Prokleti rat 1914 – 1915 – 1916
(Prvo objavljivanje 2008.)
Prokleti rat 1917 – 1918 – 1919
(Prvo objavljivanje 2009.)
AUTORI
Žak Tardi i Žan Pjer Verne
NASLOV ORIGINALA
Putain de Guerre! 1914-1915-1916
Putain de Guerre! 1917-1918-1919
COPYRIGHT
© Casterman 2008 (first volume)
© Casterman 2009 (second volume)
All rights reserved
COPYRIGHT ZA SRPSKI PREVOD
© 2013. Darkwood
IZDAVAČ
Darkwood d.o.o., Beograd
e-mail: [email protected]
www.darkwood.co.rs
011/ 2622-867
064/ 6465-755
GLAVNI UREDNIK
Slobodan Jović
UREDNIK
Vladimir Ćuk
SARADNIK
Miloš Ković
PREVOD
Marijana Đokić
LEKTURA
Agencija Mahačma
DIZAJN
Vuk Popadić
PRELOM I PRIPREMA ZA ŠTAMPU
[email protected]
ŠTAMPA I POVEZ
Rotografika, Subotica
CIP - katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ISBN SBN 978-86-6163-XXX-X
COBISS.SR-ID XXXXXXX
najčešće zarad pohlepe i slepih
ambicija može da zahvati ljudski
rod, nema granica, bez obzira na
Uvodna reč
to da li je reč o najrazvijenijim
civilizacijama ili najprimitivnijim
Nazvan je Veliki rat. Iznedrio
narodima. Iza sebe je ostavio blizu
je velike bitke, velike vojskovođe,
dvadeset miliona mrtvih i barem
velike heroje – za novine, istori-
još toliko ranjenih i obogaljenih.
jske udžbenike pobednika i propa-
O materijalnoj šteti je neumesno
gandni materijal političara, dok je
govoriti pored toliko izgubljenih i
običnim ljudima, majkama, deci i
upropašćenih života.
očevima, doneo samo jedno – veli-
Dva velika umetnika, autori Tardi
ku tragediju. Četiri jahača apoka-
i Verne, na maestralan i vrlo inte-
lipse izjahala su s Ratom na čelu
resantan način narativno i vizue-
i otvorila tri fronta, na svakom
lno oslikavaju strahote Prvog
frontu za vođu postavivši jednog
svetskog rata kroz priču u ovom
jahača kao glavnokomandujućeg.
albumu. Ovo delo, koje je pod-
Front rata, front gladi i front boles-
jednako strip, ilustrovana knjiga
ti, a četvrti jahač, Smrt, ubirao
i žurnal događaja tokom ratnog
je danak jednakom žestinom na
vihora 1914–1918, koji je desetko-
sva tri fronta. Prava pošast ratnih
vao Evropu i svet, u vrlo originalnoj
operacija koja je u zagrljaj smrti
mešavini navedenih izraza autora
gurnula milione mladih života u
nudi nam jedno teskobno ali sja-
vojnim uniformama u ime „časti
jno štivo za čitanje i gledanje.
i ponosa zemalja čije su zastave
Francuska je učinila više nego
branili”, masovno stradanje civila
bilo koja druga zemlja da Srbija
usled ratnih dejstava, zločini nad
ne doživi potpuni pogrom u godi-
civilnim stanovništvom i gotovo
nama o kojima govorimo. U direk-
sve najstrašnije bolesti koje se
tnoj podršci kroz slanje munici-
javljaju u teškim, nehigijenskim
je, topovskih granata, bolničkog
uslovima koje rat neminovno don-
materijala, hrane, propagandom
osi pokazali su da u ratu nema
i, najbitnije, ulogom organizatora
pobednika, već samo poraženih.
koji je predvodio spasilačku misiju
Označio je prvu katastrofu tolikih
da ostatke jedne vojske, naroda,
razmera u svetskoj istoriji i doka-
države evakuiše sa obala Albanije
zao da kolektivno bezumlje, koje
i prebaci, uglavnom italijanskim
brodovima, do grčkog ostrva Krfa.
i posledicama po nju tokom Prvog
procenama, za ostale, pa… šta
Francuska je uz Srbiju činila oko-
svetskog rata.
preostane i, naravno, u zavisnosti
snicu proboja Solunskog fronta i
od modnih trendova koje politički
podnela najveće žrtve, boreći se
i ekonomski interesi vodećih sila
rame uz rame sa Srbima pri njiho-
u datom trenutku nameću. Kako
vom povratku kući i oslobađanju
god, broj žrtava Srbije u Prvom
okupiranih teritorija. Francuska
svetskom ratu koji se navodi u
je 1916. godine iskovala medalju
raznim knjigama kreće se okvirno
u čast i slavu, u tom trenutku
od 720.000 do 1.250.000.
već otpisane i prežaljene, Srbije,
Na koncu, i da uzmemo najmanju
na koju su se, nakon njenih
cifru kao validnu, to opet Srbiju
višestrukih pobeda nad austrou-
čini najvećim gubitnikom Velikog
garskom vojskom, obrušile u isto
Pisanje teksta poverili smo čoveku
rata. Ova demografska katastrofa
vreme nemačka, austrougarska i
zaista posvećenom svom poslu,
bi prema tim brojkama svedočila o
bugarska vojska, što je bilo previše
pravom naučniku, stručnjaku iz
nestanku preko šesnaest odsto pri-
za linije odbrane i Srbija je bila
ove oblasti, gospodinu dr Milošu
padnika jedne nacije, a nadajmo
desetkovana.
Koviću, profesoru na Odeljenju
se da ona druga cifra, koja bi činila
za istoriju Filozofskog fakulteta
blizu trideset posto žrtava od uku-
u Beogradu, u želji da jednom
pnog broja stanovnika Srbije, nije
delu publike predstavimo istorijske
tačna, iako, prema statistikama i
činjenice ovog za svet, a posebno
istoriji onih koji su bili i geograf-
za Srbiju, tragičnog vremena, a
ski i iskustveno najbliži svedoci
drugi deo publike podsetimo na
ovog stradanja, nažalost izgleda
njih.
da jeste.
Zašto posebno za Srbiju? Tema
Čak i šesnaest procenata nas-
kojom se objavljeni album bavi
tradalog stanovništva nije imala
predstavlja jedan od najbolni-
nijedna zemlja učesnica Velikog
Kako je već ustaljena praksa
jih delova naše istorije i ostav-
rata.
da svojim čitaocima ponudimo
lja, nažalost, neizbrisiv trag. Cifre
prateće tekstove uz strip-izdanja
žrtava s kojima se svetski istoričari
koja predstavljamo, tako smo i
i statističari razbacuju, poseb-
ovog puta odlučili da temi za
no kada je istorija neuticajnijih,
koju su se autori Prokletog rata
siromašnijih, marginalizovanijih
opredelili posvetimo jedan tekst,
zemalja posredi, retko kada mogu
začinjen ilustracijama i fotografi-
da se usaglase. Za „velike” se
jama, o učešću i golgoti Srbije, kao
to uglavnom zna i svi se slažu s
Sarajevski atentat
Mesec dana ranije, na Vidovdan, 28.
juna 1914, dugokosi srednjoškolac, pripadnik zavereničke organizacije Mlada
Odbrana otadžbine:
Srbija u Prvom
svetskom ratu
Bosna, Srbin iz Bosne Gavrilo Princip,
usred Sarajeva, na samoj obali Miljacke,
izvršio je atentat na austrougarskog
prestolonaslednika, nadvojvodu Franca
Kako je sve počelo
Ferdinanda i, nehotice, metkom namen-
Objava rata
jenim generalu Oskaru fon Poćoreku,
usmrtio i nadvojvotkinju Sofiju Hotek.
60
Austrougarska je na sasvim čudan,
Ovaj događaj bio je posledica otpora
neuobičajen način povukla potez koji
lokalnog stanovništva pred kolonijalnim
će Evropu i svet sunovratiti u Prvi svet-
ambicijama Habzburške monarhije ka
ski rat. Suprotno diplomatskoj praksi,
jugoistoku Evrope. Te ambicije, privre-
objava rata Srbiji poslata je u Beograd u
meno zaboravljene tokom XIX veka,
utorak 28. jula 1914. običnim, otvorenim
obnovljene su austrougarskom okupaci-
telegramom. Štaviše, znalo se da se
jom Bosne i Hercegovine (1878). U
srpska vlada ne nalazi u Beogradu,
nastupajućoj eri imperija i imperijal-
nego u Nišu. Toga dana, pod utiskom
izma, oronula imperija tu je dokazivala
oprečnih vesti i glasina o nekakvom tel-
svoju vitalnost i „civilizatorski poten-
egramu sumnjive autentičnosti, beograd-
cijal”. Već marta 1878. austrougarski
ski, šabački, obrenovački i smederevski
ministar spoljnih poslova Đula Andraši
trgovci, ugroženi blizinom austrougarske
otvoreno je rekao ruskom diplomati
granice na Savi i Dunavu, ne znajući šta
grofu Ignjatijevu kako njegova država
da očekuju, čas su spuštali, čas podizali
želi da se preko Bosne i Hercegovine,
roletne na svojim radnjama.
Novopazarskog
Očevici kažu da je predsedniku srpske
Metohije i Makedonije spusti ka Solunu,
vlade Nikoli Pašiću ova čudna poruka
pri čemu bi u njenu interesnu sferu, bez
uručena usred ručka u niškoj kafani
obzira na njihove želje, morale da uđu i
Evropa. Pošto je pročitao telegram, bra-
Srbija i Crna Gora. Ostvarenje ove poli-
dati, vremešni državnik ustao je i prisut-
tike otežano je pošto su 1903. u Srbiji
nima saopštio: „Austrija nam je objavila
na vlast došli neposlušni Karađorđevići i
rat. Naša stvar je pravedna. Bog će nam
radikali. Srbi i Srbija tada su postali glav-
pomoći.”
na smetnja u pohodu Austrougarske na
sandžaka,
Kosova,
jugoistok. U Beču su već 1907. završeni
Bosne i Hercegovine svojoj državnoj
Slično je bilo i sa Srbima iz Dalmacije,
zvanični ratni planovi okupacije Srbije i
teritoriji. Ruske saveznice, Francuska
Hrvatske, Slavonije, Srema, Baranje,
njene podele sa Bugarskom.
i Britanija, nisu bile spremne za rat.
Bačke i Banata. Vrenje i naklonost
Povodom Sarajevskog atentata, bri-
Austrougarska je i tada zapretila Srbiji
prema Srbiji osećali su se i među nekim
tanski istoričar Alen DŽ. P. Tejlor je
ratom i okupacijom. Da bi zauzela
južnoslovenskim katolicima i muslim-
napisao: „Naravno da je poseta (Franca
srpsku prestonicu Beograd, trebalo je
anima. U takvim uslovima, posle tri ratne
Ferdinanda Sarajevu – prim. aut.) značila
samo da prebaci svoje trupe preko Save
krize i ultimatuma, usred unutrašnjih
provokaciju nacionalnog osećanja, ili ga
i Dunava. Raspoloženje koje je vladalo
nacionalističkih sukoba i pobuna sop-
je, još pre, izazvala. Poseta je namer-
u Srbiji, sa svih strana okruženoj aus-
stvenog stanovništva, Austrougarska je u
no određena za srpski nacionalni dan,
trougarskim teritorijama i saveznicima,
Bosni i Hercegovini, na granici sa Srbijom,
Vidovdan. Da je britanski član kraljevske
najbolje je izrazio Jovan Cvijić, profesor
juna 1914. organizovala vojne manevre.
Trupe je tada obišao Franc Ferdinand,
da bi na Vidovdan, najveći srpski nacionalni praznik, posetio i Sarajevo. Toga
dana, po ugledu na nacionalnog junaka
Miloša Obilića, koji je na Vidovdan 1389.
godine usred epske Kosovske bitke ubio
osmanskog sultana Murata, ali i u duhu
devetnaestovekovne anarhističke tradicije ubijanja tirana, Gavrilo Princip izvršio
je atentat na habzburškog nadvojvodu.
Hapšenje Gavrila Principa
Pohapšeno je svih 25 zaverenika, pristal-
porodice u jeku nemira posetio Dablin
geografije na Beogradskom univerzitetu,
ica jugoslovenskog pokreta, habzburških
na Dan Sv. Patrika, mogao je takođe
kada je napisao da je Srbija „opkoljena
podanika
očekivati da će biti ubijen.” Zaista, u
zemlja” i da su Srbi „uhapšen narod”.
ske i katoličke vere, osim Muhameda
prethodne dve godine, 1912–1913,
Uprkos tome, ili baš zbog toga, Srbija je u
Mehmedbašića, koji je pobegao u Crnu
Austrougarska je Srbiji uputila dva ulti-
balkanskim ratovima 1912–1913. protiv
Goru. Istraga je utvrdila da su Princip
matuma i ratne pretnje, koji su Srbiju
Osmanskog carstva i Bugarske potpuno
i još dvojica zaverenika pre atentata
i njenu saveznicu Rusiju prisilili da
trijumfovala. To je izazvalo oduševljenje
stigli iz Beograda i da su tamo dobili
se, sasvim ponižene, dva puta povuku.
među habzburškim podanicima Srbima,
pomoć i podršku od nekoliko oficira
Pet godina ranije, u Aneksionoj krizi
koji su u Bosni i Hercegovini činili
Kraljevine Srbije. Do danas, istoriografija
1908–1909, Rusija i Srbija doživele su
većinu u odnosu na ostale (musliman-
je utvrdila da vlada i vojni vrh Srbije
još veće poniženje kada ih je Nemačka,
ske i hrvatske) zajednice. Srpski kme-
o tome ništa nisu znali. Srbija je, pot-
marta 1909, naterala da odstupe, pošto
tovi iz Bosne i Hercegovine i ranije su u
puno iscrpljena, tek izašla iz balkan-
je nemačka saveznica Austrougarska
Srbiji, zemlji slobodnih seljaka i izrazite
skih ratova, u kojima je izgubila skoro
odlučila da jednostavno objavi pripajanje
društvene mobilnosti, videli svoj ideal.
54.000 ljudi. Međutim, u Sarajevski
pravoslavne,
musliman-
61
atentat bilo je umešano nekoliko srpskih
austrougarski ultimatum Srbiji nazvao
oficira, učesnika u atentatu na kralja
„najužasnijim dokumentom koji je jedna
Aleksandra Obrenovića 1903. godine, s
država ikada uručila drugoj državi”.
načelnikom Obaveštajnog odeljenja srp-
Istog dana austrougarski poslanik u
ske Vrhovne komande potpukovnikom
Beogradu, koji je imao nalog da zatraži
Dragutinom Dimitrijevićem Apisom na
usvajanje svih zahteva, do poslednjeg
čelu. Njihovo učešće u pripremama
slova, objavio je prekid diplomatskih
Sarajevskog atentata bilo je posledica
odnosa dve zemlje i napustio srpsku
sukoba tih oficira sa opreznim Pašićem
prestonicu. Na to su i Austrougarska i
i srpskim civilnim vlastima. U krizi izaz-
Srbija objavile mobilizaciju.
vanoj ovim sukobom, uoči Sarajevskog
Srpskim selima razlegali su se zvuci
atentata, čak i stari srpski kralj Petar
zvona s crkvenih tornjeva, buka prangija
I Karađorđević morao je da se povuče
i pesme regruta. Te godine žetva je
da bi na položaj regenta bio imenovan
bila veoma dobra i seljaci su žurili da
njegov sin Aleksandar Karađorđević. Da
tila ultimatum kojim ju je optužila za
pre odlaska na mobilizacijska mesta
ni zvanični srpski vojni krugovi nisu
atentat u Sarajevu. Isporučen joj je niz
što više toga završe. Prikupljanje letine
znali za Apisove namere, pokazivala je i
ponižavajućih zahteva, s pretpostavkom
nerado su ostavljali ženama, starcima i
činjenica da se načelnik srpske Vrhovne
da će biti odbijeni. Pod uticajem Antante,
deci. U gradovima, ljudi su po kafanama
komande vojvoda Radomir Putnik na
Pašićeva vlada je, međutim, 25. jula
čitali novine, raspravljali o tome da li će
dan atentata zatekao u austrijskoj banji
prihvatila sve austrougarske uslove,
i ovaj ultimatum, kao i raniji, proći bez
Glajhenberg.
osim onoga po kome bi habzburški
rata i plaćali piće regrutima. Ti golobradi
policijski organi sprovodili istragu na
momci bili su vični ratnom zanatu jer su
teritoriji Srbije. Britanski državni sek-
se tek vratili iz balkanskih ratova. Njihovi
retar za spoljne poslove Edvard Grej
drugovi koji su u tim ratovima ostali
ukazao je upravo na ovu tačku kada je
bogalji pratili su ih pogledom dok su ovi
Ultimatum i početak rata
Pre nego što preduzmu bilo kakav
potez, u Beču su iščekivali da čuju
kakav će biti stav savezničkog Berlina.
U zvaničnim razgovorima vođenim u
Potsdamu i Berlinu 5. i 6. jula 1914.
Nemačka je podstakla Austrougarsku
da se ova prilika iskoristi za konačni
obračun sa Srbijom, pa čak i sa silama
Antante ukoliko pokušaju da zaštite
ovu balkansku kraljevinu. Austrougarska
je potom, 23. jula 1914, Srbiji upu-
62
Austrougarske trupe kod Sarajeva u leto 1914. - smotra takozvane kaznene ekspedicije
iznova hitali ka starim mobilizacijskim
1914: Iskušenja i pobede
rečnih brodova, počeli da zasipaju beo-
mestima.
Oni koji su rat već videli nisu pokazivali
topovi i mitraljezi s monitora, oklopljenih
Artiljerijom po gradovima
gradske ulice ubitačnim projektilima.
Granate od 305 milimetara probijale
mnogo entuzijazma. Bečlije je, međutim,
pri objavi mobilizacije protiv Srbije zah-
Na dan objave rata, po podne, kada
su podove podruma u kojima su se krili
vatilo nezapamćeno oduševljenje.
je vest konačno potvrđena, u Beogradu
žene i deca i pretvarale njihova tela u
Austrougarska je dobila povod da 28.
se svet uputio u potragu za zalihama
krvave kaše ljudskog mesa. Najugroženiji
jula 1914. konačno zagazi u rat. Rusija,
hleba i drugih namirnica, dok su se
krajevi Beograda, Savamala i Dorćol, bili
sve odlučnija u nameri da po četvrti
roletne spuštale, a radnje zaključavale.
su iseljeni, pa su njima kružili čopori
put ne bude ponižena, pokrenula je
Iste večeri, 28. jula 1914, s one strane
napuštenih, izgladnelih mačaka i pasa.
delimičnu mobilizaciju. U žurbi da brzo
Save austrougarska vojska otvorila je
Čak i pokušaji sahrana bili su prekidani
sprovede svoj ofanzivni „Šlifenov plan”,
bespoštednu streljačku vatru, čak i dum-
artiljerijskim napadima, pošto su austri-
Nemačka je prvo zatražila prekid ruske
mobilizacije, a zatim Rusiji objavila rat
1. avgusta, Francuskoj 3. avgusta, a
Belgiji 4. avgusta 1914. godine. Istog
dana Britanija je uputila Nemačkoj
ultimatum, koji se sutradan pretvorio u
ratno stanje između dve zemlje. Rusija je
Austrougarskoj objavila rat 4. avgusta, a
Crna Gora je u rat s Dvojnom monarhijom stupila 6. avgusta 1914. godine.
