нумизматичар
Број 28, БЕОГРАД 2010.
ISSN 0350–9397
НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
нумизматичар
Број 28-2010
Главни и одговорни уредник
Татјана ЦВЈЕТИЋАНИН
Редакција
Милоје ВАСИЋ (уредник),
Вујадин ИВАНИШЕВИЋ,
Ранко МАНДИЋ,
Бојана БОРИЋ–БРЕШКОВИЋ,
Петер КОС,
Ернест ОБЕРЛЕНДЕР ТАРНОВЕАНУ,
Весна РАДИЋ (секретар)
БЕОГРАД 2010
NATIONAL MUSEUM IN BELGRADE
NUMIZMATIČAR
Volume 28-2010
Editor–in–Chief
Tatjana CVJETIĆANIN
Editorial board
Miloje VASIĆ (editor),
Vujadin IVANIŠEVIĆ,
Ranko MANDIĆ,
Bojana BORIĆ–BREŠKOVIĆ,
Peter KOS,
Ernest OBERLÄNDER TÂRNOVEANU,
Vesna RADIĆ (secretary)
BELGRADE 2010
Издавач
НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
Превод
Тамара Родвел-Јовановић
Графички уредник
Бранислав Л. Валковић
Фотографије
Небојша Н. Борић
Штампа
ПУБЛИКУМ, Београд
Тираж
1000 примерака
Published by
NATIONAL MUSEUM IN BELGARDE
Translation
Tamara Rodwell-Jovanović
Graphic design by
Branislav L. Valković
Photographs
Nebojša N. Borić
Printed by
PUBLIKUM, Belgrade
Printing
1000 copies
САДРЖАЈ / Contents
SONJA STAMENKOVIĆ
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
9
СОЊА СТАМЕНКОВИЋ
НАЛАЗ РУДНИЧКОГ НОВЦА И АНОНИМНОГ КВАДРАНСА
ИЗ СИНГИДУНУМА (Резиме)18
BOJANA BORIĆ-BREŠKOVIĆ, MIRJANA VOJVODA
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
21
БОЈАНА БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ, МИРЈАНА ВОЈВОДА
ОСТАВА РИМСКОГ СРЕБРНОГ НОВЦА ИЗ ОКОЛИНЕ ПОЖАРЕВЦА (Резиме)82
СЛАВОЉУБ ПЕТРОВИЋ
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
107
SLAVOLJUB PETROVIĆ
FINDS OF ROMAN COINS IN THE DRINA RIVER BASIN (Summary)142
ТАТЈАНА БЕНЏАРЕВИЋ
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА
КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ИЗ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈA У БЕОГРАДУ
145
TATJANA BENDŽAREVIĆ
THREE COLLECTIVE FINDS OF BRONZE COINS FROM CONSTANTINE’S TIME
FROM THE COLLECTION OF THE NATIONAL MUSEUM IN BELGRADE (Summary)197
VESNA RADIĆ
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE
IN THE CENTRAL BALKANS AT THE END OF THE 10th
AND DURING THE 11th CENTURY
201
ВЕСНА РАДИЋ
ЦИРКУЛАЦИЈА ЗЛАТНОГ И СРЕБРНОГ НОВЦА
КРАЈЕМ X И ТОКОМ XI ВЕКА НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ (Резиме)214
ДРАГАН ЗАЈИЋ
ОСТАВА НОВЦА КНЕЗА ЛАЗАРА ИЗ БОВНА
215
DRAGAN ZAJIĆ
A HOARD OF SERBIAN MEDIEVAL COINS FROM BOVAN (Summary)
220
СТАНОЈКА МИЛИВОЈЕВИЋ
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ.
ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ МОНЕТАРНИХ ТОКОВА
У ЈУГОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ
223
STANOJKA MILIVOJEVIĆ
A HOARD OF TURKISH COINS FROM BIOSKA.
THE SOURCE FOR A BETTER KNONWLEDGE OF MONETARY TRENDS
iN SOUTHWESTERN SERBIA (Summary)242
МАРИЈА МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ
И УЧЕШЋЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
249
MARIJA MARIĆ JERINIĆ
MEDALS FROM THE WORLD EXHIBITION IN PARIS IN 1889
AND THE PARTICIPATION OF THE KINGDOM OF SERBIA (Summary)260
Dear Reader,
Поштовани читаоци,
Часопис Нумизматичар је покренут са
идејом да, као сваки угледан часопис,
излази редовно, годину за годином.
У дугом периоду ова идеја је стриктно
поштована. Нажалост, многи неповољни догађаји утицали су да се овај ритам
изгуби и Редакција је често морала да
прибегава издавању двоброја, једног за
другим, што у библиографској пракси
није прихватљиво. Пошто се створио
хијатус од шест година (број 26/27 за
2003-2004 изашао је 2008, а сада смо у
2010. години) Редакција је стала на становиште да књига за 2010. носи број 28
чиме бисмо премостили поменути интервал. Уобичајено би било да у таквом
случају часопис почне од нове серије,
међутим, сматрамо да је због цитирања
и због библиотечког фонда једноставније задржати numerus curens. Надамо
се да ће стручна и библиотечка јавност
прихватити наше разлоге, а настојаћемо
надаље да часопис редовно излази да не
бисмо дошли у сличну ситуацију.
Like every reputable magazine, the Numizmatičar was founded with the intention of each
issue coming out regularly, year after year. We
were able to abide by our schedule for a long
time. Regrettably, however, numerous unfortunate events led to its rhythm being disrupted and the editors often had to resort to
publishing double issues, one after the other,
which is not acceptable in bibliographic practice. Since there was a pause of six years (Nos.
26/27 for the years of 2003-2004 came out in
2008, and it is now 2010), the editors decided
that the 2010 issue should be No. 28, thereby
bridging the said interval. In such a case, it is
customary for a magazine to start off a new
series. Still, we consider that because of references and because of the library collection,
it would be simpler to retain the numerus
curens. We do hope that professional and library circles will understand our reasons, and
we shall endeavour in future to publish our
magazine regularly so as to avoid a similiar
situation arising, again.
Редакција
The Editors
Original research article
Received: March, 15, 2010
Accepted: September 5, 2010
e-mail: [email protected]
UDC
902.01(497.11) ;
737.1.032(37)"00/01"
ID180409612
Sonja STAMENKOVIĆ
Institute of Archaeology, Belgrade
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
Abstract: Two specimens of the Roman quadrantes were discovered during archaeological
excavations in the Belgrade Fortress, in the Lower Town, on the Ancient Settlement site, in the
former docks of Roman Singidunum. One represents a mine-coin minted during the reign of
Traian for the needs of the mines in the Roman province of Dalmatia, while the other belongs
to the type of anonymous quadrantes of the Mercury group. The presence of the specimen
from the series nummi metallorum and of the anonymous quadrans in Singidunum, which
might have been connected with the portorium Illyrici, indicates the link between these two
types of coins and the close contacts the mining administration must have maintained with
the a rationibus management, the portoria- vectigalia- vehicula.
Key words: Rome, Upper Moesia, Singidunum, mine-coin, anonymous quadrans.
D
uring archaeological excavations in the Belgrade Fortress in 1981, one minecoin and one anonymous quadrans were found in the former docks of Roman
Singidunum, in the Lower Town (Ancient Settlement site). This was a specimen from
the group nummi metallorum with the obverse legend IMP TRAIANO AVG GER
DAC[ ], an unintelligible inscription M[ ]T[ ] V[ ] and the presentation of Aequitas
on the reverse, and an anonymous quadrans of the Mercury (IX) group with the
presentation of a winged petasus on the obverse, the abbreviation S C and a winged
caduceus on the reverse. The finds originate from square D/VII in the layer of light
brown soil. Besides the said pieces and two specimens of illegible Roman coins, a
Hadrian dupondius1 was also found here, dated to his third consulate, in the period
between 132 and 134 AD.
1 Presented on the obverse of this coin is the bust of the ruler facing right, with the legend [H]ADRIANVS AVGV[STVS], while on the reverse is the legend [COS]III P P S-C and the presentation of
Roma with her left foot on a helmet, holding a spear and cornucopiae (RIC II, 433, no. 716). The
coin (C-128) was discovered in square E/VI (near point d6), in a layer of yellow-brown soil with
debris which, in this area (around the profile line d7, d6 and d5), is equated with the layer of light
brown soil.
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 9 – 19
Sonja STAMENKOVIĆ
Traian, Quadrans
Obv. IMP TRAIANO AVG GER DAC[ ] Bust of the ruler facing right, laureate
head.
Rev. M[ ]T[ ] V[ ] Aequitas standing, facing left, holding scales and cornucopiae.
Axis 7h; wt. 2,37 g; dm. 16 mm
RIC II, 294, no. 705 or 295, no. 710
Lower Town, July 3rd, 1981, square D/VII, elevation 73.31, C-223, layer of light
brown soil (A)
Domitian - Antoninus Pius, Anonymous quadrans, Group IX - Mercury
Obv. Winged petasus.
Rev. S.C. Winged caduceus.
Axis 12 h; wt. 2,73 g; dm. 16 mm
RIC II, 219, no. 32
Lower Town, July 5th, 1981, square D/VII, elevation 73.01, C-229, layer of light
brown soil (C)
The find from Singidunum is of great significance, considering that mine-coins2
(nummi metallorum) and anonymous quadrantes are extremely rare in the territory
of the Roman Empire.
The term mine-coins is related with the basic function3 this special type of denomination had. The purpose of minting it was to cover the mining administration’s
expenses. The inscriptions on the reverse of this coin link it with the particular mines
2 First issued during the reign of Augustus for the requirements of the Betic mines in the region of Rio
Tinto, in four series (Škegro, 1995, 173).
3 Certain authors believe that mine-coins were also used for other purposes (Rendić-Miočević 1990,
78; Hirt 2010, 65-66). A. Hirt wrote that the purpose of issuing nummi metallorum is unclear. According to this author’s view, the idea of S. Dušanić and others, that mine issues were in circulation
exclusively in the mining region, cannot be corroborated in the light of the distribution of coins.
Although there are few such pieces, finds indicate that these coins were not issued just for the needs
of the Danubian provinces, but also for the remaining parts of the Empire (Hirt 2010, 65). According to B. Woytek, half of the known pieces originate from Rome and Italy, as well as from Raetia
and from Cyprus (Woytek 2004, 52-54). A. Hirt wrote that the demand for small denominations,
copper quadrantes, might have been diverse (employment of manpower, supplying mining works
with tools, fiscal fees - taxes or payment for certain services - public baths, etc.) (Hirt 2010, 66).
10
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
for whose requirements it was issued.4 The nummi metallorum with legends that relate exclusively to the mines of Upper Moesia (Dardania), Dalmatia, Pannonia and
Noricum,5 were issued in the 2nd century, during the reigns of Traian, Hadrian and
Antoninus Pius, that is Marcus Aurelius.6 The majority of discovered pieces originate
from the territory of Rome and its vicinity, as well as from the Mount Kosmaj mining
basin.7
R. Marić registered 11 specimens of mine-coins from the Numismatic Collection
of the National Museum in Belgrade for which the place of discovery is known precisely. One piece, minted in the period of the reign of Traian for the needs of the
mines in the region of Dardania, was discovered in the valley of the River Ibar near
the Trepča mine, while all the others originate from Mount Kosmaj, from the areas
of Babe, Guberevac and Stojnik.8 S. Dušanić singled out 12 specimens of mine-coins
from the Numismatic Collection of the National Museum in Belgrade, discovered in
the area of Mount Kosmaj, which he classified according to the inscriptions on the reverse.9 Besides the mentioned pieces, V. Simić and M. Vasić published the specimens
from the National Museum for which the location of discovery cannot be established
with certainty. On that occasion, they registered 24 specimens of mine-coins, of
which 14 are in the main Numismatic Collection of the Museum, nine belong to the
Weifert Collection and one to the Krakow Collection.10 The place of discovery is not
known reliably for the mine-coin finds in the Weifert Collection, but it is certain that
they originate from the territory of Upper Moesia.11 Besides these, a piece from the
group nummi metallorum from Ritopek, which was not published in the said papers
because it was obtained subsequently for the National Museum in Belgrade,12 is also
very significant. It was minted during the reign of Traian for the needs of the mines
in the region of the Roman province of Dalmatia. On the obverse of this piece the
legend reads [ ] TRAIANO AVG GER DAC P M TR P COS [ ] and the bust of the
ruler is facing right, with the laurel wreath and a drapery accross the left shoulder,
while on the reverse, beside the inscription METALL[ ] stands Aequitas, facing left
and holding scales and cornucopiae.13 Our knowledge about mine-coins from the
4 Dušanić 1976, 98.
5 S. Dušanić pointed out that the geographic framework for the finds of nummi metallorum was limited
to Noricum, Pannonia, Dalmatia and Upper Moesia and excluded the rich mining provinces, such
as Dacia, Britannia and, practically, Spain (Domergue 1987), where these finds are extremely rare
(Dušanić 1989, 154-155).
6 Škegro 1995, 173-174.
7 Simić, Vasić 1977, 48-61; Škegro 1995, 174. See note 3.
8 Марић 1955a, 42; Марић 1955b, 350.
9 Dušanić 1976, 98.
10 Simić, Vasić 1977, 56-58.
11 Simić, Vasić 1977, 49-50.
12 Bequest from Vojislav Mihailović, National Museum Belgrade, o. inv. 1008.
13 RIC II, 294, no. 705.
11
Sonja STAMENKOVIĆ
region of Upper Moesia (Dardania) is supplemented by the finds from Sočanica. One
specimen14 was discovered in a Roman mining settlement, while the collective find,
minted for the needs of the Dardania mines, with 22 pieces of these coins, originates
from a grave.
The mine-coin specimen from Singidunum15 with Traian’s image has on the
obverse a partially preserved legend reading IMP TRAIANO AVG GER DAC [ ],
while on the reverse is the presentation of Aequitas and an incomplete inscription
M[ ]T[ ] V[ ]. The coin could be attributed to one of the two series, depending on the
marking of Traian’s fifth or sixth consulate, which might have been on the obverse.
It is more likely that it is from the series with the obverse inscription reading IMP
TRAIANO AVG GER DACICO P M TR P COS V P P and the legend on the reverse
METALLI VLPIANI DELM (RIC II, 295, no. 710), which would be dated to the
period from January 103 to 111 AD by virtue of the marking COS V. If, however,
it was from Traian’s sixth consulate, which started in January 112 and lasted until
the end of his reign, the coin would be attributed to the series with the legend IMP
TRAIANO AVG GER DAC P M TR P COS VI P P on the obverse and the inscription
METALL VLPIANI DELM on the reverse (RIC II, 294, no. 705).16
The mine-coin specimen from Singidunum of the series Metalli Ulpiani Delmatici
was minted for the needs of the former mines in the region of the Roman province
of Dalmatia.17 V. Simić and M. Vasić put forward the opinion that the Mount Kosmaj
mines were called Metalli Ulpiani18 in Traian’s time, in view of the fact that the vast
majority of specimens of nummi metallorum discovered on Mount Kosmaj belong
to the series Metalli Ulpiani Delmatici.19 The authors did not exclude the possibility
of the Mount Kosmaj mines having been under the supervision of the procurator
of Dalmatia or Pannonia for practical reasons, since they were separated from the
mines in the eastern part of Upper Moesia by a large territory in which the presence
of mines has not been confirmed. It has been established on the basis of chemical
analyses of specimens from the collection of the National Museum in Belgrade20 that
all the pieces, both those from the series nummi metallorum and the anonymous
quadrantes originating from the Mount Kosmaj mining basin, were minted from the
same metal and have the same chemical composition. V. Simić and M. Vasić believe
14
15
16
17
18
Čerškov 1970, 32; Škegro 1995, 174.
RIC II, 294, no. 705 or 295, no. 710.
For dating Traian’s V and VI consulate, cf. RIC II, 234-235; Kienast 2009, 123.
Simić, Vasić 1977, 53; Škegro 1995, 174.
A. Hirt claimed that the location Metallum Ulpianum had not yielded convincing results so far (Hirt
2010, 65).
19 Simić, Vasić 1977, 53.
20 Chemical analyses were performed on 23 specimens of mine-coins, five anonymous quadrantes and
11 quadrantes of Traian’s regular issues from the main Numismatic Collection and from the Weifert
Collection of the National Museum in Belgrade (Simić, Vasić 1985, 37).
12
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
that the mine-coins were minted on Mount Kosmaj,21 where the mint was located, as
well as the centre from which they were distributed further.22 However, the opinion
that these coins were minted in Rome and distributed to provincial mines from there
nowadays represents a scientific consensus on the issue of the origin and minting of
mine-coins.23
Besides the find of mine-coins, one anonymous quadrans also originates from
Singidunum, from the same archaeological square, as it was already mentioned. The
term anonymous is used because, instead of the name and portrait of an emperor
on the obverse, there is the presentation of a deity with no inscription. Besides
the abbreviation S C,24 the attributes of the deity to which the coin is dedicated are
presented on the reverse.25 Anonymous quadrantes are emissions of small coins
made of copper, which are believed to have been issued for imperial officials, i.e.
those employed in the administration of the fleet, the annona, portoria, vehicula
or vectigalia.26 Although the size and weight of certain specimens from this series
show some deviations, S. Dušanić cited as certain that they all had the value of one
quadrans. The same author explains the deviations with economic reasons, which
account for the variations in the circumference and weight of other denominations
made from this metal.27 Considering that the time and duration of minting of this
special kind of quadrantes cannot be established with greater precision, it has been
established on the basis of a stylistic and a metrological analysis that they were issued
at the end of the 1st or in the early 2nd century, i.e. in the period between the reign of
Domitian and Antoninus Pius.28 S. Dušanić pointed out that attempts to date certain
types of these issues more precisely within the period between 81 and 161 AD did not
yield convincing results.
The Numismatic Collection of the National Museum in Belgrade includes five
anonymous quadrantes. The three quadrantes belonging to the Minerva group29
comprise a part of the main Numismatic Collection, while two are in the Weifert
Collection. One of these two is a specimen of the Mars group and one of an unspecified
group. The anonymous quadrantes of the Minerva group originate from the area of
21The castrum near Stojnik is viewed as the possible location of the mint (Simić, Vasić 1977, 54).
22 Simić, Vasić 1977, 52-54.
23 Dušanić 1989, 154; Hirt 2010, 65-66.
24 Just like Augustus did not appear on his quadrantes, it is presumed that Domitian and his successors
left it to the Senate to mint these smallest denominations, which is corroborated by the abbreviation
S(enatus) C(onsulto), which is found on the reverse of this coin (RIC II, 214; Душанић 1978, 23).
25 Душанић 1978, 23.
26 Душанић 1978, 34; Škegro 1995, 174.
27 Душанић 1978, 23.
28 RIC II, 234-237; Simić, Vasić 1977, 52; Dušanić 1977, 60.
29 Душанић 1978, 26.
13
Sonja STAMENKOVIĆ
Guberevac-Babe,30 while the place of discovery is unknown for the pieces from the
Weifert Collection, except that they definitely originate from the territory of Upper
Moesia and it is presumed that they were found in the area of Mount Kosmaj.
There are several theories about the intention and purpose of minting anonymous
quadrantes. On the basis of the typological similarities of certain variants in groups
III and IV with the mine-coins, H. Mattingly31 presented the view that they might
have been in circulation in the mining territories. Finds of anonymous quadrantes
from Mount Kosmaj (Šumadija), as well as those from the valley of the River Japra
(western Bosnia)32 also indicate that these issues were connected with the Roman
metalla and fiscal territories in general.33 They were intended for various fiscal services
and territories and bear presentations which symbolise the activity or location where
the relevant service was stationed.
This certainly provides for a closer definition of the role which the anonymous
quadrans from Singidunum might have had, which, as it was already mentioned,
belongs to the Mercury group.34 S. Dušanić wrote that this group of anonymous
quadrantes is very numerous and that, without a doubt, they were intended for
services with a significant number of staff. Considering that it was discovered in
the area of the former docks of the Roman Singidunum, it might have been used
for certain fiscal services which S. Dušanić brought into connection with this group
of quadrantes. Since Mercury was primarily the patron of trade and the divine
messenger, the quadrantes of this group could, accordingly, have belonged to the
portoria-vectigalia-vehicula, but, as the author stated, the quadrantes of groups II
(Neptune), III (Roma) and IX (Mercury) could have been the indicators of the close
connections the mining administration must have maintained with the a rationibus
management, the portoria-vectigalia-vehicula and the military errarium.35
30 Душанић 1978, 26.
31 Mattingly divided anonymous quadrantes into XI groups. S. Dušanić divided Mattingly’s XI group
(‘Miscellaneous’) between his two groups IIa (Mattingly’s nos. 36-38) and XI (RIC II, 216-219;
Душанић 1978, 23-24).
32 Two sites in the valley of the River Japra, Majdanište and Crkvina, yielded some twenty anonymous
quadrantes to the Zemaljski Museum in Sarajevo (Душанић 1978, 26).
33 Душанић 1978, 23, 29.
34 S. Dušanić determined the anonymous quadrantes of the Neptune, Roma and Mercury groups,
which were discovered in the region of the iron mines of western Bosnia, as a product of local
imitation (Душанић 1978, 35).
35 Душанић 1978, 33.
14
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
***
The presence of the specimen from the series nummi metallorum36 and of the
anonymous quadrans from Singidunum indicates the close connection between
these two types of coins. S. Dušanić pointed out the connection of mine-coins, i.e. of
the geographic space within which they were discovered, with the portorium Illyrici.
In this way, the author explains the absence of such pieces in Britannia and their very
rare occurrence in Spain, where there were very few customs outposts.37 On the other
hand, one of the assumptions is that the group to which the anonymous quadrans
from Singidunum belongs was used exactly in a fiscal service like the customs, which
is corroborated by the fact that these finds were discovered on the very border between two provinces, on the bank of the Danube in the area of the former docks of
Roman Singidunum. The author also pointed out the way in which this special type of
denomination could have reached the different parts of the Empire - through official
journeys and the relocation of servi et liberti. Thus, the presence of the quadrantes of
the Mercury and Roma groups in the Japra valley, or of the Minerva group and those
from the issues intended for the Dardanian, and the metalla Aeliana Pincensia in the
region of Mount Kosmaj, can be explained by the brief or longer stay of imperial officials of the corresponding fiscal branch in the regions of the western Bosnian and
Šumadija mines. However, although the types of anonymous quadrantes recommend
an attempt to determine the service for which they were intended, assumptions, regrettably, have not been corroborated by real evidence.38
Author of photography: Nebojša Borić
36 RIC II, 294. no. 705 or 295, no. 710.
37 Dušanić 1989, 152-155.
38 Душанић 1978, 30, 36.
15
Sonja STAMENKOVIĆ
BIBLIOGRAPHY:
Čerškov 1970
E. Čerškov, Municipium DD kod Sočanice, Priština-Beograd 1970.
Domergue 1987
C. Domergue, Catalogue des mines et des fonderies antiques de la Péninsule Ibérique,
tome II, Madrid 1987
Dušanić 1976
S. Dušanić, Le nord-ouest de la Mésie Supérieure, dans: Inscriptiones de la Mésie
Supérieure I, Beograd 1976, 95-120.
Dušanić 1977
S. Dušanić, Aspects of Roman Mining in Noricum, Pannonia, Dalmatia and Moesia
Superior, Aufsteig und Niedergang der Römischen Welt II 6, Berlin-New York
1977, 52-94.
Душанић 1978
С. Душанић, Анонимни квадранси, Нумизматичар I, 1978, 23- 39.
Dušanić 1989
S. Dušanić, The Roman Mines of Illyricum: Organisation and Impact on Provincial life,
Mineria y metalurgia en las Antiguas Civilizaciones Mediterraneas y Europeas
II, Coloquio Internacional asociado, Madrid 24-28 Octrobre 1985, Madrid
1989, 148-156.
Hirt 2010
А. M. Hirt, Imperial Mines and Quarries in the Roman World, Organizational aspects
27 BC AD 235, Oxford 2010.
Kienast 1990
D. Kienast, Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie. 4.
Auflage Darmstadt 1990.
Марић 1955a
Р. Марић, Прилози античкој историји Србије, Старинар н. с. III-IV (1952-1953),
1955, 25-44.
Марић 1955b
Р. Марић, Из нумизматичке збирке Народног музеја, Старинар н. с. V-VI (19541955), 1955, 349-355.
Rendić-Miočević 1990
D. Rendić-Miočević, »Illyrico-Pannonica« kao tema legendi u rimskoj numografiji,
Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu, 3.s., XXIII, 1990, 75-96.
16
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
RIC II
H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, II: Vespasian – Hadrian.
London 1968.
Simić, Vasić 1977
V. M. Simić, M. R. Vasić, La Monnaie des mines romaines de l’Illyrie, Revue
Numismatique, Volume 6, Numéro 19, 1977, 48-61.
Simić, Vasić 1985
V. Simić, M. Vasić, Composition chimique de la monnaie des mines, Numizmatičar 8,
1985, 36-44.
Škegro 1995
A.Škegro, Rimski rudnički novac, Opvscula Archaeologica 18, Zagreb 1955, 173-180
(1994).
Škegro 1998
A. Škegro, Eksploatacija srebra na području rimskih provincija Dalmacije i Panonije,
Opvscula Archaeologica 22, Zagreb 1998, 89-117.
Woytek 2004
B. Woytek, ‘Die Metalla-Prägungen des Kaisers Traian und seiner Nachfolger’,
Numismatische Zeitschrift 111/12, 2004, 35–68.
17
Sonja STAMENKOVIĆ
СОЊА СТАМЕНКОВИЋ
Археолошки институт, Београд
НАЛАЗ РУДНИЧКОГ НОВЦА И АНОНИМНОГ КВАДРАНСА
ИЗ СИНГИДУНУМА
Резиме
Кључне речи: Рим, Горња Мезија, Сингидунум, руднички новац, анонимни квадранс.
Приликом археолошких ископавања Београдске тврђаве 1981. године, у Доњем граду (локалитет “Античко насеље”), на простору некадашњег пристаништа римског
Сингидунума, откривен је примерак рудничког новца и један анонимни квадранс. Реч
је о новцу из групе nummi metallorum са аверсном легендом IМP TRAIANO AVG GER
DAC[ ], натписом M[ ]T[ ] V[ ] и представом персонификације Еквитас на реверсу,
као и о анонимном квадрансу Меркурове (IX) групе са представом крилатог петасуса
на аверсу, скраћеницом S C и крилатим кадуцејем на реверсу. Овде је, поред поменутих комада и два примерка нечитког римског новца, пронађен и један Хадријанов
dupondius датован његовим трећим конзулатом у период 132-134. године.
Налаз из Сингидунума од великог је значаја, будући да су руднички новац (nummi
metallorum) и анонимни квадранси изузетно ретки на територији Римског царства.
Примерци из групе nummi metallorum на реверсу имају натписе који их повезују са одређеним рудницима за чије су потребе били емитовани. Руднички новац с легендама
које се искључиво односе на руднике Горње Мезије (Дарданије), Далмације, Паноније
и Норика, емитован је у 2. веку н. е, за време владавине Трајана, Хадријана и Антонина
Пија, односно Марка Аурелија. Највећи број откривених комада потиче са територије
Рима и његове околине, као и из космајског рудничког басена. На простору Горње
Мезије ова посебна врста новца у највећем проценту забележена је у ареалу Космаја
(атар Баба, Губеревца и Стојника), затим у долини Ибра (Сочаница и Трепча), као и
у Подунављу где је, поред нашег налаза, један примерак из групе nummi metallorum
регистрован и у Ритопеку.
Руднички новац из Сингидунума са Трајановим ликом, на аверсу има делимично
сачувану легенду IMP TRAIANO AVG GER DAC[ ], док је на реверсу представа Aequitas
и непотпун натпис M[ ]T[ ] V[ ]. Новац би се могао определити у једну од две серије, у
зависности од ознаке петог или шестог Трајановог конзулата која је могла да стоји на
аверсу. Вероватније је да припада серији са аверсним натписом IMP TRAIANO AVG
GER DACICO P M TR P COS V P P и легендом на реверсу METALLI VLPIANI DELM
(RIC II, 295, no. 710), коју ознака COS V смешта у период од јануара 103. до 111. године.
Међутим, уколико је реч о шестом Трајановом конзулату, који је започео у јануару
112. године и трајао све до краја његове владавине, новац би се определио у серију са
легендом IMP TRAIANO AVG GER DAC P M TR P COS VI P P на аверсу, и натписом
METALL VLPIANI DELM на реверсу (RIC II, 294, no. 705). Примерак рудничког новца
из Сингидунума са реверсном легендом Metalli Ulpiani Delmatici кован је за потребе
некадашњих рудника на простору римске провинције Далмације. Будући да највећи
број примерака nummi metallorum откривених на Космају има ову легенду, постоји
мишљење да се назив Metalli Ulpiani односио на космајске руднике у доба Трајана. Због
различитих теорија о лоцирању ковнице за потребе ковања рудничког новца, треба
18
A MINE-COIN AND AN ANONYMOUS QUADRANS FROM SINGIDUNUM
истаћи да теорија по којој је овај новац кован у Риму и одатле дистрибуиран у провинцијске руднике, данас представља научни консензус о питању његовог порекла и
ковања.
Поред примерка новца из групе nummi metallorum, из Сингидунума, као што је већ
поменуто, потиче и један анонимни квадранс (RIC II, 219, no. 32). Време и дужина
ковања ове врсте квадранса не могу да се одреде са већом прецизношћу. Међутим, на
основу њихове стилске и метролошке анализе утврђено је да су емитовани крајем 1.
или у раном 2. веку н. е, односно у периоду између владавине Домицијана и Антонина
Пија. Били су намењени различитим фискалним службама и територијама и носили
представе које симболишу делатност или место стационирања односне службе. Како
се анонимни квадранс из Сингидунума опредељује у Меркурову групу и носи атрибуте Меркура који је пре свега био заштитник трговине и божански гласник, могао
је сходно овоме, да припада пошти, царинама и вектигалима. Квадранси II (Нептун),
III (Рома) и IX (Меркур) групе управо су могли указивати и на тесне контакте које је
администрација рудника морала да одржава са управом a rationibus, поште-вектигалацарине и војног ерарија.
Присуство примерка из серије nummi metallorum и анонимног квадранса из Сингидунума указује на тесну повезаност ове две врсте новца. С. Душанић истиче везу рудничког новца, односно географски простор у оквиру којег се он јавља са portorium
Illyrici. Са друге стране, једна од претпоставки је да је група којој припада анонимни квадранс из Сингидунума управо и коришћена у фискалној служби каква је
царина, што поткрепљује и чињеница да су ови налази откривени на самој граници
двеју провинција, на обали Дунава, на простору некадашњег пристаништа римског
Сингидунума. Исти аутор истиче и начин на који је ова посебна врста новца могла
да доспе у различите крајеве Империје, и то службеним путовањима и премештањем
servi et liberti. Тако, присуство квадранса Меркурове и Ромине групе у долини Јапре,
односно Минервине групе и емисија намењених дарданским и пикеншким metalla
у области Космаја, тумачи краћим или дужим боравком царских службеника одговарајуће фискалне гране у области западнобосанских и шумадијских рудника. Међутим, иако типови анонимних квадранса нуде покушај да се одреди служба којој су они
били намењени, предлози нажалост нису потврђени правим доказима.
19
Original research article
Received: March, 15, 2010
Accepted: September 5, 2010
UDC902.01(497.11) ;
737.1.032(37)"01"
ID180410380
e-mail: [email protected]
Bojana BORIĆ–BREŠKOVIĆ
National Museum in Belgrade
Mirjana VOJVODA
Ljubljana
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC*
Abstract: The hoard of Roman coins from the vicinity of Požarevac contains 457 Roman
denarii and one drachma from the Amissus mint in Bithynia, from the period between
Trajan and Septimius Severus. The latest specimens are those of Septimius Severus and Julia
Domna, which means that the terminus a quo of depositing this find is closer to the end of
198/199 to 200 AD. It is the only hoard known so far in the territory of Upper Moesia that
belongs to Severus’ deposit horizon. Like most others, it was discovered by chance, so one
has to bear in mind the possibility that it has not been recovered in its entirety, which leaves
open the issue of its somewhat later dating. The causes for the burial of this find probably lie
in some reason of Severus’ interior policy.
Key words: Coin hoards, denarii, Principate, Septimius Severus, Viminacium
T
he hoard from the vicinity of Požarevac is the only coin hoard in the territory
of Upper Moesia that was deposited during the rule of Septimius Severus. It
contains 457 denarii and one drachma from the Amissus mint in Bithynia.1 The find
belongs to the wider area of the ancient metropolis in Upper Moesia, Viminacium,
as do several others from the period of the Principate - a hoard from the village
of Bare with the latest pieces from 81 AD,2 Bratinac, deposited during the time of
Antoninus Pius3 and a hoard from the village of Brežane, buried during the time of
*
1
2
3
Photos: Nebojša N. Borić; English Translation: Tamara Rodwell-Jovanović (Text), Bojana Borić-Brešković (Catalogue).
Bought off for the National Museum in Belgrade in 1982. Catalogued in the General Inventory of
the Numismatics Department under No. 1035.
Bare, Požarevac, AR denarii (279) + tessers (10) + silver items, Roman Republican denarii –
Domitian (tpq. 81), cf. Popović, Borić-Brešković 1994.
Bratinac, Požarevac, AR denarii (21), Vespasian (70 AD) – Antoninus Pius (tpq.148-149), cf.
Arsenijević 2001, 185, 187-190.
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 21 – 106
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
Trebonianus Gallus and Volusianus.4 A hoard of Republican denarii discovered in
Kostolac5 is from the period of the early Roman military presence in the Danube
River valley, while a smaller find from the period of the joint rule of Marcus Antonius
and Lucius Verus originates from the area of the military camp in Viminacium, the
„Čair“ locality.6 For two of the said hoards there is some doubt as to the credibility of
the finds (Bratinac, Čair), while the precise location of the find is not known in the
case of the hoard from the vicinity of Požarevac.7
As stated, no other coin hoard from Severus’ deposit horizon was registered in the
territory of Upper Moesia. This fact coincides with the historical circumstances of
that time and the mainly peaceful period in both Pannonias and in Upper Moesia.8
The vexillationes of legions from Pannonia and Upper Moesia took part in almost
all of the military interventions by Septimius Severus and Caracalla outside the
Empire, which would not have been possible if their domicile areas were directly
in jeopardy from a major external threat.9 Supporting this are the coin hoards from
the Danubian provinces of that time - relatively few of which have been found in
both Pannonias and in Upper Moesia, while their incidence is greater in Lower
Moesia and, especially, in Dacia. Three coin hoards the burial of which is bound in
with the time of Septimius Severus have been registered in the territory of Upper
Pannonia (Savaria II, Brigetio IV and Mór),10 two in Lower Pannonia (Karajenon
and Mendén)11 and four in Lower Moesia (Tropaeum Traiani I, Dimum, Durostorum
4
Brežane near Požarevac, AE (29) – 28 AE Viminacium and Dacia and 1Roman imperial bronze
(tpq. Gallus and Volusianus (252-253), cf. Borić-Brešković, Stamenković 2008, 162 and n. 27/3 with
earlier literature.
5 The hoard consists of 89 denarii from the II and I century BC, the latest of which are nine pieces of
Marcus Antonius and three pieces of Augustus, cf. Jacanović 1987, 25-39.
6 Čair, Stari Kostolac, AR denarii (50 + 2), Marcus Antonius / Vitellius (69) – Marcus Aurelius (tpq.
166) + 2 Caracalla. It is suspected, with grounds, that the two pieces of Caracalla’s coins do not
belong to the hoard, cf. Arsenijević 2001, 186, n. 7.
7 The sales documentation states “Vicinity of Požarevac, area of Medvode” as the location of the find.
As it turned out later, it was not possible to locate the toponym “Medvode” in either the closer or
wider vicinity of Požarevac.
8 On the increase of the money in circulation as the consequence of economic prosperity in Pannonia
during the rule of Septimius Severus, cf. Kos 1986, 98, n. 18.
9 Mócsy 1974, 198; On the engagement of vexillationes in the war with the Parthians, from domicile
areas where they were not necessary at the time, cf. Kennedy 1980, 885-886; On the participation
of vexillationes of the VII Claudia legion in the wars in the East, cf. Mirković 1968, 59-60, n. 25.
10 Găzdac 2002, 499, Map 5, Savaria II, Vespasian to Septimius Severus and family (Julia Domna), 58
denarii, tpq. 196 AD; 499, Map 5, Brigetio IV, Nero to Septimius Severus and family (Julia Domna),
(118) 114 aureii, tpq. 196/211 AD; 517, Map 5, Mór, M. Antoninus/Vespasian to Septimius Severus
and family (Julia Domna, Caracalla and Geta), 65 denarii, tpq. not known.
11 Găzdac 2002, 499, Map 5, Karajenon, Trajan to Septimius Severus, 78 denarii, tpq. not known; 516517, Map 5, Mendén, Trajan to Septimius Severus, (117) 115 denarii, tpq. not known.
22
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
III and Seidol).12 The largest number so far has been registered in the territory of
Dacia and, especially, the barbaricum (Daces Libres): Lucieni, Făurei, Iteşti, Mirceşti,
Bacău, Almaş, Ciolpani, Lujerdiu, Puriceni, Oboroceni, Hârşova, Racova-Chetriş,
Măgura, Ghirişa I, Lonea, Ghirişa II, Mastacăn, Sarmizegetusa V, Ardeoani, Alecuş,
Avrămeşti, Celeiu II, Enoşeşti, Iaşi, Mănăstirea, Teceu, and Timişoara I.13
A significant number of hoards deposited during Severus’ reign have also been
discovered outside of the territory of the Danube provinces. Thus, a hoard of bronze
coins from the village of Bijača, in the vicinity of Mostar, originates from the territory
of the Roman province of Dalmatia, which, besides the coins of Septimius Severus,
also contains pieces of Julia Domna.14 A number of hoards have been discovered
12 Găzdac 2002, 536-537, Map 5, Tropaeum Traiani I = Adamclisi, Nero to Septimius Severus and
family (Julia Domna, Caracalla and Geta), 1548 denarii, tpq. 204 AD; 537, Map 5, Dimum =
Belene, Galba to Julia Domna under Septimius Severus, 150 denarii, tpq. not known; 537, Map 5,
Durostorum III = Silistra, Vespasian to Septimius Severus and family (Julia Domna, Caracalla, Geta
and Plautilla), 202 denarii, tpq. not known; 537, Map 5, Seidol, Vitellius to Septimius Severus, 143
denarii, tpq. not known; Moneta 73, 198, no. 130, Map on p. 363, Tropaeum Traiani I = Adamclisi.
13 Moneta 73, 216-218, no. 147, Map on p. 363, Lucieni, Vespasian to Septimius Severus, (110) 79
denarii, tpq. 193 AD; 206-207, no. 139, Făurei, Otho to S. Severus, 42 denarii, tpq. 193/94 AD; 213216, no. 145, Iteşti, Tiberius to S. Severus, 272 denarii, tpq. 193/94 AD; 250-258, no. 152, Mirceşti,
Nero to S. Severus and family (Julia Domna), 917 denarii + 1 drachma from Lycia, tpq. 193/94 AD;
202, no. 135, Bacău, Nero to Julia Domna under Septimius Severus, 310 denarii, tpq. 193-96 AD;
199, no. 132, Almaş, ? to Septimius Severus, 100 denarii, tpq. 194 AD; 203-204, no. 137, Ciolpani,
Nero to S. Severus and family (Julia Domna), 1055 denarii, tpq. 194 AD; 218-221, no. 148, Lujerdiu,
Trajan to S. Severus, 278 denarii, tpq. 194/95 AD; 267-278, no. 154, Puriceni, Nero to S. Severus,
(1170) 1159 denarii, tpq. 194/95 AD; 259-266, no. 153, Oboroceni, Nero to S. Severus, 735 denarii,
tpq. 195 AD; 211-212, no. 143, Hârşova, Vitellius to S. Severus and family (Julia Domna), (282) 222
? denarii, tpq. 195/96 AD; 278-281, no. 155, Racova-Chetriş, Otho to S. Severus and family (Julia
Domna), (300 ?) 237 denarii, tpq. 195/96 AD; 221-245 no. 149, Măgura, Augustus to S. Severus
and family (Julia Domna), 2830 denarii, tpq. 196 AD; 208-210, no. 141, Ghirişa I, Vespasian to
S. Severus, 151 denarii, tpq. 197/98 AD; 216 no. 146, Lonea, Nero to S. Severus, 8 denarii, tpq.
197/98 AD; 210-211 no. 142, Ghirişa II, Vespasian to S. Severus and family (Julia Domna), 836
denarii, tpq. 201 AD; 246-250 no. 151, Mastacăn, Nero to S. Severus and family (Julia Domna), 344
denarii, tpq. 202 AD; 281-282, no. 157, Sarmizegetusa V, Vitellius to Caracalla under S. Severus,
21 denarii, tpq. 201-206 AD; 199-201, no. 133, Ardeoani, M. Antonius/Vespasian to S. Severus,
96 denarii, tpq. 201-210 AD; 199, no. 131, Alecuş, Nero to S. Severus, (600 ?) 43 denarii, tpq. not
known; 201, no. 134, Avrămeşti, Nero to S. Severus, 88 (?) denarii, tpq. not known; 203, no. 136,
Celeiu II, Nero to S. Severus, 134 denarii, tpq. not known; 205, no. 138, Enoşeşti, Domitian to
Caracalla under S. Severus, 152 denarii, tpq. not known; 212-213, no. 144, Iaşi, Galba to S. Severus
and family (Caracalla), 126 denarii, tpq. not known; 246, no. 150, Mănăstirea, Titus to S. Severus,
200 (?) denarii, tpq. not known; 282, no. 158, Teceu, Vitellius to S. Severus, 1100 denarii, tpq. not
known; 282, no. 159, Timişoara I, Vitellius to Julia Domna under S. Severus, (?) 43 denarii, tpq. not
known; for all listed hoards, cf. Map on p. 363; Găzdac 2002, 475, Map 5, Lujerdiu; 475-476, Map 5,
Ulpia Traiana II = Sarmizegetusa V). Of the total of 27 hoards, two belong to the Roman province
of Dacia (Lujerdiu and Ulpia Traiana II), while 25 were discovered in the territory of barbaricum,
grouped mostly along the border with the province of Dacia.
14 Kraljević 1970, 39-43; CHY, 53, no. 117, tpq. 195-199/200 AD.
23
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
in Sweden (11), Poland (11), Great Britain (7), Germany (6), Russia (2), Italy (2),
Ukraine (1) and France (1).15
We cannot pinpoint the exact position of the find of the hoard from the vicinity of
Požarevac, but we may assume that it belongs to the wider area of Viminacium, the
biggest city in Upper Moesia and one of the most important military centres on the
Danube, where the troops of the VII Claudia legion were permanently deployed.16
Septimius Severus visited Viminacium on two occasions. The first time was in 196
AD, when he was preparing for the clash with Clodius Albinus and when, in this city,
he proclaimed Caracalla caesar and named him Antoninus.17 The next visit was in
202 AD when the Emperor, returning from the East, inspected the troops in Moesia
and Pannonia, and the canabae in Viminacium were reconstructed on this occasion.18
The hoard from the vicinity of Požarevac, which contains 458 pieces of silver
Roman coins, ranging from Trajan (98-99) to Septimius Severus (198/9-200), has the
following composition:
Table 1 - Content of the find
cat. 1 – 129
129 pieces
HADRIAN
TRAJAN
cat. 130 – 281
152 pieces
a) Hadrian
cat. 130 – 271
142 pieces
b) Sabina
cat. 272 – 280
9 pieces
cat 281
1 piece
c) Lucius Aelius
ANTONINUS PIUS
cat. 282 – 388
a) Antoninus Pius
cat. 282 – 336
107 pieces
b) Faustina Senior
cat. 337 – 338
2 pieces
c) Diva Faustina
cat. 339 – 366
28 pieces
d) Marcus Aurelius
cat. 367 – 382
16 pieces
e) Faustina Iunior
cat 383 – 388
6 pieces
MARCUS AURELIUS
cat. 389 – 451
a) Marcus Aurelius
cat. 389 – 418
30 pieces
b) Divus Antoninus
cat. 419 – 427
9 pieces
55 pieces
63 pieces
15 Moneta 79, 46-53, nos. 282-334.
16 The history and topography of Viminacium (Mirković 1968, 21-23, 56-73 with older literature;
Popović 1968, 29-53; Mócsy 1974; Mirković 2007, 52-56); Epigraphic monuments and the
settlement of legion veterans (IMS II, 56-73; Ferjančić 2002, 159-165); Mint of colonial coins and
dating of the Viminacuim era (Dušanić 1961, 141-153; Borić-Brešković 1976; Dušanić 1976, 5358; Borić-Brešković 1986, 123-197; Kos 1992(1), 201-214; Kos 1992(2), 299-313); Imperial mint in
Viminacium (Fitz 1978, 611–684; Vasić 2005, 18–20, 22, 23, 26, 28, 35, 47, 64); Recent archaeological
and geophysical explorations (www.viminacium.org.rs).
17 HA Sev.10.3; CAH XII, 11; BMCRE V, lxxxii; Mócsy 1974, 201; Birley 2002, 122; Kienast 2009, 162.
18 CAH XII, 18-19; Mirković 1968, 64-65; Mócsy 1974, 201 (n. 104), 218 (n. 25).
24
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
c) LUCIUS VERUS
d) Commodus
e) Faustina Iunior
cat. 428 – 432
5 pieces
cat. 433
1 piece
cat. 434 – 449
16 pieces
f) Diva Faustina
cat. 450
1 piece
g) Lucilla
cat. 451
1 piece
COMMODUS
cat. 452 – 455
a) Commodus
cat. 452 – 454
3 pieces
cat. 455
1 piece
b) Crispina
4 pieces
SEPTIMIUS SEVERUS
cat. 456 – 458
a) Septimius Severus
cat. 456 – 457
2 pieces
cat. 458
1 piece
b) Julia Domna
3 pieces
Total:
458 pieces
All the pieces in the find belong to the Rome mint, except a Hadrian’s drachma
which was made in the Amissus mint (Cat. 271).19 In the hoards in the territory of
Serbia, seven Lycian drachmas, 20 two drachmas from Caesarea in Cappadocia21 and
two undetermined drachmas22 have been registered so far, while this is the first known
specimen from the Bithynian mint of Amissus. The oldest pieces in the hoard are
Trajan’s denarii (129), the oldest of which are dated to 98-99 AD (Cat. 1-10). Following
is the most frequent coinage of Hadrian and family (152), while the number of pieces
gradually declines during the rule of Antoninus Pius (107) and Marcus Aurelius (63).
The issues of Commodus and Crispina are fewer in number (four overall), which is
not unusual for II century hoards from the territory of Serbia.23 The latest pieces in
the find are the denarii of Septimius Severus (2) and Julia Domna (1), which provide
the terminus a quo of its burial.
Minor differences have been observed in connection with pieces described in the
Corpus of Roman Imperial Coins. These are mostly in variants of the presentation of
19 There were few coins in circulation from the mints in Asia Minor in the western provinces of the
Empire, and many more along the eastern border, from the Caucasus to Egypt, cf. Callu 1969,
160-161. In the territory of the Balkan region, finds from these mints were registered in Carnuntum (Austria), Mocsoland and Mór (Hungary), Măgura, Mirceşti and Puriceni (Romania), Osijek
(Croatia), Balcik (Bulgaria), Athens and Corinth (Greece), cf. Callu 1969, 36, n. 7, 40, n. 4, 41,
n. 5, 161, n. 1; Noe 1937, 184, no. 698 (Moscoland) and 204, no. 775a (Osijek); CHY, 56, no. 134
(Osijek); Găzdac 2002, 517, Map 5 (Mór); Moneta 73, 221-245, no. 149 (Măgura), 250-258, no. 152
(Mirceşti) and 267-278, no. 154 (Puriceni).
20 Grocka (one drachma of Domitian), cf. Borić-Brešković 2003, 20, 30, cat. 32; Mirosaljci near
Lazarevac (two drachmas of Trajan), unpublished; Česta near Aleksinac (one drachma of Nerva),
unpublished: Priboj near Vranje (three drachmas of Trajan), unpublished.
21 Radalj (one drachma of Trajan), cf. Borić-Brešković, Arsenijević 2008, 99, n. 32-34, cat. 88; Priboj
near Vranje (once drachma of Trajan), unpublished.
22 Priboj near Vranje (one drachma of Trajan and one of Hadrian), unpublished.
23 An exception is the hoard from Ludoš, cf. Borić-Brešković, Arsenijević 2008, 103, table 4, graph 3.
25
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
the ruler’s head or bust on the obverse, but it has been found in one case that Trajan’s
aureus (RIC II, no. 113) had its equivalent in the denarius (Cat. 39).
