanje mreže odnosa i mogudnosti za podržavanje profesionalnog razvoja.
Odnos prema razvoju veština samoprezentacije – svesnost o utisku koji ostavljamo na druge i
spremnost da se pozabavimo razvojom unapredjenju veštine. Kako prezentujemo svoj rad i doprinos
na poslu i kako možemo u vedoj meri da istaknemo svoje prednosti, znanja i postignuda.
Modul 32. Razvoj emocionalne inteligencije – teme koje se obradjuju
Emocionani razvoj – Kakve su naše emocije po rodjenju i kako se razvijaju tokom sazrevanja.
Osnovne faze emocionalnog razvoja i njihove karakteristike. Kako nastaje kontrola emocija i kako je
povezana sa tolerancijom na frustraciju i mogudnošdu odlaganja zadovoljenja. Uticaji od značaja na
emocionalni razvoj – pozitivni i negativni faktori emocionalnog razvoja. Karakteristike stila vaspitanja
koji je dobar za zdravo emocionalno sazrevanje – šta porodica treba da nam da a šta da nam ne da.
Veza izmedju lične emocionalne stabilnost i stabilnosti okoline u kojoj se razvijamo. Emocije kao
važan faktor podrške razvoju i njegovom otporu. Kako se uspostavlja kontrola emocija na fiziološkom
nivou. Mogudnost učenja emocionalne ekspresije – šta se može a šta se ne može kontrolisati. Traume
i psihički poremedaji kao posledica negativnog emocionalnog razvoja (poremedaji u vezi sa strahom,
tugom, tekode u kontroli emocija, emocionalna nestabilnost i psihosomatski poremedaji).
Emocionalna inteligencija - Šta je emocionalna inteligencija. Kakav je odnos izmedju
intelektualnih sposobnosti i emocionalne inteligencije. Kakva je njihova povezanost sa uspešnošdu u
životu. Šta je Emocionalni um i čemu nam služi. Prikaz osnovni aspekata emocionalne inteligencije.
Poznavanje sopstvenih emocija i njegov značaj za emocionalnu inteligenciju. Veštine upravljanja
emocijama, u čemu se sastoje i kako se stiču. Samomotivacija i faktori koji utiču na nju. Šta je
empatija, kako se razvija i zašto nam je potrebna. Od čega zavisi kapacitet za empatiju. Veština
snalaženja u socijalnim relacijama kao aspekt socijalne inteligenicije. Interpersonalna ili društvena
inteligencija kao sposobnost - organizovanja grupe ljudi, dogovaranje kompromisnih rešenja,
stvaranje funkcionalnih ličnih veza i odnosa sa drugima, sposobnost prepoznavanja i analiza tudjih
doživljavanja. Kakva je veza izmedju emocionalne i interpersonalne inteligencije. Odnos izmedju
uspešnosti prepoznavanja tudjih i uspešnosti prepoznavanja ličnih potreba.
Emocionalni faktori uspeha - Negativna raspoloženja i misli, njihov nastanak i nihov uticaj na
uspešnost. Obuzdavanje emocija i korišdenje energije – razlike u veštini i efektima. Uticaj
emocionalnih stanja na kogniciju i efikasnost. Odnos izmedju manija i depresija, nivoi i razlozi
nastajanja. Odnos izmedju hipomanije i kreativnosti. Pozitivne misli, optimizam i uspešnost, kako
34
uspostaviti i održati ovu uvezanost. Emocionalna ekspresija - univerzalna pravila pokazivanja emocija,
kulturološke i individualne ralike. Principi učenja pravila pokazivanja i prepoznavanja emocija.
Emocionalna ekspresivnost, zaraza i svesnost o signalima koje emitujemo i primamo. Od čega zavisi
dominatnost ili receptivnost u razmeni signala tokom odnosa. Eksperiment u grupi.
Svesnost i razvoj emocionalne inteligencije - Automatizmu u emocionalnom doživljavanju i
ispoljavanju i njihova veza sa emocionalnom inteligencijom. Svesnost o odgovornosti za sopstvene
emocije i njen uticaj na razvoj emocionalne inteligencije. Prekidanje kontakta sa emocijama –
dominatni stilovi prekidanja i tipične teškode u potizanju ciljeva. Tehnike svesnosti od značaja za
razvoj socijalne inteligencije – fokusiranje, dijalog, zauzimanje tudje uloge, kontakt i dijalog izmedju
polariteta. Vežba – postizanje svesnosti o ključnim aspektima ličnog emocionalnog funkcionisanja i
načina prekidanja.