Posledice bombardovanja na ulicama Šapca
dum mecima, na dva putnička voza
jski avioni izveštavali o svakom pokretu
prepuna žena i dece kojima su civili
u opsednutom gradu. Pokojnici su ostav-
pokušavali da se iz izloženog Beograda
ljani dok su se njihovi rođaci i prijatelji
udalje ka unutrašnjosti. Da ovaj napad
spasavali po okolnim ulicama. Kolona
nije bio greška, nego početak smišljenog,
pacijenata duševne bolnice s Vračara,
sistematskog
civilnog
naviklih da svakog dana idu po vodu
stanovništva u Srbiji, pokazalo se već
i da, oponašajući vojnike, marširaju i
narednih dana, kada su teška artiljerija
lupaju po svojim posudama, zasipana je
iz Zemuna i sa Bežanijske kose, kao i
neprijateljskom vatrom. Opšta državna
uništavanja
63
bolnica na Vračaru, prepuna ranjenih
Srbija, sa svojih oko 4.550.000 stanovni-
Lužičkog Srbina, bivšeg pruskog oficira.
civila, bila je 20. avgusta 1914. žestoko
ka, imala je 180.000 nedovoljno oprem-
Pošto je prozreo Poćorekove namere,
tučena artiljerijskom i mitraljeskom
ljenih, ali operativnih vojnika prvog i
vojvoda Putnik uputio je Drugu armiju
paljbom, uprkos visoko istaknutoj velikoj
drugog poziva i neopremljenih 70.000
generala Stepe Stepanovića u pomoć
beloj zastavi s crvenim krstom. Lekari
trećepozivaca. Austrougarske Peta i
Trećoj armiji i naredio joj da neprijatelje-
iz američke misije Crvenog krsta, koje
Šesta armija (13. zagrebački korpus i
vu Petu armiju zaustavi na padinama
je vodio dr Edvard Rajan, nisu mogli da
8. praški korpus činili su Petu armiju,
planine Cer. Tu se od 16. do 19. avgusta
veruju u ono što vide. Do tada u centru
dok su 15. sarajevski i 16. dubrovački
1914, po žegi i iznenadnim letnjim
Beograda, od Knez Mihailove ulice do
korpus ulazili u sastav Šeste armije)
pljuskovima, odigrala Cerska bitka.
Slavije, nije bilo nijedne neoštećene kuće.
počele su da prelaze Drinu, dok su se
U sudaru dveju vojski, iscrpljenih
Sa druge, austrougarske strane Save i
delovi Druge armije, regrutovane na
neprekidnim
Dunava tučeni su Šabac, Obrenovac,
području Mađarske, prebacivali preko
Kombinovana divizija prvog poziva je
Grocka i Smederevo, pri čemu je Šabac,
Save. Nasuprot očekivanjima da će
u kišnoj noći između 15. i 16. avgus-
uz Beograd najbogatiji srpski grad, pret-
glavni udar doći sa severa, iz Srema i
ta savladala 21. landversku diviziju i
voren u gomilu ruševina.
Banata, i razvijati se dolinom Morave,
tako najavila ishod cele bitke. Pobedom
Srpska vojska mogla je da odgovori
glavnokomandujući
austrougarske
Moravske divizije prvog poziva nad
samo poljskom artiljerijom. U Beogradu
Balkanske vojske general Oskar fon
9. divizijom potvrđeno je preimućstvo
će joj, od jeseni 1914. godine, ipak
Poćorek odlučio je da napadne sa zapa-
srpske vojske i probijen neprijateljski
pomagati nekoliko oruđa savezničke
da, iz Bosne, da bi se probio do Valjeva
front. Dok su na padinama Cera razbi-
marševima,
srpska
teške artiljerije – osam britanskih, dva
francuska i dva ruska topa. Srpska avijacija, koja se tada sastojala od tri zastarela aviona, dobiće dva francuska blerio
aparata, a zatim će u Srbiju stići cela
francuska eskadrila od 8 aviona i 99
ljudi, koja će zalaziti i u vazdušni prostor
Austrougarske i tu voditi vazdušne bitke.
Cerska bitka
Srpski artiljerci u galopu
U
64
pešadijski
napad
na
Srbiju
Austrougarska je krenula 12. avgusta
i dolinom Kolubare stigao do Beograda.
jane ove češke jedinice, Drinska divizija
1914. godine. Drevna i prostrana sredn-
Srpska vojska bila je grupisana u tri
prvog i Drinska divizija drugog poziva,
joevropska carevina sa oko 52.800.000
armije. Okupatora je prva dočekala
iz sastava Treće armije, zaustavljale su
stanovnika za ovaj front odvojila je oko
Treća srpska armija, pod komandom
i potiskivale hrvatski 13. korpus u dolini
250.000 odlično opremljenih vojnika.
generala Pavla Jurišića Šturma, poreklom
reke Jadar. Šumadijska divizija prvog
poziva držala je položaje prema Šapcu
svetskom ratu, čiji je odjek u svetskoj
ne bi li sprečila Drugu armiju da probo-
štampi bio vrlo bitan za podizanje
jem pritekne u pomoć Petoj armiji, dok je
morala saveznika u trenutku dok su
srpska Konjička divizija prodrla duboko
se francuske, belgijske i britanske trupe
u Mačvu. Neprijatelj se 19. avgusta
borile i povlačile pred navalom Nemaca
već nalazio u opštem odstupanju, koje
kroz Belgiju u pohodu na Pariz. Na
se brzo pretvorilo u bezglavo bekstvo.
Istočnom frontu u vreme Cerske bitke
i Šapcu. Žrtve su, prema Rajsovim
Egon Ervin Kiš, novinar i pisac, vojnik
došlo je tek do prvih borbenih dejstava,
preciznim podacima, klane noževima,
češkog 8. korpusa, u svom dnevniku je
koja će se uskoro pretvoriti u poraz
probadane bajonetima, silovane pa ubi-
napisao: „Armija je potučena i nalazi
Rusije kod Tanenberga.
jane, žive sahranjivane, vešane, streljane,
premlaćivane kundacima do smrti, žive
se u bezobzirnom, divljem i paničnom
bekstvu... Jedna potučena vojska – ne,
Austrougarski vojnici vešaju stanovništvo
Zločini nad civilima
spaljivane, odsecane su im uši, nosevi,
ruke, noge, dojke, kopane oči, koža im
jedna razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici. Vozari su
šibali svoje konje, artiljerci su boli svoje
mamuzama, oficiri i vojnici gurali su se
i probijali između čitavih kolona komore
ili gazili kroz rovove pored puta u grupama u kojima su bili zastupljeni svi
rodovi vojske...”
U Cerskoj bici austrougarska vojska
izgubila je oko 23.000 ljudi (poginuli i
ranjeni), dok su srpski gubici procenjeni
Austrougarska vešanja u Kruševcu
na oko 16.300 boraca. Neprijatelj je
izbačen s teritorije Srbije. General Stepa
Goneći neprijatelja kroz do juče
je sečena na kaiše. Prema Rajsovim
Stepanović dobio je čin vojvode, najviši u
okupiranu Mačvu, Jadar i Rađevinu,
podacima, u mačvanskom, pocerskom i
srpskoj vojsci, koji se sticao samo u ratu.
srpska vojska nailazila je, preneražena,
jadarskom srezu ubijeno je 1.253 civila
Bila je to prva pobeda Antante u Prvom
na masakrirana tela žena, dece, sta-
(od toga 288 žena, 77 dece od 1 do
raca i zarobljenih srpskih
10 godina starosti, 62 dece od 11 do
vojnika. Švajcarski krimi-
15 godina), dok je broj nestalih iznosio
nolog Arčibald Rajs detaljno
554. Žene su silovane čak i u oltaru
je ispitao i opisao ove zločine.
šabačke crkve, a u patrijarhalnoj, seoskoj
Najužasnije scene video je u
sredini bilo je nemoguće utvrditi broj
Prnjavoru, Lešnici, Ribarima,
silovanja. Posle temeljnog artiljerijskog
Lipolistu, Petkovici, Culjkoviću,
razaranja Šabac je podvrgnut masovnoj
Dobriću, Bogosavcima, Krivaji
pljački.Takav je bio učinak „civilizatorske
Bugarski vojnici vešaju seljanke i seljake
65
misije” Austrougarske u Srbiji.
je postojala unapred smišljena namera
je – preći planine na istočnim obalama
Austrougarska vojska sprovodila je
uništavanja srpskog civilnog stanovništva.
Drine, izbiti na Kolubaru, a zatim na
masovne represalije čak i nad Srbima
U najozloglašenijoj okupatorskoj jedinici,
području zapadne Srbije opkoliti i uništiti
u Sremu i Bosni i Hercegovini pod
hrvatskoj 42. diviziji, koju su sami njeni
sve tri srpske armije. Austrougarska je
optužbom da su lojalniji Srbiji nego
pripadnici nazivali „vražja divizija”, borio
imala 215.000 vojnika, 500 topova i
Dvojnoj monarhiji. Pravi pogromi nad
se, od početka pa do kraja njenih
400 mitraljeza, prema 200.000 srpskih
operacija u Srbiji (avgust–decembar
vojnika sa 306 topova i 114 mitraljeza.
1914), i mladi Josip Broz, kasnije vođa
Crnogorska vojska brojala je oko 35.000
jugoslovenskih komunista i predsednik
ljudi i 64 topa.
Jugoslavije, poznat po nadimku Tito.
U Sremu je austrijski Kombinovani kor-
Austrougarski vojnici vešaju nepoznatu ženu
pus, pod komandom sposobnog gen-
Bitka na Drini
erala Alfreda Krausa, naneo težak poraz
Srbima kod Čevrntije, blizu Sremske
Nije bilo vremena za slavlje. Poćorek
Mitrovice. Srpska vojska je posle toga,
je za septembar 1914. planirao nov
da bi pomogla odbrani same Srbije,
napad, koji će povratiti njegov poljuljani
povučena iz Srema. U istočnoj Bosni ona
ugled i prestiž njegove vojske. U isto
je zauzela Višegrad, Rogaticu, Sokolac,
vreme saveznici su zatražili od Srbije da
Han Pijesak i stigla sve do Vlasenice.
preduzme ofanzivne operacije na teri-
Crnogorska vojska probila se sve do Pala
toriji Austrougarske ne bi li olakšala priti-
iznad samog Sarajeva, da bi se, posle
sak Austrougarske na Rusiju u Galiciji.
raspada crnogorskog fronta, i srpska i
Srpska Prva armija i delovi Druge armije
crnogorska vojska morale povući preko
Srbima u Zagrebu i Sarajevu organ-
počeli su da prelaze u Srem 6. septem-
Drine. Povlačenje srpske vojske iz Srema
izovani su neposredno posle Sarajevskog
bra 1914, ali dva dana kasnije Peta i
i Bosne izazvalo je represalije austrou-
atentata.
Šesta armija ponovo su prešle Drinu
garskih vlasti nad tamošnjim Srbima
Pokušavajući da utvrdi uzroke ovih
i napale Srbiju. One su se tu susrele
zbog njihovog masovnog prelaska na
zločina, Arčibald Rajs je, na osnovu
s Drugom i Trećom armijom. Srpska
stranu Srbije. Kao i Srbi iz Srbije i Crne
razgovora sa zarobljenicima i dostupne
Užička vojska, potpomognuta crnogor-
Gore, odvođeni su i u koncentracione
dokumentacije, utvrdio da su oni godi-
skom Sandžačkom vojskom, prešla je
logore na području Austrougarske.
nama bili pod uticajem antisrpske kam-
Drinu i 11. septembra 1914. ušla u
Najžešće bitke ipak su vođene na srpskoj
panje austrougarske štampe, kao i da
istočnu Bosnu. Tako je počela Bitka na
obali Drine, na visovima planina Gučevo,
Drini, niz operacija koji se, na širokom
Boranja i Jagodnja. Tu su desetkovane
prostoru sa obe strane Drine i Save,
srpske jedinice iz sastava Treće i Prve
odvijao od 6. septembra do pada Valjeva
armije zaustavljale neprijateljsku Šestu
u okupatorove ruke 16. novembra 1914.
armiju, dok je u Mačvi srpska Druga
godine. Cilj austrougarske vojske bio
armija vodila borbe s neprijateljskom
Pobijeni dečaci u mačvanskom selu Glušiću
66
raskaljanih drumova oni ostavljaju
Prva, Druga i Treća armija pružale su im
grobove dece i staraca koji umiru od
ogorčen otpor. Vojvoda Putnik naređivao
gladi, zime i boleština. Delovi gladne,
je napade, ali njegova vojska morala
premorene i demoralisane srpske vojske
je da se povlači. Glavna nevolja bili su
počeli su da dezertiraju i da se odaju
umor vojnika i nedostatak artiljerijske
pljački. Ulazili su u dvorišta i kuće i oti-
municije. General Živojin Mišić, koji je u
mali hranu, pod kišom udaraca gnevnih
najgorim trenucima zamenio ranjenog
Petom armijom i Kombinovanim korpu-
civila i oficira, pognute glave, psujući
generala Petra Bojovića na položaju
som. U borbama prsa u prsa Gučevo i
Pašića i vladu, koji su njihove porodice
komandanta
Mačkov kamen na Jagodnji po nekoliko
opet predali na milost i nemilost ubica-
mukom je 28. novembra ubedio Putnika
puta su prelazili iz ruku u ruke. Sarajevski
ma iz avgusta 1914. U pozadini srpske
da mu dozvoli da odvoji svoju armiju od
15. i dubrovački 16. korpus, ojačani
vojske uspostavljen je preki sud.
borbenog dodira s neprijateljem i da je
42. „vražjom divizijom”, žestoko su se
Valjevo je palo 16. novembra 1914. Od
povuče dalje na istok. Time je uspeo da
tukli sa srpskim braniocima. Odbrana
njegovih 12.000 stanovnika, neprijatelja
odmori i nahrani vojnike, da omogući
Gučeva trajala je 55 dana, pri čemu
je u gradu sačekalo tek oko 300 ljudi.
popunu jedinica novim regrutima,
su neprijatelju stalno stizala pojačanja.
Bitka na Drini bila je izgubljena, ali
sačeka savezničku pomoć u artiljerijskoj
Samo od 18. do 23. septembra 1914,
neprijatelj nije uspeo da opkoli i uništi
municiji, skrati front i tako omogući kon-
na Mačkovom kamenu, Srbi su izgu-
srpsku vojsku, koja se sada povukla na
centraciju svoje vojske za protivnapad.
bili 4 komandanta puka, 107 oficira i
istočnu obalu nabujale Kolubare.
To je, međutim, značilo da će morati
Srpska vojska u jurišu
armije, teškom
da se povuku i Druga i Treća armija,
5.585 vojnika. Tu je ranjen i princ Đorđe
Karađorđević. Usred danonoćnih borbi,
Prve
Kolubarska bitka
uključujući i trupe odbrane Beograda.
Posle četvoromesečnog bombardovanja,
u rovovima, na zemljištu prekrivenom
leševima, Srbe je sokolio guslar Perun
Perunović, sve dok i sam nije teško
ranjen. Nestašica artiljerijskih projektila,
koju su Srbi osećali još od završetka
balkanskih ratova, postala je akutna.
Bespoštedno zasipani granatama, oni
su morali da štede municiju. Posle pada
Kralj Petar obilazi položaje
Gučeva, 6. novembra 1914, srpska
vrhovna komanda naređuje povlačenje.
Već sutradan po ulasku u Valjevo,
u Beograd su 2. decembra 1914. godine
Sa srpskom vojskom, po kiši, snegu i
Poćorek je naredio prelazak Kolubare i
ušle neprijateljske trupe. Sutradan su
blatu, volovskim zapregama ili pešice,
nastavak gonjenja srpske vojske. Umorni
na pustim beogradskim ulicama organ-
povlači se i iznureno civilno stanovništvo
i sve slabije snabdeveni, vojnici austrou-
izovale paradu, a 4. decembra su, u
iz Mačve, Jadra i Rađevine, zaplašeno
garske Šeste i Pete armije počeli su da
najstrožem centru grada, na Terazijama,
zverstvima austrougarske vojske. Kraj
prelaze mutnu nadošlu reku. Srpske
na vešalima visili srpski patrioti.
67
68
Pašićeve uporne molbe saveznicima
Mišić, za koga se znalo da je oženjen
9. decembra težište operacija prebacio
za pomoć u artiljerijskim granatama
Nemicom, ali i da je čuven po svojoj
ka Beogradu.Već 14. decembra, poražen
urodile su plodom. Francuska artiljerijska
borbenosti i ofanzivnosti, odrastao. Čim
i obeshrabren, Poćorek je, međutim,
municija stigla je u solunsku luku 26.
se podigla magla, u sedam ujutru, u
morao da naredi napuštanje Beograda.
novembra, a već sutradan železnicom
proboj je krenula Mišićeva Prva armija.
U panici, posle noćne pljačke nad civ-
je počela da pristiže u Niš. Radost Srba
Neprijatelj se dao u takav beg da je
ilima, vojnici Pete armije i 13. korpusa
ubrzo je zamenio užas. Isporučen kali-
Dunavska divizija prvog poziva, koja se
tiskali su se i gurali na preopterećenim,
bar jeste odgovarao srpskim poljskim
prodrla duboko u neprijateljske redove,
napola potonulim pontonskim mostovi-
topovima, ali granate nisu mogle da
naglo ostala izložena bočnom napadu.
ma preko Save. Ujutru 15. decembra
stanu u cevi; bile su duže za 70 mil-
Putnik i Mišić morali su da joj narede
1914. godine u Beograd su ušle srpske
imetara. U grču i brzini, prazne čaure
zaustavljanje, ali njen komandant, puko-
jedinice. Kada je Kombinovana divizija
sada su otpremane u vojni zavod u
vnik Milenko Anđelković Kajafa, već je
s Beogradske tvrđave otvorila paljbu
Kragujevcu, tu skraćivane, vraćane u Niš
izazvao potpuno rastrojstvo i paniku
na neprijatelja, počelo je padanje s
i opet punjene.
u redovima tri divizije Šeste armije
pontonskih mostova i očajničko plivanje
Do 2. decembra na front je stiglo oko
pre nego što je primio ovo
11.000 prepravljenih artiljerijskih meta-
naređenje. Na njegovom
ka. U međuvremenu, u prve borbene
desnom
redove stiglo je, na mesto desetkovanih
divizija prvog poziva je,
srpskih oficira, 1.300 novih starešina.
goneći neprijatelja u bek-
Bili su to studenti i đaci, zaključno sa
stvu, morala da angažuje
1893. godištem, intelektualci, budućnost
zarobljenike da raščišćavaju
Srbije, koje je Vrhovna komanda posle
put zakrčen ljudskim i kon-
kratke obuke unapredila u čin kaplara
jskim leševima, napuštenim
i poslala na front. Golobradi i neiskusni,
ranjenicima,
ovi momci podigli su moral posustalih
artiljerijom i kolima.
srpskih vojnika, do tada uverenih da je
Dok su ostaci dubrovačkog
samo seljak predodređen za žrtvovanje i
16. korpusa i sarajevskog
stradanje u sveopštoj bedi i porazu.
