INICIJATIVA ZA RESAVANJE PITANJA VOJNE BRAUNFILD
IMOVINE U NERAZVIJENIM OPSTINAMA
Inicijativu sacinili:
Danijela Ilic, FRICS, CRE, REV
Mart 2013
1
Sadrzaj:
1. Uvod
2. Ostvarena knoverzija do 2013 godine prema uspostavljenom MASTER PLANU
3. Modeli konverzije viska vojne imovine u zemljama u okruzenju
4. Pregled postojeceg zakonskog okvira u struktuiranju procesa konverzije u Srbiji i
moguce prikljucenje novih ucesnika u procesu konverzije za nerazvijene opstine
5. Mehanizmi finansiranja prenamene vojnih braunfild imovina u nerazvijenim
podrucjima
6. Razvrstavanje imovine sa liste Master Plana u nerazvijenim opstinama, predlog
podsticanja procesa prema razvrstanoj imovini i definisanje relevantnih ucesnika u
podsticaju procesa konverzije
7. Inicijativa za podsticanje procesa konverzije viska vojne imovine u nerazvijenim
podrucjima
2
1. Uvod
Stalna konferencija gradova i opstina, odbor za lokalni ekonomski razvoj, vec nekoliko
godina aktivno ucestvuje u zblizavanju glavnih ucesnika u procesu konverzije viska
vojne imovine, otkrivanju “uskog grla” tog procesa i davanju inicijative u prevazilazenju
prepreka koje usporavaju proces konevrzije a time i usporavaju lokalni ekonomski razvoj.
Visak vojne imovine ili vojna braunfild imovina, kako je strucnjaci za konverziju cesto
nazivaju, na teritorijama nerazvijenih opstina, u najcescem slucaju predstavlja veliku
kolicinu zemljista i zastarele objekte. Ovakva napustena imovina,
zajedno sa
stanovnistvom koje je u demografskom opadanju i lokalnim samoupravama koje nemaju
ni finansijska sredstva a ni iskustvo u efikasnom upravljanju imovinom, predstavlja
neiskorisceni potencijal i mozda razvojnu sansu za te lokalne samouprave.
SKGO zeli da ovom inicijativom istakne znacaj partnerstva i saradnje sto veceg broja
relevantnih ucesnika u procesu konverzije, a prvenstveno na relaciji nadlezno
Ministarstvo odbrane i loklane samouprave, kao i aktivno ucesce Agencije za regionalni
azvoj i Vlade republike Srbije u kreiranju podsticaja za iskoriscenje ovog potencijala u
nerazvijenim opstinama.
3
2. Ostvarena knoverzija do 2013 godine prema uspostavljenom MASTER PLANU
Fond Master plana cini oko 447 vojnih kompleksa.
U periodu od usvajanja plana 2006. do septembra 2010., prodata su 22 kompleksa, u vrednosti
od oko 586 miliona dinara, a pribavljena su 24 stana.
Do 2013 godine, ukupno je potpisano oko 60 ugovora o prodaji, a vise od polovine je
realizovano tokom 2011 i 2012, nakon sto je u 2010 i 2011 godini donet podsticajni Podakcioni
plan i dopuna tog plana.
Jedan od najvrednijih ugovora o suinvestiranju je na bivsoj kasarni „Vojvoda StepaStepanovic“
na Vozdovcu, gde je MO dobilo oko 723 stana.
Model prenosa prava svojine sa rokom otplate od 5 godina je primenjen na kasarni “IV PUK” u
Uzicu.
Oko 65% do sada prodate vojne imovine su kupile lokalne samouprave a samo 35% je kupljeno
na tenderu.
Najvece interesovanje je za vojnu imovinu koja se nalazi u centralnim delovima vecih gradova u
Srbiji.
Dosadasnjom realizacojom konverzije, od oko 15% od ukupnog fonda predvidjenog master
planom, moze se reci da ni priblizno nije iskoriscen potencijal kojim bi, uslovno receno, mogle
da raspolazu lokalne samouprave odnosno opstine.
Nerazvijene odnosno nedovoljno razvijene opštine odnosno jedinice lokalne samouprave, u koje se ubrajaju one
čiji je stepen razvijenosti ispod prosečnog stepena razvijenosti u Republici Srbiji
Prema Zakonu o regionalnom razvoju to su jedinice lokalne samouprave koje su razvrstane u drugu, treču i
četvrtu grupu po stepenu razvijenosti.
4
Od ukupno oko 447 vojnih jedinica imovine definisanih Master Planom, za sedam godina
realizovana je konverzija na 66 jedinica imovine, od cega 31 jedinica imovine se nalazi u
nerazvijenim odnosno nedovoljno razvijenim podrucjima, uglavnom II i IV grupe sa stepenom
razvijenosti od 60% republickog proseka i nize.
U ukupno realizovanom prihodu od konverzije viska vojne imovine, vojna imovina u
nerazvijenim podrucjima ucestvuje sa manje od 20%, sto znaci da oko 80% ocekivanog prihoda
od konverzije MO moze imati od prodaje viska imovine u razvijenim podrucjima na urbanim
lokacijama.
Od usvajanja podakcionog plana 2010 godine, MO je prihvatilo mogućnost smanjenja početne
cene vojne imovine. Republička direkcija za imovinu ovlašćena je da, bez prethodne saglasnost
Vlade, snizi početnu cenu objekta na sledeci nacin:
•
•
•
20% u slučaju da u dva uzastopna oglašavanja objekat ne bude prodat
Dodatnih 20% ako prodaja ne bude obavljena po prethodnom uslovu
Ukoliko se imovina ne proda ni po snizenoj ceni od 40%, obustavlja se prodaja na period
od godinu dana, nakon čega se proces u celosti obnavlja.
Dopunom Podakcionog plana (2011. godine) predviđeno je da korisnici sredstava u svojini
Republike Srbije preuzete vojne nepokretnosti mogu:
•
plaćati u najviše 60 mesečnih ili 5 godišnjih rata
•
Ukoliko se preuzimanje objekta vrši naknadom u vidu neke druge nepokretnosti,
izgradnja te nepokretnosti mora biti izvršena u roku od 5 godina od trenutka zaključenja
U periodu od usvajanja podakcionog plana do danas, izvrsena je konverzija oko 38 jedinica
vojnih imovina.
5
3. Modeli konverzije viska vojne imovine u zemljama u okruzenju
Italija
U Italiji je 2010 godine usvojen novi proces transfera drzavne imovine sa centralnog nivoa na
lokalni nivo, u skladu sa nacinom organizovanja federalne administracije.
Ucesnici u procesu konverzije su:
• Centralna Vlada – Ministarstvo odbrane i Drzavna Agencija za imovinu
• Regionalna Vlada
• Lokalna uprava
• Privatni investitori
Glavni ciljevi su transfer vlasnistva i maksimizacija prihoda za Centralnu Vladu.
Klauzula „earn-out“ nije preduslov, vec se postavlja tako da Lokalna uprava mora povecati
placanje Drzavi u slucaju da preproda imovinu privatnom investitoru u odredjenom periodu.
1
Drzavna Agenicja za Imovinu, kroz svoju regionalnu kancelariju, priprema listu
imovine za transfer. Svaka jedinica imovine ima procenjenu vrednost. Lista se salje
zajednickoj komisiji formiranoj od strane regionalne i centralne Vlade.
2 Drzavna Agencija za Imovinu objavljuje poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu
imovine sa liste. Agencija postavlja pocetnu cenu, kriterijum rangiranja uslova iz
ponude, prema ponudjenoj ceni i kvalitetu/uticaju nameravanog koriscenja imovine.
Prioritet ima javno socijalna upotreba.
3 Lokalne uprave izrazavaju zainteresovanost za kupovinu u roku od 3 meseca po objavi
poziva. Ponude moraju da sadrze ponudjenu cenu i opis nameravanog koriscenja
imovine.
4 Moguce je ukljucivanje ostalih regionalnih odeljenja kao sto su: planiranje/urbanizam,
regionalna kancelarija za socijalno stanovanje ili regionalno odeljenje za turizam.
5 Drzavna Agenicja za Imovinu i Lokalna uprava sprovode direktne pregovore. U
slucaju da ima vise zainteresovanih za neku imovinu, transfer se obavlja po
kriterijumu ponudjene cene i validnosti ekonomskog i/ili socijalnog impacta na loklani
razvoj. Dokumenti transfera vlasnistva se izradjuju za svaki slucaj pojedinacno.
6 Drzavna Agenicja za Imovinu vrsi transfer imovine odabranim ponudjacima.
Preliminarni ugovor o prenosu vlasnistva se moze finalizovati ( prodavac se zasticuje
od svih pravnih ili ekoloskih pitanja)
7 Odobrenje od strane zajednicke komisije. Komisija moze predloziti multuple transfer
vlasnistva i fiskalnu kompenzaciju kao alternativa direktnom placanju u novcu.
8 Moze se ukljuciti regionalna kancelarija za finansije kako bi pomogla fiskalnu
kompenzaciju jer su placanja izmedju regiona/drzave i regiona/lokalne uprave mnogo
zastupljenija nego li placanja drzava/lokalne uprave.
9 Regionalna Vlada uredjuje ili normira fiskalnu kompenzaciju Lokalne uprave. Fiskalna
kompenzacija se odnosi na umanjenje fiskalnih prihoda izmedju Drzave/Lokalne
uprave ili Regionalne uprave.
10 Novo vlasnistvo se upisuje u javni registar.
6
Uopsteno, u Italiji, najveca slabost novog nacina procesa konevrzije je nedostatak jasnih ideja u
lokalnim samoupravama o tome na koji nacin bi mogle koristiti imovinu koju drzava zeli da
divestira. Osim toga, loaklne uprave najcesce nemaju finansijska sredstva da kupe i odrzavaju tu
imovinu.
•
•
•
Lokalne samouprave nemaju tzrisnu niti tehnicku ekspertizu za pripremanje
fizibilnih projekata. Pored Regionalnog odeljenja za finansije, bilo bi potrebno
ukljuciti i ostala odeljenja, kao na primer odeljenje za turizam.
Lokalne samouprave nemaju mogucnost niti znanja da proaktivno nude imovinu
investitorima.
Cesto se pokazalo da loaklne samouprave nisu u mogucnosti da koriste imovinu
koja je stecena na ovaj nacin. Nakon kupovine, potrebna su dodatna ulaganja:
ekoloska ispitivanja, rusenje starih objekata, nova infrastruktura…sto moze
zahtevati dosta vremena zbog dodatnih ogranicenja koje bi postavilo Ministarstvo
za zastitu covekove okoline, ili relevatno telo za zastitu spomenika culture.
Grcka
U Grckoj, vec decenijama traje proces konverzije vojne braunfild imovine, zapocet oko 1980.
godine.
Od 1999 godine je ustanovljeno Odeljenje za eksploataciju i rehabilitaciju vojnih kampova
(DERMC) pri Ministarstvu odbrane, u cilju planiranja, promovisanja, implementacije i
upravljanja Nacionalnog programa za strategiju restrukturiranja vojnih kampova.
Osnovan je Nacionalni Fond odbrane koji upravlja vojnom braunfild imovinom i koji moze, u
slucaju da lokalne samouprave ne privedu novoj nameni imovinu, da oduzme tu imovinu i vrati
je fondu.
Ucesnici u procesu konverzije odnosno transfera vojne braunfild imovine su:
•
Centralna Vlada
•
Lokalne samouprave
1
2
3
4
5
6
7
DERMC priprema listu imovine za konverziju i dostavlja Ministarstvu odbrane i
Nacionalnom Fondu odbrane (NDF).
Nakon odobravanja Ministra odbrane i NDF, izdaje zvanicno obavestenje i lokalne
samouprave se informisu o listi imovine.
Lokalne samouprave izrazavaju svoju zainteresovanost i podnose DERMC i NDF ponude
sa projektima buduce upotrebe te imovine. Moraju podneti idejno resenje i operativni plan.
DERMC i NDF sprovode direktne pregovore sa lokalnim samoupravama. NDF moze
zadrzati deo imovine ili cak traziti u zamenu drugo zemljiste.
Na kraju pregovora, preliminarni nacrt ugovora se potpisuje izmedju Ministarstva odbrane,
Ministarstva za ruralni razvoj i Lokalne samouprave.
Lokalna samouprava priprema urbanisticki projekat kako bi ukljucila imovinu u generalni
plan grada. GUP se predaje DERMC na razmatranje i Ministarstvu ekologije na
odobravanje.
Nakon odobravanja, vrsi se transfer vlasnistva
7
Glavne slabosti procesa su u lokalnim samoupravama, koje:
•
•
•
Nemaju dovoljno strucnih znanja i kreativnosti, te nedostatak ideja na koji nacin bi
koristili vojnu braunfild imovinu
Nedostatak finansijskih sredstava za privodjenje novoj nameni i odrzavanje imovine
Nemaju mogucnosti da proaktivno nude imovinu privatnim investitorima
Madjarska
U Madjarskoj se process konverzije vojne braunfild imovine odvija u okviru nekoliko zakona:
Zakon o lokalnim samoupravama, Zakon o finansijama, Propis o drzavnoj imovini.
