Seme rađa
profit
Limagrain d.o.o.
SREMSKA
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
POLJOPRIVREDA
Godina III • Broj 31 • 17. januar 2014. • cena 40 dinara
VAŠAR
P
ŠAŠINCI • SREM KOJI POLAKO NESTAJE
U OVOM BROJU
SUNOVRAT STOČARSTVA:
Čeka se
ambijent
Foto: M. Mileusnić
o kišovitom vremenu, prvi ovogodišnji vašar u Šidu bio
je daleko lošiji od očekivanja. Da nije bilo tradicionalnih
kupaca iz Hrvatske i Republike Srpske, prodavci bi ostali
praznih džepova.
Ponuda robe je, kao i uvek, bila raznovrsna, cene su daleko
pristupačnije od onih u prodavnicama, ali o kvalitetu i poreklu
robe često ne treba razmišljati.
M. M.
Imaju li sremačka sela budućnost?
P
Strana 3.
KLIMATSKE PROMENE
I EKSTREMNI USLOVI:
ored uzgajanja bostana, po
čemu su Šašinci i danas poznati širom bivše Jugoslavije, vredni poljoprivrednici tovili su
i svinje, a ostalo je zabeleženo i
to da je godišnje, u vreme buma
mesne industrije, više od 20.000
svinja bilo transportovano u klanice širom nekadašnje države.
Strana 7.
Krizne tačke
za pšenicu
Strana 11.
SMS
MALI OGLASI
064/1629-737
10. januar 2014.
• Rast cene kukuruza
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
• Dešavanja na
svetskim berzama
AKTUELNOSTI
MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE DRAGAN GLAMOČIĆ:
U Srbiji nema GMO hrane
Srbija neće dozvoliti gajenje GMO proizvoda na svojoj teritoriji, niti upotrebu GMO u hrani za ljude
- Agrarna politika se neće menjati, ali će podsticaji od 12.000 dinara po hektaru biti drugačije raspodeljeni Imamo drugu mogućnost da putem izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu domaćim poljoprivrednicima
damo privilegovan položaj pri kupovini zemlje u odnosu na strance
P
ominje se i meso životinja hranjenih sa GM sojinom sačmom.
Napominjem da meso životinja koje su hranjene GM sojinom
sačmom - nije GMO meso. U želucu
tako hranjenih životinja dolazi do
potpune razgradnje takvih hraniva
na osnovne gradivne komponente,
ne dolazi do prenošenja genetičke
informacije i meso tako hranjenih
životinja bezbedno je za ishranu
ljudi – izjavio je u intervju za "Blic"
ministar poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Dragan Glamočić.
REAGOVANJE PAORA
Neophodne subvencije
P
odsticaji poljoprivredi najverovatnije neće biti smanjeni,
mada su iz ministarstva stizale
najave izmena Zakona o podsticajima. Ukoliko bi pak, bile prepolovljene već niske subvencije,
najveći udar pretrpela bi mala i
srednja gazdinstva, čemu se protive i poljoprivrednici i stručna
javnost.
Zakonom o podsticajima, usvojenim prošle godine, utvrđeno je
da subvencije ne smeju da budu
manje od 12.000 dinara po hektaru. Nagoveštaj Ministarstva poljoprivrede o izmeni tog zakona,
nema podršku paora - kaže Jovan
Negovan iz Udruženja "Pančevački ratari".
- Ministar ovom najavom, da
će 6.000 dinara preusmeriti u investicije, poljoprivrednici, naši
članovi, smatraju da im ministar
otima stečena prava, jer to je veoma mala suma ako pogledamo
na okruženje i članice Evropske
unije, ali je to ipak neka slamka
spasa za naše poljoprivrednike tvrdi Negovan.
I sekretarka Zadružnog saveza
Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj
smatra da ne bi trebalo ukidati
subvencije po hektaru.
Ali zar i Vi niste nedavno rekli da mi jedemo hranu koja je
GMO, a da to i ne znamo?
- Dozvolite mi da pojasnim, postojeći Zakon o GMO nije bezbedan
jer otvara za uvoz proizvoda do 0,9
odsto GMO sadržaja. Time se omogućava ulazak netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju - i to
je ono na šta sam ukazao. Dodatni
nedostatak važećeg zakona je da
ne postoji mogućnost za obeležavanje GMO proizvoda. Zato nam je
potrebna hitna izmena postojećeg
zakona.
Da li postoji saglasnost cele Vlade da se izmeni Zakon o
GMO?
- Postoji spremnost cele Vlade
Srbije da se domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima EU. Više puta sam ponovio da Srbija neće
dozvoliti gajenje GMO proizvoda na
svojoj teritoriji, niti upotrebu GMO
u hrani za ljude.
Zbog čega se onda menja Zakon i omogućava promet GMO
ako neće biti dozvoljena upotreba?
- Po pravilima STO i EU ne može
postojati eksplicitna zabrana prometa nijedne vrste
proizvoda uključujući i GMO. Promenom
Zakona uredilo bi se
tržište,
deklarisali
proizvodi i građani bi
imali izbor pri kupovini proizvoda.
Dragan Glamočić
ne odgovara standardima, nadležne
inspekcije vraćaju sa granice.
Kako će se naš agrar boriti sa
slobodnim uvozom?
Srbija je u dobroj poziciji i nema nikakvih indicija da će naša poljoprivreda biti ugrožena. Sa jedne
strane, imamo bescarinski pristup
njihovom tržištu, a sa druge strane
Kakvu hranu ćemo jesti pošto
je tržište otvoreno?
- Ne treba smetnuti sa uma da
imamo skuplju hranu u odnosu na
građane nekih drugih država u EU.
Razlog su monopoli, nedovoljna
konkurencija, zbog čega određeni
subjekti iz toga izvode znatno veću
korist, a stanovništvo plaća.
U Srbiju se uvozi
meso kome se bliži
istek roka trajanja.
Ima li rešenja za
taj problem?
- Mi nemamo problem sa mesom u
pogledu njegove bezbednosti, jer to što je
meso duže zamrznuto
ne znači da nije bezbedno, ali mu svakako
opada kvalitet. Međutim, to ne ugrožava
zdravlje ljudi i sve što
zadržavamo neke uvozne carine za
najosetljivije proizvode. U prilog nam
ide i to što SSP predviđa i zaštitnu klauzulu kojom možemo da se
zaštitimo od prekomernog uvoza u
slučaju da neki proizvod prouzrokuje ozbiljan poremećaj na našem
tržištu.
Zakon o podsticajima se menja, da li i način dodele subvencija?
Umesto za kupovinu goriva 6.000 dinara,
biće na raspolaganju za kupovinu semena i đubriva
- Agrarna politika se neće menjati, ali će podsticaji od 12.000 dinara
po hektaru biti drugačije raspodeljeni. Naime, 6.000 dinara, koje su
do sada bile namenjene za kupovinu goriva, u 2014. godini će svim
registrovanim gazdinstvima biti na
raspolaganju za kupovinu sertifikovanog semena i kvalitetnog đu-
- Ako se subvencije smanje
direktno se dolazi do toga da su
troškovi proizvodnje uvećani, što
bi značilo da bi naš poljoprivredni proizvođač bio manje produktivan, time i manje konkurentan
proizvođačima iz inostranstva ističe Nestorov Bizonj.
Zakon o subvencijama najverovatnije neće biti izmenjen, tvrdi Jan
Husarik iz udruženja "Banatski paori" na osnovu najnovijih uveravanja
iz ministarstva poljoprivrede.
"Informacija je takva da će poljoprivrednicima biti uplaćivano po
12.000 dinara po hektaru, a da će
6.000 dinara morati da pravdaju
računima za naftu, mineralno đubrivo, semensku robu itd. i pravo
da vam kažem ja sam juče posle
te informacije odahnuo da se nije
desilo ono što je bilo najavljivano i o čemu je pričano prethodnih
nedelja", kaže Husarik.
A bilo je najavljeno da će registrovana gazdinstva dobijati 6 hiljada dinara po hektaru za nabavku semena i đubriva, umesto kao
do sada za nabavku goriva, dok bi
drugi deo od 6 hiljada dinara bio
preusmeren u investicije, za koliko bi bile smanjene subvencije.
J. Dabić (Radio Novi Sad)
briva kako bismo povećali prinose.
Drugih 6.000 dinara koje su proizvođači dobijali preko računa, ispostavilo se da nisu dale efekta, pa
smo odlučili da taj deo sredstava
preusmerimo u investicije.
Možemo li u 2014. godini da
očekujemo neke veće investicije u poljoprivredu s obzirom da
je "Al Dahra" odustala?
- Jedan drugi fond iz Abu Dabija nastavlja pregovore o kupovini
kombinata umesto "Al Dahre".
Zbog čega se odustalo od inicijative za odlaganje prodaje
zemlje strancima nakon 2017.
godine koja je trebalo da bude
već poslata Briselu?
- Da bi se ušlo u tu proceduru
potrebna je izmena SSP-a, a za to
je veoma teško dobiti saglasnost
svih članica EU. Imamo drugu mogućnost, a to je da putem izmene
Zakona o poljoprivrednom zemljištu
domaćim poljoprivrednicima damo
privilegovan položaj pri kupovini zemlje u odnosu na strance.
Izvor: "Blic"
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Marija Balabanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
17. januar 2014.
AKTUELNOSTI
SUNOVRAT STOČARSTVA U SRBIJI
Proizvođači čekaju ambijent
Proizvodnja mesa u Srbiji za dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje
- Nekada smo po stanovniku godišnje trošili 65, a danas svega 43 kilograma mesa
S
točarstvo Srbije ima značajno mesto u privredi zemlje
jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske resurse.
Zastupljeno je u više od 600.000
domaćinstava i predstavlja granu
koja učestvuje u formiranju društvenog proizvoda poljorpivrede u
proseku sa oko 30 odsto. Iako ova
delatnost ima šanse da bude značajna privredna grana, broj stoke u
poslednjih dve decenije ima stalnu
tendeenciju opadanja, dva do tri
odsto godišnje. Istovremeno dok
se smanjuje broj grla, proizvodnja
i potrošnja mesa, raste broj klanica pa ih danas u zemlji ima čak
oko 1.500! U zemlji danas ima oko
920.000 grla goveda, što je za preko 300.000 grla manje nego 2000.
godine, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od
600.000. Istovremeno dok se smanjuje stočni fond u Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih obora
za tov stoke! Takvo stanje Srbiju
vodi da od izvoznika postane uvoznik mesa!
I pored izrazito povoljnih uslova
stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje
tri decenije
značajno smanjivao
pa je proizvodnja mesa opala sa
650.000 na 450.000 tona godišnje.
Potrošnja mesa po stanovniku smanjena je u tom vremenu sa 65 na
43 kilograma godišnje. Uzroci se
nalaze u narušenim paritetima cena, gubitku tržišta, nemogućnosti
izvoza svih vrsta mesa, smanjenoj
kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom
budžetu, neadekvatnom funkcionisanju robnih rezervi.
Nesigurna proizvodnja
Najteže stanje je u govedarstvu,
što pokazuju i podaci da već dve decenije da imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz ,,bebi bifa’’
od 8.800 tona u EU, a koristimo ga
sa manje od 10 odsto. Proizvodnja
junećeg mesa u Srbiji gotovo da je
ugašena i država pod hitno trebalo
da opredeli novac da bi je obnovila,
Nenad Budimirović
sekretar Uduženja
za poljoprivredu
i prehrambenu industriju PKS
zaključeno je u Privrednoj komori
Srbije (PKS). Privredncii se sve manje odlučuju za tov junadi jer im se
finansijski neisplati, pa su čak i oni
stočari koji su imali nadu, odustali
od toga nakon suše u 2012. godini,
kada je tov junadi desetkovan.
- Nekadašnja Jugoslavija je devedesetih godina prošlog veka izvozila je u EU 50.000 tona ,,crvenog
junećeg mesa’’, a od toga iz Srbije
je bilo 30.000 tona. To meso je izvoženo i u SAD, za njihovu vojsku. U
2006. godini bilo je izvezeno 2.300
tona, a u 2013. godini se očekuje
izvoz tek od 300 do 400 tona, sa
tendencijom daljeg pada’’ - navodi
Nenad Budimović, sekretar Uduženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. Broj uslovnih
grla stoke, trenutno iznosi oko 0,35
po hektaru oraničnih površina, što i
dalje ukazuje na ekstenzivnost domaće proizvodnje. Cilj je da bude
jedno grlo po hektaru. Po njegovim
rečima Srbija ima kapacitet da gaji nekoliko desetina hiljada junadi u
tovu. Problem je što farmeri ne vide
dobit u tom poslu, a za to potoji više
razloga. Ako nije garantovana cena
otkupa stoke, onda će izgubiti. Hrana za životinje je skupa i zato automatski nismo konkurentni na tržištu EU. Pored toga proizvodjačima
je potrebna stimulacija države, ali
i organizovana proizvodnja. Dakle,
ističe Budimović, stočarima treba
jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i plasman na
inostrana tržišta. Zbog loših uslova
i nesigurne proizvodnje u Srbiji je
2012. godine zaklano oko 368.000
goveda i 5,8 miliona svinja. To je
oko 80.000 tona govedjeg mesa,
260.000 tona svinjskog mesa, kao i
100.000 vrsta mesnih preradjevina,
trajnih, polutrajnih, dimljenih i konzervisanih proizvoda. Zbog svinjske
kuge Srbija ne može da izvozi u EU
svinjsko mesa, već samo proizvode
termički obradjene, a to su niže kategorije. Kada govorimo o ,,bebi bifu’’, to je najkvalitetnije meso koje
se dobija od teladi težine od 110 do
120 kilograma. Odnos stoke koja je
zaklana u klanicama i van njih postepeno se smanjuje i dobro je da
polako ulazimo u kolosek zakonske
regulative. Taj odnos nekada je bio
1:3, a sada je 1:2, navodi Budimović. Prema njegovom mišljenju dobra je mera Vlade donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i
ruralnom razovju. Na pedlog PKS po
prvi put su uvedeni i podsticaji za
proizvodnju živinskog mesa i jaja.
To je značajna privredna grana, koja zapošljava veliki broj ljudi, a meso se sve više koristi u ishrani zbog
cena i lakoće pripreme. Živinska
proizvodnja u Srbiji premašila je
proizvodnju govedjeg mesa i kreće
se oko 100.000 tona na godišnjem
nivou, a u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,2 milijarde komada jaja,
kaže Budimović.
Potrebni podsticaji
Jasna Stevanović, samostralni savetnik u PKS ističe da u Srbiji postoji oko 40 većih industrijskih
klanica za goveda i veliki broj malih klanica, a kapaciteti za klanje
su oko milion grla. Ali, u njima se
zakolje manje od 200.000 grla goveda. Mi danas u Srbiji proizvodimo
godišnje 80.000 tona govedjeg i oko
280.000 tona svinjskog mesa. Lane je ukupna vrednost realizovane
stočarske proizvodnje u Srbiji pro-
Najmanja potrošnja
Po stanovniku se u Srbiji dnevno troši samo 120 grama mesa
S
rbija je medju zemljama sa
najmanjom potrošnjom mesa.
Godišnje se u proseku pojede 43
do 45 kilograma svežeg mesa po
stanovniku, što je skromno u odnosu na evropske zemlje. Ako se,
pak, godišnja potrošnja preračuna u dnevnu, dobija se poražavajući podatak da se po stanovniku dnevno troši samo 120 grama
mesa. Stanovnik Srbije godišnje
cenjena na oko 1,8 milijardi dolara,
što je predstavljalo pad od svega
0,81 odsto u odnosu na 2011. godinu. Učešće stočarske proizvodnje u
bruto ostvarenoj vrednosti ukupne
poljoprivredne proizvodnje iznosilo
je tada 37,9 odsto.
Milomir Tošović, predsednik
Grupacije klaničara u PKS i direktor ,,Kotlenik prometa’’ iz Ladjevaca ističe da država mora da omogući tov junadi da bi proizvodnja
junećeg mesa postala profitabilna i
opredeli jasna podsticajna sredstva
koja će ciljano usmeravati. To je i
jedini put da se zaustavi nelegalna
trgovini. Jer, iz Srbije se izvoze živa
telad, što niko u svetu neradi. Sto-
u proseku pojede 4,3 kilograma
junetine, 15,6 kilograma svinjetine, 15,2 kiograma živinskog mesa i četiri kilograma ribe i nekoliko kilograma ostalog mesa ili preradjevina. Istovremeno stanovnik
EU prosečno pojede više od 80
kilogama mesa godišnje. To je 15
kilograma junetine, 30 kilograma
svinjetine, 20 kilograma piletine,
12 kilograma ribe...
čarstvo ima sport obrt, posebno u
govedarstvu. Mi danas u Srbiji, u
tovu imamo najviše 20.000 goveda, a da bi postigli dozvoljeni izvoz
,,bebi bifa’’ potrebneo je da napunimo prazne staje i da u njima bude
100.000 grla.
Nenad Terzić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede Srbije kaže
da se preduzimaju mere za unanrpedjenje stočarstva kroz odredjene
zakonodavne i institucionalne aktivnosti, ali i kroz sistemsku podršku.
To znači da će se izgraditi ambijent
koji stočari čekaju kako bi pokrenuli
proizvodnju, a to znači napunili prazne staje i obore.
B. Gulan
Izvoz
Izgubljena zahtevna tržišta za izvoz „bebi bifa“
U
2011. godine iz Srbije je izvezeno živih goveda svih kategorija u vrednosti od 65 miliona
dolara, živih svinja za tri miliona
dolara. Živa stoka se najviše izvozi u BiH i na Kosovo i Metohiju,
što je loše jer je ona i najjeftinija.
Pored toga u 2011. godini Srbija
je u EU izvezla 1.000 tona govedjeg mesa u vrednosti od oko pet
miliona dolara, svinjsko meso je
te godine izvezeno u zemlje CEFTA u vrednosti od oko 3,3 miliona
dolara. Srbija je izgubila zahtevna
tržišta za izvoz ,,bebi bifa’’, a to
su bili Italija i Grčka, a sada ih je
teško vratiti. Za prvih šest meseci 2013. godine iz Srbije je izvezeno govedjeg mesa za 128.060
dolara, dok je uvezeno mesa za
445.976 dolara. U 2012. godini je uvezeno i oko 11.000 tona
svinjskog mesa, što je bilo četiri
puta više nego godinu dana ranije. Taj parametar govori da dosta
uvezene robe odlazi u preradu,
odnosno klanične proizvode, a
vrednost uvoza svinjetine bila je
30 miliona dolara. Uvoz raste jer
nam se smanjuje broj stoke.
U Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih obora za tov stoke
17. januar 2014.
3
U SLUŽBI POLJOPRIVREDE
REČ STRUČNJAKA • DR DRAGICA JANKOVIĆ, RUKOVODILAC PROGNOZNO IZVEŠTAJNE SLUŽBE SRBIJE
Za preciznu informaciju
i pravovremenu zaštitu
Dosadašnji rad i rezultati Prognozno-izveštajne službe pokazali se da su bili opravdani razlozi za uspostavljanje
ovog složenog sistema zaštite. Cilj je da poljoprivredniku bude pružena pravovremena i precizna informacija
o kretanju bolesti i štetnih organizama, kako bi na vreme preduzeo mere za prevenciju i zaštitu u ratarstvu,
povrtarstvu i voćarstvu što se i postiže
R
adi još boljeg informisanja javnosti i poljoprivrednih proizvođača
o neophodim zaštitnim merama u određenim periodima
godine Prognozno izveštajna
služba Vojvodine i Srbije je,
uz informacije sa svog portala i direktne SMS poruke poljoprivrednicima, od sredine
prošle godine organizovala i
"televizijski način zaštite" putem emisije "Zelena prognoza". Svako veče, na RTV, osim
vikendom, posle Dnevnika
u 22 sata pet do šest minuta prezentovan je materijal
najaktuelnije tematike iz zaštite bilja kojeg su pripremili
stručnjaci Prognozno izveštajne službe, za potrebe ove
emisije i javnosti...
- Tako je bilo od kraja maja do 30. septembra prošle
godine, a onda su taj termin
"koristili" poljoprivredni savetodavci za iste namene.
Od prošle srede, 15. januara, ponovo imamo emisiju sa
tematikom i prognozama, a
mi je pripremamo. Slali smo
i slaćemo slike sa terena da
se ljudi upoznaju sa organizmima o kojima govorimo,
a to je način vođenja zaštite
preko televizije, objašnjava nam
dr Dragica Janković, rukovodilac
Prognozno izveštajne službe Srbije
sa kojom smo razgovarali o dosadašnjem radu i planovima ove važne
službe.
Po čemu je za Prognozno izveštajnu službu bila značajna
2013. godinu ?
- Te godine su se navršile tri pune godine kako mi radimo. Potvrdili su se svi parametri iz prethodne
dve godina do kojih smo došli i zato
je ona bila presudna za nas, jer sve
što smo isproveravali sada koristimo kao prognostički parametar za
kratkoročne prognoze. Posmatrano
je oko 120 organizama, oko 20-ak
površno, dok oko 40 najvažnijih
i zaštite. Zato stalno pratimo
razvoj organizama i razvoj
biljke domaćina u skladu sa
uslovima koji vladaju.
Prognozno
izveštajna
služba je prvo počela da
funkcioniše u Vojvodini i to
na predlog i uz podršku resornog sekretarijata. Kako
bi najjednostavnije mogli
da definišemo ovu služba?
Dr Dragica Janković
biljnih vrsta u Vojvodini i Srbiji mi
stalno držimo pod monitoringom.
Kako je počela sa radom
Prognozno izveštajna služba?
- Počeli smo 2010. godine u aprilu, u maju je počela da stiže oprema,
postavljali smo je po punktovima na
terenu, određeni su ljudi i punktovi,
a te godine smo odredjivali metode rada. Uradili smo inventarizaciju
štetnih organizama na terenu, ali to
je bila informacija na osnovu koje
nismo tada mogli zaključivati mnogo toga važnog za fenološki model
po kom radimo. To smo kasnije postigli. Sada tačno možemo da vidimo kada će, na primer, pšenica početi da klasa u odnosu na temperaturu, a to je bitno zbog fuzarijuma
- To je sistem praćenja pojave i njenog daljeg razvoja,
utvrdjivanje nivoa populacije,
regionalnih razvoja, utvrdjivanje pragova razvoja i preduzimanja mera zaštite. Šta
to znači videćemo na primeru
jabukinog smotavca. Fenološki model nam je dao šest
tretmana, a proizvodjači su
ranije imali i do 16 ili 17 tretmana protiv ovog organizma.
Praćenjem parametara mi
tačno znamo na kojim punktovima će se ovaj insekt pojaviti, znamo da period koji je
potreban od polaganja jaja do
piljenja, znamo period piljenja, a to su sve prognostički
parametri na osnovu kojim
upućujemo proizvodjače na
odredjenom terenu blagovremeno deluju. Tako će dobiti maksimalan učinak preparata, uštete i
očuvaće okolinu.
Septoria spp
Šta nam donose aktelne vremenske prilike ?
- Prošla godina je pokazala da su
ekstremne temperature dovele do
promena koje moraju biti predmet
posmatranja za budućnost i predmet našeg velikog opreza. Visoke
temperature su dovele do brzog
akumulisanja toplote, došlo je do
povećanja broja generacije organizama i te godine smo imali tri pa
i četiri generacije tih organizama,
ali na scenu dolaze i organizmi koji
nisu ranije bili važni. Sada, u sredini januara, imamo na pšenicama i
kruškama situaciju koju inače imamo tokom marta. Imamo sivu pegavost, pepelnicu, rđu na pšenicama, ječmovi kipe. Pratimo te pojave
da bi pravovremeno delovali.
