Seme rađa
profit
Limagrain d.o.o.
SREMSKA
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
POLJOPRIVREDA
Godina II • Broj 26 • 25. oktobar 2013. • cena 40 dinara
Neobrano i niklo
B
ŠID • SAŠA MATUSIJEVIĆ, PROIZVOĐAČ SADNICA KIVIJA
U OVOM BROJU
U OKVIRU PROJEKTA
LEADER:
"Prošao" SremIN
Strana 5.
Kivi kao
sremska
voćka
P
enzioner Saša Matusijević iz Šida već pune tri
decenije se bavi proizvodnjom sadnica kivija.
Kaže da je ranije, dok se nije razboleo i otišao
u penziju, više bio posvećen tom poslu, a da se danas uzgojem kivija bavi više iz hobija, zajedno sa
sinom Zoranom.
Kada se intenzivno bavio proizvodnjom sadnica
imao je godišnje oko četiri hiljade komada, a sada je situacija dosta lošija, jer se smanjilo tržište.
Mogao bi opet toliko da proizvede, ali sada više te
sadnice nema kome da proda.
Strana 20.
ZANIMLJIVI SREM:
Brzinom
kornjače
- od Tivta
do Rume
Foto: D. Ćosić
erba kukuruza na sremskim poljima je pri kraju, odmakla je i setva
pšenice i ječma, tako da je u atarima uobičajena slika izniklog žita
kraj neobranog kukuruza.
Prema podacima Sremske privredne komore, od planiranih 57.000
hektara pšenicom je do sada zasejano 23.000 hekara, dok je ječam zasejan na 58 odsto od predviđenih 5.000 hektara.
Vlage u zemljištu ima dovoljno, vreme ide na ruku ratarima, priprema
zemljišta za setvu se lako odvija, pa se očekuje da najveći deo površina
bude zasejan do prvih dana novembra.
Strana 10.
SMS MALI OGLASI
064/1629-737
Od 14. 10. do 18. 10. 2013.
• Rast cene kukuruza
• Rast cene pšenice
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
• Dešavanja
na svetskim berzama
AKTUELNOSTI
SUBOTICA • MINISTAR GLAMOČIĆ
NA POLJOPRIVREDNOM FORUMU
“HRANA ZA EVROPU“
Agrar je
najplodonosnija
oblast privrede
A
groprivreda predstavlja veliki
razvojni potencijal Srbije i naš
je zadatak da doprinesemo
njegovom što boljem iskorišćenju
i unapređenju“, rekao je ministar
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić na
prošlonedeljnom otvaranju Trećeg
poljoprivrednog foruma „Hrana za
Evropu – investirajmo u agroprivredu Srbije“ u Subotici.
- Naš cilj je da srpski agrar postane najplodonosnija oblast privrede naše zemlje, privlačan teren za
domaće i strane direktne investicije
i mesto za razvoj agrobiznisa i ekonomije u celini - istakao je ministar
Glamočić.
On je naglasio da kroz agrarnu politiku ministarstvo intenzivno radi na
motivisanju i edukaciji poljoprivrednika
kako bi se povećali prinosi i unapredila
ukupna poljoprivredna proizvodnja.
- U centar zalaganja stavljamo gazdinstvo koje je spremno da jača i da
podigne proizvodnju ukrupnjavanjem
poseda, nabavkom mehanizacije i
primenom savremenih agrotehničkih
mera“, rekao je ministar Glamočić i
dodao da poljoprivrednici moraju biti
spremni za mnogo veću konkurenciju
u procesu pristupanja EU.
Ministar je naveo da su našoj
poljoprivredi neophodna kapitalna
i tekuća ulaganja u primarnu proizvodnju, prerađivačku industriju,
skladišne, prodajne i distributivne
kapacitete, kao i u infrastrukturu.
Ministar Glamočić
na Forumu “Hrana za Evropu”
- Sebi smo postavili visoke ciljeve, ali smo sigurni da ćemo uspeti
da povećamo produktivnost i efikasnost, unapredimo i iskoristimo
izvozni potencijal, modernizujemo
proizvodnju a bezbednost hrane i
prehrambenu sigurnost podignemo
na najviši nivo - saopštio je ministar
Glamočić.
On je dodao da je potrebno raditi još bolje i predanije kako bi se
agrar revitalizovao, bruto domaći
proizvod porastao a konkurentnost
proizvoda podigla na viši nivo.
- Činimo sve što je potrebno da
domaćem agrobiznisu donesemo
dugo očekivan procvat. Mi smo zemlja visoke poslovnosti, pogodno
tlo za ulaganja, pouzdani smo partneri i kolege od poverenja - zaključio je ministar Dragan Glamočić.
S. P.
BEOGRAD • TANKE SVETSKE ZALIHE
ŽITARICA
NOVI SAD
IZ ASOCIJACIJE
POLJOPRIVREDNIKA
Ni rekord ne pomaže Kasni setva
Posebno kritične zalihe pšenice i potrebne
dve dobre uzastopne žetve
O
vogodišnji rekordni prinosi
žitarica u svetu i dalje su nedovoljni kako bi nivo zaliha
bio dovoljan, ocenio je predstavnik
Organizacije Ujedinjenih nacija za
hranu i poljoprivredu.
- Potrebne su nam dodatne količine žitarica da bi zalihe bile popunjene. Smatramo da su potrebne dve dobre uzastopne žetve, da
bi situacija tokom 2014. godine bila
povoljna - ocenio je Abi Abasen,
ekonomista ove organizacije UN. Zalihe pšenice su posebno kritične,
iako bi ovogodišnji prinos trebalo
da dostigne oko 700 miliona tona,
a kukuruza oko 950 do 970 miliona tona.
Zalihe žitarica za 2013-2014. godinu koje iznose više od dve milijarde tone, sedam odsto su veće nego
tokom katastrofalno loše sušne se-
zone 2012-2013. godine.
Istovremeno, svetska potrošnja
je porasla 3,3 odsto za samo godinu dana, i to najviše pšenice i kukuruza zbog sve većeg korišćenja u
industrijske svrhe kao i za alternativna goriva.
Ukoliko prinos žitarica sledeće godine podbaci zbog klimatskih
uslova u Rusiji Ukrajini ili Argentini,
problem svetskih zaliha bi mogao
postati još ozbiljniji.
Cena pšenica je u septembru ove
godine u odnosu na isto vreme lane
pala sa 372 na 312 dolara, a kukuruza sa 323 čak na 209 dolara.
Najveći svetski izvoznici kukuruza su SAD, Kanada, EU, Australija i
Argentina a od 2007. godine i Rusija, Brazil i Ukrajina, a pšenice Rusija, Ukrajina i Kazahstan.
S. P.
Dobri prinosi neznatno povećali zalihe pšenice
A
socijacija poljoprivrednika je
u saopštenju za medije istakla
da je optimalni rok za setvu
pšenice skoro prošao, a da se na terenu stiče utisak da nije zasejano ni
pola površina koje su bile pod ovom
kulturom ove godine. - Niska otkupna cena pšenice ne omogućava
primenu odgovarajuće agrotehnike
i dovela je do nezainteresovanosti
poljoprivrednih proizvođača za setvu pšenice, iako je seme i đubrivo
nešto jeftinije u odnosu na prošlu
godinu. Ove jeseni nedostaju, takođe i podsticajne mere Vlade koje
bi podstakle i omogućile primenu
adekvatne agrotehnike na malom
poljoprivrednom gazdinstvu, kako
bi domaći poljoprivredni proizvođač bio konkurentan proizvođaču
u okruženju – kaže se na kraju
saopštenja, koje je potpisao Miroslav Kiš u ime Upravnog odbora
Asocijacije.
Prema podacima do kojih je došao "AgroServis", ove godine korišćenje nedeklarisanog semena
u setvi biće veće od 50 odsto, a
osnovna upotreba mineralnih đubriva je manja za trećinu. Prema
anketi koju smo obavili, među gazdinstvima malo je onih koji potpuno odustaju od ove proizvodnje
i to su mali posedi. Ima domaćina
i koje ne zanima cena pšenice, jer
seju za svoje potrebe. Niko od anketiranih nikada nije imao ugovor
sa kupcima i prerađivačima, već
samo ugovore o razmeni robe za
inpute.
Neki ratari su rešeni da posle kukuruza, ipak, seju pšenicu, pa barem to bilo i do polovine novembra
meseca.
Kako prenosi "AgroServis", deklarisanog semena u zemlji ima dovoljno na lageru.
S. P.
BEOGRAD • VINOGRADARSKA PODRUČJA I GEOGRAFSKO POREKLO VINA
Nova rejonizacija vinograda
Cilj da vina sa geografskim poreklom postanu prepoznatljiva na svetskom tržištu
N
a završnoj prezentaciji tvining projekta „Jačanje kapaciteta i tehnička pomoć u
izradi nove rejonizacije vinogradarskih područja i sistema geografskog
porekla vina“, održanoj u Beogradu,
državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Danilo Golubović izjavio je da je i
nama, po uzoru na Evropu, cilj da
kroz srpsko vino promovišemo svoju zemlju sa svim specifičnostima
koje pojedini njeni krajevi nose i da
naša vina, a pre svega vina sa geografskim poreklom, postanu prepoznatljiva na svetskom tržištu.
Golubović je naglasio da je u
okviru projekta obavljen veliki posao i da su u izradi nove rejonizacije
vinogradarskih područja učestvovali skoro svi eminentni stručnjaci iz
ove oblasti što je rezultiralo čvrstom potporom za dalji razvoj celokupnog sektora vina u Srbiji.
Imajući u vidu reforme u Evropskoj
uniji, državni sekretar Golubović je iz-
Državni sekretar Danilo Golubović
javio da nam je pomoć italijanskih eksperata u usklađivanju domaćih propisa
od neprocenjivog značaja.
- Nadamo se da će se ovako
uspešna saradnja sa partnerima iz
Sa prezentacije projekta
Evropske unije nastaviti i putem novih projekata koji će doprineti da se
celokupan sektor vina u Srbiji još
više unapredi - zaključio je Danilo
Golubović.
Pored državnog sekretara Golubovića, na prezentaciji su govorili
i menadžer projekata iz Delegacije Evropske unije gospodin Karl
Hajnc Vogel (Karl Heinz Vogel),
predstavnik Ambasade Republike Italije gospodin Marko Leone
(Marco Leone) i drugi.
S. P.
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Marija Balabanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
25. oktobar 2013.
RATARSTVO - REČI STRUČNJAKA
KAKO POSTOJI MOGUĆNOST ZAKASNELE SETVE STRNIH ŽITA, NAMEĆE SE PITANJE:
Kako sprečiti značajniji pad prinosa?
Optimalni rokovi setve nekih ozimih žita ubrzano se bliže kraju i polako zalazimo u tzv. „tolerantne rokove setve“, te upozoravamo proizvođače da što pre iskoriste predstojeće lepe dane i (ukoliko to još nisu učinili) krenu sa predsetvenom pripremom i setvom žita - Ni povećanim količinama mineralnih đubriva ne može se sprečiti
smanjenje prinosa koje nastaje kod kasnih rokova setve pšenice
Za one koji to još nisu obavili – pravo je vreme za pripremu i setvu pšenice
U
prethodnim brojevima pisali
smo mnogo o značaju blagovremenosti izvođenja pojedinih agrotehničkih operacija, kao
pripremne informacije za predstojeću setvu strnih žita. Jari usevi sada
su već uveliko napustili njive i preostale su još neznatne površine gde
to nije učinjeno. Međutim, optimalni
rokovi setve nekih ozimih žita ubrzano se bliže kraju i polako zalazimo u tzv. „tolerantne rokove setve“,
te upozoravamo proizvođače da što
pre iskoriste predstojeće lepe dane
i (ukoliko to još nisu učinili) krenu
sa predsetvenom pripremom i setvom žita. Ove izuzetno značajne
agrotehničke mere, međutim veoma su zavisne od vremenskih uslova, pri čemu samo pravi momenat
obavljanja određene operacije može dati pun efekat. Zato ćemo se
ukratko podsetiti vremenskih prilika
u proteklom periodu, ovoga puta sa
aspekta sadržaja vlage u zemljištu
i mogućnosti obavljanja ove dve
operacije.
Podsećamo da je većina zemljišta u Vojvodini do kraja septembra
bila oko normalne vlažnosti, što je
omogućavalo kvalitetnu obradu i
pripremu za setvu ozimih žita (pod
uslovom da su predusevi skinuti sa
njiva). U periodu od 29. septembra
do 1. oktobra nastupilo je oblačno,
hladno i kišovito vreme u većem
delu Vojvodine, sa lokalno obilnim
padavinama. Nakon toga došlo je
do postepenog prestanka padavina
i delimičnog razvedravanja, a u jutarnjim časovima su već bili zabeleženi i prvi slabiji mrazevi. Velike
količine padavina znatno su popravile stanje vlage u zemljištu, ali i
prolongirale setvu žita ka kasnijim
rokovima.
Prema najavi RHMZ Srbije, u narednih nekoliko dana očekuje nas
lepo vreme, sa visokom temperaturama za ovo doba godine, a nedavne padavine su takođe izuzetno dobrodošle da još više poprave stanje
zemljišne vode. Dakle, za one koji
to još nisu obavili – pravo je vreme
za pripremu i setvu pšenice!
Da se malo podsetimo i naučnih
činjenica: Vreme setve ozimih žita
podešava se tako da biljke uđu u zimu dobro razvijene, sa najmanje tri
lista, u određenoj kondiciji koja je
preduslov najboljeg i najsigurnijeg
prezimljavanja. Kasna setva nije za
preporuku, jer nedovoljno razvijene
biljke propadaju u uslovima oštrije
zime. Preživele biljke u proleće brže prolaze stadijume razvića i etape organogeneze, dolazi do skraćivanja faze bokorenja (u kojoj se
formiraju glavni elementi prinosa),
te se povećava rizik proizvodnje. Ni
povećanim količinama mineralnih
đubriva ne može se sprečiti smanjenje prinosa koje nastaje kod kasnih rokova setve pšenice.
Pored navedenog, vreme setve
praktično određuje intenzitet delovanja svih ostalih činilaca u proizvodnji pšenice. Ono
utiče na dužinu vegetacije, posebno na dužinu
perioda bokorenja, na
razvoj korenovog sistema, odnos nadzemnog
dela biljke i korena, na
visinu biljaka, konačan
sklop, stepen iskorišćavanja NPK hraniva, konkurentnost žita
prema korovima, otpornost prema patogenima, prezimljavanju,
itd. Zakašnjenje u setvi
pogoršava status biljaka i direktno smanjuje potencijal za prinos.
Prema nekim ranijim istraživanjima Pankovića
i Maleševića, došlo se
do zaključka da svako
odstupanje od optimalnog roka setve pšenice
povlači pad prinosa od
Pri setvi pšenice izvan optimalnih rokova - ishod se ne može predvideti 5-20%, u zavisnosti od
25. oktobar 2013.
broja dana zakašnjenja setve. Isti
autori napominju da najveći deo
sortimenta treba sejati u optimalnom roku setve - za ozimi ječam
to je period od 20. septembra do
5. oktobra, a za ozimu pšenicu od
5. do 25. oktobra, gde je redosled
setve od kasnijih prema ranijim genotipovima.
Na području naše države, svake
godine, a iz različitih razloga, uobičajeno je i može se očekivati i od 30
do 50% kasnije setve (novembarske, pa čak i decembarske); te bi
u takvim slučajevima trebalo sejati sorte tolerantne na kasne rokove
setve, ili odabrati neke fakultativne
sorte.
Kao ilustraciju svega napred navedenog, prikazaćemo podatke do
kojih su u svojim istraživanjima
došli koautori ovog teksta, proučavajući 28 godina rezultate ogleda
u kome se ispituju rokovi i gustine
Naučne
činjenice
Vreme setve ozimih žita podešava se tako da biljke uđu u
zimu dobro razvijene, sa najmanje tri lista, u određenoj
kondiciji koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Kasna setva nije za preporuku, jer nedovoljno razvijene biljke propadaju u uslovima
oštrije zime.
setve pšenice kod velikog broja sorti. Najbolji prikaz kretanja prinosa u
28-godišnjem proseku daje sledeći
grafikon, koji prikazuje prosečnu reakciju svih analiziranih sorti na vreme setve *Graf. 1. Uticaj roka setve
na prinos zrna pšenice (t ha-1)
Kao što se jasno uočava sa grafikona, tokom posmatranog perioda,
najveći prinos zrna dobija se pri setvi u 2. roku (10-20. X), a značajno je veći u odnosu na sve ostale
rokove. Prinosi zrna u oktobarskim
rokovima (1., 2. i 3. rok) bili su značajno veći u odnosu na novembarske (4. i 5. rok) i decembarski rok
setve (6. rok).
Smanjenje prinosa zrna u 1. i 3.
roku setve (u odnosu na 2. rok – uzeto kao 100%) iznosilo je svega 2%, u
4. roku prinos je bio manji za 7%, u
5. roku za 12%, dok je pri decembarskoj setvi prinos bio niži za čak 21%.
Slično ovome, iznoseći rezultate iz široke proizvodnje u Vojvodini tokom
perioda 2000-2005. godine, Panković
i Malešević navode da nije bilo značajnijeg pada prinosa pšenice kada
se setva obavi do 31. oktobra, dok
je nakon tog roka trend pada prinosa
bio oko 10-15% na svakih 10 dana
kašnjenja.
Dakle, pri setvi pšenice izvan optimalnih rokova - ishod se ne može
predvideti. Pad prinosa je neizbežan, ali koliki će taj pad biti zavisiće
od daljih tokova klimatskih činilaca.
Naročito će to biti važno u proleće.
Pri naglom prelazu iz zime u leto,
dakle topli mart i april mogu uticati
na veoma niske prinose pšenice iz
kasne setve. Ali, ukoliko bi proleće
bilo nešto produženije i hladnije od
proseka, produžilo bi i vegetativnu
fazu porasta, pa bi se bolje razvio
potencijal i kasnije zasejane pšenice. Međutim, to se zaista ne može
predvideti, ali je sigurno da se povećava rizik proizvodnje usled kasne setve.
Doc. dr Goran Jaćimović
Mast. inž. Vladimir Aćin
Prof. dr Miroslav Malešević
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
i Institut za ratarstvo
i povrtarstvo
3
AKTUELNOSTI
NOVI SAD • UDRUŽIVANJE FRUŠKOGORSKIH VOĆARA
BEOGRAD • NACIONALNA KONFERENCIJA O
AGROBIZNISU
Fruškogorska
kooperativa
Stočarstvo palo
na najniže grane
Stopa pada u stočarstvu iznosi od dva do tri odsto godišnje, a za obnovu osnovnog stada, kakvo smo imali
osamdesetih godina, treba nam minimum 10 godina
Planira se izgradnja hladnjače i sistema za navodnjavanje voćnjaka
P
redsednik Vlade AP Vojvodine
dr Bojan Pajtić i pokrajinski sekretar za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo Goran
Ješić, primili su sredinom meseca predstavnike kompanije "Atos
fruktum" Mitra i Mišu Deurića i
predsednika opštine Irig Vladimira
Petrovića, koji su predstavili ideju
o formiranju takozvane "Fruškogorske kooperative", koja bi trebalo da
okupi voćare iz rejona Fruške gore,
kako bi zajednički nastupali na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu. Sastanku je prisustvo-
vao i predsednik Skupštine opštine
Ruma Nenad Borović.
Kako je istaknuto, udruživanje
voćara u okviru "Fruškogorske kooperative", osim što predstavlja
napredak u brojnim segmentima
poslovanja, pre svega malih proizvođača, jedan je od načina za "preživljavanje" na tržištu zbog pojave sve
veće konkurencije inostranih kooperativa. Kao tržišno orijentisana, kooperativa bi obuhvatala sektor prodaje
i nabavke, skladištenja, te konsaltinga i kontrole. Značaj formiranja takve kooperative ogleda se u zagaran-
Sastanak sa fruškogorskim voćarima
tovanom plasmanu proizvoda kroz
sistem "3K" (kvalitet, kontinuitet i
kvantitet), formiranju zajedničkog
brenda, otvaranju novih tržišta, poput Bliskog istoka i Zapadne Evrope,
uspostavljanju visokih standarda u
tehnologiji proizvodnje i drugo. Takođe, u okviru projekta "Fruškogorska
kooperativa" planirana je i izgradnja moderne hladnjače za čuvanje i
pakovanje voća, u skladu sa visoko
standardizovanom voćarskom proizvodnjom. Realizacijom projekta "Fruškogorska kooperativa", bilo bi zaposleno više od 450 radnika.
Na sastanku je predstavljen i projekat navodnjavanja fruškogorskih
voćnjaka u rejonu Iriga. S obzirom
na to da je Fruška gora "siromašna"
vodom, koja je neophodna za bolji
kvalitet ploda, posebno za obojenost i
kvantitet usled povećanja kalibra ploda, neophodno je obezbediti dodatne
količine vode za bolji rod. Projektom
navodnjavanja predviđeno je da se
voda iz Save sprovede do akumulacija koje bi bile izgrađene blizu voćnjaka, što bi omogućilo navodnjavanje
u letnjem periodu. Realizacijom ovog
projekta bilo bi obezbeđeno navodnjavanje za više od 1.300 hektara
voćnjaka.
Kako se saznaje, „Fruškogorska
kooperativa“ će, za početak, ujediniti
oko 15 sitnijih voćara opštinama Ruma i Irig. ali i veći sistem „Atos fruktum“ koji ima oko 90 hektara plantaža jabuke.
S. P.
NOVI SAD • ZAHTEV MLINARA I PEKARA VLADI SRBIJE
Uvesti kontramere
Makedoniji
I dalje potpuno onemogućen izvoz brašna iz Srbije u Makedoniju
U
druženja mlinara i pekara Žitovojvodina zatražilo je u utorak
od ministra trgovine Rasima
Ljajića da Vlada Srbije odmah zabrani
uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Makedonije, s obzirom da je i dalje potpuno onemogućen izvoz brašna iz Srbije u Makedoniju.
- Izvoznici brašna zahtevaju od Vlade Srbije da odmah, u cilju zaštite domaće izvozne privrede, donese odgovarajuće mere zabrane uvoza agrarnih
proizvoda iz Makedonije - navodi se u
saopštenju Žitovojvodine.
To poslovno udruženje je podsetilo
da je Ministarstvo trgovine Srbije još
početkom jula dostavilo Ministarstvu
poljoprivrede Makedonije službeni dopis u kojem se apeluje da preduzme
odgovarajuće mere, kako bi se otklonili problemi u izvozu brašna iz Srbije
u Makedoniju.
Žitovojvodina je naglasila da je Ministarstvo trgovine Srbije i tada zapretilo da će uvesti kontramere prema
Makedoniji, ali to nije uradilo.
Kako je istoga dana Tanjugu izjavio
direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav
Saković, ovde se radi o vancarinskim barijerama i "iznalaženju mogućnosti da se
do maksimuma oteža uvoz brašna u Makedoniju i zaštite njihovi mlinovi".
On je istakao da "otezanje" sa
štampanjem, izdavanjem i distribucijom markica ne odgovara srpskim
izvoznicima koji brašno plasiraju na
makedonsko tržište.
4
Stočarstvo ne trpi neizvesnost
N
a petoj Nacionalnoj konferenciji o agrobiznisu rečeno je da
se stočarstvo u Srbiji nalazi na
najnižim granama do sada, a u toj
oblasti se beleži pad od 1,5 do tri odsto na godišnjem nivou. Stručnjaci su
istakli da je neophodno što pre zaustaviti pad u stočarskoj proizvodnji i
osipanje stočnog fonda, ali i dodali da
stvari "ne treba lomiti preko kolena" i
da će za to biti potrebne godine.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Maja Timotijević kazala
je da se u stočarstvu od 1990. godine
pad od 1,5 odsto godišnje, kao i da
je broj i kvalitet grla došao na najnižu tačku.
- U Srbiji imamo prosečno 0,35
uslovnih grla po hektaru, dok u je u
Evropi taj prosek jedno uslovno grlo po hektaru - rekla je Timotijević
na skupu u Privrednoj komori Srbije
(PKS).
Ona je naglasila da je stočarstvo
zamajac poljoprivrede, i napomenula
da će agrarni budžet za narednu godinu biti na otprilike istom nivou kao u
2013, ali da će sredstva biti drugačije
raspodeljena, i to u korist stočarstva.
