METODIKA NASTAVE
TEHNIČKIH NASTAVNIH
PREDMETA KAO NAUČNA
DISCIPLINA I KAO
NASTAVNI PREDMET
Šta je Metodika nastave tehničkih nastavnih
predmeta u sistemu naučnih disciplina?
Tehnika (starogrčki τεχνη [téchne]; sposobnost, zanat) to je postupak ili
sposobnost proizvodnje zanatskih, industrijskih i umetničkih proizvoda uz
praktičn upotrebu prirodnih nauka
Metodika nastave tehničkih nastavnih
predmeta je interdisciplinarna nauka koja
izučava zakonitosti procesa
institucionalnog i vaninstitucionalnog
tehničkog obrazovanja.
Osnovne komponente procesa tehničkog
obrazovanja su:
1. ciljevi i zadaci obrazovanja,
2. nastavni sadržaji,
3. nastavne metode,
4. oblici rada,
5. tehnologije nastave,
6. pozicija i aktivnost studenta u procesu učenja i
7. obrazovna delatnost nastavnika
Kakav je odnos Metodike nastave tehnike sa
drugim naučnim disciplinama?
Metodika nastave tehnike najtešnje je
povezana sa Didaktikom sa jedne strane,
i Tehničkim naučnim disciplinama sa
druge strane
Metodika nastave
tehnike
Didaktika
tehnika
Šta je to što Metodiku nastave tehnike izdvaja
u posebnu nauku?
Svaka nauka ima:
- predmet istraživanja,
- cilj istraživanja iz koga proizilaze zadaci,
- naučne metode koje koristi u istraživanju,i
- teorijske okvire .
Šta je PREDMET istraživanja Metodike
nastave tehnike?
• Predmet istraživanje Metodike nastave
tehnike su zakonitosti koje se javljaju u
procesu učenja sadržaja iz tehnike. Pri tome
se u najvećoj meri oslanja na zakonitosti
Didaktike, ali ima i svoje specifične
zakonitosti koje su uslovljene sadržajem i
strukturom tehnike (tipovi znanja u raznim
oblastima tehnike).
U okviru svog predmeta proučavanja Metodika
nastave tehnike rešava tri osnovna problema:
ŠTA UČITI, KAKO UČITI I KAKO
OBUČAVATI ?
Šta je CILJ istraživanja Metodike nastave
tehnike?
• Cilj Metodike nastave tehnike kao naučne
discipline je da primenjujući opšte didktičke
principe i zahteve na konkretne nastavne sadržaje
iz tehnike razradi modele za e fikasno obrazovanje.
Zadaci Metodike nastave tehnike su:
• Proučavanje procesa obrazovanja tehničkih disciplina i
definisanje njegovih teorijskih okvira,
• Definisanje ciljeva i zadataka tehničkog obrazovanja u
uslovima brzog razvoja nauka i tehnologija
• Usavršavanje odabira tehničkih nastavnih sadržaja, metoda
obučavanja i metoda učenja tehnike
• Proučavanje odnosa tehnike i drugih nastavnih predmeta u
obrazovnom sistemu
• Proučavanje mogućnosti primene savremenih obrazovnih
tehnologija u tehničkom obrazovanju
• Usavršavanje modela evaluacije tehničkog obrazovanja
Koje NAUČNE METODE koristi Metodika
nastave tehnike?
•
U naučnim istraživanjima u okviru Metodike
nastave tehnike koriste se različite naučne
metode. To su:
1. Opšte naučne metode, i
2. Specifične naučne metode.
Opšte naučne metode koje koristi Metodika nastave
tehnike su:
• Deskriptivna metoda
• Analitička metoda
• Metoda modelovanja(modelovanje
eksperimentalnih sistema učenja tehnike)
• Metoda pedagoškog eksperimenta u
tehničkom obrazovanju (laboratorijski ili
pilot-eksperiment i prirodni pedagoški
eksperiment)
Specifične naučne metode Metodika nastave
tehnike koristi:
- kod izbora materijala za učenje,
-kod metodičkih transformacija naučnih
sadržaja iz oblasti tehnike u nastavne sadržaje,
Šta su osnovni TEORIJSKI OKVIRI
Metodike nastave tehnike?
Osnovni teorijski okviri Metodike nastave tehnike su
didaktičke teorije primenjene na u čenje sadržaja
tehničkih naučnih disciplina. To su:
• Teorije učenja primenjene u nastavi tehn ike,
• Teorije izbora tehničkih nastavnih sadržaja,
• Teorije instrukcije u nastavi tehnike,
• Didaktički principi u nastavi tehnike i drugo
Zaključak:
METODIKA NASTAVE TEHNIKE JE
INTERDISCIPLINARNA NAUKA ČIJI JE CILJ
DA PRIMENJUJUĆI OPŠTE DIDAKTIČKE
PRINCIPE I ZAHTEVE NA KONKRETNE
NAUČNE SADRŽAJE IZ OBLASTI TEHNIKE
OMOGUĆI, U PROCESU TEHNIČKOG
OBRAZOVANJA, FORMIRANJE
FLEKSIBILNOG SISTEMA ZNANJA.
PEDAGOGIJA
PSIHOLOGIJA
DIDAKTIKA
Metodika
nastave
nrirodnih
nauka
METODIKA NASTAVE
TEHNIKE
TEHNIČKE NAUČNE
DISCIPLINE
Urbanizam
Nacrtna
Mehanika
geometrija
Noseće
konstrukcije
Digitalna
Obrada
slike
Mašinski
elementi
........