15. korpusa iz sastava Šeste
Odmorena,
artiljerijskom
armije u rasulu bežali ka
municijom snabdevena srpska vojska
Valjevu, Savi i Sremu, Poćorek
3. decembra 1914. godine krenula je
je, ohrabren sporijim napre-
u napad. Za prvi proboj general Mišić
dovanjem srpske Druge i
izabrao je padine planine Suvobor, koji-
Treće armije, pokušavao da
ma su se, ništa ne sluteći, spuštali pre-
koncentriše snage svoje Pete armije i
na sremsku stranu. Sutradan, Vrhovna
moreni i promrzli vojnici Šeste armije.
zagrebačkog 13. korpusa u odbrani tek
komanda objavila je da „na teritoriji
Bio je to kraj u kome je elitni srpski oficir
osvojenog Beograda. I vojvoda Putnik je
Srbije više nema nijednog neprijateljskog
ojačana,
boku
Drinska
odbačenom
Epidemije
vojnika”.
163.557 izbačenih iz stroja, pri čemu
Živojin Mišić je za uspeh u Kolubarskoj
su oficiri činili 2.110, podoficiri 8.074,
bici dobio čin vojvode. Kolubarska bitka i
vojnici 153.373. Broj poginulih i umrlih
Srbija je dobila deset meseci predaha.
njegova strategija koja je tada korišćena
srpskih vojnika iznosio je 69.022.
U opustošenoj, opljačkanoj i gladnoj
ušle su u vojne udžbenike većine svet-
Propale
i
zemlji bilo je krajeva koji su, kao Mačva,
skih vojnih akademija.
Austrougarske da preko Srbije uspostave
bili potpuno uništeni. Izbeglice su se sa
Oskar fon Poćorek je, međutim, završio
dodir s Bugarskom, koja je pokaziva-
džakovima imovine prebačenim preko
vojnu karijeru – smenjen je s položaja
la nameru da im se pridruži, i sa
ramena vraćale kućama, da bi, pošto
komandanta Balkanske vojske. Na
Osmanskim carstvom, koje je kra-
bi naišle na spaljene kuće, bespomoćno
njegovo mesto izabran je habzburški
jem oktobra 1914. otvoreno prišlo
ostajale po stanicama kraj železničkih
nadvojvoda Eugen, ali je operativno
Centralnim silama. Članice Antante, čija
pruga.
vođenje Balkanske vojske u stvari pripa-
je najveća pobeda do tada bila zaustav-
Najgore su ipak bile masovne, ubitačne
lo načelniku njegovog generalštaba, gen-
ljanje nemačke ofanzive na Marni, s
epidemije koje su se proširile Srbijom
eralu Alfredu Krausu. U svojim sećanjima
pažnjom su pratile stradanja i pobede
onoga časa kad su je napustili nepri-
na borbe iz 1914. Kraus će napisati:
Srbije.
jatelji, u drugoj polovini decembra 1914,
su
namere
Nemačke
„Ovom prilikom treba napomenuti da
da bi vrhunac dostigle u februaru i
smo upoznali Srbe kao valjane nepri-
martu 1915. godine. Najrašireniji je bio
jatelje. Ja sam ih smatrao i smatram
pegavi tifus, ali su harali i trbušni i pov-
ih i sada kao vojnički najjače od svih
ratni tifus, kao i kolera, difterija i dizen-
naših neprijatelja. Zadovoljni s malim,
terija. Američki novinar Džon Rid, koji je
dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, dobro
1915: Poraz, ali ne i predaja
tada posetio Srbiju, nazvao ju je „zeml-
naoružani, bogato snabdeveni munici-
jom smrti”. Ovako je opisivao bolnicu u
jom, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo
Valjevu: „Postojala je i strašna soba, puna
dobro vođeni, za borbu mržnjom i
ljudi, s tifusnom gangrenom, užasnom
oduševljenjem zagrejani, oni su našim
bolešću... od koje meso truli i kosti se
trupama zadavali mnogo više teškoća
mrve. Jedina nada da se ona zaustavi
no Rusi, Rumuni i Italijani.”
u tome je da se oboleli deo amputira. I
Balkanska vojska Austrougarske bila je
ova soba je puna ljudi bez ruku i nogu,
potpuno razbijena. Od 12.000 oficira i
ljudi kojima su trulila lica i grudi. Oni
450.000 vojnika, koliko je učestvovalo u
su jaukali i vikali plačući: ’Kuku majko!
borbama u Srbiji 1914. godine, iz stroja
Majko božija, spasi me’... ...Meso je s njih
je izbačeno 7.592 oficira i 266.212
otpadalo dok im gangrena ne bi zahva-
vojnika, ukupno
tila srce i mozak, a onda bi došla smrt u
273.804
čoveka.
Razmere rata na Balkanu 1914. vid-
strašnoj agoniji.”
ljive su i iz činjenice da je srpska
Računa se da je tada obolelo preko
vojska imala, od svojih 250.000 vojnika,
Motiv sa italijanske razglednice
400.000 ljudi i da je umrlo oko 100.000
69
puku Moravske divizije prvog poziva.
Odlikovana je Karađorđevom zvezdom i,
kako kaže njen biograf Luiz Miler, jedina
je žena sa Zapada koja je učestvovala
u Prvom svetskom ratu kao vojnik regularne vojske. U istoj jedinici borila se i
Milunka Savić, ranjavana devet puta,
odlikovana najvišim srpskim odlikovanjima, francuskom Legijom časti (dva
puta), francuskim Ratnim krstom s palmama, ruskim Ordenom Svetog Đorđa
Flora Sends, engleska bolničarka u srpskoj uniformi
civila, 30.000–35.000 srpskih vojnika i
pošasti.
oko 30.000 ratnih zarobljenika. Verovalo
Flora Sends stigla je u Srbiju kao
se da je tifus i došao od ogromne mase
engleska bolničarka, da bi obukla
zarobljenika, koje su, po svedočenju Rida,
srpsku uniformu i do kraja rata kao
Rajsa i ostalih posetilaca, Srbi puštali da
vojnik ostala u Drugom „gvozdenom”
Momčilo Gavrić
slobodno švrljaju po selima.
U Srbiju su pristizale savezničke medicinske misije. Najveću pomoć pružili su
i britanskim Ordenom Svetog Mihaila.
lekari i medicinsko osoblje iz Francuske,
Srpsku uniformu nosio je i osmogodišnji
Rusije i Britanije, ali su stizali i lekari
Momčilo Gavrić iz sela Trbušnice ispod
iz neutralnih zemalja – SAD, Grčke,
Gučeva. Pošto su mu austrougarski vojn-
Švajcarske Italije, Danske i Holandije.
ici u avgustu 1914. pobili celu porodicu
Računa se da je u medicinskim misi-
(bio je osmo dete svojih roditelja), sa
jama u Srbiji bilo oko 2.000 ljudi. Kao i
sobom su ga uzeli i poveli u ratne muke
Srbi, masovno su umirali u epidemijama.
i tegobe vojnici Šestog puka Drinske
Smatra se da je pomoć savezničkih
misija bila odlučujuća u zaustavljanju
70
Milunka Savić
divizije prvog poziva. Sa dvanaest godina
postaće najmlađi kaplar u srpskoj vojsci.
jano dobijanje Banata. Antanta još nije
razmišljala o raspadanju Austrougarske
i zato je Srbiji, umesto Jugoslavije, nudila
stvaranje Velike Srbije. Trebalo je da u
njen sastav uđu Bosna i Hercegovina,
Slavonija, Srem, Bačka, Dalmacija od rta
Planka do Cavtata i deo Albanije između
Drima i Vojuše. Pašićeva vlada je na to,
međutim, odgovarala uvređeno, tvrdeći
da Antanta svoju vernu saveznicu Srbiju,
koja podnosi ogromne žrtve, nagrađuje
oduzimanjem teritorija i suzbijanjem
njenih interesa, dok je prema kolebljivim i nepouzdanim zemljama bila
više nego velikodušna. Umesto Velike
uspešno je suzbijen. Upadi albanskih
Srbije, koju su saveznici nudili srpskoj
četa u Srbiju u avgustu 1914, ulazak
kraljevini, a koju je ona odbila težeći
Grčke i Italije u delove Albanije i slabljen-
jedinstvu Južnih Slovena, cilj Srbije bila
Srpska vlada i skupština objavile su 7.
je albanskog prvaka i srpskog prijatelja
je nova, zajednička država Srba, Hrvata
decembra 1914, usred Kolubarske bitke,
Esad-paše Toptanija podstakli su srpsku
i Slovenaca. Zato je neposredno posle
Nišku deklaraciju, kojom su objavili da je
vladu da krajem maja 1915. pošalje
potpisivanja tajnog Londonskog ugovora
cilj Srbije u ovom ratu bilo „oslobođenje
vojsku u Albaniju i okupira Elbasan i
srpska vlada u Parizu okupila grupu
i ujedinjenje sve naše neslobodne braće
Tiranu.
hrvatskih, slovenačkih i srpskih emigra-
Srba, Hrvata i Slovenaca” u jednu
Antanta nije bila zadovoljna ni jugoslov-
nata i od njih formirala Jugoslovenski
državu. Antanta je ovu izjavu samo
enskim ratnim ciljevima srpske vlade ni
odbor. Njihov zadatak bio je da pridobi-
primila na znanje.
upadom u Albaniju. Te teritorije trebalo
jaju zapadno javno mnjenje za nacion-
U proleće i leto 1915. učestali su upadi
je ponuditi zemljama koje još nisu bile
alne težnje Južnih Slovena.
iz Albanije i Bugarske u Nove oblasti, ter-
odabrale ratnu stranu – Italiji, Bugarskoj
Centralne sile mogle su Bugarskoj da
itorije oslobođene u balkanskim ratovi-
i Rumuniji. Tajnim Londonskim ugovo-
ponude mnogo više od Antante. Pošto
ma. Postojali su nedvosmisleni podaci
rom, potpisanim 26. aprila 1915, sile
su joj obećane prostrane teritorije Srbije
da je Austrougarska ohrabrivala bugar-
Antante obećale su Italiji jugoslovenske
– Makedonija, dolina Južne Morave s
ske ambicije u Makedoniji i, uz sarad-
teritorije: Istru, Kvarnerska ostrva i sev-
Toplicom i cela istočna Srbija, istočno od
nju Osmanskog carstva, albanske na
ernu Dalmaciju do rta Planka. Bugarskoj
Velike Morave – Bugarska je 6. septem-
Kosovu i u Makedoniji. Napad nekoliko
su nuđeni delovi Makedonije koje je
bra 1915. godine tajnim ugovorom post-
hiljada bugarskih komita na Strumicu
u balkanskim ratovima oslobodila srp-
ala saveznik Nemačke i Austrougarske.
i Valandovo početkom aprila 1915.
ska vojska. Rumuniji je u izgled stavl-
Ratni ciljevi i tajni pregovori
71
novomobilisanih
Poraz
vojnika,
raspoređenih na širokom
Najveća iskušenja za Srbiju tek su
odbrambenom
počinjala. Centralne sile su, u okviru
Mišićeva Prva armija imala
prenošenja ratne inicijative na Istočni
je da zadrži austrougar-
front 1915. godine i uspostavljan-
ske trupe, Druga armija
ja teritorijalne veze sa saveznicima,
Stepe Stepanovića držala
Bugarskom i Osmanskim carstvom,
je front prema Bugarima, a
odlučile
snagama
Treća armija Pavla Jurišića
konačno slome Srbiju. Trupe Centralnih
Šturma prema Nemcima.
sila koje su 6. oktobra 1915. krenule u
Prestonicu
pohod na Srbiju brojale su, po nekim pro-
trupe Odbrane Beograda
cenama, blizu 800.000 odlično oprem-
pod komandom generala
ljenih boraca pod komandom junaka sa
Mihaila Živkovića.
Istočnog fronta, feldmaršala Augusta fon
Posle neuspešnog napada
Makenzena. Sa Drine i Save nastupala
na Turke na Galipolju, fran-
je austrougarska Treća armija, iz Banata,
cuske i britanske snage 5.
preko Dunava, nemačka Jedanaesta
oktobra 1915. počele su da se iskrcava-
time se ona potpuno izbaci iz rata, što bi
armija, dok su iz Bugarske nadirale Prva
ju u Solunu. Uprkos mišljenju pojedinih
Nemačku ostavilo usamljenu, počele su,
i Druga bugarska armija. Ovoga puta
vojnih stratega iz Britanije i Francuske
naročito u Britaniji, sumnje u korisnost
glavni napad dolazio je sa severa, dok je
da bi neočekivane uspehe srpske vojske
ovog fronta. Načelnik srpske Vrhovne
zadatak bugarske vojske bio da Srbima
nad Austrougarskom u bitkama na
komande vojvoda Radomir Putnik ipak
da zajedničkim
su
frontu.
branile
je očekivao da će srpska vojska u
Austrougarske trupe prelaze Savu kod Beograda
borbenom sadejstvu sa saveznicima,
koji bi se probili dolinom Vardara, moći
da se održi, ili da se povuče bez većih
gubitaka.
Beograd se našao na pravcu glavnog
udara neprijatelja. Prvog dana napada,
6. oktobra 1915, na njega se sručilo oko
30.000 granata, uključujući i one kalibra
402 milimetra. U danonoćnim borbama
Beograd su, uz vojnike, branili starci,
72
odseče odstupnicu dolinom Vardara i
Ceru i Kolubari trebalo iskoristiti da se
žene i deca. Major Dragutin Gavrilović
tako pomogne u njihovom opkoljavanju.
jačanjem tog fronta zada brz završni
je, pred polazak u jedan od protivna-
Srbija je imala oko 300.000 uglavnom
udarac iscrpljenoj Austrougarskoj vojsci i
pada, svojim vojnicima održao čuveni
govor: „Vojnici, junaci! Vrhovna komanda
i Austrijanci su prisustvo starog kralja
Krivolaku, gde su odmenile srpske brani-
izbrisala je naš puk iz brojnog stanja...
Petra i regenta Aleksandra u prvim
oce. Kolebanja saveznika i neprijateljstvo
Naš puk je žrtvovan za čast otadžbine
borbenim redovima, gde su hrabrili
pronemački raspoloženog grčkog kralja
i Beograda. Vi nemate više da brinete za
svoje vojnike, sasvim pogrešno tumačili
Konstantina poništili su, međutim, sve
svoje živote, koji ne postoje, zato napred
pripremama za predaju. Srpska vlada je,
nade Srba. Čak i ove francuske snage
u slavu!” Polusrušenu srpsku prestonicu
međutim, 29. oktobra 1915, u prisustvu
povučene su 12. novembra ka Solunu.
neprijatelj je osvojio 9. oktobra 1915.
regenta, potvrdila odluku da se bori do
Ne znajući za ovo odustajanje, Srbi
godine.
kraja.
su 21. novembra 1915, poslednji put,
Sporo, uz velike gubitke, nemačke i aus-
Srpske snage u povlačenju jedva su se
bez uspeha pokušali da se probiju ka
trougarske trupe prodirale su u Srbiju.
probijale putevima zakrčenim rekama
Skoplju.
Bugari su napali 14. oktobra i već
izbeglica. Anri Barbi, francuski novinar i
Izgledalo je da je došao dan konačnog
pisac koji je pratio
poraza. Dezertiranje je poprimilo mas-
srpsku vojsku, opi-
ovne razmere. Ljudi su bacali oružje i
Povlačenje srpske vojske dolinom reke Morave
sivao je: „Vojska,
odstupajući
sa
Ostaci srpske vojske
starcima koji su
kukali, sa ženama
i decom koji su se
beznadežno tužili
19. oktobra izbili na Vardar. Kada su
i koji su stenjali pod teškim teretom
pali Skoplje i Kačanička klisura, 22. i
i hoteći da otrgnu što više iz razvali-
26. oktobra, vardarska komunikacija sa
na svojih ognjišta, terala je sve ispred
saveznicima bila je presečena. Nemci
sebe, a tu mešavinu povećavala je rika
uplašene stoke... Tada sam u očima
otvrdelih srpskih vojnika video suze –
pokušavali da se vrate kućama kroz
suze sažaljenja, nemoći, jarosti.” U prvoj
neprijateljske borbene redove. Vlada i
polovini novembra 1915. srpske snage,
Vrhovna komanda odlučili su, međutim,
opkoljene sa svih strana, prikupljale su
25. novembra da se vojska, kralj, regent,
se na Kosovu.
vlada i skupština, kao i svi civili koji su ih
Vojvoda Putnik i Nikola Pašić molili su
pratili, povuku preko Crne Gore i Albanije
saveznike da ojačaju Istočnu armiju u
ka jadranskoj obali, gde će ih prihvatiti
Solunu na bar 120.000–150.000 vojni-
saveznički brodovi. Posle mukotrpnog
ka i da brzo krenu u proboj ka severu.
povlačenja preko Crne Gore, srpska
Francuski general Saraj, njen koman-
vlada stigla je u Skadar već 28. novem-
dant, zaista je 3. novembra 1915. uputio
bra, a Vrhovna komanda 6. decembra
dve nepotpune divizije ka Strumici i
1915. godine.
73
Srbija je pobeđena, ali se nije predala. Da
Ona je na Božić, 7. januara 1916, pod
se i u operacijama 1915. borila do kraja,
komandom serdara Janka Vukotića, kod
pokazuje činjenica da su neprijateljske
Mojkovca nanela težak poraz nepri-
snage tada izgubile više od 92.000 ljudi.
jateljskim snagama. Vlada kralja Nikole
Kako bi nastavili borbu, Srbi su sada
Petrovića ipak je 16. januara 1916.
polazili u neizvesno izbeglištvo. Verovali
pristala na kapitulaciju.
su da će samo tako, u neizvesnim vremenima, ostati gospodari svoje sudbine i
Povlačenje srpske vojske preko Prokletija
sačuvati državni kontinuitet.
ulazili su u Skadar ponaosob, u malim
grupama, u zbijenim odeljenjima, kon-
Povlačenje
janici i pešaci izmešani; pokatkad je
Krajem novembra i tokom prve dve
pokoji odred zadržavao svoje vojničko
sedmice decembra 1915. crnogorskim
držanje, ali su mnogobrojni bili ljudi koji
planinama i albanskim gudurama ka
su bili bez oružja. Svi su izgledali krajnje
moru su se, po snegu i zimi, spuštale
iznureni, kao pravi živi leševi koračali su
kolone iznurenih srpskih vojnika i civila.
s mukom, mršavi, ispijeni, sumorni, crna
Bili su to oni koji su, uprkos porazu i
lica, ugašena pogleda. Njihovo tužno
propasti, odlučili da se ne predaju.
defilovanje nastavljalo se po čitave dane,
Tri srpske armije i trupe odbrane
pod kišom, po blatu. Nikakva žalba nije
Beograda kretale su se od Peći, preko
Ogist Bop, francuski poslanik na srp-
se čula sa usana ovih ljudi koji su toliko
Andrijevice i Podgorice, do Skadra, dok
skom dvoru koji se i sam povlačio
prepatili; kao da ih je nekakva zla kob
su se trupe Novih oblasti i Timočka
preko Crne Gore, ovako je opisivao
gonila, išli su ćuteći; samo bi po kašto
vojska povlačili od Đakovice preko Puke
srpske vojnike što su iz okolnih vrleti
progovorili hleba; to je bila jedina reč
za Skadar i Lješ i od Prizrena preko
pristizali u Skadar: „Iznureni vojnici
koju su imali snage izgovoriti.”