Treba što pre doneti i Strategiju
razvoja poljoprivrede, jer je stočarstvo grana koja ne trpi neizvesnost,
navela je Timotijević.
Direktorka Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Snežana Trivunović rekla
je da je neophodno unaprediti rasni
sastav nekih vrsta, jačati domaću genetiku, povećati brojno stanje stoke
svih vrsta, kao i broj grla pod kontrolom produktivnosti (umatičena grla sa
pedigreom).
Što se tiče plasmana na strana tržišta, treba podići konkurentnost domaćih proizvođača, usaglasiti se sa
regulativom EU i obezbediti potrebne
sertifikate i kvalitet proizvoda, navela
je Trivunović.
Savetnik predsednika PKS Vojislav Stanković rekao je da je udeo
stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji u 2013. spao na 28,6 odsto, ukazujući da on u" dobro strukturisanim"
poljoprivredama iznosi 50 odsto.
Prema njegovim rečima, stopa pada u stočarstvu iznosi od dva do tri
odsto godišnje, a za obnovu osnovnog
stada kakvo smo imali osamdesetih
treba nam minimum 10 godina.
Stanković je rekao i da nemamo
vise vremena za usvajanje strategije, već treba hitno izraditi programe
za razvoj pojedinih segmenata stočarstva.
Predsednik Udruženja odgajivača
ovaca i koza "Bikara" Vladimir Kankaraš tvrdi da nije sve tako crno kao
što izgleda, da Udruženje radi na unapređenju proizvodnje, ilustrujući to
uvozom 700 koza iz Francuske.
- Od 2016. godine tražićemo i prestanak otkupa grla koja nisu u sistemu
kontrole kvaliteta - kazao je Kankaraš
na konferenciji koju je organizovalo
udruženje novinara za poljoprivredu
"Agropres" i Agrobiznis magazin uz
podršku PKS.
B. G.
SREMSKA MITROVICA
SPREČAVANJE ZARAZNIH BOLESTI ŽIVOTINJA
Mamcima
protiv besnila
Makedonci otezanjem štite svoje mlinove
- Mi izvezemo oko 12.000 tona brašna prosečno na mesečnom nivou, od
toga jedna trećina ide za Makedoniju
- kazao je Saković. S druge strane, na
Makedoniju "otpada" svega tri odsto
ukupnog izvoza srpske pšenice, dodao
je on.
Prema njegovoj oceni, politika Makedonaca je da kupe što manje brašna i što više pšenice, koje nemaju
dovoljno.
Saković nije za uvođenje kontramera, a kako je istakao, tu stvar bi
trebalo rešiti na način koji je prihvatljiv za obe strane.
Makedonija je prethodno 1. jula
donela meru o ogranicenju uvoza pšenice i brašna, koja je predviđala da
za kilogram uvezene srpske pšenice
makedonski uvoznici moraju da kupe
tri kilograma domaće, a za kilogram
uvezenog brašna četiri kilograma domaćeg žita.
Uredbom je bilo predviđeno da
uvoz pšenice i brašna u Makedoniju
bude ograničen do 31. decembra ove
godine, ali je sporni propis, u delu koji
se odnosi na pšenicu, prestao da važi
2. septembra, a na brašno 15. septembra.
Srbija u Makedoniju, prema podacima Ministarstva trgovine, godišnje
izvozi oko 50.000 tona pšenice i između 30.000 i 40.000 tona brašna.
S. P.
S
edma po redu kampanja oralne
vakcinacije lisica i drugih divljih
životinja protiv besnila sprovodiće se na teritoriji Grada Sremska
Mitrovica od 29. oktobra do 9. novembra. Vakcinacija će se sprovoditi distribucijom vakcina - mamaka odnosno
njihovim izbacivanjem iz aviona na
područje cele Republike Srbije, osim u
naseljenim mestima, na vodenim površinama i velikim saobraćajnicama.
- Ovo je zajednički projekat Republike Srbije i Evropske unije a cilj mu je
sprečavanje i iskorenjivanje besnila,
iste aktinosti se sprovode od 2010. godine. Obaveštenja o vakcinaciji divljači
biće prosleđena iz Gradske uprave za
poljoprivredu grada Sremska Mitrovica
svim mesnim zajednicama, kao i lovačkim društvima i udruženjima - rekao
je načelnik uprave Vladimir Nastović.
U obaveštenju javnosti upućenom
istim povodom ističe se da ukoliko ne-
Mamci
ko naiđe u poljima na mamak da treba
da ga izbegava:
- Zato ukoliko građani primete postavljene mamke, neka ih diraju jer
sadrže vakcinu protiv besnila. Takođe,
apelujemo da ukoliko ljudi dođu u dodor sa mamcima da obavezno dobro
operu ruke ili se jave lokalnoj zdravstvenoj ambulanti, stoji u obaveptenju
upućenom javnosti povodom akcija suzbijanja besnila kod divljih životinja.
S. Đ.
25. oktobar 2013.
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
NOVI SAD • SA DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA LOKALNIM AKCIONIM GRUPAMA
Partnerstvo Rume i Inđije se isplatilo
Za pripremu lokalnih strategija ruralnog razvoja - partnerstva za teritorijalni ruralni razvoj u AP Vojvodini
za 2013. godinu, jedini projekat iz Srema koji će biti finansiran jeste projekat SremIN Agencije za ruralni
razvoj opštine Inđija
P
okrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prošle nedelje na konferenciji u Novom sadu pod nazivom
„Lider u Srbiji - kako izgleda 2013,
a kako 2015. godine“ dodelio ugovore na osnovu konkursa za dodelu
bespovratnih sredstva za pripremu
lokalnih strategija ruralnog razvoja-partnerstva za teritorijalni ruralni
razvoj u AP Vojvodini za 2013. godinu. U okviru projekte LEADER, od 11
prijava, devet je zadovoljavalo uslove konkursa, pa je iz budžeta Pokrajine obezbeđeno po 300.000 dinara
po projektu. Jedini projekat iz Srema
koji će biti finansiran jeste projekat
SremIN Agencije za ruralni razvoj
opštine Inđija.
- Naša Agencija za ruralni razvoj
Sa dodele ugovora u Novom Sadu
je bila inicijator osnivanja lokalne
akcione grupe teritorijalnog partnerstva pod nazivom SremIN i to je projekat koji obuhvata partnerstvo naše
i rumske opštine. Projekat se sastoji od partnerstva javnog, privatnog i
civilnog sektora, a jedan od zadataka akcione grupe jeste izrada nacrta strategije ruralnog razvoja - kaže
Biljana Zec, direktorica Agencije za
ruralni razvoj opštine Inđija i ističe da
je prva faza završena i da ih očekuje
dalji rad na projektu.
- Sada sledi usavršavanje strategije, da ispoštujemo preporuke i uradimo projektne zadatke. Ukoliko prođemo i drugu fazu, dobićemo status
od pokrajinskog sekretarijata za priznavanje partnerstva za teritorijani
ruralni razvoj - istakla je ona i dodala
da je reč o bespovratnim sredtvima i
da su za sada kao i svi ostali dobili 30
posto sredstava.
Ugovore je sa predstavnicima lokalnih akcionih grupa potpisao Slobodan Teofanov pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo koji je istakao da je ovo dobra praksa Vlade
Vojvodine koja se sprovodi nekoliko
godina unazad.
- Mislim da je ovaj projekat veoma
važan zbog toga što je sve značajni-
Biljana Zec
ji u Evropskoj Uniji koja opredeljuje
sredstva i veoma je bitno da idemo u
korak sa tim. Treba animirati lokalne
akcione grupe da daju svoj maksimum i iskoriste potencijal koji imaju
kako bi se realizovali ovi i slični programi-rekao je Teofanov.
- Lider program je značajan pre
svega zbog toga što su lokalne akcione grupe stožer za razvoj sela. Opredelili smo ukupno 10 miliona dinara
za, za svaku grupu po milion dinara.
To su skromna sredstva namenjena
za rad akcionih grupa i troškove izrade strategija. Suština je da lokalne
akcione grupe čine ljudi dobre volje
koji će znalajno doprineti razvoju njihovih ruralnih sredina-rekao je na
kraju pomoćnik sekretara za poljoprivredu.
Pored inđijske Agencije za ruralni razvoj, sredstva su dobili: Ruralni
edukativni centar - Sunčana ravnica,
Lider iz Banatskog Karlovca, Deliblatska peščara, Lokalna akciona grupa
Gornji Tamiš, Lokalna akciona grpa
Tromeđa Agrobiznis centar iz Novog
Kneževca, partnerstvo Podbrdska
oaza - Udruženje agronoma „Agroznanje“ iz Vršca, Lokalna akciona
grupa Čoka 321 - Udruženje građana
„Razvoj sela“-Rasel, Lokalna akciona grupa Partnerstvo za PotamišjeUdruženje građana „Eko talas“ Tomaševac i Lokalna akciona grupa Carska
bara-Turističko društvo Belo Blato.
U radu konferencije, koja je u drugom delu obuhvatala izveštaj o statusu IPARD programa u Srbiji, učestvovali su predstavnici organizacija
civilnog društva, lokalnih akcionih
grupa, Kancelarija za evropske integracije i Kancelarija za saradnju sa
civilnim društvom.
Marija Balabanović
SREMSKA MITROVICA • USPEŠNО SUBVENCIONISANJE JESENJE SETVE
„Planuli“ krediti za tri dana
Poljoprivrednicima pomoć stigla u pravo vreme, a koliko su oni bili zainteresovani potvrđuje
199 podnetih zahteva koji su u postupku odobravanja
A
kcija subvencionisanja kamata na kratkoročne kredite koje
je, u sklopu pomoći primarnim
proizvođačima, organizovao Grad
Sremska Mitrovica, odnosno Gradska uprava za poljoprivredu više
je nego uspešna, jer je za tri dana
završen ovaj posao. Stiglo je 199
zahteva, novac je nekima od proizvođača - korisnika kredita već ispla-
Računica
Računica vezana za kratkoročni kredit izgleda ovako: ako
seljak uzme 100.000 dinara
kredita, plaća na kraju isteka
godine sa kamatom 118.000
dinara ili 120.000 dinara. Od te
sume 18.000 odnosno 20.000
dinara je kamata, a polovinu
sume kamate plaća svakom
korisniku grad putem ove subvencije.
ćen od strane banaka, a ostali su
u postupku odobravanja, potvrdio
nam je Vladimir Nastović, načelnik za poljoprivredu, najavljujući da
će se i dogodine organizovati sličnu
akcija i eventualno obezbediti više
novca za ovaj vid pomoći.
Naime, ove godine u budžetu
grada je izdvojeno pet miliona dinara za pomoć poljoprivrednicima u
vidu pokrića dela kamate na kratkoročne kredite za kupovinu setvenog repromaterijala. Tim povodom
je organizovan javni poziv bankama
da se uključe u program. Na poziv
je konkurisalo šest banaka, od kojih je pet učestvovalo i sa njima je
grad potpisao ugovor. To su : "Inteza banka"," Opportunity banka",
„Pro kredit banka“, koje su potpisale najviše ugovora sa poljoprivrednicima, ali i "NLB banka" i "AIK
banka" koje su imale nešto manje
ugovora u aktuelnoj akciji.
- Išli smo projekcijom da učešće
Korisna akcija
Predstavnik Opportunitiy banke
na terenu Stanko Baraksadić, smatra da je subvencionisanje dobro zamišljeno, organizovano i sprovedeno
i zato daje efekte.
- Poljoprivrednici su bili upoznati
sa akcijom jer je bila dobro medijski
propraćena i zato ne treba da čude
efekti koji su postignuti. Od ovakvih
akcija poljoprivrednici će imati koristi
- rekao je Baraksadić.
Među zainteresovanima za ove
kredite bio je i Željko Šerfezi iz Stare Bingule.
- Mnogo mi znači ovakav kredit,
makar bio kratkoročan jer već imam
dugoročni kredit za unapređenje vo-
grada bude od 10 odsto u kamati
za ove kratkoročne kredite, oni su
na period od 12 meseci i namenjeni
su za potrebe obezbeženja repro-
ćarstva. Novac ću sada imati za kupovinu reproamterijala - poručio je
Šerfezi.
Divošanin Ljubiša Ruvarac je
podneo zahtev za kredit na maksimalnu sumu od 300.000 dinara,
ugovor još nije potpisao, ali se nada
da će uspeti jer su ga iz banke već
zvali.
- U poljoprivredi nema gotovog
novca, a on je potreban pogotovo u
vreme setve zato mi je dragocen ovaj
kredit. Ja se bavim i stočarstvom i
ako sve uspe, zasejaću. Imaću osiguranu svoju hranu za stoku koju gajim, a tako ću lakše da vratim uzeti
kredit - veli Ljubiša Rubarac.
materijala
poljoprivrednicima sa
područja grada Sremska Mitrovica. Ukupno je odvojeno pet miliona
dinara za ovu aktivnost za jesenju
Potpisivanje ugovora sa bankarima
25. oktobar 2013.
Vladimir Nastović, načelnik
setvu, a pojedinačni krediti iznosiće od 100.000 dinara do 300.000
dinara ili od 1.000 do 2.500 evra.
Uz novac kojeg je izdvojio grad iz
budžeta, mnogo više novca plasirano je od strane banaka - ocenio je
načelnik za poljoprivredu.
Iako je akcija subvencionisanja
provedena nedavno, a rok za prijavljivanje poljoprivrednika bio kratak, ona je uspešno realizovana.
Seljaci dobro reagovali, krediti su
im bili više nego interesantni, jer
su "planuli" za tri dana, a inače rok
za podnošenje zahteva je bio nešto
duži.
- Ova mera ne samo da se dobro pokazala, već dosta govori o
stanju u poljoprivredi, da gotovog
novca nema, da su potrebe velike
i zato ćemo je planirati i dogodine.
Na sličnu pomoć proizvođači mogu
da računaju već kod prolečne setve
- poručio je načelnik Nastović.
S. Đaković
5
NAŠA TEMA
SELA U SRBIJI IZMEĐU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
Stvaranje srpskih farmera
i propadanje malih gazdinstava
Piše: Branislav Gulan
P
ostignuti efekti politike „stvaranja srpskih farmera“ i „krupnih farmera koji obrađuju
200 i 1.000 hektara“ kao i uvođenje
kategorije „registrovanih gazdinstava“ (bez obzira na to što su svi vlasnici gazdinstava u katastru i obveznici su poreza na imanja) nisu do
sada celovito analizirani. Očigledno
je i na prvi pogled da se u tom procesu do sada nisu stvarala ekonomski zaokružena integrisana i održiva
gazdinstva. Ti novi „farmeri“ obično
imaju sopstvena imanja i određenu
količinu zemljišta u zakupu u skladu
sa raspoloživim mašinskim parkom
i kapacitetima za obradu i korišćenje sa oslanjanjem na podsticajne
mere i subvencije države.
- Ni govora nema o srazmernom
broju uslovnih grla stoke na takvom
gazdinstvu što bi iziskivalo organizaciju proizvodnje i gajenje biljaka
u plodoredu, uz agrotehniku koja bi
osiguravala održanje i negu agrobioloških vrednosti zemljišta. Zemljište
u zakupu po pravilu je „tuđe“, ono
se raubuje i koristi samo u skladu
sa šansama za sticanje profita, a država svojim subvencijama, makar i
nehotice, to podstiče.To upućuje na
zaključak da se uporedo odvija proces propadanja malih gazdinstava uz
istovremeno propadanje i degradaciju njihovog zemljišta kao osnovnog
proizvodnog potencijala. Takođe, sva
propaganda o organskoj proizvodnji (priča se da je sad organizovana
na oko 6. 000 hektara, a želja je da
bude na oko 600.000 hektara?) ostaje u sferi iluzija ako se ne stvaraju
gazdinstva sa odgovarajućim brojem
uslovnih grla stoke po hektaru, kako
bi se uz sve ekonomske efekte, stajnjakom održavala biološka vrednost
zemljišta - ukazuje zadružni poslenik
Branko Maričić.
Zemljište u zakupu po pravilu je „tuđe“, ono
se raubuje i koristi samo u skladu sa šansama za sticanje profita, a država svojim subvencijama, makar i nehotice, to podstiče.
Takođe, sva propaganda o organskoj proizvodnji ostaje u sferi iluzija ako se ne stvaraju gazdinstva sa odgovarajućim brojem
uslovnih grla stoke po hektaru, kako bi se
uz sve ekonomske efekte, stajnjakom održavala biološka vrednost zemljišta - ukazuje zadružni poslenik Branko Maričić
Što se tiče javnog mnjenja, na
sceni su uglavnom opšte i već skoro
profanisane proklamacije o “poljoprivredi kao razvojnoj šansi“, o „povratku na selo“, o negovanju tradicije, običaja, povratku crkvi… Uz
puni respekt prema negovanju i čuvanju kulturnih vrednosti i tekovina
nasleđa, neki običaji i oblici uzajamnih odnosa nepovratno su ostali u
prošlosti i prešli u sadržaje folklora.
Mobe, komušanja, žetva, vršidba…
nemaju mesta u savremenom životu kad kombajn u jednom prohodu
obavi sve poslove.
- Savremena intenzivna proizvodnja zasnovana je na modernim
i visoko produktivnim tehnološkim
sredstvima i postupcima. Međutim,
puni efekti proizvodnje ne zavise
isključivo od tehnike i tehnologije.
Šta više, proizvodnja seoskih gazdinstava mnogo više je podređena
i zavisi od položaja i statusa proizvođača u produkcionim odnosima
u društvu i na tržištu. Okvire i teret
inferiornosti sitne robne proizvodnje, seljak može prevazilaziti jedino organizovan u oblike zadružnog
proizvodnog i poslovnog odnosa priča Maričić.
Državni
i zadružni paradoksi
Stručna javnost je skoro indiferentna pred činjenicom da su zemljoradnička gazdinstva, pa i ona
razvijenija, izgrađena po formuli
„srpski farmeri“ direktno upućena
na inferiornu poziciju u poslovanju
sa firmama kapitala, jer ih one ekonomski iscrpljuju.
Napuštena i sela sa znatnim proizvodnim potencijalom
Poslovanje kroz zadrugu
Poslovanje kroz zadrugu omogućava dobrovoljno i otvoreno
članstvo. U tome postoji društvena odgovornost, kao i servisiranje
unapredjenja proizvdoa i zajednički plasman na tržište. Demo-
6
kratska je kontrola zadrugbara u
upravljanju.Članovi imaju udruženi rad i samopomoć. Njhivo ekonomsko učešće je ravnopravno,
a sve to omogućava im da imaju
smanjene troškove poslovanja.
Zemljište u zakupu je, po pravilu „tuđe“ i raubuje se
Istorija zadrugarstva u Srbiji
Branko Maričić
Stručne i državne institucije
ponašaju se kao da su prihvatile i
da se drže shvatanja po kome se
nužnost ukrupnjavanja gazdinstava mora ostvariti isključivo putem
propadanja sitnih, pa ne pokreću
inicijative za njihovo zadružno organizovanje po evropskim modelima sa ciljem da se emancipuju organizovani u sposobne i nezavisne
zadružne asocijacije, da bi se nužan
proces ukrupnjavanja ostvarivao u
okvirima zadružnog poslovnog odnosa. Paradoks je da ni zadružni
savezi ni zadružne uprave ne rade
na tome čuvajući svoj lagodan inferiorni položaj bez odgovornosti.
U stručnoj javnosti nije dovoljno
prisutno i ne preovlađuje poznavanje suštine sadržaja zadružnog
poslovnog organizovanja koji se u
većini evropskih zemalja dokazao
kao put progresa. Ne uočava se i
ne ističe razlika između zadružnog
poslovnog odnosa u kome, saglasno
zadružnim principima, sva korist iz
celokupnog poslovnog procesa pripada članu zadruge srazmerno veličini njegovog učešća, na jednoj i,
poslovnog odnosa u kome se profit
prisvaja srazmerno veličini svojine
kapitala,na drugoj strani.
Ako Moren govori o „pravednoj
trgovini“ i „ukidanju grabljivih posrednika“, to najpre asocira na zadružne poslovne odnose. (Treba li
podsećati na pisanje DŽ.P.Vorbasa i
drugih zadružnih pisaca).
Kao ”drugu ekonomsku politiku” Moren vidi „velike poduhvate
na revitalizaciji sela, borbu protiv
efekata zagađenosti i rehumanizaciju gradova“…Stanje sela u Srbiji
iziskuje diferenciran, ali u svakom
slučaju temeljan interdisciplinaran
pristup. Moglo bi se reći da, u najmanju ruku, postoje dve kategorije
sela:
Jedno su sela u kojima se živi,
proizvodi, opstaje i u kojima je
potrebno uneti podsticaje razvoja
uvođenjem organizacije rada i pro-
Pod uticajem razvoja zadružnog sektora i osnivanja prvih
zadruga početkom 19. veka, pre
svega, u Zapadnoj Evropi, razvija se zadrugarstvo i u Srbiji. U
tom periodu razvoj zadruga je,
pre svega, nastavo kao odgovor
na potrebe sitnih poljoprivrednih
proizvodjača i zanatlija.
• Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije je osnovana u Bačkom Petrovcu 1846. godine;
• Prva Kreditno-zemljoradnička zadruga u Centralnoj Srbiji
osnovana je 1894. godine u selu
izvodnje, osvajanja novih proizvoda, organizacije za osvajanje tržišta, organizacije raznih delatnosti
prerade, dorade, pakovanja, domaće radinosti, kulturnog života,
obrazovanja, zdravlja, dečje zaštite…a u svemu tome bi zadružni
oblici mogli biti prihvatljivi,održivi
i perspektivni…
Nestale zadruge
Veći deo sela ostao je bez svojih zadružnih i kooperantskih organizacija (godišnje nestane oko
100 zadruga), a često je i preostala
imovina ovih organizacija njihovim
propadanjem i stečajem prešla u
svojinu raznih vlasnika koji nemaju interes podudaran sa interesima
sela i daljeg razvoja. U tim selima
tek poneko gazdinstvo odskače od
ostalih po proizvodnji na sopstvenom posedu i na zemljištu koje uzima u zakup od onih koji su postali
nesposobni za proizvodnju i obradu
svojih imanja. Većina gazdinstava u
posedu radno sposobnih, zaposlenih
van sela i poljoprivrede, sve više se
svodi na naturalnu proizvodnju, za
sopstvene potrebe. Celokupna robna proizvodnja, kako onih ,,jačih“,
tako i ostalih kojima preostaje proizvoda za tržište, plasira se isključivo u neorganizovanom, ličnom i
pojedinačnom angažmanu, ili neposredno na pijačnim tezgama, ili
preko nakupaca koji rade za firme
kapitala.
Osnivanje zadruge u tim selima, koja bi udružila i objedinila
proizvodnju i plasman proizvoda,
nabavke reprodukcionih materijala
i sredstava, angažovanjem struke i nauke usmeravala dalji razvoj
Vranovo kod Smedereva; Zatim u
Azanji, Malom Orašju, Mihajlovcu
i Ratarima;
• Do Prvog svetskog rata Srbija je već imala 782 zadruge;
• Prvi Zakon o zadrugama u Srbiji
donet je 1898. godine i odnosi se
samo na zemljoradničku i zanatsku zadrugu, da bi se u kasnijim
izmenama proširio na sve oblike
zadružnog organizovanja;
• Zadruge su danas uredjene
Zakonom o zadrugama iz 1996.
godine i i Zakonom o zadrugama
iz 1989. godine;
proizvodnje, vodila ukrupnjavanju
i nastajanju novih oblika modernih
gazdinstava i organizovala razne
prateće delatnosti domaće i zanatske delatnosti, turističkih i drugih
usluga, kulture, obrazovanja za
rad, značilo bi otvaranje perspektive i mogućnost zasnivanja osnova
daljeg opstanka i razvoja.
Drugo su sela bez radno sposobnog stanovništva, ili sasvim
napuštena sa znatnim proizvodnim
potencijalom u zemljištu, prostoru,
šumama, vodi…
Pre svega, na čitavom prostoru Srbije, a osobito u Šumadiji i
nekim delovima Juga i Jugoistoka
Srbije neke delove obradivih ili
zapuštenih površina treba vratiti
šumama.To su one površine koje
je nekadašnja „glad za zemljom“ u
vreme ekstenzivne obrade krčevinom otela od šuma. One bi u sadašnje vreme intenzivne obrade,
uz savremene tehnološke postupke, primenu tehnike i visoke prinose, bile korisnije i ekološki prihvatljivije pod šumskim zasadima.U tu
svrhu bilo bi korisno izdvojiti pojedine delove teritorije ili potese u
selima pogodne za šumske zasade,
predložiti i odabrati najpogodnije
vrste drveta, pripremiti sadni materijal i najpogodniju distribuciju i
organizaciju sadnje. Ovo je, svakako, posao od šireg značaja koji
prevazilazi interese sopstvenika zemljišta, pa bi bilo neophodno angažovanje i lokalnih vlasti i države.
