Kontrast u bojama
Koloristički kontrasti čine posebnu grupu. Prema Otsvaldovom krugu, kontrastne su boje na
suprotnim stranama kruga.
Sistematizaciju kontrastnih svojstava dao je Johan Iten, prema kom razlikujemo:
•
•
•
•
•
•
•
kontrast boje prema boji
kontrast svetlo - tamno
kontrast toplo - hladno
komplementarni kontrast
simultani (istodobni) kontrast
kontrast kvaliteta
kontrast kvantiteta
Kontrast boje prema boji
Ovo je najjednostavniji koloristički kontrast - uzimaju se i uporeñuju samo čiste boje.
Najveća je razlika izmeñu primarnih boja - žute, crvene i plave - od kojih nijedna ne sadrži
nimalo od druge dve boje. Ovo nazivamo kontrast boje prema boji I reda. Nešto manji
je intenzitet izmeñu sekundarnih boja, koji zovemo kontrast boje prema boji II reda i,
na kraju, najmanji kontrast čini kontrast boje prema boji III reda.
Copyright © Link group
Kontrast svetlo - tamno
Najizraženiji svetlosni kontrast nose crna i bela boja, ali svetlosna suprotnost može se
izraziti svim bojama, dodavanjem crne i bele. Čak i bez dodavanja crne i bele, boje imaju
vlastitu količinu svetla, tzv. valere, pa je tako žuta najsvetlija, slede narandžasta, zatim
crvena i zelena, pa plava i na kraju ljubičasta (kao najtamnija). Sve
Svetlosnu
tlosnu vrednost boja
lakše ćemo uočiti ako boje gledamo kroz trepavice, što će apsorbovati finije razlike.
Kontrast toplo - hladno
Toplina i hladnoća boja su psihološka svojstva boja koje nesvesno, ali dokazano osećamo;
poznati su primeri različito oboj
obojenih
enih staja za trkačke konje koji su se brže hladili i sušili od
znoja u plavozeleno obojenoj štali, kao i eksperimenti sa ljudima koji su sobe obojene
hladnim bojama doživljavali doslovno hladnijim za nekoliko Celzijusovih stepeni. Uostalom,
crvena, žuta i narandžasta su boje sunca i vatre, a plava, zelena i ljubičasta su boje vode i
leda.
Na slici je prikazan raspon (sa leva na desno) od najhladnije do najtoplije boje
U Ostvaldovom krugu sve
ve tople boje nalaze se na desnoj polovini
lovini kruga, a hladne na levoj.
Dodavanjem tople boje hladnoj možemo hladnu učiniti toplijom - dodavanjem žute zelenoj
dobiti ćemo žutozelenu. Na kraju, tople boje iimaju
maju ekspanziona svojstva (vizuelno
(vizue
se šire i
približavaju), a hladne boje introvertna svojstva (vizue
(vizuelno se skupljaju
ju i udaljavaju).
Copyright © Link group
Komplementarni kontrast
Komplementarni odnos dobijamo stavljanjem u odnos jedne primarne boje s jednom
sekundarnom dobijenom od druge dve primarne, recimo:
crvena : zelena (zelena=žuta+plava);
ljubičasta : žuta;
plava : narandžasta...
Takve su boje tačno dijametralno suprotne na Otsvaldovom krugu boja i njihovim
meñusobnim mešanjem uvek se dobija siva. To vazi samo za pigmente.
Komplementarni parovi su:
•
•
•
crvena - zelena
žuta - ljubičasta
narandžasta - plava
T
i parovi su istovremeno i u toplo-hladnom kontrastu i u svetlo-tamnom kontrastu.
Simultani (istovremeni) kontrast
Ako se zagledamo u crvenu tačku oko pola minuta, pa skrenemo pogled na belu podlogu,
pojaviće se paslika - prividna zelena tačka. Isto važi za sve boje unutar komplementarnih
parova; naše oko samo, sukcesivno, stvara suprotnost viñenoj boji, što je izrazito važno
slikarima prilikom slaganja boje uz boju. Naime, naše oko ne vidi doslovno boju koja je pred
nama, već je simultano modifikuje, tražeći joj vizuelni par.
Copyright © Link group
Kontrast kvaliteta
Kvalitet boje označava njenu čistoću, zasićenost, intenzitet. Jarkost boje je veća što je
manje sive u njoj ili, u slučaju tehnike akvarela, što je manje vode u pigmentu. Dakle, više
sive ili vode - boja je manje čista, intenzivna, kažemo da je degradirana. Tako možemo
kontrastovati boje veće i manje čistoće, odnosno kvaliteta.
Čistoću boje nazivamo valer.
Kontrast kvantiteta
Kvantitet znači količina, ovde se radi o suprotstavljanju više ili manje boje, u obojenim
površinama ili mrljama. Nositelji količine svetla u boji odreñuju i materijalnu količinu boje na
površini, koja teži uravnoteženosti. Tako će najsvetlije žutoj biti potrebno tri puta manje od
najtamnije ljubičaste, a crvenoj i zelenoj otprilike jednako. Sličnom se progresijom mogu
odrediti i ostali odnosi izmeñu spektralnih boja:
Takav odnos važi samo za čiste boje. Promenom kvaliteta menjaju se i odnosi. Intenzivnije i
zasićenije boje teže su od manje intenzivnih odnosno manje zasićenih, pa ponekad samo
mala količina jedne boje može držati ravnotežu velikoj količini druge. To nazivamo optička
ravnoteža i možemo je videti na sledećem primeru:
Copyright © Link group
Žorž Brak, Bilijar
Primer optičke ravnoteže: crvena kugla i dve crvene mrlje drže ravnotežu celoj zeleno
toniranoj slici.
Copyright © Link group
Download

3.9 Kontrast u bojama.pdf