Modul 33 Lični rad u grupi u ulozi klijenta na poljima koje edukanti sami biraju
Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnoh polja zastoja sa namerom da
istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu metodologiju uspeha na izabranom polju.
Modul 34. Razvoj partnerskih odnosa – teme koje se obradjuju:
Šta je bliski partnerski odnos i šta ga čini – Partnerski odnosi - složenost motivacije i
očekivanja koje partnerski odnos treba da zadovolji. Potreba za afektivnom vezanošdu kroz razvoj i u
partnerskom odnosu. Uloga seksualnosti u partnerskim odnosima. Potreba za podrškom, ljubavlju i
sigurnošdu u partnerskim odnosima. Tipične uloge u partnerskim odnosima. Najčešda očekivanja od
partnera i njihova funkcionalnost. Šta sve utiče na izbor partnera. Iluzije u partnerskim odnosima i
njihova uloga u odnosu. Faze razvoja partnerskih odnosa. Stilovi vezivanja medju partnerima i njihova
funkcija. Šta je kapacitet za ljubav i od čega zavisi. Izbegavanje bola i strah od razočarenja. Ograničenja
odnosa i otpori razvijanju bliskih partnerskih odnosa. Iracionalna uverenja u vezi sa ljubavlju. Nerealna
očekivanja od partnera i njihov efekat na partnerske odnose. Patološki izbori partnera – čime se
karakteriše i kako nastaje. Vežba – partnerski odnos iz snova.
Karakteristike partnerskih odnosa u savremenim uslovima života – Šta karaketriše
partnereske odnose u aktuelnom trenutku i kako se to razlikuje u odnosu na prethodne modele
partnerskih odnosa. Koji faktori savremenog načina života imaju najvedeg uticaja na partnerske
odnose. Uticaj zahteva posla na partnerske odnose. Mobilnost i okrenutost karijeri i uticaj na
partnerske odnose. Uticaj savremenih tehnologija na partnerske odnose. Narcizam i glorifikacija
mladosti i njen uticaj na partnerske odnose. Vedi stepen seksualnih sloboda i veda autonomija u
pogledu izbora stila života. Sistem vrednosti i pratnerski odnosi. Brak i porodica u savremenim
uslovima života, teškode, mogudnosti i prednosti.
Otvaranje, intimnost i ranjivost. Šta je otvaranje za partnerski odnos. Šta je ‘’emocionalni
oklop’’. Uverenja koja podržavaju oklope i onemogudavaju razvijanje funkcionalnih partnerskih
odnosa. Funkicja oklopa - zaštita od ranjivosti. Uticaj ranog razvoja na teškode u otvaranju za
partnerski odnos. Uticaji prethodnih iskustava na odnos prema novom iskustvom i sposobnost
realizovanja punog i zadovoljavajudeg partnerskog odnosa. Ponavljanje ljubavnog iskustava ili začarani
35
krug – kako nastaje i kako se održava. Maladaptivni obrasci suočavanja sa tugom usled ljbavnog
razočarenja. Koji slučajevi probelema u razvijajanju i održavanju dobrih partnerskih odnosa se mogu
rešavati uz pomod coachinga a koji zahtevaju psihotrapijski i savetodavni pristup.
Šta je potrebno za uspeh partnerskog odnosa – Koji sve faktori utiču na stabilnost partnerskog
odnosa. Razumevanje razlika medju polovima kao faktor uspeha partnerskog odnosa. Na koji način na
partnerske odnose utiče podudarnost ili razlika u sistemu vrednosti partnera. Razlike u stavovima i
njihov uticaj na stabilnost partnerskog odnosa. Koji uticaj ima nepodudarnost u socioekonomskom
statusu partnera i na koji način se mogu prevazidi teškode koje odatke proizilaze. Uticaj nejednakosti
u društvenom i ličnom uspehu medju partnerima – mogude teškode i mogudi ishodi. Uticaj
temperamenta i razlika u crtama ličnosti medju partnerima i kakav je njihov uticaj na partnerski
odnos. Emocionalna zrelost i kapacitet za empatiju i njihov uticaj na kvalitet partnerskog odnosa.