Šta je Metodika nastave tehnike kao nastavni
predmet?
Metodika nastave tehnike je os novni
užestručni predmet u obrazovanju za oblast
tehnike.
Cilj Metodike nastave tehnike je da osposobi
nastavnike za uspešno uključivanje u nastavni proces
tehničkih nastavnih predmeta.
Osnovni zadatak Metodike nastave tehnike je da
predavačima pruži osnovna znanja iz oblasti
savremenog tehničkog obrazovanja i da kod njih
formira neophodne nastavničke kompetencije.
U procesu izučavanja Metodike nastave tehnik e
slušaoci stiču profesionalna znanja, veštine i navike
za efikasno obučavanje i vaspitanje studenata u
nastavnom procesu tehničkih nastavnih predmeta.
Profesionalna priprema nastavnika tehnike
omogućava polaznicima:
- uključuje teorijsku i praktičnu pripremu nastavnika
za uspešno izvođenje tehničkih nastavnih predmeta,
- svestrano razumevanje ciljeva i zadataka nastave
tehnike,
- aplikaciju savremenih dostignuća psihološkopedagoških nauka u tehničkom obrazovanju,
- aplikaciju savremenih obrazovnih tehnologija u
nastavi tehnike, i drugo.
U okviru teorijske pripreme razrađuju se:
• Ciljevi i zadaci nastave tehnike,
• Nastavni programi konkretnog nastavnog
predmeta i nastavni sadržaji,
• Nastavne metode,
• Nastavni proces,i drugo.
Praktična priprema nastavnika se odvi ja kao razrada:
• Sistema auditornih i laboratorijskih vežbi,
• Seminarskih radova i
• prakse.
TEHNIKA U SISTEMU
SAVREMENOG
OBRAZOVANJA
• TEHNIKA KAO GRUPACIJA NAUKA
• TEHNIKA KAO GRUPACIJA
NASTAVNIH PREDMETA
Osnovna karakteristika doba u kome živimo je
naučno –tehnička revolucija. Ona se ogleda u
brzom razvoju:
•
•
•
•
•
Razvoju svih vidova saobraćaja,
Razvoju svih vidova komunikacija,
Novih materijala,
Novih tehnologija,
Naglom napretku nauka.
Koliko je tehnika važna za savremeno društvo?
Tehnika je od najveće važnosti za savremeno
društvo. Područje tehnike je veoma široko i
obuhvata:
• Velik broj struka i zanimanja ,
• Opasnosti zbog nekontrolisanog razvoja i
prekomerne proizvodnje,
• Zaštitu životne sredine, s obzirom na to da
prekomerna proizvodnja može da nanosi štetu
sredini u kojoj živimo.
• Uticaj na sociološko psihološke parametre.
U saznajnom domenu, tehnika je nadogradnja
prirodnih nauka i pruža priliku njihove
primene.
Prirodne
nauke
priroda
tehnika
Po čemu se razlikuju pristupi izučavanja
prirodnih nauka i tehnike
•
•
•
•
Fizika izučava izolovane sisteme
Hemija izučava zatvorene sisteme
Biologija izučava otvorene sisteme
Tehnika proširuje i primenjuje znanja
prirodnih nauka, s tim da na tehniku imaju
uticaj i društvene nauke.
Za koji period vezujemo početke razvoja tehnike?
Tehnika je stara koliko i ljudsko društvo.
Organizovana i sistematska proizvodnja javlja se
još u drevnim civilizacijama.
U Starom Egiptu bile su razvijene tehnike
bojenja tekstila indigom i alizarinom,
vršena je eksploatacija minerala iz jezera,
dobijani su zlato i srebro, građeni su trajni
velelepni objekti .....
Za civilizaciju Antičke Grčke je tekao dalji
razvoj proizvodnje i gradnje.
Period Srednjeg veka obeležile su alhemija i
jatrohemija, čiji je najveći doprinos bio
razvoj laboratorijskih tehnika, razvoj
tehnike je bio usporen.
Period Velikih otkrića je uticao na razvoj
tehnike
• Pronalaskom parne mašine i Watovog
mehenizma je počela druga tehnološka
revolucija.
Savremenu tehniku karakteriše:
• Nagli razvoj,
• Širenje, razdvajenje i pojava novih struka ,
kao i nestajanje prevaziđenih,
• Sveprisutnost u svim oblastima ljudskog
delovanja.
NASTAVNI PREDMETI U OBLASTI
TEHNIKE
Šta je osnovna razlika između tehnike i
nastavnih predmeta iz tehnike?
• Saznavanje u tehnici je otkrivanje novih, ljudskom
društvu još nepoznatih, znanja. To je otkrivanje i
upotpunjavanje domenskih znanja.
• Saznavanje u nastavi tehnike je “prenošenje” već
poznatih naučnih znanja studentima. To nije
prosto prihvatanje poznatih logičko-gnoseoločkih
kategorija, to je konstrukcija individualnog znanja
kretanjem kroz domen naučnih tehničkih znanja.
Savremena naučna delatnost najčeće se odvija u
interdisciplinarnim i multidiscplinarnim
područjima, uslovljavajući da međusobna
povezanost nastavnih predmeta postaje jedan od
najaktuelnijih problema savremene nastave.
Interdisciplinarna povezanost u nastavi
značajno utiče na:
• Kvalitet nastave,
• Celovitost predstava i pojmova o objektima
i pojavama,
• Razvoj kognitivnih sposobnosti kod
učenika,
• Optimizaciju i racionalizaciju celokupnog
nastvanog procesa.
