Pregled zaštite životne sredine
u Jugoistočnoj Evropi 2013
Themis: Upravljanje prirodnim resursima i suzbijanje ekološkog kriminala
Pregled zaštite životne
sredine u Jugoistočnoj
Evropi 2013
Uredio
Themis projektni tim
Decembar 2013. godine
Finansirano od strane Austrijske razvojne saradnje i Themis sekretarijata,
predstavljeno od strane Regionalnog Centra za životnu sredinu.
financed by
Zahvalni
Koordinatori: Bruno Mesquita, Cecile Monnier
Dizajn i raspored: Tricia Barna
Priredili i lektorisali: Rachel Hideg, Nathan Johnson
Izdavač: Regionalni centar za zaštitu životne sredine za Centalnu i Istočnu Evropu
Ova i sve publikacije REC-a su štampane na recikliranom papiru.
© Regionalni centar za zaštitu životne sredine, 2013. godina
Da bi ste saznali više o Themis mreži, molimo da posetite website:
themis.rec.org
* Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu je sa Rezolucijom
1244 i mišljenjem MSP-a o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
5
Uvod
Themis projektni tim
9
Poglavlje 1
150 godina od Umrežavanja za zaštitu životne sredine i prirode
Jerphaas Donner
33 Poglavlje 2
Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama faune i flore
Igor Jevtić
37 Poglavlje 3
Ekološki kriminal i uništavanje šuma u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji
Marina Malis Sazdovska
49 Poglavlje 4
Tajnovite figure i mutni poslovi: Kratak pregled korupcije
63 Poglavlje 5
Uspostavljanje integralnog alata za izveštavanje o industrijskim emisijama:
Studijaslučaja iz Srbije
Radoje Lauševic i Ana Popović
Sadržaj
Nathan Johnson
Strategija prilagođavanja na klimatske promene i nisko-karbonskog razvoja u Bosni i
Hercegovini
Igor Jevtić
81 Poglavlje 7
Politike klimatskih promena u Jugoistočnoj Evropi i Projekat
niskokarbonska Jugoistočna Evropa (LOCSEE)
Maria Beatriz Rosell Perez
101 Poglavlje 8
Upravljanje otpadom u Jugoistočnoj Evropi
Maria Beatriz Rosell Perez
121 Poglavlje 9
Razvoj obnovljive energije u Centralnoj i Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi
Anamaria Stroia
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
75 Poglavlje 6
3
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Sadržaj
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
U vo d
Uvod
TheMIS PROJeKTNI TIM
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
U vo d
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Fragmentacija bivše Jugoslavije u neke od najnovijih evropskih nacionalnih država
je donela značajne promene u Jugoistočnoj Evropi (SEE), ali i značajne izazove. Jedan
od tih izazova je da sada nekoliko državnih administracija u regionu, razviju i neguju
višestrana partnerstva u okviru regiona u svrhu rešavanja zajedničkih problema. U
poslednjih nekoliko godina, širok spektar pitanja zaštite životne sredine, sa generalno
prekograničnim karakteristikama, su nastala kao ključni motivacioni faktor u regionu
za razvijanje novih oblika međunarodne saradnje i sposobnosti umrežavanja.
Themis mreža je osnovana kao direktan rezultat napora da se ispuni jedan
poseban regionalni izazov – nelegalna seča drveća. Zvanični početak rada Themis
mreže obeležen je izdavanjem zajedničke deklaracije od strane učesnika na
Konferenciji o nelegalnoj seči drveća i ekološkim zločinima, održanoj u Budimpešti
(u Mađarskoj), u novembru 2010. godine. Konferencija je, takođe, rezultirala
odobrenjem prvog višegodišnjeg Programa rada mreže (MAP), za koji su sredstva
(za period 2012-2013. godine) obezbedjena od Austrijske razvojne saradnje.
Kako navodi u svojim ugovornim uslovima, Themis je “neformalna regionalna
mreža nacionalnih organa, nadležnih za upravljanje i zaštitu prirodnih resursa, a za
razvoj, primenu i sprovođenje zakona zaštite prirode i šumarstva u zemljama
kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU”. Mreža je posvećena efikasnijem
sprovođenju i primeni zakonodavstva zaštite prirode, šumarstva i borbi protiv
ekoloških zločina, razmenom najboljih praksi, izgradnjom kapaciteta, pružanjem
smernica i alata i konstantnim naporima ka podizanju svesti. Ova publikacija, koja se
bavi širokim spektrom pitanja od značaja za Jugoistočnu Evropu (neka su
regionalnog obima, druga više sa nacionalnim fokusom), predstavlja napor da se
podele neke najbolje prakse, pruže smernice i pomogne podizanje svesti.
U uvodnom poglavlju Jerphaas Donner pruža temeljnu i korisnu istoriju mreža,
u kontekstu zaštite životne sredine, zaključno sa posebnim osvrtom na sadašnji i
budući značaj zajednice i stvaranje osećaja pripadnosti.
Ekološki kriminal je nastao u poslednjih nekoliko godina kao ozbiljan globalni
problem. Međunarodna trgovina ugroženim vrstama flore i faune ima razarajući
efekat na biodiverzitet, a direktno pogođene zemlje često služe kao trgovinski
koridori i cevi za kretanje ilegalnih proizvoda. Igor Jevtić ukratko opisuje Konvenciju
o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama faune i flore (CITES) i pomaže nam da
bolje razumemo problem.
Marina Malis Sazdovska skreće fokus na Bivšu Jugoslovensku Republiku
Makedoniju i daje bliži pogled na uticaj ekološkog kriminala na šume. Praksa ilegalne
seče drveća, koja je postala široko rasprostranjena naročito nakon 2000. godine, sve
više postaje sofisticirano preduzeće, što predstavlja značajan izazov za šumarstvo i
policiju u državi.
U vo d
Izazovi i mogućnosti u Jugoistočnoj evropi
U vo d
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Mito i korupcija su problemi, koji utiču na neke aspekte svakodnevnog života za
većinu ljudi, koji žive u Jugoistočnoj Evropi. Natan Johnson skreće pažnju na nedavno
istraživanje u sedam zemalja Jugoistočne Evrope, u vezi sa otvaranjem Kancelarije
Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (UNODC), koje otkriva učestalost podmićivanja
u svakodnevnim odnosima između građana i javnih vlasti. Ostatak poglavlja
pokušava da objasni uzroke korupcije, kako bismo se upitali šta bi se moglo uraditi
u borbi protiv nje.
Što se tiče novog privatnog sektora u regionu, finansijska i ekološka
transparentnost je od vitalnog značaja za smanjenje nivoa korupcije u regionu.
Radoje Laušević i Ana Popović opisuju rezultate projekta Uspostave alata za
integralno izveštavanje o industrijskim emisijama u Srbiji – alat razvijen od strane
konzorcijuma, koji se sastoji od REC-a i norveške softverske kompanije.
Okrećući se ka Bosni i Hercegovini, Igor Jevtić ističe i Strategiju o adaptaciji na
klimatske promene i nisko-karbonski razvoj, gde oboje, na nivou celog regiona,
odražavaju tendenciju razvoja i sprovođenja politike zaštite životne sredine u ravni
sa drugim evropskim državama.
U okviru dva poglavlja, Maria Beatriz Rosell Perez opisuje politiku klimatskih
promena za region Jugoistočne Evrope u celini, pre nego što nudi detaljan opis
regionalnih praksi upravljanja otpadom. U prvom od poglavlja, ona uvodi Projekat
nisko-karbonskih emisija u Jugoistočnoj Evropi (LOCSEE) i njegov značaj za region
zbog parcijalnog i međusektorskog pristupa. Drugo poglavlje se fokusira na temu
od ogromnog značaja za region i potragu za održivim razvojem.
Zaključujući ovoj publikaciju, svoj doprinos daje Anamarija Stroia sa Regionalnim
politikama obnovljive energije u Jugoistočnoj Evropi. Razni programi podrške i novi
finansijski mehanizmi su se pojavili u poslednjih pola decenije, koji su prošireni u
carstvo mogućnosti za razvoj obnovljivih izvora energije u regionu i ovo poglavlje
naglašava ono što jeste i što nije učinjeno, te i kako to iskoristiti.
Iskreno se nadamo da će Pregled zaštite životne sredine 2013. doprineti
razumevanju regionalnih izazova, koje treba ispuniti i izraziti dobrodošlicu novim
mogućnostima u godinama koje dolaze!
POgLAvLJe 1
150 godina od Umrežavanja za
zaštitu životne sredine i prirode
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
JeRPhAAS DONNeR
10
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
Od svog prvog pojavljivanja 1860. godine organizacije, koje se zalažu za zaštitu
prirode i životne sredine, razvijale su umrežavanje struktura kako bi ostvarile svoje
ciljeve. Mreže su se nekako uvek činile kao najbolji način da se organizuje
komunikacija i donošenje odluka. Jedan od razloga može biti da su se istorijski,
ekološke organizacije širom Evrope generalno razvile iz grupa građana sa agendom
za kampanje u profesionalnim organizacijama. Po definiciji se povezivanjem građana
formira mreža. Ovaj članak će prošetati kroz istoriju, pre nego što zaroni u specifičnosti
umrežavanja za životnu sredinu i njegovu buduću perspektivu – zajednicu.
Dok su se organizacije za zaštitu prirode prvo pojavile još u 19. veku, razvoj
organizacija sa misijom da rade na zaštiti životne sredine je počeo ozbiljno tek u ranim
1970-im. U početku, zabrinuti građani su se organizovali u akcione grupe sa fokusom na
pitanja kao što su zagađenje vazduha i zemljišta iz fabrika. Kasnije su pitanja proširena,
između ostalog, na energetiku, poljoprivredu, konzumerizam, transport i vodu.
Mogu se razlikovati tri perioda u nastanku ekoloških organizacija. Prvi period
(naturalizam i zaštita prirode) traje od 1860. godine do Drugog svetskog rata, drugi
period (okolina pod pretnjom) traje od 1960-1980. godine, a treći (međunarodne
mreže za životnu sredinu) traje od 1980. do danas.
Jerphaas Donner
Pojava organizacija za zaštitu životne sredine
Efekti industrijalizacije, kretanja u prirodnim naukama i promenjen odnos prema
prirodi, u prvoj polovini 19. veka, doveli su do interesovanja biologa, umetnika,
plemstva i industrijalaca, za očuvanjem prirodnih područja. Jedan poznati primer je
da je za Barbizonsku školu slikara pejzaž bio glavna tema. Članovi ove grupe su
uspešno apelovali na očuvanje šume, kao odgovor na planove od strane uprave
šuma da pale najstarije drveće. Godine 1853. je osnovan prvi evropski rezervat
prirode od strane francuske vlade, a kako bi se zaštitila šuma. Jednu deceniju kasnije,
na drugoj strani sveta, predsednik Lincoln je potpisao Yosemite Grant zakon o zaštititi
Yosemite Valley kao državnog rezervata, nakon čega je osnovan Yellowstone park
1872. godine, kao prvi Nacionalni park u SAD. To se dogodilo kao rezultat rada i
lobiranja, koje je proveo preduzetnik James Mason Hutchings i umetnik Thomas
Ayres. Njihova kampanja u Njujorku je uključivala članke i izložbe, koji su privukli
veliku pažnju, a čak su privukli i turiste na tom području. Kroz lobiranje u Kongresu,
uspeli su da obezbede da Yosemite Grant zakon bude donesen.
Godine 1904. su vlasti u Amsterdamu (u Holandiji) odlučile da stvore deponiju u
“bezvrednim, jalovim, jezerima Naardermeer”, što je u stvari bilo lepo močvarno
područje nastanjeno pticama. Zahvaljujući učitelju iz Amsterdama (Jac. P Thijsse) je
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Naturalizam i zaštita prirode
11
ova oblast ostala mesto prirodne lepote. Thijsse je uspeo izlobirati razne važne ljude i
prikupio je iznos od 155.000 guldena (znatan iznos u to vreme) da kupi tu oblast. To je
dovelo do osnivanja Natuurmonumenten, koji je nakon Svetskog fonda za prirodu
(WWF), najveća organizacija za zaštitu prirode u Holandiji. Godine 2009. je imao
820.000 članova i u svom vlasništvu više od 100.000 hektara zemljišta. WWF je osnovan
1961. godine u Švajcarskoj, pod predsedništvom Princa Bernharda od Holandije.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
Životna sredina pod pretnjom
12
Iako je bilo organizacija, koje se bave zaštitom životne sredine pre Drugog svetskog
rata, tek posle 1960. godine to pitanje je stavljeno na političku agendu i nekoliko
organizacija je uspostavljeno 1962. godine. Rachel Carson je impresionirala čitaoce
svojom knjigom“Tiho proljeće”, u kojoj je opisala efekte pesticida na životnu sredinu,
posebno na ptičije vrste, tvrdeći da tanje ljuske jajašaca rezultiraju reproduktivnim
problemima i smrtnošću. Ona je kritikovala korišćenje DDT i informacije, koje dolaze
iz sektora industrije. Usledilo je više publikacija, uključujući “Ograničenja za rast”1968.
godine, u kojima autori Donella Meadows, Dennis Meadows, Jorgen Randers i
William Behrens, istražuju pitanje ograničenih resursa u vezi sa brzo rastućom
svetskom populacijom, a “Plan za opstanak” iz 1972. godine je potpisan od strane
preko 30 vodećih naučnika i zalagao se za tranziciju savremenog društva u male
zajednice, kako bi se osigurao opstanak planete. Prema kritičarima ove publikacije su,
takođe, početak scenarija propasti predviđenog od strane ekologa. Ipak, rast javne
svesti je doveo do osnivanja nekoliko međunarodnih organizacija i mreža za životnu
sredinu baziranih na, grubo rečeno, tri paradigme.
Prva grupa je sastavljena od radikala, koji su želeli restrukturirati društvo na
osnovu toga što je tehnokratsko, velikih razmera, kapitalistički-strukturirano, što je
prouzrokovalo probleme životne sredine, a probleme je nemoguće rešiti unutar
postojećih struktura. “Prijatelji Zemlje” (FoE), osnovani 1971. godine, mogu se
smatrati kao primer ove škole. Oni su, takođe, bili primer organizacije, koja je
povezala pravi masovni pokret i međunarodnu mrežu. Holandski član FoE,
Milieudefensie, osnovan je 1972. godine.
Drugu grupu čine organizacije, koje su pokušale da stvore promene unutar
sistema, a kroz lobiranje i publicitet. Jedan od primera je holandska“Natuur en Milieu”
(1972. godine), ekspertska i lobistička organizacija, koja se uglavnom fokusira na
nacionalne vlade.
Treći tip su organizacije, koje su razvijene i pokazivale su primere alternativnih
načina života u vidu biološke poljoprivrede, očuvanja vode i energije i smanjenja
nivoa potrošnje i otpada. Holandski primer u ovoj kategoriji je “De Kleine Aarde”,
osnovana 1972. godine, a koja je završila sa svojim aktivnostima 2010. godine.
Godine 1971, grupa kanadskih ekologa, koji sebe nazivaju “Ne pravite odbor za
talase”, iznajmila je brod, koji je plovio u nuklearnu zonu za testiranje Amchitka, u
blizini Aljaske. Zaustavljeni su od strane američke mornarice, ali su stekli veliku
podršku i publicitet za njihovu herojsku akciju. Nazvali su svoj brod Greenpeace i
uspostavili organizaciju sa istim imenom 1972. godine. Kombinacija hrabrosti i
medijske pokrivenosti se ispostavila kao veoma uspešna, jer Greanpeace sada ima
organizacije u 41 zemlji širom sveta.
Međunarodne mreže za zaštitu životne sredine
Iako su međunarodne organizacije i mreže, kao što je Međunarodna unija za zaštitu
prirode (1960. godine) i Evropski biro za zaštiu životne sredine (1974. godine), već
bile uspostavljene 1980. godine, u poslednje tri decenije su se ekološki pokreti
razvili u međunarodne mreže. Civilno društvo je postalo poštovan partner u dijalogu
sa vladama i pitanja zaštite životne sredine su se popela više u međunarodnoj
agendi. UN su organizovale istorijski sastanak o održivom razvoju u Rio de Janeiro
1992. godine. Sastanak je imao veliku medijsku pokrivenost i mnoge nevladine
organizacije su bile prisutne. Godinu dana ranije, prva konferencija “Životna sredina
za Evropu” se dogodila u Pragu. U ovom procesu, evropske zemlje su razgovarale
međusobno o politici i saradnji u oblasti životne sredine. Godine 1997. svetski lideri
su se okupili u Kyoto da razgovaraju o klimatskim promenama. Ove konferencije su
postajale sve veće i veće. Godine 2009. Konferencija o klimatskim promenama u
Copenhagen-u je privukla više od 40.000 učesnika iz vlada, civilnog društva i medija.
Ovo može biti jedan od razloga zašto nije postignut zadovoljavajući sporazum, jer
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Decenija, koja je usledila, 1976-1986. godine, može se s pravom nazvati decenijom
katastrofa za životnu sredinu. Velike hemijske katastrofe (Seveso 1976; Bopal 1984.
godine), izlivanje nafte (Amoco Cadiz 1978. i najmanje 10 drugih naftnih katastrofa),
nuklearne katastrofe (Three Mile Island 1979; Chernobyl 1986. godine), svi u listi “top
10 ekoloških katastrofa”, koje je opisao S.M. Enzier u www.lenntech.com/
environmental-disasters.htm.
Ove katastrofe, u kombinaciji sa razvojem masovnih medija i korišćenjem
komunikacionih tehnika od strane profesionalizovanih organizacija za zaštitu životne
sredine i prirode, stvorile su masovnu moralnu i finansijsku podršku. Građani su
postali članovi vlade i počeli da finansiraju organizacije, koje su pokazale da su u
pravu. Na svom vrhuncu, organizacije u Holandiji imale su bazu od oko četiri miliona
članova ili 25 odsto celokupne populacije.
Jerphaas Donner
Put ka međunarodnoj saradnji
13
Jerphaas Donner
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
1
je teško donositi odluke sa toliko mnogo učesnika i sa takvom širokom medijskom
pokrivenosti.
Organizacije civilnog društva su, takođe, razvile međunarodne mreže, kao što su
Transport i životna sredina (1990. godine), Radna grupa Centralne i Istočne Evrope
za povećanje biodiverziteta (CEEVEB, 1994. godine), CEE Bankvatch (1995. godine),
Akciona mreža za klimu (1997. godine) i Akciona mreža za pesticide (2003. godine).
Drugi oblik međunarodne saradnje bio je između zapadnog civilnog društva i
zemalja, koje su postale nezavisne posle raspada Sovjetskog Saveza. Za Holandiju,
prvi takvi kontakti su bili između poljskih disidentskih organizacija i holandskog
civilnog društva. “Prijatelji Zemlje” su bili veoma aktivni u podršci novorazvijenim
organizacijama. Posle (tajne) posete poljskih disidenata, holandski ministar za
životnu sredinu Ed Nijpels je pokrenuo program podrške, koji je sproveden od
strane Milieukontakt Oost Europa (1988. godine). Program je osnovan od strane
(među ostalim organizacijama) Milieudefensie, Prijatelji Zemlje Evrope i Priroda i
životna sredina. U ranim 1980-im disidentske organizacije su se pojavile kao struje
iz čuvenog sindikata poljskih radnika “Solidarnosc”. Prvi je bio Poljski ekološki klub
(PKE), osnovan u Krakovu 1980. godine, što je verovatno prva pravno osnovana,
nezavisna, ekološka nevladina organizacija u bivšem socijalističkom bloku. Ovo je
praćeno ekološkim časopisima Zelene brigade (1989. godine), Zelena Federacija
(1993. godine), a poljski GREENNET (1995. godine) je zasnovan na primeru
holandske mreže Milieufederaties.
Slični događaji su se odvijali istovremeno u Češkoj i Mađarskoj. Uz međunarodnu
podršku, civilno društvo u bivšim komunističkim zemljama razvijalo se jednako brzo
kao i promene u društvu.
Od malih organizacija u razvoju do međunarodnih mreža
Kao što je prikazano u istoriji mreža civilnog društva za životnu sredinu i prirodu,
postoji mnogo načina na koje može da se razvije mreža. U velikoj meri je to povezano
sa socijalnom i političkom klimom zemlje i istorijom razvoja organizacija. Stepen
slobode, u pogledu organizacije i putovanja, može imati značajan uticaj, kao i
tradicija prikupljanja sredstava. Finansijska osnova može igrati važnu ulogu u razvoju
mreže. Postoji velika razlika između zemalja u kojima su organizacije za zaštitu
životne sredine počele da se razvijaju uz finansijsku podršku privatnih pristalica
(među građanima i u poslovnom sektoru) i zemalja u kojima se organizacije
uglavnom finansiraju od stranih donatora. Drugi tip organizacija često ima malu bazu
članstva i jedva ili nikakvu podršku od lokalnih ili nacionalnih vlada. Ovo može
objasniti zašto su organizacije u bivšim komunističkim zemljama daleko više
međunarodno orijentisane nego, na primer, holandske lokalne organizacije.
održivi
ekološki
pokret
razvoj
umrežavanja
i učešće
interni razvoj
kapaciteta nvo
Različite ekološke
mreže civilnog društva
često imaju slične karakteristike, uključujući različite
faze u svom razvoju.
Faza 1: Zabrinuti građani
Faza 2: Male organizacije u razvoju
Mnoge od ovih grupa se razvijaju u organizacije, koje se redovno sastaju
kako bi razgovarale o novim aktivnostima. Često su potpomognute malim
donacijama od strane donatora (međunarodnih) i počinju pisati projektne predloge
da bi se finansiralo sve više aktivnosti. Da bi to uradili ispravno, potrebni su računar,
sredstva komunikacije i ljudi sa različitim znanjem u oblasti pisanja projektnih
predloga, upravljanjem projektima, komunikaciji i naravno ekspertizama iz različitih
tema zaštite životne sredine. Jedna ilustracija može da se citira iz mog direktnog
iskustva. U ranim 1990-im sam bio uključen u veoma aktivnu grupu mladih ljudi u
Krakovu u Poljskoj, koji su mobilisali ljude da učestvuju u akcijama zaštite životne
sredine. Pripadnici ove energične i motivisane grupe bi se sastajali u večernjim
časovima u podrumskim barovima u centru Krakova. Nakon četiri godine podrške,
posetio sam kancelariju, koju su osnovali u Krakovu i našao moje poljske partnere
kako rade na projekatnim predlozima, sede iza kompjutera, imaju sastanke o
organizacionoj strukturi i formulisanju ciljeva i aktivnosti. Pokret je postao
profesionalan, te iako su ljudi i dalje veoma motivisani, usput se izgubilo nešto od
prošlih srećnih vremena.
Faza 3: Profesionalizacija i veze
Kada organizacija stekne kancelarijski prostor, pokrene projekte i stekne vidljivost u
svojoj državi, često počinje da se povezuje sa drugim, sličnim organizacijama (ako
funkcionišu zajedno). Ponekad pokreti za zaštitu životne sredine ne prave takve veze,
a organizacije se bore ili ignorišu jedna drugu. Međutim, tamo gde postoji
umrežavanje, organizacije mogu biti efikasne u lobiranju kod nacionalnih vlada. U
Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, a odnedavno u Jugoistočnoj Evropi, postoje odlični
primeri ovakve vrste razvoja. Lobiranje na nacionalnom nivou podrazumeva i
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Pojava
ekoloških oCd
Jerphaas Donner
U većini zemalja, prva faza je kada zabrinuti profesori,
nastavnici i građani počnu da razvijaju publikacije o stanju životne
sredine. Grupe posvećenih ljudi, kao što su studenti, majke, ljubitelji
prirode ili naučnici, počinju bivati aktivni u svojoj zajednici ili državi.
1
povezivanje sa drugim strankama, van pokreta, kao što su vlasti, sindikati,
poljoprivredni i industrijski sektor i drugi, koji utiču na životnu sredinu. Na ovaj način,
organizacija zaista počinje da postaje deo struktura, koje kontrolišu ili vrše vlast, a
to je faza povezivanja i participacije.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
Faza 4: Održivo civilno društvo
1
Poslednja faza je održivo i vidljivo civilno društvo, koje ima jaku finansijsku
nezavisnost. U Holandiji smo dugo verovali da je održiv i snažan pokret primer za
druge. Medjutim, godine 2010, gotovo su svi morali da smanje organizacije za 3060%, a zbog teških smanjenja budžeta vlade. Neki, poput De Kleine Aarde, su se čak
morali potpuno zatvoriti. Ovo ilustruje njihovu jaku zavisnost od finansijskih
sredstava vlade i njihovu kasniju ranjivost. Greanpeace je jedna od retkih
organizacija, koja je oduvek odbijala da radi sa državnim finansiranjem i uspešno
je to izbegavala.
Različite vrste mreža
Države mogu imati nekoliko krovnih organizacija, koje povezuju različite lokalne grupe.
Takve organizacije se mogu umrežavati na određenim pitanjima (npr. klimatske
promene), u interesu regionalne saradnje (npr. Milieufederaties u Holandiji; poljska
Zelena mreža) ili u okviru određene strukture (npr. Mama 86 u Ukrajini, Ekopokret
Albanija ili Prijatelji Zemlje Evropa). Neke organizacije, te čak i pojedinci, mogu raditi
sami u svojoj zemlji, ali se povezati sa partnerima u drugim zemljama. Najjače mreže
su organizovane na drugačijem, povezanom, nivou. Postoje izvorne organizacije u
zajednici, regionalne strukture podrške i nacionalni odbori, platforme, krovne
organizacije i međunarodne organizacije sa partnerima u mnogim zemljama (npr.
EEB, Saobraćaj i životna sredina, Bankvatch). Postoji mnogo različitih tema oko kojih
se mogu formirati veze, kao što su politika i životna sredina (Žene u Evropi za
zajedničku budućnost), razvoj i zaštita životne sredine (Oba kraja), klimatske
promene, energetska efikasnost i održivi način života.
Specifičnosti mrežnih organizacija
Šta sve ove mreže za životnu sredinu i prirodu imaju zajedničko, a to je da one
povezuju različite igrače kroz različite tačke konekcije. Specifičnost mreža, međutim,
leži u autonomiji aktera i reciprocitetu veza. Članovi mreže su autonomni i na taj
način svako može da odluči za sebe da li ili ne želi biti deo mreže. I za sve pojedine
članove i za mreže, odnos treba da bude smislen i vredan. Ovo se može postići
ukoliko postoji jaka zajednička misija, ako se razmenjuju relevantne informacije ili
ako mreža ima reprezentativnu funkciju ili zajednički finansijski interes.
Pored zajedničke misije, uvek postoji i ono što je Ronald Dore (1983. godine)
opisao kao duh dobre volje. Ovaj duh se razvija tokom godina između partnera u
mreži i stvara atmosferu, koja uključuje ljude i čini mnogo manje verovatnim da će
je napustiti u slučaju sukoba. Partneri u mreži razvijaju trajan odnos. U svom romanu
“Vatromet taštine”, Tom Vulf govori o “banci recipročnih usluga”. Nešto radite za
nekog drugog i povećavate kredit u banci. Ako različite stranke zajedno akumuliraju
takve kredite ili dugove, oni su takođe oblik veze unutar mreže. Smislene veze su od
suštinskog značaja ukoliko mreža želi da traje.
Roj
U Holandiji je nastala oluja protesta ubrzo posle inauguracije nove vlade 2012.
godine. Vlada je predložila da se poveća premija zdravstvenog osiguranja za one sa
višim prihodima. Kroz Twitter i druge medije, protesti su porasli u samo nekoliko
dana, a plan je brzo morao da se povuče uz izvinjenje od strane premijera. To je bio
jasan primer roja.
Spontani ili organizovani rojevi mogu biti moćni, a njihovu moć je teško
kontrolisati, jer se nepredvidivo kreću. Oni mogu umreti u roku kratkog vremena ili
skrenuti u drugom pravcu. Vlade i institucije su nespremne za suočavanje sa rojevima
i njihov odgovor je često panika.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Internet je dao postojećim mrežama nove mogućnosti komunikacije, a takođe je
stvorio mnoge nove vrste mreža. U stvari, model mreže je redefinisan pojavom
interneta. Društveno umrežavanje više se ne odnosi na porodicu i prijatelje, nego na
Facebook. Stručno umrežavanje sada znači LinkedIn, a ne okupljanja u privrednoj
komori. Brojevi su daleko veći nego u preinternetsko doba i povezanost je 24 sata
dnevno, sedam dana u nedelji. Internet mreže mogu u potpunosti da se razviju kao
virtuelne platforme gde milioni korisnika dele znanje.
U stvarnom svetu, to može da stvori pokrete u obliku roja ili “bljeska gomile”.
Bljesak gomile predstavlja“spontane”susrete, koji se održavaju kao odgovor na poziv
ili najave putem društvenih mreža. To može biti jedna grupa ljudi, koja iznenada
počinje da pleše ili peva na ulici, masovni piknik ili Projekat festival X. Ove nove
pojave zasnovane na Internetu su često klasteri bez fiksnog jezgra ili centra. Postoje
samo jedinice i veze. Oni su korisni za brzu komunikaciju, ali mnogo je teže upravljati
njima, nego tradicionalnim mrežama.
Jerphaas Donner
U vreme interneta
1
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
Mrežne organizacije
1
Postoji razlika između mreža i mrežnih organizacija. Na jednom kraju spektra je
neformalna mreža ili roj, koji je labava asocijacija prijatelja, komšija ili poznanika, koji
povremeno organizuju nešto spontano. Na drugom kraju je visoko organizovana
mreža, kao što je franšiza preduzeća ili školska mreža. Takve mrežne organizacije
često imaju misiju, podršku ili čak vodeću organizaciju u obliku udruženja, fondacije
ili holdinga, formalne procedure odlučivanja i protokol za članstvo. One se razlikuju
od tradicionalnih organizacija u smislu da su učesnici autonomni u svojim oblastima
i samo deo te autonomije ustupaju mreži (menadžment). U slučaju svih zemalja i
svih mreža, pitanja na kraju nastaju oko članstva, zastupanja, organizacije i
komunikacije. Ova pitanja često dovode do emotivnih diskusija o potrebnom nivou
mrežne organizacije, procedura za glasanje i predstavljanje članstva. Organizacije,
koje žele da budu deo mreže mogu biti odbijene samo na osnovu posebnih
kriterijuma, a predstavljanje će zahtevati procedure i protokole. Uspostavljanje takve
politike zahteva taktičnije liderstvo, a proces uključuje duboko ukorenjene vrednosti
kao što su demokratija, poverenja i konsenzus, s jedne strane i sticanje i održavanje
moći, sa druge strane. Razgovori imaju tendenciju da su lični i mogu propasti zbog
međusobnih sukoba i negativnih iskustava.
S druge strane, ovo može da bude dobro sredstvo ako mreža želi govoriti
jednoglasno i biti vidljiva i razumljiva vlastima, javnosti, medijima i drugim
zainteresovanim stranama. Neki od mogućih načina da se izbegnu sukobi su
opisani u nastavku.
G
G
G
G
Razviti jasnu misiju za mrežu. Ona može, na primer, sadržati organizacije i
pojedince, koji rade zajedno za održivo društvo, poštujući prirodu, životnu
sredinu i socijalnu pravdu, bez upotrebe nasilja i uz poštovanje demokratije. Svi
članovi treba da se obavežu na misiju mreže, a njihove individualne misije ne
smeju tome protivrečiti.
Predstavnici sadržaja identiteta, tj. ako mreža razvija zajedničke stavove o temama
kao što su transport, energija i otpad, oni članovi sa velikim poznavanjem ovih
područja se prirodno pojavljuju kao portparoli. Njihova odgovornost je da učine
druge ponosnim, jer su deo mreže.
Imati sekretarijat mreže, tj. one, koji su dobri u organizovanju i imaju odlične
komunikacione veštine treba da preduzme širenje informacija, organizaciju
sastanaka i obezbeđivanje sredstava komunikacije za mrežu. Opet, njihova
odgovornost je da članstvo mreže bude atraktivno.
Obezbediti neutralne moderatore, tj. na nacionalnim skupovima ili forumima,
uloga moderatora je da svim učesnicima da jednaku priliku da iznesu svoja
mišljenja, predstavljali oni jednu organizaciju ili više njih.
G
G
G
G
Imati koncizne kriterijume za članstvo, tj. ovo treba biti kratko, da bi se izbegle
komplikovane procedure. Ograničiti mrežu na nenasilnu, nekomercijalnu,
nevladinu, održivu nereligioznu organizaciju, a uključivanje zaštite prirode i
životne sredine će u samoj misiji isključiti nepoželjne organizacije.
Razviti nivoe članstva, tj. članovi mogu biti pretplatnici na magazin mreže, finansijske
pristalice, organizacije civilnog društva i članovi sa i bez prava glasa. Postoji mnogo
načina da se privuku članovi u organizovane mreže, ne gubeći iz vida svoje misiju.
Držite mrežu atraktivnom, tj. ovo bi trebalo da bude odgovornost za sve članove
mreže, ali takođe mreža treba“šampione”, ljude koji ulažu energiju u komunikaciju
i mobilizaciju pripadnika i pristalica.
Nemojte se plašiti različitosti, tj. razlike u mišljenju o strategiji, postupcima ili
aktivnostima mogu biti jedna od snaga mreže. U slučaju spora, važno je da se
pokuša izgraditi konsenzus, ali ako se to ne može postići, članovi se mogu složiti
“da se ne slažu”, ali poštovati namere jedni drugih. Kontradiktorne akcije treba
izbegavati, te nikada nije dobro ako jedan član pregovara, dok drugi usvaja
destruktivnu, mirnu strategiju. Ovo može dovesti do isključenja jednog od članova
mreže, za šta je takođe potreban set procedura.
Razviti instrumente podrške, tj. to mogu biti nacionalne strategije sastanci, portal
ili sajt ili platforma za diskusiju.
Prednosti organizacionih mreža
Mreže se zasnivaju na uzajamnoj razmeni informacija. Ovo je idealna situacija za
učenje. Po pravilu, informacije mogu biti distribuirane od strane svakog učesnika
mreže svakom drugom učesniku. Članovi mogu da dele informacije, da ih
procesuiraju i uče iz iskustava jedni od drugih. Međutim, različite mogućnosti za
učenje i razmenu informacija mogu da stvore protok informacija, koji je van kontrole.
Pozivi za stvaranje baze podataka projekata su često, u stvari, vapaji da se strukturira
preopterećeni protok informacija.
Biti deo mreže, takođe, organizaciji može dati legitimitet i status. Lokalne
organizacije, koje su deo nacionalne ili međunarodne mreže, ovo mogu iskoristiti u
svojim komunikacijama sa lokalnim vlastima.
Može biti i finansijske koristi za mreže, koje dele usluge i/ili kapacitete. Specijalista
može biti suviše skup samo za jednu organizaciju, ali pristupačan za grupu od šest
Jerphaas Donner
G
Imati jasne procedure glasanja i donošenja odluka, tj. ovo treba da se objasni
učesnicima pre sastanaka i da se dobije njihovo odobrenje. Procedure, potom,
treba da se precizno prate tokom sastanka.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
1
Jerphaas Donner
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
20
organizacija. Ponekad se specijalisti mogu naći u okviru mreže za umereniju cenu,
nego što bi se morao platiti spoljni ekspert. Grupe ekoloških organizacija mogu,
takođe, zajednički finansirati nacionalni objekat lobiranja. Naravno, tu su uključeni i
troškovi u održavanje mreže, a mreže mogu da konkurišu za sredstva, na primer iz DG
Environment. Evropska Unija takođe godišnje finansira jedan broj evropskih mreža,
kao što su banke i EEB Watch.
Veće, bogatije, članice mreže mogu da podrže male organizacije i obezbede
finansijsku sigurnost za njih. To se dešava, na primer, u slučaju Green Cross
International i Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). Istovremeno, jače
organizacije mogu da zasnivaju svoje prikupljanje sredstava na ekstenzivnom
prisustvo mreže, uključujući i manje, slabije članove.
Dok pojedinac ili mala organizacija obično imaju ograničen uticaj na životnu
sredinu, aktivnosti na lokalnom nivou mogu da doprinesu nacionalnom i
međunarodnom uticaju ako je organizacija deo mreže. Mreža može, takodje, da
obezbedi sigurnosnu mrežu. Organizacije za ljudska prava u mnogim zemljama
imaju velike koristi od svojih međunarodnih veza.
Promena društva novi pristupi
Sa brzim napretkom sredstava komunikacije i tehnologija, naša stalna povezanost je
transformisala društvo iz “čvrstog” u više “fluidan” oblik. Dok su fondacije i udruženja
jednom predstavljale cement društva, privremene veze, mreže zajednice i kolektivi
sve više preuzimaju tu ulogu.
Tradicionalne organizacije imaju tendenciju da poštuju hijerarhiju i da su
profesionalne, tj. one su zasnovane na zakonskim propisima i sporazumima i imaju
strukturu podrške za članove i/ili povezane organizacije. Nasuprot tome, mreža i
zajednice su često spontane i dobrovoljne. One su zasnovane na zajedničkim
vrednostima i u mnogim slučajevima imaju kraći životni vek. Društveni mediji su ojačali
ovaj razvojni obrazac i učinili ga još nestabilnijim, kao raniji primer rojeva. Ove strukture
su više fluidne i stoga fleksibilnije, ali i manje opipljive. Iako ih je lako pokrenuti, one su
nepredvidive i teško ih je kontrolisati. Teško je odgovoriti na ovakve inicijative i razvoj
putem tradicionalnih društvenih struktura, tako da su u nastavku dati neki priedlozi o
tome kako da se udalji od starih obrazaca i postignu nove paradigme:
G
Od emitovanja do praćenja (Praćenje)
G
Od podrške o učešća (Sjedinjavanje)
G
Od koordinacije do povezivanja (Kovanje)
G
Od uveravanja do jačanja (Jačanje)
Od emitovanja do praćenja
Budite dostupni, budite brzi, da vas je lako naći, svuda i uvek.
G
Uključite se, uključite prijemnik, budite izvor dragocenih sadržaja.
G
Prilagodite se, dozvolite sebi prilagodljivost, dajte prostor primaocima da prilagode
vašu poruku po svom nahođenju.
G
Povežite se, budite deo razmene informacija u mrežama primaoca.
G
Sarađujte, radite sa primaocima, uključite ih u svakoj fazi vaše aktivnosti.