The hoard from the vicinity of Požarevac shows a certain deviation in content
compared with other II century finds from both Serbia and the neighbouring provinces
(Table 2-6, Graph 1-5).24 What especially attracts attention are the deviations reflected
in the fact that there are significantly fewer pieces of Antoninus Pius and Marcus
Aurelius and in the complete absence of pre-Trajan coinage. Namely, in the hoards
which originated in Serbia’s territory and which end with pieces of Marcus Aurelius
(Mrčevac, Nemenikuće, Ušće, Grocka and Česta) the most frequent, in the majority
of cases, is money from the time of Antoninus Pius, while the coinage of Marcus
Aurelius is more frequent in only one case (Ušće).25 The situation is similar with the
hoards deposited in the time of Commodus (Radalj, Bela Reka, Mali Suvodol, Ludoš
and Mirosaljci), where only the hoard from the village of Mirosaljci had a higher
concentration of coinage of Marcus Aurelius than that of Antoninus Pius.26 A similar
distribution was registered in finds from the surrounding provinces, deposited
during the time of Septimius Severus. Of the three hoards from Upper Pannonia, the
coinage of Antoninus Pius is the most frequent in two, while the third has the same
percentage of coins of Trajan, Antoninus Pius and Marcus Aurelius (Table 3, Graph
2). Issues by Marcus Aurelius and Antoninus Pius are prevalent in two hoards from
the territory of Lower Pannonia (Table 4, Graph 3). Of the three hoards from Lower
Moesia, the money of Antoninus Pius is the most frequent in two, while the third, the
Dimum-Belene, bears the greatest similarity with that from the vicinity of Požarevac,
in proportion with the percentage of coinage of Trajan, Hadrian, Commodus and
Septimius Severus (Table 5, Graph 4).27 However, the difference is reflected in the
issues of Antoninus Pius and Marcus Aurelius, which are significantly less frequent
in the Dimum-Belene hoard,28 and in the fact that one third of the total number of
pieces from the same hoard also consists of pre-Trajan coinage. Of the 20 hoards
from the territory of Dacia and the barbaricum, to which we were granted an insight,
the money of Antoninus Pius is the most frequent in 13, of Marcus Aurelius in three;
in one the coinage of Antoninus Pius and Trajan is equal in numbers, while in six
Trajan’s money is somewhat more frequent (Table 6 a, b, Graph 5 a, b).
24 Data about the contents of the hoards from the territory of Upper and Lower Pannonia and Lower
Moesia, cf. Găzdac 2002, 449, 516-517, 536-537; Data about the contents of hoards from the
territory of Dacia and the barbaricum, cf. Moneta 73, 194-196.
25 Borić-Brešković, Arsenijević 2008, 101, Table 2, Graph 1.
26 Borić-Brešković, Arsenijević: 2008, 102-103, Tables 3-4, Graph 2-3.
27 Trajan (28.17% vicinity of Požarevac: 28.66% Dimum-Belene), Hadrian (33.19% : 31.34%),
Commodus (0.87% : 0.67%), Septimius Severus (0.66% : 0.67%).
28 Antoninus Pius (23,36% vicinity of Požarevac: 6,66% Dimum-Belene), Marcus Aurelius (13,75% :
0,67%)
26
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
The second obvious deviation in the hoard from the vicinity of Požarevac is the
complete absence of pre-Trajan coinage. The majority of hoards from the territory
of Serbia that were deposited during the times of Marcus Aurelius and Commodus
begin with republican money, remaining from the coinage that was in circulation
earlier, while the formation of the principal parts of hoards usually commenced
with the time of Vespasian.29 The picture is the same with the hoards from Upper
Pannonia, Lower Moesia, as well as Dacia and the barbaricum, which were buried
at the time of Septimius Severus. On the other hand, similarities with the hoard
from the vicinity of Požarevac are found in only two hoards from Lower Pannonia
(Karajenon and Mendén) and one from Dacia (Lujerdiu), in which thesauration also
began with Trajan’s money (Table 4, 6 a).
Hadrian’s pieces in the hoard from the vicinity of Požarevac are present in the
highest percentage - 33.19%, and are followed by Trajan’s coins with 28.17% (Table 2,
Graph 1). According to this composition, the thesauration of the hoard which began
with Trajan would have peaked at the time of Hadrian, in order to gradually slow
down with Antoninus Pius and Marcus Aurelius, while the periods of Commodus
and Severus’ rule would be present only symbolically. In this context, one should not
neglect the circumstance that a certain number of pieces, which could have belonged
to the initial integral find, are missing. In this, we primarily think of the coinage
before Trajan, which would have marked the start of the inflow of money. The said
facts regarding the composition of the hoard and the lack of information about the
circumstances of the find, leave open a possibility that the hoard did not reach the
National Museum in Belgrade in its entirety.
Table 2 - Composition of the find in the vicinity of Požarevac in percentages
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Ruler or period
Roman Republic
Augustus – Vitellius
Vespasian – Nerva
Trajan
Hadrian
Antoninus Pius
Marcus Aurelius
Commodus
Civil war 193-196
Septimius Severus
Požarevac, vicinity
28,17
33,19
23,36
13,75
0,87
0,66
29Cf. supra, n. 25-26. Minor deviations were found only in hoards from Mali Suvodol and Ludoš.
27
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
Graph 1 – Composition of the find in the vicinity of Požarevac in percentages
The latest pieces in the find are the denarii of Septimius Severus and Julia Domna
(Cat. 457-458), which provide the terminus a quo of its depositing. The authors
ofRIC date broadly the denarius of Julia Domna (Cat. 458) with the legend on the
reverse CERERI FRVGIF, in the period between 196 and 211 AD and attribute it to
the second issue.30 In the Catalogue of the British Museum, Mattingly also broadly
dated this piece in the period between 198 and 209 AD, that is 196-211 and, with
greater precision, in 199 or 200 - c. 207. He considered it to be a new monetary type,
introduced under the influence of the East.31 Hill linked it to 200 AD and attributed
it to a special issue, released on the occasion of Severus and Domna’s visit to Egypt
(between the 6th and 7th regular issues).32
The denarius of Septimius Severus with IMP XI PART MAX in the obverse and
VICT PARTHICAE in the reverse legend (Cat. 457) was minted on the occasion of
the emperor’s victory over the Parthians, marked on the reverse with the presentation
of Victoria with a wreath and trophy, with a captured enemy sitting beside her.33
Although the piece contains information that is relevant for its dating, there are
certain difficulties in connection with Severus’ eleventh acclamation and the
chronology of this issue. Campbell dated Severus’ eastern campaign to autumn 197,
the result of which was the conquest of Ctesiphon and the founding of the province of
Mesopotamia. The victory was celebrated on January 28th, 198.34 According to Birley,
the emperor’s tenth and eleventh acclamations refer to events on the eastern front.
He received the tenth after conquering Nisibis, when the Parthians retreated without
30
31
32
33
34
RIC IV/1, 73-74, 166, no. 546.
BMCRE V, cxxxiii-iv, middle group (199 or 200-c. 207); 158, no. 12 (198-209 or rather 196-211)
Hill 1964, 25, no. 481.
RIC IV/1, 108, no. 142(a); BMCRE V, 178, no. 137; Hill 1964, 23, no. 392.
CAH XII (2nd ed.), 6-7.
28
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
a fight, and the eleventh after the fall of Ctesiphon, and he proclaimed the conquest
of Parthia on January 28th, 198, when he assumed the title of Parthicus Maximus.35
Around that same time, he also proclaimed his elder son Caracalla augustus and coruler, while Geta was given the title of caesar.36 Kienast dated the fall of Ctesiphon to
the end of October 197 (?), Severus’ IMP X also to the end of October (?) 197, IMP
XI to the end of 197 (?), and confirmed January 28th, 198 as the date of celebration of
Victoria Parthica in Rome, while he reserved a broader period for assuming the title
of Parthicus Maximus: “January 198.”37 Mattingly and Sydenham in RIC, as well as
Mattingly in the Catalogue of the British Museum, also connected Severus’ eleventh
imperial acclamation with the fall of Ctesiphon. At the same time, they linked the
appearance of the title Parthicus Maximus on money only with IMP XI,38 but dated
the issue with IMP XI PART MAX to the beginning of 199 or, at the earliest, to the
very end of 198.39 Thus, according to these authors, issuing the latest Severus’ piece
in the hoard would be fixed to the period between the end of 198 or 199-200. Hill,
on the other hand, dated the pieces of this type as Severus’ second issue from 198,
released after the series dedicated to Caracalla’s augustate from c. April 198, the first
issue from c. June 198 and the emperor’s special issue, with which he celebrated the
fall of Ctesiphon.40 Proceeding from the circumstance that Severus’ denarius from
35 Birley 2002, 129-130, and 249, n. 1, 4. The date of celebration of the victory over the Parthians was
carefully chosen and it coincided with the 100th aniversary of Trajan’s dies imperii. In this way, Severus
attempted to compare himself with Trajan, the great conqueror of Parthia and the first emperor to
bear the title Parthicus Maximus (Birley 2002, 130-131, and 249, n. 4); In Feriale Duranum, January
28th, 198 was also cited as the date of celebration of the victory (Meckler 1995, 257, n. 2).
36In Historia Augusta, the fall of Ctesiphon is cited as the reason for Septimius Severus to take the
title of Parthicus Maximus and proclaim Caracalla augustus and Geta caesar (HA Sev. 16.2-4;
Birley 2002: 130); In the case of the dies imperii of Caracalla, Kienast cites January 28th, 198 as
the fictitious date of the proclamation, and April 8/9th as the real one. At the same time, he cites
January 1st, 198 as Geta’s dies caesaris, but with (?), cf. Kienast 2009, 162 (Caracalla), 166 (Geta);
Meckler mentioned two papyrii in which Septimius Severus is called Παρθικòς μέγιςτος and both
are dated to the period from the end of May to the end of June 198 AD. However, Caracalla’s
promotion to the augustate is mentioned in only one of them, parallel with Geta’s title of augustus.
It is known on the basis of one inscription that Caracalla’s promotion was known about in Numidia
on May 3rd, 198 (Meckler 1995, 257).
37 Kienast 2009, 156-158.
38 RIC IV/1, 54, 60; BMCRE V, cxxix-cxxx, cxxxvii. They believe that the appearance of PART MAX
along with IMP X, as noted by Cohen, nos. 19, 38 is inaccurate (RIC IV/1, 103, n*; BMCRE V, 63).
In the issue with IMP XI Severus abandoned the affiliation PERT(inax), so the eleventh acclamation
is accompanied by another legend on the obverse L SEPT SEV AVG IMP XI PART MAX (BMCRE
V, cxxx, cxxxvii), which was soon replaced by a completely new one, SEVERVS AVG PART MAX.
Issues with this latest legend with TR P VIII on the obverse or the reverse are dated in 200 (RIC
IV/1, 110, nos. 150-151A; BMCRE V, 189, nos. 175-178).
39 They connected Severus’ tenth acclamation with the siege of Nisibis and late 197, or 198. Since it is
found on coins together with TR P V and TR P VI, which would cover the period from 197 to 198
(RIC IV/1, 54, 60), consequently they dated the appearance of IMP XI, which was found on coins
only in combination with TR P VII / Dec. 10th, 198 - Dec. 9th, 199 (RIC IV/1, 107, nos. 135(B)-137;
BMCRE V, 182, no. 151), to the beginning of 199 or the very end of 198 (RIC IV/1, 60, 62).
40 Hill 1964, 23, no. 392
29
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
the hoard in the vicinity of Požarevac could have been minted either in 198 (second
issue) or in the interval of the end of 198/beginning of 199-200, and taking into
consideration the specimen of Julia Domna, which Hill dated to 200 and which is,
at the same time, close to the narrow lower limit given by Mattingly (199/200), we
obtain the terminus a quo of the burial in the period closer to the end of 198/199-200,
or later if we bear in mind the possibility that the hoard was not handed over in its
entirety to the National Museum.
In the observed period, the region of Upper Moesia and, especially, Viminacium,
was not exposed to any direct outside threat that could have influenced the depositing
of the find. According to modern historiography, which relies on information from
literary sources, the events took place in the following order. At the end of 196,
Septimius Severus left Rome for the final settling of accounts with Albinus,41 quickly
defeating him near Lugdunum (February 19th, 197).42 By summer of the same year,
he had set off on another expedition to the East, in order to resolve relations with
the Parthians.43 After the victory against them and the reorganisation of the eastern
border, he visited Egypt in 200, finally to return to Rome in 202, where he celebrated
his decennalia44 between April 9th and 15th. Bearing in mind these circumstances, the
possible causes for the burial of the find should be sought in some reasons of Severus’
interior policy.
Although many cities celebrated Severus’ prosperous rule, especially those in
his native Africa, in Syria, the homeland of Julia Domna, but also in the Danube
provinces, from where the legions who brought him to the throne originated, there
was also a different side to it. Its character lay in the political persecution, terror and
confiscation of the property of those who did not share his views, high taxation in
money and in kind because of war requirements and military payments, as well as
other forms of extorting supplies and money from the population.45 At the same time,
activities of “enemies of the state” - gangs of robbers46 were registered in almost all
areas of the Empire, signalling resistance to the regime of Severus.
41 CAH XII, 12-13. This start of a war campaign was registered on money of the type PROFECTIO
AVG (RIC IV/1, 102, no. 91).
42 Kienast 2009, 156.
43 The start of this campaign was also registered on coins of the profectio type (RIC IV/1, 103, no. 106).
44 Kienast 2009, 157.
45 The forming of new legions, the significant increase in the military budget for larger salaries for
soldiers and the donativa, additional war expenses at the time when the state treasury had been
emptied, envisaged by no means liberal measures to replenish it, like the expropriation of property
of political opponents, heavy taxation and other forms of repression (Herodian 3.8.7; Dio Cass.
75.8.4-5, 75.14.3, 75.16.2-3; HA Sev. 12.1; Rostovtzeff 1926, 360, 362, 373; Duncan-Jones 1994, 6, 15);
Bierly 2002, 125-128; CAH XII (2nd ed.), 12 and n. 22). On state agents - frumentarii, stationarii and
colletiones - who raided the towns and villages in search of political opponents and persecuted all
classes of the population, cf. Rostovtzeff 1926, 363, and n. 29; Levick 2000, 236-238.
46 Gangs of robbers terrorised Italy, Germania and Gaul, as well as other provinces. The problem was
not new, but the consequences of the civil war made it even more serious (Rostovtzeff 1926, 362-
30
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
All these phenomena indicate that certain disturbing events were taking place in
the provinces, which could have forced the unknown owner of the hoard from the
vicinity of Požarevac to hide his property. It is difficult to establish whether some of
the possible causes had, and in what measure, really contributed to this, since we
do not have completely reliable information about the circumstances of the find or
whether it was complete.
Table 3 – Composition of the finds from Upper Pannonia in percentages
Ruler or period
Savaria II
Brigetio IV
Mór
1
Roman Republic
3,07
2
Augustus – Vitellius
3
Vespasian – Nerva
12,07
23,68
4,62
4
Trajan
12,07
14,04
9,23
5
Hadrian
12,07
10,53
4,62
6
Antoninus Pius
41,38
18,43
9,23
7
Marcus Aurelius
17,24
11,40
9,23
8
Commodus
9
Civil war 193-196
10
Septimius Severus
14,04
0,87
5,17
1,75
3,07
5,26
56,93
Graph 2 – Composition of the finds from Upper Pannonia in percentages
363, and n. 28; Birley 2002, 168-169; CAH XII (2nd ed.), 13-14 and n. 31).
31
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
Table 4 – Composition of the finds from Lower Pannonia in percentages
Ruler or period
1
Roman Republic
2
Augustus – Vitellius
3
Vespasian – Nerva
4
Trajan
5
Hadrian
6
Antoninus Pius
7
Marcus Aurelius
8
Commodus
9
Civil war 193-196
10
Septimius Severus
Karajenon
18,42
Mendén
8,65
17,30
25
25,96
48,68
32,69
5,26
13,46
0,97
2,64
0,97
Graph 3 – Composition of the finds from Lower Pannonia in percentages
32
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
Table 5 – Composition of the finds from Lower Moesia in percentages
Ruler or period
Adamclisi = T.
Traiani I
Dimum = Belene
Durostorum III
= Silistra
1,74
0,67
12,53
30,66
6,06
9,50
28,66
1,01
1
Roman Republic
2
Augustus – Vitellius
3
Vespasian – Nerva
4
Trajan
5
Hadrian
11,17
31,34
4,04
6
Antoninus Pius
26,94
6,66
22,22
7
Marcus Aurelius
21,58
0,67
4,55
8
Commodus
10,86
0,67
8,08
0,67
53,03
9
Civil war 193-196
0,51
10
Septimius Severus
5,17
1,01
Graph 4 – Composition of the finds from Lower Moesia in percentages
33
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Roman Republic
Augustus – Vitellius
Vespasian – Nerva
Trajan
Hadrian
Antoninus Pius
Marcus Aurelius
Commodus
Civil war, 193-196
Septimius Severus
Ruler or period
34
1,26
16,45
13,93
8,86
35,45
12,65
11,40
2,38
4,76
14,30
11,90
16,66
30,96
19,04
Lucieni Făurei
0,36
2,95
26,10
24,27
17,28
17,28
9,93
1,83
Iteşti
0,32
3,05
24,02
19,76
16,70
24,46
10,16
1,53
Mirceşti
2,25
18,39
25,17
24,84
17,10
10
1,29
0,32
0,64
1,61
21,04
22,65
17,64
15,93
18,20
2,18
0,28
0,47
0,35
0,35
1,44
26,98
36,70
34,18
0,17
3,20
21,36
17,21
17,83
23,20
14,01
3,02
0,13
0,27
1,50
14,43
15,65
23,26
25,72
14,82
4,22
1,26
0,84
8,86
9,70
15,62
36,30
22,36
5,06
Bacău Ciolpani Lujerdiu Puriceni Oboroceni Racova-Chetris
Table 6a – Composition of the finds from Dacia and the barbaricum in percentages
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Roman Republic
Augustus – Vitellius
Vespasian – Nerva
Trajan
Hadrian
Antoninus Pius
Marcus Aurelius
Commodus
Civil war, 193-196
Septimius Severus
Ruler or period
1,80
18,92
22,02
20,47
21,78
12,13
2,61
0,03
0,24
0,66
5,30
3,98
29,13
38,42
19,87
1,32
1,32
35
25
12,5
12,5
25
12,5
12,5
4,79
24,71
13,96
7,26
0,58
0,87
19,48
0,11
0,48
29,43
47,97
14,96
0,23
2,03
1,74
18,60
12,80
4,76
4,76
4,76
9,52
19,05
9,52
28,58
19,05
2,08
2,08
1,05
22,92
25
25
16,66
4,16
1,05
2,33
4,66
32,54
30,24
2,33
11,63
16,28
1,13
1,13
3,40
12,6
9,10
18,18
37,6
17,04
1,58
2,38
15,87
13,50
18,26
32,54
12,70
3,17
Măgura Ghirşa I Lonea Ghirşa II Mastacăn Sarmizegetusa V Ardeoani Alecuş Avrămeşti Iaşi
Table 6b – Composition of the finds from Dacia and the barbaricum in percentages
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
Graph 5a – Composition of the finds from Dacia and the barbaricum in percentages
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
36
Graph 5b – Composition of the finds from Dacia and the barbaricum in percentages
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
37
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
CATALOGUE
References are made to:
––H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, II, Vespasian to
Hadrian, London 1926, repr. 1962 (RIC II).
––H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, III, Antoninus Pius to
Commodus, London 1930, repr. 1962 (RIC III).
––H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, IV/1, Pertinax to
Geta, London 1936, repr. 1962 (RIC IV/1).
––H. Mattingly, Coins of the Roman Empire in the British Museum,V, Pertinax to
Elagabalus, London 1950 (BMCRE V).
––W. Wroth, A Catalogue of the Greek Coins in the British Museum. Catalogue of
Greek Coins. Pontus, Paphlagonia, Bithynia and King of Bosporus, London 1889
(BMC Pontus, etc.).
––P. V. Hill, The Coinage of Septimius Severus and his Family of the Mint of Rome,
A.D. 193-217, London 1964 (Hill 1964).
Abbreviations: l., left; r., right; std., seated; stg., standing; adv., advancing; hld.,
holding; laur., laureate; dr., draped.
Trajan
(cat. 1 - 129)
Mint of Rome
No. Wt.
Size
Axis
Obverse
Date
NM
Coll.
98–99
1035/1
98–99
1035/2
RIC II, p.
245, no. 9
98–99
1035/3
98–99
1035/4
98–99
1035/5
Reverse
Ref.
P M TR P COS II P P
RIC II, p.
245, no. 6
3.25 18.8
S
I M P C A E S N E R VA
T R A I A N AV G G E R M
Head, laur., r.
Pax stg. l., hld.
olive-branch and
cornucopiae.
2
3.47 18.2
S
Similar, but I M P
C A E S N E R VA T R A I A N AV G G E R M .
Vesta std. l., hld.
patera and torch.
3
3.13 29.4
S
Similar.
Similar, but I M P
C A E S N E R VA
T R A I A N AV G G E R M .
4
3.05 19.1
S
Similar, but I M P
C A E S N E R VA T R A I A N AV G G E R M .
P M T R P C O S I I P P RIC II, p.
Victory std. l., hld.
patera and palm.
245, no. 10
5
3.11 19.2
S
Similar, but I M P
C A E S N E R VA
T R A I A N AV G
GERM.
PONT MAX TR P
COS II P P
RIC II, p.
245, no. 11
1
P M T R P C O S I I P P RIC II, p.
Abundantia std. l., hld.
sceptre, on chair with
crossed cornucopiae
as arms; fold of
drapery over lap.
39
245, no. 9
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
6
PONT MAX TR P
COS II P P
RIC II, p.
245, no. 12
98–99
1035/6
Similar.
Similar.
RIC II, p.
245, no. 12
98–99
1035/7
3.18 18.4
S
Similar.
Similar.
RIC II, p.
245, no. 12
98–99
1035/8
3.53 18.4
S
Similar, but head,
Similar.
laur., r., dr. l. shoulder.
RIC II, p.
245, no.
12 var .
(obv. dr. l.
shoulder)
98–99
1035/9
Similar, but head,
laur., r.
RIC II, p.
246, no. 21
98–99
1035/10
100
1035/11
3.11 19.1
S
Similar.
7
3.2
17.5
S
8
9
10 3.3
18.5
S
11 3.36 18
S
12 3.25 19.5
S
Concordia std. l., hld.
patera and double
cornucopiae; before
her an altar.
Similar.
Similar, but IMP
C A E S N E R VA T R A I A N AV G G E R M .
13 3.22 18.9
Similar, but I M P
C A E S N E R VA T R A I A N AV G G E R M .
14 3.44 18.2
Similar.
S
SW
15 3
18
S
PONT MAX TR P
COS II P P
Vesta std. l., hld.
patera and torch.
P M T R P C O S I I P P RIC II, p.
Concordia std. l., hld.
patera and double
cornucopiae; before
her an altar.
247, no. 33
P M TR P COS III
P P
RIC II, p.
247, no. 40
100
1035/12
RIC II, p.
247, no. 40
100
1035/13
Vesta std. l., hld.
patera and torch.
Similar.
P M TR P COS IIII
P P
Hercules stg. front on
altar, hld. club and
lion-skin.
RIC II, p. 101–102 1035/14
247, no. 49
Similar, but IMP CAES Similar.
NERVA TRAIAN AVG
GERM.
RIC II, p. 101–102 1035/15
247, no. 49
16 3.17 18.1
Similar.
Similar.
RIC II, p. 101–102 1035/16
247, no. 49
17 3.06 18.8
Similar, but I M P
C A E S N E R VA T R A I A N AV G G E R M .
Similar.
RIC II, p. 101–102 1035/17
247, no. 49
18 2.9
Similar, but IM P
C A E S N E R VA
T R A [ I A N ] AV G
GERM.
P M TR P COS IIII
P P
RIC II, p. 101–102 1035/18
247, no. 49
Similar, but I M P
C A E S N E R VA
T R A I A N AV G G E R M
Similar.
RIC II, p.
247, no.
49 var
(obv. dr. l.
shoulder)
SW
S
18.5
S
19 3.95 17.4
S
Hercules stg. front on
altar, hld. club and
lion-skin.
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
40
101–102 1035/19
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
20 3.39 18.1
S
21 3.38 18.2
S
Similar, but head,
laur., r.
P M TR P - COS IIII
P P
RIC II, p. 101–102 1035/20
248, no. 52
Similar, but IMP
P M TR P COS IIII
P P
RIC II, p. 101–102 1035/21
248, no. 53
C A E S N E R VA T R A I A N AV G G E R M .
Mars walking r. with
spear and trophy.
Vesta std. l, hld. patera
and torch.
Similar.
RIC II, p. 101–102 1035/22
248, no. 53
22 3.26 18
Similar.
23 3.19 19.3
Similar.
Similar, but IMP
CAES NERVA
TRAIAN AVG GERM.
RIC II, p. 101–102 1035/23
248, no. 53
24 3.03 19
Similar, but head,
P M TR P COS IIII
laur., r., dr. l. shoulder. P P
Victory std. l., hld.
patera and palm.
RIC II, p.
248, no.
57 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
25 3.16 19
Similar, but head,
laur., r.
RIC II, p. 101–102 1035/25
248, no. 58
S
S
S
SW
P M TR P COS IIII
P P
Victory stg. to front.,
head turned l., halfdraped, hld. wreath
and palm.
101–102 1035/24
26 3.12 18.2
RIC II, p. 101–102 1035/26
Similar, but head,
P M TR P COS IIII
248, no. 59
laur., r., dr. l. shoulder. P P
Victory stg. r. on prow
(ending in serpent),
hld. wreath and palm.
27 3.48 19.1
Similar.
S
P M TR P COS IIII
P P
RIC II, p. 101–102 1035/27
248, no. 60
28 3.04 18.6
Similar.
29 3.04 18.4
I M P C A E S N E R VA
P M TR P COS IIII
T R A - I A N AV G G E R M P P
RIC II, p. 101–102 1035/29
248, no. 65
I M P N E R VA
P M TR P - COS V
T R A I A N V S AV G G E R P P
Mars walking r., with
DACICVS
RIC II, p. 103–111 1035/30
249, no. 80
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
spear and trophy.
Similar, but head,
laur., r.
P M TR P - COS V
P P
RIC II, p. 103–111 1035/31
250, no. 88
var. (obv.
head, not
bust)
Similar, but
head, laur., r., dr. l.
shoulder.
Similar.
RIC II, p. 103–111 1035/32
250, no.
88 var.
(obv. head
and dr. l.
shoulder)
S
S
S
30 2.98 18.6
S
31 3.3
18.5
S
32 3.16 18.5
S
Head, laur., r.
Victory walking l., hld.
wreath and palm.
Similar..
RIC II, p. 101–102 1035/28
248, no. 60
Victory stg. r., foot
on helmet, inscribing
shield set on base.
Trophy and captive
std. r.
41
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
33 3.5
19.2
SW
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC, u
isečku D A C C A P
RIC II, p. 103–111 1035/33
251, no. 98
Dacian std. l.,
mourning; various
arms on ground.
34 3.35 19.4
Similar.
Similar.
RIC II, p. 103–111 1035/34
251, no. 98
35 3
Similar.
Similar.
RIC II, p. 103–111 1035/35
251, no. 98
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC, u
isečku P I E T
RIC II, p.
251, no.
104
103–111 1035/36
RIC II, p.
251, no.
104
RIC II, p.
251, no.
108
103–111 1035/37
S
17.7
S
36 3.25 18
S
Pietas veiled, stg. l. by
altar, hld. patera and
sceptre.
37 3.22 19
Similar.
Similar.
38 3.36 19.7
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC, u
isečku V E S TA
S
S
Vesta std. l., hld.
palladium and sceptre.
39 3.21 20.4
SW
40 3.16 18.9
SW
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
typeRIC
II, p.
252, no.
113 (but
denarius,
not
aureus)
103–111 1035/39
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
252, no.
115 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
103–111 1035/40
Jupiter std. l., hld.
Victory and sceptre.
Similar.
103–111 1035/38
Roma stg. l., hld.
Victory and spear.
41 3.14 17.8
Similar.
Similar.
RIC II, p.
252, no.
115 var
(av. dr.
l. r.)
103–111 1035/41
42 3.38 18.7
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
252, no.
116
103–111 1035/42
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
252, no.
116
103–111 1035/43
RIC II, p.
252, no.
119
103–111 1035/44
Similar, but C O S V [ P RIC II, p.
P S P Q R O P T I ] M O 252, no.
119
PRINC.
103–111 1035/45
S
SW
43 3
19.6
S
Roma std. l., hld.
Victory and spear.
Similar, but IMP
T R A I A N O AV G G E R
DAC P M [TR P].
44 3.21 19.3
Similar, but IMP
TRAIANO AVG GER
DAC P M TR P.
45 3.21 18.8
Similar.
S
S
Roma std. l., hld.
Victory and spear.
[COS V P P] S P Q R
OPTIMO PRINC
Aequitas std. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
42
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
46 3.01 19.3
Similar.
Similar, but C O S V P
P S P Q R OPTIMO
PRINC.
47 3.22 19.3
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
S
S
48 3.2
18.5
S
Felicitas stg. l., hld.
caduceus and leaning
on column.
Similar.
Similar, but IMP
TRAIANO [AVG
GER] DAC P M TR P .
RIC II, p.
252, no.
119
RIC II, p.
252, no.
120
103–111 1035/46
RIC II, p.
252, no.
120
RIC II, p.
252, no.
120
103–111 1035/48
103–111 1035/47
49 3.17 19.5
[IMP TRA]IANO
AV G G E R D A C P M
[TR P]
Similar.
50 3.07 19.2
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
252, no.
121
103–111 1035/50
19.6
SW
Similar.
Similar.
103–111 1035/51
52 3.38 19.3
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
252, no.
121
RIC II, p.
252, no.
122
S
Head, laur., r.
S
51 3.2
S
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
Fortuna stg. l., hld.
rudder on prow and
cornucopiae.
53 3.08 18.2
Similar, but I M P
T R A I A N O AV G G E R
[DAC] P M TR P.
Similar.
54 3.44 18.9
Similar, but I M P
T R A I A N O AV G G E R
D A C P M T R P.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
55 3.27 17.9
Similar.
56 3.14 18.9
57 3.61 18.5
S
S
S
S
S
103–111 1035/53
Similar, but C O S V P
P S P Q R OPTIMO
[PRINC].
RIC II, p.
253, no.
127 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
103–111 1035/55
Similar, but head,
laur., r., dr. l. shoulder
or aegis.
Similar, but C O S V P
P S P Q R OPTIMO
PRINC.
RIC II, p.
253, no.
127 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
103–111 1035/56
Similar, but head,
laur., r.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
253, no.
128
103–111 1035/57
RIC II, p.
253, no.
128
RIC II, p.
253, no.
128
103–111 1035/58
Spes walking l., hld.
flower.
Victory stg. l. half
draped, hld. wreath
and palm.
Similar, but head,
Similar.
laur., r., dr. l. shoulder.
59 3.25 19.2
Similar.
S
103–111 1035/52
RIC II, p.
252, no.
122
RIC II, p.
253, no.
127 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
58 3.43 19.5
S
103–111 1035/49
Similar.
43
103–111 1035/54
103–111 1035/59
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
60 3.19 19
Similar.
Similar.
61 3.11 19.5
Similar.
Similar.
62 3.01 19.4
Similar.
Similar.
63 2.98 18.9
Similar.
Similar.
64 3.31 19
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
S
S
S
SW
SW
Victory stg. l. on
shield, hld. wreath and
palm.
RIC II, p.
253, no.
128
RIC II, p.
253, no.
128
RIC II, p.
253, no.
128
RIC II, p.
253, no.
128
RIC II, p.
253, no.
129
103–111 1035/60
103–111 1035/61
103–111 1035/62
103–111 1035/63
103–111 1035/64
65 3.22 19
Similar.
Similar, but [ C O S V P RIC II, p.
P S P ] Q R O P T I M O 253, no.
129
PRINC.
103–111 1035/65
66 3.15 18.9
Similar.
Similar, but C O S V P
P S P Q R OPTIMO
PRINC.
103–111 1035/66
67 3.22 18.4
Similar.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
RIC II, p.
253, no.
129
RIC II, p.
253, no.
142
RIC II, p.
253, no.
142
RIC II, p.
253, no.
142
RIC II, p.
254, no.
147b var.
(obv. bust
dr. and
cuirassed)
103–111 1035/68
S
S
SW
68 3.19 17.6
S
Arabia stg. l. hld.
branch and bundle of
cinnamon sticks (?);
at her feet, a camel
walking l.
Similar, but IMP
T R A I A N O AV G G E R
DAC [P M TR P].
Similar.
69 3.03 20
SE
Similar.
Similar, but I M P
T R A I A N O AV G G [ E R
DAC P M TR P].
70 3.2
19.5
S
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
Bust, laur., r., draped
and cuirassed.
COS V P P S P Q R
OPTIMO PRINC
Tr o p h y w i t h o n e
round and two
hexagonal shields;
at base, a sword,
two javelins and two
shields.
103–111 1035/67
103–111 1035/69
103–111 1035/70
71 3.47 18.5
Similar, but head,
Similar.
laur., r., dr. l. shoulder.
RIC II, p.
254, no.
147b var.
(obv. dr. l.
shoulder)
103–111 1035/71
72 2.91 19.2
Similar.
RIC II, p.
254, no.
147b var.:
(obv. dr. l.
shoulder)
103–111 1035/72
S
S
Similar.
44
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
73 3.14 18.2
RIC II, p.
255, no.
154
103–111 1035/73
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
255, no.
Mars, nude, walking r., 156 var.
hld. spear and trophy. (obv. dr. l.
shoulder)
103–111 1035/74
RIC II, p.
255, no.
Mars in military dress, 163
stg. in front, head r.,
hld. spear and resting
on shield.
103–111 1035/75
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
255, no.
165
103–111 1035/76
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
[COS V P P]
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
256, no.
172 var.
(obv. bust
dr.)
103–111 1035/77
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
COS V P P
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
256, no.
174
103–111 1035/78
Similar.
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
256, no.
176
103–111 1035/79
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
257, no.
193 var
(obv. dr.
l. r.)
103–111 1035/81
103–111 1035/82
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
COS V P P
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
74 3.58 20.4
Similar, but I M P
T R A I A N O AV G G E R
DAC P M [TR P
COS V P P].
75 3.47 18.8
SW
Similar, but I M P
T R A I A N O AV G G E R
DAC P M TR P COS
V P P.
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
76 2.9
19
S
Similar, but head,
laur., r., aegis.
S
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
SW
77 3.18 19.5
S
Bust, laur r., draped.
78 3.05 18.7
S
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
79 3.58 18.9
SW
80 3.14 19.4
SW
81 3.15 18
Mars stg l., hld.
Victory and trophy.
Abundantia stg. l.
hld. ears of corn and
cornucopiae, on l.
modius; on r., prow.
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae; on l.
altar.
Fides stg. l., hld. ears
of corn and basket of
fruit.
Similar.
Victory stg. l., hld.
wreath and palm.
SW
Similar, but head,
laur., r., aegis.
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
257, no.
203
82 3.24 19.5
Similar, but head,
laur., r.
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p. 103–111 1035/83
258, no.
212 var.
(obv. head,
not bust)
S P Q R O[PTIM]O
P R I N C I P I , across field
A E T- AV G
RIC II, p.
259, no.
229 var
.(obv. dr.
l. r.)
S
83 3.19 19.8
S
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
COS V DES VI
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
Virtus stg. r., hld.
spear and parazonium;
l. foot on helmet.
Trajan stg. on l.
crowened by Victory
stg. on r.
Aeternitas stg. l., hld.
heads representing
sun and moon.
45
111
1035/84
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
84 3.43 19.8
112–117 1035/85
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
RIC II, p.
S P Q R OPTIMO
P R I N C I P I , in ex. A L I M 261, no.
243
I TA L
Abundantia stg. l.,
hld. ears of corn and
cornucopiae; at her
feet, a child stg. and
hld. a roll.
85 3.18 18.9
Similar.
Similar.
112–117 1035/86
86 3.16 19.6
Similar.
S P Q R OPTIMO
P R I N C I P I , in ex. V I A
I TA L I A
SW
S
S
I M P T R A I A N O AV G
GER DAC P M TR P
COS VI P P
Woman reclining l. on
rocks, hld. wheel and
branch.
RIC II, p.
261, no.
243
RIC II, p.
263, no.
266
112–117 1035/88
87 3.06 19
Similar.
88 3.39 20
Similar, but bust, laur., S P Q R O P T I M O
r., draped.
PRINCIPI
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
89 3.14 19.8
Similar, but head,
S P Q R OPTIMO
laur., r., dr. l. shoulder. P R I N C I P I
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
RIC II, p.
263, no.
272
112–117 1035/91
90 3.03 19.6
Similar.
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
263, no.
276
112–117 1035/92
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
263, no.
279
112–117 1035/93
S P Q R OPTI-MO
PRINCIPI
RIC II, p.
264, no.
291
112–117 1035/80
S P Q R OPTIMO
PRINCIPI
RIC II, p.
264, no.
294
112–117 1035/94
SW
SW
SW
S
91 3.35 29.9
S
92 3.16 19.2
S
93 3.26 20.2
SW
Genius stg. l, hld.
patera and ears of
corn.
Similar.
Spes walking l., hld.
flower.
Similar.
Trajan on horseback
l., hld. spear and small
Victory.
Similar, but bust, laur.
r., draped.
94 3.16 19.2
Similar.
95 2.96 20.5
Similar.
S
S
Similar.
RIC II, p.
263, no.
266
RIC II, p.
263, no.
271
Eagle between
standard and vexillum.
Similar.
RIC II, p.
264, no.
294
Similar.
RIC II, p.
264, no.
294
46
112–117 1035/89
112–117 1035/90
112–117 1035/95
112–117 1035/96
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
96 3.3
19.4
S
COS VI P P - S P
Q R
RIC II, p.
265, no.
299
114–117 1035/97
COS VI P - P S P
Q R
RIC II, p.
265, no.
303
114–117 1035/98
RIC II, p.
IMP CAES NER
PA RT H I C O P M T R
T R A I A N O P T I M AV G P C O S V I P P S P Q 266, no.
315
GERM DAC
R , in ex. F O RT R E D
114–117 1035/99
Bust, laur. r., draped.
Fortuna std. l.,
hld. rudder and
cornucopiae.
Similar.
Similar.
114–117 1035/100
IMP TRAIANO
O P T I M O AV G G E R
DAC P M TR P
Bust, laur. r., draped.
97 3.11 19.1
SW
98 3.58 17.8
S
99 3.32 18.5
S
100 3.19 19
S
101 3.11 18.6
S
102 3.18 18.5
S
103 3.29 17.9
S
Similar.
Genius stg. l., hld.
patera and ears of
corn.
RIC II, p.
266, no.
315
Similar.
Similar.
RIC II, p.
266, no.
315
Similar.
Similar.
RIC II, p.
266, no.
315
RIC II, p.
Similar, but bust, laur., PA RT H I C O P M T R
r., cuirassed.
P C O S V I P P S P Q 266, no.
316 var.
R , in ex. F O RT R E D
(obv. bust,
Fortuna std. l.,
not head)
hld. rudder and
cornucopiae.
SW
105 3.2
19.7
S
106 3.06 19
SW
107 3.19 18.2
S
108 3.18 18.5
S
114–117 1035/101
114–117 1035/102
114–117 1035/103
RIC II, p.
267, no.
318
114–117 1035/104
RIC II, p.
267, no.
318
Similar.
Similar.
RIC II, p.
267, no.
318
IMP CAES NER
PA RT H I C O P M T R P RIC II, p.
T R A I A N O P T I M AV G C O S V I P P S P Q R 267, no.
Bust of Sol r., rad., dr. 326
GER DAC
Bust laur r., dr.
IMP CAES NER
PA RT H I C O P M T R P RIC II, p.
T R A I A N O P T I M AV G C O S V I P P S P Q R 268, no.
332
Felicitas stg. l.,
GERM DAC
hld. caduceus and
Bust, laur. r., dr.
cornucopiae.
114–117 1035/105
IMP CAES NER
TRAIANO OPTIMO
AV G G E R D A C
P M [TR P COS] VI
P P S P Q R , in ex.
F O RT R E D
Similar.
Similar.
Bust, laur. r., dr.
104 3.22 18.5
Mars, nude, with
flowing cloak, walking
r., and hld. spear and
trophy.
Similar.
Fortuna std. l.,
hld. rudder and
cornucopiae.
Similar.
47
RIC II, p.
268, no.
332
114–117 1035/106
114–117 1035/107
114–117 1035/108
114–117 1035/109
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
109 2.95 19
SW
110 3.06 18.5
S
Similar, but I M P
CAES NER TRA[IAN
O P T I M AV G G E R M
DAC].
S
S
Virtus stg r., hld. spear 334
and parazonium; l.
foot on helmet.
P M TR P COS VI [P
P S P Q R]
RIC II, p.
268, no.
337 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
114–117 1035/111
IMP CAES NER
TRAIAN OPTIM
AV G G E R D A C
PA RT H I C O
P M T R P C - O - S V I P RIC II, p.
268, no.
P S P Q R
114–117 1035/112
Mars walking r. with
spear and trophy.
340
P M TR P COS VI P
P S P Q R
RIC II, p.
268, no.
343
114–117 1035/113
Bust, laur. r., dr.
112 3.44 18
114–117 1035/110
[IMP CAES NE]R
TRAIANO OPTIMO
AV G G E R D A C
Head, laur., r., dr. l.
shoulder.
111 2.97 19.4
PA RT H I C O P M T R P RIC II, p.
C O S V I P P S P Q R 268, no.
IMP CAES NER
TRAIANO OPTIMO
AV G G E R D A C
Bust, laur. r., dr.
Mars walking r. with
spear and trophy.
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
113 3.37 18.6
Similar.
Similar, but P M T R
P COS - VI P P S P
Q R.
RIC II, p.
268, no.
343
114–117 1035/114
114 3.31 18
Similar.
Similar, but P M T R
P C O S - V- I P P S P
Q R.
RIC II, p.
268, no.
343
114–117 1035/115
115 3.27 20
Similar.
Similar, but P M T R
P COS VI P P S P
Q R.
RIC II, p.
268, no.
343
114–117 1035/116
116 3.26 17.4
Similar.
Similar.
114–117 1035/117
117 3.06 20.3
Similar.
Similar.
118 3.33 19
IMP CAES NER
TRAIAN OPTIM
AV G G E R D A C
PA RT H I C O
P M TR P C-OS - VI
- P P S P Q R
RIC II, p.
268, no.
343
RIC II, p.
268, no.
343
RIC II, p.
268, no.
345
S
S
S
S
S
S
Bust, laur. r., dr.
119 3.17 17.6
S
120 3.13 19.3
S
IMP CAES NER
P M TR P COS VI P
TRAIANO [OPTIMO] P S P Q R
Genius stg. l., hld.
AV G G E R D A C
S
114–117 1035/119
RIC II, p.
268, no.
347
114–117 1035/120
Bust, laur. r., dr.
patera and ears of
corn.
IMP CAES NER
TRAIANO OPTIMO
AV G G E R D A C
Similar, but P M T R
RIC II, p.
268, no.
347 var
(obv. bust
dr.and
cuirassed)
114–117 1035/121
IMP CAES NER
TRAIAN OPTIM
AV G G E R D A C
PA RT H I C O
P M TR P COS - VI
P P S P Q R
RIC II, p.
268, no.
349
114–117 1035/87
Bust, laur. r., draped
and cuirassed.
121 3.24 20.1
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
114–117 1035/118
Bust, laur, r., dr.
P CO-S VI P P S P
Q R
Genius stg l., hld.
patera and ears of
corn.
48
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
122 3.16 18.5
Similar.
P M TR P C-O-S - VI
P P S P Q R
RIC II, p.
268, no.
Virtus stg r., hld. spear 353
and parazonium; l.
foot on helmet.
114–117 1035/122
123 3.27 19.5
IMP CAES NER
TRAIANO OPTIMO
AV G G E R D A C
RIC II, p.
269, no.
Virtus stg r., hld. spear 355
and parazonium; l.
foot on helmet.
114–117 1035/123
124 3.05 18.6
Similar, but bust, laur.
r., dr. and cuirassed.
RIC II, p. 114–117 1035/124
269, no.
Virtus stg r., hld. spear 355 var.
(obv. bust)
and parazonium; l.
foot on helmet.
125 3.33 18.4
IMP CAES NER
PA RT H I C O P M T R
T R A I A N O P T I M AV G P C O S V I P P S P Q
GERM DAC
R , across field P R O Bust, laur. r., dr.
VID
S
S
Bust, laur. r., dr.
S
SW
126 3.17 18.5
S
127 3.35 18.7
S
18.2
S
129 3.37 18.6
S
[P M TR P C]-OS VI
P P S P Q R
RIC II,
p. 269,
no. 363
var. (obv.
Providentia stg. l., hld. legend)
sceptre and pointing
at globe.
114–117 1035/125
Similar, but IMP
Similar.
RIC II,
p. 269,
no. 363
var (obv.
legend)
114–117 1035/126
IMP CAES NER
TRAIAN OPTIM
AV G G E R D A C
PA R [ T H I C O ]
P M TR P COS VI P P S P Q R , across
field P R O - V I D
RIC II, p.
269, no.
364
114–117 1035/127
Similar, but I M P
CAES NER TRAIAN
O P T I M AV G G E R
D A C PA RT H I C O .
Similar, but P M T R
RIC II, p.
269, no.
364
114–117 1035/128
[CAES NER TR]
A I A N O P T I M AV G
GERM DAC.
Bust, laur. r., dr.
128 3.3
[P M TR P] CO-S VI
P P S P Q R
Providentia stg. l., hld.
sceptre; her l. elbow
rests on column and
she points with r. hand
at globe at her feet.
P C O S - V- I P P S P
Q R , across field P R O VID.
IMP CAES NER
PA RT H I C O P M T R
T R A I A N O P T I M AV G P C O S V I P P S P
GERM DAC
Q R , i n e x . S A LV S
AV G
Bust, laur. r., dr.
Salus std. l., feeding
snake twined round
altar.
49
RIC II, p.
270, no.
370
114–
117
1035/129
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
HADRIAN AND FAMILY
(cat. 130 - 281)
HADRIAN
(cat. 130 - 271)
Mint of Rome
130
3.57 18.7
SW
IMP CAES TRAIAN
HADRIANO OPT
AV G G E R D A C
Bust, laur. r., draped
and cuirassed.
131 3.32 19.9
SW
IMP CAES TRAIAN
H A D R I A N O AV G
DIVI TRA
RIC II, p.
339, no. 3
117
1035/130
RIC II, p.
PA RT H F D I V I N E R
N E P P M T R P C O S . 340, no. 9
In ex. C O N C O R [ D ]
117
1035/131
PA RT H I C D I V I
T R A I A N AV G F P M
T R P C O S P P. I n
ex. ADOPTIO
Trajan and Hadrian
stg. r. and l. clapsing r.
hands.
Bust, laur. r., drapery
on l. shoulder.
Concordia std. l., hld.
patera; under her
chair, a cornucopiae,
under her elbow a
statue of Spes.
132 3.24 18.7
Similar.
Similar, but PA RT H F
DIVI NER NEP P M
TR P COS. In ex.
CONCORD.
RIC II, p.
340, no. 9
117
1035/132
133 3.22 19.7
Similar.
Similar
RIC II, p.
340, no. 9
117
1035/133
134 3.16 18.5
Similar.
Similar
RIC II, p.
340, no. 9
117
1035/134
135 3.12 19.4
Similar.
RIC II, p.
PA RT H F D I V I N E R
N E P P M T R P C O S . 340, no. 12
In ex. PA X
117
1035/135
S
S
S
S
Pax stg. l., hld. branch
and cornucopiae.
136 2.92 19.5
Similar.
Similar, but P M T R P
C - O S D E S [ I I ] . In ex.
[PA X ].
RIC II, p.
341, no. 21
117
1035/136
137 2.96 19
IMP CAESAR
TRAIAN H A D R I A N V S AV G
P M TR - P - C-OS
I I , in field A E T - AV G
RIC II, p.
354, no. 38
118
1035/169
RIC II, p.
354, no. 38
118
1035/170
P M T R P C O S I I . In
ex. I V S T I T I A
RIC II, p.
345, no. 42
118
1035/137
Similar, but P M T R
P C - O S I I . In ex.
IVSTITIA.
RIC II, p.
345, no. 42
118
1035/138
S
SE
138 2.95 17.6
SW
139 3.37 19
S
140 3.33 19.7
S
Bust, laur. r., drapery
on l. shoulder.
Similar.
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H A D R I A N V S AV G .
Similar.
Aeternitas stg. l., hld.
heads of Sun and
Moon.
Similar.
Justitia seated l., hld.
rudder patera and
sceptre.
50
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
141 2.79 17
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN [ H A D R I A N V S AV G ] .
142 3.45 18.8
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
S
S
143 3.34 19
S
Similar, but IMP
CAESAR TRAIAN
H A D R I A N V S AV G .
144 3.34 18
Similar.
145 3.2
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H A - D R I A N V S AV G .
S
18.2
S
146 3.16 19
S
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
147 3.1
18.2
S
Similar.
RIC II, p.
345, no. 45
118
1035/139
[ P M T R ] P - C O S I I , RIC II, p.
356, no. 46
in ex. S A LV S AV G
118
1035/183
118
later
1035/184
[P M TR P COS II.]
In field, P I E - TA S
Pietas, veiled, stg. l.,
raising r. hand.
Salus std. l., feeding
snake coiled round
altar, and resting l.
elbow on chair.
P M TR [P C]OS
D E S I I I , in ex. S A LV S
AV G
Salus std. l., feeding
snake coiled round
altar, and resting l.
elbow on chair.
RIC II, p.
356, no.
51
RIC II, p. 119–122 1035/140
P M TR - P COS III
Mars advancing r., hld. 348, no. 67
spear and trophy.
Similar.
RIC II, p. 119–122 1035/141
348, no. 67
Similar.
RIC II, p. 119–122 1035/142
348, no. 67
P M TR P - C-OS III
RIC II, p. 119–122 1035/143
349, no. 69
P M TR - [P] - COS
III
Head, laur. r.
Roma, helmeted, std.
l., on cuirass, hld.
Victory and spear;
behind, shield.
RIC II, p. 119–122 1035/144
349, no. 77
Similar, but IMP
Similar, but P M T R P - COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/145
349, no. 77
150 2.83 17.5
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
Similar, but P M T- R
P - COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/146
349, no. 77
151 3.42 17.6
IMP CAESAR
TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G
Similar, but P M T [ R P RIC II, p. 119–122 1035/147
349, no. 77
COS III].