Debra za Elbasan. Uz glad, rane, bolest
i zimu, u Albaniji ih je dočekalo neprijateljstvo lokalnog stanovništva. Ljudi
Esad-paše Toptanija ipak su činili sve
što su mogli da im olakšaju kretanje.
U Crnoj Gori mogli su da računaju
na pomoć stanovništva, ali zaleđene
planinske vrleti nisu mogle da im obezbede ni utočište ni hranu. Crnogorska
vojska junački im je štitila desno krilo od
napada nadirućih austrougarskih trupa.
74
Kolona srpske vojske na putu od Peći ka Andrijevici
Vlada Aristida
Bacanje mrtvih u Plavu grobnicu
Brijana već se
27. novembra
1915. založila
za spasavanje
srpske vojske i
pomoć je ipak
stizala. Francuzi
i
Britanci
odlučili su da ih
evakuišu na Krf,
pa su se francuske trupe, bez dozvole grčkog kralja
stanju s Krfa su prevoženi na obližnje
Konstantina, iskrcale na to ostrvo i počele
ostrvce Vido da tu umru i budu bačeni
Pošto su sredinom decembra 1915. izbili
da ga pripremaju za dolazak Srba. Prva
u more. Srbi su to ostrvo nazvali Ostrvo
na albansku obalu, srpski vojnici i civili
ukrcavanja počela su u Medovi i Draču
smrti, a pesnik Milutin Bojić vode oko
brzo su shvatili da njihova golgota time
6. januara 1916, ali ponovo su usporena.
ostrva nazvao je Plavom grobnicom. Pod
nije okončana. Nisu videli ni savezničke
Kada su austrougarske trupe ušle u
vedrim nebom i šatorima koje su za njih
brodove, ni konake, ni hranu. Pomor
Skadar, zapretila je opasnost od zaro-
podigli francuski mornari, na neprekid-
od gladi i bolesti se nastavljao. Uprkos
bljavanja, pa su srpski nevoljnici morali
noj februarskoj kiši, u užasnim mukama,
molbama srpske vlade, Italijani su toliko
da krenu u nov marš ka Draču i Valoni,
ležale su hiljade ljudi. Tek kada budu
za neke dugačak preko 250
kilometara.Tek kada je, trudom
Francuza, evakuacija zaista
započela, regent Aleksandar
i Vrhovna komanda pristali
su da i sami budu prebačeni
na Krf 6. februara 1916. Na
Krf su stigli i srpska vlada i
skupština. Najveći broj srpskih
Srpski vojnik nakon prelaska preko Prokletija,
na ostrvu Vido, težak samo 27 kilograma
Nikola Pašić dočekuje regenta Aleksandra na Krfu
vojnika biće prevezen do 19.
februara 1916. godine.
stigli srpski i francuski lekari i najos-
oklevali da pomognu da su se probudile
Na Krfu se, tako, okupilo oko 135.000
novnija medicinska pomoć, stanje će biti
sumnje kako to čine zbog suparništva sa
srpskih vojnika, dok ih je u Bizertu,
nešto bolje. Na Ostrvu smrti umrlo je
Srbima u Dalmaciji. Ruski car zahtevao
u francuskom Tunisu, prebačeno oko
oko 5.400 ljudi, u Bizerti oko 1.000.
je da brodovi bez odlaganja prime Srbe.
12.000. Oni koji su bili u najgorem
Za to vreme srpski civili su iz Albanije
75
spojeni prvi i drugi poziv. Za Vladu
no otiskivali na otvoreno more i plovili
i Vrhovnu komandu bilo je posebno
sve do severne Afrike. Strepnja koja ih je
važno da se Srbi opet, kao značajna
obuzimala pri pomisli na nepredvidive
i samostalna snaga, uključe u akcije i
ćudi mora, njihove molitve Svetom Nikoli
izbore za svoje ratne ciljeve. Prve srp-
u strahu od neprijateljskih podmornica,
ske jedinice prevezene su
Ukrcavanje srpskih vojnika na francuski brod
morem na Solunski front
već u martu 1916, da bi
prebacivanje cele srpske
prevoženi u Francusku, Britaniju, Grčku,
vojske bilo okončano kra-
Švajcarsku i Italiju. Najviše njih primila
jem maja 1916. godine.
je Francuska. U školskoj 1917/1918.
Srbi su preuzeli centralni
u Francuskoj se školovao 1.151 srpski
deo fronta, od Kožufa do
srednjoškolac (od toga 306 devojčica),
Lerina, između francuskih i britanskih
sve je to opisano u pesmi Kreće se lađa
1.164 studenta (84 devojke) i još 31 na
jedinica. U avgustu 1916. tu se nala-
francuska, koju je tada napisao jedan
različitim studijskim tečajevima. U Velikoj
zilo 127.000 Francuza, 123.000 Srba,
od njihovih starešina, pukovnik Branislav
R. Milosavljević. Ona se, kao narodna
Britaniji školovalo se 450 srpskih đaka
pesma, peva i danas.
i studenata. Proterana na daleko sre-
I susreti s Francuzima, francuskim koloni-
dozemno ostrvo, zbijena na Krfu, Srbija
jalnim trupama, Britancima, Italijanima,
je u ovu decu polagala sve svoje nade.
Rusima, Grcima bili su za njih potpuno
Oporavljene pešadijske jedinice srpske vojske na maršu
iz logora na Krfu do ukrcnih luka na putu za Solun
se s Francuzima najlakše sporazumevali
119.000 Britanaca, jedna italijanska
i najviše družili. U Solun, lučki grad pun
divizija, jedna ruska brigada i dva puka
iskušenja, retko su silazili. Za to nisu imali
grčkih dobrovoljaca. Naspram njih su, u
ni volje ni para. Cela njihova izbeglička
rovovima duž fronta, koji se protezao
država i njihova vojska živele su od
srpsko-grčkom granicom iz 1913–1914,
francuskih i britanskih kredita. Vojvoda
Strani diplomati, koji su pratili Srbe u
stajali bugarski i nemački vojnici (osam
Stepa Stepanović, komandant Druge
povlačenju i na Krfu, već krajem feb-
bugarskih i jedna nemačka divizija).
armije, nikada nije sišao u Solun. Živeo
ruara 1916. javljali su da se srpska
Srpski vojnici bili su ubedljivom većinom
je sa svojim vojnicima na položajima, u
vojska oporavlja neočekivanom brzinom.
seljaci, domaćini i mladići za koje su nji-
dometu bugarskih topova. Arčibald Rajs
Snabdeveni francuskom opremom i
hove porodice, sela i varoši bili ceo svet.
je zabeležio da ga je Stepanović, kada
naoružanjem, srpski vojnici opet su bili
Rat ih je naterao da prvi put u životu
su se prvi put sreli, ponudio jabukama,
podeljeni na tri armije, pri čemu su
napuste svoj kraj. Sada su se francuskim
kao posebnom dragocenošću, i da mu
brodovima, bolesni, na ivici snage, nevolj-
je regent Aleksandar kasnije objasnio
1916. i 1917: Obnova
Solunski front
76
novo iskustvo. Ostalo je zabeleženo da su
Toplički ustanak
kako vojvoda takvu počast ne ukazuje
armije, pod komandom Živojina Mišića
svakome.
i Stepe Stepanovića. Petar Bojović je još
Ledi Izabela Haton, pripadnica Bolnice
u decembru 1915. zamenio bolesnog
Za to vreme, u iznurenoj i razorenoj
škotskih žena koja je na Solunskom
Radomira Putnika na mestu načelnika
Srbiji, pod okupacijom Austrougarske
frontu pod francuskom komandom
Vrhovne komande.
i Bugarske, uz kontrolu Nemačke nad
lečila uglavnom Srbe, pisala je o tome
Na Solunskom frontu se u naredne skoro
glavnim komunikacijama i rudnim bogat-
kako su oni mimikom uspevali da
dve godine borbene linije neće bitnije
stvima, izbio je jedini oružani ustanak
Škotlanđankama ispričaju cele priče o
pomerati. Tako će ostati uprkos jednoj
protiv okupatora u istoriji Prvog svet-
svojim selima, porodicama, o stradanju
ofanzivi saveznika u aprilu i maju 1917,
skog rata. U bugarskoj okupacionoj zoni
kroz Albaniju. Primetila je da su, pod
u kojoj će srpskoj vojsci pripasti ključna
sprovođene su likvidacije, interniranje
bolovima, najčešće zazivali svoje majke
uloga, obaranju kralja Konstantina, opre-
i bezobzirna bugarizacija, ali je povod
i da su, kada bi se oporavili, voleli da
deljivanju Grčke za Antantu i dolasku
za opštu pobunu bila regrutacija Srba
većeg broja grčkih vojnika na Solunski
u bugarsku vojsku. U leto i jesen 1916.
front. Srpska Vrhovna komanda, željna
bilo je sukoba u Šumadiji i Mačvi, tokom
povratka u otadžbinu, neće prestajati
zime okupatorske snage morale su da
da od saveznika zahteva da se što pre
vode prave bitke s naoružanim srpskim
krene u proboj Solunskog fronta. Sve do
pobunjeničkim četama, ali opšti oružani
pevaju i igraju.
konačne ofanzive i pobede u septembru
ustanak izbio je u februaru 1917. godine
Dvomesečne borbe na Solunskom fron-
1918, međutim, tu će biti vođen samo
tu počele su bugarskim napadom 17.
mukotrpan rovovski rat manjim jedini-
avgusta 1916. godine. Najteže bitke,
cama.
prsa u prsa, vođene su na Kajmakčalanu,
U borbama tokom 1917. godine srpska
na vrhu planine Nidže visokom 2.521
vojska izgubila je 156 oficira i 4.075
metar. Tu je Drinska divizija izgubila
podoficira i vojnika. No te godine njeni
3.320 ljudi, a ukupna srpska vojska
redovi popunjeni su sa oko 12.600
na području Toplice, Južne Morave,
4.643 vojnika. Pošto su, oslobođenjem
dobrovoljaca pristiglih iz Rusije razdirane
Kopaonika i Kosova. Komitska vojska sa
Bitolja, srpske trupe zakoračile na teri-
revolucijom, bivših vojnika Austrougarske,
12.762 pešaka i 364 konjanika tada je
toriju Srbije, front se stabilizovao sev-
i oko 4.000 dobrovoljaca iz Amerike. Oni
kontrolisala slobodnu teritoriju sa oko
erno od tog grada. U ovim borbama
su ubedljivom većinom bili Srbi, pri čemu
milion stanovnika. Udružene bugarske
Srbi su imali 28.000 ranjenih i pogi-
je među njima bilo i Hrvata i Slovenaca.
i austrougarske snage, kao i albanski
nulih boraca, dok su Bugari i Nemci
Srbija nije odustajala od svojih jugoslov-
dobrovoljci, zvanično su ugušili pobunu u
imali 68.000 izbačenih iz stroja i oko
enskih ratnih ciljeva, što je potvrdila
martu 1917, pri čemu je bugarska vojs-
7.700 zarobljenih. Francuzi su imali
Krfskom deklaracijom jula 1917. godine.
ka počinila jezive zločine nad civilima,
Srpski vojnici u rovovima kod Moglena
Posledice Bugarskih zverstava u okolini Toplice
blizu 8.000, a Rusi oko 1.500 poginulih
naročito u Surdulici. Prema nepotpunim
i ranjenih. Zbog ovakvih gubitaka, srp-
podacima, računa se da je tada ubijeno
ska vojska preustrojena je u samo dve
oko 20.000 muškaraca, žena i dece.
77
Ključne vođe ustanka, međutim, nisu
na teško pristupačnom planinskom delu
komandom generala Petra Bojovića, a
uhvaćene i njihove jedinice su nastavile
koji je držala srpska vojska. Bez saglas-
potom da im bokove pokrivaju i da za
da se bore. Kosta Vojnović ubijen je tek
nosti sumnjičavih Britanaca, francuska
njima nastupaju francuske i britansko-
u decembru 1917, a Kosta Pećanac
vlada dala je dozvolu za sprovođenje
grčke snage.
nikada nije uhvaćen.
priprema za konačnu ofanzivu.
Ona je planirana za 15. septem-
Povratak srpske vojske sa Solunskog fronta
bar 1918, a britanska saglasnost
1918. Oslobođenje
i ujedinjenje
stići će samo šest dana pred
njen početak.
Pred početak proboja savezn-
Proboj Solunskog fronta
ici su imali prednost nad protivnicima, ne toliko u ljudstvu
Moral bugarskih i nemačkih vojnika
koliko u borbenoj spremnosti
na Solunskom frontu bio je poljuljan
i naoružanju. Imali su oko
neuspehom velike nemačke ofanzive
628.000 ljudi, ne računajući italijan-
Posle artiljerijske pripreme, započete
ske snage koje su držale deo fronta
ujutro 14. septembra 1918. iz 550
u Albaniji. Francuza je bilo 180.000,
oruđa, po žestini neviđene na balkan-
Srba 150.000, Grka 135.000, Britanaca
skom ratištu, 15. septembra 1918. u
120.000, Italijana 42.000 i 1.000 vojni-
7.30 časova ujutru počeo je proboj
ka Esad-paše Toptanija. Nasuprot njima
Solunskog fronta. Francuska 122. divizija
stajalo je 626.000 bugarskih i nemačkih
je, posle osmočasovne borbe prsa u
započete na Zapadnom frontu u martu
vojnika, od kojih je Nemaca bilo oko
prsa, zauzela Dobro Polje, ali ne i Sokol,
1918, pristizanjem američkih vojnika i
30.000. Austrougarske jedinice držale
dok je 17. divizija posle početnog nap-
početkom savezničke protivofanzive u
su front prema Italijanima u Albaniji i
redovanja bila vraćena na prvobitne
julu 1918. godine. Bugarska je, nezado-
nisu imale značaja za nastupajuće ratne
položaje. Šumadijska divizija zauzela je
voljna odnosom saveznika prema njen-
operacije.
Veternik i jedina do kraja izvršila svoj
im teritorijalnim zahtevima, prolazila
Da bi ojačao srpsku Drugu armiju pod
dnevni borbeni zadatak. Zatim je pošla
kroz ozbiljnu političku krizu.
komandom vojvode Stepe Stepanovića,
u pomoć 17. diviziji. Vojvoda Stepa je
Do juna 1918. na mestu komandanta
kojoj je dat glavni zadatak proboja fron-
zatim, umesto ovih divizija, u prve redove
Istočne vojske nalazio se Sarajev nasled-
ta, D’Epere joj je pridodao dve francuske
poslao odmorne divizije, Jugoslovensku i
nik, general Gijom. Tada je na taj položaj
divizije, 122. i 17. kolonijalnu. Zajedno sa
Timočku, koje su nastavile prodor prema
postavljen borbeni general Franše
Šumadijskom divizijom, one su zauzele
severu i istoku. Kada je 122. divizija uz
d’Epere. U isto vreme načelnik srpske
položaje na glavnom pravcu proboja,
srpsku pomoć oko jedanaest uveče ipak
Vrhovne komande postao je Živojin
linijom Sokol – Dobro polje – Kravica
zauzela Sokol, na tom delu fronta u
Mišić. D’Epere je prihvatio Mišićev plan
– Veternik. Čim se probiju, trebalo je da
prve borbene linije izašla je Prva armija
iznenadnog proboja Solunskog fronta
im se pridruži srpska Prva armija pod
sa Drinskom, Dunavskom i Moravskom
Povratak s bojišta trećepozivaca sedmoga puka
sa svojim starešinama
78
divizijom, da bi, već drugog dana ofan-
mogli da se mere sa Srbima, koji su sada
nadirala ka severu, dok se Druga armija
zive, u gonjenju neprijatelja sustigla
jurili ka svojim kućama i porodicama.
okrenula ka zapadu i probijala ka Drini
Drugu armiju. Solunski front bio je
„Samo su francuski konjanici mogli, i
sledeći trupe generala Tranijea, koje su
probijen.
to s mukom, da prednjače u brzini sa
oslobodile Skoplje i Kosovsku Mitrovicu.
U tek oslobođenom Vranju ledi Izabel
Zarobljeni bugarski vojnici kod Kumanova
Oslobođenje
Haton zatekla je u bolnici Drinske
divizije izmešane na podu ranjene Srbe,
Kada je Druga armija 21. septembra
Francuze, Engleze i Italijane. „Operaciona
1918. izbila na Vardar, presečena je glav-
sala izgledala je užasno. Po podu je
na neprijateljska komunikacija, dok su
srpskim pešacima”, zapisao je francuski
tekla krv, a kofe, napunjene odsečenim
nemačka 11. armija i bugarska 1. armija
pukovnik Ferdinand Ž. Dega.
rukama i nogama, pokrivene mušicama,
bile razdvojene brešom od oko 50 kilo-
Bugarska je kapitulirala 29. septembra
stajale su oko ’hirurškog’ stola. Hirurzi
metara. Posle neuspeha britansko-grčkih
1918, a zatim se s prestola povukao
zasukanih rukava i zaštićeni keceljama
njen car Ferdinand. Bio je to
preko uniformi operisali su bez anest-
prvi saveznik Centralnih sila
ezije, dok su ranjenici slabim glasom
koji je izbačen iz rata. Štaviše,
lelekali.”
sada je pretila opasnost ne
U trodnevnoj bici za Niš, započetoj
samo odsecanja Osmanskog
10. oktobra 1918, Prva armija, sasvim
carstva od njih
Srpska konjica u vreme ofanzive u jesen 1918.
nego i direktnog
Defile pobednika u centru Beograda
napada
snaga kod Dojrana 18–19. septembra
na Austrougarsku s juga.
i oklevanja saveznika da krenu na ceo
Hindenburg i Ludendorf,
front, što je izlagalo bokove srpskih
glavnokomandujući
armija koje su daleko isprednjačile, 25.
nemačke vojske, zatražili
septembra 1918. saveznici su krenuli u
su od svoje vlade da
napad na celom frontu, od Dojrana do
započne mirovne prego-
Ohrida.
vore. Vilhelm II napisao je
U borbenoj motivaciji saveznici nisu
bugarskom caru Ferdinandu: „62.000
izloženih bokova jer je 180 kilomet-
Srba odlučilo je ishod rata. Sramota!”
ara isprednjačila ispred saveznika, do
Nemačka i Austrougarska pokušavale
nogu je potukla nemačku 11. armiju.
su da, uz pomoć četiri nove nemačke
Oslobođenjem Niša prekinuta je komu-
divizije, povučene iz Francuske i Rusije,
nikacija Nemačke i Austrougarske sa
uspostave i učvrste front u južnoj Srbiji.
Osmanskim carstvom, koje će, posle
Trpele su, međutim, uzastopne poraze
poraza na Bliskom istoku, kapitulirati 30.
od Prve armije, koja je, izbivši u prvi plan,
oktobra 1918. godine.