Realnost i kompatibilnost očekivanja partnera i uspeh partnerskog odnosa. Koje veštine komunikacije
zahteva uspešan partnerski odnos. Značaj prihvatanja odgovornosti za partnerski odnos i negovanje
odnosa.
Rad na partnerskim odnosima – Vežba – kreiranje željene promene u vezi sa partnerskim
odnosom.
Tendencija zanemarivanja i podrazumevanja partnerskog odnosa – kako nastaje, na čemu se
bazira i gde vodi. Važnost ulaganja u razvoj partnerskog odnosa – uverenja koja koriste i uverenja koja
štete. Prikaz osnovne strukture rada na partnerskim odnosima. Utvrdjivanje stepena zadovoljstva
partnerskim odnosima koji ostvarujemo u datom trenutku – prikaz tehnike. Analiza tačaka
nezadovoljstava i faktora koji na to utiču. Definisanje očekivanja i ocenjivanje njihove realizacije.
Analaiza kvaliteta komunikacije i mogudih ideja za unapredjenje. Analiza raspodeljenih uloga i
mogudih promena. Analiza funkcionalnosti granica. Kreiranje liste željenih promena i provera njihove
funkcionalnosti i realnosti. Definisanje ličnog scenarija promena u partnerskom odnosu i mogudih
manevara za promenu
Modul 35 Lični rad u grupi u ulozi klijenta na poljima koje edukanti sami biraju
Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnih polja zastoja sa namerom da istraže
i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu metodologiju uspeha na izabranom polju.
Modul 36. Roditeljstvo – teme koje se obradjuju
Osnovni zadaci roditeljstva – Koji su osnovni zadaci roditeljstva. Šta su karatkteristike zdravog
roditeljstva. Koje su osobenosti efikasnog stila komunikacije sa decom. Koje tipovi rodtelja možemo
izdovjiti i koje su njihove prednosti i mane. Neke od najčešdih tipičnih grešaka roditelja. Šta su male a
šta velike rodteljske greške. Zašto nastaju greške roditeljstva. Uticaj nerealnih očekivanja na kapacitet
za uspešno roditeljstvo. Tipični i posebni strahovi u vezi sa roditeljstvom i njihov uticaj na uspešnost u
rodteljskoj ulozi. Granice u odnosima sa decom - kada su dobro postavljene i funkcionalne a kada nisu.
Pertnerski odnosi i uticaj na roditeljske uloge. Adekvatno postavljanje uloga u porodici i pitanja
36
pravilne raspodele odgovornosti. Važnost ispitivanja ličnog odnosa sa roditeljem i prepoznavanje
obrazaca – prikaz i vežba.
Tipovi porodica i roditeljstvo – Šta je funkcionalna prodica i koje uloge ona ostvaruje. Koje su
osnovne karakteristike disfunkcionalnih porodica. Prikaz tipova disfunkcionalnih porodica i njihovog
uticaj na rodteljstvo. Nekompletne porodice i zahtevi koji se postavljaju pred roditelja. Karakteristike
odnosa izmedju dece o roditelja u situacijama razvoda braka. Samohrani roditelji i roditeljstvo,
najčešdi problemi i rešenja, dobri primeri i loši primeri.
Razvojne potrebe dece i roditeljstvo - Razmevanje različitih razvojnih potreba dece i značaj za
adekvatan prelazak na slededu fazu razvoja – prikaz osnovnih potreba dece na pojedinim razvojnim
fazama i mogudih funkcionalnih i disfunkcionalnih odgovora roditelja.
Tipovi dece i roditeljstvo –Važnost prepoznavanja sopstvenih očekivanja od dece i realnih
mogudnosti, interesovanja i želja deteta. Upoznavanje sa realnim osobenostima svoga deteta i
prihvatanje. Koncept bezuslovne ljubavi. Deca sa posebnim potrebama i roditeljstvo. Sa kojim
karakteristikama dece se roditelji najčešde loše nose i koje su tipične roditeljske reakcije.