152 3.35 18
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H A - D R I A N V S AV G .
Similar, but P M T- R P COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/148
349, no. 77
153 3.17 17.8
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
Similar, but P M T R
P - COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/149
349, no. 77
148 3.29 18.1
S
149 2.88 18.3
S
S
S
IMP CAESAR
TRAIAN HAD R I A N V S AV G
CAESAR TRAIAN
H A D R I A N V S AV G .
Minerva, helmeted,
wearing aegis,
advancing r.
brandishing javelin
and hld. round shield.
Bust, laur. r., drapery
on l. shoulder.
S
S
51
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
154 3.24 19
Similar, but head,
laur. r.
155 2.93 18.7
Similar.
156 3.45 18.2
IMP CAESAR
TRAIAN H A D R I A N V S AV G
S
S
S
157 3.24 19.3
S
Head, laur. r., drapery
on l. shoulder.
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G .
158 3.16 18
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
159 3.62 19
IMP CAESAR
TRAI-AN
H A D R I A N V S AV G
SE
S
160 3.02 19.7
S
161 3.19 19
S
162 3.34 19.4
S
Bust, laur. r., dr. and
cuirassed.
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
IMP CAESAR
TRAIAN HAD R I A N V S AV G
Bust, laur. r., drapery
on l. shoulder.
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
163 3.17 18.3
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G .
164 2.79 19.6
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H A - D R I A N V S AV G .
165 3.15 18.7
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
166 3.11 18.5
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN
H A D R I A N V S AV G .
167 3.02 18.6
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
168 3.63 18.5
Similar.
S
S
S
S
S
S
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/150
350, no. 80
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/151
350, no. 80
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/152
350, no. 80
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/153
350, no. 80
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Similar.
RIC II, p. 119–122 1035/154
350, no. 80
Similar, but P - M T R
[P] - COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/155
350, no. 80
Similar, but P M T R
P - COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/156
350, no. 80
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/157
350, no. 81
P M TR P COS III
RIC II, p. 119–122 1035/158
350, no. 82
Aequitas stg. l., hld.
heads of Sun and
Moon.
Concordia std. l., hld.
patera.
Similar.
RIC II, p. 119–122 1035/159
350, no. 82
Similar.
RIC II, p. 119–122 1035/160
350, no. 82
P M TR P - C-OS III
RIC II, p. 119–122 1035/161
350, no. 83
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
Similar, but P M T- R
P - COS III.
RIC II, p. 119–122 1035/162
350, no. 83
[P M TR P] COS III
RIC II, p. 119–122 1035/165
351, no. 84
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/163
350, no. 85
Felicitas stg. l.,
leaning on column,
hld. caduceus and
cornucopiae.
Fortuna stg. l.,
hld. rudder and
cornucopiae.
52
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
169 3.1
18.6
S
Similar.
Similar.
RIC II, p. 119–122 1035/164
350, no. 85
170 3.04 17.5
Similar, I M P
CAESAR TRAIAN
H A D R I A N V S AV G .
P M TR P - COS III
RIC II, p. 119–122 1035/166
352, no. 96
171 3.55 18.3
IMP CAESAR
TRAIA-N
H A D R I A N V S AV G
P M T- R P - C O S I I I
RIC II, p.
352, no.
101
119–122 1035/167
P M TR P - C-OS III,
in field A E T - AV G
Aeternitas stg. l., hld.
heads of Sun and
Moon.
P M T R P C O S I I I , in
field A E T E R AV G
Aeternitas stg. l., hld.
heads of Sun and
Moon.
P M TR P - COS III,
in ex. C L E M
Clementia stg. l.,
sacrificing out of
patera over altar and
hld. sceptre.
RIC II, p.
354, no.
114
119–122 1035/168
RIC II, p.
354, no.
115
119–122 1035/171
RIC II, p.
354, no.
116
119–122 1035/172
Similar.
RIC II, p.
354, no.
116
RIC II,
p. 354,
no. 118
var. (rev.
without
cornucopiae
under
chair);
BMC III,
p. 271, no.
258.
119–122 1035/173
S
S
Bust, laur. r., dr. and
cuirassed.
172 3.11 18
S
173 3.14 18.2
S
174 3.24 19.5
S
IMP CAESAR
TRAIAN H A D R I A N V S AV G
Bust, laur. r., drapery
on l. shoulder.
Similar.
IMP CAESAR
TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G
Head, laur. r., drapery
on l. shoulder.
175 3.15 19.2
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
176 3.66 19.2
Similar.
177 3.36 18
Similar.
S
SW
S
Similar, but bust,
laur. r., dr. or dr. and
cuirassed.
179 3.32 19
IMP CAESAR
TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G
S
Victory flying r., hld.
trophy.
P M TR P - COS III,
in ex. C O N C O R D
Concordia std. l.,
hld. patera; under
her elbow a statue of
Spes l.
Bust, laur. r., drapery
on l. shoulder.
119–122 1035/174
P M TR - P - COS
I I I , in field F E L - AV G
RIC II, p.
354, no.
119
119–122 1035/175
P M T- R - P C O S I I I ,
RIC II, p.
354, no.
120
119–122 1035/177
Similar, but [ P M T R
P ] - C O S I I I , in ex.
RIC II, p.
354, no.
120 var.
(obv.
dr. l.
shoulder)
119–122 1035/176
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
178 3.16 18.3
S
Pietas, stg. front, head
l., raising both hands.
in ex. F E L P R
Felicitas std. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
FEL P R.
53
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
180 3.01 18.5
S
181 3.18 18.5
S
Similar, but I M P
CAESAR TRAIAN H A D R I A N V S AV G .
IMP CAESAR
TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G
Head, laur. r.
182 3.03 19.2
SW
IMP CAESAR
TRAIA-N
H A D R I A N V S AV G
P M TR P - COS III,
u polju
HI-LAR / P - R
Hilaritas stg. front,
with both hands
raising veil from her
face.
P M TR P - COS III,
in ex. L I B P V B
Libertas std. l., hld.
branch and sceptre.
Similar.
Bust, laur. r., dr. and
cuirassed.
183 3.33 17.5
Similar, but bust,
laur. r., drapery on l.
shoulder.
184 3.29 18.1
IMP CAESAR
TRAIAN
H - A D R I A N V S AV G
S
SW
Bust, laur. r., dr and
cuirassed.
185 3.24 20
SE
HADRIANVS AV G V S T V S
Head, laur. r., drapery
on l. shoulder.
186 3.29 19
Similar.
187 3.2
19
S
Similar.
188 3.2
18.4
S
Similar.
189 3.16 20.3
Similar.
190 3.22 18.4
Similar.
191 3.08 18.2
Similar.
192 3.4
Similar.
S
S
S
S
17.7
SE
RIC II, p.
355, no.
126
119–122 1035/178
RIC II, p.
355, no.
127
119–122 1035/179
RIC II, p.
355, no.
127 var.
(obv. (c)
dr. and
cuirassed)
119–122 1035/180
field P R O - AV G
Providentia stg. l.,
pointing at globe l.
and hld. scepter.
P M T R P C O S I I I , in RIC II, p.
356, no.
133
119–122 1035/181
P M TR P - COS III,
RIC II, p.
356, no.
137
119–122 1035/182
COS - III
RIC II, p.
358, no.
148
125–128 1035/185
COS - III
RIC II, p.
359, no.
154
125–128 1035/186
Similar.
RIC II, p.
359, no.
154
RIC II, p.
359, no.
156
125–128 1035/187
in ex SA L AV G
Salus std. l., feeding
snake coiled round
altar.
Hercules std. r. on
cuirass, hld. club,
which rests on shield,
and Victory.
Minerva stg. l., feet
together, hld. spear
pointed downwards
and round shield.
COS - III
Neptune stg. l., r. foot
on prow, hld. trident
and acrostolium.
125–128 1035/189
RIC II, p.
359, no.
157
125–128 1035/188
RIC II, p.
359, no.
161
RIC II, p.
359, no.
161
RIC II, p.
COS - III
Roma std. r. on cuirass 359, no.
and shield, hld. spear 162
and parazonium.
125–128 1035/190
COS - III
Neptune stg. l., r. foot
on prow, hld. sceptre
and dolphin.
COS - III
Roma stg. l., hld.
Victory and spear.
Similar.
54
125–128 1035/191
125–128 1035/192
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
193 3.18 19.2
Similar.
194 3.49 19.2
Similar.
195 3.28 18.1
Similar.
196 3.14 18.4
Similar.
197 3.36 19
Similar.
198 3.31 19.8
Similar.
199 3.28 18.3
Similar.
200 3.12 18.7
Similar.
201 3.41 17.9
Similar.
202 3.25 18.5
Similar.
203 3.24 17.2
Similar.
204 3.14 18.7
Similar.
205 3.31 18.4
Similar.
206 3.28 19.2
Similar.
207 3.35 18.6
Similar.
S
S
S
S
SE
S
S
S
SE
S
S
S
S
S
S
Similar.
RIC II, p.
359, no.
162
RIC II, p.
COS - III
Roma std. r. on cuirass 359, no.
and shield, hld. spear 163
and parazonium; in
exergue, globe.
125–128 1035/193
125–128 1035/194
COS - III
RIC II, p.
360, no.
165
125–128 1035/195
Similar.
RIC II, p.
360, no.
165
RIC II, p.
360, no.
169
125–128 1035/196
Roma std. l. on low
chair, hld. branch and
spear; by chair, round
shield.
COS - III
Abundantia stg. l., r.
foot on modius, hld.
hook and cornucopiae.
COS - III
Abundantia std. l., hld.
hook and cornucopiae;
at her feet, l., modius
and corn-ears; in ex.
globe ?.
RIC II, p. 125–128 1035/198
360, no.
170 or 171
(obv. dr. l.
shoulder)
RIC II, p.
COS - III
Concordia std. l., hld. 360, no.
patera, l. elbow resting 172
on figure of Spes.
Similar.
RIC II, p.
360, no.
172
RIC II, p.
COS - III
360, no.
Genius stg. l.,
173
sacrificing out of
patera over altar and
hld. cornucopiae.
RIC II, p.
[COS] - III
360, no.
Genius stg. l.,
173
sacrificing out of
patera over altar and
hld. cornucopiae.
Similar, but COS – III. RIC II, p.
360, no.
173
Similar.
RIC II, p.
360, no.
173
RIC II, p.
COS - III
360, no.
Libertas stg. l., hld.
175
pileus and rod.
RIC II, p.
COS - III
Pudicitia, veiled, stg. l. 360, no.
176
RIC II, p.
COS - III
Pudicitia, veiled, std. l. 361, no.
178
55
125–128 1035/197
125–128 1035/199
125–128 1035/200
125–128 1035/201
125–128 1035/202
125–128 1035/203
125–128 1035/204
125–128 1035/205
125–128 1035/206
125–128 1035/207
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
208 3.21 18.1
Similar.
209 3.15 18.7
Similar.
210 3.44 18.7
Similar, head, laur. r.
211 3.26 18.7
212 3.24 19
Similar, but, head,
laur. r., drapery on l.
shoulder.
Similar.
213 3.28 20
Similar.
214 3.2
Similar, but head,
laur. r.
S
SE
S
S
S
SE
18.7
SE
215 3.23 19.2
S
216 3.2
19
S
Similar, but head,
laur. r., drapery on l.
shoulder.
Similar.
Similar.
RIC II, p.
361, no.
178
Similar.
RIC II, p.
361, no.
178
RIC II, p.
COS - III
Spes advancing l., hld. 361, no.
181
flower and raising
dress.
Similar.
RIC II, p.
361, no.
181
Similar.
RIC II, p.
361, no.
181
RIC II, p.
COS - III
Victory stg. r., placing 361, no.
182
r. hand on head and
hld. palm.
Similar.
RIC II, p.
361, no.
182
RIC II, p.
COS - III
361, no.
Victory std. l., hld.
183
wreath and palm.
Similar.
RIC II, p.
361, no.
183
125–128 1035/208
125–128 1035/209
125–128 1035/210
125–128 1035/211
125–128 1035/212
125–128 1035/213
125–128 1035/214
125–128 1035/215
125–128 1035/216
217 3.24 19
S
Similar.
C-OS III
RIC II, p. 125–128 1035/217
Simpulum,
362, no.
aspergillum, jug and 198
lituus.
218 3.39 19
Similar.
125–128 1035/218
219 3.23 19
Similar, but head,
laur. r.
220 3.34 17.5
HADRIANVS [ AV G V S T ] V S
RIC II, p.
COS - III
Star, above and within 362, no.
200
crescent.
RIC II, p.
COS III
Star, above and within 362, no.
201
crescent; globe in
exergue.
RIC II, p.
COS - III
362, no.
Seven stars above
202
crescents.
RIC II, p.
362, no.
202
RIC II, p.
362, no.
202
RIC II, p.
364, no.
213
125–128 1035/221
SE
S
S
221 3.29 18
Head, laur. r., drapery
on l. shoulder.
Similar, but
HADRIANVS AV G V S T V S .
Seven stars above
crescents.
222 3.22 17.6
Similar.
CO-S - III
223 3.3
Similar, but head,
bare, r.
I N D V L G E N T I A AV G
P P. In ex. C O S I I I
S
S
19.1
S
COS - III
Seven stars above
crescents.
Indulgentia std. l.,
extending r. hand and
hld. sceptre.
56
125–128 1035/219
125–128 1035/220
125–128 1035/222
132–134 1035/223
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
224 3.32 17.7
Similar, but
RIC II, p.
I V S T I T I A - AV G P P.
In ex. COS III
Justitia std. l., hld.
patera and sceptre.
RIC II, p. 132–134 1035/225
364, no.
215 var.
RIC (obv.
bust (e) –
not inRIC)
Similar, but bust dr.,
head, bare, r.
L I B E R A L I - TA S AV G P
P. In ex. C O S I I I
RIC II, p.
365, no.
217
132–134 1035/226
227 3.39 17.7
Similar, but head,
bare, r.
T R A N Q V I L L I - TA S
AV G C O S I I I P P
RIC II, p.
365, no.
Tranquilitas stg. l., hld. 222
sceptre and leaning on
column.
132–134 1035/227
228 3.24 17.2
H A D R I A N V S - AV G
COS III P P
RIC II, p.
Roma stg. r., hld. spear 366, no.
225
and clapsing hands
with Hadrian stg. l.
RIC II, p.
A N N O N A - AV G
Modius with corn-ears 367, no.
230
and poppy.
RIC II, p.
A N N O - N A AV G
Modius with corn-ears 367, no.
230
and poppy.
134–138 1035/228
S
225 3.29 17.5
S
226 3.52 17.9
SE
S
SE
Similar, but bust dr.
and cuirassed, head,
bare l.
Similar, but head,
laur. r., drapery on l.
shoulder.
Bust dr., head bare, r.
I N D V L G E N T- I - A AV G 364, no.
P P. I n e x . C O S I I I . 213
Liberalitas stg. r.,
emptying cornucopiae.
A D V E N - T V S AV G
132–134 1035/224
229 3.39 18.1
Similar, but head,
bare, r.
230 3.75 17
Similar.
231 3.42 18.3
Similar.
232 3.12 19.1
Similar.
233 3.04 17.6
Similar.
234 3.29 18.2
Similar.
235 3.47 16.9
Similar, but bust dr.,
head bare, r.
Similar, but F E L I C I TA S - AV G .
RIC II, p.
368, no.
237 var.
(obv. bust
(c), not
inRIC)
134–138 1035/235
236 3.43 17.2
Similar, but head,
bare, r.
134–138 1035/236
237 3.42 17.3
Similar.
RIC II, p.
F I D E S - P V- B L I C A
Fides stg. r., hld. corn- 368, no.
241A
ears and basket of
fruit.
Similar.
RIC II, p.
368, no.
241A
S
S
S
S
S
S
S
S
S
RIC II, p.
367, no.
234
RIC II, p.
367, no.
A S AV G .
234
Similar, but F E L I C - I - T- RIC II, p.
367, no.
A S AV G .
234
RIC II, p.
F E L I C I TA S - AV G
368, no.
Felicitas stg. l., hld
caduceus and clasping 237
r. hands with Hadrian
stg. r.
F E L I C I - TA S AV G
Felicitas stg. l., hld.
caduceus and branch.
Similar, but F E L I C I - T-
57
134–138 1035/229
134–138 1035/230
134–138 1035/231
134–138 1035/232
134–138 1035/233
134–138 1035/234
134–138 1035/237
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
238 3.36 18
Similar.
239 3.28 18.2
Similar.
240 3.47 19
Similar, but head,
laur., r.
241 3.12 19.9
Similar.
S
S
S
S
Similar.
Similar, but F I D E S -
P-VBLICA.
RIC II, p.
368, no.
241A
RIC II, p.
368, no.
241A
134–138 1035/238
134–138 1035/239
F O - RT V- N - A AV G
RIC II, p.
368, no.
244
134–138 1035/240
F O RT V N A E REDVCI
RIC II, p.
369, no.
247
134–138 1035/241
RIC II, p.
369, no.
Moneta stg. l.,
256
hld. scales and
cornucopiae.
Similar, but M O N E TA RIC II, p.
369, no.
– AV G .
256
RIC II, p.
Similar, but M O N E 370, no.
TA AV G .
256
RIC II, p.
ROM-A - FELIX
Roma std. l. on chair, 370, no.
264
hld. branch and
sceptre.
RIC II, p.
S A LV S - AV G
371, no.
Salus stg. r., feeding
267
snake coiled round
altar.
RIC II, p.
SPES - P R
Spes advancing l., hld. 371, no.
274 var.
flower and raising
(obv. bust
dress.
(b), not
inRIC)
134–138 1035/242
Fortuna stg. l., hld.
rudder on globe and
cornucopiae.
Fortuna std. l.,
hld. rudder and
cornucopiae.
242 3.22 19.2
Similar, but head,
bare, r.
243 3.14 18.2
Similar.
244 3.17 17.7
Similar.
245 3.17 17.6
Similar, but head,
laur., r.
246 3.09 18.1
Similar.
247 3.09 18
Similar, but head,
bare r., drapery on l.
shoulder.
248 3.22 18.2
Similar, but head,
laur., r.
T E L LV S - S TA B I L
RIC II, p.
372, no.
Tellus stg. l., hld.
276
plough-handle and
rake; in ground, r., two
corn-ears.
134–138 1035/248
249 3.15 18
Similar.
Similar.
134–138 1035/249
250 3.11 19.8
Similar, but bust dr.,
laur., r.
Similar.
SE
SE
S
S
S
S
S
S
SW
M O N E - TA AV G
58
RIC II, p.
372, no.
276
RIC II, p.
372, no.
276 var.
(obv. bust
(f), not
inRIC)
134–138 1035/243
134–138 1035/244
134–138 1035/245
134–138 1035/246
134–138 1035/247
134–138 1035/250
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
251 3.11 18
Similar, but head,
bare, r.
252 3.54 17.6
RIC II, p.
372, no.
280 var.
(rev. in
ex. globe,
notRIC)
134–138 1035/251
Similar.
RIC II, p.
V I C T O - R I A AV G
Victory stg. r., drawing 372, no.
282
out fold of dress and
hld. branch pointed
downwards.
134–138 1035/252
253 3.23 18.1
Similar.
Similar.
134–138 1035/253
254 3.33 18
Similar.
Similar.
255 3.2
17.7
SW
Similar, but head,
laur., r.
Similar.
256 3.52 19.1
S
Similar, but head,
bare, r.
257 3.2
17.5
S
Similar.
SW
SW
SW
SW
VENER-IS - FELICIS
Venus std. l., hld.
Cupid and spear
reversed. In exergue,
globe.
V I C T O R - I - A AV G
Victory std. l., hld.
wreath and palm.
AFRICA
Africa with elefantskin headdress,
reclining, l. leaning
on rock, hld. scorpion
and cornucopiae; in
front of her, basket of
fruit.
258 3.35 17.8
Similar, but head,
laur., r.
Similar.
259 3.59 18.2
Similar, but bust dr.,
head, bare, r.
GER-MANIA
260 3.18 18
Similar.
261 3.24 17.4
Similar, but head,
bare, r.
262 3.08 19.4
HADRIANVS AV G V S T V S P P
COS - III
Head, laur., r.
Minerva stg. r., hld.
spear and leaning on
shield.
Similar.
COS - III
S
S
S
SW
S
263 3.3
19.4
S
Germania stg. front,
head r., hld. spear
and resting l. hand on
shield.
Similar.
N I LV S
Nilus reclining r.,
leaning on urn,
hld. cornucopiae
and reed; in front,
hippopotamus, below,
crocodile.
RIC II, p.
372, no.
282
RIC II, p.
372, no.
282
RIC II, p.
372, no.
282
RIC II, p.
373, no.
286
RIC II, p.
374, no.
299
RIC II, p.
374, no.
299
RIC II, p.
375, no.
303
RIC II, p.
375, no.
303
RIC II, p.
375, no.
310
134–138 1035/254
134–138 1035/255
134–138 1035/256
134–138 1035/257
134–138 1035/258
134–138 1035/259
134–138 1035/260
134–138 1035/261
RIC II, p.
378, no.
330
134–138 1035/262
RIC II, p.
Abundantia std. l., hld. 379, no.
hook and cornucopiae; 338
in front, modius and
corn-ears.
134–138 1035/263
59
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
264 3.1
20.4
S
Similar.
COS - III
RIC II, p.
379, no.
339
134–138 1035/264
265 3.3
18.7
S
Similar, but bust dr.,
head laur. r.
RIC II, p.
379, no.
339
RIC II, p.
COS - III
Pudicitia, veiled, std. l. 380, no.
343
RIC II, p.
CO-S - III
380, no.
Victory std. l., hld.
345
wreath and palm.
134–138 1035/265
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Similar.
266 3.32 18.3
Similar, but head,
laur., r.
267 3.33 18.2
Similar.
268 3.5
Similar.
COS - III
RIC II, p.
381, no.
355
134–138 1035/268
Similar, but bust dr.
and cuirassed, head
laur., r.
C O S I I I . In ex. F O RT
RED
RIC II, p.
381, no.
360
134–138 1035/270
Similar, but head,
laur., r.
INDVLGE-NTIA
AV G . In ex. C O S I I I
RIC II, p. 134–138 1035/269
381, no.
361
S
S
18.5
SE
269 3.04 19.8
S
270 3.16 17.8
S
Star above and within
crescent.
Fortuna std. l., hld
rudder on globe and
cornucopiae.
Indulgentia std. l.,
extending r. hand
and hld. sceptre.
134–138 1035/266
134–138 1035/267
Mint of Amissus (Bithynia), AR drachm
271 2.71 19
S
AV T K A I T PA
AΔPIANOC CΕB Π
Π ΥΠ Γ
Bust draped, head
laur., r., seen from
behind.
BMC,
Pontus,
etc., p. 22,
no. 86
131-132 1035/271
(PΞΓ=
Amisus
Era-Year
163)
I V N O N I - R E G I N A E RIC II, p.
Juno stg. l., hld. patera 386, no.
395 (a)
and sceptre.
1035/272
AMICO[V] EΛEVΘE
- RAC ETOVC PΞΓ
Minerva, helmeted,
stg. facing, head l.,
hld. Nike in r. hand, l.
resting on shield.
Sabina
striking under Hadrian
(cat. 272 - 280)
Mint of Rome
272 3.11 18.2
S
S A B I N A - AV G V S TA
Bust dr., head
diademed, r. Hair
weived, rising into
crest on top above
diadem, knotted in
queue, falling down
neck.
60
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
273 3.5
18.2
S
Similar.
274 3.45 18.2
S
Similar.
275 3.42 18.3
S
S A B I N A AV G V S TA H A D R I A N I AV G P P
276 3.18 17.8
S
Bust dr., head
diademed, r. Hair
weived, rising into
crest on top above
diadem, knotted in
queue, falling down
neck.
Similar.
18.3
SW
Similar.
278 3.5
18.7
S
Similar.
280 3.26 18.2
SW
RIC II, p.
387, no.
396
1035/273
Similar.
RIC II, p.
387, no.
396
RIC II, p.
387, no.
398
1035/274
Venus stg. r., with r.
hand drawing up robe
on shoulder, in l. hld.
apple.
277 3.2
279 3.45 17.3
SW
VENERI GENETRICI
Similar, but
S A B I N A AV G V S TA
- H A D R [ I A N I AV G
P P].
Similar, but S A B I N A
AV G V S TA H A D R I A N I AV G P P.
C O N C O R - D I A AV G
Concordia std. l., hld.
patera and leaning
l. elbow on figure
of Spes; under chair
cornucopiae.
1035/275
1035/276
Similar.
RIC II, p.
387, no.
398
RIC II, p.
PVDI-CITIA
Pudicitia stg. l., reising 388, no.
407
her veil with r. hand.
RIC II, p.
V E - S - TA
388, no.
Vesta std. l., hld.
palladium and sceptre. 410
Similar.
RIC II, p.
388, no.
410
Similar, but V E S - TA .
1035/277
1035/278
1035/279
1035/280
RIC II, p.
388, no.
410
Lucius Aelius
striking under Hadrian
(cat. 281)
Mint of Rome
281 3.2
17.8
S
L AELIVS - CAESAR
Head, bare, r.
TR PO-T - COS II
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
61
RIC II, p.
392. no.
430 (a)
137
1035/281
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
ANTONINUS PIUS AND FAMILY
(cat. 282 – 388)
ANTONINUS PIUS
(cat. 282 – 336)
Mint of Rome
RIC III,
p. 25, no.
Fides stg. r., hld. corn- 5(b)
ears and basket of
fruits.
282 3.26 18.4
S
IMP CAES AEL A N T O N I N V S AV G
PONT MAX - TR POT COS
283 3.3
IMP T AEL
CAES [HADRI]
ANTONINVS
TRIB POT - C-OS
DES II
18.6
S
Head, bare, r.
Head, bare, r.
284 3.34 18.5
SE
285 2.7
18.5
S
286 3.45 18
S
287 3.17 18
S
288 3.25 18.5
N
289 3.53 18.9
S
290 3.45 18.5
S
291 3.43 17.8
S
Aequitas stg. l., hld.
scales and baskey of
fruits.
RIC III, p.
27, no. 15
var. (obv.
legend)
138, 1035/282
after
July 10th
138,
near
end
1035/283
139, 1035/284
RIC III, p.
second
30, no. 40
issue
Head, bare, r.
Modius with corn-ears var. (obv.
head bare)
and poppy.
RIC III, p.
139, 1035/285
A N T O N I N V S - AV G T R - P - C O S I I
third
Pax stg. l., hld. branch 30, no. 42
PIVS P P
issue
and cornucopiae.
Head, bare, r.
Similar.
RIC III, p.
139
1035/286
TR P COS II
Sprinkler, ewer, lituus 31, no. 45
and simpulum.
RIC III, p.
139
1035/287
Similar.
TR PO-T - COS II
31, no. 48
Felicitas stg. l.,
hld. caduceus and
cornucopiae.
Similar.
RIC III, p.
139
1035/288
TR - POT - COS II
Pax stg. l., hld. branch 31, no. 51
and cornucopiae.
RIC III, p. 140–143 1035/289
A N T O N I N V S AV G
A E - Q V I T- A S AV G
33, no. 61
P I - V S P P T R P C O S Aequitas stg. l.,
hld. scales and rod
III
(pertica).
Head, laur., r.
Similar, but
Similar, but
RIC III, p. 140–143 1035/290
33, no. 61
A N T O N I N V S AV G
A E Q V I TA - S AV G .
IMP T AEL CAES
HADR ANTONINVS
AV G P I V S - P M T R
P COS II P P
PIVS - P P TR P COS
III.
Similar, but
Similar, but AE Q V I -
RIC III, p.
33, no. 61
140–143 1035/291
292 3.24 17.8
S
Similar.
Similar.
RIC III, p.
33, no. 61
140–143 1035/292
293 3.41 19.2
S
Similar.
294 3.38 18.2
N
Similar.
RIC III,
A N N O - N A AV G
Modius with corn-ears p. 33, no.
62(a)
and poppies.
Similar, but
RIC III,
p. 33, no.
A N N O N A AV G .
62(a)
A N T O N I N V S AV G
PI-VS P P TR P COS
III.
TA S AV G .
62
140–143 1035/293
140–143 1035/294
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
295 3.3
18.2
SE
296 3.39 18.2
S
Similar, but
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P COS
III.
Similar, but
A N T O N I N V S AV G
PI-VS P P TR P COS
III.
RIC III, p.
G E N I O - S E N AT V S
34, no. 69
Genius of the Senate
stg. l., hld. branch and
sceptre.
RIC III, p.
GENIVS - POP
34, no. 70
ROMANI
Genius of the Roman
people, stg. front, head
r., hld. sceptre and
cornucopiae.
140–143 1035/295
I TA - L I A
RIC III, p.
34, no. 73
140–143 1035/297
RIC III, p.
37, no. 95
var. (obv.
legend)
RIC III,
p. 38, no.
102
1035/298
297 3.28 18.4
S
Similar.
298 3.16 17.9
S
A N T O N I N V S - AV G
PIVS P P
TR POT COS III
299 3.4
18.3
S
A N T O N I N V S AV G PIVS P P COS III
V I RT V S - AV G
Bust, laur., r., dr.
Virtus (or Roma) stg.
l., hld. spear reversed
and parazonium.
300 3.22 17.6
S
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P COS
III
Victory stg. l., hld.
wreath and palm.
Head, laur., r.
Head, bare, r.
301 3.22 17.5
S
A N T O N I N V S AV G
PI-VS P P TR P COS
III
Head, laur., r.
302 3.3
17
S
303 3.36 18.5
S
A N T O N I N V S - AV G
PIVS P P
Head, laur., r.
Similar.
Italia, towered, std.
l., hld. sceptre and
cornucopiae.
She-wolf and twins r.
in grotto.
140–143 1035/296
140–143 1035/299
IMPER-A-TOR . II
RIC III,
p. 39, no.
111(a)
143–144 1035/300
(?)
I M P E R AT O R . I I
RIC III,
p. 40, no.
112
143–144 1035/301
(?)
CO-S III - DES IIII
RIC III,
p. 40, no.
117
RIC III,
p. 42, no.
129
Winged caduceus
between crossed
cornucopiae.
Pax stg. l., hld. branch
and cornucopiae.
COS - IIII
Concordia (?) stg.
l., hld. patera and
sceptre.
304 3.69 17.5
S
Similar.
305 3.37 17.7
S
Similar.
Clasped hands, hld.
caduceus and cornears.
Similar, but C O S –
306 2.86 19.1
S
Similar.
Similar.
307 3.52 17.7
SE
Similar.
TR POT - COS IIII.
In ex. L I B I I I I
Liberalitas stg. l., hld.
account-board and
cornucopiae.
308 3.37 17.5
NE
Similar.
Similar.
309 3.19 17.4
S
Similar.
Similar, but T R - P - O T
- C O S I I I I . In field,
LIB IIII.
C-OS - II-II
IIII.
63
117
1035/302
145–161 1035/303
RIC III,
p. 43, no.
136
145–161 1035/304
RIC III,
p. 43, no.
136
RIC III,
p. 43, no.
136
RIC III,
p. 45, no.
155
145–161 1035/305
RIC III,
p. 45, no.
155
RIC III,
p. 45, no.
155
145–161 1035/308
145–161 1035/306
145–161 1035/307
145–161 1035/309
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
310 3.2
18.4
S
Similar.
V O TA S V S C E - P TA
D E C I I I . In ex. C O S
IIII
Antoninus stg. l.,
sacrificing out of
patera over altar and
hld. roll.
RIC III, p. 145–161 1035/310
45, no. 156
A (b) var.
(obv. head,
laur., r.)
311 3.33 18.7
S
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P XI
312 3.5
18.8
S
Similar.
RIC III,
p. 46, no.
Annona stg. l., hld.
corn-ears over modius 162
l. and anchor.
RIC III,
CO-S - IIII
p. 46, no.
Annona stg. l., hld.
corn-ears and placing 163
l. hand on modius,
set on a vessel, half of
which is seen.
313 3.39 19.1
S
Similar.
COS - IIII
314 3.22 18.5
S
315 3.44 18.7
S
316 3.19 18
S
317 3.32 18.4
S
318 3.2
18.2
SE
319 3.35 17.9
N
320 3.45 18.2
S
321 3.39 17.5
S
322 3.37 19.2
SE
323 3.4
17.5
SE
Head, laur., r.
COS - IIII
RIC III,
p. 46, no.
Antoninus stg. l.,
sacrificing with patera 168
over tripod.
RIC III,
A N T O N I N V S AV G
C-OS - II-II
p. 47, no.
Annona stg. l., hld.
PI-VS P P TR P XII
corn-ears over modius 175
Head, laur., r.
l. and anchor.
Similar, but
RIC III,
C-OS - IIII
p. 48, no.
A N T O N I N V S AV G - Aequitas stg. l.,
177
P I V S P P T R P X [ I I ] ? hld. scales and
cornucopiae.
Similar, but
Similar.
RIC III,
p. 48, no.
A N T O N I N V S AV G 177
PIVS P P TR P XII.
Similar.
RIC III,
Similar, but C O S –
p. 48, no.
IIII.
177
Similar.
RIC III,
Similar, but head,
p. 48, no.
laur., r., drapery on l.
177
shoulder.
Similar, but head,
RIC III,
C-OS - IIII
laur., r.
p. 48, no.
Fortuna stg. l., hld.
179
rudder on globe and
cornucopiae.
Similar.
RIC III,
C-OS - IIII
p. 48, no.
Salus stg. l., feeding
181
snake coiled round
altar and hld. rudder
on globe.
Similar.
Similar.
RIC III,
p. 48, no.
181
Similar.
Similar.
RIC III,
p. 48, no.
181
RIC III,
A N T O N I N V S AV G - C O S - I I I I
p. 50, no.
Genius stg. l., hld.
PIVS P P TR P XIIII
patera and corn-ears. 196
Head, laur., r.
64
147–148 1035/311
147–148 1035/312
147–148 1035/313
147–148 1035/314
147–148 1035/315
147–148 1035/316
147–148 1035/317
147–148 1035/318
147–148 1035/319
147–148 1035/320
147–148 1035/321
147–148 1035/322
150–151 1035/323
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
IMP CAES T AEL
TR POT XIIII - COS
H A D R A N - T O N I N V S I I I I . In ex. T R A N Q
Tranquilitas stg. r.,
AV G P I V S P P
150–151 1035/324
Head, laur., r.
hld. rudder and cornears.
RIC III,
p. 51, no.
202
325 3.24 18.8
S
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P XV
COS - IIII
RIC III,
p. 51, no.
203
151–152 1035/325
326 2.92 18.6
SE
IMP CAES T AEL
HADR ANTONINVS
AV G P I V S P P
TR POT XV - COS
IIII
RIC III,
p. 52, no.
209
151–152 1035/326
Similar, but
TR POT XV - COS
I I I I . In ex. [ T R A N Q ]
IMP CAES T AEL
H A D R A N T- O N I N V S Tranquilitas stg. r.,
hld. rudder on globe
AV G P I V S P P.
RIC III,
p. 52, no.
218
151–152 1035/327
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P XVI
COS - IIII
RIC III,
p. 53, no.
219
152–153 1035/328
Head, laur., r.
Vesta stg. l., hld.
simpulum and
palladium.
Similar, but
324 3.14 19
S
Head, laur., r.
Head, laur., r.
327 3.58 19
S
Vesta stg. l., hld.
simpulum and
palladium.
Vesta stg. l., hld.
simpulum and
palladium.
and cornucopiae.
328 3.59 17.6
NW
329 3.39 18
S
330 3.23 17.8
S
331 3.14 17.8
S
COS - IIII
Vesta stg. l., hld.
simpulum and
palladium.
RIC III,
p. 53, no.
219
152–153 1035/329
A N T O N I N V S AV G
PI-VS P P TR P XVI.
Similar.
COS - IIII
RIC III,
p. 53, no.
222
152–153 1035/330
RIC III,
p. 53, no.
222
RIC III,
p. 54, no.
231
152–153 1035/331
Similar, but
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P XVI.
Fortuna stg. r., hld.
rudder on globe and
cornucopiae.
Similar.
153–154 1035/332
332 3.48 17.8
S
A N T O N I N V S AV G PIVS P P TR P XVII
COS - IIII
333 2.8
17.1
N
A N T O N I N V S AV G
PI-VS P P IMP II
TR POT XX - COS
IIII
RIC III,
p. 57, no.
262
156–157 1035/333
16.2
S
Similar.
TR POT XXI - C-OS
IIII
RIC III,
p. 59, no.
274
157–158 1035/334
Similar, but T R P O T
XXI - COS IIII
RIC III,
p. 59, no.
274 var.
(obv. dr. l.
shoulder)
157–158 1035/335
334 3.2
Head, laur., r.
Head, laur., r.
Annona std. r., hld.
cornucopiae in both
hands; at feet, modius.
Annona stg. l., hld.
corn-ears and rudder
on prow; at feet, l.,
modius.
335 3.31 18.4
N
Similar, but head,
laur., r., drapery on l.
shoulder.
336 3.3
A N T O N I N V S AV G
PIVS P P TR P XXIII
18.5
S
Annona stg. l., hld.
corn-ears and placing
l. hand on modius set
on ship which is half
seen.
Head., laur., r.
PA C I AV G - C O S I I I I RIC III,
Pax stg. l., hld. branch
and sceptre.
65
p. 62, no.
301
159–160 1035/336
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
Faustina I
striking under Antoninus Pius
(cat. 337 – 338)
Mint of Rome
337 3.35 17.7
S
338 3.75 17
S
FAV S T I N A AV G V S TA
Bust, draped, r., hair
waved and coiled on
top oh head.
Similar.
C O N C O R - D I A AV G
RIC III,
p. 67, no.
335
139–141 1035/337
IVNONI - REGINAE
RIC III,
p. 68, no.
338
139–141 1035/338
Concordia stg. l., hld.
patera and double
cornucopiae.
Juno, veiled, stg.
l., hld. patera and
sceptre; at feet, l.,
peacock.
Diva Faustina I
striking under Antoninus Pius
(cat. 339 - 366)
Mint of Rome
339 3.44 18.8
S
340 3.26 18.4
S
D I VA - FAV S T I N A
Bust, draped, r., hair
waved and coiled on
top of head.
Similar.
341 3.35 17.7
S
Similar.
342 3.29 18.3
S
Similar.
343 3.18 17.9
S
Similar.
344 2.98 18.8
N
345 3.16 19
S
Similar, but
D I VA AV G –
FAV S T I N A .
Similar.
346 3.49 17.6
S
D I VA FAV- S T I N A .
Similar, but
347 3.38 17.5
SE
D I VA – FAV S T I N A .
Similar, but
141
1035/339
141
1035/340
141
1035/341
141
1035/342
141
1035/343
141
1035/344
RIC III,
p. 70, no.
350a
RIC III,
p. 70, no.
351
141
1035/345
141
1035/346
RIC III,
p. 70, no.
351
141
1035/347
A E D D I V FAV S T I N A E RIC III,
Hexastyle temple in
which is std. figure of
Faustina I.
Similar.
A E T E - R - N I TA S
Aeternitas stg. l., hld.
phoenix with halo,
and rising skirt with
l. hand.
Similar.
p. 69, no.
343
RIC III,
p. 69, no.
343
RIC III,
p. 69, no.
347
RIC III,
p. 69, no.
347
RIC III,
A E T E - R - N I TA S
p. 70, no.
Fortuna stg. l., fld.
348
globe and rudder.
RIC III,
A E T E - R - N I TA S
Providentia stg. l., hld. p. 70, no.
350a
globe and sceptre.
Similar, but A E T E R -
N I TA S .
A E T E R - N I TA S
Providentia (?) stg. l.,
veil blown out behind
head, hld. globe.
Similar.
66
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
348 3.1
18.7
S
Similar.
349 3.08 17.4
S
Similar.
350 3.23 18.5
SW
Similar.
351 3.11 18.7
SW
Similar.
352 3.29 18
NE
Similar, but
D I VA FAV- S T I N A .
353 3.12 18.2
N
Similar.
354 3.43 19
N
Similar.
355 3.07 18.9
N
356 3.47 18
N
357 3.45 17.6
N
358 3.2
17.8
S
359 3.35 18.4
NE
360 3.04 17.9
S
361 3.59 19
SW
362 3.42 18.1
S
363 3.4
17.4
S
Similar, but
D I VA – FAV S T I N A .
Similar.
Similar, but
D I VA FAV- S T I N A .
Similar, but
D I VA – FAV S T I N A .
Similar, but
D I VA FAV- S T I N A .
Similar.
Similar, but
D I VA – FAV S T I N A .
Similar.
Similar, but
D I VA AV G –
FAV S T I N A .
Similar.
RIC III,
p. 70, no.
351
Similar.
RIC III,
p. 70, no.
351
RIC III,
A E T E R - N I TA S
Throne, against which p. 70, no.
rests sceptre; in front, 353
peacock.
Similar.
RIC III,
p. 70, no.
353
RIC III,
AV G V- S TA
p. 71, no.
Ceres, veiled, stg. r.,
hld. sceptre and corn- 358
ears.
Similar.
RIC III,
p. 71, no.
358
RIC III,
AV G V- S TA
p. 71, no.
Ceres, veiled, stg. r.,
360
hld. corn-ears and
torch.
RIC III,
AV G V- S TA
p. 71, no.
Ceres stg. l., hld.
361
raising r. hand and
hld. torch.
RIC III,
AV G - V S TA
Ceres stg. l., hld. torch p. 71, no.
362
and with l. hand hld.
up fold of skirt.
Similar.
RIC III,
p. 71, no.
362
RIC III,
Similar, but AV G Vp. 71, no.
S TA .
362
RIC III,
AV G V- S TA
p. 71, no.
Vesta, veiled, stg. l.,
368
hld. simpulum and
palladium.
Similar.
RIC III,
p. 71, no.
368
RIC III,
AV G V- S TA
p. 71, no.
Vesta, veiled, stg. l.,
369
hld. palladium and
sceptre.
RIC III,
CE-RES
p. 72, no.
Ceres, veiled, stg. r.,
378
hld. corn-ears and
torch.
RIC III,
C O N S - E - C - R AT I O
p. 72, no.
Ceres, veiled, stg. l.,
382a
raising r. hand and
hld. torch.
67
141
1035/348
141
1035/349
141
1035/350
141
1035/351
141
1035/352
141
1035/353
141
1035/354
141
1035/356
141
1035/357
141
1035/358
141
1035/359
141
1035/360
141
1035/361
141
1035/362
141
1035/355
141
1035/363
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
364 3.35 18.7
S
365 3.45 17.8
NE
366 3.41 18.3
S
C O N S E C R - AT I O
Peacock walking r.,
head l.
RIC III,
p. 73, no.
384
141
1035/364
D I VA FAV- S T I N A
Similar, but
P I E TA - S AV G
RIC III,
p. 74, no.
394a
141
1035/365
RIC III,
p. 74, no.
394a
141
1035/366
Similar, but
Pietas, veiled, stg. l.,
dropping incense on
altar and hld. box.
Similar.
D I VA AV G –
FAV S T I N A .
Similar.
Marcus Aurelius, Caesar
Striking under Antoninus Pius
(cat. 367 – 382)
Mint of Rome
367 3.26 17.9
S
AV R E L I V S C A E - S A R
AV G P I I F C O S
P I E TA S AV G
368 3.63 16.5
NE
AV R E L I V S C A E - S A R
[ AV G P I I F ]
COS - DES [II]
369 3.35 19
N
Head, bare, r.
Head, bare, r.
Similar, but
Knife, sprinkler, ewer,
lituus and simpulum.
Honos stg. l.,
hld. branch and
cornucopiae.
Similar, but
RIC III, p. 140–144 1035/367
79, no. 424
(a)
144 (?) 1035/368
RIC III,
p. 80, no.
426
RIC III,
p. 80, no.
426
144 (?)
1035/369
RIC III, p.
80, no. 429
(a)
145–
(147 ?)
1035/370
RIC III, p.
80, no. 429
(a)
Similar.
RIC III, p.
80, no. 429
(a)
Similar, but CO-S – II. RIC III, p.
80, no. 429
(a)
Similar
RIC III, p.
80, no. 429
(a)
Similar
RIC III, p.
80, no. 429
(a)
Similar, but C O S – I I . RIC III, p.
80, no. 429
(a)
RIC III,
COS - II
Spes advancing l., hld. p. 80, no.
431
flower and raising
skirt.
145–
(147 ?)
1035/371
145–
(147 ?)
1035/372
145–
(147 ?)
1035/373
145–
(147 ?)
1035/374
145–
(147 ?)
1035/375
145–
(147?)
1035/376
145–
(147?)
1035/377
AV R E L I V S C A E - S A R
AV G P I I F.
COS - DES II
370 3.58 18.8
S
Similar.
COS - II
371 3.28 19
S
Similar.
372 3.27 17.7
S
Similar.
373 3.25 18.2
S
Similar.
374 3.22 17.3
S
Similar.
375 3.17 17.6
S
Similar.
376 3.05 18.6
N
Similar.
377 3.54 17
SE
Similar.
Honos stg. l.,
hld. branch and
cornucopiae.
Similar.
68
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
TR POT II - COS II
RIC III,
p. 82, no.
438(b)
147–148 1035/379
TR POT III - COS II
RIC III,
p. 82, no.
444
148–149 1035/378
RIC III,
p. 88, no.
stg. l., hld. parazonium 473
and spear.
156–157 1035/380
378 3.17 18
SW
Similar.
379 3.38 19.4
S
Similar.
380 2.8
AV R E L I V S C A E S A N - T R P O T X I - C O S I I
Virtus (?), helmeted,
T O N AV G P I I F
17.8
S
Minerva, helmeted,
stg. r., hld. spear and
resting l. hand on
shield.
Minerva, helmeted,
stg. r., hld. spear and
resting l. hand on
shield.
Head, bare, r.
381 3.24 17.6
N
AV R E L I V S C A E S
AV G P I I F
TR POT XIIII - COS
II
RIC III,
p. 91, no.
483
159–160 1035/381
382 3.19 17.9
S
Similar.
Similar.
RIC III,
p. 91, no.
483
159–160 1035/382
Head, bare, r.
Minerva, helmeted,
advancing r.,
brandishing javelin
and hld. shield.
Faustina II
striking under Antoninus Pius
(cat. 383 - 388)
Mint of Rome
383 2.88 18.6
S
384 3.37 19
S
385 3.46 18.4
S
FAV S T I N A AV G V S TA
AV G V S - T I - P I I F I L
RIC III, p.
93, no. 495
(a)
1035/383
CONCOR-DIA
RIC III,
p. 93, no.
500 (b)
var.: obv.
legend
Faustina
1035/384
Venus stg. l., hld.
Bust, dr., r., head bare, Victory and resting l.
hand on shield, set on
with hair waved and
helmet.
coiled on back of
head.
Similar, but
FAV S T I N A AV G
A N T O N I N I AV G
PII FIL.
Concordia stg.
front, head r., hld.
cornucopiae and
raising skirt with r.
hand.
Similar, but
RIC III, p.
CONC-O-RDIA
Concordia std. l., hld. 93, no. 502
(a)
flower, resting elbow
on cornucopiae, which
is by her chair; under
chair, globe.
1035/385
Similar.
1035/386
FAV S T I N A - AV G P I I
AV G F I L .
386 3.28 19.5
SW
Similar.
387 3.25 17.2
S
Similar.
Similar, but
CONCO-RDIA.
69
RIC III, p.
93, no. 502
(a)
RIC III, p.
93, no. 502
(a)
1035/387
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
388 3.9
17.6
S
RIC III, p.
VE-NVS
Venus stg. l., hld. apple 95, no. 516
var. (obv.
and rudder.
legend
Faustinae)
Similar, but
FAV S T I N A E AV G P I I AV G F I L
1035/388
MARCUS AURELIUS AND LUCIUS VERUS
(cat. 389 – 451)
MARCUS AURELIUS
(cat. 389 – 418)
Mint of Rome
RIC III, p. 161–162 1035/389
217, no. 50
389 3.24 18.1
S
I M P M AV R E L
A N T O N I N V S AV G
390 3.39 18.5
S
I M P M A N T O N I N V S C O N C O R D AV G T R RIC III, p. 162–163 1035/390
AV G
P X V I I I . In ex. C O S I I I 218, no. 59
Head, bare, r.
Concordia std. l., hld.
patera and resting l.
arm on statue of Spes;
cornucopiae under
seat.
391 3.2
18.2
N
Similar.
C O N C O R D AV G T R RIC III, p. 162–163 1035/391
P X V I I I . In ex. C O S I I I 218, no. 64
392 3.32 17.9
S
Similar.
393 3.13 17.8
N
A N T O N I N V S AV G ARMENIACVS
394 3.39 18.2
S
Head, bare, r.
PROV DEOR TR P
XVI COS III
Providentia stg.
l., hld. globe and
cornucopiae.
Concordia std. l., hld.
patera and resting
l. arm on statue
of Spes placed on
cornucopiae.
PROV DEOR TR P
XVII COS III
RIC III, p. 162–163 1035/392
218, no. 70
P M TR P XVIII IMP
I I C O S I I I . In ex.
ARMEN
RIC III, p. 163–164 1035/393
219, no. 80
P M TR P XVIII IMP
I I C O S I I I . In ex.
ARMEN
RIC III, p. 163–164 1035/394
219, no. 81
Providentia stg.
l., hld. globe and
cornucopiae.
Head, bare, r.
Similar, but head,
laur., r.
Armenia std. l., in
mournful attitude;
before her, vexillum
and shield; l. hand
rests on bow.
Armenia std. l., in
mournful attitude;
before her, vexillum
and shield; l. hand
rests on bow.
70
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
395 3.47 17.9
S
Similar.
396 3.19 18.3
S
Similar.