Karikatura iz 1918.
79
Konačno, 1. novembra 1918, 45 dana
prestala. U sukobu između srpske vlade
im porodice uništene, a kuće spaljene.
od početka solunske ofanzive, Prva arm-
i Jugoslovenskog odbora, koji je zahtevao
Ratni invalidi prosili su ispred crkava
ija, sada već vojvode
i po trgovima, zajedno s bogaljima
Petra Bojovića, oslo-
iz balkanskih ratova. Milunka Savić
bodila je Beograd.
zaradiće penziju čisteći, više od 20 godi-
Srpske armije su 3.
na, prostorije jedne beogradske banke.
novembra
1918.
O godišnjicama, oni će stavljati na grudi
prešle Drinu, Savu i
svoje ordenje i dolaziti na prestonička
Dunav i, goneći nepri-
okupljanja, gde će ih novinari neumorno
jatelja, stupile na tle
slikati i intervjuisati.
Austrougarske. Kada
U proboju Solunskog fronta i oslobođenju
se rat bude završio,
Srbije poginula su 9.303 srpska vojnika.
11. novembra 1918,
No došlo je vreme i da se svedu ukupni
srpske snage nalaziće
gubici Srbije u Prvom svetskom ratu. Taj
se uveliko na neprijateljskoj teritoriji.
da ga Pašić prizna kao ravnopravnog
broj iznosio je skoro 1.248.000 ljudi, oko
U međuvremenu, Antanta je konačno
partnera, iako nije imao ni približnog
27% stanovnika Srbije 1914. godine.
izgubila nadu da će uspeti da Dvojnu
udela u borbama kao Srbija, i da
Po procentu stradalih u ukupnom broju
se buduća jugosloven-
populacije, Srbija je podnela ubedljivo
ska država federalizuje,
najveće žrtve od svih zemalja učesnica
čime bi se Srbi ponovo
u Prvom svetskom ratu.
našli politički izdeljeni,
Britanija i Francuska
Docent dr Miloš Ković
stale
Odeljenje za istoriju
Filozofski fakultet
Univerzitet u Beogradu
su
na
stranu
Jugoslovenskog odbora.
Ipak, ujedinjenje Južnih
Slovena u Kraljevinu
Srba, Hrvata i Slovenaca,
centralizovanu i jedinstvenu državu kakva je
zahtevana još Krfskom
deklaracijom, svečano je
objavljeno u Beogradu 1.
decembra 1918. godine.
Ratnici su se vraćali u
80
monarhiju odvoji od Nemačke, pa su
svoja uboga, razorena sela, varoši i gra-
protivljenja stvaranju Jugoslavije sasvim
dove. Mnogi su po povratku otkrili da su
1914
1914.
„Mobilizacija
nijepas
rat.
pod les
sadašnjim
okolnostima
“ La mobilisation
n’est
laNaprotiv,
guerre. Dans
circonstances
présentes,
ona se javlja
kao najbolji
način
da se časno
obezbedi
mir.”
elle apparaît,
au contraire,
comme
le meilleur
moyen
d’assurer
la paix
Rejmon
POENKARE.
Predsednik
republike.
2. 8. 1914.
dans l’honneur.”
Raymond
POINCARÉ.
Président
de la République.
02/08/1914.
„Smatram
da su ovo
događaji,
četrdeset
“Je pense que
ces évènements
sontsrećni
fort heureux,
il yočekujem
a quaranteihans
que je les attends.
se elle
obnavlja,
i po pas
mom
ona
La Francegodina.
se refait,Francuska
et selon moi,
ne pouvait
se mišljenju
refaire autrement
que
se može
obnoviti
samo
kroz rat kojiÉvêque.
će je pročistiti.”
Le Matin. 16/08/1914.
par la guerre qui
la purifie.”
Alfred
BAUDRILLART.
Alfred BODRIJAR. Biskup. Le Maten. 16. 8. 1914.
Ovo smo mi, mali francuski vojnici pod užarenim suncem, s
nogama u žitnim poljima, u mislima na poljima časti, zgrčenog
stomaka, usrani od straha.
Ipak, imali smo vere. Nismo stigli ni do vrata Banjola a Berlin nam je
već pao u ruke. Bila je to prilika da se revanširamo za sedamdesete,
pošto su nesnosni Tevtonci ponovo počeli sa svojim glupostima.
Ali ovog puta bili smo spremni, nateraćemo ih da pojedu svoje šlemove od kuvane kože sa šiljkom na vrhu.
1
3
I kadar
II kadar
Deca su mnogo volela da gledaju paradu junaka sa orkestrom na
čelu. To je bio veoma loš primer za njih, ali otkako su im društvo i crkva
napunili glavu lažima, klinci su bili spremni da pođu s nama na klanje,
samo ako bi im se to dozvolilo.
III kadar
Stručnjaci iz štabova su nam govorili da će Nemci poštovati neutralnost Belgije... A onda su oni zauzeli malu, neutralnu i hrabru
Belgiju! Civili su bežali od rata, a ja bih im se vrlo rado priključio.
Trebalo je da se Prusi smeste u njihove kuće, jedu njihov džem, zauzmu
krevete i piju vodu iz bunara. Ipak, mi smo išli tačno u suprotnom smeru
od tih nesrećnih Belgijanaca, kao privučeni nevoljama.
42
Bilo mi je drago što smo uništili mnogo skupe opreme, jer sam poznavao
ljude koji nisu imali čak ni šerpu!
U selima uništenim prisilnim marševima najzad smo ugledali Nemce.
To je bio prvi put da smo mogli pažljivije da osmotrimo neprijatelja.
Nisu ličili na lupeže... Zapravo, ličili su na nas.
To su bili zatvorenici, i tada bih dao sve da sam mogao da budem
na njihovom mestu. Za njih je rat bio završen.
Na kraju dana sreli smo konjicu koja je pratila kretanje nemačke izvidnice. Imali su
prljava pijačna kolica na koja su pričvrstili oružje kako bi zaustavili Nemce ako naiđu
na njih. Nismo sumnjali ni trenutka da će ih zaustaviti.
3
5
I kadar
II kadar
Trebalo je ranije misliti na neizbežne nesreće. Ja jesam mislio o tome, ali
nisam bio ništa bolji od drugih! Ipak, kako sam mogao sâm da upozorim
ceo svet ? Da li bi mi dopustili da govorim? Da li bi obratili pažnju na reči
jednog metalostrugara iz ulice Panojo? Ne!
III kadar
Sada stvarno počinje XX vek, s punim ratnim zanosom i bez
ikakvog predosećaja šta će se iz svega izroditi. Ali ja sam ga
imao napretek. Video sam sebe mrtvog, smeštenog protiv svoje
volje među budale, s hiljadama, milionima drugih leševa, i tome
se nisam nimalo radovao.
Ostali mučenici na peronu Istočne železničke stanice bili su dobro pijani od zasluženog piva kojim su ih počastili na Aleksanderplacu.
Samo su još majke bile svesne da u naručju stežu buduće siročiće nacije, a vagoni za stoku (8 konja – 40 ljudi)u njihovim
očima bili su samo mrtvački sanduci na šinama, zakačeni jedni za druge, na putu ka vojnim grobljima.
4
6
I kadar
II kadar
III kadar
Ni Nemci, „izabrani da civilizuju svet i misionari ljudskog napretka”, kako je govorio njihov kajzer, nisu videli
dalje od nišana na svojim puškama… Osim nekoliko onih koji nisu slušali, naravno.
Elegantni bečki igrači valcera, sinovi iz dobrih kuća, obrazovane aristokrate i pesnici već su sekli
sabljama grudi srpskih žena zbog ubistva prestolonaslednika. Mašinerija je već bila pokrenuta:
saveznička igranka! Evropa će radosno uploviti u užas u prvim danima avgusta.
Ljubazni berlinski pekar već vidi sebe kako na Jelisejskim poljima umače pecivo u kafu s mlekom
posmatrajući mlade Parižanke, tako sveže i lepe… Mašti na volju!
57
Nedostajalo je još samo ljudsko meso da zadovolji
nezajažljiv apetit naših gospodara!
Trebalo je nahraniti ljude, koji će uskoro umreti, toplim i smrdljivim
životinjskim iznutricama!
Trebala su im žrtvena jagnjad, pa su od nas
napravili ovce za klanje!
86
Čak i bez kompasa ili strateške mape, posle nekog vremena uvideli
smo da više ne idemo u dobrom smeru. „Ponavlja se 1870.”, govorili su
stariji. Bilo je to povlačenje.
Bio sam usamljen. Pogrešio sam što sam se udaljio od čopora, ali to je bila moja
karakterna osobina. Nisam imao želju za dobrovoljnim kolektivnim žrtvovanjem.
Glupo je da je sada razvijam. Metak ispaljen iz čeljusti
mauzera u rukama prljavog, revnosnog nemačkog gada
mogao je da vas obori u seno i da, dok sekundu ranije
drhtite od straha, od vas nepotrebno napravi mrtvaca.
Nisam imao osećaj da će moja neodgovornost loše poći po mene i u toj suncem
okupanoj klanici počela je da mi se vrzma po glavi misao da se vratim kući.
Bio bih dobar mrtvac, iščezao u opštem metežu. Neka vrsta anonimnog
truleža, samo još jedan nestali. Ko bi se brinuo za jednog metalostrugara iz Biskorna, iz ulice Panojo u 20. pariskom arondismanu?
Nakon svega padam u potpunu ravnodušnost.
79
Dan je bio topao i ubilački. Mogli smo ostati tu, ali
trebalo je da nas obaveste o prisustvu pruskih
vojnika u šumici ispod pašnjaka na kome smo bili.
Jedva smo ih primetili. Položaj im je
bio bolji od našeg.
Ništa nije moglo da spreči ono što je usledilo. Trebalo je
reći: „Loše će se završiti!” Ali nije bilo prilike za razgovor.
Bilo je prekasno. Bilo je suvišno postavljati pitanja: nismo
imali kad da razmišljamo.
8
10
S livenim kotlićima za jelo i čitavom gvožđurijom koju
smo odgovorno vucarali ličili smo na sajam otpada.
Dodajte tome činije, kante, lonce i lopate, i bez sumnje
možemo reći da nismo bili neprimetni u selu, naročito
odeveni u cirkuske kostime, predstavljali smo fantastičnu metu.
Bila je glupa ideja poručničića da nas
postavi među lucerke, usred jebene
livade, bez ikakve zaštite sem maslačaka, nasuprot kuršumima koje su nam
Švabe spremale kako bi nas što lepše
nafilovale.
U trenutku tog debilnog napada hteo sam da propadnem u zemlju. Međutim,
vratio sam prisebnost i repetirao pušku o stomak.
Nije trebalo dugo da poručničić u prvom redu ispadne klovn. I danas se pitam
da li je trebalo da ga sledimo?
911
Artiljerci, iza svojih divnih malih topova kalibra 75, ubijali su, opijeni mirisom baruta i melodičnim
zvukom đuladi. Možda im je to davalo neku vrstu spokojnosti uma, da budu nekoliko kilometara
udaljeni od tela raskomadanih njihovim granatama, ko će ga znati?
Ponovo je zavladao mir... Čuli su se samo bolni krici
umirućih. Tokom napada, pod kišom granata, odvojio sam
se kako bih se pravio mrtav u šumi. Drhtao sam kad sam
shvatio da mi jedan Prus drema na ramenu.
Da li je uradio isto što i ja? Da li je želeo pre svega da spase glavu, da
pobegne iz te klanice koja ga se ne tiče? Zbog te mogućnosti postao mi
je i simpatičan, ali nisam bio siguran ni u šta.
10
12
Zatim se pojavio neko sa šiljkom na šlemu, ali nije obratio pažnju na nas. Nije
mi trebalo mnogo da shvatim zašto je lutao tuda, daleko od ostalih.
Došao je da kenja na svetom francuskom tlu, najstarijoj ćerci Crkve.
Ne znam da li je uspeo u
potpunosti da se isprazni, ali znam sigurno da
nije imao vremena da se
obriše!
Konjica mu je probola prsa. Evo ga sada olakšanog! Kraj rata…
Kraj neizvesnosti, dan na selu na obali Marne, birtije… čamčić na
reci.
11
13
Nikad više nisam video ružičaste guzove tog
usranka sa šiljkom. Ostavio sam svog Prusa
u njegovim pobedničkim snovima i otišao.
Plećati konjanici sa šlemovima pridružili su se kolegama na svojim
iscrpljenim peršeronima koji su zaudarali na lešine.
Upregli su ih nabusiti plaćenici spremni za klanje. Konji su me oduvek plašili.
Daleko više sam voleo bicikl.
Ne možemo da znamo da li je to što je padalo po tintarama tih konjanika bilo od krupa ili od šnajdera. U svakom
slučaju, bio je to veličanstven posao za artiljerca!
12
14
Nestao je onaj fantastični zanos! Malo konja i ljudi se vratilo zadovoljno danom provedenim na selu.
Konji, ta stoka koja je glupo prihvatila da nosi na svojim leđima
opasne životinje, imali su svoju odgovornost u tom sranju,
rekoh u sebi... sad sam već počeo da bulaznim!
Afrički pešadinac izgubljen među
„domaćim” strelcima, koji nisu došli
od Ganjija i koje još nismo smeli da
zovemo Marokancima, obaveštavao
me je o položaju mog puka.
13
15
Ne videvši nijedno poznato lice i ne upoznavši nikog novog, pridružio sam se
trupi. Činilo se da se Nemci povlače. Trebalo je da ih pritisnemo ne gubeći vreme.
Na terenu je bilo amatera, poput nas, i profesionalaca, poput
„Britanaca”, koje nije bilo briga za našu staru opremu i grimizne
pantalone. Treba reći da smo imali kape, uz potpuno otrcano vašarsko odelo, ali bile su apsolutno pogodne za nemačke projektile.
Belgijanci su gacali. Otvorili su brane kako bi potopili
osvajače i, s nogama u vodi, vojnici i njihov kralj čvrsto su
se držali za poslednji komadić zemlje, dok su Nemci marširali
paradnim korakom na Gran plasu u Briselu.
14
16
Stigla je jesen. Topovi su se malo umirili zbog nedostatka municije na obe strane,
propuštena je prilika za prekid svega. Napravili smo lomaču i, dok su anonimni
poginuli vojnici odlazili u dimu, počeli smo da zauzimamo položaj. Nemci su se
povukli da bi se bolje sakrili, bez sumnje s namerom da se vrate i nauče nas da
pravimo kiseli kupus.
Englezi su bili zadovoljni promenom položaja. „Bog je moje pravo”
protiv „Bog je s nama”... Ovo će se sigurno loše završiti! Ali ko bi
mogao biti taj Gospod Bog? Još jedan od lažnih prijatelja koji
koristi situaciju!
„Svako za sebe, a Bog protiv svih”: to je prava magična formula za dečicu!
Bitno pitanje koje je dosta mučilo žabare, naravno, jeste da li Škoti
koji hrabro idu u smrt nose gaće ili im jaja slobodno kloparaju poput
kastanjeta pod „suknjama”.
15
17
Upravo sam učestvovao u bici na Marni. Uopšte nisam razumeo tu vešto smišljenu
strategiju, što znači da mi ništa nisu objasnili. Nisam, dakle, znao da sam se vratio
kao pobednik i s nogama u govnima umarširao u francusku istoriju.
Iskopali smo prve rovove. Vreme malih olovnih vojnika u redu po četiri, osam ili
šesnaest bilo je završeno. Postali smo radnici na zemljanim radovima zaduženi za
savesno kopanje zajedničkih jama.
Shvatili smo da smo već dugo tu, na dnu sopstvenih grobova. Nemci nisu odlučili da
se vrate kućama i bili su dosta daleko od Berlina. Za Božić, primirje se pretvorilo u
druženje, naročito između Engleza i Nemaca. To je ostavilo dobar utisak. Nekoliko
sati razmene cigareta i bombona pre nego što se svako vrati u svoju rupu kako bi
nastavio sa ubijanjem.
Razumeo sam samo da smo došli u rat.
16
18
ŽAN PJER VERNE
U Nemačkoj
Tada niko nije pretpostavio da će ova
Dakle, 1914. godine ova Evropa, jedna
obična vest dovesti do, skoro jednoglas-
vrsta civilizacijskog svetionika, kojoj
nog, prepuštanja najvećih naroda sa
niko nije osporavao univerzalni značaj,
Zapada čudesima ratne avanture.
očigledno nije imala čega da se boji...
Ko je mogao pomisliti da će se, kad čuje
izuzev sebe same.
tu vest, blistava evropska civilizacija već
U Francuskoj su na izborima upra-
sutradan saviti pod teretom nacionalnog
vo pobedili levičari. Kampanjom je
antagonizma i podleći nemilosrdnim
dominirao nedavni kontroverzni zakon
Danas je 28. jun 1914. godine.
Blistavo sunce sija nad Parizom i na
hipodromu Lonšam predsednik republike Rejmon Poenkare prisustvuje popodnevnim trkama.
Tu ga je funkcioner Ke d’Orseja upravo diskretno obavestio da je prestolonaslednik Franc Ferdinand, naslednik
Austrougarske monarhije, ubijen, kao
i njegova žena, u malom bosanskom
Nemačka patriotska razglednica
gradu Sarajevu.
koji vojnu službu produžava na tri
mehanizmima vojnih saveza?
Saveznici hrle u pobedu
besne
godine, ali i projekat uvođenja poreza na
militarističke impulse i lude buduće
prihode, kao i odbrana svetovne države.
Ko
je
mogao
predosetiti
dane, progresivno ispunjene sve većom
U Francuskoj
osudom javnosti?
Ko bi se usudio da sumnja u diplomate?
Zar nemaju dovoljno zdravog razuma da ubede predsednike država da
ignorišu pritisak svojih generala zaslepljenih planovima?
Naravno, svi ovi oficiri već godinama
spremaju konačni obračun. Ali velika
odgovornost za objavljivanje rata nije
na njima.
5
DO SKOROG VIĐENJA! Primorani smo da se na neko vreme oprostimo od svojih čitalaca i pretplatnika.
ŽIL BLAS Zna se, to su omladinske novine, a čitava omladina od danas ima samo jedan zadatak. Takođe,
bićemo sprečeni da redovno izlazimo: naš direktor je pod zastavama i svi naši saradnici iz redakcije,
uprave i štamparije pridružili su se ili ili će se pridružiti svom korpusu. Kad prilike budu to dozvolile, ŽIL
BLAS će ponovo pokazati svoje najradosnije lice. DO SKOROG VIĐENJA!
U rovu
apetite. Ovo je ponekad prouzrokovalo
napetost, čak i potpirivalo ratne glasine,
ali krize su se ipak uvek prevazilazile
diplomatskim rešenjem.
Istina je da već trideset godina trka
u naoružanju i kadrovima, kao neka
suptilna ali opasna igra, tera Francusku
i Nemačku da razvijaju vojna sredstva
Međutim, 19. juna ova nova skupština
bar jednaka sredstvima mogućeg nepri-
izglasala je pozajmicu od 800 mil-
jatelja.
iona franaka namenjenih naoružanju.
