Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo International Review (2012 br.1-2)
Ovaj naučni časopis se izdaje dva puta godišnje
ISSN 2217-9739
COBISS.SR-ID 192516620
IZDAVAČ
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
8 Mitropolita Petra
11000 Beograd, Srbija
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Prof. Dr. Mirjana Radović-Marković, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd,
Srbija
UREDNIK SARADNIK
Prof. Dr. Radmila Grozdanić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
KANCELARIJA UREDNIŠTVA
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
8, Mitropolita Petra., Beograd, Srbija
Tel. +381 11 2762-194; fax:+381 11 2762-194
www.vspep.edu.rs, [email protected]
POSLOVNI SEKRETAR
MA Slađana Vujičić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
[email protected]
OSOBA ODGOVORNA ZA IZDAVANJE
Prof. Dr. Goran Kvrgić, Direktor Fakulteta za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
UREDJIVAČKI ODBOR
Prof. Dr. Carl Edwin Lindgren, Američka škola genealogije, heraldike i dokumentarnih nauka, SAD
Prof. Dr. Brenda Nelson-Porter, Brigette's firma za Tehnološki konsalting i istraživanja, SAD
Prof. Dr. Alexander Gungov, Univerzitetski centar za menadžment konflikata i organizaciona
istraživanja, Univerzitet u Sofiji "St. Kliment Ohridski,Bugarska
Dr. Imani Silver Kyaruzi, predavač, Katedra za biznis, Londonska škola za menadžment, Velika
Britanija
Prof . Dr. M. A. Omolaja, Predsednik Internacionalnog koledža za menadžment i tehnologije, Nigerija
Prof. Dr. Ballet Jérôme, Centar za etos i ekonomiju za okruženje i razvoj Madagaskara, Univerzitet iz
Antanavarive, Madagaskar
Prof. Dr. Raghu Bir Bista, profesor, Univerzitet iz Tribhuvan, Nepal
Prof. Dr. Sreten Miladinoski, MIT Univerzitet, Skoplje, Makedonija
Prof. Isiaka Esema, Pebble Hills Univerzitet i koordinator Udruženja za obrazovanje internacionalnih
zajednica, odeljak Nigerija, Nigerija
MSc. Kemal Yildrim, Dekan Fakulteta menadžerskih nauka, ICMT, Istanbul, Turska
Prof. Dr. Cane Capragoski, MIT Univerzitet, Skoplje, Makedonija
MSc. Aidin Salamzadeh, predavač preduzetništva, pravila i regulative, marketing i menadžment
prodaje, Iranski Institut za rad i socijalnu sigurnost (LSS), Iran
MSc. Dušan Marković, predavač IT, Beogradska poslovna škola, Srbija
Miloš Vučeković, ekspert za IT, Singidunum Univerzitet, Beograd
Prof. Dr. Marijan Stevanovski, MIT Univerzitet, Skoplje, Makedonija
Prof. Dr. Almir Pestek, Škola za ekonomiju i biznis, Sarajevo i zamenik direktora Ekonomskog
instituta u Sarajevu, Bosna i Herzegovina
IZDAVAČKI ODBOR
Prof. Dr. Goran Kvrgić, Direktor , Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd,
Srbija
Prof. Dr. Mirjana Radović-Marković, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd,
Srbija
Prof. Dr. Sofronija Miladinoski, Fakultet za turizam i ugostiteljstvo, Ohrid, Makedonija
Prof. Dr. Radmila Grozdanić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
Prof. Dr. Slavko Karavidić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
MSc. Dušan Cogoljević, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
Štampanje u 300 primeraka
Autorsko pravo© 2012
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
Sva prava zadržana.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
SADRŽAJ
Uticaj društvenog kapitala na identifikaciju i eksploataciju preduzetničkih
šansi…………………………………………………………………………….. 5
Ghanbar Mohammadi Elyas………………………………………………………… . 5
Mohsen Ansari………………………………………………………………………….. 5
Vahid Mafi………………………………………………………………………………. 5
Važnost informacije za organizaciju………………………………………... 19
Muhammad Omolaja…………………………………………………………………. 19
Dušan Marković………………………………………………………………………. 19
Milos Vučeković……………………………………………………………………….. 19
Organizaciona kultura i preduzetništvo……………………………………. 27
Holly Krouse…………………………………………………………………………… 27
Promocija, intenzitet rada I investiranja na uzorku preduzetnika iz okruga
Osijek Baranja………………………………………………………………. 33
Marina Gašić…………………………………………………………………………...33
Matej Galić…………………………………………………………………………….. 33
Prepoznavanje poslovnih šansi u sportskom turizmu u Iranu (pokrajina
Teheran)……………………………………………………………………… 49
Reza Mohammad Khazemi…………………………………………………………… 49
Jahangir Yadollahi…………………………………………………………………… 49
Fahimeh Javadi……………………………………………………………………….. 49
Korupcija u Srbiji…………………………………………………………… 65
Vlajko Petković………………………………………………………………………...65
Zorana Petković………………………………………………………………………. 65
Pregled konferencije………………………………………………………… 87
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
UTICAJ DRUŠTVENOG KAPITALA NA
IDENTIFIKACIJU I EKSPLOATACIJU
PREDUZETNIČKIH ŠANSI
Ghanbar Mohammadi Elyas1
Mohsen Ansari2
Vahid Mafi3
APSTRAKT
Društveni kapital ima veoma važnu ulogu u uspehu preduzetnika, utoliko što im pomaže
da prepoznaju i iskoriste preduzetničke šanse. U ovom istraživanju, pokužali smo da
istražimo ulogu društvenog kapitala u prepoznavanju i eksploataciji preduzetniških šansi u
dve kategorije. Stoga, društveni kapital se sastoji iz tri dimenzije: strukturalne (jake društvene
veze, slabe društvene veze), odnosne (zajednički kodovi i jezici, zajednička značenja) i
kognitivne (poverenje, zajednička identifikacija) kao nezavisne varijable i prepoznavanje i
eksploatacija preduzetničkih šansi kao zavisne varijable. Istraživanje je deskriptivnog tipa
kada je u pitanju metod prikupljanja podataka - anketa. U cilju prikupljanja podataka
odredjeni broj pitanja je postavljen broju od 107 do 127 preduzetnika u Parku za napredne
nauke i tehnologije, koji se nalazi u Teheranu. Da bismo testirali hipotezu istraživanja,
Pirsonova korelacija i binominalni testovi su korišteni. Rezultati pokazuju da društveni
kapital ima uticaj od 74% na prepoznavanje a 30% na eksploataciju preduzetničke šanse.
KLJUČNE REČI:
preduzetničke šanse
1
University of Tehran
University of Tehran
3
University of Tehran
2
prepoznavanje
šansi,
eksploatacija
šansi,
društveni
kapital,
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Uvod
Kada se osvrnemo na fenomen preduzetništva postaje nam jasno da su neki preduzetnici
uspešniji od drugih. Neki preduzetnici prave propuste u početnim fazama njihovih poslovnih
aktivnosti, dok sa druge strane ima i preduzetnika koji uspešno prodju ovu fazu i nastavljaju
sa svojim poslovnim aktivnostima i čak dodju i do faze razvoja. Različita istraživanja su
ispitala različite faktore koji bi mogli da poboljšaju šanse za uspeh kod preduzetnika.
Društveni kapital je jedan od faktora koji bi mogao da dovede preduzetnike do uspeha.
Društveni kapital podrazumeva društvene posede koji se nasledjuju medju pojedincima
(Nahapiet & Ghoshal, 1998). Korišćenje društvenog kapitala omogućava preduzetnicima
pristup vrednim informacijama i finansijskim resursima, kao i dobijanje društvene i
menadžerske podrške u preduzetničkim aktivnostima (Nahapiet & Ghoshal, 1998). Sa druge
strane, identifikacija i eksploatacija preduzetničkih šansi je važan element u preduzetničkom
procesu, učeni ljudi kao što su Shane i Venkataraman (2000), Kirzner (1979) i Timmons
(1999) su ovo prepoznali kao krucijalni faktor za preduzetničke aktivnosti (Elyasi, 2011). Na
preduzetničke aktivnosti utiču mehanizmi i društveni odnosi koje preduzetnik ostvaruje. Sa
druge strane, mnoga istraživanja su razmatrala uticaj individualnih i strukturalnih
karakteristika i faktora okruženja na rad i uspeh preduzetnika a malo istraživanja je radjeno
na temu uticaja društvenog kapitala na uspeh. (Bolino et al., 2002). Jedno od najšire
prihvaćenih mišljenja o društvenom kapitalu su obrazložili Nahapiet & Ghoshal(1998). Oni
su dali društvenom kapitalu tri dimenzije, strukturalnu (odnosi medju pojednicima), odnosnu
(poverenje medju pojedincima) i kognitivnu (zajedničke vrednosti i ciljevi) (Andrews, 2010).
Šta više, Shane (2003) uvodi prepoznavanje i eksploataciju šansi kao dve glavne dimenzije
preduzetničkih aktivnosti. Temeljeći se na ovim pomenutim konceptima, ovo istraživanje će
pokušati da da odgovor na sledeće pitanje: “Koliki je uticaj društvenog kapitala na
identifikaciju i eksploataciju šansi”. Ovo istraživanje ispituje ulogu različitih dimenzija
društvenog kapitala u prepoznavanju i eksploataciji preduzetničkih šansi.
Pozadinske informacije
Prvo smo se osvrnuli na koncept društvenog kapitala, identifikacije i eksploatacije
preduzetničkih šansi.
Koncept društvenog kapitala se sastoji iz dve reči “društveni” i “kapital”. Pojam
“kapital” se odnosi na akumulirana sredstva sa ciljem stvaranja još sredstava. Pojam
“društveni”, sa druge strane, se odnosi na stavove ljudi koji mogu biti svesni i nesvesni.
(Gold & Golb, 1998: 29). Drugim rečima, to je ponašanje koje proizilazi iz interakcija i
odnosa ljudi jednih sa drugima. Neki stručnjaci smatraju da je društveni kapital set koncepata
kao što su poverenje, norme, i mreže kominikacija u jednoj zajednici (Nahapiet & Ghoshal,
1998). Abdi (2006) uvodi poverenje i učešće kao važne elemente društvenog kapitala.
Poverenje postoji u različitim oblicima: ljudi koji veruju jedni drugima, ljudi koji veruju vladi
i glavnim institucijama zajednice, institucije koje imaju poverenje jedne u druge, i vlada i
institucije koje veruju narodu.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
U globalu, društveni kapital je u vezi sa društvenim odnosima koji preduzetnicima daju
pristup važnim informacijama, resursima, podršci ili idejama, i sve ovo se dešava putem
transakcija (Bourdieu, 1985). Prema Nahapiet & Ghoshal-u, društveni kapital označava
realna ili potencijalna sredstva koja se nasledjuju medju pojedincima ili ih oni stvaraju ili čine
dostupnim. Stoga, smatraju da društveni kapital uključuje veze i prednosti koje se mogu
uobličiti putem odnosa. Zbog toga, smatra se da društveni kapital ima tri dimenzije:
strukturalnu, kognitivnu i odnosnu. Strukturalna dimenzija se odnosi na šeme komunikacije i
veze medju pojedincima, ili drugim rečima kako i sa kim osoba komunicira. Najbitniji aspekt
strukturalne dimenzije uključuje veze, uspostavljanje veza i odgovarajuću organizaciju.
Kognitivna dimenzija uključuje interpretacije, objašnjenja i zajedničke sisteme značenja
medju grupama. Najvažniji aspekti kognitivne dimenzije uključuju zajedničke šifre i jezik,
zajedničke priče itd. I na kraju odnosna dimenzija opisuje implicitne sadržaje i karakteristike
odnosa medju pojedincima. Najvažniji aspekti ove dimenzije društvenog kapitala uključuju
poverenje, norme, obaveze i očekivanja, i identifikaciju (Nahapiet & Ghoshal, 1998: 248).
Neki stručnjaci smatraju da je prepoznavanje i eksploatacija šansi ključna faza
preduzetničkog procesa (Shane, 2003; Baron & Shane, 2008).
Sa pristupom da se ovaj proces bazira na konceptu šansi, Elyasi (2008) ovako definiše
preduzetništvo: 1) kako ili prema kojim šemama 2) šanse 3) su prepoznate/stvorene,
procenjene i iskorištene 4) od strane preduzetnika (pojedinaca ili organizacija) 5) sa ciljem
proizvodnje novog proizvoda ili pružanjem usluga 6) u relativno odgovarajućem okruženju
7) što rezultira stvaranju vrednosti u okvrima vrednosti zajednice.
Trebalo bi imati na umu da u pomenutoj definiciji duh kreativnosti i inovacija dominira u
glavnim dimenzijama šansi. Neki dobro poznati stručnjaci kao što su Kirzner (1973),
Schumpeter (1934), Shane & Venkataraman (2000), i Timmons (2007) ulogu prepoznavanja
šansi definišu kao krucijalnu i neizbežnu u okviru preduzetničkih aktivnosti. Shane (2003)
veruje da bi proučavanje porekla, prirode i razvoja preduzetničkih šansi trebalo da bude
glavni element u odredjivanju oblasti preduzetništva. Faza eksploatacije šansi je kolektivna
faza.
Pošto se šansi prepozna, preduzetnik razmatra njegove-njene finansijske i intelektualne
resurse, i odlučuje da li će iskoristiti šansu ili ne. Prepoznavanje šansi je proces prilikom koga
ljudi prepoznaju kapacitet potencijala za stvaranje novog fenomena koji ima ekonomsku
vrednost. (Baron & Shane, 2008).
Eksploatacija šansi uključuje razne faze uključujući i metod implementacije, razvoj
inicijalnog modela i faze prethodnog testiranja tržišta. Neki stručnjaci smatraju da je
eksploatacija šansi prva faza procesa proizvodnje koji zahteva upošljavanje resursa i na kraju
vodi do stvaranja efikasne i efektivne proizvodnje i trgovinskih sistema (Choy & Shepherd,
2004).
Da bi preduzetnik od faze prepoznavanja šanse prešao na fazu eksploatacije iste, on mora
biti uveren da će potencijalna vrednost koju će on dobiti od te šanse prevazići gubitke koje će
možda imati.
U sledećem delu rada, nastavićemo da razmatramo vredna istraživanja da bismo došli do
hipoteze ovog istraživanja. U svom istraživanju naslovljenom “Društveni kapital,
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
intelektualni kapital i organizacione prednosti” Nahapiet & Ghoshal (1998) daju dimenzije
društvenog kapitala i uvode tri dimenzije : strukturalnu, odnosnu i kognitivnu. U njihovom
radu oni uvode pod dimenzije za svaku od ovih dimenzija da bi pokazali odnos izmedju
društvenog kapitala i intelektualnog kapitala.(Tabela 1).
Tabela 1: Dimenzije društvenog kapitala (Nahapiet & Ghoshal, 1998)
Dimenzije
Strukturalna
Kognitivna
Odnosna
karakteristike
(poddimenzije)
Veze
Struktura veza
Odgovarajuća organizacija
Zajedničke šifre i etika
Zajedničke priče
Poverenje
Norme
Obaveze i očekivanja
Identifikacija
U svom istraživanju, Greve & Salaff (2003) su proučavali preduzetničke mreže tokom tri
faze koje se dešavaju tokom započinjanja biznisa, u četiri zemlje. Da bi započeli ili nastavili
sa poslovnom aktivnošću, preduzetnici kontaktiraju sa pojedincima iz svoje mreže poznanika.
Analiziranjem broja uključenih partnera i argumenata preduzetnika i vremena koje je
preduzetnik posvetio svojim vezama, autori su zaključili da preduzetnici stvaraju mreže koje
se sistematično menjaju u zavisnosti od faze preduzetničkog procesa.
Puhakka (2006) je istraživao uticaj društvenog kapitala proces prepoznavanja šansi u
biznisima sa metalom i informacionim tehnologijama u tri oblasti u Finskoj. Prema
rezultatima istraživanja, kada razmišljaju o šansama preduzetnici posmatraju sledeće
kriterijume:1) da bi dobili prethodno znanje, predvidjaju buduće trendove, procenjuju
informacije i odluke, uključuju se u aktivne društvene interakcije, 2) imaju lične veze koje
koriste da bi proširili znanje i analizirali tržište, 3) imaju odgovorne kognitivne veze koje
koriste da procene i razumeju informacije i aktivno sagledaju buduće trendove. Iz ovoga
vidimo da društveni kapital uglavnom ima uticaj na prepoznavanje šansi kroz procenu i
predvidjanje budućih trendova.
U svom istraživanju Hou, Wen i WU (2007) ispitivali su ulogu društvenih veza i
prethodnog znanja u identifikaciji preduzetničkih šansi. Podelili su identifikacioni proces u tri
faze: identifikacija, procena i implementacija. Takodje smatraju da preduzetnik koristi četiri
mreže:1) slabe veze, 2) grupu inicijativa, 3) učestvovanje, 4) unutrašnji krug. Prema
rezultatima ovog istraživanja, posedovanje strukture mreža i prethodno znanje su efikasni
faktori koji pomažu preduzetnicima da prepoznaju jedinstvene preduzetničke šanse i razviju
poslovne modele. Struktura mreža je kritični faktor prepoznavanja prilika. Preduzetnici bi
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
mogli da dizajniraju i razviju poslovne modele koji se temelje na strukturi njihovih
društvenih mreža.
U svom istraživanju, Klyver & Schott (2003) govore da lične društvene mreže
preduzetnika imaju mnogo važniju ulogu u aktivnostima preduzetnika nego što to imaju kod
obični ljudi. U svom istraživanju, naslovljenom “Merenje uticaja društvenih mreža na uspeh
preduzetnika” Lonier & Matthews (2008) ispituju uticaj društvenih mreža i efikasnost
specijalnih konferencija i koju prednost oni daju vlasniku biznisa.
Možemo da zaključimo da postoji jaka veza izmedju društvenih mreža i uspeha
preduzetnika. Zbog svoje jednostavnosti modela Nahapiet & Ghoshal-a u polju društvenog
kapitala i činjenice da je on u širokoj upotrebi od strane mnogih istraživača, mi ćemo u ovom
radu isto koristiti taj model i tri dimenzije koje on uvodi u koncept društvenog kapitala kao
nezavisne varijable, kao i dimenzije prilika koje je uveo Shane (2003) kao zavisne varijable.
Stoga, hipoteza rada bi bila sledeća:
1. Društveni kapital (strukturalna, odnosna i kognitivna dimenzija)ima pozitivan uticaj
na prepoznavanje šansi.
1.1. Što preduzetnici više koriste njihove jake društvene veze lakše prepoznaju
bolje šanse.
1.2. Što više preduzetnici više koriste njihove slabe društvene veze, više šansi
mogu da prepoznaju.
1.3. Što je viši stepen korišćenja zajedničkih kodova i jezika izmedju preduzetnika
i njege društvene mreže, preduzetnik lakše prepoznaje šanse.
1.4. Što ima više zajedničkih značenja izmedju preduzetnika i njegove društvene
mreže, lakše će on/ona prepoznavati šanse.
1.5. Što je veće poverenje izmedju preduzetnika i njegove društvene mreže,
preduzetnik lakše prepoznaje šanse.
1.6. Što ima više zajedničkih identifikacija izmedju preduzetnika i njegove
društvene mreže, preduzetnik lakše prepoznaje šanse.
2. Društveni kapital (strukturalna, odnosna i kognitivna dimenzija) ima pozitivan uticaj
na eksploataciju šansi.
2.1. Što više koristi jake društvene mreže, u tom preduzetnik više koristi
preduzetničke šanse.
2.2. Što više koristi slabe društvene mreže, u tom preduzetnik više koristi
preduzetničke šanse.
2.3. Što je viši stepen korišćenja zajedničkih kodova i jezika izmedju preduzetnika
i njegove društvene mreže, u tom preduzetnik više koristi preduzetničke šanse.
2.4. Što je više zajedničkih značenja izmedju preduzetnika i njegove društvene
mreže, u većoj meri je on/ona u mogućnosti da iskoristi šanse.
2.5. Što je veće poverenje izmedju preduzetnika i društvene mreže u većoj meri je
on/ona u mogućnosti da iskoristi šanse.
2.6. Što je više zajedničkih identifikacija izmedju preduzetnika i njegove društvene
mreže, u većoj meri je on/ona u mogućnosti da iskoristi šanse.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Metodologija
Ovaj deskriptivni rad koristi korelativnu metodologiju i upitnik koji je usaglašen sa
modelom društvenog kapitala koji su uspostavili Nahapiet i Ghoshal (1998) i indekse koje je
uveo Pahoka (2006) kao instrumente u prikupljanju neophodnih podataka.
Statistička populacija ovog istraživanja uključuje 127 vlasnika i menadžera u industriji
naprednih tehnologija, čije se kompanije nalaze u sedam razvojnih centara u oblasti
Teherana. Uzorak na kome je vršeno istraživanje je obima od 96 pojedinaca koji imaju 95%
poverenja. Da bismo dostigli broj uzorka 125 upitnika je poslato od kojih je 107 iskorišćeno.
U cilju poboljšanja pouzdanosti mernog instrumenta ovog istraživanja, izjave su u skladu sa
teorijskim definicijama. Zatim dobili smo mišljenja od 15 stručnjaka, uključujući i članove
fakulteta i neke od preduzetnika, koji su proučili upitnik pre slanja.
Cronbachova alfa je korišćena da bi se obezbedila verodostojnost upitnika.
Cronbachova alfa za dimenziju društvenog kapitala je bila 0.765 i za proces
prepoznavanja prilika je bila 0.833. Ukupni alfa koeficijent za upitnik je bio 0.863 što
ukazije na stabilnost i konzistentnost pitanja u upitniku. Pošto su varijable za svaku
dimenziju kvalitativne, Pirsonov test korelacija je korišten da bi se istražio odnos izmedju
njih, i da bi se odredilo odsustvo ili prisustvo veza izmedju svakog od parametara društvenog
kapitala i prepoznavanja prilika, binominalni test. Metod linearnog modela strukturne
jednačine smo koristili da ispitamo hipoteze.
Rezultati
Da bismo istražili prisustvo ili odsustvo veza izmedju svih varijabli društvenog kapitala,
koristili smo Binominalni test. Rezultati ovog testa su pokazali da su strukturalna i odnosna
dimenzija na poželjnom nivou dok je kognitivna dimenzija na nepoželjnom nivou prema
ispitanicima. (Tabela 2)
Tabela 2: Binominalni test za dimenziju društvenog kapitala
Dimenzija
Strukturalna
Kognitivna
Odnosna
Broj Posmatrani odnos Testirani odnos Nivo
38
66
67
37
21
83
/37
/63
/64
/36
/20
/80
/5
/008
/05
/004
/05
0/000
Binominalni test nam govori da su varijable identifikacija šanse i njene eksploatacije u
poželjnom stanju prema ispitanicima.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Odnos izmedju strukturalne dimenzije i prepoznavanja šansi i njene eksploatacije
Koristeći Pirsonov koeficijent korelacije, odnosi medju komponentama strukturalne
dimenzije i prepoznavanja i eksploatacije šanse istraženi su u vezi sa hipotezama istraživanja.
Rezultati analize korelacije dve vrednosti je predstavljena u Tabeli 3.
Tabela 3: Analiza podataka strukturalne dimenzije
Nezavisna
Hipoteza
varijabla
1
2
3
4
Jake društvene
veze
Slabe
društvene veze
Jake društvene
veze
Slabe
društvene veze
Zavisna varijabla
Koeficijent
korelacije
Akademski
nivo
Rezultat
ispitanika
Prepoznavanje prilika
/029
/769
Odbijena
Prepoznavanje prilika
/310
/001
Potvrdjena
Eksploatacija prilika
/048
/631
Odbijena
Eksploatacija prilika
/211
/034
Potvrdjena
S obzirom da je dobijen nivo relevantnosti (0.769) veći nego polje grešaka (0.05),
možemo reći sa 95% pouzdanosti za prvu hipotezu da ne postoji posebna veza izmedju jakih
društvenih mreža i prepoznavanja šanse. Ako pogledamo drugu hipotezu vidimo da možemo
sa 95% sigurnošću reći da slabe veze imaju pozitivan uticaj na prepoznavanje šanse. Za treću
hipotezu možemo sa 95% sigurnosti reći da nema povezanosti izmedju jakih društvenih veza
i eksploatacije šanse. Za četvrtu hipotezu možemo sa 95% sigurnosti reći da postoji veza
izmedju slabih društvenih veza i eksploatacije šanse.
Bitno je otkriće da postoji pozitivna veza izmedju slabih društvenih veza i prepoznavanja
i eksploatacije šanse. Sa druge strane, povezanost jakih društvenih veza i prepoznavanja i
eksploatacije šanse ne postoji.