Tehnička znanja učenici ne stiču samo kroz
nastavni proces tehničkih premeta. Neka tehnička
znanja formiraju se kao spontana znanja u
svakodnevnom životu, a neka druga u
vaninstitucionalnom obrazovanju.
Zato, pre nego što definišemo cilj nastavnih
predmeta tehnike, moramo odrediti cilj tehničkog
obrazovanja:
• Cilj tehničkog obrazovanja je formiranje
fleksibilnog sistema tehničkih znanja
metodama savremene nastavne
tehnologije
Šta je cilj tehničkih nastavnih predmeta?
• Cilj je da studenti ovladaju osnovama
naučnog metoda u tehnici i da steknu
znanja o osnovnim teorijama tehnike.
Da bi se cilj nastave tehničkih predmeta
uspešno realizovao potrebno je
konkretizovati ga u zadatke.
Zadaci nastave tehničkih predmeta mogu se
klasifikovati u:
• Osnovne zadatke, koji su prisutni u svim
profilima obrazovanja, i
• Specifične zadatke, koji su uslovljeni
profilom obrazovanja
Osnovni zadaci nastave tehničkih predmeta
su da osposobi učenike da:
• Primenjuju naučni metod u posmatranju
fenomena iz oblasti tehnike
• Razumeju osnovne tehničke koncepte
• Razviju tehničku pismenost
• Razumeju istorijski i savremeni društvenoekonomski značaj tehnike
• Razumeju blagodeti i rizike koje tehnika nudi
• Razumeju potrebu zaštite životne sredine koja
je ugrožene savremenom tehnikom i
tehnologijama.
Specifični zadaci nastave tehničkih
predmeta su:
• Razvijanje naučnog pristupa u
objašnjavanju pojava i procesa
• Razumevanje uloge pojedinaca i timova u
uslovima naglog tehnološkog razvoja
• Razumevanje potrebe za permanentnim
obrazovanjem u domenu tehnike
DIDAKTIČKI PRINCIPI U
NASTAVI TEHNIČKIH
PREDMETA
Šta je “princip”?
Princip se definiše kao: “ zakon u
subjektivnom smislu koji proizilazi iz
zakona u objektivnom smislu”.
Principi, načela ili pravila su smernice za uspešno
odvijanje određene ljudske del atnosti.
U svakoj svojoj delatnosti čovek se rukovodi
određenim principima. Što je delatnost složenija, to
je više principa potrebnih za njeno uspešno
odvijanje.
Šta su didaktički principi?
Didaktički principi su opšti zahtevi za
uspešnu nastavu svih nastavnih
predmeta.
Da li to znači da su didaktički principi
univerzalni i uvek isto važni u svim nastavnim
predmetima?
Opštost, ali ne i potpuna univerzalnost, je
osnovno obeležje didaktičkih principa. To
znači da, iako oni predstavljaju opšta načela
uspešne nastave, postoji izvesna asimetrija
u njihovoj zastupljenosti u pojedinim
nastavnim predmetima.
Opšti didaktičari pojam “didaktički principi”
najčešće se razumeju upravo u njihovoj
univerzalnosti. Zbog asimetrije u zastupljenosti i
asimetrije u primeni pojedinih didaktičkih
principa u različitim nastavnim predmetima, oni
se konkretizuju u pojam “didaktička pravila”.
Kako se mogu klasifikovati didaktički principi?
Različiti autori daju različite klasifikacije
didaktičkih principa.
V.Poljak ističe da je najpogodnija klasifikacija
didaktičkih principa zasnovana na jedinstvu
suprotnosti koji u njima postoji. Tako postoje:
•
•
•
•
•
Princip konkretnosti i apstraktnosti,
Princip diferencijacije i integracije,
Princip individualizacije i socijalizacije,
Princip istoricizma i savremenosti,
Princip odmerenosti i akceleracije, i drugi.
•
•
•
•
•
•
•
Za nastavu tehničkih predmeta prihvatljiva je
klasifikacija didaktičkih principa po Lj.Krneti i
N. Potkonjaku na:
Princip naučne usmerenosti nastave,
Princip odmerenosti nastave prema uzrastu
(spremnosti za prihvatanje znanja),
Princip individualizacije nastavnog rada,
Princip racionalizacije i ekonomičnosti
vremena i materijala,
Princip sistematičnosti i postupnosti,
Princip očiglednosti u nastavi, i
Princip trajnosti znanja.
Princip naučnosti nastave ističe da se učenicima u
nastavnom procesu izlažu samo ona znanja koja
su su sigurno potvrđena u savremenoj nauci.
Šta to znači u nastavi tehnike?
U nastavi tehnike to znači da nastavni
sadržaji moraju da odgovaraju savremenim
naučnim saznanjima iz tehničkih disciplina.
Princip naučnosti u nastavi tehničkih predmeta
konkretizuje se u konceptima kao na primer:
• Konceptu održanja mase i energije,
• Konceptu stalnog povećanja entropije
• Konceptu prelaska toplote sa toplijih na
hladnija tela
• Konceptu stabilnosti kroz ravnotežu sila
Princip odmerenosti nastave prema uzrastu
učenika ističe da postignuće učenika u nastavi
zavisi od razvojnih karakteristika učenika.
Princip odmerenosti nastave prema uzrastu
učenika jedan je od najstarijih didaktičkih
principa, a istovremeno i jedan od najaktuelenijih
didaktičkih principa koji je utkan u mnoge
savremene teorije učenje (na primer Pijažeova
strukturalna teorija).