Disfunkcionalni roditelj – Koji su tipovi loših roditelja i šta su efekti njihovih uticaja na decu.
Koji slučajevi disfunkcionalnog roditeljstva se mogu menjati uz pomod coachinga a koji zahtevaju
psihotrapijski i savtodavni pristup.
Funkcionalni roditelj – Koje su osnovne karakteristike funkcionalnog roditelja. Uticaj lične
zrelosti na kapiacitet za roditeljstvo. Lična osetljivost za dečije potrebe i racionalnost očekivanja.
Veština u postavljanju i održavanju granica i raspodeli odgovornosti. Pravilan odnos podrške i
osujedenja.
Tehnike za bolje roditeljstvo – Zdrave poruke roditeljstva – lista i analiza. Prikaz vežbi i alata
koji se mogu koristi u svrhu podizanja svesnosti o raznim zadacima roditeljstva i unapredjenju
roditeljskih kompetnecija. Praktična vežba – lista za analizu roditeljskih kompetencija, identifikovanje
teškoda u rodteljskoj ulozi i definisanje potrebnnih promena i daljih koraka u odnosu sa decom ili
prema deci.
Modul 37. Duhovni razvoj – teme koje se obradjuju:
Duhovnost – Šta predstavlja i u čemu se sve ogleda univerzalna potreba za duhovnim
razvojom. Duhovni razvoj - potraga za iskustvom ili za dogmom. Koji su ključni faktori motivacije za
rad na duhovnom razvoju. Šta je zajedničko svim religijskim učenjima. Potraga za Bogom u sebi i
putevi kojima se ide prema središtu sopstva. Osnovni stupnjevi duhovnog razvoja. Emocionalne
promene kao posledica duhovnog razvoja. Koja je razlika izmedju duhovnosti i duhovne inteligencije.
Koncepti bitni za razmevanja duhovnog razvoja - Karl Gustav Jung- Persona, Senka i kolektivno
nesvesno. Viktor Frankl –Potreba za prevazilaženjem osedanja besmislenosti i praznine života. Šta je
bezuslovni smisao života. Osnovni koncepti logoterapije. Kako se definišu egzistencijalna frustracija i
egzistencijalni vakuum i šta znači predati se smislu. Kako Frankl definiše suština egzistencije, smisao
ljubavi i smisao trpljenja. Ken Wilber – ukidanje granica kao put ka sopstvu. Nivoi svesti i granice
duše. Povlačenje granica izmedju Ja i ne-Ja, izmedju Duha i tela i granice unutar Ja, sužavanje sebe i
37
doživljaj realnosti granica. Da li postoji razlika izmedju linije i granice. Oslobadjanje od parova
suprotnosti i integrisanje polova- pravac razvoja jedinstvene svesti. Šta je jedinstvena svest - svest o
stvarnoj teritoriji bez granica i ljubavni zagrljaj sa univerzumom. Transpersonalni doživljaji i fenomeni
– njihove karakteristike i uticaji na ličnost. Susret sa mnoštvom nivoa identiteta kojima indivudua
raspolaže. Šta je kriza identiteta i koji su načini njenog prevazlaženja. Šta je život u sadašnjem –
bezgraničnom trenutku. Vežba - šta je moje istinsko sopstvo.
Transpersonalna stanja – Šta su trenspersonalna stanja i koja su osnovna njihova osnovna
obeležja. Odustajanje od Ega i postizanje duhovnog majstorstva. Transpersonalna stanja – patologija
ili ne - da li su sva stanja u kojima ne dominira racionalno-verbalni ego patološka i štetna i gde je
granica. Dinamička ravnoteža izmedju napora i prepuštanja, kontrole i opuštanja, asertivnosti i
receptivnosti u kontekstu sazrevanja.
Autoritarnost i zlouporaba modi - Bezbedno kretanje ka duhovnom razvoju i mogude
opasnosti. Problem procene grupa koje propagiraju lični i duhovni rast i kombinuju psihologiju s
religijskim idealizmom. Motivacija za pristupanje duhovnim grupama. Kriterijumi za procenu duhovnih
grupa i njihovog pozitivnog uticaja na razvoj ličnosti i duhovnosti. Preterana generalizacija i strah o
duhovnih grupa. Problemi, regresije i loša delovanja nekih duhovnih grupa. Pitanja lojalnosti, zahteva
za izolacijom od porodice, poslušnošdu, odnos prema različitosti i integritetu. Tehnike manipulacije i
kontrole. Karakteristike patogenih grupa.