397 3.32 20
S
M ANTONINVS
AV G A R M PA RT H
MAX
399 3.5
18.9
N
401 3.43 18.6
N
RIC III, p.
222, no.
125
P I E TA S AV G T R P X X RIC III, p.
225, no.
COS III
Pietas stg. l., dropping 149
incense on altar and
hld. incense-box.
164–165 1035/396
Similar.
M ANTONINVS
V I C T AV G T R P X X
AV G - A R M E N I A C V S C O S I I I
Head, laur., r.
Victory, towered,
flying l., hld. garland
with both hands.
M ANTONINVS
AV G A R M PA RT H
MAX
TR P - XX IMP IIII
C O S I I I . In ex. PA X
Head, laur., r.
400 3.19 19.5
SE
164–165 1035/395
Annona stg. l., and
emptying cornucopiae
into modius.
Head, laur., r.
398 3.32 18.6
NW
RIC III, p.
222, no.
125
P M TR P XIX - IMP
II COS III
Similar.
Similar, but
M ANTONINVS
AV G A R M - PA RT H
MAX.
RIC III, p.
225, no.
157
RIC III,
p. 226,
no. 159
Pax stg. l., hld.
(summerolive-branch and
dec. 166);
cornucopiae.
BMC IV,
p. 441,
nos. 401403
Similar.
RIC III,
p. 226,
no. 159
(summerdec. 166);
BMC IV,
p. 441,
nos. 401403
RIC III,
TR P XX IMP IIII
p. 226,
COS III
no. 163
Victory stg. front,
head r., hld. palm and (summerfixing to a palm-tree a dec. 166)
shield inscribed
165–166 1035/397
165–166 1035/398
166
1035/400
166
1035/401
166
1035/399
V I C / PA R .
402 3.22 19.4
NE
Similar.
403 3.39 18.8
S
Similar.
TR P XXII IMP IIII
COS III
Similar, but
TR P XXII IMP IIII
COS III
404 3.51 19
NE
RIC III, p.
227, no.
171
166–167 1035/402
RIC III, p.
227, no.
Providentia stg. l., hld. 176
sceptre and pointing
with rod to a globe at
her feet.
167–168 1035/403
RIC III, p.
227, no.
178
167–168 1035/404
TR P XXI IMP - IIII
COS III
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
M ANTONINVS
AV G A R M PA RT H
MAX.
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
71
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
405 3.14 20.8
N
Similar, but
M ANTONINVS
AV G A R M - PA RT H
MAX.
F O RT R E D T R - P
X - X I I I M P V . In ex.
COS III
RIC III, p.
228, no.
185 (168,
Feb.-Dec)
TR P XXIII IMP - V COS III
RIC III, p.
229, no.
209
Fortuna std. l.,
hld. rudder and
cornucopiae.
168
1035/405
168–169 1035/406
406 3.78 19.4
NW
Similar.
407 2.9
M ANTONINVS AV G T R P X X I I I I
F E L I C I TA S - AV G
COS III
169–170 1035/407
RIC III,
p. 230,
no. 218
var. (obv.
bust as on
aureusRIC
no. 217a)
408 3.23 18.7
NW
Similar, but head,
laur., r.
S A LV T I - AV G C O S
III
RIC III, p.
230, no.
222
169–170 1035/408
409 3.09 18
N
Similar.
Similar.
169–170 1035/409
410 3.09 18.5
NW
M ANTONINVS AV G T R P X X V
CO-S - III
RIC III, p.
230, no.
222
RIC III, p.
231, no.
233
411 3.58 19.6
S
M ANTONINVS AV G T R P X X V I
IMP VI - COS III
RIC III, p.
232, no.
252
171–172 1035/411
412 2.81 18.5
NW
Similar.
171–172 1035/412
413 3.61 18.8
S
Similar.
414 3.26 18.7
S
Similar.
415 3.33 19.2
S
Similar.
416 3.33 18.7
S
M ANTONINVS AV G T R P X X V I I I
RIC III, p.
232, no.
252
Similar, but
RIC III, p.
233, no.
IMP - VI - COS III.
259
Similar.
RIC III, p.
233, no.
259
Similar, but
RIC III, p.
IMP VI - COS III.
233, no.
259
RIC III, p.
IMP VI - COS III
M. Aurelius stg. l., hld. 236, no.
296
branch and sceptre.
RIC
III, p.
F O RT D V C I T R P X X X I M P V I I I C O S I I I 240, no.
343
Fortuna std. l.,
hld. rudder resting
on globe and
cornucopiae; under
seat, a wheel.
18.8
S
417 3.17 18.8
NW
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Bust r., laur., dr.
cuirassed.
Head, laur., r.
Head, laur., r.
Head, laur., r.
M ANTONINVS AV G G E R M S A R M
Head, laur., r.
Felicitas stg. l., hld.
caduceus and sceptre.
Salus stg. l., hld.
sceptre and feeding
snake twined round
altar.
Roma std. l., on
cuirass, hld. Victory
and spear.
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
Similar, but
IMP VI - C-OS III.
72
170–171 1035/410
171–172 1035/413
171–172 1035/414
171–172 1035/415
173–174 1035/416
175–176 1035/417
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
418 3.39 19
S
Similar.
T R P X X X I I M P V- I I I
COS III P P
Victory advancing l.,
hld. wreath and palm.
RIC III, p.
242, no.
378
176–177 1035/418
Divus Antoninus
striking under Marcus Aurelius
(cat. 419 – 427)
Mint of Rome
419 3.57 18.3
S
420 3.38 18.2
N
421 3.09 19.1
SE
422 3.45 17.3
S
DIVVS ANTONINVS
C O N S E C R AT I O
Head of Antoninus
Pius, bare, r.
Similar.
Eagle, stg. r., head l.,
on altar decorated
with garlands.
Similar.
Similar.
Similar.
Similar, but
C O N S E C R AT I O
RIC III, p.
247, no.
431
161
1035/419
RIC III, p.
247, no.
431
RIC III, p.
247, no.
431
RIC III, p.
247, no.
436
161
1035/420
161
1035/421
161
1035/422
DIVVS
ANTONINVS.
Pyre of four tiers,
decorated with
hangings and
garlands, surmounted
by quadriga.
423 3.37 17.6
S
Similar, but head
of Antoninus Pius,
bare, r., drapery on l.
shoulder.
C O N S E C R AT I O
RIC III, p.
247, no.
438
161
1035/423
424 3.1
Similar.
Similar.
161
1035/424
DIVVS ANTONINVS
Square altar.
RIC III, p.
247, no.
438
RIC III, p.
247, no.
441
161
1035/425
161
1035/426
161
1035/427
18
SE
425 3.39 18
S
426 3.35 17.6
S
427 3.22 17.8
S
Head of Antoninus
Pius, bare, r.
Similar.
Similar, but head
of Antoninus Pius,
bare, r., drapery on l.
shoulder.
Pyre of four tiers,
decorated with
hangings and
garlands, surmounted
by quadriga.
DIVO PIO
Similar.
Similar.
73
RIC III, p.
247, no.
441
RIC III, p.
247, no.
441a
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
LUCIUS VERUS
(cat. 428 – 432)
Mint of Rome
161
1035/428
Bust dr., head, bare, r.
PROV DEOR TR P
COS II
Providentia stg.
l., hld. globe and
cornucopiae.
RIC III,
p. 251,
no. 463
var. (obv.
bust), 161,
MarchDec.
I M P L V E R V S AV G
PROV - DEOR TR P
III COS II
RIC III, p.
253, no.
491
162–163 1035/429
Similar, but
RIC III, p.
253, no.
491
162–163 1035/430
RIC III, p.
260, no.
Victory walking l., hld. 574
wreath and palm.
RIC III, p.
TR P VII IMP IIII
260, no.
COS III
576
Aequitas stg. l.,
hld. scales and
cornucopiae.
166–167 1035/431
428 3.31 17.4
S
I M P L AV R E L V E R V S
AV G
429 3.34 17.8
N
Head, bare, r.
430 3.31 17.8
SE
Similar.
431 3.44 18.2
N
L V E R V S AV G A R M PA RT H M A X
432 3.22 18.3
N
Similar.
Providentia stg.
l., hld. globe and
cornucopiae.
PROV DEOR TR P III
COS II.
Head, laur. r.
TR P VII IMP IIII
COS III
166–167 1035/432
Commodus, Caesar
striking under Marcus Aurelius
(cat. 433)
Mint of Rome
433 3.28 19
S
I M P L AV R E L
C O M M O D V S AV G
GERM SARM
Head, laur., r.
TR - P II - C-OS P P
Salus stg. l., hld.
sceptre and feeding
snake coiled round
altar.
74
RIC III, p.
265, no.
641
177
1035/433
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
Faustina II
striking inder Marcus Aurelius
(cat. 434 -
Mint of Rome
434 3.47 18
S
435 3.45 18.6
SW
436 3.29 17.6
S
437 3.32 18.5
SW
438 3.19 18.3
S
FAV S T I N A AV G V S TA
Bust r, draped, head
diademed.
Similar, but
bust r, draped.
Similar.
Similar, but
FAV S T I N A
AV G V S TA .
Similar, but
FAV S T I N A –
AV G V S TA .
439 3.09 19
N
Similar.
440 3.04 19.3
N
Similar.
441 3.45 18.7
N
Similar.
442 3.37 18.5
S
Similar.
443 3.24 18.3
N
Similar.
444 3.11 17.3
S
Similar.
445 3.13 18
S
Similar, but bust
r, draped, head
diademed.
Similar.
446 3.45 17.8
N
RIC III, p.
268, no.
668
1035/434
RIC III, p.
C-E-RES
Ceres, veiled, std. l., on 268, no.
669
cista, hld. two cornears and torch.
Similar.
RIC III, p.
268, no.
669
F E C V N D AV G V S TA E RIC III, p.
268, no.
Fecunditas stg. l.,
between two girls and 676
hld. two infant in her
arms.
RIC III, p.
F E C V N - D I TA S
Fecunditas stg. r., hld. 269, no.
677
sceptre and infant.
Similar, but
RIC III, p.
F E C V N D I TA S .
269, no.
677
Similar, but
RIC III, p.
F E C V N - D I TA S .
269, no.
677
RIC III, p.
I - V- N O
269, no.
Juno, veiled, stg.
688
l., hld. patera and
sceptre; at her feet, a
peacock.
Similar.
RIC III, p.
269, no.
688
RIC III, p.
I - V- N O
271, no.
Juno seated l., hld.
patera and sceptre; at 689
her feet, a peacock.
I V N O N I - R E G I N A E RIC III, p.
270, no.
Juno, veiled, stg.
694
l., hld. patera and
sceptre; at her feet, a
peacock.
RIC III, p.
L A E - T- I - T I A
270, no.
Leatitia stg. l., hld.
701
wreath and sceptre.
RIC III, p.
SAL-VS
271, no.
Salus std. l., feeding
714
snake twined round
altar.
1035/435
C-E-RES
Ceres stg. l., hld. two
corn-ears and torch.
75
1035/436
1035/437
1035/438
1035/439
1035/440
1035/441
1035/442
1035/446
1035/443
1035/444
1035/447
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
S A - LV S
RIC III, p.
271, no.
714a
1035/448
Similar, but bust r,
draped.
S - A - LV S
RIC III, p.
271, no.
715
1035/445
Similar, but
RIC III, p.
VE-NVS
Venus stg. l., hld. apple 272, no.
728
and sceptre.
1035/449
447 3.28 18.5
S
Similar, but bust r,
draped, circlet of
pearls.
448 3.26 18.5
S
449 3.34 17.2
S
FAV S T I N A
AV G V S TA .
Salus std. l., feeding
snake twined round
altar.
Salus stg. l., feeding
snake twined round
altar and hld. sceptre.
Diva Faustina II
striking under Marcus Aurelius
(cat. 450)
Mint of Rome
450 3.1
17.9
S
D I VA FAV- S T I N A P I A
Bust r, draped.
RIC III, p.
273, no.
Pietas stg. l.,
sacrificing on altar and 741 (rev.
Pietas stg.
hld. sceptre.
r., error!)
C O N S C E C R AT I O
176–180 1035/450
Lucilla
striking under Marcus Aurelius
(cat. 451)
Mint of Rome
451 3.28 18.5
N
LV C I L L A E AV G
A N T O N I N I AV G F
Bust r, draped.
CONCORDIA
Concordia std. l., hld.
patera and resting her
elbow on a statue of
Spes.
76
RIC III, p.
274, no.
758
1035/451
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
COMMODUS AND FAMILY
(cat. 452 – 455)
COMMODUS
(cat. 452 –454)
Mint of Rome
452 2.62 17.9
S
453 2.67 17.9
S
454 3.68 18.8
N
186
1035/452
M COMM ANT P F E L AV G B R I T
P M TR [P XI ? IM]P
VIII COS V P P
RIC III,
p. 381,
no. 137
(?) - TR
P XI, 186,
second
issue [ili
XII (?)RIC
III, p. 382,
no. 143]
Similar, but
[ PA ] T E R S E N AT P
M TR P XII IMP VIII
COS V P P
RIC III, p.
383, no.
157
186–187 1035/453
Similar, but
M A RT - PA C P M T- R RIC III, p.
385, no.
[M COM]M ANT - P P XIIII COS V P P
175
F E L AV G B R I T .
Mars stg. l., hld.
188–189 1035/454
Head, laur., r.
M COMM ANT - P
F E L AV G B R I T.
Felicitas stg. l., hld.
caduceus and sceptre.
Commodus stg. l., hld.
branch and transverse
sceptre.
branch and spear.
Crispina
striking under Commodus
(cat. 455)
Mint of Rome
455 2.94 19
NW
RIC III, p.
VE-NVS
Venus stg. l., hld. apple 399, no.
286a
Bust, draped, r., hair in and gathering up
drapery on l. shoulder.
round coil at back.
CRISPINA AV G V S TA
77
1035/455
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
SEPTIMIUS SEVERUS AND FAMILY
(cat. 456 – 458)
SEPTIMIUS SEVERUS
(cat. 456 – 457)
Mint of Rome
456 3.28 19
N
457 3.04 18.5
S
Head, laur., r.
P M TR P III - COS
II P P
Minerva stg. l., hld.
spear and round
shield.
RIC IV/1, 195–196 1035/456
p. 99, no.
68;
BMCRE V,
p. 41, no.
124, Issue
3, 195
A.D.;
Hill, p. 18,
no. 191,
Issue 11 (c.
summer)
195 A.D.
L S E P T S E V AV G
I M P - X I PA RT M A X
VICT P-AR-THICAE
RIC IV/1, 198–200 1035/457
p. 108, no.
142(a);
BMCRE V,
p. 178, no.
137 [198
(late) or
199-200];
Hill, p. 23,
no. 392,
Issue 2,
198 A.D.
L S E P T S E V P E RT AV G I M P V I I
Victory advancing
l., hld. wreath and
trophy; at feet, l.
captive.
Head, laur., r.
Julia Domna
striking under Septimius Severus
(cat. 458)
Mint of Rome (?)
458 3.49 20.7
S
I V L I A - AV G V S TA
Bust of Julia Domna,
draped, r., hair waved
and coiled at back.
RIC IV/1, 196–211 1035/458
Ceres std. l., hld. corn- p. 166, no.
546;
ears and long torch.
BMCRE V,
cxxxiii-iv,
middle
group (199
or 200-c.
207); p.
158, no.
12;
Hill, p. 25,
no. 481,
Special
Issue (Visit
to Egypt),
200 A.D.
CERERI - FRVGIF
78
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
BIBLIOGRAPHY
Arsenijević 2001 - M. Arsenijević, Dva manja nalaza rimskog novca iz Narodnog
muzeja u Požarevcu, Viminacium 12, Požarevac 2001, 185-201.
Birley 2002 – A. R. Birley, Septimius Severus, The African Emperor, London and New
York 2002.
BMC Pontus, etc. – W. Wroth, A Catalogue of the Greek Coins in the British Museum.
Catalogue of Greek Coins. Pontus, Paphlagonia, Bithynia and King of Bosporus,
London 1889.
BMCRE V – H. Mattingly, Coins of the Roman Empire in the British Museum,V,
Pertinax to Elagabalus, London 1950.
Borić Brešković 1976 – B. Borić Brešković, Novac kolonije Viminacijum u zbirci
Svetozara St. Dušanića, Beograd 1976.
Борић Брешковић 1986 – Б. Борић Брешковић, Реверсне представе на новцу
колоније Виминацијум, Зборник Народног музеја 12/1, Београд 1986,
123-197.
Borić Brešković 2003 – B. Borić Brešković, The Hoard of Roman Denarii from Grocka
by Belgrade, Нумизматичар 22-23 (1999-2000), Београд 2003, 11-58.
Borić-Brešković, Arsenijević 2008 – B. Borić-Brešković, M. Arsenijević, The Roman
Denarii Hoard from Radalj near Drina, Нумизматичар 26-27 (2003-2004),
Београд 2008, 93-156.
Borić-Brešković, Stamenković 2008 – B. Borić-Brešković, S. Stamenković,
Roman Antoniniani from the Village of Supska near Ćuprija (Supska I),
Нумизматичар 26-27 (2003-2004), Београд 2008, 157-207.
CAH XII - S.N. Miller, The Army and Imperial House, In The Cambridge Ancient
History, Vol. XII, The Imperial Crisis and Recovery A.D. 193-324, eds. S. A.
Cook, F. E. Adcock, M. P. Charlesworth and N. H. Baynes, Cambridge 1939,
repr. 1971, 1-56.
CAH XII (2nd ed.) - B. Campbell, The Severan dinasty, In The Cambridge Ancient
History (2nd ed.), Vol. XII, The Crisis of the Empire, A.D. 193-33, eds. A. K.
Bowman, P. Garnsey, A. Cameron, Cambridge 2007, 1-27.
Callu 1969 – J.-P. Callu, La politique monétaire des empereurs romains de 238 à 311,
Bibl. écoles fr. d᾽Athènes et de Rome, no. 214, Paris 1969.
Campbell 2006 – B. Campbell, The Roman Army 31 BC – AD 337, A sourcebook.
London and New York 2006.
CHY – I.A. Mirnik, Coin Hoards in Yugoslavia, British Archaeological Reports,
International Series 95, eds. A.R.Hands and D.R.Walker, Oxford 1981.
Dio Cass. - Dio Cassius, Roman History. With an English translation by Earnest Cary
on the basis of the version of Herbert B. Foster, Vol. IX (Books 71-80), Loeb
Classical Library No. 177, Cambridge 1927.
79
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
Duncan-Jones 1994 – R. Duncan-Jones, Money and Govrnement in the Roman
Empire. Cambridge 1994.
Dušanić 1961 – S. Dušanić, Novac kolonije Viminacijuma i datumi iz rimske istorije
sredine III veka, Старинар (н.с.) 12, Београд 1961, 141-153.
Dušanić 1976 – S. Dušanić, The Era of Viminacium, u Kovanje i kovnice antičkog i
srednjovekovnog novca. Materijali simpozijuma održanog 30.I.-1.II.1975.god.
u Narodnom muzeju Beograd (gl. i odg. ur. V. Kondić), Beograd 1976, 53-58.
Ferjančić 2002 – S. Ferjančić, Naseljavanje legijskih veterana u balkanskim provincijama
I-III vek n.e., Balkanološki institut, posebna izdanja 79, Beograd 2002.
Fitz 1978 – J. Fitz, Der Geldumlauf der Römischen Provinzen im Donaugebiet Mitte
des 3. Jahrhunderts, Budapest and Bonn 1978.
Găzdac 2002 – C. Găzdac, Monetary circulation in Dacia and the provinces from
the Middle and Lower Danube from Trajan to Constantine I (AD 106-337),
Dissertationes Dacicae, Cluj-Napoca 2002.
HA Sev. - Severus Aelii Spartiani, In The Scriptores Historiae Augustae. With an
English translation by David Magie, Vol. I, Loeb Classical Library No. 139,
Cambridge 1921, reprinted 1991, 371-429.
Herodian - Herodian, History of the Empire. Translated by C. R. Whittaker, Vol. I
(Books i–iv), Loeb Classical Library No. 454, London 1969.
Hill 1964 – P.V. Hill, The Coinage of Septimius Severus and his Family of the Mint of
Rome, A.D. 193-217, London 1964.
http://viminacium.org.rs
http://viminacium.org.rs/research
IMS II - M. Mirković, Inscriptions de la Mésie Supérieure, II, Viminacium et Margum,
Centre d᾽études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de Philosophie
de l᾽Université de Beograd, Beograd 1986.
Jacanović 1987 – D. Jacanović, Ostava republikanskih rimskih denara iz
Viminaciuma, Viminacium 2, Požarevac 1987, 25-39.
Kennedy 1980 – D. Kennedy, The frontier policy of Septimius Severus: New evidence from
Arabia, In Roman frontier studies 1979: Papers presented to the 12th International
Congress of Roman Frontier Studies, British Archaeological Reports, International
Series 71, eds. W. S. Hanson and L. J. F. Keppie, Oxford 1980, 879-887.
Kienast 2009 – D. Kienast, Römische Kaisertabelle. Grundzüge einer römischen
Kaiserchronologie, Darmstadt (4. Auflage) 2009.
Kos 1986 – P. Kos, The Monetary Circulation in the Southeastern Alpine Region, ca.
300 BC – AD 1000, Situla 24, Ljubljana 1986.
Kos 1992(1) – P. Kos, The Provincia Moesia Superior in Viminacium, Zeitschrift für
Papyrologie und Epigraphik 91, 1992, 209–214.
Kos 1992(2) – P. Kos, Medallions of the Local Mint of Viminacium, Chiron 22, 1992,
299-313.
80
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
Kraljević 1970 – G. Kraljević, Skupni nalaz rimskih sestercija u Bijači kod Ljubuškog,
Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 25, Sarajevo 1970, 39-43.
Levick 2000 – B. Levick, The Government of the Roman Empire: A Sourcebook,
London and New York 2000.
Meckler 1995 – M. Meckler, Two Papyri and Events in the Life of Caracalla,
Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik 105, 1995, 257-259.
Mirković 1968 – M. Mirković, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji,
Dissertationes VI, Beograd 1968.
Mirković 2007 – M. Mirković, Moesia Superior. Eine Provinz an der mittleren Donau.
Mainz 2007.
Mócsy 1974 – A. Mócsy, Pannonia and Upper Moesia. A History of the Middle
Danube Provinces of the Roman Empire, London and Boston 1974.
Moneta 73 – G. Depeyrot, D. Moisil, Les Trésors de Deniers de Trajan à Balbin en
Roumanie, Collection Moneta 73, Wetteren 2008.
Moneta 79 – G. Depeyrot, Les Principaux Trésors Monétaires Romaines (3e siècle
avant J.C. – 5e siècle après J.C.), Collection Moneta 79, Wetteren 2008.
Noe 1937 – S. P. Noe, A Bibliography of Greek Coin Hoards (2nd edition), Numismatic
Notes and Monographs no. 78, New York 1937.
Поповић 1968 – В. Поповић, Увод у топографију Виминацијума, Старинар
(н.с.) 18, Београд 1968, 29-53.
Popović, Borić-Bešković 1994 – I. Popović, B. Bojana Borić-Bešković, The Bare
Hoard, Beograd 1994.
RIC II – H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, II, Vespasian to
Hadrian, London 1926, repr. 1962.
RIC III - H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, III, Antoninus
Pius to Commodus, London 1930, repr. 1962.
RIC IV/1 – H. Mattingly, E. A. Sydenham, The Roman Imperial Coinage, IV/1,
Pertinax to Geta, London 1936, repr. 1962.
Rostovtzeff 1926 – M. Rostovtzeff, The Social & Economic History of the Roman
Empire, Oxford 1926.
Smith 1972 - R.E. Smith, The Army Reforms of Septimius Severus, Historia 21/ 3,
1972, 481-500.
Васић 2005 – М. Васић, Остава денара и антонинијана иz Доњег Црниљева,
Београд и Шабац 2005.
81
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
БОЈАНА БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ
Народни музеј у Београду
МИРЈАНА ВОЈВОДА
Љубљана
ОСТАВА РИМСКОГ СРЕБРНОГ НОВЦА ИЗ ОКОЛИНЕ ПОЖАРЕВЦА
Резиме
Кључне речи: Оставе новца, денари, Принципат, Септимије Север, Виминацијум
Остава из околине Пожаревца садржи 457 денара и једну драхму битинијске ковнице
Амисус. Једина је до сада позната остава са територије Горње Мезије која је похрањена
на самом крају II века у време владавине Септимија Севера. Попут неколико других
остава из доба Принципата (Баре, Братинац, Брежане), и овај налаз би припадао ширем окружењу античке метрополе Горње Мезије – Виминацијуму, док са простора самог војног логора, са локалитета „Чаир“, потиче само једна остава, условно датована у
време заједничке владавине Марка Аурелија и Луција Вера. Из раног периода римског
војног присуства у Подунављу је остава републиканских денара, која је откривена у
Костолцу.
Чињеница да је остава из околине Пожаревца једини до сада познати налаз који је на
територији Горње Мезије похрањен у време Септимија Севера подудара се са историјским околностима тога времена и углавном мирним периодом у обе Паноније и
самој Горњој Мезији. У прилог томе сведоче и малобројни налази из других подунавских провинција из истог хоризонта похрањивања: Горња Панонија - три оставе, Доња
Панонија - две оставе, Доња Мезија - четири оставе за разлику од простора Дакије и
нарочито барбарикума (Daces Libres) одакле потиче до сада њихов највећи број (27).
Изван подручја подунавских провинција забележене су једна у околини Мостара Бијача, као и знатан број у Шведској, Пољској, Великој Британији, Немачкој, Италији,
Русији, Украјини и Француској.
Тачно место налаза оставе из околине Пожаревца не можемо са сигурношћу да лоцирамо, али можемо да претпоставимо да припада ширем окружењу Виминацијума,
највећег градског насеља у Горњој Мезији и једног од најзначајнијих војничких центара на Дунаву са сталном посадом легије VII Claudia. Током владавине Септимија
Севера када долази до економског просперитета свих подунавских провинција и
сам Виминацијум је постао важан војни, политички, економски и трговински центар овог дела дунавског лимеса. О његовом значају у то време сведоче и подаци да га
је Септимије Север у два маха посетио: први пут 196. године када је овде прогласио
Каракалу за цезара, и други пут 202. приликом повратка са експедиције на Истоку.
Остава из околине Пожаревца садржи 458 примерака сребрног новца (Табела 1) у распону од Трајана (98-99) до Септимија Севера (198/199-200). Сви примерци припадају
римској ковници изузев једне Хадријанове драхме исковане у битинијској ковници
Амисус (кат. 271). У оставама са територије Србије до сада је забележено седам ликијских драхми, две драхме Цезареје капоадокијске и две неопредељене драхме, док
је ово први познати примерак ковнице Амисус. Полазећи од Трајанових денара као
најстаријих примерака у налазу (129), међу којима су први датовани у 98-99. годину
(кат. 1-10), следи најбројније заступљено ковање Хадријана и породице (152), да би
број примерака постепено опадао у периоду Антонина Пија (107) и Марка Аурелија
82
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
(63). У односу на претходне владаре издања Комода и Криспине су малобројнија (4),
што је уобичајена појава у оставама II века са територије Србије. Најмлађи примерци
у налазу су денари Септимија Севера (2) и Јулије Домне (1), који дају terminus a quo за
његово закопавање.
Остава из околине Пожаревца показује и извесна одступања у саставу у односу на остале налазе II века са простора Србије и суседних области (Табеле 2-6 а,б, Графикони
1-5 а,б). Пажњу највише привлачи знатно мање присуство денара Антонина Пија и
Марка Аурелија, као и потпуни изостанак ковања пре Трајана. Код већине остава
са територије Србије из хоризонта похрањивања везаног за време Марка Аурелија
или Комода најбоље су заступљени примерци Антонина Пија, а сличан однос забележен је и у налазима из римских провинција у окружењу похрањених у време
Септимија Севера. Највише сличности у процентуалној заступљености емисија
Трајана, Хадријана, Комода и Септимија Севера са оставом из околине Пожаревца
показује остава Димум-Белене са територије Доње Мезије. С друге стране, иста ова
остава садржи значајно мањи број издања Антонина Пија и Марка Аурелија, а бележи и ковања пре Трајана. Код велике већине остава како са територије Србије тако
и из суседних провинција приметно је да прилив новца (тезаурација) почиње углавном у време Веспазијана, а као реликти ранијег оптицаја присутни су и денари Марка
Антонија. У овом погледу налазу из околине Пожаревца најсличније су две оставе из
Доње Паноније (Карајенон и Менден) и једна из Дакије (Лујердиу) код којих је такође
најстарији Трајанов новац (Табеле 4, 6а).
Прилив новца у оставу из околине Пожаревца, који је почео у време Трајана, достигао
је врхунац под Хадријаном да би отада, са Антонином Пијем и Марком Аурелијем
постепено опадао до коначно симболичног присуства издања из времена владавине
Комода и Септимија Севера. Како не би требало искључити могућност да налаз није
целовит и да известан број примерака недостаје, у првом реду емисије пре Трајана, оне
би, ако их је било, представљале зачетке тезаурације.
Најмлађи примерци у налазу су денари Септимија Севера и Јулије Домне (кат. 457-458),
који дају terminus a quo његовог закопавања. Денар Јулије Домне (кат. 458) са реверсном
легендом CERERI FRVGIF ауториRIC-a датују широко, у период 196-211. и приписују
га другој емисији. Матинли у Каталогу Британског музеја примерак такође широко
датује у 198-209, односно 196-211, а уже у 199. или 200 - c. 207. Хил исти примерак
везује за 200. годину, сврставајући га у специјалну емисију издату поводом Северове
и Домнине посете Египту.
Денар Септимија Севера са IMP XI PART MAX у аверсној и VICT PARTHICAE у реверсној легенди (кат. 457) кован је поводом цареве победе над Парћанима обележене
на реверсу представом Викторије са венцем и трофејом поред које седи заробљени
непријатељ. Датовање овог примерка, међутим, указује на извесну хронолошку неусаглашеност.
Након пада Ктесифона (крај октобра 197?) Септимије Север је крајем исте године
проглашен једанаести пут за императора. Победа над Партијом свечано је прослављена у Риму 28. јануара 198. године када је Север узео и титулу Parthicus Maximus, а негде
у исто време прогласио је старијег сина Каракалу за августа и савладара, док је Гета
добио титулу цезара. Према ауторима Корпуса о римском царском новцу и Матинлија
у Каталогу Британског музеја титула Parthicus Maximus се на новцу налази само уз IMP
XI, али је серија са IMP XI PART MAX датована на почетак 199. године или најраније
на сам крај 198. Тако би, према овим ауторима, емитовање најмлађег Северовог комада у остави било ограничено на време између касне 198. или 199-200. Хил, с друге
стране, примерке овог типа датује као Северову другу емисију из 198. издату после
83
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
серије посвећене Каракалином августату из c. априла 208, прве емисије из c. јуна 198.
и цареве свечане серије којом прославља пад Ктесифона. Полазећи од околности да
би Северов денар из оставе из околине Пожаревца могао најраније да буде кован 198.
године (друга емисија) или у интервалу крај 198 / почетак 199-200, и узимајући у обзир примерак Јулије Домне уже датован у 200. годину или 199/200, као terminus a quo
закопавања налаза добијамо период ближе крају 198/199-200, али и касније ако се има
у виду могућност да остава није у целини предата Народном музеју.
Како у разматраном периоду Горња Мезија и, последично Виминацијум као вероватно
шире окружење налаза ове оставе нису били изложени некој непосредној ратној
опасности, могућност тражења узрока њеног похрањивања можда лежи у унутрашњој
политици Септимија Севера. Упркос просперитету многих градова и провинција,
нарочито оних које су га подржале на путу до престола, подаци о политичким
прогонима и конфискацији поседа политичких противника, високим таксама ради
покривања нових ратних трошкова, плата и других привилегија везаних за војску,
појава пљачкаша из редова осиромашене аристократије и других слојева становништва
указују на извесна немила дешавања унутар Царства. Да ли је неки од могућих повода
и у којој мери принудио непознатог власника оставе из околине Пожаревца да своју
имовину сакрије тешко је установити. Недостатак података о условима налаза оставе
и одређена сумња у њену целовитост не дају упориште за поузданију расправу о
непосредним разлозима њеног похрањивања.
84
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
85
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
86
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
87
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
88
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
89
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
90
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
91
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
92
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
93
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
94
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
95
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
96
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
97
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
98
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
99
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
100
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
101
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
102
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
103
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
104
ROMAN SILVER COIN HOARD FROM THE VICINITY OF POŽAREVAC
105
Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ, Mirjana VOJVODA
106
Оригинални научни рад
Примљено: 15. марта 2010.
Прихваћено: 05. септембра 2010.
UDC
902.01(497.11) ;
737.1.032(37)"01/03"
ID180411660
e-mail: slavkoØ[email protected]
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Народни музеј, Шабац
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Апстракт: Поред бројних архитектонских и епиграфских споменика сведоци владавине Рима на простору Подриња су и нумизматички налази. На простору Подриња
пронађен је мањи број остава и велики број појединачних примерака римског новца.
Нарочито су значајни налази остава које, и поред своје малобројности, на посредан
начин потврђују многе догађаје. Уједно ови налази на најнепосреднији начин упућују у новчане токове на посматраном подручју. Полазећи од констатације о документарној вредности монетарних налаза, а на основу увида у музејске збирке и литературу, приређен је преглед и инвентар свих до сада регистрованих налаза, скупних и
појединачних, на подручју Подриња.
Кључне речи: римски новац, Подриње, Србија, појединачни налази, оставе
Историјско-географски оквир
Р
егион познат под називом Подриње обухвата крајњи северозападни део
северне Србије и то сливове доње Дрине и доње Саве. Првобитно појам
Подриње односио се на уски појас дуж Дрине са мањим предеоним целинама
Азбуковицом и Јадром. Стварањем српске државе и укључивањем ових крајева у њен састав, формирана је већа административно-управна јединица –
Подрињски округ који се састојао од срезова Јадарског, Рађевског и Азбуковачког са седиштем у Лозници. Од 1890. године спојени су окрузи Шабачки и
Подрињски у један Подрињски са седиштем у Шапцу и њега су сачињавали поред напред наведених срезова још Мачвански, Поцерски и Посавотамнавски.
У данашње време ово подручје подељено је на општине: Шабац, Богатић,
Лозница, Мали Зворник, Љубовија, Крупањ, Коцељева и Владимирци. Изјашњавањем становништва северне Мачве 1957. године седам насеља: Мачванска
Митровица, Салаш Ноћајски, Ноћај, Раденковић, Равње, Горња и Доња Засавица припојени су општини Сремска Митровица и тако ушли у састав АП
Војводине. Без обзира на нову ситуацију и околност ова насеља спадају у подручје Мачве и она традиционално улазе у састав Подриња.
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 107 – 143
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Подриње је добро индивидуалисана географска целина омеђена на северу
реком Савом, на истоку Колубаром, док је на западу и југозападу река Дрина.
Основне карактеристике географског положаја Подриња су контрастност између две макрорегије - панонско планинске тј. равнице у Мачви и Посаво Тамнави и планинског ланца на југу што је током векова утицало и на развој два економска система. Географски положај одређивао је у знатној мери и
друштвени значај овог простора кроз све историјске периоде.
Ово подручје је ушло у сферу римског интересовања последњих деценија
старе ере доласком римских легија које проширују моћ Рима у региону кроз
неколико кампања познатих као Панонски ратови. Заузимањем панонског
Подунавља стварају северну границу Империје. Наиме, сукоби Римљана са
Келтима довели су до тога да је Октавијану Августу, првом римском императору, било потребно неколико година (35-33 пре н.е.) да победи далматинска
и панонска племена. Као резултат ових ратова границе Империје су померене
до крајева између Саве и Дунава. Ова Октавијанова војна је вероватно први
директни долазак Римљана у Подриње.
Ратове које је водио Тиберије 6-9 године н.е. имали су као последицу освајање простора који су се налазили северно од Саве до Дунава.1 После ових
освајања, са мањим прекидима, једини владари ових области све до IV века
наше ере су Римљани, када почињу бројни варварски упади у јужне пределе
Балкана и када је римска власт у њима потпуно ослабила.
Одмах по освајању ових предела Римљани су спровели своју нову административну организацију сврставајући их у одређене провинције. Границе ових
провинција трпеле су током векова извесне измене.
Тако су се на простору Подриња сучељавале три провинције: Доња Панонија,
Далмација и Горња Мезија.2 Услед недостатка релевантних извора границе ових
провинција нису увек сасвим јасне.
Према новијим истраживањима која су више теоретског карактера граница
Доње Паноније са Далмацијом била је знатно јужније од Саве. Према податку
који доноси Јорданес у делу Getica (LII, 268) југозападну границу Паноније чини
река Аква Нигра (Aqua Nigra) тј. Црна или Тамна река.3 С правом се сматра да
је овај латински назив касније код Словена преведен као Тамнава.4 Граница између Далмације и Горње Мезије по свој прилици није ишла реком Дрином него
нешто источније, вероватно реком Колубаром.5 На југоистоку граница је по
свој прилици ишла током реке Тамнаве.6 Куда је ишла јужна граница Паноније
1
2
3
4
5
6
Pašalić 1975, 245-300.
Васић 1985, 124; Душанић 1980, 19.
Mierlo 1915, 128.
Dušanić i Mirković 1976, 95.
Васић 1985, 125.
Васић 1985, 125.
108
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
није свуда прецизно одређено. Далматинско-панонска граница могла је пресецати Дрину отприлике где се у њу уливала Дрињача.7 Налазишта сребрне руде у
далматинској Домавији и панонски рудници свакако су се налазили близу једни
другим с обзиром да је њима управљао прокуратор Metallorum Pannoniorum et
Dalmatiorum.8 Захваљујући својој економији и различитим привредним гранама које су се на територији рудокопа развијале дошло је до економског раста и насељености целокупног простора са обе старне Дрине, и уједно, развоја
комуникација са већим привредним и управним центрима. На основу свега
овога могла би се, шематски, повући линија од ушћа Дрињаче до горњег тока
Тамнаве. Наравно, како је С. Душанић јасно показао да се “геолошке и провинцијске границе нису увек поклапале и организатори експлоатације минералног
блага имали су право и обичај да ове потоње занемарују ако устреба, чињеница
која исто тако упозорава на опасност сувише доследног рашчлањивања, према оквирима провинцијске организације“9 и ова граница је могла да варира
поготово када се зна да је крај јужно од планине Иверак и реке Јадар свакако
припадао рудничкој области.
Како за сада немамо поузданих епиграфских споменика, који би сигурно
разрешили овај проблем, питања граница на простору Подриња остају у домену привлачне али не и потпуно потврђене хипотезе.10
Као што смо напред навели велику важност за Римљане имало је Подриње,
заједно са источном Босном, због својих бројних рудокопа. Ови рудокопи су
врло брзо инкорпорирани у систем римских рудника у балканским провинцијама. Рудници су припадали царском домену и били су везани за царску благајну-fiscus. Ово је потврђено рудничким новцем на чијем је аверсу биста цара
Трајана док је на реверсу натпис METALL VLPIANI PANN. Емитован је и новац
са ликом Дијане (атрибут за сребро) или Солом на аверсу док је на реверсу
натпис METAL PANNONICIS или METALLI PANNONICI.11 Веома брзо је формирана засебна управа рудних дистрикта са прокуратором рудника (Procurator
Metallorum). На челу рударског дистрикта, који се налазио у оквиру римских
провинција Паноније и Далмације, од половине другог века налази се прокуратор argentariarum Pannonicarum et Dalmaticarum и рудокопи који су лоцирани
у Подрињу били су у оквиру овог рударског дистрикта.12 Ови рудници били су
веома важни у снабдевању гвожђем војне радионице, као и сребром ковнице
новца у Сирмијуму и Сисцији.13
7
8
9
10
11
12
13
Душанић 1971, 546-547.
Душанић 1971, 546-547.
Душанић 1980, 9.
Васић 1985, 125.
Душанић 1980, 10; Васић 1985, 125.
Душанић 1980, 49.
Пашалич 1967, 54.
109
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Један број рудника, који су се налазили око Зајаче, у Костајнику - на Јагодњи,
у Постењу, Великом Мајдану и у региону Цера, интензивно је коришћен у III
и IV веку за добијање бакра, олова, калаја, сребра, а вероватно и за добијање
арсена и живе који су се користили приликом позлаћивања и у козметици.14
Губитак богатих рудника у Трансилванији за време Галијена (253-268), и касније целе Дакије под Аурелијаном (270-275) довео је до повећања експлоатације
рудника који су се налазили у Подрињу.15
Насупрот овим планинским регионима равничарски предели били су добро искоришћени и организовани земљораднички регион, пошто је римска
војска, услед своје бројности, захтевала да се сваки комад плодне земље обра-ђује. Интезивном земљорадњом били су обухваћени Мачва и посавски део
Подриња.16 Експанзивној земљорадњи свакако су много допринели ветерани
који су подизали villae на својим поседима и који су од краја I века све више
насељавани на обалама Саве.17 О овом насељавању сведоче бројни констатовани трагови и остаци вила, као и обиље покретног археолошког материјала из
времена римске управе.18 Присуство војске, ветерана и трговаца довело је до
постепене романизације становништва чији је завршни чин био додељивање
грађанског права свим житељима Римске империје 212. године.
У римско време преко територије Подриња прелазиле су важне комуникације које су повезивале Сисцију и Сирмијум. Ова траса је, према једној претпоставци, Дрину прелазила у близини станице Drinum Flumen и затим ишла
линијом Црна Бара-Баново Поље-Засавица-Мала Митровица-Сремска Митровица (Сирмијум).19 Кроз Мачву је пролазио и пут који је Сирмијум повезивао
са пределима око Дрине, где су била важна рудна налазишта, и даље са Салоном
у Далмацији.20 Ова комуникација која је изграђена у време римског намесника
Долабеле у почетку је имала чисто војнички карактер да би касније постала
главни трговачки пут за превоз путника и робе.21 Као што смо истакли пут је
био веома важан због тога што је повезивао рудокопну област Argentaria, коју
су делиле две римске провинције, са Сирмијумом. На 30 миља од Сирмијума налазила се прва станица, нелокализовано место Gensis (Tab.Paut. VI 5). Неки истраживачи га идентификују са муниципијумом Gerd које се спомиње у натпису
14
15
16
17
18
Simić 1951, 179, 378, 383; Душанић 1980, 21-22; Трбуховић, Васиљевић 1976, лок. бр. 5.
Васић 1985, 125-126.
Васиљевић, Трбуховић 1970, 68.
Поповић, Борић-Брешковић 1994, 81.
Васиљевић 1972, 168-189; Васиљевић 1973, 133-161; Васиљевић, 1974, 145-150; Васић 1985,
136-141.
19 Bojanovski 1981, 184.
20 Itineraria А. 1029.
21 Васиљевић, Трбуховић 1985, 36.
110
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
из Скелана.22 Други ову станицу локализују у атару села Лешнице.23 Растојање
од 30 миља између Сирмијума и Генсиса одговара дистанци између Сремске
Митровице и Лешнице.24 У сваком случају прецизно локализовање ове станице
за сада је несигурно.25 Даље је овај пут ишао обронцима планина Видојевице и
Иверка, затим северним ободом планине Гучево, пролазио Јадром и код места
Ad Drinum (Зворник) прелазио на леву обалу Дрине.26 У прво време овај пут
је био значајан и због тога што је повезивао важно војно упориште какво је
било Сирмијум са значајном луком каква је била Салона и преко ње даље са
Италијом. Током времена ова комуникација је постала значајна трговачка комуникација која није имала само транзитни значај него је постала окосница за
сав унутрашни саобраћај у региону источне Далмације и јужне Паноније што
је довело и до економског напретка наведеног подручја.27
Трећа комуникација која је прелазила преко Подриња повезивала је Сирмијум
са Сингидунумом десном обалом реке Саве.28 Од споредних путева свакако је најважнији био онај који је ишао преко Цера и који се спајао са путем у долини Јадра.29
Бројни напади варварских племена која надиру са истока и североистока довели су, услед немогућности одбране граница, до постепеног повлачења
Римљања. Са падом дела Паноније под власт Гота формира се нови гранични
одбрамбени систем дуж реке Саве. Ови напори цара Констанција и његових
наследника нису могли да спрече за дуже време продоре варвара. После смрти
цара Теодосија и поделе Римске империје 395. године на два дела, Подриње је
припало источном делу Римског царства.
Специфичне доказе о животу и збивањима на простору Подриња током римске владавине дају нам бројни налази новца. Поред новца бројни су и други остаци
материјалне културе настали током римске владавине на овом простору.30
22 Zа пут јужно од Сирмијума и дискусују о могућности да се скраћеница Gerd односи на Gensis, в. Mirković 1971, 22.
23 Васиљевић, Трбуховић 1985, 35.
24 Bojanovski 1981,190.
25 Васић 1985,130.
26 Itineraria R. 472.
27 Bojanovski 1981, 128.
28 Васиљевић, Трбуховић 1970, 73.
29 Васиљевић, Трбуховић 1970, 73.
30 Гарашанин, Гарашанин 1951, 144-145 (Јадрански срез), 163-164 (Мачвански срез), 194-195
(Посавотамнавски срез), 195 (Посавски срез), 195-196 (Поцерски срез), 196, (Рађевски срез);
Васиљевић, Трбуховић 1970, 65-7.
111
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Преглед појединачних и скупних налаза римског новца
1. БАНОВО ПОЉЕ, СО Богатић, локалитет Дуге њиве. Парцела Живка
Дакића
Остаци неке грађевине. Често се изорава антички новац. У Народном музеју у Шапцу чува се више комада новца пронађеног на овом локалитету:
денари Веспазијана (RIC II, no. 10) и Елагабала ( RIC IV/2, no. 102), затим
новац Аурелијана и дупондијус Фаустине, које услед лоше очуваности није
могуће прецизније идентификовати.
Приликом земљаних радова радници су 24. 03. 1992. године ископали непознату количину римског новца. Интервенцијом милиције у Музеј је 20. 05.
исте године доспело 8 примерака истоветних антонинијана Проба (RIC IV/
2, no. 365).
Библ.: Васиљевић 1967, 135, бр. 102; Petrović 2004, 6, бр.1.
2. БЕЛА РЕКА, СО Шабац, локалитет Црквине, остаци античке грађевине
Налаз из 1936. године велике оставе која се састојала од: 1 сребрног ланца,
2 наруквице од сребра, 2 мања сребрна судића, 1 прстена са представом
Силена, 1 патере са натписом, фибуле и 332 денара. У остави је најстарији
један републикански денар Марка Антонија (32-31 године пре н.е.), односно
Нерона (54-64. ) а најмлађи је денар Комода емитован (децембар 181-децембар 182). Садржај оставе по владарима је следећи:
Марко Антоније-2, Нерон-5, Галба-1, Вителије-3, владавина Веспазијана- 48
(Веспазијан-41, Тит-2, Домицијан-5), владавина Тита-8 (Тит-3, Домицијан.1,
Divus Веспазијан-4), Домицијан-7, Нерва- 2, Трајан-37, владавина Хадријана58 ( Хадријан-49, Сабина-7, Луције Елије-2), владавина Антонина Пија-96
(Антонин Пије-52, Фаустина I-1, Дива Фаустина I-15, Марко Аурелије-14,
Фаустина II-4), владавина Марка Аурелија- 47 (Марко Аурелије-21, Луције
Вер-4, Фаустина II-13, Diva Фаустина II-2, Луцила-5, Комод-2), владавина
Комода-8 (Комод-6, Divus Марко Аурелије-1, Криспина-1)
Tpq. 182.
Остава се чува у Народном музеју у Београду
Који су били непосредни разлози склањања новца тешко је данас поуздано
рећи. У историјским изворима приближно времену склањања новца помињу се рат који је могао бити вођен 185. године против Сармата, у 188.
години имамо експедицију против Германа, а 196. је рат са Дачанима. Сви
ови догађаји нису могли много да утичу на збивања на простору који се налазио између Саве и Дрине, који није био непосредно захваћен ратом. Пре
112
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
ће бити да је повод склањања блага био локалне природе. Можда изненадни
напад разбојника.31
Библ.: Mirnik 1981, 53, бр. 115; Васић 1985,128; Поповић, Борић-Брешковић
1994, 77-148; Petrović 2004: 6, бр. 2.
3. БЕЉИН, СО Владимирци
У Народном музеју у Шапцу чува се један примерак велике бронзе
Требонијана Гала исковане у Виминацијуму 252/253. године (Aв. IMP C
GALLVS P FELIX AVG, Рв.. P M S C-OL VIM / AN XIV).
4. БОГАТИЋ, СО Богатић, локалитет Раповица
На локалитету се често изорава римски новац, опека и друго.
Библ.: Васиљевић 1969, 458, бр. 367; Petrović 2004, 6, бр.3.
5. БОГОСАВАЦ, СО Шабац, локалитет Јовића поље
Случајан налаз антонинијана Галијена (RIC V/1, no. 585)
Налаз се чува у Народном Музеју у Шапцу,
Библ.: Petrović 2004, 6, бр. 4.
6. БОГОСАВАЦ, СО Шабац, локалитет Бело поље
Налаз дупондија Фаустине II, лоше очуван (RIC III no. 1165) и две велике
бронзе Виминацијума - Гордијан III, емисија 241/242 (AN III) и Филип I,
емисија 244/245 (AN VI).
Налаз је откупљен за нумизматичку збирку Народног музеја у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 6, бр. 5.
7. БОЈИЋ, Со Шабац, Њива Јована Марковића
Појединачни налази римског новца из IV века.
Библ.: Васиљевић 1967, 135, бр. 107; Petrović 2004, 6. бр. 6.
8. БРЕСНИЦА, СО Коцељева, локалитет Римске шанчине на Белим Орницама
Остаци некрополе. Појединачни налази новца.