Ucesnici u procesu konverzije su:
• Centralna Vlada ( Hungarian State Holding Company - MNV Zrt.)
• Ministarstvo odbrane
• Ministarstvo loklanih samouprava
1
2
3
4
5
6
7
Odluka opstine o koriscenju imovine od strane kompanija koje su u vlasnistvu opstina
Prezentacija o nacinu koriscenja i zahtev za imovinu kod MNV Zrt.
Odluka o transferu vlasnistva od strane Vlade
Ugovor o transferu vlasnistva
Preuzimanje imovine
Izrada gradjevinskih dozvola za rekonstrukciju
Predaja objekata opstinskim kompanijama
Postoje dve slabe tacke ovog procesa:
• Birokratija, spora administracija uzrokovano postavljanjem sistema odgovornosti u
drzavnoj upravi u procesu donosenja odluka, kao i nepovezanost razlicitih odeljenja
drzavne uprave
• Ogranicenje novcanog iznosa koji se odnosi na vrednost drzavne imovine koja se u
jednoj godini moze transferovati bez nakande.
Rumunija
Proces transfera drzavne imovine lokalnim samoupravama je usvojen Zakonom 213, 1998
godine.
Ucesnici u procesu konverzije vojne braunfild imovine su:
• Centralna Vlada
• Regionalne institucije
8
1
2
3
4
Ministarstvo odbrane priprema listu imovine koja ce se transferovati
Lokalna samouprava se prijavljuje za transfer imovine
Vlada odobrava transfer sa Ministarstva odbrane na Lokalne samouprave
Transferovano vlsnistvo se upisuje u javni registar
Teskoce u odvijanju procesa transfera se mogu definisati kao:
•
•
•
•
Teskoce u dobijanju informacije i procesu transfera vlasnistva
Finansiranje projekta koji je predvidjen od strane lokalne samouprave bi morao da
predvidi i koriscenje privatnog kapitala
Veliki troskovi pripreme braunfild lokacije
Losa infrastruktura
Bosna i Hercegovina
Nakon rata (1992-1995) BiH je usvojila Zakon o otudjenju drzavne imovine (bivse vojne
imovine). Ukupno je definisano 123 jedinica imovine kao vojna imovina, od kojih je 54
kategorisano u neperspektivnu vojnu imovinu, i koja bi trebalo da se transferuje lokalnim
zajednicama u oba entiteta.
Od 21 jedinica vojne imovine koje se mogu odmah transferovati lokalnim zajednicama, 20 se
nalazi na teritoriji Federacije a 1 na teritoriji Republike Srpske.
Entiteti su se saglasili da ce 69 jedinica vojne imovine ostati u upotrebi Ministarstva odbrane.
Odlukom Visokog predstavnika u BiH, ovaj process je suspendovan i donet je Zakon o
privremenoj obustavi otudjenja drzavne imovine BiH.
1
2
3
4
5
6
7
Ministarstvo odbrane BiH priprema listu neperspektivne imovine
Vece minstara BiH donosi odluku o transferu vlasnistva Vladi entiteta
Odluka Vlade entiteta da zapocne process transfera i oglasi poziv za dostavljanje
zainteresovanosti
Sprovodjenje procesa nabavke za selekciju subjekta kojem ce se preneti vlasnistvo
Selekcija subjekta
Ugovor o prodaji imovine
Novo vlasnistvo se uipsuje u javni registar
9
Hrvatska
U januaru 2011 godine, nakon stupanja na snagu novog Zakona o upravljanju drzavnom
imovinom, formira se AUDIO-Agencija za upravljanje drzavnom imovinom, a stupanjem
Zakona o sastavu i delokrugu ministarstava i drugih sredisnjih tela drzavne uprave i Zakona o
sastavu drzavne uprave, formira se DUUDI – Drzavni ured za Upravljanje Drzavnom Imovinom
koji predstavlja koordinaciono telo za upravljanje drzavnom imovinom. Cilj ovih zakona je
pojednostaviti način upravljanja državnom imovinom i prilagoditi se tekucim tržišnim prilikama
i to postujuci načela transparentnosti, predvidljivosti, efikasnosti i odgovornsti.
Prema evidenciji iz 2012, Hrvatska raspolaze sa 192 nekretnine koje su neperspektivne vojna
imovina (kasarne, livade, strelista, skladista, poligoni, zemljista..) od cega je 51 na ostrvima.
Satnje tih nekretnina je dosta razlicito, neke su napustene a nekeu boljem stanju.
Republika Hrvatska je predala jedinicama lokalne i regionalne samouprave od 2009. do 2011.
godine 20 vojnih nekretnina ukupne vrednosti od oko 73.8 mil.
Vojne nekretnine se ustupaju lokalnim samoupravama bez naknade, po najvažnijem kriterijumu
– projekti. Naime, ukoliko lokalna samouprava predloži projekat, napiše projektnu
dokumentaciju i prikupi sve potrebne materijale, njihov predlog razmatra DUUDI i projekat se
odobrava ukoliko je samoodrziv i to na duzi period i ukoliko donosi benefit vecem broju
lokalnog stanovnistva. Odrzivost projekta se ogleda u tome da nece biti potrebna dodatna
sredstva drzave u odredjenom vremenskom periodu.
Primer razmene imovine i neispunjenje ugovornih obaveza, koji traje od 2007 godine do danas,
je primer kasarne “Nikola Subic Zrinjski”, vojnog kluba u Cakovcu i vojnog poligona “Gmajna”
u Medjumurju.
Naime, jos 2007 godine potpisan je ugovor izmedju Vlade Republike Hrvatske i opstine
Medjumurje da se izvrsi transfer vlasnistva navedene imovine u korist opstine a da zauzvrat
opstina Medjumurje, do 2011 godine, izgradi deset vojnih skladista tipa “IGLU” i 350m2
adekvatnog kancelariskog prostora za potrebe MO.
Vrednost navedenih bivsih vojnih nekretnina je procenjena na 67 mil kuna, odnosno na oko 8.9
mil eur.
Regionalna Razvojna Agencija-REDEA je osmislila idejno resenje za novo koriscenje bivse
vojne imovine. Poligon “Gmajna” i kasarna “Nikola Subic Zrinjski” na ukupno 55 hektara su
planirani za Centar znanja i Poslovnu zonu. Centar znanja bi bio smesten u glavni objekat
kasarne nakon izvrsene adaptacije dok bi veleuciliste, studentski dom i apartmani za gostujuce
predavace bili sukcesivno adaptirani od osatlih postojecih objekata kasarne.
Prema prostornom planu, na 45ha bivseg poligona “Gmajna” predvidjena je poslovna zona.
10
Danas, 6 godina kasnije, samo deo bivsih vojnih objekata je stavljen u funkciju. U bivsem
vojnom klubu u Cakovcu, smestena je decija biblioteka i citaonica, caffe bar i izlozbeni prostor
kojim upravlja gradsko preduzece “Ekom”. Veci deo objekat je prazan i ceka adaptaciju, a
objektom upravlja Grad Cakovec.
U jednoj zgradi bivse kasarne uredjen je prostor Medjumurskog veleucilista, u druge dve je
smesten Tehnolosko-inovacijski centar Medjumurje, a u cetvrtom objektu je REDEA, Obiteljski
centar, Medjumurje investicije i nekretnine i agencija za energiju.
Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije dalo je oko 27 hiljada evra
Medjumurskoj zupaniji kako bi se izradila dokumentacija za rekonstrukciju i prenamenu
dodatnog objekta Medjumurskog veleucisilista. Medjutim obaveze prema MO RH nisu
ispunjene.
Danas se vode pregovori o prepustanju navedene bivse vojne imovine bez nakande zupaniji
Medjumurje, ili pak vracanju vlasnistva Republici Hrvatskoj.
Makedonija
Makedoniju jos uvek prate afere u procesu konverzije viska vojne imovine. Prema projektu
“Stare kasarne za nov razvoj”, makedonskog resora odbrane, započetog 2010. nekim lokalnim
samoupravama predato je na korišćenje 12 kasarni sa kompletnim kompleksima zemljišta i
nekoliko objekata nekadašnjih domova armije. Projekat je ocenjen kao kontroverzan, zbog
sumnji da je bilo zloupotreba, pa je njegova realizacija obustavljena.
Ministarstvo odbrane Makedonije najavilo je da će u narednih osam godina otuđiti desetine
karaula, vojnih magacina i poslovnih objekata iz svog resora. Već do kraja godine biće
pripremljen plan za prodaju 40 karaula, 15 poslovnih prostorija, 13 nekadašnjih vojnih magacina,
dva doma armije, tri restorana i dve farme.
11
Crna Gora
Crna Gora je donela Zakon o dravnoj imovini marta 2009 godine, kojim se uredjuje koriscenje,
upravljanje i raspolaganje imovnom Crne Gore ili lokalne samouprave (drzavne imovine).
Vojna imovina je definisana kao Ostala dobra u drzavnoj svojini, te njome upravlja i raspolaze
kako je to ovim zakonom predvidjeno, Vlada Crne Gore.
Savet za privatizaciju i kapitalne projekte obrazovan je Zakonom o privatizaciji privrede radi
upravljanja, kontrole i obezbjedjenja sprovodjenja procesa privatizacije kao i predlaganja i
koordiniranja aktivnosti na realizaciji kapitalnih projekata u Crnoj Gori.
U okviru Saveta formirane su tenderske komisije za razlicite oblasti, a shodno tome je formirana
i tenderska komisija za valorizaciju bivse vojne imovine. Ona koordinira i nadzire postupak
prodaje, zakupa ili razmene bivse vojne imovine kroz Agenciju za privatizaciju.
Prema raspoloživim podacima iz vojnog katastra, u CrnojGori je bilo evidentirano više od 300
vojnih lokacija.
Do 2009 godine, privatizovano je dvadeset vojnih lokacija u Crnoj Gori.
Na osnovu odlukeVlade CrneGore iz novembra 2003.godine, u postupku predaje nadležnosti
obezbedje nja državne granice, 80 lokacija i objekata koje je koristila Vojska ustupljeno je
Ministarstvu unutrašnjih poslova
Zakonom o drzavnoj imovini predvidjeno je da se prodaja i davanje u zakup, izmedju ostalog i
vojne imovine, obavlja javnim nadmetanjem, odnosno aukcijom ili na osnovu prikupljenih
ponuda, odnosno tenderom.
Od 20 privatizovanih lokacija do 2009 godine, 12 je prodato u organizciji bivseg Fonda za
reformu sistema odbrane tadasnje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno pre sticanja
nezavisnoti Crne Gore 2006 godine.
Danas, u okviru Saveta za privatizaciju i kapitalne projekte, radi Tenderska Komisija za
valorizaciju bivše vojne imovine.
Tenderska komisija nadgleda proceduru davanja u dugoročni zakup ili prodaju nepokretnosti, i
ona mora biti u potpunosti uskladjena sa Zakonom o drzavnoj imovini, Uredbom o prodaji
akcija i imovine putem javnog tendera i Uredbom o prodaji i davanju u zakup stvari u drzavnoj
imovini.
Na primer, za bivsi vojni kompleks “Orijenski bataljon” u Kumboru , Agencija za privatizaciju
/Tenderska komisija je postavila ciljeve procesa dugoročnog zakupa navedenog lokaliteta:
•
•
•
•
•
•
da se obezbedi koncept izgradnje ekskuzivnog hotelskog kompleksa čiji objekti će biti
izgradjeni u skladu sa lokacijom i koji neće ugroziti visoku vrednost prirodnog i
kulturnog pejzaza,
da se ponudi široki dijapazon rekreativnih aktivnosti,
da se obezbedi hotelski kompleks koji će funkcionisati po medjunarodnim standardima
4+ /5 zvjezdica,
da se predlozeni projekat smatra modelom odrzivog razvoja visokog nivoa,
da se vodi računa o zaštiti zivotne sredine,
da se koristi arhitektura, projektovanje i inţinjering po najvišim medjunarodnim
standardima, i stil koji je u skladu sa prirodnim okruzenjem.
12
•
•
•
da se privuče strateške investitore koji će izvršiti investiranje na ovom lokalitetu,
da se obezbedi odgovarajući broj novih radnih mesta,
da se obezbedi najveći mogući prihod od zakupa
Javnim pozivom, pozvani su iskusni medjunarodni investitori, sa dokazanom finansijskom
sposobnošću, kao i iskustvom u projektovanju, gradnji i poslovanju velikim i slozenim
turističkim kompleksima mešovite upotrebe, radi podnošenja ponuda za uzimanje u dugoročni
zakup do 90 godina, lokaliteta kasarne „Orjenski bataljon“ u Kumboru - Herceg Novi,
uključujuci izgradnju i upravljanje ovim lokalitetom.
Odlukom Saveta za privatizaciju i kapitalne projekte, zbog specificnosti i kompleksnosti namene
buduceg turistickog kompleksa, deo programskih aktivnosti Tenderske Komisije za valorizaciju
bivse vojne imovine prešao je u nadleţnost Tenderske komisije za turizam.
Slovenija
U Sloveniji proces konverzije vojnih braunfilda podrazumeva prodaju po trzisnoj vrednosti
privatnim investitorima/lokalnim upravama ili prenos vlasnistva lokalnim upravama a korisnici
su opstine ili Regionalne agencije za razvoj.