(Nastaviće se)
Autor je član Odbora
za selo Srpske akademije
nauka i umetnosti
25. oktobar 2013.
AKTUELNOSTI - AGROSAVETI
SREMSKA MITROVICA • PRED LICITACIJU DRŽAVOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Nadmetanje za 473 hektara
Na licitaciji zemljište koje se nalazi
u katastarskim opštinama Grgurevci,
Veliki Radinci, Divoš, Čalma i Martinci
N
adleženi u Sremskoj Mitrovici
raspisali su javni oglas za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kojim se u jednogodišnji zakup nudi
ukupno 473 hektara u katastarskim
opštinama Grgurevci, Veliki Radinci,
Divoš Martinci i Čalma.
- Konkursne radnje vezane za licitaciju državnog poljoprivrednog
zemljišta su u toku, počele su da
se sprovode u sredu, 23. oktobra i
trajaće dve nedelje, odnosno završavaju se 5. novembra u 15 sati.
Zainteresovani poljoprivrednici za
zakup zemljišta mogu da podnesu
svoju dokumentaciju i zahteve na
pisarnici u Gradskoj kući. Postupak
je isti kao i prethodnih godina, ali
su početne cene veće nego u prethodnim godinama. Ministarstvo za
poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo je naš predlog odobrilo jer
bez toga ne bismo mogli da idemo
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
daqe u ovom postupku - objasnio je
načelnik za pojoprivredu Vladimir
Nastović.
Inače, državno zemljište je stočarima po pravu prečeg izdato u zakup, poljoprivrednici stočari su konkurisali i dobili su ugovore na potpis
i uskoro će biti uvedeni u posed. Za
zemljište po osnovu prava prečeg
konkurisalo je 54 stočara ali je 19
poljoprivrednika odsutali zbog toga
što su ovoga puta površine male i
njima neadekvatne, saznali smo od
našeg sagovornika koji podseća da
stočari dobijaju zemlju po prosečnoj
izlicitranoj ceni prethodne godine.
Inače, najavljena licitacija će se
održati 6. novembra u sali zgrade
Gradske kuće u Sremskoj Mitrovici, a početne cene poljoprivrednog
zemljišta u državnoj svojini koje se
nudi na jednogodišnji zakup su od
51.500 dinara do 60.500 dinara po
hektaru.
S. Đ.
Prijavljivanje za licitaciju (arhibski snimak)
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиš
Лаћарак
VETERINA
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
PREVENCIJA I VAKCINACIJA NAJUČESTALIJIH BOLESTI KOD MAČAKA
Nezaobilazna vakcinacija
Da bi uradili dobru preventivu i sprečili mačke da obole od ovih bolesti koje mogu
da se završe fatalno po vašeg ljubimca, pored dobre nege i ishrane, mora se ispoštovati
i glavna stvar, a to je vakcinacija
Piše:
Dr vet. med. Veljko Đurović
K
ao što psi imaju svoje karakteristične bolesti koje su vezane samo za pse kao vrstu,
tako i mačke imaju svoje. Najučestalije bolesti kod mačaka su mačija kijavica, mačija kalicivirusna infekcija, virusna leukemija mačaka,
herpes virusna infekcija mačaka,
panleukopenija mačaka ili virusni
enteritis (upala creva). Do oboljevanja kod mačaka najčešće dolazi
oko sezone parenja kada se mužjaci bore oko teritorije i oko ženke, i
kontaktom mužjaka i ženke, tj. kad
se mačke najčešće mešaju i dolaze
u kontakt jedne sa drugima. Sezona parenja se poklapa i sa padom
imuniteta kod mačaka zbog borbi i
učestalog parenja. Postoji i niz različitih situacija kad mačke mogu da
obole od infektivnih bolesti.
Da bi uradili dobru preventivu i
sprečili mačke da obole od ovih bolesti koje mogu da se završe fatalno po vašeg ljubimca, pored dobre
nege i ishrane mora se ispoštovati i
glavna stvar, a to je vakcinacija.
Po rodjenju mačići stiču određen
pasivan imunitet koji su stekli od
majke, on traje od devete do dvanaeste nedelje zivota. Posle toga mač-
25. oktobar 2013.
Po rodjenju mačići stiču određen pasivan imunitet
Vakcinacija je preventivna i najbolja za ljubimce
ka mora da stvara aktivan imunitet.
Stvaranje aktivnog imuniteta se postiže ili izlečenjem od određene bo-
lesti, ili vakcinacijom. Pošto je vakcinacija preventivna mera, samim
tim je ona i najbolja za vašeg lju-
bimca. Da bi mačka bila vakcinisana
protiv mačjih bolesti mora da ispuni
nekoliko uslova: mora biti starija od
devet nedelja, mora biti očišćena
od unutrašnjih parazita, mora biti zdrava, vesela i dobro uhranjena. Da bi se stekao dobar imunitet
mora se uraditi i druga vakcinacija istom vakcinom tj. revakcinacija
nakon dve nedelje do mesec dana.
Neki proizvođači komercijalnih vakcina predlažu i treću vakci na ci ju,
ta ko zva nu bu ster vak ci nu ko ja
po di že imu ni tet na još vi ši ni vo.
Po što uzroč ni ci bo le sti ko ji se nala ze u vak ci ni ne da ju do ži vo tan
imu ni tet ova vak ci ja se mo ra po-
na vlja ti je dan put go di šnje. Kod
nas na tr ži štu se na la ze vak ci ne
ko je sa dr že tri uzroč ni ka bo le sti,
ta ko zva ne „tro va lent ne vak ci ne“,
a to su ma či ja her pes vi ru sna infek ci ja, mač ja pan le u ko pe ni ja,
i ma či ja ka li ci vi ru sna in fek ci ja,
ili u na ro du zva na ma či ja gri pa.
Vak ci ne ko je se pro iz vo de mo gu
da sa dr že i uzroč ni ke vi ru sne leu ke mi je ma ča ka, i još ne ke dru ge
uzroč ni ke.
Vakcinacija mačaka protiv besnila - obavezna je za sve pse i mačke
po zakonu, i radi se sa navršenih 90
dana starosti životinje i ponavlja se
u jednogodišnjem intervalu.
7
KOZARSTVO
Pravilna tehnika
i higijena muže koza
U zemljama sa razvijenim kozarstvom pod isplativom proizvodnjom smatra se dobijanje 900 litara mleka
po grlu godišnje - Za visoku produkciju važno je praćenje proizvodnje radi selekcije - Muža se mora obavlajti
rutinskim postupcima - uvek na isti način - Kako bi se smanjilo širenje infekcija i bolesti prvo treba da se muzu
mlađe, a potom starije životinje - Ručna muža efikasna za stada od 10-12 koza, a za veća stada mnogo je
ekonomičnija i praktičnija mašinska muža - Za farme sa 50 i više koza potrebna su veća i efikasnija izmuzišta
K
oze obično daju mleko osam
do 10 meseci godišnje i za to
vreme proizvedu oko 700 litara mleka, što nije dovoljno za komercijalnu proizvodnju. U zemljama
sa razvijenijim kozarstvom se smatra da je potrebna produkcija mleka
od oko 900 litara po grlu da bi se
proizvodnja isplatila. Zato je veoma značajno praćenje proizvodnje
mleka, jer je na taj način moguće
odvojiti životinje koje daju dovoljno mleka, a odstraniti one koje daju
nedovoljne količine za isplativu proizvodnju.
Muža se mora obavljati rutinskim
postupcima - uvek na isti način. Za
svaku kozu potrebno je dva minuta.Većina odgajivača muze dva puta
dnevno, u intervalu od 12 časova.
Muža se može obavljati i tri puta
dnevno. Na taj način se poveća prinos mleka, ali obično ovo povećanje
nije toliko da može da opravda uloženi rad i vreme koje je potrebno
odvojiti za još jednu mužu. Takođe
su vršena ispitivanja i u slučaju jedne muže dnevno. Ukoliko se muze
samo jednom dnevno, smanjuje se
količina dobijenog mleka, posebno
na početku laktacije. Mleko dobijeno od koza koje su muzli jednom
dnevno imalo je veći sadržaj suve
materije, ali je ipak ukupna dobijena količina suve materije bila manja
u odnosu na koze koje se muzu dva
puta dnevno.
Preporuka i saveta za
uspešniju i lakšu mužu:
- Prvo muzite mlade, zdrave životinje, a na kraju najstarije. Na taj
način se smanjuje širenje infekcija
i bolesti.
- Smireno postupanje sa kozama
u vreme muže doprineće postizanju
optimalne proizvodnje mleka.
- Treba da prekontrolišete prve mlazeve mleka pre muže. Neke
od neželjenih pokazatelja mastitisa
možete odmah primetiti, npr.male grudvice ili vlaknastu strukturu
mleka.Veoma je korisno pregledati
koze prilikom svake muže i uočiti
eventualne znake oboljenja.
- Mnogi proizvođači došli su do
zaključka da je zgodno davati kozama zrnastu hranu u vreme muže.
Koze su zauzete jelom i mirno stoje
pri muži!
- Korišćenje platforme za mužu
ima nekoliko prednosti. Koza je ve-
8
zana i mirno stoji na visini koja je
pogodna za onog ko je muze. Platforma se može koristiti i kod ručne i kod mašinske muže. Treba da
bude 0,85 do 1,05 m visoka i konstruisana tako da svaka životinja
ima dovoljno prostora da bude vezana. Potrebno je bar 1 m dužine i
0.5 m širine za svaku kozu. Koze se
na platformu penju stepenicama ili
preko rampe. U obe varijante jako
je važno da se one naprave tako da
koza ne može da se oklizne. Dovoljno je da se životinja samo jednom
oklizne pa da kasnije pruža otpor
penjanju na platformu.
- Ručna muža efikasna je za stada do 10-12 koza. Za stada veća od
15-20 koza mnogo je ekonomičnija
i praktičnija mašinska muža. Ukoliko je obim posla manji, preporučuju
se pokretne muzilice, ali za farme
sa 50 i više koza potrebna su veća i
efikasnija izmuzišta. Kada stado dostigne veličinu koja zahteva izmuzište, možete birati različite opcije:
muža može da se obavlja spreda,
straga ili sa strane, a mleko može
ići direktno u laktofriz ili pre toga u
prijemnik za mleko gde se prati individualna proizvodnja.
- Pravilna higijena, pravilno odabran nivo vakuma i pravilno održavanje opreme za mužu, takođe će
smanjiti rizik od pojave mastitisa.
Pregledajte svoju opremu kako biste bili sigurni da pravilno funkcioniše. Variranje vakuma muzilice
može da izazove vraćanje mleka,
što omogućava prenošenje bakterija u vime. Do problema sa vakumom može doći i ako su im sise ne-
pravilnog oblika i veličine. Zato se
prvo muzu mlade, zdrave koze, a
na kraju one sa anomalijama.
- Izmuzište morate napraviti tako da životinje brzo ulaze i izlaze.
U protivnom se vreme potrebno za
mužu dramatično povećava. Preporuka je da posetite nekoliko farmi za
proizvodnju mleka, da vidite moguća rešenja i sa svima porazgovarate
o tome šta su prednosti a šta nedostaci njihovog rešenja. Pošto će se
izmuzište koristiti dva puta dnevno
tokom mnogo godina i pošto ono
predstavlja veliku investiciju, važno
je da se sve pažljivo isplanira.
Bez obzira na način i organizaciju
muže morate sprovoditi higijenske
mere, od čišćenja sisa pre muže do
samog postupanja sa mlekom. Verovatno najkritičniji korak pri muži
je čišćenje i dezinfekcija vimena i
sisa. Od toga kako su sise oprane
zavisi i vreme trajanja muže i kvalitet mleka.
Postoji nekoliko različitih metoda
čišćenja sisa pre muže:
- Sise možete prati mlakom vodom u koju se može dodati neko
sredstvo za dezinfekciju. Zatim sise
treba osušiti, čistim ubrusima. Problem kod ovog načina je što suviše vode dođe na vime, pa na kraju
prljava voda završi na sisama ili u
muznim čašama. Na taj način se
kontaminira mleko i povećava rizik od pojave mastitisa. Zbog toga
se pranje vimena ne preporučuje,
osim ukoliko su sise veoma zaprljane (što se ne dešava kada se vodi
računa o higijeni).
- Po sto je pret hod no fa brič ki
na vla že ni ubru si (slič ni vla žnim
ma ra mi ca ma za be be) ko ji ma se
si se mo gu oči sti ti. Njih je jed nostav no ko ri sti ti, a ve o ma su se
do bro po ka za li na si sa ma ko je
ni su su vi še pr lja ve. Nji hov ne dosta tak je vi so ka ce na.
- Prethodno dipovanje (uranjanje) je još jedan način za čišćenje
sisa pre muže. Sise treba potpuno
prekriti odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom (neki proizvođači
koriste isto sredstvo za dipovanje
pre i posle muže, a drugi biraju neko jeftinije dezinfekciono sredstvo
za dipovanje pre muže) i ostaviti ga
da deluje 15 do 30 sekundi. Zatim
se sisa potpuno obriše i osuši. Ovo
je važno i za stimulaciju sisa ali i da
bi se dezinfekciono sredstvo potpuno uklonilo pre muže. Za brisanje
se mogu koristiti papirni ili tekstilni
ubrusi za vime (nikada ne koristite
isti ubrus za više od jedne životinje).
Tekstilni ubrusi posušuju i stimulišu
bolje od papirnih, a posmatrano na
duže staze i jeftiniji su. Ako koristite
tekstilne ubruse, morate ih dezinfikovati između dve muže, pranjem
u odgovarajućem sredstvu ili iskuvavanjem.
- "Suvo pranje" vimena korišćenjem posebnih pena za dezinfekciju
je najsavremeniji metod za pripremu vimena za mužu i istovremeno postupak koji, prema mišljenju
stručnjaka, uz dipovanje, predstavlja najsigurniji način za sprečavanje pojave mastitisa.
Dezinfekcija nakon muže
najvažnija za prevenciju
mastitisa
Nezavisno od toga koji način primenjujete, sise morate prati detaljno i stalno. Takođe, mora vam biti jasno da ni jedno dezinfekciono
sredstvo ne može biti efikasno na
veoma zaprljanim sisama. Ponekad
ih morate prvo oprati, a zatim dezinfikovati. Kada ste sise očistili, dezinfikovali i osušili, nemojte ih ponovo dirati pre muže inače ćete vratiti
bakterije na njih. Nakon muže, sise
treba dipovati u dezinfeciono sredstvo koje je obično na bazi joda.
Sisni kanal je nakon muže opušten
i raširen, što ga čini posebno ranjivim od bakterija. Zbog toga je dezinfekcija nakon muže najvažnija za
prevenciju mastitisa.
Druge higijenske mere
Higijenske mere takođe se moraju sprovoditi i prilikom rukovanja
sa mlekom. Nakon muže propusti-
te mleko kroz filter za jednokratnu
upotrebu, a zatim ga odmah ohladite. Ledena vodena kupatila su dosta
dobra ako se radi o maloj proizvodnji, ali za veće količine neophodan
je laktofriz u kome se mleko mora
ohladiti na 4-6°C u roku od 2 sata.
Sva opre ma za mu žu mo ra se
de talj no oči sti ti i dez in fi ko va ti
na kon upo tre be. Mo ra ju se ukloni ti tra go vi mle ka, a sa svih povr ši na ko je do la ze u kon takt sa
mle kom tre ba uklo ni ti bak te ri je.
Tra go ve mle ka tre ba od mah ispra ti to plom vo dom (oko 40°C).
Opre ma se pe re po seb nim de terdžen tom i čet kom, ili si ste mom
za pra nje (kod iz mu zi šta), od mah
se is pi ra i osta vi da se osu ši do
sle de će mu že.
Striktno pridržavanje higijenskih
mera neophodno je za prevenciju
bolesti i najznačajnije za bezbednost hrane. Za to je potrebno vreme i novac, ali su to dobro uloženo
vreme i novac. Jeftinije je sprečiti
bolest i kontaminaciju, nego se boriti protiv njih.
Duži period zasušenja veća proizvodnja mleka
Koze obično imaju period zasušenja od dva do tri meseca u toku godine. Ovo omogućava obnavljanje mlečnog tkiva za sledeću
laktaciju. Sto je veća proizvodnja
mleka, kozama je potreban duži
period zasušenja, zato što se one
više iscrpljuju od koza sa prosečnom proizvodnjom mleka. Njima
je potrebno više vremena da nadoknade gubitke u organizmu i da
popune rezerve. One koze kojima
se ne omogući period zasušenja
obično daju 65 do 75% mleka manje u sledećoj laktaciji u odnosu
na koze koje su prošle period zasušenja. Za koze je važno da budu
zasušene u dobroj telesnoj kondiciji i da imaju odmor od minimum
osam nedelja. Kada zasušujete kozu trebalo bi da smanjite količinu
i kvalitet hraniva. Treba smanjiti i
ukinuti zrnastu hranu i davati seno
lošijeg kvaliteta. Promena uobičajene hrane pomoći će smanjenju
priliva mleka. Morate i dalje pratiti
zasušene koze, zato što se mastitis najčešće razvija baš u periodu
zasušenja.
Aleksandra Žerajić, dipl. inž.
25. oktobar 2013.
IZ UDRUŽENJA POLJOPRIVREDNIKA
STARA PAZOVA • MIRKO PERŠIĆ PREDSEDNIK OPŠTINSKOG UDRUŽENJA POLJOPRIVREDNIKA
Udruženi dobili više
- Uspeli smo da postignemo da naše udruženje bude spona između poljoprivrednika i lokalne samouprave
ili ministarstva. Zadovoljan sam jer smo dobili potpuno podršku, ali sa druge strane, smatram da smo mi
malo interni i da treba da pokažemo veću inicijativu da bi nam određeni zahtevi bili ispunjeni – kaže Peršić
M
ali je broj poljoprivrednika koji su
uspeli tokom godina da uvećaju porodično imanje, veličinu poseda i nastave da se uspešno bave poljoprivredom.
Jedan od njih je i Mirko
Peršić iz Golubinaca koji
se deset godina bavi ratarstvom, a kako kaže,
uspeo je da porodičnu
tradiciju i nešto zemlje
Mirko
koju je nasledio od dede,
uveća deset puta. Obnovio je svu mehanizaciju, dokupio još
zemlje i sada na oko 17 hektara sopstvene i još 60 hektara zemlje koje
radi u zakup, uzgaja pšenicu, kukuruz,
suncokret, soju i šećernu repu. Mirko
je inače predsednik Saveta za poljoprivredu u opštini Stara Pazova i predsednik Udruženja poljoprivrednika. Kako
ističe, od kako je osnovano udruženja,
puno toga se promenilo na bolje, a poljoprivrednicima je stigla neophodna
podrška od lokalnih vlasti.
- Mogu reći da sam zadovoljan
ovogodišnjim rodom koji je izuzetan,
pa čak i rekordan. Od pšenice smo
imali nekih 8,5 do 9 tona po hektaru,
kukuruza oko vagon po hektaru, dok
je soja malo podbacila u
odnosu na prošlu godinu,
ali je i ona tu negde 3,5
do 4 tona po hektaru, pa
generalno mogu reći da
sam zadovoljan. Kada je
reč o šećernoj repi, ona
još nije počela da se vadi na svim parcelama, tako da videćemo kakav će
prinos biti - kaže Mirko i
dodaje da iako je zadovoljan prinosom, cena je
Peršić
nezadovoljavajuća.
- Iako je prošla godina bila veoma loša i sušna, imali smo
bolju zaradu. Na primer suncokret je
prošle godine bio 55 dinara, ove godine je 28 dinara, pšenica je bila 24
dinara sada je 16 dinara. Kukuruz je
bio prošle godine 27 dinara, sada je
13 dinara što znači da su ove godine cene duplo manje a rod nije duplo
veći. A da ne govorim o ceni repromaterijala koja se pravila na proletnjim cenama kultura koje su iznosile
duplo više nego sad-žali se ovaj poljoprivrednik i ističe da su ove godine
maltene radili za dzabe. Voleli bi da
jednom znamo šta nas čeka, da ne
budemo u neizvesnosti, jer ne možemo više da rizikujemo. Stanje u po-
Sa skupštine udruženja
ljoprivredi je odraz loše politike prema poljoprivredi unazad 20 godina
- ističe on i kaže da je poljoprivreda
postala kocka sa sve većim ulogom i
sve manjim dobitkom.
- Mi moramo da znamo kad ulazimo u jesenje radove, konkretno kod
setve pšenice koja je u toku, kolika
će biti cena i da ta cena bude zagarantovana.
Opštinsko udruženje poljoprivrednika koje broji oko 180 članova funkcioniše skoro dve godine i na najbolji
način oslikava potrebe poljoprivrednika. Kako kaže Mirko, veoma je zadovoljan radom i poslovanjem, a pogotovo tretmanom koji su dobili od
lokalne samouprave.
- Uspeli smo da postignemo da
naše udruženje bude spona između
poljoprivrednika i lokalne samouprave ili ministarstva. Zadovoljan sam
jer smo dobili potpuno podršku, ali
sa druge strane smatram da smo mi
malo interni i da treba da pokažemo
veću inicijativu da bi nam određeni
zahtevi bili ispunjeni. To se može videti na primeru poljočuvarske službe
koju smo godinama tražili od opštine.
Služba je počela proletos da funckioniše, imamo tri automobila za taj posao i po dva poljočuvara u smenama
- kaže Mirko i poručuje da veruje da
će broj poljočuvara biti povećan, ali
je za sada zadovoljavajuća situacija.
Ovaj poljoprivrednik govori i o
subvencionisanim kreditima i kaže
da će opština finansirati deset odsto
kamate kod kratkoročnih kredita i na
taj način potvrđuje da postoji dobra
volja lokalnih vlasti da pomogne poljoprivrednicima.
- Takođe smo za nasipanje atarskih puteva dobili deo sredstava,
potom za rad kancelarije Udruženja
i još niz drugih projekata kroz koje
smo dobili podršku. Mi smo ti koji
treba da pokažemo interesovanje, a
vremenom će situacija biti sve bolja i
verujem da će se agrarni budžet povećavati kaže na kraju Mirko Peršić.
M. Balabanović
AKTUELNOSTI
BEOGRAD • O BERBI KUKURUZA
ZA I PROTIV GMO
Podeljeni i poslanici
Većina protiv GMO proizvoda
Aleksandar Senić
P
redsednik društva agrarnih
ekonomista Srbije Miladin
Ševarlić smatra da treba pooštriti primenu sadašnjeg zakona o
genetički modifikovina organizmima (GMO) i oštro sankcionisati one
koji ilegalno uvoze ili uzgajaju GMO
u Srbiji.
Povodom izjave ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da
se Zakon o GMO ne mora menjati
zbog Svetske trgovinske organizacije već zbog nas, Ševarlić je rekao
novinarima da se ne mora menjati
zakon, već se mogu doneti uredbe.
25. oktobar 2013.
Tim uredbama, smatra on,
pojedine
odredbe
zakona
će biti detaljno
razrađene, a na
osnovu njih će
se sankcionisati
oni koji "ilegalno uvoze, distribuiraju i uzgajaju genetički modifikovane
organizme".
- Za to država treba da
obezbedi laboratoriju i da bude daleko manja korumpiranost nego što
danas jeste, što je takođe jedna od
osnovnih primedbi iz Evropske unije
- kazao je Ševarlić. On se ne slaže
sa mišljenima da GMO proizvodi nisu štetni za zdravlje ljudi, i dodaje
da takav stav ima i većina svetske
stručne javnosti.
Takođe je postavio pitanje "moralne legitimnosti" parlamenta Srbije, za koji kaže da "u svojim redovima nema ni jednog poljoprivrednika, izuzev Marijana Rističevića,
da se izjašnjava o tako krucijalnoj
stvari iz domena koji tangira oko 11
odsto stanovnika Srbije", odnosno
poljoprivrednika koji žive od te delatnosti.
Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije smatra da ne treba dozvoliti proizvodnju genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji
i promet semena, izjavio je Tanjugu
predsednik tog odbora Aleksandar
Senić.