Библ.: Васиљевић 1967, 135, бр. 109: Petrović 2004, 6, бр. 7.
9. ВЛАДИМИРЦИ, СО Владимирци
Налаз пре 1914. године око 2000 антонинијана.
31 Поповић, Борић-Брешковић 1994, 90.
113
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Остава је откупом после Првог светског рата доспела у Народни музеј у
Београду. Прве информације о њој донео је Б. Сарија.32 Он је дао и њен
сасатав. Седамдесетих година прошлог века оставу је прегледао Никола
Црнобрња који је тада констатовао незнатно другачији сасатав од онога
који наводи Сарија.33 Од владара који се не наводе у првом попису нашао је
три примерка Постума и један комад Вабалата. Налаз новца ових владара,
који се ретко срећу у оставама на нашој територији, указује да она није била
пробрана, када се обично ретки примерци издвоје.
Данас се у Народном музеју у Београду налази укупно 1739 комада новца из ове
оставе. Заступљени су следећи владари: Филип I (1), Етрусцила (1), Требонијан
Гал (1), Валеријан (16), Галијен (783), Салонина (98), Салонин (2), Викторин, старији (1), Клаудије Готски (505), Квинтил (28), Аурелијан (101), Консекративни
Клаудија Готског (63), Постум (3), Вабалат (1), неопредељено (135).
Библ.: Saria 1924, 61-62; Saria 1927, 12; Гарашанин и Гарашанин 1951, 194195; Васиљевић 1967, 136, бр. 111; Mirnik 1981, 73-74, бр. 247; Petrović 2004,
7, бр. 8; Црнобрња 2004, 42-43.
10.ГЛОГОВАЦ, СО Богатић, кућни плац Добросава Крајчиновића
На овом плацу и суседним парцелама изораване су римска опека и новац
из IV века.
Библ.: Васиљевић 1967, 136, бр. 116; Petrović 2004, 7, бр. 9.
11.ГОРЊА ВРАЊСКА, СО Шабац, локалитет Јусуповац
У старом инвентару Народног музеју у Шапцу заведен је налаз од 20 бакарних новчића цара Проба. Налаз ауреуса Трајана Деција (RIC I, no. 8а).
Библ.: Васиљевић 1967, 137; Петровић 2001, 21: Petrović 2004, 7. бр. 10.
Ауреус Трајана Деција
32 Saria 1924, 61-62.
33 Црнобрња 2004, 42-44.
114
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
12.ГРУШИЋ, СО Шабац, локалитет Црква Равнаја
Случајан налаз антонинијана Аурелијана (RIC V/1, no. 367).
Чува се у Народном музеју, Шабац.
Библ.: Petrović 2004, 7, бр.11.
13.ГЛУШЦИ, СО Богатић
Налаз два римска бронзана новчића.
Новац је откупљен за збирку Музеја Срема, Сремска Митровица.
Документација Музеја Срема, Сремска Митровица.
14.ДВОРСКА (Народни музеј у Београду, о. инв. 1341/1-480) - 480
предмета од којих 472 комада новца: денара (106) и антонинијана (366),
као и 8 археолошких фрагмената (2 фрагмента тубулуса, 1 алка за качење, 1 фрагмент наруквице, део дебље бронзане жице и 3 комада танке
савијене жице)
Састав: Септимије Север (12), Јулија Домна (2), Каракала (12 од којих 1
антонинијан), Гета (3), Макрин (1), Елагабал (18 од којих 3 антонинијана),
Јулија Соемија (4), Јулија Меза (4), Аквилија Севера (1), Александар Север
(28), Орбијана (2), Јулија Мамеа (7), Максимин I (9), Гордијан III (114 од
којих су 107 антонинијани), Филип I (54 антонинијана), Отацилија Севера
(10 антонинијана), Филип II (9 антонинијана), Трајан Деције (38 антонинијана од којих 1 консекративни DIVO ALEXANDRO), Етрусцила (10 антонинијана), Хостилијан (8 антонинијана), Хереније Етруск (9 антонинијана),
Требонијан Гал (37 антонинијана), Волузијан (25 антонинијана), Емилијан
(14 антонинијана), Валеријан (26 антонинијана), Маринијана (6 антонинијана), Галијен (9 антонинијана).
Заступљене ковнице: Рома (361), Виминацијум (80), Медиоланум (1),
Лаодикеја ад Маре (1) и Емеса (1).
Најранији комад Септимија Севера датује се у 195-196, а тpq. дају антонинијани Галијена из ковнице Виминацијум датовани у 254.
Подаци су преузети из нумизматичке базе података Народног музеја у
Београду и достављени су ми од стране Бојане Борић-Брешковић. Остава је
у припреми за публиковање од стране Милоја Васића.
Како су Галијенови комади којима се остава завршава датовани у 254. годину, ова година даје terminus post quem за похрањивање оставе. Готово да
нема историјских извора који пружају значајније податке о томе шта се на
овом простору догађало у време када је остава склоњена. На њено закопавање могуће је да су утицали пљачкашки походи Квада и Језига на почетку
владавине Валеријана и Галијена или упади Маркомана у Панонију 254. године. Исте године и Скити су прешли Дунав и стигли до Солуна. На основу
115
Славољуб ПЕТРОВИЋ
напред изнесеног може се предпоставити да је овако нестабилна ситуација,
пуна неизвесности, утицала да власник новца одлучи да га склони.
Библ.: Марић 1956, 180, бр. 11; Васиљевић 1967, 137 бр. 130; Vasić 1972,
58, 62-65; Mirnik 1981, 62, бр. 168; Petrović 2004, 7, бр. 12; Borić-Brešković i
Stamenković, 161 и нап. 22.
15.ДЕСИЋ, СО Шабац, локалитет Чардачине (Народни музеј у Беогрду, о.
инв. 162)
Остава бакарног новца. Растурена. У Народном музеју у Београду депоновано је 560 примерака новца који су пронађени на гомили приликом земљаних радова. Идентификовано је 527 примерака из времена Валенитинијан I
док је остали новац нечитак.
Библ.: Марић 1956, 180, бр. 133; Васиљевић 1967,138, бр. 133; Mirnik 1981, 77,
бр. 270; Васић 1985: 132; Јовановић 1985, 64: Vasić 1995: 329-330: Јовановић
1998, 24; Petrović 2004: 7, бр. 13. Бенџаревић 2005: 558, бр. 17.
16.ДОЊЕ ЦРНИЉЕВО, СО Коцељева, локалитет Чардачине
На њиви Златана Антића, 18. априла 1978. изорана је остава денара и антонинијана. Месној канцеларији, а потом Народном музеју у Шапцу предато
је 2495 комада сребрног новца од тога су 42 денара, 2444 су антонинијани
и 9 је неодређено. Новијим истраживањима констатовано је да је известан
број примерака новца из оставе задржан од стране налазача.34
У делу оставе који је похрањен у Народном музеју у Шапцу заступљени су
следећи владари и њихови савладари са номиналама: денари Комод (1), владавина Септимија Севера 22 денара, 2 антонинијана (Септимије Север-10,
Јулија Домна-6, Каракала 5 денара и 2 антонинијана, Гета-2), владавина
Елагабале 9 денара, 6 антонинијана (Елагабал-7, 6, Јулија Паула-1 денар, Јулија
Меза-1 денар), владавина Александра Севера 6 денара (Александар Север-4,
Јулија Мамеа-2), владавина Максимина 5 денара (Максимин-2, Паулина-1)
Остали владари, ако то није посебно наведено заступљени су у остави антонинијанима: Балбин-1, Пупијен-4, Гордијан III-270 и 1 денар, владавина
Филипа I- 282 (Филип I-182, Отацилија Севера-49, Филип II-51), владавина Трајана Деција-210 (Трајан Деције-120, Херенија Етрусцила-50, Хереније
Етруск-24, Хостилијан-10, консекративни-6), владавина Требонијана Гала295 (Требонијан Гал-188, Волузијан-107), Емилијан-11, Валеријан I-564, владавина Галијена- 799 (Галијен-364, Маринијана-15, Салонина-268, Валеријан
II-151, Салонин-1), неодређено (99).
Тpq.: 259. година.
34 Hagner, Mrđa 1996, 49.
116
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Остава је откривена на имању Златана Антића 18. априла 1978. године када
је Миливоје Всиљевић, археолог Народног музеја у Шапцу, преузео 1668
примерака новца. Сутрадан је организовано мање археолошко ископавање
приликом којег је пронађено 557 комада као и делови суда у којем је новац
био закопан. Када је 1996. године колекционар Живорад Михајловић поклонио своју збирку Музеју, у Музеј је доспело још 62 примерка из оставе.
Најзад М. Васиљевић је оставу допунио са 203 примерка. Тако је у Музеј
доспело укупно 2495 комада новца из ове оставе. Претпоставља се на основу каснијих сазнања да је приликом откривања оставе отуђено 400-500
примерака. С обзиром да је у остави заступљен новац дугог временског периода ово упућује на закључак да је реч о уштеђевини власника пољопривредног имања.35
Који су узроци закопавања оставе? Они су по свој прилици двојаки, унутрашњи и спољашњи. Престале су са радом ковнице у Антиохији, Кизику и
Виминацијуму, а спољашњи фактори су онемогућавали редовни доток новца
из римске и келнске ковнице. Истовремено појавили су се узурпатори у суседној Панонији, Ингенус и Регалијан, а дошло је и до упада Роксолана, затим
Квада и Јазига који су узнемиравали и суседне области, посебно најближе као
што је североисточни део Далмације, у којем се налазила вила у Црниљеву.
Услед недостатка конкретних доказа један од ових разлога могао је да примора власника оставе да закопа своју уштеђевину.36
Библ.: Прву белешку о налазу оставе објавио је Бранислав Недељковић дописник листа „Глас Подриња“ бр. 1624, од 01. јуна 1978. Затим су о остави
писали: Васиљевић 1980, 211; Јеж и Старовић 1994, 376; Hagner и Mrđa 1996,
44-57; Petrović 2004, 7, бр. 14; Васић 2005.
17.ДРАГОЈЕВАЦ, СО Владимирци, локалитет Славотин. Њива Божића
Драгића
На овом локалитету често се налази грнчарија, опеке и новац из IV века
Библ.: Васиљевић 1967, 138, бр. 134; Petrović 2004, 8, бр. 15.
18.ДРЕНОВАЦ, СО Шабац, локалитет Кућиште
Површински налази шута, керамике, новца (Констанције II).
Друга половина IV века.
Библ.: Васиљевић 1973, 205; Васић 1985, 129.
35 Васић 2005, 9.
36 Васић 2005, 60-61.
117
Славољуб ПЕТРОВИЋ
19.ДРЕНОВАЦ, СО Шабац, локалитет Бабин
Са овог локалитета у Народни музеј у Шапцу доспело је више појединачних
налаза антонинијана Аурелијана, Гордијана III, Проба.
Библ.: Petrović 2004, 8, бр. 16.
20.ДУБЉЕ, СО Богатић, локалитет Раскршће, њива Веселић Томислава
Налази римске опеке, керамике и појединачног новца IV века.
Библ.: Васиљевић 1967, 138, бр. 139; Petrović 2004, 8, бр. 17.
21.ДУМАЧА, СО Шабац, забран Зорана Бугарчића са десне стране пута
Шабац-Београд
Остаци грађевине. Чести налази новца из IV века. У Народном музеју у
Шапцу чува се 55 примерака бронзаног новца Константина I, Констанција,
Констанса, Валенса и Лицинија. Са истог локалитета потичу и антонинијани Проба и Галијена.
IV век.
Библ.: Васиљевић 1967, 138, бр. 142; Petrović 2004, 8, бр. 18.
22.ЗАСАВИЦА, СО Сремска Митровица. Потес Гробнице
Налаз антонинијана и велике бронзе Клаудија I. Откупљено за музејску
збирку.
Документација Музеја Срема, Сремска Митровица.
У Народном музеју у Шапцу са овог локалитета чува се један примерак новца локалног ковања Виминацијума из времена Гордијана III 242/242. година
(AN III).
23.ЗМИЊАК, СО Шабац, локалитет Пошар
Случајан налаз новца Хадријана и Трајана лоше очуваних.
Чува се у Народном музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 8, бр. 19.
24. ЈЕЛЕНЧА, СО Шабац,
Из овог насеља у Народном музеју у Шапцу чува се 17 примерака бакарног
новца у лошем стању.
25. ЈАДРАНСКА ЛЕШНИЦА, СО Лозница, локалитет састав потока од којих
настаје Шоћин поток.
Растурена остава римског бакарног новца од неколико килограма.
Приликом рекогносцирања терена 1. 11. 1979. године мештани су др Милоју
118
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Васићу из Археолошког института у Београду и Миливоју Васиљевићу, археологу Музеја у Шапцу, показали место где је остава пронађена. Новац
је био склоњен у једну врсту цисте, која је са три стране била уклесана у
камен, док је четврта страна била направљена од камене плоче.Величина
цисте је била 50x50x50 цм. Циста се налазила поред сеоског пута, који је
очигледно пратио трасу старог римског пута.
У Народном музеју у Шапцу чува се 253 примерка. Услед велике корозије
и оштећења могуће је определити мали број: Валенс (1), Валентинијан I
(11), Констанције II (1), Грацијан (5). Заступљене су ковнице: Сисција (14),
Тесалоника (3), неопредељене ковнице (49), новац оштећен деловањем корозије (183). Известан број комада је намерно преполовљен сечењем (4).
У Народном музеју у Београду чува се 33 комада (Народни музеј у Београду,
инв. VIII, 108-119/22)
Тpq: 375. година
Библ.: О овом налазу од кога се 33 комада налазе у Народном музеју у
Београду први је податке дао Растислав Марић (1956: 180, бр. 20). Наводи
да остава потиче са планине Иверак, на саставу потока од којих настаје
Шоћин поток и да је приликом проналажења била склоњена испод камена
и имала тежину од 30-40 кг. Наредне информације налазимо: Mirnik 1981:
79, но. 285 (Иверак, Србија); Petrović 2004: 8, бр. 20 и Петровић 2004а: 47, 6667 исту оставу везује за Јадранску Лешницу и од које се 253 примерка новца
(Констанције II-Валентинијан I) чува у Народном музеју у Шапцу; Васић
1985, 132 наводи оставу из Јадранске Лешнице (Шочин поток) у оквиру
остава склоњених око 374/5. Исту оставу као налаз из Јадранске Лешнице
наводе: Васиљевић 1967, бр. 147; Јовановић 1985, 64; Vasić 1995, 329-330;
Миљанић 2003, 96; Дрча 2003, 60-61; Бенџаревић 2005, 15.
26.КЛЕЊЕ, СО Богатић, локалитет Црквине
Случајан налаз антонинијана Гордијана III (RIC V/1, no. 270) и Галијена.
Чува се у Народном музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, бр. 21.
27.ЛОЗНИЦА, СО Лозница
У околини Лознице нађена је остава римског сребрног новца из III века.
У Народном музеју у Београду из ове оставе чува се један антонинијан
Требонијана Гала.
Библ.: Марић 1956, 180, бр. 12; Васиљевић 1967, 140, бр. 153; Petrović 2004, 8, бр. 22.
119
Славољуб ПЕТРОВИЋ
28.МАЛА ВРАЊСКА, СО Шабац, потес иза СИНД-а
Налаз фолиса Максенција, АЕ2 Валентинијана (2), новац Максимина,
Гордијана III. На истом локалитету нађено је и неколико примерака средње
бронзе Виминацијума кованих 242/243, 243/244, 245/246. године (AN IIII,
AN V, AN VII), као и новац Каракале (RIC IV/1, no. 269)
Нађени новац чува се у Народном музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 8, бр. 23.
29.МАЈУР, СО Шабац, локалитет Китог-градина, њива Илије Виторовића
Чести налази римског новца од Антонина Пија до Септимија Севера.
Библ.: Васиљевић 1967, 140, бр. 157; Petrović 2004, 8, бр. 24.
30.МАЧВА (?)
Током 1959. године у Народни музеј у Београду доспео је налаз од 8 примерака бронзаног новца Грацијана и Валентинијана II. Претпоставља се да
налаз потиче са територије Мачве.
Налаз се чува у Народном музеју у Београду (Народни музеј у Београду,
о. инв. 460)
Библ.: Бенџаревић 2005: 559, бр.22.
31. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА, СО Сремска Митровица, локалитет Селиште
Случајан налаз антонинијана цара Проба, као и бронзаног новца
Константина, Констанса, Константина II.
Новац се чува у Народном музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 9, бр. 25.
32.МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА, СО Сремска Митровица, локалитет
Милованчевића њива на путу према Засавици.
Током дугог низа година са овог локалитета Музеј Срема у Сремској
Митровици је откупио велику количини, неколико стотина, примерака
римског бронзаног новца III и IV века. Новац није конзервиран ни обрађен.
Документација Музеја Срема, Сремска Митровица.
33.МАЧВАНСКИ БЕЛОТИЋ, СО Богатић, локалитет Двор
Налаз денара Антонија Пија (RIC III, no. 770)
Чува се у нумизматичкој збирци Народног музеја у Шапцу.
120
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
34.МАЧВАНСКИ ПРИЧИНОВИЋ, СО Шабац, локалитет Церик
На великој површини 1000 x 500 метара налазе се уломци керамике, шута,
фибула и новца. На основу прикупљених артефаката налазиште је могло да
настане у II-III веку, али је сигурно трајало до IV века. У Народном Музеју
у Шапцу се чува антонинијан Валеријана I (RIC V/1, no. 89)
Библ.: Васиљевић 1973, 142; Васић 1985, 129.
35.МАЧВАНСКИ ПРЊАВОР, СО Шабац,
За Музеј Срема у Сремској Митровици откупљено је 19 примерака римског
бронзаног новца IV века. Новац није конзервиран ни обрађен.
Документација Музеја Срема, Сремска Митровица.
36.МЕТЛИЋ, СО Шабац
Случајан налаз АЕ3 Констанција II на кућном плацу Лазара Урошевића.
Библ.: Васиљевић 1969, 460, бр. 379; Petrović 2004, 9, бр. 26.
37.МЕТКОВИЋ, СО Богатић, локалитет Црквине
Налаз новца III века и антонинијан Проба (RIC V/2 no. 62). Констатовани
темељи утврђења.
Библ.: Васиљевић 1967, 140-141, бр. 163; Petrović 2004, 9, бр. 27.
38.МЕХОВИНЕ (Народни музеј у Београду, о. инв. 1197/1-150)
Налаз око 2000 денара. Ископао ћуп 1912. године при риљању виноградског земљишта на 0,50 м. испод површине Драгић Павловић, механџија
из Меховина, срез Посавотамнавски, округ Подрињски. Набављено преко
Среског суда, Владимирци, П.413/35. Државно Правобранилаштво, Београд
бр. 17667 од 29. VIII 1935. доноси одлуку 1/3 остаје Музеју (150 ком.) и 2/3
сопственику.
Састав дела налаза који се налази у Народном музеју у Београду: Нерон
(1), Веспазијан (4), Трајан (1), Антонин Пије (2), Фаустина I (1), Марко
Аурелије (1), Фаустина II (1), Комод (5), Клодије Албин (3), Септимије
Север (30), Јулија Домна (12), Каракала (21), Плаутила (2), Гета (4), Макрин
(1), Елагабал (17), Јулија Соемија (2), Јулија Паула (1), Аквилија Севера (2),
Јулија Меза (6), Александар Север (19), Јулија Мамеа (10), Максимин I (4).
Тpq. - у делу оставе који се налази у Народном музеју у Београду налазе се 4
денара Максимина I који припадају најмлађим примерцима у налазу:
C. IV, nо. 99, RIC IV/2, p.141, no. 16 (235-236); публ. Карапанџић 1911: кат.
481
121
Славољуб ПЕТРОВИЋ
C. IV, no. 99, RIC IV/2, p.141, no. 16 (235-236); публ. Карапанџић 1911: кат.
480
C. IV, no. 75, RIC IV/2, p.142, no. 20 (236-238); публ. Карапанџић 1911: кат.
474
C. IV, no. 107, RIC IV/2, p.142, no. 23 (236-238); публ. Карапанџић 1911: кат.
484
Карапанџић је публиковао комаде од којих је одлуком Суда већи део
враћен. Не зна се тачно колико је било новца у остави, а до Народног музеја
у Београду је изгледа дошла само 1/4 целокупне оставе, која би по причању
радника који су је открили садржавала око 2000 комада. Очуваност је добра
осим неколико који су сасвим излизани и нечитки. Састав налаза према подацима код Карапанџића доставила ми је Б. Борић-Брешковић с напоменом
да се на неколико места код овог аутора не слаже збир комада са претходно
одређеним бројем комада по Коену (Cohen): Нерон (1); Веспазијан (17 од
тога 3 нечитка); Тит (3); Домицијан (3); Трајан (5); Хадријан (?7 од тога 2
нечитка, али Карапанџић сабира ознаке Коена као 6?); Антонин Пије (8);
Фаустина I (2); Марко Аурелије (3); Фаустина II (1); Луције Вер (1); Комод
(15); Албин (4); Септимије Север (89); Јулија Домна (28, али Карапанџић
сабира 29); Каракала (70); Плаутила (2); Гета (?17, али Карапанџић сабира 16); Макрин (2); Елагабал (58); Јулија Соемија (3); Јулија Паула (1);
Аквилија Севера (2); Јулија Меза (11); Александар Север (97); Јулија Мамеа
(17); Максимин (18 али Карапанџић сабира 17). О овој остави Сариа такође
пише да је налаз из Меховина, југоисточно од Шапца садржао око 2000 денара од чега је у Народни музеј у Београду дошло 479 комада; Сариа састав
преузима од Карапанџића тако да преписује само коначан број комада, не
контролишући укупан број дат по Коену; за разлог закопавања наводи: “es
ist wahrscheinlich, dass der Schatz in Verbindung mit Maximins Dakerkriegen
umter die Erde jam”.37 У каснијој литератури се наводи да је у Народни музеј у Београду доспело 479 денара а да је налаз бројао око 2000 денара од
Нерона до Максимина Трачанина.38
Остава је у припреми за објављивање од стране Бојане Борић-Брешковић
која ми је доставила податке из нумизматичке базе Народног музеја у
Београду.
Библ. Карапанџић 1911, 159-164; Saria 1927, 13; Klemenc 1936, 124 nо. 1а;
Гарашанин, Гарашанин 1951, 195; Васиљевић 141 бр. 165; Mirnik 1981, 66, nо.
190; Petrović 2004, 9 бр. 28
37 Saria 1927, 13.
38 Klemenc 1936, 124, nо. 1а; Гарашанин, Гарашанин 1951, 195; Mirnik 1981, 66 nо. 190.
122
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
39.МИОКУС, СО Шабац, локалитет Јазбине
Новац је нађен у растуреном стању 1950. године на локалитету на којем
је констатовано постојање пољопривредног имања. Према непотврђеним
изворима у Народни музеј у Београду је донесено око 300 комада. Данас
се у Музеју налази 92 примерка из наведене оставе који су датовани од
334/335. до 367/375. године. Заступљени су владари: Константин I (2),
Констанс (1), Констанције II (35), Констанције Гал (8), Грацијан (5), Јулијан
(2), Валентинијан I (22), Валенс (17).
Заступљене ковнице: Рим (1), Аквилеја (3), Сисција (24), Сирмијум (22),
Тесалоника (24), Хераклеја (2), Антиохија (1), неодређено (13).
Тpq. око. 378. године.
Како су најмлађи примерци новца из 367-375. године то говори да је налаз
био склоњен нешто пре 378. услед нестабилне ситуације која је настала на
централном Балкану после смрти Валентинијана I и готских упада.
Библ.: Васиљевић 1967, 141, бр. 169: Јовановић 1985, 64; Васић 1985, 129;
Vasić 1995, 329-330; Јовановић 1998, 24; Миљанић 2003, 96; Петровић 2003,
105-118; Petrović 2004, 9, бр. 29; Бенџаревић 2005, 559, бр. 20.
40.МРЂЕНОВАЦ, СО Шабац, обала Саве, њива Милована Димитрића
Чест налаз римског новца IV века.
Библ.: Васиљевић 1967, 142, бр. 175; Petrović 2004, 9, бр 30.
41.МРЂЕНОВАЦ, СО Шабац,
Осим податка добијеног од дародавца да новац потиче из овог места, других информациоја о овом налазу немамо. На основу литературе познато је
да се на имању Милорада Димитрића често налази новац IV века. Да ли је
новац пронађен заједно и истовремено или је сакупљан током дужег времена није познато.
У Народном музеју у Шапцу са овог локалитета чува се налаз од 83 примерка новца. Могуће је определити 54 примерака: Константин II (3),
Констанс (5), Констанције Гал (6), Јовијан (1), Валентинијан (17), Валенс
(13), Грацијан (6). Ковнице: Тицинум (1), Рома (2), Аквилеја (2), Сисција
(32), Сирмијум (13), Тесалоника (11), Хераклеја (2), Константинопољ (4),
Кизик (2), Антиохија (1), Неопредељено (13).
Тpq: 383. година.
Чува се у Народном музеју у Шапцу
Библ.: Петровић 2004а, 47.
123
Славољуб ПЕТРОВИЋ
42.НАКУЧАНИ, СО Шабац, локалитет Вићиновац
Налаз два солида Валентинијана I (RIC IX, nо. 17b) и једног солида Валенса
(RIC IX, nо.17е). На истом локалитету пронађен је и солид Грацијана.39
Солиди Валентинијана I и Валенса чувају се у Народном музеју у Шапцу, а
солид Грацијана у Народном музеју у Београду (инв.бр. II/1186).
Друга половина IV века.
Солиди су нађени на локалитету Вићиновац. На овом локалитету констатовано је мање римско насеље типа вила рустика.40 Претпостављамо да су
ови солиди, који су вероватно део војничког стипендија или донативума,
склоњени између 375-378. У том периоду долази до великог пораза Римљана
и погибије Валенса у бици код Хадријанопоља 378. Ово је време немира на
централном Балкану, изазваних честим упадима варвара.
Библ.: Петровић 2001, 22-23, бр. 3,4,5, Petrović 2004, 9, бр. 32. Васић 2008,
102, 164.
Солид Валенса
Солид Валентинијана I
43.НОЋАЈ, СО Богатоћ,
Откуп за Музеј Срема више примерака бронзаног новца царева Трајана,
Хадријана, Аурелијана, Валентинијана и Грацијана. У потесу овог села
пронађен је и солид Аркадија (RIC IX, nо. 70c). Солид је поклоњен Јосипу
Брозу Титу 7. јуна 1977. У литератури се наводи да је солид са подручја
Сирмијума.41 Увидом у документацију Музеја Срема у Сремској Митровици
утврђено је тачно место где је солид нађен.
Документација Музеја Срема у Сремској Митровици.
39 Васић 2008, 164, кат. бр. 56.
40 Трбуховић, Васиљевић 1976, 155.
41 Cvijović 1991, кат. бр. 102, 76.
124
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Солид Аркадија42
44.ОРАШАЦ, СО Шабац, локалитет Деонице, кућни плац Сретена Васића
Остаци римске гробнице. У непосредној близини чести налази римског новца III-IV века. Са овог локалитета у Народном музеју у Шапцу чува се бронзани новац Валенса, Постума, Клаудија Готског, Криспа, Константина I.
Библ.: Васиљевић 1967, 142, бр. 179; Petrović 2004, 10, бр. 33.
45.ОРАШАЦ, СО Шабац
Део растурене оставе. У документацији која је оформљена приликом преузимања легата а на основу изјаве дародавца Живорада Михајловића новац је
пронађен у атару села Орашац. Познато је да су на локалитету Деонице, у овом
месту, откопане римске гробнице, а чест је и налаз новца.43 Могуће је да 23 бакарна новца која су доспела у Музеј потичу са овог локалитета.
Константин I (8), Константин II (3), Констанс (1), Крисп (3), Констанције
II (5), Неопредељено (3). Заступљене ковнице: Тицинум (3), Рома (1),
Аквилеја (2), Сисција (6), Сирмијум (1), Тесалоника (2), Константинопољ
(1), Никомедија (2), Кизик (1), Неопредељено (4).
Чува се у Народном музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 10, бр. 34; Петровић 2004а, 47, 60-65.
46. ПЕТЛОВАЧА, СО Шабац, локалитет башта Спасоја Глишића. Вила рустика
У башти Спасоја Глишића нађена је остава од око 1180 комада новца
из III-IV века. За Народни музеј у Београду откупљена је 1964. године.
Неконзервирана.
Библ.: Васиљевић 1967, 142, бр. 180; Васић 1985, 128; Petrović 2004, 10, бр. 35.
47.ПРЊАВОР, СО Шабац, локалитет Шевар
Случајан налаз антонинијана Галијена (RIC V/1, nо. 254).
Чува се у Народном музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 10, бр. 36.
42 Фотографија преузета из: Cvijović 1991, кат. бр. 102, 76.
43 Васиљевић 1967, 179.
125
Славољуб ПЕТРОВИЋ
48.РАДАЉ, СО Мали Зворник
Остава је пронађена приликом земљаних радова у радаљском засеоку
Жарковићи, на локалитету Коса.
Остава се састоји од 249 римских денара и једне драхме Цезареје кападокијске. За Народни музеј у Београду откупљена је 1982. године. Затупљени
су владари и чланови њихових породица: Марко Антоније (1 легионарски денар), Нерон (2), Отон (1), Вителије (2), Веспазијан (34), Тит (7),
Домицијан (11), Нерва (3), Трајан (27), Хадријан (47), Сабина (6), Луције
Елије (1), Антонин Пије (33), Фаустина I (2), Diva Фаустина (26), Фаустина
II (14), Марко Аурелије (25), Divus Antoninus (5), Луције Вер (2), Луцила (3),
Криспина (1), Комод (1).
Тpq: 180. година.
Узрок склањања оставе данас је тешко прецизније одредити. У то време
област Подриња није била изложене некој непосредној ратној опасности.
Повод склањања оставе пре би могао бити неки разлог Комодове унутрашње политике, пре свега његове конфискације и повећања такси што је довело до побуна у провинцијама. Колико су ово били стварни узроци или су
у питању неки други, локалне или приватне природе, тешко је са сигурношћу одредити.
Библ.: Borić-Brešković, Arsenijević 2008, 93-156.
49.РАВЊЕ, СО Сремска Митровица, локалитет Клетиште-Ђенадића колиба
На овом локалитету су чести налази римске опеке и новца из III века. Налаз
антонинијана цара Проба. Налази новца се чувају у Музеју Срема, Сремска
Митровица. У Народном музеју у Шапцу чува се један примерак Каракале
(RIC IV/1, nо. 39б).
Библ.: Васиљевић 1969, 460, бр. 383; Petrović 2004, 10, бр. 37.
50.РАВЊЕ, СО Сремска Митровица, потес Гајеви
За Музеј Срема откупљено је више примерака римског бронзаног новца као
и фрагмената накита који потичу са овог локалитета.
Архив Музеја Срема, Сремска Митровица.
51.РАДЕНКОВИЋ, СО Сремска Митровица, локалитет Ћерамиде, кућни
плац Јанковића.
Налаз новца IV века. Констатовано је мање римско насеље.
Библ.: Васиљевић 1967, 143, бр. 185; Petrović 2004, 10, бр. 38.
126
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
52.СВИЛЕУВА, СО Коцељева, Локалитет Ливаде у Бубњу. Имање Марка
Јовановића
Године 1916. приликом орања пронађена је остава антонинијана. Одмах по
откривању један део је растурен. Сачувани део оставе је 1928. године откупио Народни музеј у Београду. Данас се у том музеју налази 10.114 комада
антонинијана и један денар. Приликом рекогносцирања терена у октобру
1978. године М. Васић, директор Археолошког института у Београду и М.
Васиљевић, кустос Народног музеја у Шапцу добили су 452 примерка новца коју су припадали истом налазу. Укупан број сачуваног новца из оставе данас износи 10.566 антонинијана и један денар. Дуг временски период
од проналаска оставе (1916) и њеног смештаја у музеје (Народни музеј у
Београду 1928. године и дела у Народни музеј у Шапцу 1978), као и различити подаци о броју откупљених примерака и промени власника указују да
остава није у потпуности сачувана.
Заступљени су владари: Требонијан Гал (1), Валеријан I (52), Галијен
(48) и Салонина (19) из периода заједничке владавине са Валеријаном I
(67), Валеријан II (7), Салонин (1), Галијен, самостална владавина (2448),
Салонина (237), Клаудије Готски (1897), Квинтил (56), Аурелијан (4605 +
1 денар), Северина (37), Тацит (120), Флоријан (36), Проб (1017), Кар (2),
Карин (3). Остава садржи око 150 примерака до сада нерегистрованих варијанти и 17 веома ретких примерака новца Галијена и царице Салонине
кованих у једном кратком периоду 265-266. године у Сирмијуму.44
Тpq. 282. година.
Новац је по свој прилици био власништво велепоседника који га је припремио за исплату надница пољопривредних радника. Вероватно је био
склоњен у време великих опасности од варварских упада 283. године.
Према историјским изворима то је време великог страдања Паноније до
којег је дошло на самом почетку 283. године услед упада Сармата. Њихово
даље напредовање у дубину царства успео је да спречи Кар у фебруару или
марту исте године.
Библ.: О налазу ове оставе први је јавност обавестио Јозо Петровић 1928.
године. Неколико година касније поново пише о њој.45 Знатно касније
Милутин и Драга Гарашанин доносе податак да је у остави било око 20.000
комада а да је за Народни музеј откупљено око 14.000.46 Касније у својим
радовима ову оставу спомињу и други аутори.47 Прелиминарне резултате
44
45
46
47
Црнобрња 1985, 142.
Петровић 1931, 88.
Гарашанин, Гарашанин 1951, 195.
Васиљевић 1967, бр. 191; Mirnik 1981, бр. 234; Васић 1985,127-128; Petrović 2004, бр. 35.
127
Славољуб ПЕТРОВИЋ
стручне анализе састава оставе донео је Никола Црнобрња.48 Најпотпуније
податке донео је у свом раду објављеном 2005.49
Оставу је за публиковање припремио Никола Црнобрња.
53.СВИЛЕУВА, СО Коцељева, локалитет Ратковац II
Рекогносцирањем терена 1999. године археолог Зоран Живановић открио је део растурене оставе од око 300 комада бакарног новца из периода
Константина Великог. Услед деловања корозионог процеса већи део новца
се распао тако да је сачувано око 30 примерака. У зони наласка оставе јасно
је уочљива земља са већом концентрацијом фрагмената керамике које је
могуће одредити у антички период. На основу свега могуће је закључити да
се на том месту налазила вила рустика из IV века.
Налаз се чува у Завичајном музеју у Коцељеви.
Библ.: Живановић 2009, 49
54.САЛАШ НОЋАЈСКИ, СО Богатић, потес Кованчине
Музеј Срема у Сремској Митровици је са овог локалитета откупио више
десетина римског бронзаног новца из III и IV века.
Документација Музеја Срема, Сремска Митровица.
55.САЛАШ НОЋАЈСКИ, СО Богатић, локалитет њива Котаруша
Откупљено за Музеј Срема у Сремској Митровици више десетина римског
бронзаног новца као и археолошких фрагмената.
Архив Музеја Срема, Сремска Митровица.
56.ЦРНА БАРА, СО Богатић, имање Илије Јуришића
Остаци грађевине. Налази керамике и новца из IV века.
Библ.: Васиљевић 1967, 144, бр. 201; Petrović 2004, 10, бр. 40.
57.ЦУЛИНЕ, СО Мали Зворник, сеоска школа
Чести налази римског новца у школској башти.
Библ.: Васиљевић 1969, 461, бр. 383; Petrović 2004: 10, бр. 41
58.УЗВЕЋЕ, СО Богатић
Музеј Срема у Сремској Митровици откупио је 2 примерка римског бронзаног новца, делове појаса и делове огрлице пронађених у атару села.
48 Црнобрња 1985, 141-144.
49 Црнобрња 2005, 175-180.
128
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Документација Музеја Срема, Сремска Митровица.
59.ШЕВАРИЦЕ, СО Шабац, локалитет Ранчића пашњак
Случајан налаз АЕ3 Криспа (RIC VII, nо. 87)
Чува се у Народном Музеју у Шапцу.
Библ.: Petrović 2004, 10, бр. 42.
60.ШТИТАР, СО Шабац, локалитет Грмик
Видљиви темељи зграде. Налаз новца из IV века.
Библ.: Васиљевић 1973, 154.
61.ШАБАЦ, СО Шабац, локалитет Тријангл
Налаз бакарног новца цара Јовијана (LRBC II, nо. 1266). Констатовано римско насеље.
Смештај: Народни музеј Шабац.
129
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Налази римског новца у Подрињу
130
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Класификација налаза и време похрањивања
Као што видимо бројни су налази римског новца на подручју Подриња. Сви
они, међутим, немају подједнак значај и важност за науку, пре свега због начина на који су откривени и типа налаза коме припадају, о чему се мора водити
рачуна приликом интерпретације.
Класификацијом и разрадом нумизматичких налаза бавили су се бројни
нумизматичари у разним земљам.50 Код нас се овим проблемом посебно бавио Милоје Васић. У свом раду „Nalazi rimskog bronzanog novca IV I V veka iz
minicipijuma Horreum Margi“ овај аутор је извршио поделу новчаних налазе на
три основне категорије.51
1. Отворен скупни налаз - То је уштеђевина која се дужи временски период
сакупљала и која се допуњавала новим примерцима новца али садржи и
старе. Овакви налази су карактеристични за градска подручја. Отворени
налази, са новцем широког временског распона, дају нам слику опште
циркулације једне области, али, добрим делом, и слику циркулације током неког периода у целој држави.
2. Затворени скупни налаз - Ово су налази који су склањани у тренуцима
опасности. Они садрже примерке новца из краћег временског периода,
мада не треба искључити и могућност налажења и старијих примерака новца. Овакве оставе стварају се или услед лоше монетарне ситуације или услед непосредне ратне опасности. Драгоцене су за правилно
праћење обима новчане циркулације по периодима и дају слику тренутне циркулације новца у краћем периоду.
3. Појединачни налази - Ово је новац који је нађен током археолошких ископавања и он нам даје праву слику о циркулацији у једном временском
периоду.
Битно је још једном истаћи да проучаваоци новца схватају да данас не треба
гледати на монетарна открића као на историјску масу, него да их треба систематизовати.
Поред тога, веома битан податак код проучавања новчаних налаза је време
када је налаз настао. Као terminus post quem похрањивања обично се узима
најмлађи односно најкаснији датовани новац.
Ако применимо поделу дату код Милоја Васића све налазе новца у Подрињу
можемо разврстати у две велике групе и то појединачне налазе (А) и оставе (Б)
у оквиру којих су отворени и затворени скупни налази.52
50 О овим класификацијама новчаних налаза видети: Schrötter 1930, 416-418; Матеu 1953, 161171; Grierson 1975, 108-115.
51 Vasić 1990, 9-10.
52 Vasić 1990, 9-10.
131
Славољуб ПЕТРОВИЋ
А. Појединачни налази
Појединачни налази који су овде забележени не потичу са систематских археолошких истраживања него су најчешће случајни налази и због тога у већини
случајева не постоји брижљиво састављена документација. Стога овај новац
као историјски извор има само ограничену вредност. Његова вредност садржана је првенствено у проучавању и обради самог новца, његовој типологији,
поређењу калупа као и у доприносу релативном хронолошком разврставању
појединих новчаних емисија. Због свега тога значај проналаска појединачног
новца не може се занемарити и поред чињенице да је вредност новца као примарног историјског извора битно осиромашена ако не и изгубљена. Неопходно
га је уврстити у музејске збирке, јер уколико је познато његово место налаза
битно се шире и продубљују сазнања о монетарној топографији неке области.
На посматраном подручју имамо тек неколико примера проналска појединачног новца царева са краја I и из II века: Баново Поље ( кат. бр.1 ), Змињак
(кат. бр.23), Мајур (кат. бр. 29), Мачвански Белотић (кат. бр. 33), Ноћај (кат. бр.
43). Највећи број појединачних налаза је из III и IV века. По броју пронађених
примерака најбројини је сребрни новац, антонинијани Проба: Баново Поље (кат.
бр.1), Горња Врањска (кат. бр. 11), Дреновац (кат. бр. 18), Думача (кат. бр. 21),
Мачванска Митровица (кат. бр. 31), Метковић (кат. бр. 37), Равња (кат. бр. 49),
као и бронзани новац Константина I и његових наследника. Констатовано је и
неколико појединачних налаза локалног новца ковнице Виминацијум: Бељин
(кат. бр. 3), Богосавац (кат. бр. 5), Мала Врањска (кат. бр. 28) који је у ове крајеве вероватно донесен од стране војника. Златних налаза са подручја Подриња
веома је мало. Најстарији за сада пронађени примерак златног новца је онај из
Горње Врањске (кат. бр. 11) емитован за Трајана Деција (RIC I, nо. 8а). Из каснијег времена са локалитета Вићеновац у Накучанима имамо налазе једног солида Грацијана, датован у период 378-383, као и два солида Валентинијана I и једног
солида Валенса емитованих 375. године (кат. 42).
Такође у непосредном залеђу лимеса, а у областима које су релативно близу
Подриња, нађен је у Малој Иванчи солид Аркадија, а близу Сингидунума, у
Заклопачи нађен је солид Грацијана.53
Сви ови налази солида у непосредном залеђу лимеса а у близини Сингидунума указују на неке значајне исплате.54 Овим налазима временски је близак солид Аркадина из Ноћаја (кат. 43) који је кован у периоду од 25. августа 383
до 28. августа 288. године.
53 Васић 2008, 102.
54 Васић 2008, 102.
132
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Б. Оставе новца
Другу групу новчаних налаза у Подрињу, којих је за сада регистрован мали
број, али су за науку далеко значајнији, сачињавају оставе. Оставе могу да се
састоје од десетак примерака па до неколико хиљада. Ови налази су најчешће
склањани пред надолазећом опасношћу, али могу бити и неки други разлози
њиховог закопавања као што су економски, односно у вези су са новчаним реформама којима се уводио новац мање вредности. Уз опрезну интерпретацију
и заједно са анализом више истовремених скупних налаза један су од важних
примарних извора за изучавање античке привредне и политичке историје одређеног подручја.
На подручју Подриња за сада је могуће све овакве налазе поделити, у најширем погледу, у три временске групе унутар којих је могуће издвојити поједине
засебне хоризонте похрањивања. За сада ни у литератури, а ни на основу увида
у музејске збирке није констатовано да је на подручју на које је усмерено наше
посматрање откривена нека остава из I века.
1. Оставе склоњене у II веку
2. Оставе склоњене у III веку
3. Оставе склоњене у IV веку
1. Оставе склоњене у II веку
На територији данашње Србије пронађено је више остава које су склоњене у
овом веку. Углавном садрже денаре и према најмлађим датованим примерцима могу се поделити на оставе склоњене у време Хадријана, Марка Аурелија,
Антонина Пија, Комода и Септимија Севера.55 Међутим, у Подрињу које је
било подељено између провинција Паноније и Далмације заступљен је само
Комодов хоризонт остава са две оставе, Радаљ (кат. бр. 48) и Бела Река (кат. бр.
2), које су склоњене 180. односно 182. године. Зашто су ове оставе склоњене,
које се завршавају раним годинама Комодове владавине, неколико је претпоставки. У историјским изворима не налазимо податке да би разлоге њиховог
закопавања требало тражити у ратним опасностима. Време Маркоманских ратова је прошло, а војне операције које су се водиле на границама Царства у последњим деценијама II века не могу се тачно хронолошки одредити нити су морале да утичу на прилике у овим областима. По свој прилици узрок склањања
ове две оставе требало би тражити или у неком локалном мотиву или у разлозима енормног Комодовог повећања такси и пореза.56
55 Borić-Brešković, Crnobrnja 2005, 9.
56 Borić-Brešković, Arsenijević 2008, 156; Поповић, Борић-Брешковић 1994.
133
Славољуб ПЕТРОВИЋ
2. Оставе склоњене у III веку
На посматраном подручју имамо нешто више остава које припадају III веку.
Иначе, ако хронолошки групишемо налазе на подручју свих римских провинција, које су обухватале делове територије данашње Србије, видимо да је
највећи број њих склоњен средином, а најмањи број у првој половини века.57
Све налазе остава са територије Подриња можемо груписати у неколико хоризоната:
а) период владавине Максимина I или касније (тpq. 236-238) - остава из
Меховина (кат. бр. 38)
б) период владавине Галијена (тpq. 254) – остава из Дворске (кат. бр. 14)
Овом периоду похрањивања припада и више других остава са територије данашње Србије.58
в) период владавине Галијена (тpq. 259) - остава из Доњег Црниљева (кат. бр. 16)
г) период владавине Аурелијана (тpq. неодређен) - остава из Владимираца
(кат. бр. 9)
д) период владавине Проба (тpq. 282) - остава из Свилеуве (кат. бр. 52)
Овоме су свакако допринеле историјске прилике тог времена. После убиства 235. године Александра Севера и његове мајке Јулије Мамее започело је раздобље војничких царева и период најдубље кризе Римског царства. Избором
Максимина I Трачанина 235. године завладала је војна анархија. Из периода
236-238. године или из времена његове смрти (238) и нестабилне ситуације која
је настала потиче велика остава из Меховина (кат. бр. 38). Средином III века
чинило се да је римска империја пред потпуним сломом. Тако је између 238.
и 270. године у римској држави или у неким њеним деловима било уздигнуто или свргнуто, по правилу и убијено, тридесетак императора, узурпатора и
претендената на царски престо. Грађански ратови, који су тиме изазвани, веома су ослабили одбрамбену моћ римске државе и то у време када је опасност
од спољних непријатеља била све већа. Уз Рајну и Дунав стварале су се јаке
коалиције германским племена, која су све чешће и све дубље проваљивала у
унутрашњост Царства.
То је време када је непознати власник склонио своју уштеђевину у Дворској
(кат. бр. 14). Истом хоризонту одговарају и налази остава у Јањи (Босна и
Херцеговина),59 Оштрој Луцу (Босна и Херцеговина),60 као и већи број оста57
58
59
60
Борић-Брешковић 1994, 42.
Borić-Brešković, Stamenković 2008, 159-164.
Миљанић 1997, 31-41; Borić-Brešković, Stamenković 2008, 161-162.
Patsch 1902, 423-435.
134
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
ва похрањених на територији данашње Србије: Београд,61 Смедерево,62 Влајића
Брдо I у Смедеревској Паланци, Горње Штипље код Јагодине, Супска I код
Ћуприје, Сикирица II код Параћина, Јабланица-Купци, Парцане у ширем окружењу Крушевца, Бујковац код Врањске Бање и Непознато налазиште I.63
Узрок склањања оставе у Дворској (кат. бр. 14) свакако је опасност настала
продором варвара. Почетком Валеријанове владе у Панонију су упали Квади и
Језиги. Око 254. године долази до удара Маркомана, као и продора Гота који су
прешавши Дунав опустошили Тракију и Македонију и стигли до Солуна. Јаки
рударски центри као што је Дворска (кат. бр. 14) и римска имања која су се
налазила у близини комуникација свакако су били на удару неких варварских
напада, можда Јазига што је и довело да склањања остава.
Историјска збивања након 257. године представљају период велике кризе
у римској империји. Нестабилна ситуација је и на Дунавском лимесу, а појава
узурпатора у Панонији Ингенууса и Регалијана довела је до узнемирености у
суседним провинцијама, посебно њиховим пограничним областима, по свој
прилици доприносећи да власник виле у Доњем Црниљеву (кат. бр. 16) склони
свој иметак. Издвојена пољопривредна имања била су на удару варвара који су
тако на лак начин долазили до плена. Измакло би им једино оно што су поплашени становници закопали у земљу као што су то урадили у Доњем Црниљеву.
Зашто је дошло до склањања оставе у Владимирцима (кат. бр. 9) за сада нам
остаје непознато. Података о неким турбулентним догађањима из овог времена
на подручју где је пронађена остава нема. Један од могућих узрока може да буде
и тај што је по Аурелијановом напуштању Дакије на Балкану завладала општа
несигурност.64
Године 282. дошло је до побуне војске у Сирмијуму и убиства Проба. Војска
је за цара прогласила префекта преторијанаца Марка Аурелија Кара (282) који
је успешно ратовао са Сарматима, кренуо потом на Персијанаце, али је током
битке погинуо од удара грома 283. године. Смрт Кара и опасност од варварских упада вероватно су један од разлога што је власник виле у Свилеуви (кат.
бр. 52) закопао новац који је био припремљен за исплату најамних радника
на пољопривредном имању.65 Долазак Диоклецијана на власт 284. године и реформе које је спровео довеле су до краја раздобље кризе Римског царства, те је
започело ново раздобље римске историје, доба позног Римског Царства.
61
62
63
64
65
Borić-Brešković, Stamenković 2008, 163-164.
Петровић 1931, 32-77; Borić-Brešković, Stamenković 2008, 160 и нап. 14.
Borić-Brešković, Stamenković 2008, 159-162.
Васић 1985,132.
Васић 1985, 126-127.
135
Славољуб ПЕТРОВИЋ
3. Оставе склоњене у IV веку
Из прве половине IV века, за сада, нема података о оставама у Подрињу осим
оставе из Петловаче (кат. бр. 46), па је по свој прилици све до 374. године и
на овој територији владао мир. Међутим, после мучког убиства 374. године
Габинија, краља Квада, ситуација се драматично променула. Квади су заједно
са Сарматима напали Панонију и страховито је опустошили. Валентинијан I им
се 375. успешно супротставио, али је крајем године изненада умро у Бригетиу.
Оставе из Миокуса (кат. бр. 39), Десића (кат. бр. 15), Јадранске Лешнице (кат.