Prenos vlasnistva bez naknade se obavlja prema zakonu o stimulaciji balansiranog regionalnog
razvoja (ZSRR-1, URLS n.93/2005) i uredbi o regionalnim podtsicajima (URLS n.113/2009).
Ucesnici procesa konverzije su:
• Centralna Vlada (vladina kancelarija za lokalne samouprave i regionalnu politiku,
Ministartsvo odbrane, Ministarstvo javne uprave)
• Lokalne samouprave
Vlada pruza podrsku razvoju lokalnih zajednica i/ili regiona: vazan preduslov je javni interes
projekta koji ce biti implementiran u toj imovini (process konevrzije mora biti ukljucen u
program regionalnog razvoja i strategiju lokalnog razvoja).
1
2
3
4
5
6
Priprema projekta za novu upotrebu, koji mora jasno identifikovati i dokazati javni
interes projekta, projekciju finansijskog plana prenamene i upravljanje novom
namenom od javnog interesa
Projekat nove namene mora biti ukljucen u Program Regionalnog razvoja i Starategiju
loklanog razvoja, prikazujuci javni interes projekta.
Prezentacija projekta Vladinoj kancelariji za lokalne samouprave i regionalnu politiku:
projekat mora da ispuni kriterijume: javni interes, broj novih radnih mesta ili
zadrzavanje broja radnih mesta, ostali pozitivni i merljivi efekti transfera imovine
lokalnoj samoupravi. Moguce prepreke u implementaciji projekta.
Provera stanja raspolozivosti imovine kod Ministarstva odbrane, utvrditi da li je na
spsiku vojno neperspektivnih imovina
Sagalsnost Ministartsva odbrane o raspolozivosti imovine
Priprema dokumentacije za odobrenje transfera vojne braunfild imovine od strane
13
7
8
9
10
Vlade
Odobrenje procedure od strane Ministartsva za javnu upravu, ukoliko je dokumentacija
uredno dostavljena
Odobrenje od strane Vlade: formalno odobrenje transfera vlasnistva
Transfer vojne braunfild imovine lokalnoj samoupravi sa obavezom da se odobreni
projekat nove upotrebe implementira. Ukoliko se projekat ne implementira u
odredjenom roku, imovina se mora vratiti Ministarstvu odbrane (prethodnom vlasniku)
ili ce Vlada zahtevati da lokalna samouprava plati tu imovinu ( bazirano na zvanicnoj
proceni vrednosti).
Implementacija projekta nove upotrebe: lokalna samouprava mora da obezbedi
finansijska sredstva (iz sopstvenih ili drugih javnih budzeta) i implementira projekat
U parksi postoji dosta teskoca u sprovodjenju procesa:
•
•
•
•
Dugotrajan proces, posebno zbog regionalnog znacaja projekta. Na primer za lokaciju
vojne imovine u Pomurju, 26 opstina je zainteresovano za tu imovinu.
Lokalne samouprave imaju poteskoce u pripremanju projekta a posebno u dokazivanju
javnog interesa u projektu
Cilj Vlade je da prvo pokusa da proda vojnu braunfild imovinu, jer joj je potreban novac.
Na taj nacin, najverovatniji transfer bez nakande ce se obaviti na onoj imovini koju niko
ne zeli da kupi po procenjenoj trzisnoj vrednosti
Proces traje godinama zbog administrativnih prepreka.
Rezime o procesu konverzije vojne braunfild imovine u zemljama u okruzenju
Iako je proces konverzije viska vojne imovine (vojne braunfild imovine) razlicit u svakoj od
navedenih zemalja, pre svega zbog razlicitog zakonskog okvira i polaznih ocekivanja od
rezultata prodaje te imovine, ipak bi se moglo reci da se u vecini zemalja process suocava sa
sledecim teskocama:
1. Lokalne samouprave nemaju znanja da pripreme finansijski fizibilne projekte ili nemaju
mogucnosti da promovisu imovinu investitorima. Uopsteno, lokalne samouprave nemaju
ideju o mogucem koriscenju te imovine
2. Nedostatak finansijskih sredstava ne samo za kupovinu (ukoliko se ne vrsi transfer
vlasnistva bez naknade) vec i za neophodna ulaganja u tu imovinu kako bi bila
interesantna investitorima. Najpre se misli na ekoloska zagadjenja, nedostatak primarne
infrastukture ili nedovoljan kapacitet infrastructure
3. Proces transfera ili kupovine je prilicno dug proces i cesto traje godinama zbog
birokratije i preobimne administracije u procesu
4. Vrednost vojne imovine je uobicajeno precenjena
14
Dodatno, iz navedenih studija u ANEXU ovog izvestaja, moze se zakljuciti da su zemlje
Zapadnog Balkana, u pocetku procesa konverzije ustanovile tzv. koncept Ministarskog pristupa,
koji se odlikuje:
•
•
•
•
Ministarstvo odbrane je nadlezno za pripremanje inputa i nadzire postupak prodaje,
razmene ili partnerstva za nekretnine koje su deklarisane kao visak vojne imovine
Iako Ministarstvo odbrane nije jedino koje ucestvuje u procesu konverzije, uobicajeno su
ukljuceni i Ministarstvo finansija odnosno poreska uprava (za procenu vrednosti
nepokretnosti) zatim telo nadlezno za upravljanje drzavnom imovinom, u skoro svim
zemljama zapadnog Balkana su postavljena jednostrana i ogromna ocekivanja od prodaje
te imovine.
Prodajom viska vojne imovine uglavnom je predvidjeno da se resavaju socijalna pitanja
unutar Ministarstva odbrane u postupku smanjenja broja vojnog osoblja i stambenog
zbrinjavanja vojnih lica
Malo ili ni malo se vodi racuna o opstoj koristi društva i lokalne ekonomije, koja se ne
može meriti fiksnim profitima.
4. Pregled postojeceg zakonskog okvira u struktuiranju procesa konverzije u Srbiji i
moguce prikljucenje novih ucesnika u procesu konverzije za nerazvijene opstine
Vlada Republike Srbije je juna 2006. godine usvojila dva dokumenta :
• Informaciju o nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije koje nisu neophodne za
funkcionisanje Vojske i
• Master plan raspolaganja ovim nepokretnostima
Predviđena su tri načina komercijalizacije imovine, i to:
•
•
•
prodaja putem tendera;
razmena sa institucijama koje koriste sredstva u državnoj svojini;
ulaganje u zajedničku izgradnju stanova.
Master plan zamišljen je kao javno dostupna baza podataka o vojnim nepokretnostima, koje više
nisu perspektivne za vojnu upotrebu, a zainteresovani kupci mogu pronaći sve neophodne
informacije o objektima koji se prodaju na sajtu MO.
Odeljenje za pripremu nepokretnosti po Master Planu je formirano u okviru Sektora za
materijalne resurse MO, 2010 godine. Odeljenje je sastavljeno od strucnjaka iz raznih oblasti:
geodeta, pravnika, gradjevinaca kako bi sto efikasnije pripremili input za vrsenje procene od
strane poreske uprave a zatim input za oglasavanje prodaje ili razmene od strane Republicke
Direkcije za Imovinu odnosno Vladu RS ukoliko je rec o tenderskoj prodaji. Zaposleni odeljenja
su dodatno edukovani u oblasti procena nekretnina za interne potrebe.
15
Postupak konverzije viska vojne imovine u Srbiji je transparentan, sa tacno definisanim
protokom informacija i nadleznosti, a namena sredstava dobijenih prodajom bila je ista kao u
Strategijskom planu odbrane, s tim što je planirano da se najveći deo dobijenih sredstava iskoristi
za stambeno zbrinjavanje pripadnika Vojske i MO.
1
MO salje informaciju opstinama o visku vojne imovine koja je na raspolaganju za
prodaju
Opstina prihvata inicijativu i pregovori zapocinju
MO prikuplja dokumentaciju o imovini i salje je Republickoj Direkciji za Imovinu koja
upravlja procesom
Poreska uprava vrsi procenu imovine i salje procenu RDI
RDI salje MO zvanicno prihvacenu procenjenu vrednost imovine
Bazirano na proceni poreske uprave, opstine i MO postizu konsenzus o vrednosti vojne
imovine i o nacinu placanja ili razmene imovine
Opstina u svom budzetu za sledecu godinu obezbedjuje sredstva za kupovinu imovine
Potpisivanje ugovora i transfer vlasnistva
2
3
4
5
6
7
8
Opsti uslovi prodaje, ne samo vojne imovine, vec generalno nekretnina, u Srbiji, u periodu od
2008 do danas se odvijaju u nepovoljnoj socio-ekonomskoj, finansijskoj, politickoj i
demografskoj klimi.
Na to treba dodati specificnost vojne imovine:
•
•
•
•
•
•
Velika i glomazna imovina, nedeljiva, najcesce u losem stanju
Nedostatak planskih dokumenata za vojne lokacije
Podaci sa terena najcesce nisu u saglasnosti sa podacima iz RGZ
Geografska raznovrsnost: odredjeni deo imovine se nalazi u urbanim podrucjima ali
veliki deo se nalazi i u ruralnim odnosno nerazvijenim podrucjima
Velika mogucnost ekoloske zagadjenosti odredjenih vrsta nekretnina
Vremenski zahtevan protocol od momenta procene i oglasavanja do sprovodjenja aukcije
odnosno tendera
Na zalost, do sada nije vidjen nijedan dobar primer za iskoriscenje viska vojne imovine u
nerazvijenim opstinama i ruralnim predelima.
Moze se navesti jedan primer transfera vojne braunfild imovine bez naknade u Srbiji, a
konverzija u novu, civilnu namenu ce trajati dugo i iziskivace velika dodatna ulaganja.
16
Vojni aerodrom Ponikve, dvadestetak kilometara udaljen od Uzica, ugovorom izmedju RDI i
grada Uzice, presao je u vlasnistvo grada Uzice krajem 2010 godine. Aerodrom je bombradovan
tokom 1999.godine i tom prilikom na ovaj aerodrom palo je 92 projektila, koji su znatno oštetili
pistu. Konstatovano je ekolosko zagadjenje a remedijacija ce kostati oko 8 mil eur.
NIP (Nacionalni Investicioni Plan) je vec ulozio oko 1.5 mil eur za uklanjanje bombi i
rekonstrukciju piste.
Medjutim, cak i kada se odstrani ekolosko zagadjenje, upotrebi aerodroma u civilne svrhe ce
prethoditi radovi na proširenju piste i pojačanje njene nosivosti, nabavka navigacionih uređaja,
rasvetne opreme, meteoroloških uređaja i vatrogasne stanice, putnički i kargo terminali, što
zahteva sredstva u iznosu od oko 20 mil eur, koje lokalna zajednica ne može sama da obezbedi.
Potrebno je naglasiti da je Odeljenje za pripremu nepokretnosti po Master Planu izvrsilo sve sto
je u njihovom domenu da bi proces konverzije bio brzi i efikasniji. Tako, danas, od oko 447
raspolozivih jedinica vojne imovine predvidjenih za prodaju/razmenu, Odeljenje je izvrsilo
pripremu dokumentacije zajedno sa procenjenom vrednoscu od strane PU, i predalo RDI
dokumentaciju za oko 228 jedinica imovine.
450
Број в/к тренутно
у Мастер плану
400
350
Број елабората за
в/к послатих
РДИ-у за процену
300
250
200
Број процењених
в/к
150
100
50
Број отуђених в/к
0
444
325
228
65
17
Kao najveci problem u slaboj realizaciji konverzije vojne imovine u nerazvijenim podrucjima,
moze se izdvojiti:
•
Vrsenje procene trzisne vrednosti primenom samo jednog pristupa -direktno poredjenje
kupoprodajnih cena zemljista i objekata, koji najcesce, usled nedostatka odgovarajucih
komparativa, daje izoblicenu indikaciju vrednosti. Ne uzima se u razmatranje tzv,
investitorski pristup ili rezidualna tehnika kojom se dobija indikacija “priustive
vrednosti” tj. koliko prosecni investitor moze platiti lokaciju a da pri tome ostvari trzisno
ocekivani povracaj (IVS 2011/EVS 2012)
•
Ne postoji ustanovljen protocol transfera vlasnistva
bez naknade lokalnim
samoupravama u nerazvijenim podrucjima, uz evaluaciju projekta kojim se dokazuje
javni interes kroz novu namenu viska vojne imovine
•
Mali kapacitet zaposlenih i adekvatno strucnih ljudi u lokalnim samoupravama u
nerazvijenim podrucjima, nedostatak inicijative i ideje o nacinu koriscenja viska vojne
imovine, cak i kada bi je dobili bez naknade. Nestrucnost u izradi projekta kojima bi se
dokazala buduca upotreba u javnom interesu i odrzivost projekta
•
Nedostatak finansijskih sredstava lokalnih samouprava za konverziju vojne imovine uz
nakandu
•
Nedostatak finansijskih sredstava za dodatna neophodna ulaganja u visak vojne imovine,
bilo da se radi o rekonstrukciji ili izgradnji novih objekata, ili izgradnji infrastructure ili
remedijacija ekoloski zagadjenih lokacija
•
Nedostatak privatne inicijative u devastiranim predelima (stepen razvijenosti ispod 50%
republickog proseka) koja su pri tome suocena sa dugogodisnjim negativnim
demografskim kretanjima i teskocama da zadrze mladju populaciju u toj sredini
Iz iskustva razvijenih zemalja EU ali i zemalja iz okruzenja, uspesnost konverzije viska vojne
imovine u nerazvijenim podrucjima se bazira na:
•
•
•
Strategija otudjenja drzavne imovine, osim principa prodaje prema Trzisnoj vrednosti
postuje i princip ekonomskog razvoja i povecanja ekonomske aktivnosti (“value for
money”)
Postavljenoj mogucnosti da se transfer vlasnistva lokalnim samoupravama vrsi bez
naknade uz projekat kojim se garantuje nova upotreba u javnom interesu, za dobrobit
gradjana u tom podrucju
Velikom broju ucesnika u porcesu konverzije, kako na nivou centralne Vlade tako i na
nivou regionalnih odnosno lokalnih vlasti. Ucesce relevantnih urbanistickih institucija i
katastra nepokretnosti kod evaluacije proizvodnog kapaciteta svake vojne braunfild
imovine koja je velika i kao takva manje atraktivna potencijalnim kupcima.