On je, nakon završetka dvodnevne sednice tog odbora u Svrljigu, rekao da o trgovini GMO u Srbiji nije
Rod bez aflatoksina
Ove godine rod bez aflatoksina
Miladin Ševarlić
zauzet jedinstven stav članova tog
skupštinskog tela, jer neki poslanici
smatraju da je potrebno dozvoliti trgovinu GMO, zbog pristupanja STO i
EU, dok su drugi na stanovištu da je
i trgovina nedopustiva.
- Ukoliko se dozvoli trgovina genetski modifikovanom hranom, ona
treba da bude jasno označena. To
će kupcima ukazati da sami sebi
stavljaju u tanjir GMO - rekao je
Senić.
On je naveo da GMO nije bio tačka dnevnog reda na sednici odbora,
ali da su poslanici o tome polemisali
tokom tačke o očuvanju autohtonih
biljnih i životinjskih vrsta.
Svi su, dodao je, ukazali na problem da će trgovina tim proizvodima ugroziti proizvodnju hrane koja
nije genetski modifikovana.
- Postoji bojazan da će proizvođači i prerađivači u Srbiji biti ugroženi, s obzirom da je GMO jeftiniji i
konkurentniji na tržištu - rekao je
Senić.
S. P.
O
vogodišnja berba kukuruza još nije završena a, prema sadašnjem stanju useva, očekuje se ukupan rod od 5,7
miliona tona, što je za 62,2 odsto
veća proizvodnja nego prethodne
godine, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović. Po
njegovim ocenama, kvalitet zrna je
dobar, a pojave aflatoksina nisu zabeležene.
Budimirović je naveo da su zasejane površine pod kukuruzom ove
godine za oko sedam odsto manje
od prošlogodišnjih, a prolećna setva
u Srbiji obavljena je na ukupno 2,5
miliona hektara.
Najveće površine su pod kukuruzom a slede povrće, suncokret, jara
žita, soja i šećerna repa, dodao je
Budimović.
Površine pod suncokretom u ovoj
godini su iznosile 189.345 hektara
i za 12,7 odsto su veće nego lane.
Ukupna proizvodnja ove godine se
procenjuje na 499.521 tonu, što je
za 36,5 odsto više nego prošle godine.
Sojom je ove godine zasejano
160.765 hektara, ili za 1,7 odsto
manje nego prethodne godine. Pošto se u ovoj godini očekuje ukupna
proizvodnja soje od 391.877 tona,
to će predstavljati povećanje proizvodnje za 39,6 odsto u odnosu na
2012, kazao je Budimović.
Šećerna repa je ove godine zasejana na oko 62.934 hektara, što
je za 3,6 odsto manje u odnosu na
prethodnu godinu. Prinosi se ove
godine procenjuju na 45,6 tona po
hektaru, pa se očekuje proizvodnja
šećerne repe od 2.869.621 tone i
proizvodnja šećera od oko 400.000
tona, precizirao je Budimović.
Kada je reč o jesenjoj setvi, Budimović je kazao da će prema bilansnim potrebama zemlje, uslovima
i mogućnostima gajenja pojedinih
poljoprivrednih kultura, a u skladu
sa višegodišnjom setvenom strukturom, biti zasejano oko milion hektara oraničnih površina. Od toga se
očekuje da će pšenicom biti zasejano oko 600.000 hektara, kazao je
Budimović.
S. P.
9
ZANIMLJIVI SREM
RUMA • NEOBIČNI KUĆNI LJUBIMCI
Brzinom kornjače - od Tivta do Rume
U kući Šulcovih već 15 godina stanuju - kopnene kornjače – Kako je Milka od stidljive primorke postala
prava Sremica
K
ada se Zlatko Šulc, automehaničar iz Rume, prvi put sreo
sa kornjačama kao malo poznatom životinjskom vrstom, u prvi
mah nije ni slutio da će mu ta mala
puzajuća stvorenja postati prijatelji. A postali su. Jer, preneti nešto
živo, a da to nije cvet, iz toplijih u
ove naše hladnije krajeve, iz jednog
podneblja u drugo, i stvarati mu danonoćno pogodnosti srodne onim iz
''zavičaja'', više je od - kućnog ljubimca.
U domu Šulcovih već odavno živi sedam kornjača, pet ženki i dva
mužjaka. Rodna ravnopravnost
možda nije nije ravnomerno zastupljena, ali se mužjaci ne žale. Bar
se to golim okom ne vidi. Reč je o
kopnenim kornjačama iz primorskih
krajeva. Za one koji nisu dovoljno u
ovoj materiji, treba reći da postoje i
vodene kornjače, ali one nisu tema
ove priče.
Već 20 godina Zlatko sa porodicom i prijateljima letuje u Tivtu.
Slučajno ili eksperimenta radi, nije
to ni njemu do kraja jasno, pre 15
godina, poneo je sa sobom u Rumu
par kornjača, mužjaka i ženku. Tako
je bilo i naredne godine, i one posle
nje, sada, već deset godina, sedam
kornjača su u pravom smislu te reči
prijatelji ove porodice, ali i komšiluka, posebno dece.
O tome koliko su bliski, govori i
podatak da sve te kornjače imaju
i svoja imena. Najstarija je Majka,
njen oklop je oštećen, verovatno
je tamo u primorskom kraju, nešto
zgazilo. Možda i kamion. Tu su i Mica, pa Milka, mužjak je Sremac, a
ona najmanja je - Mala.
Kornjača Milka pozira
Zlatko Šulc i njegove kornjače
Oštra konkurencija im je žuti jazavičar Monika, iz odgajivačnice u
Kaću, ima i pedigre: otac joj je Švaba, majka Mađarica. Monika ne krije ljubomoru, trudi se da suvereno
vlada teritorijom, ako se kornjače
ponekad toliko oslobode i razmile
po dvorištu, ona to svojom kaznenom politikom u vidu lajanja brzo
reguliše i sve se začas dovede u red.
Monika jednostavno zna - kornjače
se ne smeju naći van dvorišta.
Zlato je tokom ovog razgovora
više puta pomenuo da kornjače - nisu zahtevne. Došle s mora u Srem,
a nisu zahtevne?
- Pola godine o njima gotovo
ne brinemo. Zbog zime na koju su
neotporne, od 1. novembra, pa sve
do 10-15. aprila, budu smeštene u
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
šahtu dubine 1,5 metar. Smestimo
ih u drvene gajbe, i one zimu jednostavno prespavaju. Tih šest meseci
ništa ne jedu. Od proleća do kasne
jeseni su ovde u baštici, u svom
ogradjenom prostoru. Pokušao sam
da im stvorim ambijent koji su imale kod kuće. Tu je dosta zelenila, lišća, vinove kloze. Vodu crpe iz lista
kojih se hrane, i to im je dovoljno. A
jedu svo povrće i voće - krastavac,
paradajz, kupus, lubenice, travu,
čak i maslačak. Tečnost im u ovim
uslovima ništa ne znači, kao što vidite, nema ni posude za vodu-priča
Zlatko Šulc.
Kopnene kornjače, kada imaju
odgovarajuće uslove, žive od 120
do 150 godina. Majka, najstarija
kornjača, jednom se razmnožavala,
zakopala se u pesak, jaje joj je veličine nokta na čovekovom kažiprstu,
mladunče je još manje i - uginulo je
brzo. Verovatno su mu nedostajali
more i sunce.
- Ostajem na ovom broju kornjača. Nemam veći prostor, a ne znam
i kako bi na veći broj reagovala sva
ta društva za zaštitu životinja. Razmišljao sam, one su dugovečne,
nadživeće me. Ako ne budem imao
kome da ih ostavim, vratiću ih jednom na more, odakle su i stigle kod
nas - kaže Zlatko.
To se verovatno neće desiti,
jer su Zlatkova deca ove kornjače
usvojili kao nešto svoje, kao deo
porodice.
Inače, kornjače su inteligentna
bića. Ako ih neko napadne, glavu i
noge brzo uvuku u oklop. Taj oklop
je njihova lična zaštita, može da izdrži teret i do deset tona. Kornjače
nisu divlje, ali nisu ni velike maze.
Pa ipak, dok smo jednu mazili po
glavi i vratu, skroz je ispružila gla-
vu iz oklopa i, očigleno - uživala je.
Prve godine bile su uplašene, kada
su dobijale hranu, uvlačile su se u
oklop, sada više ne. Stekle su sigurnost, poverenje u ljude. Imaju
jednu gotovo neverovatnu osobinu
- kada nemaju uslove za polaganje jaja, ženke ih drže u sebi i po
dve godine. Jaja uvek polažu duboko u pesak. I još nešto, veoma
su strasne, oklop im tu ne smeta,
kad vode ljubav, mužjaci su vrlo
glasni. Gosti kod Šulcovih se često
pitaju - šta se to čuje, a domaćini
se mudro smeškaju.
Oklop kornjača je dvobojan, to
su žuto-crne kockice, na nogama
imaju po četiri nokta, mužjaci imaju
duži rep od ženki.
Milka je stara 30-40 godina. Voli
da se mazi, malo se pravi i važna,
bila je spremna i da pozira. Od stidljive primorke, postala je prava Sremica.
K. Kuzmanović
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
ŠID • ZA UREĐENJE ATARSKIH PUTEVA
SREMSKA MITROVICA • PROJEKAT „DOBROBIT ZA SVE“
Iz budžeta
15 miliona dinara
Uvođenje visokih standarda
Cilj projekta "Dobrobit za sve" je da ojača lokalnu stočarsku proizvodnju opština
i gradova koji su u Dunavskom regionu u Srbiji ili su mu pridruženi
U
Nasuti atarski putevi
G
odišnjim programom zaštite,
uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta predviđeno je uređenje atarskih puteva i
otresišta, kao i izlaza sa atarskih na
glavne puteve.
Prema rečima Dejana Vučenovića, iz Opštinske kancelarije za
poljoprivredu, u toku su radovi na
izgradnji otresišta od čvrstog materijala i uređenje atarskih puteva,
10
koje podrazumeva ravnanje i nasipanje kamena, u Jameni, Gibarcu i
Molovinu, a nakon čega slede radovi
u Vašici i Berkasovu.
Radove finansira opština Šid iz
namenskih sredstava od davanja u
zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Za uređenje atarskih puteva namenjeno je 15, a za izgradnju
otresišta dva miliona dinara.
S. M.
Sremskoj Mitrovici je 23. oktobra potpisan akt o nastavku
saradnje sa Organizacijom za
poštovanje i brigu o životinjama "Orka" sa sedišem u Beogradu, a povod
je, ovoga puta, projekat pod nazivom
" Dobrobit za sve". U ime grada dokument je potpisao načelnik za poljoprivredu Vladimir Nastović, a u ime
Organizacije "Orka" njen direktor Elvir Burazerović.
Ovim je ozvaničen nastavak saradnje Sremske Mitrovice i "Orke", ali i
prethodnog projekta koji je realizovan u Sremskoj Mitrovici tokom 2011.
i 2012. godine, kada su predstavnici
beogradske organizacije obišli 250 mitrovačkih gazdinstava da bi sagledali
situaciju na farmama vezanu za dobrobit životinja. a te rezultate su obraživali, kako se čulo, najeminentniji
evropski stručnjaci.
Cilj projekta "Dobrobit za sve" je
da se ojača lokalna stočarska proizvodnja u Dunavskom regionu u Srbiji,
kroz uvođenje "Orka" visokih standarda dobrobiti farmerskih životinja " u
praksi gajenja životinja. Nakon sagledavanja stanja i identifikacije mogućnosti uvođenja visokih standarda,
sledi obuka farmera i njihovih udruženja, otkupljivača i drugih o načinima
uvođenja tih standarda. Projektna aktivnost je i informisanje i upoznavanje
javnosti o značaju dobrobiti životinja
za kvalitet i bezbednost hrane ovog
porekla.
Na čel nik Na sto vić je re kao da
je od ziv bio ve o ma do bar u pr voj
Sremska Mitrovica: Nastavak saradnje sa "Orkom"
fa zi pro jek ta i da ne ma raz lo ga da
ta kav ne bu de i sa da, u nje go vom
na stav ku.
- Ovo je šansa za poljoprivrednog
proizvodjača da dobije znanje i da se
bolje uputi kako bi ostvarivao bolje
proizvodne rezultate i proizvodio bezbednu hranu - rekao je Nastović.
- Projekat je u cilju unapređivanja
stočarstva u gradu i šire, jer radimo
na uvođenju visokih standarda za dobrobit životinja na farmama. Konkretno, dobićemo odgovore na pitanja: da
li su naši farmeri za to zainteresovani, pod kojim uslovima, da li su potrošači svesni da je dobrobit životinja
vezana sa kvalitetom hrane. Takođe,
obučićemo poljoprivredne proizvodjače, farmere i stručnjake koji će im biti
podrška u ostvarenju željenog cilja i
dobijene rezultate predstaviti Ministarstvu poljoprivrede, ali i otkupljivačima i prerađivačima - rekao je Elvir
Burazerović.
Uz Sremsku Mitrovicu partneri "Orki" u ovom projektu su i grad Zaječar, kao i opštine Bogatić, Knjaževac
i Mali Zvornik. Pridruženi partneri su
resorno Ministarstvo poljopšrivrede i
pojedine uprave kao i opštine Veliko
Gradište, Golubac, Privredna komora
Beograda i Agencija za ruralni razvoj
Zaječara.
Donator projekta je Evropska unija
i Austrijska razvojna agencija koji su
za projekat "Dobrobit za sve“ u ovoj
fazi obezbedili 230.000 evra.
S. Đaković
25. oktobar 2013.
AKTUELNOSTI
NOVI SAD • ULAGANJA U VOJVOĐANSKU KANALSKU MREŽU
Kapitalne investicije
Prethodna godina je prva u poslednje dve decenije u kojoj su realizovane kapitalne investicije,
a za uređenje kanalske mreže u Vojvodini, uloženo je više od milijardu dinara
G
lavni ciljevi Vlade Vojvodine
u njenoj politici u oblasti vodoprivrede su restruktuiranje
društvenih vodoprivrednih preduzeća i intenzivno ulaganje u kanalsku
mrežu u Vojvodini - izjavio je potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić,
na prošlonedeljnoj konferenciji za
novinare održanoj u Javnom preduzeću "Vode Vojvodine".
- Što se tiče prvog cilja, Vlada Vojvodine je dala saglasnost na
inicijativu Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede Srbije, da se
društvena vodoprivredna preduzeća
reorganizuju, tako što će 53 odsto
kapitala tih preduzeća pripasti AP
Vojvodini, odnosno "Vodama Vojvodine", a 47 odsto Republici Srbiji.
Kad je reč o kanalskoj mreži, prethodna godina je prva u poslednje
dve decenije u kojoj su realizovane
kapitalne investicije. Za uređenje
kanalske mreže u Vojvodini, uloženo je više od milijardu dinara, i ti
radovi se i dalje nastavljaju - rekao
je Goran Ješić.
Neposredni povod pres konferencije je potpisivanje novih ugovora za
unapređenje stanja u vodoprivredi,
vrednih 580 miliona dinara, koji će
biti iskorišćeni za čišćenje kanala,
projektovanje i izgradnju regional-
Izmuljivanje kanala
u Sremskoj Rači
nih sistema za navodnjavanje i za
redovno održavanje.
Kanalska mreža u Vojvodini najveća je infrastrukturna vrednost
koju ova Pokrajina ima i, prema
Ješićevim rečima, pored EPS-a i
NIS-a, ne postoji ništa vrednije ni
što Republika Srbija ima. Dužina
kanalske mreže iznosi 21.000 kilometara dok, poređenja radi, mreža
kategorisanih puteva u Vojvodini iz-
nosi 5.596 kilometara. Površina sa
koje se odvodnjava u AP Vojvodini,
sa 159 pumpi u sistemu, veća je od
milion hektara. Koliko je važno održavati kanalsku mrežu, govori podatak koji je naveo Ješić, da je šteta
za poljoprivredu Vojvodine u 2010.
godini bila enormno velika, jer zbog
prevlaženosti više od 300.000 hektara zemljišta, setva kukuruza se nije mogla obaviti u optimalnim roko-
vima. Zato je prošle godine započet
je zajednički poduhvat udruživanja
sredstava Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i
šumarstvo, "Voda Vojvodine" i lokalnih samouprava, za realizaciju
vodoprivrednih projekata. U 2012.
godini ugovoreno je 1.257.930.000
dinara, ugovori su sklopljeni sa 40
lokalnih samouprava i radovi su pokrenuti u 255 mesnih zajednica.
- Prvi put od 90-tih godina prošlog veka, imali smo kapitalne investicije: u izgradnju novih regionalnih sistema za navodnjavanje: Kikinda-Nova Crnja-Žitište i Kula-Mali
Iđoš," rekao je Ješić i dodao da je
urađena studija koja je pokazala isplativost ulaganja u navodnjavanje,
kroz dobijanje znatno većih prinosa
soje, kukuruza i šećerne repe.
Govoreći o daljim planovima, Ješić
je rekao da je, na inicijativu Vlade Srbije i otvorene mogućnosti oko finansiranja od strane Arapskog investicionog fonda, pripremljen niz projekata
za kapitalna ulaganja, čija vrednost
je oko 30 miliona evra. Ukoliko se
ostvari taj finansijski aranžman, u
sledećoj godini, zajedno sa sredstvima koja Pokrajina izdvaja, biće obezbeđeno gotovo 50 miliona evra za rekonstrukciju kanalske mreže.
Takođe, započeti su pregovori
za obnavljanje pumpi u vodopri-
vrednom sistemu. Pumpe koje se
koriste u proseku su stare 50-60
godina, veliki su potrošači struje. Zato želimo da taj sistem obnovimo, smanjimo troškove održavanja
i povećamo funkcionalnost. Tamo
gde je moguće da uvedemo pumpe
i za dvosistemski rad: i za navodnjavanje i za odvodnjavanje, kao i
da ugradimo daljinsko upravljanje rekao je Ješić.
Jedan od planiranih projekata,
koji bi trebalo da se realizuje već
naredne godine, je uspostavnjanje
javno-privatnog partnerstva, jer,
kao je rekao Goran Ješić, želimo
da naše hidrotehničke potencijale
stavimo u funkciju neke nove dodate vrednosti, a to je, pre svega,
proizvodnja električne energije. Na
kraju, rekao je potpredsednik Ješić,
ostaje revitalizacija Velikog bačkog
kanala, sa ciljem da se obezbedi
njegova plovnost.
Mirko Adzić, v.d. direktora "Voda
Vojvodine", rekao je da se radovi čišćenja izvode na 1.130 kilometara
kanala. Od poslednjih ugovorenih
580 miliona dinara, za čišćenje kanalske mreže planirano je 300 miliona. Radovi će biti izvedeni u 75
mesnih zajednica, a trebalo bi da
bude rekonstruisano dodatnih 480
kilometara kanala.
S. P.
SREMSKA MITROVICA • RADOVI NA KANALSKOJ MREŽI U SEOSKIM ATARIMA
Danas za odvodnjavanje,
sutra za navodnjavanje
Na području seoskih mesnih zajednica u sremskomitrovačkoj opštini urađeni planirani poslovi
revitalizacije kanalske mreže, a ceo projekat biće završen do sredine novembra, poručuju izvođači radova
P
ri kraju je ogroman posao revitalizacije kanalske mreže u
17 mesnih zajednica sremskomitrovačke opštine kojeg sa oko
100 miliona dinara zajednički finansiraju gradski i budžet Pokrajinskog
sekretarijata za poljoprivredu i JVP
"Vode Vojvodine" sa po trećinom
sredstava. Da su se planovi dinamičke prirode izvršavali od strane
izvođača radova, potvrđuje izveštaj DVP "Hidrosrem" koji je jedan
od izvođača ovog posla, a on govori
da su očišćene nove desetine kilometara mreže i područja uz same
Čišćenje propusta
na Šuljamačkom kanalu
25. oktobar 2013.
kanale kako bi ratari mogli lakše da
obrade svoje njive koje će sada biti
bez suvišnih voda.
Iz najnovijeg izveštaja kojeg je
sačinila Verica Ranković, rukovodilac sektora za melioraciju DVP
"Hidrosrem", očigledno je da se u
periodu do 30. septembra, nastavila realizacija značajnog deo posla
u više mesnih zajednica. U Mesnoj
zajednici Manđelos tokom avgusta
i septembra, urađeno oko 3,22 kilometra kanala, izvršeno je razastiranje deponije i traktorsko tarupiranje šiblja na Mandjeloškom kanalu.
U Kuzminu je revitalizovano oko
3,7 kilometara kanala, završeni
su radovi na razastiranju deponija i ručnom čišćenju propusta na
kanalima: Širatoš i Veliko polje 3
. Radilo se i u Mesnoj zajednici Grgurevci gde je revitalizovano trui
kilometra Grgurevačkog kanala, a
nakon toga usledilo je razastiranje
deponija uz kanal. U Šuljmu je
očišćeno 2,5 kilometra kanalske
mreže tačnije Šuljamačkog kanala, kao i njegovo izmuljivanje,
utovar i transport izmuljenog materijala, a ručno je očišćen propust
kroz naselje.
Oko 11,5 kilometara kanala u
Jarku uradjeno je ranije, a sada je
revitalizovano još oko dva kilometra. Radilo se na mašinskom izmuljenju Glavnog istočno-jaračkog kanala. Takođe, završeni su radovi na
razastiranju deponija od izmuljenog
materijala na kanalu Jaračka Jarčina.
Osim ovoga, oko dva kilometra
kanala očišćeno je u Sremskoj Rači,
gde je završeno traktorsko tarupiranje šiblja na kanalu Tečaja, a na
kanalima Mala jaruga, Županja 2 i
Topločina 2 obavljeno je mašinsko
izmuljenje.
Mesna zajednica Martinci sada
ima još kilometar uređenih kanala
i razastrtu deponiju na kanalu Radava 5, u Laćarku je očišćeno četi-
Kanal Veliko polje u Kuzminu
ri kilometra kanala Livadskog,a u
Velikim Radincima je urađeno 2,5
kilometra mreže kanala Višnjevci 4. Iz „Hidrosrema2 poručuju da
su ovih dana još više napredovali
u realizaciji poverenog zadatka, da
su usmereni uglavnom na čšćenje
deponija jer je čišćenje kanala pri
samom kraju.
Načelnik za poljoprivredu Vladimir Nastović smatra da je izvođač
dobro odradio posao i da su postignuti dobri efekti. Nadležni u gradu
će, veli on, gledati da se posao nastavi i naredne godine, ali će se on
finansirati sredstvima grada i "Voda
Vojvodine", jer je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu najavio izlazak iz projekta.
- Radi se o velikom projektu, to
smo rekli na potpisivanju ugovora
sa mesnim zajednicama, ali je ovo
i početak drugog velikog projekta
budući da hoćemo da kanali imaju funkciju odvodjanavnja. Nadam
se da će se to brzo uraditi, da će u
projekat biti uključen ceo Srem i da
će kanali služiti za navodnjavanje
oranica, poručo je načelnik Vladimir
Nastović.
Tekst: S. Đaković
Slike: Arhiva "Hidrosrema"
11
SAVREMENO VOĆARSTVO - REČ STRUČNJAKA
U KOM PRAVCU TREBA DA IDE SRPSKO VOĆARSTVO? (2)
Izbor sortimenta jabuke
i agrotehnika
Prof. dr Zoran Keserović
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu
"U intenzivnoj proizvodnji veoma je bitan i izbor samog klona,
a ne samo sorte" - "Red Jonaprince je sorta koja je trenutno jedna
od vodećih i najbolja kada je u pitanju Jonagold" - "Moje novo
otkrovenje je novi klon Gale - Fendeca. Daleko je ranija u odnosu
na ostalu klonove, krupnija je i daleko obojenija i tom klonu ja
dajem prednost" - "Protivgradne mreže ne štite samo od grada,
nego i od ožegotina" - kaže prof. dr Zoran Keserović
Takođe sam računao kolika je
zarada u trećoj godini ako se koriste jednogodišnje i knip sadnice.
To je 2,5 evra po sadnici ako su u
pitanju knip, a 0,87 evra ako su
jednogodišnje sadnice.