U nastavi tehničkih predmeta, zbog specifičnosti
saznavanja u tehnici, princip odmerenosti nastave
prema uzrastu studenata ističe da:
Nastavni sadržaji tehnike, njihov obim i način
realizacije nastave mora da bude usklađen sa
predznanjima, sposobnostima i saznajnim
karakteristikama slušaoca.
Saznajne karakteristike studenata su:
•
•
•
•
Otvorenost prema realnostima objektivnog sveta,
Zainteresovanost za uzroke i zbivanja pojava u tehnici,
Zainteresovanost za tehničko-tehnoločke procese i
Razvijeno apstraktno mišljenje.
Princip individualizacije nastave zahteva da se u
nastavnom radu poštuju individualne
karakteristike svakog učenika.
Nije li princip individualizacije već sadržan u
principu odmerenosti nastave prema uzrastu
učenika?
Nije, jer se psihofizički razvoj učenika, koji teče
prema određenim opštim zakonitostima, zbiva
u svakoj konkretnoj individui.
Individualne razlike među studentima iste godine
mogu da budu veoma velike:
• Predznanje studenata je veoma različito,
• Neki od studenata raspolažu velikim fondom
reči i razvijenim pojmovima, dok je kod drugih
izražavanje oskudno, a pojmovi nepotpuni i
siromašni,
• Među studentima iste godine postoje i znatne
razlike u sposobnostima posmatranja,
sposobnostima za učenje , misaonim
sposobnostima.
Šta uzrokuje individualne razlike u gotovosti za
učenje kod studenata iste godine?
Individualne razlike mogu da budu genetski
uslovljene, ali su u velikoj meri uslovljene i
različitim društvenim sredinama iz kojih
potiču.
Najvažnija aktivnosti nastavnika za
prilagođavanja nastave individualnim
karakteristikama svakog studenta je :
Odabir metodičkih postupaka koji odgovaraju
kognitivnom stilu studenta.
Nastavnik treba da vrši sistematsko i
organizovano posmatranje studenta i da vodi
dosije u koji se unose podaci o psihofizikim
karakteristikama , sklonostima i radnim
navikama studenta, o uočenim problemima u
učenju.
Princip racionalizacije i ekonomičnosti ističe
potrebu za efikasnošću nastave. To znači da se u
raspoloživom nastavnom vremenu i sa
ograničenim i planiranim materijalnim
sredstvima ostvare definisani ciljevi i ishodi
nastave.
O didaktičkom principu racionalnosti i
ekonomičnosti nastave u nastavi tehničkih
predmeta možemo da govorima sa dva
aspekta:možemo
• Sa aspekta racionalizacije i ekonomičnosti
vremena, i
• Sa aspekta racionaliacije i ekonomičnosti
materijala.
Racionalno korišćenje nastavnog vremena u nastavi
tehničkih predmeta zahteva dobro planiranje i
preciznu pripremu svake nastavne jedinice. Priprema
se odnosi na teorijsku i praktičnu pripremu.
Racionalizacija i ekonomičnost materijala dolaze
do izražaja u laboratorijskom radu. Nastavnik
treba da ukaže studentima i da im demonstrira
najracionalnije izvođenje pojedinih
laboratorijskih operacija.
Princip sistematičnosti i postupnosti zahteva
da se nastavni sadržaji tehničkih predmeta izlažu
u logičkom poretku i da se postupno obrađuju, jer
se samo tako može formirati fleksibilni sistem
tehničkih znanja, kao i određenih veština i navika.
Tehnički nastavni predmeti, predstavljaju izvod iz
sistema tehničkih naučnih disciplina. Obim,
sadržaj i struktura nastavnog predmeta u velikoj
meri zavisi od nivoa obrazovanja i potreba
studenta kao korisnika znanja.
Bez obzira na nivo obrazovanja i specifične
potrebe studenta kao korisnika znanja, tehnički
nastavni predmeti treba da odslikavaju logičku
strukturu tehnike.To znači da činjenice i
generalizacije u tehničkim predmetima treba da
budu raspoređene u sistem koji odgovara logičkoj
strukturi tehnike.
Komponenta postupnosti u didaktičkom principu
sistematičnosti i postupnosti znači da se u nastavi
tehnike ne prelazi na izučavanje novog gradiva
dok predhodno nije inkorporirano u postojeću
strukturu znanja učenika (Brunerova teorija
instrumentalnog konceptualizma).
Koje su aktivnosti nastvanika u okviru principa
sistematičnosti i postupnosti?
• Pripremajući se za nastavu nastavnik konstruiše
poželjne strukture znanja na osnovu nastavnog
programa,
• Nastavnik bira objekete učenja koji za studenta
imaju veliku informacionu vrednost i
• Nastavnik instrukcijama upravl ja procesom
učenja, pomažući studentu da u situaciji učenja
sagleda i uoči suštinske veze i odnose.
Princip očiglednosti u nastavi tehničkih
predmeta zahteva se da se kod studenta formiraju
predstave i pojmovi na osnovu direktnog
percipiranja konkretnog tehničko tehnološkog
procesa.
Za poštovanje principa očiglednosti u nastavi
tehničkih predmeta od najvećeg značaja je čulna
percepcija. Pri tome se mora uvek voditi računa
o bezbednosti učenika u nastavnom procesu.
Princip trajnosti znanja podrazumeva da se
znanje koje učenici stiču u toku nastavnog procesa
tehničkih predmeta organizuje u fleksibilni sistem
tehničkih znanja, primenljiv u različitim
situacijama.