18
•
Postupkom sprovodjenja konverzije upravlja agencija koja vec ima iskustva u upravljanju
drzavnom imovinom, kao na primer Agencija za privatizaciju, koja moze angazovati
nezavisne strucne eksperte za izradu fizibilne studije za svaku jedincu vojne imovine.
•
Povezivanju lokalnih samouprava sa regionalnim agencijama za razvoj i kroz razne
programe pomoci EU, bilo da su socijalni, poljoprivredni ili programi za turizam u ruralu,
konkurise se za neophodna sredstva za sprovodjenje prenamene viska vojne imovine.
•
Koriscenju niza programa koje jos uvek organizuje EU u svrhu boljeg koriscenja viska
vojne imovine. CARDS ( Community assistance for reconstruction, development and
stabilisation) je trajao od 2000-2006, nastavljen je kroz IPA program i koji je na
raspolaganju Srbiji.
•
Poslednji program tog tipa je bio u trajanju od 2009 do 2011 godine, F.A.T.E. (From
Army To Entrepreneurship). Ovaj program podstice ekonomski rast i razvoj i
diversifikaciju kroz podrsku konverziji vojne braunfild imovine u biznis inkubatore a
rehabilitacija vojne braunfild imovine je prioritet regionalnih/lokalnih vlasti.
•
Transparentan process sagledavanja stavova svih ucesnika u evaluaciji najboljeg
koriscenja i nacina prenosa prava na tim nekretninama, iznece na sto razlicite mogucnosti
koriscenja ili novog razvoja, a time i privuci fondove ili investitore.
5. Mehanizmi finansiranja prenamene vojnih braunfild imovina u nerazvijenim
podrucjima
Agencije za regionalni razvoj su institucije koje ostavruju politiku ravnomernog regionalnog
razvoja putem promocije regiona, u projektima istrazivanja i analize, kao i putem podrske
preduzetnistvu.
Vlada Srbije je preduzimala aktivnosti stvaranjem nekih strategija (Strategija smanjenja siromaštva, Nacionalni Investicioni plan, Strategija za razvoj poljoprivrede i turizma, Strategija za
stimulaciju i razvoj stranih investicija i tako dalje), medjutim razlike u razvoju između regiona
Srbije su i dalje velike.
Agencija za regionalni razvoj moze pomoci lokalnim samoupravama na dva nacina:
nefinansisjki, putem svog savetodavnog servisa, pruzajuci obuku i strucnu pomoc u pripremi
projekata od javnog interesa lokalnim samoupravama, ali i finansijski, tako sto povezuje lokalne
samouprave sa raspolozivim EU predpristupnim fondovima za ostavrenje tih projekata.
Srbija je bila uključena u samo dve komponente IPA, a to su podrška tranziciji i izgradnji
institucija, i za prekograničnu saradnju, za šta je bespovratno dobijala oko 200 miliona evra
godišnje, a za 2013. predviđeno je 214,7 miliona evra.
19
Uz status kandidata za članstvo, Srbiji se sada otvaraju i IPA komponente III, IV i V. To su
regionalni razvoj, ljudski resursi (uključujući obrazovanje i socijalno uključivanje) i razvoj
seoskih područja i poljoprivrede.
U svrhu koriscenja sredstava iz IPA programa za konverziju vojne braunfild imovine u civilne
svrhe, potrebno je preimenovati process u program socijalnog, ruralnog ili regionalnog razvoja.
U okviru projekta F.A.T.E. u sklopu SEE Programa, SMER - Regionalni centar za razvoj MSPP
Subotica, od novembra 2009. godine učestvovao je kao vodeći partner na teritoriji Srbije u
sprovođenju ovog projekta. Na projektu je bilo 15 partnera iz 9 država.
Projekt je trajao 30 meseci, a celokupni budžet projekta je iznosio 2,2 miliona EUR.
Projekt je imao za cilj:
•
•
•
Promovisanje održivog urbanog restrukturiranja i obnove, izradom regionalnih i lokalnih alata
koji će doprineti kvalitetnijem procesu rehabilitacije bivših vojnih objekata (od pregovora sa
centralnim nivoima vlasti do uključivanja privatnih investitora), određenih programa
rekonstrukcije i razvojnih planova za buduće investicije;
Podsticanje preduzetničkog okruženja i podrška razvoju privrede na teritorijalnom principu,
transformacijom bivše vojne imovine u najpogodniji tip organizacija za podršku privednom
razvoju i poboljšanje regionalne strategije / mera za održavanje malih i srednjih preduzeća i
preduzetnika
Primena alata razvijenih tokom implementacije projekta na 8 specifičnih slučajeva
rehabilitacije napuštene vojne imovine u regionima koji su uključeni u projekat.
Aktivnosti tokom projekta uključuju analizu privrednog i preduzetničkog okruženja, mapiranje i
procenu vojne imovine i definisanje i primenu modela transformacije i prenamenu bivše vojne
imovine. Studije izvodivosti i pilot aktivnosti definisu put za osnivanje strategija za razvoj
preduzetništva i podsticanje ulaganja, te utvrđivanje operativnih planova i investicionih projekata
za sanaciju i transformaciju vojne imovine u centre poslovne podrške ili Inkubatore.
Rezultati se fokusiraju na prenos metodologija, usvajanje programa i preporuke rekonstruisanja
vojnih imovina, urbano planiranje, kao i stvaranje centara poslovne podrške sa visokim
tehnološkim i upravljačkim standardima.
Zahvaljujuci ovom programu, u Subotici je:
•
Izrađen poslovni plan za- institucije podrške preduzetništvu u rehabilitovanom bivšem vojnom
objektu
•
Investiciona studija vojne imovine na jednoj izabranoj lokaciji
•
Dokument o položaju vojne imovine - kroz i nakon procesa prenosa vlasništva sa centralnog
nivoa vlasti na lokalni nivo
20
•
Usvojena Zajednička strategija za promovisanje preduzetništva - od strane svih projektnih
partnera.
Aktivniji rad regionalnih agencija za razvoj koje pokrivaju nerazvijena podrucja moze na gore
navedenom primeru da u velikoj meri doprinese efikasnijem koriscenju viska vojne imovine
Jedan od vecih programa koje sprovodi UNPD u Srbiji je “European Partnership with
Municipalities Programme – EU PROGRES – multi donorski program, osnovan od strane EU i
Svajcarske, sa kofinansiranjem od strane Vlade Srbije.
Program se realizuje u 25 opština južne i jugozapadne Srbije uz finansijsku podršku Evropske
unije i Vlade Švajcarske, biće nastavljen do marta 2014.
Bonn International Center for Conversion | BICC je nezavisna, neprofitna organizacija
posvecena promovisanju mira i razvoja kroz efikasnu i odrzivu transformaciju bivse vojne
imovine. BICC implementira projekte internacionalnih razvojnih institucija ( GIZ, KfW razvojna
banka, EUROPEAID i UNDP).
BICC’s savetodavne usluge podrazumevaju fizibilne studije, treninge i ekspertske radionice.
Potrebno je navesti i medjunarodne konkurse za arhitekte koji se organizuju skoro svake godine,
na temu recikliranja vojnih braunfild lokacija u citavom svetu.
Inovativnim pristupom, kreiran tesnom saradnjom MO, lokalnih samouprava, Agencija za
regionalni razvoj, urbanistickih institucija, katastra nepokretnosti, arhitektonskog fakulteta,
nezavisnih strucnjaka za investicije i marketing, svaka pojedinacna vojna braunfild imovina u
nerazvijenim podrucjima moze naci svoju najbolju upotrebu, upravo raspisivanjem nagradnog
konkursa za mlade arhitekte u Srbiji.
21
LIS – LEADER inicijativa u Srbiji je organizacija koja pruza pomoc lokalnim samoupravama u
formiranju loklanih akcionih grupa i kroz radionice ih povezuje sa alternativnim izvorima
finansiranja u ruralnom razvoju.
Poslednja radionica je odrzana u dcemebru 2012 za vec formirane LAG, gde su prezentovani
najrelevantniji izvori finansiranja ruralnog razvoja u 2013-2014 i dat je pregled sledećeg EU
programskog perioda. Kako bi radionica postigla bolji efekat, učesnicima su predstavljeni
praktični primeri projekata i sledeći koraci u njihovoh realizaciji.
Shema povezivanja lokalnih akcionih grupa sa izvorima finansiranja preko LISa
22
6.
Razvrstavanje imovine sa liste Master Plana u nerazvijenim opstinama, predlog
podsticanja procesa prema razvrstanoj imovini i definisanje relevantnih ucesnika u
podsticaju procesa konverzije
Prema sacinjenom spisku SKGO, na raspolaganju je 66 vojnih braunfild jedinica imovina u 20
nerazvijenih opstina.
Врста
комплекса
Површина
земљишта
(hа)
Број
објеката
високогра
дње
0.2449
0.0544
0.2673
/
/
/
Укупна
површина свих
објеката
високоградње
(m²)
/
/
/
18.9772
1
182
0.4479
0.3641
2.2653
0.1759
2.7160
1.5534
0.3363
1.1426
/
6
/
/
7
/
/
/
/
438
/
/
354
/
/
/
РБ
ИД
Назив комплекса
Локација
1
2
3
692
693
695
Алдинац - з
Чумина река
Голема Орница
Књажевац
Књажевац
Књажевац
4
696
Горње Зуниче
Књажевац
5
6
7
8
9
10
11
12
701
702
703
705
707
708
687
688
Књажевац
Књажевац
Књажевац
Књажевац
Књажевац
Књажевац
Књажевац
Књажевац
13
690
Књажевац
Земљиште
0.2315
/
/
14
704
Књажевац
Касарна
22.9486
40
13,116
15
709
Књажевац
Складиште
0.2821
4
219
16
694
Књажевац
Складиште
3.5315
8
1,694
17
830
Сурдулица
Земљиште
0.2480
/
/
18
834
Сурдулица
Земљиште
2.7217
/
/
19
20
21
22
837
840
846
847
Сурдулица
Сурдулица
Сурдулица
Сурдулица
/
/
4
/
/
/
356
/
839
Земљиште
Земљиште
Складиште
ПУТ (УПТ)
Комплекс на
граници
0.4082
0.2803
1.6451
0.0166
23
0.6602
10
1,084
24
842
Сурдулица
Касарна
4.6521
8
1,430
25
848
Китка
Клуб ВС
Крушка
Петкова чука
Љубин браник
Репушница
Свети Никола
Орлов камен
Орлов камен земљиште
Књаз Милош
Обреновић
Вила Катарина
Доње Ластовичко
поље
Дјумрук - Власина
Паља - Бовски
валог
Станишин рид
Цигански рид
Романовце
Ул. Тома Ивановић
Власина Стојковићево
Власина - јужни
део
Власина
Земљиште
Земљиште
Земљиште
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
ПУТ (УПТ)
Клуб
Земљиште
Земљиште
Складиште
Земљиште
Земљиште
Земљиште
Сурдулица
42.8060
43
15,107
26
833
Власина
одмаралиште
Сурдулица
Касарна
Спортско,
рекреативни
и туристички
центар
0.1516
1
338
27
497
Јован Шербановић
Петровац на
Млави
Касарна
8.0981
35
8,637
Сурдулица
23
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
21.5602
/
/
Земљиште
18.2106
/
/
Клуб
0.8064
1
1,054
Складиште
2.1922
9
623
Земљиште
0.3467
/
/
Босилеград
Земљиште
0.0125
/
/
Босилеград
Свилајнац
Свилајнац
Касарна
Клуб
Касарна
Помоћни
комплекс
Помоћни
комплекс
Помоћни
комплекс
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Аеродром
Складиште
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Клуб
Касарна
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Земљиште
Клуб
Складиште
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Складиште
Помоћни
комплекс
Касарна
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Земљиште
Привредни
објекат
Помоћни
комплекс
2.3851
0.1592
8.3561
10
6
24
2,010
646
9,463
0.6551
0
0
0.0100
/
/
0.0520
/
/
217.8433
/
/
151.4780
0.8220
26
/
6,021
/
16.2564
/
/
0.1563
17.2204
1
27
234
9,243
8.3272
/
/
0.0970
0.1740
7.2763
/
1
11
/
753
3,394
51.3692
/
/
3.6465
2
2,516
0.0418
/
/
4.3045
7
4,381
106.5612
4
209
0.0030
/
/
0.0460
1
70
3.0519
/
/
Петровац на
Млави
28
498
Липе
29
499
Старе касарне
30
500
Ул. Петра Добрњца
111
31
501
Забрђе
32
606
33
611
34
35
36
613
524
522
Бистар - средорек
Мађина махала земљиште
Породина
Ул. Врачарска 1
Лазар Стојановић
37
538
Наочари
Ивањица
38
558
Борићи
Сјеница
39
559
Економија
Сјеница
40
561
Пештер
Сјеница
41
42
562
563
Сјеница
Велико Дубиње
Сјеница
Сјеница
43
564
Голаћ
Тутин
44
45
551
582
Пријепоље
Делиград
Пријепоље
Алексинац
46
585
Полигон З-2055
Алексинац
47
48
49
590
584
583
Суповски мост
Клуб ВС
Глоговица
Алексинац
Алексинац
Алексинац
50
588
Рујевица
Алексинац
51
679
Кучајна
Кучево
52
681
Оџина
Кучево
53
680
Кучево
Кучево
54
1312
Бошњаце
Лебане
55
593
Бабушница
56
/
Вучидел - З-1676
КП 2115 и КП
3788, КО Љуберађа
57
595
Шљивовички врх
Петровац на
Млави
Петровац на
Млави
Петровац на
Млави
Босилеград
Бабушница
Бела
Паланка
24
58
596
Радан
Бојник
59
597
Радан - 1
Бојник
60
628
Црна Трава
61
652
Дољевац
62
63
330
329
64
685
65
686
66
/
Велика Рудина
Дољевац (део
комплекса)
Јелав 2
Јелав 1
Мирничка река
(део комплекса)
Топлички устанак
(део комплекса)
Бистрица
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Полигон,
вежбалиште
и стрелиште
Земљиште
4.7150
/
/
16.9403
/
/
/
/
/
Складиште
2.0000
/
/
Мионица
Мионица
Складиште
Складиште
2.4330
2.1083
9
18
5,000
3,205
Куршумлија
Складиште
/
/
/
Куршумлија
Касарна
3.7672
24
8,374
Нова Варош
Складиште
2.7844
3
235
Vojnu imovinu iz navedenog spiska, mozemo razvrstati prema lokacijski i fizicki mogucoj i
razumno najoptimalnijoj upotrebi, u tri kategorije:
a) imovinu sa vecim komercijalnim potencijalom,
b) imovinu koja moze imati privremenu nekomercijalnu upotrebu i
c) neizgradjeno zemljiste koje, zavisno od ekoloskih karakteristika, potencijalno moze biti
deo programa za razvoj poljoprivrede i turizma ruralnih oblasti.