Tačno je da brzi razvoj moćne nemačke
S druge strane Rajne engleska eskadra
ratne mornarice zabrinjava, iritira i žesti
došla je u prijateljsku posetu nemačkoj
Veliku Britaniju, koja želi da bude gosp-
mornarici u velikoj vojnoj luci Kil. Treba
odarica mora i ne može da podnese
znati da su tri suverena – Engleske,
konkurenciju.
izbeći da Bugarska ne postane drugi
Nemačke i Rusije – rođaci. Oni su poto-
Tačno je da su na granici istočne Evrope
veliki gubitnik, njene teritorijalne preten-
mci pokojne kraljice Viktorije. Ruski car
balkanske zemlje vodile dva rata koja su
zije su suzbile Grčka i Srbija.
Nikolaj II i engleski kralj Džordž V su
rezultirala povlačenjem turskog osvajača
Takođe je tačno da se već desetak
rođaci, a u srodstvu su i s nemačkim
sa osvojenih teritorija. Kad su evropske
godina milioni Evropljana priključuju
carem Vilhelmom II.
pacifističkim tezama moćne radničke
I tako je ta Evropa iz 1914. radikalno
Internacionale i imaju poverenje u soci-
podeljena na dve antagonističke grupe.
jalizam s ciljem da se sačuva mir.
S jedne strane Trojni savez, koji čine
U Francuskoj, Žan Žores, socijalistički
Nemačka, Austrougarska i Italija, a s
poslanik, istinski „glas naroda”, idejni je
druge sile Antante: Francuska, Rusija i
vođa ove internacionale. Čak i ako čovek
Engleska.
prepozna potrebu i obavezu za odbranu
pobuđuje
zemlje kako bi se sačuvala nacionalna
suparništvo, otkriva različite interese,
nezavisnost, on nosi velike nade prole-
podstiče tržišnu konkurentnost, ohrabru-
tarijata i Generalne konfederacije rada.
je nacionalni ponos, povećava kolonijalne
Zaratiti generalnim štrajkom, zašto ne
Naravno,
ova
situacija
i pobunom, i eto radničkoj klasi, bez
obzira na to da li je reč o nemačkoj ili
francuskoj, čudesnog leka koji se sada
Socijalni rat Najpre nacionalna odbrana!
Oni su ubili Žorea! Mi nećemo ubiti Francusku!
Živeo Žore! Hrabro! Država u opasnosti!
6
diplomate aktivno učestvovale u dva
može suprotstaviti buržoaziji, trgovcima
mirovna sporazuma kojim su utvrđene
topovima i svim pristalicama rata.
nove granice na tom području, nisu mogli
Dakle, nema razloga za brigu.
I vreli julski dani nižu se jedan za
drugim. U Beču je završena diskretna
sahrana prinčevskog para i krivci su
uhapšeni. U Nemačkoj Kajzer, pre nego
što će otići na krstarenje, jasno i glasno
objavljuje svoju bezuslovnu vernost starom caru Francu Jozefu, koji će proslaviti
svoj 84. rođendan.
Dakle, nije se moglo predvideti pogoršanje
odnosa između Austrougarske i male
Kraljevine Srbije. Atentat je samo udaljeni
šum. Ali u senci neki uživaju da stave na
kocku sudbinu miliona ljudi.
Francuska pešadija
Austrija 23. jula grubo postavlja
ponižavajući ultimatum Srbiji. Evropske
njem rata Srbiji.Valcer mobilizacije može
protiv okupatora. Razbijene su iluzije
diplomate nastoje da reaguju, ali ratnički
da počne. Nek zvone zvona, nek se
radničke Internacionale i čudo njenih
ekseri su već duboko zabodeni u drveni
oglase doboši, počelo je... ali uz čvrsto
pacifističkih delovanja.
krst na kom će biti razapet čitav svet.
ubeđenje da će to trajati samo preko
Drugog dana avgusta, u vreme žetve
Ruski car, koji je upravo primio u
leta.
zvaničnu posetu francuskog predsed-
Od 30. jula, uz oduševljenje jednih,
nika Poenkarea, objavljuje 25. jula da
prokletsvo drugih i disciplinu većine,
podržava Srbiju. I 28. jula Austrija, koja
pozvano je preko deset miliona ljudi da
zna da ima podršku nemačkog cara
se jave u kasarne. U Francuskoj, uprkos
Vilhelma II, otvara veliki bal objavljiva-
Žoresovom ubistvu, to je „sveti savez”
Nemačka pešadija
i uoči berbe koja je obećavala, radnici,
gazde, seljaci, buržoazija, trgovci, svi
ujedinjeni zakonom, zamenjuju svoja civilna odela vojnom uniformom pre nego
što ih pozovu da svrgnu nasleđenog
neprijatelja. I to prateći plan (tajni) koji
su godinama pažljivo pripremali generali
Francuski puk u maršu ka granici
sigurni u svoju genijalnost i ponosni na
7
Hrabri Belgijanče… Hvala!
svoja dela.
U isto vreme, u Parizu, kao opijena
ratnim stanjem, zanesena gomila okrivljuje tzv. nemačke institucije. Kafići i
pruga.
slama. Od 25. avgusta, uzdrman na svim
To su one železničke pruge po kojima
frontovima, Žofr je prinuđen da naredi
vozovi idu jedan za drugim s tovar-
opšte povlačenje.
om omladine. Lagano, ili skoro tako,
To je poraz svih njegovih predviđanja,
kao dobro podmazan mehanizam, oni
a gubici su užasavajući, naročito za
odvoze ka granicama budućnost nacije.
francusku vojsku: nekim danima i do
Okruženi vlagom i smradom vagona za
25.000 mrtvih.
stoku, neki od njih još imaju snage da
Za to vreme pariska štampa objavljuje
pevuše: „Dok slavimo pobedu koja nam
na naslovnim stranama da su kozaci
ruši prepreke, sloboda prati naš korak i
na pet etapa do Berlina, ali narednog
od severa do juga ratna truba označava
dana ne može da sakrije od zapanjenih
vreme borbe”.
čitalaca da je neprijatelj na vratima
Za Francusku je jedini način za
Pariza.
poravnanje odlučna ofanziva. Pešadija
Drugog dana septembra, kako bi dala
butici su jednostavno pljačkani zbog
svojih zvučnih germanskih natpisa.
Avgust 1914. Francuska pešadija čeka neprijatelja
Međutim, bilo je i brojnih prodavnica, a
naročito onih iz lanca Magi, koje su bile
švajcarskog porekla.
U to vreme ova firma je bila na dobrom
glasu zbog kvaliteta svojih prirodnih
proizvoda, čistog mleka i truda da
radničkom svetu ponudi zdravu i jeftinu
hranu. Druga marka budi narodni bes, u
pitanju su „kocke za supu kub”. Jedan
je razlog za to. Već nekoliko meseci
medijska kampanja vođena ekstremnom desnicom i njenim predvodnikom
Leonom Dodeom podmuklo navodi
da su Magi i Kub u službi nemačke
špijunaže i da hiljade reklama na kojima
je kocka za supu upozoravaju invazijske
trupe. Ovo postaje toliko ozbiljno da
ministar unutrašnjih poslova 4. avgusta
traži da se unište reklame postavljene
u blizini vojnih zona i duž železničkih
98
je kraljica borbi, bajonet njena baklja, a
nov impuls nacionalnoj odbrani, vlada
top od 75 mm njen taktometar. Kako
se povlači u Bordo i zadatak da brani
objasniti tu prezrenu „vatru koja ubija”,
vatru mitraljeza i teške artiljerije?
Osvetoljubiv, Žofr napada u Alzasu i
vreba Nemca u Loreni, ali Tevtonac
prolazi kroz Belgiju. Ovo narušavanje
neutralnosti belgijske teritorije dovodi do,
i to je iznenađenje za Nemačku, britanske intervencije, dok se Žofrove ofanzive
u Alzasu i Loreni šire kao zapaljena
Nemački ranjenici
Ernst
glavni grad poverava Galijeniju, generalu
Jedan oficir gine pred Moom, od
u penziji. To je čovek kog Žofr ne ceni
mitraljeza, kao što je sanjao i napisao:
baš mnogo. Neće prestajati da mu doka-
„Srećni su oni koji umru za voljenu
zuje ko je glavni.
zemlju, pod uslovom da se to dogodi
Ali na manje od 25 km od Pariza
u pravednom ratu”. Njegovo ime je
nemačka vojska pravi nepromišljen
Šarl Pegi. Nekoliko kilometara dalje pet
potez. Ubeđeni da su francuske jedinice
vojnika, ne gorih od drugih, ali koji se
poražene i da ostatak engleske eks-
vraćaju gladni, usrani, zavezanih creva
pedicije želi da se dokopa obale samo
zbog nezrelog voća na koje su nailazili
da bi se ukrcao, nemački generali žele
usput, brutalno je iz pištolja ubio jedan
da ubrzaju pokret na otvorenom koji
general: ubijeni „za primer”.
u uniformi pretoploj za to doba godine,
će im omogućiti uništenje savezničkih
Međutim, desetine hiljada ljudi koji se
uspravljaju se i idu napred.
snaga. Nasuprot prvobitnom planu,
povlače već dve nedelje, bez redovnih
I mnogi će pasti u senci zrelog klasja.
Druga Galijenova inicijativa: oko 2.000
pešadinaca, ukrcanih u izvestan broj
zaplenjenih vozila, odlazi na bojno polje
u blizini Nantej le Oduena.
Ovo pojačanje je samo kap vode u ovom
ogromnom sukobu, ali oni kradu pobedu
od nemačkog generala Fon Kluka, koji
se toliko nadao da će zadati odlučujući
udarac. Tako, kao neka vrsta moderne
Septembar 1914. Francuske trupe tokom bitke na Marni
legende, epopeja o zaplenjenim vozilima
ulazi u istoriju.
umesto da opkole Pariz, oni odlučuju da
zaliha, pod zaparom, znojeći se pod
Ali rat se nastavlja. Nakon kratkotrajnog
krenu na glavni grad sa severa.
teretom loše opreme, teške oko 25 kg, i
gubitka, Nemci dolaze k sebi i, koristeći
Ova promena pravca, koju Galijeni smatra neočekivanom šansom, ohrabriće ga
Ernest
teren, smeštaju se od Verdena do Oaza
na povoljne i lako odbranjive položaje.
da napadne tu slabiju stranu.
Pravi se mreža kontinuiranih rovo-
Ne bez teškoća, on tera Žofra da iskoris-
va. Na taj način dva neprijatelja će
ti ovu priliku, i to će biti bitka na Marni.
pokušati da postepeno potisnu jedan
Šestog septembra od Verdena do Oaza
drugog međusobnim pokoljem u pravcu
800.000 Francuza i 60.000 Engleza
Severnog mora. To je kraj nadama u
iznenada se suočava sa 800.000
kratkotrajni rat i povratak kući pre
Nemaca. Borbe su žestoke, neizvesne,
Božića.
ali ubistvene.
U pozadini, javnost je kljukana vestima
9
Putovali su satima, ponekad i danima, u
vagonima za „8 konja, 40 ljudi”. Dok su
ležali na slami punoj konjskog izmeta,
nikome nije padalo na pamet da očisti
vagone i promeni prostirke.
A borbe se nastavljaju. Žene, deca i
starci sada imaju težak zadatak da
održe ekonomiju. Treba nahraniti vojsku,
promeniti iscepanu i dotrajalu odeću,
zameniti izgubljene puške i obezbediti
za topove municiju od koje će grmeti.
Top kalibra 75, taj divni francuski
Francuski rov
„dragulj” čiji je domet manji od dometa
o briljantnoj pobedi na Marni i njenom
su činili „Huni”, „varvari” i „vandali”. Ali
nemačke teške artiljerije, zahteva gra-
tvorcu, generalu Žofru. A Galijeni je
narod nije imao vesti o svojima.
nate.
ignorisan, cenzura bdi, izabrala je svoj
Svestan je narod da postoje zarobljenici,
A za rat, koji je trebalo da traje 6–8
tabor.
ranjenici i mrtvi. Svakog dana na svim
nedelja, nije predviđena nikakva proiz-
Sve novine pišu o hrabrosti profesion-
stanicama novi vozovi dovoze stotine
vodnja. U svakom slučaju, fabrike su
alne britanske vojske, hvale neverovatan
žrtava. Treba otvoriti bolnice, naći oso-
puste, radnici su na frontu. Potrebno
otpor neobične belgijske vojske i veličaju
blje, lečiti patnje tela i duše.
je, dakle, pod hitno nadoknaditi man-
njen hrabri narod i njihovog kralja. Ali
Primećuje se da mnogi evakuisani ran-
jak radne snage, čelika, oruđa, kao i
treba reći da je na istočnom frontu
Decembar 1914. Stotine hiljada povređenih
dve ruske armije koje su se probile u
istočnu Prusku upravo u Tanenbergu i
na obalama Mazurskih jezera pobedio
Hindenburg, stari nemački general, na
brzinu aktiviran iz penzije. Štampa piše i
o teškoćama nastalim zbog naglog dolaska na desetine hiljada izbeglica koje
su pobegle pred osvajačem. Međutim,
javnost je naročito informisana o zlodelima nemačke vojske.To je provala detalja
o pljačkama, ucenama, zločinima, taocima, uništenjima spomenika i crkava. Sve
10
se moglo znati o ranjenicima, ubijenoj
jenici koji se nadaju spasenju umiru
baruta i eksploziva. A kako to uraditi?
deci, mučenim sveštenicima, o svemu što
na strašan način od plinske gangrene.
Glavni dobavljač hemijskih proizvoda,
Polu Poareu, koji skicira
I dani prolaze.
nov model kabanice.
Sada
Lakša je za nošenje
obaveštavaju o razmiricama u dolini
(ima presavijenu krag-
reke Izer. Kako bi zaustavili napredovan-
nu), brže se proizvodi
je Nemaca, Belgijanci otvaraju brane
(kroj je jednostavn-
koje regulišu nivo plime i oseke, i uskoro
iji),
se ova oblast pretvara u ogromno jezero
i
zvanične
vesti
manje
u kom se ljudi gube, životinje utapaju,
materijala i ima manje
topovi zaglibljuju. Međutim, uprkos tome,
dugmića) i sašivena
borbe se udvostručuju.
je
Civilno stanovništvo beži pred nemačkom invazijom
ekonomičnija
dnevne
(zahteva
onih koje koriste državne barutane, jeste
je od novog plavog materijala. Ali još
Kod Nemaca u avgustu dolazi do pri-
moćna nemačka industrija... Kriza će biti
smo daleko od elegancije profesionalnog
liva omladine koja se dobrovoljno pri-
tolika da će krajem 1914. Žofr morati
britanskog vojnika i kvaliteta njegove
javila. Brzo obučena, ona će se tragično
svakodnevno da prebrojava raspoložive
opreme.
žrtvovati u ritmu novih napada. Još
topovske granate. I istorija će se tragično
Uostalom, britanski oficiri su često
i danas se u Nemačkoj sećaju tog
nastaviti u 1915. O tome ćemo pričati
zaprepašćeni, da ne kažemo nešto
„masakra nevinih”.
kasnije.
drugo, nedostatkom jasnih odevnih raz-
Na francuskoj strani to je epopeja mor-
Zasad se bitke postepeno udaljavaju
lika između vojnih i civilnih vlasti.
narice, ali i beda za trupe iz severne i
od oblasti Pariza, ali su i dalje nasilne i
Ali mala britanska armija nastavlja
Crne Afrike koje su angažovane u ovom
ubilačke.
vatrene sudare sa svojom francuskom i
sektoru.
Za Nemačku, kao i za Francusku, glavni
belgijskom „braćom po oružju”.
Najzad, početkom decembra, odvijaju se
cilj je poraziti neprijatelja. Da bi se zadovoljile nužne potrebe koje zahteva bitka,
Nemački rov
desetine hiljada ljudi je premešteno sa
istoka na zapad, ali bez velikog uspeha.
A uz to, borbene linije se približavaju
belgijskoj granici.
Jesen je stigla donoseći zimske mrazove. Vojnici, teško iznureni borbama i
užasnim uslovima života, treba sada da
trpe hladnoću i kišu. Naravno, ni o čemu
se nije mislilo. Šatori su retkost, pokrivači
su najčešće dobavljani pljačkanjem kuća,
a vojničke kabanice su u dronjcima.
Kako bi se ubrzala proizvodnja odeće,
upućen je poziv poznatom dizajneru
11
poslednje bitke na obalama Severnog
Rat će moći da se nastavi.
mora. Trka na moru se završava nekom
Božićni praznici se približavaju. Američki
vrstom nerešene utakmice.
predsednik iz Vašingtona nudi svoje
Na skoro 800 km fronta dva bloka su
posredovanje dok papa u Rimu predlaže
sada u rovovima. Trupe su iscrpljene,
veliko primirje za predstojeći Božić. Ali
municija raspodeljena, gubici ogromni.
sve vlade ga odbijaju. Ipak, ono će naći
Jedanaest najbogatijih francuskih depart-
svoj put u rovovima, gde će se Nemci i
mana počinje da živi pod nemačkom
Britanci baciti na veliko bratimljenje.
okupacijom i okupirani narod otkriva
Ali za mnoge to ništa ne znači: položeni
čvrstinu višestrukih mera koje nameće
su zauvek u zemlju, mrtvi za „otadžbinu”,
komandatura.
„kralja”, „cara”, čak i „Boga”.
Što je još ozbiljnije, rudnici uglja i gvožđa,
mlinovi i visoke peći, koji predstavljaju
značajan industrijski potencijal, konačno
se nalaze u rukama ratne ekonomije
Rajha.
Bilans iz 1914.
350.000 Francuza, 250.000 Nemaca, 20.000 Engleza, 15.000 Belgijanaca i 200.000 Rusa
umrlo je za pet meseci, i da ne zaboravimo Srbe, Austrijance, Mađare,Turke i Japance.
Bitka na Marni – od 5 do 13. septembra
S francuske strane:
21.000 mrtvih,122.000 ranjenih, 84.000 nestalih.
S engleske strane:
3.000 mrtvih, 30.000 ranjenih, 4.000 nestalih.
S nemačke strane:
43.000 mrtvih,173.000 ranjenih, 40.000 nestalih.
12
1915
1915.
“ La meilleure„Najbolji
manière način
de vaincre
l’ennemineprijatelja
est d’abord de
le tuer.
Il najpre
est bonubijete.
d’insister sur ces
da pobedite
jeste
da ga
vérités élémentaires,
enfin
mises
en
évidence,
pendant
que
les
impressions
sont
toutes chaudes.
Dobro je insistirati na ovim osnovnim istinama, jasno istaknutim,
Ce serait trop tard
la victoire.”
Général
CHERFILS.
L’Écho
de Paris. 04/1915.
dokaprès
su utisci
još sveži.
Bilo bi
kasno nakon
pobede.”
General ŠERFIS. L’Ešo de Pari. April 1915.
“ C’est encore une des surprises de cette guerre et l’une de ses merveilles, le rôle éclatant qu’y joue la poésie.”
Paul BOURGET. L’Écho de Paris. É0/06/1915.
„To je još jedno iznenađenje ovog rata i jedno od njegovih čuda, briljantna uloga koju tu igra poezija.”
Pol BURŽE. L’Ešo de Pari. 20. 6. 1915.