Trajnost tehničkog znanja zavisi od:
•
•
•
•
Percepcije nastavnog materijala,
Shvatanja,
Zapamćivanja, i
Inkorporacije znanja u već postojeći sistem.
Svi ovi faktori koji utiču na trajnost tehničkog
znanja zahtevaju da nastavni sadržaji budu
logički osmišljeni i uređeni.
Da bi se znanje trajno inkorporiralo u sistem
znanja neophodno je sistematsko ponavljanje i
utvrđivanje gradiva.
Kako se konstruiše dobar test znanja iz
tehnike?
Testovi znanja iz tehnike mogu se
uspešno konstruisati na principima
Bloomove taksonomije obrazovnih
ciljeva i zadataka, jer ona omogućuje
postavku preciznih i određenih zahteva
u pogledu kvantuma i kvaliteta
studentskog znanja.
Šta je to Bloomova taksonomija?
• To je hijerarhijski sistem obrazovnih ciljeva
i zadataka uređen u područja: kognitivno,
afektivno i psihomotorično, prema
konstitucionim elementima ličnosti.
B. Bloom ističe da je osnovni cilj izrade
Taksonomije bio efikasnija komunikacija,
odnosno podsticanje razmene ideja i
materijala u obrazovnom procesu.
Ona omogućuje: preciznije određivanje
nastavnih sadržaja , oblika nastavnog rada i
merenje rezultata (ishoda) učenja
Područja Bloomove taksonomije ( kognitivno,
afektivno i psihomotorično) su hijerarhijski
uređena u kategorije, a kategorije u
subkategorije zasnovane na sopstvenim
strukturnim principima.
Prvi Bloomov pokušaj bio je definisanje i
konkretizacija obrazovnih zadataka u
kognitivnom području (domenu mišljenja) , i ovo
je za nastavu tehnike najznačajnije područje.
Kako je uređeno kognitivno područje?
Kognitivno područje je uređeno u šest kategorija:
•
•
•
•
•
•
znanje (1),
shvatanje(2),
primena znanja (3),
analiza (4),
sinteza (5), i
evaluacija (6).
Kategorije su u kognitivnom području
hijerarhijski uređene, tako da svaka naredna
uključuje u sebe sve predhodne kategorije
Hijerarhijski niz kategorija u kognitivnom
području može i grafički da se predstavi
na sledeći način:
evaluacija (6)
sinteza (5)
analiza (4)
primena (3)
shvatanje(2)
znanje(1)
Obrazovni ciljevi jedne kategorije nadograđuju
se i uključuju u sebe oblike ponašanja iz svih
predhodnih kategorija.
Finu strukturu kognitivnih kategorija čine
subkategorije.
Znanje Bloom određuje kao sposobnost
studenta da se seti i reprodukuje:
• pojedinisti ili izolovane informacije,
• navede metode ispitivanja ili modele
organizovanja i klasifikovanja nastavnog
gradiva,
• definiše osnovne tehničke pojmove,
zakone i teorije.
Subkategorije kategorije znanja su:
•
•
•
1.10- znanje pojedinosti U okviru ove subkategorije za nastavu
tehnike je važno: tehnička pismenost i tehničke simbolike (1.11) i
znanje specifičnih činjenica1 (1.12),
1.20- znanje tretiranja pojedinosti Za nastavu tehnici bitno je:
poznavanje konvencija (1.21), smerova i nizova (1.22), klasifikacija i
kategorija (1.23), kriterijuma (1.24) i metodologija (1.25
1.30- znanje opštih pojmova i univerzalija u nastavi tehnike se
odnosi na: znanje principa (1.31) i znanje teorija i struktura (1.32)
Kategorija shvatanja (2.0) obuhvata takve
zadatke koji zahtevaju razumevanje nastavnih
sadržaja i transformaciju primeljenih informaija
u neku drugu formu, koja za studenta ima veću
informativnu vrednost.
Kategorija shvatanja uključuje sledeće
subkategorije:
•
•
•
2.1- prevođenje (transformacija) Ova subkategorija u nastavi
tehnike podrazumeva prevođenje informacija sa jednog oblika u
drugi. U nastavi tehnike to je najčešće transformacija simboličkih
iskaza u verbalne, i obrnuto.
2.2- tumačenje Tumačenje Bloom određuje kao prevođenje
pojedinačnih informacija u kontekst ideje.To od studenta zhteva
razvijenu sposobnost za prepoznavanje bitnih delova komunikacije,
koje student preuređuje sa ciljem sticanja opšteg pogleda na sadržaj
komunikacija dovodeći je u vezu sa ranije usvojeni znanjima. U
nastavi tehnike sposobnost tumčenja najčešće se meri esejskim
zadacima u kojima se od studenta zahteva tumačenje grafikona,
shema ili crteža
2.3- ekstrapolacija Odnosi se na sposobnost studenta da proširi
granice komunikacije, da zaključuje sa izvesnim stepenom
verovatnoće
U hijerarhijskom nizu kognitivnog područja
kategorija primene znanja(3.0) je iznad
kategorije znanja(1.0) i shvatanja(2.0). Bloom
ističe da je bitna razlika između kategorije
primene znanja i kategorije shvatanja to što
rešavanje problema u kategoriji shvatanja od
studenta zahteva znanja koja može da
upotrebi onda kada se to od njega neposredno
zahteva. Drugim rečima, student se za
rešavanje problema služi zadatom
apstrakcijom. Rešavanje problema na nivou
primene znanja zahteva od studenta samostalni
izbor apstrakcije za rešavanje problema.
