Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
Mogućnosti pribavljanja prostornih podataka u postupku procene vrednosti
nepokretnosti
Goran ĆIROVIĆ 1*, Slobodan JOVOVIĆ2
1
Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd, Srbija
2
Gradski zavod za veštačenja, Beograd, Srbija
Apstrakt: U radu se razmatraju i analiziraju izvori podataka koji se prikupljaju za potrebe procene vrednosti nepokretnosti. Ukazano
je na značaj urbanističke i imovinsko-pravne dokumentacije, kao i utvrđivanje sadašnjeg stanja na predmetnoj lokaciji. Prikazane su
mogućnosti korišćenja Interneta i javno dostupnih podataka iz zvaničnih izvora. Posebno se napominje da je prilikom izrade procene
potrebno uočiti i analizirati dva osnovna tipa podataka i to: prostorne i alfanumeričke podatke.
Ključne reči: Vrednost nepokretnosti, Katastar nepokretnosti, Internet, GIS, GPS.
The Opportunities of Obtaining Spatial Data in the Procedure of Real Estate
Value Assessment
Abstrakt: The sources of data collected for the real estate value assessment are discussed and analysed in this paper. The
significance of urban planning and property-legal documentation, as well as the determination of the current state of the subject site
are pointed out. The possibilities of using the Internet and publicly available information from official sources are presented. In
particular, it is emphasized that two types of data, namely: spatial and alphanumeric data, should be identified and analysed during
the assessment preparation.
Ključne reči: real estate value, Real Estate Cadastre, Internet, GIS, GPS
*
Goran Ćirović> [email protected]
33
Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
• ne sadrži podatke o stvarnim pravima na
nepokretnostima.
1 Izvori podataka za procenu vrednosti
nepokretnosti
2.2 Zemljišna knjiga
Pri izradi procene vrednosti nepokretnosti ključna
aktivnost je prikupljanje validnih i relevantnih podataka
u razumnom vremenskom roku. Posebno se napominje
da je prilikom izrade procene potrebno uočiti i analizirati
dva osnovna tipa podataka i to: prostorne i
alfanumeričke podatke. Ovi podaci se javljaju (i jedni i
drugi) u različitim izvorima podataka koji su predmet
naredne analize [1].
Prilikom
izrade
procene,
potrebno
je
obezbediti/prikupljati podatke iz više izvora:
1. Podaci iz zvaničnih izvora – podaci iz evidencija
o nepokretnostima, podaci službe platnog
prometa o prometu nepokretnosti i određivanju
poreza, statistički podaci;
2. Prostorni podaci sa Interneta - Geografski
informacioni sistem (GIS), Geo Srbija, Katastar
nepokretnosti;
3. Podaci iz Direkcija za građevinsko zemljište –
GIS Beograda i cene postignute na javnim
konkursima, zaključeni sporazumi u postupcima
eksproprijacije,
troškovi
pripremanja
i
opremanja lokacija, ranije urađene studije,
investicioni programi i analize, bilansi lokacija;
4. Nacionalna
infrastruktura
geoprostornih
podataka - Projekat NIGP;
5. Pristup katastru nepokretnosti preko Interneta –
KnWeb;
6. GPS sistem globalnog pozicioniranja preko
satelita.
Zemljišna knjiga je javna evidencija u koju su
upisane nepokretnosti (zemljišta i zgrade) i prava, tereti i
ograničenja koja se odnose na te nepokretnosti. U
Republici Srbiji je primenjen austrijsko-nemački tip
zemljišne knjige koji se zasniva na podacima premera i
katastra.
Podaci u katastru zemljišta i podaci u zemljišnim
knjigama trebalo bi, saglasno zakonskoj obavezi, da se
redovno usklađuju i da ta usklađenost bude potpuna u
delu koji se odnosi na način korišćenja zemljišta,
površine i brojeve katastarskih parcela. Međutim, u
velikom broju opština postojala je značajna
neusaglašenost podataka upisanih u katastar zemljišta i u
zemljišnu knjigu.
2.3 Knjiga tapija
Knjiga tapija je javna evidencija o vlasnicima na
zemljištu. Tapijski sistem postoji na onom području naše
zemlje na kome nisu uvedene zemljišne knjige (AP
Kosovo). Na zahtev vlasnika izdaje se tapija kao dokaz
da je lice označeno u tapiji vlasnik tog zemljišta.