Odnos izmedju kognitivne dimenzije i identifikacije i exploatacije šanse
Tabela 4: Analiza podataka kognitivne dimenzije
Nezavisna varijabla
Zavisna varijabla
Koeficijent
korelacije
Nivo važnosti Rezultat
Zajednički kodovi i jezik
Prepoznavanje šansi
/136
/170
Odbijeno
Zajednički kodovi i jezik
Eksploatacija šansi
/129
/199
Odbijeno
Zajednička značenja
Prepoznavanje šansi
/338
/001
Potvrdjeno
Zajednička značenja
Eksploatacija šansi
/370
000
Potvrdjeno
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Analizirajući podatke kognitivne dimenzije videli smo da veza izmedju zajedničkih
kodova i jezika i prepoznavanja i ekspolatacije šansi nije potvrdjena. Ali da je veza izmedju
zajedničkih značenja i prepoznavanja i eksploatacije šansi potvrdjena u dovoljnoj meri.
Odnos izmedju odnosne dimenzije i prepoznavanja i ekspolatacije šansi
Tabela 5: Analiza podataka odnosne dimenzije
Nezavisna
varijabla
Poverenje
Zavisna varijabla Koeficijent
korelacije
Prepoznavanje
/147
šansi
Poverenje
/224
Zajednička
identifikacija
Eksploatacija
šansi
Prepoznavanje
šansi
Zajednička
identifikacija
Eksploatacija
šansi
/505
Nivo važnosti
Rezultat
/136
Odbijeno
/024
Potvrdjeno
/006
Potvrdjeno
/067
Odbijeno
/268
Kao što možemo da vidimo u Tabeli 5, poverenje izmedju preduzetnika i društvene
mreže, nema nikakve veze sa prepoznavanjem šansi, ali ima pozitivan odnos sa
eksploatacijom šansi. Zajednička identifikacija izmedju preduzetnika i njegove društvene
mreže ima pozitivan odnos sa prepoznavanjem a nema veze sa eksploatacijom šansi.
Grafikon 1. Analiza puta koristeći model linearne strukturalne jednačine
Structur
Strukturalna
al
Cogniti
Kognitivna
ve
Odnosna
0.33
0.33
0.33
0.26
0.21
Društveni
0.74
Social
Prepoznavanje
prilika
kapital
Capital
0.33
Eksploatacija
prilika
U ovom radu, tehnika modela strukturalne jednačine ili analiza puta je korištena da bi se
istražio uticaj društvenog kapitala na preduzetnički proces. Kao što je pokazano u grafikonu
(1), tri dimenzije društvenog kapitala: strukturalna, odnosna i kognitivna podjednako
doprinose stvaranju društvenog kapitala. Sa duge strane, varijabla društvenog kapitala ima
pozitivan uticaj od 70% na fazu prepoznavanja i 30% na fazu eksploatacije šansi. Da bismo
ispitali prisustvo ili odsustvo linearnog odnosa izmedju svake od ovih varijabli društvenog
kapitala i prepoznavanja i eksploatacije šansi, koristili smo analizu regresije. Rezultati
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
pokazuju da ne postoji linearni odnos izmedju strukturalne i odnosne dimenzije i
prepoznavanja šansi, ali da postoji linearni odnos izmedju kognitivne dimenzije i
eksploatacije šansi. Rezultati takodje pokazuju da postoji linearni odnos izmedju odnosne i
kognitivne dimenzije i prepoznavanja šansi, ali da ne postoji linearni odnos izmedju
strukturalne dimenzije i prepoznavanja šansi.
Diskusija i zaključak
Glavno pitanje istraživanja je “Kakav uticaj društveni kapital ima na identifikaciju I
eksploataciju preduzetničkih šansi ”. U ovom radu razmotrili smo ovo pitanje i koristili šeme
koje su uveli Nahapiet &Ghosha (1998).
Tabela 6: Sumiranje 12 testova hipoteza putem korelacione analize
Društveni
kapital
Strukturalna
dimenzija
Kognitivna
dimenzija
Odnosna
dimenzija
Jake veze
Identifikacija
šansi
-
Eksploatacija
šansi
-
Slabe veze
+
+
Zajednički
kodovi i jezik
-
-
Zajednička
značenja
Poverenje
+
+
-
+
Identifikacija
+
-
Rezultati istraživanja pokazuju da društveni kapital ima uticaj na identifikaciju i
eksploataciju šansi (Tabela 6). Ovo znači da sa linearnim povećanjem društvenog kapitala i
mogućnost za prepoznavanje i eksploataciju šansi raste. Pola hipoteza ovog rada su
potvrdjene a šest odbijene. U sledećem delu napravićemo poredjenje izmedju ovih rezultata i
rezultata drugih istraživača.
Rezultati ovog rada, što se tiče prve hipoteze, govore da društveni kapital utiče na
prepoznavanje šansi u meri od 74% i eksploataciju u meri od 30%. Ovi rezultati su u
saglasnosti sa rezultatima koje je dobio Puhakka (2006) u istraživanju koje je pokazalo da tri
dimenzije društvenog kapitala imaju uticaj na prepoznavanje šansi.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Ako pogledamo rezultate koje smo dobili za hipoteze 1.1 i 1.2, vidimo da jake veze
(uključujući porodicu, rodjake i bliske prijatelje) nemaju uticaja na prepoznavanje i
eksploataciju šansi.
Ako pogledamo rezultate hipoteza 2.1 i 2.2, vidimo da slabe veze (uključujući dalje
prijatelje, bliže rodjake i poznanike) imaju značajan uticaj na identifikaciju i eksploataciju
šansi. Ovakve rezultate je dobio i Granovetter (1973) na temu uticaja slabih veza i Yeganegi
(2007) na temu uticaja društvenih izvora informacija na prepoznavanje šansi. Njeni rezultati
govore da tri društvena izvora informacija (neformalne industrijske veze, profesionalna
udruženja) kao slabe veze imaju pozitivan uticaj na prepoznavanje šansi a članovi porodice i
bliski prijatelji nemaju takav uticaj na prepoznavanje šansi.
U svom istraživanju o strukturi društvenog kapitala Aldrich & Zimmer (1986) su
zaključili da raznovrsnost u vezama medju pojedincima olakšava proces prepoznavanja šansi.
Prema Granovetter-u (1983), i jake i slabe veze olakšavaju prepoznavanje šansi Ovo
istraživanje potvrdjuje pozitivan uticaj slabih veza na prepoznavanje šansi ali negira uticaj
jakih veza na prepoznavanje šansi.
Rezultati hipoteza 1-4 i 2-4, pokazuju da zajednička značenja kognitivne dimenzije
društvenog kapitala imaju pozitivan uticaj na prepoznavanje i eksploataciju šansi, što
pokazuje važnost kognitivnih elemenata za prepoznavanje i eksploataciju šansi. Zajednička
značenja pospešuju razmenu iskustava medju pojedincima koja poboljšava šanse za razmenu
i kombinovanje informacija i različitih vrsta prećutnog znanja.
Istraživači su razmišljali o zajedničkim kodovima i jeziku kao sredstvima prenošenja
informacija bitnim za interpretaciju i razvijanje zajedničkih značenja medju pojedincima.
(Nahapiet and Ghoshal 1990).
Elyasi i Rokni (2011) su zaključili da korišćenje zajedničkih kodova i jezika može
povećati mogućnost da preduzetnik identifikuje šansu, što nije u saglasnosti sa ovim
istraživanjem koje nije našlo nikakvu vezu izmedju zajedničkih kodova i jezika i
identifikacije i eksploatacije šansi (hipoteze 1-3 i 2-3).
Rezultati istraživanja o ulozi poverenja i zajedničke identifikacije u preduzetništvu
pokazuju da poverenje ima uticaj na prepoznavanje šansi a zajednički identitet ima uticaj na
eksploataciju šansi. Ovo znači da poverenje medju pojedincima i njegovim/njenim
društvenim mrežama pomaže njemu/njoj prilikom identifikacije šansi ali nema značajan
uticaj na eksploataciju šansi. (hipoteze 1-5 i 2-5). Rezultati pokazuju da zajednička
identifikacija izmedju preduzetnika i njegove/njene društvene mreže ima uticaj na
prepoznavanje šansi ali nema uticaj na eksploataciju šansi (hipoteze 6.1 i 6.2).
Prema istraživanju Lewicki & Bunker (1996), ne samo da grupni identitet povećava
šanse za prenos informacija, već može povećati i učestalost saradnje medju članovima. Na
suprot tome, tamo gde grupe imaju različite i sukobljavajuće identifikacije, mogu se suočiti
sa velikim problemima prilikom deljenja informacija, učenja i stvaranja znanja.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
LITERATURA
[1]Abdi, A. (2006). Lies, plight of the social capital. Sharq Newspaper.
[2]Alaqehband, M. (2005). A Review on Social Capital. New Chapter Social
Sciences.
[3]Aldrich, H., and Zimmer, C. (1986). Entrepreneurs through social networks. In
D. L. Sexton and R. W. Smilor (Eds.), The art and science of entrepreneurship
(3-23). Cambridge, MA: Ballinger.
[4]Andrews, Rhys, (2010), Organizational social capital, structure and
performance, human relations, 63(5) 583–608.
[5]Baron R.A., Shane S.A. (2008), entrepreneurship:A process perspective,SouthWestern College pub, 50-53.
[6]Bolino, mark C , William H .Turnley & james M.Blood good .(2002).
“citizenship behavior and the certain of social capital in organizations” ,
Academy of management review Vol . 27, No.4, 505-522.
[7]Bourdiue, Pierre. (1985) "The Forms of Capital". In handbook of Theory and
Research for the Sociology of Education. Edited by John G. Richardson. New
York, Greenwood Press.
[8]Chio Y.R., Shepherd D.A.(2004),Entrepreneurs, Decisions to Exploit
Opportunities. Journal of Management review,30(3),377-395.
[9]Granovetter, M. (1983). The strength of weak ties: A network theory revisited.
Sociological theory, 1, 201–233.
[10]Granovetter, M.S (1973).The strength of weak ties, American journal of
sociology, 78(6),1360-1380.
[11]Greve A., Salaff j.w.(2003), Social Networks and entrepreneurship,
entrepreneurship,Theory& Practice,28(1),1-22
[12]Hou S.T,& Wen C.T,& Wu S.H(2007). Social Networks,Prior knowledge, and
entrepreneurial opportunity identification,Graduate institute of Technology and
innovation management, National Chengchi university, Taipei, Taiwan.
[13]Klyver k.,Schott T.(2003), Entrepreneurs,personal network Encouragement or
criticisim?, paper presented at Lok conference(Middelfart)1-2.December.
[14]Lewicki,R. j., &Bunker, B. B.1996.Developing and maintaining trust in work
relationship. In R. M.Kramer &T.R.Tyler(Eds),Trust in organizations: Frontiers
of theory and research:114-139. Thousand Oaks, CA:sage.
[15]Lonier T., Matthews C.H.(2007), Measuring the impact of social networks on
Entrepreneurial success: The master mind principle.
[16] Mohammadi Elyasi, Q. (2007). Entrepreneurship as a Scientific Field.
Entrepreneurship Development, Issue 1 pp. 51-81.
[17] Mohammadi Elyasi, Q., Rokni, N., Tayyebi, S.K. (2011). The Role of Social
Networks in the Identification of Entrepreneurial Opportunities.
Entrepreneurship Development, Issue 11 pp. 7-26.
[18] Nahapiet, J., & Ghoshal, S. (1998). Social capital, intellectual capital, and the
organizational advantage. The Academy of Management Review, 23(2), 242–266.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
[19] Puhakka V.(2006).Effects of social capital on the opportunity recognition
process, Journal of Enterprising Culture,,14(2),105-124.
[20]Shane, S. A. (2003). A general theory of entrepreneurship: The individualopportunity
nexus. Edward Elgar Pub
[21] Shane, S., & Venkataraman, S. (2000). The promise of entrepreneurship as a
field of research. The Academy of Management Review, 25(1), 217–226.
[22] Timmons j.a, Spinelli S. (2007),New venture creation: entrepreneurship for
the 21st century , McGraw-hill co, NewYork.
[23] Yeganegi, S. (2007). An Investigation of the Impact Social sources of Information
on Opportunity Identification in the Food Industry SME’s in Tehran Master dissertation,
Management Faculty, University of Tehran.
Istorija rada: Primljen 28.oktobra 2012
Prihvaćen 2.decembra 2012
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
VAŽNOST INFORMACIJE ZA ORGANIZACIJU
Muhammad Omolaja4,
Dušan Markovic5,
Milos Vučeković6
APSTRAKT
Odgovornost menadžmenta jeste da upravlja svojim glavnim resursima: ljudima,
novcem, materijalima, mašinama, metodama i vremenom, ali samo ovo ne bi bilo dovoljno
da se upravlja jednom organizacijom efikasno bez uključivanja informacije kao krucijalnog
resursa. Neki istraživači menadžmenta su čak išli tako daleko da su definisali menadžera kao
“pretvarača, koji pretvara informacije u odluke”. U ovom radu autor je istraživao važnost
informacije za uspeh organizacije, i nudi svoj originalan pristup temi.
KLJUČNE REČI: informacija, IT menadžment, organizacija, okruženje menadžmenta,
komunikacione mreže
Uvod
Moraju postojati bitni razlozi zašto su koncepti informacionih sistema i informacionog
menadžmenta postali bitni pojedincima i korporativnim telima kao što su policija, vojska,
mornarica, državna elektrodistribucija, univerziteti ali i organizacijama privatnog sektora kao
što su Shokas Industries, pekare, firme koje prave sapun itd. (Omolaja, 2004).
Glavni razlog jeste to što su te modernE organizacije narasle do vrlo kompleksnih nivoa i
informacija igra vitalnu ulogu u neometanom funkcionisanju i upravljanju organizacijama
čak i na globalnom nivou. Možemo reći da je informacija ta koja održava rad tih modernih
organizacija koje imaju više sektora, više lokacija na kojima se nalaze, proizvode raznovrsne
proizvode i u kojima rade ljudi različitih nacionalnosti. Menadžment ne bi mogao da
funkcioniše da nema koordinacije i kontrole, a kroz informacione procese različiti sektori i
grane preduzeća mogu da koordinišu svoje aktivnosti u jednoj organizaciji. U stvari, nije u
pitanju samo brzina kompjutera već smanjeni troškovi prenosa informacija koje donosi
kompjuter. To je ono što ih je i dovelo u menadžersko okruženje.
Stoga, vidimo da jedinstvene karakteristike kompjuterskih tehnologija koje se koriste u
menadžmentu i njihov razvoj je smanjio troškove obrade informacija u javnim i privatnim
organizacijama gde se koriste kompjuteri. Šta više, načinjen je i progres u komunikacionim
tehnologijama i fleksibilnosti povezivanja kompjutera u komunikacione mreže putem
4
ICMT College ,West Africa
5
Belgrade Business School,Serbia
Singidunum University,Serbia Corresponding author, [email protected]
6
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
interneta, unutrašnjih komunikacionih mreža i sistemom mobilnih komunikacija (GSM).
Takve veze dozvoljavaju da se sprave kao što su diskovi, štampači i drugi skupi hardverski
uredjaji dele unutar cele organizacije ili čak nekad medju različitim organizacijama. Sada je
prenos velikih količina podataka na velikim razdaljinama gotovo u istom trenutku, postao
ekonomičan. Jasno je da ovakvo tehnološko okruženje predstavlja izazov za menadžment i
administraciju u javnom i privatnom sektoru.
Teorijska pozadina
Uloga informacionog sistema jeste da održi okruženje za prenos podataka koje je veliko I
može se proširiti u zavisnosti od strateškog plana za obradu podataka organizacije
(Courteney, 2011). Količina informacija koja je neophodna jednoj organizaciji se stalno
povećava i upravljanje informacijama i deljenje tih informacija unutar organizacije je od
ključne važnosti (Anna, 2009).
Dewett i Jones (2001) su detaljno ispitali kako IT utiču na organizaciju i njene
karakteristike. Upravljanje prenosom podataka, odnosima sa partnerima, i shvatanje rizika
koji je povezan sa previše optimističnim rasporedom se nalaze na listi najbitnijih stvari za
uspeh organizacije (Anna, 2009).
Anna takodje zaključuje da veliku korist organizacije imaju kada je bolja informacija
temelj za donošenje odluka. To poboljšava uslugu i za klijenta i za zaposlene. Još jedna korist
jeste povećana produktivnost, jer ljudi mogu efikasnije da izvršavaju svoje obaveze.
Uprkos svojim koristima, Salazar i Sawyer (2007, p.16), kažu da je u tipičnim
organizacijama još uvek 90% podataka na papiru i informacioni sistemi nisu ni blizu
potpunoj integraciji.
Zadaci menadžera
Sasvim je prirodno da menadžeri i uprava, pogotovo u javnom sektoru, traže, daju i
stvaraju informacije koje zadovoljavaju njihova očekivanja a da odbijaju one koje im prete
ili ih frustriraju. Drugim rečima, informacije na kompjuteru su „skrojene“ informacije, jer
kompjuter kao i bilo koja druga mehanička sprava radi samo ono za šta je dobio naredbu.
Kompjuter bez obzira na svoju memoriju nema um.
Zatim, postoji opšte prihvaćen stav da je informacija uvek bolja. Na primer, mnogi
izvršni direktori i menadžeri uspostavljaju menadžerski informacioni sistem, verujući da je
veći deo menadžerke efikasnosti i neefikasnosti ishoda uzrokovan manjkom ogromne
količine informacija.
Ali, trebalo bi biti jasno menadžerima da prevelika količina nebitnih informacija više
šteti nego što je korisna menadžmentu. Logika ovog stava nas dovodi do pitanja kvaliteta
menadžmenta, koji je glavni faktor u odlučivanju koje informacije su potrebne, a i da sistem
informacija zavisi od kapaciteta mendžmenta koji ga koristi (Omolaja, 2004).
Još jedan bitan faktor koji utiče na zadatke koje menadžer mora da ispuni i informacije
koje će izabrati jeste produžetak funkcionalne vlasti u njegovoj organizaciji. Funkcionalna
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
vlast jeste ona koju ima specializovan menadžer kao na primer menadžer ljudskih resursa u
Shokas Industries and Staff za različite sektore i jedinice organizacije. Uzmimo na primer,
sektor ljudskih resursa Gateway banke, koji ima funkcionalnu odgovornost za bilo koji
medjuljudski odnos i industrijske odnose u okviru cele banke.
Iako je menadžment grupiran u funkcionalne oblasti koje zajedno čine obaveze
menadžmenta (planiranje, kontrolu, organizaciju, motivaciju, zapošljavanje, komunikacije
itd) tri od ovih oblasti se smatraju krucijalnim. To su planiranje, donošenje odluka i kontrola.
Planiranje i donošenje odluka se smatraju primarnim zadacima menadžmenta i one se javljaju
na svim nivoima menadžmenta. Iako postoji razlika u vrstama odluka na različitim nivoima,
planiranje je proces odlučivanja unapred šta treba da se odradi i na koji način. Planovi
unapred odredjuju sled aktivnosti i ovo se ogleda u ciljevima organizacije.
One se implementiraju odlukama i akcijama, jer bez odluka i akcija, proces planiranja je
sterilan. Da bi obezbedio adekvatne informacije, informacioni sistem menadžmenta(MIS),
mora biti dizajniran u skladu sa tipom odluke, kako se odluke donose i u kakvom je odnosu
sa organizacijom onaj koji donosi odluke, priroda organizacije, okruženje itd. Da bi MIS bio
efikasan, mora postojati prihvatanje i razumevanje izmedju menadžera i informacionih
specijalista kao što je menadžer za obradu podataka u kompaniji U.A.C Company PLC. MIS
je to što ih povezuje i to što mora da napravi razliku izmedju efektivnosti koja podrazumeva
da se stvari rade na pravi način (da daju željeni rezultat) i efikasnosti koja je merilo
korišćenja resursa da bi se postigli rezultati imajući u vidu vremenska ograničenja. Sa druge
strane, kontrola je proces koji se stara o tome da sve akcije budu u skladu sa planom i na
osnovnom nivou, što se dobija poredjenjem rezultata ili autputa sistema i cilja, i koristi sve
razlike koje pronadje da uskladi količinu inputa sistema da bi uskladio sve aktivnosti sa
ciljem.
Cilj u tom smislu može biti budžet, standard, norma, nivo akcija ili rezultati itd. Postoji
opšta zabluda da će primena kompjutera i MIS-a uvek poboljšati donošenje odluka
menadžmenta i uprave (Omolaja i Radović Marković 2010)
Kompjuterski MIS ili centralizovani informacioni sistem obrade, se preporučuje kao
koristan korak u poboljšanju donošenja odluka u menadžerskim i upravnim situacijama.
Tehnike za prikupljanje podataka
Pošto su podaci (informacije) dostupni u svom osnovnom obliku, i u različitim izvorima,
moraju se prvo prikupiti da bi bili obradjeni. Ovu aktivnost je moguće realizovati kroz niz
postupaka koji se zovu procesi istraživanja. Šta više, informacioni menadžer, menadžer za
obradu podataka ili jednostavno informacioni naučnik, u savremenim organizacijama mora
imati veliko znanje što se tiče različitih metoda istraživanja. To će omogućiti informacionom
naučniku ili menadžeru da sakuplja činjenice i brojke kada god se javi potreba za
informacijama.
Bilo koji proces prikupljanja grupe podataka ili informacija, će zahtevati više ili manje
primene metoda istraživanja, tehnika ili pristupa specifičnih situacija rešavanja problema,
disciplina itd.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Medju ovim metodama za prikupljanje podataka nalaze se eksperimentalna istraživanja,
studije slučaja, simulacija i ankete. Eksperimentalne metode ili tehnike istraživanja uključuju
istraživanje koje se izvodi u pažljivo kontrolisanim i strukturiranim okruženjima (Omolaja i
Radović Marković, 2010).
Prikupljanje informacija putem uzoraka
Trgovca koji kupuje veliku količinu žita vidimo sa zasukanim rukavima, kako gura ruku
u jedan od džakova i izvlači punu ruku sadržaja džaka i pregleda je. Pošto ovaj postupak
ponovi još tri, četiri puta sa nasumično izabranim džakovima, trgovac će formirati mišljenje o
kvalitetu cele količine žita.
Ovo važi za trgovca koji umače prst u balon palminog ulja da bi ispitao kvalitet sadržaja
balona. Ova ideja o proceni cele populacije ispitujući samo jedan uzorak populacije ima
široku primenu u društvenim i menadžerskim ispitivanjima uopšte (Omolaja i Radović
Marković 2010). Populacija je skup svih pojedinaca koji su cilj interesovanja. To se naziva
okvir uzorka. Umesto da ispitujemo svakog pojedinca, možemo uzeti u obzir nekoliko za
empirijsku analizu. Glavni princip iza ovoga jeste da se nasumično izabere set subjekata iz
velike grupe i da oni predstavljaju karakteristike veće grupe. Ovaj princip se zove zakon
statističke regularnosti.
U svakom istraživanju na uzorku, savetuje se da se uzme odgovarajuće veliki uzorak, jer
što je veći to će u večoj meri odgovarati i predstavljati populaciju kojoj pripada. Ovo je
zakon velikih brojeva. Postoje dva zahteva koja moraju biti zadovoljena kod svakog uzorka.
To su reprezentativnost i adekvatnost. Uzorak je reprezentativan ukoliko predstavlja ili
reflektuje karakteristike populacije iz koje je odabran u odgovarajućoj meri (limit tolerancije
ili dozvoljeni limit). Uzorak je adekvatan kad je dovoljno veliki da se njemu može verovati
kad je u pitanju stabilnost karakteristika.
Na primer, odabir pet uzorka od 10.000 jedinica nije realan. Ali, neki faktori/problemi
otežavaju postizanje reprezentativnosti uzorka.
Tu spadaju: beskrajna populacija; ovo znači da je ukupan broj komponenti, elemenata ili
pojedinaca populacije (univerzuma) nepoznat i nepristupačnost dovoljnim informacijama
sastava stanovništva.
Uzorkovanje ima mnogo i prednosti. Na primer, vodi ekonomiji vremena pogotovo kada
se očekuje da se mnogo informacija prikupi o više subjekata.
Takodje vodi ekonomiji novca. Očigledno je da je jeftinije da se ispita delić populacije
nego da se pokuša da se pokrije cela populacija iako cena jedinice može biti veća kada se
radi uzorkovanje.
Zaključak
Informacije koje su bile interpretirane i obrazložene od strane primaoca ove poruke, daju
mnoge funkcije menadžerima ili upravi u organizaciji, neke od ovih funkcija su:
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
(a) Smanjenje nesigurnosti: Pošto nesigurnost postoji kada se poseduje ne tako savršeno
znanje, bitne informacije pomažu da se smanji nepoznato u procesu planiranja i donošenja
odluka.
(b) Kao pomoć pri nadgledanju i kontroli: Pružajući informacije o toku izvršavanja radnji
i nivou odstupanja od planiranog nivoa izvršavanja radnji, menadžment je u stanju da bolje
kontroliše radnje. Bitne informacije pomažu da se smanji nivo nepoznatog. Ovo je izuzetno
važno u procesu planiranja, kontrole i odnošenja odluka.
(c) Informacija služi kao zamena za nadgledanje: Imajući podatke o ranijim tokovima
procesa, transakcijama, imajući na raspolaganju rezultate prošlih radnji i odluka, lična
memorija je ažurirana.