U ovim strategijama, primaoci su ti koji traže informaciju, odlučuju šta rade sa
njom i sa kim je dele. Društveni mediji su nametnuli nove obrasce, te kako bi uspešno
komunicirali, od vitalnog je značaja da pratite šta se dešava, da se zna ko su ljudi,
koji slušaju i biti svesni ne pokreta, već dešavanja. Web je stvorio “globalizaciju” i
“energično društvo”, realizovano u vidu kolektiva za hranu, udruženja komšija,
održivih sela, otvorenih ateljea, umetničkih staza, “humanitarnih večera” i velikog
broja drugih građanskih inicijativa.
Od podrške do učešća
U osnovi postoje dva polazišta iz kojih se formiraju mreže. Prvo, postoje organizacije
i pojedinci aktivni i povezani u svom komšiluku ili selu, koji su takođe pronašli jedni
druge preko interneta (Amnesti grupa, crkve, ekološke ili ruralne razvojne mreže).
Drugo, postoje mreže, koje počinju na internetu i tek kasnije se povezuju u stvarnom
životu (Linkedin diskusione grupe, Facebook grupe, platforme). U većini slučajeva,
obe vrste na kraju formiraju mešavinu virtuelnog i “pravu” mrežu. Joseph Pine and
Kim Korn ovo nazivaju “treći prostor” (2011. godina), koji se kreira kada se stvarni i
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
Jerphaas Donner
Koristeći tradicionalne medije (štampu, radio i televiziju) ekološke organizacije su u
prošlosti razvile kampanje u kojoj je njihova poruka upakovana i širi se u određenoj
ciljnoj grupi. Međutim, ove tradicionalne kampanje, na primer protiv pušenja ili
promociju zdrave hrane ili javnog prevoza, više ne odgovaraju dinamici društva.
Umesto komunikacije od jednog pošiljaoca na ciljnu grupu primaoca, Internet
omogućava komunikaciju od mnogih mnogima. Meta više nije definisana, dok u isto
vreme individualni potrošači, studenti, aktivisti i simpatizeri i sami postaju emiteri,
istovremeno razvijaju svoje “kampanje” u vidu tvitova, poruka, spotova i blogova.
Da bi se imao uticaj, važno je slušati ono što se dešava u društvu. U svom vodiču
iz 2010. godine, Mreža je tvoj klijent, David Rogers preporučuje pet strategija za
umreženo društvo:
21
Jerphaas Donner
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
22
virtuelni stapaju, tako da se dobije potpuno novo iskustvo. Holandska inicijativa
Seats2meet je jedan primer. Kada posetioci naručuju radni prostor na jednoj od
lokacija inicijative, oni navedu svoje kvalitete ili društveni kapital na sajtu. Kada se
pojave na lokaciji da rade i gde imaju besplatan ručak, od njih se očekuje da budu
otvoreni za susrete sa drugim posetiocima. Ljudi mogu da koriste Seats2meet
posebno zato što vide nekoga na sajtu sa društvenim kapitalom, koji je od interesa
za njih.
Organizacije, koje pripadaju postojećim mrežama često imaju“grupe zaposlenih”,
“predstavnika mreže”, trenere ili zaposlene, koji radi na razvoju. Njihovi zadaci u
organizaciji uključuju pružanje podrške mreži, prisustvovanje sastancima i jačanje
veza sa stručnjacima. Dok oni lično mogu da putuju do sedišta mreže, smart telefoni
i tableti im takođe omogućuju da budu stalno vidljivi u virtuelnom svetu. Ova
virtuelna prisutnost je bitna, tj. organizacije treba da budu aktivne i dostupne u
energičnom društvu ukoliko žele da imaju bilo kakav značajan uticaj.
Od koordinacije do povezivanja
Socijalni inovatori su često jaki individualci, koji vole da prate sopstveni smer.
Međutim, odozgo-nadole pristup koordinaciji aktivnosti često može da dovede do
zavisnosti i i prenosa odgovornosti. Pošto su koordinatori, uglavnom profesionalci,
koji znaju materiju i koji imaju mesta ulaska u službene i administrativne krugove, za
ljude je primamljivo da prenesu svoje odgovornosti na njih. Rezultat je da,
pristupanjem u veću celinu, građanske inicijative gube nezavisnost i zamah, što čak
i sa najboljim namerama, završava utvrđivanjem njihovog kursa.
Ljudi takođe mogu falsifikovati veze krećući se između različitih grupa, koje imaju
slične aktivnosti ili ambicije. Rogers (1981. godine) se odnosi prema takvim ljudima
kao “iglama poveznicama”.
Inicijative i zajednice često imaju potrebu za spoljnom ekspertizom i željom da
budu deo veće celine i podele svoje uspehe sa drugima. U ovakvim slučajevima, igle
poveznice mogu da pruže odgovarajuće rešenje. Razlika između prethodno
navedenog i tradicionalnog koordinatora je da igle poveznice intervenišu kao
odgovor na zahtev, dok koordinatori imaju tendenciju da nametnu svoje inicijative.
Od uveravanja do jačanja
Položaj i status eksperta je bio osporavan od strane masovne ekspanzije velikih
količina raspoloživih informacija. Video uputstva za gotovo sve, od guljenja banane
do pravljenja traktora, sada se mogu naći na internetu. Jednostavno upišite pitanje
Kao što je već rečeno, u današnjem svetu slobodne ekonomije, mnoge od usluga, koje
su se plaćale, uključujući stručnost, sada su dostupne besplatno. Neke usluge, kao što
je koordinacija nametnuta odozgo, može biti nepotrebna ili nepoželjna. Međutim,
postoji potreba za onim ko može da identifikuje veze i pruža smernice kroz beskrajnu
džunglu informacija. Vlade i kompanije će biti spremne da plate za one, koji imaju
poverenje velikih zajednica. Ovi“simpatizeri zajednice”će se pojaviti na tradicionalnim
forumima kao što su sastanci, mediji i lični susreti. Razlika je u tome što kroz pametne
telefone, tablete i laptopove oni razvijaju sličnu poziciju u virtuelnom svetu, aktivno se
pojavljuju na sajtovima za društveno umrežavanje kao što su Facebook, Twitter, Tumblr,
Instagram i WhatsApp. Oni nemaju mentalitet“od devet do pet”, njihova kancelarija je
njihov tablet, a njihov arhiv je“cloud”. Iako izgradnja poverenja traje mesecima, ako ne
i godinama, na kraju će samo oni, koji su u stanju da stvore veze sa grupama i
građanima u energičnom društvu, biti u stanju da pruže vredan i dobro plaćen servis.
Inovator
Kliknite na www.TED.com i biće vam odmah jasno da inspirativni inovatori dolaze u
svim oblicima i veličinama. Mnoge od prezentacije na TED sajtu vas ubede, ne
argumentima, nego inspiracijom. U energičnom društvu oni, koji žele da prošire
inovativne ideje moraju sledeće aspekte da uzmu u obzir.
Jerphaas Donner
Novi simpatizeri zajednice
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
u pretraživač i dobićete 20.000 odgovora u roku od jedne sekunde. Stručnjaci ne
mogu više računati na visoke satnice, za pružanje sopstvenog znanja, kada se znanje
na internetu već nudi besplatno.
Međutim, sada treba da se bavimo preopterećenjem informacijama. Za nekoliko
godina, ljudi će imati više dostupnih informacija u telefonu, nego što će moči obraditi
tokom celog života. Da bi smo pronašli prave informacije, neophodni su pretraživači.
Ali, ako neko npr. želi da kupi solarni panel, sam pretraživač neće biti adekvatan. Još
uvek neće biti moguće proceniti kvalitet proizvoda i dobavljače. Barry Schwartz
(2003. godine) ovo opisuje kao paradoks izbora. Sa bezbroj mogućnosti, nemoguće
je znati šta izabrati. Ako na raspolaganju postoji besplatno 8 miliona pesama, kako
neko zna koju da izabere? Ovo je tzv. “stres izbora”. Kod solarnih panela, npr. ono što
je potrebno je pouzdan čovek, koji će dati savete o prednostima i manama
raspoloživih ponuda, u skladu sa pet pomenutih principa (Rogers, 2010. godine).
Ovo neizbežno, zahteva lične kontakte, koji daju smisao globalno dostupnim
informacijama. Nova uloga stručnjaka je da obezbede znanje i smernice, na zahtev
odgovornih građana, obezbeđujući da su globalna komunikacija i informacije
relevantne, a ne viralne.
23
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
KOMUNIKACIJA JE LIČNA
Ljudi su inspirativni, a ne organizacije. Angelina Jolie je napravila veliki uticaj javnim
saopštenjem o svojoj mastektomiji i stvorila dosta medijske pažnje na temu raka
dojke. U politici, značaj pojedinaca u širenju političkih ideja je odavno priznat. Mnoge
društvene organizacije se tako snažno pridržavaju sadržaja ili svrhe, da nisu voljne da
se angažuju na ličnom nivou. Međutim, ljudi u energičnom društvu komuniciraju na
ličnom nivou, tj. oni koriste razmenu sa “prijateljima” i drugim konekcijama.
2
NIŠTA NOVO
U ovom trenutku društvo eksplodira sa novim idejama. Koliko puta ljudi misle da su
došli sa novom idejom, da bi samo nakon malo web pretraživanja pronašli da je ideja
razvijena, a često i već hiljadu puta poboljšana? Ipak, mnogi ljudi se suočavaju sa
idejom, koju je korisno prilagoditi specifičnim lokalnim okolnostima i ličnim
preferencijama. To je, uostalom, uvek i bio slučaj. Pronalasci kao što su, npr. štampanje
ili barut, se ne mogu pripisati isključivo jednom mestu ili vremenu. Postojeće ideje
mogu da se kombinuju sa novim saznanjima ili se mogu poboljšati tako da se pojave
kao nove. Koncept cirkularne ekonomije, koji je postao toliko popularan danas,
izgledao je sumnjivo kada je nastao 1970. godine, dok je “projektovanje u skladu sa
prirodom”, inženjering i poslovni model, taj koji deli fundamentalne sličnosti sa hipi
pokretom “nazad u prirodu”.
PROTOTIP PRODAJE
Kako poslovica kaže: “Dobar primer stvara sledbenike”. Ljudi su ubeđeni tek onda
kad vide nešto što funkcioniše. U jednoj TED prezentaciji npr. prikazan je seljak kako
vozi traktor, koji je sam sebi napravio, koristeći instrukcije dobijene preko interneta,
što neminovno inspiriše poverenje među gledaocima. Praktikovanje onog što se
propoveda, prenosi utiske o pouzdanosti i kredibilitetu.
PAKOVANJE KAO DODATNA VRIJEDNOST
Ličnost i dobra ideja nisu kompletna priča. Ideje moraju biti jasno izražene, po
mogućnosti kroz predavanje u trajanju od 15 minuta, koje karakterišu zanimljivi
primeri. Dodavanje atraktivne ilustracije i konkretnog primera ili prototipa će osvojiti
pažnju potrošača.
KOMBINUJTE KOMUNIKACIJSKE KANALE
Ideje treba da budu prenete korišćenjem svih mogućih medija. Lako pamtljivi ili
intrigantni naslovi (Easicratie ili Serendipiti Machine) pomoći će u privlačenju pažnje.
Ideja će tada morati da bude predstavljena kružnim predavanjem, radio, televizija,
sajt, Facebook stranica i video klip.
Ovo su sve načini na koje se ideje lako mogu distribuirati, veoma široko i bez
mnogo troškova. Distribucija može biti brza. Ako je ideja poslata na adrese 500
Facebook prijatelja, na 500 veza na LinkedIn i 800 Twitter sledbenika i ako samo 5%
njih podeli dalje, onda je 5% tih primalaca, više od 200.000 ljudi, koji će primiti poruku.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
U energičnom društvu, vrednosti su i dalje pod pretnjom. Plastika predstavlja pretnju
okeanu, rezervati prirode se prodaju pojedincima, jer više nema novca za upravljanje
resursima, novi pesticidi se stalno pojavljuju na tržištu, lekovi zagađuju površinske
vode, a nema načina da saznamo šta je u hrani, koju jedemo. Kako se mogu razviti
adekvatni odgovori u energičnom društvu? S jedne strane, snaga baze može brzo
da se gradi preko društvenih medija. S druge strane, teško je kontrolisati roj i sprečiti
ga da se ne okrene protiv vas.“Plastična supa u okeanu”je jedan primer veoma brzog
podešavanja globalne agende. Fenomen plastične supe je 1988. godine predvidela
američka Nacionalna uprave za okeane i atmosferu (NOAA). Kapetan Charles Moore
je otkrio stvarni plastični arhipelag 1990. godine i o tome su pisane naučne studije
od 2000. godine. U Holandiji, fondacija “Plastična supa” (www.plasticsoupfoundation.nl) je osnovana 2011. godine od strane Maria Westerbos, eksperta za
masovne komunikacije. U periodu od dve godine ona je uspela da privuče pažnju na
ovu temu, u nadi da će identifikacija problema dovesti do globalnog rešenja za
problem. Jedan nedavni uspeh je dobrovoljna zabrana mikro plastike u kozmetici,
uključujući i holandski lanac Kruidvat. Citiramo Kees Neighbour iz “Kruidvat i
Trekpleister”: “Sledeći kampanju Pobijedi mikro plastiku, koju vodi Fondacija
Plastična supa, odlučili smo da uklonimo mikro plastiku iz sopstvenog brenda. Mi
ćemo ovo uraditi pre 1. januara 2014. godine. Takođe, mi smo u razgovorima sa našim
brand dobavljačima o njihovim politikama u vezi sa održivosti. Mi ćemo nastaviti da
aktivno sprovodimo ove razgovore u narednim godinama. Uklanjanje mikro plastike
će biti deo toga”.
Najnovija uspešna intervencija je bila je da se zaustavi puštanje 150.000 balona
tokom krunisanja holandskog kralja William Alexander-a 30. aprila 2013. godine, kao
rezultat brzog medijskog delovanja od strane organizacija za zaštitu prirodne i
životne sredine, zajedno sa mnogim zainteresovanim građanima. Ovi slučajevi samo
pokazuju koliko je moguće postići snažno suprotstavljanje za veoma kratko vreme.
Zanimljivo je da se istraži kada takve brze akcije funkcionišu, a kada ne. Da li će slične
strategije takođe funkcionisati ako je stanište ugroženih vodozemaca pod pretnjom
ili kada su najavljena manje stroga pravila za emisije amonijaka? Odgovor se može
naći isključivo konstantnim pokušajima.
Jerphaas Donner
Snaga suprotstavljanja
2
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
Budućnost mreža civilnog društva: Zajednice
2
Mreže su obezbedile odgovor na demokratski razvoj društva u poslednjih 60 godina.
Sada, sa pojavom takozvanih nezavisnih građana i nestabilnih struktura, novi oblik
veza postaje neophodan.
Članovi postojećih mreža iz oblasti zaštite životne sredine i prirode, generalno
komuniciraju bilo na organizacijskom ili na nivou masovnih medija, dok se
komunikacija u savremenom društvu odvija na ličnom nivou.
Mreže više funkcionišu distribuirajući informacije, nego osluškujući šta se zaista
dešava u društvu. Web sajtovi većine mreža pružaju dosta informacija, ali vrlo malo
prilika za interakciju. U savremenom drustvu, međutim, sadržaj je manje važan od
saobraćaja na sajtu.
Mnoge građanske inicijative se pojavljuju van sfere sadašnjih mreža iz oblasti
zaštite životne sredine i prirode. Građani mogu npr. pokrenuti sopstvenu energetsku
kompaniju, lokalnu Agenciju za zaštitu prirode ili proizvodni objekat za hranu. Oni ne
žele da budu kontrolisani ili ometani, od strane tzv. profesionalnih organizacija za
zaštitu prirode i životne sredine. U poređenju sa već uspostavljenim strukturama,
nepostojane strukture generišu sve više i više snage. Roj može promeniti više za
nedelju dana, nego što lobi može da uradi tokom godina.
To ne znači da mreže treba da budu potpuno ukinute. Formalne strukture još uvek
mogu igrati veliku ulogu u organizaciji društva. Međutim, njihova uloga će sve više i
više ostajati u pozadini. Mreže i organizacije za zaštitu prirode i životne sredine, mogu
da se prilagode modernom društvu, kroz različite vrste strategija opisanih u
prethodnom odeljku. Online/offline zajednice su zanimljiv instrument za sprovođenje
ove strategije. Zajednice su kreirane od strane članova, koji komuniciraju na ličnom
nivou. Kombinacija online/offline može kreirati novu dinamiku, tzv. treći prostor, u
odnosima između građana i drugih zainteresovanih strana.
Reč “zajednica” (od latinske imenice Communitas) ima mnogo značenja i
asocijacija za različita udruženja korisnika. Zajednica je grupa ljudi sa zajedničkim
karakteristikama ili interesima, koji dele zajedničku istoriju ili žive u istoj regiji. Reč
comunete, poreklom iz centralne Engleske, je korišćena za ljude, koji žive u istom selu
ili gradu. U Starom engleskom, reč gemænscipe, koja liči na holandski gemeenschap
i nemački Gemeinschaft, odnosi se na nešto što je urađeno zajedno, uključujući život,
rad, razvoj, razmenu i učenje. Zajednica, takođe, ima veoma pozitivnu vezu, sa onim
što sami učesnici doprinose, tj.“zajednica je grupa ljudi (ili životinja) u istom okruženju
sa određenim oblikom interakcije. Ta grupa ne određuje samo zajednicu, već i
interakciju i osećaj da smo deo, koji proizilazi iz nje. Ovaj osećaj je generisan
određenom vrstom ekonomije ‘socijalne ekonomije’ (Bacon, 2013. godine)”.
To nas vraća na naš romantični pogled na prve aktiviste, Barbizonsku slikarsku
U eri interneta razlikujemo offline i online zajednice. Offline zajednica se odnosi na
redovne, lične kontakte između članova. To generalno postoji na nivou opštine ili
okruga, udruženja, crkve ili nekog drugog konteksta u kome ljudi rade određene
stvari zajedno. Osnovni elementi su povezanost, zajedničke vrednosti, dobrovoljno
učešće i društveni kapital. Kompanija ili profesionalna organizacija ne može, strogo
govoreći, činiti zajednicu. Ali, ko ne bi želio da radi za kompaniju u kojoj se zaposleni,
menadžment i kupci osećaju snažno povezani, gde se vrednuje društveni kapital, a
gde zajedničke vrednosti predstavljaju osnovu za saradnju? Bilo bi lepo kada bi
ovakva vizija bila cilj menadžmenta. Jedan dobar primer je brazilska kompanija
Semco, koja posluje veoma uspešno, sa ovakvom filozofijom. Vlasnik, Ricardo Semler,
dodeljuje odgovornosti na najniži mogući nivo i teži za maksimalnom
transparentnosti, npr. plate zaposlenih, su vidljive svima (Semler, 2013. godine).
I kao zaključak, porodica, pleme ili seoska zajednica imaju mnoge tradicionalne
kvalitete, koji su izgubljeni tokom vremena usled širenja i urbanizacije. Aktuelni
trendovi razvoja mogu na neki način da se posmatraju kao traganje za tim starim
vrednostima. Offline zajednice liče na izvorne organizacije, koje rade u oblasti zaštite
životne sredine i prirode, sa komunikacijom “licem u lice”, zajedničkim vrednostima
i dinamičnom interakcijom između članova.
Online zajednice
Dana 25. avgusta 1991. godine, finski student Linus Tovalds postavio je post u Usenet
grupu, tražeći povratne informacije o operativnom sistemu, koji je razvio. Privukao
je spontanu saradnju hiljada programera širom sveta, a kao rezultat tog jednog posta
Jerphaas Donner
Offline zajednice
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
školu i posadu Greenpeace-a? Oni tamo nisu bili zbog novca, nego zbog zajedničkog
iskustva, misije i želje da zaštite ono što je vredno.
Sledeći one, koji su razvijali zajednice u SAD 1960. godine, otvorene zajednice su
došle na internet onda kada su i preduzeća, takođe, otkrila moć zajednica. Zajednica
izgrađena oko jednog proizvoda ili načina života može ojačati lojalnost kupaca. Kupci
mogu započeti zajednicu, jer vole određeni proizvod, te tako Coca Cola na Facebook
stranici ima više od 74 miliona“lajkova”. Kompanije grade zajednice da bi ojačale svoju
poziciju na tržištu i na kraju ostvarile zaradu. To ne znači da zajednica nema nikakvu
vrednost za učesnike, jer da je tako zajednica nikada ne bi postala rezonantna.
Kada radnici, marketing menadžeri, razvojni radnici i kompjuterski programeri
govore o svom radu u okviru zajednice, moguća je konfuzija.
Jedan će govoriti o radu u zajednici i centru, drugi o klijentima, treći o seoskom
projektu u Tanzaniji, a četvrti o svojim prijateljima na Internetu. Paradoksalno, ali
različiti svetovi dele i određene sličnosti.
2
razvijen je Linux operativni sistem. Linux zajednica je jedna od milion zajednica na
internetu, možda i najuspešnija. Još jedna popularna i živahna internet zajednica je
www.mumsnet.co.uk, koja ima oko 5 miliona posetilaca mesečno! Međutim,
trenutno postoje milioni samozvanih online zajednica, od kojih većina nisu mnogo
više od sajta na koji se korisnici mogu prijaviti i slati poruke na forum. U mnogim
slučajevima, datum poslednjeg posta je od pre nekoliko meseci. Drugim rečima,
postoji veoma malo online zajednica, koje zapravo formiraju kolektiv.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
‘Treći prostor’
2
Internet je omogućio da se razviju zajednice u kojima pripadnici ne žive blisko zajedno.
Međutim, to ne znači da lokalne zajednice ne mogu da koriste internet da ojačaju
njihovu komunikaciju za zaštitu lokalnih prirodnih vrednosti, istorijskih lokaliteta i
tradiciju deljenja alata, automobila i vrtnih proizvoda ili za širenje lokalnih vesti.
Razvijajući online zajednice, organizacije za životnu sredinu i prirodu mogu da se
vrate svojim korenima, što je izvorna organizacija zasnovana u zajednici, ali u isto vreme
uživaju u prednostima novog alata, koji obezbeđuje prostor za diskusiju i razmenu
informacija 24 sata dnevno. Začudo, ne postoji mnogo takvih zajednica sa aktivnim
sadržajem povezanim sa prirodom i životnom sredinom. Greeanpeace ima
stranicu/blog, koji privlači određeni saobraćaj (http://www.greenpeace.org/international/en/nevs/Blogs/), a WWF ima sličnu stranicu, ali nije baš živa
(http://blogs.panda.org/). Većina mreža ima Facebook stranicu sa sporim saobraćajem.
“Treći prostor” je termin skovan od strane Joseph Pine and Kim Korn (2011.
godine). To se dešava kada putem digitalne tehnologije dođe do realnog i virtuelnog
spajanja, na takav način, da se stvara potpuno novo iskustvo. Ako Facebook grupe,
kroz najavu događaja, iz komšiluka ili zajednice, podstaknu interakciju ili jedna drugu,
one stvaraju “treći proctor”. Online zajednice povremeno osećaju potrebu da
organizuju sastanke, konvencije ili događaje, jer kod onlajn komunikacije nedostaje
aspekt govora tela, koji je jako važan deo komunikacije. Kada se učesnici zajednice
upoznaju kao osobe, to olakšava osećaj da su oni, zaista, deo nečeg većeg.
Privatne, male organizacije u razvoju i kompanije
Mnogi ljudi imaju svoje (privatne) zajednice, koja se sastoji od Facebook prijatelja,
LinkedIn veza ili Twiter sledbenika. Ali, to su stvarne zajednice samo ukoliko postoji
redovno umrežavanje i kontakt. Grupe prijatelja, komšijskih zajednica, građanskih
inicijativa, zajednica preduzeća i lokalnih organizacija su sve izvorne zajednice.
Globalne zajednice specijalnih interesa, učesnici u raznim igrama i hobijima,
putnici, roditelji i drugi, takođe spadaju u ovu kategoriju. I kao što smo rekli,
kompanije grade poslovne zajednice da bi izgradile lojalnost kupaca i na kraju
generisale veću prodaju.
Takođe je moguće razlikovati zajedničke interese, koji vezuju zajednice. Tako
postoje zajednice u određenom regionu, mestu ili komšiluku. Obavezujući element
može biti profesija ili interes, što dovodi do zajednica prakse, kao što su advokati,
nastavnici ili biciklisti. Zajednice delovanja pokušavaju da promene društvo, a
zajednice okolnosti su one, koje su se pronašle na osnovu situacije u kojoj su se
učesnici zatekli, uključujući bolesti, siromaštvo ili roditeljstvo.
Misija, učesnici, komunikacija i proces
Zajednica stoji ili propada u zavisnosti od dizajna i načina upravljanja odnosima
između misije, učesnika, komunikacije (sredstava) i procesa. Misija artikuliše razloge
zbog kojih su se učesnici pridružili zajednici i šta je to čime žele da doprinesu. Učesnici
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Kada je Linus Tovalds stavio post, nije imao nameru pokrenuti zajednicu. On je
jednostavno hteo povratne informacije o svom proizvodu. Linux zajednica je rasla
prirodno, sa jakim anarho i anti–autoritativnim karakterom, kao opozicija
multinacionalnoj korporaciji Microsoft. Međutim, ubrzo je postojala potreba za
procesima i strukturama, za zaštitu softvera od kopiranja. Ovaj potrebni sporazum i
koordinacija, kao što je opisano u odeljku iznad “Od malih organizacija u razvoju do
međunarodnih mreža”. Danas govorimo o upravljanju zajednicom kao o redovnom
konceptu. Spontanost i više ili manje anarhična, organska, priroda online zajednica je
dala određeni oblik organizovanja i upravljanja, jer je iskustvo pokazalo da je zajednica
bez održavanja kratkog daha. Iza svake uspešne zajednice postoje moderatori, koji
su potpuno posvećeni njenom uspehu. Prema Conor (2009. godine), zajednice će
propasti, ako niko ne brine o održavanju, ako je zajednica zanemarena i uzima se
zdravo za gotovo i ako je izdržljivost potrebna za uspeh, zajednica je potcenjena.
Zajednica treba da obezbedi prostor gde se učesnici osećaju cenjeni i vrednovani
i gde oni sami imaju priliku da daju svoj doprinos. U volonterskim organizacijama,
kao što su mnoge organizacije civilnog društva, volonteri mogu da glasaju i
stopalom. Ako ljudi ne vide vrednost u pripadnosti ili se osećaju frustrirano, oni
jednostavno odu. Ovo postavlja velike zahteve pred moderatore menadžmenta
zajednice, kao za profesiju koja zahteva različite veštine.
Sve ovo može da objasni zašto se mreže za zaštitu prirode i životne sredinu nisu
razvile u veoma aktivne zajednice do danas. Veoma je skup posao imati osoblje, koje
vodi računa o sadržaju, saobraćaju i procesima u zajednici. Za profesionalne
organizacije, zajednica može biti veoma skupa. Neophodan softver košta manje od
300 USD, a ukoliko organizacija pokreće zajednicu kao volonterski projekat, to mogu
biti značajna sredstva.
Jerphaas Donner
Zašto propadaju zajednice
2
određuju intenzitet i kvalitet interakcije i razvoj vrednosti. Kanali i resursi komunikacije
određuju brzinu i efikasnost komunikacije. Formalni (npr. članstvo) procesi su od
suštinskog značaja, ali kada atmosfera u zajednici postaje autoritarna i prinudna, a
nedostaje joj transparentnost, ona neće dugo preživeti. Ova četiri elementa treba da
budu odgovornost moderatora, podržanog od ključnih članova grupe.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
Budite oprezni sa pojmovima...
30
Zajednica je veoma lepa reč, ali zato što se toliko koristi i zlostavlja, očigledno je
doživela istu sudbinu kao kao što su reči održivost i autentičnost. Za reči, koje su toliko
raširene, postoji rizik da postanu kliše. Prema Bacon-u: “Reč zajednica uvek izaziva
pozitivnu mentalnu sliku. Ona aludira na zajedništvo, saosećanje i jednakost. Kao
takva, reč je sinonim za entuzijazam i dašak toplog vazduha”.
Marketing stratezi, dobrotvorne organizacije, pametni preduzetnici i vlade mogu
da razviju tzv. zajednice i sa njima mogu da urade šta hoće. Ipak, važno je da ostanu
fokusirani na cilj, tj. da se postigne nešto zajedno što pojedinci nikada ne bi mogli
postići sami i na takav način da daju dragocen osećaj pripadnosti za sve učesnike.
Jerphaas Donner je specijalista u oblasti mreža i mrežnih organizacija
i ima svoju kompaniju, BureauDonner (www.bureaudonner.nl).
Reference
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
Aslander, M. (2010). Easycratie. The Hague: Sdupublishers
Bacon, J. (2012). Umetnost zajednice: Izgradnja novog doba učešća. O’Reilly Media, Inc., 1005
Gravenstein Highway North, Sebastopol, CA 95472
Connor, A. (2009). 18 Pravila angažmana zajednice: Vodič za menadžere zajednice. Silicon Valley
California, USA
Dore, R. (1983).“Dobra volja i duh tržišnog kapitalizma.” Britanski žurnal za sociologiju, 34:459-482.
Eugenius (2005). Pregled mrežnih organizacija. Retrieved 20/02/2012 from
http://www.eugenius.nl
Hajer, M. (2011). Energično društvo. The Hague: Biro za planiranje životne sredine
Olma, S. (2013). Serendipity mašina: Razoran biznis model za društvo. 3.0, Amersfoort, Lindonk
& De Bres
Pine, B. K. (2011). Beskonačne mogućnosti: Stvaranje vrednosti za kupca na digitalnoj granici.
San Fransisco: Berret Khoeler Publishers
Putnam, Robert D. (2000). Samostalno kuglanje: Kolaps i oživljavanje američke zajednice. New
York: Simon & Schuster
Rogers, D. (2010). Mreža je naš klijent. New Haven & London: Yale University Press
G
G
G
Jerphaas Donner
G
Rogers, E. M. and D. L. Kincaid (1981). Komunikacijske mreže: Put prema novoj paradigmi za
istraživanje. New York: Free Press
Rotmans, J. (2010). Tranzitna agenda Holandije. Rotterdam: Znanje, mrežni sistemi, inovacije i
tranzicija
Schneider, Paul (2011). Is the 90-9-1 Pravila za angažovanje u online zajednici j mrtvo?
info.socious.com
Schwartz, B. (2003). Paradoks izbora: Zašto je više manje. New York: Ecco
Semmler, R. (2013). Semco stijl (17e druk). De Boekerij bv. Amsterdam
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
31
32
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Jerphaas Donner
POgLAvLJe 2
Konvencija o međunarodnoj
trgovini ugroženim vrstama
divlje flore i faune
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Igor Jevtić
IgOR JevTIĆ
33
3
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Igor Jevtić
Uvod
Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES),
reguliše trgovinu više od 33.000 vrsta životinja i biljaka. Sve vrste o kojima je reč su
navedene u tri dopune Konvencije. Divlje vrste životinja i biljaka, kao i njihovi delovi
ili derivati se klasifikuju prema određenim kategorijama, koje su predmet različitih
mera kontrole njihovog saobraćaja i trgovine. Svaka vrsta uvoza, izvoza, ponovnog
izvoza i unosa velikog broja vrsta, koje pokriva CITES, mora biti odobrena preko
sistema grantova i kontrole dozvola. Svaka zemlja, koja je potpisnica Konvencije,
mora da odredi jednu ili više administrativnih vlasti da upravlja izdavanjem dozvola
kao i jednog ili više predstavnika, koji imaju naučnu i stručnu nadležnost za pružanje
saveta i mišljenja o posledicama vrste i toka trgovine.
CITES u budućnosti
Sledeći korak, za sve nivoe vlasti u Bosni i Hercegovini, je da se dogovore o strukturi
za implementaciju Konvencije, što znači izbor institucija, koje će biti imenovane kao
nadležni organi uprave, stručnih organizacija, nadzornih organa itd. i zakazavanje
zvaničnih sastanaka za relevantne institucije uključene u proces.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Bosna i Hercegovina je ratifikovala CITES 5. decembra 2008. godine (Službeni
glasnik BiH, broj 11/08), čime je postala 175-ta potpisnica Konvencije i stoga je
obavezna da razvije strukture za sprovođenje CITES u Bosni i Hercegovini. To je
značilo posvećivanje vremena, finansija i ljudskih resursa, opremu i obuku za
sprovođenje CITES, kako bi bili u stanju da izdaju CITES dozvole za uvoz, izvoz i
opšti prevoz ugroženih vrsta u skladu sa utvrđenim procedurama i na način
propisan Konvencijom.
Trenutno se u Bosni i Hercegovini provode aktivnosti u cilju uspostavljanja i
unapređivanja struktura za sprovođenje CITES. Ministarstvo spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, pripremilo je Nacrt Odluke o uslovima i
načininima za sprovođenje Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim
vrstama divlje flore i faune (CITES) u Bosni i Hercegovini. Cilj je da se odrede
institucije na državnom i entitetskom nivou i u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine,
za sprovođenje Konvencije.
Nacrt odluke definiše metode za izdavanje dozvola za trgovinu ugroženim
vrstama divlje flore i faune, njihovih delova i derivata, kao i mrtvih primeraka i svih
vrsta iz CITES priloga.
Odlučeno je takođe i o formatu CITES dozvole za Bosnu i Hercegovinu.
Igor Jevtić
CITES u Bosni i Hercegovini
3
Još jedna važna aktivnost, koja mora biti realizovana u što kraćem roku, je
usklađivanje postojećeg zakonodavstva u Bosni i Hercegovini sa zahtevima CITES
i/ili priprema i usvajanje zakona, potrebnih za sprovođenje Konvencije i EU direktiva
iz ove oblasti.
13. maja 2013. godine, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne
i Hercegovine prosledilo je predlog odluke relevantnim entitetskim i državnim
ministarstvima, sa zahtevom za njihovo mišljenje.
Izvršenje i sprovođenje CITES u Bosni i Hercegovini ne zavisi samo od Ministarstva
spoljne trgovine i ekonomskih odnosa. U velikoj meri, takođe zavisi od vlada oba
entiteta, pošto je zaštita prirode i životne sredine u celini regulisana zakonodavstvom
na entitetskom nivou. To znači da pre usvajanja od strane Saveta ministara Bosne i
Hercegovine, odluka mora biti odobrena i usvojena od strane vlada oba entiteta.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Igor Jevtić
Igor Jevtić je kontakt osoba (focal point) i viši službenik u Ministarstvu spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.
3
POgLAvLJe 3
Ekološki kriminal i uništavanje
šuma u Bivšoj Jugoslovenskoj
Republici Makedoniji
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
MARINA MALIS SAZDOvSKA
3
3
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Tabela 1 Količina nelegalno Posečenog drveta
Godina
Bespravno posečeno drvo (m3)
2008
.1
2009
.02
2010
11.
2011
2.1
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Krivično delo uništavanja šuma (Član 226. Krivičnog zakonika BJR Makedonije)1,
uključuje privođenje lica, koja se ponašaju suprotno propisima ili po nalogu
nadležnih organa. To uključuje sečenje ili skraćivanje drveća, guljenje kore ili bilo
kog drugog načina, kojim se nanosi šteta šumama, što je kažnjivo novčanom kaznom
ili kaznom zatvora do tri godine. Ako su neki od ovih akata počinjeni u zaštićenoj
šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi za posebne namene, prestupnici će dobiti
zatvorsku kaznu od tri meseca do tri godine.
Šume su deo opšteg dobra i prirodne vrednosti, koje imaju korist od posebnog
tretmana i zaštite. Kao deo opšteg dobra, šume i šumsko zemljište se moraju
održavati, obnavljati i koristiti na način, koji čuva njihovu vrednost i njima se mora
upravljati ekonomično i sa potpunom svrhom. Sprečavanje šumskih požara je
suštinski doprinos zaštiti životne sredine i njenom unapređenju.
“Oštećenje šuma” obuhvata iskorenjivanje drveća, seču drveća, sadnja šuma bez
planiranja, mogućnosti šumskih požara, uzrokovanje šumskih požara, nelegalna seča
šuma, guljenje kore, uništavanje ili oštećenje šumskog bilja, čišćenje zemljišta na način,
koji izaziva eroziju zemljišta vodom ili vetrom, kresanje drveća, seču listova sa grana, kao
i druge aktivnosti, koje slabe korisne šumske funkcije ili ugrožavaju njihov opstanak.2
Oštećenje šuma u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji je obično rezultat
krajnje nepovoljnih materijalnih uslova makedonskih građana. Zbog veoma niske
kupovne moći, mnogi građani nabavljaju drva za sopstvene potrebe, kao rezultat
nelegalne seče, a kada se drvo isporučuje na crnom tržištu, daleko je jeftinije od
legalno kupljenog drveta.3
U većini slučajeva, radi se o ljudima bez bilo kog drugog izvora prihoda, koji se
okreću nelegalnoj seči i trgovini drveta i drvne mase, kako bi zaradili za život i pružlili
podršku svojim porodicama. Oni se oslanjaju na značajan nelegalni profit, koji
ostvaruju ovaim krivičnim delima, što je uglavnom motivisano siromaštvom i
nezaposlenošću.4
Uništavanje šuma je rastući trend u svetu. Pošumljena oblast na svetu je opala za
oko 2,4 odsto u 1990, a gubitak je oko 90.000 km2 godišnje.5
Tabela 1, pokazuje značajan porast trenda nelegalne seče drveća u makedonskim
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Uvod
3
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
0
šumama. U 2010. godini, nelegalno je posečeno ukupno 11.557 m3 drvne mase, dok
je broj za 2011. godinu 25.189 m3, što je povećanje od preko 100 odsto za samo
godinu dana.
Nelegalna seča divljih šuma se odvija širom zemlje, a u skladu sa podacima
Šumarske policije, najčešća je u gradovima: Skoplje, Kičevo, Struga, Demir Hisar, Prilep,
Bitola, Berov, Strumica i Štip.7 Prema saznanjima nekih stručnjaka, država se suočava sa
godišnjim gubitkom od oko 10 miliona evra, kao rezultat nelegalne seče šuma.