2.4 Intabulacione knjige
Intabulacione knjige su javne knjige u koje se u
tapijskom sistemu upisuje hipoteka i druga prava na
nepokretnostima. Intabulacione knjige vode sudovi.
Intabulacija je upis kojim se konačno stiče založno
pravo na nepokretnosti i druga prava na tuđoj
nepokretnosti.
2 Podaci iz zvaničnih izvora - Postojeće
evidencije o nepokretnostima
2.5 Knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom
U knjigu evidencije prodatih društvenih stanova sa
hipotekom upisuju se stanovi u društvenoj svojini
prodati na otplatu na koje je stavljena hipoteka do isplate
potraživanja [3].
Pre stupanja na snagu Zakona o državnom premeru
i katastru (Službeni glasnik RS, br. 72/09, izmene i
dopune 18/10) u Republici Srbiji bile su u primeni
sledeće evidencije o nepokretnostima:
1. Katastar zemljišta;
2. Zemljišna knjiga;
3. Knjiga tapija;
4. Intabulacione knjige;
5. Knjige prodatih društvenih stanova sa
hipotekom.
2.6 Katastar nepokretnosti
Usvajanjem Zakona o državnom premeru i katastru
predviđen je prestanak važenja postojećih evidencija o
nepokretnostima i uspostavljanje jedinstvene evidencije
o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima Katastar nepokretnosti, kako je definisano članom 189.
Zakona [7]:
„U katastarskoj opštini ili njenom delu za koju je
osnovan katastar nepokretnosti u skladu sa odredbama
ovog zakona, danom početka njegove primene, prestaje
da važi katastar zemljišta, kao i zemljišna knjiga, knjiga
tapija, intabulaciona knjiga i knjiga prodatih društvenih
stanova sa hipotekom, ako ove knjige postoje u vreme
osnivanja katastra nepokretnosti u toj katastarskoj
opštini.“
Katastar nepokretnosti (prema članu 4. Zakona)
predstavlja:
2.1 Katastar zemljišta
Katastar zemljišta sadrži podatke o parcelama i
objektima na zemljištu u pogledu njihovog položaja,
oblika, površine, vrste, odnosno kulture zemljišta,
boniteta, klase, katastarskog prihoda i korisnika.
Katastar zemljišta:
• je izrađen na celokupnoj teritoriji Republike
Srbije;
• predstavljao je osnovu za formiranje Zemljišne
knjige;
34
Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
(1) Katastar nepokretnosti je osnovni i javni
registar o nepokretnostima i stvarnim pravima
na njima.
(2) Nepokretnosti koje se, u smislu ovog zakona,
upisuju u katastar nepokretnosti, jesu:
1) zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog,
šumskog, građevinskog i drugog zemljišta);
2) nadzemni i podzemni građevinski objekti (u
daljem tekstu: objekti);
3) posebni delovi objekata koji čine građevinsku
celinu (stan, poslovni prostor, garaža i drugi).
(3) Objekti, u smislu ovog zakona, jesu: zgrade
svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture,
sporta i rekreacije, skloništa i drugi
građevinski objekti.
Katastar nepokretnosti je osnovna evidencija o
nepokretnostima i pravima na njima, zasnovana na
načelima:
• upisa,
• obaveznosti,
• javnosti,
• pouzdanja,
• zakonitosti,
• reda prvenstva,
• određenosti,
• legaliteta i oficijelnosti.
U postupku izrade katastra nepokretnosti vrši se po
službenoj dužnosti upis svih stambenih, stambenoposlovnih i poslovnih zgrada sa pravnim statusom koji
odgovara postojećoj dokumentaciji.
Ovo predstavlja značajnu razliku u odnosu na upis
u zemljišnu knjigu. Utvrđivanje i upis prava u katastar
nepokretnosti u postupku izrade vrši komisija u sastavu:
diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom,
geodetski stručnjak i predstavnik iz reda građana, što
obezbeđuje kvalitet i pouzdanost upisa.
Izrada katastra nepokretnosti omogućava:
• efikasniju privatizaciju,
• sigurnost vlasništva i prava na nepokretnostima,
• mogućnost upisa hipoteke (hipotekarni krediti),
• procenu vrednosti nepokretnosti,
• funkcionalno gazdovanje prostorom.