бр. 25), као и једна из Обреновца говоре да по свој прилици ни Подриње није
било поштеђено ових варварских упада што је довело до пустошења и престанка живота у бројним вилама.66 За ова збивања везан је и читав низ остава пронађених на подручју Мађарске, као и оставе из Винковаца (Хрватска), Бјељине
(Босна и Херцеговина) и Беомужевића (Србија).67 Ситуација се драматично
погоршала после битке код Хадрианопоља 9. августа 378. када је римска војска
разбијена. После почетних успеха продор варвара на исток је заустављен, те су
они кренули ка Дакији и Панонији. Крајем 379. године варвари су потиснути
на север, али су се већ наредне године борбе поново распламсале. Током 381.
и 382. године немира је било и даље, али у ограниченом обиму. Услед варварског вршљања по Илирику током зиме 382/383. године била је прекинута свака
веза између Милана и Солуна.68 Ови догађаји су свакако утицали да дође до
склањања оставе у Мрђеновцу (кат. бр. 41).
Закључак
Новац из доба Римског царства пронађен на простору Подриња веома је
бројан. Налази се у сва три метала: злату, сребру и бронзи, и у различитим номиналама. Појединачне налазе римског царског новца могуће је хронолошки
пратити од средине I до средине V века. Најбројнији су налази новца израђеног од сребра, мање је примерака који су ковани од бакра, док је најређи новац
од злата. Ово је и разумљиво с обзиром да је златан новац био највреднији и да
га је било мало у оптицају.
На основу пронађених остава и појединачних примерака може се закључити да је денар био главно платежно средство све до 242. године када нестаје из
употребе. Његову улогу преузима антонинијан који такође, током времена, све
више слабио тако да је после Галијенове смрти имао скоро половину првобитне тежине. Како је уз то кован и од веома лошег метала са малим процентом
66 Васић 1985,132.
67 Јовановић 1998, 24-25.
68 Васић 2008, 99.
136
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
сребра, веома га је тешко разликовати од бакарног новца. Са отварањем ковнице у Виминацијуму новац кован у овој локалној ковници је и на подручју
Подриња у мањој мери у употреби као ситна монета, о чему нам говоре појединачни налази.
Од времена Аурелијана и Проба, да би се задовољиле нарастајуће потребе
за новцем, подручје Подриња је снабдевано новцем и из других провинцијских
ковница широм Царства са доминирајућом улогом ковница у Сирмијуму,
Сисцији и Тесалоники, које су географски биле и најближе.
Током IV века главно платежно сретство постао је бронзани новац, сребро
је готово нестало из промета, а златни новац се јавља спорадично.69
Бројни појединачни налази, посебно у севернијим деловима, у Мачви, указују на то да је ово равно и плодно подручје, пред вратима великог и значајног
града какав је био Сирмијум, било врло добро насељено. Захваљујући релативно мирном периоду од почетка II века дошло је до економског напретка чему је
допринела добро изграђена мрежа путева који су осим војног имали и велики
економски значај. Археолошки налази, остаци вила, натписи и нумизматички
налази говоре о константној романизацији и урбанизацији Подриња.
Са друге стране, налази великих остава из друге половине трећег века,
Владимирци (кат. бр. 9), Свилеува (кат. бр. 57), Доње Црниљево (кат. бр. 16),
као и оставе у њиховој непосредној близини, Тулари, говоре о великом новчаном промету у овом региону што је такође једна од последица економског
напретка подручја. Оставе које су склоњене од друге половине IV века указују
на економски пад и ове области исказан у нестајању из оптицаја новца од племенитих метала. Разлог томе су инфлаторна кретања, с једне, и тезаурација,
новца од племенитих метала, с друге стране, тако да и поред наредбе златни и
сребрни новац није враћан у државну касу.70 Овоме је доприносила и монетарна политика римске државе која је у појединим периодима тежила да смањи
емитовање новца од сребра на рачун повећања вредности бронзе, нарочито
после монетарне реформе из 348. године.71
Налази римског новца дају нам слику постепене романизације Подриња.
Са друге стране пронађене оставе указују на то да ово подручје није било поштеђено турбулентних ситуација настајалих или због унутрашњих немира или
због продора варвара.
69 Vasić 1990, 8, 59-63.
70 Васић 2008, 96.
71 Vasić 1990, 63.
137
Славољуб ПЕТРОВИЋ
БИБЛИОГРАФИЈА
Бенџаревић 2005 – Т. Бенџаревић, Оставе бронзаног новца IV века са територије
Србије, Зборник Народног музеја- археологија 18-1, Београд 2005, 553-577.
Bojanovski 1981 – I. Bojanovski, Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provniciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na podrućje
Bosne i Hercegovine), Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, Godišnjak XIX, Centar za balkanološka istraživanja, knj. 17, Sarajevo 1981, 125-199.
Бoрић-Брешковић 1994 – Б. Борић-Брешковић, Токови сребрног новца у
предримском и римском периоду, у Античко сребро у Србији, ур. Ивана
Поповић, Београд 1994, 33-44.
Borić-Brešković, Crnobrnja 2005 – B. Borić-Brešković, N. Crnobrnja, A find of Roman denarii of the Emperors of the I-II Century, from Nemenikuće on Mt.
Kosmaj, Нумизматичар 24-25 (2001-2002), 2005, 7-94.
Borić-Brešković, Arsenijević 2008 - B. Borić-Brešković, N. Crnobrnja, 2008. The
Roman denarii hoard from Radalj near Drina, Нумизматичар 26-27 (20032004), 2008, 93-156.
Borić-Brešković, Stamenković 2008 – B. Borić-Brešković, S. Stamenković, Roman antoniniani from the village of Supska near Ćuprija (Supska I), Нумизматичар
26-27 (2003-2004), 2008, 157-207.
Васиљевић 1967 – М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и
споменика у Подрињу, Годишњак историјског архива 5, 1965, 121-156.
Васиљевић 1969 – М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и
споменика у Подрињу, Годишњак историјског архива 7, 1969, 449-468.
Васиљевић и Трбуховић 1970 – М. Васиљевић и В. Трбуховић, Стари век, у
Шабац у прошлости I, Шабац 1970, 63-83.
Васиљевић 1972 – М. Васиљевић, Рекогносцирање - Подриње II, Археолошки
преглед 14, 1972, 168-189.
Васиљевић 1973 – М. Васиљевић, Рекогносцирање у Подрињу, Археолошки
преглед 15, 1973, 133-161.
Васиљевић 1974 – М. Васиљевић, Рекогносцирање Подриња, Археолошки
преглед 16, 1974, 145-150.
Васиљевић 1976 – М. Васиљевић, Рекогносцирање Подриња, Археолошки
преглед 18, 1976, 141-176.
Васиљевић 1980 – М. Васиљевић, Археолошка рекогносцирања у Подрињу,
Археолошки преглед 21, 1980, 205-228.
Васиљевић и Трбуховић 1985 – М. Васиљевић, В. Трбуховић, Јадар у праисторији
и у античко доба, у Јадар у прошлости, Лозница 1985, 27-41.
138
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Vasić 1972 – M. Vasić, Ostave 247. i 254. godine u Narodnom muzeju u Beogradu.
Arheološki Vestnik 23, 1972, 55-66.
Васић 1985 – М. Васић, Мачва и Подриње у римско доба, Гласник српског
археолошког друштва 2, 1985, 124-141.
Vasić 1990 – M. Vasić, Nalazi rimskog bronzanog novca IV i V veka iz municipijuma
Horreum Margi (Ćuprija), Beograd 1990.
Vasić 1995 – M. Vasić, Moesia Prima and Dacia Ripensis in the Time of Valentinian
I and Valens (364-378 A.D.), u The Age of Tetrarchs, ed. Dragoslav Srejović,
Beograd 1995, 327-335.
Vasić 2006 – M. Vasić, Ostava denara i antoninijana iz Donjeg Crniljeva, BeogradŠabac 2006.
Васић 2008 – М. Васић, Златни и сребрни новац касне антике (284-450. године)
из збирке Народног музеја у Београду, Београд 2008.
Гарашанин, Гарашанин 1951 – М. Гарашанин, Д. Гарашанин, Археолошка
налазишта у Србији, Београд 1951.
Getica = C.C. Mierow (translator), The Gothic History of Jordanes. In English Version
with an Introduction and a Commentary, London-Oxford 1915.
Grierson 1975 - P. Grierson, Numismatics, Cambridge 1975.
Дрча 2003 – Б. Дрча, Допринос сврставања бронзаног новца валентинијанског
периода у његове историјске оквире, Нумизматичар 22-23 (1999-2000),
2003, 59-92.
Душанић 1971 – С. Душанић, Хетероцикличко metalli у натписима рудничког
новца, Жива антика 21/2, Скопје 1971, 535-554.
Dušanić, Mirković 1976 – S. Dušanić, M. Mirković, Inscriptions de la Mésie Supérueure I, Belgrade 1976.
Душанић 1980 – С. Душанић, Организација римског рударства у Норику,
Панонији, Далмацији и Горњој Мезији, Историјски Гласник 1-2, Београд
1980, 7-55.
Живановић 2009 – З. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева, Museum 10, Шабац 2009, 33-54.
Itineraria А. - O. Cuntz, Itineraria Antonini Augusti et Burdigalense. Leipzig 1929.
Itineraria R. - K. Miller, ed., Itineraria Romana, Romische Reisewege an der Hand der
Tabula Peutingeriana, XIII, Roma 1964.
Јеж, Старовић 1994 – Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети у ваљевском
крају, Ваљево 1994.
Јовановић 1985 – А. Јовановић, Налази из римског периода у ваљевском крају.
Истраживања II, 58-65.
139
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Јовановић 1998 – А. Јовановић, Два прилога проучавању фортификација у
Панонији, Гласник САД 14, Београд 1998, 21-29.
Карапанџић 1914 – Д. Карапанџић, Једна остава римских новаца из села
Меховине, Старинар (н.р.) 6, св. 1-2 за 1911, Београд 1914, 159-164.
Klemenc 1936 – J. Klemenc, Nalazi novca u Jugoslavijia 1910-1936, Numizmatika 2-4
(1934-1936), 1936, 124-133.
LRBC - P.V.Hill, K.P.C. Kent, R.A.G. Carson, Late Roman Bronze Coinage, London 1965.
Марић 1956 – Р. Марић, Оставе старог новца у нумизматичкој збирци Народног
музеја у Београду, Саопштења I, Завод за заштиту и научно проучавање
споменика културе Народне Републике Србије, Београд 1956, 179-181.
Mateu y Llopis 1957 – F. Mateu y Llopis, Rapport sur les trouvailles monetaires, 5ème
Congrès International de Numismatique, Paris 6-11 Juillet 1953, Tome 1er.
Rapports, Paris 1957, 161-170.
Миљанић 1997 – С. Миљанић, Остава из Јање, Нумизматичар 20, 1997, 31-42.
Миљанић 2003 – С. Миљанић, Налаз римског бронзаног новца из 374/5. године
са Чукарице, Нумизматичар 22-23 (1999-2000), Београд 2003, 93-103.
Mirković 1971 – M. Mirković, Sirmium - its History from the 1st century A.D. to 582
A.D, Sirmium I, Beograd 1971.
Мirnik 1981 – I. Mirnik, Coins Hoards in Yugoslavia, BAR International Series 95,
Oxford 1981.
Patsch 1902 – K. Patsch, Nahođaji novca. Glasnik Zemaljskog muzeja 14, sv. 3-4, Sarajevo 1902, 425-435.
Пашалич 1967 – Э. Пашалич, Положение рудокопов в римских рудниках на
территории провинции Далмации, у Античное общество (Труды конференции по изучению античности), Международная конференция, посвященная изучению проблем античности. Ленинград, 9—14 апреля 1964 г.
Академия наук СССР. Отделение истории Масква 1967, 51-56.
Pašalić 1975 – E. Pašalić, Questiones de bello dalmatico pannonicoque (а. 6-9. n. ae),
у Е. Pašalić, Sabrano djelo, Sarajevo 1975, 376-421.
Петровић 1931 – Ј. Петровић, Римско благо из Смедерева, Старинар (н.р.) 6,
1931, 32-77.
Петровић 2001 – С. Петровић, Златни новац из нумизматичке збирке Народног
музеја у Шапцу, Museum 2, Шабац 2001, 13-37.
Петровић 2003 – С. Петровић, Остава из села Миокуса, Нумизматичар 22-23
(1999-2000), 2003, 105-117.
Петровић 2004 – S. Petrović, Rimski novac u Podrinju, Šabac 2004.
Петровић 2004a – С. Петровић, Три оставе римског бронзаног новца из
Народног музеја у Шапцу, Мuseum 5, Шабац 2004, 45-69.
140
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
Поповић, Борић-Брешковић 1994 – И. Поповић, Б. Борић-Брешковић, Остава
из Беле Реке, Београд 1994.
RIC- Roman Imperial Coinage. London.
Saria 1924 – B. Saria, Aus dem Belgrader Nationalmuseun, Numismatische Zeitschrift
57 (NF 17), 1924, 90-96.
Saria 1927 – B. Saria, Numismatischer Berichs aus Jugoslawien, Numismatische
Zeitschrift 60 (NF 20), 1927, 10-19.
Симић 1951 – В. Simić, Istorijski razvoj našeg rudarstva, Београд 1951.
Schrötter 1930 – F. von Schrötter, Wörterbuch der Münzkunde. Berlin-Leipzig 1930.
Трбуховић, Васиљевић 1976 – В. Трбуховић, М. Васиљевић, Археолошка
налазишта и споменици у сливу реке Добраве. Старинар (н.с.) 28, 1976,
153-167.
Hаgner, Mrđa 1996 – K. Hagner, N. Mrđa (mentor: Zoran Živanović), Arheološkoistorijska interpretacija ostave rimskog srebrnog novca iz Donjeg Crniljeva,
Petničke sveske 42, deo III, 1996, 44-57.
Cvijović 1991 – M. Cvijović, Arheološka zbirka, Memorijalni centar „Josip Broz Tito“,
Beograd 1991.
Црнобрња 1985 – Н. Црнобрња, Остава антонинијана из Свилеуве - Време и
узрок покапања, Гласник САД 2, Београд 1985, 141-144.
Црнобрња 2004 – Н. Црнобрња, Три оставе римског новца из региона Тамнаве.
Museum 5, Шабац 2004, 35-44.
Црнобрња 2005 – Н. Црнобрња, Остава римског новца III века из Свилеуве као
траг силовитог варварског упада у област провинције Доње Паноније
почетком 283. године, Годишњак Свилеува, Свилеува 2005, 175-180.
141
Славољуб ПЕТРОВИЋ
Slavoljub PETROVIĆ
National Museum, Šabac
FINDS OF ROMAN COINS IN THE DRINA RIVER BASIN
Summary
Key words: Roman coins, Drina River Basin, hoards, individual finds
The region known as the Drina river basin encompasses the far northwestern part of
northern Serbia - the basins of the lower Drina and Sava rivers. The Drina river basin is a
well-defined geographic whole, bordered in the north by the River Sava, in the east by the
River Kolubara, while the River Drina is in the west and southwest. The basic characteristic
of its geographic position is the contrast between the two macro-regions - the Pannonian
and the mountainous, i.e. the plains in Mačva and in the Sava and Tamnava valleys, and
the mountain range in the south, which has influenced the development of two economic
systems over the centuries.
This area became the Roman sphere of interest in the last decades BCE, with the arrival of
Roman legions which expanded the power of Rome in the region in the course of several
campaigns, known as the Pannonian wars. The wars waged by Tiberius in AD 6-9 resulted
in the conquest of the areas north of the rivers Sava and Danube. After these conquests the
Romans were the sole rulers of these regions, with brief interruptions, until the 4th century,
when numerous raids by barbarians began in the southern parts of the Balkans and when
Roman rule there was completely weakened.
In the Drina river basin, three provinces converged within the Roman administrative
organisation: Pannonia Inferior, Dalmatia and Moesia Superior, the borders of which are
impossible to define precisely due to the lack of relevant sources.
Finds of Roman coins are numerous in the Drina river basin, which, with eastern Bosnia,
was very important for the Romans, especially because of their mines. The majority are
individual finds, which are possible to track chronologically from the middle of the 1st to the
mid-5th century AD. In this period, coinage from the end of the 1st and from the 2nd century
is represented rather sporadically, while money from the 3rd and 4th centuries is dominant.
Several individual finds of local coins from the Viminacium mint have also been registered:
Beljin (Cat. 3), Bogosavac (Cat. 5), Mala Vranjska (Cat. 28). Gold coins are rare and only
five pieces have been registered so far. One aureus of Traian Decius (RIC I, No. 8a) was
discovered in Gornja Vranjska (Cat. 11), while one solidus of Gracianus, dated in the period
between 378 and 383 AD, originates from the locality of Vićenovac in Nakučani, as well as
two solidi of Valentinianus I and one solidus of Valens, issued in 375 (Cat. 42).
The second group of money finds, of which a smaller number has been registered so far,
consists of hoards. It is possible to divide them, in the broadest sense, into three chronological
groups (hoards deposited in the 2nd century and those deposited in the 3rd and 4th centuries),
within which one can discern certain separate deposit horizons. It has not been found so far,
either in literature, or from an insight into museum collections, that a hoard from the 1st
century AD was discovered in this region.
1. Coin hoards deposited in the 2nd century - Unlike in other parts of present-day Serbia,
where hoards of money have been found with the earliest pieces dating from the time of
Hadrian, Marcus Aurelius, Antoninus Pius, Commodus and Septimius Severus, only the
142
НАЛАЗИ РИМСКОГ НОВЦА У ПОДРИЊУ
deposit horizon of Commodus has been found in the Drina river basin, which was divided
between the provinces of Pannonia and Dalmatia. He is present in two hoards: Radalj (Cat.
48) and Bela Reka (Cat. 2), the depositing of which was dated to the early years of Commodus’
reign, 180 and 182 AD. Considering that the period of the Marcomannic wars was over at
that time and that the military operations undertaken on the borders of the Empire in the
final decades of the 2nd century could not have affected the circumstances in these regions,
the cause for their depositing lies most probably in some local motive or in Commodus
enormously increasing fees and taxes.
2. Hoards of money deposited in the 3rd century - All finds from this period can be grouped
into several chronological periods: (a) the period of the reign of Maximinus I or later, tpq.
236-238 - the hoard from Mehovine (Cat. 38); (b) the period of the reign of Gallienus, tpq.
254 - the hoard from Dvorska (Cat. 14) and (c) tpq. 259 - the hoard from Donje Crniljevo
(Cat. 16); (d) the period of the reign of Aurelianus, tpq. undetermined - the hoard from
Vladimirci (Cat. 9); (e) the period of the reign of Probus, tpq. 282 - the hoard from Svileuva
(Cat. 52).
3. Hoards of coins deposited in the 4th century - At present, there is no data about hoards in
the Drina river basin for the first half of the 4th century, except for the hoard from Petlovača
(Cat. 46) so, by all accounts, this territory was peaceful until 374. However, the assassination
of Gabinius, the king of the Quadians (374), led the Quadians to war. Together with the
Sarmatians, they raided Pannonia and devastated it. Valentinianus I confronted them
successfully in 375, but suddenly died at the end of that year. The hoards from Miokus (Cat.
39), Desići (Cat. 15), Jadranska Lešnica (Cat. 25) and one from Obrenovac testify to the
fact that the Drina river basin was not spared these raids by the barbarians, which led to
the devastation and abandoning of many unprotected village holdings (villae rusticae). The
depositing of the hoard from Mrđenovac (Cat. 41) was undoubtedly due to the barbarians’
raids in Illyricum during the winter of 382/383, when all contact between Milan and
Thessalonica was severed.
It can be concluded on the basis of data about hoards and individual finds that the denarius
was also the principal means of payment in the Drina river basin, until 242 AD when the
antoninianus was given this role. From the time of Aurelianus and Probus, in order to
satisfy the growing needs for money, this region was supplied with money from provincial
mints throughout the Empire, with the dominant role of the mints in Sirmium, Siscia and
Thessalonica, which were geographically the closest. During the 4th century, the principal
means of payment was bronze money; silver almost disappeared from circulation, while gold
coins appeared sporadically.
Numerous individual monetary finds, especially those discovered in areas farther to the
north, in Mačva, prove that this area, on the approaches to a large and significant city like
Sirmium, was very well populated. As for collective finds, primarily large hoards from the
second half of the 3rd century, like Vladimirci (Cat. 9), Svileuva (Cat. 57) and Donje Crniljevo
(Cat. 16), as well as the hoard from Tulari which originates from their immediate vicinity,
on the one hand, they are evidence of a large financial turnover, which is also one of the
consequences of economic progress and, on the other, of the circumstance that neither was
this region spared of turbulent events, resulting both from internal unrest and from the
barbarians’ incursions.
143
Оригинални научни рад
Примљено: 15. марта 2010.
Прихваћено: 05. септембра, 2010.
UDC
902.01(497.11) ;
737.1.032(37)"03/04"
ID180412172
e-mail: [email protected]
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
Народни музеј у Београду
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ
ДОБА ИЗ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈA У БЕОГРАДУ
Апстракт: Три скупна налаза бронзаног новца из времена владавине Константина I
потичу из фонда старе збирке Народног музеја у Београду која је формирана до Другог
светског рата. Услед ратних околности нису сачувани подаци о местима њиховог
проналаска што отежава интерпретацију у археолошком и историјском контексту.
Међутим, обрада и публиковање нумизматичке грађе значајна је за сагледавање оптицаја бронзаног новца и заступљеност ковница на територији диоцезе Дакије током
прве половине 4. века. Први налаз, Непознато налазиште 1, похрањен је с краја треће
деценије 4. века и хронолошки се везује за гробни налаз из Ниша, с обзиром да се оба
налаза завршавају примерцима из ковнице Сисак 328-329. године. Налаз са Непознатог
налазишта 2 завршава се ковањима из последњих година владавине Константина I и
временски му је блиска остава пронађена у центру Ниша. Terminus post quem овог налаза је 336-337. година. Последњи налаз, Непознато налазиште 3, припада времену непосредно након смрти Константина I, јер се завршава са три примерка његових синова
Констанса и Констанција II, из 337-340. године. Разлог похрањивања сва три налаза
остаје непознат јер их је немогуће везати за неке одређене историјске околности.
Кључне речи: скупни налази, диоцеза Дакија, Константин I, бронзани новац, ковнице
З
бирка касноантичког новца Народног музеја у Београду у свом фонду, поред значајних систематских колекција златног и сребрног1, као и бронзаног
новца, поседује већи број остава бронзаног новца 4. и 5. века2. Управо су оставе бронзаног новца од великог значаја у формирању монетарне слике Римског
царства 4. века на нашем тлу, с обзиром да је бронзани новац највећим делом
чинио средство плаћања, док се злато ређе јављало, а сребрног новца, у појединим периодима, готово да није било.3
1 Студију о златном и сребрном новцу из збирке Народног музеја у Беграду публиковао је
М. Васић, в: Васић 2008.
2 Преглед свих остава бронзаног новца касне антике са територије Србије приредила је
Т. Бенџаревић, в: Бенџаревић 2005, 553-580.
3 Vasić 1990, 8, 59-63.
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 145 – 199
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
Овом приликом представљамо три скупна налаза бронзаног новца4, хронолошки везана за време владавине Константина I и године непосредно после
његове смрти. Сва три налаза потичу из фонда старе збирке Народног музеја у
Београду која је формирана до Другог светског рата5. Услед неповољних историјских и ратних околности6 нису сачувани подаци који би указивали на који
начин су ови налази доспели у Народни музеј и са којих налазишта потичу.
Како припадају старој музејској збирци и из времена су када није постојао
велики проток материјала, са великом вероватноћом можемо рећи да потичу са територијe Србије.7 Без обзира што се ради о оставама чија налазишта
нису позната, што отежава њихову интерпретацију, пре свега у археолошком
и историјском контексту, њихов значај садржан је у чињеници да припадају
периоду владавине Константина Великог и налазима не тако честим на територији Србије8. Управо зато обрада и публиковање ова три налаза од значаја су
у даљем представљању нумизматичке грађе и сагледавању оптицаја бронзаног
новца прве половине 4. века.
Када је реч о фонду Збирке касноантичког новца Народног музеја у Београду
осим ова три налаза са непознатих налазишта (у даљем тексту Непознато налазиште 1, Непознато налазиште 2, Непознато налазиште 3), који су тема овог
рада, припадају му и један из нешто ранијег периода (остава из Војводине)9,
док се већи број остава везује за касније хоризонте похрањивања.10 Са територије Србије, поред три налаза са непознатих налазишта из Народног музеја у Београду, времену владавине Константина Великог припадају оставе из
Бачинаца11и Бикић Дола12 (провинција Друга Панонија/Pannonia Secunda) као
и две из Ниша13 (Средоземна Дакија/Dacia Mediteranea).
4 Определили смо се за термин скупни налаз имајући у виду класификацију коју је
предложио М. Васић, с обзиром да нема података да ли је новац пронађен расут на некој
већој површини или припада налазима тзв. затвореног типа (оставе), в: Vasić 1990, 9-11.
5 Борић-Брешковић, Поповић 2006, 41.
6 Током Првог светског рата нумизматичке збирке су претрпеле велике губитке. Поред тога
дошло је и до мешања материјала и нестанка једног дела документације, што је касније
отежало идентификовање преосталог материјала.
7 Васић 2008, 55.
8 Треба нагласити да до сада са сигурношћу није утврђено да нека остава потиче са
територије провинције Прве Мезије из периода владавине Константина I.
9 Остава из Војводине датује се у 314. годину. Њено порекло не може се са сигурношћу везати
за територију саме Војводине, јер постоје индиције да би налаз могао бити део оставе из
Стоца у Херцеговини, в: Васић 1967, 185; Васић 1967, 185-193.
10 Погледати Бенџаревић 2005, 553-571; До сада су публиковане: остава из Старе Пазове
(Миљанић 2001, 203-212); Бољетина (Vasić 1978, 135-177); Београда (Чукарица) (Миљанић
2003, 93-103) и Беле Паланке (Миљанић 1996, 105-121).
11 Даутова-Рушевљан 1984-1985, 85-120.
12 Brenot 1978, 7-98.
13 Јанковић-Михалџић 2002, 15-29; Јанковић-Михалџић 2000, 37-58.
146
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Три скупна налаза из Народног музеја у Београду обрађена су и анализирана према годинама ковања емисија, затупљености ковница и реверсним типовима ради добијања целовитије слике о монетарним токовима на овој територији у првој половини 4. века. Овом приликом није обављена метролошка
анализа услед недовољне количине материјала и лоше очуваности једног броја
примерака, пре свега у налазима са Непознатог налазишта 2 и Непознатог налазишта 3. Сматрамо да она не би пружила релевантне резултате у сагледавању
тежинских односа.
ОСТАВА БРОНЗАНОГ НОВЦА СА НЕПОЗНАТОГ НАЛАЗИШТА 1
За оставу бронзаног новца са Непознатог налазишта 1 (општи инв. 1359), није
познато када и на који начин је доспела у Народни музеј у Београду. Приликом
прегледа документационе грађе показало се да jе она ушла у Mузеј и пре Првог
светског рата, с обзиром да је била обухваћена непотпуним пописом музејских
нумизматичких збирки који је састављен после рата на немачком језику. У овом
попису новац је заведен само са основним подацима под следећим бројевима:
1618 - CONSTANTINVS AVG / PROVIDENTIAE AVGG - 28 комада
1619 - FL IVL CRISPVS NOB CAES / ALAMANICA DEVICTA – 1
1620 - FL IVL CRISPVS NOB C / PROVIDENTIAE CAESS - 1
1621 - IVL CRISPVS NOB C / CAESORVM NOSTRORVM (VOT V) - 2
1622 - CONSTANTINVS AVG / DN CONSTANTINI MAX AVG (VOT XX) - 33
1623 - IVL CRISPVS NOB C / PROVIDENTIAE CAESS - 4
1624 - IMP LICINIVS AVG / VICTORIA AVGG NN - 1
1625 - IMP CONSTANTINVS AVG / VICTORIAE LAETAE PRINC PERP - 1
1626 - FL IVL CONSTANTIVS NOB C / PROVIDENTIAE CAESS - 7
1629 - FL IVL CONSTANTIVS NOB C / GLORIA EXERCITVS - 1
1630 - DN VAL LICIN LICINIVS NOB C / PROVIDENTIAE CAESS – 2
1631 - DN CL IVL CRISPVS NOB CAES / PROVIDENTIAE CAESS - 2
Остава се састоји од 83 примерка новца који је горео. Чињеница да је горео није утицала на његову очуваност и на свим комадима су јасно видљиви
трагови сребра. Сав новац је каталошки обрађен, а само на једном примерку
није било могуће утврдити из које ковнице потиче. Остава је хомогеног састава
формирана у периоду од 317. до 328-329. године.
На табели 1 и графикону 1 приказана је заступљеност емисија према годинама ковања. Формирање оставе започето је 317. године примерцима из ковнице Хераклеја. До пораста циркулације долази током периода 320-321, да би
затим дошло до пада у интервалима од 321-324. до 325-326. године, након чега
долази до великог скока током 326-328. године, које су заступљене највећим
бројем комада. Остава се завршава са два примерка из 328-329. године.
147
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
Табела 1 – заступљеност емисија према годинама ковања
Lug
317
Tic
Aq
Sis
Sirm
Thess
Her
3
Nico
Cyz
?
укупно 3
% 3.61
318-320
1
1
1
3
3.61
320-321
321-324
1
1
5
5
12
324
1
5
1
324-325 325-326 326-328 328-329
1
4
1
1
18
21.69
7
6
8.44 7.23
2
2
9
10.84
3
30
2
5
6.02
30
36.14
2
2.41
Графикон 1- заступљеност емисија према годинама ковања изражена у %
Посматрајући заступљеност ковница уочавамо да највећи део оставе чине
примерци који потичу из централних ковница14 (74,7%): пре свега Солуна са
57,83%, затим Сиска (14,46%), а најслабије Сирмијума (2,41%). Мали проценат
сирмијумског ковања уобичајен је у оставама са територије Србије, с обзиром
да је ковница емитовала бронзани новац само од 324. до пред крај 325. године15.
14 О подели на западне, централне и источне в: Vasić 1990, 64. Западним ковницама припадају:
Лондон, Лион, Трир, Арл, затим италијанске – Рим, Тицинум, Аквилеја. Централне: Сисак,
Сирмијум, Солун; источне: Хераклеја, Константинопољ, Никомедија, Кизик, Антиохија,
Александрија.
15 RIC VII, 466.
148
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Источне ковнице заступљене су у укупном броју са 14,46%: Хераклеја (9,64%),
Никомедија (3,62%) и Кизик (1,2%). Најслабије се јављају западне ковнице са
9,63% и то Тицинум (7,23%), Лион и Аквилеја са по 1,2%.
Истом периоду припада гробни налаз са Градског Поља у Нишу који се
састоји од 30 примерака новца16. Међутим, иако су истог временског распона,
у нишком налазу су готово искључиво заступљене централне ковнице и само
је један комад из источних ковница (Кизик). Остава Непознато налазиште 1,
иако садржи мањи проценат емисија западних ковница, ипак указује на њихову присутност. По заступљености издваја се Тицинум, док нема примерака из
римске ковнице. Слична појава уочена је и код друга два налаза из Народног
музеја који су предмет овог рада.
Табела 2 – заступљеност комада према ковницама и владарима
Lug
Tic
Aq
Sis
Sirm
Thess
Hera
Nico
Cyz
?
укупно
%
CI
1
6
1
10
1
39
1
1
1
1
62.0
74.7
LI
1
1.0
1.2
Cr
2
1
4
2
2
11.00
13.25
L II
Cs II
2
4
3
2.00
2.41
7.00
8.43
укупно
1
6
1
12
2
48
8
3
1
1
83
Графикон 2– заступљеност комада према ковницама
16 Јанковић-Михалџић 2002, 15-29.
149
%
1.20
7.23
1.20
14.46
2.41
57.83
9.64
3.62
1.20
1.20
99.99
99.99
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
Од реверсних типова најзаступљенији је тип D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX који се издаје у периоду од 320-324. са 32 примерка, а затим следе
PROVIDENTIAE AVGG (28) и PROVIDENTIAE CAESS (16) из 324-329. године.
Табела 3– типови реверса
Год.ков Реверсни типови
317
318-319
318-320
319
320-321
320-321
321-322
321-324
322
322-325
324
324-325
324-325
324-325
324-325
325-326
325-326
326
326-328
326-328
328-329
PROVIDENTIAE CAESS
VICTORIAE LAETAE
PRINC PERP
PROVIDENTIAE CAESS
VICTORIA AVGG N N
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
CAESARVM
NOSTRORVM VOT V
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
SARMATIA DEVICTA
ALEMANNIA DEVICTA
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE AVGG
Lug Tic Aq
Sis Sirm Thess Her Nico Cyz ? укупно
3
3
1
1
1
1
1
1
1
3
11
15
2
1
3
1
1
5
5
1
1
4
4
5
1
1
1
1
1
2
6
23
7
2
1
1
1
1
2
1
1
1
1
3
1
23
7
2
Остава садржи и две нове варијанте:
Примерак Лицинија I (кат. бр. 14; Т. I, 1) из ковнице Солун представља нову
варијанту Лицинијевог ковања. Уобичајено је да се на реверсу новца у одсечку
налази .TS.A. (RIC VII, 61) док на примерку из оставе Непознато налазиште 1
испред слова Т недостаје тачка.
На примерку Криспа (кат. бр. 31; Т. I, 2) из ковнице Никомедија налазимо
официну Γ у одсечку. Ово одступање није забележено у референтној литератури, с обзиром да је за њега ковала официна Β (RIC VII, 122), док се официна
гама везује за цезаре Константина II и Констанција II17. Како нису познати при17 RIC VII, 620, бр. 122 (у напомени за овај тип наводи се да је у Voetter, NZ 1909, Atlas, Tafel 4,
забележена оф. S, међутим аутор каже да такав примерак није пронађен).
150
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
мерци са ознаком ове официне код Криспа, претпостављамо да је вероватније
дошло до мешања калупа, него да је трећа официна ковала за овог цезара.
Као што је речено, налаз започиње емисијама кованим у Хераклеји 317.
године, за цезаре Криспа и Лицинија II. Највећи број примерака припада
Константину I (62), затим његовим синовима Криспу (11) и Констанцију II (7),
а потом Лицинију II (2) и Лицинију I (1). Да је у питању остава новца говори
њен хомоген састав и чињеница да је сав материјал горео. У прилог ове претпоставке говорио би, такође, гробни налаз са Градског Поља у Нишу18 који припада истом периоду похрањивања, као и податак да се оба налаза завршавају
примерцима ковнице у Сиску, са реверсним типом PROVIDENTIA AVGG (RIC
VII, 214), датованим у 328-329. годину.
Иако о налазу са Непознатог налазишта 1 не поседујемо податке о његовом
пореклу, хомогеност његовог састава и трагови горења, указују да се вероватно
ради о уштеђевини која је нестала у пожару чији разлог није могуће утврдити.
НАЛАЗ РИМСКОГ БРОНЗАНОГ НОВЦА
СА НЕПОЗНАТОГ НАЛАЗИШТА 2
Скупни налаз са Непознатог налазишта 2 у књизи Општег инвентара Одељења
нумизматике води се под бројем 1247. Непознати су услови налаза и начин на
који је доспео у Народни музеј. Састоји се од 65 примерака бронзаног новца
највећим делом лоше очуваних. Девет примерака није обухваћено анализом.
Четири због изузетно лошег стања те их није било могуће одредити, а преосталих пет зато што постоји велики хијатус између ових издања и комада који
формирају главни део налаза. Реч је о два Галијенова антонинијана из периода
његове самосталне владавине (260-268), затим два антонинијана Аурелијана
(270-275) и једном нумусу Севера II (305-306). Они својом тежином блиском тежинама новца константиновог периода указују да су евентуално могли бити у оптицају и у каснијем периоду услед вредности монетизираног метала.19 Главни део налаза хомогеног је састава и припада периоду од 320. до
336/337. године. Како је очуваност примерака лоша, посебно типова кованих
у време после 330. године (GLORIA EXERCITVS, две заставе, VRBS ROMA и
CONSTANTINOPOLIS), приликом анализе посматрали смо их у нешто ширем
хронолошком оквиру – 330-335. година. Из истог разлога и остале емисије из
налаза посматрали смо у већим интервалима (табела 1, графикон 1). Притом за
24 примерка није било могуће утврдити којој ковници припадају, стога анализу
18 Јанковић-Михалџић 2002, 17.
19 Иванишевић 1983, 81. Сличне примере имамо у каснијем периоду када се током 6. века
у циркулацији задржао новац 3-4. века, као што је случај на Царичином Граду (Iustiniana
Prima) в: Поповић 1980, 126-128.
151
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
циркулације новца према ковницама треба посматрати са одређеном резервом
(табела 2, графикон 2).
Табела 1 – заступљеност емисија према годинама ковања
320-324
Tic
Aq
Sis
Thess
Her
Con
Nico
Ant
Cyz
Ale
неод
325-330
330-335
335-336
2
1
1
1
1
1
3
укупно
%
1
5
9,62
1
7
13,46
4
4
4
1
1
2
3
1
14
34
65,38
6
6
11,54
Графикон 1 - заступљеност емисија према годинама ковања изражена у %
У праћењу заступљености емисија према годинама ковања узети су у обзир
само они примерци који су могли бити прецизно датовани (52) док 8 комада
није обухваћено овом анализом због великог степена њихове оштећености (4
неодређена, 4 из периода ковања 330-337).
152
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Од укупно испитаних 34 примерка тј. највећи проценат - 65,38% припада
периоду ковања од 330. до 335. године образујући главни део налаза. Следе ковања из 325-330. са 13,46% (7 комада), затим из 335-336. са 11,54% (6 комада).
Табела 2 – заступљеност комада према ковницама и владарима
CI
1
1
2
3
4
1
1
2
Cr
Tic
Aq
Sis
Thess
Hera
Con
Nico
Cyz
Ant
Ale
неод
укупно
3
18
1
%
30
1.67
C II
Cs II
Cn
UR
Cp
?
1
2
1
1
1
1
1
1
4
7
3
8
11.67 13.33
2
1
1
1
2
3.33
4
7
1
2
1
1
1
5
11
11.67 18.33
1
5
6
укупно
%
2
1
5
11
6
1
1
6
2
1
24
60
3.33
1.67
8.33
18.33
10.00
1.67
1.67
10.00
3.33
1.67
40.00
100.00
10
Графикон 2 – заступљеност комада према ковницама
На основу табеле 2 и графикона 2 на којима је приказана заступљеност емисија према ковницама и владарима уочавамо, уз напомену да за 40% примерака
није било могуће утврдити ковницу, да су централне и источне ковнице готово
подједнако присутне, источне са 28,34%, централне са 26,66%, док су западне
заступљене само са 5%. Налазимо примерке из свих источних ковница, док од
западних само новац две италијанске и то у малом проценту, Тицинум (3,33%)
153
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
и Аквилеја (1,67%). Доминира ковница Солун (18,33%), а затим следе Хераклеја
(10%) и Кизик (10%).
Табела 3 – типови реверса
Год. ков.
Реверсни типови
Tic Aq Sis Thess Her Cyz Ant Ale ?
320-321
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
1
320-321
DOMINORVM
NOSTRORVM CAESS VOT V
1
321
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
324
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XX
325-326
PROVIDENTIAE AVGG
2
325-326
PROVIDENTIAE CAESS
1
326-327
D N CONSTANTINI MAX
AVG VOT XXX
326-328
PROVIDENTIAE CAESS
328-329
PROVIDENTIAE AVGG
330-333
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
1
3
4
330-333
VRBS ROMA
1
1
2
330-333
CONSTANTINOPOLIS
2
333-335
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
333-335
CONSTANTINOPOLIS
334-335
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
2
2
334-335
CONSTANTINOPOLIS
1
1
330-333; 335
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
330-333; 335
CONSTANTINOPOLIS
331; 333-334
VRBS ROMA
1
1
331; 333-334
CONSTANTINOPOLIS
1
1
332-333; 335
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
1
1
335-336
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
330-335
GLORIA EXERCITVS
2 заставе
330-335
1
укупно
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
1
1
1
1
1
1
1
1
6
1
3
6
8
10
VRBS ROMA
4
4
330-335
CONSTANTINOPOLIS
2
2
330-337
CONSTANTINOPOLIS
3
3
330-337
VRBS ROMA
1
1
154
1
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Бројношћу реверсних типова издвајају се GLORIA EXERCITVS, две заставе
(25 комада), затим CONSTANTINOPOLIS (11) и VRBS ROMA (6) (табела 3).
Од владара највећи број примерака припада Константину I (18), затим емисијама Константинопоља (11), цезарима Констанцију II (8) и Константину II
(7), граду Риму (7) и на крају цезарима Констансу (2) и Криспу (1).
Налазу са Непознатог налазишта 2 по саставу је блиска остава бронзаног новца пронађена на Тргу Ослобођења у Нишу20 која уједно припада истом хоризонту
похрањивања. У оба налаза јављају се све источне ковнице, а солунска ковница, затим ковнице у Хераклеји и Кизику процентуално су слично заступљене.
Најмлађи примерак у остави из Ниша, је тип CONSTANTINOPOLIS кован у
Аквилеји 334-335. године, док у налазу са Непознатог налазишта 2 последњим
емисијама припадају 6 примерака ковања ковнице Солун из 335-336. године.
С обзиром да одређени број примерака није било могуће тачно датовати и неки
могу бити из 336-337. године terminus post quem овог налаза свакако чине ове
године. Као што ни оставу из Ниша није било могуће повезати са неким збивањима на територији Србије четврте деценије 4. века тако и у случају налаза са
Непознатог налазишта 2 остаје отворено питање узрока његовог склањања.
СКУПНИ НАЛАЗ БРОНЗАНОГ НОВЦА ИЗ СРБИЈЕ,
НЕПОЗНАТО НАЛАЗИШТЕ 3
Као и у претходним случајевима и за налаз Непознато налазиште 3 недостају подаци о пореклу и начину на који је доспео у Народни музеј у Београду.
У књигу Општег инвентара Одељења нумизматике заведен је под бројем 1205,
као остава са непознатог налазишта, Србија. Састоји се од 350 примерака бронзаног новца. Осам примерака вероватно не припада налазу, услед дужих временских интервала између њих и главног периода формирања оставе. Из тог
разлога ове примерке нисмо узели у разматрање приликом испитивања циркулације новца. Реч је о једном примерку вероватно келтског новца, два денара Јулије Мезе из периода владавине Елагабала (218-222) и Александра Севера
(кован 228), два антонинијана Галијена из периода заједничке владавине са
Валеријаном I (253-260) и неодређеног владара (друга половина 3. века), фолису Диоклецијана (из 295. године), Ае III Валенса (364-375) и Аркадија (401-403).
Предмет наше анализе чине 342 примерка који обухватају период од 317.
до 337-340. године, изузимајући седам лоше очуваних комада за које није било
могуће утврдити тачну годину ковања, као ни ковницу из које потичу.
20 Јанковић-Михалџић 2000, 37-58.
155
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
Табела 1 - заступљеност емисија према годинама ковања
317-320
Tr
Arl
Rome
Tic
Aq
Sis
Sirm
Thess
Her
Con
Nico
Cyz
Ant
неод
укупно
%
2
6
11
4
1
11
1
36
10,75
320-325
325-330
330-335
4
5
6
16
11
49
1
27
6
1
1
2
2
129
38,51
1
1
336-337
337-340
1
6
1
14
39
21
1
2
15
4
15
8
7
1
7
1
20
91
27,16
55
16,42
21
6,27
1
1
1
3
0,89
Графикон 1 - заступљеност емисија према годинама ковања изражена у %
На табели 1 и графикону 1 можемо видети да највећи број припада периоду
ковања од 320. до 325. године са 129 примерака (38,51%), а затим интервалу од
325. до 330. са 91 (27,16%). Треба нагласити да након интервала 320-325. године
долази до сталног опадања циркулације новца у налазу, закључно са последњим
емисијама. Велика заступљеност емисија од 320. до 325. године издваја ову оставу од до сада публикованих налаза са територије диоцезе Дакије, у којима доми-
156
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
нира период ковања од 330. до 335. године (Бољетин21, Београдска тврђава - налаз
II22, Ниш23 и остава Непознато налазиште 2 која је обухваћена овим радом.
Табела 2 - заступљеност комада према ковницама и владарима
CI
Tr
Roma
Arl
Tic
Aq
Sis
Sirm
Thess
Her
Con
Nico
Cyz
Ant
неод
укупно
3
4
2
14
19
Cr
C II
LI
L II
Cs II
Cn
UR
Cp
H
синови C укупно
3
1
2
7
20
43
16
3
2
11
2
2
12
3
121
54
3
3
3
1
2
4
27
17
9
2
1
7
73
% 35,38 15,79 21,35
1
1
2
1
1
1
6
1
13
3,8
1
2
5
1
15
8
2
2
4
1
1
1
7
9
1
5
1
3
1
2
1
1
2
3
39
12
0,88
11,4
3,51
1
1
5
1
2
12
3,51
9
2,63 1,46
0,29
6
7
5
19
12
76
1
113
39
9
6
36
6
7
342
%
1,76
2,04
1,46
5,55
3,51
22,22
0,29
33,04
11,4
2,63
1,76
10,53
1,76
2,05
100,00
100,00
Графикон 2 - заступљеност комада према ковницама
Овај налаз из Народног музеја, такође, потврђује да највећим процентом
у циркулацији учествују централне ковнице (55,55%), са Солуном на првом
месту (33,04%), затим источне (30,13%) и на крају западне (14,32%). Од запад21 Vasić 1978, 136.
22 Иванишевић 1983, 82.
23 Јанковић-Михалџић 2000, 40-41.
157
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
них су, поред галске ковнице у Триру, заступљене и све италијанске од којих
највећи број примерака потиче из ковнице Тицинум (5,55%). Присутне су и
све источне ковнице, осим Александрије, са Хераклејом (11,40%) и Кизиком
(10,53%) у највећем проценту.
318
318-319
318-319
319
319
318-320
318-320
320
320
320
319-320
320-321
320-321
320-321
320-321
320-321
320-321
321
321
321
321
321
321-322
322
1
укупно
неод
Cyz
7
4
9
4
1
2
3
1
2
1
1
1
1
1
2
1
1
Ant
VICTORIAE LAETAE PRINC
PERP VOT PR
VOT XX MVLT XXX
VOT V MVLT X CAESS
VICTORIAE LAETAE PRINC
PERP VOT PR
VICTORIA AVGG NN
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XX
CAESARVM NOSTRORVM
VOT V
VIRTVS EXERCIT VOT XX
VIRTVS EXERCIT VOT XX
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XX
DOMINOR NOSTROR CAESS
VOT V
DOMINORVM NOSTRORVM
CAESS VOT V
D N LICINI AVGVSTI VOT XX
CAESARVM NOSTRORVM
VOT V
CAESARVM NOSTRORVM
VOT X
BEATA TRANQVILLITAS
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XX
CAESARVM NOSTRORVM
VOT V
CAESARVM NOSTRORVM
VOT X
D N LICINI AVGVSTI VOT XX
DOMINOR NOSTROR CAESS
VOT X
CAESARVM NOSTRORVM
VOT X
Nico
317-320 IOVI CONSERVATORI AVGG
317-320 IOVI CONSERVATORI CAESS
Con
Hera
Thess
Sirm
Sis
Aq
Tic
Roma
Реверсни типови
Arl
Год. ков
Tr
Табела 3 – типови реверса
2
2
2
2
2
1
2
2
2
4
3
7
1
3
6
12
1
1
1
1
1
1
1
5
2
7
1
6
7
1
2
3
2
1
5
7
1
10
1
1
1
1
1
4
158
4
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
D N CONSTANTINI MAX AVG
321-324 VOT XX
321-324
322-325
322-325
323-324
324
324
324-325
324-325
325
325-326
325-326
325-326
325-326
325-326
326
326-327
326-327
326-327
327-328
327-328
327-328
326-328
326-328
326-328
328
328
324-328
327-329
327-329
327-329
328-329
328-329
329-330
330-331
330-333
330-333
330-333
334-335
CAESARVM NOSTRORVM
VOT X
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XX
DOMINOR NOSTROR CAESS
VOT X
CAESARVM NOSTRORVM
VOT X
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XX
CAESARVM NOSTRORVM
VOT X
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
DOMINOR NOSTROR CAESS
VOT XX
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XXX
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE CAES .
SECVRITAS REIPVBLICE
PROVIDENTIAE CAESS
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XXX
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
GLORIA ROMANORVM
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
SECVRITAS REIPVBLICE
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE AVGG
D N CONSTANTINI MAX AVG
VOT XXX
SECVRITAS REIPVBLICE
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE AVGG
PROVIDENTIAE CAESS
PROVIDENTIAE AVGG
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
VRBS ROMA
CONSTANTINOPOLIS
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
4
4
35
35
8
8
1
1
3
3
1
6
5
11
7
1
8
1
1
1
2
4
2
1
1
3
3
6
1
1
2
3
4
2
4
11
2
1
4
1
2
1
1
2
2
1
2
3
19
15
3
1
1
1
3
3
1
5
1
5
2
2
1
1
16
9
5
9
2
2
1
3
1
9
159
1
1
1
3
8
4
4
5
1
1
1
19
15
3
1
1
1
7
1
2
1
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
334-335
334-335
333-335
330-335
330, 334
330, 334
331,
333/334
332/333,
335
335-336
336-337
336-337
336-337
337-340
1
1
1
1
1
5
1
1
1
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
4
4
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
1
1
VRBS ROMA
CONSTANTINOPOLIS
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
VRBS ROMA
1
5
12
6
1
1
1
GLORIA EXERCITVS 2 заставе
GLORIA EXERCITVS 1 заставa
VRBS ROMA
CONSTANTINOPOLIS
GLORIA EXERCITVS 1 заставa
1
1
1
1
12
7
1
1
3
Од реверсних типова издвајају се CAESARVM NOSTRORVM VOT X (58 комада), PROVIDENTIAE CAESS и GLORIA EXERCITVS, две заставе (50), D N
CONSTANTINI MAX AVG VOT XX (43) и PROVIDENTIAE AVGG (36).