Prema nekim pokazateljima, obim bespravne seče se menja u određenim
regijama. Od 11.557 m3 bespravno posečene drvne mase u 2010. godini, ukupno
5.552 m3 (oko 50 odsto od ukupnog iznosa) je prikupljeno u regionu Skoplja. Od
25.189 m3 bespravno posečene drvne mase u 2012. godini, ukupno 7.153 m3 je
prikupljeno u regionu Skoplja, a 6.800 m3 u severoistočnom regionu.8
Povećanje nelegalne seče se takođe vidi iz statistike u vezi sa radom policije: u
2010. godini, ukupno podneseno 2.456 civilnih prijava i 204 krivične prijave; u 2011.
godini ukupno 2.056 civilnih prijava i 183 krivične prijave, a u prvih 10 meseci 2013.
godine, ukupno 1.488 civilnih prijava i 192 krivične prijave.
Posle 2000. godine, ilegalna seča šuma je postala široko rasprostranjena u
delovima zemlje pogođene ratom, koji nisu pod adekvatnom kontrolom šumarske
policije, a sada se proširila i na druge delove zemlje. Rad šumarske policije je otežan
zbog nasilja izvršilaca šumskih zločina.9 Izvršioci krivičnih dela su čak napali članove
šumarske policije, sa opremom, koja se koristi za bespravnu seču, uključujući vozila
i motorne testere, prisiljavajući šumarsku policiju da preduzme zajedničku akciju sa
Ministarstvom unutrašnjih poslova. Bilo je mnogo slučajeva teških povreda, a neki
pripadnici šumarske policije su i ubijeni.
U tipičnom scenariju, kada službenici šumarske policije stižu na mesto zločina,
počinioci će oboriti vozila i karavane da spreče oduzimanje, a zatim pobeći sa mesta
događaja. Neki počinioci drže i pse kako bi ih upozorili da se ljudi približavaju. Ako
su uhvaćeni na licu mesta, prestupnici mogu napasti šumarsku policiju kamenjem ili
motornim testerama.10
Oštećenje šuma i organizovani kriminal
U BJR Makedoniji postoje jasni dokazi o postojanju organizovanih grupa
kriminalaca, koji su uključeni u šumske zločine, motivisani profitom, a potvrđeni
ubistvom čuvara šuma.11
Prema Konvenciji UN 2001. o transnacionalnom organizovanom kriminalu,
ilegalna trgovina flore i faune se definiše kao organizovani kriminal.12
Organizovani ekološki kriminal se obično definiše prema tri vrste kriminalnih
Međunarodna saradnja u svrhu smanjenja
ekološkog kriminala
Ekološki zločini se mogu uspešno rešiti uz međunarodnu policijsku saradnju. Sa
trenutno visokim nivoom tehničkog i tehnološkog razvoja, nove vrste kriminala
postaju rasprostranjene i organizovani kriminal je u porastu. Danas se, generalno,
kriminalne aktivnosti ređe odvijaju u jednoj državi. Počinioci zločina imaju tendenciju
da su mobilni, tj. zločini su počinjeni od strane grupe počinilaca iz raznih zemalja, a
posledice takvih zločina utiču na sve više i više zemalja.
Ekološki zločin nije izuzetak. Rešavanje ove raširene, međunarodne, manifestacije
zahteva međunarodnu saradnju. Kako su policijske vlasti odgovorne za borbu protiv
svih vrsta kriminala, uključujući i ekološke zločine, međunarodna policijska saradnja
je od suštinske važnosti.15 Međunarodna policijska saradnja u BJR Makedoniji,
uključuje nekoliko projekata, kao što je projekat Evropske Unije za uspostavljanje
Međunarodne jedinice za koordinaciju nadležnih organa za provođenje zakona i
poboljšanja saradnje policije. Primarni ciljevi su usklađivanje sa postojećim
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
aktivnosti: iscrpljivanje deficitarnih prirodnih resursa, uništavanje ili degradacija
životne sredine i uništavanje ili pretnja uništavanju okruženja u političke svrhe.
Trenutno vidimo sve veću globalizaciju ekološkog kriminala sa prodorom
organizovanog kriminala na sve moguće nivoe i u sve oblasti zaštite životne sredine.
Među najizazovnijim oblicima su nezakonito odlaganje otpada, uključujući porast
šeme “otpad za keš” u zemljama trećeg sveta, kao i ilegalnog odlaganja opasnog
otpada, uključujući elektronski otpad, radioaktivni otpad i druge vrste opasnog otpada;
trgovina ugroženim vrstama i ekološki terorizam.13 Ovome moramo dodati uništavanje
šuma, što se može smatrati ozbiljnim aspektom organizovanog ekološkog kriminala.
Postoje različite definicije organizovanog kriminala, iako prema oblicima
organizovanog kriminala iz člana 2. Konvencije Europola, se može smatrati da je gore
navedeno krivično delo, u BJR Makedoniji, organizovani kriminal. Aneks iz člana 2.
Liste drugih vrsta kriminalnog ponašanja, takođe navodi karakteristike organizovanog
kriminala, uključujući razne vrste ilegalne trgovine i štete po životnu sredinu.
Organizovane kriminalne grupe u zemlji, koje nanose štetu šumama ispunjavaju
sledeće uslove: da su organizovane grupe, da svaka osoba u grupi ima svoje
definisane zadatke, da deluju u okviru definisane teritorije i definisanog vremena,
da imaju vođu i pravila ponašanja, da su njihove aktivnosti međunarodnog karaktera,
da su naoružani i da ostvaruju profit putem prodaje ilegalno posečene drvne mase.14
) Jedini aspekt, koji nije u skladu sa ovom klasifikacijom organizovanog kriminala je
visina povezane kazne.
1
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
mehanizmima saradnje i evropskim standardima i zakonodavstvom, prikupljanje
najboljih praksi iz zemalja članica EU, kao i usklađivanje sa relevantnim
međunarodnim propisima i standardima. Projekat obuhvata BJR Makedoniju, Srbiju,
Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Hrvatsku i Crnu Goru, a nacionalne kontakt tačke
(focal point) su ustanovljene u svih šest zemalja.16
Projekat je iniciran od strane Europola i INTERPOL-a i očekuje se da se poboljša
koncept međunarodnog nadzora:
2
G
poboljšanjem međunarodne razmene informacija tokom međunarodnih istraga;
G
olakšavanjem saradnje između nacionalnih kontakt tačaka na operativnom nivou;
G
unapređenjem ljudskih prva;
G
jačanjem zaštite privatnih podataka.
U okviru projekta, BJR Makedonija je organizovala i učestvovala na
konferencijama i radionicama, osnovala radne grupe, pripremljen je Akcioni plan za
implementaciju, a potpisan je memorandum o saradnji. Ovaj i drugi projekti će u
velikoj meri poboljšati saradnju u regionu za efikasnu borbu protiv svih oblika
kriminala.17
Međunarodna policijska saradnja je takođe predviđena u različitim zakonima.
Zakon o graničnoj kontroli predviđa različite oblike međunarodne policijske saradnje,
saradnju sa stranim policijskim službenicima, saradnju sa stranim bezbednosnim
organima, kao i imenovanje službenika kao kontakt tačke.18
Jedan od najnovijih događaja vezan za policijsku saradnje u regionu je Asocijacija
šefova policije Jugoistočne Evrope (SEPCA), koja je održala svoju Generalnu
skupštinu u Skoplju 14-16. aprila 2011. godine, kojim predsedava direktor
makedonskog Zavoda za javnu bezbednost. Pored šefova policije iz Albanije, Austrije,
Bosne i Hercegovine, Bugarske, Italije i Turske, Generalnoj skupštini su takođe
prisustvovali predstavnici međunarodnih asocijacija, kao što su Europol, Interpol,
američki FBI, Inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi (SECI centar), Migracije, azil
i izbeglice (MARRI), Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS),
Demokratski centar za kontrolu oružanih snaga (DCAF) i drugi.
Cilj SEPCA je da se osigura bezbednost u regionu, jačanje demokratske policijske
službe, borba protiv svih oblika organizovanog kriminala, promovišući saradnju, bliži
odnosi između nacionalnih policijskih snaga, kao i razmena informacija. Kao rezultat
pojačane policijske saradnje u regionu, više od 300 osoba uhapšeno je u manje od godinu
dana, uglavnom u vezi sa ilegalnom trgovinom narkoticima, oružjem i reketiranjem.
Borba protiv organizovanog kriminala je jedan od prioriteta SEPCA, a plan je da
se razvije krivično- obaveštajna mreža među članovima SEPCA i drugim policijskim
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
službenicima u regionu, takođe obraća pažnju na rodnu ravnotežu, da bi se obratila
pažnja na činjenicu da je samo mali broj žena trenutno zaposlen u policijskim
agencijama.19
Kako se 71 odsto ekoloških zločina u EU može klasifikovati kao prekogranični
kriminal, uspešna borba protiv zahteva saradnju sa međunarodnim organizacijama
i institucijama kao što je INTERPOL. 20
Formiran 1992. godine, Odbor za ekološki kriminal je pomogao Interpolu u
identifikovanju obrazaca i trendova u nastajanju u oblasti izvršenja ekoloških
krivičnih dela. Odbor je delovao kao forum u kojem su predstavnici zakona mogli da
se sretnu licem u lice, kako bi razgovarali o novim strategijama i praksama, razmenili
iskustva i stručnosti i izgradili mostove međunarodne saradnje, koji su od vitalnog
značaja u borbi protiv međunarodnog ekološkog kriminala.21
Odbor je restrukturiran u 2012. godini da bi se formirao Odbor za sprovođenje i
poštovanje zaštite životne sredine (ECEC). U okviru ECEC, dve radne grupe su vodile
projekte u specifičnim oblastima: Radne grupa za kriminal protiv divljih biljaka i
životinja i Radna grupe za kriminal zagađenja.22
Pored toga, između 2005. i 2007. godine, Interpol je za stalno zaposlio osoblje,
koje će biti odgovorno za borbu protiv zločina protiv divljih biljaka i životinja, a mnogi
projekti su realizovani, priručnici su objavljeni i programi obuke su organizovani za
istražitelje. Interpolov Ecomessage (Ekoporuke) sistem je obaveštajni sistem za
agencije za sprovođenje zakona. Osetljive informacije se prikupljaju, evidentiraju i
istražuju, a poruke su razmenjene između policijskih agencija u različitim zemljama.23
Prva međunarodna operacija Interpola, koja je ciljala velike nelegalne seče šuma
i šumske zločine, dovela je do skoro 200 hapšenja kao i oduzimanje milion dolara
vrednu “drvnu masu” i oko 150 vozila širom Latinske Amerike. Operacija “Lead”, koja
je trajala od 17. septembra do 17. novembra 2012. godine, u kojoj je učestvovalo 12
zemalja Centralne i Južne Amerike pod pokroviteljstvom Interpol-ovog Programa za
ekološki kriminal i njegovog projekta“Leaf”(pomoć provođenju Zakona o šumama),
koja je okupila agencije za provođenje zakona u borbi protiv kriminala u šumama
Bolivije, Brazila, Čilea, Kolumbije, Kostarike, Dominikanske Republike, Ekvadora,
Gvatemale, Hondurasa, Perua, Paragvaja i Venecuele. Zvaničnici, koji su sprovodili
inspekcije i istrage, su se fokusirali na vozila, maloprodajne objekte i pojedince, kao
i na nadzor i praćenje u lukama i drugim saobraćajnim čvorištima. Zaplenjeno drvo
i srodni proizvodi se procenjuju na više od 50.000 m3 drveta, a oduzeto je
ekvivalentno oko 2.000 kamiona drvne celuloze. Ukupna vrednost zaplenjene drvne
mase procenjuje se na oko 8 miliona dolara.24
Ova međunarodna operacija je odličan primer kako pojedinačne zemlje i regioni
mogu uspešno delovati kroz međunarodnu saradnju radi sprečavanja nelegalne seče.
3
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Što se tiče ekološkog kriminala u BJR Makedoniji, Ministarstvo unutrašnjih
poslova nema podatke o međunarodnim ekološkim krivičnim delima, mada je u
praksi bilo slučajeva prodaje drvne celuloze iz BJR Makedonije u Kosovo*, na primer.
Međutim, do danas nije posvećeno dovoljno pažnje ekološkim krivičnim delima, a to
je potkrepljeno podacima iz Interpola i Europola, da se BJR Makedonija nije bavila
nikakvim slučajevima ekološkog kriminala.
Makedonska policija, u određenim slučajevima, preduzima aktivnosti kako bi
identifikovala počinioce nekih kriminalnih dela, kao što su uništavanje šuma, nezakoniti
lov i krivolov, iako takve policijske akcije, kao i učešće sudstva, nemaju nikakav uticaj
na sprečavanje ekološkog kriminala. U stvari, zbog niskog nivoa javne svesti i blage
institucionalne politike, postoji tendencija da počinioci ponove kaznena dela.
Osim policije, postoje i drugi organi i službe, koji preduzimaju mere za borbu
protiv ekološkog kriminala i uspešno rade u pogledu međunarodne saradnje. To su
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede i Uprava carina.
Studija slučaja uništavanja šuma u BJR Makedoniji
Jedan tipičan primer prekograničnog uništavanja šuma, organizovanog kriminala je
nelegalan transfer drvne mase iz BJR Makedonije do Kosova*, u svrhu prodaje. Na
ovaj način, makedonski prestupnici pokušavaju da prikriju tragove u sopstvenoj
zemlji, nudeći celulozu za prodaju susednoj zemlji.
Kao odgovor, BJR Makedonija je usvojila Strategiju razvoja šumarstva, koja se
zasniva na Zakonu o šumama. U skladu sa Strategijom, državni inspektorat za
šumarstvo i lov je reorganizovan i uključeno je još 25 inspektora, a zakonodavstvo je
modifikovano.25
Kao rezultat aktivnosti Državnog inspektorata za šumarstvo i lov i međunarodnu
saradnju, sa kolegama sa Kosova*, su dogovorene stroge mere u cilju sprečavanja
ilegalnog prevoza drvne mase iz BJR Makedonije na Kosovo*. Intenzivne patrole su
uvedene duž granice, što je doprinelo značajnom smanjenju broja ilegalnih graničnih
prelaza i dovelo do smanjenja ilegalnog prevoza drvne mase.
Ovo je odličan primer kako se može uspostaviti bilateralna, šira, međunarodna
saradnja, kako bi se uspešno smanjile i sprečile kriminalne aktivnosti. U budućnosti,
rad policije, inspekcijskih službi, pravosudnih organa i drugih institucija i agencija,
treba da bude ojačan u cilju smanjenja stope ekološkog kriminala u zemlji.
Zaključak
Uništavanje šuma u BJR Makedoniji je ozbiljan problem zbog:
G
G
G
međunarodne prirode problema, bilo da strani državljani uništavaju makedonske
šume ili da makedonski građani prevoze ilegalno posečeno drvo iz zemlje (npr.
na Kosovo*);
štete prouzrokovane makedonskoj ekonomiji;
niskog nivoa kazni za počinioce ovog krivičnog dela, što ih podstiče da ponove
kazneno delo;
nastalog zagađenja životne sredine, obzirom na to da smanjenje makedonskih
šuma dovodi do smanjenja funkcije šuma u smislu obezbeđivanja čistog i
zdravog vazduha.
Ovi i drugi problemi, koji se javljaju kao posledica uništavanja šuma u BJR
Makedoniji, se jedino mogu rešiti interdisciplinarnim pristupom. Institucije,
odgovorne za bavljenje nelegalnom sečom su: Ministarstvo unutrašnjih poslova,
Inspekcijske službe nadležnih ministarstava, Ministarstvo životne sredine i
prostornog planiranja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
uključujući i šumarsku policiju, sudovi i javni tužioci itd. Intenzivna saradnja između
ovih organa je od suštinskog značaja kako bi se stavila tačka na organizovani ekološki
kriminal i obezbedila zdrava životna sredina za buduće generacije.
Prof. Dr.sci Marina Malis Sazdovska,
radi na Fakultetu za bezbednost u Skoplju,
BJR Makedonija.
Fusnote
1
2
3
4
Krivični zakon BJR Makedonije, Službeni Glasnik RM, No. 37/96, July 29, 1996
Zakon o šumama, Službeni Glasnik RM, No. 47/97, čl. 45
M. Malis Sazdovska. (2009). Zeleni criminal, Solarisprint, Skopje.
Nelegalna seča košta globalnu ekonomiju, procenjuje se 10-15 milijardi USD godišnje i
potkopava legitiman biznis. U značajnom broju zemalja, nelegalna seča šuma je veliki problem
koji predstavlja ozbiljnu pretnju za šume, zajednicu i divlje biljke i životinje. R. Hembery, A.
Jenkins, G. White and B. Richards. WWF UK Izveštaj o nelegalnoj seči, Januar 2007. godine.
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
G
velikog broja ljudi, koji su uključeni u nelegalnu seču;
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
5 Stopa krčenja šuma je najviša u Africi, sa preko 7 procenata po dekadi, a u Latinskoj Americi, na
nešto ispod 5 odsto za deceniju. Krčenje šuma je značajno opalo u Aziji od 1980. do 1990.
godine, delom zbog širenja plantažnih šuma. Gotovo celokupno svetsko krčenje šuma se
odvija u tropskim regionima, koji sadrže nešto manje od polovine svetskih šuma. U Evropi i
Severnoj Americi, prirodne šume su se proširile od 1990. godine, jer je potrebno manje
zemljišta za poljoprivredu, zbog niskog rasta stanovništva i stalnog povećanja poljoprivredne
produktivnosti. Globalni izazov globalnaprilika, www.johannesburgsummit.org
6 Podaci iz Državnog zavoda za statistiku BJR Makedonije www.stat.gov.mk
7 Prema podacima iz šumarske policije, nelegalne aktivnosti prijavljivane u 2010. godini
uključuju 17,890.20 m3 šume, u 2011. godini preko 21,701.40 m3, a u prvih 10 meseci
2013.godine, ukupno 25,231.70 m3 šume. http://www.dw.de/a-16422974
8 www.stat.gov.mk
9 Nelegalna seča u Jugoistočnoj Evropi, Regionalni izveštaj, Regionalni Center za životnu
sredinu, 2010. godine, str. 93.
10 M. Malis Sazdovska. “Eliminacija ekološkog kriminala kao dela organizovanog kriminala u BJR
Makedoniji”. Pregled međunarodnih poslova, Beograd, 2009. godine, str. 84.
11 M. Malis Sazdovska. “Upotreba specijalnih istražnih mera u otkrivanju ekološkog kriminala:
Međunarodna i makedonska perspektiva.” Razumevanje i upravljanje preijetnjama životnoj
sredini u Jugoistočnoj Evropi, NATO Nauka za mir i bezbjednost, serija-C: Životna sredina i
sigurnost, Springer, 2011.godina, str. 123.
12 Teško je proceniti razmere zločina protiv divlje flore i faune, delom zato što ostaje izvan sfere
“mejnstrim”zločina i stoga se ne evidentiraju na isti način kao i trgovina drogom, ubistva, silovanja ili
krađe, na primer. Zločini protiv divljih biljaka i životinja, u mnogim aspektima, su zločini bez žrtava.
Postoji dosta dokaza o umešanosti organizovanih kriminalnih mreža u sakupljanje, obradu,
krijumčarenje i trgovinu divljih životinja i biljaka i proizvoda, koji koriste sofisticirane tehnike, koje idu
preko nacionalnih granica i kontinenata. Prevara, falsifikovanje, pranje novca, korupcija i nasilje su
često sreću u saradnji sa različitim oblicima kriminala divljih životinja i biljaka. Ekološki kriminal je
danas visoko na svetskom planu:
http://www.unep.org/Documents.Multilingual/Default.asp?DocumentID=530&ArticleID=5764&l=en
13 K. Eman. “Ekološki criminal i kriminalitet: Teorijska i praktična pitanja.” Varstvoslovje, Časopis za
kriminalistiku i sigurnost, 2010/4, str. 476
14 M. Malis Sazdovska. “Zeleni kriminal.” Solarisprint, Skoplje, 2009, str. 143
15 M. Malis Sazdovska “Krim-policija i ekološki kriminal.” Jofi-sken, Skoplje, 2005, str. 17
16 www.moi.gov.mk
17 Z. Golubović. “Regionalna saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala.” Centar za
bezbjednosne studije, IV, No. 3.2010.
18 Zakon o graničnoj kontroli, Službeni Glasnik RM, No. 30.12.2010
19 http://www.moi.gov.mk/ShowAnnouncements.aspx?ItemID=10001&mid=1367&tabId=1&tabindex=0 (na makedonskom).
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
20 Tanja Fröhlich. “Organizovani ekološki kriminal udržavama EU”, Rezime. BFU u saradnji sa MaxPlanck-Institute, 2003.
21 http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Environmental-Compliance-andEnforcement-Committee
22 M. Malis Sazdovska. “Ekološka sigurnost kroz prizmu INTERPOLa.” Savremena makedonska
odbrana X II, No. 21, Skoplje, 2011, str. 33
23 http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Ecomessage
24 http://www.interpol.int/News-and-media/News-media-releases/2013/PR017
25 Nelegalna seča u Jugoistočnoj Evropi, Regionalni izveštaj, Regionalni Center za životnu
sredinu, Mađarska, 2010.godine
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i n a M a l i s S a zd ovs k a
POgLAvLJe 4
Tajnovite figure i mutni poslovi:
Kratak pregled korupcije
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
N at h a n J o h n s o n
NAThAN JOhNSON
0
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Ekološki kriminal i korupcija imaju mnoge oblike, ali šire gledano, smatra se, da su to
vrste kriminalne aktivnosti, koje obećavaju relativno visok procenat uspeha za
počinioce. Kako je ekološki kriminal nastao tek u poslednjih nekoliko godina, kao
veoma ozbiljan problem za vladine službenike i agencije za sprovođenje zakona,
javnost zna vrlo malo o tome, stoga ekološki kriminal nije visoko na listi zanimanja
većine ljudi širom sveta, a jednako je tako i u Jugoistočnoj Evropi (SEE). Korupcija, s
druge strane, ne samo da se uveliko praktikuje u regionu Jugoistočne Evrope, nego
je i razlog velike zabrinutosti javnosti i na trećem je mestu u regionu, odmah iza
nezaposlenosti i siromaštva.2
Korupcija poprima mnoge oblike, ali mito, u bilo kom obliku, je više od toga.
Istraživanje UNODC-a“Korupcija na zapadnom Balkanu”, daje sledeću definiciju mita:
(a) obećanje, nuđenje ili davanje javnom funkcioneru, posredno ili neposredno,
neopravdanu korist, za funkcionera sebe ili drugo lice ili entitet, kako bi obavio
službenu radnju ili se uzdržao od delovanja u obavljanju svojih službenih dužnosti i
(b) kao traženje ili prihvatanje neopravdane korist od strane javnog funkcionera,
drugog lica ili entiteta, direktno ili indirektno, kako bi obavio službenu radnju ili se
uzdržao od delovanja u obavljanju svojih službenih dužnosti.3
Dok se podmićivanje sigurno odvija u velikoj meri i na najvišim nivoima širom
sveta, istraživanje UNODC fokusira se na “vrste sitne korupcije, koja utiče na
svakodnevni život običnih ljudi ili u njihovim odnosima sa javnom upravom; pružalac
usluga, koji igra tako veliku ulogu u savremenom društvu, da je primećeno da osam
od deset punoletnih građana u Jugoistočnoj Evropi komuniciraju sa njim, u nekom
trenutku u toku godine”.4 (Za ključne indikatore podmićivanja, za pojedinačne države,
pogledajte tabelu na kraju ovog poglavlja.)
Podaci UNODC istraživanja, uzeti u celini, otkrivaju nekoliko aspekata o prirodi (i
percepciji) podmićivanja u regionu Jugoistočne Evrope. Prvi je, da su se mnogi od
slučajeva podmićivanja širom regiona, održali u svakodnevnim odnosima između
građana i pojedinaca, koji rade u javnom sektoru. Na primer, od anketiranih građana
sa nedavnim iskustvom korupcije, 57 odsto su platili mito lekarima,5 obično da
smanje period čekanja ili da dobiju preferencijalni tretman. Drugi u redu da prime
mito u gotovini su policajci (35%), što je uobičajena nagrada za smanjenje novčane
kazne ili neizdavanje kazne.6
Ova obeležja nam govore mnogo o raznovrsnoj prirodi korupcije. Prvo
razmatranje je da podaci treba da se posmatraju u njihovoj pravilnoj perspektivi, tj.
dok učestalost korupcije može biti upadljivo visoka u datom području studije, obim
korupcije ne mora biti toliko ozbiljan kao što se misli na prvi pogled. Po istom
N at h a n J o h n s o n
Mito u Jugoistočnoj evropi: istraživanje UNDOC1
1
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
2
principu, prividna spremnost građana da plate ili ponude mito na redovnoj osnovi
za osnovne usluge ili očigledna spremnost osoblja za provođenje zakona da prihvati
plaćanje u zamenu za obavljanje svoje zakonske obaveze, je razlog za zabrinutost.
Možda, najviše zbog rasprostranjene sitne korupcije, postoji česta pojava
podmićivanja u regionu Jugoistočne Evrope, kako u ruralnim područjima tako i u
urbanim sredinama, što je u suprotnosti sa trendovima korupcije drugde. Takođe, dok
su muškarci u regionu nešto skloniji korupciji od žena, uključenost u podmićivanje, u
jednom ili drugom obliku, pokazuje da je relativno mali jaz između polova.
Druga karakteristika, koja proizilazi iz istraživanja UNODC je zapanjujuća. Naime,
u 43 odsto slučajeva podmićivanja, plaćanje je ponuđeno od strane samih građana.
“Ovo pokazuje nedostatak vere, koje neki građani imaju u sposobnost državne
uprave da funkcioniše bez plaćanja neke vrste mita za olakšavanje birokratske
procedure”.7 Ovo takođe ukazuje kako su pojedini aspekti korupcije, postali priznati
kao deo “načina života” u regionu.
Nisu svi podložni takvim radnjama, tj. otprilike, svaki četvrti anketirani građanin
u regionu je odbio zahtev za mito od strane javnog funkcionera. 8 Više obeshrabruje
činjenica da manje od 2% onih, koji su dali mito, prijave svoja iskustva vlastima.9 To
ne treba da iznenadi, ako postoji opšte mišljenje javnosti da, u najboljem slučaju,
sami organi vlast ne čine ništa ili su, u najgorem slučaju, već ogrezli u korupciju. Istina
je da je “formalna procedura protiv javnog funkcionera, zapravo pokrenuta u samo
jednoj četvrtini od prijavljenih slučajeva”10, što je visok procenat, koji baca sumnju na
članove sudstva i celokupno pravosuđe.
Kao rezultat ovog, prilikom podmićivanja u regionu Jugoistočne Evrope
generalno preovladava“kultura ćutanja”. Postaje veoma teško da se probije ova tišina,
kada su svi nivoi društva uključeni u jedan ili drugi oblik podmićivanja. Krug je manjeviše zatvoren, a niko, niti grupa niti određeni sloj društva, ne smatraju da mogu da
se suoče sa problemom sami.
Treći, ključni faktor, koji se pojavljuje, je uloga javne uprave u društvima
Jugoistočne Evrope. Javna uprava igra važnu ulogu u većini savremenih društava,
bilo da ima veze sa izdavanjem zvaničnih dokumenata, upisom u školu, medicinskom
pokrivenošću, isplatom penzija ili socijalnih davanja. U regionu Jugoistočne Evrope,
82 odsto punoletnih građana je imalo kontakt sa službenim licima, najmanje jednom
u poslednjih 12 meseci.11 Sa ovolikom učestalosti kontakata između građana i
državnih organa, već postoje pogodni uslovi za čin sitnog podmićivanja, što
dozvoljava da korupcija prožima društvo na svim institucionalnim nivoima.
Ali, javna uprava nije od vitalnog značaja samo u pogledu usluga, koje pruža
ljudima, koji žive u Jugoistočnoj Evropi. Javna uprava je, takođe, najveći poslodavac
u regionu i obezbeđuje dobre plate, sigurnost i povezane prednosti zapošljavanja, pa
Razumevanje korupcije
Stručnjaci tematske oblasti Sprovođenje zakona i usklađenost, Regionalnog centra
za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, su uradili dokumente i bili uključeni
u projekte pomoći podizanja svesti o prirodi i obimu korupcije u regionu Jugoistočne
Evrope, posebno one, koja se odnosi na ekološki kriminal.
U okviru Programa razmene, kao dela ECENA projekta, održanog u Zagrebu,
Hrvatska, februar 2010. godine, Tsvetelina Borissova Filipova i Bruno Mesquita
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
je posao u javnoj upravi veoma tražen. U protekle tri godine, gotovo jedan od pet
punoletnih građana, koji žive u Jugoistočnoj Evropi, je konkurisao za posao u javnom
sektoru,12, a od onih čiji su zahtevi bili uspešni: “Jedan od osam priznaje da su dali
nešto novca, poklon ili uslugu kako bi doprineli zaštiti svoje pozicije. Među onima,
koji nisu uspeli, postoji rašireno mišljenje da su faktori kao što su nepotizam ili mito,
odigrali odlučujuću ulogu u procesu zapošljavanja, dok samo 10% veruje da je
napravljena selekcija po zaslugama.”13
Ova vrsta niskog nivoa uticaja, takođe, utiče na ishode lokalnih izbora. Upitani o
poslednjim izborima u svojim zemljama, od prosečno 8 odsto anketiranih je “traženo
da glasaju za određenog kandidata ili političku partiju u zamenu za konkretnu ponudu
novca, robe ili usluga. Najveći broj ponuda je napravljen u ruralnim oblastima, češće
kod muškaraca, nego žena i češće kod osoba sa niskim primanjima i niskim nivoom
obrazovanja.”14
Iz straha da čitalac ne stekne pogrešan utisak, da je svakodnevni život u
Jugoistočnoj Evropi prepun anksioznosti i dvoličnih kontakata, učestalost stopa za lične
krađe, provale, napade, pljačke i krađe automobila u zemljama regiona su znatno niže,
nego za podmićivanje: 4.3 odsto, 2.9 odsto, 2.7 odsto, 1.0 odsto i 0.9 odsto.15 Ove
umerene stope, za teška krivična dela, su više ili manje veoma slične onima u drugim
evropskim zemljama.“Osam od deset građana u zemljama Zapadnog Balkana se oseća
sigurno kada šetaju sami po mraku u svom naselju, a još veća većina stanovnika u
regionu se oseća prilično sigurno u svojim domovima.”16
Ovo sve ukazuje da je životni standard u Jugoistočnoj Evropi mogao porasti na
vrlo visok nivo, da se moglo naći rešenje da se drastično suzbije uticaj korupcije i
podmićivanja. U tom pogledu, još mnogo posla treba da se uradi. Otprilike jedna
polovina građana u regionu veruje da“se koruptivne prakse javljaju često ili vrlo često
u velikom broju važnih javnih institucija, uključujući centralne i lokalne vlasti,
parlament, bolnice, pravosuđe i policiju. [ I ] jedna trećina (34%) [građana koji žive na
Zapadnom Balkanu] smatra da je korupcija zapravo u porastu u njihovoj zemlji,
polovina njih smatra da je stabilna, a 14% misli da je u opadanju.”17
3
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
pripremili su i održali prezentaciju o etici ekoloških inspektora, tokom koje su učesnici
su dobili priliku i da razmene svoja viđenja o tome šta su najveći problemi, te da se
razmotri širok spektar preporuka i predloženih rešenja.
Osnovni oblici korupcije (sitna korupcija, trgovina uticajem, nepotizam i
pronevera) 18 se mogu otkriti u svakom slučaju kada jedna osoba ili grupa nastoji da
stekne nepoštenu prednost sa dobrovoljnim ili nevoljnim saučesništvom drugog lica
ili grupe. Nije bitno da li željeni ishod podrazumeva davanje ili primanje
preferencijalnog tretmana, utiče na ishod izbora ili učestvuje u prikrivanju ili samom
ekološkom zločinu.
“Sitna korupcija” (koje je, kao što je već rečeno, pretežno prepun celi region
Jugoistočne Evrope) je svakodnevni oblik korupcije, koji se odvija između birokrata
i običnih građana. Ponekad se naziva“korupcija preživljavanja”, tj. nešto što provode
niži ili srednji nivoi službenika, koji se bore da prežive sa lošom platom.
“Trgovina uticajem” je nezakonita praksa, kada se koristi nečiji uticaj u vladi ili
nečije veze sa autoritetima, kako bi se dobila naklonost ili preferencijalni tretman,
obično u zamenu za plaćanje.
Nepotizam je oblik protekcionizma, koji uključuje porodične odnose. On opisuje
situacije u kojima lice eksploatiše svoju snagu i autoritet kako bi osigurao posao ili
druge usluge svojim rođacima.
Pronevera je kada se osobi poverava neki oblik javne ili privatne imovine, a ona
ga zadržava ili otuđuje za ličnu korist ili finansijsku dobit.
Postoji razlog za sve
Korupcija nije stvorena u vakuumu. Njeni različiti vidovi proizilaze iz različitih
skupova društvenih, ekonomskih i političkih okolnosti. Kako je već pomenuto, niska
plata je motivacioni faktor, a to se odnosi ne samo na niže rangirane službenike,
nego i na policajce, inspektore za zaštitu životne sredine, nastavnike, medicinsko
osoblje, tj. uglavnom bilo koga ko funkcioniše kao karika u lancu usluga.
Još jedan razlog za korupciju je institucionalna nejasnost ili neodređenost.
Ponekad su “pravila igre” previše kompleksna, što ostavlja većinu ljudi nesigurnim
o pravilnim ili etičkim formama, koje treba provesti u datoj situaciji, te većina ljudi
npr. ne plaća poreze iz altruizma, ali daleko je više verovatno da će oni to uraditi
ukoliko je poreska stopa fer, a sistem za podnošenje jasan i jednostavan. Drugi put
su pravila previše otvorena, ostavljajući mnogo prostora za različita tumačenja, te
je to naročito problematično kada je više institucija i često više jezika ili kultura
uključeno, od kojih svaka ima drugačije razumevanje ili korišćenje određenih
termina i praksi. Ponekad, pravila ne postoje uopšte, te takve situacije imaju
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
tendenciju da proizvode jasne rezultate, ali teško na svačiju korist.
Ponekad postoje dobra pravila, ali nedostatak institucionalnog kapaciteta ih
čini nevažećim. Npr. kompleksan komandni lanac u policiji će funkcionisati kada
mreža ima jasno definisane uloge i odgovornosti i pravilne komunikacione
tehnologije; policijska jedinica, ubačena na nasumičan način, zajedno sa drugom, a
kojoj je data zastarela oprema, neće biti u stanju da koristi isti skup pravila da odgovori
na najbolji mogući način. Slabi institucionalni okviri, time, određene ljude dovode u
iskušenje (da li iz koristoljublja ili nužnosti) da traže najbrži put ka postizanju rezultata.
Donosioci odluka, sa velikom sposobnošču i savešću, mogu nesumnjivo postići dobre
rezultate, ako “seku krivine”, ali na duže staze, institucija koja nema razvojne resurse i
odgovarajuće mehanizme unutrašnje kontrole, je neminovno podložna autoritarnim
ličnostima, koji žele razviti jedino talenat za izdržljivost.
To povezuje drugi ključni izvor korupcije i to onaj koji je endemičan u većim
društvenim i operativnim strukturama, tj. nedostatak odgovornosti. Ako npr.
stanovnici grada na reci, otkriju toksine u pitkoj vodi, za 99 odsto građana može
da izgleda potpuno jasno da je izvor toksina hemijska fabrika, koja posluje
uzvodno. Ali šta ako je hemijska fabrika je deo globalnog preduzeća i ima 100.000
zaposlenih? Koga, precizno, treba smatrati odgovornim? Ukoliko se navodi da je
odluka, da se baci otrov u reku, donesena na najvišem nivou, da li građani ovog
malog grada mogu da sebi priušte pravni izazov da to i dokažu? Mogu li oni to
sebi da priušte?
Što se tiče korporativne strane, postoji više scenarija za razmatranje. Ponekad su
kompanije toliko bogate i moćne, da su u stanju da krše zakon nekažnjeno19
delimično, jer je lakše pojedincima, koji deluju u okviru složene korporativne strukture,
da zaobiđu ličnu odgovornost, tj. ukoliko je potrebno okrivljavanje ono uvek može biti
usmereno naniže. U drugim prilikama, kompanija može suviše da naraste da bi bila u
mogućnosti da efikasno nadgleda svaki aspekt svog poslovanja, tj. korporativna
uprava može da uradi sve što obezbeđuje odgovorno poslovanje, dok lokalna
poslovna jedinica može da krši pravila, sama za sebe. Konačno, korporativni proces
donošenja odluka često ostavlja značajnu udaljenost između onih, koji donose odluke
i onih, koji su pogođeni njima, tj. ljudi su spremniji da sankcionišu aktivnosti, koje
uzrokuju značajan trošak, kada osoba zadužena za to, nema fizički ili emocionalni
kontakt sa ljudima na koje ta odluka utiče.
Postoji još jedan oblik korupcije, koji proizilazi iz uspostavljanja standarda, što je
izuzetno teško ili nemoguće provesti. Na primer, davanje radne dozvole može zavisiti
od kompanije, koja ispunjava neki novouvedeni ekološki kriterijum, koji uključuje
nemoguće velike sume novca da bi se proveo. Kompanija može pružiti lažne
informacije vlastima ili da pokuša otvoreno da podmiti vlasti, da bi opstali kao biznis.
Ako je u pitanju proces inspekcije, osoblje kompanije može pokušati da podmiti ili
na neki način odvrati inspektora u obavljanju svog zadatka. Naravno, inspektor sa
bedno niskom platom će naći velikodušnu ponudu od kompanije, koja je u pitanju,
prilično primamljivom.
Razumevanje ovih osnovnih oblika korupcije i razloge zbog kojih se ona javlja,
olakšava identifikaciju uzroka i razvoj strategija, koje mogu dovesti do progresivnog
iskorenjivanja. Mi se okrećemo nekim od tih strategija.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
N at h a n J o h n s o n
Izaći na kraj sa korupcijom
U osnovi, postoje strukturne i lične komponente, koje su deo u borbi protiv korupcije,
a tu je i simbiotski odnos između ove dve komponente. Kada je efikasna struktura na
mestu, daleko je više verovatno da će pojedinci slediti standardnu praksu, tj.
istovremeno, etičko ponašanje pojedinaca na rasprostranjenoj i doslednoj osnovi
daje strukturi snagu, izdržljivost i efikasnost.