Implementacija novih informacionih tehnologija i
softvera i zamena postojećih različitih softverskih
aplikacija i platformi koje se koriste, ima ključnu ulogu
u uspostavljanju informacionog sistema katastra
nepokretnosti,
odnosno
nacionalne
prostorne
infrastrukture podataka [12].
Cilj je da se katastar nepokretnosti uspostavi na
bazi digitalnih podataka i da se integrišu alfanumerički i
geometrijski podaci, pa je od velikog značaja prevođenje
katastarskih planova u digitalni oblik, kao i formiranje
digitalne arhive.
Ažuran katastar nepokretnosti, uz podatak o
vrednosti svih nepokretnosti omogućava da se, pored
pravne sigurnosti, obezbede potpune informacije o
nepokretnostima za mnoge klijente, a posebno za
državne organe i organe lokalne samouprave.
Kvalitetne informacije o nepokretnostima su
neophodan segment za uspešno planiranje prostora,
upravljanje zemljištem i održiv razvoj [5].
3 Geografski informacioni sistem (GIS)
Geografski informacioni sistem (GIS) je sistem za
upravljanje prostornim podacima i njima pridruženim
osobinama. U širem smislu GIS je oruđe „interaktivne
karte“ koje ostavlja mogućnost korisnicima da slobodno
kreiraju upite (istraživanja koja vrši korisnik),
analiziraju prostorne informacije i uređuju podatke [4].
GIS daje odgovore na pitanja:
• Šta se nalazi na određenoj lokaciji;
• Gde se u prostoru nalazi određeni objekat;
• Šta se promenilo na određenoj lokaciji (u
zadatom intervalu vremena);
• Koji je optimalan (najkraći put po zadatim
kriterijumima) izmeću dve tačke u prostoru;
• Pruža mogućnosti za prostorne analize tipa šta
ako (What if) u prostornim dimenzijama.
Karte imaju prvenstveno komunikacionu funkciju,
ali svaka karta svakako ima i funkciju čuvanja
prostornih podataka. Karte prikazuju više od puke
površine Zemlje, pošto predstavljaju koristan način
razumljivog prikazivanja svih relevantnih informacija
vezanih za prostor. Međutim, ma kako dobro bile
napravljene, karte nisu dovoljne same po sebi. Za razliku
od baza podataka, karta veoma efikasno odgovara na
pitanje „GDE?“, ali (zbog ograničenih mogućnosti
predstavljanja podataka) nema pravi odgovor kada se
postavi pitanje „ŠTA? “.
Mogućnost da se velika količina podataka o
prostoru smeštenih u memoriji računara prikaže u
vizuelnom, jednostavnom i korisniku bliskom obliku,
nešto je što druge tehnologije nemaju. Karte u GIS-u su
dinamičke, pa se sve promene informacija u bazi odmah
reflektuju na izgled karte.
Vrste podataka koji se koriste u GIS-u su: prostorni,
atributivni, meta-podaci i multimedijalni podaci [6].
GIS softver obezbeđuje funkcije i alate koji se
koriste za skladištenje, analizu i prikaz geografskih
informacija. Danas postoji veliki broj proizvođača GIS
softverskih paketa: Autodesk, ESRI, Intergraf, Mapinfo,
Smallworld, Idrisi i drugi.
Postoje dva osnovna tipa izvora geografskih
podataka: primarni i sekundarni.
3.1 Primarni izvori geografskih podataka
Primarni izvori geografskih podataka su:
•
35
Daljinska detekcija – pruža informacije o
fizičkim, hemijskim i biološkim odlikama
objekta, a bez direktnog kontakta sa njim.
Aerofoto i satelitski snimci se snimaju
digitalnim kamerama visokih rezolucija.
Geonauka
•
Vol. 1, No. 1 (2013)
Premer zemljišta – metoda prikupljanja
geografskih podataka iz primarnog izvora,
zasnovana na principu
cipu da je svaki 3D objekat
o
određen uglom i rastojanjem u odnosu na drugi
objekat čije
ije su dimenzije i položaj poznati.
poznati
Nedostatak
edostatak ove metode je veliko vreme
potrebno za prikupljanje podataka, ali je zato
metoda veoma precizna i tačna.