(e) Kao pomoć prilikom pojednostavljivanja: smanjenjem nesigurnosti i povećavanjem
razumevanja, problemi i situacije su pojednostavljene i postaju lakše za upravljanje putem
dostupnosti informacija.
LITERATURA
[1] Anna, J. (2009), On introducing information systems in organizations, Helsinki
university of technology, Helsinki
[2] Courteney, C (2011), What is the importance of information system in an
organisation Answerbag http://www.answerbag.com/ q_view/
752994#ixzz2DcVjEIUD
[3] Dewett, T. & Jones, G.R. (2001), "The role of information technology in the
organization: a review, model, and assessment", Journal of Management, vol.
27, no. 3, pp. 313.
[4] Omolaja, M. and Radović Marković, M. (2010),"Information Management",
Himalaya Publishing, Mangalore, India, 572 pp.
[5] Omolaja M.A. (2004): Information Systems in organizations; A practical
Approach, 2nd Edition, Campus Publication Limited, Abeokuta
[6] Salazar, A.J. & Sawyer, S. 2007, "Introduction" in Handbook of information
technology in organizations and electronic markets, eds. A.J. Salazar & S.
Sawyer, World Scientific,pp. 1-12.
Istorija rada:
Primljen 1. novembra 2012.
Prihvaćen 5. decembra 2012.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
ORGANIZACIONA KULTURA
I PREDUZETNIŠTVO
Holly Krouse7
APSTRAKT
Kako se naše društvo menja, vrednosti I kultura njegovih članova se takodje menjaju.
Kompanije moraju da prilagode svoju organizaciju ovim promenama u kulturi da bi bile
uspešne. Chrysler korporacija je počela da propada kao organizacija dok nije prihvatila
promene u kulturi. Oni su uspeli da se prilagode I da sada postanu profitabilna kompanija
tako što su uključiLI ljude, fokusirali se na učenje I stavili akcenat na kvalitet. Poredjenjem
procesa kroz koji je prošla kompanija Family Health West I kompanija Chrysler, bolje ćemo
razumeti proces kulture promena u poslovanju.
KLJUČNEREČI: kultura promena, angažovanost, učenje, kvalitet
7
CalCampus
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Uvod
U oblasti preduzetništva očekuje se da će stvaranje nove kompanije rezultirati stvaranjem
novih oblika saradnje medju zaposlenima. Ipak, ono što je iznenadjujuće jeste činjenica da
ima malo istraživanja u oblasti dinamike i zavisnosti koje se javljaju u ovim odnosima
(Radovic-Markovic, 2012). Kultura se sastoji od grupe normi ponašanja i zajedničkih
vrednosti koje podržavaju ove norme (Kotter, 2012). U današnjem poslovanju, kompanije
koje razumeju kulturu, znaju da se ona menja. One kompanije koje su spremne da prihvate
promene u kulturi imaju šanse za uspeh. A one koje ne uspeju da se prilagode promenama u
kulturi srljaju u propast.
Chrysler korporacija se borila za opstanak pre reorganizacije. Članak koji je objavljen u
časopisu Toolpack Consulting govorio je da imaju već zastarele proizvode i da nemaju
dovoljno neophopdnih veština pri pružanju usluga klijentima (2012). Kompanija je izabrala
da se podvrgne promenama u kulturi i sada je profitabilna i uspešna korporacija. Chrysler je
poslušao želje kupaca, sakupio ideje od svojih dobavljača i uključio zaposlene da pomognu
promeni organizacije. Chrysler je prihvatio promene kulture tako što je uključio u ceo proces
ljude, fokusirao se na učenje i stavio akcenat na kvalitet. Sličan proces promena se dešava i u
kompaniji u kojoj ja radim. Family Health West poseduje jedan objekat za dugoročnu negu,
dva za pomoć i jednu bolnicu u ruralnom delu. Kao i u mnogim drugim objektima za negu
zdravlja, i vlada i pacijenti su zatražili promenu u pružanju nege. Više nije prihvatljivo da
ustanova usmerava negu pacijenta već obrnuto. Pacijenti žele da budu više uključeni u
odredjivanje procesa terapije i ciljeva. Očekuju i bolje opremljene ustanove, više tople kućne
atmosfere, i bolji kvalitet usluga. Family Health West je ustanovio da ako ne uspe da se
prilagodi ovim promenama u kulturi, da će propasti. Ovo je bilo očigledno jer su druge
ustanove dobijale više pacijenata a Family Health West je zabeležio pad u poslovanju.
Poredjenjem metoda koje je koristio Chrysler i onih koje trenutno koristi Family Health
West, možemo bolje razumeti način na koji se sprovodi process promene kulture.
Teoretski pregled
Da bi ostale konkurentne u globalnoj ekonomiji, organizacije mogu često menjati
strategiju, strukturu i nivo osoblja (Radovic-Markovic, 2011). Kompanijama je potrebna
globalna strategija, sa širokim spektrom resursa, tehnologije i marketinških šema, ali moraju
se fokusirati i na lokalne klijente, i imati uvid u lokalne i regionalne uslove, kulturu,
ponašanje i vrednosti (Rhinesmith et al., 1989). Iako postoje razlike u definisanju
organizacione kulture, mnogi se slažu kada su u pitanju šest aspekata organizacione culture
(Radovic-Markovic, 2012).:
a) kultura kao vlasništvo svih ljudi
b) uključuje i emocije i intelekt ljudi
c) temelji se na zajedničkom iskustvu
d) menja se sa promenom okolnosti
e) uključuje puno paradoksa i kontraindikacija
f) koristi simbole i metafore
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Dva najveća problema sa kojima se susreću organizacije jesu upravljanje promenama i
kulturna raznolikost (Radovic-Markovic, 2011). Upravljanje organizacionom kulturom se
danas smatra najbitnijim delom reforme zdravstvenog sistema (Scott,Mannion, Davies &
Marshall 2002). Family Health West je još uvek u ranoj fazi procesa promene kulture.
Uključivanje ljudi u proces je jedna od prvih faza procesa.
Prvo smo počeli da slušamo naše pacijente. Ovo smo obavili kroz intervjue i proces
ocenjivanja rada. Ovo nam je pomoglo da shvatimo koje oblasti našeg rada su po pacijentima
na prihvatljivom nivou a koje je trebalo dodatno razviti. Pored pacijenata uključili smo i
zaposlene. “ Zdravstvene kulture koje naglašavaju važnost uklapanja u grupu, timski rad i
koordinaciju su one koje konstantno poboljšavaju svoj kvalitet”(Scott, Mannion,Davies &
Marshall 2002). Zaposleni imaju znanja iz kojih se radjaju sjajne ideje. Na kraju, osluhnuli
smo mišljenje lekara i prodavaca koji rade u Family Health West-u, što je pomoglo u promeni
kulture. Ova faza u koju su bili uključeni ljudi je doprinela planu razvoja, koji je već započeo.
Family Health West: studija slučaja
Fokusiranje na učenje
Kao i u svim novim procesima postoji faza učenja. Većina učenja u ovom periodu je
fokusirana na nova državna i federalna pravila, koja usmeravaju promene u kulturi. Ona nam
ukazuju na prava i izbore koje ima svaki pacijent. Zdravstvene ustanove moraju pružiti
okruženje koje više liči na kućno i trebalo bi da odgovaraju na potrebe svakog pacijenta. Ovo
pogotovo važi za ustanove gde se praktikuje duža nega. Prvo se moraju razumeti vladini
propisi, pa potom Family Health West može da nastavi svoj razvoj i da shvati kako da ove
promene primeni u realnom svetu. Po mišljenju Pioneer Network-a, promena u kulturi jeste
pokret na nivou cele nacije u prižanju usluga odraslima. Ovo zahteva da nega bude usmerena
na osobu gde se izbori pacijenta uzimaju u obzir i poštuju.
Najbitnije vrednosti koje su usmerene na klijente su izbor, dostojanstvo, poštovanje,
odlučnost i život sa ciljem (2012). Objekti koji su napravljeni pre promena u kulturi će se
teško prilagoditi jer mnogi takvi objekti nisu gradjeni sa idejom kućne atmosfere. U takve
objekte spada i Family Health West. Family Health West ustanova za dužu negu odraslih je
osnovana 1980. Zgrada je sagradjena u stilu gradnje institucija. Novac za osavremenjavanje i
renoviranje je ograničen jer je u pitanju neprofitna organizacija. Ali pošto klijenti žele više od
zdravstvenog objekta moramo se prilagoditi da bismo opstali.
U procesu promene kulture,The Pioneer Network pomaže pri usmeravanju načina na koji
Family Health West pruža usluge. Dok su planovi za renoviranje zgrade još u prvoj fazi,
Network pomaže u načinu na koji se pruža usluga pacijentima gde oni imaju veliku ulogu.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Naglasiti kvalitet
Jedan od najbitnijih načina koji je Family Health West izabrao da strukturira promene u
kulturi jeste pružanjem kvalitetne nege, dok radi i na renoviranju objekta. Ovo uključuje
način na koji se pruža nega našim klijentima. Trenutno Family Health West pruža ceo spektar
nege, što omogućava da se svi nivoi nege odigravaju u našim objektima. Zaposleni su išli na
raznovrsne treninge i obuke da bi bili u mogućnosti da bolje pruže negu pacijentima.
Trenutno zapošljavamo jako puno zdravstvenih profesionalaca koji mogu da pruže širok
spektar nege stanovništvu. Od hitne nege do porodične nege, i od hiruških intervencija do
lečenja Alchajmerove bolesti.
Family Health West je lider u našoj zajednici i korporacija smatra da možemo izvesti
neophodne promene da bismo išli u korak sa zdravstvenom industrijom.
Svako odelenje je dobilo zadatak da poboljša usluge koje pruža. Na primer, odelenje
ishrane sada pravi individualne jelovnike umesto univerzalnih. Ovo daje mogućnost
pacijentima da naruče sami svoju hranu umesto da se zadovolje onim što je već ponudjeno.
Odelenje zaduženo za aktivnosti nudi program koji sami pacijenti izaberu a odelenje za
pranje veša sada nudi izbor različitih tkanina i boja, koje pacijenti smešteni u našem objektu
mogu da biraju. Najveći izazov do sada jeste da se prilagodi sama zgrada da bi se dobilo
kvalitetno životno okruženje. Prvi projekat je bio fokusiran na renoviranje kupatila, koja su
bila u lošem stanju i bila su kao i sva kupatila u instuticijama. Stavili su nove kade koje je su
želeli pacijenti. Trenutno se renoviranje odvija u sobama pacijenata: krečenje i stavljanje
laminatnih podova. Novo osvetljenje i nameštaj su u planu, ali napredak je spor pošto su
finansije ograničene. Sve u svemu, promene koje sprovodi Family Health West su direktne
želje klijenata i one usmeravaju put kojim Family Health West vrši i promene kulture.
Zaključak
Organizacione promene se moraju desiti u svakoj kompaniji koje želi da bude uspešna.
Promene u društvu utiču i na kulturu. Kompanije moraju da se prilagode ovim promenama.
Kao što smo pokazali na primerima kompanija Chrysler I Family Health West, uključivanje
ljudi u process, fokusiranje na učenje i naglašavanje kvaliteta su najbitniji faktori u razvoju
prema kulturnim promenama. Svaka kompanija mora da odredi svoj put a plan će varirati od
kompanije do kompanije. Ali osluškivanje želja klijenata, sakupljanje ideja od dobavljača i
uključivanje zaposlenih u proces može da doprinese poboljšanju kompanije.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
LITERATURA
[1] Kotter, J., (2012). The key to changing organizational culture. Retrieved from
the Forbes web site: http://www.forbes.com/sites/johnkotter/2012/09/27/thekeyto-changing-organizational-culture/.
[2] Pioneer Network. (2012). Changing the culture of aging in the 21st century.
Retrieved from the Pioneer Network web site: http://www.pioneernetwork.net/
[3] Radović-Marković, M. (2012), Impact of Globalization on Organizational
Culture, Behaviour and Gender Role, IAP, Charlotte, NC, United States ,148
pp. ISBN Paperback 978-1-61735-695-7 ;ISBN Hardcover 978-1-61735-696-4;
eBook ISBN: 978-1-61735-697-1
[4] Radović-Marković, M. (editor) (2011),"Organizational behaviour and culture:
globalization and the changing environment of organizations", VDM Verlag
Dr. Müller, Saarbrücken, Germany. 348 pp. ISBN 978-972-9344-03-9
[5] Rhinesmith, S., Williamson, J., Ehlen, D., and Maxwell, D. (1989, April). :
Developing leaders for the global enterprise. Training and Development
Journal, 43 (4), 24-34.
[6] Scott, T., Mannion, R., Davies, H., Marshall, M., (2002).: Implementing culture
change in health care: theory and practice. Retrieved from the International
Journal
for
Quality
Health
Care
web
site:
http://intqhc.oxfordjournals.org/content/15/2/111.full.
[7] Toolpack Consulting (2012). : Organizational culture. , Retrieved from
Toolpack Consulting web site: http://toolpack.com/culture.html.
Istorija članka: Primljen 25. oktobra 2012.
Prihvaćen 4. decembra 2012.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
PROMOCIJA, INTENZITET RADA
I INVESTICIJE NA SLUČAJU PRIVATNOG
PREDUZETNIKA U OKRUKU OSIJEK‐BARANJA
Marina Gašić8
Matej Galić9
APSTRAKT
Promocija je vrlo važna kao sistem komunikacije izmedju onoga ko pruža usluge ili
proizvode i potrošača. Povezana je sa javnošću putem koje kompanija postiže svoje ciljeve.
Glavni cilj kompanije jeste da distribuira svoj proizvod ili da pruži usluge potencijalnim
klijentima da bi ostvarila profit. Za ovakvu vrstu posla, vrlo je bitno da kompanija bude
informisana, da prati trendove i dešavanja, da bude dostupna širokoj javnosti i da bude vrlo
fleksibilna. Analizirana je privatna firma Vrtni Centar Fontana d.o.o. gde su pokazane
promotivne aktivnosti koje je firma obavljala, kao što su lična prodaja, praćena prodajnom
promocijom, pojavljivanjem na sajmovima i davanjem besplatnih promotivnih proizvoda.
U radu, razmatrali smo intenzitet rada, s obzirom da se radi o sezonskoj proizvodnji koja
se dešava na otvorenom. Broj zaposlenih ide od minimum tri zaposlena pa sve do dvadeset, u
zavisnosti od intenziteta rada, a aktivnosti se odvijaju širom Hrvatske. Na kraju rada
predstavili smo investicije koje su pružile relevantne institucije u cilju podrške ovakvoj
proizvodnji. Razvojna agencija okruga Osijek-Baranja daje sredstva za učešća na
sajmovima, podršku u navodnjavanju i sufinansiranje kada je u pitanju kupovina novih
mašina neophodnih za proizvodnju.
KLJUČNE REČI : promotivne aktivnosti kompanije, intenzitet rada, podrška, "Zlatna
Plaketa", tehnologija, lokalna samouprava
8
9
[email protected]
[email protected]
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Promotivne aktivnosti kompanije “Vrtni centar d.o.o.”
Danas, kompanije koju pružaju razne usluge moraju da sprovode promotivne aktivnosti
da bi doprli do ciljne grupe potrošača. Pojam promocije može se definisati kao sistem
komunikacija izmedju onog koji pruža usluge ili proizvode i potrošača. S toga promocija je u
vezi sa celokupnom javnošću. S obzirom da konkurencija raste svakoga dana, promocija
mora bit glavni faktor zbog koga se jedna kompanija ističe medju ostalima. Neophodno je
učiti na greškama konkurencije i iskoristiti njihove slabosti i pretvoriti ih u svoje prednosti,
jer menadžeri danas moraju biti spremni da brzo i efikasno odgovore na izazove koji se pred
njima nalaze. Svrha promocije jeste konstantno obaveštavanje potrošača tako da oni mogu
biti usmereni na željene lokacije, ili uticanje na donošenje odluka za kupovinu, što je cilj
svake kompanije.
Metode koje smo koristili su lična prodaja, promotivni proizvodi, sajmovi: stvaranje
javnog spektakla, prodajne promocije. Samo metode koje je koristila kompanija o kojoj i
pišemo rad su navedene.
U ovom radu, firma Vrtni Centar d.o.o. će nam biti primer, jer je glavna oblast kompanije
hortikultura, jer je u toj vrsti posla upravljanje promotivnim aktivnostima veoma važan
element uspeha. Tržište kompanije je ujedno i tržište rada. Zaposleni se često susreću sa
potrošačima kojima se pružaju usluge u oblasti hortikulture. Zaposleni poznaju skoro sve
potrošače po imenu i prezimenu što predstavlja veliku prednost i “moćno oružje“. Firma
pruža uslugu na ličnoj osnovi, po potrebi svojih potrošača, što ovu firmu čini fleksibilnom.
Velike kompanije ne mogu sebi da priušte ovakav način rada, i to je za njih veliki gubitak, jer
svaki kupac se u toj situaciji oseća bolje i spreman je za kupovinu kada se proizvodjač ponaša
prijateljski, neformalno ali profesionalno. Menadžment je svesna aktivnost upravljanja
poslovnih aktivnosti i razvoja ekonomskog tela donošenjem i sprovodjenjem poslovnih
odluka.
Promocija menadžmenta je aktivnost prilikom koje menadžer ispunjava očekivanja
vlasnika kompanije. Stoga on ili ona podstiče potrošače na kupovinu čime stvara profit.
Preduzetnik mora biti talentovan, obrazovan i motivisan za ovakav posao, komunikativan i u
mogućnosti da prepozna reakcije kupaca jer prilikom promocije dvosmerna komunikacija je
vrlo bitna.
Promotivne aktivnosti koje koristi jedan ekonomski entitet, moraju biti usmerene na
potrošača da bi on ili ona bili svesni postojanja odredjenog proizvoda-usluge.
Upravljanje promotivnim aktivnostima se sastoji od nekoliko važnih faktora, koje ćemo
objasniti u daljem tekstu.
Neophodno je definisati ciljno tržište na koje će kompanija biti fokusirana.
Željena poruka koja mora bit precizno definisana mora biti prenesena ciljnoj publici.
Jako je važno odrediti početne stavove i verovanja ciljne javnosti. Vrlo je teško promeniti
stavove i verovanja, i usmeriti ih u pravcu komanije. Zbog ovoga razvijaju se strategije za
poboljšanje postojećih situacija i promena stavova u željenom pravcu. Ciljevi moraju biti
jasni, precizno definisani, primenjivi i naravno ostvarivi jer su i postavljeni da bi bili
ostvareni, bez prepreka. Iako je verovatno pogrešno reći “bez prepreka” jer su one uvek
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
prisutne. One su razlog toga što menadžer postavlja ciljeve ranije, izabira i selektuje ciljeve, i
zatim ih kao takve predstavlja. Ciljevi moraju biti definisani kvantitativno i vremenski. Kada
se kreira poruka, najbolji mogući način za postizanje ciljeva se bira. Sadržaj poruke mora biti
formulisan kao jedinstven prodajni predlog, koji će biti i humoristički jer smeh ima pozitivan
efekat na ljude i daje im odredjenu dozu energije. Neophodno je biti pažljiv kada se radi o
humoru, da on ne bi delovao neprofesionalno. Suprotno od humora je strah. Stvaranjem
poruke koja izaziva strah u ljudima je takodje delotvorno, ali naravno na drugačiji način od
duhovitosti.
Struktura poruke može biti jednostrana ili dvostrana, i da ima verbalne i neverbalne
komponente. Izvor poruke mora biti izmedju ostalog kredibilan, profesionalan i od poverenja.
Poruke obično prenose poznati, na primer reklame za Pepsi, gde su glavni akteri fudbaleri.
Normalno je da će ljudi koji vole fudbal i oni koji rade u toj industriji pohrliti da kupe taj
proizvod, jer se sve svodi na poverenje.
Budžet za promocije se sastoji od nekoliko metoda koje ćemo sada objasniti.
Arbitraža je metod investiranja u promociju, i konzistentan je sa mogućnostima
kompanije kada se sagledaju svi troškovi.
Procenat od prodajne metode se definiše kao procenat prodajne vrednosti u prethodnom
periodu odnosno kao procenat očekivane prodaje.
Metod fiksnog budžeta pomaže da se definiše konstantna količina investiranja u
promociju u odnosu na količinu proizvodnje.
Metod pariteta investicija u poredjenju sa konkurencijom, koji je odredjen količinom
investicija koju ulaže konkurencija.
Metod cilja i zadatka definiše promotivne ciljeve, koji su praćeni formulacijom zadataka
neophodnih za ostvarivanje ciljeva, i na kraju odredjivanje potrebnog budžeta.
Evaluacija promotivnih aktivnosti se radi tako što se proceni efikasnost promotivnog
procesa. Zbog toga je neophodno odrediti da li su odabrane metode promotivnog procesa
uspešne ili ne. Verovatno je da odredjene mane postaju očigledne tokom promotivnog
procesa koji treba da se ispravi i osmisli na pravi način u okviru stvaranja budućih
promotivnih programa i da se onda izvrše testiranja.
Promocija u širem smislu, predstavlja pojam poboljšanja nečega, dok u užem smislu
promocija je element marketing miksa, koji predstavlja set aktivnosti koje prenose različite
vrste informacija od ekonomskog entiteta do okruženja, uglavnom do tržišta.
Tokom rada objasnićemo samo promotivne aktivnosti koje koristi kompanija, što znači
da će se objašnjenja temeljiti na praktičnim primerima a ne na teoriji.
Firma "Vrtni Centar d.o.o." najčešće koristi ličnu prodaju kao promotivni metod. Sastoji
se iz tri vrlo bitna koraka. Važnost prvog koraka leži u postizanju kontakta sa potencijalnim
kupcima. Kontakt nekada može biti neobičan, zato bi trebalo da bude topao, zanimljiv i
prijateljski. S vremena na vreme neophodno je pričati o svakodnevnim temama i problemima
koji intersuju klijenta, i tako ostaviti dobar utisak.
Drugi korak se sastoji iz prezentacije koja bi trebalo da se izvede u okviru minuta,
pogotovo ako mislimo na prezentaciju kvaliteta. Mnogi kažu “Što više pričate, više ćete
prodati”. Ali ne preporučuje se da se priča puno, jer onda zvučite zamarajuće i
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
neinteresantno. Kupac želi da čuje ono što ga interesuje. Pošto je ovo firma koja se bavi
hortikulturom, potencijalni klijenti su žene. Svaka žena voli da joj bašta bude lepa i uredna;
zbog toga se preporučuje da se pokažu slike budućeg izgleda bašte do detalja. Zatim pored
pokazivanja slika, klijent se može odvesti do mesta gde je sve ovo dizajnirano da bi mogao
da vidi i uživo. Ova firma koristi i prezentaciju uživo na otvorenom, tako da klijent može da
vidi kako sve izgleda i odluči šta tačno želi, što dalje vodi računanju cene.
Treći korak jeste sama kupovina, ovo je onaj magičan moment kada klijent kaže “da” ili
potvrdno klimne glavom. Ako zaključivanje dogovora ne ide u željenom smeru, vaš prvi
utisak i prezentacija gube na značaju, jer u trećem koraku stižemo do magične reči, ako
zaključite kupovinu na pravi način.
Slika 1: Travnati tepih
Izvor: Vrtni Centar Fontana
Firma kojom se bavimo u ovom radu, takodje ima promotivne aktivnosti u prodaji.
Sasvim je prirodno da je klijent zadovoljniji kada dobije i neki poklon, bez dodatnog
plaćanja. Zato u ovoj vrsti posla, vlasnik daje odredjenu količinu travnatog tepiha, cveća ili
ukrasnih biljaka svakom svom kupcu kojem je pružena usluga na odredjenom objektu.
Ovime, vlasnik kao da je na neki način “obavezao” kupca na narednu saradnju, bilo da se radi
o istoj osobi ili njegovom-njenom poznaniku jer je ovo oblik besplatnog marketinga gde
kupac sam dalje vrši promociju firme. Ovakva vrsta promocije može biti pozitivna i
negativna, iako naravno svi teže pozitivnoj rizik je uvek prisutan.
Saveti su takodje korisni, i zato su sastavni deo posla. Prirodno je da će ti isti klijenti
raširiti pozitivan stav o kompaniji, što je ključ uspešnog poslovanja. Karte ne bi trebalo da
budu skroz otvorene, već samo do davanja pravovremenih informacija klijentu. Sposoban
menadžer je i uspešan kada postigne da klijent bude zadovoljan i posle kupovine.
Firma takodje pravi i specijalne promotivne proizvode. Ti proizvodi, na kojima se mogu
naći firmina adresa,ime i broj telefona, podsećaju klijenta na stabilnost firme. Na primer,
takvi proizvodi su olovke, kišobrani, kalendari, privesci za ključeve, upaljači.
Vrtni Centar Fontana d.o.o. pravi baš ove proizvode jer se ti proizvodi sami nameću
kupcu, neophodni su u svakodnevnom životu, a na njima su jasno vidljive firmine
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
informacije. Promotivni proizvodi nisu previše skupi, ali njihova količina ih čini izuzetno
vrednim, osim u slučajevima proizvoda lošeg kvaliteta, zbog čega su onda proizvodi jeftiniji.