Primer novih sistema
Prof. dr Zoran Keserović
O
izboru sortimenta u integralnoj i profitnoj tehnologiji gajenja jabuke prenosimo iskustva i stručne savete prof.
dr Zorana Keserovića, direktora
Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu
arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Otkrovenje:
Gala Fendeca
- Što se tiče izbora sortimenta
navešću moj izbor. Sa sortom Gala radim 20 godina i tek sam sad
shvatio zašto je u Italiji ona druga
sorta. Ona može veoma brzo da
rodi, naročito Reinders i Fendeca,
tehnološki je laka, bere se u vreme kada nema jabuka i postiže lepu cenu. Mislim da je za Rusiju otišla po ceni od 55 do 60 euro centi,
što je odlična cena. Kod ostalih
sorti, Crveni delišes, tu je Super
Chief i dalje jedan od vodećih. Kod
Granny Smith-a to je Challenger,
dok kod sorte Fuji treba još dosta
raditi.
U toj intenzivnoj proizvodnji
veoma mnogo znači i izbor samog
klona, a ne samo sorte.
Kod Jonagolda tu nema nikakve
dileme: tu je Jonaprince koji ove
godine ima fantastičnu boju i izuzetno je obojen na svim plantaža-
ma. Odlično je što smo imali veće
količine padavina i hladnije noći,
jer to je dosta dobro za boju, i zato je bila velika razlika u odnosu
na prošlu godinu. Red Jonaprince
je sorta koja je trenutno jedna od
vodećih i najbolja kada je u pitanju Jonagold.
Moje novo otkrovenje, kao što
sam već napomenuo, je novi klon
Gale - Fendeca. Daleko je ranija u
odnosu na ostalu klonove, krupnija je i daleko obojenija i tom klonu ja dajem prednost. Veoma je
važno poznavati pojedine klonove
i kako se ponašaju u datim agroekološkim uslovima.
Zarada u savremenim
zasadima jabuke
- Radio sam analizu u četvrtoj
godini kolika je zarada u odnosu
po onoj staroj tehnologiji sa jednogodišnjom sadnicom, a koliko
sada kada se koriste knip sadnice. U četvrtoj godini razlika u zaradi recimo kod Granny Smith-a je
28.000 evra, kod Zlatnog delišesa
to je još više, i iznosi 38.000 evra.
Kod Jonagolda je malo drugačija situacija, zato što nismo mogli naći knip sadnice nego su bile jednogodišnje sa prevremenim
grančicama - razlika je oko 18.000
evra.
- Primenili smo jedan novi sistem
kod Pavla Bajkovića u Subotici, u
"Apple word" d.o.o. To je trenutno
projekat koji je najsavremeniji, ne
samo kod nas, nego verovatno i u
Evropi, kompletno sa antifrost sistemom, sa novim sistemom zaštite
preko orošivača od bolesti. Negde
oko 60 hektara je sada podignuto,
gde smo koristili brikete umesto
stajnjaka, u količini od 1,5 tona po
hektaru. Koristili smo plug za otvaranje brazdi za sadnju i diskove koji
posle idu i zagrću. U te brazde smo
stavljali Zeolit zbog peska da zadržava vlagu. Zatim je išla sadnja na
75 cm. Ono što stalno ponavljam
je da se mora voditi računa o visini spojnog mesta. Najviše se prave greške što se, recimo, kod spur
tipova sadnica stavi visina spojnog
mesta kao kod ovih ostalih sorti.
Kod spur tipova treba da bude 8-10
cm pri zemlji, a kod onih bujnijih
mora da bude 15-20 cm, a kako je
prva sadnica to mora sve biti tako
ujednačeno da bi bio što ujednačeniji porast. U prvoj godini sve sadnice moraju da budu ujednačene. To
je važno zbog hemijskog proređivanja, jer čim su nejednake bujnosti
onda je teško napraviti ravnotežu.
- Na primer, u Maloj Remeti smo
do sada grešili u tome što smo imali dosta slobodnih prostora između
stabala ali, takođe, u okviru stabala
ogoljavanje, a to ne bi smelo tako
da bude, već zapremina krune mora
da bude popunjena. To smo postigli
jednim drugačijim sistemom rezidbe: u donjem delu gde su primarne
grane, pošto često dolazi do ogoljavanja, na vrhu postoji jednogodišnji
porast i on mora da se skrati na tričetiri pupoljka, jer je on kao pumpa. On mora da povuče sokove da
bi se bolje obrazovali pupoljci a sve
što je oko njega, bez obzira da li su
duge grane, ostavljaju se jer to su
rodne. Iznad 1,5 metra nema skraćivanja i ništa se ne dira. Produžnica u vrhu se isto skrati na tri-četiri
pupoljka da bi i to bilo kao jedan
ventil koji će povući hranljive materije i da bude bolje obrastanje. To je
jedan deo koji smo promenili i kada
se formira jedan takav uzgojni oblik
onda nema nikakvih problema da se
dobije puna zapremina.
Novine:
izbacivanje na čepove
Izgled savremenog zasada jabuke
12
Detalj iz berbe u Maloj Remeti
Uzgojni oblik - iskustvo
iz Male Remete
- Jedna novina sada je izbacivanje na čepove, gde se moraju dvogodišnje grane izbacivati na aktivni
pupoljak. Recimo, kod sorte Brae-
Važnost
ujednačenih
sadnica
U prvoj godini sve sadnice
moraju da budu ujednačene. To
je važno zbog hemijskog proređivanja, jer čim su nejednake
bujnosti onda je teško napraviti
ravnotežu.
burn moguće je obnavljanje ako
ostavite mali čep, ali kod ostalih
sorti mora se ostaviti malo duži čep
da bi iz tih aktivnih materija isterale
nove mladare i da se bolje popunjava zapremina krune. Ne treba više
da se radi rovašenje jer ako izbacujete na čepove, popunjavate krunu
i onda rovašenja i ogoljavanja ne
sme ni da bude.
Zašto su važne
protivgradne mreže?
- Ožegotine se sve više javljaju.
Izračunao sam, na 62 tone, koliko
izgubi jedan proizvođač ako se pojavi 20% ožegotina. To je gubitak
od 5.580 evra. Protivgradne mreže
ne štite samo od grada, nego one
štite takođe i od ožegotina.
Đubrenje
- Što se ti če đu bre nja do sta se
mo ra do da ti azo ta, mo ra se doda ti fos fo ra, a zna se kad se doda je ka li jum. U po čet ku ide azot,
po sle to ga ide ka li jum, a u vre me
obra zo va nja pu po lja ka ide fos for.
Čak i sad se do da ne gde oko 15
kg amo ni jum-sul fa ta. Ina če, dosta se koristi amonijum-sulfat da
bi se što više razvila zelena masa.
Za šti ta
- Ono što je isto no vi na, uz
sva ko pr ska nje za za šti tu oba vezno se ide sa 2 kg MAP-a, u počet ku 3-4 kg uree, a ka ko ide kraj
ve ge ta ci je po 3 kg, i to se ot pri like sta vlja is pod kru ne. U Re me ti
sa da po sto ji jed na po seb na maši na ko ja ide i is pod kru ne ubacu je jed nu ko li či nu, jed nu tre ćinu, a ono sve osta lo ide pu tem
fer ti ri ga ci je i fo li jar no. Ali sva ko
pr ska nje ide se 2 kg MAP-a ili 1
kg ako se ra di he mij sko pro re điva nje, i plus se do da je urea. Ali
to ret ko ko ra di u Sr bi ji, tre nutno je to prak sa sa mo na ne kim
ve ćim plan ta ža ma - ka že prof. dr
Zo ran Ke se ro vić.
Zabeležio: D. Ćosić
25. oktobar 2013.
ZDRAVA ISHRANA
JABUKOVO SIRĆE
Moćni čuvar zdravlja
Jabukovo sirće sadrži mlečnu, jabučnu i limunsku kiselinu, zbog kojih je dobilo atribut lekovitosti - Sadrži iste
sastojke kao i jabuka, osim voćnih šećera, i kiselinsku bakteriju koja štiti crevnu floru od patogenih bakterija,
podstiče creva na rad i ubrzava metabolizam - Na masti deluje tako što otvara masne ćelije i ispušta masnoću
u krv, koja potom izlazi iz organizma - Srčanim bolesnicima i onima s povišenim krvnim pritiskom koristi
i zato što smanjuje viskoznost krvi, pa tako i opterećenje srca
Recepti
I
zvanredan lek kome uvaženi
stručnjaci pripisuju čudotvornu
moć ili smatraju da ono treba đa
postane deo svakodnevne ishrane
je prirodno jabukovo sirće. Jabukovo sirće nadoknađuje gubitak minerala i održava acidobaznu ravnotežu
u granicama normale. Narodni je
lek za mnoge tegobe, neopravdano
zapostavljen.
Ovu dragocenu tečnost možete koristiti i za pripremanje salate,
ali i u druge svrhe, prvenstveno za
očuvanje zdravlja. Jabukovo sirće
sadrži mlečnu, jabučnu i limunsku
kiselinu, zbog kojih je dobilo atribut
lekovitosti.
Sadrži iste sastojke kao i jabuka,
osim voćnih šećera, koji se tokom
vrenja soka jabuke pretvaraju u sirćetnu kiselinu. Sadrži i kiselinsku
bakteriju koja štiti crevnu floru od
patogenih bakterija. Podstiče creva
na rad, ubrzava i metabolizam. Na
masti deluje tako što
otvara masne ćelije i
ispušta masnoću u krv,
koja tada izlazi iz organizma.
Uvek se uzima razređeno vodom, jedna
ili dve kašičice na čašu
vode, dobro je dodati i
kašičicu meda, koja jabukovom sirćetu povećava lekovitost. Najbolje je ovaj napitak piti
lagano, u malim gutljajima, za vreme obroka.
Ovaj recept preporučuje se i svim slučajevima
osim za lečenje proliva,
kad med ne treba dodavati.
Kod nečiste kože,
povraćanja u trudnoći i
posebno kod lošeg varenja gastritisa, učinak
jabukovog sirćeta je
blagotvoran.
Poznato je njegovo
diuretičko dejstvo, pa
se koristi za uklanjanje
suvišne vode iz organizma. Veoma je korisno
kod bolesti bubrega i
mokraćnih puteva, kao
Za bolje varenje
Začepljenje nosa
Uzeti čašu napitka od jabukovog sirćeta pre glavnog obroka.
Poznato je da jabukovo sirće deluje protiv povišene kiseline, proliva, zadaha iz usta, štucanja.
U litar vode dodati 10 kašičica
jabukovog sirćeta. Zagrejati tečnost do vrenja i posle inhaliranja
pare nos će biti prohodan 12 sati.
Prema potrebi ponoviti postupak.
Za lečenje organa
za disanje
Glavobolja
Jabukovo sirće ima dobra antibakterijska i antiiritantna svojstva.
Korisno je kod zapaljenja nosne
sluzokože, kašlja, laringitisa, astme, po mogućnosti zajedno s medom i prirodnim vitaminom C.
i srca i krvnih sudova, koje su praćene pojavom otoka.
Pospešujući mokrenje, jabukovo sirće omogućava i bolje izlučivanje otrova nagomilanih u organizmu.
Srčanim bolesnicima
i onima s povišenim
krvnim pritiskom koristi i zato što smanjuje
viskoznost krvi, pa tako i opterećenje srca.
Osim toga, jabukovo sir će se mo že ko risti ti i spo lja, kao oblog
za le če nje pro ši re nih
ve na, upa le zglo bo va
i re u me. Pre ven tiv no
de lu je pro tiv de kalci fi ka ci je ko sti ju, talo že nja kal ci ju ma u
me kim tki vi ma, kod
bo lo va u ko sti ma, a
po bolj ša va i kva li tet
ko se i nok ti ju.
Počevši od treće godine života decu možemo pažljivo navikavati
na redovno uzimanje
sirćeta od jabuka da bi
izrasla zdrava i jaka,
sa snažnim zubima i
kostima. Prema potrebi, može se zasladiti i
medom.
Kašalj i laringitis
Četiri kašičice sirćeta od jabuke
sipati u čašu vode s malo propolisa.
Uzimati tečnost svakih pola sata, lagano grgoreći. Nekoliko dana ponavljati postupak ujutro i uveče. U vodu za grgorenje dodati malo soli.
Može pomoći i sirup koji se pravi na sledeći način: čaša vode, dve
supene kašike glicerina, čaša meda,
pola čaše jabukovog sirćeta. Uzima
se prema potrebi ili jedna kašika
dnevno dok kašalj ne prestane. Protiv jakog kašlja uzima se 5-6 puta
dnevno po jedna kašika. Ne izaziva
žučne tegobe.
Protiv promuklosti pomaže cela
jabuka koja se u sredini izdubi, napuni medom i ispeče. Jede se topla.
Prehlada
Kod prvih simptoma prehlade, u
posudu s toplom vodom sipati čašu
jabukovog sirćeta. Navlažiti peškir
u vrućoj vodi, iscediti ga i umočiti u jabukovo sirće, pa se umotati
njime preko leđa. Jedan sat ležite
u krevetu dobro pokriveni. Za to
vreme treba piti vodu pomešanu
sa sirćetom od jabuka. Nakon toga
se oprati sunđerom u hladnoj vodi
pomešanoj s jabukovim sirćetom.
Iako se smatra da je migrenska glavobolja nasledna, u ublažavanju bolova može pomoći kad
se uz svaki obrok popije čaša vode uz dodatak dve kašike jabukovog sirćeta i dve kašičice meda.
Ili: u posudu staviti jabukovo
sirće i vodu u razmeri 1:1, pustiti
da se zagreje. Kad počne da se
diže para (ne sme da vri), nagnuti
se nad posudu i inhalirati - udahnuti paru oko 30 puta.
Ili: u posudu se stave jednaki
delovi jabukovog sirćeta i vode i
zagreju do vrenja. Kad pare počnu da izlaze, nagnuti se što bliže i
udisati. Treba udahnuti najmanje
75 puta. Glavobolja će prestati ili
se znatno smanjiti.
Povećana telesna težina
Ako se uz svako jelo popije čaša vode s dve kašičice jabukovog
sirćeta, krajem drugog meseca u
struku se izgube dva santimetra.
Gubljenje povećane telesne
težine je postepeno. Veliki trbuh
će se postepeno smanjivati, a nakon dve godine masne naslage će
potpuno nestati.
Za ovakvo gubljenje telesne
težine ne treba bitno menjati način ishrane.
Ili: svako jutro na prazan želudac piti čašu vode s jednom do dve
kašičice sirćeta. Terapija traje dva
meseca. Jabukovo sirće utiče na
sagorevanje suvišnog masnog tkiva. U apotekama se mogu pronaći i
kapsule s koncentrovanim jabukovim sirćetom koje, tvrde, pomažu
u skidanju viška kilograma.
Branislava Gršić
Domaće jabukovo sirće
U svakoj samoposluzi i biljnim
apotekama možete kupiti čisto jabukovo sirće, industrijski proizvedeno. Međutim, ako imate ijedno
stablo jabuke, možete ga pripremiti i sami. Osim toga, jabuka ima u
izobilju veliki deo leta i jeseni, kad
se prodaju jeftino, jer se mnoge
sorte ne mogu dugo čuvati.
Jabuke treba dobro oprati, ukloniti im samo peteljke, a zatim, zajedno s ljuskom i semenjem, što je
moguće više usitniti. Mogu se, na
primer, iseći na komade, a zatim
samleti u mašini za meso ili muljači za grožđe. Usitnjene jabuke,
zajedno sa sokom koji su pustile,
stavljaju se u čistu posudu: veću
teglu, lonac, plastično bure i sl.
Ako ima malo soka, može se dodati
do pola litre vode na 10 kg samlevenih jabuka.
Da bi se podstaklo vrenje, treba
dodati 50 do 100 kg šećera na 10
25. oktobar 2013.
kg jabuka, pa sve dobro izmešati i
prekriti višestrukom gazom. Ostavi
se da stoji na toplom ili na suncu.
Povremeno treba kontrolisati tok
vrenja. Kraj vrenja procenjuje se
na osnovu kiselosti nastalog sirćeta.
Kad je sirće gotovo, celokupan
sadržaj se prvo procedi kroz gušću
cediljku, a na kraju kroz višestruku
gazu, da bi se dobilo čistije i bistrije sirće. Zatim ga treba naliti u čiste tamne boce, hermetički zatvoriti i čuvati na hladnom i tamnom
mestu. Dobro jabukovo sirće ima
zlatnožutu boju i karakterističan,
prijatan kiseo ukus. Uvek je malo zamućeno, a može imati i malo
taloga.
Drugi recept za pravljenje jabukovog sirćeta:
Potrebno je 5 kg jabuka, 5 l vode, 1 čaša šećera, 2 dl vinskog sirćeta, 1 čašica prepečenice, 1/2 kg
kvasca.
Sve dobro izmešati i ostaviti
da stoji 30 dana. Nakon toga dobro procediti kroz dvostruku gazu,
naliti u čiste flaše. U bocama mora odstojati 14 dana, a posle toga
se može upotrebljavati. Jabuke je
najbolje izrendati zajedno s korom
i semenkama.
I na kraju, ipak postoje činjenice koje govore protiv delotvornosti
jabukovog sirćeta.
Sirće iz vina, jabukovače, alkohola ili šljiva, kao i ono koje je sintetički (veštački) napravljeno, hemijski se ne razlikuju. Postoji mala
razlika u ukusu, jer su u svaki od
tih vrsta, osim kod sintetičkog dodate male količine pojedinih voćnih
aroma. Jabukovo sirće razlikuje se
samo po sadržaju pektina, za koji se nikad nije tvrdilo da utiče na
mršavljenje.
Jabukovom sirćetu pripisuju se
mnoga pozitivna delovanja. Iz dosadašnjeg iskustva znamo da lekovi koje leče sve bolesti zapravo ne
leče nijednu.
Ne poznajemo nijedan mehanizam zbog kojeg bi jabukovo sirće
moglo uticati na mršavljenje. Ne
pominju ga ni u jednom udžbeniku
za dijetetiku, niti ijednom medicinskom časopisu.
Ostaje samo jedan način na koji
jabukovo sirće može delovati, a to
je stopostotno verovanje onog koji
ga uzima i onog koji ga propisuje u
to da ono deluje.
I tu je medicina potpuno jasna.
Ona poznaje takozvani placebo
efekat, to jest kod određenog broja ljudi, koji veruju u delotvornost
nekog leka, taj lek postiže efekat.
13
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - BIOMASA
Oklasak kukuruza kao biogorivo
i izvor sirovina
Može da se dobije 20 odsto oklasaka kao biogoriva od ukupne količine proizvedenog kukuruza - Ranije se toplotna vrednost biomase upoređivala sa kamenim ugljem. Danas se upoređuje sa tečnim gorivom (dizel gorivom
ili uljem za loženje) - Osobine pepela, odnosno njegovih komponenti, naročito su važne za izbor konstrukcije ložišta i način regulisanja sagorevanja. Maksimalna temperatura produkata sagorevanja je ograničena temperaturom
omekšavanja, odnosno topljenja pepela i mora se vrlo precizno regulisati
K
lip kukuruza čine zrno i oklasak.
Pored ovog stručnog naziva, popularni narodni nazivi za oklasak
su: kočanka, šapurika, čokanj, klas,
vreteno, rulina, komušina, čokov, itd.
Svaki kraj Srbije ima svoj naziv. Oklasak se od davnina u svim krajevima
koristi kao ogrev, prekrupljen kao
stočno hranivo, podloga za gajenje
pečuraka, sirovina za proizvodnju furfurola i ksiloze, sredstvo za poliranje
metala, sredstvo za čišćenje zamašćenih površina, nosilac pesticida, nosilac
pudera, prostirka, i dr.
Prema Statističkom godišnjaku Srbije u 2012. godini bilo je ukupno zasejano 1.268.544 ha pod kukuruzom.
Ukupni prinos zrna bio je 3.532.602 t.
Prosečni prinos po jedinici površine je
2.785 kg/ha. U Vojvodini je bilo zasejano 752.350 ha. Ukupni prinos bio
je 2.283.398 t. Prosečni prinos po
jedinici površine je 3.035 kg/ha.
U praksi je uobičajeno da se računa da se na svakih 100 kg merkantilnog zrna od kukuruza dobija
18 do 20% oklaska (Bekrić, V. Upotreba kukuruza. Institut za kukuruz,
Zemun Polje, 1997). Na osnovu ovih
podataka može da se izračuna da u
Srbiji može da se dobije 671.194,4
t ili u Vojvodini 433.845,6 t oklaska.
To znači, da se od ukupne količine
proizvedenog kukuruza može dobiti skoro 1/5 oklaska. Kod semenskog kukuruza ovaj odnos se kreće
do 1/3. Ove brojke pokazuju da se
može prikupiti značajna količina lignoceluloze, koja se tokom svake
godine obnavlja.
Pojedinačnim merenjem velikog
broja oklasaka od danas najraširenijih hibrida merkantilnog kukuruza
utvrđeno je da se prosečna masa
suvog oklaska kreće između 35 i 45
grama. Ova masa čini 8 do 10% od
kupnog prinosa suve materije kukuruznih biljaka.
Oklasak se sastoji od unutrašnjih
(loža za zrno) i spoljašnjih plevica,
drvenastog cilindra i meke (šupljikave) srži. Plevice i lože zrna iznose od
35,1 do 43,1%, drvenasti deo 53,5 do
60,4% i srž 3,3 do 4,3%.
DOBAR PRIMER
Korišćenje oklaska u Sremu
U semenskom centru kompanije "Chemical Agrosava" u Šimanovcima koristi se oklasak za
sušenje semenskog kukuruza u
klipu. Prošle godine instaliran je
toplovodni kotao "Termoplin" iz
Mladenovca termičke snage 930
kW, koji sagoreva oklasak od klipa kukuruza. Investicija je koštala
350.000 evra. Oklasak se koristi
Zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadržaja vlage (Katić, 1982)
Keramička peć sagoreva biomasu
Elementarni hemijski sastav oklaska sastoji se iz: ugljenika 43.6%, vodonika 6,1%, azota 0,4% i kiseonika
48,4%. U oklasku ima kalijuma, sumpora i kalcijuma u desetim delovima
procenta, dok fosfora, natrijuma, ma-
Tabela 1: Energetski potencijali biomase u Srbiji (Brkic i Janic, 1988)
Red.
br.
Biomasa
Biomasaza
sagorevanje
(25%
odukupne)
(103 t)
1.
Pšenična slama
743,75
14
247,92
2.
Ječmena slama
103,13
14,2
34,87
3.
Ovsena slama
6,4
14,5
2,21
4.
Ražena slama
3,0
14
1,00
5.
Kukuruzovina
1.787,5
13,5
574,55
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Donja
toplotna
moć
(MJ/kg)
Ekvivalentna
vrednost
ulja za
loženje
(103 t)
Kukur. sem. kukuruza,
21,56
13,85
7,11
Oklasak od kukuruza
357
14,7
124,95
Stabljika suncokreta
200
14,5
69,05
Ljuske suncokreta
30
17,55
12,54
Slama od soje
80
15,7
29,90
Slama od uljane repice
75
17,4
31,07
Stabljika hmelja
1,98
14
0,66
Stabljika duvana
0,26
13,85
0,09
289,44
14,15
97,5
13.
Ostacirezidbe u
14.
voćnjacima
15.
Ostaci rezidbe u
16.
vinogradima
71,55
14
23,85
17.
Stajnjak
110,0
23,00
60,24
UKUPNO:
14
preko zime i za grejanje prostora površine do 12.000 m2. U toku
sezone potroši se 700 do 1.000
tona oklaska. Ušteda u potrošnji zemnog gasa je 120.000 do
150.000 evra. U ovoj kompaniji
planiraju da iduđe godine ugrade
još jedan toplovodni kotao snage
600 kW, da bi s tim potpuno izbacili korišćenje zemnog gasa.
3.880,57
14,26
1.317,51
gnezijuma, silicijuma i gvožđa u
stotim delovima, a ostalih elemenata u hiljaditim i desetohiljaditim
delovima. Selena ima 5 ppm. Teški metali su prisutni u oklasku u
zanemarljivim količinama i teško
ih je ustanoviti.
Prema Brkiću (2006) elementarni hemijski sastav apsolutno
suvog oklaska je: ugljenik (C)
48,31 %, vodonik (H) 5,74 %,
kiseonik (O) 43,13 %, azot (N)
0,66 % i pepeo 2,16 %. U oklasku
ima 80 % isparljivih materija (volatila). Toplotna vrednost oklaska
je 14,7 MJ/kg pri 14 % sadržaja
vlage.