3.2 Sekundarni izvorii geografskih podataka
Savremene GIS tehnologije koriste informacije u
digitalnom obliku, proces prevođenja
đenja u digitalnu formu
moguće je izvesti na više načina:
čina: skeniranje,
digitalizacija, vektorizacija.
Prema načinu korišćenja podaci (i primarni i
sekundarni) se nalaze kao javno dostupni podaci na
Internetu i za posebne korisnike na Intranetu
ntranetu [8].
Slika 1. Korisnički interfejs MapSoft-a
MapSoft
Interaktivna mapa putne mreže većih
ve
gradova u
Srbiji razvijena na platformi MapSoft-a
MapSoft nalazi se na
Internet adresi http://mape.b92.net/.
http://mape.b92.net/
Kada se karta zumira prikaz je dobrog kvaliteta.
Može se izabrati plan grada, ortofoto snimak područja ili
hibridni prikaz koji prikazuje: ortofoto snimak sa
nazivima ulica, kućnim
ćnim brojevima i važnijim objektima.
Korisna opcija je i očitavanje
čitavanje koor
koordinata u državnom
koordinatnom sistemu
emu koji se koristi u geodeziji (Slika
2).
3.3 GIS na Internetu i Intranetu
Kao poseban segment u strukturi GIS-a
GIS javlja se i
mreža – Internet i Intranet. Internet je potpuno izmenio
sve segmente životaa u savremenom svetu, od
svakodnevnog života, preko vođenja
đenja biznisa,
obrazovanja i komunikacija. Stoga je i logična
logi
veza i
preklapanje koje se javlja izmeđuu Interneta i GIS
GIS-a.
Na Internetu postoji veliki broj GIS aplikacija i
preko mreže se vrši distribucija
ija velikog broja tih
aplikacija. U ovom povezivanju otišlo se i korak dalje,
tako da je formirana Geografska mreža – integrisana
kolekcija geografskih informacija i provajdera, kao i
korisnika Interneta [9].
3.4 GIS aplikacije
GIS aplikacije su prešle veoma dug put svog
usavršavanja, od vremena kada su ih koristili vojska,
vlada, sistem obrazovanja i javni sektor, do današnjeg
vremena kada ih koriste svi, bankarske i finansijske
institucije, transportne firme. Predstavljaju
redstavljaju logističku
logisti
podršku za trgovinuu nekretninama, menadžment,
marketing i druge poslove. Koriste se za inventare
resursa infrastrukture, planiranje saobraćajne
saobrać
mreže,
unapređivanje
ivanje sistema usluga, upravljanje zemljištem,
generisanje prihoda od poreza na nekretnine.
• ESRI korporacija
Jedna od vodećih
ih svetskih kompanija na polju
izrade i implementacije GIS-aa u realne sisteme [10].
Korporacija ESRI je napravila više implementacija GIS
sistema.
• MapSoft - domaći GIS softver.
MapSoft je moderan GIS softver instaliran u Srbiji,
Republici Srpskoj,
rpskoj, Crnoj Gori i Makedoniji, a ime
MapSoft postalo je zaštitni znak razvojnog tima
okupljenog na inovaciji ovog softvera i njegove primene
(Slika 1) [15].
ćnosti prikaza MapSoft-a
Slika 2. Mogućnosti
U okviru projekta Svetske banke, MapSoft d.o.o. je
radio poslove
ove izrade digitalnog katastarskog plana za
područja
ja više katastarskih opština u Srbiji (Slika 3).
36
Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
Slika 5. Prikaz dela Pariza sa Ajfelovom kulom i
nazivima okolnih ulica
Slika 3. Digitalizacija katastarskog plana primenom
programa MapSoft
3.5 Globalni GIS na Internetu
Od 1. februara 2009. godine je dostupna i verzija
softvera 5.0 koja podržava i srpski jezik. Novina je da se
mogu izabrati prikazi snimaka iz ranijih godina (od
2000. do 2009. godine), pa se može videti šta se u
međuvremenu
uvremenu izgradilo i promenilo na izabranoj
lokaciji. Takođee je podržano preklapanje slika
slika, npr.
katastarskog plana preko satelitskog snimka kao
podloge. Uz pretplatu se nudi verzija „Google Earth
pro“ sa snimcima veće
već rezolucije i mogućnost
povezivanja GPS uređaja,
đaja, što bi omogu
omogućilo da se na
terenu u realnom vremenu sa satelita očitava
o
pozicija
korisnika dok se nalazi na terenu i prikaže odgovarajući
odgovaraju
satelitski snimak.