Veliki topovi su ispaljivali granate iz zadnjih redova. Naša artiljerija
je uživala u svojim starim karabinima. U nedostatku teške artiljerije,
ispraznili smo oružarnice i izvadili antikvitete da gađamo Nemce u
nadi da će oni ostati mirni u svojim rupama.
Nemci su nam ljubazno, precizno i tvrdoglavo uzvraćali. Svaki put kad bi
nam bomba okrznula kapu, Morij, vojni kaplar, vikao je: „Ma, gonite se!”.
Morij je bio smešan, čudan lik, kakav se više ne rađa!
17
19
Slični naoružanim klošarima, učvrstili smo uporišta u
mirnim trenucima i hladili zadnjice na zidinama, pogleda
prikovanog na one prekoputa, zgrčenog želudca i slinavog nosa.
Topovi su se oglašavali u tačno određeno vreme. Nemci su uzvraćali.
Ponekad su i oni, bez najave, preuzimali inicijativu za krvoproliće. Ljudi su
postali sveže izloženo meso, polomljene kosti, raskomadana tela, ljudski
ostaci koji nisu za gledanje... Užas! Užas! Užas!
Tu, u srcu borbe, poželeo sam da vidim sve zlobnike:
Žofra, predsednika, kajzera, ministre, sveštenike, sve
generale i majku koja me je donela na svet!
18
20
Nemci, koji su voleli da rade s drvetom, uredno su sredili svoje rovove. Shvatili smo da, tako smešteni, nameravaju tu dugo da
ostanu i da probijaju naše redove vraćajući nam milo za drago. Ali ni oni nisu bili tu radi zabave.
Činilo se da nisu umorni, pošto su nas i dalje bombardovali. Njihovo oružje
je bilo bolje od našeg. Bili su ponosni na svoju izuzetno efikasnu vojnu
industriju. Mi ostali smo bili pokusni kunići.
Uhvaćeni u zamku tog divljaštva, bili smo odgovor na obostranu mržnju
koja je tinjala već četrdeset godina. Sada je to bio otrovni dah monstruma koji beži iz usta topova.
19
21
Šta mislite, u kakvom smo stanju započeli novi jebeni ratni dan u prvim
borbenim redovima nakon noći provedene u vlažnom i hladnom skloništu,
ležeći na truloj slami, u društvu pacova i vaški, u smradu prdeža, nogu i
leševa koji trule napolju?
Svi smo se mnogo plašili da nećemo dočekati živi taj novi, jebeni ratni dan u
prvim borbenim redovima!
Ali kako smo mogli da ostanemo tu kad su švapske bombe ili granate pretile
da nas pogode u glavu? Da li bi bilo korisnije povući cug od ranog jutra i
truditi se da čutura bude uvek puna?
Najbolje bi bilo povući se u pozadinu i odbaciti oružje. Ali za vratom smo imali
žandare koji su nam vraćali sećanja na užasne leševe, jer su ubijali iscrpljene,
zaostale vojnike prilikom povlačenja. Bili smo zaglavljeni između, kako bi se to
reklo, čekića i nakovnja. Tevtonski metak ili prijateljski – „Napuštanje položaja u
prisustvu neprijatelja” – dvanaest francuskih metaka u srce!
20
22
Naše polje delovanja bilo je dosta ograničeno ako se uzmu u
obzir buduće žrtve za Francusku. Eto u kom stanju smo započeli
novi jebeni ratni dan u prvim borbenim redovima. Junački smo
zauzeli položaj.
U rovovima je, kao i svuda, uvek postojao neki
kreten koji sve zasere!
Tog jutra to je bio Galipo, koji je imao niži čin.
Dobro je video dvojicu Švaba koji su iskoristili
maglu da iseku bodljikavu žicu.
Galipo, taj kreten, iako mu niko ništa nije tražio, pogodio je jednog.
Nije se dugo čekalo na odgovor.
21
23
Obe strane su bile zauzete metodičnom razmenom projektila,
manje-više neisprobanih, s ciljem da se ubije što više ljudi.
Magla se digla... Idealno vreme za izlazak.
Nemci su, bez najave, pokrenuli tešku artiljeriju. U neku ruku,
taj iznenadni napad bio je osveta za izginule sekače žice. Iako
nismo želeli, morali smo da krenemo.
22
24
Ispred sebe sam ugledao ljubaznog kaplara Morija, koji mi je dan
ranije s ponosom pokazao sliku svoje dve unuke, kako probada
bajonetom prsa mladog Nemca. Video sam poručnika koji je pre
rata radio kao poreznik kako ubija pištoljem već drugog Prusa.
Za ova ubistva, koja nas sada primoravaju da vršimo legalno, u
vreme mira svi bismo bili smaknuti.
Činilo se da sve to u paklenim dubinama ljudskog bića raspiruje divlju vatru, koja se smirivala samo za vreme sahranjivanja mrtvih, pre nego što bi se još više rasplamsala.
Naš regrut je odmah ubijen, a da nije bio ni ranjen kako treba, kao
Bulije, koji je sada morao da hoda s drvenom nogom, ali daleko
odavde, po bulevarima... srećnik.
23
25
Osam dana ranije, početkom marta, zadirkivali smo našeg regruta. Brunjon ga je uzeo pod svoje okrilje. Ja sam jedva s njim razgovarao, ali
smrt tog deteta me je mnogo potresla. Dete? Bio je dve godine mlađi od
mene. Za šest meseci rata svi smo ostarili dvadeset godina i izgledali kao
banda starih krvoloka spremnih na sve.
Kad nismo imali jasna zaduženja, kao dok smo radili kod Biskorna u ulici
Panojo, stvari je bilo teže razumeti. Ali ipak sam počeo da shvatam da
postajemo životinje, krdo zveri naviklih na užasne rane, otvorene utrobe,
raskomadane udove... A nije uvek bilo tako.
Jednog jutra, u izolovanom delu, pronašli smo Klutijea s puškom u ustima.
Napad depresije... Kad ne vidimo izlaz
iz tunela, kad nismo na veselom mestu,
kad imamo utisak da smo večno pod
stresom, da nećemo ponovo videti
svoju voljenu i kada postoji rizik da
nas u svakom trenutku raznese neka
granata, jednostavno poželimo da
napustimo drugove i sve ostalo. Osim
ako Klutijeu nije bilo preko glave
kopanja grobova?
24
26
Nakon osam dana u prvim borbenim redovima, zamenili su nas. U pozadini su nas čekale vežbe za rukovanje oružjem – treba
napomenuti da nam je to bilo preko potrebno – prevaspitavanje nakon neurednog života u rovovima i mnogo discipline ne bi nam
škodilo! Sreli smo vojnike Njegovog veličanstva kralja Engleske koji su odlazili na front.
Englezi su držali do toga da plemena iz njihovog kolonijalnog carstva
– koja su oni „edukovali” i kojima su pružili neprocenjiva dobročinstva
veličanstvene civilizacije – učestvuju malo u njihovom ratu ne bi li iz
pristojnosti vratili malu uslugu svojim „dobročiniteljima”... Ne dao bog
da se ovo više ikad ponovi!
Ni draga Francuska se nije ustručavala da mobiliše svoje trupe iz severne Afrike i svoju „crnu silu”. Naši Senegalci su došli izdaleka. Trebalo
je vremena da ih dovezu teretnjacima, zbijene na dnu broda, da umru u
hladnoći i blatu. Republika je u svojoj velikodušnosti bila ponosna što
im može dati tu čast da umru za otadžbinu.
25
27
Pitao sam se šta se desilo s mojim uspavanim nemačkim vojnikom iz
šumice u kojoj su konjanici proboli njegovog drugara usranka. Da
li je mrtav? Zarobljen? Hospitalizovan?
Bilo je glasnika oko poljske kuhinje. Potom su nam kuvari, koji sve
znaju, rekli da bataljon ima svoje prvo odsustvo od šest dana. Brica
nije bio bez posla!
Shvatili smo da bismo uznemirili civile svojim smradom i prljavštinom. Zvali su nas „bradonje”. Morali smo da putujemo zasebno
kako ih ne bismo deranžirali.
U Parizu je bilo dosta podoficirčića u zasedi koje je trebalo pozdraviti, a koji su se baškarili u naručju šarmantnih bolničarki, hvaleći
se ratnim ozledama nastalim zbog slučajnog podizanja poklopca
mastionice u nekom ministarstvu. Bilo je već mnogo hromih,
udovica i siročadi...
Jedva sam čekao da se oslobodim uniforme. Nisam imao hrabrosti da
posetim majku, ali otišao sam da vidim Luiz u butik u kom je radila i posle
sam se smestio u pristaništu u ulici Panojo, nedaleko od Biskorna. U
bistrou mi je rečeno da mu je sin izgubio obe noge u Šarlroi. Nisam se
usudio da vidim svog gazdu.
26
28
Odsustvo je brzo prošlo. Bili smo toliko zadovoljni što smo se
našli u malom ćošku rova gde smo bili tako srećni da ni sa kim ne
bismo menjali to mesto ni za šta na svetu.
Dokoličari koji su nas menjali dok smo bili na odsustvu nisu uspeli da osvoje ni
centimetar zemlje prema Berlinu.
Saznali smo da se Brunjon nije vratio sa odsustva. Obesio se na stepeništu
svoje zgrade u ulici Gatin. Ostavio je oproštajno pismo u kom navodi kako ne
može više da izdrži i da se od sada na njega ne računa. Razumeli smo... Nismo
mu sudili.
I koliko je mrtvih bilo
dok smo se polako
povlačili? Sve je bilo
još grotesknije zbog
opscenih lakrdija
duhovnika!
Očigledno je da su kroz glavu žrtvovanih, što smo bili mi, prolazile apsurdne ideje…
Neizostavna premišljanja kako da se pobegne iz te klanice. Bilo je ljubitelja ulja
kuvanih sardina – sigurna i izvesna žutica – nekoliko dana u bolnici. Zatim čitav
katalog sakaćenja, što je bilo mnogo efikasnije, kako bi se napustio pakao, pod
uslovom da se tu ostavi noga ili ruka. Priznajem da sam ozbiljno razmišljao da
dobijem vaške, ali pojedina kopilad od medicinara su bili dobri doušnici pa bi me
uvek neko preduhitrio!
27
29
Ako smo bili prepredeni da pokušamo da smanjimo pokolj, ubice koje su želele našu
kožu po svaku cenu nisu bile nimalo glupe. Uzbuna za napad gasnim otrovima!
U danima mira posmatrali smo avione. Govorili
smo da oni imaju jedinstvenu sreću, iznad sranja i
oblaka suzavca.
Jadna lutka koja se suši na suncu na žici za veš!
28
30
Napad za napadom, bio sam iznenađen što
sam još živ. Greška u gasnim otrovima!
U maju je Italija objavila rat Centralnim silama. Promenila je
stranu… To se može razumeti.
U julu su nam ponudili gvozdene šlemove i novu plavu
uniformu. Bio je to ljubazan gest, ali zbog toga nismo
bili bogatiji.
Jadan zapetljani, uzaludno mrtav, koji truli među ostalim vešom!
29
31
Slušali smo zvuke pijuka u nadi da će nas smena izvući iz mišje rupe u
kojoj smo se nalazili. Mesto se zvalo Vokua.
Selo Vokua bilo je potpuno sravnjeno odozdo, nije ostalo više ništa. Oni su to nazivali „rat mina”.
Tone eksploziva koje vam pršte
pod guzicom nisu nimalo prijatne,
verujte mi!
Smena je progutana na dnu
ogromnog kratera.
Brzo smo ispraznili to mesto. Jadni
momci koji su nas zamenili takođe
su čuli udare pijuka, a potom više
ništa, zatim ogromnu eksploziju i
opet ništa. Vokua, tako se zvalo to
mesto.
30
32
U novembru mi se učinilo da sam video mog Nemca – hrkala
iz šumice. Našli smo se licem u lice. Ubacili smo se nepromišljeno u igru, kao klinci i u besmislenoj situaciji, i mimoišli
smo se bez pucnjave. Svaki se vratio u svoj logor. Tešio
sam se činjenicom da tog dana nisam nikoga ubio. Umirila
me je činjenica da me tog dana on nije ubio.
Što se tiče aviona, promenili smo mišljenje.
Nije se video kraj tom jebenom ratu na prvoj liniji fronta!
31
33
ŽAN PJER VERNE
pomorsku pretnju na Mediteranu, ojačala
Na francuskim borbenim linijama
Na nemačkim borbenim linijama
bi okruženje Austrougarske i Nemačke,
oslobodila bi ruski front i olakšala pov-
Život krtice
ezivanje sa ovim saveznikom. Zamišljaju,
Zima je sada trajno nastanjena. Šta se
dakle, osvajanje Dardanelskog moreuza.
dogodilo sa iluzijama i očekivanjima
Prva pomorska operacija vođena u feb-
naroda, onim s kojima se često
ruaru završava se neuspehom. Drugi
susrećemo pri ulasku u rat? Šta ostaje
napad, moćne englesko-francuske flote
od planova i doktrina vojnih lica tako
U jednom francuskom rovu
dugo i brižljivo pripremanih kako bi se
unutrašnjosti zemlje.
Okružena turskim trupama, saveznička
vojska se našla u izuzetno teškoj situaciji. Borbe na neprijateljskom terenu,
dobio rat za osam nedelja?
bolest, teškoće u snabdevanju gorivom,
Od Severnog mora do švajcarske granice
da ne pominjemo muve i pacove, dovode
borci su sada u rovovima na duže vreme.
do smrti 160.000 ljudi, od kojih je
Potrebno je da se prilagode novim
30.000 Francuza.
uslovima života i borbe.
U Nemačkoj novi vrhovni komandant,
u martu, ne postiže bolje rezultate.
general Falkenhajn, želi da dâ prioritet
Za nekoliko časova tri oklopnjače, od
uništenju ruske vojske i sprema defan-
kojih je jedna francuska, potopljene
zivu na francuskom frontu. Nasuprot
su, a četiri ostale oštećene. Ovaj novi
tome, Francuzi, kao i Englezi, žele da
svaki put sprečavaju napredovanje ka
Francuski mitraljez na srpskom frontu
Francuska artiljerija
sačuvaju inicijativu.
Ovaj pokušaj pretvorio se u pravi poraz.
Englezi, koji sumnjaju u mogućnost pro-
Krajem 1915. godine, dok Berlin i Beč,
bijanja zapadnog fronta, traže drugu
uz podršku Bugara (koji su se upravo
Savezničke trupe na Galipolju (Turska)
pridružili Centralnim silama), pobeđuju
poraz navodi saveznike na iskrcavanje na poluostrvo Galipolje, na južnom
kraju Dardanela. Francuzi, Englezi,
Australijanci i Novozelanđani jurišaju
25. aprila duž plaža, ali ostaju na obali,
ne mogu da pobegnu.
pozornicu za delovanje i okreću se ka
Poslata su nova pojačanja, ali turske
istoku. Eliminacija Turske ograničila bi
trupe pod vođstvom nemačkog generala
srpsku vojsku, odlučeno je da se jedan
deo povučenih trupa s Dardanela prebaci u Grčku, u Solun.
Početkom januara 1916. na Dardanelima
više nema savezničkih vojnika. Ali jedan
nov front, pod francuskim vođstvom,
otvoren je na Balkanu; to je onaj koji je
vojska nazvala Solunski.
13
Proleće 1915. Nova francuska uniforma
Nemački rovovi u dinama na Severnom moru
Biće potrebno sačekati sredinu godine
da bi se videlo uspostavljanje ekonomskog ratnog plana i programa proizvodnje.
Da li je on izmerio štetu prouzrokovanu
prekomernom ofanzivnom doktrinom?
služi proizvodnji oružja. Moglo bi se reći
Da li razume sredstva odbrane koja se
da on nije video nikakvog interesa u
Sa svoje strane, tvrdoglavi general Žofr,
svakim danom sve više usavršavaju i
proizvodnji šlemova, jer bi se rat mogao
koga je štampa idealizovala a narod
tako ograničavaju ili poništavaju ofan-
završiti pre nego što bi se oni napravili.
poštovao, ne može da prihvati neak-
zivna delovanja?
Jedan vojni intendant, Adrijan, predlaže
tivnost. Ubeđen je da je napad jedini
Može li da zamisli svakodnevicu jad-
privremenu zaštitu, limenu polukružnu
način da se probiju nemačke linije i obori
nika, dronjavih, prljavih, smrznutih, bez
kapu koja se nosi uz glavu, ispod šlema.
protivnik. On će cele godine istrajati
odgovarajuće opreme, koji se zavlače
Brzo izrađena i dostavljena, nije bila pre-
u ofanzivi. Da li je svestan neosporne
pod zemlju i pitaju se da li će se ovo
terano popularna kod korisnika, ali se
superiornosti teške nemačke artiljerije
ikada završiti?
brzo primetilo da se smanjio broj rana i
pridružene pametnoj strateškoj defan-
Ti vojnici, u zimu 1914/1915, koji
povreda na glavi.
U pozadini nemačkih borbenih linija
U pozadini francuskih borbenih linija
zivi? Da li je obavešten o stvarnom
uglavnom podsećaju na prosjake, i
Kako se rat nastavlja, Adrijan predlaže
umoru ljudi? Analizira li prave uzroke
odećom i načinom života, dočekaće ipak
novu, prilagođeniju i praktičniju zaštitu.
manjka municije i da li je upoznat sa
da te prnje zamene novom svetloplavom
To je čelični šlem, lak za izradu i ne
nedostacima proizvodnih kapaciteta?
uniformom, ubrzo nazvanom „plavi hori-
mnogo skup.
zont”. U julu stiže prva dostava čeličnih
Najzad prihvaćena, proizvodnja velike
šlemova. Po tom šlemu dugo će se pre-
serije omogućava brzu isporuku i na
poznavati silueta francuskog vojnika iz I
kraju godine vojsci je dostavljeno preko
svetskog rata, koja će ga uvesti u istoriju.
tri miliona šlemova.
Ali trebalo je odbraniti taj šlem.
Jedan drugi problem otkriva nepriprem-
S pojavom rovova povećale su se i pov-
ljenost francuske industrije: nedosta-
rede glave. Poželjna je zaštita, ali Žofr
tak oružja. Zbog borbi, povlačenja i
smatra da čelik treba prvenstveno da
mesečnih gubitaka, već početkom
Francuske domaće bombe
godine iskorišćeno je preko 450.000
pušaka marke lebel, ili 1/6 raspoloživog
oružja. Proizvodnja je stala 1904. i
ništa se nije planiralo za slučaj sukoba.
namenjenog domaćim trupama.
starih topova uspelo samo da zagrebe
Nasuprot tome, komandant, koji je od
nemačke linije, a zatim se bespotrebno
početka veka proučavao i isprobavao
nastavilo u Enu.
upotrebu lakog automatskog oružja,
Na proleće Generalštab naređuje čitav
odlučuje da pojača vatrenu moć
niz ofanziva na frontu Artoa. I, optimista
pešadije. U žurbi, odlučio se za proizvod-
kao i uvek, Žofr izjavljuje predsedniku
nju mitraljeza od prototipa isprobanog
republike Poenkareu: „Računam da ću
1910, koji se činio pogodnim za mas-
odneti pobedu u Francuskoj pre maja”.
ovnu proizvodnju. To je model mitraljeza
Naravno, on ima nekoliko dobijenih
1915, nazvanog šoša. Nakon teškog
manjih bitaka, ali po visokoj ceni. Najzad,
Jedan od prvih francuskih minobacača,
nazvan „rovovski topić”
Ministar rata pokušava da se snađe
na tržištu, naročito inostranom, ali bez
pravih rezultata. Drugo rešenje, krajnje
nezadovoljavajuće za trupe na frontu,
zasniva se na prepravljanju 700.000
starih pušaka modela 74, zvanog gras,
kako bi mogli da se koriste meci od 8
mm puške lebel.