Највећи број припада ковањима Константина Великог са 121 примерком и
његовим синовима, цезарима Константину II (73), Криспу (54) и Констанцију
II (39). Следе емисије Лицинија I (13), цезара Констанса (12) и града Рима (12),
Константинопоља (9), Хелене (5) и цезара Лицинија II (3). Како се може видети
на табели 2 и табели 3 велики број, преко 50%, припада цезарским емисијама.
Један број примерака одступа од уобичајених типова:
Комад Константина I (кат. бр. 106; Т. I, 3) из ковнице Тицинум, емитован
325. године (RIC VII, 174), представља хибрид због реверса на коме се налази
натпис DOMINOR NOSTROR CAESS VOT XX који припада емисијама његових
синова Криспа и Константина II (RIC VII, 175-176). Како је реверс делимично
излизан није јасно видљива ознака официне.
Примерак цезара Константина II (кат. бр. 168; Т. I, 4) из солунске ковнице,
израђен током 326-328, носи ознаку официне Γ у одсечку реверса, што представља изузетак, јер су за њега ковале официне Β, Δ, Е (RIC VII, 157) док је
официна Γ ковала емисије за Криспа. Можемо претпоставити да је и на овом
примерку, као и на примеру забележеном у остави са Непознатог налазишта 1,
вероватно дошло до мешања калупа.
Комад Лицинија I (кат. бр. 193; Т. I, 5), кован у Хераклеји 318-320. године, представља нову варијанту због аверсне представе на којој је приказан са
попрсјем окренутим на десно, што чини одступање од уобичајене са попрсјем
окренутим на лево (RIC VII, 48).
Присутан је и један инкузни комад Константина I.
Скупни налаз са Непознатог налазишта 3 завршава се са три примерка
Констанса (2) и Констанција II (1) кована 337-340. године, који уједно чине
160
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
terminus post quem његовог похрањивања. Као и претходна два налаза немогуће
га је повезати са неким одређеним историјским околностима.
ЗАКЉУЧАК
Посматрајући три скупна налаза бронзаног новца из Народног музеја у
Београду можемо закључити да она углавном потврђују досадашња истраживања везана за циркулацију бронзаног новца на територији диоцезе Дакије током прве половине 4. века.24
Већ је истакнута чињеница, с обзиром да налази потичу са непознатих налазишта, да их је тешко посматрати како у археолошком тако и у историјском
контексту. Сва три налаза припадају периодима похрањивања када на територији, коју је обухватала диоцеза Дакијa, није било значајнијих историјских
догађаја за које би их евентуално могли везати.25
Прву оставу, Непознато налазиште 1, нешто старију, с краја треће деценије
4. века, хронолошки можемо везати за нишки гробни налаз. Оба налаза завршавају се истим примерцима кованим у Сиску 328-329. године. Други налаз
припада последњим годинама владавине Константина Великог и временски
му је блиска остава пронађена у центру Ниша. Последњи примерци потичу из
335-336, евентуално 337. године. Налаз са Непознатог налазишта 3 припада
времену непосредно након смрти Константина I, јер се завршава са три примерка његових синова Констанса и Констанција II, из 337-340. године.
Иако смо због наведених чињеница ограничени у интерпретацији налаза,
ипак нам они пружају податке који су од значаја за даља истраживања циркулације новца и заступљености одређених ковница на територији диоцезе Дакије.
Они поткрепљују ранија запажања да је на циркулацију новца на одређеној
територији утицала на првом месту монетарна политика владара, а потом историјски догађаји. Такође потврђују да су провинције снабдеване новцем пре
свега из најближих ковница префектуре, а затим из најближих ковница друге
префектуре.26
У случају три скупна налаза из Народног музеја у Београду ковнице које су
снабдевале територију диоцезe Дакијe биле су Солун и Сисак, а затим Хераклеја
и остале. Западне ковнице се у већем обиму јављају до 325. године, а затим спорадично (Табела 1). То је свакако резултат историјских околности након победе
Константина I над Лицинијем I и пребацивањем центра власти, са оснивањем
24 О овом питању в: Vasić 1990.
25 О историјским дешавањима на територији префектуре Илирик и диоцезе Дакије, в: Васић
2008,72-73; 80-81.
26 На који начин је новац пуштан у оптицај, да ли се сливао из свих ковница на централно
место, па затим дистрибуирао администрацији појединих префектура или је свака ковница
слала одређену количину новца администрацији сваке префектуре и даље се не зна са
сигурношћу, в: Vasić 1990, 64.
161
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
Константинопоља 324. године, са запада на исток. На целокупном нивоу испитаних остава доминирају централне ковнице, на првом месту Солун, затим
Сисак. Појединачно посматрано остава Непознато налазиште 2 не садржи
ниједан примерак емисија централних ковница до 325. године. Разлог томе је
што је тај период иначе заступљен у малом проценту, јер је главни део налаза
формиран после 330. године, али не треба занемарити и чињеницу да за велики број примерака није било могуће установити ковницу. У свим налазима
источне ковнице су у мањем проценту присутне пре 325. године, осим у првој
остави, да би се у наредном периоду њихова издања јављала равномерније са
емисијама централних ковница.
Табела 1
Непознато нал. 1
ковнице
западне
централне
источне
до 325
9.63%
36.14%
8.43%
од 325
38.56%
6.03%
Непознато нал. 2
до 325
5.77%
1.92%
Непознато нал. 3
од 325
30.77%
30.77%
до 325
13.13%
28.06%
8.06%
од 325
1.49%
28.36%
20.6%
Табела 2
скупни налази ковнице
Непознато
нал. 1
Непознато
нал. 2
Непознато
нал. 3
западне
централне
источне
западне
централне
источне
западне
централне
источне
317-320
320-325
325-330
330-335
335-337
337-340
1.2%
4.82%
0.59%
5.07%
5.07%
9.63%
34.94%
3.61%
5.77%
1.92%
12.54%
22.99%
2.99%
38.56%
6.03%
3.84%
7.69%
0.9%
13.43%
12.84%
15.38%
23.08%
0.59%
8.66%
7.16%
11.54%
5.97%
0.3%
0.3%
0.3%
Када се погледа заступљеност западних ковница уочавамо да су италијанске
присутније од галских и да се издваја Тицинум, а затим Аквилеја, док римску
ковницу налазимо само у трећем налазу. Веће учешће ковнице Тицинум, пре
свега током периода 320-325. године27, у односу на остале италијанске ковнице,
забележено је и у налазима са Београдске тврђаве (налаз II)28, Ћуприје (провинција Прва Мезија), Диерне (Приобална Дакија)29, Бикић Дола (Друга Панонија,
диоцеза Панонија) 30.
27 Ковница Тицинум jе затворена крајем 326. године и њено особље прелази у новоотворену
ковницу у Константинопољу, в: RIC VII, 19, 355, 359.
28 Иванишевић 1983, 84.
29 Vasić 1990, 69-71.
30 Brenot 1978, 9, 50-56.
162
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Од источних издвајају се ковнице Хераклеја и Кизик, које су заступљене у
готово истом проценту. Треба напоменути да се Кизик, у остави са Непознатог
налазишта 3, јавља током периода 317-320. са 11 примерака и на првом месту
је од свих источних ковница, а током 320-325. са 2 комада, после Хераклеје (6).
Како са територија Прве Мезије, Приобалне Дакије31 и Средоземне Дакије32, у
нама доступној грађи, није познато учешће Кизика током овог периода, чињеница да се он у овом налазу јавља у знатном броју, упућује да налаз можда не
потиче из наведених провинција. Иначе велика заступљеност Кизика у каснијим периодима, после 325. године, већ је уочена.33 Овај скупни налаз се, такође, издваја у односу на остале налазе прве половине 4. века34, по томе што
главни период формирања чине управо емисије коване од 320. до 325. године,
након чега циркулација новца стално опада.
Три скупна налаза бронзаног новца из Народног музеја у Београду, иако потичу са непознатих налазишта, значајна су због података које нам пружа анализа
нумизматичке грађе. Управо сазнања добијена истраживањем како ових налаза,
тако и осталих остава бронзаног новца 4. и 5. века35, омогућавају боље сагледавање монетарних процеса који су се одвијали на територији префектуре Илирик
и употпуњују слику о циркулацији бронзаног новца овог периода.
31 Vasić 1990, 13, 68: анализирајући оставе и појединачне налазе са ископавања аутор је изнео
мишљење да ковница Кизик није снабдевала провинцију Прву Мезију у периоду од 318/319.
до 324. године, тј. да су ову провинцију снабдевале ковнице које су биле под Константиновом
влашћу.
32 Јанковић-Михалџић 2000, 38-41.
33 Vasić 1978, 137; Васић 1980, 89; Vasić 1990, 68-69; Јанковић-Михалџић 2000, 38, 41.
34 Бољетин, Београдска тврђава (налаз II), Ниш и Непознато налазиште 2 у којима доминира
период ковања од 330. до 335. године.
35 Оставе 5. века често садрже велики број примерака ковања 4. века, в: Бенџаревић 2005, 568
са литературом.
163
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
КАТАЛОГ
СКРАЋЕНИЦЕ
D - Диоклецијан
C I- Константин I
Cr - Крисп
L I - Лициније I
L II – Лициније II
C II - Константин II
Cn - Констанс
Cs II - Констанције II
H - Хелена
UR - VRBS ROMA
Cp - CONSTANTINOPOLIS
Новац је одређен према каталозима:
H. Mattingly, E.A. Sydenham, C.H.V. Sutherland, The Roman Imperial Coinage IV/2.
Macrinus to Pupienus, London 1962 (RIC IV/2);
P. Webb, The Roman Imperial Coinage V/1. Valerian to Florian, London 1968 (RIC
V/1);
P. Webb, The Roman Imperial Coinage V/2. Probus to Amandus, London 1968 (RIC
V/2);
P. Bruun, The Roman Imperial Coinage VII. Constantine and Licinius A.D. 313-337,
London 1966 (RIC VII);
J. P. C. Kent, The Roman Imperial Coinage VIII., The family of Constantine I A.D.
337-364, London 1981 (RIC VIII);
J. P. C. Kent, The Roman Imperial Coinage X. The Divided Empire and The Fall of The
Western Parts AD 395-491, London 1994.
Редослед новца у каталогу прати ковнице, а у оквиру њих године ковања,
владаре и чланове владарских породица. Сваки каталошки број прати официна, натпис аверса и реверса, референца, тежина и инвентарни број.
164
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Остава Непознато налазиште 1
Бр. Владар Официна
Аверс
Реверс
RIC
тежина инв.бр.
LUGDUNUM
324 – 325
1.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
PLG
P R O V I D E N - T I A E AV G G
225
3.07
1359/1
140
2.71
1359/2
163
3,14
1359/3
167
P:3.05
S:3.21;
3,16;
2.94
1359/4-7
104
2.76
1359/8
TICINUM
320 – 321
2.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
PT
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
321 – 322
3.
CI
•
C O N S TA N - T I N V S AV G
PT
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
322 – 325
4.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
PT
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
AKVILEJA
322
5.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
AQP
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
165
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
SISCIA
320 – 321
6.
CI
7.
Cr
C O N S TA N - T I N V S AV G , и л и T- 1
ASIS
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
I V L C R I S - P V S AV G
ASIS
CAESARVM NOSTRORVM VOT/V
159
A:3.64,
3.13
B:3.30
1359/9-11
161
A:3.33
B:2.93
1359/1213
174
2.49
1359/14
177
2.66
1359/15
180
B:3.54
3.25
E:3.06
1359/1618
214
B:3.26 1359/19-20
Г:3.42
320 – 324
C O N S TA N - T I N V S AV G , или T-1
8.
CI
9.
CI
BSIS
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
C O N S TA N - T I N V S AV G
BSIS
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
C O N S TA N - T I N V S AV s G
10.
CI
BSIS
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT/XX
328 – 329
11.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
BSIS
P R O V I D E N - T I A E AV G
SIRMIUM
324 – 325
12.
CI
13.
Cr
C O N S TA N - T I N V S AV G
SIRM
S A R M AT I A – D E V I C TA
FL IVL CRISPVS NOB CAES
•
SIRM•
A L A M A N N I - A D E V I C TA
166
48
3.34
1359/21
49
3.02
1359/22
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
THESSALONICA
319
14.
ЛI
IM P LICI-N IV S AV G
TS.A.
V I C T O R I A – AV G G N N
61
вар.
2.90
1359/23
117
*
1359/24-34
118
2.15
1359/35
123
3.20,
3.28,
2.83,
2.94
1359/36-39
123?
2.76
1359/40
153
**
1359/41-63
156
2.88,
2.65,
3.44
1359/6466
158
B:3.28
E:2.33,
2.86,
3.01
1359/6770
320 – 321
15.
CI
16.
Cr

T S AV I

TSΔVI
C O N S TA N - T I N V S AV G , или A - N
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
FL IVL CRISPVS NOB CAES
CAESARVM NOSTRORVM VOT/V
324
C O N S TA N - T I N V S AV G
17.
CI
TSEVI
18.
CI
T S AV I
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
326 - 328
•
19.
CI
20.
Cr
21.
C S II
SMTSA
C O N S TA N - T I N V S AV G
P R O V I D E N - T I A E AV G G
IVL CRIS-PVS NOB C
SMTSΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMTSB
PROVIDEN-TIAE CAESS
* A:2.73, 3.05, 3.10, 2.74, 3.10, 3.24; Γ:2.69, 2.82; E:3.04, 3.43, 3.20
** A:4.21, 3.59, 3.45, 3.64, 3.22, 3.58, 2.97, 2.61; B:2.96, 2.96, 1.99, 3.55, 3.05, 2.97, 2.97, 2.46; Γ:3.13,2.69;
Δ:2.74; E:3.01, 3.34, 3.49
167
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
HERACLEA
317
22.
Cr
23.
L II
24.
L II
DN FL IVL CRISPVS NOB CAES
MHTΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
D N VA L L I C I N L I C I N I V S N O B C
MHTΔ
PROVIDEN-TIAE CAESS
D N VA L L I C I N L I C I N I V S N O B C
MHTΔ•
PROVIDEN-TIAE CAESS
18
2.99
1359/71
19
2.65
1359/72
22
3.01
1359/73
30
3.24
1359/74
60
1.90
1359/75
318 – 320
25.
Cr
•
SMHΓ
DN FL IVL CRISPVS NOB CAES
PROVIDEN-TIAE CAESS
324
26.
CI

SMHΔ
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
325 – 326
27.
Cs II
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMHB
PROVIDEN-TIAE CAESS
78
B:2.86
Δ:2.87 1359/76-77
326
28.
Cs II
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMHE
PROVIDEN-TIAE CAESS
84
2.84
1359/78
92
2.82
1359/79
NICOMEDIA
324 - 325
29.
Cr
FL IVL CRIS-PVS NOB C
SMNB
PROVIDEN-TIAE CAESS
168
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
325 - 326
30.
CI
31.
Cr
C O N S TA N - T I N V S AV G
MNA
P R O V I D E N - T I A E AV G G
FL IVL CRIS-PVS NOB C
MNΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
121
2.66
1359/80
122
вар.
2.69
1359/81
24
3.10
1359/82
?
3.45
1359/83
140
3.14
1247/1
148
2.75
1247/2
CYZICUS
324 - 325 ?
32.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMKΓ
P R O V I D E N - T I A E AV G G
NEODREĐENA KOVNICA
318-319
33.
CI
I M P C O N S TA N - T I N V S M A X AV G
?
V I C T O R I A E L A E TA E P R I N C P E R P
Остава Непознато налазиште 2
TICINUM
320-321
C O N S TA N - T I N V S AV G
34.
CI
TT
35.
Cr
ST
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
CRISPVS NOB CAES*
DOMINORVM NOSTRORVM CAESS
VOT V
169
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
AQUILEIA
321
36.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
•A Q P •
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
85
3.30
1247/3
215
2.38
1247/4
235
2.32
1247/5
237
1.95
1247/6
241
2.00
1247/7
?
1.53
1247/8
157?
2.08
1247/9
SISCIA
328-329
37.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
Γ? S I S
P R O V I D E N - T I A E AV G G
334-335
38.
CI
39.
CsII
40.
Cp
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
•
ASIS•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
•
ΓS I S •
•
BSIS•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N - T I N O P O L I S
Викторија на прамцу.
330-335
41.
?
?SIS?
?
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
THESSALONICA
326-328
42.
CII?
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
S M T S Γ?
PROVIDEN-TIAE CAESS
170
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
330-333
43.
CI
44.
UR
45.
Cp
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMTSA
G L O R - I A E X E R C - I T V S 2, заставе.
VRBS - ROMA
SMTSA
Вучица.
C O N S TA N - T I N O P O L I S
SMTSΔ
Викторија на прамцу.
183
1.21
1247/10
187
2.79
1247/11
188
1.57,
1.04
1247/18-19
198
2.17,
1.83
1247/
12-13
199
2.54
1247/14
200
2.01
1247/15
201
2.8,
1.66
1247/
16-17
60?
2.6
1247/20
87?
2.31
1247/21
335-336
46.
CI
47.
CII
48.
CsII
49.
Cn
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMTSA
G L O R I - A E X E R - C I T V S 2, заставе.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMTSB
G L O R I - A E X E R - C I T V S 2, заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMTSΓ
G L O R I - A E X E R - C I T V S 2, заставе.
C O N S TA N S N O B C A E S
SMTSΔ
G L O R I - A E X E R - C I T V S 2, заставе.
HERACLEA
324
50.

CI
SMHA
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
326-327
51.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
•
S M H B • ? D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XXX
171
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
330-333
52.
CI
53.
CsII
54.
CI
55.
UR
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMHA?
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMHΓ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
•
SMHB
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
VRBS - ROMA
Вучица.
SMHE
111
1.91
1247/22
113?
2.34
1247/23
116
2.17
1247/24
129
1.56
1247/25
73
2.27
1247/26
188
2.49
1247/27
CONSTANTINOPOLIS
333-335
56.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
C O N S A • G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
NICOMEDIA
330-335
57.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMNS
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
CYZICUS
325-326
58.
CI
59.
CsII?
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMKB•
P R O V I D E N - T I A E AV G G
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMKΓ
•
?
PROVIDEN-TIAE CAESS
172
34
38?
B:2.56 1247/29-28
E:2.62
2.37
1247/30
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
331, 333-334
60.
UR
61.
Cp
VRBS - ROMA
SMKB?
Вучица.
C O N S TA N - T I N O P O L I
SMKΔ?
Викторија на прамцу.
90?
2.61
1247/31
92?
2.72
1247/33
96
2.30
1247/32
88
1.75
1247/34
92
2.10
1247/35
60a
2.61
1247/58
64?
1.83
1247/36
?
2.81,
1.45
1247/59-60
332-333, 335
62.
CII
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
•
SMKΔ?
G L O R - I A E X E R C - I T V S 2 заставе.
ANTIOCH
330-333, 335
63.
CsII
64.
Cp
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMANH
G L O R - I A E X E R C - I T V S 2 заставе.
C O N S TA N - T I N O P O L I S
SMANI
Викторија на прамцу.
ALEXANDRIA
305-306
F L VA L S E V E R V S N O B C A E S
65. Sever II
CONCORDIA M-ILITVM
333-335
66.
Cp
C O N S TA N - T I N O P O L I S
SMALA
Викторија на прамцу.
NEODREĐENA KOVNICA
260-268
67. Galijen
?
173
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
270-275
?
68. Aurelijan
?
1.73,
2.00
1247/61-62
?
2.63
1247/37
?
2.60
1247/38
?
2.39
1247/39
?
2.32,
1.88,
1.76,
1.73
1247/
40-42, 46
?
2.37,
2.27,
1.79
1247/
43-45
?
1.98,
1.46
1247/
47-48
?
2.36,
1.95,
1.8
1247/
52-54
?
1.66
1247/56
320-324
69.
CI
?
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T /
XX
325-328?
70.
CI
?
C O N S TA N - T I N V S AV G
P R O V I D E N - T I A E AV G G
330-335
71.
CI
72.
CII
73.
CsII
74.
Cp
75.
UR
76.
?
?
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
G L O R I A E X E R C I T V S , 2 заставе.
?
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
G L O R I A E X E R C I T V S , 2 заставе.
?
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
G L O R I A E X E R C I T V S , 2 заставе.
?
?
C O N S TA N - T I N O P O L I S
Викторија на прамцу.
VRBS - ROMA
Вучица.
?
?
G L O R I A E X E R C I T V S , 2 заставе.
174
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
330-337
77.
Cp
78.
UR
?
C O N S TA N - T I N O P O L I S
Викторија на прамцу.
?
VRBS - ROMA
Вучица.
?
1.9,
0.74,
1.48
1247/49-51
?
1.62
1247/55
?
1,4
5,32
3,74
5,16
1247/
57, 63-65
303
3.25
1205/1
431
2.50
1205/4
440
3.35,
3.2
1205/2-3
504
2.98
1205/5
Nedatovan
79.
?
?
?
Остава Непознато налазиште 3
TREVERI
321
80.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
STR
B E ATA T R A N - Q V I L L I TA S
323-324
81.
Cr
82.
Cr
IVL CRIS-PVS NOB C
PTR
CAESARVM NOSTRORVM VOT/X
IVL CRIS-PVS NOB C
STR
CAESARVM NOSTRORVM VOT/X
327-328
83.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
PTRE
P R O V I D E N - T I A E AV G G
175
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
330-331
84.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
TRP•
GLOR-IA EXERC-ITVS
526
2.63
1205/6
228
3.01
1205/7
237
3.28
1205/8
240
2.83
1205/9
241
3.44
1205/10
?
2.87
1205/11
254
3.16
1205/347
78
2.14
1205/345
ARL
321
85.
CI
86.
CII
87.
LI
88.
Cr
C O N S TA N - T I N V S AV G
PA
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T
XX
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
Q A
CAESARVM NOSTRORVM VOT/V
I M P L I C I - N I V S AV G
S
A
T
A
D N L I C I N I AV G V S T I V O T X X
CRISPVS – NOB CAES
CAESARVM NOSTRORVM VOT/V
Oko 320
89.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
P
A
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T
XX
ROME
218-222
90.
Julija
Meza
I V L I A M A E S A AV G
I - V- N - O
228
91. Aleksandar Sever
I M P C M AV R S E V A L E X A N D AV G
P M TR P VII – C-OS II (P P)
176
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
321, I фаза
92.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
C II
RS
CAESARVM NOSTRORVM VOT/V
236
3.15
1205/12
321, II фаза
93.
CI
94.
C II
C O N S TA N - T I N V S AV G , или A - N
RP
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT XX
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
RT
CAESARVM NOSTRORVM VOT/X
237
P: 2.8
Q:3.5, 1205/13-15
3.22
241
3.15
1205/16
264
2.63
1205/17
289
3.56
1205/18
397
3.31
1205/346
127
3.31
1205/19
324-325
95.
C O N S TA N - T I N V S AV G
CI
RP
P R O V I D E N - T I A E AV G G
326
96.
C II
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
R
T
PROVIDEN-TIAE CAESS
MEDIOLANUM
257-258
I M P G A L L I E N V S P AV G
97. Galijen
S A LV- S AV G G
TICINUM
319-320
98.
CI
ST
C O N S T- A N T I N V S AV G
V I RT V S - E X E R C I T
177
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
320
99.
CI

C O N S TA N - T I N V S AV G
TT
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T
XX
130
3.26
1205/20
320-321
C O N S TA N - T I N V S AV G
100.
CI
PT
101.
Cr
TT
102.
Cr
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT XX
CRISPVS NOB CAES
DOMINORVM NOSTRORVM CAESS
VOT V
CRISPVS NOB CAES
PT
DOMINOR NOSTROR CAESS VOT V
140
P: 3.69,
3.22 1205/21-23
S: 3.92
148
2.26
1205/25
153
2.98
1205/26
166
2.97
1205/27
167
*
1205/28-35
172
2.97
1205/36
cf. 174
1.89
1205/24
321-322
103.
C II
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
TT
DOMINOR NOSTROR CAESS VOT X
322-325
104.
CI
105.
C II
C O N S TA N - T I N V S AV G
PT
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XX
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
PT
DOMINOR NOSTROR CAESS VOT X
325
106.
C I,
hibrid
?
PT
C O N S TA N - T I N V S AV G
DOMINOR NOSTROR CAESS VOT XX
*P:3.22, 3.16; S:2.64, 2.58; T:3.74,3.16,3.12,3.06
178
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
326
107.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
Cs II
Q T
PROVIDEN-TIAE CAESS
201
3.20
1205/37
87
3.16,
3.01,
2.70
1205/38-40
AKVILEJA
321
108.
Cr
109.
CRISPVS NOB CAES
•
AQS•
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
Cr
•
AQS•
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
110.
C II
•
AQT•
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
111.
C II
•
AQT
CRISPVS NOB CAES
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C A E S
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C A E S
•
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
89
S:3.08
T:3.29 1205/41-42
93
1205/43
95
1205/44
322
112.
Cr
113.
C II
114.
C II
AQS
AQT
AQT
CRISPVS – NOB CAES
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
106
3.58,
2.92
1205/
45-46
113
2.70
1205/47
115
3.23
1205/48
128
2.56
1205/49
334-септ.335
115.
UR
.
AQS
VRBS - ROMA
Vučica.
179
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
SISCIA
295
116. Dioklecijan
Г
S I S
IMP C C VAL DIOCLETIANVS PF AVG
G E N I O P O P V- L I R O M A N I
83a
10.40
1205/50
47
3.10
1205/51
61
2.33
1205/52
109
3.20
1205/53
110
3.74
1205/54
318
117.
CI
I M P C O N S TA N T I N V S P F AV G
ASIS
V I C T O R I A E L A E TA E P R I N C P E R P V O T
PR
319
118.
CI
ASIS
I M P C O N S TA N - T I N V S AV G
V I C T O R I A E L A E TA E P R I N C P E R P V O T
PR
320
119.
CI
120.
LI
121.
CI
S F
ASIS
S F
ГS I S 
S F
HL
ГS I S 
C O N S TA - N T I N V S AV G
V I RT V S - E X E R C I T V O T X X
I M P L I - C I N I V S AV G
V I RT V S - E X E R C I T V O T X X
C O N S TA - N T I N V S AV G
120
Γ:3.38
E: 3.32 1205/55-56
159
A: 3.34
B: 3.49 1205/57-59
E: 2.97
V I RT V S - E X E R C I T V O T X X
320-321
122.
CI
123.
LI
124.
Cr
C O N S TA N - T I N V S AV G или A - N
ASIS
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T
XX
I M P L I C I - N I V S AV G
ASIS
D N L I C I N I AV G V S T I V O T X X
IVL CRIS-PVS NOB C
ГS I S 
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
180
160
161
3.02
1205/60
Γ:2.92,
2.84 1205/61-63
E:3.53
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
125.
C II
126.
C II
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
ASIS
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
∆SIS
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
163
3.65,
3.30
1205/6465
166
3.45
1205/66
321-324
127.
Cr
128.
C II
129.
Cr
130.
C II
131.
CI
132.
Cr
133.
C II
IVL CRIS-PVS NOB C
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
ASIS
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
ASIS
IVL CRIS-PVS NOB C
ГS I S
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
∆SIS
C O N S TA N - T I N V S AV G
ГS I S
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T
XX
IVL CRIS-PVS NOB C
ASIS
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
ASIS
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
175
3.60,
3.27
176
A: 3.18
Δ: 2.40
178
3.51
1205/71
179
3.89
1205/72
180
Γ:3.37
Δ:3.61
E:3.32,
3.28
1205/7376
181
*
1205/7781,
83,90,82,
84-89
182
**
1205/91105
200
A:3.32
B:3.02
1205/
106-107
202
2.86,
2.95
1205/
108-109
1205/67-68
1205/6970
326-327
134.
CI
135.
C II
C O N S TA N - T I N V S AV G
•
ASIS
•
P R O V I D E N - T I A E AV G G
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
•
ESIS•
PROVIDEN-TIAE CAESS
* A:3.23,3.1,2.86,2.76,2.32, 3.26; B:3; Γ:3.37, 3.17; Δ:3.51,3.3; E:3.4, 3.3, 2.93
** A:3.35, 3.09; B:3.5,3.69,3.6,3.39,3.2, 3.17,2.95; Γ:3.3,3.25,3.1; Δ: 3.28; E: 3.54,3.5
181
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
328-329
136.
C II
137.
Cs II
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
ESIS
PROVIDEN-TIAE CAESS
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
ΔSIS
PROVIDEN-TIAE CAESS
216
2.84
1205/110
217
2.83
1205/111
220
2.26,
2.45
1205/
112-113
221
2.42
1205/114
222
2.77
1205/115
235
2.46,
2.40,
2.30,
2.23
1205/
116-119
236
3.03
1205/120
237
2.41,
2.29,
2.03
1205/121123
238
2.32
1205/124
241
2.57
1205/125
330-333
138.
C II
139.
Cs II
140.
UR
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
ESIS
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
ΔSIS
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
VRBS -ROMA
ΓS I S
Вучица.
334-335
141.
CI
142.
C II
143.
Cs II
144.
Cn
145.
Cp
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
ASIS•
•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
•
ESIS•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
•
ΔSIS•
•
ΔSIS•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L C O N S TA N T I S B E A C
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N - T I N O P O L I S
•
BSIS•
Викторија на прамцу.
182
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
Nedatovani
146.
?
C I?
SIS?
?
2.50
1205/126
53
3.50
1205/127
28
4.00
1205/128
31
2.90
1205/12936
39
3.23
1205/130
59
3.33
1205/131
61
2.88
1205/132
75
3.37,
2.88
1205/
133-134
78.
3.01
1205/135
SIRMIUM
324-325
147.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
C II
SIRM
PROVIDEN-TIAE CAESS
THESSALONICA
318-319
148.
CI
149.
CI
150.
Cr
151.
CI
152.
LI
I M P C O N S TA N T I N V S P F AV G
•
T S • Γ•
V O T X X M V LT X X X у венцу.
C O N S TA N - T I N V S AV G
•
T S •Δ •
•
T S •Δ •
•
T S •Δ •
•
T S •A •
V O T X X M V LT X X X у венцу.
CRISPVS NOBILISS CAES
V O T V M V LT X C A E S S у венцу.
C O N S TA N - T I N V S AV G
V I C T O R I A - AV G G N N
I M P L I C I - N I V S AV G
V I C T O R I A - AV G G N N
320
153.
CI
154.
Cr
S F
C O N S TA N - T I N V S AV G
T S •E •
V I RT V S - E X E R C I T V O T X X
S F
CRISPVS NOB CAES
T S •Δ •
V I RT V S - E X E R C I T V O T X X
•
•
36 Примерци 1205/129-130 немају тачку испред Т, што је већ уочено у RIC VII, p. 504, nos.
27-28, 33-42.
183
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
155.
Cr
156.
CI
157.
Cr
CRISPVS NOB CAES
TSΔVI

T S ΓV I

TSΔVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XX
FL IVL CRISPVS NOB CAES
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
105
3.30
1205/137
109
2.80
1205/136
113
3.20
1205/138
320-321
158.
CI
159.
Cr
160.
L II
161.
Cr
162.
C II
C O N S TA N - T I N V S AV G или A - N
T S AV I
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XX
FL IVL CRISPVS NOB CAES
TSΔVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
LICINIVS IVN NOB CAES
TSEVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT V
FL IVL CRISPVS NOB CAES
TSΔVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
TSBVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
117
A:2.93
Γ:3.52,
3.16,
3.2.6
E:2.68
1205/
139-144
118
2.88
1205/145
119
2.95
1205/146
121
3.45,
3,00
2.98,
2.63
1205/
147-150
122
3.07,
2.85
1205/
151-152
123
A:3.3,
3, 00
3.19
E:3.77,
2.90,
2.80
1205/
153-158
128
3.77,
3.55,
3.4,
3.37
1205/
159-162
125
3.75,
3.61,
3.52
1205/
163-165
324
163.
CI
164.
C II
165.
Cr
C O N S TA N - T I N V S AV G
T S AV I
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XX
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
TSBVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
FL IVL CRISPVS NOB CAES
TSΔVI
CAESARVM NOSTRORVM VOT X
184
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
326-328
166.
CI
167.
CI
168.
C II
169.
C II
170.
Cs II
171.
H

C O N S TA N - T I N V S AV G
SMTSA
P R O V I D E N - T I A E AV G G
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMTSΓ
P R O V I D E N - T I A E AV G G
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMTSΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMTSΔ
PROVIDEN-TIAE CAESS
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMTSB
PROVIDEN-TIAE CAESS
F L H E L E N A – AV G V S TA
SMTSA
S E C V R I TA S - R E I P V B L I C E
153
*
1205/
166-182
154
Γ:3.4
E:2.8
1205/
183-184
157
вар.
3.09
1205/185
157
**
1205/
186-191
158
***
1205/
192-199
159
A:2.97,
2.95
B:3.44
1205/
200-202
169
3.52
1205/203
172
2.93
1205/204
183
2.76,
2.43?
1205/
205-206
185?
2.08
1205/207
328
172.
CI
173.
Cs II
Γ
SMTS
B
SMTS
C O N S TA N - T I N V S AV G
P R O V I D E N - T I A E AV G G
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
PROVIDEN-TIAE CAESS
330-333
174.
CI
175.
Cs I
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMTSA
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMTSΓ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
* A:3.5, 3.02, 2.61; B:3.3, 3,2.86,2.8, 2.77; Γ:3.25,3.03,3.1; Δ:3.73; E:3.1,3.1, 3.04,3, 2.56
** 3.81, 3.62, 3.32, 3.04, 2.92,2.42
*** B:3.42, 3.32,3.18, 3.09, 2.90, 2.55; Δ:2.95; E:3.42
185
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
176.
UR
177.
Cp
VRBS - ROMA
SMTSE
Вучица.
C O N S TA N - T I N O P O L I S
SMTSΔ
Викторија на прамцу.
187
*
1205/208215
188
2.68,
2.51,
2.24,
2.19
1205/216219
335-336
178.
CI
179.
C II
180.
Cs II
181.
Cn
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMTSA
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMTSB
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMTSΓ
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N S N O B C A E S
SMTSΔ
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 2 заставе.
198
2.72
1205/220
199
2.67,
2.43,
2.18
1205/
221-223
200
3.02,
2.80,
2.08
1205/
224-226
201
2.92,
2.40,
2.12,
1.79,
1.58
1205/
227-231
223
1.71,
1.54
1205/
232-233
223
1.61
1205/234
224
1.68
1205/235
225
1.10
1205/236
226
1.21
1205/236
336-337
182.
CI
183.
C II
184.
Cs II
185.
Cn
186.
Cn
*
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMTSA
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 1 застава.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMTSB
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 1 застава.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMTSΓ
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 1 застава.
C O N S TA N S N O B C A E S
SMTSΔ
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 1 застава.
F L C O N S TA N S N O B C A E S
SMTSΔ
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 1 застава.
3.12, 2.95, 2.64, 2.44, 2.43, 2.41, 2.33, 2.28
186
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
187.
UR
188.
Cp
VRBS - ROMA
SMTSE
Вучица.
C O N S TA N - T I N O P O L I S
SMTSE
Викторија на прамцу.
229
1.47
1205/238
230
1.61
1205/239
337-340
189.
Cs II
C O N S TA N T I - V S P F AV G
SMTSΓ
G L O R I - A E X E R - C I T V S , 1 застава.
56
2.00
1205/240
28
3.26 1205/241
30
2.87
1205/242
35
3.36
1205/243
48 вар.
3.76
1205/244
60
A:3.48
B:3.02,
2.80,
2.64
61
3.26
1205/249
64
3.28
1205/250
HERACLEA
318-320
190.
CI
191.
Cr
192.
Cr
193.
LI
•
SMHB
•
SMHΓ
I M P C O N S TA - N T I N V S AV G
P R O V I D E N - T I A E AV G G
D N FL IVL CRISPVS NOB CAES
PROVIDEN-TIAE CAESS
D N FL IVL CRISPVS NOB CAES
SMHΓ
SMHA
PROVIDEN-TIAE CAESS
I M P L I C I - N I V S AV G
P R O V I D E N - T I A E AV G G
324
194.
CI
195.
Cr
196.
CI

SMHA

SMHΓ

SMHB
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XX
CRISPVS NOB CAES
DOMINOR NOSTROR CAESS VOT X
C O N S TA N - T I N V S AV G
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XX
187
1205/
245-248
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
325-326
197.
CI
198.
CI
199.
C II
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMHB
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XXX
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMHΔ
D N CONSTANTINI MAX AVG VOT XXX
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMHA
PROVIDEN-TIAE CAESS
70
B:2.05;
Δ:2.66
1205/
251-252
72
2.38
1205/253
77
А:3.56;
Γ:3.41;
Δ:4.02,
3.2
1205/
254-257
78
2.47,
3.11
1205/
258-259
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
200.
Cs II
SMHΔ
PROVIDEN-TIAE CAESS
326
201.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
Cs II
SMHΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
84
3.06,
3.01
1205/
260-261
87
2.78
1205/262
92
B: 3.12,
3.03;
Γ: 3.55
1205/
263-265
95
3.22
1205/266
96
A:2.69;
B:3.42;
Γ:2.89;
E:3.65,
3.52
1205/
267-271
326-327
202.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
•
S M H Γ•
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G V O T
XXX
327-329
203.
CI
204.
H
C O N S TA N - T I N V S AV G
•
SMHB
•
SMHE
F L H E L E N A – AV G V S TA
•
205.
C II
D N C O N S TA N T I N I M A X AV G
VOT XXX
SMHA
S E C V R I TA S - R E I P V B L I C E
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
PROVIDEN-TIAE CAESS
188
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
330-333
206.
Cs II
207.
CI
208.
Cs II
209.
Cp
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMHΔ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
•
SMHB
•
SMHΓ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N - T I N O P O L I
•
SMHΔ•
Викторија на прамцу.
113
1.82,
1.80
1205/
272-273
116
B:3.14,
3.03;
Γ:2.42
1205/
274-276
118
2.74,
2.35
1205/
277-278
125
2.53
1205/279
23
3.48
1205/280
59
2.57
1205/281
60
2.25
1205/282
76
2.70
1205/283
75
2.76
2.15
1205/284285
80
2.19
1205/286
CONSTANTINOPOLIS
327-328
210.
CI
CONS
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
GLORIA RO-MANORVM
330-333
211.
CI
212.
C II
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
CONSH
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
CONSΓ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
333-335
213.
Cn
214.
Cs II
215.
CI
F L C O N S TA N S N O B C A E S
CONSIA
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
CONSS•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
•
CONSA • G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
189
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
216.
C II
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
•
CONS?
•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
81
1.96
1205/287
28
1.27
1205/288
24
2.99
1205/290
90
2.99
1205/291
93
3.30
1205/294
128
3.65,
3.01
1205/
292-293
188
2.69
1205/295
337-340
217.
Cn
D N C O N S TA - N S P F AV G
CONSI
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 1 застава.
NICOMEDIA
317-320
218.
LI
Δ
SMN
I M P L I C I - N I V S AV G
I O V I C O N S - E R VAT O R I AV G G
324-325
219.
CI
220.
C II
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMNB
P R O V I D E N - T I A E AV G G
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMNΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
325-326
221.
Cs II
F L I V L C O N A S TA N T I V S N O B C
MNB
PROVIDEN-TIAE CAES.
330-335
222.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMNΓ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
190
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
CYZICUS
317-320
H
223.
CI
SMK
A
224.
LI
225.
Cr
226.
L II
SMK
S
SMK
G
SMK
I M P C O N S TA - N T I N V S AV G
I O V I C O N S - E R VAT O R I AV G G
I M P L I C I - N I V S AV G
I O V I C O N S - E R VAT O R I AV G G
D N FL IVL CRISPVS NOB CAES
I O V I C O N S E R - VAT O R I C A E S S
D N VA L L I C I N L I C I N I V S N O B C
I O V I C O N S E R - VAT O R I C A E S S
8
3.84
1205/296
9
A:3.47,
2.89;
B:3.82,
3.17;
Γ:3.29,
3.12
1205/
297-302
10
S:2.88;
Z:2.94
1205/
303-304
11
Γ:2.18,
E:3.09
1205/
305-306
26
4.24,
3.16
1205/
307-308
34
B:3.03;
Δ:3.38,
2.74;
E: 2.98
1205/
309-312
36
3.14
1205/313
38
3.50
1205/314
39
3.63
1205/315
324-325
227.
C II
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMKΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
325-326
228.
CI
229.
Cr
230.
Cs II
231.
H
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMKB•
P R O V I D E N - T I A E AV G G
FL IVL CRIS-PVS NOB CAES
SMKA•
PROVIDEN-TIAE CAESS
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMKA•
PROVIDEN-TIAE CAESS
F L H E L E N A - AV G V S TA
SMKB•
S E C V R I TA S - R E I P V B L I C E
191
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
326-327
232.
CI
233.
C II
234. син C I
C O N S TA N - T I N V S AV G
•
S M K Γ•
P R O V I D E N - T I A E AV G G
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMKΓ
PROVIDEN-TIAE CAESS
?
•
SMK?
•
PROVIDEN-TIAE CAESS
44
Γ: 3.31;
Δ: 2.25
1205/
316-317
47
Γ: 2.67;
Δ: 3.11
1205/
318-319
45-47
1.6
1205/320
52
3.12
1205/321
55
A:3.34;
E: 3.02
1205/
322-323
67
2.58
1205/324
72
1.70
1205/325
77
1.67
1205/326
80
1.95
1205/327
84
B:2.65;
Δ: 2.84
1205/
328-329
327-328
• 235.
C II
SMKA
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
PROVIDEN-TIAE CAESS
328-329
236.
CI
C O N S TA N - T I N V S AV G
SMKA•
P R O V I D E N - T I A E AV G G
330, 334
237.
C II
238.
UR
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
SMKS•
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
VRBS – ROMA
SMKA•
Вучица.
331, 333/334
239.
CI
240.
C II
241.
Cs II
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMKΓ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
SMKΔ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
SMKB
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
C O N S TA N T I N V S I V N N O B C
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
192
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
332/333, 335
242.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMKΔ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
95
2.40
1205/330
126
1.78
1205/331
94
2.96
1205/350
27
2.74
1205/332
64
Ζ:3.00;
Δ: 3.21
1205/
333-334
74
3.04
84
3.37
1205/336
86
3.52
1205/337
336-337
243.
Cs II
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMKS?
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 1 застава.
401-403
244. Arkadije
D N A R C A D I - V S P F AV G
SMKA
C O N C O R D - I A AV G G
ANTIOCH
317-320
245.
LI
E
SMANT
I M P L I C I - N I V S AV G
I O V I C O N S - E R VAT O R I AV G G
325-326
246.
Cr
247.
Cs II
FL IVL CRISPVS NOB CAES
SMANTZ PROVIDEN-TIAE CAESS
•
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
SMANTH PROVIDEN-TIAE CAESS
1205/335
329-330
248.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMANTE
P R O V I D E N - T I A E AV G G
333-333, 335
249.
CI
C O N S TA N T I - N V S M A X AV G
SMANΔ
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
193
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
NEODREĐENA KOVNICA
324-328
250.
CI
?
C O N S TA N - T I N V S AV G
P R O V I D E N - T I A E AV G G
?
2.41
1205/338
?
1.84,
1.91
1205/
289, 339
?
2.36
1205/ 340
?
1.17
1205/ 341
?
1.36
1205/ 342
?
1.65
1205/ 343
?
2.01
1205/ 344
posle 330
251.
Cp
?
C O N S TA N - T I N O P O L I S
Викторија на прамцу.
330-335
252.
Cs II
?
F L I V L C O N S TA N T I V S N O B C
G L O R - I A E X E R C - I T V S , 2 заставе.
334-336
253.
Cn?
?
( F L C O N S ) TA N T ( I S B E A C )
G L O R I A E X E R C I T V S , 2 заставе.
337-340
254.
Cn
?
C O N S TA N S – P F AV G
G L O R I - A E X E R C - I T V S , 1 застава.
364-375
255.
Valens
?
D N VA L E N - S P F AV G
GLORIA ROMANORVM
Nedatovan
256.
CI
?
Incusum
194
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
355. 2/2 3. veka
257.
?
PA - X . . . ?
1.61
1205/ 348
?
5.18
1205/349
Keltski novac (?)
258.
?
195
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
БИБЛИОГРАФИЈА:
Бенџаревић 2005 – T. Бенџаревић, Оставе бронзаног новца IV века са територије
Србије, Зборник Народног музеја XVIII-1, Београд 2005, 553-580.
Борић-Брешковић, Поповић 2006 – Б. Борић-Брешковић, П. Поповић, Новац
Римске републике. Збирке Народног музеја у Београду и Београдског
универзитета, Београд 2006.
Brenot 1978 – C. Brenot, Le trésor de Bikić-Do, Sirmium VIII, Rome-Belgrade 1978, 7-98.
Васић 1967 – M. Р. Васић, Остава фолиса у Народном музеју у Београду, Зборник
Народног музеја V, Београд 1967, 185-193.
Vasić 1978 – М. Vasić, Le trésor de Boljetin (IVe siècle), Sirmium VIII, Rome-Belgrade
1978, 135-177.
Васић 1980 – М. Васић, Каса с бронзаним новцем IV и V в. из Великог Градишта
(Pincum), Нумизматичар 3, Београд 1980, 75-120.
Vasić 1990 – M. Vasić, Nalazi rimskog bronzanog novca IV i V veka iz municipijuma
Horreum Margi (Ćuprija), Beograd 1990.
Васић 2008 – M. Васић, Златни и сребрни новац касне антике (284-450. године)
из Збирке Народног музеја у Београду, Београд 2008.
Даутова-Рушевљан 1984-1985 – В. Даутова-Рушевљан, Остава фолиса из Бачинаца
у Срему, Рад Војвођанских музеја 29, Нови Сад 1984-1985, 85-120.
Иванишевић 1983 – В. Иванишевић, Два налаза римског бронзаног новца IV
века са Београдске тврђаве, Нумизматичар 6, Београд 1983, 77-97.
Јанковић-Михалџић 2000 – Д. Јанковић-Михалџић, Остава римског бронзаног
новца IV века из Ниша, Зборник 9, Ниш 2000, 37-58.
Јанковић-Михалџић 2002 – Д. Јанковић-Михалџић, Један мањи налаз римског
бронзаног новца IV века са градског поља у Нишу, Зборник 11, Ниш 2002,
15-29.
Миљанић 1996 - С. Миљанић, Скупни налаз римског бронзаног новца IV века
из Ремесијане, Нумизматичар 18/19, Београд 1996, 105-121.
Миљанић 2001 – С. Миљанић, Остава римског бронзаног новца из Старе Пазове,
Зборник Народног музеја XVII-1, Београд 2001, 203-212.
Миљанић 2003 – С. Миљанић, Налаз римског бронзаног новца из 374/375. године
са Чукарице, Нумизматичар 22-23/1999-2000, Београд 2003, 93-103.
Поповић 1980 – В. Поповић, Римски новац из Царичиног Града, Нумизматичар
3, Београд 1980, 121-128.
RIC VII – P. M. Bruun, The Roman Imperial Coinage VII. Constantine and Licinius
A.D. 313-337, London 1966.
196
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
TATJANA BENDŽAREVIĆ
National Museum in Belgrade
THREE COLLECTIVE FINDS OF BRONZE COINS FROM CONSTANTINE’S TIME
FROM THE COLLECTION OF THE NATIONAL MUSEUM IN BELGRADE
Summary
Key words: collective finds, diocese of Dacia, Constantine I, bronze coins, mints
Besides significant systematic collections of gold, silver and bronze coins, the collection of
coins from Late Antiquity of the National Museum in Belgrade includes a large number of
hoards of bronze coins from the 4th and 5th centuries. Presented here are three collective finds
of bronze coins, chronologically connected with the reign of Constantine I and the years immediately after his death. All three finds originate from the fund of the old collection of the
National Museum in Belgrade, which were formed in the period until the Second World War.
Because of the war, information about the locations where they were discovered has not been
preserved, which complicates their interpretation in the archaeological and historical sense.
The first hoard, Unknown Location 1, which is somewhat older, was deposited at the end
of the third decade of the 4th century and we can connect it with a grave find in Niš. Both
finds end with the same pieces, minted at Sisak in 328-329 AD. The second find belongs to
the final years of the reign of Constantine the Great and is chronologically close to the find
discovered in the centre of Niš. The latest specimens originate from 335-336 or, possibly, 337
AD. The find from Unknown Location 3 belongs to the time immediately after the death
of Constantine I because it ends with three coins of his sons, Constans and Constantius II,
from 337-340. All three finds from the National Museum in Belgrade belong to the periods
of depositing when there were no significant historical events in the territory of the diocese
of Dacia with which to attach them.
Still, the lack of information about the locations of the finds limits us in interpreting these
collective finds. The analyses performed provide information that is significant for further
research concerning the circulation of money and the presence of certain mints in the diocese of Dacia. They confirm the earlier observations - that the circulation of money in a
particular territory was affected primarily by the monetary policy of the ruler and then by
historical events. They also prove that the provinces were supplied with money primarily
from the closest mints in the prefecture, and then from the closest mints in a neighbouring
prefecture.