Strukturni alati
Pre svega, dobri i kvalitetno napisani zakoni treba da budu usvojeni. Zakonodavstvo
je temelj društva, ali čak i tamo gde generalno posmatrano postoji vladavina prava,
u nekim oblastima nedostaju jasne zakonske smernice. Povećana briga za životnu
sredinu, u poslednjih nekoliko decenija, je proizvela širenje novog ekološkog
zakonodavstva, koje se kreće u obimu od lokalnog do međunarodnog. Da navedemo
samo nekoliko primera, uspostavljena su zaštićena područja, uvedeni su standardi i
ograničenja zagađenja, a neke agencije za sprovođenje zakona dobile su zadatak da
se bave isključivo sa kršenjem zakona o zaštiti životne sredine.
Politike i konvencije, iako ne nose nužno snagu zakona, su nacrti izrađeni na
najvišim nivoima uprave i obično služe kao nacrti za sadašnje i buduće akcije. Iako
zakon uspostavlja minimalne zahteve, politike, konvencije i direktive, smatraju
navedene ciljeve na dohvat ruke. Cilj može biti, jednostavno, da se sačuva oblast
divljine, ali može biti potreban pravni mehanizam koji to podržava, ukoliko se
destruktivne prakse žele zaustaviti ili promeniti.
Danas, većina vlada ima politiku da informiše stanovništvo o odlukama, koje
donose u vezi sa pitanjem klimatskih promena. Neispunjavanje određenih zakonskih
obaveza može nositi određene kaznene sankcije, dok neuspeh da se ispuni cilj
politike, neće rezultirati kaznenom akcijom. Aarhuska Konvencija, s druge strane,
Individualno ponašanje
Većina pojedinaca pokušava da živi svoje živote na takav način da se uspostavljaju
zdrav balans između lično prihvatljivog ponašanja i društveno odgovornog
ponašanja. Ali, ne samo da svi uveliko zaostajemo za vođenjem savršenih života,
nego postoji i širok stepen varijacija, takođe između pojedinaca i kultura i onoga što
čini pravilno ponašanje, te zbog čega društva stvaraju zakone. Mi se oslanjamo jedni
na druge kako bismo pomogli regulisati sopstveno ponašanje.
Takođe, postoje dobra, osnovna, pravila koje treba imati na umu, a javnim
vlastima se preporučuje da ih se pridržavaju, prilikom obavljanja svojih dužnosti, što
je više moguće. Sledeće preporuke i smernice predstavljene su na razmeni ECENA u
Zagrebu 2010. godine od Tsvetelina Borissova Filipova i Bruno Mesquita.20
Po definiciji, javni službenik je zaposlen da služi širem javnom interesu. Kada je
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
predstavlja međunarodnu posvećenost zajedničkoj vizijiji budućnosti, uz zaštitu
životne sredine, u srži ove obaveze.
Šta, međutim, ne dele zajedničko pravni mehanizmi i politike, jeste oslanjanje na
efikasne sisteme praćenja. Ako kriminalna aktivnost treba da bude krivično gonjena,
prvo mora biti otkrivena, tj. slično, ako politika dokazano treba da bude pozitivna,
takve tvrdnje zahtevaju verifikaciju. Na“holističkom nivou”sistem za praćenje sadrži
zbir ulaznih podataka iz javnog i privatnog sektora i civilnog društva. Na društvenom
nivou, na primer, dobre prakse se podstiču i pokazuju. U privatnom sektoru,
poslodavci i zaposleni su savesni oko čina zloupotrebe i prevare i uvereni su u
efikasnost mehanizama za implementaciju, odnosno treba li zločin ili čin malverzacije
prijaviti nadležnim organima. Za to vreme, OCD i NVO su pouzdani partneri i korisni
zagovarači u okviru javnog i privatnog sektora.
Jedan od najmoćnijih alata, koji je na raspolaganju organizacijama civilnog
društva je “zajednička inicijativa”. OCD i NVO, sa odgovarajućim resursima i
ekspertizom, mogu koordinisati između više zainteresovanih za udruživanje
sredstava, kao i delliti i razmenjivati informacije od vitalnog značaja.
Dve druge alatke, koje rade u suprotnim pravcima, mogu biti efikasne u
smanjenju korupcije, a to su podsticaji i sankcije. Prvi nagrađuje dobro ponašanje,
dok drugi kažnjava loše ponašanje. Kao kazne, pretnje su bezvredne bez mogućnosti
njihove primene, dok sankcije leži uglavnom u domenu vlada i njihovih organa za
sprovođenje zakona i sudskih sistema. Podsticaji, s druge strane, mogu uveliko
poboljšati efikasnost politike i zajedničkih inicijativa, a civilno društvo je generalno
najbolje mesto za traženje ideje u vezi sa tim šta je to što motiviše lokalno
stanovništvo ili određeni skup aktera.
N at h a n J o h n s o n
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
službenik primoran da razvija ishode, koji krše poverenje javnosti, tada postoji“sukob
interesa”, bilo da to znači da traži materijalnu ili finansijsku korist ili koristi nečije veze
za dobrobit porodice, prijatelja, poslovne asocijacije ili političara. Akcije se mogu
izvesti svesno i nehotice, bilo direktno ili indirektno; ponekad su okolnosti takve da
će javni funkcioner naći za nemoguće da se ponaša na nepristrasan način ili da izvrši
svoje dužnosti profesionalno i objektivno.
Ekološki inspektori se fokusiraju samo na jednu vrstu javne uprave, te treba uvek
da budu svesni da služe javnom interesu. Fokusirajući se na potrebe klijenta (ili
javnosti što, takođe može biti slučaj), pomaže inspektorima da rade kvalitetan posao
i obezbede integritet svoje profesije. Takođe je važno da se striktno drže svog posla,
dok obavljaju inspekciju. Oni ne treba da ulaze u nepoznate teme, niti u bilo kakve
političke rasprave tokom trajanja inspekcije. Od vitalnog je značaja da budu, koliko
je moguće, neutralni i nepristrasni u toku postupka, a istovremeno da tretiraju
svakoga učtivo i sa poštovanjem, tokom obavljanja zadatka.
Da bi ili sigurni da je njihovo ponašanje besprekorno, takođe je veoma važno da
ekološki inspektori budu upoznati sa ažuriranim relevantnim zakonskim obavezama,
pravilima i procedurama, koje važe za svaku inspekciju. Svaka nesigurnost može da
dovede do grešaka, koje mogu biti veoma skupe za sve uključene strane, ali takođe
može da ostavi prostor podložan manipulaciji i kršenju pravila. Na kraju, ne treba da
prenagle ili žure kada se nađu nedoumici. Svaki inspektor, kada mu je nejasno šta
da radi u datoj situaciji, treba da kontaktira svog pretpostavljenog i ako je moguće,
unese pisanu zabelešku ili da uradi oboje, tako da je problem razrađen do najsitnijih
detalja i dostupan ukoliko zatreba u budućnosti.
Institucionalne strategije
Postoji i nekoliko strukturnih mera i unutrašnjih politika, koje institucije mogu
usvojiti, u cilju podsticanja etičkog ponašanje svojih članova i predstavnika. Jedan
takav korak je da institucionalna direkcija razradi i sprovodi strogu politiku za borbu
protiv korupcije. Efikasna antikorupcijska strategija podrazumeva izradu i pažljivo
proučavanje postojećeg spoljnjeg okruženja (tj. političko, ekonomsko, socijalno i
pravno) i unutrašnjeg okruženja institucije (osoblje, veštine, vrednosti, operativna
struktura, stil, strategija, itd), kao i identifikovanje ključnih problema za rešavanje. U
okviru uspostavljene antikorupcijske politike, sistem nagrada i kazni može biti
postavljen, za zaposlene.
Još jedan veoma važan faktor je da se obezbedi da je komunikacija unutar
institucije sigurna. Svi zaposleni treba da budu sigurni da se korupcija može prijaviti
bez rizika od represalija. Institucija može odlučiti i da osujeti potencijalnu korupciju,
tako što je njena politika za borbu protiv korupcije dostupna široj javnosti.
Istovremeno treba da se uspostavi sistem provere i ravnoteže, u cilju sprečavanja
zloupotrebe moći i pozicije.
Procesi monitoringa i redovne kontrole, treba da budu napisani u antikorupcijskoj
politici i na kraju, eksterne revizije treba da se sprovode u redovnim intervalima, u cilju
garantovanja finansijske transparentnosti. Operativna struktura, koja ima sve ove delove,
će stvoriti okruženje, koje će biti mnogo efikasnije u držanju korupcije na odstojanju.
Nathan Johnson radi u izdavačkom odjeljenju
RECa i urednik je “Green horizon online”:
www.greenhorizon-online.com.
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
administracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos eUR-PPP*)2010
uKupno
82%
urbano
83,5%
12,5%
5,0
257
12,2%
4,9
294
ruralno MušKarci
80,3%
82,4%
12,9%
5,1
216
Žene
81,7%
13,3%
4,9
258
11,7%
5,1
255
ruralno MušKarci
78,8%
80,1%
Žene
79,3%
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011.), str. 56
*PPP = Purchasing Power Parity in euros, used for international comparison.
Tabela 2 alBaniJa
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
administracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos eUR-PPP*)2010
uKupno
79,7%
urbano
80,6%
19,3%
4,1
103
17,7%
4,2
80
20,9%
4,0
123
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011.), str.. 57
17,0%
3,8
85
21,3%
4,3
116
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Tabela 1 see region ProseK
N at h a n J o h n s o n
Mito u See (2010)
Tabela 3 Bosna i HerCegovina
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
administracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos (eUR-PPP)2010
uKupno
78,3%
urbano
81,4%
20,7%
5,4
222
20,6%
5,6
288
ruralno MušKarci
75,6%
79,6%
20,8%
5,3
166
Žene
76,9%
23,2%
5,5
208
18,2%
5,3
243
ruralno MušKarci
70,3%
71,3%
Žene
67,9%
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
N at h a n J o h n s o n
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011), str.. 58
0
Tabela 4 Kosovo*
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
administracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos (eUR-PPP)2010
uKupno
69,7%
urbano
68,5%
11,1%
10,2
174
13,7%
9,9
169
9,7%
10,4
176
11,8%
10,8
137
10,3%
9,5
210
ruralno MušKarci
72,6%
76,1%
Žene
73,3%
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011), str. 60
Tabela 5 BJr MaKedoniJa
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
administracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos (eUR-PPP)2010
uKupno
74,7%
urbano
76,1%
6,2%
5,9
1.212
6,4%
6,0
1.597
5,8%
5,5
773
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011), str. 63
7,0%
6,7
1.027
5,3%
4,7
1.545
Tabela 6 Crna gora
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
dministracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos (eUR-PPP)2010
uKupno
76,7%
urbano
80,4%
9,7%
5,9
480
10,8%
6,0
532
ruralno MušKarci
71,1%
77,1%
7,8%
5,7
351
Žene
76,3%
10,4%
5,7
526
9,0%
6,2
415
ruralno MušKarci
87,9%
87,0%
Žene
88,5%
Ključni indiKatori
Procenat stanovništva
koji ima kontakt sa javnom
dministracijom
Rasprostranjenost mita
Prosečni broj mita
Prosečni plaćeni iznos (eUR-PPP)2010
uKupno
87,7%
urbano
87,6%
9,3%
4,6
349
9,6%
4,4
405
8,7%
5,1
249
10,0%
4,0
446
8,5%
5,3
212
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011.), str. 61
Dodatne reference
Sledeći resursi će biti korisni za one, koji žele da saznaju više o problemu korupcije i kako da
se bore protiv.
G Regionalni Anti-Antikorupcijska inicijativa: http://www.rai-see.org/home.html
G evropski partneri Protivkorupcije: http://www.epac.at/
G Javna uprava Upravljanje (OECD):
http://www.oecd.org/topic/0,2686,en_2649_37405_1_1_1_1_37405,00.html
G Transparency Međunarodno: www.transparency.org
G Anti-korupcija džepna izdanja: http://www.rai-see.org/anti-corruption-handbooks.html
G ‘Korupcija i EŽivotna sredina’ (USAID report): http://pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNACT876.pdf
G Anti-korupcija inicijativa Svetske banke:
http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOICS/EXTPUBLICSECTORANDGOVERNANCE/EX
TANTICORRUPTION/0,,menuPK:384461~pagePK:149018~piPK:149093~theSitePK:384455,00.html
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Tabela 7 srBiJa
N at h a n J o h n s o n
Izvor: UNODC, Korupcija na zapadnom balkanu: Podmićivanje, iskustva stanovništva (2011), str. 61
1
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
N at h a n J o h n s o n
Fusnote
2
1 Ovaj uvodni deo je zasnovan na izveštaju istraživanja pod nazivom “Korupcija na zapadnom
Balkanu: Podmićivanje iskustva i stanovništva”, objavljen 2011. godine od strane Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), uz podršku Evropske komisije. Izveštaj je regionalni
u obimu i izvlači detaljne pojedinačne izveštaje za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku,
Kosovo*, BJR Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. Agregat ovog izveštaja (regionalnog), uključuje podatke istraživanja iz Hrvatske , ali specifični podaci koji se odnose na Hrvatsku nisu uključeni u ove
procene, jer kao država nije u kontekstu Themis projekta.
2 Korupcija na zapadnom Balkanu, str. 7
3 Ibid, p. 13
4 Ibid, p. 7
5 Ibid, p. 7
6 Ibid, p. 7
7 Ibid, p. 8
8 Ibid, p. 8
9 Ibid, p. 8
10 Ibid, p 8
11 Ibid. p. 15
12 Ibid. p. 8
13 Ibid. pp. 8-9
14 Ibid. p. 9
15 Ibid. p. 9
16 Ibid. p. 9
17 Ibid. p. 9
18 “Inspekcijska Etika”, prezentacija, Zagreb (2010.)
19 Moćne, beskrupulozne kompanije će obično tražiti da im se garantuje imunitet od malverzacija,
jednostavno potkupljuju političare i sudije -praksa koja dodatno komplikuje pitanje “odgovornosti”
20 REC LEC Tematski ekspert Cecile Monnier, takođe je obezbedila materijal i ulazne podatke za ovo
poglavlje .
POgLAvLJe 5
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
RADOJe LAUŠevIĆ I ANA POPOvIĆ
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Uspostavljanje integralnog alata
za izveštavanje o industrijskim
emisijama: Studija slučaja iz Srbije
3
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Zemlje Jugoistočne Evrope (SEE) se kreću putem ka konačnom članstvu u Evropskoj
Uniji. Kroz ovaj proces dele zajedničke izazove u sektoru zaštite životne sredine.
Premošćavanje jaza između kreiranja politike i ostvarivanja ciljeva, predstavlja jedan
od najvećih izazova. Osim toga, primena pravnih tekovina EU će zahtevati dodatne
kapacitete, značajno vreme i finansijska sredstva, posebno u odnosu na direktive o
vodama; otpadne vode; integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja (IPPC); velike
termoelektrane (LCP) i upravljanje otpadom.
Iako je opterećenje izazvano zagađenjem smanjeno, kao posledica industrijskog
restrukturisanja, koje se dogodilo tokom godina političke i ekonomske transformacije
u zemljama Jugoistočne Evrope, životna sredina u regionu je i dalje pod velikim
pritiskom. To znači da je veoma važno pratiti i izveštavati o ekološkim uticajima
industrijskih aktivnosti, u svrhu osiguranja održivosti. Kao rezultat uvođenja novog
evropskog zakonodavstva u zemlje Jugoistočne Evrope, u sklopu usklađivanja
nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine sa propisima EU,
bazično izveštavanje je postalo nedovoljno. Postoji realna potreba da se poboljša
izveštavanje o emisijama i da se generalno koordiniše način izveštavanja sa načinom
izveštavanja EU.
Kroz ovaj rad, predstavićemo rezultate projekta uspostavljanja integralnog alata
za izveštavanje o industrijskim emisijama u Srbiji. Ovaj alat je razvijen od strane
konzorcijuma, koji uključuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i
Istočnu Evropu (REC) i Norvešku kompaniju “Emisoft”, a u okviru projekta
“Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji”, implementiranog
u periodu oktobar 2010. godine – maj 2013. godine, uz finansijsku podršku
Norveškog ministarstva inostranih poslova.
Partneri u projektu su bili Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) kao
primalac i glavni korisnik donacije, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne
sredine Republike Srbije (MEDEP) kao ključni partner, Regionalni centar za životnu za
Centralnu i Istočnu Evropu (REC), kao nosilac projekta, kompanija Emisoft kao
dobavljač TEAMS softvera za upravljanje životnom sredinom i 10 klijenata iz različitih
sektora industrije i geografskih regiona: Železara Smederevo, kompanija za
proizvodnju i preradu čelika; HIP – Petrohemija, proizvođač petrohemijskih
proizvoda; Delta Agrar d.o.o, kompanija za agrobiznis; Železnice Srbije; Tigar d.d,
proizvođač gumene obuće, tehničkih i recikliranih guma; Kolubara d.o.o, proizvođač
lignita; Agroprodukt Šinković d.o.o. uzgoj i prodaja živine; Sojaprotein JSC, kompanija
za preradu soje; RTB Bor d.o.o, rudnik bakra i topioničarski basen i Beogradske
Elektrane, Javno komunalno preduzeće za gradsko grejanje.1
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Uvod
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Opis stanja
U poslednjih 30 godina došlo je do veoma brzog razvoja informacionih sistema
upravljanja životnom sredinom (EMISs). Ovi sistemi se koriste za izveštavanje o
održivosti od strane kompanija, ali i od strane raznih organa javne vlasti, npr. banaka,
investitora i osiguravajućih društava. Konkretno, EMISs sistemi igraju značajnu ulogu
u poslovanju kompanija u kojima mogu biti deo sistema za rano upozoravanje i
identifikaciju rizika za životnu sredinu.2 Kompanije, koje koriste EMISs sisteme mogu
efikasno pratiti sopstvene ekološke performanse, odnosno uticaj na životnu
sredinu. Ovo doprinosi njihovoj konkurentnosti, jer postoji pozitivna korelacija
između pravilnog upravljanja životnom sredinom i poboljšanja performansi
kompanije u odnosu na druge kompanije u istom sektoru.3 Važan deo EMISs
sistema je prikupljanje podataka kao i njihova obrada.
Pravni okvir za praćenje stanja životne sredine u Srbiji je Zakon o zaštiti životne
sredine.4 U članu 69. zakon definiše institucije i njihove obaveze za praćenje stanja
životne sredine, kao sastavnog dela informacionog sistema zaštite životne sredine. U
članu 73. zakon definiše obaveze državnih institucija i drugih ovlašćenih organa, kao
i svih zagađivača da dostave podatke i informacije monitoringa životne sredine
Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije. Integrisani informacioni sistemi, kojima
upravlja Agencija za zaštitu životne sredine Srbije su utvrđeni članom 74. ovog zakona.
U izmenama i dopunama Pravilnika5 o metodologiji za razvoj nacionalnih i lokalnih
registara izvora zagađenja i Metodologiji vrsta i načina prikupljanja podataka, koje su
stupile na snagu u januaru 2013. godine, jedan od definisanih metoda za dostavljanje
podataka Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije iz člana 1. je direktan unos
podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađenja.6
Gore opisani zakonski okvir daje Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije mandat
za razvoj i upravljanje nacionalnim integralnim informacionim sistemom zaštite
životne sredine, prikupljanje podataka o životnoj sredini, centralizaciju i obradu
informacija, izveštavanje o stanju životne sredine i sprovođenju politike u oblasti
zaštite životne sredine. Pored toga, Agencija za zaštitu životne sredine Srbije je, na
dobrovoljnoj bazi, uspostavila saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu
(EEA) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET). 7
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije i industrijska postrojenja su nedavno
dobili veoma moćne alate za integralno izveštavanje o industrijskim emisijama, koji
su omogućili nesmetano sprovođenje zakonskog okvira.8
Koncept integralnog izveštavanja o industrijskim
emisijama
Integralni alat za izveštavanje o industrijskim emisijama, koji se koristi u Srbiji je
razvijen na osnovu TEAMS platforme za izveštavanje o održivosti.
Tabela 1 teaMs – FunKCionalne oBlasti
unos podataka/
registracija
•
•
•
•
•
Mauelno registrovanje podataka kroz web pretraživač.
Integracija sa drugim sistemima.
Decentralizacija u organizaciji u skladu s potrebama.
Matični podaci se održavaju u istom sistemu takođe kroz integracije
Višejezične konverzije mernih jedinica, pomoćni tekst, minimalne/maksimalne
vrednosti, restrikcije za periode, koji se preklapaju itd.
prikupljanje podataka
i agregacija
• TeaMS će kombinovati podatke potrebne za izveštavanje za bilo koji izveštaj i za bilo
koji vremenski period.
• Integrisani model za obradu podataka.
izveštavanje
•
•
•
•
analiza i praćenje
• Praćenje trendova i odnosa.
• Praćenje kritičnih granica, incidenata i sl.
• analiza podataka u bilo kojoj oblasti po mernoj jedinici, području izveštavanja, izvoru
informacija, vremenskom intervalu izveštavanja.
istorijski
podaci/dokumentacija
• Prijavljivanje svih transakcija (šta, gde, kada, ko).
• Prijavljivanje promena (za proračune, emisione faktore itd).
Fleksibilni generator izveštaja.
Sve opcije za agregaciju i filtriranje u traženim dimenzijama.
Definisanje uloga i ovlašćenja obezbeđuje fleksibilno izveštavanje.
Izveštaji u sistemu TeaMS se mogu sačuvati ili otvoriti direktno u PDF, excel,
Image ili drugim formatima.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
TEAMS SR (Izveštavanje o održivosti) je vrlo fleksibilan i efikasan softverski alat, koji
se koristi za snimanje, konsolidaciju, proračune, osiguranje kvaliteta i izveštavanje
o životnoj sredini i korporativnoj društvenoj odgovornosti poslovanja preduzeća
(CSR) sa podacima u jedinstvenom sistemu. Sistem pokriva regulatorno praćenje i
izveštavanje za pojedinačne procese ili zahteve za praćenje i izveštavanje
celokupnog funkcionisanja industrijskih postrojenja. Prva verzija TEAMS alata je
pokrenuta pre gotovo 20 godina, a danas se koristi od strane vodećih kompanija u
nekoliko zemalja.9
TEAMS sistem se temelji na savremenoj tehnologiji, ispunjavajući tri ključna cilja
korporativnog izveštavanja o održivosti: transparentnost, sledljivost i usklađenost.
Sistem ima nekoliko funkcionalnih oblasti: ulazne podatke i registraciju, prikupljanje
podataka i agregaciju, izveštavanje, analizu i praćenje, istorijske podatke i
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
TEAMS platforma za izveštavanje
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
dokumentaciju. Funkcionalnost izveštavanja je fleksibilna, ispunjavajući zahteve
različitih grupa kupaca.
Platforma TEAMS omogućava potpunu mogućnost praćenja podataka, ne samo
transakcija, nego i faktora i proračuna. Svi ulazni podaci su prijavljeni i sadrže sve
istorijske podatke, što ovaj sistem čini lako dostupnim za reviziju podataka. Mogu
se uneti informacije, koje sadrže i tekst i brojeve, a sistem ih nesmetano obrađuje.
Partnerima u lancu snabdevanja se takođe može odobriti direktan pristup
registrovanim podacima na ime kupca. Funkcionalne oblasti sistema opisane su u
Tabeli 1, a funkcionalnost TEAMS sistema omogućava odobrenje registrovanih
podataka, kako bi podaci postali važeći u sistemu.
TEAMS struktura i tehnički razvojni alati su dodatno pojašnjeni kroz Aamodt et al.10
Alati za integralno izveštavanje industrijskih emisija razvijeni u Srbiji
Korišćenjem TEAMS sistema kao razvojne platforme, dva nova alata su razvijena za
potrebe Agencije za zaštitu životne sredine Srbije i industrijska postrojenja: TEAMS
Rešenje kompetentnih eksperata (Competent Authority Solution CAS) i TEAMS
Rešenje za matičnog klijenta (Parent Client Solution PCS).
TEAMS REŠENJE KOMPETENTNIH EKSPERATA
(COMPETENT AUTHORITY SOLUTION CAS)
CAS pruža Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije savremeni sistem upravljanja
zaštitom životne sredine, obezbeđujući usklađenost, transparentnost i sledljivost, u
pogledu izveštavanja prema EU. Sa ovim rešenjem Srbija bi mogla postati jedan od
globalnih favorita u oblasti izveštavanja o stanju životne sredine.
CAS je informacioni sistem dizajniran u skladu sa Protokolom o registrima
ispuštanja i transfera zagađujućih materija (PRTR), koji dobija godišnje PRTR izveštaje
od kompanija, koje imaju obavezu izveštavanja, u skladu sa srpskim
zakonodavstvom. CAS čini podatke iz kompanija dostupnim Agenciji za zaštitu
životne sredine Srbije kao i relevantim institucijama EU. Neke od kompanija, koje
izveštavaju, poseduju sopstvena rešenja, ali ovaj sistem omogućava Agenciji za
zaštitu životne sredine Srbije da manuelno ili direktnim unosom, registruje godišnje
podatke kao i da prijave istorijske podatke u istu strukturu kao i kompanije, koje ne
poseduju sopstvena rešenja matičnog klijenta.
CAS obuhvata godišnje izveštaje iz svih objekata operatera, koji ispuštaju
određene količine zagađenja, matične podatke sa liste kodova dodeljenih
prijavljenim količinama, uključenu logiku podataka, monitoring i administraciju
podataka, dizajner web-izveštaja, održavanje registra izveštaja sa izlaznim tabelama
zajedno sa matičnim podacima. Ovo je robusno rešenje, koje zadovoljava sadašnje
i buduće potrebe Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
• Godišnji izveštaji iz industrijskih postrojenja sa podacima o zagadjenju i ispuštenim
količinama. Ulazna šema može biti bazirana na excel specifikacijama, unapred
pripremljenim od strane agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
Matični podaci
• lista kodova i drugih svojstava dodeljene registrovanim količinama. Datoteka
matičnih podataka je uskladjena sa e-PRTR i redovno ažurirana u skladu sa registrom.
Sadrži sve potrebne podatke u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagadjenja
životne sredine.
logika podataka
• Podaci unutar sistema se obradjuju automatski. Ovo omogućava doslednost i
uskladjenost sa unapred definisanim procedurama e-PRTR.
administracija
• Upravljanje podacima
• Upravljanje korisnicima
• Upravljanje pristupom
Monitoring i praćenje
procesa
• Jednim klikom se dolazi do izveštaja o stanju i pratećoj kontroli kvaliteta.
ad-hoc izveštavanje.
izlaz
• Objedinjene i kontrolisane podatke potrebno je prijaviti Nacionalnom registru i eU.
izveštaji
• Registar izveštaja.
TEAMS REŠENJE ZA MATIČNOG KLIJENTA (PARENT CLIENT SOLUTION PCS)
U cilju daljeg unapređenja izveštavanja o stanju životne sredine iz srpskih kompanija,
10 PCS rešenja je određeno, instalirano, prilagođeno i izmenjeno.
PCS rešenja su prilagođena za potrebe 10 odabranih kompanija kao pilot slučaj,
predstavljajući različite vrste industrije i geografske regione u Srbiji. Ova rešenja će
pomoći kompanijama pri ispunjavanju sopstvenih ekoloških prioriteta. Sa PCS rešenjem,
kompanije mogu dokumentovati i efikasno izveštavati, u okviru jednog integralnog
sistema, na svim nivoima organizacije. PCS je definisan i konfigurisan prema organizaciji
i potrebama klijenta. Ovakav pristup obezbeđuje sigurnije i efikasnije korišćenje i
omogućava jednostavnu implementaciju promena, u skladu sa potrebama klijenta.
PCS je robustan, fleksibilan, savremeni sistem za izveštavanje o stanju životne
sredine, koji će pomoći kompanijama da postignu usklađenost sa propisima EU,
kao i da upravljaju sopstvenim ekološkim podacima na transparentan, sledljiv i
konzistentan način.
Zajedno sa prilagođenom logikom kompanije, organizacionom strukturom,
podacima i elementima menadžmenta, sve funkcionalnosti su uključene u dizajn
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
ulaz
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Tabela 2 glavni eleMenti rešenJa KoMPetentniH eKsPerata (CoMPetent autHority solution Cas)
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Tabela 3 glavni eleMenti rešenJa Matičnog KliJenta (Parent Client solution)
0
ulaz
•
•
•
•
Zagadjenje ispuštanjem u vazduh, vodu i zemljište.
Godišnje informacije.
Prenos otpada, formiranje otpada i upravljanje otpadom.
Obim proizvodnje, potrošnja goriva, vode, električne energije i sirovina.
Matični podaci
• liste kodova i drugih svojstava dodeljene registrovanim količinama. Datoteka
matičnih podataka je uskladjena sa e-PRTR i redovno ažurirana u skladu sa registrom.
Sadrži sve potrebne podatke u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagadjivanja
životne sredine.
logika podataka
• Podaci unutar sistema se obradjuju automatski. Ovo omogućava doslednost i
uskladjenost sa unapred definisanim procedurama e-PRTR.
administracija
• Upravljanje podacima.
• Upravljanje korisnicima.
• Upravljanje pristupom.
Monitoring i praćenje
procesa
• Jednim klikom se dolazi do izveštaja o stanju i pratećoj kontroli kvaliteta.
ad-hoc izveštavanje.
izlaz
• Objedinjene i kontrolisane podatke potrebno je prijaviti Nacionalnom registru i eU.
izveštaji
• Registar izveštaja.
sistema, zajedno sa transakcijama, registrom izveštaja i izlaznim tabelama sa
matičnim podacima.
PCS je informacioni sistem dizajniran u skladu sa pravilima PRTR Protokola i
domaćim zakonodavstvom. Definisan je i dizajniran u skladu sa organizacijom i
specifičnim potrebama klijenta. U PCS sistemu izveštaji su u skladu sa specifičnim
potrebama i parametrima u celoj organizaciji. To su obično interni izveštaji o
usklađenosti, izveštaji o ključnim indikatorima uspešnosti (KPI), uključujući indikatore
životne sredine ili korporativne izveštaje. Fleksibilnost u strukturi podataka i odnosa
omogućava reper između objekata i jedinica u celoj organizaciji.
FUNKCIONALNOST I REPLICIRANJE REZULTATA
CAS je postao okosnica Nacionalnog registra izvora zagađenja Agencije za zaštitu
životne sredine Srbije.11 Kao što je navedeno tokom konferencije “Izveštavanje za
održivost VI”, održane u Beogradu u maju 2013. godine,12 CAS će se koristiti za
izveštavanje u svim industrijskim objektima u Srbiji.13 Puna funkcionalnost CAS sistema
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
emisije u vazduh (kg mesečno)
emisije u vazduh (t godišnje)
emisije u vazduh (operativne, slučajne, ukupne)
emisije u vazduh, sve jedinice (t godišnje)
emisije u vazduh po grupi zagađivača
emisije u vode (kg mesečno)
emisije u vode (kg godišnje)
emisije u vode (operativne, slučajne, ukupne)
emisije u vode, sve jedinice (t mesečno)
emisije u vode po grupi zagađivača
emisije u zemljište (kg mesečno)
emisije u zemljište (kg godišnje)
emisije u zemljište (operativne, slučajne, ukupne)
emisije u zemljište (operativne, slučajne, ukupne)
emisije u zemljište, sve jedinice (t mesečno)
CO2 emisije
CO2 po ukupnoj potrošnji energije
CO2 po vrsti goriva
Voda, energija
i gorivo
•
•
•
•
•
•
Potrošnja vode (m3 mesečno)
Ukupna potrošnja energije (kWh mesečno)
Potrošnja energije po vrsti energije
Potrošnja goriva (t mesečno)
Potrošnja goriva (t godišnje)
Potrošnja goriva sve jedinice (t mesečno)
otpad
•
•
•
•
•
Otpad (t mesečno
Otpad (t godišnje)
Otpad, postrojenja za tretman (t mesečno)
Otpad, sve jedinice (t mesečno)
Otpad (tretman otpada, ukupno i % recikliranog)
prtr izveštaj
• PRTR izveštaj
izveštaj
nacionalnog
registra
•
•
•
•
•
•
•
Generalni podaci o izvoru zagađenja
emisije u vazduh
emisije u vodu
emisije u zemljište
Izveštaj o upravljanju otpadom
GIO1 (godišnji izveštaj o otpadu od proizvođača otpada)
GIO2 (godišnji izveštaj o otpadu od operatera odlagališta otpada)
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
ispuštanje i transfer
zagađenja
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Tabela 4 teaMs izveštaJi analizirani za studiJu slučaJa KoluBara
1
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Tabela 4 teaMs izveštaJi analizirani za studiJu slučaJa KoluBara (nastavak)
2
•
• GIO3 (godišnji izveštaj o otpadu od operatera postrojenja za recikliranje)
• GVe (izveštaj o godišnjem bilansu emisija zagađivača vazduha)
• aaO1 (izveštaj proizvođača,uvoznika, pakera,dobavljača i krajnjeg korisnika)
POV2 (godišnji izveštaj o stavljanju na tržište Republike Srbije proizvoda po vrstama)
drugo
•
•
•
•
•
•
Količina proizvoda (mesečno)
Količina proizvoda (godišnje)
Količina proizvoda, sve jedinice
Količina proizvoda (po jedinici)
emisije gasova staklene bašte
Razvoj životne sredine
će biti proverena u toku priprema Izveštaja o emisijama za 2013. godinu. CAS, koji je
razvijen za Agenciju za zaštitu životne sredine Srbije, može lako biti preveden na druge
institucije nadležne za prikupljanje i obradu izveštaja o industrijskim emisijama u
regionu Jugoistočne Evrope i šire.
Funkcionalnost razvijenog PCS sistema je detaljnije analizirana u kontekstu kompanije
Rudnik “Kolubara”. Kolubara d.o.o. je najveći proizvođač uglja u Srbiji, sa godišnjom
proizvodnjom od oko 30 miliona tona (70 miliona m3 nadsloja), što je oko 79% ukupne
proizvodnje u Srbiji. Posluje u okviru Elektroprivrede Srbije i locirana je u Lazarevcu.Tabela
2 daje pregled analiziranih izveštaja dobijenih korišćenjem TEAMS platforme.
Može se zaključiti da uvođenjem PCS sistema, Kolubara poseduje najsavremeniji
sistem za izveštavanje upravljanjem stanja životne sredine, koji u potpunosti zadovoljava
potrebe kompanije u smislu internog i eksternog izveštavanja o životnoj sredini i
korporativnoj odgovornosti. Ovaj sistem je dovoljno fleksibilan da omogući dalji razvoj
u skladu sa identifikovanim potrebama. Očekuje se da će upotreba TEAMS PCS sistema
doneti ekonomsku korist rudniku Kolubara. Pored toga ovaj alat se lako može preneti
na druge, slične, industrijske i energetske objekte.14
Opšti korporativni cilj implementacije TEAMS sistema u organizaciji industrijskih
objekata je da osigura usklađenost, sledljivost i transparentnost izveštavanja o
održivosti. Generalno ovaj softver nudi: kompletno rešenje u kome su sve oblasti
izveštavanja integrisane u jedan sistem, kako je definisano od strane korisnika; brz razvoj
i fleksibilnost, omogućavajući primenu promena i novih oblasti izveštavanja; dobru
osnovu za donošenje odluka i predvidljivost za budućnost, posebno ukoliko se koriste
promene troškova; efikasnost resursa, jer su informacije i izveštavanje integrisane u
jednom sistemu; prilagođen korisnički interfejs za jednostavnu upotrebu i minimalne
Dva nova alata razvijena za potrebe izveštavanja o zaštiti životne sredine na osnovu
TEAMS Platforme o izveštavanju za održivost, Rešenje kompetentnih eksperata
(Competent Authority Solution CAS) za potrebe Agencije za zaštitu životne sredine
Srbije i Rešenje za matičnog klijenta (Parent Client Solution PCS) za 10 odabranih
partnera iz sektora industrije, je omogućilo integralno izveštavanje o zaštiti životne
sredine u Srbiji, kao i eko–upravljanje i reviziju (EMAS) zainteresovanih industrijskih
kompanija. Uz jednostavne i prilagođene izmene, ovi alati se mogu preneti i na druge
institucije, nadležne za prikupljanje i obradu izveštaja o industrijskim emisijama, kao
i na industrijske objekte u cilju poboljšanja ekoloških performansi i izveštavanja u
Jugoistočnoj Evropi (SEE) i šire.
Rezultati, prikazani u ovom radu, su razvijeni u okviru projekta “Uspostavljanje
Centra za upravljanje životnom sredinom”, implementiranog u periodu oktobar 2010.
godine – maj 2013. godine uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova
Kraljevine Norveške, grant br. SRB-10/0124.
Radoje Lausević je zamenik izvršnog direktora – Direkcija za politiku zaštite životne sredine,
Regionalni centar za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Evropu
Ana Popović je viši ekspert za upravljanje životnom sredinom,
Regionalni centar za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Evropu
Fusnote
1 A. Popović (ed.). TEAMS uspeh: “Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom”. Regionalni Centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Szentendre, 2013. godina.
2 V. Pocajt, D. Atanasijević, M. Ristić i A.Perić-Grujić. “Održivost životne sredine i informacione
tehnologije: Dinamička međuzavisnost.” Zbornik radova međunarodne konferencije“Izveštavanje
za održivost”, Bečići, 2013. godine; str. 39–47.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Zaključci
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
zahteve za obukom; fleksibilnost, s obzirom na to da se izveštavanje vrši na osnovu
dostupnih informacija, te promene mogu biti izvršene kada je to potrebno.
Razvijeni PCS sistemi posebno su relevantni za industrijske objekte, koji su pod
Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (2008/1/EC). Svi takvi
objekti u Srbiji moraju dobiti IPPC dozvolu, sa ciljem sprečavanja ili smanjivanja emisija
u vazduh, vodu i zemljište, smanjenje otpada i obezbeđenja efikasnog korišćenja
energije i resursa.15 Upotrebom PCS sistema se očekuje poboljšanje poštovanja zakona,
povećanje transparentnosti podataka o emisiji i jačanje korporativne društvene
3
R a d o j e L a u š e v i ć i A n a Po p ov i ć
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
3 E. Claver, M.D. López, J.F. Molina and J.J. Tarí. “Upravljanje zaštitom životne sredine i peformanse
kompanija: Studija slučaja”. Dnevnik upravljanja zaštitom životne sredine, Vol. 84(4), str. 606–619.