Vaš na pšenici
Kakvi su planovi službe na čijem ste čelu?
direktno štetni, a to su vaši, cikade, tripsi, organizmi koji prenose
viruse ili fitoplazmu i tako donose
štetu. Pratićemo ih kako bi napravili strategiju zaštite od tih organizama. Čeka nas posao sa mikotoksinima, fuzarijumom i nastavak
rada u svim oblastima koje su naša nadležnost, rekla je dr Dragica
Janković, rukovodilac Prognozno
izveštajne službe Srbije.
- Pored organizama koje smo
do sada pratili i utvrdili tačke zaštite, ove godine je predvidjeno da
se bavimo organizmima koji su in-
Razgovarala: S.Đaković
Slike: M. Mileusnić
i portal.www.pisvojvodina.com
osmatrači ako oni očitavaju stanje
na svom usevu oni su u sve direktno uključeni. Po broju poseta na
portalu vidi se koliko nas proizvodjači prate, a posle svake emisije Zelene prognoze imamo mnogo
poziva proizvodjača. To govori da
ostvarujemo naš cilj.
O čemu ste ovih dana infirmisali proizvodjače?
- Ovih dana informišemo proizvođače o stanju pšenice, a voćare o
štetočini jer imamo napolju kruškinu buvu. Uobičajeno je bilo da u januaru imamo jaja tog organizma, a
ne kruškinu buvu. To su uticaji vremena, visoke temperature za ovo
doba godina, a biologija je takva da
insekt svaki dan akumulira energiju
napreduje. Prošle godine su urađeni
ogledi po kojima je utvrdjeno dokle
možemo da puštamo bolest da se
"penje", a da u momentu kada reagujemo ne ugrozi našu ekonomsku
situaciju.
Koliko vas proizvodjači prate? Imate li svoje pokazatelje?
Rupe od glodara na njivama
4
- Svi naši punktovi su skoro na
seljačkim njivama, seljaci su nam
Mrežasta pegavost ječma
17. januar 2014.
U SLUŽBI POLJOPRIVREDE
SREMSKA MITROVICA • ŽARKO SUVIĆ, VRŠILAC DUŽNOSTI DIREKTORA POLJOPRIVREDNE STRUČNE SLUŽBE
Teškoće nisu iza nas
- Ima nade za opstanaka firme, ali će taj proces biti dugotrajan, kaže Žarko Suvić
- Po broju zaposlenih, najbrojniji u okviru istih službi u Vojvodini
T
okom poslednjih pola godine rukovodstvo i zaposleni u
Poljoprivrednoj stručnoj službi Sremska Mitrovica uspeli su da
koliko toliko stabilizuju ovu firmu,
redovno isplaćuju plate koje su,
istina, umanjene i nastojaće da se
redovnost nastavi i ubuduće. Međutim, teškoće u kojima se nalazi ova
poljoprivredna stručna služba su
daleko od razrešenja.
- Daleko je to od dobrog, ali smo
uspeli da isplaćujemo plate na vreme, one su, doduše, umanjene za
trećinu. Vraćeni su i dugovi, kao što
ćivala plata sa umanjenjem
od 30 odsto.
Radi unapređenja rada
i prezentacije onog šta je
uradjeno, ove godine su organizovana zimska predavanja za poljoprivrednike. Ona
će trajati i tokom februara,
jer je cilj da se proizvodjači
sa terena kojeg pokriva ova
poljoprivredna stručna služba upoznaju sa ogledimo
i rezultatima u proizvodnji
kako bi se potom opredelili
šta da seju.
- Imamo tu
obavezu i kao
po ljo pri vred na
stručna služba
koja se delom finansira iz sredstava resornog
m i n i s t a r s t a va
i pokrajinskim
sredstavima.
Predavanja su
organizovana zimi jer je
to period kada
su proizvodjači
oslobodjeni posla na
njivama, a na njima
rezultate savete i preporuke daje svaki od
savetodavaca, objasnio je Žarko Suvić.
Međutim, finansijske teškoće nisu jedine teškoće sa kojima
se sučeljavaju u ovoj
Zimska škola za poljoprivrednike službi. Ne mali proble
je jedan kredit od 2,5 miliona dinara
i potraživanja od sitnih poverilaca navodi Žarko Suvić, vršilac dužnosti direktora Poljoprivredne stručne
službe Sremska Mitrovica.
Suvić se seća kada je 1. maja
prošle godine stupio na direktorsko
mesto bilo je isplaćeno svega polovina januarske plate zaposlenima.
Kolika je dubioza, on ne može reći
tačno, ali zna da je borba za opstanak firme svima na prvom mestu.
Jer, zaposleni su sami uveli prvo minimalac da bi premostili finansijske
teškoće, a do nove godine se ispla-
Žarko Suvić, vd. direktora
PSS Sremska Mitrovica
čini nepovoljna kadrovska struktura, a njena nepovoljnost se vidi po
tome što je među 35 zaposlenih oko
45 odsto visokoobrazovanih dok je
u ostalim poljoprivrednim stručnim
službama u Vojvodini taj procenat
izmedju 70 i 80 odsto.
- Ima mo teh no lo škog vi ška
za po sle nih, to će se mo ra ti re ši ti
usko ro, sve sni smo ne po pu lar nosti ta kve me re, ali i to ga da je
ona ne za o bi la zna. Po bro ju za-
Projekti
U Poljoprivrednoj stručnoj
službi Sremska Mitrovica sačinili su devet projekata za ovu
godinu koje su ponudili Gradu
Sremska Mitrovica i opštinama
Šid, Pećinci i Stara Pazova.
- Prošle godine smo sa Sremskom Mitrovicom ugovorili realizaciju jednog projekta - analiza i ispitivanje kvaliteta zemljišta, a ove godine produžavamo
taj projekat i radimo još dva.
Oni se odnose se na ispitivanje
mikotoksina i revitalizaciju pašnjaka. Očekujemo odgovore i
na ponude o saradnji sa pomenutim opštinama, objasnio je
direktor Poljoprivredne stručne
službe Sremska Mitrovica.
po sle nih smo ina če, naj broj ni ji u
okvi ru istih slu žbi u Voj vo di ni. U
pret hod nom pe ri o du smo do sta
uči ni li, po mo gli smo sa mi se bi tako što smo dra stič no sma nji li troško ve, pri me ni li šted nju na svim
ni vo i ma i to se od ra zi lo na sta bilnost fir me ko ja je sa da na bo ljim
osno va ma ne go pre po la go di ne.
Sve što ra di mo ina če, ra di mo radi op stan ka fir me, is ta kao je v.d.
di rek to ra Žar ko Su vić.
Svesni da teškoće nisu iza radnika i ove firme i da će se sa njima
boriti i ove godine u Poljoprivrednoj
stručnoj službi Sremska Mitrovica
očekuju pomoć od Grada Sremska
mitrovica i lokalnih samouprava koje pokrivaju. Tu pomoć nadaju se,
obezbediće preko projekata koje su
uradili i ponudili korisnicima.
S. Đaković
AKTUELNOSTI
PROF. DR MILADIN ŠEVARLIĆ:
Agrar još nije spreman za liberalizaciju
Ševarlić koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, smatra da će poslednja faza liberalizacije,
doprineti da Srbija "izgubi" još 250.000 poljoprivrednih gazdinstava - Po njegovim rečima, "na taj način ispuniće
se očekivanja EU da smanje izdvajanja iz budžeta za sufinansiranje subvencija za srpsku poljoprivredu
P
oljoprivreda Srbije je dodatno ugrožena gotovo potpunom
liberalizacijom tržišta, odnosno smanjenjem uvoznih carina za
agrarne proizvode iz Evropske unije
(EU) od 1. januara ove godine, izjavio je profesor na Poljoprivrednom
fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić, a prenela Agencija Beta.
- Poljoprivrednici iz Srbije nisu
spremni za konkurenciju iz EU, jer
je i bez nje u poslednjih 10 godina
nestalo 150.000 malih gazdinstava - kazao je agenciji Beta Ševarlić komentarišući stupanje na snagu
poslednje faza liberalizacije trgovine sa EU. Ona je počela 2009. po
Prelaznom trgovinskom sporazumu,
a sada donosi ukidanje ili dodatno
smanjenje uvoznih carina za većinu
proizvoda iz Unije.
Ševarlić koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije,
smatra da će poslednja faza liberalizacije, doprineti da Srbija "izgubi"
još 250.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Po njegovim rečima, "na taj način ispuniće se očekivanja EU da
smanje izdvajanja iz budžeta za sufinansiranje subvencija za srpsku
poljoprivredu".
17. januar 2014.
Še var lić je pre ci zi rao da prose čan srp ski po ljo pri vred nik proiz vo di de set pu ta ma nje hra ne od
ne mač kog po ljo pri vred ni ka. Odno sno, po ljo pri vred nik iz Sr bi je
pro iz vo di za oko 18 po tro ša ča, a
onaj iz Ne mač ke za 160 što, ka ko
je uka zao, naj bo lje go vo ri o nekon ku rent no sti do ma ćeg agra ra.
Še var lić je oce nio da Pre la zni
tr go vin ski spo ra zum Sr bi je i EU
ima ka ta stro fal ne po sle di ce poseb no u po ljo pri vre di jer je ona
iz vo zno ori jen ti sa na, a uvo zno
za vi sna od si ro vi na po treb nih za
agrar nu pro iz vod nju, kao što je
mi ne ral no đu bri vo, ve te ri nar ski
le ko vi, si ro vi ne za stoč nu hra nu.
- Pro blem je i to što je Sr bi ja
je di na dr ža va ko ja je ušla u fa zu
pot pu ne li be ra li za ci je, a da ni je
za po če la pro ces pre go vo ra (sa
EU), ka da se, po pra vi lu, sti če
pra vo na ba rem mi ni mal no učešće u pret pri stup nim fon do vi ma
na me nje nim po bolj ša nju kon kurent no sti po ljo pri vre de i rav nome ri ni jem re gi o nal nom raz vo ju",
re kao je on.
Še var lić je ka zao da ni ko u drža vi još ni je na pra vio ana li zu koli ko je nov ca iz gu blje no u do ma-
Povećati
broj savetnika
Profesor Poljoprivrednog fakulteta je kazao da bi Srbija
trebalo da za nekoliko puta poveća broj agronoma-savetnika.
Sada za više od 630.000 gazdinstava poljoprivredno savetodavna služba ima samo 238
savetodavaca, a da bi Srbija bila na nivou Hrvatske ili Slovenije, trebalo bi da ima tri do pet,
odnosno osam do 10 puta više
savetodavaca.
Prof. dr Miladin Ševarlić
ćem agra ru na kon po čet ka li be rali za ci je tr ži šta, do dav ši da go to vo
ni šta ni je ura đe no ni u po ve ća nju
kon ku rent no sti i pro duk tiv no sti
pre otva ra nje tr ži šta, iako se godi na ma o to me pri ča lo.
Problem, kako smatra, predstavlja i to što su mnoga srpska sela
ostala samo sa staračkim domaćinstvima, te će liberalizaciju tržišta
najviše osetiti mala i staračka gazdinstva koja ioanko ne ostvaruju
znatniju zaradu.
Balast većoj konkurentnosti domaće poljoprivrede, po njegovom
mišljenju, predstavljaju i loša infrastruktura u selima, stara mehanizacija.
- Zbog neadekvatnih mera agrarne politike koje su sprovođene, posebno od 2004. do danas, favorizovani su veliki proizvođači da budu
još jači - kazao je on.
Ševarlić ne očekuje da će liberalizacija doprineti smanjenju cena
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz uvoza, jer se to nije desilo
ni kada je od 2009, po Prelaznom
trgovinskom sporazumu, počelo fazno smanjivanje carine.
On smatra da Srbija može da
umanji negativne efekte liberalizacije uvođenjem vancarinskih i sezonskih ograničenja, propisivanjem
obaveze o minimalnoj zastupljenosti domaćih proizvoda u trgovinama
i zaustavi uvoz sirovina i proizvoda
na bazi genetski modifikovanih organizama.
- I poljoprivrednici moraju da
povećaju konkurentnost udruživanjem, jer kako ćemo se udružiti sa
pola milijarde stanovnika EU, a ne
možemo s našim rođacima i komšijama - kazao je on i dodao da će
i lokalne samouprave morati da se
više angažuju za pomoć udruživanju i da pomognu projekte javnoprivatnog partnerstva.
S. P.
5
NAŠA TEMA • GMO HRANA - SVET I MI (4)
Koje su posledice
upotrebe GMO hrane?
Piše: Branislav Gulan
N
a spekulacije da bi Zakon o genetski modifikovanim organizmima
uskoro mogao da doživi izmene
kojim bi se dozvolilo gajenje tih biljaka
negativno su reagovali i pojedinci ali i civilni sektor. Facebook grupi NO to GMO in
SERBIA - NE za GMO u Srbiji, priključilo
se bezmalo 3.500 članova. Više o problemu GMO smo razgovarali sa Irene
Barrett koja je pokrenula ovu grupu.
Irene Barret rođena je u Subotici, potom ju je životni put odveo u Kanadu i
Ameriku gde se bavila prirodnom medicinom i znanje stekla na Institutu za prirodnu medicinu u Kaliforniji. Osim toga
što je savetnik za zdrav životni stil, Irene
je poslovna žena, bavi se organskom poljoprivredom i uvozi sertifikovano organsko seme u Srbiju, kao i zaštitna sredstva potrebna u organskoj proizvodnji pri
čemu sarađuje sa Privrednom komorom
Srbije. U Beogradu sarađuje i sa centrom
alternativne medicine za uravnotezen i
kvalitetan život, Balans Medika, i zajedno
sa ostalima iz tima ove ustanove, brine
za dobro zdravlje naroda. Osim grupe na
FaceBooku pokrenula je i on-line peticiju
protiv izmene zakona o GMO.
Zašto ste pokrenuli ove akcije?
- Zabrinuta sam za zdravlje populacije, za buduće generacije. Poznati američki stručnjak Jefri Smit, osnivač Instituta
za odgovornu tehnologiju iz Amerike,
izjavio je u saradnji sa više od 30 naučnika, da postoje 65 naučno dokazanih
zdravstvenih rizika od genetski modifikovane hrane.
Šta su pokazala istraživanja kakav je uticaj GMO useva na obližnje
useve iz konvencijalne proizvodnje?
- Da ne postoji bezbedna zona. Polen sa GMO useva raznosi se vetrom,
pčelama, pticama, leptirima, kišom. Kao
primer mogu navesti slučaj 78-godišnjeg
farmera iz Kanade Persi Šmajsera koji
obrađuje svoju zemlju već 50 godina.
Desilo se da je na njegovoj njivi konvencionalne soje niklo GMO seme soje koja
- Iza svega stoji interes korporacija, njihov profit i kontrola. Genetski modifikovano seme
je patent i privatno vlasništvo koje globalno donosi 15 milijardi dolara profita korporacijama. Po tradiciji, proizvođači su seme uvek čuvali i delili sa drugim proizvođačima. Genetski modifikovano seme je zabranjeno čuvati i deliti, jer je ovakvo seme privatno vlasništvo korporacije. Osim toga, genetski modifikovano seme je dizajnirano da ima samouništavajući gen što znači da seme koje iznikne na vašoj njivi nije sposobno da u sledećoj
setvi urodi plodom, sterilno je – kaže Irene Barett
je tu dospela vetrom. Korporacija koja
je privatni vlasnik GMO soje, optužila je
farmera da je bespravno posejao GMO
seme. Izveli su ga na sud, oduzeli njegovo autohtono seme koje je čuvao, platio
je preko $200 000 sudskih troškova.
Koje najčešće neželjene posledice donosi upotreba GMO hrane?
- Genetski modifikovani organizmi
nisu kreacija prirode. Nastaju u laboratoriji, nasilnom kombinacijom gena dve
različite vrste kao gena svinje i čoveka
da bi se dobila svinja koja brže raste. U
paradajiz se ubacuju geni ribe da bi paradajiz bio otporan na niske temperature. Ovo se radi da bi novonastala forma
imala željene osobine pogodne za profit.
Kada unesemo ovakvu hranu, njeni sastojci su strano telo za naš organizam.
Mi nismo dizajnirani za ovakvu vrstu
hrane, pa se javljaju alergijske i toksične
reakcije. Ruski doktor biologije Aleksej
Surov naučno je dokazao da GMO izaziva
sterilitet, sa duge liste možemo navesti
da nastaju karcinomi, bolesti srca, jetre,
bubrega, pankreasa, unutrašnjih organa,
dijabetes, Alchajmerova bolest, smanjenje mozga, drastičan pad imuniteta, impotencija.
Predstavnici GMO korporacija
obilaze fakultete, drže predavanja
samo o „dobrim stranama“ GMO. Prisustvovao sam jednom takvom, gde
je predavač bila porfesorka Martina
Mekhalakan iz kalifornijskog Dejvis
Kampusa. Time što predaju na visokonaučnim institutucijama uprave
tih fakulteta im daje legitimitet. Zašto to čine?
- Iza svega toga stoji interes korporacija, njihov profit i kontrola. Genetski
modifikovano seme je patent i privatno
vlasništvo koje globalno donosi 15 milijardi dolara profita korporacijama. Po
tradiciji, proizvođači su seme uvek čuvali
i delili sa drugim proizvođačima. Genetski
modifikovano seme je zabranjeno čuvati
i deliti, jer je ovakvo seme privatno vlasništvo korporacije. Osim toga, genetski
modifikovano seme je dizajnirano da ima
samouništavajući gen što znači da seme
Transgenetski krompir
Američki naučnici su saopštili da su
uspešno uzgajili genetski modifikovane sorte krompira koje sadrže 60 posto više belančevina od običnih, čime
će omogućiti veću prehrambenu sigurnost za stanovnike najsiromašnijih
zemalja. Nakon agrotehničkih istraživanja koja su obavljena u američkom
Nacionalnom institutu za ispitivanje
genoma biljaka, zaključeno je da su
nove transgenetske sorte bezbedne za
ljudsku ishranu, a njihove modifikacije
mogu da se uzgajaju u sedam različitih klimatskih zona.
Transgenetske sorte krompira, u
poređenju sa običnim, imaju i veće
prinose. “Ovo je prvi značajniji uspeh u uzgajanju novih transgenetskih biljnih sorti povećane hranljive
vrednosti”, izjavio je Aziz Data, koji
je rukovodio istraživanjem, dodajući da je tajna uspeha u specifičnom
aktiviranju gena AmA1 (Amaranth
Albumin 1) u ćelijama koje stvaraju
tkivo krtola. Naučnici su odabrali
ovu belančevinu jer istovremeno ispunjava nekoliko zahteva lekara i dijetologa za transgenetske biljke. Kao
prvo, izdvojena je iz jestive žitarice
- amaranta, što je i čini neškodljivom
za ugradnju u druge biljke. AmA1 je,
6
sno dokumentovani naučni dokazi naučnika po celom svetu. Niko im nije rekao
da je 828 naučnika iz 84 zemlje potpisalo
pismo o ozbiljnim opasnostima genetski
modifikovanih organizama svim vladama
sveta. Kako onda mogu da naprave dobar izbor po svojoj slobodnoj volji? Šta
će da seju ako neznaju sve ovo? Poljoprivredni proizvođači su vredni ljudi koji
velikom mukom i teškim radom obrađuju svoje njive i naravno da žele da budu
plaćeni za svoj rad i da pruže bolji život
svojoj porodici.
GM krompir sa 60 posto više
belančevina od običnog krompira
sem toga, izbalansirana belančevina
po pitanju raznovrsnosti aminokiselina u njenom sastavu, čak i sa većim
sadržajem nego što to zahteva Svetska zdravstvena organizacija.
Značajan uspeh tima genetičara je i primetno povećan sadržaj nekih važnih aminokiselina u krtolama
transgenetskog krompira. “Krompir
je značajan sastojak ishrane mnogih
ljudi, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Zahvaljujući našim
istraživanjima povećana je hranljivost
jela pripremljenih od krompira”, ističu
istraživači.
Kada je reč o GMO soji, mnogima
nije jasno zašto se u Srbiji sprečava
njena proizvodnja a dozvoljava se
njen uvoz.
Irene Barret na jednom od protesta
koje iznikne na vašoj njivi nije sposobno
da u sledećoj setvi urodi plodom, sterilno je. Tako, za svaku novu setvu seljak
mora da kupuje novo seme od korporacije, ako ona bude htela da mu ga proda i
ako seljak bude imao para da ga kupuje.
Na taj način korporacije ostvaruju svoju
kontrolu. Smatra se da svakih 30 minuta
po jedan seljak koji je u proizvodnji GMO
semena, izvrši samoubistvo zbog dugova
koje nije u stanju da otplati.
Veliki problem je u tome što po Codexu alimentariusu, SVE zemlje članice
Svetske trgovinske organizacije moraju
da poštuju sve regulative po Codexu, pa
i onu koja se odnosi na ZABRANU posebnog obeležavanja GM hrane, tako da ljudi širom sveta jedu GMO hranu a da toga
nisu ni svesni.
Kritičko razmišljanje je sposobnost
da analiziramo informaciju koja nam
je ponuđena kao istina, sposobnost da
mislimo svojom glavom. Povežite tačke
i dobićete sliku. Treba ljudima dozvoliti
da imaju slobodnu volju i slobodan izbor
da odluče sami šta će da seju i šta će
da jedu. Kodeks Alimentarijus (Codex
Alimentarius) je kod hrane, ponuđen
javnosti kao uputstvo za bezbednost
hrane. Ako je GMO hrana bezbedna kako
se tvrdi i nameće po Kodeksu, zašto se
po zahtevu tog Kodeksa onda krije neoznačena od potrošača? Ako Kodeks želi
da forsirano hrani populaciju sa GMO za
kojeg postoje naučni dokazi da izaziva
smanjenje mozga, uništava imunitet,
izaziva sterilnost ... šta je onda prava
uloga Kodeks Alimentariusa? Oprosti im
Bože, znaju šta nam rade.
Ruski naučnici su nedavno utvrdili neplodnost kod glodara u trećoj
generaciji koje su hranili isključivo
GMO sojom. Treba uvek biti obazriv
kada se govori o eventualnoj teoriji
zavere, ali se sve više priča o više od
9 milijardi ljudi do 2050 na svetu i
nemogućnosti njihove ishrane. Da li
hrana koja izaziva sterilitet može da
bude jedan od odgovora na to najmoćnijih ljudi na svetu?
- Mislim da je naš čovek vrlo bistar
i da može da poveže uzrok i posledicu,
kreiran problem i ponuđeno rešenje. Da
li se radi o zaveri ili rešenju za ishranu
velikog broja ljudi, do te istine može da
dođe svako za sebe. Danas se baca 3040 procenata od ukupne proizvodnje hrane, u nerazvijenim zemljama u glavnom
zato što nema odgovarajućeg uskladištavanja i transporta do prodajnog mesta,
a u razvijenim pored ostalog zato što
po prodavnicama nije odgovarajućeg
izgleda, iako je u stanju da može da se
jede. U svetu se proizvodi sasvim dovoljno hrane da se prehrani stanovništvo,
znači problem nije u proizvodnji nego
u distribuciji, siromašni nemaju para da
kupe ni hranu ni obradivu zemlju. Da se
prehrani veći broj stanovnika, trebalo bi
smanjiti procenat bacanja hrane, uvesti
bolje uslove za male farmere koji hrane
svoje porodice, primeniti bolja rešenja
u poljoprivredi uopšte. (Pored mnogih
kreativnih rešenja, mogu da navedem
popularan trend urbanog organskog baštovanstva na krovovima zgrada u Nju
Jorku).