Odabir duhvnog učitelja - Kako prepoznati pravog učitelja - šta pravi učitelj ispoljava. Obmana i
lažni učitelji. Koje su karakteristike lošeg učitelja. Pitanja koja treba sebi posataviti prilkom analize
svoje želje da se pridružimo nekoj od religijskih grupa ili učitelju. Pitanja koja treba postaviti učitelju ili
članovima grupe.
Modul 38. Supervizije slučaja i analiza toka u rada sa klijentima
Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom procesa i tehnika rada,
definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu. Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u
radu sa klijentima i prikaz mogudih rešenja.
Modul 39. Moralni razvoj – lična i profesionalna etika – teme koje se obradjuju
Razlikovanje dobra od zla – Šta je moralnost. Šta je dobro a šta zlo i da li su ovi pojmovi
nezavisni od vremena u kojem živimo i od kulture u kojoj smo odgajani. Uticaj porodice i neposrednog
okruženja na razlikovanje dobra od zla. Moralnost bazirana na strahu i moralnost bazirana na
empatiji. Funkcionalnost moralnosti. Autoritativna sredina i moralnost. Kakva je veza izmedju
empatije i moralnosti.
Aspekti moralnosti – Koje askpekte moralnosti razelikujemo. Šta je koginitivna komponenta
moralnosti – znanje o moralnim principima i načinima njihove primene. Emocionalnia komponenetna
– koja osedanja su povezana sa moralnim i nemoralnim postupcima i razmišljanjima. Kontavina
komponenta – spremnost da se deluje u skladu sa moralnim principima ili protivno njima.
38
Razvoj moralnosti – Šta je primarna amoralnost i kako Frojd opisuje razvoj moralnosti i razvoj
Super-ega. Kako teče proces Idetifikacije sa roditeljima i usvajanje njihovih moralnih načela. U čemu je
razlika izmedju razvoja moralnog ponašanja i razvoja moralnih pojmova. Uticaj intelektualnog razvoja
na razvoj moralnosti. Moral prinude, zrelija moralnost i moralna autonomija i njihova isprepletanost
sa fazama intelektualnog razvoja. Šest osnovnih stadijuma i tri razvojna nivoa morlanosti Lorensa
Kolberga. Šta je prekonvencionalna moralnost i koja dva staidijuma razlikujemo unutar ove faze
razvoja moralnosti. Karakteristike konvencionalne moralnosti i njene stadijumi. Osobenosti
postkovencionalne moralnosti i njenih stadijuma. Na koji način regulišemo impulse koji nisu u skladu
sa moralnim načelima. Kako se mehanizmi odbrane koriste u funkciji moralnosti. Ciklus svesnosti i
moralnost. Patologija i moralnost – psihopatološki fenomeni u vezi sa neadekvatnim moralnim
razvojem.
Faktori moralnog razvoja- Porodica kao najznačajniji faktor moralnog razvoja. Na koje sve
načine porodica utiče na razvoj moralnog ponašanja kod deteta. Poruke koje se upuduju deci i modeli
ponašanja roditelja koje deca oponašaju. Otpori od strane dece i karakteristike ponašanja roditelja
koji ih uspešno savladavaju. Škola kao faktor moralnog razvoja. Očekivanja škole od roditelja i roditelja
od škole – sa obe strane odgovornosti. Vršnjačke grupe i njihov uticaj na moralni razvoj dece.
Edukativne i sportske grupe i uticaj na moralni razvoj dece.
Poslovna etika – Šta se podrazumeva pod poslovnom etikom. Neka od važnih etičkih pitanja u
bliskoj prošlosti -pitanja dehumanizacije radne snage (pedesetih godina), kasnije – pitanja zagadjenja
životne sredine, korupcije, uplitanja politike u biznis, povreda prava potrošača i dr. Pitanja
globalizacije i monopola i poslovna etika. Diskrimanicija na poslu kao etički problem i rešenja koja se
nude. Mobing kao fenomen u fokusu i aktielni načini borbe. Pitanja isplativosti etike u biznisu.