4 Zakon o zaštiti životne sredine. Službeni Glasnik Republike Srbije, No. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11.
5 Pravilnik o metodologiji za nacionalne i lokalne registre o izvorima zagađenja i Metodologija o
načinu, vrsti i ažurnosti prikupljanja podataka. Službeni glasnik Republike Srbije, No. 91/10, 10/13.
6 N. Redžić, Lj. Đorđević, D. Čvoro, L. Mihailović i I. Marković.“Nacionalni registar izvora zagađivanja,
Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, Podrška upravljanju zaštitom životne sredine”. Zbornik
radova međunarodne konferencije “Izveštavanje za održivost”, Bečići, 2013. str. 97–103.
7 Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, Agencija za zaštitu životne sredine,
Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji 2011. godine. Beograd, Srbija, 2012. str. 7–8.
8 M. Živković, A. Popović i V. Pavićević. “Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom”.
Zbornik radova međunarodne konferencije“Otpadne vode, opštinski čvrsti otpad i opasni otpad”.
Institut za hemiju, metalurgiju i tehnologiju, april 2012. godine, Čačak, Srbija, 2012, str. 9–14.
9 Agencija za zaštitu životne sredine Srbije. Ukupan obračun troškova zaštite životne sredine i
Brošura o sistemu upravljanja. Beograd, Srbija, 2011. godine.
10 T. Aamodt, R. Laušević, S. Berge, A. Popović i B. Kotanjac. “Upravljanje zaštitom životne sredine i
informacioni sistemi: TEAMS u Srbiji”. Zbornik radova međunarodne konferencije“Izveštavanje za
održivost”, Bečići, 2013, str. 105–112.
11 Pravilnik o metodologiji za nacionalne i lokalne registre o izvorima zagađenja i Metodologija o
načinu, vrsti i ažurnosti prikupljanja podataka. Službeni glasnik Republike Srbije, 135/04, 36/09,
36/09, 72/09.
12 http://www.emc-project.gov.rs/en/news/final-project-conference-reporting-for-sustainabilityvi-1
13 http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20170&id=20004&akcija=showAll
14 R. Laušević, A. Simić i A. Popović. “Upravljanje zaštitom životne sredine i informacioni sistemi –
TEAMS PCS u Kolubari, Srbija”. Zbornik radova Šeste međunarodne konferencije o održivoj energiju i zaštiti životne sredine, avgust 20–23. 2013. godine, Maribor, Slovenija, str. 206–211.
15 H. Stevanović-Čarapina i A. Jovović. “Implementacija IPPC Direktive u regionu”. Zbornik radova
međunarodne konferencije “Izveštavanje za održivost”, Bečići , 2013, str. 77–82.
POgLAvLJe 6
Strategija prilagođavanja na klimatske
promene i nisko-karbonskog razvoja
u Bosni i Hercegovini
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Igor Jevtić
IgOR JevTIĆ
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Igor Jevtić
Bosna i Hercegovina je decentralizovana država, koja se sastoji od dva entiteta
(Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine) i Brčko Distrikta. Dva entiteta i
Brčko Distrikt upravljaju pitanjima životne sredine kroz primenu zakona, propisa i
standarda. Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine
je odgovorno za koordinaciju aktivnosti i usklađivanje planova entitetskih institucija
vlasti na međunarodnom nivou, uključujući i oblast energetike, zaštite životne
sredine, kao i razvoj i eksploataciju prirodnih resursa.
Za razliku od mnogih drugih problema u oblasti zaštite životne sredine, uticaji
klimatskih promena nisu geografski vezani za svoje uzroke. Iako je Bosna i
Hercegovina među zemljama sa najnižim vrednostima emisije gasova staklene bašte
godišnje (oko pola prosečne vrednosti u EU), određeni uticaji klimatskih promena
već su vidljivi. Zbog svog geografskog položaja, ekonomski značaj poljoprivrede i
šumarstva i njihovih ograničenih kapaciteta da se prilagode klimatskim promenama,
Bosna i Hercegovina je posebno osetljiva na uticaje klimatskih promena. Letnje
temperature u pojedinim mestima su su porasle za 1,2oC tokom proteklih decenija i
količine padavina su se takođe promenile.
Igor Jevtić
Uvod
Bosna i Hercegovina preduzima mere za rešavanje problema klimatskih promena na
domaćem i međunarodnom nivou. Klimatske promene se sve više posmatraju kao
pitanje od ključnog strateškog značaja u Bosni i Hercegovini, posebno od strane
lokalnih vlasti i akademske zajednice. Vizija države je da ima prosperitetnu i održivu
zelenu ekonomiju do 2025. godine. Poboljšanje energetske efikasnosti, povećanje
korišćenja obnovljivih izvora energije i poboljšanje energetske i saobraćajne
infrastrukture i usluga će pomoći da se privuku međunarodne investicije, stvore nova
radna mesta i poveća rast ekonomije na osnovu efikasnog korišćenja resursa.
Negativni uticaji klimatskih promena će biti svedeni na minimum, izgradnjom
otpornosti i iskorišćavanjem mogućnosti, koje proističu iz promene klime. Potrebno
je biti socijalno uključen i pružati pozitivan doprinos rodnoj ravnopravnosti, a od
tranzicije ka zelenoj ekonomiji posebno će imati koristi ranjive i ugrožene grupe.
Klimatski prognostički modeli predviđaju porast prosečnih godišnjih temperatura
od 2 do 4oC do kraja veka, uz rast letne temperature i do 4,8oC. Ova situacija će
zahtevati temeljne promene u poljoprivrednom i šumarskom sektoru, kao i u pristupu
uzgoju i upravljanjem zemljištem. Predviđeno je smanjenje godišnjih padavina za 30
odsto, a smanjenje letnjih padavina i do 50 odsto, u dolini reke Save u južnoj Bosni i
Hercegovini, će imati negativne implikacije za poljoprivredu i šumarstvo.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Vizija i akcija
Igor Jevtić
Ova dva važna ekonomska sektora čine 12 procenata BDP-a u Bosni i Hercegovini,
zapošljavaju 20 odsto radne snage i igraju ključnu ulogu u ruralnom razvoju. Promene
u režimu padavina će takođe uticati na hidroenergetski sektor, a bez adekvatnih mera
prilagođavanja takvim promenama, državi može postati veoma teško da zadovolji
svoje energetske potrebe. Predviđene promene će takođe dovesti do konkretnih
mogućnosti i izazova u sektoru turizma, posebno u odnosu na zaštitu ekosistema i
upravljanje zaštićenim područjima. Takođe se očekuje da će klimatske promene, a
naročito više letne temperature, imati implikacije na javno zdravlje, sa negativnim
uticajima na starije osobe i one, koji pate od kardiovaskularnih bolesti. Efikasne mere
adaptacija na klimatske promene su od suštinskog značaja, kako bi se smanjila ranjivost
i povećala otpornost stanovništva i najznačajnijih privrednih sektora.
Do sada nije provedena nijedna integrisana mera ublažavanja ili adaptacija na
klimatske promene. Bez koordinisanog i planiranog pristupa adaptaciji klimatskih
promena, zemlja će se suočiti sa negativnim ekonomskim posledicama i uticajem
na životnu sredinu. Ako strateške akcije ne budu preduzete odmah, troškovi budućih
mera adaptacije će rasti.
Iako su mere za ublažavanje klimatskih promena od vitalnog značaja, u cilju
minimiziranja negativnih uticaja, mere adaptacije su neophodne kako bi se osiguralo da
država smanjuje ranjivost društva i ekonomije i maksimizira mogućnosti, koje se pojave.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Strateški pristup
Bosna i Hercegovina je razvila Stretegiju adaptacije na klimatske promene i niskokarbonski razvoj, čiji su ciljevi da:
G
G
Gradi otpornost na klimatske varijabilnosti i klimatske promene;
Zaustavi nivo emisije gasova staklene bašte, na nivo ispod proseka, od oko EU27
po glavi stanovnika, do 2025. godine.
Adaptacijska komponenta Strategije, fokusira se na sprovođenje praktičnih mera
adaptacije u cilju povećanja otpornosti Bosne i Hercegovine pri sadašnjoj klimatskoj
varijabilnosti i pri dugoročnim klimatskim promenama, dok istovremeno koristi
mogućnosti za razvoj. To će se postići uspostavljanjem konteksta za koordinisan
proces adaptacije na klimatske promene u svim relevantnim sektorima, na svim
nivoima vlast i u civilnom društvu i u privatnom sektoru. Strategija se fokusira na
sedam prioritetnih sektora, koji će podržati većinu od predviđenih aktivnosti. Određen
broj pitanja iz različitih oblasti su takođe razmatrana prilikom formulisanja aktivnosti.
Nisko-karbonski razvoj fokusira se na mere ublažavanja, kao što je smanjenje
emisija gasova staklene bašte. Uz međunarodnu pomoć, cilj je da se poveća razvoj,
kroz implementaciju odgovarajućih nacionalnih aktivnosti ublažavanja (NAMAs).
Igor Jevtić
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Strategija se fokusira na analizu osnovnih scenarija i političkih opcija i na
identifikovanju konkretnih aktivnosti ublažavanja i veza sa postojećim ciljevima i
strategijama održivog razvoja, Strategijom za borbu protiv siromaštva i Strategijom
ekonomskog rasta u Bosni i Hercegovini i regionu.
Prioritet za Bosnu i Hercegovinu, u pogledu ublažavanja klimatskih promena, je
jačanje institucionalnih i profesionalnih kapaciteta za razvoj i sprovođenje politika,
praćenje emisija gasova staklene bašte, kao i planiranje, sprovođenje, praćenje,
izveštavanje i verifikacija mera za ublažavanje. Proces izgradnje kapaciteta, u
kombinaciji sa sprovođenjem akcija ublažavanja, će pomoći državi na putu ka
ispunjavanju uslova za članstvo u EU u pogledu transponovanja i harmonizacije
zakonodavstva, administrativnih kapaciteta, kao i sprovođenje politike.
Pored izgradnje kapaciteta, komponenta razvoja niskih emisija se fokusira na tri
sektora, koji imaju najveći potencijal u pogledu smanjenja emisija i pozitivnih
ekonomskih i socijalnih uticaja: proizvodnja električne energije, centralno grejanje,
transport i saobraćaj. U proizvodnom sektoru električne energije, Strategija ima za cilj
da zameni postojeće termoelektrane na bazi uglja sa novim, efikasnijim elektranama,
istovremeno promovišući investicije u obnovljive izvore energije. U sektoru
centralnog gejanja, Strategija ima za cilj da poboljša centralno grejanje i energetsku
efikasnost u zgradama, kao i da zameni fosilna goriva sa biomasom ili drugim
obnovljivim izvorima energije. U sektoru transporta i saobraćaja, cilj Strategije je da
se smanji očekivani rast emisija iz javnog prevoza, ulaganjem u železnički i javni
prevoz. Tri sektora su međusobno povezana i povezani su sa drugim važnim
oblastima, uključujući javno zdravlje i vodne resurse.
Strategija predstavlja prvi korak ka uspostavljanju procesa upravljanja, baziranom
na povratnim informacijama. Imajući u vidu da su trenutni podaci nedovoljni i
nacionalni kapaciteti ograničeni, Strategija je dizajnirana na način da konsoliduje
političku podršku za koncepte nisko-karbonskog razvoja i klimatsku otpornost. Kako
se kvalitet informacija o emisijama bude poboljšavao i sticalo iskustvo u smislu
ublažavanja delovanja, Strategija će biti revidirana i prilagođena. Strategija će
omogućiti stvaranje koordinisanih sektorskih strategija, koje sadrže detaljne politike,
mere, programe i projekte. Pored toga, Strategija će identifikovati aktivnosti za
ublažavanje i prilagođavanje i potrebe za izgradnju kapaciteta kao i obezbeđivanje
strateških i programskih osnova za efikasnu međunarodnu podršku. Pored pitanja
upravljanja, Strategija će takođe obezbediti da mere za ublažavanje i adaptaciju
budu rodno osetljive i uključuju konkretne akcije kako bi se osiguralo da
najugroženije grupe stanovništva dobiju adekvatnu podršku.
Obuka za pripremu i implementaciju NAMAs od strane ne-Aneks I partija, za
Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) su ključni zahtevi,
koji proizilaze iz procesa pregovora u skladu sa Konvencijom. Prema preporukama
Konferencije potpisnica UNFCCC održane u Copenhagen-u 2009. godine (COP15),
zemlje u razvoju su u obavezi da dostave svoje NAMA predloge projekata
Sekretarijatu Konvencije. Sporazum iz Cancoon-a, usvojen na COP16 2010. godine,
uključuje Sporazum o osnivanju registra NAMA, pripremu plana rada za podršku i
sprovođenja NAMA i da se stvori standardni format i uputstvo za praćenje,
izveštavanje i verifikaciju emisija.
Implementacija Strategije će sigurno zahtevati jačanje nacionalnih kapaciteta u
smislu definisanja predloga projekata, kao i provođenje aktivnosti vezanih za
smanjenje emisije štetnih gasova, praćenje i izveštavanje. Ove aktivnosti ne
zahtevaju dodatna budžetska sredstva iz Bosne i Hercegovine, već zavise od
korišćenja međunarodnih fondova.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Igor Jevtić
Igor Jevtić je kontakt osoba (focal point) i viši službenik u Ministarstvu
spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.
0
POgLAvLJe 7
Politike klimatskih promena u Jugoistočnoj
Evropi i Projekat niskokarbonska
Jugoistočna Evropa (LOCSEE)
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
MARIA BeATRIZ ROSeLL PeReZ
1
2
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Klimatski izazovi u Jugoistočnoj evropi
Jugoistočna Evropa (SEE) je raznovrsna i kompleksna regija u kojoj se zemlje
suočavaju sa zajedničkim izazovima: istorija sukoba, multietnička društva, kao i nizak
BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU28. Iako su Evropske integracije široko
prepoznate, kao ključna strategija za privredni razvoj u regionu, zemlje Jugoistočne
Evrope i dalje karakteriše neodrživo korišćenja resursa, dajući dodatnu hitnost
pitanjima zaštite životne sredine i rizika klimatskih promena.
SEE region doživljava trend opšteg zagrevanja, kao što je navedeno u
regionalnim izveštajima (npr. Bruci 2007, Whitlock 2012). U slučaju Albanije se
očekuju češće suše. Zemlja je osetljiva na varijacije u obrascima kišnih padavina i
ekstremne vremenske prilike, zbog svog visokog oslanjanja na navodnjavanje i
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Klimatske promene su definisane u Međuvladinom panelu o klimatskim promenama
(IPCC) u Pregledu za donosioce odluka 2013. godine. To je Peti izveštaj o proceni,
kao“statistički značajne promene klime u prosečnom stanju ili u svojoj promenjivosti,
koje traju duži vremenski period”. Prema ovom dokumentu, “zagrevanje klimatskog
sistema je nedvosmisleno, a od 1950-ih, mnoge od posmatranih promena su bez
presedana tokom poslednjih decenija, te i milenijuma”. Poslednja izjava se zasniva na
detaljnim i dugoročnim posmatranjima i poboljšanjima klimatskih modela.
Zapažanja su omogućila atribuciju antropogenih uticaja na klimu i zaključeno je da
kumulativna emisija CO2 utiče, ne samo na povećanje globalne temperature, nego
da ove emisije takođe i dalje utiču na trendove zagrevanja u 21. veku i da će se
klimatske promene nastaviti čak i ako se potpuno smanje efekti staklene bašte (GHG)
(IPPC 2013).
Klimatske promene se posmatraju kao veliko socijalno i političko pitanje zaštite
životne sredine, zbog suštinskog i složenog odnosa sa globalnom ekonomijom, u
pogledu energetskih resursa i industrijskog razvoja i proizvodnje, jer se upravo tu
nalaze glavni izvori emisija gasova staklene bašte. Trenutna politika klimatskih
promena obuhvata adaptaciju (koraci prilagođavanja aktuelnim promenama klime),
ublažavanje (napori da se smanje i spreče emisije gasova staklene bašte), neke
ugrožene zemlje nisu u stanju da preduzmu bilo adaptaciju ili ublažavanje posledica,
princip gubitka i oštećenja (uveden 2012. godine na osnovu finansijskog obeštećenja
od država, koje ne uspevaju da smanje emisije gasova staklene bašte, u zemljama
koje su osetljive na uticaje klimatskih promena). Matica klimatske politike je još jedna
vruća tema u globalnim klimatskim pregovorima i odnosi se na integraciju smanjenja
ciljeva GHG emisija u okviru relevantnih privrednih sektora jedne zemlje.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Uvod
3
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
hidroenergiju (Drakenberg 2011). U Bosni i Hercegovini i Srbiji će padavine u nekim
oblastima porasti, a smanjiti se u drugima. U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici
Makedoniji, intenzitet i učestalost poplava i suša će nastaviti da se povećava. Srbija
će nastaviti da doživljava intenzivne suše.
Ekstremni toplotni talasi se očekuju u Crnoj Gori, koja je pod uticajem toplotnih
talasa od 1998. godine. Na Kosovu*, teške suše koje su se dogodile od 1980. godine će
se nastaviti, u pratnji učestalosti i većeg intenziteta jakih kiša i poplava u ravničarskim
delovima. Broj šumskih požara će se povećati na Kosovu* (Restelica 2013).
Dok su negativni uticaji klimatskih promena već evidentni, u budućnosti će
takođe biti nestašica pitke vode, smanjenja poljoprivredne produktivnosti, više teških
suša i još veći rizici od poplava, toplotnih talasa i šumskih požara i manjih kapaciteta
za proizvodnju obnovljivih izvora energije (Whitlock 2012). Ostali uticaji će biti
evidentni u oblasti javnog zdravlja i bezbednosti hrane
ProMene u PadavinaMa i teMPeraturaMa u Ji evroPi (uneP 2012)
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Kreiranje politika i mera na usklađen način, u cilju smanjenja emisije gasova staklene
bašte u svim državama članicama EU, kandidata i potencijalnih kandidata, kao i u
susednim zemljama, ostaje jedan od najvažnijih zadataka za Evropu. Nedostatak
raspoloživosti i kapaciteta nacionalnih vlasti, predstavlja veliku prepreku, jer u
Jugoistočnoj Evropi postoje različiti nivoi iskustva o nisko-karbonskim politikama.
Ove nisko-karbonske politike prate Strategiju EU 2020, što je klimatski i energetski
paket ili cilj 20-20-20 (sniženje emisije gasova staklene bašte za 20 odsto, u odnosu
na nivo iz 1990. godine, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije za 20 odsto
i postizanje poboljšanja od 20 odsto u oblasti energetske efikasnosti do 2020.
godine). Nedostatak administrativnih kapaciteta i budžetski deficit su još jedno
kolektivno ograničenje. Međuinstitucionalna saradnja treba da se poboljša, a
potrebni su značajni napori u državama za jačanje nadzora, izveštavanje i verifikaciju
kapaciteta (izveštaj EK o napretku 2013). Zahtevi u oblasti klimatskih promena još
uvek nisu dobro integrisani u kreiranje i sprovođenje politike. Aktivno učešće širokog
spektra aktera i lansiranje dijaloga o mogućim rešenjima su, stoga, od suštinskog
značaja, kako bi se prešlo na donošenje odluka u pravcu nisko-karbonske ekonomije
i nisko-karbonskog društva.
Iako zemlje Jugoistočne Evrope imaju iskustva u uvođenju mera, koje za cilj imaju
smanjenje emisija gasova staklene bašte kroz izradu nisko-karbonskih politika,
promovisanje nisko-karbonskih tehnologija i transponovanje klimatskog
zakonodavstva EU, napredak u ovim oblastima značajno varira širom regiona
(LOCSEE websajt). U pogledu izgradnje kapaciteta javnih vlasti, zemlje Jugoistočne
Evrope redovno učestvuju u klimatskim komponentama zaštite životne sredine i
regionalnoj mreži (Environmental and Climate Regional Accession Network – Ecran).
Države su takođe preduzele određene akcije na domaćem nivou. Među najvažnijim
regionalnim inicijativama iz oblasti klimatskih promena u Jugoistočnoj Evropi su
Okvirni Akcioni plan za adaptaciju na klimatske promene (SEE/CCFAP-A), Program
adaptacije upravljanja rizikom od katastrofa, SEE Forum adaptacije na klimatske
promene, ECRAN i Inicijativa za bezbednost životne sredine (ENVSEC). Nivo
transpozicije EU klimatskih direktiva je prikazan u tabeli na osnovu izveštaja o
napretku 2013. Evropske komisije.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Politike klimatskih promena u regionu Jugoistočne
evrope i transponovanje klimatskog i energetskog paketa
drŽaVa/
FoKuS
prilaGođaV
anje
MonitorinG,
izVeštaVanje
i VeriFiKacija
(MrV)
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
albanija
Ostvaren je
napredak,
ali su potrebni
dalji napori
za pravilno
sprovođenj
ei primenu.
I dalje su
Klimatska
potrebni značajni svest i dalje
napori.
niska, saradnja
između svih
relevantnih
aktera
zahteva dalje
jačanje.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
KliMatsKe ProMene i Pravne teKovine eu (izveštaJ eK. o naPretKu za ProširenJe 2013)
bosna i
hercegovina
Vrlo rana faza.
Potrebni su
Nedostatak
značajni napori.
sveobuhvat ne
klimatske
strategije. Značajni
napori su potrebni
da se u potpunosti
integrišu klimatske
promeneu
sektorske politike.
Potrebni značajni
napori za
podizanje svesti
na svim nivoima.
Slaba
Mali napredak,
administrativna rana faza.
struktura za
oblast klimatskih
promena, treba
da bude znatno
ojačana.
Kosovo*
Nema razvoja.
Potreba za
konkretnim
koracima za
usklađivanje i
sprovođenje.
Potrebni napori
za podizanje
svesti na svim
nivoima.
Slaba
međuinstitucionala saradnja,
krhka i
nedosledna.
Nema razvoja u
izveštavanju.
SVeSt
StatuS
uKupni
adMiniStratiV- napredaK/
nih Kapaciteta Faza
pripreMe u
oblaSti
KliMatSKih
proMena
Ograničeni
Mali
administrativni napredak,
kapaciteti i slaba rana faza.
međuinstitucionala
saradnja odlažu
pripremu i
sprovođenje
klimatske politike
u skladu sa
pravnim
tekovinama eU.
Rana faza
pravni i
institucion
alni okvir za
sprovođenje eU
je delimično
na mestu.
KliMatsKe ProMene i Pravne teKovine eu (izveštaJ eK. o naPretKu za ProširenJe 2013) (nastavak)
bjr Makedonia Ograničeni
napredak u
usklađivanj u sa
klimatskim
pravnim
tekovinama
eU. Nema
sveobuhvat
ne državne
klimatske
politike.
crna Gora
MonitorinG,
izVeštaVanje
i VeriFiKacija
(MrV)
SVeSt
Potrebni su
Napore da se
značajni napori podigne svest i
da se ojača MRV. promoviše
saradnja između
zainteresovanih
strana treba
intenzivirati.
Rani stadijum,
Potrebni su
nema pomaka u značajni napori.
vezi sa odgovorno
sti za životnu
sredinu. Potreba
za sveobuhvatnom
klimatskom
strategijom.
Neophodni su
napori da se
podigne svest na
svim nivoima i
promoviše
saradnja između
svih relevantnih
aktera.
StatuS
uKupni
adMiniStratiV- napredaK/
nih Kapaciteta Faza
pripreMe u
oblaSti
KliMatSKih
proMena
Napravljen mali
napor da se
ojačaju
administrativni
kapaciteti za
primenu i
sprovođenje
zakonodavstva
klimatskih
promena.
Nedostatak
dovoljnog
kadrovskog
kapaciteta za
sprovođenje
klimatskih
standarda.
Ograničen
napredak, rani
stadijum. Značajni
napori su
potrebni kako bi
se integrisa
leklimatske
promene u druge
sektorske politike i
strategije.
Klimatski
standardi nisu
mainstream.
Obuka je
Mali napredak,
pružena
rana faza.
ministarstvima,
ali konstantno
oslanjanje na
privremeno
zaposlene stvara
zabrinutost.
administrativni
kapaciteti se
moraju ojačati.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
prilaGođaV
anje
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
drŽaVa/
FoKuS
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
KliMatsKe ProMene i Pravne teKovine eu (izveštaJ eK. o naPretKu za ProširenJe 2013) (nastavak)
drŽaVa/
FoKuS
prilaGođaV
anje
MonitorinG,
izVeštaVanje
i VeriFiKacija
(MrV)
SVeSt
StatuS
uKupni
adMiniStratiV- napredaK/
nih Kapaciteta Faza
pripreMe u
oblaSti
KliMatSKih
proMena
Serbia
Potrebni su
značajni napori
za usklađivanje
i sprovođenje.
Potreba za
sveobuhvatnom
klimatskom
strategijom.
Potrebni su
značajni napori.
Podizanje svesti Potreba za
na svim nivoima adekvatnim
treba intenzivirati. ljudskim i
finansijskim
resursima. Interinstitucionalna
saradnja i
koordinacija
treba da bude
poboljšana.
Mali napredak.
Prioriteti u oblasti
klimatskih
promen a su
počeli da
se rešavaju.
Procena politika klimatskih promena i izazova po državama
U narednim pregledima po državama, glavni izvor informacija o Albaniji, Bivšoj
Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji su Nacrti savremenih državnih
analiza klimatskih promena, koji su izlazni podaci projekta Nisko-karbonska Jugoistočna
Evropa (LOCSEE), isporučeni od strane projektnog partnera Joanneum Research.
U Albaniji jedan od vanjskih faktora, koji utiče na poboljšanja u politici klimatskih
promena je pristupanje EU. Interno, investicije u zelene tehnologije (transport, obnovljivi
izvori energije i energetska efikasnost), zajedno sa ekoturizmom, organskom
poljoprivredom, karbonskim finansiranjem i sertifikacijom šuma, su među važnim
pokretačima održivog razvoja (Drakenberg 2011). Ministarstvo životne sredine,
šumarstva i uprava za vode (MoEFVA) je odgovorno za sprovođenje aktivnosti u oblasti
klimatskih promena. U odnosu na međunarodne obaveze zaštite životne sredine u
oblasti klimatskih promena, Albanija je ratifikovala Kyoto Protokol 2005. godine i
podnela svoju Prvu nacionalnu komunikaciju Okvirnoj Konvenciji Ujedinjenih nacija o
klimatskim promenama (UNFCCC) 2002. Druga komunikacija je pripremljena 2009.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
godine, a u aprilu 2013. godine ministarstvo (MoEFVA) je najavilo pripremu Treće
nacionalne komunikacije u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).
Glavni sektori, koji su doprineli emisiji gasova staklene bašte su: energija (44 odsto),
poljoprivreda (27,2 odsto) i promena namene korišćenja zemljišta i šumarstvo (21,6
odsto), a iz izveštaja (Drugi nacionalni izveštaj za UNFCCC 2009). Prema analizi, koju
sprovodi Joanneum Research, Albanija je relativno nizak neto emiter gasova staklene
bašte, sa relativno niskim emisijama CO2 po glavi stanovnika, uglavnom zbog činjenice
da se 95 odsto potrebne energije generiše iz hidropotencijala. Međutim, emisije CO2 po
jedinici BDP-a su visoke, zbog visokog nivoa intenziteta energije. Ako se ne primenjuju
nikakve mere, zemlja može videti veliki porast u emisijama GHG do 2020. Kao jedna od
ugovornih strana Energetske zajednice, Albanija je usvojila cilj za obnovljive izvore
energije od 38 odsto, dok je sadašnji udeo 29 odsto. Cilj za uštedu energije za 2018.
godinu je 9 odsto, cilj priznat u nacrtu Nacionalne strategije za razvoj i integraciju (NIGP)
za period 2013-2020.godina. U druge dokumente, relevantne za energetski sektor i
ublažavanje klimatskih promena, spadaju Nacionalni Akcioni plan energetske efikasnosti
(2010-2018.) i nacrt Nacionalnog Akcionog plana za obnovljive resurse.
Iako je Nacionalna infrastruktura prostornih podataka (NSDI) za period 2007-2013.
godine, ključni dokument, koji dodiruje potrebe za merama za ublažavanja i
prilagođavanje, dokument ne sadrži jasan cilj vezan za smanjenje GHG emisija. Unakrsna
Strategija zaštite životne sredine za period 2007-2013. godine se fokusira na poboljšanje
energetske efikasnosti u svim sektorima. Što se tiče politike klimatskih promena,
sadašnje mere se sprovode u okviru Drugog nacionalnog izveštaja prema UNFCCC, u
kom je razvijen scenario za svaki sektor i predložene aktivnosti za ublažavanje i
adaptaciju. Mere se sprovode kroz projekte kao što je UNDP Inicijativa za jačanje i tržišnu
transformaciju solarnog grejanja vode; UNDP Identifikacija i provođenje na rečnom ušću
reka Drim – Mati i izgradnja kapaciteta za pristup karbonskom finansiranju u Albaniji
(Investicioni okvir za Zapadni Balkan).
U nacrtu NSDI za period 2013-2020. godine, Albanija je postavila cilj za smanjenje
emisija GHG 16 odsto do 2020. godine, u odnosu na baznu 1990. godinu i cilj za
smanjenje količine HCFC sa 120 na 108 tona do 2014. godine, sa dugoročnim ciljem
smanjenja od 29 tona do 2040. godine. Što se tiče mera adaptacije, Ministarstvo
poljoprivrede, hrane i zaštite potrošača i Ministarstvo zdravlja, uz pomoć Svetske banke,
rade na razvoju Programa za smanjenje ugroženosti od klimatskih promena u
albanskom poljoprivrednom sistemu i Strategiji Albanije za adaptaciju zdravstva u
kontekstu klimatskih promena. Ministarstvo životne sredine, šumarstva i uprave za vode
(MoEFVA), u saradnji sa UNDP i Austrijskom razvojnom agencijom, pripremili su albanski
Dokument za politiku karbonskog finansiranja 2009. godine, koja stavlja Albaniju na
kompetitivno mesto Mehanizama čistog razvoja i budućih karbonskih tržišta, na osnovu
visokog kvaliteta albanskih projektnih aktivnosti.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
0
Bosna i Hercegovina je ratifikovala UNFCCC u septembru 2000. godine i Kyoto
Protokol u aprilu 2008. godine. Ubrzo nakon ovih obaveza, zemlja je stvorila
institucionalne osnove za rešavanje izazova klimatskih promena (Laganin 2010).
Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju je glavna institucija, koja
se bavi pitanjima klimatskih promena. To je ključna tačka za UNFCCC i Globalni Fond za
zaštitu životne sredine (GEF). Osnovan je, takođe, Upravni odbor za klimatske promene
sa 32 države članice (Laganin 2010). Početna finansijska podrška za pripremu
preliminarnih dokumenata za Prvu nacionalnu komunikaciju UNFCCC 2009. godine je
došla iz GEF, a Bosna i Hercegovina sada radi na Drugoj nacionalnoj komunikaciji. Podaci
u komunikaciji iz 2009. godine su iz 1990. godine: udeo emisija GHG iz energetskog
sektora bio je 74 odsto, poljoprivreda (12 odsto), industrijski procesi (11 odsto) i otpad
(3 odsto). Početna komunikacija ukazuje na potrebu da se razviju nacionalne strategije
i akcioni planovi za ublažavanje klimatskih promena, a značajno je vezati ove strategije
sa nacionalnim ekonomskim i razvojnim planovima, kao i omogućavanje direktnog
uključivanja subjekata i vlasti na lokalnom nivou.
U 2010. godini glavna aktivnost u oblasti klimatskih promena je bila nacionalna
izgradnja kapaciteta. Program se provodi u okviru Programa Svetske meteorološke
organizacije za praćenje klimatskih promena, detekciju klimatskih ekstrema, izgradnju
kapaciteta za rano upozoravanjenje i prognoziranje i prikupljanje klimatskih podataka
i upravljanje pomoću naprednih metoda i tehnologija. Do 2010. godine, četiri projekta
za Mehanizme čistog razvoja su prijavljena, fokusirajući se na energetsku efikasnost i
obnovljive izvore. Jedan projekat usmeren je na održivi transport, jačanje saradnje u
oblasti klimatskih promena na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou, a drugi na
pripremi Akcionog plana za klimatske promene, koji je još uvek nacrt dokumenta iz
2010. godine (Laganin 2010). U ovom trenutku, Bosna i Hercegovina nema
sveobuhvatnu multietničku klimatsku politiku, a potrebni su značajni napori da se
integrišu klimatske politike u različite sektore. Usklađivanje sa pravnim klimatskim
tekovinama EU je u veoma ranoj fazi i zemlja je postigla ograničen napredak u pogledu
priprema EC – BiH 2013. Takođe, postoji nedostatak istraživanja o tome kako pitanja
klimatskih promena utiču na produktivnost šuma i biodiverziteta na regionalnom i
lokalnom nivou. Odgovarajući model za procenu mogućih nacionalnih akcija još uvek
nije razvijen (Vojniković 2010).
Glavni institucionalni izazovi, koji otežavaju razvoj politike klimatskih promena su
nedovoljna finansijska sredstva da zadovoljavaju rastuće troškove upravljanja
klimatskim aktivnostima, siromašan regulatorni okvir, netransparentne poslovne
procedure, korupcija i loša infrastruktura (Vojniković 2010). Ostaje pitanje kako da se
artikulišu strategije i kako da se prati ono što je postignuto uz podršku međunarodnih
eksperata i finansiranje iz npr. GEF, UNEP, UNDP i od bilateralnih donatora.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Kosovo* je proglasilo nezavisnost 2008. godine i postoji hitna potreba da razjasni
svoj pravni status u odnosu na razne međunarodne procese, uključujući i status u
odnosu na UNFCCC i da ostvari ciljeve postavljene u međunarodnim konvencijama i
sporazumima (Pfeiffer2010). Zaštita životne sredine je nedavno postala viši prioritet
Kosova*, nakon raznih ekoloških problema, kao što su poplave 2006. godine, velike suše
2007. i 2008. godine (Restetica 2013). U periodu 2008-2009. godine, Kosovo* sprovodi
svoj prvi GHG inventar, uz podršku raznih međunarodnih agencija i stručnjaka. Emisije
su dostigle 9,5 Mt CO2-eq u 2008. i 10,5 Mt CO2 u 2009. godini. Kao i drugde u
Jugoistočnoj Evropi, energetski sektor na Kosovu* (sagorevanje i eksploatacija fosilnih
goriva) je ključni učesnik sa udelom od 82 odsto. U periodu 2008-2009. godine, udeo
poljoprivrede bio je 13 odsto, sektor otpada (3 odsto) i industrijski procesi (2 odsto).
U pogledu klimatskih strategija Kosovo* se suočava sa institucionalnim problemima:
nedostatak ljudskog kapitala je veliki izazov, zajedno sa niskim nivoom svesti među
donosiocima odluka, nedostatak finansijskih sredstava i nizak nivo međuinstitucionalne
saradnje (Restelica 2013). Odgovornosti nisu jasno podeljene između vlasti na
centralnom i lokalnom nivou, postoje slabi sistemi upravljanja zaštitom životne sredine,
kao i slabi mehanizmi za provođenje zakona (Pfeiffer 2010). Sistem treba da bude
uspostavljen na odgovarajući način, kako bi omogućio da se procene i odaberu mere
za smanjenje emisije gasova staklene bašte i takođe, moraju biti ojačani kapaciteti
nacionalnih i lokalnih vlasti. Treba da bude imenovana kontakt osoba za klimatske
promene, a finansijske metode i mogućnosti za ublažavanje i prilagođavanje mera treba
da budu poboljšane (Restelica 2013). Prema izveštajima o napretku Evropske komisije
u 2013. godini nije bilo pomaka u smislu prilagođavanja na EU pravne tekovine o
klimatskim promenama, niti napretka u izveštavanju. Administrativni kapaciteti su i dalje
slabi, institucionalna saradnja je siromašna, a klimatski standardi nisu najvažnija tema u
okviru drugih politika.
Nasuprot tome, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) je prijavila neke
aktivnosti u vezi sa smanjenjem emisija GHG. Kao početni korak ka formulisanju politike
klimatskih promena, Strategija razvoja niskih emisija (LED) za Kosovo* je razvijena uz
pomoć UNDP-a, kroz globalnu inicijativu za razmenu znanja i resursa u svrhu
unapređenja razvoja niskih emisija. Aktivnosti se zasnivaju na interaktivnom učenju, na
regionalnoj i državnoj saradnji, koordinaciji donatora i implementaciji analitičkih alata
za aktivnosti izgradnje kapaciteta. Ovo je posebno pozitivno za Kosovo*, uzimajući u
obzir izjave o pripremama za klimatske promene u Izveštaju o napretku EC 2013. Što se
tiče energetskih ciljeva Kosovo* planira da dostigne udeo od 7 odsto korišćenja
obnovljivih izvora energije do 2016. godine. Kosovo* je razvilo stalne tarife za vetar i
hidroenergiju, a isti podsticaji se trenutno pripremaju za solarnu energiju (USAID 2013.).
Regulatorni okvir je poboljšan: doneti su zakoni o davanju prioriteta energiji
1
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
2
proizvedenoj iz obnovljivih izvora, uverenja o poreklu, preferencijalni pristup na mreže
i poreske olakšice.
U periodu 2014-2018. godine, USAID će pomoći Kosovu* u oblasti energetske
efikasnosti, obnovljivih izvora energije i odluka o politici nisko-karbonskog sistema.