Genetski modifikovana hrana ne hrani gladne, to je obmana koja se uspešno
koristi da se agresivno osvaja novo tržiste i novi potrošači, da se uspostavi totalna kontrola u proizvodnji hrane a time
i kontrola stanovništva.
Zakoni naše zemlje zabranjuju
komercijalno uzgajanje GMO biljaka.
Da li imate informacije da bi to uskoro moglo biti izmenjeno?
- Imam nezvanične informacije. Ako
znamo da je Srbija 2007. godine dobila
svog zvaničnog srpskog distributera genetski modifikovanog semena američke
korporacije, koja je inače u svoje vreme
proizvodila i Agent Orange, bojni otrov
za rat u Vijetnamu, onda je za očekivati da se ova agresivna korporacija neće
zadržati samo na oglednim parcelama,
nego će pokusati da se nametne i u komercijalne svrhe. Verujem da distributer
nije upoznat sa naučno dokazanim bolestima koje nastaju zbog genetski modifikovane hrane, želim da verujem da ne
bi doneo sterilnost, karcinome, pad imuniteta, smanjenje mozga, alergije svom
rođenom narodu da je upoznat sa rezultatima istraživanja ruskih naučnika.
U Ratkovu u selu u Bačkoj poljoprivrednici su pokušali da spreče Ministarstvo za poljoprivredu da uništi
useve pod GMO sojom. Kako vi na to
gledate?
- Mogu da ih razumem, ljudi žele da
dobiju svoju zaradu za sav trud i napor
koji su uložili i da obezbede svoje porodice. Mislim da je problem u tome što proizvođači nisu obavešteni šta je genetski
modifikovano seme donelo seljacima u
Indiji, na primer, nisu upoznati da genetski modifikovano seme kao i meso životinja koje se hrane ovakvim semenom
nisu dobri za zdravlje, a za to postoje ja-
- Zakon Srbije jasno definiše da je
zabranjena proizvodnja i promet GMO u
komercijalne svrhe. Verovatno da je definisan drugačije, ne bi se ovo dešavalo.
Ovde se tumači da je sve što nije zabranjeno – dozvoljeno, ali to opet nema nikakve logike u ovom slučaju, jar ako se
zakonom nameravao zaštititi potrošać,
zdravlje useva, zdravlje ekološke sredine, nezavisnost Srbije od mešanja korporacija u poljoprivredu Srbije, onda se
sve to nije ostvarilo sa tim što je dozvoljen uvoz genetski modifikovane sačme
za ishranu stoke. Uvoz je dozvolilo neko
ko je na platnom spisku korporacija, uvozi se iz ličnih a ne iz društvenih interesa.
Da li oni koji su omogućili uvoz veruju
da će ih ista ta korporacija da zaštiti od
dizajniranih bolesti, verovatno da neće.
Zašto uzgajivači badema iz SAD
sada po zakonu ne smeju da prodaju
sirovi badem, samo ozračen i pasterizovan? Zatim zašto zakon traži da
se alfa alfa klice koje su važan izvor
imuniteta u ishrani, ozrače?
- Sirovi badem je značajan izvor vitamina B2, vitamina E, magnezijuma, bakra, triptofana, fosfora i on je najlekovitiji u sirovom stanju. Nakon što se 2001. i
2004. javila infekcija salmonellom USDA
je ostvarila regulaciju po kojoj bademi
moraju da se tretiraju hemikalijama,
propilen oksidom, koji je kancerogen,
što sada po definiciji nije zdrava hrana
za one koji ne žele hemikalije u svojoj
hrani. Salmonela je bakterija koja živi u
crevima i izmetu ljudi, životinja, na reptilima. Znači to je bolest prljavih ruku koja
se može izbeći pranjem ruku, u ovom
slučaju onih koji beru i pakuju bademe a
ne propilen oksidom. Alfa-alfa (lucerka)
se koristi u prirodnoj medicini za klijanje
i jede se kao klice. Veoma je moćna u
poboljšanju stanja zdravlja i imuniteta.
Ima u sebi gvožđe, kalcijum, fosfor, enzime, vitamine B12, K, A D, amino kiseline. Kada se izloži zračenju, unište se
svi njeni kvaliteti. Isto tako se u zadnje
vreme nameće GMO lucerka, čime će
tako modifikovana potpuno izgubiti svoja
lekovita svojstva.
Ovo u krugovima prirodne medicine
doživljavaju kao opipavanje pulsa javnosti, da se vidi da li će se neko buniti,
izraziti svoje suprotno mišljenje, i koliko
će imati sposobnosti da odbrane ono što
se želi uskratiti, a to su prirodni melemi
kojih ima svugde oko nas, delotvorni su
i besplatni.
(Nastaviće se)
17. januar 2014.
SELU U POHODE
ŠAŠINCI • SREM KOJI POLAKO NESTAJE
Imaju li sremačka sela
budućnost?
Pored uzgajanja bostana, po čemu su Šašinci i danas poznati širom bivše Jugoslavije, vredni poljoprivrednici
tovili su i svinje, a ostalo je zabeleženo i to da je godišnje, u vreme buma mesne industrije, više od 20.000 svinja
bilo transportovano u klanice širom nekadašnje države
P
rva stvar koja vam zapadne za
oko kada uđete u mitrovačko selo Šašince su prostrane ćuprije.
Meštani ovog sela pričaju da su prve
ćuprije nastale sa prvim danima slobode i gradili su ih mimo države, samo
najveće gazde kojima je bilo daleko
da obilaze veliki seoski kanal, čuvenu
„osmicu“. Betona u to vreme nije bilo
i za izgradnju ćuprija moralo se utrošiti dosta novca. Tokom sedamdesetih,
kako je selo jačalo, stare ćuprije su se
doterivale, a kraj njih sa obe strane
ulica stvarane su nove. Prostrane, široke, ograđene, ćuprije bile su stvar
prestiža i dokaz da selo ide napred.
Sa izgradnjom novih ćuprija, počeli su Šašinčani da kose svoje široke
travnjake, da na njima sade cveće i
živu ogradu. Tako su, umesto svinja i
ovaca koje su se, kako se sećaju oni
stariji, na prelepim travnjacima koji
su vodili ka širokim ćuprijama svojevremeno napasale, nicale prve klupe.
Na njima i oko njih sedelo se u lepim
danima do kasno u noć, tu su se, kažu
sklapali razni dogovori, takmičilo u pesmi i tamburaškoj svirci. Tu se zaljubljivalo i odmaralo kada bi se okončali
poslovi na plodnoj šašinačkoj zemlji.
Danas, Šašinci imaju 1.600 stanovnika i svake godine u proseku je
tri puta više umrlih nego rođenih. Stočarstvo i bostan koji su sedamdesetih
godina omogućili razvoj sela, na niskim su granama, a mladi se trude da
bolji život potraže u Sremskoj Mitrovici, Rumi, Novom Sadu, Beogradu...
Oslonjeni na svoje snage
Pa ipak, i pored nezavidne situacije
u kojoj se selo nalazi, Šašinčani, oni
koji su rešili da na svojoj zemlji ostanu, čine sve kako bi se kvalitet života poboljšao. U tom poslu učestvuju
Mesna zajednica i meštani sela koji
su tokom protekle godine volonterski,
ruku pod ruku sa predsednikom Mesne zajednice Nikolom Milićem i članovima Saveta čistili ulice, kosili groblje,
uređivali travnjake i krečili objekte u
centru sela.
- O tome koliko su se vremena promenila, najbolje svedoči podatak da
danas imamo svega dva manja čopora ovaca, a u sretnije dane koje i sam
pamtim, bilo je i do 20 čopora. Teško
je opstati danas, nije lako nikome i
ono što nas na neki način teši jeste
činjenica da ima sela koja su u mnogo
težoj situaciji, priča predsednik Mesne
zajednice Nikola Milić. - Mesna zajednica se u svom radu, koliko god je to
u našoj mogućnosti, oslanja na naše
sugrađane, sa kojima smo uredili seosko groblje i centar sela, pokosili i uredili Vašarište i preko plakata zajedno
apelovali na sve Šašinčane da urede
svoje široke travnjake, a onima koji
to nisu mogli sami da učine, pomagali
smo koliko god smo mogli. Vremena
su teška, novca ima sve manje i bilo
bi iluzorno čekati da nam neko nešto
uradi. Zato smo se zauzeli sami, tako
da je naše selo danas lepo uređeno i
svako ko prođe kroz Šašince moćiće
da uživa u lepoti naših sokaka.
Uredni šašinački travnjaci
U iščekivanju
kanalizacije
Tokom prethodnih šest meseci, kako ističe predsednik sela, zahvaljujući
podršci lokalne samouprave, izgrađena su dva kraka u Grobljanskoj ulici u
dužini od 420 metara. Kroz ovu ulicu
koja je jedna od najstarijih u selu, asflat je prošao početkom sedamdesetih
i do prošle godine ništa nije urađeno
na njenom sređivanju. Takođe, urađeni su i delovi Fruškogorske i ulice Vuka
Karadžića.
- Cilj nam je bio da priču oko asfaltiranja sela privedemo kraju. Smatram da je nedopustivo da u dvadeset
i prvom veku deca u škole i stariji na
poslove idu kaljavi i isprskani od blata.
Izgradnja infrastrukture je od presudnog značaja za opstanak našeg i svakog drugog sela. Mi smo toga svesni i
trudimo se koliko god je to moguće da
Spomenik bostandžiji
17. januar 2014.
i najudaljenija tačka našeg sela dobije
vodu, pristojan trotoar i struju, priča
Milić.
Trenutno, jedan od najvećih problema sa kojim se Šašinčani susreću
je nedostatak kanalizacione mreže, ali
kako kažu, svesni su da će do njih toliko željeni priključci doći kada se za to
steknu uslovi.
- Kanalizacija je problem i u samom
gradu i dok se ne reši pitanje prigradskih naselja, verujem da se ne može
očekivati ni da će kod nas proći. Koliko
znam, pre nekoliko godina je urađen
projekat, bilo je reči da će se raditi, ali
verovatno usled nedostatka novca to
nije urađeno, ali se nadamo da će se
neko rešenje za nas naći, tim pre što
su Šašinci na nižem terenu, pa su nam
problemi koje imamo veći nego u selima koja su viša, nastavlja priču prvi
čovek Mesne zajednice.
Široke šašinačke ulice
P
Nikola Milić
Omladina u borbi
za opstanak
Jedan od najvećih projekata koji
ove godine stoje pred Šašincima je i
početak kompletne rekonstrukcije Doma kulture, koji važi za jedan od najvećih i najlepših na teritoriji Sremske
Mitrovice. Sredstava za početak ima,
a posao će krenuti od obnove krova na
kojem, kako ističe Nikola Milić, se sve
osim rogova mora pod hitno menjati.
- Obnova Doma kulture bi na simboličan način označila i da naša borba
za zadržavanje mladih u selu ima smisla i da postoji nada da ćemo na kraju
i uspeti u našoj zamisli. Trenutno, u
selu imamo nekoliko udruženja: Aktiv žena, Lovačko društvo, Fudbalski
i Atletski klub i Moto klub „Paori“. Sa
njima sarađujemo kad god treba nešto
da se uradi za selo, a nastojimo i da ih
pomognemo koliko god je u našoj mogućnosti. Momci obično slobodno vreme provode na fudbalu, imamo dosta
lovaca, dok su devojke i devojčice više
upućene na Atletski klub i Aktiv žena.
Sve to, priča Milić, možda nije dovoljno, ali mislim da smo na dobrom putu,
da smo postavili dobre temelje i da će
mladi umeti to prepoznaju.
Pored udruženja, veliki značaj za
ostanak mladih na selu, kako kažu
Šašinčani, imaju i Mesna industrija
„Nedeljković“ i Mlekara „Tomić“, kroz
koje su mnogi pronašli poslove i u selu u kojem su rođeni zasnovali svoje
porodice.
- Prošle godine rođeno je dvadesetak dece i to nije mali broj, ako se
ima u vidu opšti trend pada nataliteta.
Naša Osnovna škola, koja predstavlja
istureno odeljenje OŠ „Jovan Jovanović – Zmaj“ još uvek ima osam razreda od kojih ni jedan nije kombinovan
što znači da đaka još uvek ima. Na
ored lepih ćprija, Šašinci su
poznati i po svojim širokim sokacima. I dok se za ćuprije zna da
su sve do skoro bile stvar prestiža, baš kao i travnjaci sa svojim
klupama, razlog zbog kojeg su široke ulice nadživele sve promene
koje je selo tokom svoje istorije
doživelo, još uvek nije otkriven.
Međutim, ako je verovati Šašinčanima, razlog leži u nameri
„one vlasti“ da upravo na ovom
mestu odnosno sa obe strane Save izgradi Beograd ili neki drugi
veliki, glavni grad. Stari grad bi
se, kažu u šali Šašinčani, nalazio
nama je da im omogućimo da kvalitetno provode slobodno vreme i u tom
smislu, Mesna zajednica podržava sve
one koji svojim idejama donose u naše selo nešto novo, bolje i lepše, nastavlja priču Nikola Milić.
Sve je manje
poljoprivrednika
Tokom prvih poratnih decenija, sa
svojim širokim ulicama na kojima je
napasana i čuvana stoka, Šašinci su
bili slika i prilika Srema kojeg više
nema, kojeg se stariji samo sećaju,
a mladi upoznaju sa požutelih slika,
izbeljenih razglednica i manje ili više
veštih opisa pisaca i pesnika.
Pored uzgajanja bostana, po čemu
su Šašinci i danas poznati širom bivše Jugoslavije, vredni poljoprivrednici
tovili su i svinje, a ostalo je zabeleženo i to da je godišnje, u vreme buma
mesne industrije Srema i Jugoslavije,
više od 20.000 svinja na godišnjem
nivou bilo transportovano u klanice širom nekadašnje države.
Imali su Šašinci i svoje pašnjake,
koji su, pričaju stariji, puštajući se
sve do Legeta izbijali na hladnu i mirnu Savu. Umeli su stari paori da na
obalama najveće jugoslovenske reke i
po nekoliko meseci ostave svoju stoku koja se tu hranila i plandovala, a
neretko se dešavalo i da se u svinjce,
staje i štale vrati i koje grlo više...
- Bilo je to vreme kada su Šašinci podsećali na velika banatska sela,
naravno na južnoj, dok je novi
bio određen da nikne na severnoj
obali glavne jugoslovenske reke.
Kako bi to bilo moguće, pričaju
šereti i oni koji vole da ih smatraju „izobraženima“, moralo se
ostaviti dosta prostora kojim bi
„u neko vreme“ prošao i bulevar.
Međutim, kako to kod nas obično
biva, jak savski vetar oduvao je
„u stare dane“ prve doseljenike i
njihove šatore malo dalje, čak do
ušća Save u Dunav, tako da su od
ove ideje, kao nekakav spomen
na njih, ostale samo široke šašinačke ulice.
kada je stoka prepuštana sama sebi,
a neretko su se recimo i krave same telile i podizale svoje mlade na
obalama Save. Međutim, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih
godina, najveći deo naših pašnjaka
je oduzet, pooran i kultivisan, objašnjava Milić. - Kako je vreme odmicalo, tako se broj grla smanjivao,
ljudima je ostajao samo bostan, ali i
danas njega ima malo i jedino što još
čini neraksidivu vezu sa nekadašnjim
bostandžijama je visoki kvalitet lubenica i dinja. Ove godine očekuje
nas 25. po redu „Bostanijada“ i potrudićemo se da bude na višem nivou
nego lane.
Danas, najveći broj mladih Šašinčana, pored poljoprivrede, bavi se i
drugim poslovima i to pre svega u
Sremskoj Mitrovici i Rumi.
- Tržište je znatno smanjeno, pa
bostana nema kao nekada, a sa kukuruzom, pšenicom, sojom i repom
koje se kod nas gaje i sami znate
kako nesigurno ide. Međutim, mi
dobro znamo da moramo da radimo, da moramo stalno ići napred jer
smo svesni istine da ćemo se, ako
stanemo makar da se odmorimo, teško ponovo pokrenuti. I tu nema ispravke, tu nema kalkulisanja. Upravo otuda trudimo se da selo držimo
uredno, da svuda pričamo o našem
selu, da se zna da postojimo. Sremsko selo ima budućnost, samo treba
raditi, zaključuje Nikola Milić.
S. Lapčević
7
GAZDINSTVA
INĐIJA • STAKLENIČKO-PLASTENIČKA PROIZVODNJA BRANKA STOKIĆA
Posla za celu porodicu
Svaki dinar koji je išao za ulaganja, uložen je tamo gde treba - Nije dovoljno samo proizvesti i prodati,
već je bitno dati kompletnu uslugu. To uključuje stručnu pomoć pri izboru biljaka i savete za uzgajanje,
a takođe mogu na jednom mestu da pronađu dodatni materijal
P
ored proizvodnje kuvanog paradajza Branko Stokić, agronom iz Inđije, 14 godina se
bavi proizvodnjom rasada povrća
i cveća a, kako kaže, ime više od
100 vrsta biljaka koje uzgaja u pet
objekata na oko 1.300 kvadrata.
Zadovoljan je ovogodišnjom proizvodnjom i ističe da svake godine
imaju neka nova ulaganja kako bi
rasadnik imao što bolju ponudu.
- Kada je reč o povrću, imamo u
ponudi rasad paradajza, krastavaca, paprike, tikvica, ono što je sada
najaktuelnije. Imamo proizvodnju
za zatvoren prostor koju prodajemo
kao rasad i za otvoreni prostor i bašte - kaže Branko i objašnjava da
imaju i veliki broj cvetnih sadnica:
- Ove godine imamo 28 različitih
vrsta muškatli, a imamo nešto i od
lekovitog bilja, poput stevije, koja
je odlična za šećeraše.
U plasteničku proizvodnju uključena je cela porodica, a po potrebi
se angažuju i dodatni radnici. Kako
ističe Branko, skoro 90 posto prodaje se obavlja od kuće, a ponekad
se biljke prodaju na izložbama i nešto manje na pijacama.
- To je rezultat našeg četrnaestogodišnjeg rada - poručuje on i kaže
da je u poslu najbitniji kvalitet i tržište.
Aktuelni vremenski uslovi nisu značajnije uticali na plasteničku
proizvodnju, a prema rečima ovog
poljoprivrednog proizvođača, primetne su određene uštede kada je
reč o grejanju plastenika.
- Svi objekti su dobro opremljeni,
greju se svakodnevno, u periodu od
10. novembra do 10. aprila. Da bi
biljke dobro napredovala potrebna
je optimalna temperatura od 10 do
20 stepeni. Imamo deo staklenika
gde imamo električne termo ćebadi
i tu je temperatura oko 25 stepeni. U zavisnosti od visine i položaja
biljaka temperatura se podešava pojašnjava on i kaže da je kao i u
svakoj proizvodnji neophodno konstantno ulaganje.
- Naravno da nismo mogli sve da
postignemo za jednu godinu, već
je ulaganje išlo sukcesivno, strogo planski i namenski. Svaki dinar
koji je išao za ulaganja, uložen je
tamo gde treba. Da bi dobro radili
moramo podizati kvalitet - poruču-
Plastenik
je Branko i kaže da će tek biti većih ulaganja, odnosno da bi trebalo
uložiti u sistem hlađenja ali o tom
- potom.
Kako kaže Branko, nije dovoljno
samo proizvesti i prodati, već je bitno dati kompletnu uslugu. To uključuje stručnu pomoć pri izboru biljaka i savete za uzgajanje, a takođe
mogu na jednom mestu da prona-
đu dodatni materijal. Kada je reč o
planovima za ovu godinu, on ističe
da će na proleće napraviti savetovalište koje će u svom radu imati
vrhunske stručnjake poput pejzažnog arhitekte, zaštitara i fiziologa,
gde će sve mušterije moći da dobiju
kompletnu edukaciju u proizvodnji
povrća i cveća.
M. Balabanović
AKTUELNOSTI
NOVI ZAKON OMOGUĆIĆE BRENDIRANJE SRPSKE RAKIJE
Branko Stokić
AKTUELNOSTI
ZAHTEV POLJOPRIVREDNIKA
MINISTRU GLAMOČIĆU:
Da se gorivo kupuje
na svim pumpama
M
inistarstvu
poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede na
adresu ministra dr Dragana Glamočića i više medija stigli su
predlozi dve velike asocijacije poljoprivrednika iz Banata i Srema, sa
predlogom da se i ove godine regresira nabavka dizel goriva za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Udruženje "Banatski paori" i Unija
poljoprivrednih proizvođača Srema
predlažu da se nabavka dizel goriva omogući na svim pumpama, jer
se točenje samo na NIS-ovim pumpama nije pokazalo kao racionalno.
Pored stvorenih gužvi, neka gazdinstva su po gorivo morala da pređu i
po 100 kilometara.
Unija proizvođača iz Sremske
Mitrovice, u predlogu koji je saopšten medijima, tvrdi da se proširenom kupovinom dizel goriva očekuje utakmica za jeftiniju ponudu.
U zaključku piše da se „svim poljoprivrednim gazdinstvima ograniči
(subvencionisana) količina goriva
po hektaru na 60 litara bez obzira
kojom vrstom poljoprivredne proizvodnje se bave... i to maksimalno
do 100 hektara obradivih površina, kao i da se svim poljoprivrednim gazdinstvima dozvoli da tako
subvencionisano gorivo od strane
MPŠV mogu kupovati na svim benzinskim pumpama i to sukcesivno
shodno njihovim finansijskim mogućnostima tokom cele godine što
8
bi pojačalo konkurentnost i tržišnu
utakmicu među prodavcima naftnih
derivata naročito u pogledu cene" –
naveli su ratari iz Srema.
Iz Banata je objavljeno sledeće
obaveštenje:
"Na sastanku Upravnog odbora
Banatske asocijacije u proširenom
sastavu donesen je stav da se Banatska asocijacija obrati Ministarstvu Poljoprivrede u ime svih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
sa predlogom da Ministarstvo poljoprivrede omogući da se u 2014.
godini regresirano gorivo može kupovati na svim benzinskim pumpama, kako bi se poljoprivrednicima
olakšala nabavka dizel goriva, a
ujedno i pojačala konkurencija kod
dobavljača. Ujedno bi Vas molili da
se kvota regresiranog dizel goriva
smanji sa dosadašnjih 120 litara po
hektaru na 80 litara za sve korisnike, a da subvencija po litru umesto
dosadašnjih 50,00 dinara poveća na
75,00 dinara, što je isti iznos subvencije kao i dosada.
Takođe molimo Ministarstvo da
se omogući da se nabavka predviđenog dizel goriva koje se subvencioniše može nabavljati u toku cele
kalendarske godine" – kaže se na
kraju saopštenja, koje je potpisao
predsednik Banatske asocijacije poljoprivrednika "Banatski paori" dipl.
inž. Jan Husarik.
Izvor: AgroServis
U svet kao nacionalni brend
R
akija proizvedena u Srbiji
krenuće uskoro na put oko
sveta kao nacionalni brend.
Novi dokument zameniće postojeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, a najbitnije izmene
odnosiće se na geografsku oznaku
alkoholnih pića koja će biti definisana po evropskim kriterijumima,
objasnila je rukovodilac grupe za
voćarstvo, povrtarstvo i alkoholna
pića pri Ministarstvu poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede Kolinda
Hrehorović.
U intervjuu za Tanjug ona je navela da je u izradi nacrtna verzija
novog zakona o kome će tokom javne rasprave diskutovati svi zainteresovan subjekti u tržišnom lancu
proizvodnje i plasmana rakije i drugih alkoholnih pića.
