duh i telo
sindromi & kompleksi
ISTINITA
PRIČA
Ništa ne
bacam!
SINDROM
GOMILANJA
Da li i vi
manijakalno
ostavljate sve
na stranu i ne
bacate baš
ništa? Otkrijte
da li vam je, kao
i našoj čitateljki,
potrebna
pomoć.
K
februar 2013. ŽENA & ZDRAVLJE
avgust 2013. ŽENA & ZDRAVLJE
42
ŽENA & ZDRAVLJE februar 2013.
ŽENA & ZDRAVLJE avgust 2013.
Jednostavno ne mogu da ih bacim”,
kaže Kaća iskreno. Iako je Kaća, s godinama, nagomilala toliko drangulija
i otpadaka, zbog kojih ni ona ni njena
majka bukvalno više ne mogu da se
kreću kroz prostorije, sama ideja o bacanju bilo čega kod nje izaziva duboku
patnju. Njihova kuća sada više podseća
na skladište nego na životni prostor,
ali ona i dalje smatra da bi joj sve to
jednog dana moglo zatrebati.
traumu je ta osoba preživela? Naime,
nagomilavanje stvari može da označava i mehanizam kojim se osoba brani
od gubitka nekog veoma dragog (smrt,
razvod, separacija bilo koje vrste) ili
žaljenja za nečim. Tako nagomilane
stvari zapravo popunjavaju emocionalnu prazninu nastalu nakon nemilog
događaja, što omogućavaju osobi da se
udalji od bola. Možemo reći da snažna
potreba pokreće osobu na sakupljanje
stvari uglavnom realno male ili nikakve vrednosti, kojima ona daje veliku
psihološku (emocionalnu) vrednost,
što se ogleda u njenoj vezanosti za te
stvari. Naša čitateljka Katarina, verovatno, žali za ocem i, istovremeno, želi
samostalnost, a plaši se odvajanja od
majke.
Glad za stvarima
Život bez prostora
NAŠ STRUČNI KONSULTANT
atarina ima 38 godina i
jedinica je. Na Filološkom
fakultetu diplomirala je
s desetkom – oduvek je
živela samo za učenje.
Bila je najbolja u svojoj grupi. Ipak,
poslednjih deset godina Kaća nema
stalan posao jer pomaže svojoj bolesnoj majci. Izdržava se zahvaljujući
novcu koji prima njena majka, bivša
učiteljica, kao i porodičnoj penziji
njenog oca i tek ponekom prevodu
koji uradi s vremena na vreme. I još
nešto: Kaća skuplja potpuno beskorisne predmete, čak i one koji nemaju
apsolutno nikakvu vrednost. ”Iako
zapravo nemam ni trenutak za sebe
(jer i danju i noću bdim nad svojom
majkom), ipak postoji nešto što redovno radim – sakupljam plastične kesice,
flaše, novine, iskorišćene autobuske i
tramvajske karte, kartonske kutije...
Dr Đurđa Soleša
Grijak,
psiholog i lajfkouč,
www. psihologonline.rs
Katarina nikada ništa ne baca, čak bi
želela da zadrži i svaku minutu svoga
života, te tako zaustavi vreme. Takvom
ponašanju, koje je istovremeno i kompulzivno i defanzivno, pribegava kako
bi sprečila, ili barem umanjila, pojavu
anksioznosti. Takozvani hoarder (od
engleske reči to hoard, u prevodu nagomilavati) predstavlja impuls, snažnu
potrebu za prikupljanjem potpuno
bezvrednih stvari, zapravo starudija i
đubreta, kao da se želi stvoriti efekat
pretrpanosti koji ugrožava. Ovakav poremećaj rađa se iz potrebe za sigurnošću i straha od neizvesne budućnosti.