Ako kompanija planira da deli besplatne proizvode i uzorke, mora da misli o njihovoj
količini, u protivnom može se narušiti reputacija firme, tako što će klienti misliti da su
proizvodi bezvredni.
Ako govorimo o lošem kvalitetu, ovi proizvodi će se nažalost, povezivati sa kvalitetom
drugih proizvoda i usluga kompanije, odnosno svim aktivnostima koje kompanija sprovodi.
Sajmovi su vrlo važni, jer oni stavljaju akcenat na proizvode i brošure. Na sajmovima
kompanija bi pre svega trebala da bude dobar posmatrač i da uoči sve mane i greške
konkurencije ili sa druge strane da uvidi šta bi to moglo da bude od koristi za poslovanje.
Vrtni Centar Fontana d.o.o. učestvuje na raznim sajmovima. Na primer kada je održana
izložba cveća u Osijeku, kompanija je uložila malo veća sredstva i dominirala nad
konkurencijom. Kada su ujutro stigli na sajam, videli su da ostali učesnici nisu ništa više
planirali da prezentuju osim cveća. Videvši to direktor VC Fontane je shvatio koliko još
stvari tu nedostaje, pa je on napravio spektakl i svi kupci su se okupili oko njegovih
proizvoda. Pa u čemu je bila stvar? Poenta je bila u različitosti, prepoznavanju i
upečatljivosti. Napravili su veštački vrt sa fontanom iz koje teče voda sa puno ukrasnog
bilja. Ceo krug travnatog tepiha je napravljen oko fontane, koji je bio divno zelen i vrlo
privlačan, a cveće je učinilo da izgleda još bolje. Postavili su pumpe, jedna je izbacivala
vodu par metara u vis, a druga je stvarala pečurku od vode. Zatim su stavili ribice u vodu,
koje su bile glavna atrakcija pogotovo za decu, i reflektore u boji koji daju 6.000 različitih
nijansi.
Pošto je sajam trajao do večernjih sati, tek tada su reflektori došli do izražaja.
Slika 2: Izložba cveća Slavonski Brod
Izvor: Vrtni Centar Fontana (2009)
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Možemo da zaključimo da sajmovi zaista imaju prednosti, ako je kompanija ambiciozna,
profesionalna, dovoljno organizovana i prepoznaje mane drugih i pretvara ih u svoje
prednosti.
Intenzitet rada i investiranje u kompaniju „Vrtni centar d.o.o.”
Ranije pomenuta kompanija je nova i perspektivna, počela je sa radom polovinom juna
2007. Ono što je čini perspektivnom jeste to da se proizvod kao što je travnati tepih u
Hrvatskoj proizvodi u malim količinama.
Kompanija trenutno poseduje 60 hektara zemlje koja se iznajmljuje od države. Deo
zemlje se koristi kao pašnjak, što je čini odmornom i pogodnom za ovakvu vrstu proizvodnje,
dok je ostatak zemlje pod obradivim poljima koja zahtevaju investiranje veće količine novca.
Broj radnika varira, najaktivniji period traje od ranog proleća do leta pa onda od jeseni do
novembra, u zavisnosti od vremena. Kao i sve ostale poljoprivredne proizvodnje, i ova zavisi
od vremenskih uslova. Tokom leta travnjak ne može da se postavlja jer ga vrelina može
oštetiti. Razne promene mogu da se jave na travnjaku zbog preterane vreline i
nekontrolisanog polivanja vodom. Ali sa travnatim tepihom dolazi i sistem za polivanje, koji
kompanija takodje postavlja na fudbalske terene, u velikim kompanijama (Emmezeta) i u
privatne bašte.
Stoga kada se postavlja travnati tepih na veliko fudbalsko igralište (površine oko 10 000
m²), deset ljudi je potrebno, ali ako govorimo o malom objektu, tri do četiri radnika je sasvim
dovoljno. Naravno ovo nije pravilo, jer tu su uvek rokovi, ustvari investitir odredjuje kada bi
trebalo sve biti gotovo.
Možemo zaključiti da broj neophodnih zaposlenih koji rade na jednom projektu zavisi od
samog posla.
Trenutno, kompanija ima tri zaposlena, nema puno posla, ali dažbine moraju da se plate.
Stoga je kompanija izvela usluge zimskog održavanja opštini prošle godine. To nije ništa
obećavajuće ali, kompanija bar zadžava svoju likvidnost jer ima obaveze koje mora da plaća i
neophodno je da bude solventna. Ponekad je potrebno izvršiti diversifikaciju.Treba
napomenuti da je kompanija osvojila “Zlatnu plaketu”, što je stavlja u dvadeset najboljih
kompanija. Iako je kompanija prilično nova i mala, u poredjenju sa HEP-om, na primer, koji
je takodje primio ovu nagradu, možemo da zaključimo da kompanija radi zaista dobro. Drago
nam je da neko odaje priznanje za rad ovakvih kompanija pored giganata kao što su Hrvatska
Elektroprivreda. Mesečne obaveze prema državi, administracija i lokalna samouprava
moraju biti plaćene, nema povraćaja novca i slično. Sve ovo je prisutno sada još i
intenzivnije, jer današnje poslovanje je začarani krug. Kompanija obavlja svoje poslove i
usluge u odredjenom roku, gde proizvodi koje ne proizvede se kupe od drugih dobavljača
plaćajući im unapred. Ali nije neobično da investitor ne bude u mogućnosti da plati naručen
posao, pošto on već bude odradjen, i kada su sve fakture izdate i obaveze na kraju meseca
plaćene, kao i porezi. Tada počinju problemi, jer ako investitor ne može da plati izvodjaču,
izvodjač ne može da plati svoje obaveze jer je posao bio finansiran unapred a poslovanje
mora da se nastavi sa već postojećim kapitalom kompanije. Kada je ovo u pitanju, odredjene
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
promene bi trebalo da se dese, pošto bi bilo mnogo lakše kada bi izvodjač prvo platio sve
proizvode ili usluge koje su mu potrebne za posao, a tek onda obaveze prema državi i drugim
institucijama.
Menadžment kompanije Vrtni Centar Fontana d.o.o. je vrlo fleksibilan. Iako se nalazi u
malom ruralnom području, radni i finansijski aspekti zahtevaju širenje van okruga OsijekBaranja, što omogućava kompaniji širu sferu poslovanja i rast i razvoj. Kompanija se nalazi u
selu koje se zove Beketinci, dvadeset kilometara od najbližeg grada Osijeka. Uprkos tome
kompanija radi širom zemlje, od Medjumurja, Slavonije i Baranje do Zagreba, Istre i
Dalmacije, gde ima priličan ugled, što je vrlo važno za poslovanje. Pored ranije pomenutog,
veliku važnost ima organizacija poslovanja i odnosi sa ljudima, jer kompanija posluje širom
Hrvatske.
Ranije u radu, smo istakli da odredjene količine travnatog tepiha, cveća i sličnog se daju
kupcima, jer upravo ovim putem (koji nije jedini) postižu se bolji odnosi sa klijentima i
zadobija se njihovo poverenje. Izreka kaže “Ako ništa ne daš, ništa nećeš dobiti za uzvrat”.
Ekonomska kriza je pogodila mnoge, to jest većinu kompanija, uključujući i ovu, jer
nema posla koliko je bilo ranije. Stoga, pored već pomenute proizvodnje, kompanije je počela
da seje razne vrste žitarica, kao što je ovas, žito i soja, koje se zasnivaju na organskoj
proizvodnji. Ovo automatski znači da je prinos manji, ali sistem podrške, finansiran od strane
države, je mnogo bolji. Tako u konvencionalnoj proizvodnji ova podrška ide od 2.250 kn/ha,
dok je za organsku proizvodnju 5.200 kn/ha. Opet pričamo o diversifikaciji. Trebalo bi da
naglasimo da u proizvodnji travnatog tepiha, sistem podrške ne postoji, tako da u slučaju
prirodnih nepogoda (poplava, požara i sličnog), sredstva se ne dobijaju. Ovo je razlog zbog
koga smo morali da se fokusiramo na drugi tip proizvodnje, ali ne samo na jedan. Rotacija
žitarica je takodje bitna, žitarice moraju da se menjaju na istom zemljištu.
Zaključak je da je proizvodnja tepiha trave kompleksan proces, jer treba dve godine da bi
se proizveo prema UEFA standardima. Mora da bude otporan na gaženje jer se stavlja i na
fudbalske stadione, gde igrači imaju treninge ili utakmice skoro svaki dan. Stoga, pravi se
mešavina osam različitih trava. Seje se od druge polovine avgusta do prve polovine
septembra. Zahteva puno pažnje. Nekoliko puta godišnje se dodaju mineralno djubrivo KAN,
a u zimskom periodu koristi se mineralno djubrivo NPK, u odnosu 15:15:15. Što se tiče
korova koristi se herbicidi za korove sa širokim i uskim listovima, da bi se tepih zaštitio od
nečistoće trave. Najveći trošak je gorivo, jer se travnati tepih mora stalno kositi da bi postigao
gustinu, čvrstoću i odredjenu strukturu, takodje mora da se zaliva i mota. Jer to jeste živa
biljka, pa joj treba hrana i voda. Kompanija ne može da dobije nikakva sredstva za
proizvodnju travnatog tepiha, ne može se uzeti u obzir za karticu Plavi Dizel. Tako se u sve
mašine mora sipati Eurodizel koji je veoma skup a kompanijine potrebe za gorivom su velike.
Žitarice će biti od velike pomoći u ovakvoj situaciji, jer će kompanija moći da se prijavi za
stimulacije, odnosno prava na korišćenje Plavog Dizela, i dobila ih je u junu 2012. Ovo je od
pomoći je može da ga koristi za neke mašine ali ne za sve jer veliki broj mašina troši benzin.
U radu smo govorili da je jedna od promotivnih aktivnosti bila i pojavljivanje na sajmu
gde je kompanija napravila spektakl. Te sajmove podržava uprava, preciznije, Agencija za
razvoj okruga Osijek-Baranja, koja se nalazi u Osijeku u ulici Radić.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Ova sredstva se malo koriste jer ili proizvodjači nisu informisani o njenom postojanju ili
ne znaju gde da nadju takve informacije. Kompanija o kojoj mi pišemo često koristi ta
sredstva jer često učestvuje na sajmovima, ne samo u Osijeku, već širom Hrvatske, gde
predstavlja svoje proizvode. Na primer, prošle godine kompanija je učestvovala na izložbi
cveća u Slavonskom Brodu, zatim u Sv. Filipu i Jakovu u Dalmaciji. Takva mesta i način
predstavljanja svojih proizvoda su efikasni jer potencijalne mušterije vole da vide proizvod,
pričaju sa predstavnicima kompanija i da na taj način steknu svoj utisak o kompaniji. U
ovakvim okolnostima deli se velika količina promotivnog materijala (posetnice, brošure).
Ako samo dva procenta od onih koji su uzeli promotivni materijal nazovu, to smatramo
uspehom. Lokalna uprava daje sredstava i za sisteme navodnjavanja takodje. Ova sredstva se
ne koriste pravilno, verovatno iz istih razloga koje smo pomenuli ranije. Kompanija Vrtni
Centar Fontana d.o.o. koristi ova sredstva, jer ne postoji razlog zašto ne bi ako je ta
investicija opravdana.
Ali, neophodno je provesti dodatno vreme da bi se ostvarila prethodno pomenuta
investicija, ali ovo je ipak ulaganje u kompaniju, a ne stvaranje dodatnih troškova.
Fotokopirane fakture su više nego dovoljne da se pokaže da je kompanija kupila materijal za
sistem navodnjavanja. Zatim treba posetiti savetodavnu službu i objasniti im šta vam treba,
zatim oni izlaze na teren da vide da li je sistem zaista napravljen.
Ovo sve prati dosta papirologije, koja se predaje odgovarajućim nadzornim organima, u
ovom slučaju lokalnoj upravi, koja će je razmotriti. Moramo da kažemo da ta sredstva nisu
toliko velika s obzirom da se ovaj proizvod, travnati tepih, uvozi u velikom procentu, 95%
celokupne količine, što predstavlja veliki problem za naše proizvodjače. Problem leži u
nedostatku adekvatno obrazovanog osoblja u oblasti hortikulture i u malom broju
proizvodjača. Širom Evrope, i u zapadnim zemljama ova aktivnost je vrlo popularna i jako se
ceni. Ljudi pospešuju organizaciju prostora, zemljišta. Zbog ovoga kompanija o kojoj polako
pišem u radu pokušava da izveze svoje proizvode i van granica Hrvatske. Na primer,
razdaljina izmedju Osijeka i Splita, gde kompanija takodje nudi svoje usluge, je ista kao od
Osijeka do Minhena. Pa ne postoji razlog zbog koga ne bi kompanija iskoristila prednost
transporta do glavnih Evropskih gradova, pošto će granice već biti otvorene.
Konkurencija u takvim velikim gradovima je velika, životni standard je dosta viši, pa će
struktura poslovanja kompanije morati da se menja. Biće od velike važnosti s obzirom da je
kompanija ta koja mora da se prilagodi potencijalnim kupcima i promenama tržišta, a ne
obrnuto.
Preduzetništvu je potrebna potpuna podrška, jer ono obezbedjuje rast zaposlenosti, rast
životnog standarda i poboljšanja uopšte na nacionalnom nivou. Na zapadu i ostalim delovima
sveta, preduzetnici su inicijatori ekonomskog rasta i razvoja, odnosno stvaranja novih radnih
mesta. Osnovi ekonomije su mala i srednja preduzeća, koja su osnov za ostvarivanje
preduzetničke inicijative.Praksa evropskih zemalja jeste da podržava rast i razvoj malih i
srednjih preduzeća putem stimulacija koje daje država kroz direktna novčana sredstva ili
razne poreske olakšice.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Povoljna finansiranja su jedan od važnih faktora za započinjanje biznisa, kao i za njegov
dalji rast i razvoj. Okrug Osijek-Baranja je učestvovao u svim pozajmicama koje daju banke
i ministarstva. Broj preduzetnika koji su zainteresovani za poslovne pozajmice raste, pošto im
to omogućava kupovinu moderne opreme i neophodnih mašina. Okrug Osijek-Baranja
podstiče ove aktivnosti jer to čini preduzetnike kompetitivnim. Na primer, pozajmice sa
smanjenim kamatama pomažu i pružaju podršku preduzetnicima da poboljšaju svoje
kompanije, i ako je moguće olakšati im da se izbore sa trenutnim finansijskim dugovanjima.
Tržišna konkurencija je “arena” gde je bitno da se imaju pravovremene informacije, u
pravo vreme na pravom mestu. Onaj koji je u toj areni, i ima informaciju, može da napravi
pravi potez za njegovu kompaniju i da bude u toku sa ostalima.
Info desk, je usluga koja je osmišljena za preduzetnike, osnovan je u Agenciji za razvoj,
koja se nalazi u Osijeku. Tu se mogu dobiti validne informacije i poslovni ljudi mogu da
dobiju neophodna znanja o programima i subvencijama.
Pošto su danas menadžeri uvek u žurbi i svaki minut je bitan, koriste se moderni načini
informisanja. Pogotovo mislimo na SMS aplikaciju za kompanije. Ova aplikacija je
primenjena samo u okrugu Osijek-Baranja od cele Hrvatske. Potpuno je besplatna i koristi se
za pružanje preduzetnicima informacija neophodnih za poslovanje, kao što su informacije o
kreditima, subvencijama, promenama u zakonu, knjigovodstvu i slično.
Svaki biznismen, bez obzira da li je tek započeo posao ili je već u fazi razvoja, a želi
savet, jer mu je potrebna prava informacija i podaci da bi doneo poslovnu odluku. Ovde,
poslovni centri i inkubatori imaju važnu ulogu, kao i druge institucije, u pružanju
svakodnevnih besplatnih usluga preduzetniku. Da bi se obezbedio dalji razvoj znanja
biznismena i drugih učesnika u procesu podrške biznisu i da bi se stvorili uslovi za brži
ekonomski i društveni razvoj okruga Osijek-Baranja, Razvojna agencija, poslovni centri i
inkubatori, zajedno sa drugim institucijama koje pružaju podršku preduzetnicima, pružaju
obuke kroz razne seminare, diskusije, časove i forume.
Razvojna agencija, zajedno sa drugim institucijama koje pružaju podršku
preduzenticima, izvodi seminare gde pričaju o raznim temama, i pomažu poslovnim ljudima
da rešavaju problem sa kojima se suočavaju i da podignu nivo efikasnosti kompanije. Teme
seminara su izbor preduzetnika. Potpunim finansiranjem seminara, okrug Osijek-Baranja
omogućava poslovnim ljudima da prisustvuju seminarima bez ikakve naknade. Dok neke
seminare finansira u saradnji sa jos nekim, pa u tom slučaju polaznici plaćaju samo deo
celokupnog iznosa seminara. Seminari su podeljeni u nekoliko grupa, to jest trening
programa za nove biznismene, preduzetnike koji se nalaze u fazi razvoja, tu je i program za
zaposlene u institucijama koje pružaju preduzetničku podršku, i na kraju tu je PUMA –
trening program za menadžere Hrvatskog Udruženja Poslodavaca.
Zbog nedostatka vremena i validnih izvora informacija, preduzetnici obično nisu svesni
postojanja najnovijih razvoja i dostignuća u njihovoj vrsti aktivnosti. Organizovanje biznis
foruma pomaže preduzetnicima da unaprede svoje kompanije. Za razliku od seminara,
diskusije se organizuju u formi kratkih predavanja gde je tema kratko elaborirana i
prilagodjena aktivnostima i veličini kompanije. Ove poslovne diskusije su besplatne.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Organizovanjem predavanja i foruma, postiže se bolja saradnja medju preduzetnicima, jer oni
razmenjuju znanja i iskustva i imaju prilike da se povežu sa preduzetničkim institucijama.
Ove neformalne forme obrazovanja pružaju priliku da se steknu novi kontakti, predavanja i
forumi nude biznismenima zanimljive i korisne uvide, i u isto vreme, šire horizonte tržišta.
Dodatna pažnja se posvećuje mogućnosti povezivanja velikih i malih preduzeća.
Predavanja koja se organizuju za predstavnike lokalnih samouprava bi trebalo da povežu
i da prenesu informacije na najbolji mogući način izmedju okruga Osijek-Baranja i gradova i
opština. Povećanje svesti o postojanju programa podrške, raznih fondova, projekata za
stvaranje preduzetničkih zona, kredita i programa podrške preduzetnicima, pomaže
opštinama i gradovima da poboljšaju izgradnju preduzetničke infrastukture. Predavanja
namenjena novima firmama i preduzetnicima koji tek započinju rad svojih preduzeća se
sprovode u okrugu Osijek-Baranja. Cilj ovog projekta je, zbog povećanog broja firmi, da se
stvori okruženje i uslovi za uspeh i opstanak na tržištu. Vodič za preduzetnike i poslovni
inkubatori su namenjeni svima koji razmišljaju o započinjanju svog biznisa.
Kada pričamo o podsticanju preduzetničkih zona, njihovom izgradnjom, okrug Osijek –
Baranja hoće da stimuliše ekonomski razvoj ove oblasti, ali takodje da reši problem prostora
za preduzetnike, I da podstakne buduće investitore da ulažu. Gradjenjem novih
preduzetničkih zona ili širenjem aktivnosti već postojećih, pokušava da se reši problem
kancelarijskog prostora zauvek, da se podstakne korišćenje zajedničke infrastrukture i da se
povežu kompanije koje se nalaze u istoj oblasti. Ovakav poduhvat iziskuje puno novca a
uspostavljanje i gradjenje novih preduzetničkih zona zahteva i dosta vremena. Konkurencija
lokalne i nacionalne ekonomije zavisi od kvaliteta dostupnih ljudskih resursa, koji su glavni
element ekonomskog i društvenog razvoja. Ulaganje u obrazovanje pruža nova saznanja i
veštine koje su potrebne za otvaranje novih radnih mesta.
Predstavljanje na sajmovima je jedna od najznačajnijih promotivnih aktivnosti, i za
preduzetnike i za razne institucije, organizacije, društva i slično. Na takvim dogadjajima ljudi
stvaraju kontakte, nalaze nove poslovne partnere i direktno razmenjuju informacije o
proizvodima i uslugama. Na sajmovima biznismeni stvaraju nove kontakte, upoznaju
potencijalne klijente sa svojim prozvodima i uslugama i lako ulaze u nova tržišta, što je
izuzetno važno. Okrug Osijek-Baranja sufinansira pojavljivanje preduzetnika na sajmovima,
a takodje uzima u obzir da treba i da finansira sajmove i slične dogadjaje koje ne finansiraju
druge institucije, kao što su Privredna Komora i Komora trgovine i zanata.
Da bi bili prepoznatljivi na sajmovima, preduzetnici moraju da imaju odličan, visoko
kvalitetan i primamljiv, drugačiji promotivni materijal. Kvalitet promocije utiče na percepciju
proizvoda i usluga tako što ih čini primamljivim, zatim je bitno to da budu prepoznatljivi i što
je još važnije da budu lako pamtljivi. Sve ovo na kraju dovodi do bolje prodaje. Pravljenje
ovakvih i sličnih materijala omogućava kompaniji da potpuno iskoristi prostor za
predstavljanje, što daje preduzetnicima i njihovim proizvodima prepoznatljiv identitet, bilo da
oni predstavljaju ili stimulišu usluge.
Okrug Osijek-Baranja sufinansira proizvodnju promotivnih materijala za firme, i tako
pomaže promociju njihovih proizvoda i usluga.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Nove i sveže investicije, kao i povećanje istih, su osnov ekonomskog razvoja i faktor
otvaranja novih radnih mesta. Sprovodjenjem aktivnosti koje za cilj imaju privlačenje
potencijalnih investitora, okrug Osijek-Baranja pokušava da bude dobar partner svakog
novog investitora i da im pomogne da ostvare svoje poslovne poduhvate, i da nadju
odgovarajuće zemljište ili kancelarijski prostor i da zaposle odgovarajući broj neophodnih
radnika. Danas u vreme krize i recesije, nove investicije su neophodne za brži rast i oporavak,
ali takodje su neophodna nova radna mesta, i zbog toga ove aktivnosti bi trebale biti još
intenzivnije. Izvoz, osim priliva novih investicija, imaju važnu ulogu u prioritetima koji
odredjuju ekonomski rast i razvoj. Okrug Osijek-Baranja je bio pre tri godine jedan od
okruga u Hrvatskoj koji je imao pozitivnu razliku u trgovanju i izvozu. Neophodno je da se
započne proces povezivanja malih i srednjih preduzeća da bi oni bili konkurentniji i
fokusirani, baš kao što su svetske tehnološke kompanije. Svrha kreiranja poslovnih klastera je
da se uspostavi konkurentna ekonomija, što uključuje koordinisanu i zajedničku saradnju
malih, srednjih i velikih preduzeća, obrazovnih centara i lokalne samouprave prilikom
razvoja i lansiranja novih proizvoda. Intenzivna razmena informacija, protok znanja i
specijalizacija uloga i aktivnosti u klastere može doprineti prednosti kompanije, koja daje
konkurentnost i na domaćem i inostranom tržištu.
Okrug Osijek-Baranja, u saradnji sa Hrvatskim Udruženjem Poslodavaca, kroz
operacione aktivnosti nacionalnog centra za klastere učestvuje u projektu „Klaster hrvatske
poljoprivredne opreme“, koji ima za cilj povećanje regionalne i industrijske konkurentnosti i
razvoj regionalnog preduzetništva. Hrvatska banka za rekonstrukciju i razvoj ima važnu
ulogu u postavljanju uslova izvoza, sprovodjenja kvalitetnih projekata finansiranja izvoznika.
Važnu ulogu imaju i Privredna komora Hrvatske i Hrvatska komora trgovine i zanata koje
pružaju tehničku i savetodavnu podršku potencijalnim izvoznicima. Okrug Osijek-Baranja u
saradnji sa drugim institucijama, pruža zainteresovanim stranim investitorima informacije o
Hrvatskom zakonu, stimulacijama i poreskim olakšicama za investitore, dostupnim ljudskim
resursima u zemlji, i uslovima i mogućnostima otvaranja kompanija u Hrvatskoj, validne
informacije o regionalnim planovima i mogućnostima za razvoj, informacije o proceduri
dobijanja radne dozvole i slično. Da bi privukli strane biznismene, investicije moraju da budu
usmerene u okrug Osijek-Baranja a postoji i Vodič za Investicije. Vodič je namenjen
uglavnom potencijalnim i stranim investitorima, preduzetnicima i svima onima koji imaju
neki kontakt sa njima. Vodič sadrži osnovne informacije o okrugu Osijek – Baranja, i
informacije za biznismene koje bi trebalo da olakšaju preliminarne aktivnosti pre osnivanja
kompanije, i da im pomogne i pojednostavi investiranje. Okrug Osijek- Baranja pokušava da
stvori konkurentnu i privlačnu atmosferu i da razvije svoje potencijale, i stoga se uključio u
projekat „Razvoj investicione klime“. Projekat se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom
ekonomije, rada i preduzetništva i delegacijom Evropske Unije Republike Hrvatske. Ispunivši
sve zahteve, ovaj okrug je dobio sertifikat kao region koji je privlačan za investicije.