Važeći zakon stupio je na snagu juna 2009. godine sa novinom
da svako može proizvoditi rakiju za
sopstvene potrebe, bez ograničenja
količine, dok se u prometu može
naći isključivo rakija registrovanih
proizvođača koja mora biti zdravstveno bezbedna i propisanog kvaliteta.
Registrovani proizvođači u Srbiji
godišnje proizvedu oko 12 miliona
litara voćnih rakija, a samo u Rasinskom i Šumadijskom okrugu proizvede se od osam do devet miliona
litara rakije, odnosno oko 70 odsto
ukupne proizvodnje.
U Ministarstvu poljoprivrede postoji spisak proizvođača sa podacima koji sadrži sve podatke budućeg
Registra proizvođača rakija i drugih
alkoholnih pića, objasnila je Hrehorović.
Od oko 400 registrovanih proizvođača rakije koji svoj proizvod stavljaju u promet, 25 odsto su preduzeća, dok su 75 odsto preduzetnici
zanatskih proizvodnih radnji.
Na području Srbije najpopularnija i najzastupljenija je voćna rakija
od šljive - popularna "šljivovica", a
Po važećem zakonu, svako može proizvoditi rakiju za sopstvene potrebe
od ukupno proizvedene šljive (čiji
je prosek u poslednjih pet godina
560.000 tona) oko 75 odsto šljive
se upotrebi za proizvodnju rakije,
navela je Hrehorović.
Najkvalitetnije rakije od šljive se
proizvode u zapadnom delu Srbije i
to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje
vreme i od čačanskih sorti.
U zapadnoj Srbiji se najviše proizvodi šljivovica, u istočnoj Srbiji
dominiraju specijalne rakije (travarica, nanovača, menta,...), dok se u
Vojvodini sve više proizvode rakije
od voća i većinom su zastupljene
rakije od grožđa. Poslednjih godina
povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i u poslednje vreme maline.
Izvoz rakije iz Srbije je mali u
odnosu na godišnju proizvodnju i
visok kvalitet . Šljivovica se najviše
izvozi u Crnu Goru, SAD, BiH, Kanadu, Švajcarsku, Australiju, a potom
slede ostale zemlje. Ostale rakije od
voća plasiraju se u Crnu Goru, Rusiju, BiH, SAD i Švajcarsku. Specijalne rakije se najviše izvoze u BiH.
Po postojećem Zakonu u ovom
momentu u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa
geografskom oznakom porekla. Svi
oni su zaštitili svoj proizvod kao "individualnu" geografsku oznaku i kao
takvu isključivo i samo oni mogu
da stavljaju rakiju sa geografskom
oznakom u promet.
Hrehorović je ukazala da se ovaj
sistem idividualne zaštite geografske oznake mora zameniti "kolektivnom", koja će biti opšteg karaktera
i odnosiće se za određeni lokalitet,
kraj u kojem se rakija proizvodi na
tradicionalan način. Svi oni koji se
pridržavaju propisane, specifične
tehnologije proizvodnje rakije koja
bude bila definisana za taj region
stiču pravo "korisnika geografske
oznake”.
S. P.
17. januar 2014.
SAVREMENO POVRTARSTVO
Dr Anđelko Mišković
Proizvodnja rasada povrća
Sa vlagom supstrata rešava se i problem vlage za seme, ali i problem povećanja relativne vlažnosti vazduha
za seme. U ovako idealnim uslovima, semena imaju ujednačenu klijavost, što je osnovni preduslov ujednačenog
kvaliteta rasada
(Nastavak iz prošlog broja)
Ne preterivati sa vodom
N
akon što se seme prekrije peskom ili vermikulitom,
usejane kocke i kontejneri
se odnose u sobu za naklijavanje
u kojoj se drže određen broj dana,
na specifičnim temperaturama, karakterističnim za svaku vrstu. Optimalne temperature su veoma značajne, jer se pri tim temperaturama
sve karakteristike semena ispolje u
maksimumu. To je veoma značajno,
posebno ako se uzme u obzir cena
semena. U sobi za naklijavanje se
ne obavlja dodatno navodnjavanje supstrata, nego pošto je supstrat vlažan, dolazi do isparavanja
vode, koja je potrebna semenu za
bubrenje i klijanje. Sa vlagom supstrata rešava se i problem vlage za
seme, ali i problem povećanja relativne vlažnosti vazduha za seme.
U ovako idealnim uslovima, semena imaju ujednačenu klijavost, što
je osnovni preduslov ujednačenog
kvaliteta rasada.
Tokom boravka u sobi za naklijavanje, seme se nalazi u uslovima
totalnog mraka, odnosno ne sme se
dozvoliti prisustvo svetlosti, zbog
toga što ukoliko dođe do klijanja i
nicanja semena pre vremena, svetlost će taj proces ubrzati i doći će
do izduživanja klice. Izdužena klica
je veoma loša za kvalitet rasada
i teško popravljiva greška. Dolazi do izduživanja epikotila, pa rasad u kasnijim fazama teško može
imati jako i čvrsto stablo.
Sledeća faza u proizvodnji rasada predstavlja iznošenje u proizvodne uslove, što podrazumeva postavljanje izniklog semena u uslove
Rasad krastavca
K
od navodnjavanja rasada nije
dobro preterivati sa vodom, jer
se u tom slučaju razvije slab i lenj
Rasad bostana
idealne temperature, svetlosti i relativne vlažnosti vazduha.
Prilikom postavljanja kontejnerskog rasada na stalno mesto treba
voditi računa da biljke ne budu u
direktnom kontaktu sa vodom koja predstavlja višak, odnosno koja se ocedi nakon navodnjavanja.
U tom slučaju biljke se nejednako
snabdevaju vodom, pa dolazi do
ubrzanog porasta nekih biljaka, a
samim tim i nejednakosti u porastu. Ove nejednakosti nikako ne
mogu da se ublaže, ali se u startu
mogu sprečiti. Važna napomena je
da korenov sistem biljaka ne može
da raste u uslovima osvetljenosti,
pa shodno tome, treba ovu činjenicu i iskoristiti. To se postiže podizanjem kontejnera od površine
zemlje.
Kod rasada koji se proizvodi u
hranljivim kockama važe druga
pravila. Prvo u zavisnosti od veličine kocke, ali i od biljne vrste postoje dva načina proizvodnje. Prvi
način podrazumeva gajenje biljaka
u manjim kockama (3x3, 4x4 i 5x5
cm), gde se biljke gaje ceo period
proizvodnje. Drugi način predstavljaju veće kocke (6x6, 7x7, 8x8,
9x9 i 10x10) koje se u početnom
delu rasadničkog perioda gaje u
gajbama u sabijenom stanju, a u
drugom delu proizvodnje obavezno je širenje rasada kako bi se
dobio smanjen broj biljaka po jedinici površine. Na ovaj način se
povećava količina svetla za biljke,
pa one postaju jače i temeljnije.
Broj biljaka može da se kreće od
9 – 40 biljaka/m2. Ovo direktno
utiče na troškove proizvodnje, ali i
na kvalitet dobijenog rasada. Ovako raspoređene biljke ostaju sve
do momenta pakovanja i isporuke
rasada.
Navodnjavanje rasada se obavlja po potrebi, tj. nije moguće napraviti konkretan program navodnjavanja, zbog toga što to direktno
zavisi od temperature, vazduha i
relativne vlažnosti vazduha. Što su
temperature više, odnosno relativna vlažnost vazduha niža, veća je
potreba za vodom kod biljaka. Nije
dobro ni preterivati sa vodom, jer
se u tom slučaju razvije slab i lenj
korenov sistem, koji se nakon rasađivanja teško ukorenjuje i slabo
uvlači vodu i hranljive materije. U
proizvodnji rasada je korisno biljke, s vremena na vreme, zasušiti,
da bi pojačale razvoj korena i da
nadzemni deo biljke ojača.
Ukoliko se radi o proizvodnji rasada za rasađivanje na otvorenom,
jako je korisno taj rasad postepeno
izlagati nižim temperaturama, ali
i direktnim sunčevim zracima. Poznato je da i plastična folija i staklo
ne propuštaju 100% sunčeve zrake
pa lako može da se desi da se stvore ožegotine na listovima, odnosno
da dođe do opadanja listova nakon
rasađivanja. Ovaj proces postepenog privikavanja rasada na uslove
spoljašnje sredine zove se kaljenje
rasada.
Zaštitu rasada treba izvoditi veoma precizno i u potpunosti preventivno. Najveći problem u proizvodnji
predstavljaju gljivična oboljenja koja izazivaju poleganje rasada. Treba
voditi računa o propisanoj koncentraciji kako ne bi došlo do pojave
ožegotina na mladim biljkama.
Kao veoma kvalitetnu zaštitu
možemo preporučiti i zaštitu sa preparatima na bazi bakra, ali i tu treba biti oprezan, jer bakar usporava
porast biljaka i može delovati veoma agresivno na sam cvet, ukoliko
ga u fazi rasada ima.
Naravno da se ovaj program zaštite ne sme uzeti zdravo za gotovo,
tj. slepo se držati navedenih preporuka. U proizvodnoj praksi je izuzetno korisno posmatrati svaki pojedinačan slučaj i reagovati u skladu sa
svakom pojedinačnom situacijom.
Poslednju fazu u proizvodnji rasada predstavlja pakovanje i transport do parcele, ili do plastenika.
Biljke tokom ovog procesa ne smeju
da dožive stres, što znači da uslovi
korenov sistem, koji se nakon rasađivanja teško ukorenjuje i slabo
uvlači vodu i hranljive materije.
Rasad kupusa
prevoza moraju biti takvi da u potpunosti odgovaraju biljkama i da
budu slični onima odakle su biljke
izašle, odnosno onima gde će biljke
da idu. Ukoliko to nije slučaj, odnosno to ne možemo da obezbedimo,
a biljke moramo da transportujemo,
onda vreme tog prevoza mora biti što kraće, a biljke da se što pre
vrate u normalne uslove za rast i
razvoj.
Neke biljne vrste (paradajz, krastavac, plavi patlidžan, dinje, lubenice) podnose transport u položenom stanju. Na taj način olakšava
se manipulacija i pakovanje rasada, čime se omogućava i pakovanje veće količine rasada za potrebe
transporta. Jedini nedostatak ovog
načina pakovanja je tzv. geotropizam, odnosno želja biljke da raste
u uspravnom položaju. Kao posledica toga se javlja krivljenje vrhova biljaka. Obično nema nikakvog
efekta, ukoliko se biljke vrate u
uspravan položaj u periodu od 12
– 24 časa. Ukoliko to nije slučaj,
iskrivljene biljke zahtevaju određeno vreme dok se ne isprave i počnu
normalno da rastu. Ovo može biti
slučaj samo pri dužem transportu,
dužem stajanju u kamionu ili u magacinu.
Ovako proizvedene biljke su u
potpunosti spremne za rasađivanje
i realno je očekivati da će u potpunosti ispuniti genetski potencijal i
dati visoki prinos.
(Iz "Priručnika za proizvodnju
povrća u zaštićenom prostoru")
Rasad salate
Rasađivanje na otvorenom
U
ko li ko se ra di o pro iz vod nji
ra sa da za ra sa đi va nje na
otvo re nom, ja ko je ko ri sno taj
ra sad po ste pe no iz la ga ti ni žim
tem pe ra tu ra ma, ali i di rekt nim
sun če vim zra ci ma. Po zna to je
da i pla stič na fo li ja i sta klo ne
pro pu šta ju 100% sun če ve zra-
Rasad celera
17. januar 2014.
ke pa la ko mo že da se de si da
se stvo re ože go ti ne na li sto vima, od no sno da do đe do opada nja li sto va na kon ra sa đi vanja. Ovaj pro ces po ste pe nog
pri vi ka va nja ra sa da na uslo ve
spo lja šnje sre di ne zo ve se kalje nje ra sa da.
Rasad paprike
9
PČELARSTVO
INĐIJA • KAKO VREMENSKE PRILIKE UTIČU NA PČELINJA DRUŠTVA?
Zajednica krenula drugim tokom života
K
ao što vremenske prilike i
proleće kada mu vreme nije
utiču na ljudski organizam i
čovekovo zdravlje, i pčelinja društva osećaju promene, te se dešavaju različiti procesi. O aktuelnoj situaciji na terenu, tretiranju
pčelinjih zajednica i prognozama
za naredni period razgovarali smo
sa Dejanom Ćukalovićem, pčelarom i predsednikom Udruženja
„Roj“ iz Inđije ,koji je detaljno objasnio kakve sve posledice mogu
da izazovu visoke temperature u
januaru mesecu.
- Pre svega, ovo je period mirovanja za sve, međutim zbog duge i
tople jeseni kao i toplog dela zime
ono što bi svi pčelari trebali da urade jeste ponovno tretiranje pčelinjih zajednica protiv varoa jakobson, odnosno pčelarskog krpelja.
Razlog tome jeste invazija ovog
krpelja tokom jeseni, kako bi pčele
mogle da preguraju zimu - počinje
priču Dejan i objašnjava da je reč o
parazitu koji prouzrokuje velike gubitke jer se hrani preko limfe, siše
krv i pčela gubi imunitet i snagu.
- Krpelj je takođe veliki prenosnik
virusa, poput izraelsko kašmirskog
virusa koji se pojavio u zajednicama. Sve se dešava usled prevelike
zagađenosti košnica, a njihov broj
se može kretati i od 1.500 do 2.500
krpelja - ističe Dejan i kaže da je
veoma važno menjati preparate za
tretiranje, jer krpelji postaju imuni.
Ovaj pčelar iz Inđije preporučuje
tretiranje mravljom kiselinom, jer
je to jedini preparat koji ubija krpelje u leglu a ne samo na pčelama.
U zimskom periodu preporučuje i
oksalnu kiselinu koja se koristi na
10
Dejan Čukalović
temperaturama od 0 do 5 stepeni i
daje sigurnost.
- Pčelarstvo je niskoprofitabilna
grana a visokorizična - nastavlja
priču Dejan i kaže da je imuno sistem kod pčela narušen poslednjih
20 godina usled prevelike upotrebe
pesticida i insekticida u poljoprivredi.
Kada je reč o aktuelnim poslovima, on ističe da je ovih dana obišao
košnice i kaže da je na AŽ košnicama stavio po jedan ram sa medom
preko rešetki.
- Ja još uvek ne stavljam pogače jer ukoliko bih stavio, to bi pokrenulo biološki proces života pčela
za dva meseca unapred, a to nika-
ko ne smemo dozvoliti. Pogača
podiže vlagu i temperaturu što
jako iznuruje pčele koje su pripremljene za mirovanje do prvih prolećnih dana. Pčela treba
tek polovinom marta da upotrebi svoju snagu za odgajivanje
legla. Zato je ne treba forsirati
i iz tog razloga stavljam ram sa
medom, jer je to njena prirodna
hrana.
On dalje obrazlaže šta se dešava ukoliko se stavi pogača i
tvrdi da to dovodi do uništenja
društava i uginuća pčelinjih zajednica.
- Nozema apis je pojava koja proističe iz toga što se pčelama daje pogača, te se u crevima gomilaju nesvarljive materije koje
ukoliko se ne izvrši
pražnjenje, pčela tu nesvarenu
hranu izbacuje unutar košnice,
druge pčele se hrane tom polusvarenom hranom koja je slatka,
što dovodi do uginuća. Prerano davanje pogače jednostavno poremeti
ceo biološki proces - tvrdi on i kaže da je veoma važno pčelama dati
med, najpre bagremov koji je lako
svarljiv, a zatim i lipov.
Prema rečima ovog stručnjaka,
pčela na našim prostorima je vekovima unazad navikla na ekspanzuju
u prolećnom delu, a rano forsiranje
nije dobro.
- Visoke temperature za ovo doba godine izazivaju brojne reakcije.
Između ostalih već su ušle u fazu
povećanja legla i ojačale su fizički, a
lepo vreme im je omogućilo da izađu napolje i da se očiste. Dobile su
snagu, međutim ako dođe do zahlađenja spremne su da preseku leglo
što su nosile i smire se. Matica više neće hteti da zaleže i onda kada
krene lepše vreme na proleće neće
moći da nadomeste ono što su u toku zime izgubile - kaže Dejan i ističe da je zajednica krenula drugim
tokom života, a to ih je lepo vreme
nateralo.
Dejan ovih dana obilazi košnice,
kaže ima preko 150 pčelinjih društava, pa posla ima. Kaže prošla
godina je bila daleko bolja za pčele
i da su sva društva bila u sličnom
stanju. Nije siguran kako će vremenske prilike uticati na ovogodišnje stanje, ali mu sigurnost uliiva
činjenica da je sve jesenje radove
završio na vreme. Prodajom meda
je zadovoljan, ali i dalje postoji dilema zbog čega pojedini pijačni pro-
davci prodaju med po nižoj ceni od
otkupne.
-Zaista je neverovatno da se u
poslednje vreme pojavilo puno prodavaca koji med prodaju po ceni od
350 dinara, a dobro je poznato da
je njegova otkupna cena 2,10 do
3,70 evra. Pa gde je tu računica, a
što je još strašnije pojavilo se puno
meda bez etikete. Iako je inđijsko
tržište među jeftinijim u Vojvodini,
postoje brojne nedoumice šta se
pakuje i prodaje kao med - kaže na
kraju stručnjak iz Inđije i najavljuje
godišnju skupštinu pčelara za 2. februar kada će se razgovarati o aktuelnostima u pčelerskoj proizvodnji i
rešavati tekući problemi.
M. Balabanović
17. januar 2014.
SAVREMENO RATARSTVO - AGROTEHNIKA
KLIMATSKE PROMENE I POJAVE EKSTREMNIH VREMENSKIH USLOVA
Krizne tačke u proizvodnji pšenice
Agrotehnika ima ulogu da omogući nesmetani rast i razviće strnim žitima, kao i da ublaži negativne uticaje klimatskih činilaca na biljku. Najmoćnije agrotehničke mere u ovom smislu su optimalni rok setve, prilagođen sistem obrade i pripreme zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalnog vegetacionog
prostora za svaku biljku, kvalitetno i blagovremeno izvođenje mera nege tokom vegetacije, zaštita od štetočina,
korova i bolesti, itd. Prema našim istraživanjima, ukoliko se primenjuje potpuna agrotehnika strnih žita, uticaj
godine se može korigovati za 10-20%.
P
oznato je da se u odnosu na
druge grane ljudske delatnosti,
posebno na industriju, ratarska
proizvodnja karakteriše složenošću i
zavisnošću od velikog broja prirodnih
činilaca, naročito zemljišnih i klimatskih uslova godine i lokaliteta. Kako
biljna proizvodnja protiče u nekontrolisanim ekološkim uslovima, prilikom
planiranja agro-tehnoloških operacija
neophodno je svesno prilagođavanje
klimatskim uslovima, što znači i određenu borbu za ublažavanje efekata
nepovoljnih vremenskih prilika. Klima se, kao limitirajući faktor u poljoprivredi, ispoljava naročito pojavom
ekstrema nekog činioca, pri čemu veliki problem predstavlja nemogućnost
da se predvide njihova odstupanja od
normalnog toka. Agrotehnika tada
ima ulogu da omogući nesmetani rast
i razviće strnim žitima, kao i da ublaži negativne uticaje klimatskih činilaca na biljku. Najmoćnije agrotehničke
mere u ovom smislu su optimalni rok
setve, prilagođen sistem obrade i pripreme zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalnog vegetacionog prostora za svaku
biljku, kvalitetno i blagovremeno izvođenje mera nege tokom vegetacije,
zaštita od štetočina, korova i bolesti,
itd. Prema našim istraživanjima, ukoliko se primenjuje potpuna agrotehnika strnih žita, uticaj godine se može
korigovati za 10-20%.
Suša predstavlja jednu od najštetnijih, najkompleksnijih, ali i najmanje
shvaćenih od svih prirodnih katastrofa, koja utiče na više ljudi nego bilo
koja druga elementarna nepogoda.
Kao vremenska pojava, ona u stvari
predstavlja "uobičajeni" deo klime,
javlja se u praktično svim regionima
sveta i nanosi ogromne štete raznim
granama privrede sa velikim ekonomskim, socijalnim i posledicama po
životnu sredinu. U našoj zemlji, u
manjem ili većem intenzitetu suša
je izražena skoro svake godine i pre-
Uticaj suše na pšenicu
dstavlja ograničavajući faktor visokih
prinosa. U toku vegetacione sezone
javljaju se kraći ili duži sušni periodi,
te cela Vojvodina ponekad postaje
aridna oblast sa izraženim manjkovima vode.
Sva strna žita su veliki potrošači
vode. Iako oko tri četvrtine površine
zemljišta na kojima se uzgaja pšenica dobija u proseku između 375 i 875
mm godišnjih padavina, ona može da
se uzgaja u gotovo svim sredinama
gde količine padavina iznose od 250
do 1750 mm, pod uslovom njihovog
ravnomernog rasporeda. Za visoke
prinose zahtevi pšenice za vodom iznose 450 do 650 mm, u zavisnosti od
klimatskih uslova i dužine vegetacionog perioda. Učešće vode neophodno je u svim životnim funkcijama
biljaka. U nedostatku vode usporava
se ili prestaje rast, sa kojim je vezana
ukupna masa biljaka i prinos. Voda
u biljku ulazi preko korenovog sistema, te su raspored korenove mase
u zemljištu i prisustvo korenovih dl-
Kritični periodi
u proizvodnji pšenice
K
od pš enice, kao i kod svih
žita, na jveće po trebe za
vodom su u p e ri odima na jinten zi vnijeg p orasta, od b okorenja do kl asanja. Uk oliko u
tom p e riodu na stupi n edo statak
vlage o braz ovani kl asovi biće
slabo i spu njeni zrnom. Ovi naj oset lj iviji p e riodi u ž ivotu biljaka pš enice ob el eženi su kao
kri tični p e riodi. Prema v ećini
17. januar 2014.
a utora, kri tični p e riodi pš enice
za vlagom, kada je na jveće
sma njenje pr inosa usled suše,
su p e riodi setve i n icanja, kraj
b ok orenja i p očetak i zd už ivanja
stabla - vl atanja, zatim kl asanje
i fo rm iranje i n al ivanje zrna.
N edo statak vlage je d aleko
manje štetan ako na stupi u fazi
b ok orenja ili u f azama po četka
vo štane zr elosti i zrenja.
ačica važan elemenat za snabdevanje
vodom, pri čemu su dubina i gustina
ukorenjivanja pod uticajem sadržaja
vode, hranljivih materija i kiseonika u
zemljištu. Pšenica usvaja vlagu skoro
isključivo iz zemljišta. Stoga nakupljanje dovoljnih količina i čuvanje (konzervacija) vlage u zemljištu predstavlja odlučujući faktor u snabdevanju
biljaka vodom.
Količine padavina u predsetvenom
periodu i mesecu setve (u našim uslovima septembru i oktobru) vrlo često
imaju presudni značaj za formiranje
prinosa ozime pšenice. Klijanje zrna
se usporava i gotovo prekida kada je
sadržaj vode u zemljištu ispod 30%
od poljskog vodnog kapaciteta. Nedostatak ili nedovoljna količina padavina u vreme setve utiče na otežanu
osnovnu obradu, predsetvenu pripremu i kvalitet setve, što produžava
vreme nicanja i ukorenjavanja i dovodi do slabijeg razvoja i pripreme biljaka za zimu. Ako je vlažnost zemljišta
u zoni setve ispod optimalne, klijanje
i nicanje semena će se smanjiti, što
dovodi do sporijeg, odloženog i neujednačenog nicanja, a što ima negativnih posledica i u ostatku vegetacione sezone, kao i u konačnom
prinosu. Međutim, i preobilne, katkad
pljuskovite padavine u septembru
i oktobru (naročito na težim tipovima zemljišta) mogu često da odlažu
setvu pšenice van optimalnih rokova,
te se pozitivan efekat takvih padavina
umnogome smanjuje, pošto ih pšenica ne može racionalno iskorišćavati.