a) Imovina sa vecim komercijalnim potencijalom
Predlog najbolje upotrebe ovog tipa imovine moze proisteci iz saradnjeMO, lokalne samouprave,
agencije za regionalni razvoj, lokalnih privrednika i civilnog sektora.
Kada se definise najbolja upotreba kojom se maksimizira vrednost imovine, ujedno se definisu i
moguci kupci, te se pristupa proceni vrednosti za utvrdjenu namenu.
Okvir za procenu vrednosti su medjunarodni standardi procene ili evropski standardi procene
(IVS 2011ili EVS 2012), kao sto je bio slucaj u postupku konverzije prava koriscenja gradskog
gradjevinskog zemljista u pravo vlasnistva uz naknadu (Uredba"Sl. glasnik RS", br. 67/2011).
Procena na bazi moguce izgradnje prema vazecim planskim dokumentima i uvazavanje troskova
remedijacije zagadjenja, rusenja postojecih objekata i opremanje infrastrukturom, kao u slucaju
napred navedene Uredbe, je jedino prihvatljiva sa stanovista moguceg kupca.
Protocol za prodaju/razmenu ovakve vrste imovine je vec ustanovljen podakcionim planom 2010
i 2011 godine dopuna tog plana.
25
b) Imovina koja moze imati privremenu nekomercijalnu upotrebu
Predlog najbolje upotrebe ovog tipa vojne imovine moze proisteci iz aktivnog ucesca
Ministarstva odbrane, agenicje za regionalni razvoj, lokalne samouprave, Ministarstva prosvete,
Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva za sport. Uz kreativna arhitektonska resenja
koja bi se dobila putem nagradnog konkursa, nekadasnja vojna skladista mogu postati
interesantni sportski objekti, edukativni centri, biznis inkubatori itd.
Vojna imovina iz ove kategorije moze biti predmet transfera vlasnistva (prema opstini) bez
naknade uz uslov da je predlozeni projekat od javnog interesa (potrebne za realizaciju programa
navedenih Ministarstava) do odredjenog roka, recimo 15-20 godina.
26
Protocol za transfer vlasnistva ove vrste imovine je potrebno usvojiti odlukom Vlade republike
Srbije, a osnov za donosenje protokola moze biti u okviru Zakona o regionalnom razvoju, Zakon
o javnoj svojini, Zakon o loklanoj samoupravi, Zakon o privatizaciji.
c) Neizgradjeno zemljiste koje, zavisno od ekoloskih karakteristika, potencijalno moze
biti deo programa za razvoj poljoprivrede i turizma ruralnih oblasti, kroz javno
privatna partnerstva odnosno Lokalne Akcione Grupe – LAG.
Predlog najbolje upotrebe ovog tipa vojne imovine moze proisteci iz aktivnog ucesca
Ministarstva odbrane, lokalne samouprave, agencije za regionalni razvoj, Ministarstva turizma,
Ministarstva poljoprivrede i civilnog sektora, u cilju revitalizacije ruralnih regiona. Programi
revitalizacije ruralnih regiona se vecinom svode na razvoj ruralnog turizma i razvoj ruralne
poljoprivrede. Imajuci u vidu sastav i brojnost stanovnistva, potrebno je formirati JPP u formi
LAG-a koje ce na najbolji nacin povezati ruralni turizam i ruralnu poljoprivredu sa prve dve
kategorije vojne imovine.
Za razvoj poljoprivrede i turizma u ruralnim podrucjima raspoloziva su sredstva iz IPA fondova
koje bi lokalne samouprave uz pomoc agencije za regionalni razvoj mogle koristiti.
Primera radi, lokalna proizvodnja hrane moze opsluzivati komercijalne namene iz kategorije a)
vojne imovine i privremene namene iz kategorije b) vojne imovine, na istoj opstini.
Transfer vlasnistva (prema opstini) ove kategorije imovine se moze obaviti takodje uz uslov
formiranja LAG koji ce u stavrnosti predstavljati kooperativu koja ce menadzerisati ovom
imovinom na rok od 25 godina ili vise.
27
28
Lokalna Akciona Grupa je ime dato lokalnim privatno-javnim partnerstvima koja imaju za cilj
unapređenje razvoja lokalnih oblasti. One ovo postižu kroz definisanje i implementaciju lokalnih
strategija ruralnog razvoja. Lokalne Akcione Grupe tipa “LEADER” se rukovode sa sedam
principa “LEADER” pristupa ruralnom razvoju. Svi socio-ekonomski sektori na teritoriji
Lokalne Akcione Grupe bi trebali da budu predstavljeni u ovim lokalnim partnerstvima.
“LEADER” incijativa u Srbiji (LIS) je radni naziv projekta finansiranog od strane EU čiji je
zvanični naziv “Izgradnja kapaciteta za uspostavljanje i implementaciju LEADER inicijative u
Republici Srbiji”. LIS obezbeđuje pomoć Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i
vodoprivrede i relevantnim lokalnim zainteresovanim stranama (stejkholderima) u pripremi za
buduću implementaciju “LEADER” pristupa ruralnom razvoju u Srbiji.
Projekat je zavrsen 2012 godine, medjutim ocekuje se nastavak pomoci LISa u formiranju novih
lokalnih akcionih grupa a nadlezno ce biti u Ministarstvo poljoprivrede.
Protocol za transfer vlasnistva ove vrste imovine je potrebno usvojiti odlukom Vlade republike
Srbije, a osnov za donosenje protokola moze biti u okviru Zakona o regionalnom razvoju, Zakon
o javnoj svojini, Zakon o loklanoj samoupravi, Zakon o privatizaciji.
29
Potrebno je naglasiti da je imovina iz napred navedenih spiskova locirana u istocnoj i juznoj
Srbiji, regionima koji se odlikuju:
•
•
•
•
•
•
•
•
Odsustvom vizije za ekonomki razvoj u lokalnim samoupravama
Oskudne informacije o raspolozivosti resursa
Manjak finansijskih resursa na regionalnom i opstinskom nivou
Losa infrastruktura, nedostatak preduzetnistva, poslovnog znanja i vestina
Zaostajanje za ostalim regionima u Srbiji (centralni, zapadni i severni deo Srbije su
znatno razvijeniji)
Slaba zdravstvena usluga, slaba mogucnost za zaposljavanjem
Demografija u opadanju, staro stanovnistvo
Nestrucna radna snaga
Pocev od odluke Vlade republike Srbije i MO da se reformise vojska i da se prodajom
utvrdjenog viska vojne imovine prevashodno resi stambeno pitanje zaposlenih u vojsci, nije se
nijednim aktom povelo racuna o lokalnom ekonomskom razvoju i benefitu koju bi lokalna,
nerazvijena zajednica eventualno imala od te imovine.
Prema dostupnim podacima koji se mogu naci u javnim glasilima, zemlje clanice Evropske Unije
a posebno Amerika, su prilikom povlacenja i ukidanja aktivnosti u vojnim bazama i kasarnama,
obavezno i sacinjavale program pomoci ozbiljno ugrozenim lokalnim ekonomijama. Program
pomoci se obicno ogledao u finansijskoj pomoci, u kreiranju boljeg poslovnog ambijenta i na taj
nacin sprecavanju odliva stanovnistva i privrede iz te opstine. Uobicajeno, vojna imovina koja se
nalazila u nerazvijenim podrucjima je transferovana lokalnim zajednicama bez naknade, uz
organizovanje pomoci oko prenamene i buduce upotrebe u javnom interesu.
Da bi situacija u Srbiji bila jos nepovoljnija, paralelno sa prestankom aktivnosti na visku vojne
imovine, zapocela je i privatizacija velikih drustvenih preduzeca, a poslednjih nekoliko godina je
nastupila i ekonomska kriza, tako da se steklo vise nego dovoljno negativnih okolnosti koje
sprecavaju lokalne samouprave iz inace nerazvijenih regiona, da uopste i razmisljaju o
preuzimanju viska vojne imovine.
Podsticaji koji su dati lokalnim samoupravama Podakcionim planom i dopunom plana, nisu
dovoljni ili, moglo bi se reci, nisu pokretaci aktivnosti na konverziji vojne imovine u
nerazvijenim opstinama.
Kako podstaci ne samo konverziju nego i maksimizaciju produktivnosti ove imovine u
nerazvijenim opstinama?
Potrebno je pre svega osvrnuti se na okolnosti prodaje nekretnina u praksi, izmedju voljnog
prodavca i voljnog kupca.
30
Kada vlasnik neke nekretnine zeli da je proda, sacinice adekvatani marketing nekretnine, ucinice
dostupnim sve informacije vezano za nekretninu, cak ce i saciniti niz predloga na koji nacin
potencijalni kupac moze da izvuce benefit iz posedovanja te nekretnine, a podrazumeva se da ce
biti spreman i na popust u trazenoj ceni. Dakle, mora motivisati kupca.
Ako aktivnosti trzisnih ucesnika prenesemo na okolnost konverzije vojne imovine u
nerazvijenim opstinama, mogli bi reci da je za uspesniju konverziju potrebno prosiriti broj
ucesnika uz obavezno angazovanje nadlezne Agencije za regionalni razvoj.
Iskustvo predstavnika Master plana koje se steklo iz vec realizovane prodaje, nacin koriscenja te
imovine nakon promene vlasnika i benefit koji se dobija novim koriscenjem su informacije koje
predstavnici odeljenja Master Plana mogu preneti nerazvijenim opstinama.
Znacajno je i povezivanje nerazvijenih opstina sa civilnim sektorom:
•
•
•
udruzenje „Mreza za ruralni razvoj Srbije“
NALED – GIZ projekat sertifikacije ruralno osetljivih opstina
Leader Initiative Srbija – pomoc oko formiranja JPP-a u formi LAGa- Lokalna akciona
grupa
Mnogobrojne organizacije iz civilnog sektora koje se bave neiskoriscenim prostorom u Srbiji
(mozemo navesti samo nekoliko projekata koji se bave izucavanjem praznih i neiskoriscenih
prostora u Srbiji:
• Zavod za proucavanje kulturnog razvitka radi na projektu “Prazni prostori Srbije”
• Građanske inicijative „Otvoreno o javnim prostorima“, a bavi se istraživanjem
postojećih prostornih resursa kojima raspolažu Republika, pokrajina, gradovi ili opštine,
a koji se ne koriste u dovoljnoj meri za zadovoljavanje potreba širih društvenih grupa.