Toplotna moć žitne slame iznosi
12,7do14,5 MJ/kg, a sojine 14,5
do 16 MJ/kg, a oklaska od kukuruzno gklipa 14,7 MJ/kg (između
žitne i sojine slame). Toplotna moć
biomase zavisi od sadržaja vlage
u biljnom materijalu. Sa porastom
sadržaja vlage u biljnoj masi opada toplotna moć biomase. Za apsolutno suv oklasak dobijena je gornja
toplotna vrednost od 18,35 MJ/kg (Katić, Z, 1982).Donja toplotna vrednost
oklaska menja se sa sadržajem vlage
od 5 % - 17,45 MJ/kg, za 10 % - 16,4
MJ/kg, za 15 % - 15,36 MJ/kg, za 20
% - 14,3 MJ/kg i za 25 % - 13,3 MJ/kg.
Na sl. 2 prikazana je zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadržaja vlage. Skoro svi semenski centri koriste
oklasak kao alternativno gorivo (tzv.
biogoriva).
Ranije se toplotna vrednost biomase upoređivala sa kamenim ugljem.
Danas se upoređuje sa tečnim gorivom
(dizel gorivom ili uljem za loženje).
Okvirno posmatrano 3 kg slame može
da zameni 1 kg dizel goriva (D2) ili ulja
za loženje. 2,56 kg oklaska (sa 7,5 %
sadržaja vlage) po toplotnoj moći odgovara 1 kg lakog ulja za loženje (EL).
U tabeli 1 prikazani su energetski
potencijali biomase u Srbiji u cilju upoređenja sa oklaskom kao biogorivom
(Brkić i Janić, 1988).
U tabeli 2 prikazane su toplotne moći
različitih vrsta klasičnih goriva radi upoređenja sa toplotnim moćima biogoriva:
slama i drvo (Martinov, 1980).
Osobine pepela, odnosno njegovih
komponenti, naročito su važne za izbor
konstrukcije ložišta i način regulisanja
sagorevanja. Maksimalna temperatura
produkata sagorevanja je ograničena
temperaturom omekšavanja, odnosno
topljenja pepela i mora se vrlo precizno regulisati. Visoki procenat Na2O,
zajedno sa SiO2 u biomasi (kod pepela slame 30 do 40 %), ukazuje na
nisku temperaturu topljenja pepela,
što je od bitnog uticaja na određivanje
temperaturnog nivoa ložišta. Previsoke temperature tope pepeo i stvara se
tečna šljaka na rešetki ložišta. Ukoliko
se ohladi ložište dolazi do zatvaranja
rešetke i gušenja vatre, pošto vazduh
(kiseonik) ne može da dođe do goriva.
Tabela 2: Toplotne moći različitih vrsta goriva (Martinov, 1980)
Red
br.
Vrsta
goriva
Donjatoplotnamoć
(kJ/kg)
1.
Slama
13.827
2.
Drvo
18.600
3.
Drveni ugalj
30.100
4.
Mrki ugalj
22.500
5
Kameni ugalj
32500
6.
Koks
Ulje za loženje
- lako
- teško
Benzin
28.800
7.
8.
Izgled oklaska od kukuruza
Prema Prevedenu (1980) početak
sinterovanja pepela iz oklaska počinje na 760oC, početak omekšavanja
na 970oC, omekšavanje pepela na
1100oC i topljenje pepela na 1235oC.
Toplotna vrednost (moć) suvog oklaska je 17,4 MJ/kg. U tab. 3 prikazane su temperature topljenja pepela iz
biomase: slame i oklaska, prema DIN
normama.
Karakteristično svojstvo frakcija
oklaska (tvrde i meke) je visoka sposobnost vezivanja tečnosti, posebno
ulja. Jače se apsorbuje voda nego
ulje, ali vodom zasićeni uzorak apsorbuje više ulja nego suvi. Obrnuto,
kada je uzorak bio zasićen uljem, manje je apsorbovao vode, nego uzorak
koji nije sadržavao ulje. Meka frakcija
oklaska apsorbuje pet puta više ulja i
šest puta više vode nego tvrda frakcija.
Ova svojstva oklaska su vrlo pogodna
za upotrebu oklaska za odmašćivanje
zamašćenih delova, za čišćenje krzna
i tepiha, sušenje vlažnih delova i "pranje" vodenih površina od nafte.
Tvrda frakcija oklaska je veoma
pogodna za poliranje metalnih delova.
Merenje po Mosovoj skali pokazuje da
tvrda frakcija ima 4,5 jedinica, a meka
1 (talk ima 1, platina 10), što znači da
42.080
41.780
42.040
je tvrdoća meke frakcije ravna talku,
a tvrde frakcije ravna tankonitu (rudi
gvožđa). Na ovom svojstvu oklaska
zasnovano je poliranje metalnog novca, kugličnih ležajeva, galovih lanaca,
metalne bižuterije i obaranje ivica
zupčanika.
Frakcije oklaska su rastvorljive do
20% u rastvoru 1% natrijum hidroksida. Ovo svojstvo oklaska ima značaja
za preradu oklaska u stočnu hranu.
U oklasku ima 41,2% celuloze, 36%
hemiceluloze, 3,1% pektina, 6,1% lignina, 0,014% skroba i 34,9% heksoze. Drvenasta, tvrda frakcija, sadrži
za 12% celuloze i 10% heksoza više
od meke ili plevičaste frakcije. Bruto
energija iznosi 16.742 kJ/kg. Sadržaj
pentozana je posebno značajan za
proizvodnju furfurola. Od 23% suve
materije oklaska može da se potencijalno dobije furfurol, 22% od ovsene
pleve, 17% od šećerne trske i 12% od
pirinčane ljuske.
U oklasku ima 2,5% proteina,
0,5% masti, 32,4% sirovog vlakna,
53,5% BEM (bez azotnih ekstraktivnih
materija), tj. skroba i 1,5% pepela.
Ukupno svarljive materije su 43%,
ukupno svarljivi ugljeni hidrati 45,5%,
metabolička energija 6.637,3 kJ/kg i
svarljiva energija 8.090,4 kJ/kg. Meka
frakcija sadrži više od dvostruko proteina i skoro 8% manje sirovog vlakna
i 4% više BEM. Svarljivost materija i
metabolička energija skoro da se ne
razlikuju kod tvrde i meke frakcije.
Vrednost pH od 4,9 daje posebno
svojstvo oklasku i funkciju stabilnosti
kao organskom nosaču za agrohemikalije i farmaceutske proizvode.
Prof. dr Miladin Brkić
Tabela 3: Temperature topljenja pepela iz biomase,
prema DIN 51730 (Preveden, 1980)
Parametri
Slama (oC)
Oklasak (oC)
1.
Početak sinterovanja
740
760
R.br
2.
Početak omekšavanja
940
970
3.
Omekšavanje pepela
1080
1100
4.
Topljenje pepela
1240
1325
25. oktobar 2013.
KALENDAR RADOVA ZA NOVEMBAR
Kupus i meso
U novembru se nastavljaju i završavaju obimni jesenji radovi, pre svega berba kukuruza i setva ozime pšenice.
Ove radove treba ubrzati zbog opasnosti od dugih jesenjih kiša, mrazeva i snega. Svako čekanje predstavlja rizik
U polju:
Ubrzati radove, snegovi prete
Posle jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i đubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Brazda ostaje otvorena, da bi
bolje izmrzla tokom zime i prikupila
zimsku vlagu. Na njivama na kojima
su požnjeveni kasni usevi (pa i oni
raniji), ako se neće zasejavati ozimi
usevi nego jari, takođe treba obaviti
duboko zimsko oranje. Ore se duboko oko 25 do 30 centimetara. Po
pravilu, u jesen se ore za sve useve
koji će se sejati u proleće, osim na
nagibima i naplavnim terenima, gde
ima opasnosti od erozije tokom zime.
Uzorana zemlja tokom jeseni i zime
nakupi mnogo vlage za letnji period,
a mrazevi istope grude i unište mnoštvo štetočina i korova u tlu.
Treba pregledati ozime useve i
eventuelno ih tretirati fungicidima i
herbicidima. Skladišta se obavezno
pregledaju. Dobro je pregledati lucerišta, a i druge zasejane površine,
kako bi se na vreme utvrdilo prisustvo miševa i voluharica, pa ukoliko
se utvrdi da je njihova populacija
brojna, uraditi nešto na njihovom
suzbijanju. Jer, štete koje mogu da
nanesu znaju biti ogromne.
Kompletna aparatura za zaštitu
bilja se sređuje. Detaljno se pere,
podmazuje i sprema na odgovarajuća mesta. Dotrajale delove aparature treba promeniti. Krajem meseca traktor i druge priključne mašine
treba temeljno pregledati i zaštititi od korozije. Ne sme se dozvoliti
da poljoprivredna mehanizacija ne
bude zaštićena na propisan način
u zimskom periodu. U protivnom,
skratićete joj vek trajanja.
U povrtnjaku: Berba kupusa,
setva i sadnja…
U no vem bru se be ru ka sne kupu snja če – ku pus po zni, kelj pupčar, kelj, i va de pra zi luk, zim ska
rot kva, cve kla, spa nać, rot kvi ca,
per šun, pa štr njak, šar ga re pa…
Pre o sta lo po vr će spre ma se za
du go traj no ču va nje. Pred zim ska
se tva oba vlja se to kom no vem bra
ili još bo lje, po čet kom de cem bra.
Ta ko se se je šar ga re pa ko ja nikne tek u pro le će i ra ni je pri sti že
od one se ja ne u fe bru a ru i mar tu.
Sad nja ar pa dži ka za mla di luk
oba vlja se to kom ovog me se ca.
U šta li: Me sec svi njo ko lja
Ovo je me sec svi njo ko lja.
Uto vlje ne svi nje pri spe va ju za
kla nje i pri li kom oba vlja nja
ovog po sla po treb no je mak simal no is ko ri sti ti sve pro iz vo de
ko je nam za kla na svi nja mo že
da ti, po red me sa i ma sti, slani nu, iz nu tri cu, krv, če ki nje…
Svinj sko me so oba ve zno pe gleda ti kod ve te ri na ra, jer je tri hine lo za opa sni ja bo lest ne go što
se mi sli. U ovom me se cu ko lju
PROGNOZA VREMENA ZA NOVEMBAR
Prosečno topao
i prosečno vlažan mesec
P
rema prognozi Republičkog
hidrometeorološkog
zavoda Srbije, srednja minimalna
temperatura vazduha u novembru
će imati vrednosti u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će
njena vrednost u proseku biti viša
za oko 0.1ºS u odnosu na višegodišnji prosek.
U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost novembarske srednje minimalne temperature vazduha oko 4.0ºS. Srednja maksimalna
temperatura vazduha u novembru
biće u granicama višegodišnjeg
proseka, sa vrednostima u proseku
vi šim oko 0.4ºS u od no su na više go di šnji pro sek.
U Be o gra du i ši roj oko li ni srednja mak si mal na tem pe ra tu ra vazdu ha to kom no vem bra bi će oko
11.2ºS. Sred nja no vem bar ska
ko li či na pa da vi na će bi ti u grani ca ma vi še go di šnjeg pro se ka sa
vred no sti ma u pro se ku ni žim za
oko 4 mm u od no su na vi še godi šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj
oko li ni sred nja ko li či na pa da vi na
to kom no vem bra iz no si će oko 53
mm.
se i za zi mu kon zer vi ra ju so ljenjem i di mlje njem, po red svi nja,
ov ce i go ve da, a ne gde i plov na
ži vi na. Kon zer vi ra nje me sa solje njem oba vlja se su vo ili u sala mu ri. Po so lje no me so mo ra da
se oce di od vo de 24 do 48 sa ti i
da sto ji pod op te re će njem ka ko
bi se iz nje ga is ce di lo što vi še
vo de. Po tom se ve ša par sa ti na
va zduh pa se pod nje ga lo ži vatra i kon zer vi še di mlje njem. Na
di mu se po so lje no me so dr ži sve
do tle dok sa svih stra na ne dobi je cr ven ka sto-mr ku bo ju. Postu pak di mlje nja mo že da tra je
se dam do 14 da na, a on da se
me so osta vlja u pu šni ca ma obeše no na hlad nom va zdu hu da se
da lje su ši. Na kon 28 do 35 da na
su še nje je za vr še no i me so se
od no si u pro sto ri ju u ko joj će se
ču va ti.
U voćnjaku i vinogradu:
Zaštita od zečeva
U vrtu i dvorištu:
Pripreme za travnjak
U novembru se vade, klasiraju, trape
ili isporučuju vegetacione i generativne
podloge i sadnice voćaka. Podižu se voćnjaci, matičnjaci vegetativnih podloga i
obavlja sadnja podloga u rastilu. Popunjavaju se prazna mesta u voćnjaku.
Nastavlja se đubrenje i osnovna obrada u zasadu. Izvodi se plavo prskanje
breskve i kajsije, a mlade voćke štite
od glodara. Zaštita od zečeva zaslužuje
posebnu pažnju. Iskusni voćari tvrde da
je najefikasnija ograda od pletene žice ili
uvijanje mladih stabala. Od miševa zatrovanih mamcima treba da se zaštite i
utrapljene sadnice.
U vinogradu se rasturaju stajnjak i
meneralna đubriva. U toku je jesenja
duboka obrada zemljišta između redova
i u redu. Vinogradi se režu na zrelo. Čokoti se zagrću.
Lukovice i gladiole, izvađene prošlog meseca, potpuno treba osušiti, a zatim samo zdrave i
neoštećene ostaviti na suvo mesto
zaštićeno od izmrzavanja. Ako će
prezimiti u zemlji, lukovice narcisa, lala i zumbula pokriti da ne izumiru.
Ako se želi u vrtu u proleće podići novi travnjak, u novembru
treba pripremiti zemljište. Čim otpadnu listovi, okopati ukrasno grmlje, a krajem meseca može se
i orezati. Osetljive biljke omotati
slamom ili jalovim grančicama da
budu zaštićene od hladnoće. Novembar je najpogodniji za sadnju
i presađivanje ukra snog dr ve ća i
gr mlja.
S.P.
Prognoza vremena do 15. novembra
25. oktobar 2013.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 14. do 18. oktobra 2013. godine
Najva`nije iz protekle nedelje:
• Rast cene kukuruza
• Rast cene pšenice
• Dešavanja na svetskim berzama
T
ržište se sasvim otvorilo. Koliko je
za funkcionisanje tržišta bitno da
postoji izvozni potencijal u strateškim robama kao što su pšenica i kukuruz
najbolje oslikavaju upravo dešavanja na
berzanskom tržištu u protekloj nedelji. Izvoznici su veoma aktivni, dok je
ponuda sve zadovoljnija cenama koje i
dalje rastu. Aktuelne cene su trenutno
sasvim prihvatljive i za kupce i za prodavce i posledica toga jeste činjenica da
je ovonedeljni obim prometa od 4.109
tona robe jedan od najvećih nedeljnih
prometa u ovoj kalendarskoj godini. On
je za 65,62% veći od prometa trgovanja u prethodnoj nedelji. Za pomenutu
količinu robe kupci su morali da izdvoje 87.950.890 dinara, što je za 77,25%
više od novčane vrednosti prometa u
prethodnoj nedelji. Još jedan parametar
ukazuje da je nedelja za nama bila nedelja veoma izražene tržišne aktivnosti. To
je broj od 35 sklopljena kupoprodajna
ugovora posredstvom „Produktne berze“
u Novom Sadu.
Pravo tržišno nadmetanje i brzina kojom su se kreirale nove tržišne
okolnosti, nametnuli su dilemu šta
izdvojiti kao vest nedelje : da li je
to podatak o sezonskom cenovnom
rekordu pšenice od 18,00 din/kg bez
PDV ili je to činjenica da je i kukuruz
novog roda ove nedelje došao na nivo
rekorda od 14,20 bez PDV. U svakom
slučaju oba ova podatka po svom značaju zavređuju da budu informacije
koje su obeležile trgovanje u nedelji
za nama.
Po obimu trgovanja najaktivnije
je bilo tržište kukuruza. Trgovanje
kukurzom ovogodišnjeg roda sve je
dominantnije, pa je od ukupno 2.645
tona prometovanog kukruza, protekle
nedelje novim kukurzom trgovano 1.
625 tona. Cena kukuruza novog roda
se kretala u rasponu od 13,50 din/
kg bez PDV, pa do 14,20 din/kg. Prosečna cena je iznosila 15,15 din/kg
(14,03 bez PDV), što je rast u odnosu
na prosečnu cenu trgovanja iz prethodne nedelje od 3,75%. Prošlogodišnji kukuruz je takođe imao cenovni
rast koji je čak bio i relativno veći od
rasta cene novog kukuruza, a iznosio
PRODEX
Rekordan prošlonedeljni promet
na “Produktnoj berzi” u Novom sadu,
ukazuje na bitna dešavanja na tržištu
agrara, kada su u pitanju aktuelni cenovni trendovi.
Svi proizvodi, a što je posebno bitno i pšenica i kukuruz, beleže cenovni
rast, u odnosu na prethodnu nedelju.
Pšenica je poskupela za 1,00 din/kg,
kukuruz za 0,50 din/kg, a osja od 0,50-
1,00 din/kg, u odnosu na prošli petak.
Ovakav cenovni oporavak se, naravno, odrazio i na značajniji porast
indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj
pokazatelj na današnji dan beleži vrednost od 197,80 indeksnih poena i za
3,18 indeksnih poena je veći, u odnosu
na prošlu nedelju. Pomenuta aktuelna
vrednost PRODEX-a je najveća u poslednja dva meseca.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena
poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE DIN/
KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG SA
PDV-OM
PROMENA U ODNOSU
NA PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2013.
1.825
14,58-15,34
1.575
15,01-15,34
+3,75
Kukuruz, rod 2012.
1.020
14,58
1.020
14,58
+4,44%
Kukuruz, rod 2013.
Vlaga do 15%
50
14,04
50
14,04
-
Pšenica, rod 2013.
695
18,90-19,44
695
18,90-19,44
+2,61%
Soja rod 2013.
550
50,22-50,76
+1,98%
Sojina sačma, min. 44%
44
69,96-70,80
-2,30%
Sojina sačma, min. 44%
(odloženo plaćanje)
25
76,80
-
Suncokretova sačma, min.
33%
150
15,96
-16,88%
ROBA
Pšenica, rod 2012.
161
20,00
-
-
-
Sojin griz
25
72,00
-
-
-
Sojina pogača
25
67,20
-
-
-
je 4,83%, ali je cena niža od kukuruza novog roda i iznosila je u proseku
14,58 din/kg (13,50 bez PDV).
Pšenica je proteklih nedelja uhvatila jedan standardan ritam umerenog
rasta cene i dosledno je nastavila svoj
rast u nedelji za nama. Cena se protekle nedelje kretala od početnih 17,50
din/kg bez PDV, pa do rekordnih 18,00
din/kg. Prosečna cena od 19,06 din/
kg (17,64 bez PDV) za 2,61% je veća
nego prethodne nedelje.
Čak osam kupoprodajnih ugovora
u trgovanju sojinim zrnom zaključeno je po istovetnoj ceni od 50,76 din/
kg (47,00 bez PDV), a to je u odnosu na cenu iz prethodne nedelje rast
od 2,17%. Jedna od retkih roba koja
je imala pad cene protekle nedelje je
sojina sačma sa 44% proteina. Cena
od 70,34 din/kg (58,62 bez PDV) za
2,30% je niža u odnosu na cenu prethodne nedelje.
Od ostalih roba preko berze je prometovana još suncokretova sačma sa
33% proteina i to po ceni od 15,96
din/kg.
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP DECEMBAR 2013.
BUDIMPE[TA
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
254.35 $/t
254.42 $/t
251.92 $/t
250.38 $/t
252.07 $/t
Kukuruz
170.54 $/t
172.04 $/t
174.56 $/t
174.25 $/t
174.40 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
158.19 EUR/t
(futures dec 13)
144.27 EUR/t
(futures nov 13)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
199.50 EUR/t
(futures nov 13)
174.50 EUR/t
(futures nov 13)
U
Budimpešti je pšenica sa decembarskim fjučersom skuplja za 1,35%, dok je kukuruz sa
novembarskim fjučersom skuplji za 2,68%. U Parizu
je fjučers na kukuruz sa novembarskom isporukom
skuplji za 0,43%, dok je pšenica skuplja za 0,38%.
C
ena kukuruza na startu nedelje bila je u padu od početka godine za 38%, što je vodilo ka najvećem godišnjem
padu ove robe, a na osnovu znakova da zalihe u SAD-u rastu.
Međutim, kako je nedelje odmicala, tako je i cena ove robe,
posle počela svoju fluktuaciju, a razlog je što su investitori
povećali očekivanja da će nakon padavina u narednim danima uslediti povoljnije vreme koje će ubrzati žetvu na Sred-
njem zapadu. Žetva je u toku protekle nedelje bila na nivou
između 25% i 35%, dok je procena proizvodnje smanjena za
5.7 mt, na 348.2 mt (273.8 mt poršle godine).
Pšenica je ovu nedelju počela sa svojim četvoronedeljnim uzastopnim rastom cene, zatim je usledio dvodevni uzastopni pad, da bi na samom kraju nedelje cena ove
robe ponovo skočila. Razlog ovakvog trenda hlebnog žita
rezultat je bojazni da bi zalihe u J. Americi mogle opasti.
Naime, hladno vreme, moglo bi da ošteti useve u Argentini i
konstantne padavine koje će najverovatnije odložiti žetvu u
Brazilu.
Cena decembarskog fjučersa na kukuruz je u poslednjih
nedelju dana skočila za 1,10%, dok je fjučers na pšenicu
poskupeo za 0,10%.
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs
INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno nov 13
465.41 $/t
467.76 $/t
465.55 $/t
469.01 $/t
475.18 $/t
SPONZOR
Sojina sačma okt 13
422.00 $/t
423.20 $/t
423.20 $/t
403.80 $/t
413.00 $/t
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
C
ena soje imala je uzlazni trend tokom čitave nedelje na
američkom tržištu. Razlog ovakvog trenda uslovile su
kiše koje će usporiti žetvu u SAD-u. Cena ove robe pred sam
kraj nedelje, zabeležila je i najveći skok u poslednjih pet nedelja, na osnovu špekulacija da je Kina povećala kupovinu od
SAD-a, kao najvećeg svetskog izvoznika.
Novembarski fjučers na soju ima veću vrednost u odnosuna prošlu nedelju za 0,40%, dok je na sojinu sačmu
jeftiniji za 2,76%.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
25. oktobar 2013.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
VOĆE OD 14.10.2013.DO 21.10.2013.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Datum prikupljanja podataka: 14. 10 - 21. 10. 2013. god.
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
150
180
150
2
Banana (sve sorte)
Uvoz (Ekvador)
kg
100
120
110
3
Dunja (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
4
5
Grejpfrut (sve sorte)
Trend
Ponuda
pad
dobra
bez
promene
bez
promene
bez
promene
prosečna
prosečna
kg
180
200
180
Domaće
kg
90
100
100
pad
dobra
Domaće
kg
70
80
70
7
Grožđe (belo ostale)
Domaće
kg
100
120
100
pad
dobra
8
Grožđe (crno
Hamburg)
Domaće
kg
80
100
100
bez
promene
prosečna
9
Grožđe (crno ostale)
Domaće
kg
80
100
100
rast
dobra
10
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
80
100
80
11
Jabuka (Delišes ruž.)
Domaće
kg
100
120
100
12
Jabuka (Delišes
zlatni)
Domaće
kg
100
120
100
13
Jabuka (Greni Smit)
Domaće
kg
100
120
100
14
Jabuka (Mucu)
15
16
80
100
80
bez
promene
bez
promene
bez
promene
rast
bez
promene
bez
promene
dobra
Jabuka (ostale)
Domaće
kg
60
80
80
Kivi (sve sorte)
Uvoz (Čile)
kg
200
250
200
pad
dobra
17
Kruška (Viljamovka)
Domaće
kg
100
120
120
-
dobra
18
Kruška (ostale)
Domaće
kg
100
120
100
pad
dobra
19
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
bez
promene
dobra
20
Limun (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
120
130
120
pad
dobra
21
Mandarina (sve
sorte)
Uvoz (Hrvatska)
kg
120
130
130
22
Nar (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
180
200
200
23
Orah (očišćen)
Domaće
kg
1.000
1.000
1.000
24
Pomorandža
(sve sorte)
Uvoz (J. Afrika)
kg
180
200
180
25
Smokva (suva)
Uvoz (Italija)
kg
400
450
450
26
Šljiva (suva)
Domaće
kg
300
350
300
27
Šljiva (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
60
bez
promene
bez
promene
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Lucerka
(seno u
balama)
bala 12-25
kg
Domaće
kg
13
16
16
MALOPRODAJA
bez
promene
prosečna
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Pakovanje
Poreklo
Cena (din)
Jed.