Produktivna saradnja medju institucijama koje daju podršku preduzetnicima,
omogućavaju bolji protok informacija, upravljanje projektima, što sve dopunjuje jedno drugo.
Razvojna Agencija želi da poboljša ovu saradnju, koja će povećati kvalitet usluga koje se
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
pružaju preduzetnicima. Saveti, informacije i edukacija kao i sve druge informacije važne za
preduzetnike mogu se dobiti u centrima ili inkubatorima.
Okrug Osijek-Baranja je prepoznao važnost tih centara, pa sufinasira neke aktivnosti koje
su za biznismene besplatne. Agencija za razvoj zajedno sa tim centrima saradjuje i razvija
poslovne publikacije. U saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju, rad i preduzetništvo ulaže
se trud u projekte, koje izvodi ministarstvo, a koji daju sredstva u cilju stimulacije njihovih
kompanija. Saradnja je uspostavljena i sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog
razvoja i Ministarstvom regionalnog razvoja, šumarstva i voda u cilju rada na projektima koji
pružaju podršku preduzetništvu. Okrug Osijek-Baranja saradjuje i sa hrvatskom ekonomskom
komorom, Komorom okruga Osijek, hrvatskom privrednom komorom, i Komorom zanata
okruga Osijek-Baranja, hrvatskom službom zapošljavanja zatim sa Regionalnom
kancelarijom Osijeka, Udruženjem zanatlija, Udruženjem nezaposlenih, sa Ekonomskim
fakultetom u Osijeku, kancelarijom državne administracije okruga Osijek-Baranja,
Udruženjem hrvatskih poslodavaca i sa još dosta drugih institucija sa ciljem uključivanja u
razne projekte i aktivnosti koje podstiču preduzetništvo i stvaraju pozitivnu poslovnu klimu
za najbolji mogući menadžment malih, srednih i velikih kompanija.
Zaključak
Promocija, kao takva, je izuzetno važan faktor u nekim kompanijama. Kompanije koje
smo mi uzeli za primer u ovom radu koristi promociju u svakom obliku i investiraju u nju
dosta, jer promocija, za ovu vrstu posla, stvara 90% profita. Dok većina konkurentskih firmi
ne radi veći deo godine, ova firma radi. Zašto? Zato što su zaposleni ljudi koji žive za svoje
klijente, ali pre svega preduzetnik živi za svoje klijente. Takodje je jako važno obavljati
relevantne aktivnosti. Jer onda klijent ima preduzetnikovu punu pažnju i sa njim se priča na
privatnom nivou, ovo sve stvara prijateljsku atmosferu. Kada date svoj maksimum, možete
očekivati profit, jer ako kompanija nije aktivna i ako stalno čekate bolje dane da dodju,
nikada ništa od onoga što ste planirali se neće ostvariti. Ne možete čekati da klijenti sami
dodju i nadju kompaniju već je zadatak kompanije da se približi njima, nadje ih i reaguje.
Na primer, Vrtni Centar Fontana, iako se nalazi u okrugu Osijek-Baranja, posluje na
područjima Dalmatinske obale i na kopnenom delu. Ponekada to može delovati kao veliki
izdatak, ali se na kraju isplati. Mnogo puta je kompanija poklanjala travnati tepih, biljke ili
slično što izaziva lepe emocije, i ti “srećni klijenti” postaju glavni akteri jer oni dalje vrše
pozitivan marketing. Zašto koristimo reč marketing? Jer oni kompaniji čine uslugu tako što
šire pozitivne informacije o kompaniji. Izreka glasi:”Dobra reč putuje daleko, a loša još
dalje”. Stoga ono što je najvažnije jeste da se zadrže klijenti, jer loš marketing ne pomaže
uopšte. Kompanija Vrtni Centar Fontana, pokušava da nadje način da preživi u sve
brutalnijim uslovima, uzimajući u obzir direktnu i indirektnu konkurenciju.
U Hrvatskoj, preduzetnička oblast ima malo adekvatno obrazovanog kadra, i nizak
indeks preduzetništva. Manjak obrazovanog osoblja u malim i srednjim preduzećima je
jedan od najvažnijih faktora koji utiču na nivo preduzetničke aktivnosti u zemlji. Takodje
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
nedovoljna je iskorišćenost neformalnih oblika finansiranja, kao što su startap metode.
Kompanije koje ulože više od proseka u istraživanja i razvoj, omogućavaju rast zaposlenosti,
a takodje i probijanje na strana tržišta, gde se traže odlične preduzetničke veštine. Strana
tržišta su odlična arena u kojoj samo domišljati i inovativni prežive. Okrug Osijek-Baranja
sprovodi program koji uključuje akcioni plan sa merama koje treba preuzeti u realizaciji
individualnih projekata koji pospešuju razvoj malih, srednjih i velikih preduzeća.
Okrug Osijek-Baranja, u saradnji sa lokalnom samoupravom, poslovnim centrima i
inkubatorima i drugim institucijama koje obezbedjuju podstreke za preduzetnike, sprovodi
program preduzetničke podrške na svojoj teritoriji. Pokušava da bude aktivan i da doprinese
stvaranju uslova i okruženja koje je stimulišuće za razvoj preduzetništva, i pokušava da
ublaži negativan uticaj krize na poslovanje malih i srednjih preduzeća. Okrug Osijek-Baranja
preduzima aktivnosti ohrabrivanja preduzetništva putem zajmova, informacija o programima
koji stimulišu kompanije, daju poslovne savete, organizuju edukacije, pospešuju
zapošljavanje, organizuju razne seminare i slično. Okrug pokušava da obezbedi pomoć novim
biznismenima, kao I onima koji su u fazi razvoja. Postoji veliki broj publikacija, info
deskova, SMS aplikacija za kompanije putem kojih preduzetnici mogu da dobiju validne
infomacije koje su najbitniji faktor poslovanja kompanije. Okrug takodje finansira i
sufinansira mnogo preduzetničkih aktivnosti, ili njihov deo, ali nažalost, mnogi biznismeni
još uvek ne mogu da dobiju validne informacije ili jednostavno ne znaju gde i kome da se
obrate, ali verovatno postoji još mnogo drugih razloga.
LITERATURA
[1]Vrtni Centar Fontana (2011): podaci kompanije, Osijek
[2]www.hgk.hr
[3]www.hok.hr
[4]www.obz.hr
Istorija članka:
Primljen
19. novembra 2012.
Prihvaćen 12. decembra 2012.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
PREPOZNAVANJE POSLOVNIH ŠANSI
U SPORTSKOM TURIZMU U IRANU
(POKRAJINA TEHERAN)
Reza Mohammad Khazemi10
Jahangir Yadollahi11
Fahimeh Javadi12
APSTRAKT
Kombinacija turizma kao najveće industrije na svetu (Goeldner & Ritchie, 2006) i sporta
kao šeste najprofitabilnije industrije u razvijenim zemljama (Pitts Brenda et.al.2002) stvorila
je jednu od najneverovatnijih modernih industija usluga koja se zove “sportski turizam”
(Biddiscombe & Rose, 2004). Sportski turizam omogućava optimalnu iskorišćenost prirodnih
atrakcija koje privlače turiste i povećavaju profit od turizma (Firozjah et. al., 1988). Sa druge
strane, pretpostavlja se da će se u 2020, videti rast od 5% u turizmu i putovanjima u svetu i
zanimljivo je znati da ista predvidjanja o sportskom turizmu pokazuju 10% do 2020 (Weed,
2006). Cilj ovog rada jeste da prepozna poslovne šanse o oblasti sportskog turizma u
provinciji Teheran. U ovom istraživanju koje se smatra primenjenim istraživanjem, prema
modelu četiri faze Džejmsa L. Morisona, poslovne šanse u industriji sportskog turizma u
provinciji Teheran su razmotrene, posmatrane, predvidjene i procenjene. Prema modelu četiri
faze prema kome je ovo istraživanje radjeno uključuje: prepoznavanje trenutne situacije i
nadolazećih trendova u sportskom turizmu i povezanim aspektima okruženja (skeniranje),
analizu ekonomskih trendova u sportskom turizmu i efektivni trendovi (nadgledanje),
predvidjanje razvoja budućeg tržišta sportskog turizma (predvidjanje) i konačno procenu
količine i vremena stvaranja potreba i potražnje i profitabilnog potencijala i sportskom
turizmu (procena). U ovom radu, koristili smo više metoda istraživanja (kvantitativnokvalitativni) za tri faze – razmatranje, predvidjanje i procenu i samo kvalitativni smo koristili
u fazi nadgledanja. Populaciju čine organizacija kulturnog nasledja koja radi u Teheranu,
menadžere hotela u Teheranu, uprava i menadžeri Komiteta sportskog turizma koje je
povezan sa Nacionalnim Olimpijskim Komitetom, menadžeri u sportskoj industriji
(Organizacija fizičke kulture) u Teharanu i sportskim federacijama i akademskim ekspertima
iz oblasti sporta i turizma koji su različiti u svakoj fazi rada. Zatim, metod prikupljanja
podataka, determinacija obima uzorka, izvori podataka, ramera podataka, pomoći prilikom
analize podataka I način analize su različiti u svakoj fazi. U fazi razmatranja, posle intervjua
bitnih menadžera i prikupljanje neophodnih statističkih podataka, došli smo do liste šansi
koja predstavlja listu poslova ustvari. Ove šanse uključuju: 1- Sportske ustanove (sportski
10
University of Tehran
University of Tehran
12
Fahimeh Javadi
11
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
tereni i prostori, sportske hale, bazeni, staze), 2 – Ugostiteljske stanove (hoteli, moteli,
restorani, sistem vazdušnog saobraćaja, lokalni sistem saobraćaja), 3 – Rekreativne i ustanove
kulture (parkovi za rekreaciju, muzeji, kulturni centri), 4 – Bezbedonosne i zdravstvene
ustanove ( policijske stanice, medicinske ustanove, zdravstveni centri, apoteke) i 5- Sporedne
ustanove (šoping centri, radnje sa ručno pravljenom robom, treninzi u okviru sportskog
turizma, advertajzing). U fazi nadgledanja, zaključili smo da se broj sportskih, rekreativnih i
kulturnih ustanova, ugostiteljskih ustanova i bezbedonosnih i zdravstvenih ustanova povećao
a kad su u pitanju sporedne ustanove postoje odredjene promene u sektoru treninga u turizmu
i advertajzingu. Kvalitet sporednih ustanova i ugostiteljskih ustanova je nizak a kvalitet
rekreativnih i kulturnih ustanova, zdravstvenih i sportskih ustanova je umeren. U fazi
predvidjanja, zaključili smo da postoji potreba za 93% smeštajnih i prevoznih ustanova, 82%
zdravstvenih ustanova, 69% rekreativnih ustanova, 70% sporednih ustanova i 100% sportskih
ustanova. Posle procene dobijenih rezultata, rangiranje ovih poslovnih šansi je sledeće: 1sportske ustanove, 2 – smeštajno prevozne, 3 – bezbedonosne i zdravstvene ustanove, 4 –
sporedne ustanove i 5 – rekreativne ustanove.
KLJUČNE REČI: turizam, sportski turizam, skeniranje, nadgledanje, predvidjanje,
procena
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Uvod
Istorija sporta je bogatija od istorije bilo koje druge ljudske aktivnosti. Sport se razvijao
svuda u svetu različito, negde kao ceremonija, proslava, fizička aktivnost, aktivnost za
opuštanje, i sada sve češće kao poslovna aktivnost (Chadwick;2009). Iako turizam nije tako
stara aktivnost kao sport, on predstavlja obiman deo ekonomskih aktivnosti koje su u razvoju.
(Esfahani, 2009). Razvoj turizma predstavlja preduslov za razvoj celokupne ekonomije i
povećanja lokalon preduzetništva(Aleljevic & Page, 2009). Turizam je bitna globalna
ekonomska sila. Internacionalni turizam se razvio u velikoj meri u poslednjim godinama.
Prema UNWTO (2009), broj internacionalnih turista je dostigao 922 miliona u 2008 godini
(povećao se za 1.9% od 2007 godine). Prihod od internacionalnog turizma je dostigao cifru
od 944 milijardi američkih dolara (542 milijarde u eurima) u 2008, što odgovara rastu u
realnim uslovima od 1.8% u 2007. Ipak UNWTO veruje da je ovo moćna industrija i
procenjuje da će biti 1.6 milijardi posetilaca u 2020 ( Mbaiwa, 2010). Sa kombinacijom ove
dve industrije – turizma i sporta, kreira se nova moderna industrija koja se naziva “sportski
turizam”(Esfahani,2009). Sportski turizam se definiše kao “svi oblici aktivnog ili pasivnog
učestvovanja u sportskoj aktivnosti, na neformalan ili organizovan način, iz komercijalnih i
poslovnih razloga, što podrazumeva putovanje i udaljavanje od mesta kuće i posla”
(Standeven and DeKnop, 1999:2). Sportski turizam omogućava korišćenje prirodnih atrakcija
koje privlače turiste i omogućavaju stvaranje profita(Firozjah et. al.,1988). U industriji
turizma i putovanja očekuje se rast od 5% svake godine sve do 2020 i zanimljivo je znati da
prognoze za povećanje sportskog turizma predvidjaju rast od 10% godišnje (Weed, 2006).
Srednji istok, uprkos tome kako se definiše, je prepoznat kao odgovarajuće mesto za promenu
obima turizma. Turizam na Bliskom Istoku se susreće sa mnogim izazovima u okvirima
konkurencije u globalnoj ekonomiji i globalnoj kulturi. (Daher,2007). A Iran koji se nalazi na
Bliskom Istoku, je zemlja sa raznovrsnim područjima, klimom i ekološkim uslovima,
etničkom raznovrsnosti i bogatom kulturom; ovo je zemlja sa 30 regiona urbane i ruralne
forme sa mnoštvom istorijskih i kulturnih atrakcija, kao jedan veliki kontinent koji se pojavio
u obliku zemlje (Esfahani,1988). Oblast Teherana, glavnog grada Irana, sa 18814 km2 i
populacijom od 14 miliona (citiranje generalnog direktora Civilne registracije Teherana,
2009) se izdvaja od drugih oblasti jer je i politički centar Islamske republike Iran. Istorijske
atrakcije oblasti Teherana se mogu naći u svim njenim gradovima i naseljima i svaki od njih
je napravio svoje atrakcije i pretvorio oblast Teherana u jednu of najpopularnijih oblasti za
turizam (Zagros mreža turizma). Oblast Teherana ima u svom okruženju mnoštvo spomenika
i pošto je glavni grad Irana više od 200 godina, ima najviše istorijskih spomenika,
rekreativnih centara i ustanova turizma. Drugi gradovi ove oblasti uključujući Shahr-e- Ray i
Shahriar imaju najstarije i najpoznatije istorijske i verske atrakcije Prema četvrtom
razvojnom planu zemlje, Iran će godišnje biti domaćin bar 5 miliona turista do kraja 2009, a
da će ova količina dostići 20 miliona po godini do kraja 2024 i stoga ne možemo ignorisati
udeo i poziciju sporta i sportskih takmičenja. (Moharram Zadeh,2009).
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Slika 1: Teheran glavni grad Irana
Sa druge strane, termin šansa se različito koristi od strane različitih autora preduzetništva,
i ovo je dovelo do zabune. Kirzner (1973) na primer predlaže da se na šanse gleda kao na
novčanice dolara koje lete po pločniku i čekaju nekoga ko će ih opaziti i zgrabiti(Casson &
Wadeson, 2007). Prepoznavanje šansi je prvi korak u preduzetničkom putovanju
(Sardeshmukh & Smith; 2010) i preduzetništvo je otkriće i eksploatacija profitabilnih šansi
(Shane & Vandataraman ,2000).
Metodologija
U ovom istraživanju, koje se smatra primenjenim istraživanjem, prema modelu od četiri
faze Džejms L. Morisona, poslovne šanse u sportskom turizmu u oblasti Teherana su
razmatrane, nadgledane, predvidjene i procenjene (slika 2.) Četiri faze u ovom istraživanju
uključuju: prepoznavanje trenutne situacije i nadolazećih trendova u sportskom turizmu i
povezane aspekte okruženja (razmatranje), analizu ekonomskih trendova u sportskom
turizmu i efektivnih trendova (nadgledanje), predvidjanje budućnosti tržišta sportskog
turizma (predvidjanje) i na kraju procenu količine i vremena stvaranja potreba i zahteva i
profitabilnog potencijala u sportskom turizmu(procena). U ovom radu koristili smo
kombinaciju metoda istraživanja (kvantitativno-kvalitativnu) koja je korišćena u tri faze –
razmatranje, predvidjanje i procena i samo kvalitativnu metodu u fazi nadgledanja.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Slika 2: Model 4 faze za prepoznavanje prilika(Morrison; 1998)
Skeniranje
Nadgledanje
Predviđanje
Procena
Ispitanike čine menadžeri organizacije Kulturnog nasledja koji rade u Teheranu,
menadžeri hotela u Teheranu, uprava i menadžeri Komiteta sportskog turizma koji saradjuju
sa nacionalnim Olimpijskim Komitetom, menadžeri iz sportske industrije(Organizacija
fizičkog vaspitanja) u Teheranu i na kraju sportske federacije i akademski eksperti u oblasti
turizma i sporta. Različiti ispitanici su u različitim fazama zastupljeni. Takodje su i metodi
sakupljanja podataka, odredjivanje veličine uzorka, uzorkovanje, izvori podataka, skala
podataka, metode obradjivanja podataka različiti u svakoj fazi.
Prepoznavanje okruženja turizma
Većina literature koja se bavi menadžmentom i ekonomskim pitanjima u turizmu definiše
organizaciono okruženje kao neprijateljsko i nasilno, konkurentno i složeno (Chon & Olsen,
1990; Olsen, 1999). Dinamika potražnje, konkurentata, tehnologije i ljudskih resursa nameće se
kada pričamo o okruženju turizma (Oreja-vodriguez & Yanes- Estevez,2007). U takvim
uslovima, kaže se da je jedini način suočavanja sa tako neprijateljskim okruženjem analizirati ga
(Crawford-Welch, 1991). Uticaj poslovnog okruženja na organizaciono ponašanje je takodje
jasno iz definicije razmatranja-skeniranja okruženja (Aguilar, 1967, p.1): To je proces traženja i
prikupljanja informacija o dogadjajima, trendovima i promenama u firminom okruženju koje
odredjuju njen tok radnji u budućnosti. Olsen govori da je teškoća pri prepoznavanju i merenju
preprezentativnih vartijabli okruženja razlog manjka doprinosa u ovom polju (Oreja-vodriguez &
Yanes- Estevez,2007). Smatra se da je analiza okruženja važan korak u procesu strateškog
menadžmenta u oblasti turizma(Chon & Olsen, 1990; Costa & Teare,1996; Costa,Teare,
Vaughan, & Edwards, 1997; West & Olsen, 1989). Prikupljeni podaci koje su analizirali West i
Olsen (1989), pokazali su da mnoge kompanije praktikuju neformalni proces. Nekoliko godina
kasnije Costa i Teare (1996) naglasili su potrebu za “direktnim i dobro organizovanim” procesom
skeniranja okruženja. U poslednje vreme, ti isti autori (Costa &Teare, 2000) procenili su bitnost i
strukturu formalnog procesa, njegove barijere i moguća rešenja. Jedan od njihovih zaključaka je
potreba za strukturiranim oblikom procesa skeniranja u cilju dobijanja konkurentne prednosti.
Skeniranje okruženja bi trebalo biti važnije u turizmu nego u drugim industrijama zbog veće
kompleksnosti uslužnih firmi koje nastaju u eksternom okruženju (Sharma, 2002) Pitanja
okruženja u literaturi strateškog menadžmenta u turizmu su uvek najbitnija. Na primer, Butler i
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Jones (2001) govore da su demografija, internet i klima najveći izazovi sa kojima će se industrija
suočiti u 21 veku. Olsen (1999) je ranije dodavao i globalizaciju, ekonomske promene i
povećanje želja potrošača u cilju poboljšanja dobrostanja. (Oreja-vodriguez & YanesEstevez,2007).
Morisonov Model Četiri Faze
Načini prepoznavanja prilika skeniranje, nadgledanje, predvidjanje i procena, koriste se u
kontekstu modela koji koristi ove metode da proširi svoju viziju, formuliše strateške pravce i
planove, implementira ove planove, i evaluira implementaciju i omogući nam da oblikujemo
budućnost naše organizacije i da odgovorimo na izazove globalnih promena (Morrison; 1996):
Skeniranje okruženja
Skeniranje okruženja je analitičan proces koji omogućava investitorima i menadžerima da
predvide buduće trendove i da postave svoje ljudske i ekonomske resurse u skladu sa tim
(Formica & Kothari,2008). Skeniranje otkriva znakove promena (Morrison,1997). Skeniranje
okruženja koriste strateški planeri. Kada organizacija skenira okruženje, traga za eksternim
trendovima i dogadjajima važnim za instituciju, i zatim prepoznaje pretnje i šanse koje ti trendovi
i dogadjaji predstavljaju (Artz,2002) skeniranje opšteg okruženja zbog trendova koji utiču na
misiju organizacije je najbitnije za razvoj efektivnog strateškog plana (Bourgeois,1980). Primer
korisnika skeniranja okruženja može biti kapetan nuklearne podmornice. Njegov periskop ne
samo da je opremljen optičkim pomagalima za pregled okruženja sve do horizonta, već je on
takodje povezan sa satelitom koji mu omogućava da vidi i dalje od horizonta. Svaki put kada
koristi periskop on traži potencijalne mete (šanse) i neprijatelja(pretnje). On skenira okruženje u
cilju pronalaženja pretnji i šansi (Morrison,1989). Cilj skeniranja okruženja je da služi sistemu za
rano upozoravanje tako što obaveštava institucionalne lidere o potencijalno važnim eksternim
razvojem u ranoj fazi. Što ranije dobijemo upozorenje, to ćemo imati više vremena da
isplaniramo implikacije ovih promena. Obim skeniranja okruženja jeste ceo krug koji pokušava
da uhvati neki znak promene u eksternom okruženju. Skeniranje nam pruža uvid u kritične
trendove i potencijalne dogadjaje. Brown i Weiner (1985) definišu skeniranje okruženja kao
“vrstu radara koji skenira svet sistematično i signalizira novo, neočekivano, veliko i malo (p. ix)."
Aguilar (1967) definisao je skeniranje kao sistematično sakupljanje eksternih informacija
u cilju (1) smanjenja protoka nebitnih informacija u organizaciji i (2)pružanja ranih
upozorenja o promenama eksternih uslova menadžerima. Coates (1985) je definisao ciljeve
sistema skeniranja okruženja koji uključuju:
- otkrivanje naučnih, tehnoloških, ekonomskih, društvenih i političkih interakcija i
drugih elemenata važnih za organizaciju
- definisanje potencijalnih pretnji, šansi ili potencijalnih promena za organizaciju
koje donose ti dogadjaji
- promovisanje buduće orijentacije menadžementa i osoblja
- upozoravanje menadžmenta i osoblja na trendove koji se pojavljuju, nestaju,
ubrzavaju, usporavaju ili su u interakciji (Morrison,1992)
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Nadgledanje
Nadgledanje prati skeniranje. Nadgledanje prati signale koji se identifikuju u fazi
skeniranja (Morrison,1997). Cilj monitoringa jeste da ustanovi prošle i potencijalne buduće
pravce trendova ili da nam omogući procenu jačine indikatora potencijalnih dogadjaja.
Nadgledanje obuhvata korišćenje deskriptora trendova ili potencijalnih indikatora dogadjaja
kao ključne elemente u sistemskoj potrazi za njihovim podacima. Stoga, kada se vrši
nadgledanje, mi tražimo informacije koje sadrže predvidjanja i spekulacije o implikacijama
trendova i dogadjaja koji se prepoznaju u fazi skeniranja za koledže i univerzitete
(Morrison,1997).
Predviđanje
Dogadjaji i trendovi koji utiču na industriju turizma postaju sve složeniji i brži. Kao
odgovor na ove radikalne promene u eksternom okruženju, menadžeri destinacija pokušavaju
da uz nove pristupe predvide buduće promene(Formica & Kothari,2008). Predvidjanje
procenjuje trajanje, pravac, ubrzanje i amplitude signala (Morrison,1997). Predvidjanje
podrazumeva procenu budućih pravaca trendova ili realizacije potencijalnih dogadjaja u
odredjenom vremenskom roku (npr. 10 godina). Predvidjanje trendova se može postići
matematički (korišćenjem tehnike regresije) ili rasudjivanjem. Predvidjamo budućnost
traženjem signala i potencijalnih promena u okruženju, definisanjem ovih signala u okviru
dogadjaja, procenom verovatnoće njihovog dešavanja, i rasudjivanjem predvidjamo njihov
uticaj na naše organizacije. Ovaj proces nam pruža dovoljno vremena i prednosti da
preduzmemo nešto i oblikujemo našu budućnost (Morrison,1996).
Procena
Nakon predvidjanja dogadjaja i trendova, njihov interval i profitabilnost se procenjuje i
rangira.