Sistemom upravljanja emisijama GHG će upravljati Kosovska agencija za zaštitu životne
sredine (KEPA), koja će izveštavati internim i eksternim organima o razvoju politike,
političkim debatama i praćenju politike.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ratifikovala je UNFCCC kao ne – Aneks
I stranka, u decembru 1997. godine, a Kyoto Protokol u julu 2004. godine. Zemlja je
predstavila dve nacionalne komunikacije ka UNFCCC (2003. i 2009), a trenutno priprema
svoju Treću komunikaciju. Nacionalni Akcioni plan za ublažavanje klimatskih promena
je objavljen u okviru Druge nacionalne komunikacije (UNEP) 2012. Pripremljen je plan
za uvođenje monitoringa i izveštavanja i verifikaciju emisije gasova staklene bašte u
okviru EU Sistema trgovanja emisijama (EU -ETS) u 2012. godini, a zemlja je počela da
gradi svoje relevantne kapacitete.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je jedna od retkih zemalja koja danas
sprovodi napore da se smanji emisija iz promene korišćenja namene zemljišta i šumskog
sektora u periodu 1990-2002. SEE. Emisije GHG iz poljoprivrednog sektora su smanjene
za 8 procenata, iako je energetski sektor i dalje glavni učesnik u emisijama gasova
staklene bašte (70 odsto). Program Zeleni rast, analitika klimatskih promena i
savetodavna podrška je pokrenut u 2011. godini, a entitet odgovoran za koordinaciju
ove inicijative, kao i za sve ostale aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama, je
Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (MOEPP) uz podršku Svetske
banke. Pored toga, Nacionalni sistem za stabilizaciju koncentracije GHG emisija u
atmosferi je pravno osnovan u okviru državnog Zakona o zaštiti životne sredine.
Mere ublažavanja su uvedene u određenim nacionalnim strategijama, a
pripremljena je sveobuhvatna Strategija komunikacije o klimatskim promenama, uz
detaljan Akcioni plan. Prihvaćena je Studija slučaja o potencijalu ublažavanja u sektoru
transporta, a predviđeno je da će se analizirati scenariji ublažavanja za procenu mogućih
smanjenja GHG u skladu sa budućim zahtevima UNFCCC i EU. U Nacionalnoj strategiji
održivog razvoja (2010), identifikovana su poboljšanja u okviru energetskog sektora
koja doprinose nacionalnom održivom razvoju. U Nacionalnoj investicionoj strategiji
zaštite životne sredine (2009), karbonsko finansiranje je identifikovano kao potencijalno
sredstvo privlačenja stranih investicija Nacionalna strategija za adaptaciju zdravstvenog
sektora na klimatske promjene (2011). Takođe su razvijene Nacionalna strategija za
mehanizme čistog razvoja 2008-2012. (2007) i Nacionalni indikatori klimatskih promena.
Zemlja je identifikovala cilj za smanjenje emisija GHG od 20 odsto do 2020.
godine u okviru scenarija “uobičajeno poslovanje”, a cilj je smanjenje od 30 odsto,
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
uključujući mere za ublažavanje. Još jedan cilj za 2020. godinu je da se postigne udeo
od 21 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije, a nacionalni
indikatori godišnje uštede energije je 9 odsto za 2018. (147 ktoe). Treća nacionalna
komunikacija sa UNFCCC će sadržati pet poglavlja: nacionalni inventar gasova
staklene bašte poštujući smernice Međuvladinog panela o klimatskim promenama;
procene ugroženosti na osnovu prethodno razvijenih klimatskih scenarija za vodne
resurse, šumarstvo, zdravstvo, biodiverzitet, poljoprivredu, smanjenje rizika od
katastrofa i sektoru turizma kao i drugim sektorima, definisanje odgovarajućih mera
adaptacije na klimatske promene; procene ublažavanja i studije slučaja u energetici,
industrijskim procesima, energetska efikasnost u zgradama, transport i sektor otpada
i istraživanje kroz transfer tehnologija.
Crna Gora je ratifikovala UNFCCC u oktobru 2006. godine, kao ne- Aneks I stranka,
a Kyoto Protokol u martu 2007. godine. Podnela je Inicijalnu nacionalnu komunikaciju
ka UNFCCC 2010. godine, a u 2014. vlada planira da završi Drugu nacionalnu
komunikaciju. Između 1990-2003. godine, zemlja je smanjila emisiju gasova staklene
bašte za 2 odsto (UNEP 2012). Ministarstvo za održivi razvoj i turizam je glavni nadležni
organ u oblasti klimatskih promena (usvajanje politika i propisa), a Agencija za zaštitu
životne sredine je izvršni organ za sprovođenje zakonodavstva. Nacionalni strateški i
pravni okviri zemlje, bave se u izvesnoj meri, sa pitanjima klimatskih promena, iako je
Crna Gora još uvek u ranoj fazi priprema za borbu protiv klimatskih promena. 2003.
godine, energetski sektor je doprineo najvećim udelom u ukupnim GHG emisijama
generisanim u Crnoj Gori (49,8 odsto). Industrijski procesi doprineli su sa 35,5 odsto,
uglavnom iz proizvodnje aluminijuma. Doprinos poljoprivrednog sektora bio je 12,3
odsto, a sektor otpada proizveo je 2,3 odsto nacionalnih GHG.
U svojim različitim nacionalnim i ekološkim strategijama, uključujući i Nacionalnu
strategiju održivog razvoja (2007) i Nacionalnu politiku zaštite životne sredine (2008),
Crna Gora je postavila opšte ciljeve u oblasti klimatskih promena. Klimatske promene
su slabo integrisane u politiku i planove poljoprivrede, prostornog planiranja i sektora
otpada, ali u sektoru šumarstva, kvaliteta vazduha i energetike integracija politike
klimatskih promena je nešto bolja. Između 2010-2011.godine, Crna Gora je popravila
svoj zakonodavni okvir u vezi energetskog sektora, razvojem Zakona o energiji, Zakona
o energetskoj efikasnosti, Energetske politike Crne Gore do 2030. godine i Nacrta
Strategije razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine. Trenutni energetski ciljevi Crne
Gore su 33 odsto udela obnovljivih izvora energije u upotrebi do 2020. godine i
poboljšanje energetske efikasnosti od 9 odsto do 2018. godine. Strategije obuhvataju
kombinovanje toplote i električne energije, poboljšanja efikasnosti industrijskih kotlova,
zamenu uglja sa tečnim naftnim gasom u industrijskim kotlarnicama i proizvodnju
visoko-temperaturne toplote.
3
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
U sektoru transporta, strategija je da se zamene fosilna goriva sa alternativnim
gorivima i da se razvije efikasniji sistem prevoza. U poljoprivrednom sektoru, poboljšanja
upravljanja stajnakom i promocija organske poljoprivrede su identifikovani kao
strategije. U sektorima korišćenja zemljišta i šumarstva, Crna Gora namerava da poveća
udeo visoko-produktivnih šuma, da rehabilituje oštećene šume i očuva staništa šuma
(UNEP 2012). Dve relevantne akcije za rešavanje klimatskih pitanja su predviđene za
2013. godinu: osnivanje Nacionalnog saveta za održivi razvoj i klimatske promene i
početak rada na Nacionalnoj strategiji o klimatskim promenama do 2030. godine.
Među državama Jugoistočne Evrope, Srbija se ističe u pogledu napretka u politici
klimatskih promena, kao što je navedeno u Izveštaju o napretku EC. Srbija je
ratifikovala UNFCCC u martu 2001. godine, kao ne-Aneks I stranka, a Kyoto Protokol
u januaru 2008. godine. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine
(MEDEP) je fokusna tačka za UNFCCC i Kyoto protokol. Od ratifikacije UNFCCC, Srbija
je učinila značajne napore da ispuni zahteve Konvencije. Priprema Prvog izveštaja
dvogodišnjeg ažuriranja je počela, obaveza prema UNFCCC, a za Nacionalni Akcioni
plan ublažavanja (NAMA) su pripremljene Razvojne smernice. Prva nacionalna
komunikacija sa UNFCCC je podneta 2010. godine, a vlada trenutno radi na drugoj
komunikaciji. U periodu 1990-1998.godine, Srbija je bila u stanju da postigne
smanjenje od 22 odsto u svojim emisijama GHG, uglavnom u vezi sa energetskim
sektorom (UNEP 2012). Prema Inicijalnoj nacionalnoj komunikaciji prema UNFCCC
(bivše Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MESP 2010). 1998. godine,
najveći udeo emisija gasova staklene bašte je generisan od strane energetskog
sektora (76,1 odsto), zatim poljoprivreda (14,3 odsto). Emisije iz industrijskih procesa
su doprinele 5,4 odsto i sektor otpada 4 odsto. Početna komunikacija navodi da je
1998. godine smanjenje GHG emisija u Srbiji bilo 28, 5 odsto u odnosu na nivo iz 1990.
godine, uzimajući u obzir umanjen iznos iz sektora šumarstva.
Priprema Strategije klimatskih promena i vezanog Akcionog plana, predviđa
uključivanje i ispitivanje osnovnih potreba u smislu adaptacije na klimatske promene,
u cilju definisanja održivog puta ka smanjenju emisija GHG. Strategija i Akcioni plan će
odrediti nivo GHG, zajedno sa ciljevima smanjenja emisije GHG do 2020. i 2030. godine.
Propisi u određenim sektorima, uključujući energetiku, otpad, vazduh, transport i
industriju, doprinose ublažavanju klimatskih promena, dok politika u sektoru šumarstva
obuhvata određene mere adaptacije. U sektoru saobraćaja, Srbija je, sa ciljem da se
ponovo uspostavi efikasan međunarodni železnički sistem, radila na popravkama
puteva, povećanju nivoa i efikasnosti rečnog transporta i prestala sa proizvodnjom
olovnog benzina. Zemlja je spremna da investira u tehnologiju otpada, dok je u sektoru
poljoprivrede korišćenje biogasa, za proizvodnju toplote i energije za lokalnu potrošnju
u velikim stočnim operacijama, ključni korak ka smanjenju poljoprivrednih emisija. U
pogledu šumarstva i korišćenja zemljišta, optimalna strategija je pošumljavanje.
U gore opisanom kontekstu, nisko-karbonski projekat u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi
(LOCSEE), ima za cilj da ojača kapacitete i znanja državnih organa i drugih institucija
koje se bave klimatskim promenama u odabranim zemljama Jugoistočne Evrope
(Albanija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora i Srbija), stare
članice EU (Austrija, Italija i Grčka) i nove države članice (Hrvatska, Mađarska i
Slovenija). LOCSEE projekat se bavi regionalnim izazovima, kao što su različiti nivoi
iskustva u vezi sa nisko–karbonskom politikom, nedostatak sistematskog pristupa
stvaranju nisko-karbonske politike, nedostatak kapaciteta u organima javne vlasti,
kao i nedostatak koordinisanog transponovanja klimatskog zakonodavstva EU.
Projekat je finansiran od strane Transnacionalnog Programa saradnje za Jugoistočnu
Evropu i Evropske Unije.
Dvogodišnji projekat LOCSEE je pokrenut u decembru 2012.godine, sa ciljem da
razvija sistematski međusektorski pristup u kreiranju nisko-karbonske politike. On
promoviše uključivanje zainteresovanih strana u razvoj politike u skladu sa
Strategijom Evropa 2020. kroz nacionalne i regionalne radne grupe i kroz transfer i
razmjenu, dobrih, inovativnih praksi, kako bi se iskoristili rezultati prethodnih
aktivnosti. Dodana vrijednost LOCSEE projekta je implementacija integrativnih i
participativnih međusektorskih pristupa i uključivanje ključnih organizacija,
odgovornih za klimatske promene, koje su u stanju da prenesu znanje na institucije
i razvijaju politiku. Projekat kombinuje napredak u pravcu integracija u EU i napredak
svih zemalja korisnica u okviru međunarodnih pregovora o klimatskim promenama.
LOCSEE partnerstvo, obuhvata jedanaest projektnih partnera i šest partnera
posmatrača (iz Austrije, Belgije, Grčke, Italije i Slovenije), uključujući ključne aktere
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled LOCSee projekta: glavni rezultati poboljšanja
politika klimatskih promena i nisko-karbonskog razvoja
u Jugoistočnoj evropi
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Nacionalni program zaštite životne sredine (2010) i Strategija održivog razvoja (2008)
razmatraju klimatske promene kao važan izazov zaštite životne sredine. Strategija
razvoja energetike do 2015.godine, Strategija za naučni i tehnološki razvoj i Strategija
razvoja šumarstva su takođe razijene i odnose se na važnost ublažavanja i adaptacije
aktivnosti ekonomskog razvoja u energetici i šumarstvu. U 2010.godini, Srbija je usvojila
prvi Akcioni plan energetske efikasnosti (LOCSEE -RS 2013). Kao ugovorna strana
Energetske zajednice, Srbija ima ambiciozne ciljeve do 2020. godine, uključujući i 27
odsto udela obnovljivih izvora energije, kao i 10 odsto udela biogoriva u transportnom
sektoru. Ciljevi za energetsku efikasnost su slični onima drugih ugovornih strana SEE (9
procenata do 2018. godine).
koji se bave klimatskim promenama, kao što su državna ministarstva, vladine
kancelarije, univerziteti i istraživačke organizacije i međunarodne organizacije. (za
listu partnera, pogledajte stranicu projekta na www.locsee.eu.). The LOCSEE izlazni
rezultati će imati uticaj na razvoj klimatskih promena i nisko-karbonskih politika u
zemljama korisnicama, premda su delokrug i beneficije, kao i određeni rezultati
projekta širi i biće na raspolaganju i drugim regionima, kao što je opisano u nastavku.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Savremene analize
Ovo obuhvata analize iz 10 država i regionalni izveštaj o postojećem stanju u
pogledu klimatskih promjna i razvoja nisko-karbonske politike iz svih zemalja
korisnica projekta, uzimajući u obzir međunarodni, nacionalni i lokalni institucionalni
okvir. Analize sadrže informacije o ekonomskim, političkim i socijalnim aspektima i
o sektorima koji su uključeni ili potencijalno uključeni u nisko-karbonsku politiku.
Ovi dokumenti daju osnovu za buduće projektne aktivnosti, koje će biti izgrađene na
potrebama u sektorima, identifikovanim u analizi. Struktura dokumenata takođe
može da pomogne drugim zemljama (unutar i izvan regiona Jugoistočne Evrope), da
opiše, na sveobuhvatan način, trenutni status razvoja politika klimatskih promena,
kako bi se efikasno komunicirale informacije među donosiocima odluka, u
relevantnim sektorima vezanim za klimatske politike.
Platforma za razmenu dobrih praksi
Platforma će podsticati udruživanje, prenos i razmjenu inovativnih i efikasnih praksi,
putem kolekcije od 45 primera dobrih praksi. Dobra praksa je definisana kao proces
ili metodologija, koja dobro funkcioniše i daje dobre rezultate. Većina primera su u
oblasti ublažavanja klimatskih promena i politici smanjenja emisija GHG (npr.
obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, uredbe). Strategija LOCSEE je da
olakša identifikaciju i razmenu dobrih praksi inicijativa odabranih zemalja
Jugoistočne Evrope i obuhvata dva ključna elementa. Prvi element je stvaranje baze
podataka dobrih praksi, nudeći ljudima informacije o uspešnim idejama i
inicijativama i o tome kako se EU zakonodavstvo uspešno primenjuje u određenom
regionu kao i o faktorima, od ključnog značaja, za uspešno povezivanje ljudi i
informacija. Drugi element je da omogući razmenu informacija i znanja, putem
Foruma deljenja znanja (JR 2013.)
Nacionalne radne grupe
Prisustvo stručnjaka iz oblasti klimatskih promena, javnih vlasti i donosioca odluka
na sastancima i konsultacijama, je od ključnog značaja u oblikovanju i razvoju nisko-
Ovaj izlaz se zasniva na pravno obavezujućim ciljevima, koje je usvojila EU,
uključujući 20-20-20 ciljeve. EU je posvećena transformaciji ka nisko-karbonskoj
ekonomiji i stoga su zemlje Jugoistočne Evrope, takođe, preduzimale odgovarajuće
radnje da smanje emisije GHG. Ova uputstva, o koordinisanom transponovanju
klimatskog zakonodavstva EU, će se stoga fokusirati na zemlje kandidate i
potencijalne kandidate i pokriće krovne postavke, besplatnu raspodelu, licitacije,
praćenje i izveštavanje, verifikaciju i akreditacije, kao i registar EU - ETS. Druge
adresirane oblasti će biti karbon i tehnologija za skladištenje, obavezujući GHG ciljevi
u sektoru transporta i propisi zaštite ozonskog omotača. Smernice će, takođe,
sadržavati spisak relevantnog klimatskog i energetskog zakonodavstva, koje još nije
transponovano, opis konkretnih pravnih akata EU i uključenih organa. Takođe će
sadržavati podatke o stvarnom procesu implementacije, kao što su troškovi ljudskih
resursa i institucionalni napori, potrebni za uspešno transponovanje EU direktiva.
Međusektorsko uputstvo “korak po korak” o kreiranju
nisko-karbonske politike
Ovo će biti detaljan vodič za zemlje u potrazi za članstvom u EU (Albanija, Bosna i
Hercegovina, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora i Srbija, kao i
Kosovo*), mada se može koristiti i od strane drugih zemalja ili regiona
zainteresovanih za poboljšanje njihovih nisko-karbonskih praksi. Priručnik se zasniva
na iskustvu stečenom od strane država članica EU u regionu, koje su već provele
nisko-karbonske politike i uzima u obzir realne potrebe, praznine i barijere u
zemljama Jugoistočne Evrope. On opisuje širu scenu klimatskih promena; preuzete
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Vodič za međusektorski koordinisani transfer direktiva EU
u oblasti klimatskih promena
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
karbonskih politika, jer ovi akteri mogu da obezbede preporuke za razvoj projektnih
rezultata. Nacionalne radne grupe su uspostavljene u svim zemljama korisnicama
projekta, a članovi su zajednički diskutovali kako da se poboljšaju uslovi života, uz
održavanje niskog nivoa potrošnje energije i kako da se izvezu tehnička stručnost i
nacionalna i regionalna iskustva. Austrija je, na primer, izrazila interesovanje za
prenošenje znanja o sagorevanju biomase. Identifikacija ključnih sektora za razvoj
nisko-karbonskih politika je, takođe, od suštinskog značaja za ciljne zemlje LOCSEE.
Na nedavnim sastancima Nacionalne radne grupe, identifikovani su sektori gdje su
potrebna poboljšanja u nisko-karbonskoj politici, a uključuje sektor otpada u Srbiji,
sektor transporta i otpada u Albaniji, sektor transporta u Hrvatskoj, kao i građevinski
sektor u Crnoj Gori i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.
međunarodne i EU obaveze i zahteve za zemlje kandidate i potencijalne kandidate,
kao i zahteve, metodologije i alate za analiziranje bivših i trenutnih trendova GHG.
Takođe sadrži korake za procjenu potencijala i uticaja nisko-karbonskih mera i
metoda za razvoj projekcije GHG, bira nisko-karbonske ciljeve i odgovarajuće mere
kao i sprovođenje i praćenje nisko-karbonskih politika.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Regionalna mreža za politiku
Regionalna mreža za politiku (RPN) će omogućiti saradnju na ublažavanju klimatskih
promena i prilagođavanja između zemalja. Aktivnosti, ulazni podaci, doprinosi i
preporuke mogu se kanalisati kroz RPN u brojnim oblastima, koje mogu značajno
podržavati nacionalne aktivnosti vezane za klimatske promene i maksimizirasti
kumulativni rezultat akcija u celokupnpm evropskom prostoru. Potencijalni učesnici
u mreži, uključuju članove postojećih Nacionalnih radnih grupa, uspostavljenih
tokom sprovođenja LOCSEE, vladine zvaničnike koji se direktno ili indirektno bave
ublažavanjem i adaptacijom, visoke funkcionere iz nezavisnih jedinica, sa uticajem
na razvoj nisko-karbonske politike, predstavnike lokalne uprave, istraživačke centre
i akademske institucije i NVO. RPN će takođe uključivati predstavnike iz
transnacionalnog programa saradnje Jugoistočne Evrope, EC i evropske Asocijacije
u oblasti obnovljivih izvora i uštede energije.
RPN ima za cilj da ubrza razvoj i sprovođenje nisko-karbonske politike u zemljama
Jugoistočne Evrope i da obezbedi prenosivost i održivost rezultata projekta. Ona
takođe ima za cilj da premosti jaz između kreatora politike i stručnjaka koji rade u
oblasti klimatskih promena, kroz saradnju, razmenu znanja i širenje informacija o
socijalnim i ekonomskim koristima nisko-karbonske politike. RPN će promovisati
identifikaciju i primenu najboljih praksi za smanjenje GHG emisija u zemljama
Jugoistočne Evrope i identifikovaće manje-efikasne prakse, u cilju osmišljavanja
akcija koje mogu da pomognu svakoj zemlji da ostvari svoj potencijal za smanjenje
emisija GHG. Planirano je da se uspostave radne grupe u okviru RPN na teme kao
što su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, adaptacija pravnog i
institucionalnog okvira i finansijski instrumenti.
Završne napomene
U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji,
Crnoj Gori i Srbiji, važno je jačanje institucija, kapaciteta i politika u oblasti klimatskih
promena. Analize institucionalnih struktura i političkih i ekonomskih sektora, treba da
budu integrisane u evaluaciji potencijalnih strategija klimatskih promena, za
ublažavanje ili adaptaciju. Takođe je od ključnog značaja, da se poboljša učešće civilnog
Reference
G
G
G
G
G
G
G
Bruci. (2007). Klimatske promene Projekcija za jugoistočnu Evropu. Drugi nacrt. Albanski
Hidrometeorološki Institut mart, 2007. Dostupno
na:http://www.undp.hr/upload/file/207/103935/FILENAME/CC_projection_SSE_draft_2.pdf
Drakenberg (2011). Albanija – Životna sredina i klimatske promene, kratka politika. Sida podrška zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. Gothenburg Univerzitet i Švedski
Univerzitet poljoprivrednih nauka, Novembar 2011. godine. Dostupno na:
http://sidaenvironmenthelpdesk.se/wordpress3/wp-content/uploads/2013/03/AlbaniaECCPB-Alb-Nov-2011.pdf
ENVSEC website, Klimatske promene: http://www.envsec.org/index.php?option=com_
content&view=article&id=74&Itemid=243&lang=en
IPPC (2013).
Osnovna Radna grupa za fizičke nauke i doprinos izvještaja o proceni Petog međuvladinog
Panela o klimatskim promenama. Pregled za kreatore politike.
http://www.ipcc.ch/index.htm#.UoeE8uKLV-Z
Laganin, O. (2010). Uspostavljanje politike o klimatskim promenama u Bosni i Hercegovini.
Presentacija UNFCCC Focal Point. Jugoistočna Evropa Forum o klimatskim promenama.
Dostupno na: http://www.seeclimateforum.org/upload/document/establishment_of_cc_
policy_in_bih_by_unfccc_focal_.pdf
Pfeiffer (2010). Kosovo i klimatske promene. Strategijski pristup konferenciji o klimatskim
promenama u Copenhagen 2009.godine. Balkanska mreža istraživačkog novinarstva u saradnji
sa Fondom braće Rockefeller i Fond za demokratiju Ujedinjenih Nacija. Dostupno na:
https://wiki.rit.edu/download/attachments/68166747/Climate%20Change%20Report.pdf?vers
ion=1&modificationDate=1349820226330&api=v2
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Maria Beatriz Rosell Perez je niži ekspert u Regionalnom centru za zaštitu
životne sredine za Centralnu i Istočnu Evropu i trenutno radi u tematskom
području Čista energija i Inicijativa za bezbednost životne sredine
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
društva kroz aktivnosti podizanja svesti, jer je ova oblast, u regionu Jugoistočne Evrope,
trenutno nepotpuna. Iako se aktivno čine napori za usklađivanje sa standardima i
pravnim tekovinama EU u oblasti klimatskih promena, postoji povećan fokus, u okviru
javnih institucija, na sprovođenju klimatskih aktivnosti u međunarodnoj areni. Problem
je u tome, što neke od ovih aktivnosti nisu usmerene na jedinstven način ili su
nedovoljne,te zahtevaju dalju koordinaciju, saradnju i finansiranje kao i dugoročnu
viziju. To je razlog zašto projekti poput LOCSEE, donose znatnu korist regionu
Jugoistočne Evrope, u pogledu napretka ka integraciji i pokušaju da se koordiniraju
nisko-karbonske strategije sa međusektorskim fokusom u EU.
G
G
G
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
G
G
G
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
100
Restelica (2013). “Klimatske promene i akcije na Kosovu.” Ministarstvo za životnu sredinu i
prostorno planiranje i Agencija za zaštitu životne sredine Kosova (KEPA), Radionica o uticaju
klimatskih promena, ranjivosti i adaptacije u zemljama Zapadnog Balkana. April 22–23, 2013,
Beograd.
UNDP (2013). Matica klimatskih promena. Dostupno na:
http://ncsp.undp.org/topics/mainstreaming-climate-change
UNEP (2012). Klimatske promene na zapadnom Balkanu. Publikaciju pripremili Zoï
Environment Network u ime UNEP u okviru inicijative Životna sredina i bezbjednost (ENVSEC).
Dostupno na: http://issuu.com/zoienvironment/docs/balkan-execUSAID (2012). Posvećenost brzom startu. Kosovo U.S Klimatske finansije u fiskalnoj 2012.
godini Dostupno na: http://www.state.gov/documents/organization/200985.pdf (poslednji
put preuzeti 11/20/2013)
USAID (2013). USAID/Kosovo Strategija za razvoj i saradnju 2014.-2018. Dostupno na:
http://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1863/CDCS_Kosovo.pdf (poslednje
preuzeto 11/20/2013)
USAID (2013). Analiza finansijskih podsticaja i nefinansijskih prepreka razvoja obnovljive
energije na Kosovu. Donatorska konferencija, Priština 14. maj, 2013Dostupno na zhe.rksgov.net/repository/docs/Roxanna_Suratgar.pptxVojnikovic, S. (2010). Bosna i Hercegogina:
Rezime dimenzija klimatskih promena. Dostupno na:
http://www.fao.org/docrep/014/k9589e/k9589e06.pdf
Whitlock, L. (2012). Regionalni izveštaj procene ranjivosti klimatskih promena: Hrvatska,
BJR Makedonija, Crna Gora, Srbija. Podgorica, Forum o adaptaciji na klimatske promene
Jugoistočne Evrope.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
POgLAvLJe 8
Upravljanje otpadom u
Jugoistočnoj Evropi
MARIA BeATRIZ ROSeLL PeReZ
101
102
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
eU standardi za otpad i pregled upravljanja otpadom
u Jugoistočnoj evropi
Prevencija i upravljanje otpadom su među četiri glavna prioriteta u Šestom akcionom
programu životne sredine EU. EU slijedi različite principe za integrisano upravljanje
otpadom, od kojih je jedan “hijerarhija otpada”. Ovo je piramida aktivnosti u pet
koraka gde je sprečavanje stvaranja otpada najbolja opcija, zatim ponovna upotreba,
reciklaža i drugi oblici oporavka otpada, uključujući deponije, kao najmanje poželjan
metod. Prema ciljevima EU za otpad do 2020. godine, 50 odsto otpada iz
domaćinstva i 70 odsto građevinskog i otpada od rušenja moraju da se recikliraju. Do
2006. godine, količina biorazgradivog otpada poslatog na deponiju morala je da
bude smanjena za 25 odsto, uz smanjenje od 50 odsto do 2009, kao i smanjenje od
65 odsto do 2016. godine (EC, 2013). Pored toga, do 2020. godine sve države članice
EU treba da imaju Planove za prevenciju otpada. Odvojeno sakupljanje (separacija
otpada) je definisano u članu 3. Okvirne Direktive o otpadu, kao “kolekcija u kojoj se
tokovi otpada vode odvojeno za otpad različitog tipa ili prirode, kako bi se olakšao
poseban tretman”. Ovo je ključni korak u olakšavanju ponovne upotrebe, reciklaže i
oporavka materijala i eliminacije opasnih otpadnih jedinjenja.
Pristupanje EU je jedan od glavnih pokretača za poboljšanje upravljanja otpadom
u Jugoistočnoj Evropi (SEE): Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Bivša
Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora i Srbija. Trenutni uslovi upravljanja
otpadom u Jugoistočnoj Evropi značajno variraju u pogledu usklađivanja sa EU:
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
U potrazi za održivim razvojem, neophodno je preispitati rukovanje neželjenim
materijama generisanih antropogenim aktivnostima. Neselektivno korišćenje resursa
je duboko uznemirilo životnu sredinu, stavljajući u opasnost ekosisteme i zdravlje i
kvalitet života ljudi (Srivastava i dr. 2005.). Uprkos povećanom generisanju otpada,
kao i neodgovarajućem odlaganju opasnih materija, postoji sve veće interesovanje
za minimiziranje količine otpada, reciklažu i unapređenje energetske infrastructure,
oporavak i davanje većeg naglaska na odgovornost industrije. Širom sveta,
upravljanje tokovima otpada, uključujući opasni, industrijski i kućni otpad, je postalo
stalni element u naporima javnog planiranja i privatnim investicijama. Uspješne
prakse upravljanja otpadom u razvijenim zemljama kao što su države članice EU, su
evidentne, kroz usvajanje jasnih zakonskih ovlašćenja i izvršenja, strateško
nacionalno i lokalno planiranje, značajno poboljšanje operativnih procedura,
investicije u nove i čiste tehnologije kao i uključivanje civilnog društva u
minimiziranje stvaranja otpada.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Uvod
103
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pravne teKovine eu o otPadu i zaštiti životne sredine
10
drŽaVa/
FoKuS
prilaGođaVanje:
Kapacitet
zaKonodaVStVo iMpleMentacija i planiranje
Separacija i reciKlaŽa
albanija
Zakonodavstvo je usvojeno
planovi upravljanja
pripremljeni. Do danas, samo
dve sanitarne deponije u
skladu sa standardima eU .
Opštine imaju slabe
kapacitete za upravljanje
otpadom, uključujući
konačno odlaganje.
Odvajanje još nije počelo
a cene za reciklažu
su veoma niske.
Industrija reciklaže je novi
posao. Nova investicija
je neophodna za separaciju
i reciklažu
bosna i
hercegovina
Zakonodavstvo o elektronskom
otpadu (e - otpad) je usvojeno
Planiranje infrastrukture za
upravljanje čvrstim otpadom
studija o opštinskim planovima
za otpad u odabranim regionima
počeo. Transpozicijske stope:
Okvirna direktiva o otpadu 32%;
Direktiva o deponijama 30%.
Direktiva o pakovanje 5%.
Slabi kapaciteti,
uključujući za
upravljanje
industrijskim otpadom.
Ograničeni ekonomski
instrumenti koje promovišu
recikliranje i sprečavanje
stvaranje otpada. Nova
ulaganja potrebna za
separaciju i reciklažu.
Kosovo*
Veliki broj administrativnih
Veoma slabi opštinski
uputstava i akata usvojeno je o kapaciteti za upravljanje
otpadu (Zakon o upravljanju otpadom.
dotrajalim vozilima).
Veoma niske stope
razdvajanja i reciklaže.
bjr Makedonija Usklađivanje sa pravnim
Nekoliko napora za
tekovinama evropske Unije, se jačanje administrativnih
nastavlja, uz sprovođenje zak- kapaciteta.
onodavstva iz sektora otpada.
Ulaganja u separaciju i
reciklažu treba da budu
povećana.
StatuS/druGi aSpeKti
Većina otpada se i dalje
odlaže nebezbedno na divlje
deponije ili spaljuje. Izgradnja
jedne deponije je u toku.
Ne postoje jasne procedure za
upravljanje i kontrolu deponija.
Ne postoji nacionalni strateški plan Otpad i dalje ozbiljan problem.
za opasni otpad i nema objekata za Potrebno je održivo ulaganje u
opasni, medicinski i građevinski otpad. oblasti upravljanja otpadom.
Prema izveštaju bazelske konvencije
iz 2010. , albanija je preduzela
neke korake u pravcu usaglašavanja
sa Konvencijom. Otpad se isporučuje
u razvijene zemlje za spaljivanje
zbog nedostatka iskustva u
albaniji u ltretmanu otpada ..
Neke studije su preduzete za
odabrane lokacije za buduće
regionalne sanitarne
deponije.
bez usvojene strategije za
Nema nacionalne strategije o otpadu.
upravljanje radioaktivnim otpadom i
ne postoje postrojenja za
medicinski otpad . Transpoziciona
stopa za Direktivu o opasnom
otpadu je 90% .
Veoma slabo upravljanje
deponijama.
Nema skladištenje radioaktivnog
Implementacija standarda eU
otpada. Nije potpisnica bazelske
u vrlo ranoj fazi.
Konvencije .Status usklađivanja sa
Direktivom o opasnom otpadu: 85 % .
Regulisane cene odlaganja
otpada u potpunosti ne
pokrivaju troškove .
Nema licence za skladištenje
radioaktivnog otpada.
Preduzeti koraci da se osnuje
integrisani regionalni sistem
upravljanja otpadom.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
opaSni otpad: bazelSKa
KonVencija i otpreMa
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Konačna diSpozicija/
ileGalno odlaGanje
10
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pravne teKovine eu o otPadu i zaštiti životne sredine (nastavak)
10
drŽaVa/
FoKuS
prilaGođaVanje:
Kapacitet
zaKonodaVStVo iMpleMentacija i planiranje
Separacija i reciKlaŽa
crna Gora
Zakonodavstvo o otpadnim Saradnja između državnih i
uljima, ambalaži, građevinskom lokalnih vlasti treba
otpadu, cementu i azbestu je da bude ojačana.
usvojeno. Potrebni su dalji
napori za sprovođenje i
primenu.
Nove investicije su potrebne
u oblasti separacije i reciklaže.
Srbija
Puno poravnanje tek treba da Stopa naplate od otpada
se postigne. Investicija linija iz domaćinstva je povećana sa
povezana sa strateškim
72 na 78%.
prioritetima treba da
bude razvijena.
Novi regionalni centri za
upravljanje otpadom su
otvoreni. Potrebno je
ulaganje u nove objekte za
separaciju i reciklažu.
Izvori: eC izveštaj oprogresu 2013. Izveštaj Nacionalne konvencije iz bazela i baza podataka; evropska mreža za
posmatranje i infoormacije o životnoj sredini (eionet)
zakonodavstva, strateškog planiranja, oblikovanja politike, infrastrukture i korišćenja
tehnologija. Ovo se može objasniti različitim društveno-ekonomskim uslovima,
institucionalnom podrškom od međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i
političkom obavezom da se usklade postojeći zakoni otpada i zaštite životne sredine
(Vujić i dr) 2013. godine. Nivoi razdvajanja otpada, sakupljanja, transporta, tretmana
i odlaganja, u ovim zemljama su ispod standarda EU. Objekti upravljanja otpadom i
kapaciteti za tretman i odlaganje otpada su neadekvatni; zakonodavstvo i standardi
se ne sprovode efikasno, ilegalne isporuke otpada i dalje su problem i aktuelne
prakse upravljanja otpadom doprinose zagađenju vazduha, zemljišta i vodnih
resursa. Iako se ukupna situacija poboljšala, većina tih problema i dalje postoji, kao
što je navedeno u izveštajima Evropske komisije o napretku za 2013. godinu za svih
šest zemalja. Tabela 1. pokazuje napredak do danas i postojeća pitanja, kojima treba
da se bave države Jugoistočne Evrope u cilju usklađivanja sa standardima EU.
StatuS/druGi aSpeKti
Prve IPPC dozvole su izdate
za tri deponije, ali otpad se i
dalje se odlaže na divlje
deponije i otvorene deponije.
Nema dostupnih informacija.
Rana faza integrisanog
sistema upravljanja otpadom.
Srbija ima šest regionalnih
sanitarnih deponija u skladu
sa regulativom eU. Još uvek
postoje deponije koje nisu u
skladu koja treba da bude
zatvoren.
Privremeno skladištenje radioaktivnog Napori moraju da se
otpada je obezbeđeno. Nacionalna intenziviraju u pravcu
strategija i akcioni plan treba da bude usklađivanja upravljanja otpadom.
pripremljen. Upravljanje opasnim
otpadom je zaustavljeno zbog
otkazivanja primenjenog sistema
naplate proizvoda. VaNDa projekat o
razdvajanju i transportu otpada preko
Dunava se odvija u Srbiji.
Profili otpada i primeri dobrih praksi iz zemalja
Jugoistočne evrope
Da bi istakli prednosti i ograničenja u sektoru otpada u svakoj izabranoj zemlji
Jugoistočne Evrope, dat je kratak opis na osnovu informacija, koje su javno dostupne
u izveštajima međunarodnih i regionalnih organizacija, uključujući Centralnu
obaveštajnu agenciju (CIA) i Svetsku knjigu profila zemalja (2013), Program razvoja
Ujedinjenih nacija, Ekonomsku komisiju Ujedinjenih nacija za Evropu za pregled
učinka zaštite životne sredine, Evropsku agenciju za zaštitu životne sredine, Evropski
centar za informacije i posmatranje životne sredine, kao i zvanični/nacrti
dokumenata vlade, dostupni na sajtovima ministarstava.
Albanija ima populaciju od 3.01 miliona stanovnika, sa slobodnom tržištnom
ekonomijom i privredi zasnovanoj na poljoprivredi, kao glavnom ekonomskom
sektoru. U Drugoj nacionalnoj komunikaciji ka UNFCCC 2009. godine, Ministarstvo
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
opaSni otpad: bazelSKa
KonVencija i otpreMa
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
onačna diSpozicija/
ileGalno odlaGanje
10
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
10
životne sredine, šumarstva i uprave za vode (entitet odgovoran za upravljanje
otpadom), izjavilo je da otpad nije među glavnim sektorima, koji doprinose efektu
staklene bašte (GHG), ali je značajan doprinos (8-22 procenta) emisiji CH4. Do 2010.
godine, dnevni prosek generisanja po glavi stanovnika bio je 0,94 kg. U 2012. godini,
implementacija projekta Nacionalnog plana za usklađivanje zakonodavstva životne
sredine (INPAEL) prijavila je proporcije tokova čvrstog otpada u Albaniji kao 47,3 odsto
organski; 13,5 odsto papir i karton; plastika 13,2 odsto; inertni otpad 7,2 odsto (uključujući
građevinski šut); staklo 5,7 odsto; tekstil 5,2 odsto i 1,1 odsto metala. Među ostalim
kategorijama, učešće medicinskog otpada i higijenski ulošci, pelene za inkontinenciju i
jastučići (kolektivno poznate kao sanpro otpad) je 3,4 odsto, a udio baterija i e-otpada je
0,3 odsto. Do 2007. godine, ukupno je generisano 2.531 tona opasnog otpada.