Mere
min
max
dom
Trend
Ponuda
Sojina sačma (44%
proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
79
95
93
bez
promene
prosečna
2
Suncokretova sačma
(33% proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
39
45
45
bez
promene
prosečna
dobra
dobra
dobra
PIJACA
R.B
1
2
prosečna
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Proizvod
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
Lucerka
(seno u
balama)
Cena (din)
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
džak 50 kg
Domaće
kg
20
22
bala 12-25
kg
Domaće
kg
13
Trend
Ponuda
20
bez
promene
prosečna
16
16
bez
promene
prosečna
dobra
3
Pšenica
džak 50 kg
Domaće
kg
20
22
20
dobra
4
Stočni ječam
džak 50 kg
Domaće
kg
22
25
22
bez
promene
bez
promene
prosečna
slaba
dobra
dobra
SILOS
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
slaba
R.B
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
1
Blitva (sve sorte)
Domaće
veza
30
35
2
Boranija (šarena)
Domaće
kg
150
180
3
Boranija (žuta)
Domaće
kg
180
200
180
rast
slaba
4
Brokola (sve sorte)
Domaće
kg
130
150
150
bez promene
dobra
5
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
150
200
150
bez promene
dobra
6
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
60
bez promene
dobra
7
Karfiol (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
100
pad
dobra
8
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
100
bez promene
dobra
9
Krastavac (Kornišon)
Domaće
kg
120
130
130
pad
prosečna
10
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
100
120
100
pad
prosečna
Trend
Ponuda
30
bez promene
prosečna
150
-
slaba
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
13.50
13.50
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački
sušen)
džak 50 kg
Domaće
kg
13.30
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
16.70
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Trend
Ponuda
13.50
rast
prosečna
13.50
13.30
-
prosečna
17.20
16.70
pad
prosečna
dom
11
Krompir (beli)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
12
Krompir (crveni)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
13
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
25
30
30
bez promene
dobra
14
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
300
350
300
bez promene
dobra
15
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
35
40
40
-
prosečna
16
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
70
bez promene
dobra
17
Paprika (Babura)
Domaće
kg
120
150
150
rast
prosečna
18
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
180
200
20
bez promene
dobra
19
Paprika (šilja)
Domaće
kg
120
130
130
rast
prosečna
20
Paradajz (chery)
Uvoz (Italija)
kg
350
400
400
rast
prosečna
21
Paradajz (sve sorte)
Domaće
kg
100
120
120
rast
prosečna
22
Pasulj (beli tetovac)
Domaće
kg
350
400
350
bez promene
dobra
23
Pasulj (beli)
Domaće
kg
300
350
350
bez promene
dobra
24
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
300
350
350
bez promene
prosečna
25
Pasulj (žuti)
Domaće
kg
350
400
400
bez promene
slaba
26
Patlidžan (sve sorte)
Domaće
kg
80
90
80
rast
dobra
27
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
150
160
150
bez promene
dobra
28
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
150
160
150
bez promene
dobra
29
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
20
30
20
bez promene
dobra
30
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
180
200
200
bez promene
dobra
31
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
100
120
100
bez promene
dobra
32
Rotkvica (sve sorte)
Domaće
veza
50
50
50
-
dobra
33
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
120
130
120
bez promene
dobra
34
Tikvice (sve sorte)
Domaće
kg
120
130
130
rast
prosečna
35
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
60
70
60
bez promene
dobra
36
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
60
70
60
bez promene
dobra
37
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
dobra
25. oktobar 2013.
Ponuda
1
POVRĆE OD 14.10.2013.DO 21.10.2013.
Cena (din)
Proizvod
Trend
dobra
kg
rast
Pakovanje
R.B.
Domaće
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Proizvod
prosečna
dobra
Cena (din)
R.B.
prosečna
bez
promene
6
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
Uvoz (J. Afrika)
Grožđe (belo Afuz
Ali)
Grožđe (belo
Smederevka)
GAZDINSTVO
CENE @IVE STOKE - 14.10 - 21.10. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
Trend
Ponuda,
broj grla
1
Prasad
16-25 kg
sve rase
kg
250
280
260
rast
prosečna
2
Prasad
<=15 kg
sve rase
kg
260
280
280
rast
slaba
3
Telad
80-160 kg
SM
kg
400
400
400
rast
vrlo slaba
4
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
kg
190
200
190
bez
promene
vrlo slaba
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Datum prikupljanja podataka: 14.10. - 21.10. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480 kg
2
Krmače za
klanje
3
Prasad
min
max
dom
sve rase
210
230
220
>130 kg
sve rase
140
150
150
16-25 kg
sve rase
250
250
250
Trend
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Ponuda
slaba
vrlo slaba
vrlo slaba
17
BESPLATNI MALI OGLASI
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem traktor IMT 577 1991.
godište, odličan, vlasnik,drljaču
četvorokrilnu. Tel: 022/478-417,
062/960-11-16
• Prodajem IMT 585 odličan, beračZmaj
221 dvoredni sa kipom odlično stanje i
motor od 577 u delovima ispravan. Tel:
063/469-016
• Prodajem John Deere kombajn 1075
H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5
tona, 5 slamotresa, hidropogon, sečka,
klima. Cena: dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem Fergusona 533, cena 2.000
evra. Tel: 061/15-88-641
• Prodajem traktor mali Ursus
335igrabulje sunce Lifam.Tel: 063/19454-78
• Prodajem traktor Belarus 820, 1999.
godište i trobrazni plug Vogel Noot 3s
950, sve u odličnom stanju. Tel: 064/4333-528
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal
u jako dobrom stanju, može zamena.
Tel: 064/281-96-29
• Prodajem John Deere 3130 i plug
Overum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni, plug
dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT s
kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni,
grablje Šempeter 220, drljača 4 krila,
levator 9 metara. Tel: 064/315-91-18
• Prodajem traktor IMT 585 odličan i
motor od 577 u delovima ispravan. Tel:
063/469-016
• Prodajem traktor Ursus 335,
setvospremač 2.5 m i plug Olt dvobrazni,
cikular za drva. Tel: 063/194-54-78
• Prodajem traktor IMT 577 1991.
godište, nove gume i plug IMT 757
dvobrazni, visoki, 14 coli. Tel: 062/96011-16
• Prodajem traktor te 40,Tamić 75 i 4
jutra zemlje u arendu u Višnjićevu. Tel:
065/542-46-86
• Prodajem traktor IMT 533 u odlišnom
stanju, špediter DUBRAVA kao nov, plug
jednobrazni IMT i plug dvobrazni OLTov, sve kao novo. tel. 065/5689089,
063/7033799, 063/587583
• Prodajem motokultivator Lavin 8
konjskih snaga, sa prikolicom, špartačem,
plugom, tegovima i rezervnim točkovima.
Cena 800 evra. Automizer leđni 80 evra
i autoprikolica Panonija 80 evra. Tel:
064/8589-640
• Prodajem Rusa 82, stari tip i berač
Zmaj 224. Tel: 064/150-54-96
• Prodajem traktor Ferguson 533 u
dobrom stanju, nove gume, urađena
generalna. Tel: 064/26-87-171
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni,
plug dvobrazni na pomeranje, špartač
IMT dvoredni, plug dvobrazni 757, grablje
Šempeter 220, drljača 4 krila, levator 9
metara, špediter Dubrava. Tel: 064/3159-118
• Prodajem traktor Toma Vinković. Tel:
022/631-495, 066/403-677
Prodajem John Deere kombajn
1075 H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa,
hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni,
plug dvobrazni na pomeranje, špartač
IMT dvoredni, plug dvobrazni 757, grablje
Šempeter 220, drljača sa 4 krila, levator 9
metara, špediter Dubrava. Tel: 064/31591-18
• Prodajem traktor Torpedo 45 i junicu
debelu, staru 15 meseci za klanje. Tel:
022/737-562
• Prodajem Rakovicu 60 u dobrom
stanju, dve nove prednje gume za
Rakovicu i Vladimirca takođe u dobrom
stanju. Tel: 066/937-23-63
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor IMT 533, kabina,
duplo kvačilo, plug Leopard 14
coli, drljače veliku i malu. Tel: 064/3249-259
• Prodajem traktor Torpedo 9006 u
odličnom stanju. Tel: 063/855-44-23
• Prodajem kombajn New Holand
135, kabina, sečka. Tel: 063/828-9121
• Prodajem kombajn Zmaj univerzal u
dosta dobrom stanju, može zamena za
adapter
• Prodajem Rusa 82 stari tip, berač 223
i 224, lozničku 5,5 tona. Tel: 064/15054-96
• Prodajem traktor IMT 533 i prikolicu
jednoosovinku nosivosti 3 tone. Tel: 063/
11-455-38
• Prodajem kombajn Deutz Fahr Topliner
4075 HTS. Tel: 064/15-35-938
• Prodajem poljomašine iz uvoza,
duvaljke, rasipače,Amazone prskalice,Rau
sejalice za žito, rotacione kosačice DeutzFahr,podrivače.Voganj. Tel: 063/88-69-717
• Prodajem kardan prednje vuče
remontovan kao nov za traktor torpedo
devedeset konja i kukuruznu korpu za
kombajn Case-internacional. Tel: 061/20032-17
• Prodajem plug IMT757 dvobrazni,prvi
vlasnik. Tel: 064/17-34-144
• Prodajem čekićar 5.5 kW. Stejanovci.
Tel: 064/361-605-4
• Prodajem dve drljače, jedna sa
valjcima, dva špeditera, jednobrazni
plug,stočarka prikolica i odžačkiprekrupač
a kupujem prikolicu oko 3 t. Tel: 063/87030-14
• Prodajem tanjiraču 28 Olt i plug tri
brazde Lemind 14coli. Tel: 064/70-111-81
• Prodajem dve baterije za pneumatsku
sejalicu kukuruza.Tel: 063/19-454-78
• Prodajem mlin za kukuruz Odžački.
Tel: 065/373-14-60
• Prodajem tanjiraču 20 tanjira,
leskovačka. Tel: 022/715-406
• Kupujem prikolicu do 3 tone. Tel:
063/870-30-14
• Prodajem dvobrazni plug IMT 757.2 i
prikolicu za stoku ili menjam prikolicu za
motor APN 4 uz dogovor. Tel: 022/663-095
• Prodajem krunjač trofazni na korpe.
Tel: 063/83-68-768
• Prodajem prikolice Dubrave.
Tel: 022/716-184
• Prodajem tarup Zmaj 4 reda. Tel:
064/22-688-19
• Prodajem motokultivator IMT 509 dizel
i tanjiraču 24 diska. Tel: 022/742-324
• Prodajem motor za IMT 577, tanjiraču
24 diska i prikolicu 5 t. Tel: 063/71-75-416
• Prodajem bočne kosačice za
Fergusona, jedna na poluge a druga
ide ispod traktora ili menjam za jednu
rotacionu. Tel: 064/45-10-423
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986.
godište, prvi vlasnik. Tel: 064/310-14-20
• Prodajem prskalicu Rau 330 litara i
sejačicu za žito. Tel: 064/320-78-56
• Prodajem dvobrazni plug 757 i stočnu
prikolicu. Tel: 022/663-095
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem 17 ari zemlje u samom
Laćarku,struja,voda,asfalt.Hitno.Tel:
062/582-661
• Prodajem vinograd i šljivik od 21
ara na golom brdu u Grgurevcima. Tel:
022/671-134
• Prodajem hitno i povoljno kuću u
Erdeviku sa pomoćnim prostorijama,
bašta, podrum, garaža. Cena po dogovoru.
Tel: 064/70-61-210
• Kupujem prikolicu do 3 t. Tel:
022/630-838
• Prodajem kuću u Laćarku, pomoćni
objekti, voćnjak i velika bašta. Tel:
066/88-717-33
• Prodajem motor za 577, tanjiraču 24
diska i prikolicu 5 t. Tel: 063/71-75-416
• Prodajem spratnu kuću u Rumi i jutro
zemlje. Tel: 022/478-417, 062/960-11-16
• Prodajem prikolice Dubrave.
Tel: 022/716-184
• Prodajem berač Zmaj 216 ili menjam
za 577 novi tip. Tel: 022/666-409
• Prodajem stan 68m2 u Sremskoj
Mitrovici, u naselju Matija Huđi, u
osmospratnici pored Mačka,renoviran,
povoljno. Tel: 060/303-72-72, 062/97337-92
• Prodajem krimler 3.6 m, hidraulično
rasklapanje. Tel: 063/509-869
• Kupujem manju kuću u Ilincima ili
Batrovcima.Tel: 065/54-24-686
• Prodajem prekrupač na kardan,
slovenački. Tel: 064/24-94-588
• Prodajem u Jarku kod Sremske
Mitrovice 4,5 hektara obradive zemlje, ili
je dajem u arendu. Tel: 061/1658-998
• Prodajem beračZmaj 224, plug2brazde
Leopard i mešaonu 350 kg. Tel: 022/2680055
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986.
godište. Tel: 064/310-14-20
• Prodajem 4 jutra zemlje u Privinoj
Glavi. Tel: 022/715-499
• Prodajem krunjač Odžački u ispravnom
stanju. Cena 120 evra. Tel: 064/48-64-62
• Prodajem kuću u Erdeviku na 20 ari
placa. Tel: 064/960-33-97
• Prodajem dvobrazni plug IMT 757,prvi
vlasnik, odličan. Tel: 064/17-34-144
• Prodajem krunjač sa svojim
sopstvenim pogonom, kapacitetom 6,5 do
7 tona na 1 čas. Tel: 064/171-96-86
• Prodajem plac u Sotu od 5 ari u blizini
jezera. Tel: 022/621-340, 063/55-22-92
• Prodajem trofazni čekićar 5.5kW,
melje i klip, može zamena za stoku. Tel:
064/361-60-54
• Kupujem berač Eko 3500. Tel: 064/3685-247
• Prodajem traktor IMT 585 u radnom
stanju. Tel: 064/912-65-54
• Prodajem traktor Torpedo 9006 u
odličnom stanju. Tel: 063/855-44-23
• Prodajem traktor Torpedo i kravu
muzaru. Tel: 022/737-562
• Prodajem traktor 539, 1988. godište.
Tel: 063/83-73-634
• Prodajem traktor Belarus 820, 1999.
godište, u odličnom stanju. Martinci. Tel:
064/4-333-528
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor torpedo 9006 u
odličnom stanju. Tel: 066/93-54-743
• Prodajem silo kombajn Potinger. Tel:
069/43-81-699
• Prodajem Vladimirca i tanjiraču
leskovačku 24 diska. Tel: 022/742-324
• Prodajem Vladimirca, motokultivator
Honda 368 i levator 9 metara. Tel:
022/742-060
OPREMA
• Prodajem plugove "Regent" i "Krone"
dvobrazni trobrazni, obrtač. Cena po
dogovoru. Zvati od 16 do 21h. Tel:
064/583-75-34
• za kukuruz u bilo kakvom stanju. Tel:
064/281-96-29
• Prodajem John Deere 3130 i plug
Overum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042.
• Prodajem IMT plug 757
i 756,rasturivačđubriva 440
kila,prekrupačodžački na telefon. Tel:
069/717-615
• Prodajem traktor IMT 533 u dobrom
stanju. Tel: 061/15-88-641
• Prodajem Ferguson 539, prva farba,
vlasnik. Radenković. Tel: 060/06-88-133
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem plug Leopard dvobrazni 14
coli.Tel: 069/293-54-56
• Prodajem dvoredni berač Zmaj 220
sa bunkerom, berač u dobrom stanju,
spreman za berbu. Tel: 064/33-77-840
• Prodajem traktor IMT 533, kabina,
duplo kvačilo, plug leopard 14 coli, drljače
veliku i malu. Tel: 064/32-49-259
• Prodajem traktor IMT 533 sa kabinom,
dvostepeno kvačilo, očuvan, garažiran,
registrovan, prvi vlasnik. Tel: 063/428-761
• Prodajem prikolicu 5 t kipericu, motor
za 577, tanjiraču 24 diska. Tel:063/71754-16
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Prodajem jednoredni beračZmaj 214s
u odličnom stanju. Tel: 064/303-88-44
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem traktor IMT533 prikolicu
Dubrava 2,5 tone, plug jednobrazni i
dvobrazni. Tel: 063/587-583
• Prodajemšpediter 2,5t,Oltovšpartač
4 reda i mehaničku sejalicu 4 reda. Tel:
066/427-833
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem traktorsku prikolicu
"Erdevička" 4 tone kiperica. Tel: 064/2494-505
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem špediter od 2,5 t,
Oltovšpartač 4 reda i Oltovu sejačicu
za kukuruze stari tip u ekstra stanju,12
prasica lakših,a kupujem krave za klanje.
Tel: 061/716-74-12
• Prodajem berač Zmaj 222
u odličnom stanju. Tel: 064/12-52-950
• Prodajem utovarnu ruku slovenačku za
stajnjak. Tel: 064/361-60-54
• ProdajemZmaj 212,prerađena kipa i
diže sekciju na klip. Tel: 064/161-09-53
• Prodajem žitnu sejačicu13 lula, može
da seje i soju. Tel: 064/36-90-292
• Prodajem cisternu za osoku Creina
2.200 litara. Tel: 064/218-73-88
• Prodajem prazan plac u Krčedinu
površine 16 ari,postoji put do placa. Cena
po dogovoru. Tel: 064/86-15-448
• Prodajem prikolicu za stoku, dve
drljače jedna sa valjcima, mali i veliki
špediter, jednobrazni plug, odžački
prekrupač. Tel: 063/870-30-14
• Prodajem stariju kuću sa 3.5 jutra
zemlje uz kuću i pored puta, industrijska
zona. Ruma. Tel: 062/478-824
• Prodajem prekrupač nov, melje klip
bez elektro Motora, elektro motor 4 kw,
720 obrtaja. Tel: 022/473-176
• Prodajem prskalicu 440 litara, IMT
žitnu sejačicu 23 reda, špartač za repu i
soju šestoredni, vučeni dvoredni kombajn
za repu. Tel: 063/569-417.
• Prodajem spiralni transporter od
9 metara na točkovima sa trofaznim
motorom sa sklopkama. Tel: 066/455-540
• Prodajem dvoredni berač Zmaj 221,
dobro stanje. Tel: 065/54-29-508
• Prodajem cirkular sa kardanskim
pogonom za traktor nekorišćen, Jarak
cena 250 evra. Tel: 022/662-312, 622-297
• Prodajem tešku drljaču i plug sa
diskovima. Tel: 064/47-62-688
• Prodajem motokultivator IMT 509 dizel
i tanjiraču sa 24 diska. Tel: 022/742-324
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986.
godište, prvi vlasnik. Tel: 064/310-14-20
• Prodajem motor za 577, tanjiraču sa
24 diska i prikolicu 5 t. Tel: 063/717-5416
• Prodajem traktorsku prikolicu nosivosti
5 tona. Tel: 064/3080-863
• Prodajem novu kabinu za IMT 577 560,
542 sa zelenim staklima. Tel: 022/660481, 064/965-23-39
• Prodajem vikendicu u Vrdniku. Tel:
063/72-822-82
• Prodajem muzlicu "alfa laval",
povoljno! Tel: 064/187-14-63
• Prodajem presu Claas markant 50 u
ekstra stanju i plug Leopard 14 coli. Tel:
064/4758-889
• Prodajem prikolicu motokultivatora
MIO Osjek tip P600. Godina proizvodnje
1991., cena 200 evra. Tel: 022/662-312,
622-297
• Prodajem jutro zemlje u Rumi. Tel:
022/478-417,062/960-11-16
• Prodajem spremač 2.90 sa duplim
rotorima, 3 god star. Tel: 022/715-406
• Prodajem bočnu kosačicu Dubrava za
traktore IMT 533 i 539. Tel: 022/742-492
• Prodajem mašinu za pravljenje briketa,
ručne izrade, cena dogovor, može i
zamena. Tel: 022/716-779
• Prodajem dve nove kabine za IMT
577, 560, 542 sa zelenim staklima. Tel:
022/660-481, 064/96-52-339
• Prodajem samoutovarnu prikolicu
za seno SIP slovenačka, aluminijumske
stranice zapremine 19 m3 prvi vlasnik.
Može zamena za bolju kipericu od 3.5 t uz
doplatu. Miloš Matijašević, Adaševci. Tel:
064/29-30-657
• Prodajem kuću u Inđiji na 15 ari placa
blizu centra. Tel: 064/128-62-31
• Prodajem kuću u Šidu moguća i
zamena zamanju na selu.Tel: 060/37700-16
• Prodajem manju kuću u Sremskoj
Mitrovici kod Crvene česme, struja, voda,
kanalizacija (nema plac i dvorište), ulaz je
sa ulice. Cena 10.000 evra. Tel: 022/423872, 063/78-43-922
• Prodajem kuću u Rumi, 110 kvadrata,
plac 1,7 ari i 3,8 ari bašte sa pomoćnim
prostorijama, centralno grejanje, gas,
4 sobe, kuhinja, kupatilo,WC, podrum,
garaža. Blizina centra, miran kraj. 39.000
evra. Tel: 022/472-848
• Prodajem 152 ara zemlje u Berkasovu,
potez Klještavica. Tel: 062/973-96-74
• Prodajem dva i po jutra zemlje u
komadu potes Zabran u Laćarku. Tel:
063/899-26-53
• Prodajem jutro zemlje u Kuzminu.
Hitno i povoljno. Tel: 064/238-10-91
• Prodajem staru kuću za rušenje u
Ležimiru na velikom placu, vrlo povoljno.
Tel: 065/50-36-567
• Prodajem polovne gume 14 9 28. Tel:
064/24-94-301
• Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim
prostorijama. Tel: 022/731-524
• Prodajem plug dvobrazni Leopard 14
coli ,granu za duvan i dve gume kompletne
balonke 15.3 sa felnama sa šest rupa,
skoro nove i kardan dugački za berač. Tel:
022/737-255
• Prodajem jutro zemlje u Laćarku. Tel:
064/249-24-01
• Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari
placa blizu centra. Tel: 064/422-56-92
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
25. oktobar 2013.
BESPLATNI MALI OGLASI
• Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel:
064/33-11-629
• Prodajem industrijski plac 33 ara
na ulazu u Sremsku Mitrovicu kod Paje
otpada, struja, voda, kanalizacija. Tel:
063/520-277
KUĆNI LJUBIMCI
• Prodajem malu vikendicu u Ležimiru sa
strujom, pod voćem. Tel: 063/540-744
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Prodajem trosoban stan na lepoj
lokaciji u naselju Matije Huđi u Sremskoj
Mitrovici. Cena vrlo povoljna. Tel:
022/625-862
• Novine koje Vas uvode
u savremeni agrobiznis
• Prodajem jutro zemlje u Kuzminu,
potes Lasice. Hitno i povoljno. Tel:
064/238-10-91
MARKETING
• Prodajem 4 jutra zemlje u Privinoj
Glavi. Tel: 022/715-499
• Prodajem jutro zemlje kod Matroza,
industrijska zona. Tel: 022/640-102,
060/38-88-461
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Prodajem stočni ječam Nonius,
šestoredni, prva reprodukcija, 18 din/kg.
Laćarak. Tel: 063/551-243
• Prodajem futoški kupus. Tel: 060/76187-84
• Prodajem kace za kominu od 1.5tonu
crne polietilenske. Cena 100 evra. Tel:
064/613-57-68
• Kupujem soju. Tel:022/650-478,
063/800-93-68
• Prodajem vagon kukuruza. Tel:
064/3266-011
• Prodajem kukuruz za siliranje AS160 visina preko 4 m zelen, najbolji za
siliranje. Tel: 064/417-4002, 063/87-03014
• Prodajem jedan vagon kukuruza. Tel:
064/32-66-011
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 064/1629-737
E-mail: [email protected]
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe sa
posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35
• Prodajem koke nosilje 18 nedelja stare.
Tel: 063/71-75-416
• Potreban električar za servis i montažu.
