Akne
Akne su oboljenje lojnih-sebacealnih žlezda. Za nastanak i razvoj oboljenja značajna je
genetska predispozicija kao i uticaj hormona, načina života i ishrane.
Akne se mogu manifestovati samo mitiserima i beličastim cistama a mogu imati i formu
sa upalom, mnoštvom gnojanica, bolnih čvorova, pa čak i otoka čitavih regija lica ili
vrata. Iako se u upalnom procesu mogu izolovati bakterije akne nisu bakterijska
infekcija. Bakterije se razvijaju kao posledica postojanja mitisera.
U prva dva meseca života kod 20% novorodjenčadi pojavljuju se bubuljice. Prolaze
spontano tokom nekoliko nedelja ,bez zaostajanja ožiljaka. Razlog pojave bubuljica kod
novoredjenčadi je aktivnost lojnih žlezda, koja je u tom periodu značajno povećana.
Ako se akne pojave kod beba u petom ili šestom mesecu uzročnik su hormonalne
promene i takve akne zahtevaju nešto više pažnje zbog mogućeg nastanka ožiljaka.
Sve do puberteta ne postoje veće promene hormonalnog statusa zbog čega je i rad
sebacealnih-lojnih žlezda mali. To je period u kome se ne pojavljuju bubuljice.
Hormoni imaju značajnu ulogu u nastanku akni pa su bubuljice najčešća pojava u
adolescenciji. Čak 80% mladih osoba u periodu od 12 do 25 godine imaju manje ili više
izražene bubuljice. Sa ovim oboljenjem mogu se suočiti i osobe u zrelom dobu, posebno
žene sa sindromom policističnih jajnika, u premenopauzi., u trudnoći, tokom uzimanja
kontraceptiva ili posle njih.
U zavisnosti od težine oblika i senzibiliteta akne uvek izazivaju emotivni stres i čest su
razlog nezadovoljstva ili odredjenog stepena depresivnosti. Pacijenti često imaju osećaj
da im higijena nije adekvatna zbog čega trljaju kožu jakim sapunima i dodatno je
iritiraju. Time samo pogoršavaju stanje.
Rigorozne dijete ne dovode do izlečenja. U pojedinim studijama dokazano je da hrana
može pogoršati vec postojeće akne, posebno mlečni proizvodi i slatkiši, ali oni nisu
uzročnici oboljenja.
Tretman akni sastoji se u smanjenju produkcije sebuma, uklanjanju izumrlog sloja kože,
borbi sa bakterijama, smanjenju upale ili jednovremenom delovanju na sve pomenute
nivoe. Sa prepisanim tretmanom za akne značajni rezulati vide se tek kroz 6 ili 8 nedelja
sprovodjenja terapije.
Za blage oblike oboljenja daju se losioni koji sadrze benzoilperoxid, salicilnu ili mlečnu
kiselinu, rezorcin. Kao neželjeni efekat ovakve terapije najčešće se javlja suvoća kože i
ona je prolazna nakon prvog meseca terapije. Ako je proces intenzivniji uključuju se
kreme sa sintetičkim vitaminom A ili antibioticima. Za tezi oblik akni cesto se prepisuju
oralno antibiotici. Zbog dugotrajne i široke upotrebe antibiotika u lečenju bubuljica sve je
češća pojava otpornih oblika bakterija. To je razlog što se u današnje vreme terapija
antibioticima značajno skraćuje. Za duboke konglobatne i cistične akne prepisuje se
izotretinoin- sintetički vitamin A. Izotretinoin je uspešan u terapiji ali zahteva praćenje od
strane lekara, dermatologa.
Posledica ovog oboljenja mogu biti vrlo opsežni atrofični ili keloidni ožiljci. Tretmani
ožiljaka sastoje se u hemijskim pilinzima, abraziji, popunjavanju rupica hijaluronom,
korišćenju lasera.
spec.dr Svetlana Djurišić, dermatovenerolog
Download

Lecenje akni.pdf