Kao česta pojava karakteristična
za region Vojvodine, navode se i male
količine padavina u zimskom periodu,
što katkad izaziva pravu zimsku sušu,
koja ometa normalno razviće pšenice zbog odsustva zaštitnog snežnog
pokrivača i, što je često važnije - ne
daje mogućnost nakupljanja rezervi
zimske vlage. Najveći prinos ozime
pšenice u Vojvodini obično se dobija
pri obilnijim aprilskim padavinama i
umerenim padavinama u maju i junu
mesecu. U pogledu padavina u kasnijem delu vegetacije ozime pšenice,
naročito junskih, često se, zbog njihovog olujnog i pljuskovitog karaktera
znatan deo tih padavina ne iskoristi od
strane biljaka. Pored toga, veće količine majsko-junskih padavina češće
štete ozimoj pšenici, jer mogu izazvati
masovno poleganje ili jaču pojavu bolesti, naročito kod useva obilnije đubrenih azotom. Duži kišni periodi, sa
puno oblačnosti, mogu da smanjuju
transpiraciju i pogoršavaju transport
asimilativa u zrno. U uslovima obilnih
padavina u fazama sazrevanja i punoj
zrelosti dolazi i do promena u tehnološkom kvalitetu pšenice. Istraživanja
pokazuju da ukoliko su kiše u tom
periodu u obliku pljuskova, najveći
gubici nastaju usled osipanja zrna,
a ukoliko se u više navrata javljaju
dugotrajne kiše slabog intenziteta,
gubici nastaju usled aktiviranja fizioloških procesa u zrnu.
Nedostatak vlage za biljke u letnjim
mesecima posledica je visokih temperatura vazduha, niske relativne vlažnosti, vrlo visoke evapotranspiracije i
nedovoljne količine padavina. Dakle,
da bi se dobila realnija slika odnosa
između količina padavina i prinosa,
moraju se uzeti u obzir ne samo količine padavina i njihov raspored, već
i temperaturni (isparavanje) i zemljišni uslovi, odnosno mora se odrediti
bilans vlage u zemljištu po mesecima
vegetacije. Nadalje, treba imati u
vidu da se uslovi u pogledu zemljišne
vlage koju će ozima pšenica koristiti
pripremaju još od leta prethodne godine - u julu, avgustu i septembru.
Analize zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota (NO3- i NH4+ - N),
koje se primenjuju pred prihranjivanje pšenice, jasno su pokazale i jak
uticaj preduseva (npr. suncokreta) na
mineralnu ishranu. Ovaj uticaj bio je
direktan, preko sadržaja i distribucije
mineralnog N, ali i indirektan, preko
bilansa vlage u profilu zemljišta.
Pšenica ima različite potrebe za uslovima vlažnosti u određenim fazama
Kod pšenice, kao i kod svih žita,
najveće potrebe za vodom su u periodima najintenzivnijeg porasta, od
bokorenja do klasanja. Ukoliko u tom
periodu nastupi nedostatak vlage
obrazovani klasovi biće slabo ispunjeni zrnom. Ovi najosetljiviji periodi
u životu biljaka pšenice obeleženi
su kao kritični periodi. Prema većini
autora, kritični periodi pšenice za
vlagom, kada je najveće smanjenje
prinosa usled suše, su periodi setve i
nicanja, kraj bokorenja i početak izduživanja stabla - vlatanja, zatim klasanje i formiranje i nalivanje zrna.
Nedostatak vlage je daleko manje
štetan ako nastupi u fazi bokorenja
ili u fazama početka voštane zrelosti
i zrenja.
Nepovoljan efekat suše dakle naročito je izražen kada se ona pojavi u
kritičnim periodima ili fenofazama razvoja biljaka. Međutim, veoma često
se čitav period vegetacije može smatrati kritičnim periodom, jer je biljkama neophodan stalni priliv lakopristupačne vode u sloju aktivne rizosfere zemljišta.
Ukoliko je zemljište suvo, zbog
manje pristupačnosti i usvajanja vode
smanjuje se i usvajanje i translokacija
mineralnih hraniva. Povećane temperature i smanjeno snabdevanje vodom
Posledice suše u fazi cvetanja
rasta i razvića, te je smanjenje prinosa usled suše određeno time u kojoj
fazi razvitka suša dejstvuje na biljke
i shodno tome, preko koje od komponenti prinosa će izazvati njegovo
smanjenje. Tako, ako se nedostatak
vlage u zemljištu javi na kraju bokorenja, kada se završava formiranje
klasaka, to će se ispoljiti u umanjenoj
dužini klasa i manjem broju plodnih
klasaka. Nedostatak vlage u fazi vlatanja (intenzivni porast) je kritičan ne
samo usled znatnije potrošnje vode,
već i zbog toga što se u ovoj fazi remeti odnos između lisne površine i
aktivno upijajuće površine korena.
Nedostatak vlage u zemljištu u vreme
klasanja i cvetanja još više uvećava
broj neplodnih klasaka, a smanjuje i
broj klasova po biljci, dužinu klasova i
broj zrna po klasu. Period od cvetanja
do sazrevanja (samim tim i nalivanje
zrna) je takođe kritičan za prinos i
kvalitet pšenice. Vodni deficit u periodu formiranja prinosa (formiranje
i nalivanje zrna) rezultira manjom
masom zrna, a topli, suvi i jaki vetrovi u kombinaciji sa deficitom vode u
ovom periodu izazivaju smežuravanje
i dobijanje šturih zrna. Vodni deficit
(posebno ako je u kombinaciji sa visokim temperaturama) uzrokuje i
značajno pogoršanje vitalnosti polena
i oplodnju i formiranja zrna.
smanjuju prinose biljaka, ali i njihovu
reakciju na primenjeni azot. Više temperature povećavaju evapotranspiraciju pri niskoj snabdevenosti azotom,
ali je smanjuju pri dovoljno N đubriva.
Primenom odgovarajućih doza i odnosa
NPK hraniva nepovoljan efekat suše se
može ublažiti, jer je uočeno da harmonična mineralna ishrana smanjuje transpiracioni koeficijent biljaka.
Za rešavanje problema u borbi sa
sušom i preduzimanje preventivnih
mera za ublažavane njenih negativnih efekata, neophodna su kompleksna zajednička istraživanja timova
agronoma, agrometeorologa, klimatologa, fiziologa i pedologa. Agronomski pristup problemu govori da je
ovo je moguće u uslovima savremene
tehnologije gajenja: navodnjavanjem,
ekonomski postavljenim plodoredom,
pravilnim sistemom đubrenja, racionalnom (konzervacijskom) obradom
zemljišta, setvom visokoproduktivnih
sorti sa visokim kvalitetom semena,
efikasnijom borbom sa korovima i primenom kompleksa mera u borbi sa
štetočinama i bolestima.
Doc. dr Goran Jaćimović,
Master inž. Vladimir Aćin
Poljoprivredni fakultet Novi Sad,
Institut za ratarstvo
i povrtarstvo Novi Sad
11
ZDRAVA ISHRANA
KUPUS I KELJ
Kraljevi povrća
Kupus i kelj iz familije kupusnjača najbogatiji su vitaminom C - Kupus je izuzetan za jačanje zuba i kostiju, kelj
protiv holesterola - Srčani bolesnici treba da izbegavaju u ishrani sveže oblike kupusa, jer nadimanje otežava
rad srca - Kupus obiluje i vrlo važnim biljnim vlaknima, zato se preporučuje dijabetičarima i gojaznim osobama
Kupus
K
upus je najjeftiniji izvor vrlo važnih vitamina i minerala. Ovo povrće (bez obzira na
vrstu: beli ili crveni) treba uvrstiti
u svakodnevni jelovnik tokom cele
godine.
Kupus je veoma bogat vitaminom C. Za razliku od belog, crveni
kupus tek nakon kuvanja ili dinstanja ima znatno veću količinu ovog
vitamina, te ga je preporučljivije
koristiti u kuvanom obliku. Kupus
obiluje i vitaminima K, U, E, vitaminom B kompleksa, kao i karotinom (provitaminom vitamina A).
Od minerala kupus najviše sadrži
kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum,
bakar, magnezijum i cink. Kalcijum i
fosfor u kupusu su u veoma povoljnom odnosu, koji omogućuje njihovo potpuno iskorišćenje.
Kupus se preporučuje u terapiji
osteroporoze, stvaranju kamenaca
u bešici, kao i za jačanje zuba i
kostiju.
Kupus obiluje i vrlo važnim biljnim vlaknima. Zato se preporučuje
dijabetičarima i gojaznim osobama.
SAVETI
Loše i dobre strane
kupusa
Od hranljivih sastojaka u kupusu
najviše ima ugljenih hidrata i zna-
čajnijih količina celuloze, pa se u
svežem stanju ne preporučuje osobama koje pate od srčanih oboljenja. Efekat nadimanja koji izaziva
otežava rad srca. Ograničenje sa
korišćenjem kupusa u svakodnevnoj upotrebi bi trebalo da imaju i
osobe koje pate od želudačnih tegoba (gastritis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva). Ovim osobama
se preporučuje sveže isceđeni sok
od kupusa koji je naročito delotvoran u terapiji čira na želucu i upali
debelog creva.
Rasol dobar
za dijabetičare
Utvrđeno je da rasol stimuliše
rad pankreasa i izlučivanje žuči.
Preporučuje se u terapiji gojaznosti
i šećerne bolesti. Zbog znatne količine soli ne preporučuje se u dijetama osobama sa smanjenim unosom natrijuma (srčani i bubrežni
bolesnici).
U jesenjem i zimskom periodu,
kiseli kupus je pravi izvor zdravlja.
Pospešuje rad organa za varenje,
obezbeđuje redovnu stolicu i veoma
je blagotvoran u terapiji zatvora. I
kiseo kupus treba jesti u svežem
obliku. Kuvanje, naročito dugo, dovodi do uništavanja najvrednijih lekovitih sastojaka. Zato kupus treba
najviše jesti u vidu salata. I sok od
kiselog kupusa, takozvani rasol, treba da zauzima značajno mesto u našoj svakodnevnoj zimskoj ishrani.
Kelj
Kelj je zeleno lisnato povrće koje potiče iz porodice kupusa. Vrlo je
specifičnog izgleda i arome, a pogodan je za spravljanje raznih čorbi,
variva i salata. Veoma je male energetske vrednosti. Sa velikim sadržajem biljnih vlakana preporučuje
se u ishrani dijabetičara, osobama
sa povišenim nivoom holesterola u
krvi i kod svih poremećaja varenja
koje prati opstipacija.
Starije glavice kelja preporučljivo je jesti kratko kuvane, u obliku
čorbi ili variva, dok mladi kelj treba
koristiti za salate. Prilikom kuvanja
treba otklopiti sud kako bi se jelo
oslobodilo gorčine i specifičnog mirisa koje kelj ima u vidu sumpornih
jedinjenja.
Od ostalog povrća iste porodice,
kelj se izdvaja po znatnom sadržaju
vitamina C i karotina. Dobar je iz-
vor kalijuma, kalcijuma i fosfora, te
se zato isključuje u dijetoterapijama sa smanjenim sadržajem kalijuma i kalcijuma. Od minerala u kelju
se nalazi i dovoljna količina gvožđa
koja se najbolje iskorišćuje iz sveže
salate začinjene limunovim sokom.
Zbog celuloze, naročito u starijim glavicama zabranjuje se želudačnim, žučnim i kardiovaskularnim
bolesnicima, jer izaziva nadimanje.
RECEPTI
Čorba od kelja
Potrebno je: glavica kelja, 1
kašika putera, 1 kašika brašna, 2 l
vode ili supe, 1 žumance, sok od limuna, so, biber.
Priprema: glavicu kelja očistiti,
oprati, iseći na četiri dela i obariti
zasebno. Napraviti zapršku od putera i brašna. Skuvani kelj iseći na
rezance i dodati u zapršku. Naliti sa
dve litre vode ili supe, posoliti, pobiberiti, začiniti žumancetom i sokom od limuna.
B. Gršić
IZVOR VITAMINA I MINERALA
Dunja
DUNJA je prava riznica vitamina i minerala koja se
zbog niske kalorijske vrednosti preporučuje u ishrani
gojaznih, ali i za povećanu otpornost prema infektivnim bolestima - Treba da je izbegavaju oni koje pate
od želudačnih i žučnih tegoba
M
irisne dunje sadrže mnogo dragocenih sastojaka
za zdravlje. Od vitamina
najznačajnija je količina karotina
(provitamin vitamina A), vitamina
B - kompleksa i vitamina C, a od
minerala kalcijum, fosfor, natrijum,
gvožđe i bakar. Niska kalorijska
vrednost ovog voća preporučuje
se u ishrani gojaznih. Zbog njihove
izuzetno čvrste strukture i pomalo
oporog ukusa, od dunja se najčešće
spravljaju kompoti i slatka, peku se
u rerni ili dodaju raznim jelima od
mesa, u vidu sosova i umaka. Sveža dunja, kao i jabuka, mehanički
odstranjuje naslage sa zuba, jača i
masira desni. Zbog teže svarljivosti, sveže dunje treba da izbegava-
12
ju osobe koje pate od želudačnih
i žučnih tegoba. Pečene dunje i u
vidu kompota i sokova predstavljaju važan izvor vitamina i minerala,
pospešuju rad organa za varenje i
povećavaju otpornost prema infektivnim bolestima.
RECEPTI
Sos od dunja
Potrebno je: 3 krupne dunje, 2
dl slatke pavlake, 1 dl supe, malo
šećera i kašika brašna.
Priprema: Izmešati brašno sa
pavlakom i supom pa na laganoj
vatri kuvati 10 minuta. Oljuštene
dunje obariti i propasirati pa dodati
šećer, so po potrebi. Sve to dodati
prethodnoj masi. Kuvati još 10 minuta i služiti uz sve vrste pečenog
mesa.
Hladan koktel od dunja
U mikser staviti pola oljuštene i
isitnjene dunje, pola banane, kašiku meda i 1 dl mleka. Izmiksati i
služiti hladan koktel.
Simbol ljubavi i sreće
Stari narodi smatrali su dunju
simbolom ljubavi i sreće. Pokloniti
nekome dunju ili je podeliti sa nekim, bio je znak ljubavi. U vezi sa
ovim Plutarh spominje svadbeni
običaj pri kojem je bračni par međusobno delio dunju. Solomonovim
dekretom u 6. veku dunja je dobila
čak i zvanično mesto u svadbenim
obredima, tako da se ovaj običaj
zadržao i u srednjem veku.
Važno je napomenuti da su stari
Grci i Rimljani dunju posvetili Veneri, boginji lepote i ljubavi. Na slikama Venera je često prikazivana kako u desnoj ruci drži dunju, poklon
koji je primila od Tarisa.
O ovoj dragocenoj voćki zna se
da je čovek gajio nekoliko vekova
pre nove ere.
B. Gršić
17. januar 2014.
SAVREMENO VOĆARSTVO
ĐUBRENJE VOĆNJAKA (2)
Smernice za integralnu proizvodnju
i gornje granice za snabdevanje azotom
Ispitivanje zemljišta za mikroelemente ima manje značaja nego za glavne hranljive
materije, ali je ipak pomoćno sredstvo za prikazivanje situacija sa nedostatkom ili
toksičnošću voćaka
Autori: Zoran Keserović, Nenad Magazin,
Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić,
Marko Dorić, Jovanka Petrović
N
acionalne smernice za integrisanu proizvodnju (Južni Tirol, Italija) predviđaju maksimalnu količinu od 60 kg
azota po ha površine (jednokratna
upotreba). Maksimalna godišnja
količina đubrenja azotom ograničena je na 240 kg/ha. U mladim
voćnjacima količina azota ne sme
da prelazi 40 kg/ha godišnje.
Prilikom kalkulacije mora da
se uvaži:
Procentualni podaci na etiketi
đubriva pružaju informacije o sadržaju hranljivih elementa, npr.
15% azota odgovara 15 kg azota
na 100 kg đubriva.
100 kg kompozitnog đubriva sa
podatkom 15-5-20-3 sadrži: 15 kg
azota, 5 kg fosfata, 20 kg kalijuma
i 3 kg magnezijuma.
Kod maksimalno dozvoljene količine azota od 60 kg po hektaru
i tretmanu, to odgovara 400 kg
kompozitnog đubriva sa 15% azota (videti dole navedenu kalkulaciju).
Količina azota (= 60 kg) : sadržaj azota (= 15%) x 100 = potrebna količina kompozitnog đubriva
po ha (= 400 kg/ha)
Sorta
Pink lejdi
Preračunato na površinu od
1.500 m2:
Količina kompozitnog đubriva/
ha (= 400) x površina (= 1.500
m2) : 10.000 m2 =
60 kg kompozitnog đubriva za
1.500 m2.
Iz toga proizilazi da površina
od 1.500 m2 sme da se đubri sa
samo 60 kg kompozitnog đubriva
(15-5-20-3) po tretmanu. Količine
iz nacionalnih smernica za integrisanu proizvodnju će u suprotnom
da budu premašene.
Kontrola snabdevanja azotom sa Nmin
Sadržaj azota u korenskom predelu u svako doba može da se proveri putem Nmin analize (tabela
9). Idealni trenutak za to je dve do
tri nedelje pre cvetanja.
*(Tabela 9. Smernice za đubrenje azotom na bazi Nmin metode)
Fosfor (P2O5)
Potrebno je koristiti fosforna
đubriva sa visokim sadržajem vodorastvorljivosti (P2O5 sadržaj:
superfosfat 19 do 21%, tripl-fosfat 45 do 46%). Voćkama pri tom
neposredno na raspolaganju stoji
Prinos
Nmin
vrednost
kg/ha
60-70
<30
0-...
>30
....
U mladim voćnjacima količina azota ne sme da prelazi 40 kg/ha godišnje
samo vodorastvorljivi udeo đubriva (preko 90%). Tomasov fosfat
je zbog svog sporog i dugotrajnog
dejstva pogodan za kisela zemljišta pri istoj potrebi za krečnjakom.
Kalijum (K2O)
Kod visoke ponude kalijuma
(visoki sadržaji materija u zemljištu, prekomerno đubrenje sa kalijumom) voćke previše uzimaju
hranljivih materija, što se negativno odražava na kvalitet plodova (antagonizam, pojava gorkih
pega). Za zemljišta sa visokim
sadržajem kalijuma (D ili E), količina dovoda magnezijuma ne bi
trebalo da bude ispod količine održavanja klase C (20 do 25 kg/ha/
godina), osim ako zemljište klase
snabdevanja D ili E takođe sadrži
magnezijum.
Magnezijum (MgO)
Nedostatak magnezijuma se
javlja u kiselim zemljištima. Pogodno đubrivo u tim slučajevima je
magnezijum-sulfat. To đubrivo poseduje visoku rastvorljivost i korenju neposredno stoji na raspolganju. Tretiranje bi trebalo preduzeti
na proleće. Magnizijum-karbonati
(Magnezit ili đubriva sa sadržajem magnezijuma) nisu pogodni
za brzo snabdevanje, ali na blago
peskovitim zemljištima u pogledu
ispiranja mogu da imaju prednost.
Magnezijum-karbonati su naročito
pogodni kod istovremene potrebe
zemljišta za krečnjakom.
Patentkali (kalijum-sulfat 30%
i magnezijum-sulfat 10%) je zbog
visoke rastvorljivosti soli pogodan
kao đubrivo pri istovremenom nedostatku kalijuma i magnezijuma.
Bor
Nedovoljno snabdevanje borom se pre svega dešava tokom
suvih perioda na peskovitim i gli-
nom bogatim zemljištima. Pod tim
uslovima, kao i pri srednjoj snabdevenosti, ciljano đubrenje listova
je u periodu pre i nakon cvetanja
najčešće efikasnije od tretiranja
zemljišta.
*(Tabela 10. Potreba za čistim
hranljivim materijama u kg/ha
u skladu sa analizom zemljišta u
Lajmburgu (Laimburg), uz prinos
od 60t)
Mangan, bakar, cink
Laboratorija Laimburg analizira
mikroelemente mangana, bakra
i cinka pomoću CAT-metode. Pri
tom se količine hranljivih materija od uzorka zemljišta odvajaju
putem rastvora od kalcijumhlorida (CaCl2) i helacioni agens DTPA
(Dietilen-triamin-penta
sirćetna
kiselina).
Ispitivanje zemljišta za mikroelemente ima manje značaja nego
za glavne hranljive materije, ali je
ipak pomoćno sredstvo za prikazivanje situacija sa nedostatkom
ili toksičnošću voćaka. Prekoračenje navedenih sadržaja u tabeli još uvek ne predstavlja direktnu opasnost za voćnjake. Bolju
procenu snabdevanja hranljivim
materijama pruža analiza listova.
Od 12.500 analiza zemljišta koje
je sprovela laboratorija Laimburg
između 2006. i 2009. godine, za
zemljišta voćnjaka u Južnom Tirolu utvrđene su sledeće vrednosti
(tabela 11).
Centralna vrednost
(medijana)
Dovoljni sadržaji
Pristupačnost mangana u zemljištu dosta zavisi od pH vrednosti. Što je pH vrednost niža, to je
rastvorljivost i dostupnost voćkama veća. Isto tako, koncentracija
rastvorljivog mangana pod redukovanim uslovima raste (nedostatak kiseonika, prouzrokovan natopljenošću, sabijenost zemljišta),
dok u oksidirajućim uslovima (npr.
suša) raspoloživost mangana jako
opada. Ti uslovi u toku vegetacije
mogu stalno da se menjaju i utiču na usvajanje mangana. Prilikom tumačenja analize zemljišta,
te faktore treba uzeti u obzir. Nedovoljno snabdevanje manganom
može da se reguliše putem prskanja listova (videti đubrivo za listove – str. 128).
Ispitivanje
CAT-rastvorljivog
bakra značajno je pre svega u
vezi sa mogućom toksičnošću voćaka. Visoke koncentracije bakra
u zemljištu mogu naročito da se
nađu na bivšim vinogradima i starim voćnjacima (preko 200 mg/
kg – utvrđeno putem ekstrakcije
carske vode), što može dovesti do
umanjenja rasta.
Rastvorljivost bakra je najviša
u kiselom predelu. Bakar se pojačano integriše u organsku supstancu. Stoga zemljišta sa visokim
sadržajem bakra treba obezbediti
dovoljnom količinom humusa.
Raspoloživost cinka u zemljištu
manje zavisi od pH vrednosti nego
što je slučaj sa manganom. Ipak,
sadržaj izmenljivog cinka kod pH
vrednosti preko 6 je niska i raste
sa opadanjem pH vrednosti. Naročito kod lakog, peskovitog zemljišta, rastvorljivost i raspoloživost
cinka raste kod pH vrednosti ispod
6. Nedostatak cinka se manifestuje jakim deformitetima letorasta
(pojava rozeta) i malim listovima
na mladim mladarima. Na starijim
listovima može da dođe do pojave
hlorotičnih fleka. Eventualan nedostatak cinka može da se reguliše putem cink-folijarna đubriva na
početku vegetacije (videti folijarna
đubriva – str. 128). U slučajevima
sa viškom cinka i istovremenim
nedostatkom krečnjaka u zemlji,
preporučujemo tretman sredstvima koja sadrže magnezijumski
krečnjak, s obzirom na to da jače
vezuju cink od đubriva koja sadrže
samo krečnjak.