• Kulturklammer – Centar za kulturne interakcije, u poslednjih nekoliko godina sprovela
niz projekata i konkretnih akcija na temu urbane reciklaže
Primetno je i da se poslednjih godina sve veći broj studentskih radova bavi upravo temama
urbane reciklaže i revitalizacije pojedinih gradskih celina i objekata, koji mogu pomoci u
definisanju najbolje upotrebe vojne imovine u nerazvijenim opstinama, pri cemu najbolja
upotreba moze rezultirati:
•
•
•
Najvecom priustivom cenom koja se moze postici u transferu vlasnistva
Najvecim benefitom za stanovnike koji zive na toj opstini (sprecavanje opadanja broja
stanovnika, povecanje kvaliteta zivota, povecavanje nataliteta, raspolozivost edukacije..)
Najvecim zajednickim uspehom Vlade Republike Srbije i stanovnika nerazvijenih opstina
u predpristupnim programima EU o revitalizaciji ruralnih podrucja i smanjenje razlike
izmedju razvijenosti regiona
31
Aktivnije ucesce nadlezne Agencije za regionalni razvoj se moze ostvariti kroz integraciju
nerazvijenih opstina i predmetne vojne imovine u programima raznih minstarstava u okviru kojih
je potrebno privremeno resavanje nekog od tekucih problema:
•
•
•
•
•
•
Sigurne kuce
Smestaj azilanata i socijalno ugrozenih kategorija
Smestaj starih lica
Edukativni kampovi
Sportski kampovi
Eksperimentalna edukativna poljoprivredna odeljenja za uslove intenzivnog gajenja
poljoprivrednih proizvoda
(gajenje u staklenicima i podsticaj razvoja malih
poljoprivrednih gazdinstava)
7. Inicijativa za podsticanje procesa konverzije viska vojne imovine u nerazvijenim
podrucjima
Na osnovu svega napred navedenog, ovom inicijativom se predlaze:
Izrada dopune Podakionog plana koja ce se odnositi na vojnu imovinu u definisanim
nerazvijenim opstinama. Potrebno je predloziti protocol za konverziju po vrsti nekretnine:
•
•
•
nekretnine koje mogu imati komercijalnu namenu
nekretnine koje se mogu koristiti u privremenoj nameni a za potrebe sprovodjenja
programa Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva prosvete i Ministarstva za
sport)
nekretnine koje su u ruralnim predelima i kojima moze upravljati JPP – Lokalna akciona
grupa u formi kooperative
Procena imovine se vrsi nakon definisanja najbolje upotrebe i sagledavanja maksimalne
produktivnosti (IVS 2011/ EVS 2012)
Za svaku jedinicu vojne imovine izvrsiti ocenu finansijske fizibilnosti uz maksimalnu
produktivnost i ocenu nematerijalnog benefita/javni interes uz maksimalnu produktivnost.
Za vojnu imovinu za koju transfer vlasnistva opravdava finansijska fiziblnost najbolje namene,
mogu se primeniti uslovi konverzije iz prethodnih Podakcionih planova.
Za vojnu imovinu za koju ne postoji finansijski fizibilna upotreba u skorijoj buducnosti, transfer
vlasnistva se opravdava benefitima za gradjane odnosno Vladu republike Srbije u spovodjenju
programa revitalizacije ruralnih podrucja, po novo ustanovljenom protokolu.
Ideje o najboljem koriscenju vojne imovine u nerazvijenim opstinama bi trebalo da budu rezultat
akcione grupe koju bi cinili:
32
•
•
•
•
•
•
•
Predstavnik Master plana, MO
Predstavnik lokalne samouprave iz nerazvijenog podrucja
Predstavnik Agencije za regionalni razvoj
Predstavnik SKGO
Koordinator za saradnju sa civilnim sektorom, organizacijama koje se bave
neiskoriscenim prostorima i relevantnim Univerzitetima
Koordinator za saradnju sa ostalim ministarstvima
Strucnjaci za izradu studija finansijske fizibilnosti projekata investiranja u nepokretnosti,
strucnjaci za marketing nekretnina i strucnjaci za upravljanje nekretninama
33
ANEX
34
BICC –Konverzija vojnih baza u centralnoj i istocnoj evropi 1989-2003
http://www.bicc.de/uploads/tx_bicctools/paper30.pdf
Kratak pregled teksta
Nakon prvog talasa demilitarizacije u zemljama centralne Evrope, 1989-1995, i povlacenja
Ruskih snaga iz Polske, Republike Ceske, Estonije, Madjarske, latvije, Litvanije, istocne
Nemacke, usledio je drugi talas zatvaranja vojnih baza i to u Jugoistoicnoj Evropi, 20022003.
Samo u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji bilo je predvidjeno zatvaranje oko 1028 vojnih
baza, od cega najvise u Bugarskoj, oko 650.
Albanija, Makedonija i FRY su u 2003 godine takodje imale najavu zatvaranja vojnih baza.
Proces konverzije vojne imovine u civilne svrhe je dugacak i komplikovan proces, a dodatna
otezavajuca okolnost ovom procesu u zemljama jugoistiocne evrope je sto se odvija paralelno
sa socijalnim, politickim i ekonomskim transformacijama nakon kolapsa socijalisticnog
rezima u tim zemljama.
Ekonomski impact zatvaranja vojnih baza i pristupi konverziji viska vojne imovine i
socijalna inkluzija viskova zaposlenih u vojsci, u zemljama zapadne Evrope i zemljama u
bivsem socijalistickom rezimu, su prilicno razliciti.
U zemljama zapadne Evrope, jedno od centralnih pitanja u procesu konverzije i zatvaranja
vojnih baza je ekonomski impact tj., direknti i indirektni gubici zaposlenja, i pomoc lokalnim
samoupravama koje su pogodjene zatvaranjem vojnih baza, iz razloga sto su vojne sluzbe u
zemljama zapadne Evrope vise koristile usluge lokalnog civilnog sektora i lokalne male
privrede.
U zemljama jugoistocne Evrope, vojne sluzbe su bile nezavisnije u svakom pogledu od
civilnog i privatnog sektora, i uglavnom su imale svoje farme za proizvodnju hrane, a
sluzbenici vojske su u znatno manjem obimu koristili usluge lokalne male privrede: odlazak
u restorane, hotele, bioscope itd. Centralno pitanje konverzije viska vojne imovine se
odnosilo na resavanje stambenog pitanja zaposlenih u vojsci.
Generalno, moze se reci da se struktuiranje procesa konverzije vojnih baza, iz iskustva
zemalja jugoistocne Evrope, zasniva na:
• “ministarskom pristupu” odgovornost za konverziju je na relevantnom ministarstvu
• “agencijskom pristupu” odgovornost za konverziju je preneta na agenciju ili
organizaciju
• “direktan transfer” nekadasnje vojne lokacije se prenose na loklanu ili regionalnu
administraciju
• “ad hoc pristupu” odgovornost za konverziju varira od slucaja do slucaja
35
U turbulentnim socijalnim, ekonomskim i politickim uslovima u prvom talasu konverzije, u
inicijalnim poduhvatima konverzije, najvise se koristio “ad hoc” pristup koji je ne
transparentan sa nedostatakom odgovornosti i adekvatnosti.
Direktni transfer viska vojne imovine lokalnim i regionalnim vlastima je primenjen u
velikom broju slucajeva. I dok takav pristup “oslobadja” nacionalne agencije od problema
komplikovanog procesa konverzije, u isto vreme se lokalne i regionalne vlasti stavljaju u
tezak polozaj – neraspolaganje sa dovoljno znanja, kapaciteta, finansija da se izbore sa
ekonomskim, finansijskim, socijalnim i cesto ekoloskim problemima vezanim za konverziju
vojne imovine.
Prva dva pristupa, “ministarski” i “agencijski” se mogu smatrati, uslovno, jednako dobrim,
sa svim svojim nedostacima i prednostima.
Bicc – Base Conversion in Central and eastern Europe 1989-2003
Ovaj pristup se najvise primenjivao u Baltickim zemljama, a u neposrednoj okolini u
Hrvatskoj i Rumuniji.
Kombinacija dva pristupa, mnistarskog i agencijskog, gde odgovornost za proces konverzije
pripada Ministrastvu dok se vecina rada obavlja u agenciji tj. odgovarajucem drzavnom
fondu za imovinu ili ugovorenom trecem licu koje ima adekvatnu strucnost i fleksibilnost.
Ovakav kombinovani pristup je koriscen u istocnoj Nemackoj, Brandenburg, gde je process
nadgledan od strane regionalnog Ministarstva Ekonomije a javno preduzece Brandenburg
Boden je bilo odgovorno za svakodnevno vodjenje procesa konverzije.
36
Koji god od pristupa da se koristi, glavna svrha je obezbedjenje:
• Jasno definisanih odgovornosti
• Transparentnost
Odgovorno ministarstvo ili agencija treba da raspolaze pravnim i administrativnim alatima
kao i kapacitetom da sprovede proces konverzije na profesionalan nacin
Vazno je da se odgovorno telo, bilo ministarstvo ili agencija, dozivljava u javnosti kao
“ posteni agent nekretnina” koji potrebe lokalnog stanovnstva, opstina i potencijalnih
investitora, na adekvatan nacin ukljucuje u process konverzije.
Process konverzije, odnosno telo odgovorno u tom procesu, po pravilu je optereceno raznim
problemima i zahteva finansijsku i nefinansijsku podrsku. Integracijom procesa konverzije sa
inicijativama regionalnog razvoja, ruralnog razvoja, inicijativama za zaposljavanje ili
ekoloskim projektima, moze se razviti mehanizam finansijske i nefinansijske podrske
procesu.
Slicno procesu privatizacije bivsih drzavnih preduzeca, visak vojne imovine se moze
kategorisati na:
(A)
(B)
(C)
Imovina koja se moze lako komercijalizovati zbog svoje odlicne lokacije,
urbanistickih uslova za razvoj i postojece infrastructure. Ova imovina je visoko
utrziva i postoji interesovanje domacih i stranih investitora za kupovinu i dalji razvoj.
Imovina za koju postoji mogucnost civilne upotrebe, ali zahteva odredjeno
restruktuiranje i poboljsanje, kako bi bila utrziva i izazvala zinteresovanost kod
kupaca.
Imovina za koju se ne moze naci razumna civilna upotreba, usled ekoloskog
zagadjenja. Fizibilna opcija za ovu vrstu imovine je ulaganje u njenu remedijaciju.
Inovativni model za finansiranje koraka koje treba preduzeti kod imovine (B) i (C) je “revolving
fond” model koji je koriscen u konverziji bivsih Sovjetskih vojnih baza u Brandenburgu, istocna
Nemacka. U ovom modelu, iz prodaje imovine (A) finansirano je poboljsanje imovine (B) i
remedijacija imovine (C).
U Evropskoj Uniji su razvijeni mehanizmi podrske pomoci zemljama jugoistoicne Evrope u
predpristupnom periodu clanstva u EU. Takvih programa je bilo vise do 2006 godine, a neki
programi kao sto je CARDS ( Community assistance for reconstruction, development and
stabilisation) je nastavljen kroz IPA program i koji je na raspolaganju Srbiji.
Dodatno, uz koriscenje fondova EU, na raspolaganju su i razvojne banke sa nesto povoljnijim
uslovima kreditiranja od komercijalnih banaka. Jedini problem je sto se razvojne banke kao sto
su EIB, EBRD opredeljuju za vece projekte u energetskom ili infrastrukturnom sektoru.
Na primer NIB (Nordic Investment Bank) je finansirala projekat ( ekoloska revizija) koji je
povezan sa konverzijom bivse sovjetske vojne baze u Estoniji.
37
Uz raspolozive fondove i razvojen banke za finansijsku podrsku procesa konverzije viska vojne
imovine, postoji i mogucnost tehnicke podrske, kroz saradnju nacionalnih ministarstava odbrane,
ekonomije, ekologije ili kroz mjedjunarodne organizacije kao sto su OSCE i UNPD.
UNDP - Misija eksperata, po zahtevu Vlade Savezne Republike Jugoslavije, 2002 godine –
“Konverzija vojske kao jedan element u procesu SSR – Security Sector Reform
www.undp.org.rs/index.cfm?event=public.getFile&fileid
Fact-finding Mission for Military Conversion as an element of Security Sector Reform
Kratak pregled teksta
Divesticija zemljista, objekata, infrastructure i ostale imovine koja ne spade u oruzje, a koja je
definisana kao visak vojne imovine, bazirano na iskustvima ostalih zemalja, moze imati
ekonomski potencijal.
Vrednost ove imovine moze dosta varirati, neka se moze odmah prodati dok se neka vrsta
imovine mora “poboljsati” kao na primer ciscenje zagadjena ili dovodjenje infrastructure, da bi
bila pogodna za prodaju.
U nekim slucajevima, za nepokretnu imovinu nece biti dovoljno zaintresovanih privatnih kupaca
te ce se najverovatnije ta imovina transferovati nekoj od lokalnih ili drzavnih institucija.