Sluša
Fonetsko čitanje
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Rezultati
U ovom radu, nekoliko rezultata važnih za prepoznavanje poslovnih šansi u sportskom
turizmu u okrugu Teheran je predstavljeno i o njima je diskutovano. Rezultati su sledeći:
Teheran je glavni grad Irana i teheranske oblasti. Ima populaciju od 14,448,000 (statistika iz
2009), površinu od 18814 km2, 15 većih gradova, 37 delova, 56 gradova i 83 sela (statistika iz
2010), to je ujedno i najveća urbana oblast, jedan od najvećih gradova u Zapadnoj Aziji i u svetu.
Broj stranih turista koji je posetio Iran u 2009.godini je 2 272 575. Da bi se prepoznale poslovne
šanse u sportskom turizmu u Teheranu, prvo autori moraju da analiziraju okruženje da bi
prepoznali signale novih trendova i razvoja koji bi mogli da postanu aktuelni i da utiču na
budućnost ove industrije. Stoga smo prikupili relevantne statističke podatke iz 2008 i 2009
godine, iz statističkih centara Irana i nakon intervjua sa relevantnim menadžerima (objašnjeno u
delu “Metodologija”) prepoznali smo neke važne poslovne šanse u oblasti Teherana koji mogu
da stvore nove poslove i utiču na ekonomski razvoj.
Ove šanse uključuju:
Grafik 3:Lista prepoznatih poslovnih prilika u sportskom turizmu u Teheranu
Sportske ustanove
Zdravstven
e ustanove
Sporedne ustanove
Prepoznate poslovne prilike u oblasti sportskog turizma u oblasti Teheran
Rekrea‐
tivne I ustanove kulture
Ugosti‐
teljske ustanove
Statistički podaci koje smo dobili iz Statističkog centra IRAN uključuju: u oblasti
sporta:broj sportskih objekata, terena, stadiona, bazena, staza, sportskih hala; u oblasti
ugostiteljstva, broj hotela, restorana, sistema vazdušnog i lokalnog transporta, u rekreativnoj i
kulturnoj oblasti, broj rekreativnih parkova, muzeja, kulturnih centara; u oblasti zdravstva,
broj medicinskih institucija, domova zdravlja, apoteka I u sporednoj oblasti, broj tržnih
centara, radnji sa ručno radjenim proizvodima, treniranje u okviru sportskog turizma,
reklamiranje u ove dve godine. Pošto smo dobili ove statističke podatke i rezultate interviju, u
drugoj fazi odredjena je rasporedjenost i učestalost svake od njih u 2008 i 2009 godini, na
primer zdravstvenih ustanova:
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Table 1: Učestalost zdravstvenih ustanova u prilikama sportskog turizma u Teheranskoj oblasti.
Medicinski instituti
2008
154
Broj
2009
167
Domovi zdravlja
1358
1492
Apoteke
2054
1962
Medicinske laboratorije
973
1003
Zdravstvene ustanove
Dijagram 1- Učestalost zdravstvenih objekata u prilikama sportskog turizma u oblasti Teheran
2500
2000
Medical Institudes
1500
Health Centers
Pharmaies
1000
Medical Laboratories
500
0
2008
2009
U trećoj fazi, učestalost evaluacije kvaliteta svake poslovne prilike u sportskom turizmu
u Teheranu je odredjena, na primer:
Tabela 2: Frekventnost procene kvaliteta zdravstvenih institucija u sportskom turizmu u Teheranu
Zdravstvene ustanove
Nizak
Srednji
Visok
Ukupan
Broj
23
28
9
60
Percenat (%)
38.3
46.6
15
100
Pošto su pomenuti proračuni koji su radjeni a svaku priliku preveliki, pomenut je samo proračun za jednu
od njih (zdravstvene Ustanove).
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Dijagram 2: Frekventnost procene kvaliteta zdravstvenih institucija
u sportskom turizmu u Teheranu
50.00%
45.00%
40.00%
35.00%
30.00%
25.00%
20.00%
15.00%
10.00%
5.00%
0.00%
Low
Moderate
High
U ovoj fazi pošto smo evaluirali komentare menadžera i kvalitet svake prilike, možemo
zaključiti da je kvalitet sporednih i ugostiteljskih prilika nizak, a kvalitet rekreativnih i
kulturnih objekata, zdravstvenih i sportskih objekata umeren. U četvrtoj fazi, distribucija
predvidjanja uloge svake poslovne prilike u sportskom turizmu u Teheranu je obradjena: Na
primer, ako uzmemo u obzir zdravstvene objekte, odredili smo da je njihov prosečan udeo u
sportskom turizmu 16.38, sa standardnim odstupanjem od 3.29. Minimum i maksimum
zdravstvenih prilika je 4&20. Nakon predvidjanja koje je uradjeno koristeći bitne stavove
menadžera, zaključili smo da je uloga zdravstvenih institucija u povećanju poslovnih šansi u
sportskom turizmu 82%. Na ovaj način uloga svakog tipa ustanova u povećanju poslovnih
šansi u sportskom turizmu je sledeća:
Tabela 3: Procenat udela koji ima svaki tip institucija u povećanju poslovnih prilika
Lista poslovnih šansi
Sportske ustanove
Zdravstvene ustanove
Rekreativne I ustanove kulture
Ugostiteljske ustanove
Sporedne ustanove
Procenti%
100
82
69
93
70
I konačno, u poslednjoj fazi, posle procene prepoznatih šansi, rangirali smo ih:
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Dijagram 3:Rangiranje prepoznatih šansi u sportskom turizmu u Teheranu
Ranking the Opportunities
120%
100%
80%
60%
40%
20%
0%
Sports facilities
Welfare facilities
Health facilities
Side facilities Recreactional Facilities
Zaključak
Cilj ovog rada jeste da prepozna poslovne šanse u oblasti sportskog turizma u Teheranu,
glavnom gradu Irana. Autori rada su sproveli svoje istraživanje prema modelu od četiri faze
profesora Džejmsa Morisona. Naši rezultati pokazuju da: u fazi skeniranja, posle intervjua sa
bitnim menadžerima i prikupljanja potrebnih statističkih podataka, lista prilika je sastavljena,
gde svaka od njih stvara listu poslova. Ove šanse uključuju: 1 – Sportske ustanove (sportske
terene, hale, bazene I staze), 2 – Ugostiteljske ustanove (hoteli, moteli, restorani, aerodromi,
sistemi lokalnog prevoza), 3 – Rekreativne I ustanove Kulture ( parkovi za rekreaciju, muzeji,
kulturni centri), 4 – Zdravstvene ustanove ( medicinske institucije, domove zdravlja, apoteke)
I 5 – Sporedne ustanove ( tržni centri, zanatske radnje, treniranje u okviru sportskog turizma,
reklamiranje). U fazi nadgledanja zaključili smo da se vidi porast kod sportskih ustanova,
rekreativnih i ustanova kulture, ugostiteljskih i zdravstvenih ustanova u odnosu na sporedne
ustanove, isto tako da postoje delimične promene u sektorima turizma treniranja i
reklamiranja. Kvalitet sporednih i ugostiteljskih ustanova je nizak dok je kvalitet rekreativnih
i kulturnih centara, zdravstvenih ustanova i sportskih ustanova umeren. U fazi predvidjanja,
zaključili smo da postoji potreba za 93% ugostiteljskih objekata, 82% zdravstvenih ustanova,
69% rekreativnih ustanova, 70% sporednih ustanova, 100% sportskih ustanova. Posle
procene dobijenih rezultata, rangiranje ovih poslovnih šansi je sledeće: 1- sportske ustanove,
2 – ugostiteljske ustanove, 3- zdravstvene ustanove, 4 – sporedne ustanove I 5 – rekreativne
ustanove.
Preporuke
- Investicije privatnog sektora u sportski turizam
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
-
-
International Review (2012 br.3-4)
Napraviti raznovrsne sajtove za sportski turizam u cilju šireg oglašavanja na
nacionalnom i internacionalnom nivou da bi se predstavio Iran, njegovi spomenici
kulture i njegove sportske ustanove turistima
Napraviti centre za treniranje u okviru turizma
Širiti kulturu sportskog turizma
Autori su zahvalni Džejmsu L. Morisonu na njegovom modelu koji je bio od velike
pomoći. Sve greške su odgovornost autora.
LITERATURA
[1] Aleljevic & Page.(2009). Tourism & Entrepreneurship. Elsevier Ltd, England.
[2] Aguilar, F. J. (1967). Scanning the business environment. New York:
MacMillan.
[3] Ashley, W. L. & Morrison, J. L. (1997). Anticipatory management: Tools for
better decision making. The Futurist, 31(5), 47-50.
[4] Biddiscombe, Ross. (2004). The Business of Sport Tourism. Sport Business
Group Limited. Chris Barnes.
[5] Casson & Wadeson. (2007).The Discovery of Opportunities: Extending the
Economic Theory of the Entrepreneur
[6] Chadwick, S. (2008). ‘From outside lane to inside track – sport management
research in the 21st century’, Management Decision
[7] Chon, K. S., & Olsen, M. D. (1990). Applying the strategic management
process in the management of tourism organizations. Tourism Management,
11(3), 206–213.
[8] Costa, J., & Teare, R. (1996). Environmental scanning: A tool for competitive
advantage. In R. Kotas (Ed.), The International Hospitality Business (pp. 12–
20). London: Cassell
[9] Costa, J., Teare, R., Vaughan, R., & Edwards, J. (1997). A review of the process
of environmental scanning in the context of strategy making. In R. Teare, B. F.
Canziani, & G. Brow (Eds.), Global directions: New strategies for hospitality
and tourism (pp. 5–38). London: Cassell
[10] Crawford-Welch, S. (1991). Marketing hospitality into the 21st Century.
International Journal of Contemporary Hospitality Management, 3(3),21–27.
[11] Daher, R. (ed.), (2007). Tourism in the Middle East: Continuity, Change, &
Transformation. Tourism and Cultural Change Series (ed. Mike Robinson,
Director of the Center for Tourism, and Cultural Change of Sheffield Hallam
University). Channel View Publications.
[12] Esfahani, Godarzi & Asadi .( 2009). The Analysis of the Factors Affecting the
Development of Iran Sport tourism and the Presentation of a Strategic Model
[13] Formica S. and Kothari, T.CH.(2008 ). Strategic destination planning:
analyzing the future of tourism, The Journal of Travel Research 46 (2008), pp.
355–367
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
[14] Goeldner, R. and Ritchie, J.R.B. (2006). Tourism: Principles, Practices,
Philosophies. 10th edition. Hoboken, N.J.: John Wiley and Sons, Inc.
[15] Mbaiwa, J. E.( 2010). Changes on traditional livelihood activities and
lifestyles caused by tourism development in the Okavango Delta, Botswana.
Tourism Management
[16] Morrison, J.L. (1987).Establishing an environmental scanning/forecasting
system to augment college and university planning. Planning for higher
education, 159(1), 7-22
[17] Morrison, J. L., & Held, W. (1989). Developing environmental
scanning/forecasting systems to augment community college planning. Journal
of the Virginia Community College Association, 4(2), 12-20
[18] Morrison, J. L. (1992). Environmental scanning. In M. A. Whitely, J. D.
Porter, and R. H. Fenske (Eds.), A primer for new institutional researchers
(pp. 86-99). Tallahassee, Florida: The Association for Institutional Research
[19] Olsen, M. D. (1999). Macro forces driving change into the new millennium—
major challenges for the hospitality professional. Hospitality Management,
18, 371–385.
[20] Oreja Rodriguez, J. R.; Yanes Estevez, V. (2007): “Perceived environmental
uncertainty in tourism: a new approach using the Rasch Model”. Tourism
Management (Aceptado para su publicación).
[21] Sardeshmukh & Smith .(2010 ).An Examination and skills and Ability in the
Process Model of Entrepreneurship
[22]Shane & Venkataraman .(2000).The Promised Entrepreneurships a Field of
Research
[23] Sharma, D. S. (2002). The differential effect of environmental dimensionality,
size and structure on budget system characteristics in hotels. Management
Accounting Research, 13, 101–131.
[24] Standeven, J. & de Knop, P. (1999). Sport tourism. Champaign: Human
Kinetics.
[25] Weed ,M.(2006). Sports Tourism and the Development of Sports Events
[26] West, J. J., & Olsen, M. D. (1989). Environmental scanning, industry
structure and strategy making: Concepts and research in hospitality industry.
International Journal of Hospitality Management, 8(4), 283–298.
Istorija rada:
Primljen 5. oktobra 2012.
Prihvaćen 6. decembra 2012.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
KORUPCIJA U SRBIJI
Vlajko Petković13
Zorana Petković14
APSTRAKT
Korupcija je jedan od najvećih problema u modernom društvu. U svim zemljama,
razvijenim i nerazvijenim, postoji korupcija negde u većoj, negde u manjoj meri. U opštem
smisli vidi se kao zloupotreba moći da bi se postigla lična dobit.
Začetak korupcije se povezuje sa formacijom države i zakona. Postoji mnogo uzroka
korupcije. Najčešći su ekonomski,politički I pravni. Uz ove opšte uslove, postoje i specifični,
oni u zemljama tranzicije.
Postoji mnogo raznih i najčešće vrlo loših efekata korupcije. Obično se grupišu u
političke, ekonomske, društvene i kulturne. Upravo zbog ovoga su mnoga društva pruzela
mere borbe protiv korupcije. Ova borba je vrlo teška, jer se korupcija postiže putem mita, koji
je teško otkriti i dokazati. Postoje razni oblici korupcije. Najozbiljnija korupcija je takozvana
sistemska ili državna korupcija koja se odigrava u okviru najviših institucija, njeni akteri su
najviši državni zvaničnici.
Borba protiv korupcije more početi sa prevencijom – sa razvijanjem cilja i informativnim
sistemom, zatim sa obrazovanjem – istaći štetne efekte i konačno, sa odgovarajućim merama
– kriminalno pravo.
Uspeh borbe protiv korupcije u velikoj meri zavisi od političke volje ljudi koji su na
najvišim pozicijama u društvu.
KLJUČNE REČI : korupcija, mito, zloupotreba, represija, vlasti, kazneno pravo, sIstem
korupcije, politička volja
13
14
Fakultet za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
Fakultet za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Pojam i suština korupcije
Korupcija se pojavljuje kao stoglava aždaja, koja živi i kad joj se nekoliko glava odrubi,
a može se uporediti i sa gigantskom pijavicom. Korupcija je veoma slična virusu protiv koga
nikada nije pronađen pravi lek, a koji je svoju sposobnost mutacije razvio do savršenstva.
Mnogi je svrstavaju među najvećim porocima društva, odmah posle nezaposlenosti i inflacije.
Neki, čak, smatraju da je korupcija upravo najveća bolest za koju nema leka. Ona je veći
porok i od nezaposlenosti. Jer da ljudi imaju para, da daju mito uticajnim moćnicima, oni ne
bi ostali bez posla odnosno mogli bi preko toga da dobiju posao.
U rečnicima pojmova zabeleženo je da korupcija znači: podmitljivost, potkupljivost,
pokvarenost (Vujaklija, 1980). Definiše se kao iskorišćavanje javnog položaja za ostvarivanje
ličnih interesa.
Korupcija je pojava kod koje se, uz pomoć obećanja, odnosno nuđenja koristi ili novca,
navodi druga osoba, koja ima neku odgovornost ili ovlašćenje, da deluje protivno pravu i
svojoj dužnosti.
Osim navedenog, korupcija se može definisati još i kao ostvarivanje sopstvene (lične,
grupne) koristi na štetu društvene. Korupcija je nezakonita radnja, u kojoj potkupitelj nudi
materijalna ili nematerijalna dobra da bi uticao na određenu odluku političkog, odnosno
javnog karaktera. Znači, korupcija je “nezakonita trgovina” u kojoj „prodavac” krši jedno od
pravila, koje bi upravo on morao strogo da poštuje i štiti. Naime, on stavlja na prodaju
ovlašćenja, koja su mu drugi poverili i na taj način krši i zakon i moral. Nasuprot njemu stoji
„kupac”, koji protivpravno nastoji da postigne nešto do čega na pošten način ne bi mogao
doći, jer na to ne bi imao pravo.
Najjednostavniju i najprihvaćeniju definiciju korupcije predložila je međunarodna
nevladina organizacija Transparency International - TI koja glasi: korupcija je zloupotreba
javne službe radi lične koristi. Tu je definiciju prihvatila i Svetska banka MMF i mnoge
druge globalne institucije (www.transparency.org).
Sa teorijskog stanovišta pojmovno određenje korupcije nije ni malo jednostavan zadatak,
jer se njeno značenje i sadržina vrlo često menjaju u različitom vremenskom, političkom i
društvenom kontekstu. Sve to uslovljava da se u savremenoj nauci javlja čitav niz definicija
"fenomena" korupcije, koje se međusobno razlikuju ne samo strukturalno i konceptualno, već
imaju i različit metodološki i ciljni pristup. Međutim, za potrebe ove analize, pokušaćemo da
definišemo korupciju, sa pravnog i ekonomskog aspekta, vodeći računa o njenom sadržajnom
izrazu, kao i o njenim funkcionalnim dejstvima i posledicama.
U pravnom smislu korupcija je odnos koji se zasniva na zloupotrebi ovlašćenja u javnom
ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. U ekonomskom
smislu, pak, korupcija je nastojanje da se radi lične koristi maksimizira prihod od određene
delatnosti (javne ili privatne), što za posledicu ima poremećaj u uslovima tržišne utakmice i
ukupnu racionalnost ekonomskog ponašanja(Milanovic i dr.,2009).
S tim u vezi, anatomsko biće korupcije, odnosno prepoznatljivi oblici kroz koje se ona
manifestuje, činile bi, pre svega, sledeće pojave: podmićivanje, iznuda, naplaćivanje
nezakonitih taksi i povratna davanja; nameštanje izbora, dogovaranje glasanja, krojenje
izbornih jedinica prema sopstvenim potrebama; zloupotreba unutrašnjih i tajnih informacija,
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
falsifikovanje dokumentacije; neovlašćena prodaja državnog poslovnog prostora, državne
imovine i prava; manipulacije prilikom donošenja propisa, sprovođenja nabavki,
zaključivanja ugovora i zajmova; izbegavanje plaćanja poreza i sticanje prekomernog profita;
trgovina uticajem, posredovanje pri sticanju povlastica i sukob interesa; nenamensko trošenje,
falsifikovanje i pronevera, naduvavanje računa i zloupotreba sredstava; zloupotreba
ovlašćenja, zastrašivanje, tortura, dobijanje nezasluženog oproštaja ili olakšice; obmana i
prevara, lažno predstavljanje, varanje i ucenjivanje; izigravanje pravde, kriminalno
ponašanje, prikazivanje lažnih dokaza, nezakonito pritvaranje i podmetanje krivice;
prihvatanje neprikladnih poklona, honorara, ponuda za brzu zaradu i besplatne zabave; veze
sa organizovanim kriminalom i operacije na crnom tržištu; nezakonito nadgledanje,
zloupotreba telekomunikacija i pisama itd.
Korupcija se javlja kada se preklapaju privatno blagostanje i javna moć. Pojedinac ili
preduzeće plaća javnom zvaničniku i zauzvrat očekuje korist. Nezakonita plaćanja nekada idu
i u suprotnom smeru, oni koji su na javnoj funkciji ili se nadmeću za nju, mogu platiti
pojedincima, preduzećima ili drugim zvaničnicima da bi stekli korist za njih. U oba slučaja
patologija odnosa agent-principal su u središtu koruptivne transakcije. U tom smislu, pravi se
razlika između oportunističkih plaćanja na niskom nivou i sistemske korupcije. Korupcija na
niskom nivou javlja se unutar okvira u kom postoje osnovni zakoni i propisi, a zvaničnici koji
je sprovode koriste mogućnosti za ostvarenje lične koristi. Sistemska korupcija može biti
dublje destruktivna za funkcionisanje države, dovodeći državu do ivice same propasti i
uništavanja privrede (Ackerman,2008).
Korupcije ima najviše u javnoj sferi, koja se odnosi na državu i javne ustanove, ali je ima
i u privatnoj sferi. Tako je ima i u privatnim delatnostima, posebno u trgovini, ima je u
medijima, u sportu, u šou biznisu, u umetnosti, pa čak i u civilnom društvu, tj. u delatnostima
građanskih (civilnih, nevladinih) organizacija (Petković,2011).
Kod tzv. javne korupcije bitno je da neki javni službenik, ili izabrani predstavnik
(ministar, poslanik, gradonačelnik, predsednik opštine i dr.) protivzakonilo raspolaže
pravima, ovlašćenjima, ili sredstvima koja nisu njegova, već javna, tj. državna, opštinska itd.
„Protivzakonito” znači: ne u opštem, javnom, nego u privatnom interesu, ne po pravu i po
zakonu, nego za mito i za „koverte”. Odatle i kolokvijalno povezivanje tih dvaju pojmova,
kada se govori o „mitu i korupciji”. Svaka korupcijska delatnost uvek, uključuje barem dve
strane: nečasnog službenika i nesavesnog građanina.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Uzroci korupcije
Ključni uzroci korupcije u Srbiji mogu se, pre svega, naći u sledećim uslovima:
Ekonomskim: struktura i transformacija vlasništva, nepoštovanje tržišnih zakonitosti,
siromaštvo;
Političkim: način funkcionisanja političkih stranaka, nepostojanje konsenzusa o
strateškim ciljevima razvoja države;
Pravnim: neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, postojanje pravnih
praznina, neusklađenost propisa;
Institucionalnim: nepostojanje ili nefunkcionisanje institucija, nedovoljna koordinacija,
kadrovska neosposobljenost i materijalna neopremljenost, nekompetentnost institucija:
Istorijskim: brza izmena sistema društvenih vrednosti, nedostatak profesionalizma,
običaji (Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, dokument Vlade Republike Srbije,
http://www.mpravde.sr.gov.yu/articles/borba-protiv-korupcije/nacionalna-strategija-zaborbu-protiv-korupcije)
Od spoljnih činilaca, uzroke korupcije u Srbiji nalazimo u:
Razbijanje SFRJ - razbijanje državne organizacije i kidanje uspostavljenih ekonomskih
tokova:
Rat u okruženju - koji sa sobom povlači razne vidove kriminala, šverca i bezakonja;
Sankcije - koje su ukinule legalne finansijske transakcije:
Kosovsko-metohijska kriza - potpomaganje i potpaljivanje krize od strane moćnih
zapadnih država, čime se sprečava konsolidovanje države, a podstiču se rascepi u društvu;
Agresija NATO - sa svim ljudskim, ekonomskim i političkim posledicama, što je uticalo
na siromašenje celokupnog društva;
Razni i konstanti pritisci i uslovljavanja međunarodne zajednice - mešanje u unutrašnje
stvari Srbije i pokušaji da se stavi Srbija pod njihovu direktnu kontrolu (Vuković, 2007).
Kada je reč o korupciji u Republici Srbiji, nažalost, mora se konstatovati da je, kod nas,
ona postala sistemska pojava i oblik svakodnevnog života. Država nije učinila dovoljno da se
ona suzbije i omogući normalno funkcionisanje društva.
Jedan od izvora korupcije kod nas je i ustavno-pravni sistem kao celina (manjkava
rešenja samog Ustava, neusaglašenost i nedograđenost niza zakona i njihova nekonzistentnost
sa stanovišta borbe protiv korupcije, spora harmonizacija sa međunarodnim aktima o
suzbijanju korupcije koji obavezuju našu zemlju, neefikasan - blokiran rad parlamenta,
nedozvoljena trgovina glasovima poslanika i sl., što ne vodi jačanju vladavine prava u zemlji
i suzbijanju korupcije, pa ni do jačanja autoriteta samog parlamenta). U ovom segmentu "rak
ranu" predstavlja i finansiranje političkih stranaka, jer su propisi o tome takvi da
omogućavaju netransparentnost tokova privatnog novca u izborne kampanje i kase političkih
partija, a to omogućava da oni koji imaju ekonomsku moć njome kupuju politički uticaj i
privilegije. Ništa bolja situacija nije ni u oblasti pravosuđa. Primer za to je neefikasnost
Ustavnog suda, koji je do kraja januara 2009. godine primio preko 2100 podnesaka kao
"ustavnih žalbi", a rešio samo 10-ak, od kojih se mnogi tiču upravo korupcije od strane
organa vlasti na svim nivoima. Dalje, tužilaštvo je danas zavisnije od vlade nego ranije
(Republički javni tužilac je već godinama "vršilac dužnosti"), a slična situacija je i sa
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Republičkim javnim pravobranilaštvom. U sistemu državne uprave na ruku korupcije ide
nedoslednost sprovođenja propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,
široka diskreciona ovlašćenja službenika organa javne uprave i javnih službi, nedostatak
pravila o prelasku zaposlenih iz javnog u privatni sektor i zabrana iskorišćavanja bivše
službene pozicije itd. Slično je i sa sistemom javnih finansija koje su, po prirodi stvari,
posebno izložene velikom riziku od korupcije. A osnova za takvu sumnju ima mnogo
(državna revizorska institucija postoji već niz godina, ali doskora samo na papiru, nedostatak
jedinstvenog sistema vođenja računa budžetskih korisnika, nedoslednost u striktnom
sprovođenju u oblasti javnih nabavki itd.). Privreda, odnosno privredni sistem je priča za sebe
kada je korupcija u pitanju. Eklatantan primer je privatizacija društvenih preduzeća koja se
vršila na osnovu pravno neusaglašenih propisa, koji su omogućavali rasprodaju društvenog
sektora pod vrlo sumnjivim okolnostima (kupovina preduzeća za 2 evra, javno lobiranje
zainteresovanih kupaca koje izraženo u procentima ide od 3 do 5 posto vrednosti firme
itd.)(Milanović i dr.,2009).