Specifičnost usvajanja znanja iz tehnike u
nastavnom procesu koja se pre svega odnosi na
razumevanje pojavnih, strukturnih i simboličkih
formi tehničkih struktura i procesa uslovljava da
rešavanje problema u kategoriji primene znanja
zahteva od studenta i razvijne sposobnosti
analize, sinteze i evaluacije. Tako se sve ove
više kategorije iz Bloomove taksonomije
obrazovnih ciljeva i zadataka ugrađuju u
kategoriju primene znanja.
Prema tome, kategorija primene znanja uključuje
u sebe uz subkategorije iz ove kategorije, još i
subkategorije analize, sinteze i objektivne
evaluacije.
Za nastavu tehnike važne subkategorije su:
• idetifikovanje i klasifikacija tehničkih elemenata ,
• utvrđivanje odnosa među tehničkim elementima,
• utvrđivanje organizacionih principa u celini,
• rekombinacija elemenata znanja u novu strukturu,
• sposobnost evaluacije prema unutrašnjim, i
• sposobnost evaluacije prema spoljašnjim
kriterijumima.
Bloomova taksonomija pruža izvanredne
mogućnosti za pripremu zadataka kojima se
procenjuje kvalitet studentskog znanja iz
tehnike. Za njeno uspešno korišćenje potrebno
je da nastavnik dobro vlada stručnim tehničkim
sadržajima i da poznaje osnovne principe i
pravila za konstrukciju ispitnih zadataka i
samog testa.
PRIPREMA ZA ÈAS
Nastavni predmet:...........
nastavna tema:........
nastavna jedinica:......
Obrazovni, vaspitni i funkcionalni ciljevi i zadaci:......
ISHODI......
VRSTE NASTAVE
OBLIK RADA
-KLASIÈNA
-PROBLEMSKA
-PROGRAMIRANA
-INDIVIDUALIZIRANA
-SA ELEMENTIMA:
----------------------------------------------------------------------
-FRONTALNI
-GRUPNI
-RAD U
PAROVIMA
-INDIVIDUALNI
NASTAVNE METODE
TIP ÈASA
-OBRADA NOVOG
GRADIVA
-UTVRÐIVANJE
-VEŽBANJE I
PONAVLJANJE
-PROVERAVANJE I
OCENJIVANJE
-PISMENI ZADACI
-KOLOKVIJUM
-KOMBINOVANI
TIP ÈASA
-PREDAVANJE
-PRIÈANJE
-OPISIVANJE
-OBJAŠNJAVANJE
-RAZGOVOR
-CRTANJE
-PRAKTÈNI RAD
-DEMONSTRACIJA
ILUSTRACIJOM
-DEMONSTRACIJA
MODELOM
-LABORATORIJSKA
DEMONSTRACIJA
-POSMATRANJE
-IZRADA ZADATAKA
NASTAAVNA
SREDSTVA
VIZUELNA
-CRTEŽ
-SLIKA
-DIJAGRAM
-DIJAPOZITIV
-GRAFOFOLIJA
-MODELI
-MAKETE
-KONSTRUKCIONI
MATERIJAL
-UZORCI
-SIMULATORI
-FILM
-ŠKOLSKA TABLA
-MAGNETNA
TABLA
-GRAFOSKOP
-DIJAPROJEKTOR
-INTERAKTIVNA
TABLA
-KOMPJUTER
-VIDEOBIM
AUDITIVNA
-KOMPJUTER SA
OZVUÈENJEM
-CD PLEJER
-ZVUÈNI
SNIMCI
AUDIO
VIZUELNA
-TV EMISIJE
-ZVUÈNI
FILM
SREDSTVO ZA
PROGRAMIRANO
UÈENJE
-PROGRAMIRANI
MATERIJAL
-KOMPJUTERSKI
CENTAR SA
PROGRAMOM
plan table
POMOÆNA I
TEHNIÈKA
NASTAVNA
SREDSTVA
AUDITIVNA
NASTVNA SREDSTVA
AUDIO
VIZUELANA
NASTAVNA
SREDSTVA
-KOMPJUTER
SA OZVUÈENJEM
I VIDEO BIMOM
-MULTIMEDIJSKA
UÈIONICA
OVO JE PRIMER PRIPREME ZA NASTAVNI ČAS SA TEMEOM IZ HEMIJE. NA
SLIČAN NAČIN SE PRAVI PRIPREMA I ZA NASTAVU TEHNIČKIH PREDMETA
PRIPREMA ZA NASTAVNI ČAS
NASTAVNA JEDINICA
SASTAVLJANJE JEDNAČINA HEMIJSKIH
REAKCIJA
NoviSad, l2012.