Iskustvo iz drugih zemalja govori da prodaja nije uvek najbolja opcija, jer trzista nekretnina
mogu biti neaktivna i nelikvidna, ili moze postojati javni interes za koriscenje te imovine, kao na
primer stanovanje ili sportsko/rekreativna upotreba.
Kada se ustanovi visak vojne imovine i Vlada odluci da zapocne process konverzije, a prethodno
razresi imovinsko pravna pitanja na toj imovini, moze se predloziti interaktivan process
donosenja odluka, koji ukljucuje sve ucesnike: Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija i
ekonomije, Ministarstvo rada, Agenciju za privatizaciju, parlament, lokalne samouprave.
Usled nedostatka javno dostupnih informacija o visku vojne nepokretne imovine u 2002 godini,
misija nije mogla dati misljenje o osnovanosti ocekivanja da se prodajom te imovine mogu
finansirati svi procesi konverzije vojske odnosno ublazavanje socijalnih pitanja VJ.
Prema iskustvu velikog broja zemalja, misija je misljenja da rano ukljucivanje velikog broja
direktnih i indirektnih ucesnika u konverziji viska vojne nepokretne imovine, vodi ka njenom
boljem i profitabilnijem iskoriscenju, i povecava broj mogucih investitora.
Misija predlaze formiranje Agenicje za konverziju koja ce optimizirati prodaju, ponovno
koriscenje ili novi razvoj viska nepokretne vojne imovine.
Agenciju bi cinili predstavnici Ministarstva odbrane zajedno sa predstavnicima drugih
ministarstava i lokalnih samouprava.
Takodje, preporuceno je formiranje Fonda konverzije kojim bi se finansirale aktivnosti
konverzije, kao sto su rehabilitacija zemljista i novi razvoj zemljista za potrebe vojske, i obuka
nekadasnjih vojnih sluzbenika. Pocetna sredstva u fondu bi poticala iz nekog internacionalnog
granta, dopunjeno sredstvima iz prodaje nepokretne vojne imovine koja je definisana kao visak.
38
Razmatranje o nacinu prenosa prava na nekretninama od strane svih ucesnika u procesu
odlucivanja u Agenciji za konverziju, ima najvece izglede da donese bolje rezultate u saglasnosti
sa regionalnim razvojem, nego kada bi se odlucivanje svelo na jedno ministarstvo koje se
fokusira samo na jedan aspect koristi od tih nekretnina.
Transparentan process sagledavanja stavova svih ucesnika u evaluaciji najboljeg koriscenja i
nacina prenosa prava na tim nekretninama, iznece na sto razlicite mogucnosti koriscenja ili
novog razvoja, a time i privuci fondove ili investitore.
Agencija za konverziju ce voditi process procene vrednosti imovine koja je definisana kao visak
vojne imovine, a za tu svrhu angazuje strucnjake iz oblasti procena nekretnina, agente za
nekretnine, strucnjake za regionalni razvoj, kao i strucnjake za ekologiju. Agenicja priprema
postupak donosenja odluke o prodaji, ponovnom koriscenju ili novom razvoju te imovine.
Agenicja u saradnji sa drugim relevantnim telom, kao sto je Agencija za privatizaciju, organizuje
prodaju imovine.
U slucajevima gde nije izgledno da ce imovina privuci kupce, Agenicja organizuje transfer
vlasnistva nekoj drzavnoj instituciji.
Iskustva na kojima se moze graditi process:
•
•
Proces zatvaranja vojnih baza u Juznoj Africi
Brandenburgische Boden u Istocnoj Nemackoj
39
BICC i DCAF –Geneva Centar za demokratsku kontrolu oruzanih snaga, Tobias Pietz i
Marc Remillard izvrsili su istrazivanje o procesu vojne reforme i konverzije odbrane u
zemljama Zapadnog balkana, Albanija, Makedonija i Hrvatska (2006)
www.dcaf.ch/content/download/.../brief34_hr.pdf
Kratak pregled teksta
Studija je izvedena tokom 2006 godine, obuhvatila je zemlje Zapadnog Balkana koje se nalaze u
procesu rekonstrukcije odbrambene structure, slicno rekonstrukcijama koje su vecina evropskih
zemalja ucinila dosta ranije.
Studija je opsirna, a izdvojice se samo analiza i preporuka koje se odnose na konverziju viska
vojne imovine.
Konverzija vojnih objekata ostaje nejasna u sve tri zemlje koje su obuhvacene studijom.
Predstavnici drzave u svojim izjavama najčešće ističu rokove u kojima se objekti predaju ali
isključuju benefite koje jedinice lokalne uprave i samouprave imaju od tih objekata.
Po pravilu su nacionalna ministarstva odbrane institucije koje su odgovorne za
implementiranje i nadzor konverzije vojne imovine. Po pravilu se prodaja ili davanje u zakup
koriste kao glavni model konverzije s ciljem stvaranja finansijskih sredstava.
Takav pristup delimično objašnjava nedostatak transparentnosti u procesu te daje odgovor na
pitanje zašto se ministarstva odbrane ne mogu smatrati nepristranim brokerima. Interes u takvim
transakcijama često ne može i ne ostaje po strani, što je suprotno deklarisanim načelima.
Kako bi se konverzija viska vojne imovine u sve tri zemlje poboljšala ova studija predlaže da se:
- poveća transparentnost u svim planiranim ili trenutno preduzetim aktivnostima
konverzije, a posebno u okviru procesa prenosa ili prodaje vojnih baza, objekata i
sredstava. Model nezavisne agencije za konverziju zasigurno bi imao više transparentnosti i
racionalnih birokratskih procedura;
- smanje velika profitna očekivanja od transfera ili prodaje jer realizacija istog nije
verovatna u trenutnoj ekonomskoj situaciji koja vlada navedenim zemljama. No, s druge
strane postavljena ekološka pitanja mogu uticati na planiranu prodaju jer je jedina
moguća opcija privlačenja novih sredstava u vreme niskog donatorskog interesa za
vojnu reformu činjenica povećanog interesa za ekologiju: iako ovo ne predstavlja
finansijsku dobit može predstavljati benefit za zajednicu.
40
Albanija
Pre promene režima, zemlja je imala oko 2000 vojnih lokacija koje su bile namenjene
teritorijalnoj odbrani kojih je najveći deo pripadao tadašnjoj vojsci Albanije.
Planirano je napuštanje između 586 do 600 lokacija kako bi se izvršila konverzija istih u što
skorijoj budućnosti, a nakon odluke šta sa istima učiniti, odnosno konkretnog planiranja
konverzije kao procesa.
Planiranje konverzije vojne imovine krenulo je 1992. godine, sa svega nekoliko konkretno
učinjenih koraka do 2006. Tokom 2003-2006 Ministarstvo odbrane nalazi se u procesu
registracije celokupne vojne imovine i priprema raznih studija izvodljivosti s izgledima uspešne
konverzije vojnih objekata.
Ministarstvo odbrane procenjuje da će oko 2100 hektara sa pripadajućim vojnim instalacijama
biti prenamenjeno u svrhe različite od vojnih.
Identično situaciji u mnogim zemljama u tranziciji, Ministarstvo odbrane je i u Albaniji
vodeća agencija. Ono je radilo visibility studije, pripremalo planove te je preuzelo odgovornost
za njihovo sprovodjenje. Primarno, Ministarstvo odbrane je odgovorno za ponovnu upotrebu i
modifikaciju vojnih lokacija.Međutim, kada ministar odbrane jednom donese odgovarajuću
odluku o otpisu vojnog objekta, isti se prebacuje Nacionalnoj agenciji za privatizaciju koja ima
pravo organizovati licitaciju te prodati predani objekt.
Konverzija uključuje sljedeće vrste promene namene/koriscenja vojnih objekata:
• njihovu ponovnu vojnu upotrebu;
• stanove za vojna lica;
• ustupanje objekata lokalnim vlastima;
• prenos objekata drugim delovima i sektorima državne vlasti i uprave;
• prodaju ili privatizaciju pojedinih objekata
• njihovo iznajmljivanje
• zatvaranje ili uništenje.
Ulaganje dobijenog novca u modernizaciju perspektivnih objekata odnosno smanjenje
troškova održavanja objekata koji su postali previsoki a sami objekti nepotrebni albanskim
oružanim snagama deklarisani je krajnji cilj prodaje ili transfera opisane vojne imovine.
41
Prema podacima dobivenim u Ministarstvu odbrane sve vojne lokacije u Albaniji imaju
zajedno oko 6000 različitih prostorija (uglavnom zgrada).
Podaci o različitim vrstama prostora nisu javno dostupni, mada je najveći broj koji treba biti
prenamenjen u civilnu upotrebu lociran u ruralnim zonama.
Budući da su oni daleko od urbanih zona, zanimanje privatnih investitora je relativno malo.
Ministarstvo odbrane predalo je deo vojnih objekata s prostorijama pogodnim za stambenu
prenamenu, a koje su locirane u urbanim zonama, za ponovnu vojnu upotrebu (za stanovanje
aktivnih vojnih lica).
Međutim, u vreme pisanja ove studije, samo je manji deo deklarisanih objekata (u 25 zgrada) bio
prenamenjen.
Ministarstvo odbrane poseduje i zemljišta koja su pogodna za izgradnju smeštajnih kapaciteta.
Direkcija Ministarstva odbrane, odgovorna za ekonomiju i privatizaciju, planira iskoristiti ove
zone za izgradnju stanova. Neki od objekata će biti predati lokalnim vlastima koji će biti krajnji
korisnici bivše vojne imovine, iako taj transfer tek treba biti odobren od strane albanske Vlade.
Manji broj vojnih objekata (31) je već prepušten opstinama a jedan deo objekata će biti
predat novoustavnovljenom Ministarstvu urgentnih situacija.
Objekti koji su locirani na Jadranskom i Jonskom moru teoretski bi mogli privući komercijalni
interes domacih i internacionalnih kompanija, iako je politika Ministarstva odbrane da neke od
tih vojnih zona pretvoriti u rekreativne zone za potrebe vojnog osoblja i njihovih porodica.
Iako je albanska vlada otvorena za inostrane predloge u vezi sa konverzijom, Ministarstvo
odbrane nije uspelo privuću pažnju donatora ili investitora za visak vojne imovine za civilnu
upotrebu.
Činjenica i određeni problem u celom procesu je taj da internacionalni investitori nisu previse
zainteresovani za vojnu imovinu u Albaniji.
Kako je Ministarstvo odbrane institucija odgovorna za implementiranje i nadzor nad
konverzijom vojne imovine ono je svakako zainteresovano privatizovati ili iznajmiti tu svoju
imovinu za određenu finansijsku dobit. Na taj način Ministarstvo odbrane ne može biti pravedan
ili neutralan broker u ovom procesu.
42
Makedonija
Vojska Republike Makedonije je definisala ukupno 112 vojnih objekata koji treba da budu
konvertovani u civilne namene.
Ukupna površina zemljišta sa vojnom infrastrukturom iznosi oko 28562 hektara, uključujući
kasarne, zapovedne objekte, skladišta, strelišta i poligone, domove i objekte OS u gradovima,
vojne kantine, ugostiteljske objekte, vojna odmarališta, baze i vojne hotele.
Plan konverzije vojne imovine razvijen je od strane Ministarstva odbrane Makedonije u
saradnji sa ostalim državnim agencijama a cilj mu je kompletirati transfer i prodaju vojnih
objekata do 2007.
Transfer vojnih lokacija je regulisan Zakonom o prometu i prodaji nekretnina tako da poseban
Sektor nekretnina Ministarstva odbrane koordinira i nadzire implementaciju ovog transfera.
Međutim, Ministarstvo odbrane nije isključivi donositelj odluka u procesu konverzije i mora
sarađivati sa ostalim državnim agencijama kao što je Agencija za privatizaciju
koja je odgovorna za privatizaciju celokupne državne imovine, dok je Javno poduzeće za
upravljanje stambenim i poslovnim objektima odgovorno za procenu vrijednosti te imovine.
Konačno, Državni zavod za geodetske poslove vrši registraciju imovine.
Koordinacija između ovih tela u pogledu procedura za privatizaciju vojne imovine i dalje ostaje
nejasna (2006).
43
Plan konverzije predviđa različite načine transformacije vojne imovine uključujući
raspolaganje ili prodaju, zamenu za stanove, koncesiju/iznajmljivanje, transfer prava korištenja
imovine drugom organu državne vlasti te transfer prava korišcenja lokalnoj samoupravi.
Ministarstvo odbrane tvrdi da je proces privatizacije vojnih nekretnina u toku. Zaključno sa
travnjom 2005. godine, tek 57 objekata Ministarstva odbrane bilo definisano za konverziju.
Tokom proleća 2005. godine više je objekata na raznim lokacijama bilo transformisano
različitim modelima, uključujući 6 kasarni u Skopju, Krivoj Palanci, Kočanima, Delčevu,
Berovu, Strumici; 6 domova u Tetovu, Velesu, Kičevu, Bitoli, Krivoj Palanci, Štipu; 17 vojnih
kantina (5000 m2) u Kumanovu, Skopju, Tetovu, Petrovcu, Debru, Kičevu, Velesu, Štipu,
Strumici, Krivolaku, Prilepu, Ohridu, Bitolju te 2 poljoprivredna dobra u Krivolaku i Petrovcu.