Pre nekoliko godina se na Internetu pojavio
potpuno nov program - Google Earth,
Earth koji ima
ambicioznu zamisao da pokrije celu zemaljsku kuglu.
Korišćenje
enje je potpuno besplatno i vrlo jednostavno. Po
instalaciji izvršnog programa koji se skida sa Internet
adrese: http://pack.google.com, startuje se program koji
prikaže sliku Zemljine
emljine kugle iz svemira (Slika 4).
3.6 Primena GIS-a
GIS se koristi u naučnim,
nauč
poslovnim i javnim
projektima. Počev
ev od same kartografije, na kojoj se
bazira osnova za izradu GIS-a,
GIS
pa sve do vojnih,
poslovnih i javnih sistema. GIS je uspeo da se nametne
kao jedan od dominantnih alata, koji omogućava
omogu
efikasno i stabilno planiranje i upravljanje u mnogim
m
oblastima (Slika 6).
Slika 4. Početni
etni ekran programa „Google Earth“
Kada se u opciji „Search“ upiše ime željenog grada,
planeta se okrene i zumira izabrano područje.
područ
Akoo se nastavi sa zumiranjem dobija se vrlo
kvalitetan prikaz satelitskih snimaka područja
područ koji nekad
prevazilazi i kvalitet i preciznost dostupnih aero foto
snimaka na teritoriji Beograda. Pri većim
ćim uvećanjima
uve
dobija se sasvim upotrebljiv prikaz i za poslovnu
poslov
primenu. Područje
je Srbije nije detaljno obra
obrađeno osim
Beograda i još nekih gradova ali su drugi delovi sveta
obrađeni do neverovatnih detalja (Slika 5).
).
GIS [6]
Slika 6. Oblasti primene GIS-a
37
Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
GIS se koristi kako na globalnom, tako i na
lokalnom nivou: Nacionalni atlas (gradovi, naseljenost,
pozivni telefonski brojevi, poštanski brojevi…);
brojevi…)
Hidrografija (mora, reke, jezera, bunari…);
bunari
Gradska
infrastruktura (bolnice, škole, crkve,
kve, parkovi, groblja,
muzeji…); Transport (aerodromi, veći
već putevi i
autoputevi, železnica…).
3.7 Podaci iz Direkcije za građevinsko
evinsko zemljište - GIS
Beograda
Direkcija za građevinsko
evinsko zemljište i izgradnju
Beograda J.P. [11], razvila je Elektronski
lektronski plan grada
Beograda publikovan i prilagođen
en za pregled u Internet
Explorer-u.
Za poslovanje Direkcije, prostorni podaci su od
izuzetnog značaja
aja zbog efikasnijeg gazdovanja
građevinskim
evinskim zemljištem i planiranja daljeg razvoja
grada.
Direkcija za građevinsko
evinsko zemljište i izgradnju
Beograda je predstavila urbanističke
čke planove na svojoj
Internet strani. Urbanistički
ki planovi su javni dokumenti,
što treba da ih čini dostupnim stručnoj
čnoj i široj javnosti.
Na preglednoj mapi Beograda
ograda mogu se pogledati
planovi detaljne regulacije koji su usvojeni i objavljeni u
Službenom listu grada Beograda posle 2003. godine.
Planovi su predstavljeni kroz različite
različ
opcije
pretraživanja, a uvid u sadržinu plana vrši se kroz
dokument u PDF formatu.
u. Puno interaktivno korišćenje
koriš
mapa planirano je da se omogućii u narednom periodu, s
obzirom da ovakav vid pružanja informacija zahteva
stalno unapređivanje
ivanje sistema. Unutar aplikacije nalazi se
detaljno uputstvo za korišćenje.
grada je digitalna
Interaktivna mapa grada Beograda
mapa, koja omogućava
ava korisnicima da prona
pronađu željene
objekte u gradu. Plan sadrži sve prostorne jedinice, ulice
sa kućnim
nim brojevima, važne javne objekte. Zavisno od
izabrane razmere dostupni su različiti detalji na
prikazanom delu karte.