Koncepti društvene odgovornosti i korporativne društvene osetljivosti. Šta je korporativna društvena
ispravnost i u čemu se ogleda. Kakav je značaj organizacione kulture za poslovnu etika. Uticaj
rukovodstva na korporativnu kluturu i poslovnu etiku. Uticaj poslovne etike na poslovnu
komunikaciju. Poslovna etika unutar kompanije – pravila i principi koji važe za zaposlene. Šta je
posebna odgovornost Managera. Neki primeri pozitivne i negativne prakse sa stanovišta etike.
Ozbiljnost i značaj teme. Etički kodeksi i etičke norme organizacije ili struke. Najčešde etičke dileme sa
kojima se susredu Manageri.
Etika Geštalt life caochinga - O kojim sve odgovornostima coach mora da vodi računa. Šta je
odgovornost za primenu stručnih znanja u funkciji dobrobiti klijenta. Odgovornost za stručnost i etičku
opravdanost postupaka. U čemu se sastoji odgovornost za procenu aktuelne kompetencije za rad sa
konkretnim klijentom. Odgovornost za korišdenje supervizije uslučajevima kada je potrebena.
Odgovornost za jasno definisanje elementata ugovora sa klijentom i pružanje svih relevantnih
informacija klijentu, neophodnih za postizanje validne saglasnosti za postizanje ugovora i
odogovornost za pridržavanje elemenata ugovora sa klijentom (vreme, mesto, dinamika susrtenja,
nadoknada za usluge). Šta je odgovornost za kontrolu sopstvene modi nad klijentom kako ne bi došlo
do zlupotrebe modi. U čemu se sastoji odgovornost za održavanje adekvatnog kvaliteta
profesionalnog odnosa sa klijentom. Šta je odgovorni odnos prema odustajanju klijenta od daljeg
rada. Važnosti i obaveynoast sakrivanja identiteta klijenta i poverljivost podataka dobijenih tokom
rada. Obaveštavanje saradnika o potrebi i obaveznosti čuvanja poverljivih informacija i identiteta
klijenata. Elemnti odgovornosti prilikom korišdenja tehnika, postupaka i sredstava u radu za
neuvažavanje dostojanstva klijenata.
39
Modul 40. Supervizije slučaja i analiza teškoda i mogudnosti u radu sa klijentima
Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom procesa i tehnika rada,
definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu. Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u
radu sa sa klijentima i prikaz mogudih rešenja.
Tabelarni prikaz modula i tema
Modul
teme
Caoaching. Uspeh i ličnost. Rad na sebi kao preduslov uspeha. Radionica
uspeha.
Sati
8
Uspostavljanje coaching odnosa. Poverenje u unutrašnju mudrost i
potencijale za uspeh. Nedirektivnost, odsustvo sudjenja. Sada i ovde
istraživanje i fokusiranje kao preduslov uspeha. Sloboda izbora i
odgovornost.
Akrivno slušanje, Aktivno posmatranje, Postavljanje pitanja,
Fenomenološko fokusiranje, Eksperimentisanje , Nesudjenje, Vežbe
otkrivanja i ne sudjenja.
8
1
Coaching i uspeh
2
Principi Geštalt life
coachinga
3
Kanali otkrivanja
4
Polja otkrivanja
Emocije , Mišljenje ,Ciljevi, Vrednosti, Stavovi,Prepreke, Sistemi podrške,
aktuelna situacija.
8
5
Coaching proces
8
6
Razvoj ličnosti
Struktura coaching procesa. Elementi ugovora. Neke od teškoda na
početku rada sa klijentom. Uticaj tipova klijenata na coaching proces.
Motivacija klijenta za ulazak u coaching proces. Uslovi rada.
Ličnost – stabilnost i promenljivost. Eriksonova teorija psihosocijalnog
razvoja, stadijumi razvoja. Ostale teorije razvoja. Razvoj identiteta.
Geštaltistička teorija razvoja ličnosti.
7
Radionica uspeha
16
8
Asertivnost
9
Odgovornost i unutrašnja
kontrola
10
11
Tehnike kontrole stresa
samoprezentacija -Snezana
12
ličnost i uspeh
Podupiranje optimizma. Idetifikovanje ciljeva . Analiza faktora i uslova za
postizanje cilja. Izbor i izrada plana akcije. Prepreke na putu realizacije
plana.