U januaru je vojsci isporučeno 40.000
prepravljenih pušaka gras. Ali treba
sačekati sredinu godine da bi započela,
uz pomoć privatnog industrijskog sektora, proizvodnja nove puške, modela
07-15 s tri punjenja, od oružja prvobitno
početka, u oktobru 1915. proizvodnja
na jesen, Žofr pokreće svoju pobedničku
je porasla na više od 13.500 primeraka
ofanzivu. Trista hiljada ljudi opremljenih
mesečno. Ovo oružje, koje će biti dosta
sa 2.000 topova napada Šampanju na
kritikovano, ipak povoljno utiče na mas-
frontu manjem od 35 km i 100.000
ovnu proizvodnju automatskog oružja
Septembar 1915. Gasni omotač
za Drugi svetski rat.
Da li je Žofr, koji će se postepeno
nametnuti, bez ikakvog zvanja, kao
šef savezničke vojske, bio progonjen
idejom mitskog proboja? Bez čekanja,
April–maj 1915. Prvobitna zaštita od gasa
on na zapadnom frontu sprovodi čitav
drugih prelazi u napad na već krvavoj
niz razbijačkih ofanziva, sve silovitijih i
zemlji Artoa. Naravno, ima nekog nap-
krvavijih.
retka, pređenih grebena, šuma, osvo-
To je počelo početkom 1915. u Šampanji,
jenih prvih linija fronta. Nekoliko ljudi
gde je 90.000 ljudi oslonjeno na 200
čak uspeva na toj krečnjačkoj zemlji
15
Septembar 1915.
U Šampanji se francuske trupe pridružuju prvim borbenim linijama
ma, ali da desetine hiljada ljudi izgubi
pokrenute
život zbog toga dokazuje pre svega tvr-
pod koman-
doglavost glavešina nesposobnih da se
dom da bi
prilagode ovom ratnom položaju. Što je
se sačuvao
još ozbiljnije, gubici su bili tako katastro-
moral trupa
falni da su doveli do novih pokušaja.
i
Bilo je potrebno dokazati da prethodna
održala
neizvesnost
žrtva nije bila uzaludna.
neplodnog dela Šampanje da stigne iza
kod neprijatelja, one će često biti kon-
Ovaj rat krtica zahteva oružje, opremu i
nemačkih linija, ali moraju da zastanu,
traproduktivne, imajući u vidu rezultate,
posebnu zaštitu, a sve to nedostaje. Dok
iscrpljeni, a pojačanje nikad neće stići.
troškove i gubitke. Argon, Vevr, Vogezi,
čekaju da industrija opskrbi artiljeriju
Evo još nekoliko dobijenih kilometara,
Vokua, Eparž, Lenž, Vjej Arman, koliko
u rovovima dovoljnom količinom bombi,
ali njihova cena je sve više grobalja
oblasti će videti sukobljavanje nekoliko
štitova, lima za skloništa i bodljikave žice,
koja nastaju oko borbenih linija. Ovo
stotina boraca u besnim i smrtonosnim
francuski borci će pokušati da pronađu
mnoštvo krstova narod ignoriše. On je
uljuljkan i uslovljen kontrolisanim infor-
16
Uglavnom
neko rešenje, osnovno ali prigodno, kako
Podzemni (rovovski) rat
bi odgovorili na vatru mnogobrojnih
macijama. Cenzura sprečava bilo kakvu
nemačkih minobacača iz prvih borbenih
kritiku upućenu vladi, vojsci, zapoved-
redova, kao i na ručne bombe i rafale iz
nicima i uopšte ratnom stanju. Nasuprot
pušaka kojih je bilo u izobilju.
tome, zemlja je puna umirujućih vesti
Umesto bombe, paketić eksploziva, fitilj,
o savezu i uspesima trupa Antante, o
flaša ili stara limena konzervaispunjena
uspešnoj pomorskoj blokadi koja je izaz-
šljunkom, ekserima ili iverjem i eto prvog
vala glad u zemljama Centralnih sila.
odgovora Francuza. Postojale su i prop-
Istovremeno, „ispirač mozga” insistira na
metežima koji traju danima, a ponekad
isane bombe, jednostavne kugle koje su
lošem kvalitetu nemačke municije, hvali
i nedeljama? I sve to da bi se osvojilo
poticale direktno iz Prvog carstva, ali za
kukavičluk Švaba i umnožava njihove
nekoliko metara terena, pedalj rudni-
odbranu utvrđenja u rovove su dospevale
gubitke. Narod je neupućen u stvarno
ka, osmatračnica,
stanje. I sami borci, što iz skromnosti što
šuma kojoj je osta-
da bi uverili svoje, prećutkuju užase koje
lo samo ime ili pot-
svakodnevno proživljavaju. Ako skoro
puno uništeno selo.
sramna tvrdoglavost i nedostatak vizije
Sigurno je da je,
predstavljaju glavne karakteristike tih
iako ne uvek povol-
velikih napada iz 1915, šta da kažemo
jan, plan francuskih
o lokalnim operacijama koje su tokom
linija mogao da
cele godine sprovođene na nemačkim
doprinese
položajima?
enama na frontovi-
prom-
Septembar 1915.
Nemački zarobljenici
u malim količinama. Tada je vojska brzo
Najčešće ga koriste „usijane glave” i
da pobedi neaktivnost izazvanu sahran-
reagovala i od materijala koje je mogla
njegov dolazak u rovove na prvim bor-
jivanjem boraca. I zbog toga će preuzeti
da nađe na licu mesta počela je da pravi
benim linijama pešadija ne dočekuje sa
odgovornost za upotrebu bojnog otrova.
jednostavne granate i eksplozive.
oduševljenjem. Njegovo prisustvo često
Pre nego što je rat počeo, u Berlinu, u
Vojni i civilni sektor, strani ili francuski,
najavljuje prepad ili pripremu ofanzive,
Ministarstvu rata, postojao je naučni
svaki ima svoj izum ili dizajn. Isprobano
a njegova vatra privlači i navlači nepri-
sektor koji je ispitivao značaj naučnih i
je mnoštvo različitih mašina, desetine
jateljsku paljbu.
industrijskih dostignuća za vojsku.
drugih je kupljeno, ali trebalo je sačekati
Pod nadležnošću međunarodno prizna-
kraj godine kako bi borci dobili ispravne,
tog hemičara Franca Habera, jedan deo
sigurne i efikasne modele.
izučavanja bio je posvećen upotrebi
Za artiljeriju u rovovima i dalje se
isparenja koja mogu da onesposobe
koristi
starih
neprijatelja. To je zvanično bilo pro-
minobacača iz vremena Luj Filipa, brzo
tivno odredbama međunarodnog spo-
izvađenih iz skladišta, nije bilo dovoljno
razuma iz Haga, potpisanog 1889, koji
da se kompenzuje francuska inferior-
zabranjuje upotrebu hemijskog oružja i
nost. Zamišljeno je da se iskoristi telo
zapaljivih tečnosti.
nemačke granate kalibra 77 ili 105 kao
Krajem 1914. izvršeno je probno
punjenje i da se proizvedu projektili od
testiranje na ruskom frontu, ali hladnoća
artiljerijske čaure, koji bi poreklo vodili
je naškodila gasifikaciji hlornog omotača
od malih minobacača poznatih kao
i ograničila štetne efekte. Ruski vojnici su
selerije. Zaista prosti, jednostavni za
bili samo uznemireni. Odlučeno je da se
izradu i laki za upotrebu, ovi minobacači
pokuša ponovo, ali ovog puta na zapad-
za rovove biće često, tokom jeseni i zime
nom frontu i na širem prostoru.
1914. i 1915, jedini odgovor moćnom
Početkom aprila u oblasti Ipr, u Belgiji,
D-sistem.
Nekoliko
nemačkom naoružanju.
Uostalom, Nemci se najbolje snalaze u
jedan nemački dezerter obaveštava da
Ali jedan vojnik će se založiti kod Žofra i
ovom ratnom položaju. Međutim, uprkos
neprijatelj priprema jak napad kome će
dobiti sredstva da proizvede prvi ozbiljan
svojoj superiornosti u artiljeriji, odbram-
prethoditi emisija otrovnog gasa. Uprkos
top, minobacač 58. Iako je napravljen na
benoj strategiji, pravoj tradiciji vojnika
preciznim uputstvima, upozorenje nije
brzinu, sa svakojakim elementima (to
„zemljoradnika” i onom ubeđenju da
ozbiljno shvaćeno i trupama na položaju
je obična cev koja ispaljuje granate na
treba tu da se zadrže duže vreme, sad
nije data nikakva uzbuna niti infor-
kratkoj šipci), brzo će se nametnuti u
je red na nemačku vojsku da cele 1915.
macija.
prvim borbenim redovima.
godine koristi minobacače i municiju iz
Kasno posle podne 22. aprila fran-
Ubrzo poboljšan, isporučen u nekoliko
skladišta.
cuska, belgijska, engleska i kanadska
stotina primeraka i s dometom od 200
Nasuprot tome, Nemačka, koja je priz-
pešadija radoznalo posmatra kako se iz
ili 300 m sve težih i razarajućih granata,
nata kao najveća industrijska i hemijska
nemačkog rova podiže maglovit zelen-
poznat je pod nazivom „rovovski topić”.
sila u Evropi, brzo će i grubo nastojati
kast oblak. Nošena laganim vetrom,
17
Jesen 1915. Britanska pozadina
stotine metara hodnika, puneći desetine
prostorija tonama eksploziva.
I iscrpljena pešadija na brežuljku mogla
je samo da se nada da će imati snage da
ustane pre eksplozije. Selo će biti sravnjeno sa zemljom, vrh će biti pun dubokih
kratera, desetine ljudi će biti sahranjeno,
ranjeno ili nestalo. Da li je opravdan ovaj
oblik rata? Dizanje u vazduh desetak
ili stotinak kvadratnih metara zemljišta
ta prva emisija, koja je zapravo hlo-
U to vreme, i dalje u suprotnosti sa
rni omotač, ima preko 5.000 žrtava. Ali
odredbama međunarodnog sporazuma
Nemci ne mogu da iskoriste taj efekat
potpisanog u Hagu, Nemci u Argonu prvi
iznenađenja i ovo novo oružje koje treba
put koriste zapaljivu tečnost koju izb-
da dovede do završetka sukoba biće
acuju bacači plamena. Ovo oružje neće
samo jedna od mnogobrojnih muka svih
uneti revolucionarne promene u rat, ali
boraca.
će ojačati okrutnu i neljudsku stranu.
Ubrzo svaki logor pokušava da sman-
U toj oblasti, na brežuljku Vokua,
ji toksičnost upotrebljenog gasa, da
okruženom skromnim lorenskim seoce-
Pred tolikom bedom, uznemirenošću i
unapredi sredstva za rasterivanje ovog
tom, sprovešće se drugi vid rata: rat
mukom vojnik može samo da čeka kraj.
proizvoda i dostavi vojnicima zaštitu.
mina. Ovaj stari vid opsade sprovodiće
Iskušenje je za neke tako veliko da se ne
Na početku su to obični zavoji, zatim
se na ovom brdu mesecima. Nemački
ustručavaju da se osakate, a ponekad i
naočare, maske i na kraju prave gas-
kopači rovova i francuski mineri upustiće
ubiju. Drugi pokušavaju da pobegnu iz
maske s filterima.
se u mučan podzemni rat, kopajući
pakla izazivajući simptome povrede ili
može samo da ubije nekoliko ljudi više.
Septembar 1915. Nakon napada, francuska
pešadija u Adrijanovim kacigama
bolesti: očajni pokušaji evakuacije. Neki
Rovovska zanatska radionica
lekari će uživati da, bez razlike, optužuju
podjednako i prave i lažne ranjenike za
dobrovoljno sakaćenje, što će mnoge
odvesti pred streljački vod. Vojna pravda
je sada brza, a naročito se sprovodi
radi davanja primera drugima. Odbijanje
poslušnosti i napuštanje položaja pred
neprijateljem se ne prašta.
Još ozbiljnije i više zabrinjavajuće jeste
desetkovanje. U nekim slučajevima to
su ljudi izabrani, ili slučajno određeni, da
18
Svakodnevna smrt
uzbudljive, ali i neizvesne. Ne znajući
šta će biti sutra, njihovi urednici nastoje
da se smeju svemu i ničemu. Manjeviše profesionalne, bez fiksnog datuma
objavljivanja, one mnogo zabrinjavaju
Generalštab, mada on na kraju podržava
ovu štampu „plavog horizonta”.
Druga željno iščekivana odluka, koja će
zadovoljiti i borce i porodice, doneta je u
maju: odsustvo. Naravno, nije dugo, samo
odgovaraju u ime odreda ili bataljona
i dalje postoji nada da je sve privremeno,
pet dana, ne računajući vreme putovan-
jer se naređenja, često nemoguća, ne
zašto ih više i čistiti? Promiskuitet, udal-
ja. Ali pronaći svoj dom, svoje roditelje,
izvršavaju. Neki oficiri zloupotrebljavaju
javanje, nedostatak vesti, a naročito kod
decu, prijatelje, okupati se, prošetati se
ratne savete, čine se nepravde, očigledne
ljudi koji dolaze iz okupiranih oblasti,
bez straha za sopstveni život, to su uvek
pogodbe, upadljive greške. Ali disciplina
izazivaju melanholiju i depresiju. Ali,
ukradeni trenuci u pokolju i paklu.
mora ostati iskonska snaga vojske.
podsvesno, oni žele da svojim zanatom
I za to vreme žandari i predsednici
Za druge, mada malobrojne, izlaz je
u dezertiranju ili predaji neprijatelju.
Decembar 1915. Sve savezničke vođe ispred Generalštaba u Šantiju
Uostalom, Žofr podučava trupe da će
se nakon završetka rata zatvorenicima
suditi.
Međutim, svakodnevni život na prvim
linijama fronta predstavlja pravu golgotu
s brojnim grobovima duž puteva. Smrt je
stalno prisutna, najosnovnija higijena je
nemoguća. Naporno danonoćno tegljenje uništava kičmu. Rovovi su prljavi, blatnjavi, smrdljivi i, kako s francuske strane
U nemačkim borbenim redovima
skrenu misli. Naročito se 1915. na svim
opština i dalje primaju izveštaje o smrti
frontovima razvija proizvodnja korisnih
koje treba da odnesu porodicama. Kao
ili umetničkih predmeta, što se uskoro
izuzetnu počast, zakonodavac smišlja
naziva „rovovski zanat”. A ovo je istovre-
orden časti, ukras „za hrabre”, i u julu
meno godina u kojoj se pojavljuje nov vid
donosi odluku da za svakog vojnika ili
štampe, s fronta. Ove novine su sočne,
civila koga je ubio neprijatelj u matične
19
knjige bude upisana napomena „Umro
ne mogu da ih unište uprkos snažnim
naroda. U Africi su skoro sve nemačke
za Francusku”.
napadima.
kolonije u rukama saveznika.
I vojnik u rovu nastavlja da savija kičmu.
Na jesen, Bugarska se prepustila rat-
I rat se nastavlja. Žofr je u decem-
U maju će ga jedan događaj možda
nim porivima i pridružila se Austriji
bru imenovan za vrhovnog komandanta
razuveriti. Italija, nakon nekoliko ned-
i Nemačkoj kako bi osvojila Srbiju.
francuske vojske. Kad ga pitaju koja su
elja pregovaranja i užasnog cenkanja,
Napadnut sa severa i istoka, veći deo
njegova vojna dostignuća, on, pričajući o
odlučuje da objavi rat Austriji. I nov
srpske vojske mogao je da se bori samo
Nemcima, smireno odgovara: „Grickam
evropski front će ubrzo postati ogromna
uz povlačenje ka obalama Jadranskog
ih”. Zna li broj mrtvih od januara? Za
grobnica.
mora. Francusko pojačanje iz Soluna
Francusku to predstavlja 350.000 novih
I rat se nastavlja. Žofr, kome nedostaje
stiže kasno. Ali o ovoj vojsci sa istoka,
žrtava koje se pridružuju onima iz
teška artiljerija, razoružava utvrđenja
koju Žofr u potpunosti prezire i koja želi
1914.
i prikuplja stare topove iz sistema
da sačuva svoje snage za sopstveni front,
Ali zasad, njegova glavna preokupacija
„Banž” za najugroženije oblasti. Oni, u
kasnije će se mnogo pričati.
jeste sastanak svih vrhovnih komandan-
najboljem slučaju, mogu ispaliti granate
Na Bliskom istoku, na kavkaskom frontu,
ata savezničke vojske u Generalštabu
na svaka 3–4 minuta. Suprotno tome,
Rusi i Turci ostaju licem u lice, dok
u Šantijiu. Treba napraviti program
kopnena artiljerija je u krizi. Nove gra-
južnije osmanlijska vojska ne može da
za buduće velike ofanzive u 1916.
nate od 75 mm, proizvedene na brzinu,
pređe Suecki kanal, Britanci neprestano
Napadajmo, napadajmo, na istoku, na
valjanjem a ne kovanjem, rasprsnu se
dovode pojačanje uglavnom iz Indije,
jugu i na zapadu, ali napadajmo na svim
pri prvom udaru u cevi topa. Stotine
Australije i s Novog Zelanda. Ali počinje
frontovima.
komada sedamdesetpetica vraćeno je
nova tragedija: deportovanje Jermena.
Istovremeno, vrhovni komandant u
neiskorišćeno jer su ubijale i ranjavale
U pustinji Mesopotamije britanske trupe
Berlinu odlučuje da uloži najveći napor
artiljerce.
koje su se uputile ka Bagdadu treba da
na zapadnom frontu: Francuska je
I rat se nastavlja. Na ruskom frontu
se povuku i opkole Turke. To je teška
neprijatelj koga treba pobediti, a Verden
Nemci i Austrijanci primoravaju carske
uvreda koja baca senku na veličinu
je izabrani cilj.
trupe da se povuku preko 150 km, ali
kraljevske Engleske u očima arapskog
Gubici francuske vojske po periodima
Mrtvi, nestali, zarobljeni:
Od decembra 1914. do januara 1915: 74.000
Od februara do marta: 69.000; od aprila do juna: 142.000;
od jula do avgusta: 48 000; d septembra do novembra: 131.000
Ukupno: 464.000
Broj ranjenih u 1915: 1.326.911
Bolesni: 1.177.390
Penzionisani do 1. 1. 1916: 278.000
Bitka u Šampanji
Od 25. 9. 1915. do 15. 10. 1915:
Mrtvi, nestali, zarobljeni: 81.509; Ranjeni: 98.305
20
Download

Prokleti rat 1914 – 1915 – 1916 (Prvo objavljivanje