(Iz udžbenika:
Integralna proizvodnja jabuke)
Mangan
Bakar
Cink
38
20
18
30-50
2-4
2-4
Fudži, topaz, elstar,
50-60
<30
20-...
jonagold, greni smit,
60-70
>30
...
60-70
<30
30-
50-60
30-50
0-30
Klasa
P2O5
K2O
MgO
Bor
>50
0
A
40-65
140-180
40-50
1,0-1,4
50-60
<30
50-...
B
25-40
100-140
30-40
0,7-1,0
60-70
30-50
30-...
C
15-25
60-100
20-30
0,5-0,7
>50
0-30
D
0*
30-60
0-20
0,3-0,5
<30
50-100
E
0**
0**
0**
0**
30-50
30-50
>50
0-30
Zlatni delišes, pinova, džez,
crveni delišes standard,
kanzi
Gala, modi, breburn
Crveni delišes spur
50-60
Tabela 9. Smernice za đubrenje azotom na bazi Nmin metode
17. januar 2014.
Tabela 11. Srednji sadržaj teških metala u zemljištima voćnjaka
u južnom Tirolu, u mg/kg (dubina 0–20 cm)
* = za 2–4 godine ** = do sledeće analize (5 godina)
Tabela 10. Potreba za čistim hranljivim materijama u kg/ha u skladu sa analizom zemljišta
u Lajmburgu (Laimburg), uz prinos od 60t
13
LEKOVITO BILJE
PRIZNAT U NARODNOJ I U KONVENCIONALNOJ MEDICINI
Matičnjak
(Melissa officinalis)
Matičnjak se koristi se za umirenje, kod neuralgija, neurostenije
i histerije, kod jakih bolova u želucu, posle stresa, kod migrene
i iznenadne i jake glavobolje, jakog lupanja srca i vrtoglavica i za
smanjenje povraćanja kod trudnica. Ublažava asmatične napade
i napade tahikardije, zaustavlja bol u području srca
M
atičnjak je u narodu poznat
kao Melissa, limunika, citronela, pčelinja trava. To je
višegodišnja, zeljasta biljka, visine
40-100 cm. Stablo joj je uspravno,
pri osnovi malo položeno i sa razgranatim korenčićima. Listovi su jajasto-srcastog oblika, po obodu tupo reckasti sa kratkim peteljkama,
naspramno raspoređeni. Lice lista
je tamno zelene boje, po površini
hrapavo i malo dlakavo, dok je naličje svetlije sa puno sitnih žlezda.
Cvetovi se javljaju u pazuhu listova
i obično su bledo žuti ili beli. Čitava biljka ima prijatan miris, sličan
limunu, a ukus je aromatičan. Kao
droga koristi se osušeno lišće matičnjaka koje se bere ili kosi neposredno pred cvetanje biljke, jer tada ima najveću lekovitu vrednost,
tj. najviše etarskog ulja. Najvažniji
sastojci matičnjaka su etarsko ulje
(0,01-0,1%), kamfor, tanine, gorke materije, citral, hlorofil, smole i
gume.
Matičnjak se koristi za spravljanje čajeva, melema, tinktura, ulja
u kozmetici i kulinarstvu. Upotreba
matičnjaka u narodnoj i konvencionalnoj medicini je višestruka. Koristi se za umirenje, kod neuralgija,
neurostenije i histerije, kod jakih
bolova u želucu, posle stresa, kod
migrene i iznenadne i jake glavobolje, jakog lupanja srca i vrtoglavica
i za smanjenje povraćanja kod trudnica. Ublažava asmatične napade i
napade tahikardije, zaustavlja bol
u području srca. Matičnjak ima lekovito svojstvo u otklanjanu kožnog
osipa, zarastanje rana i otklanjanja
menstrualnih tegoba. Koristi se i za
umanjenje reumatičnih tegoba.
Univerzalni čaj za sve
spomenute tegobe
Ša ku sve žeg li šća ma tič njaka pre li ti sa 1/2l klju ča le vo de,
po klo pi ti i po sle 2 sa ta procediti i
zasladiti kašikom meda. Piti posle
je la. Ma loj de ci da va ti šo lji cu ča ja
kad ih bo li sto mak.
Višenamenski čaj
od suvog lišća
Za ovaj čaj potrebno je 2 kašike
suvog lišća, 1/2l vode i med. Lišće
preliti mlakom vodom, na laganoj
vatri zagrevati i čim voda proključa
procediti. Pomoći će kod nesanice,
nervoze srčanog mišića i kod nemira. Pije se 3 puta na dan po 1 šoljica
čaja zaslađenog medom.
Čaj protiv herpesa
2-4 kašike lista matičnjaka preliti
šoljicom vrele vode, poklopiti i nakon 10 minuta pro- cediti. Tamponima od vate umočenim u čaj namakati i ispirati herpesom zahvaćene
površine tela,nekoliko puta tokom
dana.
Listovi matičnjaka
koriste se kao začin
za supe, obične i voćne salate, sosove,
marinade i kolače. Listove matičnjaka ne
treba kuvati da ne bi
izgubili miris. Dodaju
se pri kraju kuvanja,
ali se mora voditi računa o količini, jer u
većim količinama matičnjak može biti toksičan. Koristi se i za
pripremu jela od ribe
Čaj za pročišćavanje krvi
Po treb no je 70g li šća ma tič njaka, 20g plo da mo ra ča i 10g slatkog ko re na. Sve do bro iz me ša ti
i od te me ša vi ne uze ti 1 ka ši ku
me ša vi ne za pri pre ma nje ča ja na
uobi ča je ni na čin. Pi je se 1-2 šolji ce ča ja pre do ruč ka.
Tink tu re ma tič nja ka
U li tar sku fla šu sta vi ti osu šeno li šće do 1/3 vi si ne, a do vr ha
na li ti ra ki ju, ili ko njak ja či ne 4050 ste pe ni. Fla šu do bro za tvo ri ti
i osta vi ti 6-8 ne de lja, po sle to ga
pro ce di ti i ko ri sti ti na sle de ći način. Uzi ma ti dnev no 3-4 pu ta 2030 ka pi na koc ki še će ra. Ko ri sti
se za sti ša va nje bo lo va u že lu cu,
sma nje nje na pe to sti i gla vo bo lje.
Smi ru je rad sr ca, sma nju je oseća nje umo ra i zu ja nje u uši ma.
Ma tič njak u vi nu
Li šće ma tič nja ka ku va no 5 minu ta u 200ml be log vi na smatra
se
uni ver zal nim
le kom.
U li tar be log vi na sta vi ti 32g lišća ma tič nja ka i 4 ka ši ke me da.
Ku va ti 10 mi nu ta. Pro ce di ti i pi ti
sva ki sat po 1 ka ši ku ili sva ka 2
sa ta po 2 ka ši ke tog vi na. Uklanja lu pa nje sr ca, sla bost sr ca,
ne sve sti cu, strah, gr če nje ži va ca
i zu ja nje u uši ma.
Po treb no je 70 g li sto va sve že
bilj ke, 1 l do ma ćeg be log vi na i
ka ši ka me da. Sve že li šće pre li ti
vi nom, po klo pi ti i osta vi ti 24 sa ta
na tem pe ra tu ri 30-40 ste pe ni. Vino pro ce di ti, si pa ti u fla šu i do dati med. Fla šu do bro pro tre sti da
se med oto pi i po me ša sa vi nom.
Ču va ti na tam nom i hlad nom mestu. Lju di ko ji pa te od psi hič ke i
fi zič ke is cr plje no sti i ko ji su bezvolj ni tre ba da po pi ju po 2 ča ši ce
tog vi na.
Matičnjak u ulju
Napitak s matičnjakom
U bocu se stavi do 1/3 njene visine sveže lišće matičnjaka i prelije
maslinovim uljem. Flaša se zatvori
tamponom od vate i ostavi na toplom 4-6 nedelja, zatim se procedi
i koristi za masažu protiv reume i
oduzetosti udova.
U sok od 1/2 limuna, pomorandže i jednog grejpfruta, kašike konjaka i šećernog sirupa dodati 4
lista matičnjaka. Sve dobro promešati i sipati u čašu u koju se stavi
kocka leda.
Matičnjak
kao aromatična
i začinska biljka
Listovi matičnjaka koriste se kao
začin za supe, obične i voćne salate,
sosove, marinade i kolače. Listove
matičnjaka ne treba kuvati da ne bi
izgubili miris. Dodaju se pri kraju
kuvanja, ali se mora voditi računa o
količini, jer u većim količinama matičnjak može biti toksičan. Koristi se
i za pripremu jela od ribe.
U mnogim zemljama matičnjak
se koristi kao bezalkoholni napitak
sa limunom, kolom i sa sokovima
od višanja i ribizli. Zbog svog mirisa
koji podseća na miris limuna matičnjak se može koristiti i umesto limuna.
14
Matičnjak u kozmetici
Etarsko ulje matičnjaka dobija se
destilacijom. Koristi se u kozmetičkoj
industriji za izradu preparata za negu
tela. Primenjuje se i u fito kozmetici
pošto deluje umirujuće i osvežavajuće.
Za uklanjanje crvenila na koži koristi
se čaj napravljen od 10 g matičnjaka i 200 ml vode. Posle 10 minuta
čaj se procedi i uzme tri kašike čaja i pomeša sa 1 pavlakom i nanosi na lice. Posle 20 minuta lice se
ispere preostalom količinom čaja.
Lišće matičnjaka koristi se i za mirisne kupke. Kupka osvežava, umiruje i opušta kod nervoze i nesanice i
neguje i blago čisti kožu. Koristi se i
za izradu tonika za osvežavanje kože
lica.
Mirjana Maletić, dipl. ing.
17. januar 2014.
POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA
REČ POLJOPRIVREDNIKA
U IZBORU NOVINARA KOJI PRATE AGROTEHNIKU
I TRGOVINU POLJOMEHANIZACIJOM:
Traktor godine: CLAAS – AXION
PEĆINCI
ISKUSTVA BRANISLAVA VIDAKOVIĆA
I ĐORĐA KROMPIĆA
Sitna gazdinstva
tiho nestaju
S
Mašina godine snažna, štedljiva i udobna
P
restižna međunarodna nagrada
"Traktor godine" se dodeljuje svake godine od strane nezavisnog žirija, sastavljenog od novinara iz oblasti
agrotehnike i trgovine poljoprivrednom
mehanizacijom. Nakon što su procenjeni najbolji traktori na tržištu, nagrada
"Traktora godine 2014." dodeljena je
CLAAS-ovom modelu AXION 800.
Nagradu je primio generalni direktor prodaje ove kompanije, Jan-Hendrik
Mohr, koji je izjavio da ova nagrada ima
za njih posebno značenje, jer kompanija trenutno slavi 10 godina postojanja
CLAAS traktora, kao i 100. godišnjicu
postojanja kompanije.
„Mašina godine“
Nagrada za "Mašinu godine" se dodeljuje svake druge godine kao nagrada
za najbolju inovaciju u oblasti poljoprivredne tehnologije. Nagrada u kategoriji velikih traktora dodeljena je CLAAS-ovom modelu Axion 800 CMATIC.
Objašnjavajući svoju odluku, žiri je istakao da kontinualno promenljiva transmisija radi pomoću CMOTION poluge,
koja je ujedno i jedan od najergonomičnijih kontrolnih sklopova na tržištu.
Kontrolni terminal pod nazivom CEBIS
omogućava vozaču brojne mogućnosti
podešavanja. Posebnu pažnju privukao je jednostavan sistem upravljanja
motorom i prenosom. Funkcija jednostavnog podešavanja obrtnog momenta motora, u zavisnosti od vrste radova
koji se obavljaju, omogućava smanjivanje potrošnje goriva i povećava ekonomsku efikasnost. Novi AXION 800
je predstavljen u februaru na sajmu
SIMA u Parizu, a prve mašine koje su
opremljene HEXASHIFT prenosom već
dolaze u prodaju. Ponuda je proširena
novom verzijom AXION 800 CMATIC-a
koji je opremljen kontinualno promenljivom transmisijom.
AXION 850 je najsnažniji model iz
serije koja nudi raspon snage od 215
do 264 KS.
Smešten iznad Arion modela, Axion
800 koristi mnoga načela dizajna traktora iz snažnije serije Axion 900, nudeći ponešto od iste opreme. To uključuje
korišćenje dugog međuosovinskog razmaka sa raspodelom težine 50:50, integrisano prednje povezivanje, FPT motore i čvrstoću kabine. Sa 6.7-litrenim
i šest-cilindarskim FPT motorom, novi
modeli imaju i do 8 odsto više obrtnog
momenta u odnosu na svoje prethodnike (ranija serija 800), uz mogućnost
stalne snage do 500 obrtaja/min, što
znači veći obrtni momenat i više snage
pri smanjenom broju obrtaja.
Štednja goriva
Ova serija je opremljena sistemom
hlađenja koji štedi gorivo, uređaj, zahvaljujući promenjivoj brzini ventilatora, koji se elektronski kontroliše i hladi
motor po potrebi. Axion 800 je takođe
prva Claas-ova mašina, i jedan od prvih traktora bilo kojeg proizvođača,
opremljen Stage 4 motorom koji već
zadovoljava buduće zahteve za pročišćavanje izduvnih gasova. To se postiže sa dve faze sistema, koji se sastoji
od katalizatora, u kombinaciji sa selektivnom katalitičkom redukcijom i korišćenjem AdBlue tehnologije. Kao Axion
900, i serija 800 ima posebno oblikovanu šasiju koja omogućava čvrstoću
i bolju sposobnost upravljanja, zahvaljujući posebnom položaju hladnjaka
koji se nalazi iznad prednje osovine, sa
motorom montiranim na uskom oknu
strukture. Integrisani prednji podizači
takođe mogu biti deo opreme, uz dodatne okvire, koji omogućavaju kapacitet podizanja od 3,5 ili 5,6 tona, dok
kapacitet na zadnjem delu iznosi maksimalnih 10,2 tona.
Udobnost i preglednost
Da bi se uštedela energija, kardansko vratilo može biti mehanički odvojeno od motora. Time se štedi motor od
nepotrebnog rada, kada se kardan ne
koristi. Proizvođač nudi tri opcije vratila, sa brzinama od 540/1000, 540/540,
Eco/1000 i 540 Eco/1000. Za optimalnu udobnost, traktori Axion iz serije
800 opremljeni su istom konstrukcijom
kabine, kao i u seriji 900, zajedno sa
prigušivačem vibracija prednjeg utovarnog mehanizma i prednje osovine.
Kabina omogućava bolju preglednost i
vidjljivost, zahvaljujući vetrobranskom
staklu iz jednog dela i velikom, zaobljenom zadnjem prozoru za bolju vidljivost. Osvajanjem obe prestižne nagrade, CLAAS se potvrdio kao proizvođač
koji sledi pravi koncept u segmentu
traktora, a bazira se na ekonomičnosti,
efikasnosti i udobnosti. Uspeh koncepta
potvrđen je i na najnovijem DLG Powermix testu u kojem je AXION 850 postigao najbolji rezultat od svih traktora u
rasponu snage od 200 – 270 KS, ostvarivši rezultat od 248 g/kWh.
Izvor: Agroglas
tanje u poljoprivredi danas je
teško, tvrde zemljoradnici, a samo pre tridesetak
godina i od malih
poseda lepo se
živelo. Sa sitnim
posedima najbolje
su prolazila mešovita domaćinstva,
ona gde je neko iz
porodice bio zaposlen. Takva domaćinstva su mogla
da na vreme ulažu u zemlju, a da
se ne zadužuju.
Takav je slučaj i sa Branislavom Vidakovićem i Đorđom Krompićem iz
Pećinaca. Prijatelji, obojica su pripadali mešovitim domaćinstvima, dok
Branislav pre par godina nije odlučio
da digne ruke od poljoprivrede. Vidi
on, kaže, da sitna poljoprivredna gazdinstva polako nestaju. Jednostavno, obrada zemlje je mnogo skupa.
Zahteva velika ulaganja i posvećenost, a čovek koji je zaposlen, u
današnje vreme ne može sve to da
izdrži. Vidaković je već 30 godina zaposlen u Fabrici šećera u Pećincima,
a njegov prijatelj, inače nekadašnji
fotograf, sada je u penziji.
Iako su se uvek ispomagali u obradi zemlje, ne gledajući ko će kome
više, danas se slažu u jednom, da na
malim posedima nema zarade. A svi
teže za profitom i samo, po njima,
danas mogu da opstanu veleposednici i gazdinstva s preko 50 jutara
zemlje.
Seća se Vidaković da su njegovi
roditelji sa samo sedam jutara zemlje pristojno živeli i školovali dvoje
dece. A on, kad je nasledio pola od
toga, pokušao je s plastenicima i paradajzom oslanjajući se na suprugu
Olgu. Međutim, pre četiri godine digli
su ruke od te proizvodnje. Nema tu
zarade, kaže Branislav.
– Kad proizvedeš kvalitetan i dobar proizvod, a naš paradjz nije bio
ničim tretiran, nemaš kome da ga
prodaš. Sve smo radili o svom trošku. Nismo se zaduživali i na kraju
cena loša. Mušterije kažu, skupo je
i odlučili smo da se time više ne bavimo. Baštu radimo i svinje držimo
samo za sebe, da bi znali kakvu hranu jedemo. Ali doći će vreme kada
će se sve više tražti zdrava hrana,
Branislav Vidaković i Đorđe Krompić
bez ovih raznih hemikalija – smatra
Branislav. – Znate, u vreme mojih
roditelja je bilo mnogo lakše raditi zemlju i moglo se živeti od toga.
Moj otac je svojevremeno prvi počeo
s belim svinjama. Imao je po 40 komada. Nije bilo arende. Sve hranio
sa tih sedam jutara zemlje. Mogao
je, recimo, da odvoji da okruni kotobanju kukuruza i da mi kupi auto,
a znam da su tada ljudi s četiri jutra
repe mogli da kupe novog „Fergusona“. A koliko danas treba?
Đorđe Krompić se u Pećince doselio 1973. godine. Iako je radio kao
fotograf, kupio je 22 jutra zemlje koje i danas obrađuje. Najpre se družio
s Branislavljevim ocem Živanom i to
prijateljstvo je nastavljeno do danas.
- Voleo sam zemlju i kad sam došao ovde, kupio sam 22 jutra i to se
moglo obrađivati uz rad. Danas to nije slučaj. Na malim posedima nema
profita, a ko nema ni svoju mehanizaciju, usluge su skupe, teško će
opstati. Sitnija se gazdinastva gase.
Da bi se ostvario neki veći profit, vi
morate da se zadužite kod banaka i
to je rizik – kategoričan je Đorđe koji
praktikuje da uvek na svojoj zemlji
seje jednu kulturu, radi racionalnosti
ulaganja.
Prošle godine je imao samo pšenicu, pretprošle suncokret i tako.
– U penziji sam od 1996. godine
i radim tu zemlju, ali od tada nisam
napravio ništa više. Ide se ka tome
da se sitna, pa i srednja gazdinstva
polako gase. Opstaće oni koji rade
preko 50 i više jutara zemlje – zaključuje Krompić uz primetan žal za
prošlim vremenima.
G. Majstorović
Prognoza vremena do kraja januara
17. januar 2014.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
10. januar 2014. godine
Najva`nije iz protekle nedelje:
• Rast cene kukuruza
• Dešavanja na svetskim berzama
U
opštoj prazničnoj atmosferi,
komentar o događanjima na
novosadskoj berzi zavređuje pažnju
prevashodno kroz analizu
cena na samom kraju i samom početku godine. Naime, promet za period od
30.12.2013. – 10.01.2014. je iznosio je
950 tona robe ili za 42,86% više od pro-
meta u poslednjoj punoj radnoj nedelji
u prethodnoj godini. Vrednost prometa
je iznosila 19.144.500 dinara, što je za
54,30% više od vrednosti prometa u
odnosu na upoređujući period. Ono što
je specifikum poslednjih dana prošle i
pvih dana ove godine jeste da je tražnja bila aktivnija od ponude. U redov-
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena
poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
ROBA
CENA PONUDE
DIN/KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG
SA PDV-OM
PROMENA U
ODNOSU NA
PRETHODNU
NEDELJU
200
17,03
-
-
-
-
Kukuruz, rod 2013.
Pšenica, rod 2013.
PRODEX
Prva vrednost PRODEX-a u
2014. Godini iznosi 209,06 indeksnih poena. U odnosu na vred-
nost indeksa od 31.12.2013. godine to je za 2,76 indeksnih poena
veća vrednost
300
nim okolnostima ovo bi bio glavni razlog
za veći promet. Međutim, ponuđači su
svoja skladišta zaključali još na početku
prazničnih dana i uglavnom će ih otvoriti
tek sredinom januara.
Kukuruz je prema očekivanjima bio
roba koji je poslednjeg dana u prethodnoj godini zatvorio berzansko trgovanje, ali i prva roba kojom se trgovalo u
2014. godini. Poslednja zaključena cena
u prošloj godini iznosila 15,10 din/kg
bez PDV, dok je trgovanje u novoj godini otvoreno cenom od 15,50 din/kg.
Odmah potom realizovan je i ugovor po
ceni od 15,80 din/kg. Ovaj rast cene ne
treba odmah prihvatiti kao nastupajući
trend, već pre svega kao posledicu de-
22,55
setodnevnog praznovanja, koje je u međuvremenu ispraznilo zalihe korisnika
ove robe, te su pod pritiskom obaveze
novih kupovina, kupci spremni i na nešto veću cenu.
Trgovanja pšenicom nije bilo, što ne
znači da nije bilo interesa tražnje za kupovinom. Tražnja je spremna da kupi
hlebno zrno po 21,20 din/kg bez PDV.
Po kojoj ceni će se realizovati prva trgovina, moraćemo da sačekamo još neko
vreme. Koliko je tržište roba nestabilno
i osetljivo na promene tržišnih faktora
najbolje oslikava slika svojevrsnog cenovnog tobogana u prethodnoj godini.
Naime, cena je na početku godine startovala sa 27,50 din/kg bez PDV, u toku
žetve dotakla svoj godišnji cenovni minimum od 15,00 din/kg, da bi se trgovanje na kraju godine zatvorilo cenom od
20,10 din/kg. Ovi veliki rasponi dovoljan
su razlog da se ozbiljno razmisli o modelima sistemske zaštite poljoprivrednih
proizvođača u procesu upravljanja rizikom sopstvene proizvodnje. Terminska
robna tržišta su svakako jedan od do
sada najboljih poznatih načina.
Soja je završila svoju tržišnu 2013.
godinu na nivou od 48,50 din/kg bez
PDV. U odnosu na cenu od tačno pre
godinu dana od 62,00 din/kg to je pad
od 21,77%, što je najmanji godišnji pad
cene od svih roba iz sektora primarnog
agrara
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
BUDIMPE[TA
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2014.
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
-
-
221.35 $/t
216.28 $/t
214.66 $/t
Kukuruz
-
-
167.71 $/t
164.17 $/t
162.20 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
183.33 EUR/t
(futures mar 14)
153.33 EUR/t
(futures mar 14)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
199.25 EUR/t
(futures jan 14)
171.00 EUR/t
(futures mar 14)
U
U
poslednjih nedelju dana, generalno solidna izvozna tražnja, kao i velike globalne
zalihe pšenice i pozitivne prognoze za rod 2014.
godine, doprineli su silaznom trendu vrednosti
na tržištu. Vrednosti pšenice zabeležili su i šesti
uzastopni nedeljni pad, što predstavlja najduži
padajući niz od oktobra 2011. godine. Razlog je
usporavanje izvoza iz SAD-a, što signalizira pad
potražnje zbog rasta zaliha. Cena pšenice je u
toku jučerašnjeg dana dotakla nivo od $5,785
po bušelu, što predstavlja najniži nivo od decembra 2011. godine.