Ministarstvo odbrane ne očekuje bilo kakvo inostrano finansiranje konverzije viska vojne
imovine za civilne namene, niti je apliciralo i pokušalo privući sredstva iz inostranstva u vezi s
konverzijom baza i vojnih objekata.
Treba napomenuti da ne postoje pravne smetnje u pogledu prava stranaca da kupuju
imovinu u Makedoniji.
Ipak u Ministarstvu odbrane postoji nada da će transfer vojne imovine generisati sredstva i doneti
socijalne i finansijske benefite. Sredstva ostvarena od prodaje viska vojne imovine, a kako se
trenutno planira, biće iskorišcena za stambeno zbrinjavanje aktivnih vojnih lica.
Pri zameni vojne imovine, Ministarstvo odbrane je već osiguralo 22 stana za potrebe vojnih
osoba (3 u Skopju, 4 u Kočanima, 13 u Kumanovu te 2 u Velesu).
Između ostalog ta imovina obuhvata: poslovni prostor "Kumanovo", (vrednost 330 658,13 eura);
poslovni prostor "11 Oktomvri" - Kumanovo, (119 605,89 eura); osnovno pomoćno područje
Kocani, (vrednost 76 213,60 eura); skladišta "Gorce Petrov" (178 603,60 eura); skladišta
44
"Biqanovce" Kumanovo, (69 956,00 eura); skloništa dvostruke namjene (Dom oružanih snaga) Veles, (71 764,00 eura).
Javno poduzeće za upravljanje stambenim i poslovnim objektima je odgovorno za procenu
vrednosti vojne imovine. Međutim, postoje neke sumnje u pogledu transparentnosti procesa
privatizacije vojne imovine. Na primer, proces privatizacije Doma OS u Velesu dugo je bio
istraživan od strane makedonskih medija, koji su otkrili korupciju i klijentelizam.
Jednom godišnje, Ministarstvo obrane dostavlja izvestaj Parlamentu u vezi s
postignutim napretkom u vezi transformacije i konverzije vojne imovine, sredstvima koja su
prikupljena od prodaje iste i konsekventnim ulaganjima tih sredstava, a sve u cilju
transparentnosti celog procesa.
Od 2003. godine gotovo svi tenderi i javni natječaji u svezi s koncesijom vojnih objekata podležu
preduslovu da će novi vlasnik zadržati trenutno zaposleno osoblje na rok od najmanje 10 godina,
što je za nove vlasnike izrazito nepovoljan preduslov.
Nažalost, ovaj propis djeluje demotivirajuće na potencijalne kupce.
U poredjenju sa Albanijom, konverzija vojnih lokacija u Makedoniji je relativno
transparentan proces, sa dostignućima koja su javno prezentirana tokom određenih seminara i
radnih grupa.
Slično kao i u Albaniji, Ministarstvo odbrane je institucija odgovorna za implementaciju i nadzor
privatizacije vojne imovine te se sredstva od prodaje ili iznajmljivanja takve imovine u prvom
redu koriste kao sredstva generiranja prihoda za samo Ministarstvo obrane.
Odvojena državna agencija, nevladin igrač ili čak posebna nevladina organizacija mogla
bi biti alernativna institucija koja će nadzirati ovaj proces kako bi se prevazišao samointeres
Ministarstva odbrane te se na taj način smanjile česte optužbe o pristranosti i korupciji.
S druge strane, bilo kojoj državnoj ili nevladinoj upravi ili agenciji koja bi dobila pravo
koriscenja, odnosno u slučaju transfera bivših baza i vojnih objekata lokalnoj samoupravi , biće
neophodne donacije za njihovu prenamenu, jer kod samog Ministarstva odbrane, koje upravlja
procesom konverzije, takva sredstva nisu planirana niti dostupna a Vlada ih jednostavno nije
planirala.
Istovremeno, postoje nerealna očekivanja da će konverzija ili transfer vojnih baza preostalim
vojnim licima doneti više socijalnih i finansijskih benefita.
Hrvatska
Prenamena vojnih objekata počela još 1992. godine, sa 64 lokacije prenamenjene
već do kraja 1995 godine (od ukupno 511), nije bilo sistematizacije procedura i postupaka
vezanih za konverziju vojnih objekata i baza.
Od 1996. pa do 2000. godine svega 22 lokacije su bile prenamenjene, u poredjenju sa 25
odnosno 41 tokom 2002. i 2003. godine.
Tokom 2001. godine hrvatska vlada je osnovala državnu agenciju u cilju prodaje i
prenamene objekata i instituciju u državnom vlasništu Fond za privatizaciju. Ograničenje
prenamene i konverzije vojnih objekata leži u tome što je državna agencija odgovorna za
45
prodaju sredstava koja pripadaju svim vladinim sektorima, na taj način usporavajući
kompletan proces jer ista agencija čini usko grlo.
Ministarstvo odbrane tokom 2006 godine parlamentu priprema nacrt zakona kojim će ono moći
samostalno vršiti prenos objekata.
Predlog ima potencijalnu prednost zbog ubrzanja samog procesa transfera vojnih objekata, ali
isto tako i potencijalnu slabost zbog preuskog fokusa na rezultate konverzije koji bi bili korisni
jedino Ministarstvu odbrane.
Potrebno je stvoriti mogućnost da celokupna konverzija vojnih objekata bude od koristi celoj
državi i njenoj ekonomiji a ne samo Ministarstvu odbrane.
Kod prenamene ili prodaje državne imovine, procesom upravljaju tri različita tela, zavisno o
vrednosti imovine:
•
•
•
vladin Ured za upravljanje državnom imovinom kada je vrednost imovine do 100000
kuna
posebna komisija hrvatske vlade kada je vrednost imovine od 100000 do 10 milona kuna
hrvatska vlada svojom odlukom kad vrednost prelazi 10 milona kuna
Konkretne procedure i postupci delovanja tri tela su nejasne kao što je nejasan i njihov
odnos sa navedenim Fondom.
Tokom poslednje dve godine (2004-2005) većina transfera bila je izvršena preko spomenute
vladine komisije, neki od strane hrvatske vlade, ali ni jedan od strane vladinog
Ureda za upravljanje državnom imovinom.
Ova tela vrse transfer objekata i instalacija direktno opstinama, gradovima ili Fondu.
Od 124 lokacije koje su predate u vremenu između 2002. i 2004., 54 njih bile su predane Fondu
bez ikakve naknade tokom 2002. i 2003.
Ipak, izgleda da je bilo određene promene takve politike, budući da tokom 2004. nije
bilo nijednog transfera Fondu.
Možda bi model nezavisne agencije koja se bavi svim pitanjima konverzije mogao biti hrvatski
izbor. Na sastanku sa predstavnicima misije NATO-a u Zagrebu, predstavnik Fonda je
spomenuo određeni deo Fonda koji se bavi pitanjima konverzije, no ostala je nejasna
procedura.
Vojni objektu su klasifikovani u četiri grupe :
1. perspektivni vojni objekti
2. delimično perspektivni vojni objekti
3. neperspektivni vojni objekti
4. budući objekti (oni koje treba nabaviti ili izgraditi) za potrebe OS
46
Na osnovi ove klasifikacije Ministarstvo odbrane odlučilo je zadržati 203 od 336 vojnih
objekata.
Sledeći koraci u vezi sa odabranim lokacijama za prodaju su kompilacija dole navedenih
informacija, kojima se koristi Ministarstvo odbrane u pripremi dokumentacije koju salje
vladinom Ureda za upravljanje državnom imovinom :
1. Kopija iz zemljišnog registra
2. Potvrda o statusu i nameni parcele prema gradskom urbanističkom planu
3. Informacije u vezi sa statusom na dan donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu
4. Informacije o zahtevima za povracaj imovine na osnovu Zakona o povracaju imovine koja je
bila nacionalizovana tokom jugoslovenskog komunističkog rezima
5. Izjava Hrvatskih šuma o statusu građevinskog zemljišta
6. Procena tržišne vrijednosti od strane Poreske uprave Ministarstva financija
7. Fotografija imovine
8. Izvestaj sa terena
9. Mišljenje odgovarajućeg tela državne vlasti
Između 2001. i 2005. Ministarstvo odbrane dostavilo je 262 izvestaja po gore navedenom
modelu Uredu za upravljanje drzavnom imovinom, što je vodilo transferu 100 objekata.
Međutim, ove brojke i celokupna procedura pokreću brojna pitanja. Od 124 instalacije koje su
nedavno bile transferirane, ni jedna nije bila predata Uredu; štaviše predana su jedino sredstva i
objekti male vrijednosti a činjenica je da kasarne i baze imaju vrednost koja je svakako veća od
100000 kuna.
Ovo pokazuje nekonzistentni i netransparenti karakater struktura i procedura koje se trenutno
(2006) koriste u konverziji i transferu, te nedostatak institucionalnog i centralizovanog
poznavanja navedenog procesa od strane odgovornih iz Ministarstva odbrane i ostalih državnih
agencija u navedenim procesima.
Ukoliko je Ministarstvo odbrane odgovorno za celokupni input toga procesa, to bi bio sukob
interesa.
Glavni cilj Ministarstva odbrane je brza i profitabilna prodaja viska vojne imovine. Iako
Ministarstvo finansija vrši tržišnu procenu i nadalje ostaje dosta prostora za Ministarstvo odbrane
kako bi isto uticalo na celokupni process.
Procene trzisne vrednosti od strane Ministarstva finansija su ponekad znatno veće od onih koje
čine gradovi i opstine koji su zainteresovani za kupovinu ili iznajmljivanje lokacije.
Pored svega sto je navedeno, bilo je i prigovora pojedinih lokalnih uprava i opstina da tržišna
procena objekata traje predugo.
Kroz predviđeni program konverzije Ministarstvo odbrane želi generisati sredstva za
modernizaciju hrvatskih oružanih snaga i celokupnog odbrambenog sastava, kako i za socijalni
program viska vojnih lica.
Utisak je da je ovaj plan prilično pod znakom pitanja. Nije potrebno da vojni proračun zavisi
od očekivanih profita od prodaje vojnih lokacija jer su takvi prihodi previse nepredvidljivi.
47
Iz prakse je dokazano da tokom prvih godina procesa, konverzija često donosi
više troškova od profita. Iščitavajući odluke navedenih vladinih ureda i agencija od 2002. do
2004., očekivanja Ministarstva odbrane u vezi sa stvaranjem prihoda nerealno su se povećavala
poslednjih nekoliko godina.
Dok je tokom 2002. i većim delom 2003. većina lokacija bila ustupljena
potpuno besplatno, krajem 2003. i posebno tokom 2004. broj lokacija koje su ustupljene
smanjio se na 1 od 20 mogućih.
Zbog čega je došlo do promene politike? Hoće li Ministarstvo odbrane povećati profite?
Pokazuje li ovaj razvoj rastuću potražnju i zanimanje kod lokalnih samouprava za posedovanje
vojnih lokacija ?
Sudeći prema iskustvima konverzije u ostalim postsocijalističkim zemljama, Ministarstvo
odbrane treba smanjiti svoja, kako je nekoliko puta navedeno, nerealna očekivanja .
Konverzija, ponovni razvoj i upotreba baza nude mogućnost opste koristi društva i lokalne
ekonomije, koja se ne može meriti fiksnim profitima.
Veći deo ciljeva Ministarstva odbrane su kratkoročnog karaktera, tražeći brza rešenja i visoke
profite.
Hrvatska država treba pokušati formulirati dugoročne ciljeve i partnerstva u procesu
konverzije koji mogu doneti korist celokupnom društvu. Budući da se mnoge vojne lokacije
nalaze u nedovoljno razvijenim te ratom zahvaćenim područjima, hrvatska država mora uzeti u
obzir više faktora a ne isključivo vojni.
Zatvaranje baza može imati ozbiljnih posledica u takvim regijama.
Možda bi partnerstvo sa nekom od međunarodnih agencija za razvoj moglo biti od koristi.
Povezivanje procesa konverzije objekata sa izvesnim SPECTRA programom moglo
bi isto tako biti veoma korisno za celokupno hrvatsko društvo.
Menadžeri SPECTRA programa traže sredstva za aktivnost koja je nazvana konverzijom vojnih
baza u poljoprivredne svrhe koja bi uključila ekološki razvoj rasada i ekološku poljoprivrednu
proizvodnju, uz obavezu podizanja rasada za onog ko preuzima lokaciju.
Možda će baš navedeni program osigurati samozapošljavanje nekim bivšim vojnim licima, što je
svakako opsti cilj.
48
Ostala literatura koriscena za izradu ovog izvestaja:
Publikacija o LIS-u, LEADER inicijativa u Srbiji
Publikacija F.A.T.E. From Army to Entrepreneurship, Tools to manage the process, case
studies handbook, programme co-funded by EU
Izvestaj BICC – brief 34 – Defense reform and conversion in Albania, Macedonia and
Croatia,Tobias Pietz, Researcher
F.A.T.E – Position paper, Process to acquire military brownfields, programme co-funded by EU
-
49
Download

Inicijativa za rešavanje pitanja vojne braunfild imovine u