Asertivno ponasanje i uticaj na postizanje uspeha. Stilovi ponašanja u
odnosu na privlačne ciljeve. Karakteristitike asertivnog ponašanja. Tipovi
asertacije. Razvijanje asertivnih veština pomocu praktičnih metoda.
Zrelost i odgovornost. Odbacivanje svoje odgovornosti. Prisvajanje tudje
odgovornosti. Jezik odgovornosti. Odgovornost coacha za proces. 6 polja
istraživanja i delovanja na polju odgovornosti.
Stres i njemu slični fenomeni. Stres na poslu. Tehnike za kontrolu stresa.
Self marketing i njiegova uloga . Strategije self marketinga. Koncepti
samoprezentacije. Kreacija ličnog koncepta.
Geštalt teorija ličnosti - Struktura ličnosti. Fragmentirana ličnost nasuprot
integrisanoj ličnosti . Dinamika ličnosti. Pradokaslna teorija promene.
8
8
8
8
8
8
16
40
13
Osnovne postavke drugih
psihoterapijskih pravaca
14
Ličnost coacha - rad na sebi,
supervizija
Psihopatološki fenomeni i
poremedaji
15
Svesnost i prihvatanje sebe.
Osnovne psihoanalitčke postavke o ličnosti i razvoju lilčnosti. Osnovne
postavke transakcione analize. Kognitivno –bihejvioralni pristup u
coachingu. NLP pristup u coachingu. Telesni pristupi.
Karakteristike ličnosti coacha. Polja rada na sebi. Supervizija.
8
8
Psihopatološki fenomeni. Neurotski poremedaji. Poremedaji afektiviteta.
Poremedaji ličnosti. Psihotični poremedaji. Psihosomatski poremedaji.
Bolesti zavisnosti.
Edukanti de predstaviti svoje seminarske radove na odabrane teme ili
prikazati neke od tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.
8
16
Seminski radovi
17
Motivacija za rast i razvoj
Maslovljeva teorija motivacije ponašanja, Ostale teorije motivacije.
Tehnike dijagnostike motivacionih faktora u aktuelnom polju. Svesnost
kao faktor jačanja motivacije. Šta lomi našu motivaciju. Rad sa
nemotivisanim ili ambivalentnim klijentom.
16
18
Svesnost i njen značaj za
razvoj - tehnike rada
Konflikti mesta
zaključavanja energije
Faze ciklusa svesnosti. Disfunkicije u toku ciklusa svesnosti. Tehnike
svesnosti.
Konflikti. Vrste konflikata. Funkcija konflikta. Neki od uzroka konflikata.
Faze kroz koje svaki konflikt prolazi. Pristupi u rešavanju konflikta.
16
20
Samopouzdanje kao uslov i
ishod uspeha
Samopouzdanje. Samopouzdanje i uspeh. Samopouzdanje i njemu slični
fenomeni. Tehnike za unapredjenje samopouzdanja.
16
21
Seminski radovi i coaching
vežbe
Edukanti de predstaviti svoje seminarske radove na odabrane teme ili
prikazati neke od tehnike rada sa klijentima po sopstevenom izboru.
8
22
Otpori i saboteri
8
23
Istraživanje neverbalnog
ponašanja i rad na telu
24
Nezavršeni poslovi
25
Tehnike pradenja coaching
procesa
Polja razvoja ličnosti
neophodna za postizanje
uspeha
Unutrašnji otpori promenama. Spoljašnji otpori promenama. Mapa
minskog polja.
Neverbalno ponašanje. Veza izmedju telesnog i mentalnog. Istraživanje
telesnog ispoljavanja . Jačanje svesnosti telesnog aspekta selfa. Jačanje
telesne podrške razvoju.
Nezavršeni poslovi. Istraživanje nezavršenih poslova. Proces rada sa
nezavršenim poslovima.
Evaluacija coaching procesa. Polja evaluacije i alati za evaluaciju
coaching procesa. Supervizija.