Sistem upravljanja otpadom nije adekvatan, tj. postoji slabo prikupljanje otpada
u urbanim sredinama i gotovo bez naplate u ruralnim zonama. Tarife za sakupljanje
i odlaganje komunalnog otpada i dalje su ispod nivoa troškova za oporavak, a uzroci
su mnogi: neplaćanje, niska stopa sprovođenja, nedostatak sankcija i nedostatak
merenja. Smanjenje otpada kroz reciklažu i spaljivanje je jedan od prioriteta
upravljanja zaštite životne sredine, mada trenutno postoji nekoliko sistema za
reciklažu i ponovno korišćenje. S druge strane, nezakonito odlaganje otpada je veliki
problem, tj. postoji 61 divlja deponija u zemlji, dve rehabilitovane deponije, dve nove
deponije kao i 20 odsto preostalog otpada, koje se ilegalno odlaže na nepoznate
lokacije (Slushaj i Arapi 2012). U 2012. godini, ukupno 35.928 tona otpada je ilegalno
odloženo u Albaniji (Let’s do it 2009). Albanija je potpisala Bazelsku Konvenciju 1999.
godine, a zemlja ima mandat da godišnje prijavi prekogranično kretanje otpada.
Prema komunikaciji iz 2010. godine, Albanija je napravila neke napore u cilju
usklađivanja sa Konvencijom. Što se tiče politike otpada, Nacionalna strategija
upravljanja otpadom za period 2010-2025.godine, ima za cilj punu primenu Okvirne
direktive EU o otpadu, sa sledećim ciljevima: 25 odsto otpada treba da se reciklira ili
kompostira do 2015, a 55 odsto do 2020. godine (Slushaj i Arapi 2012). Dokument,
takođe, uspostavlja 12 područja otpada, na osnovu profila otpada sa specifičnim
potrebama i rešenjima po zoni (EIONET). Zakon o integrisanom upravljanju otpadom
usvojen je 2011. godine, u skladu sa standardima EU za upravljanje opasnim
otpadom, iako njegova implementacija nije kompletna. Zahtev da se uspostave
odvojeni sistemi naplate za kućni otpad dolaze od opštinskih vlasti, u cilju recikliranja
suvih ostataka kao što su plastika, staklo, metal i karton (2011). Ovo sugeriše da
postoji i raste politička volja i razumevanje od strane predstavnika lokalne
samouprave i potencijal za prevenciju otpada i recikliranje.
Albanija je dio“Let’s Do It”inicijative, koja je okupila 147.000 volontera za čišćenje
urbanih područja. Više od 31.000 tona otpada je prikupljeno u 2013. godini. Pre skoro
deset godina, projekat Radimo zajedno za bolje upravljanje otpadom, je sprovelo
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Udruženje NVO za zaštitu i očuvanje prirode (PPNEA), čiji je cilj unapređenje
infrastrukture za sakupljanje otpada (u Tirani je postavljeno 55 kontejnera). Projekat,
takođe, podiže svest preko kampanja (150 učesnika, širenje obrazovnih materijala), a
ojačava institucionalnu saradnju među zajednicama, lokalnim vlastima i NVO sa
aktivnostima posvećenim upravljanju otpadom (REC) 2004. PPNEA realizuje projekat
institucionalne podrške albanskom Ministarstvu životne sredine i održivog očuvanja
i korišćenja biodiverziteta u zaštićenim područjima i upravljanju otpadom za period
2011-2013. (PPNEA sajt). Godine 2011. Svetska banka je koordinisala čišćenje u Porto
Romano oblast i prikupljeno je 45.000 m3 opasnog otpada, nakon čega je otpad
bezbedno odložen.
Bosna i Hercegovina ima populaciju od 3,8 miliona ljudi. Zemlja ima prelaznu
ekonomiju, koja se velikim delom oslanja na izvoz metala i stranu pomoć. Upravljanje
otpadom ostaje značajan izazov, zbog neadekvatnog odlaganja, upravljanja i
infrastrukture, zajedno sa niskom ekološkom svesti. Prema Drugoj nacionalnoj
komunikaciji prema UNFCCC (2013), sektor otpada doprinosi 6,2 odsto GHG, u
poređenju sa podacima iz 2009. godine (3 odsto), dok je ukupna emisija CH4 47,05 Gg.
Komunikacija takođe pokazuje da 92,4 odsto otpada obuhvata komunalne pomešane
ostatke; 6 odsto od ukupnog otpada ima potencijal za reciklažu; vrtni otpad je 1,1
odsto, a 0,4 odsto je ambalažni otpad, koji se ne može reciklirati. Količina otpada, koji
se odlaže bila je za 6,6 odsto veća 2010. nego 2009. godine. Dnevni prosek
proizvodnje otpada u 2010. godini bio je 1,08 kg po glavi stanovnika, a 120.000 tona
neopasnog otpada odlaže se na deponije u 2009. U 2007. godini, godišnja stopa
opasnog otpada bila je 8.636 tona.
Jedan od razloga za zabrinutost je da samo 68 odsto stanovništva ima pristup
uslugama sakupljanja otpada, ilustrujući opšte, ograničene kapacitete sektora otpada
u Bosni i Hercegovini u svim uobičajenim fazama procesa upravljanja otpadom
(sakupljanje, transport i odlaganje). Sistem upravljanja otpadom se u velikoj meri
oslanja na deponije, iako većina tih objekata nije u skladu sa postojećim propisima. Tu
su i mnoge nelegalne deponije, otvorene deponije i samo nekoliko legalnih deponija.
Količina otpada, koji se ilegalno odlaže u 2009. godini bio je 55.402 tona. Odvojeno
prikupljanje i recikliranje ostalo je u veoma ranoj fazi. Zemlja je bila potpisnica
Bazelske Konvencije od 2001. godine, a značajna količina opasnog otpada se izvozi u
Austriju, Francusku, Nemačku i Sloveniju na tretman. U 2006. godini, bilo je pokušaja
da se ilegalno prevezu zdrobljene olovne baterije (opasan otpad) u Hrvatsku. Javne
vlasti, u novoj državi članici EU, izvršile su inspekciju i pošiljka je vraćena u Bosnu i
Hercegovinu (Pašalić i dr. 2006). Postojeći pravni okvir za otpad je samo delimično
usaglašen sa standardima EU. Nekoliko posebnih propisa o ambalaži, deponijama i
spaljivanju su usvojeni, ali nema preduzetih aktivnosti za rešavanje praznina u
transpoziciji (EIONET). Savezni plan upravljanja otpadom Federacije Bosne i
10
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
110
Hercegovine (2011-2016) je nastao 2011. godine, postavljajući opisne ciljeve kao što
su ukupni kapacitet za odlaganje otpada do 2016. godine. On takođe ima za cilj
zatvaranje svih divljih deponija, sanaciju lokacija i povećanje selektivne separacije,
reciklaže i pretvaranja otpada u energiju.
Projekti upravljanja otpadom su realizovani uz međunarodnu saradnju. Između
2011-2014. godine Svetska banka pomaže zemlji u sanaciji i izgradnji šest regionalnih
deponija. Projekti su takođe realizovani uz podršku Švedske agencije za međunarodni
razvoj i saradnju (Sida) i EU Phare programa. U 2007. godini, ministarstvo nadležno za
upravljanje otpadom je počelo prikupljanje papira i kartona, plastike (PET) i konzervi
u tri opštine, sa učešćem od 85.000 stanovnika i 30.000 studenata, koji su volontirali
za prikupljanje otpada. Prikupljanje malih količina papira, u gradu Maglaju i
prikupljanje metalnih ostataka u gradu Doboju su pokrenute, a uspostavljen je novi
centar za separaciju otpada u Doboju. Uprkos ovim pozitivnim akcijama, učešće svih
lokalnih aktera treba da se unapredi.
Profitabilnost projekata, takođe, treba da bude ocenjena u cilju podsticanja
investicija iz privatnog sektora u separacije otpada, reciklažu i pretvaranja otpada u
energiju. “Let’s Do It” inicijativa se, takođe, sprovodi u Bosni i Hercegovini: poslednje
čišćenje organizovano u Sarajevu bilo je 18. marta 2013. godine, uz učešće 47,970
volontera iz 107 opština, koji su prikupili na 5 tona otpada.
Kosovo* ima populaciju od 2,20 miliona stanovnika, sa ekonomijom zasnovanoj
na uslugama (64,5 odsto), industrijskim aktivnostima (22,6 odsto) i poljoprivredi (12,9
odsto). Ona je u tranziciji i većina njene teritorije ima samo delimičnu međunarodno
priznanje. Neodgovarajuće upravljanje otpadom je jedan od glavnih faktora
povećanja gubitka zemljišta na Kosovu *. Sektor otpada doprinosi 3 odsto ukupne
GHG, a u 2009. godini sektor emituje 292,9 CO2-eq. Emisije dolaze iz tretmana i
ispuštanja otpadnih voda na prvom mestu, drugo od odlaganja čvrstog otpada, a
treće iz otvorenog spaljivanja otpada (UNDP na Kosovu 2012). Tokovi otpada na
Kosovu* mogu se klasifikovati kao kućni otpad 18 odsto (35,3 odsto organski, staklo
21 odsto, 11 odsto drveta, plastike 9,4 odsto, 9,3 odsto metala, tekstila 8,3 odsto, a
ostali 5,3 odsto); komercijalni otpad 12 odsto; građevinski otpad (izgradnja i rušenje)
10 odsto; pepeo i mulj 45 odsto i druge vrste 18 odsto. Dnevni prosek generisanja
otpada je 2,05 kg po glavi stanovnika. Nacionalno, prosečna pokrivenost uslugama
sakupljanja otpada je 42 odsto u 2007. godini, a 39 odsto u 2008. U Prištini, je viša
stopa (64 odsto) u poređenju sa ruralnim sredinama (10 procenata). U 2009. godini,
26 od 29 opština su imale otvorene deponije. Mešoviti otpad se odlaže na ovim
lokacijama uključujući i medicinski otpad. Kosovo* je potpisnica Bazelske Konvencije.
Prikupljači se često vide na deponijama, gde prikupljaju limenke, papir, plastiku i
metal. U 2009. godini 110 žarišta je otkriveno na Kosovu*. U aprilu 2013. godine je
registrovano ukupno 1.623 divljih deponija, kao deo “Let’s Do It” inicijative, koja je
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
uključila volontere iz različitih javnih i privatnih subjekata. U 2007. godini generisano
je ukupno 548.900 tona opasnog otpada.
Kosovo* je u vrlo ranoj fazi u smislu usklađivanja sa standardima EU i kapaciteta na
lokalnom nivou, koje se odnose na otpad, reciklažu (26 kompanija prikuplja različite
materijale), pravilan tretman i odlaganje su veoma niske (EK - KS 2013). Ipak, Kosovo* ima
18 administrativnih uputstava o različitim vrstama otpada i upravljanju (EIONET 2012).
Nacrt Kosovske Strategije upravljanja otpadom (2011-2021) postavlja ciljeve za
poboljšanje 19 aspekata upravljanja otpadom; do 2011. godine, prikupljanje
komunalnog otpada moralo je dostići 50 odsto, do 2013. 70 procenata, a do 2016. 80
odsto, a od 2021. godine 90 procenata. U odnosu na razdvajanje otpada, cilj od 20 odsto
morao je da bude postignut do 2013; 30 odsto do 2016, a 50 odsto do 2021. godine. Što
se tiče tretmana otpada, cilj od 10 odsto trebalo bi da bude postignut do kraja 2011; 20
odsto do 2013, 35 odsto do 2016, a 40 odsto do 2021. godine. U pogledu pravilnog
odlaganja otpada, cilj od 90 odsto mora biti ispunjen do 2011, 80 odsto do 2013, 65
odsto do 2016, a 60 odsto do 2021. godine. Konačno, u smislu iznosa deponije
organskog otpada, cilj je bio 95 procenata u 2011, 80 procenata u 2013, 70 procenata u
2016, a 40 odsto do 2021. godine. Kosovo* nema regionalne planove (EIONET 2012).
Od 2004. godine Kosovo* je dobilo podršku od raznih međunarodnih organizacija:
Nemačka tehnička saradnja GTZ, na primer, podržala je rehabilitaciju deponije Suve
Reke, a u 2007, 2008. i 2009. je još šest projekata realizovano za poboljšanje uslova na
deponijama. EU je podržala Kosovo* u 11 projekata zatvaranja i rehabilitacije deponija.
Do 2009. godine, Agencija za zaštitu životne sredine Kosova (KAZS) je sprovela pet
prioritetnih projekata za izgradnju objekata za skladištenje opasnog otpada,
rehabilitaciju starih deponija i proširila sakupljanje i ponovno korišćenje organskog
otpada u domaćinstvima. Za period od 2014-2018. godine Američka agencija za
međunarodni razvoj (USAID) će obezbediti pomoć́ za izgradnju institucionalnih
kapaciteta za poboljšanje usluge javnog sakupljanja otpada. Između 2002. i 2003.
godine, Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC)
realizuje pilot projekat o razdvajanju otpada u domaćinstvima. Godine 2001. razne
nevladine organizacije promovišu prikupljanje i reciklažu aluminijuma. NVO Ideje za
partnerstvo je nedavno pokrenula dva vezana projekta: Reci NE plastičnim kesama,
koji promoviše korišćenje tekstilnih kesa i Kupujte dobro-uradite dobro, koja
promoviše mikro-finansiranje tekstil torbi i drugih proizvoda od sekundarnih sirovina
(Ideje za partnerstvo 2013. godine). Kosovo* je, takođe, deo “Let’s Do It” inicijative, a
Konferencija inicijative, “Očistite svet” 2014. će se održati u februaru u Prištini.
Ovogodišnja aktivnost čišćenja je privukla 132.000 volontera.
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ima populaciju od 2,08 miliona, sa
ekonomijom zasnovanom na trgovini. Doprinosi BDP po sektoru su usluge 62,8 odsto,
industrija 25,8 odsto, a poljoprivreda 11,4 odsto. Sektor otpada doprinosi 6 odsto
111
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
112
emisije GHG. U 2009. godini ukupna emisija metana bila je 880,85 CO2-eq, a 86-89
odsto od tih emisija su bili sa deponija čvrstog otpada. Godišnja količina otpada po
stanovniku u 2011. bila je 375kg (EEA 2013). Tokovi otpada se sastoje od 26 odsto
organskog otpada; 11,0 odsto papira i kartona; 9,6 odsto plastike; 3,5 odsto stakla; 2
odsto tekstila i metala; 2,2 odsto kompozitnih pakovanja i 7,5 odsto drugih vrsta
otpada; zajedno sa 30 odsto mešovitih čestica, od kojih su 18 odsto potencijalno
biorazgradive. Pored toga, 12.000 tona e-otpada je generisano u 2009. (Ignatova 2012).
Pokrivenost službe naplate u 2011. bila je 77 odsto, a u 2012 je deponovano ukupno
99,74 odsto otpada, preostalih 1,26 odsto se reciklira ili kompostira. U 2010. godini 500
tona industrijskog opasnog otpada je ilegalno deponovano, a 27.525 tona otpada se
ilegalno odlaže u zemlji u 2009. “Let’s Do It” inicijativa je mapirala oko 1.440 divljih
deponija. Reciklaža ambalažnog otpada napreduje: 2,625 tona otpada reciklirano je u
2011, a 3.054 tona je izvezeno za reciklažu. Prema izveštaju, u 2013. 5,680 tona otpada
se reciklira, što odgovara količini od 11 odsto ukupnog ambalažnog materijala na
tržištu. Stope reciklaže za svaki materijal su: 19 odsto za plastiku, 17 odsto za papir i
karton, 3 odsto za metal, a manje od 1 odsto za staklo. Sadašnji procenti za reciklažu
mogu se smatrati potcenjenima, jer se procenat recikliranih materijala za pakovanje
ne prijavljuje. U 2007. generisano je ukupno 9.000 tona opasnog otpada.
Zakon o otpadu (2004. godina) sadrži tri prioriteta: smanjenje količine otpada,
smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i poboljšanje tehnologije
i eko-dizajna, smanjenje pakovanja i povećavanje ponovne upotrebe, reciklaže i
aktivnosti za pretvaranje otpada u energiju. Vlada je usvojila više od 14 zakona i
nacionalnih akata, koji regulišu posebne tokove otpada u periodu 2007-2011. U pogledu
instrumenata politike, Nacionalna strategija za upravljanje otpadom 2008-2020. godine,
definiše dugoročne potrebe, kao i potrebna poboljšanja u oblasti sprovođenja
zakonodavstva. Ona predstavlja procenu trenutnog stanja upravljanja otpadom i
postavlja smernice za prioritetne akcije do 2020. godine. Ona, takođe, promoviše
saradnju među zainteresovanim stranama i realizaciju zajedničkih projekata. Nacionalni
plan upravljanja otpadom 2009-2015. godine, postavlja ciljeve i mehanizme upravljanja
za poboljšanje upravljanja otpadom. Među ciljevima su da 90 odsto komunalnog
otpada treba da bude prikupljeno do 2014, a nivo razdvajanja opasnog i neopasnog
otpada da dostigne 100 odsto do 2010. Što se tiče deponija, 100% opasnog otpada
mora biti prikupljeno u 2014. i može biti smešten u privremenim objektima, ali do 2014.
polovina svih deponija moraju da ispunjavaju standarde EU. Do 2014. cilj za smanjenje
emisija gasova staklene bašte iz aktivnosti odlagališta je 25 odsto, a do 2027. predviđena
redukcija organskog otpada, koji ide na deponije je 65 odsto.
U 2010. regionalne mreže za tretman i odlaganje otpada objekata su osnovane u
formi javno-privatnog partnerstva u dva makedonska regiona. Izgradnja postrojenja
za sakupljanje i preradu otpada i deponija su predviđene, od čega će imati koristi
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
200.000 stanovnika. Remedijacija kontaminiranih lokacija i 23 neusaglašene deponije
su takođe prioritet vlade. Projekat “Svi smo u ciklusu” je imao za cilj da se uspostavi
uspešan model selekcije otpada i prikupljanje PET ambalaže u srednjim školama u
Gostivaru. Cilj je bio da se prikupi 14.400 kg plastike, čime je sačuvano 480 m3
deponije. “Let’s do it” inicijativa je veoma aktivna u zemlji, događaj čišćenja je održan
u 2013. godini, a u oktobru 2012. ukupno 55.000 volontera je prikupilo 210 tona
otpada sa 440 lokacija. REC je doprineo inicijativi, obezbeđujući edukativne materijale
u obliku svog obrazovnog alata “Zeleni paket”. 2004. godine, udruženje “Izgrev”, u
saradnji sa REC-om, su realizovali projekat čišćenja ruralnih regija, zaustavljanje
nelegalnog odlaganja otpada u gradu Sveti Nikola i podizanje svesti javnosti o
pitanjima upravljanja otpadom. Sledeći principe Aarhuske Konvencije projekat je
takođe imao za cilj da promoviše učešće javnosti u izradi Strategije upravljanja čvrstim
otpadom (REC 2004). U 2013. godini, postojala su četiri entiteta za tretiranje
ambalažnog otpada: Pakomak, Euro-Ekopak, Ekosajkl and Eko Pak Hit.
Crna Gora ima 653.474 stanovnika, a njena ekonomija se zasniva na uslugama (87,
9 odsto) i industriji (11, 3 odsto), uz poljoprivredu, koja doprinosi sa manje od 1 odsto
BDP. Sektor otpada doprinosi 2,3 odsto ukupne emisije GHG (početna komunikacija
prema UNFCCC 2012). Proporcije otpada po tokovima su: organski otpad 28 odsto;
papir i karton 18 odsto; plastika 12 odsto; staklo 8 odsto; tekstil 5 odsto; metali 4 odsto
i druge vrste otpada 25 odsto. Dnevna količina generisanog otpada po stanovniku u
2012. godini bila je 1,23 kg, što je za 6,1 odsto manje, nego u 2011. godini (Zavod za
statistiku Crne Gore 2012). Upravljanje otpadom ostaje izazov za zemlju, zbog
ograničenih kapaciteta odgovornih subjekata, zastarele tehnologije za sakupljanje
otpada, slabe infrastrukture za odlaganje otpada, kao i nedovoljnog akcenta na
promociji separacije otpada i održive potrošnje u društvu. Podaci Zavoda za statistiku
Crne Gore za 2012. godinu, pokazuju stopu pokrivenosti usluga sakupljanja otpada
od 74 odsto. Prema podacima UNDP, bilo je 170 divljih deponija 2013. godine, mnoge
od njih u velikim gradovima kao što je Podgorica (33), Kotor i Tivat (32) i Berane (26).
U 2007. godini, godišnja količina opasnog otpada bila je 192.000 tona. Crna Gora je
postala potpisnica Bazelske konvencije 2006. godine.
Zakon o upravljanju otpadom iz 2008. godine je uspostavio nadležnosti entiteta
u sektoru otpada. On reguliše planiranje upravljanja otpadom i uslove za sakupljanje,
transport, tretman, skladištenje i odlaganje. Razni nacionalni akti regulišu i principe za
upravljanje posebnim tokovima otpada. Uredba o kriterijumima, visini i načinu
plaćanja naknade za aktivnosti upravljanja otpadom integriše princip “zagađivač
plaća”, propisujući troškove preventivnih mera i oporavka. U pogledu instrumenata
politike, Strategija upravljanja otpadom se zasniva na Nacionalnoj politici upravljanja
otpadom iz 2004. godine; Nacionalnoj strategiji upravljanja medicinskim otpadom
(2008) i na republičkom nivou Strateškom master planu za upravljanje otpadom
113
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
11
(2005). Nacionalni plan za upravljanje otpadom (2008-2012), predviđa srednjoročne
ciljeve za postizanje racionalnog i održivog upravljanja otpadom u zemlji. Plan
obuhvata dugoročne i kratkoročne mere, finansijske procene za sprovođenje, definiše
odgovorne institucije i uključuje podizanje svesti javnosti o integrisanom upravljanju
otpadom. Jedino ograničenje ovih dokumenata je da oni nemaju indikativne ciljeve
u pogledu selektivnog prikupljanja, reciklaže, tretmana i konačnog odlaganja. Kako
se navodi u Izveštaju o napretku iz 2013. godine, trebalo bi da postoji veća podrška
vlade za reciklažu i separaciju otpada, uprkos investicijama potrebnim za poboljšanje
deponija. Saradnja između vlade i preduzeća za prikupljanje otpada treba da bude
ojačana, zajedno sa naporima da se prikupljaju podaci o posebnim tokovima otpada,
kao što je građevinski otpad.
U poslednjih nekoliko godina, preduzete su razne aktivnosti da se poboljša
planiranje upravljanja infrastrukture za otpad u Crnoj Gori. EU podržava Ministarstvo
održivog razvoja i turizma u pripremi i sprovođenju nacionalnih i lokalnih planova
upravljanja otpadom. U planu su studije izvodljivosti, procene uticaja na životnu
sredinu i kratkoročna priprema investicionog programa za projekat, koji se fokusira na
regionalne deponije za opštine Nikšić, Plužine i Šavnik. Regionalna kancelarija za
Jugoistočnu Evropu za međunarodni inženjering, arhitekturu, konsalting i
informacione tehnologije, kompanija EPTISA, je takođe uključena u pripremu i
implementaciju Nacionalnog strateškog master plana. Tokom 2013. godine, Svetska
banka je realizovala projekat o upravljanju industrijskim otpadom i projekat za procenu
uticaja na životnu sredinu i društvo, za sanaciju pet kontaminiranih lokacija. U aprilu
2013. godine, EPA je provela kampanju za prijavu nelegalnih odlagališta u Crnoj Gori.
Srbija ima populaciju od 7.24 miliona stanovnika, sa ekonomijom zasnovanom na
uslugama (60,7 odsto), industrijske aktivnosti kao što su rudarstvo, metalurgija i
hemikalije (31,7 odsto) i poljoprivreda (7,6 odsto). Sektor otpada doprinio je sa 4 odsto
emisija GHG u 2010. godini, 18.55 odsto emisije metana (80,22 Gg). U 2009. godini,
dnevna količina otpada generisanog po stanovniku bila je 0,87 kg, a ukupna godišnja
količina čvrstog komunalnog otpada u 2009. bila je 2.374.374 tona. Organski otpad je
dominantna struja (37,6 odsto), zatim plastika (15,7 odsto, koja sadrži 5,6 odsto kesa;
3,3 procenata tvrde plastike, a 3,7 odsto plastične ambalaže). Ostali tokovi uključuju
vrtni otpad (12,1 odsto), karton (6,1 odsto), staklo (5,4 odsto), papir (5,3 odsto), metali
(1 odsto) i fine čestice (7,8 procenata). U 2007. godini, ukupno je generisano 460.000
tona opasnog otpada, a u 2009. ukupno 30.000 tona e-otpada (Ignatova 2012). Prema
Nacionalnoj strategiji o otpadu Republike Srbije (2009-2019), 334.500 tona ostataka
je reciklirano u 2009. godini. Iako ovo može da se smatra kao pozitivan pokazatelj,
potrebno je veće ulaganje u separacije otpada i reciklažu. Pokrivenost servisa
prikupljanja porastao je za 6 odsto u 2013. (do 78 odsto), mada još uvek postoji
premalo, neadekvatno, distribuiranih kontejnera, neodgovarajuća vozila za prevoz
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
otpada i nedovoljno učestalo prikupljanje. Jedan od razloga za to je niska naknada za
usluge odvoženja otpada. Postoji oko 3.500 nekontrolisanih odlagališta, a samo 3, 5
odsto generisanog otpada se odlaže na sanitarne deponije (Vujić i sar. 2013). Prije
2009. godine, finalne deponije u Srbiji nisu bile u skladu sa standardima EU i ne postoji
sistem za prikupljanje ili tretman deponijskog gasa.
Zakon o upravljanju otpadom (2009. godina) postavlja okvir za aktivnosti
upravljanja otpadom, u skladu sa standardima EU. Prvi Zakon je nastao 2003. godine,
sa ciljem potpunog usklađivanja sistema upravljanja otpadom sa EU Direktivom o
otpadu. U 2008. godini, Strategija je revidirana i dalje promene su napravljene u cilju
postizanja usaglašenosti sa standardima EU. Zakon o upravljanju otpadom prati
principe održivog razvoja, hijerarhiju otpada, sigurnost, regionalni pristup upravljanja
otpadom, kao i načelo “zagađivač plaća”. Naredni ciljevi su sadržani u različitim
instrumentima politike: do 2014. godine 30 odsto ambalaže treba reciklirati; između
2012. i 2016. godine treba da bude smanjenje za 25 odsto u iznosu biorazgradivog
otpada poslatog na deponije; sa smanjenjem 50 odsto do 2019. i smanjenjem od 65
odsto do 2026. godine. Treba podići javnu svest, u cilju podsticanja prevencije
stvaranja otpada. Godine 2009. je usvojen Akcioni plan, koji se zasniva na tri stuba:
privredni rast, socijalna ravnoteža i zaštita životne sredine. U pogledu ekonomskih
instrumenata za smanjenje otpada, Vlada RS je predložila primenu poreza na deponije
i uvođenje eko-takse na pakovanje proizvoda. Usvojena je Strategija za čistiju
proizvodnju, kako bi se sprečilo stvaranje industrijskog otpada.
Sida je nedavno podržala Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog
planiranja u projektu Izgradnje kapaciteta zaposlenih u okviru Odeljenja za
upravljanje projektima, da se opštine i preduzeća obezbede sa alatima za poboljšanje
planiranja upravljanja otpadom. U okviru istog projekta, Sida pruža finansijsku pomoć
za unapređenje infrastrukture i usluga upravljanja otpadom, na primer, da se proširi
obuhvat opštinskih usluga sakupljanja otpada na 75 odsto, da se poveća stopa
oporavka i recikliranje otpadne ambalaže do 25 procenata, da se poboljša tretman
opasnog otpada i na regionalnom i na lokalnom nivou, kao i da se povećaju investicije
u sektoru otpada (Sida 2013). Organizacije civilnog društva su, takođe, preduzele
aktivnosti na promeni stavova ljudi u upravljanju otpadom. Projekat “Lokalne akcije
za održivost”ima za cilj da promeni strukturu potrošnje među stanovništvom opštine
Novi Beograd. Projekti kao što su “Neću plastičnu kesu”, “Zelena Eko-kanta” i
“Recikliranje ka održivom Paraćinu”, promovišu smanjenje količine otpada (REC Zeleni
paket online). Recan fond je takođe podržao projekte, kao što su“Korpe za čisti grad”,
“Kampanja za separaciju otpada u Zrenjaninu” i “Reciklaža smanjuje siromaštvo”.
Projekat “Upravljanje otpadom za unutrašnju plovidbu na Dunavu” (VANDA), se
fokusira na prikupljanje različitih tokova otpada u prihvatnim objektima duž Dunava,
11
uključujući i šest stanica u Srbiji. Organizacija za industrijski razvoj Ujedinjenih nacija
(UNIDO) realizovala je pilot projekat sa različitim sektorima industrije u Srbiji za
smanjenje otpada u okviru Strategije za čistiju proizvodnju.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Prakse nelegalnog otpada: Odlaganje i odvoz
11
Procenjuje se da je u svetu ilegalno odloženo 98.995.672 tona otpada u 2012. godini.
Prema bazi podataka “Let’s Do It” inicijative, Albanija, Bosna i Hercegovina i Bivša
Jugoslovenska Republika Makedonija negalno su odložile 118.855 tona otpada u
2009. godini. Iz pregleda po zemljama (iznad) jasno je da je nezakonito odlaganje
otpada uobičajena praksa. Npr. 2013. godine je identifikovano 1.623 nelegalnih
deponija na Kosovu* i 170 u Crnoj Gori. Prema (Vujić et al. 2013), ima oko 3.500
neusklađenih deponija u Srbiji, uključujući i divlje deponije.
Sistemi upravljanja otpadom, u ovim zemljama, se uglavnom oslanjaju na
najmanje poželjnu opciju u hijerarhiji otpada. Potrebne su drastične nadogradnje
infrastrukture za tretman i odlaganje otpada, u zemljama Jugoistočne Evrope, da bi
bile usklađene sa standardima EU. Postojeće deponije na otvorenom, treba da budu
zatvorene, a ilegalno odlaganje otpada sprečeno, dok je aktivnostima sakupljača na
odlagalištima otpada, potrebno da se bave mere socijalnog uključivanja (stvaranje
sistema za prikupljanje“od vrata do vrata”i osnivanje centara za prikupljanje), da bi se
uspešno smanjile nelegalne aktivnosti na deponijama i povećalo recikliranje i tretman
oporavka. Vlasti treba da preduzmu mere identifikacije divljih deponija i preuzimanje
izveštaja o čišćenju deponij, a od članova i grupa civilnog društva. To su daleko od
dovoljnih mera za rešavanje problema, iako su takve aktivnosti pozitivni pokazatelji
da građani postaju sve više svesni problema upravljanja otpadom u SEE regionu.
Nezakonito odllaganje i “trgovina” (nelegalna špedicija) otpada su međusobno
povezane i mogu se posmatrati kao deo organizovanog kriminala. Napuštena
industrijska postrojenja, površinski kopovi i jame, se pretvaraju u divlje deponije, a
kriminalci su uključeni u prikupljanje, prevoz i oporavak otpada. Pošiljke nelegalnog
otpada su jedna od najbrže rastućih oblasti organizovanog kriminala u Evropi, zbog
niskog rizika i visokog profita. Sve je veća potražnja za uslugama nelegalnih
odlagališta, jer se uvode strožiji propisi, a cene za tretman i odlaganje otpada rastu.
Podaci o ovoj vrsti kriminala su ograničeni, tj. većina informacija dolazi iz vesti,
Agencije za provođenje zakona Evropske unije Europol i organizacija aktivnih u borbi
protiv negalnog transporta otpada. Otpad može biti veoma profitabilan za
involvirane kriminalce, izazivajući ozbiljna zagađenja i negativne uticaje na životnu
sredinu, zbog neodgovarajućeg tretmana i odlaganja opasnog otpada (Zero Waste
Europe 2012). Komunalni i industrijski otpad se preselio u EU, dok se elektronski i
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
opasni otpad obično isporučuje Africi i Aziji (EUROPOL 2013). Npr. u Severoistočnoj
Evropi, 134.000 tona otpada je bačeno u velike šljunkare 2011. godini, a Europol je
identifikovao države članice EU u Centralnoj Evropi kao tranzitne zemlje i kao najviše
pogođene unutrašnjom trgovinom EU otpada. Postoje dokazi da se 70 odsto
evropskog otpada isporučuje preko Holandije i ilegalno se transportuje u zemlje u
razvoju (Hanfman 2012). Kompanije mogu maskirati opasni otpad, kao sekundarnu
sirovinu i baliraju ga zajedno sa drugim vrstama otpada. Takođe, se može maskirati i kao
donacija (Hanfman 2012). Opasni otpad se isporučuje iz Južne Evrope u SEE, Rumuniju
i Mađarsku, kao i druge države članice. Prema dokumentarcu “Toksična Evropa”, koji
prikazuje nezakonite prakse upravljanja otpadom u Evropi, carinski organi u
Antverpenu (jedna od najvećih luka u Evropi), kontrolišu samo 2 odsto dolaznog
otpada i 1 odsto odlaznog otpada, kao i 225 miliona tona otpada, koji se tretira u EU
(Zero Waste Euope 2012). Međunarodna krivična policija organizacije Interpol, trenutno
implementira projekat Suprotstavljanje WEEE nelegalnoj trgovini, u okviru kog prate
nelegalne pošiljke i odlaganje otpada električne i elektronske opreme.
Nelegalne pošiljke otpada iz Italije su identifikovane u Albaniji, uključujući i
opasni otpad, olovne akumulatore, lekove sa isteklim rokom trajanja i ostatke nafte.
Godine 2007. je 2.500 tona otpadnog ulja nelegalno isporučeno iz Italije u Albaniju,
uprkos zabrani uvoza otpada iz 2003. (sa izuzetkom slučajeva sa posebnim
dozvolama). Godine 2009. Italija izvozi u Albaniju 2 tone otpadnih boja i lakova, 200
kg elektronskog otpada, 500 kg toksičnih olovnih akumulatora, 50 kg otpada sa
sadržajem žive, 1.500 tona nafte i 760 kg iskorišćenog jestivog ulja (Enes 2012).
Godine 2012. slučaj, koji uključuje francusku vladu u odnosu na pošiljku od 588 tona
opasnog otpada iz Francuske u Albaniju na tretman. EU je kasnije pojasnila da je
pošiljka otišla u Njemačku, ne u Albaniju na tretman (Balkan insight 2012). U julu
2012. godine, italijanske vlasti u Bariju prikupile su 21 tonu neopasnog otpada, koji
se isporučuje u Albaniju bez potrebne dozvole (Balkan insight 2012). U oktobru 2013.
godine, premijer Albanije je dao javnu izjavu u vezi sa nelegalnim isporukama
otpada, najavljujući da je albanski parlament potpuno zabranio uvoz otpada (Imeri
2013). Informacije u vezi sa drugim uključenim zemljama Jugoistočne Evrope su
veoma ograničene. U Bosni i Hercegovini je bilo pokušaja da se nelegalno prevezu
akumulatori za Hrvatsku, ali su hrvatske vlasti vratile otpad. Nema pronađenih
informacija u pogledu nezakonitih aktivnosti otpadom na Kosovu*, mada su
predstavnici vlade učestvovali u inicijativama za borbu protiv nelegalnog transporta
otpada, kao i drugih krivičnih dela protiv životne sredine. Godine 2006. u BJR
Makedoniji je bio slučaj u vezi sa uvozom 296 tona metalnog otpada iz Srbije. Pošiljka
je vraćena u Srbiju, jer je nivo radioaktivnosti bio veći od dozvoljene za BJR
Makedoniju (Petković, 2006). Godine 2011. vlasti iz obe zemlje, kao i predstavnici
11
Crne Gore, su učestvovali u projektu Evropski otpad izvršne mere, tj. zajednička
kontrola pošiljki otpada, koju realizuje EU mreža za implementaciju i sprovođenje
zakona životne sredine (IMPEL).
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Završna reč
11
Razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje otpadom u odabranim zemljama
Jugoistočne Evrope će zavisiti od njihove sposobnosti da reše postojeće izazove. Prvi
problemi, koje treba rešavati su nizak nivo javne svesti o održivoj potrošnji i
proizvodnji, kao i nedostatak kampanja sa fokusom na smanjenje i prevenciju
količina otpada. Viši nivo učešća javnosti je ključan za promenu stavova o proizvodnji
otpada. Drugo, treba podsticati separaciju otpada (na samom izvoru i preko
uspostavljanja sabirnih centara). Treće, usluge sakupljanja otpada se moraju
obezbediti za celokupnu populaciju. Prosečna pokrivenost sakupljanja otpada u
odabranim zemljama SEE je trenutno 68 odsto, sa značajnim razlikama između viših
gradskih stopa naplate i uglavnom deficitarnih usluga u ruralnim područjima. U
principu, postoje neadekvatni ekonomski, tehnički i ljudski kapaciteti za primenu
sistema upravljanja otpadom. Postoje različiti nivoi strateškog planiranja u regionu,
tj. neke zemlje imaju nacionalne strategije sa definisanim ciljevima i instrumentima
politike na opštinskom nivou, kako bi proveli i dostigli standarde EU, dok druge
zemlje nemaju jasne ciljeve ili rokove za realizaciju plana. Nelegalne prakse
upravljanja otpadom (odlaganje i isporuka) su široko rasprostranjene, a veliko
oslanjanje na deponije mora biti smanjeno. Zemlje moraju da naprave veće napore
kako bi uskladile svoje sisteme upravljanja otpadom sa EU standardima, u skladu sa
svojim finansijskim mogućnostima. Pravilna orijentacija ka istraživanju i otkrivanju
novih troškova i efikasnih tehnologija je takođe od suštinskog značaja. Ovo će
omogućiti odabranim zemljama Jugoistočne Evrope, da identifikuju pristupačna
rešenja za njihove probleme upravljanja otpadom i staviće ih na put ka integrisanim
i ekološki zdravim praksama upravljanja otpadom.
Maria Beatriz Rosell Perez
je niži ekspert u Regionalnom centru za zaštitu životne
sredine za Centralnu i Istočnu Evropu i trenutno radi u tematskom području
Čista energija i Inicijativa za bezbednost životne sredine.