Mogućee je pretraživanje prema adresnom sistemu
(ulica i broj), prema delovima grada ili traženje
određenog
enog objekta (na primer Dom zdravlja Vračar).
Vra
Moguće je takođe pronaći određen
đen objekat prema
nameni kao što je: školstvo, zdravstvo, uprava i dr. Na
mapi su upisani urbanistički
ki planovi koji su doneti posle
2003. i mogućee je videti obuhvat plana ako se izabere sa
spiska po opštinama, po nazivu ili se izabere sa mape.
Ako se izabere površina obuhvaćena planom i
klikne mišem na nju pojavljuje se pun naziv plana i
mogućnost
nost pregleda kompletnog tekstualnog dela UP
kao i crteža sa namenom površina i sinhron planom i
regulacijom (Slika 7).
Slika 7. Podaci o detaljnom planu
Na planu je moguće
mogu
izabrati i prikaz
ortofotosnimka područja
čja iz 2007. godine kombinovano
sa podacima iz plana kao što su naziv ulice kućni
ku
broj i
dr. Preko ovog GIS sistema se na jednostavan način
na
može saznati postoji li regulacioni plan za neko područje
podru
i ako postoji koja je planirana namena i kakvo je
sadašnje stanje izgrađenosti
đenosti.
Na planu su ucrtane i granice zona građevinskog
gra
zemljišta pa se može lako odrediti kojoj zoni pripada
određeno područje
čje i (pošto je ponuđen
ponu
i aktuelni tekst
Odluke o građevinskom
đevinskom zemljištu) koliko iznosi
naknada za opremanje građevinskog
građ
zemljišta za to
područje.
je. Na karti se takođ
takođe može meriti rastojanje od
jedne tačke
ke do druge, obeležiti i izmeriti odre
određena
površina, kao i obeležiti izabrani objekti i štampati
izabrani delovi karte.
Povezivanjem Direkcije sa službom katastra u
RGZ-uu dostupne su i
kata
katastarske
parcele na
elektronskom planu grada što je vrlo značajno
zna
kako bi se
moglo porediti sadašnje stanje na lokacijama sa
katastarskim stanjem (Slika 8).
Na web sajtu (portalu) Direkcije postoje i drugi
javno dostupni korisni sadržaji kao na primer izvodi
izvo iz
GUP-aa Beograda u grafičkom i tekstualnom obliku.
Danas se neophodni podaci o lokaciji korišćenjem
koriš
GIS alata javno dostupnih preko interneta (u velikom
broju slučajeva)
ajeva) mogu prikupiti neuporedivo
jednostavnije, brže i pouzdanije nego pre par godina.
Dostupnost
ostupnost podataka olakšava rad na proceni vrednosti
nepokretnosti i utiče
če na kvalitet procene tako što se
smanjuje mogućnost
ćnost greške pri odre
određivanju tačne
pozicije lokacije, urbanističke
urbanisti
namene, stepena
izgrađenosti,
enosti, okolnih sadržaja i drugih parametara.
38
Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
• Definisan je srpski profil za metapodatke, zasnovan
na INSPIRE implementacionim pravilima i ISO
standardima. Za potrebe prikupljanja i održavanja
metapodataka izrađuje
đuje se editor metapodataka koji
podržava srpski profil.
• Inicijalni srpski geoportal je zvanično
zvani
pušten u rad
pod nazivom Geo Srbija od 2009. godine [14].
Cilj
strategije
NIGP
NIGP-a
je
uspostavljanje
infrastrukture, kroz efikasne servise, obezbeđujući
obezbe
podršku kvalitetnom i stabilnom razvoju životne sredine,
u sprezi sa ekonomskim rastom, ispunjavajući
ispunjavaju potrebe i
zahteve javnog i privatnog sektora, kao i svih građana.
gra
Strategija predstavlja okvir unutar koga se može
razvijati
zvijati politika širokog korišćenja
koriš
geoinformacija i
sprečiti
iti dupliranje napora i smanjenje administrativnih
troškova.
Geoinformacije danas predstavljaju ključni
klju
element
u procesu donošenja odluka, za optimalno upravljanje
resursima, razmenu podataka, komunikaciju
komu
i održiv
razvoj. Razvoj tehnologije doprinosi da geoinformacije
postanu obavezni element savremenog društva.