Hoarderi su najčešće osobe sklone izbegavanju drugih, sklone anksioznosti,
neodlučnosti, perfekcionizmu, slabim
socijalnim veštinama, lošoj organizaciji, odugovlačenju u donošenju odluka
i započinjanju posla. Kada kažemo da
neko pati od sindroma nagomilavanja,
onda nam je važno i pitanje – kakvu
5
%
populacije pati od
ovog poremećaja
Katarina s majkom održava simbiotički odnos. A isti mehanizam primenjuje
i sa stvarima koje nagomilava. Njena
kuća pretrpana koještarijama zapravo
predstavlja njen život bez vremena i
prostora za samu sebe. Nagomilava
sve, a to je kao da ne poseduje baš
ništa, jer je talac emotivnog ucenjivanja svoje majke i njenih strahova.
Kad govorimo o eventualnoj opasnosti
ovih ljudi po druge, prava opasnost
zapravo leži u prostoru koji je pokriven
i zakrčen gomilom stvari koje trule,
propadaju i rđaju. Opasnost od povreda i trovanja i po same sakupljače i po
njihovu okolinu leži zapravo u nagomilavanju tih ”dragocenosti”.
Zove se dispozofobija i predstavlja
poremećaj koji karakteriše opsesivna potreba da se nekontrolisano
sakupljaju nepotrebne stvari. U najgorim oblicima hoardinga (kompulzivnog poremećaja nagomilavanja),
osobe se bukvalno ne mogu kretati
kroz kuću zbog nagomilanih stvari.
EVO ŠTA DA RADITE
AKO SE OSEĆATE
KAO ONA
NAČINITE PRVI
KORAK
Da bi vam bilo
bolje, sredite
ambijent u kom
živite
Počnite da razmišljate
o problemu i tražite
saveznike koji će vam
pomoći da napravite
mesta i raskrčite
prostor u sebi i oko
sebe. Pozovite prijatelje
i rođake kod vas i njihovim očima pokušajte
da sagledate prostor u
kojem živite. Počnite da
sređujete prostor malo
po malo, svaki dan po
pola sata ili sat. Pratite
taj ritam i ne odustajte.
ANALIZIRAJTE
LOŠE NAVIKE
Svaki put kad
automatski
napravite neki
gest, zastanite i
razmislite.
Sakupljate stare novine i časopise? Čim ih
pročitate, odnesite ih
prijateljici. Time ćete
dosadašnju aktivnost
zameniti druženjem.
ZADOVOLJSTVO
SREĐIVANJA
Otkrijte koliko
je relaksirajuće
otarasiti se površnih
stvari.
Zašto mislite da će
vam sve jednog dana
zatrebati? Osmotrite
stvari koje kompulzivno sakupljate i počnite
da razmišljate o tome
kome biste mogli da ih
poklonite: ”Koga bih
mogla usrećiti ovim
predmetom?”. Ako ne
možete tog momenta da
odlučite, stavite stvar u
neku kutiju ili korpu i
odlučite sutradan.
IZAĐITE IZ
LJUŠTURE
Ako se otvorite
prema spoljnom
svetu, opsesivni
impulsi će se
umanjiti.
Ponovo pokrenite društveni život. Percepcija
vremena koje nemilosrdno teče (zbog čega
se i javlja želja za nagomilavanjem stvari)
pojačava se u samoći.
Podelite svoje strahove
s dragim osobama: to
će vam pomoći da se
osećate bolje.
Kako izaći iz toga
Kaća ne priznaje da ima problem, te
joj se stoga ne može ni pomoći. Ona
ima i problem da nekom dozvoli da
dotakne njene stvari, a pravu traumu
bi izazvalo čišćenje i bacanje stvari
bez njene dozvole. Ona mora najpre
prepoznati svoj problem, kako bi kasnije postala svesna njegove psihološke
pozadine. Terapeutski kurs pomoći
će joj da osvesti svoj ”strah od bacanja stvari”, koji zapravo predstavlja
nesvesni strah od suočavanja sa sopstvenom prazninom u odnosima, kao
i sa sopstvenom samoćom. U slučaju
da nagomilavanje počne da ugrožava
njenu bezbednost, morala bi početi da
uzima i lekove.
februar 2013. ŽENA & ZDRAVLJE
avgust 2013. ŽENA & ZDRAVLJE
ŽENA & ZDRAVLJE februar 2013.
43
Download

ZZ 24 42-43 - Psiholog online