Najhladnije vreme u poslednje dve decenije remeti transport žitarica. Zalihe kukuruza u
SAD-u, najvećem svetskom uzgajivaču, rastu
najbržim tempom u poslednjih 19 godina, jer
rekordni rod nadmašuje potražnju za žitaricama koje se koriste u proizvodnji stočne hrane i
etanola. Kukuruzom se trgovalo na 41 – nomesečnom minimumu (avgust 2012. godine).
U poređenju sa poslednjim danom 2013. godine martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio
za 2,70%. Fjučers na kukuruz je takođe jeftiniji
i za 2,70%.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
A
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno nov 13
-
-
477.46 $/t
477.90 $/t
476.28 $/t
Sojina sačma okt 13
-
-
434.60 $/t
430.60 $/t
433.00 $/t
Parizu je pšenica jeftinija za 4,78%
u odnosu na poslednji dan trgovanja
prošle godine. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 1,13%, dok je cena kukuruza u evrima posmatrano pala za 3,23%. Cena kukuruza u Parizu je niža za za 1,72%.
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs
INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
merički fjučersi na soju su u odnosu na prethodnu nedelju zabeležili pad od oko 1%.U odnosu na kraj prošle godine soja sa januarskom
isporukom je pojeftinila je za 2,41%, a sojina sačma za 3,84%.
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
16
17. januar 2014.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
VOĆE OD 30.12.2013. DO 6.1.2014.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Datum prikupljanja podataka: 30.12 - 6.1. 2014. god.
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz (J. Afrika)
kg
150
180
180
2
Banana (sve sorte)
Uvoz (Ekvador)
kg
100
120
110
3
Dunja (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
180
200
200
4
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz (Grčka)
kg
120
130
120
5
Grožđe (belo ostale)
Uvoz (Italija)
kg
180
200
200
6
Grožđe (crno ostale)
Uvoz (Italija)
kg
180
200
200
7
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
60
80
80
8
Jabuka (Delišes ruž.)
Domaće
kg
80
100
80
9
Jabuka (Delišes zlatni)
Domaće
kg
80
100
80
Trend
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Ponuda
dobra
prosečna
prosečna
dobra
prosečna
60
80
80
11
Jabuka (Mucu)
Domaće
kg
60
80
60
pad
dobra
12
Jabuka (ostale)
Domaće
kg
60
80
60
-
dobra
Kivi (sve sorte)
Uvoz (Grčka)
kg
150
160
160
Uvoz (uvoz)
kg
100
120
120
15
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
16
Limun (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
100
120
120
17
Mandarina (sve sorte)
Uvoz (Grčka)
kg
100
120
120
18
Nar (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
150
180
160
19
Orah (očišćen)
Domaće
kg
900
1.000
1.000
20
Pomorandža
(sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
120
130
120
21
Smokva (suva)
Uvoz (Italija)
kg
400
450
400
22
Šljiva (suva)
Domaće
kg
250
350
300
23
Šljiva (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
200
250
200
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(u klipu)
rinfuz
Domaće
kg
13
16
16
Trend
Ponuda
-
prosečna
MALOPRODAJA
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
prosečna
kg
Kruška (ostale)
Cena (din)
R.B.
prosečna
Domaće
14
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
Jabuka (Greni Smit)
13
GAZDINSTVO
dobra
10
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
R.B.
prosečna
Proizvod
Pakovanje
Cena (din)
Jed.
Mere
Poreklo
min
max
dom
Trend
Ponuda
1
Sojina sačma (44%
proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
90
95
94
bez
promene
prosečna
2
Suncokretova sačma
(33% proteina)
džak 33 kg
Domaće
kg
28
30
29
bez
promene
prosečna
dobra
prosečna
PIJACA
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
dobra
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
džak 50 kg
Domaće
kg
20
22
2
Lucerka (seno
u balama)
bala 12-25 kg
Domaće
kg
13
3
Pšenica
džak 50 kg
Domaće
kg
4
Stočni ječam
džak 50 kg
Domaće
kg
dobra
dobra
Cena (din)
R.B
Trend
Ponuda
20
bez
promene
prosečna
16
16
bez
promene
prosečna
20
22
20
bez
promene
prosečna
22
25
22
bez
promene
slaba
dobra
dobra
dobra
dobra
slaba
SILOS
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
POVRĆE OD 30.12.2013. DO 6.1.2014.
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
R.B
1
2
Proizvod
Blitva (sve sorte)
Poreklo
Domaće
Jed.
Mere
veza
Cena (din)
min
max
dom
30
35
35
Trend
Ponuda
bez promene
dobra
Brokola (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
250
300
300
bez promene
dobra
3
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
4
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
60
bez promene
prosečna
5
Karfiol (sve sorte)
Domaće
kg
230
250
250
bez promene
dobra
6
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
60
80
80
bez promene
dobra
7
Krastavac (salatar)
Uvoz (Grčka)
kg
250
280
250
bez promene
prosečna
8
Krompir (beli)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
9
Krompir (crveni)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
10
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
20
25
20
bez promene
dobra
11
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
300
350
300
bez promene
dobra
12
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
30
35
30
-
prosečna
13
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
60
bez promene
dobra
14
Paprika (Babura)
Uvoz (Španija)
kg
300
350
350
bez promene
prosečna
15
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
700
800
700
bez promene
prosečna
16
Paprika (šilja)
Domaće
kg
300
350
350
bez promene
prosečna
17
Paradajz (chery)
Uvoz (Italija)
kg
400
450
450
bez promene
prosečna
18
Paradajz (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
200
220
220
bez promene
prosečna
19
Pasulj (beli tetovac)
Domaće
kg
350
400
350
bez promene
dobra
20
Pasulj (beli)
Domaće
kg
350
400
350
bez promene
dobra
21
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
350
400
350
bez promene
dobra
22
Pasulj (žuti)
Domaće
kg
400
450
400
bez promene
slaba
23
Patlidžan (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
450
450
450
bez promene
slaba
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
13.70
15
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
15
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
19.80
Trend
Ponuda
13.70
bez
promene
prosečna
15.50
15
bez
promene
prosečna
21
19.80
bez
promene
prosečna
CENE @IVE STOKE - 30.12 - 6.1. 2014. god.
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
Trend
Ponuda,
broj grla
1
Jagnjad
sve težine
sve rase
kg
280
300
280
bez
promene
vrlo slaba
2
Prasad
16-25 kg
sve rase
kg
270
270
270
bez
promene
prosečna
3
Prasad
<=15 kg
sve rase
kg
280
280
280
bez
promene
slaba
4
Telad
80-160 kg
SM
kg
400
400
400
bez
promene
vrlo slaba
5
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
kg
190
200
200
rast
vrlo slaba
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
24
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
25
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
26
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
20
30
20
bez promene
dobra
27
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
200
220
200
bez promene
dobra
28
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
dobra
29
Rotkva (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
30
Rotkvica (sve sorte)
Domaće
veza
50
50
50
bez promene
dobra
31
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
130
150
150
rast
prosečna
32
Tikvice (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
220
250
250
bez promene
prosečna
33
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
60
70
60
bez promene
dobra
34
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
40
50
40
bez promene
prosečna
3
Prasad
16-25 kg
sve rase
250
250
250
35
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
dobra
4
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
195
200
195
17. januar 2014.
Datum prikupljanja podataka: 30.12. - 6.1. 2014. god.
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480 kg
2
Krmače za klanje
>130 kg
min
max
dom
sve rase
230
240
230
sve rase
150
150
150
Trend
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Ponuda
vrlo slaba
vrlo slaba
vrlo slaba
dobra
17
BESPLATNI MALI OGLASI
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem traktor IMT 577 1991. godište,
nove gume i plug IMT 757 dvobrazni, visoki,
14 coli. Tel: 062/960-11-16
• Kupujem prikolicu oko 3 t a prodajem
drljače, jednobrazni plug, špeditere, stočarku i nove autoprikolice, odžački prekrupač.
Moguća kompenzacija. Tel: 063/870-30-14
• Prodajem IMT 560 novi tip i plug dvobrazni Lemind Leskovac. Tel: 064/40-62-990
• Prodajem traktor te 40,Tamić 75 i 4 jutra
zemlje u arendu u Višnjićevu. Tel: 065/54246-86
• Prodajem traktor Ursus 904B. Tel:
022/718-340
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Kupujem konstrukciju prskalice Rau 440
ili agromehaniku. Tel: 065/4089-729
• Prodajem ruski traktor old timer MTZ 5
1957. godište, u radnom stanju. 022/658935, 064/3453428
• Prodajem traktor IMT 533, kabina, duplo
kvačilo, plug leopard 14 coli, drljače veliku i
malu. Tel: 064/32-49-259
• Prodajem plug Eberhard prevrtač, tri
brazde. Tel: 062/362-202
• Prodajem traktor Fendt Farmer 104s
turbomatic 60 KS, generalna urađena, uvoz
iz Švajcarske. Tel: 064/95-85-627
• Prodajem traktor IMT533 prikolicu Dubrava 2,5 tone, plug jednobrazni i
dvobrazni. Tel: 063/587-583
• Prodajem traktore IMT 539 i IMT 542.
Tel: 063/11-83-095
• Prodajem traktor IMT 533 sa kabinom,
dvostepeno kvačilo, očuvan, garažiran, registrovan, prvi vlasnik. Tel: 063/428-761
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u
dobrom stanju ili menjam za mušku telad.
Tel: 069/58-55-829
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/95-62160
• Prodajem traktor John Deere 3130. Tel:
064/20-99-042
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor Rakovica 65, 1987.
godište. Tel: 064/384-36-47
• Prodajem traktor IMT 533, kabina, duplo
kvačilo, plug Leopard 14 coli, drljače veliku
i malu. Tel: 064/32-49-259
• Prodajem traktor John Deere 3130. Tel:
064/20-99-042
• Prodajem traktor Zetor 5011, Golf 2
1992. godište, dizel, prskalica RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje, plug 757
IMT s kopirnim točkom, špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter 220, drljača 4 krila,
levator 9 metara. Tel: 064/315-91-18
Prodajem John Deere kombajn
1075 H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa,
hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Kupujem traktor Vladimirac. Tel: 064/1045-178
• Prodajem traktor Torpedo 9006 u odličnom stanju. Tel: 063/855-44-23
• Prodajem traktor IMT 560 novi tip i plug
dvobrazni Lemind Leskovac. Tel: 064/4062-990
• Prodajem kombajn New Holand 135,
kabina, sečka. Tel: 063/828-9-121
• Prodajem traktor Torpedo 9006. Tel:
063/559-447
• Prodajem John Deere kombajn 1075 H4;
širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5
slamotresa, hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem traktor IMT 585 u radnom
stanju. Tel: 063/469-016
• Kupujem traktor Vladimirac T25 i prodajem 1 jutro zemlje u Laćarku. Tel: 061/1118-972
• Prodajem traktor Zetor 5011, Golf 2
1992 godište,dizel, prskalica Rau 330 litara,
plug dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT
s kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni,
grablje Šempeter 220, drljača 4 krila, levator
9 metara. Tel: 064/31-59-118
• Prodajem traktor IMT 533, kabina, duplo
kvačilo, ekstra stanje,plug 756vk, drljača 3k
velika. Tel: 064/324-92-59
• Prodajem traktor Belarus 82 u odličnom
stanju.Tel: 069/664-521
• Prodajem traktor Rus T40, plug i jednoosovinku kao i Tamić 75.Tel: 065/542-46-86
• Prodajem traktor Torpedo 9006. Tel:
063/559-447
• Prodajem traktor IMT 577 1991. godište,
odličan, vlasnik,drljaču četvorokrilnu. Tel:
022/478-417, 062/960-11-16
• Prodajem IMT 585 odličan, berač Zmaj
221 dvoredni sa kipom odlično stanje i
motor od 577 u delovima ispravan. Tel:
063/469-016
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/95-62160
• Prodajem Fergusona 533, cena 2.000
evra. Tel: 061/15-88-641
• Prodajem traktor mali Ursus 335 igrabulje sunce Lifam.Tel: 063/194-54-78
• Prodajem traktor Belarus 820, 1999. godište i trobrazni plug Vogel Noot 3s 950, sve
u odličnom stanju. Tel: 064/4-333-528
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u jako
dobrom stanju, može zamena. Tel: 064/28196-29
• Prodajem John Deere 3130 i plug Overum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
Rau 330 litara, plug IMT jednobrazni, plug
dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT s
kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni, grablje Šempeter 220, drljača 4 krila, levator 9
metara. Tel: 064/315-91-18
• Prodajem traktor IMT 585 odličan i
motor od 577 u delovima ispravan. Tel:
063/469-016
• Prodajem traktor Ursus 335, setvospremač 2.5 m i plug Olt dvobrazni, cikular za
drva. Tel: 063/194-54-78
• Prodajem kombajn Zmaj univerzal u dosta dobrom stanju, može zamena za adapter
• Prodajem Rusa 82 stari tip, berač 223 i
224, lozničku 5,5 tona. Tel: 064/150-54-96
• za kukuruz u bilo kakvom stanju. Tel:
064/281-96-29
• Prodajem John Deere 3130 i plug Overum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042.
• Prodajem traktor IMT 533 i prikolicu
jednoosovinku nosivosti 3 tone. Tel: 063/
11-455-38
• Prodajem traktor IMT 533 u odlišnom
stanju, špediter DUBRAVA kao nov, plug
jednobrazni IMT i plug dvobrazni OLT-ov, sve
kao novo. tel. 065/5689089, 063/7033799,
063/587583
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Kupujem krunjač odžački ili Lifam. Okolina Šida. Tel: 064/368-52-47
• Prodajem plug IMT 756 i rasturivač đubriva 440. Tel: 069/717-615
• Prodajem jednobrazni plug IMT i četvorokrilnu drljaču. Tel: 061/650-10-25
• Prodajem dvobrazni plug 757.2, prikolicu
za stoku i baliranu detelinu. Tel: 022/663095, 064/014-58-53
• Prodajem prskalicu RAU 330 litara, špartač IMT dve brazde i levator 8 metara Lifam.
Tel: 064/49-20-126
• Prodajem prikolicu Dubrava nosivosti 2,5
t. Tel: 022/449-255, 061/173-68-40.
• Menjam plug IMT 757 vk za IMT 756 vk
ili prodajem. Tel: 022/752-957, 062/8776497
• Prodajem adater za kukuruze Claas, 4
reda, remontovan, rotosečka. Cena 4.400 E.
Tel: 064/25-63-689
• Prodajem plug obrtač dvobrazni Krone u
ekstra stanju. Tel: 061/200-32-17
• Prodajem berač SIP Šempeter 3500, kao
nov i IMT 539 1997. godište, kao nov u fabričkom stanju. Tel: 069/273-20-62
• Prodajem traktorsku prikolicu Erdevička
4 tone kiperica i kosilicu zadnju Olt. Tel:
064/24-94-505
• Prodajem prikolicu 5 t kipericu i tanjiraču 24 diska. Tel: 064/193-04-69
•
• Prodajem motokultivator i rakiju. Tel:
022/2741-258, 064/390-92-83
• Prodajem nešto delova za traktore
Steyr 90 i 160 KS i tešku drljaču 150 E. Tel:
064/47-62-688
• Prodajem krunjač za kukuruz “Bačko
Petrovo selo”, kapaciteta 4 t na sat sa pogonom na struju ili traktor i elevator za kukuruz dužine 9 m. Tel: 066/902-14-98
• Prodajem IMT frezu za traktor, radni
zahvat 125 cm, u ispravnom stanju. Hitno!
Cena po dogovoru! Tel: 065/679-65-80
• Prodajem kuglična vretena za volan traktora IMT 539 i IMT 542. Tel: 063/11-83-095
Prodajem levator 9 m. 022/672-650
• Prodajem berač jednoredni slovenački
35000. Tel: 065/585-0-570
• Prodajem priključke a kupujem prikolicu
nosivost 3 t. Tel: 063/870-30-14
• Kupujem prikolicu 3 t kipericu, nebitno
stanje. Tel: 060/663-08-68
• Kupujem žitnu sejačicu IMT za žito sa
15 diskova i pneumatsku Olt 4 reda. Tel:
022/715-406
• Kupujem krunjač Odžački ili Lifam i plug
osiječki deset coli. Tel: 064/36-85-247
• Prodajem polovne traktorske delove za
IMT 533. Tel: 022/312-914
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"BILANS VM"
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450
OPREMA
• Prodajem samohodni berač 4 reda, ručna
izrada, vredi videti, kopija Burgona. Cena
12.000 evra. Tel: 064/256-36-89
• Prodajem prikolicu Emind Erdevik, 4
tone, kiperica, može zamena. Tel: 064/2494-505
• Prodajem plug IMT 756, visoki kliners i
plug IMT 756, niski kliners i rasturivač đubriva 440 kila. Tel: 069/717-615
• Prodajem kabinu za traktor MTZ 52. Tel:
064/21-17-224
• Prodajem prekrupač 5.5 kw. Tel: 061/6337-045
• Prodajem krunjač marke Bačko Petrovo
selo sa elektro motorom i na kardan. Tel:
061/63-37-045
• Prodajem muzlicu “Alfa Laval”, povoljno!
Tel: 064/187-14-63
• Prodajem setvospremač 2,2 m. Cena
450 E. Tel: 063/860-13-74
• Prodajem adapter za kukuruz 3 reda.
Tel: 022/711-896
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Kupujem presu John Deere 332 ili Someka 4500. Tel: 064/05-45-345
• Prodajem adapter 4 reda Claas, remontovan, rotosečka, prihvat original Claas.
Tel: 064/25-63-689
• Prodajem prikolicu nosivosti 5 t, tanjiraču 24 diska. Tel: 063/717-54-16
• Prodajem samohodni berač 4 reda,
ručna izrada, vredi videti, kopija Burgona
400. Tel: 064/25-63-689
• Prodajem dvobrazni plug 757.2 IMT i
prikolicu za stoku. Tel: 022/663-095, 0640145853
• Prodajem jednobrazni plug IMT i četvorokrilnu drljaču. Tel: 061/650-10-25
• Prodajem kabinu za traktor MTZ 52.
Tel: 064/21-17-224
• Prodajem cisternu za osoku. Tel:
022/454-542
• Prodajem prikolicu 5 t kipericu i tanjiraču 24 diska. Tel: 064/19-30-469
• Prodajem motokultivator IMT 506 sa
frezom i plugom. Tel: 064/054-98-41
• Prodajem jednoredni berač Zmaj 214S
u odličnom stanju. Tel: 064/303-88-44
• Prodajem italijansku muzlicu Mildline sa
plastičnom providnom kantom. Ekstra stanje, cena dogovor. Tel: 069/774-858
• Prodajem tanjiraču 24 diska i prikolicu
5 t. Tel: 063/717-54-16
• Prodajem Lifamov mlin, širina sita 6,5
cm,dva sita krupno i sitno. Tel: 064/98475-98
• Prodajem tešku drljaču bez valjaka i
plug dve glave sa diskovima. Tel:064/4762-688
• Prodajem jednobrazan plug i četvorokrilnu drljaču.Tel: 061/650-10-25
• Prodajem plugove “Regent” i “Krone”
dvobrazni trobrazni, obrtač. Cena po dogovoru. Zvati od 16 do 21h. Tel: 064/58375-34
• Prodajem špediter od 2,5
t,Oltovšpartač 4 reda i Oltovu sejačicu za
kukuruze stari tip u ekstra stanju,12 prasica lakših,a kupujem krave za klanje. Tel:
061/716-74-12
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986. godište. Tel: 060/025-81-41
• Prodajem jednoredni berač 216, 1997.
godište u odličnom stanju. Tel: 022/682115
• Prodajem povoljno plugove: dva pluga
obrtača Lemken dvobrazni i trobrazni, obrtač
Frost trobrazni, ravnjak OLT trobrazni, IMT
756 dvobrazni i vadilicu za repu mahaničku, sve u odličnom stanju i kao nov kardan
prednje vuče za traktor Torpedo devedeset
konja. Tel: 061/200-32-17
• Prodajem kardan prednje vuče, remontovan, kao nov, za traktor Torpedo devedeset konja i kukuruznu korpu za kombajn
Case-internacional. Tel: 061/200-32-17
• Prodajem adapter 4 reda class, remontovan, rotosečka, prihvat original class. Tel:
064/25-63-689
• Prodajem tešku drljaču i nešto delova za traktore Steyr 90 KS i 160 KS. Tel:
064/47-62-688
• Prodajem sunce za detelinu. Tel:
064/214-92-15
• Prodajem nov prekrupač, melje i klip.
Tel: 022/473-176
• Prodajem motokultivator i rakiju od
šljive. Tel: 022/27-41-258, 064/390-92-83
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem dva jutra zemlje u Begeču. Tel:
064/47-62-688
• Prodajem 12 jutara zemlje i kuću u Bačincima. Tel: 022/433-211, 063/551-266
• Prodajem kuću u Moroviću na placu od
84 ara, četiri jutra zemlje u Batrovcima,
ulica Nikole Tesle 89. Tel: 022/2733-053,
064/311-86-86
• Prodajem kuću u Moroviću ili menjam za
kuću ili stan u Šidu. Kuća je spratnica, plac
je 30 ari, odmah useljiva. Tel: 022/715-762,
064/570-32-20
• Prodajem kuću u Šidu odmah useljivu,
spratna kuća, može dve porodice da žive,
podrum ispod cele kuće, izolacija, pomoćne zgrade i bašta uz topole u Šidu. Tel:
064/569-86-19
• Prodajem stan u Sremskoj Mitrovici
37m 2, Dekanac, visoko prizemlje, centralno grejanje, uknjižen. Tel: 065/2666-258
• Prodajem stan u Sremskoj Mitrovici,
naselje Pejton, 58 m 2. Tel: 064/15-99102
• Prodajem 12 jutara zemlje u Bačincima, burad za rakiju i vino a kupujem
debele svinje i krmače preko 200 kg. Tel:
022/433-211, 063/551-266
• Prodajem tri jutra zemlje u komadu,
prva klasa, potes Vrtlog, Ruma. Cena
10.000 evra po jutru. Tel: 060/663-93-20
• Prodajem kuću u Martincima na pola
jutra placa, samovlasnik. Tel: 022/668680
• Prodajem stan u Sremskoj Mitrovici, 37 m 2, u Dekancu, visoko prizemlje,
centralno grejanje. Tel: 022/666-258,
065/2666-258
• Prodajem ili menjam kuću u centru
Adaševaca, potkrovlje, centralno grejanje, pomoćne zgrade i širok plac. Tel:
022/737-333
• Prodajem 12 jutara zemlje i kuću u
Bačincima. Tel: 022/433-211, 063/551266
• Prodajem jedno jutro zemlje u Jarku,
potez Crkvice. Tel: 064/345-31-21
• Prodajem kuću u Kuzminu, Zmaj Jovina 10. Tel: 022/664-446, 062/811-37-57
• Prodajem kuću u Berkasovu. Tel:
064/23-74-571
• Prodajem hitno i povoljno kuću u Erdeviku sa pomoćnim prostorijama, bašta,
podrum, garaža. Cena po dogovoru. Tel:
064/7061-210
• Prodajem kuću u Šidu ili je menjam
za kuću na selu. Tel: 022/714-567
• Prodajem 14 ari zemlje u potesu Mlake
kod bunara u Stejanovcima. Cena po dogovoru. Tel: 022/454-583, 066/94-11-228.