Tehnologija će dostići
ći pun potencijal kada javna uprava
odluči da povećaa pristup ka geografskim informacijama
kroz infrastrukturu prostornih
prostorn podataka.
Postavljanjem odgovarajućih
odgovaraju
upita preko portala
Geo Srbija moguće
će je dobiti kopiju plana predmetnog
područja sa označenim
čenim brojevima katastarskih parcela i
ucrtanim objektima (Slika 9).
Slika 8. Katastarske parcele u ulici Arčibalda
čibalda Rajsa,
Žarkovo, Beograd
4 Nacionalna
acionalna infrastruktura geoprostornih
podataka -Projekat NIGP
Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka –
NIGP, (eng. National Spatial Data Infrastructure –
NSDI), predstavlja integrisani sistem geoprostornih
podataka, koji omogućava
ava korisnicima da identifikuju
nepokretnost i pristupe prostornim informacijama
dobijenim iz različitih
itih izvora, od lokalnog, preko
nacionalnog do globalnog nivoa.
injene u zajedničku
zajedni
Prostorne informacije ujedinjene
infrastrukturu obezbeđuju
uju mnoštvo mogu
mogućnosti za
unapređenje javnih servisa, onemogućavajuć
ćavajući dupliranje
i nekonzistentnost podataka.
Republički
ki geodetski zavod, uz podršku norveške
agencije za kartografiju i katastar „Statens Kartverk“,
započeo
eo je inicijalne aktivnosti na uspostavljanju
infrastrukture prostornih podataka u Srbiji u skladu za
evropskim inicijativama i tendencijama. Podrška ja
zasnovana na uspešnim iskustvima postignutim u
Norveškoj na osnivanju i razvoju infrastrukture
prostornih podataka Digital Norway.
Dosadašnje aktivnosti, realizovane najvećim
najve
delom,
kroz saradnju u okviru Srpsko-Norveškog
Norveškog RGZ-„SK
RGZ
twinning“ projekta:
• U okviru Zakona o državnom premeru i katastru
definisano je poglavlje kojim se stvara legalna
osnova za uspostavljanje NIGP-aa u Srbiji, pri čemu
su pojedine odredbe INSPIRE direktive (direktive
EU za uspostavljanje infrastrukture za prostorne
informacije u Evropi za podršku zajedničke
zajedni
ekološke politike, kao i politike i aktivnosti koje
mogu imati uticaj na životnu
ivotnu sredinu)
transponovane u Zakon.
• Planirana je transpozicija ostalih odredbi direktive
kroz podzakonsku regulativu. Zakon o državnom
premeru i katastru je stupio na snagu u septembru
2009.
• Republički
ki geodetski zavod izradio je nacrt
strategije za uspostavljanje
stavljanje NSDI u Srbiji za period
2009 – 2012. godine koji je Vlada usvojila po
stupanju na snagu Zakonaa o državnom premeru i
katastru.
Slika 9.. Kopija plana na portalu Geo Srbija
Uključivanjem
ivanjem orto foto snimka preko kopije plana
dobija se preklopljeni snimak sadašnjeg stanja sa
stanjem u katastru.
5 Pristup katastru nepokretnosti preko
interneta KnWeb
U 2012. godini počeo
čeo je sa radom Web servis RGZ
RGZa [13], koji dozvoljava i javni pristup podacima iz
katastra nepokretnosti. Katastar nepokretnosti pruža
kompletne podatke od podataka o katastarskoj parceli,
objektima na parceli, posebnim delovima objekata
39
Geonauka
Vol. 1, No. 1 (2013)
(stanovi, lokali, …), pa sve do podataka o vlasništvu
stanova i teretima (upis hipoteke).
namene, zona, komunalne infrastrukture i drugih
podataka otvara nove pravce primene. Zadavanje
kombinovanih alfanumeričkih
alfanumerič
i grafičkih kriterijuma i
mogućnost
nost preklapanja više zadatih kriterijuma sa
odgovarajućom
om ponderacijom predstavlja dragoc
dragocenu
pomoć pri analizi [2].
Korišćenjem
enjem informacione tehnologije mogu se
značajno
ajno ubrzati i olakšati izdvajanje potrebnih podataka
i izrada nalaza.