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
Baggi, Guia (2012). “Talijanski otrovni otpad u Albaniji.” Tranzicija Online: Regionalna
obaveštajna služba, 29. oktobar 2012.
Hanfman, E. (2012). Sveobuhvatna procena nelegalnog odlaganja otpada
Ignatova, E. (2012). E-otpad na Balkanu. IPA Projekat 227089, Civilno društvo, Partnerske akcije.
Pašalic, V, A. Udovičić i M. Buljan (2006). Opis slučaja nelegalnog prometa. Radionica o
nelegalnom prometu, Bratislava, Oktobar 3.–5., 2006.
Petković (2006). Radionica o nelegalnom prometu, Bratislava, Oktobar 3.–5., 2006.
REC (2004). NGO Pristup upravljanju otpadom
SIDA (2013). Projektni dokument, Program podrške ekološkoj infrastrukturi (SIDA-MEMSP-IMG)
Predlog programa juli 2011 – juli 2013. godine
Slushaj, S. i O. Arapi (2012). Situacija u upravljanju otpadom u Albaniji: Načini za unapređenje.
Centar za studije, korišćenje i upravljanje prirodnim resursima u saradnji sa Pontis Fondacijom i
Balkanski fondom za slovačke javnu politiku, Tirana, avgust 2012, str.73–98.
Srivastava, P., K. Kulshreshtha, C. Mohanty, P. Pushpangadan i A. Singh (2005). “SWOT-analiza za
uspješno upravljanje komunalnim čvrstim otpadom u Lucknow, Indija.” Upravljanje otpadom
(25): 531–537.
Vujić, G., D. Ubavin i D. Milovanovic (2013.). EU hijerarhija u upravljanju otpadom i izazovi
upravljanja otpadom u Srbiji. Fakultet za tehničke nauke, Univerzitet Novi Sad, Srbija.
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
Reference
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
Balkan Insight (www.balkaninsight.com)
EPTISA (www.eptisasee.com)
European Commission Waste Directorate-General
http://ec.europa.eu/environment/waste/index.htm
European Environment Agency (www.eea.europea.eu)
European Topic Centre on Sustainable Consumption and Production. Waste management plans.
(http://scp.eionet.europa.eu/facts/factsheets_waste/2011_edition/wastemanagementplans)
Europol (www.europol.europa.eu)
Independent Balkan News Agency (www.balkaneu.com)
International Solid Waste Association (www.iswa.org)
Let’s Do It initiative (www.letsdoitworld.org)
PPNEA (www.ppnea.org/projects.html)
The Ideas Partnership (www.theideaspartnership.org)
UNECE (www.unece.org)
Zero Waste Europe (www.zerowasteeurope.eu)
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Web-stranice
11
120
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
M a r i a B e at r i z R o s e l l Pe re z
POgLAvLJe 9
Razvoj obnovljive energije
u Centralnoj i Istočnoj
i Jugoistočnoj Evropi
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
A n a m a r i a S t ro i a
ANAMARIA STROIA
121
122
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
A n a m a r i a S t ro i a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Proizvodnja električne energije na bazi obnovljivih izvora energije postaje značajan
faktor u elektroenergetskim sistemima. Globalna potražnja za obnovljivim izvorima
energije je porasla u poslednjih nekoliko godin,a procenjeno je da obnovljivi izvori
energije snabdevaju 19 odsto globalne potrošnje energije u 2011. godini, sa malo
manje od polovine već tradicionalne biomase. Korisna toplotna energije iz
savremenih obnovljivih izvora je procenjena na prosečno 4,1 odsto ukupne finalne
potrošnje energije, dok hidroenergija daje oko 3,7 odsto električne energije, vetar,
solarna, geotermalna, biomasa i biogoriva su procenjena na 1,9 odsto.
Ukupan kapacitet obnovljive energije u svetu je premašio 1.470 GV u 2012.godini,
što je povećanje od oko 8,5 odsto od 2011. godine. Kapacitet hidroelektrana porastao
je za 3 posto, procena 990 GV, dok su ostali obnovljivi izvori energije povećani za
21,5 odsto, na 480 GV. Globalno, energija vetra čini oko 39 odsto obnovljivih izvora
energije, sa dodatnim kapacitetom u 2012. godini, zatim hidroelektrane i solarni
fotonaponi (PV), svaki prosečno za oko 26 odsto.
Obnovljivi izvori energije (RES) čine nešto više od polovine ukupne neto dopune
kapaciteta za proizvodnju električne energije iz svih izvora u 2012.godini. Do kraja
2012.godine, činili su više od 26 odsto globalnog proizvodnog kapaciteta i
isporučuju približno 21, 7 odsto globalne električne energije, sa 16,5 odsto električne
energije koju pruža hidroenergija. Industrijski, trgovački i stambeni potrošači sve više
postaju producenti obnovljive energije u sve većem broju zemalja.
Obnovljive tehnologije su, uopšte, još uvek skuplje od proizvodnje na nuklearnoj
ili fosilnoj bazi. Ovo se uglavnom može objasniti činjenicom da ove tehnologije imaju
mnogo kraću istoriju razvoja u odnosu na tradicionalne oblike električne energije. U
obnovljivoj grupi, solarna tehnologija (PV) je najskuplja opcija za proizvodnju, iako je
u poslednjih 20 godina bilo impresivnih sniženja cena. Sa svakim dupliranjem
kumulativnog obima PV prodaje na tržištu, cena PV modula se smanjuje za 20 odsto,
zbog značajnog faktora napretka u vezi sa ovom tehnologijom. Prosečna cena PV
modula u Evropi sredinom 2011.godine bila je oko 1, 2 evra/W, što je oko 70 odsto
manje nego pre 10 godina. Zahvaljujući stalnim poboljšavanjima obima tehnologije i
ekonomije, postoji ogroman potencijal za generisanjem daljeg pada troškova: oko 50
odsto do 2020.godine. Može se očekivati da sa neprekidnim smanjenjem troškova,
obnovljive tehnologije, u određenom trenutku ona neće zahtevati finansijsku podršku.
Inherentni ciljevi politike, koji stoje iza velikih napora da se poveća udeo
obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije/proizvodnje, su da se poveća
sigurnost snabdevanja, održivosti i konkurentnost. Obnovljivi izvori energije su po
svojoj prirodi lokalni/nacionalni. U zemljama koje su neto uvoznici energije,
povećanje proizvodnje RES stoga može da zameni povećanje obima električne
energije i/ili uvoza fosilnih goriva, čime se smanjuje uvozna zavisnost, koja je često
praćena političkim i rizicima od promena cena. Što se održivosti tiče, obnovljive
A n a m a r i a S t ro i a
Uvod: globalni pogled na obnovljive izvore energije
123
tehnologije imaju zanemariv uticaj na životnu sredinu, uglavnom su povezani sa
proizvodnim procesima (delovi sistema, beton, putevi i sl). Što je najvažnije, u toku
njihovog rada ne emituju ugljen-dioksid. Obnovljiva industrija se često posmatra
kao jedan od vodećih inovativnih industrijskih sektora, koji doprinosi konkurentnosti
zemalja i vodi procesu razvoja tehnologije.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
A n a m a r i a S t ro i a
Obnovljiva energija u Centralnoj i Istočnoj evropi
12
U poslednjih pet godina, Centralna i Istočna Evropa (SEE) je doživela brze promene u
pogledu RES politike . Razgovori o obnovljivim izvorima, kao način da se dopuni
energetski miks u ovim zemljama, su počeli deceniju ranije, iako u praksi nije postignut
nikakav napredak. Situacija se promenila usvajanjem EU energetskog i klimatskog
paketa 2009.godine, kojim se postavljaju obavezujući nacionalni ciljevi za obnovljivu
energiju, kao sredstva za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Krajnji cilj je bio da
se poveća prosečan udeo obnovljivih izvora energije u zemljama Evropske unije, od 20
odsto bruto finalnoj potrošnji energije do 2020.godine (od nivoa 9,2 odsto u 2006.toj).
Nacionalni ciljevi se kreću od 10 odsto udela obnovljivih izvora energije na Malti, do 49
odsto u Švedskoj. Paket “energija i klima” obezbedio je važan politički signal za zemlje
EU i obilježio početak procvata u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Razni programi podrške su ustanovljeni u zemljama Centralne i Istočne Evrope,
koji, iako različiti po formatu, svi daju velikodušnu podršku investitorima, koji žele
da ulažu u projekte obnovljive energije (RES-E). Izvor finansiranja i podrška cenovnoj
šemi, je obično, kroz doplate uključene u račun za struju, potrošača energije. Načini
finansiranja se razlikuju od zemlje do zemlje. Litvanija i Slovenija, na primer, su među
mnogim zemljama čija šema podrške finansiranja za električnu energiju proizvedenu
iz obnovljivih izvora energije (RES-E), je preko specifičnih neporeskih nameta koje
plaćaju svi potrošači. Još jedan čest metod je primena doplatekoja se eksplicitno
navodi u računu za električnu energiju potrošača (npr. Holandija, Češka, Nemačka i
Austrija). Treći metod, obično se koristi u zemljama sa zelenim sistemom sertifikata
(npr. Velika Britanija, Poljska i Rumunija), je da se oporavljaju troškovi sistema podrške
u obliku viših cena električne energije. Troškovi kupovine potrebnih sertifikata ili
troškovi plaćanja naknade za zamenu razlike između stečenog i potrebnog broja
sertifikata, podiže cenu električne energije a da to nije eksplicitno navedeno u računu
za struju. Estonija uključuje troškove podrške finansiranja RES-E, u tarifama mreže,
dok Finska jednostavno pokriva ove troškove iz opštih poreza, što znači da se
finansijski teret pojedinca, ne zasniva na potrošnji električne energije.
Ovi programi podrške su privukli značajnu pažnju i interesovanje velikih
energetskih kompanija. Obzirom na velikodušnu prirodu takvih planova, u praksi je,
iza kulisa, nastala konkurencija među korisnicima koji imaju pravo da razvijaju
projekte RES-E i imaju obezbeđenu vezu sa mrežom.
GENERALNI ZAKLJUČCI
G
G
Uprkos trenutnoj ekonomskoj recesiji, potražnja za električnom energijom se
stalno povećava u regionu SEE, u poslednjih 20 godina, a očekuje se da će nastaviti
da raste tokom naredne decenije.
prestanak rada velikih objekata, u narednoj deceniji, će dovesti do potrebe
promene sopstvenih kapaciteta. Ovo pruža mogućnost za RES-E investicije, mada,
takođe, postoji rizik da su se neke zemlje obavezale, za mnogo narednih godina,
u visoko karbonske projekte.
SMANJENJE TROŠKOVA TEHNOLOGIJE
G
Sazrevanje tehnologija (uglavnom PV, u ograničenoj meri vetar) je dovelo do
brzog pada troškova. Velike investicije u drugim zemljama EU i nove pristupačne
kineske tehnologije, su doprinele značajnom padu cena tokom poslednjih
nekoliko godina. Niži troškovi će poboljšati dostupnost obnovljivih izvora energije
među potrošačima u regionu SEE. Pad cena i povećanje cena fosilnih goriva, znači
da obnovljive tehnologije postaju sve atraktivnije.
STRUKTURA TRŽIŠTA
G
Proizvodnjom električne energije u regionu, dominiraju velike državne kompanije,
koje posluju u velikim objektim, korišćenjem konvencionalnih energetskih
tehnologija, pretežno nuklearna i ugalj, sa visokim troškovima i često, značajnim
viškom kapaciteta. Ove kompanije imaju jak podsticaj da se suprotstave
fleksibilnijim investicijama. Ovi entiteti, u državnom vlasništvu, imaju značajan
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Ekonomske teme
A n a m a r i a S t ro i a
U mnogim zemljama SEE, finansijska podrška za razvoj RES-E projekata je
odobrena preko strukturnih fondova – obično preko sektorskog operativnog
programa “Povećanje ekonomske konkurentnosti”. Sredstva su privukla izuzetno
interesovanje, a broj finansijskih aplikacija ponekad prevazilazi raspoloživa sredstva
čak i po 20 puta. U nekim slučajevima, finansiranje iz drugih prioritetnih linija, je
preraspodeljeno na podršku razvoju obnovljivih izvora.
Krajem 2012. i početkom 2013. godine, nakon početnog rasta u regionu, došlo je
do zastoja. Nespremnost potrošača da plaćaju veće račune za struju, problemi sa
priključenjem i optužbe i nepoverenje u pogledu načina na koji su licencirani razvojni
programeri, bili su, između ostalih, različiti problemi, koji su uticali na sprovođenje
RES-E politike. Studija iz 2012. godine “Čista energija, finansijska rešenja: Centralna i
Istočna Evropa”, sastoji se od detaljne analize nedavnih dešavanja u pogledu
obnovljivih izvora energije u regionu, donoseći zaključke o ekonomskim pitanjima,
razvoju politike i finansijskim aspektima te naglašavajući prilike i slabosti u procesu.
12
uticaj na vladu, koju koriste da obeshrabre RES-E projekte, koji su često manji po
obimu i razvijeni i upravljani od strane igrača iz privatnog sektora.
G
G
G
A n a m a r i a S t ro i a
G
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Uprkos povezanosti zemalja i zajedničkog članstva u EU, postoji značajan prostor
da se napravi više regionalni pristup razvoju tržišta.
Interesovanje investitora je bilo veoma intenzivno u nekim regijama CEE.
Kvote za priključenje na mrežu su uspostavljene u nekoliko slučajeva, ali
transparentan i unapred definisan režim upravljanja redom dodeljivanja prava na
konekciju još uvek nedostaje. Ovi režimi treba da se razviju i objave u najkraćem
mogućem roku.
Razvoj politike
PRIHVATANJE OD STRANE POLITIČARA I POTROŠAČA
G
12
RES-E kritično zavise od pristupa mreži, naročito u svetlu njihove isprekidane
prirode. Ograničen pristup i nizak kapacitet prenosnih mreža i interkonekcija,
ometa integraciju obnovljivih tehnologija u regionu. Zato napore, koji se odnose,
na RES –E, treba fokusirati prvenstveno na identifikaciju mreže, umesto da budu
projekti generisanja. Projekti na nivou prenosa i distribucije treba da svoje
poslovanje i poslovanje mreže, rade na pametniji način.
G
G
G
U ovom sektoru dominiraju preduzeća u državnom vlasništvu, koja često drže
monopol na tržištu, inercija i interesi rade na blokiranju novih ulazaka na tržište.
To se donekle razmatra zbog zapošljavanja u tradicionalnim industrijama
proizvodnje energije. Nova industrija obnovljivih izvora energije, potencijalno
uključuje gubitak radnih mjesta u pojedinim oblastima, mada ovi gubici mogu
biti nadoknađeni dobicima na drugom mestu.
Postoji percepcija u regionu, da se privatizacija vrši od strane stranih investitora i
grupa, umesto od strane nacionalnih kompanija, što dovodi do sve većeg
neprijateljstva. Osim toga, tržišta čistih tehnologija su uglavnom izvan regiona i
preovladava stav da je jedini razlog što sezapadnoevropske države zalažu za
nisko-karbonsku politiku u regionu, je da prodaju svoje proizvode i kompanije.
Subvencije za fosilno gorivo i dalje postoje što čini uslugu konvencionalnim
preduzećima koja se baziraju na fosilnom gorivu.
Poljoprivredni lobiji, u nekim zemljama, se protive razvoju, pre svega biomase i
solarne energije, zbog konkurencije u pogledu korišćenja zemljišta.
PODSTICAJI VLADE
G
Ključni pokretač interesovanja investitora na RES tržištu je dostupnost vladinih
podsticaja. Određen broj planova je usvojen u celom regionu, na nacionalnom i
EU nivou, kako je gore navedeno.
G
Retroaktivne promene u regulatornom okviru su posebno štetne za poverenje
investitora Takvi potezi vlade mogu da investicije za investitore, na pojedinim
tržištima odvedu “van granica” na duže vreme.
Podsticaji za investiranje su uglavnom usmereni na investitore u kasnijim fazama
razvojnog ciklusa. Ulaganja u RES se često pokreću od strane manjih, češće
domaćih igrača, koji ne mogu imati pristup podsticajima, ili koji mogu odgovoriti
na različite stimuluse za razliku od vlasnika veće instalisane snage.
ADMINISTRATIVNA PITANJA, SEKTORSKA ZNANJA I VEŠTINE
G
G
G
Režimi licenciranja za RES-E u regionu su glomazni, blagovremeni i skupi.
Značajna racionalizacija procedura licenciranja mogu značajno poboljšati
investicionu klimu za ove projekte, koji će poboljšati sposobnost investitora da
brzo reaguje na tržišne uslove.
Vreme potrebno da se odobri dozvola i instalira RES-E proizvodna jedinica je
često znatno kraće, nego što je potrebno za proširenje i nadogradnju mreže,
potrebnog za masovne nove RES-E priključke. Za regulatore je, takođe,
uobičajeno da prvo usvoje efikasne podsticaje da podstaknu novu RES-E
generaciju, ali zanemaruju slične efikasne šeme naknada preduzeća za prenos i
distribuciju i za njihov razvoj mreže.
Nedostatak interesovanja može se podudarati sa nedostatkom sposobnosti za
upravljanje RES-E investicijama i srodnim planovima podrške. Ovo može da
doprinese dužim procedurama odobravanja i potencijalno, do neefikasnih
političkih inicijativa i nedostatka koordinacije.
Finansijski aspekti
G
G
Ključni element u razvoju RES-E u regionu, jeste dostupnost dovoljnog i
odgovarajućeg kapitala po odgovarajućoj ceni. Trenutno je cena kapitala za RESE projekte, visoka u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Iznad navedeno je povezano sa opštom situacijom na kreditnim tržištima, u vezi sa
finansijskom krizom i suverenim problemom dugova. Mnogi projekti u razvijenim
i u zemljama u razvoju, su nedovoljni i trenutno se bore da krenu napred.
A n a m a r i a S t ro i a
G
U poslednjih nekoliko godina smo videli značajne oscilacije u politici vlasti.
Uredbe i srodne cene “feed-in” tarifa (FIT) nisu baš predvidive, što je dovelo do
značajne nesigurnosti među potencijalnim investitorima. Tamo gde je investicija
bila jaka, u poslednjih nekoliko godina, često je bila vođena žurbom da se iskoriste
podsticaji od kojih tržište očekuje da budu kratkoročni (negovanje“žurba je zlato”
mentaliteta). Podsticajne strukture treba da budu dizajnirane dugoročno.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
12
G
A n a m a r i a S t ro i a
G
G
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
12
G
Ulaganje u Centralnu i Istočnu Evropu se često doživljava negativno, jer su prinosi
niski, a rizici visoki. Ovo se odnosi na neizvesnost investicione klime, nestabilnost
pravnih struktura i valutni rizik. Tržišta se smatraju relativno zatvorenim, nudeći
mogućnosti malih razmera (i nepovezanih). Kao rezultat toga su investicije u drugim
regionima u razvoju možda čak i rizičnije, ali primeren povraćaj privlači veću pažnju.
Troškovi kapitala svuda utiču na neizvesnost investicione klime za RES-E. Investitori
i finansijeri su suočeni sa tzv.ljuljaškom u regulatornom okviru i nepredvidivosti u
smislu trajanja podsticajnih šema. Imajući u vidu razvoj duge rokove i složene
procedure izdavanja dozvola, zajedno sa dugim rokom trajanja ulaganja, čak i manje
promene u tarifnim strukturama (ili visoki nivo neizvesnosti koji ih okružuje), može
imati veoma negativan uticaj na apetite za investiranje. Ova neizvesnost dovodi do
(percepcije) rizika za investitore, a time i povraćaja, koji zahtevaju. Iz perspektive
donatora, predvidljivost regulative i tarifnih struktura je, dakle, najvažnija: bez nje
cena kapitala i njegova dostupnost će ostati prepreka razvoju u sektoru.
Izvori javnih podsticaja za RES-E u regionu se smanjuju. Sposobnost i apetiti
potrošača, da apsorbuju veće tarife se suočava sa silaznim pritiskom, a poreske
olakšice postaju manje pristupačne, kako se vlade suočavaju sa smanjenjima
budžeta. Kao rezultat toga, mešovitost izvora finansiranja će morati da se proširi,
a više finansiranja će morati da dođe iz privatnog sektora.
Dugovi prema bankama i projektno finansiranje će verovatno nastaviti da igra
značajnu ulogu za zrele i dokazane tehnologije. Ovde, takođe, postoje kreditni
izazovi. Obroci otplate i kamatni raspored u velikoj meri zavise od pouzdanosti i
predvidivosti budućih cena, a neizvesnost oko podsticaja takođe ima uticaj na
apetite investitora.
Za nove tehnologije, postoji prostor da se povećaju mehanizmi finansiranja EU.
Obnovljiva energija u Jugoistočnoj evropi
Većina zemalja u Jugoistočnoj Evropi (SEE ) se pridržava EU Paketa za energetiku i
klimatske promene i imaju slične ciljeve za obnovljivu energiju i/ili RES-E kao zemalja
EU. Tabela ispod prikazuje odgovarajuće ciljeve u jugoistočnoj Evropi.
Izvor: Energetska zajednica, Implementacija zakona o obnovljivoj energiji;
http://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME/AREAS_OF_WORK/RENEWABLES/RES_Implementation
U poređenju sa većinom zemalja članica EU, zemlje Jugoistočne Evrope već imaju
relativno visok procenat energije iz obnovljivih izvora. Međutim, aktivna promocija
obnovljivih izvora energije je tek nedavno postala predmet interesovanja.
Dok su sve zemlje Jugoistočne Evrope inicirale neki oblik delovanja, politika,
pravni, regulatorni i institucionalni okviri u regionu i dalje su u početnoj fazi. Uprkos
res 2020 CilJevi za see zeMlJe
udeo reS u 2009,*
cilj udela reS u 2020**
albanija
31,2
38,0
bosna i Hercegovina
34,0
40,0
Hrvatska
12,6
20,0
bJR Makedonija
21,9
28,0
Crna Gora
26,3
33,0
Srbija
21,2
27,0
Kosovo*
18,9
25,0
*Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, 2009.godine
** Cilj udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, 2020
A n a m a r i a S t ro i a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
široko rasprostranjenim programima podrške za RES-E, veoma mali broj projekata
je do sada postao operativan. Nedovršeni i nejasni pravni i regulatorni okviri su
doprineli ovom neuspehu, kao i glomazni, neusklađeni procesi izdavanja odobrenja
i dozvola i priključka na mrežu.
Napredak u razvoju okvira za obnovljive izvore energije varira. Hrvatska je, na
primer, relativno dobro napredovala, uglavnom vođena svojim pregovorima o
pristupanju EU. Kosovo* i BJR Makedonija su takođe ostvarile dobar napredak u
razvoju pravnih i regulatornih instrumenata.
Postojeće limite za vetar, nametnute kapacitete, u BJR Makedoniji (100 MW) i Srbiji
(500 MW) treba postepeno ukloniti do 2020. godine sa usvajanjem planova razvoja
mreže. Oni su dizajnirani da bi se integrisalo više obnovljive energije u mrežama, preko
realizacije regionalnog pristupa balansiranja sistema električne energije.
Generisanje ograničenja kapaciteta za solarnu energiju je ponekad u redu, u cilju
minimiziranja uticaja proizvedene električne energije u SEE, na krajnje kupce koji
plaćaju njenu cenu (npr. u Hrvatskoj, BJR Makedoniji i Srbiji). Ova situacija može da
se promeni u budućnosti, zbog oštrog pada investicionih troškova za solarne (PV)
tehnologije, u poslednjih nekoliko godina.
Šema sertifikacije za RES-E i dalje treba da se provodi u skoro svim zemljama
Jugoistočne Evrope. Međutim, većina njih se već pridružila određenim telima, kako
bi lakše upravljali sistemom garancija i porekla. Većina zemalja Jugoistočne Evrope
i dalje treba da usvoje odgovarajuće planove podrške za sve oblike RES -E, uključujući
12
A n a m a r i a S t ro i a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
130
i električnu energiju, toplotnu energiju i energiju koja se koristi za transport, u cilju
olakšavanja RES investicija kao i da ostanu na putu da ispune ciljeve za 2020. godinu.
Nijedna od zemalja u regionu nije registrovala adekvatan napredak u
novoinstaliranim kapacitetima u poslednjih nekoliko godina, a indikativni ciljevi su
u opasnosti da ne budu ispunjeni.
Zemlje treba da obezbede usaglašenost sa zahtevima člana 16. Direktive
2009/28/EC, koja zahteva reformu električne infrastrukture koja se odnosi na rad i
razvoj mreže, kao i postavljanje pravila za pristup mreži i podelu troškova, sa osvrtom
na povećanje doprinosa RES-E.
Posebna pažnja mora se posvetiti razmatranju pristupa i rada mreža za RES-E.
Napredak je hitno potreban u pogledu transparentnosti, doslednosti mrežnih
pravila i pitanja povezivanja mreža. Ovlašćenja i dozvoljeni procesi takođe treba da
budu koordinirani i unapređeni. Poboljšana i pravovremena saradnja između
različitih aktera, posebno organa nadležnih za energetiku, privredu, planiranje,
vode, životnu sredinu, poljoprivredu, transport i fiskalnu politiku, je neophodna.
Takva saradnja još uvek nije adekvatno uspostavljena u većini zemalja Jugoistočne
Evrope. Isti pristup koordinaciji i pojednostavljenju pravila treba da se proširi na
druge vrste obnovljive energije, koji se koriste u sektoru transporta, kao što su
biogas i električna energije.
Preporuke za See i Cee u pogledu razvoja obnovljivih
izvora energije
Izgraditi kapacitete
G
G
G
Znanje i veštine u javnom i privatnom sektoru mogu se ojačati, kako bi se
obezbedilo dovoljno profesionalne kompetencije u regionu, za upravljanje i profit,
iz radnog odnosa i investicionih mogućnosti stvorenih kroz RES -E. To
podrazumeva uspostavljanje Plana tranzicije zaposlenosti od ne-RES energetskog
sektora do RES sektora u oblasti električne energije, a može da uključi obuku
osoblja vlade, državnih preduzeća, studenata itd.
Izgradnja kapaciteta za istraživanje i razvoj je od suštinskog značaja da se osigura
da RES-E tehnologija postane konkurentna i jeftinija, ali i da se stvori lokalno
preduzetništvo. To podrazumeva osnivanje centara izvrsnosti, koji povezuju
postojeće akademske institucije i vodeće kompanije u SEE i CEE.
Proširenje uključivanja zainteresovanih strana kako bi se obuhvatio širi spektar
partnera, kao što su lokalne vlasti, akademske institucije, različiti sektori industrije,
finansija i mali preduzetnici itd. će zemlji omogućiti još proizvođača, koji žele da
uđu na tržište.
G
Udruženja i interesne grupe, koja uključuju sve relevantne igrače u sektoru, mogu
biti podržana, tako da se stvara glas sektora industrije, a interesi industrije mogu
biti podržani od strane vlade pod jednom zastavom, a to je obnovljiva energija.
Unaprediti mrežu i prenosne infrastrukture
Harmonizovana legislativa sa EU, koja reguliše funkcionisanje mreža i promociju
internog tržišta električne energije
Poboljšati predvidljivost regulative i podsticajnih šema
G
G
G
Povećanje životnog veka podsticajnih struktura će pomoći finansiranju
dugoročnih investicija i pružiti pouzdane podsticaje, smanjiti troškove kapitala, a
kao rezultat toga i cenu plaćenu od strane potrošača.
Dizajniranje podsticajnih struktura, na održiv način, će pomoći zemljama da
izbegnu da postanu žrtve sopstvenog uspjeha, u slučaju da je materija toliko
velika, da se podsticaji ne mogu priuštiti, a samim tim se moraju opozvati.
Treba uložiti napore na nivou EU da se promoviše bolja integracija i korišćenje
postojećih i predloženih fondova EU, kao i budžeta EU. To ne mora da znači
stvaranje novih sredstava, već bolju alokaciju postojećih sredstava u okviru
Kohezione politike, kao i u okviru Novog višegodišnjeg finansijskog okvira EU za
2014-2020. godinu.
Negovati domaću RES-E industriju, podržavajući preduzetništvo
G
RES-E sektor pruža mogućnosti za nove učesnike. Razvoj obnovljivih izvora energije,
nije samo za velike, kapitalno intenzivne investicione šeme, nego i za male
preduzetnike koji (naročito u ranim fazama razvoja) igraju ključnu ulogu u
identifikovanju mogućnosti, učestvujući među prvima u licenciranju, korišćenju
zemljišta itd. Ovi preduzetnici mogu pomoći na razne načine, uključujući i stvaranje
povoljnog investicionog ambijenta i poreskih olakšica. U tom smislu, važno je da se
olakša prodaja energije za državu kroz (male) privatne igrače, što je često blokirano od
strane strukturnih i energetskih interesa kompanije.
A n a m a r i a S t ro i a
G
Ulaganje u unapređenje i povezivanje prenosnih mreža na nacionalnom i
regionalnom nivou je od suštinskog značaja za poboljšanje veza i distribuciju RESE. Poboljšanja mrežne infrastrukture treba, stoga, da budu prioritet za region.
Povećanje kapaciteta koordinata i rešavanje mrežne infrastrukture, može da
poveća broj investicija u celom regionu, dajući jasan signal investitorima da
postoji potencijal za mnogo veću bazu klijenata, nego što je ona, dostupna,
unutar sopstvenih granica svake zemlje.
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
G
131
G
I sam bankarski sektor u SEE i CEE zemljama, je značajan potencijalni investitor u RESE sektor u regionu.
Razviti panregionalni pogled
G
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
A n a m a r i a S t ro i a
G
132
Određene investicije ne mogu biti privlačne iz nacionalne perspektive, ali mogu
biti izvodljive ako se posmatraju regionalno, dok su podsticajne šeme pravilno
koordinisane između različitih zemalja.
Promovisanje “prosperitetnih” projekata, koji pomažu da se uspostavi evidencija
tehnologije na tržištu, pomaže finansijerima i razvojnim programerima da shvate
način i eliminišu rizik između projektnih partnera i promovišu projekte za koje je
pristup finansiranju težak (i skup).
Studije slučaja: Regionalna integracija i razvoj
regionalnih energetskih tržišta.
Koordinisana kancelarija za aukciju
Trgovina električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi je trenutno sputana malim
veličinama pojedinačnih nacionalnih tržišta i činjenicom da svaka nacionalna
elektroprivreda upravlja svojim prekograničnim vezama sa svojim susedima. Godine
diskusije među ovim preduzećima kao i između njih i ključnih aktera, kao što su
Sekretarijat Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, Evropska komisija i Evropska banka
za obnovu i razvoj (EBRD) je dovelo do sporazuma u junu 2012. godine sa 10 regionalnih
operatora za prenos električne energije, da uspostave jednu agenciju, Koordinisanu
kancelariju za aukciju, da upravlja dodelom njihovih prekograničnih kapaciteta.
Finansiranje od EBRD iznosu od 660 000 eura za uspostavljanje kancelarije, je imalo ulogu
katalizatora u mobilizaciji kofinansiranja i pokretanja projekta od ideje do realizacije.
Jednom operativna, Koordinisana kancelarija za aukciju će učiniti prekograničnu trgovinu
električnom energijom jednostavnijom, jeftinijom i transparentnijom, promovisanjem
razvoja istinskog regionalnog tržišta električne energije.
“Dry-Run” projekat
Cilj “Dry-Run” projekta je da testira koncept tokova zasnovanog koordinisanog
sistema raspodele u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u nadnacionalnoj Kancelariji za
aukciju. Zadatak kancelarije je da upravlja dolaznim ponudama kapaciteta i da
optimizuje raspodelu odgovarajućih prekograničnih kapaciteta.
“Dry-Run” projekat je pokrenut 2006. godine, sa osam učesnika, operatora
prenosnog sistema (TSO) iz SEE, a sprovođenje u tri faze je završeno 2009. godine.
Regionalne inicijative za električnu energiju (ERI)
Evropski energetski regulatori su mnogo godina radili zajedno kako bi
promovisali regionalnu saradnju i integraciju energetskih tržišta. Cilj regionalne
inicijative za električnu energiju (ERI), koju je pokrenula Evropska grupa regulatora
za električnu energiju i gas (ERGEG) 2006. godine, bio je da okupi nacionalne
regulatorne vlasti (regulatorne agencije), TSO i druge zainteresovane strane u
dobrovoljni proces integracije, da napreduju na regionalnom nivou kao korak ka
stvaranju funkcionalnog unutrašnjeg tržišta energije. Regionalne inicijative predstavljaju
“odozdo na gore”pristup zadatku, u smislu da su okupili sve učesnike na tržištu kako bi
testirali rešenja za prekogranična pitanja, izvršili rano sprovođenje pravnih tekovina EU
i došli do pilot projekata koji mogu da se izvoze iz jednog regiona u drugi.
A n a m a r i a S t ro i a
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
U prvoj fazi (2006–2007), razvijen je portal za aukciju na web stranici DrCAT (DryRun Coordinated Auction Tool). Ovaj alat simulira tokove, zasnovane na
koordinisanoj aukciji, koji dovode do prenosa prava u električnoj mreži. Ovo se radilo
bez naplate ili platnih transakcija.
Osam TSO iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, BJR Makedonije,
Crne Gore, Rumunije i Srbije, zajedno sa turskom OPS, su delovali kao trgovci u
simulaciji mesečnih protoka zasnovanih na koordinisanoj aukciji. U cilju
maksimiziranja efekta učenja, svaki od osam TSO je preuzeo ulogu Kancelarije
koordinisane aukcije na mesec dana. Da bi simulirali veći protok opterećenja,
susedne TSO iz Ukrajine, Mađarske, Hrvatske, Slovenije i Austrije su takođe bile
uključene u model. Simulacija se sastojala od mesečne aukcije. Prva faza projekta je
finansirana od strane nemačke razvojne banke KfW.
Druga faza (2007-2008) usmerena je na adaptaciju DrCAT softvera. Simulacija je
proširena na učešće trgovaca. Dodatne funkcije, kao što su upravljanje rizicima,
fakturisanje, sekundarna trgovina i raspored, su integrisani u model, sa ciljem
prilagođavanja protoka sličnijeg stvarnoj situaciji.
U drugoj fazi, u simulaciji ponude za fizička prava prenosa, je učestvovalo oko 40
trgovaca. Do kraja 2007. godine, sprovedeno je osam rundi. Međutim, došlo je do
pada interesa u toku narednih rundi. Hrvatski OPS, sa dve granice, odlučio je da se
pridruži simulaciji na kraju 2007. godine. Početkom 2008.godine, licitacija je
promenjena iz ranije korišćenog pristupa granica kapaciteta, na pristup linijskog
maksimalnog protoka (MF) pristup.
Tokom finalne “Dry-Run” faze (2008.–2009.), Sekretarijat energetske zajednice je
raspisao tender za Studiju o konačnom razvoju i uspostavljanju koordinisanog
upravljanja zagušenjima u regionu Jugoistočne Evrope. Glavni zadatak ovog
konsultantskog projekta je bio da se proceni i dalje razvija predloženi tok dodele
pristupa zasnovanog kapaciteta, što je rezultiralo planom i konceptom te zaključkom
kako MF pristup najbolje radi prilikom realnog funkcionisanja.
133
A n a m a r i a S t ro i a
Cilj ERI je da se ubrza integracija nacionalnih tržišta električne energije u Evropi.
ERI je stvorio sedam regionalnih tržišta električne energije u Evropi, kao prelazni
korak ka stvaranju jedinstvenog tržišta električne energije u EU.
U svakom od sedam regulatornih regiona, regulatori, preduzeća, države članice,
Evropska komisija i druge zainteresovane strane, rade zajedno da se fokusiraju na
razvoj i implementaciju rešenja kako bi se poboljšao način na koji razvijaju
regionalno energetsko tržište. Sedam regiona imaju slične ciljeve (integrisanje
nacionalnih tržišta električne energije usitnjenih u regionalna tržišta), iako njihovi
prioriteti i dostignuća odražavaju njihove različite regionalne probleme. Opšti proces
monitoringa na nivou EU, osigurava da se ne ometa napredak ka jedinstvenom
tržištu EU, kao i da postoji konvergencija i koherentnost po regionima.
Iako stepen razvoja tržišta u regionu varira od zemlje do zemlje, integracija starih
i novih članica EU može biti primer za druge oblasti politike EU. Upravljanje
zagušenjima, povećanje transparentnosti, smanjenje barijera za ulazak na tržište i
razvoj regulatorne kompetencije su među ključnim prioritetima.
U regionu Jugoistočne Evrope, i Koordinisana kancelarija za aukcije i projekat
Dry-Run će učestvovati u stvaranju novog regionalnog tržišta električne energije.
Anamaria Stroia je direktor Rumunske kancelarije Regionalnog centra
za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu vropu
Pregled zaštite životne sredine u JugoistočnoJ evroPi 2013
Bibliografija
13
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
Cambridge program za održivo liderstvo (CPSL), u saradnji sa Regionalnim Centrom za
istraživanje energetske politike (REKK) (2012). Čista energija,finansijska rešenja:Centralna i
Istočna Evropa
Savet evropskih energetskih regulatora (CEER). Regionalna inicijativa za struju, pristup 23,
2013. http://www.ceer.eu/portal/page/portal/EER_HOME/EER_ACTIVITIES/EER_INITIATIVES/ERI
Savet evropskih energetskih regulatora (CEER) (2013). Pregled stanja obnovljivih izvora
energije i planovi podrške energetskoj efikasnosti u Evropi .
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) (2013). Nacrt strategije energetskog razvoja.
Energetska zajednica (2013). Godišnji izveštaj implementacije 2012./2013.
Energetska zajednica. Dry Run, pristup 2. December, 2013 http://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/AREAS_OF_WORK/ELECTRICITY/Regional_Ma
rket/Dry_run
Energetska zajednica. Implementacija stečevina obnovljivih izvora energije , pristup
1.decembra, 2013.godine
http://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/AREAS_OF_WORK/RENEW
ABLES/RES_Implementation
Evropska fotonaponska industrijska asocijacja (EPIA) (2011). Solarni fotonaponski sistemi.
U konkurenciji u sektoru energetike-Na putu za konkurentnost
Regionalni Centar za istraživanje energetske politike (REKK) (2012). Obnovljive šeme podrške
za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije .
REN21 (2013). Obnovljivi izvori energije 2013. Globalni izveštaj o statusu.
themis.rec.org
Download

null