Javna preduzeća, s druge strane, upotpunjavaju sliku Srbije u pogledu korupcije. Svesno
se izbegava privatizacija javnih preduzeća i vrši njihovo neracionalno zadržavanje u državnoj
svojini radi finansiranja političkih struktura. Pored toga, to obezbeđuje nefunkcionalan sistem
javnih nabavki u ovim subjektima, partokratski sistem postavljanja menadžerskih i
upravljačkih struktura, visoke plate i bonusi rukovodećim kadrovima i sl.
Sve to ukazuje da je za suzbijanje korupcije u Srbiji nužan radikalan zaokret, jer je reč o
sistemskoj pojavi koja je postala sastavni deo svakodnevnog života. S tim u vezi, nužan je
opšti reformski proces u pogledu antikorupcijske politike, a on podrazumeva i određene
promene u oblasti političkog, ekonomskog i pravnog sistema. Da bi ovaj proces bio efikasan
nužno je ustrojiti kvalitetan zakonodavni i institucionalni okvir, kao i prihvatiti već postojeće
međunarodne standarde u borbi protiv korupcije.
Posledice korupcije
Korupcija stvara brojne i raznovrsne posledice koje se mogu razvrstati u četiri osnovne
grupe: političke, ekonomske, društvene i kulturne (Pokrajac, 2008).
Političke posledice se izražavaju kroz činjenicu da korupcija razara osnovni odnos
poverenja između građana i političara, koji bi trebalo pravedno i jednako da zastupaju sve
građane, i da obezbeđuju njihove slobode, jednakost šansi i solidarnost. Znači, najvažnije je
izgraditi i sačuvati autoritet institucija pravne države i ideje jednakosti svih građana pred
zakonom, a pre svega, nezavisnost sudske grane vlasti.
Ekonomske posledice su brojne, počev od toga da korupcija sprečava sigurno i
racionalno investiranje, kako strano tako i domaće; ona usporava, ili čak onemogućava razvoj
i ograničava privredu; dovodi do nerazumnog i rasipničkog korišćenja javnog budžeta;
korupcija potstiče sivu ekonomiju, i smanjuje poreske izvore i prihode. Inače, ekonomske
posledice mogu se analizirati na dva nivoa: makroekonomskom i mikroekonomskom.
Na tzv. makroekonomskom nivou korupcija dovodi do gubitaka državnog, tj. budžetskog
novca, kroz preskupu potrošnju (skupe koncesije, skupa oprema, nerazuman ili preteran
uvoz) i kroz olako zaduživanje na teret budućih naraštaja. Jedna od značajnih posledica
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
korumpiranosti državnih službenika i funkcionera očituje se u nemoći odnosno odbijanju
građana i preduzeća da uredno plaćaju porez. Nepostojanje ili slab nadzor nad korišćenjem
javnog novca doprinosi slabljenju bankarskog sistema, posebno u pogledu gubljenja
poverenja štediša, a opšta makro-ekonomska posledica jeste cenovna nestabilnost i inflacija,
koja najteže pogađa siromašne slojeve.
Na mikroekonomskom nivou (preduzeća, firme) korupcija uvodi privrednike u finansijski
kriminal, u izbegavanje plaćanja poreza i carina, odnosno u ekonomsko „podzemlje”. A pošto
u državni budžet ne pristiže poreski i ostali fiskalni novac, država ne uspeva da „servisira”
javne potrebe i službe. U takvim uslovima privreda, od transparentnog i zakonitog, polako
klizi prema „sivoj ekonomiji”, što sve skupa pogoduje „kriminalnoj ekonomiji” i
organizovanim mafijama formiranim po raznim osnovama (interesnim, rođačkim, političkim,
regionalnim itd.). Ovakve prilike na makro i mikro ekonomskom planu nazivaju se
sistemskom korupcijom.
Razumljivo je da će investitori i bankari, kako javni tako i privatni, pobeći od sistemske
korupcije iz zemalja u kojima je korupcija postala način življenja i poslovanja. Oni znaju da
će ih u korupcijskim zemljama svaka investicija stajati 20%, pa i više, nego što treba. Zato
korumpirane države uspevaju privući ili samo spekulativni, često prljav novac, ili pak prljavu
tehnologiju. Okolina i prirodna bogatstva su u zemljama sistemske korupcije česta,
nepovratna žrtva „majstora” korupcije, koji ne mare za međugeneracijsku solidarnost ni za
očuvanje prirodnih dobara, ekonomskog suvereniteta zemlje i perspektive slobodnog
privređivanja zasnovanog na etičkim principima.
U društvenom (socijalnom) smislu, korupcija povećava siromaštvo; ona najviše pogađa
upravo najslabije i nezaštićene, jer ih, srazmemo njihovim prihodima, mnogo više košta, a
neke im javne usluge i potpuno onemogućuje, jer nisu u stanju da plate korupcijske „tarife”.
Korupcija stvara i povećava nejednakost građana u svakodnevnom životu: u pitanjima
školovanja, lečenja, dozvola, nabavki itd. Korupcija otvara vrata organizovanom kriminalu i
raznim mafijama. Takode, korupcija je kočnica napretka, budući da zadržava stečene
privilegije pojedinaca, na štetu opšteg prosperiteta, jer „legalizuje” individualno prisvajanje
javnih dobara i bogatstava.
Kulturološke posledice korupcije su, ipak, možda i najteže, jer deluju dugoročno na
formiranje novog, izopačenog i nemoralnog stila ponašanja koji pruža loš primer svima, a
posebno potomstvu. Korupcija obeshrabruje stvaralaštvo i preduzetništvo onih, koji su voljni
da rade solidno i pošteno. To, najčešće, potstiče najtalentovanije, posebno mlade ljude, da
napuštaju zemlju. Mediji koji svakodnevno obaveštavaju o najrazličitijim formama i
„uspešnim korupcionaškim poduhvatima” nehotično mogu inspirisati nove potencijalne
korupcionaše iz redova mlade generacije, posebno školske omladine. Naravno, nikako ne
treba prećutkivati pojave korupcije, ali je važno da se uvek može izvući zaključak kako se ne
isplati bavljenje korupcijom. Škole u tome mogu pomoći, ali, na žalost veći je uticaj medijske
javnosti.
Korupcija razara supstancu svake države, bez obzira na kom nivou razvoja se ona
nalazila, pa je njeno suzbijanje uslov bez koga se država ne može legitimisati kao "država
vladavine prava". Korupcija je kao problem ušla u domen i međunarodnog prava, ali se, ipak,
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
njeno suzbijanje vrši pre svega kroz unutrašnji pravni poredak. U nekim državama stepen
suzbijanja korpucije je na zavidnom nivou, čime one stiču moralni i politički legitimitet u
međunarodnoj zajednici i dobijaju civilizacijsku fizionomiju. U drugim, pak, borba protiv
korupcije je u mnogome samo "mrtvo slovo na papiru", što ima za posledicu degradaciju
države, a u težim situacijama i njenu izolaciju, ekonomske i političke sankcije i sl.
Ostvarivanje mita i korupcije
Kod korupcije je uvek reč o moći i monopolu vlasti i nemoći građanina koji je primoran
da traži neko svoje pravo, koje bez korupcije ne bi mogao da ostvari. Kršenje moralnih i
zakonskih normi oličeno kroz podmićivanje i korupciju, danas je u društvu postalo, na žalost,
normalna pojava.
Korupcija je bilateralna aktivnost, pri kojoj se sklapa neformalan nelegalan ugovor
između koruptora i korumpiranog. Takav ugovor precizira sve detalje transakcije. Koje
usluge, odnosno kakvu pristrasnost, neko treba da pruži i u kom roku, ali i šta se očekuje od
koruptora, tj. koliko će, na koji način i kada da plati pruženu uslugu u vidu pristrasne primene
propisa. Troškovi nadzora padaju na same strane, budući da se radi o nelegalnom ugovoru.
Korupcija je, dakle transakcija koja ima dvosmeran tok. S jedne strane, postoji tok usluge od
korumpiranog ka koruptoru i taj se tok naziva realnim tokom. U usluge ove vrste spada sve
ono što omogućava, odnosno dovodi do kršenja propisa i stvaranja, na bilo koji način,
povlašćene pozicije koruptora. S druge strane, postoji tok protivusluge (materijalne koristi,
najčešće, mada ne i nužno, novca) od koruptora ka korumpiranom (na primer određeni
službenik) i naziva se finansijskim tokom.
Korupcija je univerzalna, i ima je svuda: gore, u vrhu služi vlastima, u srednjim klasama
osnažuje blagostanje, dole, na najnižem nivou obezbeđuje preživljavanje. Potplaćivanje
postoji u svim segmentima društva: negde je to ozbiljna bolest, na drugom mestu samo lakši
grip. To se određuje prema tome koliko je masovno, na kojim nivoima i za koje pare.
Korupcija se odnosi i na ilegalne finansijske transakcije, sticanje ekonomskih i političkih
pozicija i na jačanje uopšte sopstvenog uticaja u političkom životu. Pojava korupcije
pokazuje da država neefikasno upravlja poverenim dobrima. Ona je štetna za državu, jer
umanjuje njene prihode i narušava njen ugled, kao i za građane, jer povećava cenu
materijalnih dobara i usluga, iako na njih imaju pravo (Đurić,2003).
Uslugu korupcije uvek nudi pojedinac, sa imenom i prezimenom. Na početku svoje
karijere, svaki pojedinac (npr. carinik, policajac, inspektor, ili neki drugi službenik), ima
određene moralne skrupule. Bar na početku svoje karijere retko koji pojedinac, nesputano
nudi svoje usluge korupcije. Postavlja se pitanje, pod kojim uslovima će taj pojedinac uspeti
da sačuva svoj integritet i ne postane korumpiran?
Odgovori na ova pitanja, između ostalog, zavise od faktora vezanih za organizaciju kojoj
pojedinac pripada. Za korupciju je veoma značajan faktor pripadnosti timu. Jer, ako je tim
već korumpiran, novi, nekorumpirani pojedinac ima malu šansu da se odupre izazovu,
odnosno pretnji. Nekorumpirani pojedinac, predstavlja pretnju za ostale, korumpirane, budući
da poseduje informacije koje po njih mogu da budu itekako opasne. Zato će nekorumpirani
pojedinac biti pod velikim pritiskom da bar ne informiše druge o korupciji koja vlada u
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
njegovom timu. Tim će to najsigurnnje postići, ako privoli pojedinca da bude deo
korumpiranog tima, budući da pojedinac tada postaje svojevrsni talac - ukoliko prijavi
kolege, moraće i on da odgovara za korupciju. Dakle, postoji veoma snažan podsticaj
korumpiranih da u lanac korupcije uvuku što veći broj kolega.
Da bi se preobratio pojedinac iz nekorumpiranog čoveka u korumpiranog, veoma je bitan
sindrom prvog puta. Posle prvog puta, kada je primio novac ili bilo koju drugu protivuslugu,
razmišljanje i aktivnosti pojedinca su savim drugačiji. Tada pojedinac nije u situaciji da
odbije ponudu onoga koji ga je već jedanput korumpirao, pošto koruptor raspolaže ključnom
informacijom, koju može ispričati i drugim ljudima i da tako uništi profesionalnu karijeru
korumpiranog pojedinca.
Primanjem mita se u krivičnom pravu smatra svaka izjava, postupak ili konkludentna
(izvedena) radnja iz koje se može zaključiti da učinilac zahteva poklon ili neku drugu korist
da bi izvšio neku službenu radnju. Kada je reč o davanju mita, ova radnja se vrši obećanjem
ili davanjem poklona ili neke druge koristi i tesno je povezana sa primanjem mita. Iz
ekonomske vlasti proizlazi njen politički autoritet, a onaj koji se korupcijom hrani, po prirodi
stvari, postaje nezajažljiv(Ackerman,2007).
Korupcija u svetu
Korupcija je kao zarazna bolest, sve više se širi, tako da se uvukla u sve zemlje sveta. Da
gotovo ni jedna zemlja nije imuna na korupciju pokazuju mnogobrojni primeri sa svih
meridijana. Zbog korupcije su padale mnoge vlade, smenjivani su ministri, neretko su letele i
glave. Međutim, korupcija nije iskorenjena. U opsežnom istraživanju, globalne
antikorupcijske organizacije Transparensi internešenel (TI)15 o razmerama mita u dobijanju
izvoznih poslova, odnosno obezbeđivanju poslova na drugim tržištima, zaključak je da se tim
metodama i te kako koriste i najrazvijenije zemlje.
Od najrazvijenijih zemalja sveta najveću sklonost ka obezbeđivanju poslova u
inostranstvu putem davanja mita pokazale su multinacionalne kompanije iz Italije, Japana,
Sjedinjenih Američkih Država i Francuske.16 Neke firme iz Amerike su, čak, kako se navodi,
u odnosu na raniji period, povećale razmere posezanja za podmićivanjem u nastupima na
inostranim tržištima.
Sa druge strane, najmanje se mitom koriste firme iz Australije, Švedske i Švajcarske. Na
ukupnoj mapi zemalja glavnih davalaca mita prvo mesto zauzima Rusija, onda sledi Kina, pa
Tajvan, Južna Koreja... Ocena analitičara Transparency International (TI) je da su to zemlje u
kojima je i na domaćem terenu korupcija vrlo razvijena.
Kada je reč o poslovima gde je najčešći upliv korupcije to su, prema ovom istraživanju:
- javni radovi (izgradnja);
- nabavka naoružanja;
15
Transparensi Internešenel (Transparency International - TI) je međunarodna organizacija za borbu protiv
korupcije. Nastala je 1994. godine. Ova organizacija, na osnovu analiza, svake godine ocenjuje stepen
percepcije korupcije u svetu, ocenama od 10 (nema korupcije) do nule (totalna korupcija). Zemlje koje su
ostvarile indeks viši od 5 ubrajaju se među one sa nižim stepenom korupcije.
16
Istraživanje je sprovedeno u martu 2002. godine.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
- nafta i gas;
- nekretnine;
- telekomunikacije;
- elektroprivreda.
Ni jedna od ovih privrednih grana nije, navodi se, bila imuna na korupciju ni u jednoj od
zemalja u razvoju, sa značajnim inostranim ulaganjima. Podmićivanje, međutim, nije jedino
sredstvo kojim se koriste multinacionalne kompanije, da bi dobile dobar posao u inostranstvu.
Jedno od bitnih sredstava je i pritisak vlada zemalja iz kojih potiču multinacionalne
kompanije. Kao najznačajniji vid takvog pomaganja naznačene su sledeće
metode(Petković,2011):
- finansijski pritisak na zemlju u koju matična firma izvozi ili ulaže,
- zatim uslovljavanje strane pomoći ili pretnja njenim smanjenjem,
- uslovljavanje sporazumima o odbrani i naoružanju,
- pokloni i usluge visokim državnim službenicima,
- stipendiranje i školovanje i dr.
Nalaz TI je da u ovakvom promovisanju svojih firmi prednjače: Sjedinjene Američke
Države, Francuska, Velika Britanija i Japan. Međutim, kada se posmatraju države u celini od
ukupnog broja rangiranih zemalja na listi TI, za 2000. godinu, stanje je nešto drugačije.
Najmanje korumpirane zemlje su Finska, Danska, Novi Zeland, Švedska, Kanada, Island,
Norveška, Singapur, Holandija i Velika Britanija, a SAD su na 14. mestu na rang listi.
Najkorumpiraniji su bili: Nigerija, Jugoslavija, Ukrajina, Azerbejdžan, Indonezija, Angola,
Kamerun, Rusija, Kenija, Uganda.
Za 2010. godinu, prilažemo grafik (slika 1) i spisak zemalja rangiranih prema stepenu
korupcije u svetu (slika 2), takođe prema istraživanju TI.
Slika 1
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Slika 2
Iz priloženog se vidi da se situacija nije bitno promenila, na vrhu rang liste, gde su
najmanje korumpirane zemlje, a nešto više promena je bilo na začelju tabele, gde su zemlje
sa najvećim stepenom korupcije.
Međutim, kvalitativnih promena nije bilo. I dalje univezralnog leka za korupciju, izgleda
da nema. Najčešće zato, što se među onima koji su pokušavali da leče ovu bolest nalaze ljudi
koji su skloni korupciji. Policija, koja služi kao mehanizam države za sprečavanje korupcije,
u većini zemalja je često korumpirana i u njenim redovima se redovno nađu oni koji su
spremni da zažmure, ako im se ponudi odgovarajuća nadoknada. Slična situacija je i sa
tužilaštvom odnosno sudstvom.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Korupcija u Srbiji
Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna u svim sferama društvenog
života, nego je veoma raširena, zbog čega se naša zemlja ubraja u zemlje sa visokim
stepenom korupcije. Događaji koji su se desili na našim prostorima poslednjih dvadesetak
godina (raspad SFRJ, ratovi, ekonomske sankcije, tranzicija, Kosovsko-metohijska kriza...)
su stvorili pogodno tlo za razvoj korupcije. U takvim uslovima čak i nije bilo mera za
suzbijanje korupcije, tako da je ona postala uobičajena pojava. Posle Oktobarskih promena
2000. godine, najavljivane su prve ozbiljnije mere radi suzbijanja korupcije (formiran je
Savet za borbu protiv korupcije), a intenzivniji pristup u borbi protiv korupcije usledio je
nakon prijema Srbije u Savet Evrope 2003. godine. Opredeljenje naše zemlje da postane
članica Evropske unije podrazumevalo je i odlučnu borbu za suzbijanje korupcije, zbog čega
je Narodna skupština Republike Srbije krajem 2005. godine donela Nacionalnu strategiju za
borbu protiv korupcije, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za njeno
sprovođenje. Prijemom u Savet Evrope, naša zemlja je postala i članica GRECO-a (Grupa
zemalja protiv korupcije Saveta Evrope), pa je u skladu sa tim podvrgnuta postupku
zajedničke evaluacije. Evalucioni tim je 2005. godine posetio Srbiju radi sagledavanja stanja
nakon čega je sačinjen Evaluacioni izveštaj o Republici Srbiji, koji je usvojen na plenarnom
sastanku GRECO-a 2006. godine(www.ius.bg.ac.yu)." Tokom 2008. godine Skupštipa Srbije
je usvojila više antikorupcijskih zakona, među kojima i Zakom o agenciji za borbu protiv
korupcije, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, Zakon o oduzimanju imovine
proistekle iz krivičnog dela, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih
stranaka i dr.
Bez obzira na učinjeno, Srbija je ipak i dalje zemlja koja ima veliki problem s
korupcijom. U istraživanju " Transparency international-a", za 2009. godinu, od 180 zemalja
Srbija je zauzela neslavno 85. mesto, sa indeksom korupcije od 3,4. Isti indeks su imale Crna
Gora i Albanija, a iza nas, od zemalja u regionu, bila je samo Bosna i Hercegovina. Stručnjaci
ukazuju da se poslednjih godina ništa ne čini na suzbijanju korupcije. U konkurenciji zemalja
iz regiona, naša zemlja se našla pri samom dnu. Podaci su zabrinjavajući jer posle nekoliko
godina sporog ali konstantnog napretka Srbija beleži zastoj u suzbijanju korupcije i
popravljanju ugleda zemlje. Indeks korupcije naše zemlje od 3,4, ostao je isti kao i 2007.
godine, tako da smo 79. mesto zamenili 85, koje delimo s Crnom Gorom, Albanijom,
Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom. Prema najnovijim podacima Srbiju su
prestigle Crna Gora i Makedonija, a prednost Hrvatske i Slovenije se povećala.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je krajem 2006. godine, da je po
broju procesuiranih osoba koje se sumnjiče za krivična dela iz organizovanog kriminala,
Srbija u toj godini bila na drugom mestu u Evropi, odmah posle Turske. Ukupna materijalna
šteta nastala krivičnim delima u koja je uključeno to tužilaštvo u 2006. godini iznosila je 65
miliona evra. Navedeno tužilaštvo je, počev od 2006. godine, procesuiralo više dobro
organizovanih kriminalnih grupa iz raznnh oblasti društvenog života, koje su u javnosti
prepoznatljive kao "mafije", pod nazivima: "stečajna", "drumska", "saobraćajna", "carinska",
"prosvetna", "fudbalska", "građevinska i urbanistička", ali i „tenderska“, „narko“,
„duvanska“, „zdravstvena“, „farmaceutska“, policijska“, „vojna“, „sudska“ kao i mnoge
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
druge, kao što je, recimo, nedavno obelodanjena „bankarska mafija“. Krivični postupci protiv
velikog broja članova ovih kriminalnih grupa su u toku i nalaze se u različitim fazama
(Skakavica,2009).
Tzv. "stečajna mafija" pohapšena je 12. aprila 2006. godine, posle višemesečnog
policijskog praćenja, a na optuženičku klupu Specijalnog suda najavljeno je izvođenje 36
članova, među kojima su i organizatori. Grupa je, prema optužnici, od početka 2003. do
sredine aprila 2006. godine, koristila privredne i poslovne kontakte, kao i uticaj na sudsku
vlast, kako bi pojedine firme smišljeno dovodili do stečaja. Ispod realne cene su kupovali
privredne gigante koje su kasnije prodavali. Dokazni materijal protiv njih ima više od hiljadu
stranica, dok je Specijalno tužilaštvo planiralo da na procesu izvede više od 200 svedoka.
Suđenje stečajnoj mafiji koja je, prema podacima tužilaštva, oštetila državu za oko 50
miliona evra, je u toku u Specijalnom sudu po najdužoj optužnici u srpskom pravosuđu,
napisanoj na 181 gusto kucanoj strani. Grupa je planirala i vršila delatnost u međunarodnim
razmerama, a koristila je privredne i poslovne strukture i uticaj na sudsku vlast, da bi brojnim
krivičnim delima stekla nezakonitu novčanu dobit.
"Drumska mafija" optužena je 30. novembra 2006. godine. Na spisku su se našle 53
osobe, među kojima i rukovodioci firme "Putevi Srbije", koji su imali svoje ljude na
naplatnim rampama "Bubanj potok" kod Beograda i "Nais" kod Niša. Grupa je izdavanjem
lažnih kartica za naplatu putarine oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra. Za izdavanje
falsifikovanih kartica izradili su poseban softverski program. Njime su omogućili izdavanje
duplih kartica čime su izbegavali zvanično evidentiranje naplate i to uglavnom od šlepera sa
stranim registarskim oznakama, jer oni plaćaju najskuplje putarine.
"Saobraćajna mafija" je razbijena zahvaljući pripadniku sabraćajne policije koji je ubačen
u redove kriminalne grupe. Posle njegovog rada, podignuta je optužnica protiv 29 lica. Prema
optužnici od 11. decembra 2006. godine, dvojica lidera grupe su organizovali prevare sa
lažnim saobraćajnim udesima i tako naplaćivali štetu od osiguravajućih društava. Zaradili su
skoro pola miliona evra. U zapisnicima za lažne udese pomagali su policajci, procenitelji,
sudski veštaci... U Specijalnom sudu, početkom marta 2009. godine 24 osumnjičena osuđena
su na ukupno 51 godinu i deset meseci zatvora, dok je pet lica oslobođeno krivične
odgovornosti. Sudsko veće je odlučilo da optuženi na ime protivpravno pribavljene
imovinske štete vrate osiguravajućim društvima 16 miliona dinara.