6 GPS sistem globalnog pozicioniranja preko
satelita
Globalni pozicioni sistem (engl.. Global Positioning
System - GPS)) je globalni satelitski navigacioni sistem
(engl. Global Navigation Satellite System - GNSS). GPS
se sastoji od 24 satelita raspoređenih
đenih u orbiti Zemlje
(Slika 10),
), koji šalju radio signal na površinu Zemlje.
GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da
odrede svoju tačnu poziciju odnosno geodetske
koordinate, naa bilo kom mestu na planeti danju i noću,
pri svim vremenskim uslovima.
Acknowledgement
Istraživanja u ovom radu su rađena
ra
u okviru
tehnološkog projekta TR
T
36017 koji je podržalo
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Republike Srbije.
Literatura
[1] Ćirović G., Jovović,
ć, S.: "Prilog metodologiji procene
vrednosti građevinskog
đevinskog zemljišta", u knjizi
"Procedure i problematika izgradnje objekata",
Kostić-Milanović,
ć, A., Aleksić,
Aleksi I., Ćirović G., Zrilić
S., Đalović,, M., Klem, N., (editori), Viša
građevinsko-geodetska
geodetska škola, Gradski zavod za
veštačenja, Republički
čki geodetski zavod, Direkcija za
građevinsko
evinsko zemljište, Vrnja
Vrnjačka Banja, 2006., str. 717.
[2] Ćirović G., Jovović,
Jovović S.: "Development Land
Evaluation", Planning, design, construction and
building reconstruction, INDIS 09, 11th National and
5th International Scientific Conference,
Conference Novi Sad,
2009.
[3] Đurić,, Z.: Metode procene vrednosti nekretnina,
Beograd, 2009.
[4] Kukrika, M.: Geografski informacioni
in
sistemi,
Geografski fakultet u Beogradu, Beograd, 2000.
[5] Miladinović,, M.: Procena vrednosti nepokretnosti,
Građevinski
evinski fakultet u Beogradu, Beograd, 2009.
[6] Voerkelius, U., Glavina, J.: GIS priručnik
priru
za lokalne
samouprave u Srbiji, RGZ, Beograd, 2008.
20
[7] Zakon o državnom premeru i katastru,
katastru Službeni
glasnik RS, br. 72/09, izmene i dopune 18/10
Slika 10. Funkcionalni GPS sa ukupno 24
geostacionarna satelita
GPS ima važnu primenu kao globalni servis u
raznim oblastima, u komercijalne i naučne
nau
svrhe:
navigacija na moru, zemlji i u vazduhu, pri premeru
zemljišta, pravljenju karata, određivanju
đivanju ta
tačnog
vremena, otkrivanju zemljotresa i slično.
Primenom ručnih GPS uređaja
aja pri izlasku na teren
procenitelj može pouzdano da ustanovi da li se nalazi na
pravoj lokaciji (sa eventualnom greškom od nekoliko
metara) čime se praktično
no eliminiše moguć
mogućnost pogrešne
identifikacije objekta procene.
WEB stranice
[8]
http://www.opengis.org
www.opengis.org, 15.10.2009.
[9]
http://www.geographynetwork.com
www.geographynetwork.com, 06.02.2011.
7 Mogući načini korišćenja
enja podataka
[10]
http://www.esri.com
www.esri.com, 05.04.2011.
Sistematizovanje i struktuiranje prikupljenih
podataka je preduslov za njihovo smeštanje u baze
podataka. Korišćenjem
enjem Interneta i GIS tehnologije
mogućee je bitno pojednostaviti prikupljanje prostornih
podataka i ubrzati izradu nalaza. Ortofoto i satelitski
snimci su odlična
na polazna osnova za prvi pregled
lokacije i pripremu za izlazak na teren. Mogućnost
Mogu
nanošenja katastarskih podloga na ortofotosnimak,
ortofoto
plana
[11]
http://www.beoland.com 08.08. 2012.
http://www.beoland.com,
[12]
http://propisi.net,, 12.15.2012.
12.15.201
[13]
http://www.rgz.gov.rs 06.09.2012.
http://www.rgz.gov.rs,
[14]
http://www.geosrbija.rs 15.09.2012.
http://www.geosrbija.rs,
[15]
http://www.mapsoft.rs 15.11.2012.
http://www.mapsoft.rs,
40
Download

the full article