Kontinuirana investicija u lični razvoj. Razvijanje odnosa sa sobom. Razvoj
odnosa sa drugima. Rad na polju sopstvenog zdravlja. Razvoj veština i
znanja. Profesionalni razvoj. Emocionalni razvoj. Duhovni razvoj. Životni
ciklusi i razvoj.
Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u
grupi, nakon čega de biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i
date sugestije i preporuke.
Komunikacija sa saradnicima. Timski rad. Upravljanje drugima na poslu.
Liderstvo. Upravljanje promenama.
Socijalne uloge. Mi u ulozi deteta. Mi kao prijatelji. Mi kao partneri. Mi
kao roditelji.
Edukanti de u parovima vežbati vodjenje coaching procesa sa klijentima u
grupi, nakon čega de biti napravljena analiza procesa, kvaliteta rada i
date sugestije i preporuke.
Individulane postavke profesionalnog razvoja. Odnos prema promenama
potrebnim za profesionalni razvoj. Odnos sa predpostavljenima . Odnos
19
26.
27
Prezentacija rada edukanata
u grupi –vodjenje klijenta
28
Razvoj socijalnih veština
vezanih za polje posla
Razvoj socijalnih veština –
životne uloge
Prezentacija rada edukanata
u grupi –vodjenje klijenta
29
30
31
Profesionalni razvoj
8
16
16
8
8
8
8
16
16
8
8
41
32
Emocionalna inteligencija
33
Lični rad u grupi u ulozi
klijenta na poljima koje
edukanti sami biraju
Razvoj partnerskih odnosa
34
prema kolegama. Odnos prema promenama u radnom okruženju. Odnos
prema promenama u sadržaju posla. Odnos prema edukaciji i sticanju
veština. Odnos prema menjanju sebe. Odnos prema social networkingu.
Odnos prema razvoju veština samoprezentacije.
Emocionani razvoj. Emocionalna inteligencija. Emocionalni faktori
uspeha. Svesnost i razvoj emocionalne inteligencije.
Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnih polja zastoja
sa namerom da istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu
metodologiju uspeha na izabranom polju.
Šta je bliski partnerski odnos i šta ga čini .Karakteristike partnerskih
odnosa u savremenim uslovima života.Otvaranje, intimnost i
ranjivost.Šta je potrebno za uspeh partnerskog odnosa.Rad na
partnerskim odnosima.
Tokom ovog modula edukanti de raditi na nekom od ličnih polja zastoja
sa namerom da istraže i definišu specifične ciljeve i izgrade ličnu
metodologiju uspeha na izabranom polju.
Osnovni zadaci roditeljstva. Tipovi porodica i roditeljstvo. Razvojne
potrebe dece i roditeljstvo. Razvojne potrebe dece i roditeljstvo. Tipovi
dece i roditeljstvo. Disfunkcionalni roditelj. Funkcionalni roditelj. Tehnike
za bolje roditeljstvo.
Duhovnost. Koncepti bitni za razmevanja duhovnog razvoja.
Transpersonalna stanja. Autoritarnost i zlouporaba modi. Odabir
duhovnog učitelja.
Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom
procesa i tehnika rada, definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu.
Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u radu sa klijentima i
prikaz mogudih rešenja.
8
8
16
36
Lični rad u grupi u ulozi
klijenta na poljima koje
edukanti sami biraju
Roditeljstvo
37
Duhovni razvoj
38
supervizije slučaja
39
Moralni razvoj – lična i
profesionalna etika
supervizije slučaja
Razlikovanje dobra od zla. Aspekti moralnosti. Razvoj moralnosti. Faktori
moralnog razvoja. Poslovna etika. Etika Geštalt life caochinga.
Edukanti de predstaviti svoj rad sa klijentima sa detaljnim opisom
procesa i tehnika rada, definicijom ciljeva i procenom uspešnosti u radu.
Analiza teškoda i problema koje su edukanti uočili u radu sa klijentima i
prikaz mogudih rešenja.
8
Rad izvan grupe
Supervizija – tri kljenta po 6 sati (18 sati) , pisanje supervizija (18 sati)
plus 2 h supervizija sa trenerom. (ukupno 38 sati)
Individualni rad – 3 seanse – (3 h)
Priprema i pisanje radova – (15 h)
56
35
40
8
8
8
8
8
200
42
Download

GEŠTALT LIFE COACHING edukacija za trenere životnih