"Carinska mafija" bila je takođe na udaru srpske policije. Vođena je istraga protiv dve
grupe sa preko 20 lica. U dva talasa, počev od 28 novembra 2006. godine pohapšeno je osam
radnika Republičke uprave Carina iz Beograda, Niša, Kraljeva, Novog Pazara, Tutina i
Raške.17 Policija je na slučaju "carinske mafije" radila od marta 2006. godine, a uhapšena
grupa je osumnjičena da je oštetila državni budžet za više od pet miliona eura. Dana 22.
decembra 2006. godine, na više različitih mesta u Srbiji uhapšeno je još 15 radnika Uprave
carina zbog sumnje da su falsifikovali dokumentaciju i lažno prikazivali ulazak i izlazak
17
Organizatori ove grupe su koordinator za suzbijanje krijumčarenja u Upravi carina i privatni biznismen
iz Novog Pazara koji važi za jednog od najvećih narkodilera u Srbiji. Oni su uhapšeni u akciji policije kada je
otkrivena prva grupa "carinske mafije". Na osnovu carinskih dokumenata utvrđeno je da je vrednost
krijumčarene robe oko 2,3 miliona evra, 76.800 američkih dolara i 201,8 miliona dinara.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
kamiona iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu na graničnim prelazima Sremska Rača, Badovinci i
Mali Zvornik. Policija sumnja da su uhapšeni carinici pripadali organizovanom zločinačkom
udruženju i da su oštetili budžet Republike Srbije za više od pet miliona eura. Privedeni
carinici su overavali lažna dokumenta o izlasku razne robe iz Srbije za navodne kupce u
Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj i tako omogućili izbegavanje plaćanja carinskih i
poreskih obaveza, a roba je završavala na crnom tržištu u Srbiji.18 U Zrenjaninu su takođe
uhapšena trojica službenika Carine, kao i jedan vlasnik i dva radnika privatnih agencija za
promet motornih vozila. Oni su osumnjičeni da su tokom 2006. godine, pomoću falsifikovane
dokumentacije legalizovali ukradena vozila ili omogućavali uvoz automobila. Na taj način su
smanjivali carinsku i poresku osnovicu za njihov uvoz i državni budžet oštetili za više od
milion eura. Istraga je pokrenuta protiv 38 carinika i biznismena, osumnjičenih da su fiktivno
prikazivali da je iz Srbije izašla uvezena roba, koja je potom završavala na domaćem crnom
tržištu. Ha taj način su, na ime neplaćene carine i poreza, državu oštetili za više od deset
miliona evra. Istovremeno, od mita su zaradili gotovo četiri miliona evra.
"Prosvetna mafija" je došla do izražaja početkom marta 2007. godine. Zbog sumnje da su
od studenata primali mito za polaganje ispita, početkom marta 2007. godine u
sinhronizovanoj akciji policije u Kragujevcu, Kraljevu i Beogradu uhapšen je veći broj
profesora i drugih lica zaposlenih na fakultetima, kao i drugih lica, uglavnom posrednika
(Obradović,2009).19 Suđenje članovima tzv. "prosvetne mafije" počelo je u Okružnom sudu u
Smederevu u decembru 2008. godine. Prva optužnica u aferi "Indeks" podignuta je u avgustu
2007. godine protiv 41 osobe, okrivljene zbog primanja mita, zloupotrebe službenog položaja
i falsifikovanja isprava. Na optužnici se nalazi više profesora pravinih fakulteta u
Kragujevcu, Beogradu i Nišu, koji se terete da su upisivali pozitivne ocene u indekse za sumu
od 500 do 750 eura, dok su diplome prodavali po 12.000 do 16.000 eura. Okružno javno
tužilaštvo u Smederevu, u aprilu 2008. godine, je podiglo još jednu optužnicu, koja je
sastavni deo prethodne, protiv još 48 ljudi osumnjičenih za učešće u aferi "Indeks".
Optužnica, koja je podignuta protiv 33 studenta kragujevačkog Pravnog fakulteta i 14 lica
koja su im pomagala u navodnom polaganju ispita, tereti okrivljene za davanja mita ili
podstrekivanja na zloupotrebu službenog položaja, jer su optuženim profesorima, lično ili
preko drugih, davali novac kako bi im u indeks bile upisane ocene za ispit na koji nisu ni
izlazili.
18
U carinskoj dokumentaciji fiktivni izlazak robe iz zemlje overen je za više od 142 teretna šlepera sa
robom. Proverom kod Državne granične službe BiH utvrđeno je da su od tih 142 kamiona, u BiH ušla samo
četiri, što znači da je 138 natovarenih teretnjaka ostalo u Srbiji. Kako je utvrđeno, carinici su za svaki od tih
kamiona uzimali 15.000 evra, što znači da je ovih 15 korumpiranih radnika carine pribavilo ukupnu korist od
oko dva miliona evra.
19
Tom prilikom uhapšeni su dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, prodekan za finansije, bivši pomoćnik
ministra prosvete, dva šefa katedri, više profesora, više radnika studentske službe i nekoliko drugih lica. U
daljem toku istrage uhapšeni su dekan Pravnog fakulteta u Nišu, referent za studentska pitanja na Pravnom
fakultetu u Beogradu i još jedan broj profesora sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, pripadnika policije i drugih
lica, uglavnom posrednika u lancu korupcije. Takođe je uhapšena i direktorka Više poslovne škole u Beogradu,
zbog sumnje da je oštetila državu za oko 19 miliona dinara.
Šire vidi: Obradović Ž.: (2009.), Korupcija i prosveta, U zborniku radova: Korupcija i ljudske slobode,
Intermex, Tara, str. 251 – 265.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
"Fudbalska mafija" u Srbiji se aktuelizovala 1990. godine, nakon što je jedan broj
fudbalskih klubova preuzeo establišment iz sveta kriminala. Ovakva situacija je posebno
došla do izražaja u Beogradu, gde su čak i neke prvoligaške ekipe stavljene pod potpunu
kontrolu novopečenih srpskih biznismena, ratnih profitera i poznatih lokalnih kriminalaca.
Kontroverzni biznismeni, milione eura su zarađivali i od prodaje fudbalera.20 Koliko se radilo
o spornim ličnostima iz sveta podzemlja, govori i činjenica da niko od navedenih više nije
živ, jer su svi nastradali u klasičnim kriminalnim obračunima i sačekušama. Izuzev
Arkanovog ubistva koje je delimično rasvetljeno, sva ostala ubistva su za sada nerasvetljena.
Zabrinjavajuća je činjenica da su fudbaleri, a slično je i sa drugim sportistima, postali faktički
"roba" sa kojom se trguje na inostranom ili domaćem tržištu. Ako se jedan sportista prodaje,
najčešće bez njegovog znanja, po ceni koja je za njega, najčešće nepoznata, onda je on u
stvari "roba" sa kojom se trguje. U novije vreme među menadžerima koji prodaju igrače,
nalaze se kontroverzni biznismeni "tajkuni", ne retko i kriminalci, koji delimično finansiraju
svog klijenta, dobro probranog i perspektivnog sportistu i za koga vrlo brzo pronalaze kupca.
Pri tom, mnogi obezbeđuju enormnu zaradu, najčešće veću od zarade samog sportiste. U
srpskom fudbalu, prodajom fudbalera bave se i pojedini čelnici fudbalskog saveza i
fudbalskih klubova, u vezi sa čim je MUP Srbije pokrenuo istragu protiv više lica. U vezi sa
tim, u toku su krivični postupci protiv nekih bivših čelnika FS Srbije i FK Crvena Zvezda i
Vojvodina.
"Građevinska i urbanistička mafija" postala je vrlo aktuelna poslednjih godina. Slobodno
se može reći, da u oblasti građevinarstva i urbanizma u Srbiji, već duže vreme vlada pravi
haos. Ovome pogoduje slaba i nedovoljna pravna regulativa, potpuna nebriga i neaktivnost
nadležnih opštinskih i republičkih organa, veoma zastupljena korupcija na raznim nivoima,
standardna inferiornost pravosuđa i slično. Ovako povoljnu situaciju itekako koristi
organizovani kriminal, koji ulaže ogromna sredstva u nekretnine, posebno u velikim
gradovima, pri čemu se na jednostavan način peru pare koje su obezbeđene kriminalnim
aktivnostima. Na taj način organizovani kriminal stiče ogromno bogatstvo, koje se dalje
veoma brzo uvećava ulaganjem u kupovinu novih nekretnina, posebno u procesu
privatizacije. Pojedini "tajkuni" koji u vlasništvu imaju veliki broj raznih značajnih
nekretnina, kao što su preduzeća, hoteli, ugostiteljski objekti i slično, tako postaju lokalni
moćnici. Posedujući ogromnu, pre svega, finansijsku moć, takvi pojedinci počinju da kreiraju
i politički život, a neretko ulaze i u strukture vlasti. Takvih je u Srbiji, u poslednjih desetak
godina bilo mnogo, a posledice njihove moći, zasnovane na kriminalu, itekako se negativno
osećaju. Na osnovu profita koji stiču kroz kriminalne aktivnosti, organizovane kriminalne
grupe se sve češće opredeljuju za "pranje novca".21 Građevinarstvo je jedna od oblasti, u
kojoj se ulaganjem u izgradnju stambenih i poslovnih objekata, kroz takozvanu kupovinu
20
Poznato je da je više od 10 miliona evra na transferima igrača u inostranstvo zaradio Željko Ražnatović
Arkan. Svoje igrače i klubove imali su, pored Željka Ražnatovića Arkana i mnogi drugi iz beogadskog
podzemlja - Zoran Uskoković - Skole, Radoslav Trlajić - Bata Trlaja, Dušan Spasojević - Šiptar, Branislav
Trojanović - Trojke, Goran Mijatović - Mita, Jusuf Bulić - Jusa, Miodrag Nikšić - Nikša...
21
Prema istraživanjima Europola 2002. godine, suma koja se u svetu godišnje opere van legalnih tokova
država iznosi između dve stotine i četiri stotine milijarli dolara. Podaci o pranju novca u Srbiji evidentirani su u
tri slučaja kada je opran novac koji je pribavljen krijumčarenjem narkotika.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
građevinskog materijala gotovinskim plaćanjem objekat podiže, a zatim prodaje na tržištu
preko legalnih agencija kroz plaćanje poreza, gde se stiče legalan novac, odnosno "prljav"
novac dobija poreklo.22
„Bankarska mafija“ je zvanično obelodanjena 0smog avgusta 2012. gdine. Tada je rečeno
da je to najveća afera u istoriji srpskog bankarstva. Saopšteno je da su u „Agrobanci“,
Beograd izvršene teške malverzacije, kroz dodelu ogromnih nenaplativih kredita u iznosu od
5,5 milijardi dinara. U startu je osumnjičeno 19 lica. Uhapšen je direktor banke, njegov sin,
uže rukovodstvo banke, kao i neki poslovni prijatelji. Istraga je ukazala na neposredno učešće
i eks pretsednika republičke vlade i nekih njegovih najbližih saradnika. Apostrofiran je čak i
guverner N. B. Srbije iz tog perioda, koji je podneo ostavku, čim je obelodanjena afera.
Istraga o toj aferi je upravo u toku i sve više se širi i produbljuje.
Sistemska korupcija
Nema sumnje da je korupcija, i to korupcija na najvišem nivou ili „sistemska“ ili
„politička“ ili „državna“ korupcija, osnovni problem sa kojim se danas suočava Srbija. Zove
se tako što u tome učestvuju ljudi koji zauzimaju najviše državne položaje, odnosno obavljaju
najvažnije funkcije u društvu. Imaju ogromne monopole moći.
Kod sistemske korupcije ostvaruje se sprega između finansijskih lobija, organizovanog
kriminala i političara. Ti ljudi svojim delovanjem urušavaju kompletan društveno-ekonomski
sistem. Ima ih svuda od pravosuđa, preko policije, do tužilaštava, ministarstava, agencija itd.
Njihova aktivnost se ostvaruje kroz celokupan društveno-ekonomski sistem. Najteže
posledice sistemske korupcije, koje se mogu porediti sa nacionalnom pljačkom, ostvarene su
u procesu privatizacije državne i društvene imovine (Petković,2011).
Tim procesom je ostvarena privatizacija i podržavljenje privrede.
Prvi korak ka tome bila je parcijalizacija partokratskih interesa. Svaka partija na vlasti,
dobija neki svoj feud, u vidu javnih monopolskih preduzeća. Tačno se zna šta koja interesna
grupa tj. politička stranka, ima pod svojom vlašću. U takvoj razgrabljenosti ne postoji ni
minimum uslova za rast i razvoj, pa čak ni za puko preživljavanje.
Kolike je razmere dostigla korupcija u Srbiji vidi se i iz dopisa koji je Evropski
parlament dostavio Srbiji, u vezi sa procesom njene evropske integracije. Dopis je dostavljen
juna 2011. godine. Njime se traži od srpskih vlasti da pod hitno provere kontroverzni proces
privatizacije i prodaje 24 najveće kompanije: Sartid, Jugoremedija, ATP Vojvodina, Mobtel,
C market, Luka Beograd, Novosti, Veterinarski zavod Beograd, Keramika iz Kanjiže, Šinvoz,
Zastava elektro, Trudbenik gradnja, Prosveta, Tehnohemija, Srbolek, Azotara Pančevo,
Nacionalna štedionica, Izvoz šećera u EU, Prodaja poslovnog prostora bivšeg Zavoda za
obračun i plaćanja, Koncesija za autoput Horgoš-Požega, Postavljanje optičkih kablova kroz
Srbiju koje je povereno preduzeću Nuba invest.
22
Takvom transakcijom samo "Grupa Pazova" je "oprala" više od 100.000.000 evra (Kriminalističke
evidencije Sekretarijata u Beogradu, krivičnih prijava podnetih protiv poznatih izvršilaca, 2003.).
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Čim je objavljena sadržina dopisa, Republički savet za borbu protiv korupcije je saopštio
da to nije nekakva novost, da su oni obaveštavali o tim zloupotrebama sve vlade od početka
procesa privatizacije, ali da ni jedna nije ništa preduzela protiv toga.
To je bilo čudno, utoliko pre, što je povodom privatizacije upućen veliki broj žalbi
domaćim i stranim sudovima. Čak i brojne inostrane firme su tražile zaštitu svojih interesa u
Srbiji od Evropske komisije u Briselu.
Iako je traženo da se hitno ispitaju pomenute privatizacije, ni posle godinu dana srpska
vlast se nije oglasila. Tek posle izbora, sredinom 2012. godine, kada je smenjena
korumpirana vlast, najavljene su radikalne promene i obelodanjivanje krupnih promena u
privatizaciji društvenih preduzeća.
Osnovni mehanizam sistemske ili političke korupcije je sledeći. Da bi neka politička
stranka došla na vlast ona mora da raspolaže znatnim finansijskim sredstvima kako bi
napravila i održavala mrežu svojih predstavnika na terenu, uticala na birače preko medija, ili
ih direktno potkupljivala..23
Kod nas teško ide sa donošenjem zakona o finansiranju političkih stranaka. Ali, u
svakom slučaju treba sprečiti ovakve pojave u izborima. Jer izbori prestaju da budu
nadmetanje programa i ideja, pobediće oni koji imaju najviše para. Time će biti onemogućena
volja građana da dođe do izražaja.
Očigledno je da ni jedna partija u Srbiji nije u stanju da obezbedi sredstva koja su joj
potrebna za političku borbu i politički marketing samo iz legalnih izvora. Oni su veoma
skučeni: to su zvanično samo novac koji partije dobijaju od skupštine iz budžeta i prilozi
članova. Ovi poslednji su toliko minorni da se mogu zanemariti.
Pošto su političkim strankama potrebna velika sredstva, koja oni nemaju, prinuđene su da
zatraže od nekoga ko ih ima i hoće da im ih da, s tim da im se one oduže kada dođu na vlast.
Ljudi koji imaju sredstva i hoće da ih daju političkim strankama, zovu se tajkuni.
Budući da političke partije nemaju para one se mogu odužiti svojim finansijerima tek kad
dođu na vlast. Tada će im se odužiti i to tako što će im dati određene beneficije i što će voditi
politiku koja će štititi njihove interese. Tako će se sredstva tajkunima vratiti mnogostruko
uvećana. Time i ekonomske odluke koje bi trebalo da budu „javno dobro”, prerastaju u
„privatno dobro”, koje se kupuje i prodaje.
Posle ovakvih konstatacija prirodno se nameće pitanje kako rešiti u budućnosti problem
korupcije i to ove najviše – „partijske”, „sistemske”, „državne”?
Teorijski postoji nekoliko mogućnosti.
Prva mogućnost je da se korupcija prihvati kao određena realnost, da se sa njom živi i da
se ona tretira kao neizbežan deo „troškova” demokratskog sistema. Takvu soluciju praktično,
verovatno neće prihvatiti ni jedan normalan pojedinac ili institucija.
23
I kod nas postoji kupovina glasova birača. Štampa je pisala da su uoči poslednjih izbora, sem para, nekim
biračima nuđene sadnice voća, vreće mineralnog đubriva, stočne hrane, deterdženata. Nudilo se i “sigurno
zaposlenje dece, samo ako mi dođemo na vlast”. Ipak, u tom bogatom meniju vrhunsko mesto je imala ponuda
jedne, tada vladajuće stranke da se (novcem iz budžeta), asfaltira neki zaboravljeni put ili da se napravi most,
kao naknada za glasove meštana.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
Druga mogućnost je da se radi na podizanju svesti građana i formiranju javnog mnenja
kako bi se shvatilo da je korupcija na najvišem nivou političkog karaktera i da se njeno
regulisanje može ostvariti samo ako se političke stranke isključivo finansiraju od strane
države, iz budžeta. Ta solucija podrazumeva još veće, znatno, povećanje poreza. I ta solucija
je nerealna, jer osiromašeno stanovništvo niti će hteti, niti će moći da plaća nove, zamašne
poreske rate.
S ozirom da rezultati istraživanja pokazuju da se korupcija smanjuje sa češćom
promenom stranaka na vlasti, građani treba da podržavaju takve promene. To bi i bila treća
mogućnost za rešavanje problema korupcije. Međutim, i to ne bi moglo da bude trajno
rešenje. Finansijeri političkih stranaka su se dosetili pa istovremeno finansiraju i stranku na
vlasti i onu opozicionu koja će tek, u sledećim izborima, doći na vlast. Zbog toga se veza
između političkih stranaka koje su nosioci vlasti i tajkuna koji ih finansiraju ne prekida, bez
obzira na izborne rezultate i eventualna stranačka smenjivanja. A to upravo rade najveće
kompanije i pojedinci, više ili manje, u svim zemljama sveta, pa naravno i srpski tajkuni. Na
taj način se oni štite od bilo kakvog političkog iznenađenja.
Sve to pokazuje zašto je korupcija najteži porok, rak-rana, gotovo nerešivi problem
savremenog društva.
Borba protiv korupcije
Već je rečeno da je korupcija stečeno, dakle, „društveno proizvedeno”, a ne urođeno,
genetsko, zlo koje postoji u pojedincima i grupama. Samim tim korupcija je izlečiva; dakle
treba otklanjati uzroke. Pozitivnih primera takvog pristupa ima svuda u svetu i svi oni govore
da je potrebno biti spreman, uporan i dosledan, kako bi se postigli željeni rezultati. Čini se,
nažalost, da su u tom pogledu tranzicijske zemlje najviše podbacile tako da neke od njih i
danas predstavljaju simbol korupcije (Petković,2011).
Kratak uvid u praksu antikorupcijskih strategija i politika zemalja koje su se u velikoj
meri izborile sa korupcijom pokazuje da se mora poći od ozdravljenja javne uprave.
Konkretno, one su regrutovale visoko kvalifikovane službenike, koje su veoma dobro platili i
dodelili im vrlo delotvorne službe za primenu odluka. To znači da nije dovoljno korupciju
samo otkrivati i kažnjavati. To bi značilo udaranje po posledicama. Borba protiv korupcije
treba da se ostvaruje, pre svega, preventivno. Moraju se učiniti maksimalni napori u
sprečavanju korupcije, a tek potom preduzimati mere da se iskoreni ono što je preživelo od
korupcijske prakse.
Uspešna antikorupcijska borba mora da zahvati bar pet osnovnih područja:
- političku odgovornost, uz pomoć javnosti i transparentnosti političkih odluka, u
stvarno, fer takmičenje stranaka;
- jačanje državnih institucija: parlamenta- kroz javnu odgovornost i javne revizijske
postupke korišćenja budžetskih sredstava; sudstva- kroz jačanje nezavisnosti sudova i sudija;
kroz nezavisno javno tužilaštvo i kroz striktno izvršavanje mera i kazni; vlade i javne upravekroz nadzor nad javnim konkursima, budžetskim novcem i javnom imovinom;
- učestvovanje civilnog društva u javnom životu i uloga medija u javnim poslovima:
udruženja građana i ostali oblici civilnog društva treba da šire informacije o korupciji,
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
predlažu akcije, organizuju javna svedočenja, rasprave i objašnjavanja i tako postanu
saveznik države u borbi protiv korupcije; nezavisnost medija i njihova istraživačka uloga
posebno su važni u antikorupcijskoj borbi;
- stvaranje uspešnog privatnog sektora privrede: gde pripada kako pojednostavljenje i
racionalizovanje uslova osnivanja i delovanja firmi, tako i transparentnost vlasništva nad
njima kao i njihovog poslovanja;
- najzad, za uspešnost borbe protiv korupcije nužna je reforma javne uprave: ona se mora
bazirati na razdvajanju funkcija privređivanja i donošenja propisa (regulisanja) na strogom
računovodstvenom i revizijskom nadzoru upotrebe javnih sredstava: na načelu
„meritokratije”, tj. sposobnih, visoko stručnih, motivisanih i pristojno plaćenih javnih
službenika.
Imajući sve to u vidu, jasno je da svaka zemlja treba da odabere vlastitu strategiju i
prioritetna području borbe protiv korupcije. U stvari, borbu protiv korupcije treba prilagoditi
kako preovladujućem tipu korupcije tako i specifičnim uslovima napretka, ili nazadovanja, u
tranziciji. U slučajevima tzv. „kupovanja države” (od strane mafije, krupnog kapitala, stranih
poslovnih lobija itd.) posebno treba pojačati političku odgovornost svih subjekata vlasti, a pre
svega sudske vlasti. Takođe, potrebno je i neprestano edukovanje najšire javnosti i medijska
kampanja u cilju jačanja senzibiliteta javnosti na svaku pojavu korupcije, kako u privredi,
tako i u svim javnim službama (obrazovanju, zdravstvu, upravi, policiji, pravosuđu itd.).
Prvi korak u borbi sa korupcijom je izmena postojećih i donošenje novih zakonskih
tekstova i njihovo usklađivanje sa međunarodnom zakonodavnom antikorupcijskom
praksom, što je preduslov za izgradnju novih institucija koje će biti u stanju da efikasno
primene propise i tako uspešno suzbiju korupciju u mnogim oblastima društvenog života.
Veliki problem u borbi protiv korupcije je institucioialnog karaktera - nepostojanje ili
nefunkcionisanje
institucija,
nedovoljna
međusobna
koordinacija,
kadrovska
neosposobljenost i materijalna neopremljenost, ali i nekompetentnost institucija. I najbolji
zakoni ostaće "mrtvo slovo na papiru" ako se ne "forsira" rad postojećih, kao i formiranje
novih ovlašćenih organa i tela, koji bi u svojoj nadležnosti morali imati različite aspekte
borbe protiv korupcije (preventivne i represivne, ili njihovu kombinaciju). Znatan napredak u
tom pogledu predstavlja formiranje Agencije za borbu protiv korupcije, koja na neki način
predstavlja centralni i najviši organ u antikorupcijskoj politici naše zemlje. Ovo državno telo
ima znatno veće nadležnosti od ostalih organa, a kao najznačajnije treba istaći: rešavanje
pitanja sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, kontrola finaisiranja
političkih stranaka, međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije i dr. Međutim, i ovde
treba biti oprezan jer prevelike nadležnosi koje novim zakonom dobija Agencija, daju
mogućmost da i sama postane izvor korupcije, umesto da se sa njom efikasno obračuna.24
Pored značajne i obimne zakonodavne aktivnosti, i stvaranja kvalitetnog institucionalnog
okvira, jedan od važnih antikorupcijskih zadataka naše zemlje odnosi se i na obavezu
24
Što se u praksi i dogodilo. Ovaj organ koji je formiran na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv
korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/08), i koji je trebalo da bude najznačajniji organ za borbu protiv korupcije, i
sam je upražnjavao korupciju u svom radu. Zbog toga su članovi Agencije, jednoglasnom odlukom smenili
predsednicu te agencije, posle četiri godine njenog rada i brojnih zloupotreba.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
International Review (2012 br.3-4)
prihvatanja niza međunarodnih standarda za borbu protiv korupcije, oličene kroz sistsem
konvencija, rezolucija, inicijativa i pokreta. To bi bio oblik međunarodne saradnje Srbije sa
nizom međunarodnih organizacija i institucija koji bi doprinosio suzbijanju korupcije i na
nacionalnom i na međunarodnom planu, što bi znatno podiglo naš ugled u svetu.
LITERATURA:
[1] Predrag Jovanović: Anatomija korupcije, (2001), Beograd, Transparency
International Serbia.
[2] Vlajko Petković: Poslovna etika, (2011), PEP, Beograd.
[3] Slobodan Pokrajac: Preduzetništvo, (2008), Novi sad, Alfa Pres.
[4] Arčibald Rudolf Rajs: Čujte Srbi! Čuvajte se sebe, (2006), Beograd, Logos-Art.
[5] Sjuzan Rouz-Ejkerman: Ekonomija korupcije, (2006), Međunardni zbornik,
Beograd, Službeni glasnik.
[6] Sjuzan Rouz-Ejkerman: Korupcija i vlast, (2007), Beograd, Službeni glasnik.
[7] Korupcija i ljudske slobode, (2009), Zbornik: Međunarodni naučni skup, Tara,
Intermex.
[8] Vlado Velkovski: Konflikt, (2011), Beograd, International Scientific Journal,
International Review, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
[9] Slobodan Vuković: Tranzicija i korupcija, (2007), Beograd, Institut dtuštvenih
nauka.
Istorija rada:
Primljen 15. oktobra 2012.
Prihvaćen 6. decembra 2012.
Download

srpski pdf