PRIPREMA ZA IZVOĐENJE NATAVNOG ČASA
Nastavna tema: Hemijske reakcije
Nastavna jedinica: Sastavljanjejednačinahemijskih reakcija
Vaspitno-obrazovni cilj i zadaci nastavne jedenice: Formiranje sistema znanja o načinu sastavljanja
jednačina hemijskih reakcija
Obrazovni zadaci:
1 .Usvajanje znanja o pojmu he
mijske jednačine
2.Usvajanje znanja o načinu pisanja hemijskihjednačina
Funkcionalni zadaci:
1.Razvijanje analitičkog mišljenja
2.Razvijanje veštine uočavanja i prepoznavanja 3-Razvijanje sposobnosti primene stečenog znanja
Vaspitni cilj:
1.Formiranje i razvoj naučnog pogleda na svet
• razvijanje apstraktnog mišljenja
• razvijanje sposobnosti samostalnog zaključivanja na osnovu eksperimenta
2.Razvijanje maste i apstraktnih predstava
3-Razvijanje estetskih navika (tabla, modeli, eksperiment)
4-Shvatanje materijalnog sveta
Nastavne metode: Kombinovani tip časa
l.Verbalne metode: - dijaloška metoda (pitanje-odgovor)
- monološka metoda 2.11ustrativno-grafička
metoda - upotreba Allyn-Becon-ovih modela 3.Eksperiinentalna
metoda- demonstracioni ogled Nastavna sredstva:
• Tabla
• Hemikalije: rastvor srebro-nitrata, rastvor natrijum-hlorida, rastvor barijum-hlorida, rastvor
natrijum-sulfata
• Pribor: epruvete, stalak za epruvete
• Allyn-Becon-ovi modeli
Ključni pojmovi:
1. hemijskajednačina
2. reaktanti
3. proizvodi
4. koeficijent
5. kvalitativno značenje hemijskih jednačina
6. kvantitativno značenje hemijskihjednačina
Ishodi:
l. Učenici će znati da hemijska jednačina predstavlja skraćen način za prikazivanje hemijskih
reakcija.
2. Učenici će znati da na levoj strani hemijske jednačine pišu simboli i formule supstanci koje
reaguju (reaktanata).
3. Učenici će znati da na desnoj strani hemijske jednačine pišu simboli i formule supstanci koje
nastaju hemijskom reakcijom, proizvoda.
4. Učenici će znati da se između hemijskih simbola i formula reaktanata i proizvoda piše strelica
5. Učenici će znati da se, ukoliko reaguje više supstanci, između simbola i fbrmula reaktanata ^ piše
znak +.
6. Učenici će znati da se, ukoliko hemijskom reakcijom nastaje više proizvoda, u hemijskoj
jednačini između simbola i formula proizvoda reakcije piše znak +.
7. Učenici će znati da, pi-ema zakonu održanja mase, u svakoj jednačini broj atoma bilo kog
elementa sa leve strane jednačine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane
jednačine.
8. Učenici će znati daje koeficijent broj koji se piše ispred simbola odnosno formule, predstavlja
broj atoma, odnosno molekula.
9. Učenici će razumeti da se prilikom sredivanja hemijske jednačine ne mogu menjati brojevi u
indeksu u ispravno napisanim formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao
proizvodi reakcije.
10. Učenici će znati da hemijske reakcije imaju kvalitativno i kvantitativno značenje za hemijske
reakcije.
Struktura znanja:
Vrcmenska artikuladja časa:
1. Uvodni deo časa: 10 min
2. Glavni deo časa: 30 min
3. Završni deo časa: 5 min
SASTAVLJANJE JEDNAČINA HEMIJSKIH REAKCIJA
(obrada novog gradiva)
l.UVODNI DEO ČASA (10 minuta)
U uvodnom delu časa učenicima će biti postavljena pitanja u cilju uvođenja u odgovarajuću nastavnu
jedinicu. Pri tome će se koristiti verbalno-dijaloška metoda. Pitanja će se odnositi na hemijste simbole i
formule, hemijske reakcije, tipove reakcija i zakon održanja mase.
1.Kako se skraćeno predstavljaju hemijski elementi?
Hemijski elementi se skraćeno predstavljaju hemijkim simbolima.
2.Kako se predstavljaju molekuli elemenata i jedinjenja?
Molekuli elemenata ijedinjenja se predstavljaju hemijskim formulama, odnosno molekulskim
formulama.
3.Kako se zove broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu i gde se piše?
Broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu se zove indeks i piše se sa donje desne
strane simbola elementa.
4.Šta predstavlja kvalitativno znacenje hemijske (pormule?
Kvalitativno značenje hemijske formule predstavlja elementami sastav molekula, odnosno od kojih
elemenataje sastavljen molekul.
5. Šta predstavlja kvantitativno značenje hemijske normule?
Kvantitativno značenje hemijske formule predstavlja tačan broj atoma pojedinih elemenata u molekulu.
6.Date su hemijske formule odrediti im kvalitativno i kvntitativno značenje?
He
Kvalitativno značenje: helijum
H2 O
molekul vode koji se sastoji iz vodnika i kiseonika
Kvantitativno značenje: jedan atom
jedan molekul vode koji se sastoji iz dva atoma vodonika i
jednog atoma kiseonika
7.Šta su hemijske reakcije?
Hemijske reakcije predstavljaju trajne promene polaznih supstanci i nastajanje novih supstanci koje se
po
sastavu i svojstvima razlikuju od polaznih supstanci.
8.Kako nazvamo polazne supstance u hemijskoj reakcji?
Polazne supstance u hemijskoj reakciji nazivamo reaktanti.
9.Kako nazivamo supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji?
Supstance koje nastaju u hemijskoj reakciji nazivamo proizvodi.
lO.Staje reakcija analize?
Analizaje reakcija rastavljanja složene čiste supstance na dve ili više čistih supstanci.
ll.Staje reakcija sinteze?
Sintezaje reakcija stvaranja nove čiste supstance od dve ili više čistih supstanci.
12.Kako glasi zakon održanja mase?
Zbir masa svih supstanci koje stupaju u hemijsku reakcijujednakje zbiru masa svih proizvoda hemijske
reakcije.ili
Ukupna masa reaktanatajednakaje ukupnoj masi proizvoda reakcije.
2.GLAVNI DEO ČASA (30 minuta)Hemijskejednačine predstavljaju
skraćeni način za prikazivanje hemijskih reakcija.