• Prodajem 4 jutra zemlje u Privinoj Glavi. Tel: 022/715-499
• Prodajem 12 jutara zemlje i kuću u
Bačincima. Tel: 063/551-266
• Dajem u arendu (2 jutra) 118 ari zemlje u Vašici blizu sela. Cena 500 evra.
Tel: 064/063-16-65
• Prodajem garsonjeru u Sremskoj Mitrovici, Dekanac, prizemlje 37 m2. Tel:
022/666-258, 064/960-51-52
• Prodajem manju kuću u Sremskoj Mitrovici (pogodna za stan ili lokal). Cena
10.000 evra. Tel: 022/473-872, 063/78439-22
• Prodajem kuću u Šidu ili menjam za
kuću na selu, okolina Novog Sada. Tel:
022/714-567
• Prodajem kuću u Šidu, moguća i zamena za manju na selu. Tel: 060/377-00-16
• Prodajem kuću na sprat sa svim pratećim objektima, novije gradnje u centru
Stejanovaca. Tel: 022/626-547
• Prodajem plac pored puta Ležimir-Šišatovac. Tel: 022/663-142, 061/22-95-667
• Prodajem povoljno plac u Mačvanskoj
Mitrovici, naselje Krivaja, Karađorđeva BB,
površine 6 ari sa temeljom za gradnju. Tel:
060/333-80-55
• Prodajem plac pored asfaltnog puta
Ležimir-Šišatovac. Tel: 061/229-56-67
• Prodajem vikendicu sa strujom u Ležimiru pod voćem. Tel: 063/540-744
• Prodajem dva jutra zemlje u Begeču,
poljoprivredno građevinsko zemljište. Tel:
064/47-62-688
• Prodajem kuću u Vašici. Cena 9.000
evra. Tel:: 022/731-524
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
17. januar 2014.
BESPLATNI MALI OGLASI
• Prodajem med bagremov, lipov, polen
i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292
064/6522-453
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Prodajem detelinu, 300 dinara bala. Tel:
064/125-7142
• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 063/1155-835
• Prodajem veću količinu balirane slame i
kuruzovine. Tel: 060/192-11-91
• Prodajem štapove za tunele za bostan.
Tel: 022/453-486
• Prodajem 50 l rakije od krušaka. Tel:
064/03-10-223
•
Prodajem rakiju. Tel: 022/661-312
• Prodajem kvalitetno balirano livadsko
seno. Tel: 063/7114-103
• Prodajem baliranu soju, livadsko seno i
slamu. Tel: 022/631-014, 064/235-04-80
• Prodajem baliranu detelinu. Tel:
060/667-66-26
• Prodajem očišćene orase, 750 din/kg i
prekrupu koju donosim u Sremskoj Mitrovici,
cena 25 din/kg. Tel: 022/639-340
• Prodajem rakiju od krušaka. Tel: 064/0310-223
• Prodajem crno domaće vino. Tel:
022/666-146.
• Prodajem štapove za tunele za bostan.
Tel: 022/453-486
• Prodajem 1,5 tona soje Balkan. Martinci.
Tel: 061/147-026-13
• Prodajem baliranu detelinu. Tel:
022/663-095, 064-0145853
•
Prodajem zrno soje. Tel: 022/666-228
• Prodajem 1.000 bala slame. Tel:
022/454-559
• Prodajem 1.500 kg kukuruza kokičara.
Tel: 065/3-448-333
• Prodajem 2 tone kukuruza u zrnu ekstra
suv i kvalitetan 15 din/kg. Tel: 061/20032-17
• Prodajem rakiju šljivovicu prepečenicu
bez šećera, staru 5 godina. Cena 1.000 dinara litra. Tel: 064/475-83-41
• Prodajem sadnice krušaka sorti: viljamovka, butira, karmen, santa maria. Tel:
022/714-935
• Prodajem rakiju. Tel: 022/661-312,
069/3-888-399
• Prodajem 250 bala pšenične slame. Tel:
022/312-914
• Prodajem med Lipov i bagremov na veliko. Tel: 066/005-655
• Prodajem dve kace za kominu od po
hiljadu litara. Tel: 022/666-012, 066/93714-94
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Prodajem šumski med 350 din/kg. Tel:
022/712-355
• Iznajmljujem bušilicu za bušenje rupa za
saditi voće. Tel: 064/17-34-309
• Novine koje Vas uvode
• Prodajem 10 košnica sa pčelama. Tel:
022/2710-130, 063/8574-180
• Prodajem bagremova drva debela, 25
evra. Tel: 063/520-419
• Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel:
064/33-11-629
• Prodajem kavez za koke nosilje 120 i 3
puta 60 komada sa tepsijama. Tel: 064/3354-760
u savremeni agrobiznis
MARKETING
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 064/1629-737
E-mail: [email protected]
• Dajem časove engleskog i nemačkog
jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666
• Prodajem vepra mangulana za priplod.
Tel: 064/226-21-71
• Ženskoj osobi hitno potreban bilo koji
posao. Tel: 061/173-94-52
• Prodajem bravce za klanje težine od 105
kg do 150kg. Tel: 065/3-448-333
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem 2 nerasta u čistoj rasi Duroc,
može i bez papira. Voganj. Tel: 064/25636-89, 064/192-111-5
• Prodajem domaće guske bele. Tel:
022/477-090, 063/869-11-51
• Prodajem brava od 170 kg i domaće
crno vino. Tel: 022/666-146
• Prodajem priplodnog Pijetrena. Tel:
065/995-20-32
• Prodajem mangulice težine od 120 do
150 kg i svinjsku mast. Tel: 022/673-096
• Prodajem 2 bravca oko 110-120 kg.
Tel: 064/26-88-046
• Prodajem krmaču težine 220 kg, 3
godine stara. Tel: 022/737-362, 062/83376-50
• Prodajem šest ovaca sa jaganjcima i
ovna. Tel: 066/403-656
ZALIVNI SISTEMI
• Prodajem zalivni sistem za navodnjavanje
kompletan, plug obrtač dvobrazni Cron i plug
dvobrazni leskovački, krunjač sip na kardan.
Tel: 064/4944-907
• Prodajem pumpu za navodnjavanje Tomos.
Manđelos. Tel: 022/681-664, 064/3311-638
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. Tel:
061/1148-153
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel: 022/688133
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje,
aluminijumske, slovenačke proizvodnje. Tel:
022/465-808
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"KURIR-2"
• Prodajem 5-6tona kukuruza. Stejanovci.
Tel: 064/361-60-54
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 063/404-950
• Prodajem 1,5 tonu soje Balkan. Tel:
061/147-26-13
• Prodajem kupus futoški domaći, veća
količina. Platičevo. Tel: 065/651-71-45
• Prodajem hrastovo bure za vino, od 200
litara. Tel: 064 36 73 873
• Kupujem kravu do 20 litara mleka. Tel:
064/249-42-55
• Prodajem kravu i tele, crveno-bela. Tel:
022/457-525
• Prodajem jesenji ječam i tri boksa za
prašenje krmača. Tel: 064/345-31-21
• Prodajem dve krave Simentalke, visoko
steone, pred telenjem. Tel: 022/491-171,
064/48-19-720
• Prodajem stočni ječam Nonius, šestoredni, prva reprodukcija, 18 din/kg. Laćarak.
Tel: 063/551-243
• Prodajem krmaču, triput se prasila i
bravca težine 160 kg. Tel: 022/2717-148,
060/3-733-938
• Prodajem kace za kominu od 1.5tonu
crne polietilenske. Cena 100 evra. Tel:
064/613-57-68
• Prodajem 2 nerasta u čistoj rasi Duroc,
može i bez papira. Voganj. Tel: 064/25-63689
USLUGE, POSLOVI
• Tražim radnika na farmi krava (Nenadović). Tel: 022/625-145
•
Usluga zavarivanja. Tel: 066/942-1117
• Uslužno bušim rupe traktorom za voće,
stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice na
Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini. Tel:
022/631-495
• Industrija mesa Zmajevac iz Iriga potrebni automehaničari sa iskustvom. Tel:
022/462-433, 064/891-38-11
• Prodajem bravca težine oko 100 kg. Tel:
022/743-333
• Prodajem krmaču težine oko 280 kg i
dva bravca od oko 100 kg. Tel: 022/660-146
• Prodajem prasice težine oko 16 kg. Tel:
064/911-29-49
• Prodajem bele tovne piliće, tezine do 3
kg. Okolina Šapca. Tel: 062/188-69-36
• Prodajem sjagnjene ovce rase Bergamo
i belo i crno vino u većim količinama. Tel:
064/52-46-425
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe sa
posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35
• Prodajem guske bele domaće. Ruma. Tel:
022/477-090, 063/869-11-51
• Potreban električar za servis i montažu.
Tel: 060/6070-106
• Kupujem jaganjce težine od 25 do 40 kg.
Tel: 062/377-640
• Tražim posao: čuvanje dece, pomoć u
kući i starima za stan, hranu i platu. Tel:
064/4723-813
• Prodajem krmaču za klanje, cena 170 din
za kilogram. Tel: 022/681-620
17. januar 2014.
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m i
visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539
• Prodajem aluminijumske cevi za navodnjavanje, fi 70, 60 komada sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa prskalicama. Tel:
064/4113-590
• Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm,
420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel:
022/445-375, 063/1188-219
• Prodajem Honda MIO 10, pumpu kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena 400 evra.
Tel: 022/312-740, 063/71-66-245
• Prodajem cevi za navodnjavanje prečnika 70 i 90, kompletan sistem. Radinci. Tel:
022/660-249
• Prodajem tovne ćurke i koke nosilje. Tel:
022/623-441, 022/630-172, 069/133-58-93
• Prodajem prasiće težine od 20 do 30 kg.
Tel: 022/673-447
• Prodajem tovne piliće, koke nosilje, kaveze. Tel: 063/717-54-16
• Prodajem štence kratkodlakog ptičara.
Tel: 022/716-200
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
• Prodajem štence Labradora. Tel:
060/010-19-71
• Prodajem kučiće rotvajlere stare mesec
dana (60 evra). Tel: 060/7352-070
• Hitno poklanjam ženku šarplaninca sa
papirima, zbog odlaska u inostranstvo. Tel:
031/154-001
• Pikinezeri stari preko dva meseca. Tel:
064/2159-053
• Lesi muško štene odnegovano staro
osam meseci. Tel: 063/234-219
• Prodajem kučiće pekinezera, patuljaste
pinčeve, nemačke kratkodlake ptičare, lovne
terijere, vakcinisani i revakcinisani. Dublje.
Tel: 062/188-00-24
•
Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-643
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa duplom
konstrukcijom. Tel: 022/453-028
•
Staklenik 1100 m2 u radu.Tel: 063/535-179
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m. Tel:
063/8511-323
MOTORNA VOZILA
• Prodajem TAM T-130 T 11 1989. godište,
može zamena za manji auto i šasiju traktorske prikolice i mlin Odžački. Tel: 063/76594-44
• Prodajem golfa 2 1.6 dizel, neregistrovan, motor u odličnom stanju, limarija solidna i prodajem polovne delove za golfa 2 1.6
dizel, kompletan auto, motor odličan. Tel:
063/765-98-56
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Prodajem polovne delove za Golfa 2 1.3
benzin, Opel Astru f 1.6 benzin, Opel Vektru
A 1.8 benzin, Opel Suzu, Stojadina, Yuga,
Ford 5 1.8 dizel. Tel: 063/765-98-56
• Prodajem Fiat Seicento, 2001. godište.
Tel: 066/421-780
• Prodajem Peugeot 806 di 2001. godište
sa 8 sedišta u ekstra stanju. Tel: 064/0310-223
• Prodajem 4 gume nove 175/70/13 m+s i
motor od golf 2 1.6 dizel u odličnom stanju.
Tel: 063/765-98-56
• Prodajem Fiat Punto 2002. godište, benzin, troje vrata, 4 zimske gume, registrovan
do 25.07.2014. godine, u dobrom stanju.
Cena 1.900 E, nije fiksno. Tel: 064/611-3716
• Prodajem Golf 2, turbo dizel, u odličnom
stanju, registrovan godinu dana i fiću 750
registrovan do maja, ima plin, atest, u dobrom stanju. Tel: 063/344-836
• Prodajem Golf 2, pet vrata, crveni,
registrovan do 21.08.2014. godine. Tel:
064/150-71-04
• Kupujem automobile bilo koja godina
proizvodnje, stare nove havarisane, plaćanje
odmah do 2.000 evra. Tel: 069/133-2132
• Prodajem šumski med, cena 400 dinara,
za područje Šida besplatna kućna dostava.
Tel: 022/712-355
• Kupujem polenov prah. Tel: 065/60-12030
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453
• Prodajem bagremov i lipov med, veća
količina. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53
• Prodajem kalorični briket za loženje
pakovan u džambo vreće od 1 tone, uvoz iz
Austrije. Tel: 062/314-330
• Popravka svih vrsta gibnjeva od poljoprivredne mehanizacije i ostali kamionski i
kombi program. Branko Vulin, Laćarak. Tel:
022/673-667, 064/175-81-43
• Prodajem jaja japanskih prepelica. Tel:
060/710-89-20
• Prodajem bagremove stubove za vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel: 062/314330
• Prodajem muzlicu Alfa Laval. Povoljno.
Tel: 064/18-71-463
• Kupujem mešaonu stočne hrane kapaciteta 250 do 350 kg. Tel: 022/670-056
• Prodajem sve vrste uglja za ogrev: sušeni, kameni, drveni. Prevoz obezbeđen. Tel:
062/314-330
• Prodajem humus (crnu zemlju) za nasipanje cvetnjaka, bašti; travu u busenu,
potpuno čista otporna na gaženje, engleska,
može i sa postavljanjem. Tel: 062/314-330
Kupujem vrcaljku za med. Tel: 064/24066-16
• Prodajem brodski pod 19 mm, izbrušen,
potpuno suv, može se postaviti na lepak, bez
ispadajućih čvorova, uvoz iz Austrije. Tel:
062/314-330
• Prodajem sadni materijal za trogodišnju
plantažu mente. Tel: 063/1100-872
• Prodajem topolove oblice i poluoblice
prečnika 11 i 16 cm za brvnare, ograde,
baštenske garniture i kućice, oblaganje kuća
i vikendica. Tel: 062/314-330
• Prodajem mlin za kukuruz, može da
melje i klip, trofazni motor 8 KS (Grgurevci).
Tel: 064/3627-401
• Prodajem krunjač Somborac sa 4 rupe na
kardan, malo radio. Tel: 063/8054-061
LIČNI OGLASI
• Momak sa sela traži mlađu ženu do 40
godina za brak. 061/6529-385
• Udovac (51) situiran, zaposlen, želi da
upozna ženu ili devojku za vezu i brak. Prednost nepušaču. Tel: 066/9741-654
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina,
stambeno sređen, bavi se privatnim poslom,
razveden, traži ozbiljnu ženu od 35 do 50
godina za vezu, brak. Tel: 062/85-62-754
• Momak sa sela traži devojku ili mlađu slobodnu ženu bez dece za brak. Tel:
061/6083-265
• Tražim slobodnog muškarca od 55-60
godina. Tel: 061/1500-575
• Momak traži devojku ili razvedenu mlađu
ženu za ozbiljan brak. Tel: 061/2401-699
• Prodajem 4 zimske gume Mišelin 19555-15 za automobile povoljno. Tel: 069/1332-132
• Ozbiljna žena penzionerka 70-ih godina
traži situiranog penzionera od 70-75 godina
radi braka. Tel: 022/671-135
• Prodajem Golf 2 dizel u dobrom stanju,
1992. godina, registrovan do 21.08.2014.
godine. Tel: 064/150-71-04
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina
stambeno obezbeđen traži ozbiljnu ženu za
upoznavanje, druženje, brak. 064/4376-860
• Prodajem Fiat Mareu, dizel 2002. godište, ocarinjen na ime kupca, alu felne. Tel:
064/150-71-04
• Muškarac neženjen 43 godine iz Inđije,
materijalno i stambeno obezbeđen, želi da
upozna žensku osobu do 35 godina radi ozbiljne veze i braka 060/056-0291
RAZNO
• Prodajem povoljno kazan za rakiju sa destilatom 150 l u ekstra stanju, hitno. Ruma.
Tel: 064/03-58-285
• Prodajem tenebrije (brašnaste crve), 1
dinar komad. Tel: 065/4056-243
•
Prodajem rakiju. Tel: 022/661-312
• Prodajem mešaonu za stočnu hranu.
Tel: 064/14-97-412
PČELARSTVO
Kupujem čokove. Tel: 064/256-20-40
• Prodajem kazan za rakiju 160 l sa destilatom. Tel: 062/393-706
• Prodajem kazan za rakiju od 150 litara.
Tel: 064/17-34-144
PLASTENICI,
STAKLENICI
• Prodajem sedam prasica Mangulica težine od 15 do 25 kg. Tel: 061/694-1490
• Prodajem 2 alpske koze sjarene, može
kompenzacija za kukuruz. Šid. Tel: 064/33633-87
• Ozbiljna žena negovala bi nepokretne
starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/05016-36
• Prodajem pumpu Tomos za navodnjavanje i cevi za sistem kap po kap. Tel:
022/715-095
• Prodajem Mangulice više komada različitih uzrasta. Tel: 064/147-8-578
• Tražim ženu za pomoć u kući stan, hrana
i plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945
• Diplomirani ekonomista daje časove
matematike. Tel: 064/264-76-91
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50, 9
komada sa prskalicama i 3 para krajeva cevi
fi 70. Tel: 060/5840-183
• Kupujem kazan za rakiju do 60 litara.
Tel: 063/774-11-48
•
• Prodajem štence pekinezera, izuzetno
lepi. Tel: 069/1512-294
• Prodajem pumpu Morava za zalivanje, ima
2 usisna i 2 potisna creva. Veliki Radinci. Tel:
022/660-016
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
• Prodajem mladu kravu, crno-bela. Tel:
064/214-92-15
KUĆNI LJUBIMCI
• Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine 200
m, sa topom. Tel: 064/28-95-473
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Prodajem stajsko đubre ovčije povoljno.
Tel: 064/303-90-56
• Prodajem kavez za 60 koka nosilja. Tel:
065/2714-143, 022/714-143
• Kupujem kazan za rakiju od 100-120
litara. Tel: 064/59-59-623
• Prodajem polovan biber crep, veću količinu. Tel: 066/935-10-38
• Prodajem presu za ceđenje grožđa. Tel:
022/625-132, 064/4008-488
• Prodajem mešaonu za prekrupu. Tel.
061/497-412
• Prodajem ili menjam vagu drvenu od 500
kg sa tegovima, može za prasice i jaganjce.
Tel: 022/618-939, 064/177-21-98
• Slobodan ozbiljan muškarac upoznao bi
slobodnu ženu Mitrovčanku do 60 god. Tel:
063/8817-329
• Razveden (25) iz Šida traži ženu sa detetom za brak. Tel: 065/4588-419
• Tražim dobru skromnu i slobodnu damu
do 50 godina. Tel: 063/8703-014
• Tražim penzionera stambeno obezbeđenog
do 65 godina za brak. Tel: 065/2004-958
• Penzioner (57), stambeno obezbeđen traži ženu od 45 do 55 god radi druženja i braka. Tel: 062/630-881
• Muškarac (50) želi upoznati ženu istih
godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301
• Razveden, ozbiljan muškarac 55 godina
iz Šida zeli upoznati skromnu slobodnu ženu
sa područja Šida. Tel: 063/1048-111
• Penzioner 63 godine upoznao bi žensku osobu radi druženja, moguć brak. Tel:
064/576-67-89
• Razveden muškarac, 40 godina, želeo
bi da upozna žensku osobu za vezu. Tel:
061/1848-617
19
AKTUELNOSTI
SREMSKA MITROVICA • U “MITROSREMU” O PROŠLOGODIŠNJIM REZULTATIMA I OVOGODIŠNJIM PLANOVIMA
Zaraditi dobit od milion i po evra
- Novi pristup tržištu i približavanje proizvoda tržištu preko tradicije i kvaliteta je ono na šta se oslanjamo,
poručio je Stojan Stojanović, direktor AD "Mitrosrem"
Z
a AD "Mitrosrem" u Sremskoj
Mitrovici i njegove zaposlene
minula godina nije bila za pohvalu u svakom pogledu zbog nekih ostvarenih rezultata, ali i zato
što je od pretprošlogodišnje suše
ovo poljoprivredno preduzeće imalo štetu procenjenu na 2, 5 miliona
evra. Međutim, što se tiče prinosa
u ratarstvu, oni su bili mnogo bolji nego prethodne godine, ali su
izostali očekivani finansijski efekti
od takvih prinosa tako da je šteta bila opet na strani proizvođača.
- Kod pšenice je to smanjenje cene
bilo za više od 10 dinara, kod kukuruza i suncokreta takođe, tako da je
u ratarstvu finansijska situacija teška. U farmi svinja i junadi smo načinili lepe pomake. Farma svinja je
sada sa gotovo stoprocentno popu-
njenim kapacitetom,
vratili smo na brojno
stanje svinja od ranijih godina i imamo
8.000 komada gledajući sve kategorije.
Sadašnja
vrednost
stoke nam je oko 100
milion dinara i sve
što smo u tom delu
obezbedili je iz naših obrtnih sredstava
- objašnjava Stojan
Stojanović, direktor
Mitrosrema".
"Mitrosremova" govedarska farma je sada popunjena i sa oko
400 komada junadi.
- Ova farma obezbeđuje znatne količiStojan Stojanović,direktor
Napunili farmu svinja
20
ne stajnjaka, a to je bitno jer je u zemlji koju obrađuju veoma opao nivo
humusa, tako da i mala suša donosi velike probleme, kao i velika kiša
uostalom - nvaodi dalje Stojanović,
Proizvodna jedinica "Korn produkt" u koju se nije skoro investiciono ulagalo, ima potrebu za tim,
a posebno kada su u pitanju silosi
jer su stari 40 godina. To ulaganje
je jedno od onih koje se očekuju u
narednom periodu. Godina koja je
iza nas donela je povećanu proizvodnju i prodaju robe iz asortimana, a pristupa se i novom konceptu
prodaje.
Zgrada u kojoj su poslovne prostorije "Mitrosrema"
Predstavnici
„Mitrosrema“
će ići u svaki maloprodaji objekat kako bi sagledali nabavku, izloženost, vidljivost naših proizvoda, a sve sa ciljem bolje prodaje.
Jer, pojavljuju se proizvodi slični onima koje mi proizvodimo, koji su niske cene, ali nemaju vrednosti i kvalitet naših proizvoda. Niskim cenama
privlače kupce jer je to u sadašnjim
uslovima put za opredeljenje ljudi. Mi
želimo da, koliko je moguće, utičemo
da se takva opredeljenja izmene, veli
direktor "Mitrosrema".
Ovo akcionarsko društvo za poljoprivrednu proizvodnju kao i sva
druga poljoprivredna preduzeća,
bez obzira na način organizovana i
vlasništva, već je ušlo u novu proizvodnu godinu jer je obaljenja jesenja setva. Ali, Mitrosrem" u tu godinu ulazi sa ambicioznijim planom,
a on je da se ostvari milion i po evra
dobiti, samim efektima u ratarstvu i
u „Kornu produktu“. Kod farme svinja, procene su, došlo se do rezultata koji su trenutno mogući, a sve
ostalo određuje cenovni efekat.
- Novi pristup tržištu i približavanje proizvoda tržištu preko tradicije
i kvaliteta je ono na šta se oslanjamo - poručio je Stojan Stojanović,
direktor AD "Mitrosrem".
S. Đaković
17. januar 2014.
Download

Sremska poljoprivreda broj 31 17. januar 2014.