Tel: 060/6070-106
• Prodajem suprasne nazimice. Tel:
062/86-84-024
• Tražim posao: čuvanje dece, pomoć u
kući i starima za stan, hranu i platu. Tel:
064/4723-813
• Diplomirani ekonomista daje časove
matematike. Tel: 064/264-76-91
• Ozbiljna žena negovala bi nepokretne
starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/05016-36
•
Prodajem ječam. Tel: 022/476-908
• Prodajem zalivni sistem za
navodnjavanje kompletan, plug obrtač
dvobrazni Cron i plug dvobrazni leskovački,
krunjač sip na kardan. Tel: 064/4944-907
• Dajem časove engleskog i nemačkog
jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666
• Prodajem pumpu za navodnjavanje
Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664,
064/3311-638
• Ženskoj osobi hitno potreban bilo koji
posao. Tel: 061/173-94-52
• Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine
200 m, sa topom. Tel: 064/28-95-473
• Prodajem ovčije stajsko đubre,
povoljno. Tel: 064/303-90-56
• Prodajem krušku Viljamovku. Cena po
dogovoru. 022/715-848
ZALIVNI SISTEMI
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem krmaču za klanje i prasice 30
do 40 kg. Tel: 022/660-146
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. Tel:
061/1148-153
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za
navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel:
022/688-133
• Prodajem kukuruz, rod 2012.
Tel: 022/671-888, 063/519-089
• Prodajem dve krmače za klanje.
Tel:022/681-620
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje,
aluminijumske, slovenačke proizvodnje.
Tel: 022/465-808
• Prodajem baliranu detelinu, 50 komada
bala, cena 280 din/kom. Tel: 064/37-69159
• Prodajem 16 komada prasica
težine od 15 do 25 kila. Cena po kili
je 260 dinara. Tel:022/737-283
• Prodajem pumpu Morava za zalivanje,
ima 2 usisna i 2 potisna creva. Veliki
Radinci. Tel: 022/660-016
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Prodajem dve nazimice i ječam prva
reprodukcija. Tel: 022/662-134
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50,
9 komada sa prskalicama i 3 para krajeva
cevi fi 70. Tel: 060/5840-183
• Prodajem kukuruz rod 2011-2012 i oko
4 t soje. Tel: 062/817-08-61
• Prodajem kukuruz, vrlo kvalitetan. Tel:
022/448-261, 061/29-55-627
• Prodajem 300 bala sena, može zamena
za ovce, motokultivator dizel, traktor
Tomu Vinković. Toša, manđeloški put. Tel:
022/631-495, 066/403-677
• Prodajem baliranu detelinu, 100
komada bala, cena 270 din/kom. Tel:
064/37-69-159
•
Prodajem šljive. Tel: 063/344-836
• Prodajem 1 tonu tritikala. Tel:
022/666-146
• Prodajem stočni ječam. Tel: 064/34533-64
• Prodajem balirano seno. Stejanovci.
Tel: 064/024-52-61
• Prodajem 400 bala sena, može i u
rinfuzi i motokultivator dizel. Sremska
Mitrovica. Tel: 022/631-495, 066/403-677
•
Prodajem detelinu. Tel: 022/736-338
• Prodajem stočni ječam. Tel: 064/34531-21
• Prodajem 500 kg starog tritikalea. Tel:
022/666-146, 064/920-88-00
• Prodajem veću količinu zdravog
kukuruza ekstra kvaliteta. Tel: 065/62303-11
• Prodajem 2 vagona kukuruza. Tel:
063/509-869
•
Prodajem koziji sir. Tel: 022/752-043
USLUGE, POSLOVI
• Prodajem junicu crni Holštajn težine do
500kg, može za pašu a može i za klanje.
Tel: 061/200-32-17
• Prodajem junicu steonu i dva bika. Tel:
069/293-54-56
• Prodajem dva ženska teleta,umatičena,
tri nedelje stari i kravu Simentalku.
061/624-65-77
• Prodajem dva ženska teleta,crno
bela,umatičena,tri nedelje stari i kravu
Simentalku. Tel: 061/624-65-77
• Prodajem kravu crno belu. Tel:
022/737-007
• Prodajem koke nosilje, kaveze za koke,
tovne piliće. Tel: 063/717-54-16
• Prodajem pazinskećurke,očišćene.
Cena je 600 din/kg. Tel: 060/444-04-21
• Kupujem krmače za klanje.Ruma. Tel:
022/433-120
• Prodajem žensko tele Simentalka. Tel:
063/870-30-14
• Prodajem kravu muzaru. Tel: 064/24061-77
• Prodajem 11 prasadi, težine 15-17 kg.
Tel: 022/737-672
• Prodajem mangulice težine 120-150kg.
Tel: 064/67-22-682
•
• Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm,
420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel:
022/445-375, 063/1188-219
• Prodajem Honda MIO 10, pumpu
kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena
400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66245
• Prodajem cevi za navodnjavanje
prečnika 70 i 90, kompletan sistem.
Radinci. Tel: 022/660-249
PLASTENICI,
STAKLENICI
•
Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-643
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa duplom
konstrukcijom. Tel: 022/453-028
• Staklenik 1100 m2 u radu.Tel:
063/535-179
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m.
Tel: 063/8511-323
Prodajem tri krave i tele. Tel: 022/684-510
• Prodajem steonu kravu. Tel: 022/448043
• Prodajem visoko steone mlečne junice.
Tel: 060/044-31-62
• Prodajem dve krmače za klanje.
Manđelos. Tel: 022/681-620
Usluga zavarivanja. Tel: 066/942-1117
• Prodajem ovce i jaganjce. Grabovci.
Tel: 064/31-922-95
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice
na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Prodajem koke nosilje 18 nedelja stare.
Tel: 063/717-54-16
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini. Tel:
022/631-495
• Industrija mesa Zmajevac iz Iriga
potrebni automehaničari sa iskustvom. Tel:
022/462-433, 064/891-38-11
25. oktobar 2013.
• Prodajem aluminijumske cevi za
navodnjavanje, fi 70, 60 komada
sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa
prskalicama. Tel: 064/4113-590
• Prodajem 17 prasica težine 14-16 kg.
Cena: 270 din/kg. Tel: 022/737-283
• Uslužno bušim rupe traktorom za voće,
stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898
• Tražim ženu za pomoć u kući stan,
hrana i plata po dogovoru. Tel: 061/2892945
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m i
visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539
• Kupujem telad sisančad. Tel: 062/80797-59
• Prodajem 9 prasica težine 20-30kg.
Laćarak: 063/551-243
•
• Prodajem pumpu Tomos za
navodnjavanje i cevi za sistem kap po kap.
Tel: 022/715-095
PČELARSTVO
• Prodajem štence kratkodlakog ptičara.
Tel: 022/716-200
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
• Prodajem štence Labradora. Tel:
060/010-19-71
• Prodajem kalorični briket za loženje
pakovan u džambo vreće od 1 tone, uvoz
iz Austrije. Tel: 062/314-330
• Popravka svih vrsta gibnjeva od
poljoprivredne mehanizacije i ostali
kamionski i kombi program. Branko
Vulin, Laćarak. Tel: 022/673-667,
064/175-81-43
• Prodajem jaja japanskih prepelica.
Tel: 060/710-89-20
• Prodajem kučiće rotvajlere stare mesec
dana (60 evra). Tel: 060/7352-070
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Hitno poklanjam ženku šarplaninca sa
papirima, zbog odlaska u inostranstvo. Tel:
031/154-001
• Prodajem muzlicu Alfa Laval.
Povoljno. Tel: 064/18-71-463
• Pikinezeri stari preko dva meseca. Tel:
064/2159-053
• Kupujem mešaonu stočne hrane
kapaciteta 250 do 350 kg. Tel: 022/670056
• Lesi muško štene odnegovano staro
osam meseci. Tel: 063/234-219
• Prodajem kučiće pekinezera, patuljaste
pinčeve, nemačke kratkodlake ptičare,
lovne terijere, vakcinisani i revakcinisani.
Dublje. Tel: 062/188-00-24
MOTORNA VOZILA
• Prodajem Zastavu 128, 1985. godište,
u voznom stanju veoma povoljno. Tel:
069/356-28-49
• Prodajem Peugeot 206 2003. godište
i Renault Clio 2002. godište, oba benzinci
sa 5 vrata i klimom, povoljno. Tel: 063/8667-678
• Prodajem Fiat Punto 2002. godište,
1.200 kubika,registrovan do 25.07.2014, u
dobrom stanju,veoma mali potrošač. Cena
2.050 E, nije fiksno. Tel: 064/611-37-16
• Prodajem Golfa 2 GTi. Tel: 063/344836
• Prodajem Ford Mondeo, 1996.
godište,1.8 benzin,u extra
stanju,pocinkovana limarija, motor odličan.
Tel: 066/93-56-478
• Prodajem kamion Zastava 35.8, 1988.
godište, odličan.Tel: 064/94-355-08
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Prodajem prikolicu kamionku
dvosovinka, sedam tona, sva od
metala, bez gornjih stranica, u dobrom
stanju. Klenje. Tel: 015/457-421
• Prodajem Ladu Samaru, 1992. godište,
registrovana do kraja januara 2014.
godine i auto prikolicu registrovanu do
15.03.2014. Cena po dogovoru. Tel:
022/314-616
• Prodajem Ford Eskorta 5, 1991.
godište, 1.6 benzin, istekla registracija,
odlično stanje, cena 350 E i golf 2, 1.6d,
1986. godište, dosta dobar, registrovan,
cena 700 E. Tel: 064/44-06-988
• Prodajem sve vrste uglja za
ogrev: sušeni, kameni, drveni. Prevoz
obezbeđen. Tel: 062/314-330
• Prodajem kazan za rakiju od 150
litara. Tel: 064/17-34-144
• Prodajem humus (crnu zemlju)
za nasipanje cvetnjaka, bašti; travu
u busenu, potpuno čista otporna
na gaženje, engleska, može i sa
postavljanjem. Tel: 062/314-330
Kupujem vrcaljku za med. Tel: 064/24066-16
• Prodajem brodski pod 19 mm,
izbrušen, potpuno suv, može se postaviti
na lepak, bez ispadajućih čvorova, uvoz
iz Austrije. Tel: 062/314-330
• Prodajem sadni materijal za
trogodišnju plantažu mente. Tel:
063/1100-872
• Prodajem kazan za rakiju od 150
litara. Tel: 064/13-94-294
• Prodajem topolove oblice i poluoblice
prečnika 11 i 16 cm za brvnare, ograde,
baštenske garniture i kućice, oblaganje
kuća i vikendica. Tel: 062/314-330
• Prodajem mlin za kukuruz, može
da melje i klip, trofazni motor 8 KS
(Grgurevci). Tel: 064/3627-401
• Prodajem krunjač Somborac sa 4 rupe
na kardan, malo radio. Tel: 063/8054061
• Prodajem kavez za 10 koka nosilja.
Tel: 022/714-336
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Prodajem mešaonu stočne hrane,
čerupač za piliće, sušaru za polen za
pčelare i elektromotore. Tel: 064/20710-97
LIČNI OGLASI
• Tražim devojku za ozbiljan brak ili
mlađu slobodnu ženu. 061/6529-385
• Tražim ozbiljnu mlađu devojku ili ženu
bez dece za brak. Tel: 061/6083-265
RAZNO
• Tražim slobodnog muškarca od 55-60
godina. Tel: 061/1500-575
• Prodajem YugoFloridu u odličnom
stanju, 1990. godište, registrovana do
kraja novembra, crvene boje, plin-benzin.
Cena 260 evra. Kuzmin. Tel: 022/664-360
• Momak traži devojku ili razvedenu
mlađu ženu za ozbiljan brak. Tel:
061/2401-699
• Prodajem Yuga 45, cena 200 evra, u
dobrom stanju.
• Ozbiljna žena penzionerka 70-ih
godina traži situiranog penzionera od 7075 godina radi braka. Tel: 022/671-135
• Prodajem Fiat Punto 2002. godište, 1,2
benzin, registrovan do 25.07.2014. godine,
u dobrom stanju, očuvan. Cena 1800 evra,
moguć dogovor. Tel: 064/611-37-16
• Prodajem Zastavu 128, 1985. godište u
voznom stanju, registracija istekla. Veoma
povoljno. Nova Pazova. 022/327-727
• Prodajem RenaultClio. Tel: 064/11610-18
• Prodajem kombi Mercedes sprinter
2002. godište, uvezen iz Nemačke u super
stanju. Cena 8100 evra. Tel: 064/24-90371
• Prodajem mešaonu za prekrupu. Tel.
061/497-412
• Prodajem šumski med, cena 400
dinara, za područje Šida besplatna kućna
dostava. Tel: 022/712-355
• Prodajem ili menjam vagu drvenu od
500 kg sa tegovima, može za prasice i
jaganjce. Tel: 022/618-939, 064/177-2198
• Kupujem polenov prah. Tel: 065/6012-030
• Prodajem kavez za 60 koka nosilja. Tel:
065/2714-143, 022/714-143
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453
• Prodajem dve kace za kominu od po
hiljadu litara. Tel: 022/666-012, 066/93714-94
• Prodajem bagremov i lipov med, veća
količina. Tel: 022/718-292, 064/652-2453
• Prodajem kazan za rakiju 160 l sa
destilatom. Tel: 062/393-706
• Iznajmljujem bušilicu za bušenje rupa
za saditi voće. Tel: 064/17-34-309
• Prodajem tri krave i tele. Tel: 022/684510
• Prodajem med bagremov, lipov, polen
i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292
064/6522-453
• Prodajem bagremova drva debela, 25
evra. Tel: 063/520-419
• Prodajem steonu kravu. Tel: 022/448043
• Prodajem med Lipov i bagremov na
veliko. Tel: 066/005-655
• Prodajem kavez za koke nosilje 120
i 3 puta 60 komada sa tepsijama. Tel:
064/33-54-760
• Prodajem dve krmače za klanje.
Manđelos. Tel: 022/681-620
• Prodajem šumski med 350 din/kg. Tel:
022/712-355
• Kupujem kazan za rakiju do 60 litara.
Tel: 063/774-11-48
• Prodajem ovce i jaganjce. Grabovci.
Tel: 064/319-22-95
• Prodajem 10 košnica sa pčelama. Tel:
022/2710-130, 063/8574-180
•
Kupujem čokove. Tel: 064/256-20-40
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina
stambeno obezbeđen traži ozbiljnu
ženu za upoznavanje, druženje, brak.
064/4376-860
• Muškarac neženjen 43 godine
iz Inđije, materijalno i stambeno
obezbeđen, želi da upozna žensku osobu
do 35 godina radi ozbiljne veze i braka
060/056-0291
• Slobodan ozbiljan muškarac upoznao bi
slobodnu ženu Mitrovčanku do 60 god. Tel:
063/8817-329
• Razveden (25) iz Šida traži ženu sa
detetom za brak. Tel: 065/4588-419
• Tražim dobru skromnu i slobodnu damu
do 50 godina. Tel: 063/8703-014
• Tražim penzionera stambeno
obezbeđenog do 65 godina za brak. Tel:
065/2004-958
• Penzioner (57), stambeno
obezbeđen traži ženu od 45 do 55
god radi druženja i braka. Tel: 062/630881
• Muškarac (50) želi upoznati ženu istih
godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301
• Razveden, ozbiljan muškarac 55 godina
iz Šida zeli upoznati skromnu slobodnu
ženu sa područja Šida. Tel: 063/1048111
• Penzioner 63 godine upoznao bi
žensku osobu radi druženja, moguć brak.
Tel: 064/576-67-89
• Razveden muškarac, 40 godina,
želeo bi da upozna žensku osobu za
vezu. Tel: 061/1848-617
19
GAZDINSTVA
ŠID • SAŠA MATUSIJEVIĆ, PROIZVOĐAČ SADNICA KIVIJA
Kivi kao sremska voćka
- Kada sam se intenzivno bavio proizvodnjom sadnica imao sam godišnje oko četiri hiljade komada, a sada je
situacija dosta lošija, jer se smanjilo tržište. Možda bih i mogao opet toliko da proizvedem, ali sada više te
sadnice nemam kome da prodam. Tako da proizvodim samo desetak posto od nekadašnjih četiri hiljade komada
i to prvenstveno iz hobija – kaže Saša Matusijević, penzioner iz Šida
P
enzioner Saša Matusijević iz
Šida već pune tri decenije se bavi proizvodnjom sadnica kivija.
Kaže da je ranije, dok se nije razboleo
i otišao u penziju, više bio posvećen
tom poslu, a da se danas uzgojem kivija bavi više iz hobija, zajedno sa sinom Zoranom.
A o tome kako je došlo do toga da
se zainteresuje baš za ovo voće, koje nije specifično za naš region, Saša
kaže:
- Još kada je pre 30 godina prvi kivi stigao na ove prostore ja sam imao
sreću da sam se sasvim slučajno upoznao sa doktorom Rankom Popovićem koji mi je probudio interesovanje
za kivi i preneo svoje znanje o toj voćki. Jer, kada sam počeo da se bavim
tim poslom, ja zapravo nisam ni znao
šta je to kivi. Jedino što sam bio čuo
o njemu je da je izuzetno zdravo voće, da može da se pripremi za uzgoj
u našim uslovima i to je bilo dovoljno
da pokrene moje interesovanje da se
i ja okušam u tome i zasadim nekoliko stabala. Dr Popović me je posavetovao šta treba da radim kako bi se
Kivi tokom zime
- U fazi mirovanja, znači kada završi vegetaciju, stablo kivija
može da izdrži temperaturu i do
minus 24 stepena. Mnogi odlaze
u Crnu Goru i kupuju sadnice kivija koje im posle propadnu jer
to nije biljka prilagođena za naše uslove, dok su sadnice koje su
proizvedene kod nas već u startu aklimatizovane na niže spoljne
temperature – objašnjava Matusijević.
Saša Matusijević pored stabla kivija
biljka aklimatizovala na naše uslove
i tako je sve to i počelo. Danas imam
dva rasadnika koji su podignuti u to
vreme, jedan se nalazi na otvorenom,
a drugi je u zgradi sa stolovima za
proizvodnju. Jer, proces proizvodnje
sadnica kivija je dosta dug, pošto proizvodni materijal ide najpre na smrzavanje, nakon čega se vadi iz frižidera
i stavlja u stolove gde se priprema u
supstratu. Nakon toga, biljke koje pokazuju da mogu da prežive idu u dalji proces, a sve to skupa, dok se ne
dobije jednogodišnja ožiljena sadnica,
traje otprilike oko 12 meseci. A kada
sadnice idu u prodaju one treba da
budu dvogodišnje kako bi se znalo da
je biljka prošla kontrolu i da može da
opstane samostalno – priča o procesu
proizvodnje sadnog materijala kivija
Saša Matusijević iz Šida, dodajući da
je zato i preporuka da se ove biljke
prodaju u kontejneru.
Prema njegovim rečima, naš narod
je naučio da se biljke sade u proleće i
u jesen, kada im se vide žile, ali kivi se
može saditi i u toku godine, jer su mogućnosti izmrzavanja dok je biljka mlada svedene na minumum i dodaje:
- Na prostorima šidske opštine postoji preko dve hiljade komada sadnica koje su pod rodom, a koje su
proizvedene u mom rasadniku. Kada
sam se intenzivno bavio proizvodnjom
sadnica, imao sam godišnje oko četiri
hiljade komada, a sada je situacija dosta lošija, jer je problem što se smanjilo
tržište. Možda bih i mogao opet toliko
da proizvedem, ali sada više nemam
kome da te sadnice prodam kao pre tako da proizvodim samo desetak odsto
od nekadašnjih četiri hiljade komada i
U dvorištu rađa i japanska jabuka
to više iz hobija. Jer, sada mi novac nije primarni motiv, nego me ispunjava
kada vidim da neko drugi hoće to da
radi, kada nekoga to interesuje, tako
da sam uvek spreman da mu dam korisne savete i uputim ga u tajne tog
posla. Jer, najbolja reklama za proizvođača je kada kivi lepo raste baš
onako kako treba.
Inače, u dvorištu porodice Matusijević u Šidu trenutno ima 13 stabala
kivija, nekoliko stabala japanskih jabuka i urmi, a pre 30 godina ovde su
se mogli videti i zasadi aronije, prvi u
ovom kraju, jer je Saša uvek bio pobornik zdrave i ekološke ishrane.
S. Mihajlović
foto: M. Mileusnić
Isplativ posao
- Kivi je veoma isplativ kao komercijalna biljka, kaže Saša Matusijević, jer u najboljem uzgoju može
da da 120 kilograma roda po stablu
i dodaje:
- Ako znamo da se na hektaru
sadi hiljadu sadnica, dolazimo do
računice da se, u tom slučaju, mo-
že dobiti 120.000 kilograma ploda,
što je finansijski izuzetno isplativ
posao. Cena jedne sadnice koju ja
prodajem zavisi od toga da li je u
pitanju jednogodišnja, dvogodišnja
ili trogodišnja i koja količina se kupuje, ali u proseku ta cena se kreće
od 550 dinara pa naviše.
AKTUELNOSTI
ZA VEĆU BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA U JEKU JESENJIH RADOVA
Saveti traktoristima
S
obzirom da je u jeku sezona
jesenjih poljoprivrednih radova, i da se na putevima nalazi povećan broj traktora i drugih
poljoprivrednih mašina, Agencija za
bezbednost saobraćaja ukazala je
na nekoliko bitnih elemenata koji
mogu znatno smanjiti broj saobraćajnih nezgoda sa traktorima i stradanje traktorista.
- Ukoliko je to moguće, vozačima
traktora preporučujemo da se vozilima kreću po atarskim putevima, a
u naseljima putevima i ulicama nižeg ranga. Poželjno je da što je više
moguće izbegavaju glavne saobraćajnice i prometne putne pravce.
Podsećamo da se ne smeju kretati
brže od 40, odnosno 30 km/h ukoliko se u priključnom vozilu koje vuče traktor prevozi najmanje jedno
lice.
- Traktor sme da vuče samo priključno vozilo za traktor. Na njemu
se može prevoziti najviše pet osoba. Oni ne smeju stajati ili sedeti
na stranicama karoserije, na nestalnom teretu ili teretu koji prelazi
visinu tovarnog sanduka. Mlađi od
14 godina smeju se prevoziti samo moraju biti u pratnji punoletnih
osoba.
20
Pogubne posledice nezgoda s traktorima
Poštujte propise
Prikaz broja i posledica saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali
i koje su izazvali vozači traktora u 2012. godini
- Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima definisano
je da traktor mora imati uključeno
žuto rotaciono ili trepćuće svetlo
u noćnim uslovima saobraćaja, u
uslovima smanjene vidljivosti i kada
ima priključke za izvođenje radova
na najisturenijoj tački tih uređaja.
Od velike važnosti za bezbednost
je ispravnost svih svetlosnih uređaja, da bi traktor drugim učesnicima
u saobraćaju bio vidljiv. Takođe je
važna redovna provera ispravnosti
uređaja za upravljanje i zaustavljanje. Ono što u velikom broju situacija spasava život, a Zakonom je
obavezno, je posedovanje kabine ili
zaštitnog rama na traktoru.
- Podsećamo da traktor i priključna vozila za traktor moraju biti registrovani, odnosno moraju posedovati
registracionu nalepnicu, koja se izda-
U Srbiji u prvih osam meseci
ove godine poginulo je 14 i povređena su 74 vozača traktora.
Ne dozvolite da se ovaj broj u sezoni važnih radova u poljoprivredi
poveća i da vi budete vinovnik ili
učesnik saobraćajne nezgode. Poje na godišnjem nivou nakon izvršenog obaveznog tehničkog pregleda.
- U kišnom periodu, traktorima
se ne retko iznosi blato na glavni
put, što često dovodi do saobraćajnih nezgoda. Zato je važno da
pre uključenja na glavni put vozači
traktora skinu blato sa pneumatika
traktora i priključnog vozila.
- Ostale učesnike u saobraćaj
podsećamo da je na putevima koji-
štujte propise, ne samo da biste
izbegli plaćanje kazne za prekršaje koje za vozače traktora, zavisno od težine prekršaja, iznose
od tri do trideset hiljada dinara,
nego da biste zaštitili svoj i živote
drugih ljudi.“
ma se kreću traktori i poljoprivredne mašine od velikog značaja poštovanje ograničenja brzine kretanja, preticanje tih vozila na mestima gde je to dozvoljeno i bezbedno,
kao i veća opreznost s obzirom da
veliki broj tih vozila nije obeležen
na odgovarajući način, nije dovoljno vidljiv, gabaritan je i sporo se
kreće.
S. P.
25. oktobar 2013.
Download

Sremska poljoprivreda broj 26 25. oktobar 2013.