Na levoj strani hemijske jednačine se pišu simboli i formule svih supstanci koje reaguju, reaktanata,
dok
se na desnoj strani pišu simboli i formule proizvoda reakcije. Ukoliko reaguje više supstanci između
njihovih hemijskih formula se piše znak plus (+), isto tako ukoliko nastaje više proizvoda između
njihovih formula se piše znak +. Između hemijskih formula reaktanata i proizvoda se piše strelica (—
>).
Primer
1: Reakcija vodonika
hlorovodonik
i
hlora
u ojoj
k
nastaje
H2 + Cl2 —>HCl
Na osnovu zakona održanja mase, u svakoj hemijskoj jednačini broj atoma bilo kog elementa sa leve
strane jednačine mora biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane jedanačine. Ovo znači da
međusobno uvek reaguje tačno određen broj atoma, molekula ilijona i da nastaje tačno određen broj
ovih elementarnih čestica. Taj broj se piše ispred simbola, odnosno formule i naziva se koeficijent.
Primer 1: Na levoj strani jednačine se nalazi fonnula molekula vodonika, odnosno dva atoma vodonika,
i molekula hlora, dva atoma hlora. Pošto se na desnoj strani nalaze po jedan atom hlora i vodonika,
potrebnoje ispred molekulske formule hlorovodonika napisati koeficijent dva da bi bio zadovoljen
uslov o jednakom broju atoma istog elementa sa obe strane hemijske jednačine:
Hz + Cl2—>2HC1
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati reakciju dobijanja
hlorovodonika.
Prilikom sređivanja hemijskih jednačina ne mogu se menjati brojevi u indeksu u ispravno napisanim
formulama supstanci koje reaguju i koje se dobijaju kao proizvodi reakcije.
Ogled 1. Reakcija natrijum-hlorida i srebro-nitrata
Hemikalije: vodeni rastvor natrijum-hlorida, vodeni rastvor srebro-nitrata
Pribor: epmveta, stalak za epruvete
Postupak: U epruvetu sipati rastvor natrijum-hlorida i dodati vodeni rastvor srebro-nitrata.
Zapažanje: Izdvaja se beo talog.
Zaključak: Došloje do hemijske reakcije između natrijum-hlorida i srebro-nitrata.
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom natrijum-hlorida i srebronitrata nastao srebro-hlorid i natrijum-nitrat, i naglasiti da talog potiče od srebro-hlorida. Hemiiska
iednačina: NaCl + AgNOa —- AgCl + NaN03
Ogled 2. Reakcija barijum-hlorida i natrijum-sulfata
Hemikalije: vodeni rastvor barijum-hlorida, vodeni rastvor natrijum-sulfata
Pribor: epruveta, stalak za epruvete
Postupak: U epruvetu sipati vodeni rastvor barijum-hlorida i dodati vodeni rastvor natrijum-sulfata.
Zapažanje: Izdvaja se beo talog.
Zaključak: Došloje do hemijske reakcije između natrijum-sulfata i barijum-hlorida.
•
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da je hemijskom reakcijom barijum-hlorida i natrijumsulfata nastao barijum-sufat i natrijum-hlorid, i naglasiti da talog potiče od barijum-sulfata. Hemiiska
jednačina: BaCl2 + Na2S04 —> BaS04 + 2NaCl
Hemijskejednačine itnaju kvalitativno i kvantitativno značenje za hemijske reakcije.
Primer 2. Reakcija sinteze amonijaka iz vodonika i azota
Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati daje hemijskom reakcijom molekula azota i tri
molekula
vodonika nastaje dva molekula amonijaka.
Hemijska jednačina: N2 + 3H2 —> 2NH3
Primer3. Reakcija analize vode Rad sa modelima: Upotrebom modela pokazati da reakcijom analize
vode nastaju vodonik i kiseonik.
Hemijska jednačina: 2H20 —> 2H2 + Oz
3. ZAVRŠNI DEO ČASA (5 minuta)
U završnom delu časa učenici će biti pitani o gradivu izloženom u toku glavnog dela časa i rešavati
zadatke iz udžbenika (u zavisnosti od preostalog vremena zadatke eventualno dati za domaći).
1. Šta su hemijskejednačine?
2.. Sa koje strane hemijskejednačine pišemo reaktante a sa koje proizvode?
3. Kako se zove broj koji se piše ispred simbola odnosno formule u hemjskoj jednačini?
IZGLED TABLE
CACTВЉAЊE JEДHAЧИHA XEMИJCKИX
PEAKЦИJA
H2 + Cl2 —> 2HC1
NaCl + AgNO3 —>AgCl + NaNOs
BaCl2 + Na2S04 —> BaS04 + 2NaCl
N2 + 3H2 —> 2NH3
2H20 —>2H2 + 02
LITERATURA
Za učenike:
1. Lj. Mandić, J. Korolija, D. Danilović, ,,Hemija ", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd,
2009, str. 118-121.
Za nastavnika:
1. Lj. Mandić, J. Korolija, D. Danilović, ,,Hemija ", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd,
2009, str. 118-121.
2. N. Perišić-Janjić, T. Đaković-Sekulić, S. Gadžurić, ,,0pšta hemija", Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 2008, str. 14-17.
PRILOG:
AKO JE POTREBNO U PRILOGU MOGU DA SE NAĐU :
GRAFOFOLIJE, SLAJDOVI, ŠEME , DIJAGRAMI I DRUGO.
Download

metodika nastave tehničkih nastavnih predmeta kao naučna