In the case of the three collective finds in the National Museum in Belgrade, the mints which
supplied the territory of the diocese of Dacia were Thessaloniki and Siscia, and then Heraclea
and other mints. Western mints appeared with greater frequency until 325 and after that
only sporadically. This was certainly the result of historical circumstances after the victory
of Constantine I over Licinius I and of the transfer of the centre of power, with the founding of Constantinople in 324 AD, from the West to the East. The central mints, primarily
Thessaloniki and then Siscia, dominate the examined hoards altogether. Viewed individually,
however, Unknown Location 2 contained no specimen of issues from the central mints until
325. The reason for this lies in the fact that this period is otherwise represented in a small
percentage because the principal part of the find was formed after 330 AD; neither should
one neglect the fact that, for a large number of pieces, it was impossible to determine the mint
they originated from. In all finds, eastern mints were present in lesser percentages before
197
Татјана БЕНЏАРЕВИЋ
325, except in the first hoard, but their issues became more equal in frequency to those of the
central mints in the subsequent period.
As for the representation of the western mints, we found that Italian mints were represented more often than those from Gaul and that Ticinum was the most frequent, followed by
Aquilea, while the Rome mint was represented only in the third find. The greater representation of the Ticinum mint, primarily during the period between 320 and 325, compared with
other Italian mints, was also registered in finds from the Belgrade fortress (find II), Ćuprija
(province of Moesia Prima), Dierne (Dacia Ripensis), Bikić Do (Pannonia Secunda, diocese
of Pannonia).
Of the eastern mints, the most notable were Heraclea and Cyzicus, which were represented
almost in the same percentage. It should be noted that Cyzicus, in the hoard from Unknown
Location 3, appeared in the period from 317 to 320 with 11 pieces and was the most frequent of all the eastern mints, whereas during 320-325, with two pieces, it came second,
after Heraclea (6). Since the participation of Cyzicus is unknown during this period in
the materials known to us from the territories of Moesia Prima, Dacia Ripensis and Dacia
Mediterranea, the fact that it is present in this find in such numbers leads to the conclusion
that the find perhaps did not originate from the said provinces. Otherwise, the significant
presence of Cyzicus in the later period, after 325, has already been observed. This collective
find also differs from other finds of the first half of the 4th century in the fact that the main
period of its formation is represented by issues from between 320 and 325, after which the
circulation of money began declining steadily.
198
ТРИ СКУПНА НАЛАЗА БРОНЗАНОГ НОВЦА КОНСТАНТИНОВОГ ДОБА ...
ТАБЕЛА / TABLE 1
Бр. 1
Бр. 2
Бр. 3
Бр. 4
Бр. 5
199
Original research article
Received: January 24, 2010
Accepted: September 5, 2010
UDC 902.01(497)"09/10" ;
737.1.033(497)"09/10"
ID180412940
e-mail: [email protected]
Vesna RADIĆ
National Museum in Belgrade
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE
IN THE CENTRAL BALKANS AT THE END OF THE 10th
AND DURING THE 11th CENTURY
Abstract: According to individual finds and hoards of coins, the circulation of Byzantine
gold and silver coinage in the Central Balkans at the end of the 10th and during the 11th
century belongs to two different regions. One of them extends along the Empire’s Danubian
frontier from Mačvanska Mitrovica to Veliki Gradac near Donji Milanovac, and the other is
the region of present-day eastern and southern Serbia, along the river valleys of the Danube
from Kladovo to Prahovo, the Timok, the Nišava and the southern Morava. The finds of
coins in the region gravitating towards Mačvanska Mitrovica and Belgrade primarily consist
of the nomismae of Basil II (976-1025), while those from the southern zone, from Braničevo
to Pirot, besides the nomismae of this ruler, attest to the circulation of nomismae belonging to Constantine VIII (1025-1028), Romanus III (1028-1034), Constantine IX (10421055), Constantine X (1059-1067), Romanus IV (1067-1071) and Michael VII (1071-1078).
Outside the said regions, away from the main centres and roads, a significantly smaller scale
of circulation, of gold and silver coins, was attested in finds of nomismae from Kruševac, belonging to Basil II, and Arilje, to Michael VII, as well as a miliaresion in Grabovica, belonging
to Constantine IX.
Key words: circulation, Central Balkans, nomisma, miliaresion.
T
he analysis and interpretation of the circulation of gold and silver coins in the
Central Balkan region at the end of the 10th and during the 11th century involves
working around many obstacles. This is due to the limited number of known and available monetary emissions from museum and private collections, scarce and often incomplete written sources or to the fact that certain monetary emissions, often dated
to a broad time span, have not been determined. Another, no less important problem
for the more precise interpretation of monetary circulation regards the small number of investigated fortifications, settlements and necropoles. This is most probably
the reason for the very limited number of discovered hoards and the explanation
why most of the known specimens of gold and silver coins from the end of 10th and
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 201 – 214
Vesna RADIĆ
from the 11th century are single and chance finds. The fact that the archaeological
context of the specimens is, in most instances, unknown, makes dating them much
more difficult and thus we lack one of the most important elements for interpreting
their circulation. Nevertheless, in spite the mentioned problems, by using a comparative analysis with the far more numerous bronze issues of that time from this and
neighboring territories, the study of collected gold and silver currency yielded, albeit
only in general contours, a significant picture of its circulation.
The history of Byzantine coinage in the Central Balkans reflects the official
monetary policy of the Byzantine Empire, but also the turbulent historical events
recorded in this territory. They were the consequences of the Byzantine penetration
into the Balkans, the conquest of its territory, the establishment of central authority
on the strategically important Danube border, as well as incursions by new tribes.
Byzantine rule established after the peace treaty signed between Theodoric the
Great and the emperor Anastasius in 5101 and monetary circulation following
this event are confirmed by issues of bronze coins in the 6th century, found in the
territories of Sirmium,2 Singidunum3 and the Danube limes.4 According to the
composition and chronology, one can also add coins from Viminacium,5 Niš,6
Prahovo,7 and Caričin Grad.8 Finds of large amounts of folles and semifolles clearly
indicate a lively monetary circulation up to the year 584. Nevertheless, posing a
threat, were significant and numerous historical events – the appearance of the Avars
in Pannonia, incessant clashes with them on the Middle Danube border in the second
half of the 6th century, the fall of Sirmium in 582, of Singidunum two years later,
and of Viminacium and many towns along the Danube.9 The definitive collapse of
Byzantine authority in 615 resulted in a complete halt to monetary circulation in
Illyricum.10 Circulation would not be reestablished until the 9th century, with issues
of very limited volume in an entirely undeveloped monetary market. Judging by the
finds of coins, the picture of monetary traffic changed in the 10th century. This was
the time when Byzantine gold and silver coins reached the central Balkan region in
greater amounts compared with the previous period, and one can note a moderate
intensity of circulation. Because the circulation of money in the economy was very
slow, at the time of the renewal of monetary activities in the western parts of the
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Ферјанчић 1974, 109.
Popović 1978, 181-193.
Иванишевић 1987, 88-110.
The hoards were published, cf. Popović 1984, 31-56.
Иванишевић 1988, 87-104.
Popović 1984, 59-61, N° (3).
Popović 1984, 58, N° (1).
Popović 1984, 61, N° (4).
Ферјанчић 1974, 110-111.
Поповић 1986, 108.
202
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE ...
Balkans, in its interior, the monetary economy was very poorly developed. Therefore,
apart from modest payments in coins, payment was mostly in kind and prices were
established in cattle.11 Data regarding payment in kind as the predominant type of
exchange in the Balkan regions is to be found in a record of Basil II allowing the
inhabitants of the occupied territories to continue, as before, to pay their taxes in kind.
As the old and economically developed parts of the Byzantine Empire paid their taxes
exclusively in coins, this decision was primarily a reflection of the existing conditions.
How important these decisions were is best confirmed in a record of the rebellion in
1040 of the Southern Slavs, whose leader was Petar Deljan. Provoked by the merciless
government fiscalism, characterized in the decision of John Orphanotrophos, to pay
taxes in money, the rebellion took on large proportions and although soon crushed,
it considerably weakened Byzantine authority in the Balkans.12
Increased monetization, as a result of the general development of Byzantine
society, as well as the great offensive by the Byzantine army in the Balkans, which,
under Basil II, placed these regions under Byzantine control, would lead to the clearly
visible inflow of coins recorded in the middle of the 10th century, reaching a peak in
the following century, notably, after 1018.13
The restoration of monetary circulation in the Balkan region is possible to observe
based on the finds of coins and hoards in the territory that constituted the northwestern
part of the Byzantine Empire and formed a natural border between the Pannonian
Plain and the Balkan Peninsula. Similar to the bronze folles from the end of the 10th
and the 11th 14 century, gold and silver coins of the same period belong to two separate
regions, given the places where they were discovered. One of them extended along the
Empire’s Danubian frontier, from Mačvanska Mitrovica to Veliko Gradište, near Donji
Milanovac. The Empire’s northern frontier had been set up in this territory, with its
chief fortifications at Mačvanska Mitrovica, Belgrade, Morava and Braničevo.
The other zone covered the territories of present-day eastern and southern Serbia,
from Branicevo to Pirot, along the Danube, from Kladovo to Prahovo and along the
Timok, Nišava and Južna Morava rivers.
At the Danube frontier, the coin circulation following the restoration of Byzantine
authority was, naturally, most apparent in the strategically important military centers
and urban agglomerations emerging on the foundations of the ancient towns of
Mačvanska Mitrovica, Belgrade and Braničevo. In these towns and their immediate
neighborhood were many sites with hoards and single finds of gold coins, dating from
the middle of the 10th and the 11th century. One of the reasons for such abundance
was the high density of the population in this region because of the favorable
11
12
13
14
Гаркави 1870, 126.
Skilica 1839, 527,5-533,18; Византијски извори III, 141-155.
Иванишевић 1993, 83.
Иванишевић 1993, 79.
203
Vesna RADIĆ
conditions for the development of agriculture on the fertile, southeastern fringes of
the Pannonian Plain.15
The chronology of monetary circulation in the Serbian section of the Danube
valley between Belgrade and Branicevo, begins with the hoard from Ram (Cat.
1-5), on the Danube bank.16 This find of nomismae, deposited in the time of John I
Tzimiskes, is the earliest medieval hoard from the Central Balkan region. Although
small in number, the hoard represents important evidence of the restoration of
coin circulation and of the gradual renewal of a monetary economy in this area. It
contained five nomismae: one each of Basil I, Romanus I Lecapenus and Constantine
VII and two of John Tzimiskes. All the nomismae bore representations of the busts
of the emperor and his co-ruler, except the nomismae histamenon of John Tzimiskes,
on which this emperor is represented with the Virgin crowning him. All the coin
types recorded in the hoard represent the main imperial issues and common issues,
frequently found. The nomismae from the hoard had roughly lopped edges and thus
their weight was considerably reduced to less than three or two grams, compared
with regular pieces weighing 4.40 grams. Such specimens with lopped edges were the
reflection of a still insufficiently controlled monetary circulation. Chronologically
close to the find from Ram is a hoard that consisted of a large amount of jewelry and
coins, including even more roughly and radically pared edges of gold coins from
neighboring Hungary.17 The emissions represented in the monetary part of the hoard,
belong to the same type as those from the Ram hoard. There is one nomisma of
Romanus I that was customary of his issues and ten nomismae of Constantine VII,
representing the last emission in his reign. The recorded finding place for this hoard
was the middle Tisza valley in Tokay, but that is not absolutely certain. The hoard
from Ram and the so-called Tokay find are chronologically close, and one could
attribute them to a short span of time between the years 950 and 975. The dating of
the Ram hoard to the reign of John I Tzimiskes at the same time indicates the reason
for its burial. It could be linked with the temporary occupation of this territory by
Byzantium, after 971,18 by the army of John I, in one of the most brilliant feats of
Byzantine military history. One could add to the hoards from Ram and Tokay data
about two hundred nomismae found at Gaj near Kovin,19 in the territory close to the
Danubian zone, where gold coins were found, dating from the 10th to the 11th century.
Discovered in the mid-19th century, the contents of this hoard, with the exception of
two unusual nomismae, unfortunately, remained unknown. The significance of the
15
16
17
18
19
Morrisson 1991, 297.
Иванишевић, Радић 1997, 131-146.
Kovács 1989, 72, N° 402-412, Taf. XVI; Mesterhazy 1994, 230-233; Иванишевић, Радић 1997, 133.
Grierson 1991, 195-196.
Kovács 1989, 38-39, N° 157a-b, Taf. VII; Oberländer-Târnoveanu, Sasianu, 1996, 98-99; Иванишевић, Радић 1997, 134.
204
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE ...
first specimen, bearing the images of Constantine VII and his son, lies in the fact that
it represents a rare numismatic type, minted within a rather short time-frame. The
other specimen is interesting because of its iconography. In contrast to the customary
representations of Nicephorus II, who is depicted alone on his gold emissions, on this
coin he is represented as a tutor beside Basil II.
Besides the great importance that the hoards have in the analysis and interpretation
of coin emissions and their circulation in the Danube zone, the single finds of
coins are indispensable, as material. Thanks to the larger quantity of this material,
compared to that in the hoards, it is possible to create a more authentic picture of the
size of the territory where the discovered coins circulated, the chronological span and
intensity of circulation. Many sites on the Danube frontier where single pieces of gold
and bronze coins were found, gravitated towards the centers of Mačvanska Mitrovica,
Belgrade and Braničevo. Linked with them are specimens illustrating the earliest,
rare indicators of Byzantine monetary restoration in the central Balkan region in the
9th century. These are the folles of Leo VI from Mačvanska Mitrovica,20 the solidi of
Theofilos from Bogatić (Cat.13),21 Grocka (Cat. 18)22 and Požarevac (Cat. 21)23 and
the nomisma of Basil I from Požarevac (Cat. 22).24 The appearance of such a small
number of monetary emissions is primarily the result of the poorly developed money
market, characteristic of this territory in the 9th century. In the next phase, in the
second half of the 10th century, there was a modest increase inflow of coins compared
to the previous period and a moderate intensity of circulation. This is best confirmed
by the emissions of gold and bronze coins of Constantine VII, during whose reign
the restoration of money began in the Central Balkan region. The nomismae of
Nicephorus II, discovered in Zemun (Cat. 17)25 and Požarevac (Cat. 24),26 joined
these first issues slightly later. Besides a large number of folles of Constantine VII,27
gold coins belonging to this ruler were also recorded in Mačvanska Mitrovica (Cat.
15)28 Požarevac (Cat. 23)29 and Veliko Gradište (Cat. 31).30
Nomismae of two types were discovered at the locality of Mačvanska Mitrovica.
Belonging to the first type were coins with a representation of Constantine VII and
Romanus I. These represented an early issue of this ruler, more precisely dated to the
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Coll. Kulić.
Coll. Matić.
Radić, Ivanišević 2006, Cat. 570.
Coll. Radojčić.
Coll. Živković.
AMZ, Inv. No. 758.
NMP, Inv. No. 1547.
Coll. Kulić; AMZ, Inv. No. 745; NMP; NMZ, Inv. No. 299.
Coll. Mihailović; Coll. Kulić.
NMP, Inv. No. 2063.
Radić, Ivanišević 2006, Cat. 623.
205
Vesna RADIĆ
winter of 920/1, before Romanus I officially became the supreme emperor. The already
mentioned, last and very abundant monetary issue of Constantine VII, found in the
hoards of Ram and Tokay, belongs to the second type. Specimens of this later type
of solidus of Constantine VII, were also found in the area of Požarevac and Veliko
Gradište. A similar situation also prevails regarding the nomismae – histamenon of
Nicephorus II, the type, found in the Gaj hoard, but also discovered within the two
main centers of this region, Belgrade and Požarevac.
The moderate increase in coin circulation in the second half of the 10th century,
which one can discern in the larger amount of gold and bronze coins circulating
at that time in the broader area of the Danube frontier, preceded a new much
more intense inflow of coins in the Central Balkans with the issues of Basil II. This
significant monetary circulation in the Central Balkans reflected a situation that
ostensibly prevailed in the whole of the Empire, where the increase of the money
mass was the result of changes that spread throughout Byzantine society in general
during the reign of Basil II. Pursuing even stricter measures against the aristocracy
in the agrarian policy of his predecessors by issuing legislative decrees that often
encroached on their formal rights, Basil II succeeded in blocking the growing
economic might of the feudal aristocracy and the expansion of the monastery estates.
After thirteen years of clashes with the nobility of Asia Minor and terrible civil wars
provoked by the political aspirations of the Byzantine grandees, this ruler emerged
as the triumphant party.31 Byzantine society was on a path of economic and social
progress, as well as military expansion, and, after two decades of fierce warfare, Basil
II completely destroyed the Bulgarian Empire and extended Byzantium’s frontiers to
the Danube.32
The importance of the Danube frontier is confirmed by the finds of coins from
this territory and, at the same time, they reveal the changes in the Empire’s monetary
policy necessitated by the army’s requirements in the defense of the border. This
primarily entailed lessening the weight of the bronze coins, so more pieces could
be struck from one pound of copper.33 The best examples of this are the bronze
folles of Basil II, generally dated to the second decade of the 11th century. Mostly
concentrated in the Central Balkan region, they constitute the greatest quantity of
coins in circulation from the end of the 10th to the end of the 11th century. Such a high
ratio of these coins was due to the vast inflow of coins in the extremely important
region of the Danube border after Byzantine authority was established in 1018. Along
with the bronze issues of Basil II,34 his gold coins, consisting of the histamenon and
31
32
33
34
Oстрогорски 1959, 290.
Oстрогорски 1959, 297.
Иванишевић 1993, 83.
Иванишевић 1993, 80.
206
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE ...
tetarteron, also reached the area gravitating towards Mačvanska Mitrovica (Cat. 16)35
and Belgrade (Palilula, Cat. 19 and Grocka, Cat. 20).36 Both coins are essentially of the
same type – Christ Pantokrator on the obverse and Basil and Constantine holding a
long cross between them on the reverse. Differences can be noticed only in the size
of the coins and the style of the details – the size of the nimbus and its decoration, the
emperors’ dress, and the presence of the Manus Dei.
Although the finds of nomismae of Basil II can be linked in the greatest measure
to Belgrade and its immediate vicinity – Palilula (Cat. 19) and Grocka (Cat. 20) - due
to the extensive emission and the quantity of money arriving, they would, like the
bronze pieces, increase in circulation, and were present further down to the south
and east of this area. This is confirmed by the finds of nomismae in Požarevac (Cat.
25),37 Negotin (Cat. 32)38 and also in the interior, away from the main roads, like the
specimen from Kruševac (Cat. 40).39
Following the chronology of money circulation in the Central Balkan region, after
the finds of the emissions of Basil II concentrated around Mačvanska Mitrovica and
especially Belgrade, we can notice a shifting of finds to the south of this region. This
is the area south of Braničevo, down to Pirot, along the Danube, Timok, Nišava and
Morava rivers. In terms of the quantity of finds of bronze and gold coins, the area around
Požarevac stands out in this region. Besides the nomismae of Basil II, finds of coins
of the later rulers also originate from Požarevac, such as the nomisma histamenon of
Constantine VIII (Cat. 26)40 with his image, of Romanus III (Cat. 27-28),41 struck from
high quality gold with a representation of the Virgin crowning him, and of Constantine
X (Cat. 29), 42 with the image of the ruler standing. In contrast to the first two nomismae,
which are flat, the third specimen is concave in shape. Where this region is concerned,
a characteristic feature one can notice regarding the routes by which Byzantine coins
circulated in the 11th century, is that no folles were found along the road by the Morava
river, from Braničevo to Niš, or in the interior, away from the main roads.43 The shortage
of copper money, in this case, was a consequence of the reduced scale of circulation in
this area but not proof of its absence. Furthermore, the existence of, admittedly, fewer
issues of gold and silver coins in this territory, characteristic, even in the 11th century,
was due to a poorly developed monetary economy in which barter prevailed. These
involved nomismae of Romanus I bearing the images of Constantine VII and Romanus
35MSSM.
36 MGB, Inv. No. 284; Radić, Ivanišević 2006, NMB II, 2857.
37 NMP, Inv. No. 5.
38 NMKN, Inv. No. 24.
39 Radić, Ivanišević 2006, Cat. 677.
40 Coll. Nikolić.
41 NMP, Inv. No. 2051; Coll. Radojčić.
42 Coll. Josić; NMP, Inv. No. 121.
43 Иванишевић 1993, 80.
207
Vesna RADIĆ
I from the sites of Ub (Cat. 39)44 and Despotovac (Cat. 42)45 and the already mentioned
nomisma of Basil II from Kruševac. To this region we also attribute the find of a coin of
Michael VII in Arilje (Cat. 41).46 This is a rare monetary type of nomisma histamenon,
of concave shape, minted of poor quality gold, with the image of the ruler’s bust. The
available numismatic material features a very limited number of specimens of this type,
like the small find from Dobrudža47 with pieces that connect the time of Romanus
IV with that of Michael VII. Also found in the interior of Serbia at that time, are the
rare miliaresia from the Central Balkans. This is the silver coin of Constantine IX from
Grabovica (Cat. 43),48 of concave shape with a representation of the ruler standing, in
military dress. This iconographic type of the ruler standing and holding a sword, after
a couple of centuries, replaced the common military representations of the 6th and 7th
centuries.
From this period, today, we have only data about the find of a hoard in Nisavac49
containing nomismae of Constantine X. As is the case with many hoards from
Bulgaria and Romania, the reason for burying this find could be attributed to the
penetration of hordes of the Uzes in 1064.50 Nomisma belonging to the same ruler
were also found in Negotin (Cat. 33).51
Belonging to the second zone of circulation of 11th century Byzantine coins, are
mostly inflationary issues noticeable in the issues of the eighties, when devaluation
reached its highest rate. Such coins were found in eastern and southern Serbia and
involve the issues of Romanus IV. These were his concave nomismae histamenon
from Negotin (Cat. 34),52 Zajecar (Cat. 37)53 and Pirot (Cat. 38).54 According to the
iconography with the representation of Christ crowning Romanus and Eudocia, this
is ceremonial money of the nuptial solidi type. Until the second half of the 5th century
this money had been struck in small quantities but in the 11th century, according to
the monetary policy that produced enormous quantities of gold and bronze coins, it
became the main gold issue of Romanus.
When referring to the inflationary issues present in the Central Balkan region,
besides the mentioned finds of nomismae of Romanus IV from the territory of
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
Radić, Ivanišević 2006, Cat. 609.
Radić, Ivanišević 2006, Cat 611.
Radić, Ivanišević 2006, Cat 836.
Grierson, 1973, 800.
Radić, Ivanišević 2006, Cat. 791.
Иванишевић, Радић 1997, 137-138.
Skilica 1839, 654-655; Atalijat 1853, 83, 10-22; Zonara 1897, 678, 1-15; Византијски извори III,
175-176, 230-231, 255.
NMKN, Inv. No. 25.
NMKN, Inv. No. 23.
NMZ, Inv. No. 113.
Private Coll.
208
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE ...
eastern and southern Serbia, it is necessary to draw attention to a hoard, consisting
of seven nomismae histamenon of Nicephorus III Botaniates, discovered in the
area of the Danube frontier, in Starčevo near Pancevo (Cat. 6-12).55 This is certainly
part of a hoard, the size and structure of which are not known. The different dies
for casting coins found in the hoard indicate that there was a larger number of
coins in this hoard. However, in the part of the hoard that we know about, all the
specimens belong to only one type of nomismae histamenon with a representation
of the ruler standing, and this type represents the common and most numerous issue
of Nichephorus III. The inscription of the family name56 on this issue is connected
with the same phenomenon observed for the first time on the coins of Constantine
IX, and this would continue almost without interruption on coins until the Empire
came to an end. That fact reflects the new, more powerful position of the landed
aristocracy in Byzantium, in the mid-11th century. This coin, like all the nomismae
histamenon from this period, represented only a fraction of the value of the former
Roman or Byzantine solidus. During the 11th century, it recorded its steepest decline,
retaining in its content only 40-30% gold. In addition, two nomismae histamenon of
Nicephorus III discovered in Mačvanska Mitrovica57 belong to the same monetary
type found in the Starčevo hoard. Just as only one part of the Starčevo find we know
of has been preserved, it is certain that the nomismae from Mačvanska Mitrovica
belonged to a scattered hoard.
This short survey of finds of gold and silver coins from the end of 10th and the
11th century in the Central Balkans, in spite of their scarcity, offers an interesting
picture of the gradual restoration and circulation of Byzantine coinage in this
territory. Besides the data reflecting the Empire’s general monetary policy, the
presented numismatic material also illustrates the historical events concerning the
establishment of Byzantine rule at the very important Danube frontier. With more
finds of coins and data from other disciplines, future investigations will contribute to
the better understanding of the monetary situation in the Central Balkan region in
the 10th and 11th centuries.
55 Иванишевић, Радић 1997, 134-135, 142.
56 Grierson 1982, 189.
57 Metcalf 1960, 439; Metcalf 1965, 56, 200; Metcalf 1979, 76; Иванишевић, Радић 1997, 136.
209
Vesna RADIĆ
Catalogue of Byzantine gold and silver coins
in the 10 th -11th century in Serbia
The coins are classified according to: P. Grierson, Catalogue of the Byzantine
Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection, Basil II to
Nicephorus III, 867-1081, Vol. III.2, Washington, D. C. 1973. (DOC); The information about single finds of coins was collected by Dr. Vladislav Popović.
Abbreviations:
AMZ
MSSM
NMB
MGB
NMP
NMKN
NMZ
Archaeological Museum Zagreb
Museum of Srem, Sremska Mitrovica
National Museum, Belgrade
Belgrade City Museum
National Museum, Požarevac
National Museum of Krajina, Negotin
National Museum, Zaječar
1 Ram
Basil I
Con Nom DOC 2 (886-879)
2.78 NMB, II, 1249
2 Ram
Romanus I
Con Nom DOC 7 (921-931)
2.53
NMB, II, 1250
3 Ram
Constantine VII
Con Nom DOC 15 (945-949) 2.57 NMB, II, 1251
4 Ram
John I Tzimiskes
Con Nom DOC 3 (969-976)
2.60 NMB, II, 1252
5 Ram
John I Tzimiskes
2 or 3
Con Nom DOC
(969-976)
1.78 NMB, II, 1253
6 Starčevo
Nicephorus III
3
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.32 NMB, II, 1212
7 Starčevo
Nicephorus III
3
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.31 NMB, II, 1215
8 Starčevo
Nicephorus III
3b
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.23 NMB, II, 1213
9 Starčevo
Nicephorus III
3b
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.37 NMB, II, 1217
10 Starčevo
Nicephorus III
3b
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.21 NMB, II, 1214
11 Starčevo
Nicephorus III
3b
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.28 NMB, II, 1216
12 Starčevo
Nicephorus III
3b
Con Nom DOC
(1078-1081)
4.30 NMB, II, 1218
13 Bogatić
Theofilos
Con
3.45 Coll. Matić
14 Mačva
Constantine VII
Con Nom 919/21
15 M. Mitrovica
Constantine VII
Con Nom 945/59
16 M. Mitrovica
Basil II
Con Nom 976/1025
−
MSSM
17 Zemun
Nicephorus II
Con Nom 963/9
−
AMZ 758
Sol
210
832/9
−
Coll. Mihajlović
4.38 Coll. Kulić
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE ...
18 Grocka
Theofilos
3d
Con Nom DOC
(830/1 - 840)
3.90 NMB II, 315/2
19 Beograd (Palilula) Basil II
Con Nom 976/1025
−
MGB 284
20 Grocka
Basil II
Con Nom 976/1025
−
NMB, 2857
21 Požarevac
Theofilos
Con
−
Coll. Radojčić
22 Požarevac
Basil I
Con Nom 868/79
4.40 Coll. Živković
23 Požarevac
Constantine VII
Con Nom 945/59
4.20 NMP, 2063
24 Požarevac
Nicephorus II
Con Nom 963/9
4.20 NMP, 1547
25 Požarevac
Basil II
Con Nom 976/1025
3.20 NMP, 5
26 Požarevac
Constantine VIII Con Nom 1025/8
27 Požarevac
Romanus III
Con Nom 1028/34
28 Požarevac
Romanus III
Con Nom 1028/34
−
Coll. Radojčić
29 Požarevac
Constantine X
Con Nom 1059/67
−
Coll. Josić
30 Požarevac
Constantine X
Con Nom 1059/67
4.20 NMP,121
31 V. Gradište
Constantine VII
15
Con Nom DOC
(945 - 959)
4.34 NMB II, 1182
32 Negotin
Basil II
Con Nom 1005/25
−
NMKN 24
33 Negotin
Constantine X
Con Nom 1059/67
−
NMKN 25
34 Negotin
Romanus IV
Con Nom 1068/71
−
NMKN 23
35 Zaječar
Constantine VII
Con Nom 945/59
−
NMZ 824
36 Zaječar
Michael VII
Con Nom 1071/8
4.37 NMZ 112
37 Zaječar
Romanus IV
Con Nom 1067/71
4.39 NMZ 113
38 Pirot
Romanus IV
Con Nom 1068/71
39 Ub
Romanus I
7
Con Nom DOC
(921 - 931)
4.38 NMB II, 1166
40 Kruševac
Basil II
6a
Con Nom DOC
(1005 - 1025)
4.28 NMB II, 1161
41 Arilje
Michael VII
2a
Con Nom DOC
(1071 - 1078)
3.98 NMB II, 1184
42 Despotovac
Romanus I
7
Con Nom DOC
(921 - 931)
4.37 NMB II, 1144
43 Grabovica
Constantine IX
Con
Sol
Mil
211
832/9?
DOC 7b
(1042 - 1055)
−
Coll. Nikolić
4.10 NMP, 2051
−
Private Coll.
2.49 NMB IX3/ 9.2
Vesna RADIĆ
Bibliography
Abbreviations:
AMZ
MSSM
NMB
MGB
NMP
NMKN
NMZ
Archaeological Museum Zagreb
Museum of Srem, Sremska Mitrovica
National Museum, Belgrade
Belgrade City Museum
National Museum, Požarevac
National Museum of Krajina, Negotin
National Museum, Zaječar
Atalijaт 1853 – Мihailo Atalijat, Historia, ed. I. Bekker, Bonnae 1853.
Ферјанчић 1974 - Б. Ферјанчић, Београд од почетка сеобе народа до досељења
Словена (375-602), Историја Беорада I, Београд 1974, 105-113.
Гаркави 1870 - А.Я.Гаркави, Сказанияманских писателей о славянах и русских,
Санкт-Петербург 1870.
Grierson 1973 - Ph. Grierson, Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton
Oaks Collection and in the Whittemore Collection, Basil II to Nicephorus III,
867-1081, Vol. III.2, Washington D.C. 1973.
Grierson 1982 - Ph. Grierson, Byzantine Coins, London 1982.
Grierson 1991 – Ph. Grierson, Catalogue of the Byzantine Seals at Dumbarton Oaks
and in the Fogg Museum of Art, Vol. I, Washington D.C. 1991.
Иванишевић 1987 - В. Иванишевић, Византијски новац са Београдске тврђаве,
Нумизматичар 10, 1987, 88-110.
Иванишевић 1988 - В. Иванишевић, Византијски новац (491-1092) из збирке
Народног музеја у Пожаревцу Нумизматичар 11, 1988, 87-104.
Иванишевић 1993 - В. Иванишевић, Оптицај византијских фолиса XI века на
простору Централног Балкана, Нумизматичар 16, 1993, 79-92.
Иванишевић, Радић 1997 - В. Иванишевић, В. Радић, Четири оставе византијског
новца из збирке Народног музеја у Београду, Нумизматичар 20, 1997,
131-146.
Kovács 1989 - L. Kovács, Münzen aus der ungarischen Landnahmezeit, Budapest 1989.
Mesterhazy 1994 - K. Mesterhazy, Az un. Tokay kincs reviziója, Folia Archaeologica
XLIII, 1994, 230-233.
Metcalf 1960 - D. M. Metcalf, The Currency of Byzantine Coins in Syrmia and
Slavonia, Hamburger Beiträge zur Numismatik 14, 1960, 439.
212
THE CIRCULATION OF BYZANTINE GOLD AND SILVER COINAGE ...
Metcalf 1965 - D. M. Metcalf, Coinage in the Balkans 820-1355, Thessaloniki 1965.
Metcalf 1979 - D. M. Metcalf, Coinage in South-Eastern Europe 820-1396, London 1979.
Morrisson 1991 - C. Morrisson, Monnaie et finances de l’empire byzantin, Xe-XIVe
siècle, Hommes et richesses dans l’Empire byzantin. II. VIIIe-XVe siècle.
(Réalités byzantines 3 ), Paris 1991, 297.
Oberländer-Târnoveanu, Sasianu 1996 - E. Oberländer-Târnoveanu, A. Sasianu, Un
trésor de monnaies byzantines du XIe siècle trouvé en Transylvanie, Studii si
cercetarii de numismatica X (1993), 1996, 91-100.
Острогорски 1959 – Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959.
Popović 1978 - V. Popović, Catalogue des monnaies bizantines du Musée de Srem,
Sirmium VIII, Rome-Belgrade 1978, 181-193.
Popović 1984 - V. Popović, Petit trésors et trésors démembrés de monnaie de bronze
protobzantines de Serbie, Нумизматичар 7, 1984, 59-61.
Поповић, 1986 - В. Поповић, Куврат, Кувер и Аспарух, Старинар XXXVII (1986),
103-133.
Радић, Иванишевић 2006 – В. Радић, В. Иванишевић, Византијски новац из
Народног музеја у Београду, Београд 2006.
Skilica 1839 - Jovan Skilica, Synopsis historiarum, ed. I. Bekker, Bonnae 1839.
Византијски извори III - Византијски извори за историју народа Југославије III,
Београд 1966.
Zonara 1897 - Jovan Zonara, Epitomae Historiarum, ed. Th.Buttner-Wobst, Bonnae 1897.
213
Vesna RADIĆ
ВЕСНА РАДИЋ
Народни музеј у Београду
ЦИРКУЛАЦИЈА ЗЛАТНОГ И СРЕБРНОГ НОВЦА
КРАЈЕМ X И ТОКОМ XI ВЕКА НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ
Резиме
Кључне речи: циркулација, централни Балкан, номизма, милиаресиа
Слику о циркулацији златног и сребрног новца крајем X и у XI веку, на простору
Централног Балкана, на територији која је представљала северозападну границу
Византијског Царстава, добијамо на основу појединачних налаза и остава новца, као и
малобројних сачуваних писаних извора.
Простор са кога потиче новац о коме је реч припада двема различитим областима.
Једна од њих се протеже дуж дунавске границе Царства од Мачванске Митровице до
Великог Градца код Доњег Милановца, а друга представља област данашње источне и
јужне Србије, дуж речних токова Дунава, од Кладова до Прахова, Тимока, Нишаве и
јужне Мораве.
Налазе новца са простора који гравитира Мачванској Митовици и Београду превасходно представљају номизме Василија II (976-1025), док они из јужне зоне, од Браничева до Пирота, поред номизми овог владара бележе и оптицај номизми Константина
VIII (1025-1028), Романа III (1028-1034), Константина IX (1042-1055), Константина X
(1059-1067), Романа IV (1067-1071) и Михаила VII (1071-1078).
Оптицај златног и сребрног новца на дунавској граници може се пратити од средине
X века. О овоме сведочи једна од најранијих средњовековних остава са централног
Балкана, похрањена у време Јована I Цимискија (969-976) код Рама на Дунаву. Номизме
из овог налаза показатељ су постепене обнаве новчане привреде на овој територији
као и оптицаја новца запаженог у време Константина VII, а који ће се знатно увећати
емисијама Василија II, са доласком ових области под византијску власт 1018. године.
Слика обнове монетарног тржишта најизраженија је у стратешки најважнијим војним
и урбаним центрима подигнтим на темељима античких градова, у близини Sirmium-а
(Мачванска Митровица), у Singidunum-у (Београд) и Viminacium-у (Браничево), као и
мањим античким насеобинама, Taurunum (Земун).
Циркулација новца у источној и јужној Србији најизразитија је у средишњој области,
на раскрсници главних путева у Aquis-у (Прахово) и Naissus-у (Ниш).
Ван поменутих области, изван главних центара и путева, такође се прати, мада у
знатно смањеном обиму циркулација златног и сребрног новца. Налази номизми из
Крушевца, Василија II и Ариља, Михаила VII, као и једног милиаресиона у Грабовици,
Константина IX, докази су овог оптицаја, који услед недостатка налаза бакарног
новца сведочи о неразвијеној новчаној привреди у унутрашњости територије.
214
Кратко саопштење
Примљено: 15 марта 2010.
Прихваћено: 5. септембра 2010.
UDC
902.01(497.11) ;
737.1.033(497.11)"1380/1390"
ID180413964
e-mail:
Драган ЗАЈИЋ
Крушевац
ОСТАВА НОВЦА КНЕЗА ЛАЗАРА ИЗ БОВНА*
Aпстракт: Крајем 2005, у близини средњовековног града Бовна пронађена је сребрна
посуда са 21 примерком српских средњовековних динара. Највећи део налаза припада
ковању кнеза Лазара, а заступљени су и примерци Вука Бранковића, анонимна ковања, као и две нове врсте.
Кључне речи: Србија, остава, средњи век, динари, кнез Лазар, Вук Бранковић, анонимна ковања, нове врсте.
К
рајем 2005. годинe у близини средњовековног града Болван, данашњи
Бован, на брду Китица, пронађена је у сребрној посуди остава која је садржала 21 примерак српског средњевековног новца.
У остави најбројнији примерци припадају ковању кнеза Лазара који припадају веома ретким новчаним врстама (кат. 1-6). На основу просечне тежине
0.50 г,1 сигли P – L,2 времену похрањивања налаза могло би се предпоставити да
је новац откован у цеки Плана.
Делатност ковнице у Плани у време кнеза Лазара можемо пратити и преко резача калупа и неколико врсти новца. Карактеристике ковања су: невешто
резане представе стојећег владара, очи и уста обликовани у три тачке, често
непотпун и нејасан натпис, изостављена слова, крст на скиптру у облику три
тачке, сиглe P L, L P, P и без сигли.
Наредна врста новца са представом владара који клечи и прима заставу од
св. Марка, припада анонимном ковању.3 Представа на аверсу преузета је са ве*
Почетком 2006. године на нумизматичком тржишту појавила се остава новца из времена
кнеза Лазара. Омогућено ми је да највећи део оставе снимим и измерим, пре него што је
растурена.
1 М. Благојевић је на основу податка из 1388. г. о динарима из Плане „grossi de Plana perperi
LXXXXVI che vano perperi LIII per libra“ израчунао да тежина ових динара 0.50. г. Просечна
тежина 6 примерака новца из оставе Бован, врсте 24.21, износи 0.505 г и минимално одступа
од тежине наведене у извору (Благојевић 1981, 50-52).
2 С. Димитријевић је публиковао примерак са сиглом P – L, тежине 0.68 г (Димитријевић 1971, 15).
3 Иванишевић 2001, 275.
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 215 – 221
Драган ЗАЈИЋ
нецијског дуката који је био цењен на Балкану. Представа на реверсу преузета
са Лазареве новобрдске врсте коју В. Иванишевић датује оквирно од 1380. до
1390. године.4 Сличност са Лазаревим новцем, већа тежина у односу Лазареве
емисије из оставе (кат. 1-6), до сада мали број познатих примерака ово ковање
чини значајним.
Са једним примерком у остави је заступљена ретка врста са представом
шлема са роговима. Новац овог типа из оставе Мајдан Чебинац је објавио
Ј. Петровић.5 Иванишевић сматра да је новац кован у некој ковници која се налазила у централним деловима земље,6 што остава из Бовна и потврђује.
Новац Вука Бранковића, заступљен у остави са две врсте (кат. 11-12), још је
једна потврда да се новац овог владара у оставама са територије Србије често
налази заједно са новцем кнеза Лазара.
Нова врста новца (кат. 14-15) са сликом великаша, нејасним натписом, појављује се у две варијанте, са скиптром (на врху крст у облику три тачке) и са лабарумом. Новац је рађен по узору на задњу емисију Лазаревог новца из Плане,
стим што на глави великаша стоји круна. Кнез Лазар није ковао новац на коме
је представљен са отвореном круном. Натпис на новој врсти је латинични и
нечитак је.
Лазарева врста – Иванишевић 24.21 (кат. 1-6), је последња његова емисија
новца из Плане. При крају ковања долази до смене резача калупа у ковници.
Неистрошеним старим калупом за аверс са представом кнеза и реверсом рађеним од стране новог резача калупа (кат. 5), откован је новац који омогућава да
за нову врсту одредимо место ковања – Плана. Нови резач калупа наставља да
ради нову врсту новца са јасно израженим сличностима: у приказу десне ноге
Христа, затим престола, као и легенде. Према месту и времену ковања нова
врста могла би се приписати војводи Обраду Драгосаљићу, међутим, немогућност да се прочита натпис на новцу, оставља отворено питање правилне
атрибуције. Ковање ове врсте новца започело је око Косовске битке, што иде у
прилог предпоставци о краткотрајном ковању Драгосаљића, који се одметнуо.
Остава из Бовна је највероватније похрањена током 1389. године будући да у
њој није заступљено ковање кнеза Стефана Лазаревића.
4 Иванишевић 2001, 165.
5 Петровић 1940, бр.5, Т. I.3.
6 Иванишевић 2001, 163.
216
ОСТАВА НОВЦА КНЕЗА ЛАЗАРА ИЗ БОВНА
КАТАЛОГ
Атрибуција новца рађена према: S. Ljubić, Opis jugoslavenskih novaca, Zagreb
1875; В. Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд 2001.
1.
Ав. Кнез стоји. CONTe LAZR
Рв. Христ на престолу. P – L
т - 0.50 г; дм -15 мм
Ljubić -; Иванишевић 24.21
2.
Исто.
т - 0.58. г; дм - 14,5 мм (сл.1)
3.
Исто, са леве стране CONT – IeLAR, без сигли
т - 0.46 г; дм - 15 мм (сл. 2)
4.
Ав. Исто, >ОNT9L – AZR, без сигл
т - 0.51 г; дм - 15 мм (сл. 3)
5.
Исто, али на рв. snvi, лево о . . .о
т - 0.48 г; дм - 15 мм (сл. 4)
6.
Исто, ..TL…, без сигли
т - 0,52. г; дм - 15 мм
7.
Ав. Владар клечи и прима заставу од св. Марка. Поред заставе v
Рв. Христ у мандорли
т - 0.72 г; дм - 14,5 мм (сл. 5)
Ljubić -; Иванишевић 25.2
217
Драган ЗАЈИЋ
8.
Исто
т - 0.57 г; дм - 14 мм (сл. 6)
9.
Исто
Без података о тежини и промеру (4 примерка)
10.
Ав. conte lasaro
Рв. Христ у мандорли
Без података о тежини и промеру (2 примерка)
Љубић Т. XI.18; Иванишевић 24.14
11.
Ав. Шлем са роговима. сonte ...
Рв. Христ на престолу
т - 0.50. г; дм - 15 мм
Ljubić -; Иванишевић 24.18
12.
Ав. Натпис у редовима
Рв. Христ на престолу
Ljubić Т.XII.27; Иванишевић 31.14
13.
Ав. Господин стоји, у руци држи копље са заставом
Рв. Христ на престолу. ЈАКВь
Ljubić Т.XII.26; Иванишевић 33.2
14.
Ав. Владар са круном стоји и држи лабарум
Рв. Христ на престолу. Десно mo, поред главе m – o
т - 0.43 г; дм - 14 ммЖ
Нова врста (сл. 7)
218
ОСТАВА НОВЦА КНЕЗА ЛАЗАРА ИЗ БОВНА
15.
Ав. Владар са круном стоји и држи скиптар. Десно OS. . . O, лево I n OV mo
Рв. Христ на престолу. Десно mo, поред главе m – o
т -; дм - 14,5 мм
Нова врста (сл. 8)
Библиографија:
Благојевић 1981 - М. Благојевић, Перпера и литра у доба кнеза Лазара, Историјски гласник 1-2, 1981, 47-61.
Димитријевић 1971 - С. Димитријевић, Новац кнеза Лазара, Крушевац 1971.
Иванишевић 2001 - В. Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд
2001.
Петровић 1940 - Ј. Петровић, Новац деспота Стефана Лазаревића, Народна
старина 11.4, 1940, 3-16, I- II.
219
Драган ЗАЈИЋ
Dragan Zajić,
Kruševac
A HOARD OF SERBIAN MEDIEVAL COINS FROM BOVAN
Summary
Key words: Serbia, hoard, Middle Ages, dinars, Prince Lazar, Vuk Branković, anonymous
coinage
At the end of 2005, near the medieval town of Bovan, a silver vessel was discovered with
21 specimens of Serbian medieval dinars. The vast majority of the find was the coinage of
Prince Lazar, while specimens of coinage belonging to Vuk Branković, anonymous medieval
coinage and of an unknown grandee, were also found.
220
ОСТАВА НОВЦА КНЕЗА ЛАЗАРА ИЗ БОВНА
Сл. 1
Сл. 2
Сл. 3
Сл. 4
Сл. 5
Сл. 6
Сл. 7
Сл. 8
221
Оригинални научни рад
Received: March, 15, 2010
Accepted: September 5, 2010
UDC 737.1.033.3(497.1)"14/17" ;
338.23:336.74(497.11)"17"
ID180414220
e-mail: [email protected]
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
Народни музеј, Ужице
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ.
ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ МОНЕТАРНИХ ТОКОВА
У ЈУГОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ
Апстракт: Рад је посвећен остави турског новца, која је саставни део нумизматичке
збирке Народног музеја Ужице. Пронађена је 1961. приликом земљаних радова у атару
села Биоскa на висоравни Поникве. Остава се састоји од 307 примерака ситног сребрног турског новца чији је временски распон од Бајазита II (1481–1512) до Махмуда I
(1730-1754). Једна пара Абдулхамида I (1774–1789) вероватно је накнадно придодата
остави. Намера аутора била је да се нумизматички обради остава турског новца, али и
да се укаже на историјске околности, политичке и економске, времена у коме је остава
формирана и похрањена и тиме допринесе бољем познавању монетарних токова турског новца у ужичком крају.
Кључне речи: Поникве, остава, акча, пара, нумизматика, Константинопољ, Једрене,
Мисир, монетарни токови
Околности налаза
Н
ародни музеј Ужице откупио је 1961. оставу турског новца од Марковић
Војина. Новац је нађен приликом обраде њиве у селу Биоска на западном
ободу висоравни Поникве. Поникве су висораван на обронцима Таре са око
1000 метара надморске висине. Налазе се 16 км. северозападно од Ужица и 4
км. западно од Спомен обележја Кадињача. Испод Поникава пролазио је пут
који је ишао од Ужица преко Стапара, Биоске, Кремана, Мокре Горе и Добруна
ка Вишеграду. Овај пут уз Ђетињу познат је још од римских времена, а коришћен је и за време турске владавине као главна саобраћајница на правцу
Ужице – Вишеград. У близини Поникава налазио се српски средњовековни манастир Рујно, у коме је штампана прва књига у Србији 1537. године - Рујанско
четворојеванђеље. Испод Поникава смештено је село Биоска са истоименом
бањом. Због свог повољног географског и стратегијског положаја Поникве су
коришћене за контролу поменуте комуникације Ужице – Вишеград. Српски ус-
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 223 – 248
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
таници су на Пониквама у Првом и Другом српском устанку градили шанчеве
за одбрану Ужица од продора турских јединица из Босне.
Панорама Поникава
Састав оставе
Остава из Биоске (инв. бр. 4205) састоји се од 307 примерака ситног турског
сребрног новца од којих су свега две акче, док су остало паре. У документацији
Народног музеја Ужице нема података да ли је налазач донео потпун налаз и да
ли је било других налаза на простору са кога остава потиче.
Остава има следећи састав:
БАЈАЗИТ II (1481-1512) - акче, 2 комада
АХМЕД III (1703-1730) – паре, 302 комада
МАХМУД I (1730-1754)- паре, 2 комада
АБДУЛХАМИД I (1774-1789) – пара,1 комад
Од две акче које припадају Бајазиту II, један добро очуван примерак кован
je у Цариграду (кат. бр. 1), а један, лоше очуван, у Једрену (кат.бр. 2). Иако су
акче у оптицају све до 1893. године, остали део налаза састоји се искључиво од
новог номинала – једне сребрне паре, чије је ковање почело за време султана
Мурата IV (1623-1640) са вредношћу 1 пара = 3 акче.1 Парe Ахмеда III којих
има 302 комада најзаступљенији су примерци у налазу и учествују са 98% у це1 Yenisey, Ehlert 2000, 123.
224
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
локупном саставу оставе. Од тог броја машинске израде је 48 примерака (кат.
бр. 5), док су 254 примерка ручне израде (кат. бр. 3-4). За разлику од машински
кованих пара, правилног облика и врло добро очуваних, остале ручно коване
паре имају неправилан облик и лоше су израде што је стварало проблеме у
њиховој идентификацији. Ово је, уједно, важна карактеристика оставе, која је
садржана у чињеници да имамо исту номиналну вредност новца, да је реч о
истом владару на чијем је новцу било када да је кован означавана увек иста
1703. година, односно година султановог ступања на престо, али да је један број
примерака машинске, а један број ручне израде.
Прво машинско ковање турског новца забележено је за време султана
Мехмеда IV (1648-1687), када је машински кован бакарни новац, а потом је машински ковано и за време султана Сулејмана II (1687-1691),2 али се убрзо од тога
одустало. Тако је током владавине следећа два султана, Ахмеда II (1691-1695) и
Мустафе II (1695-1703), поново у употреби ручно ковање.3 Током владавине султана Ахмеда III (1703-1730) уводи се машински кована пара4 истовремено са првим, у Константинопољу, машински кованим акчама.5 Периоду његове владавине припадају и последње ручно коване паре,6 које су управо најбројније у остави
из Биоске (254 комада). Тако остава из Биоске пружа још један доказ о увођењу
машинског ковања пара, а можда говори и у прилог претпоставке да су и ручно
и машински израђиване паре биле једно време паралелно у употреби. Од укупно
254 комада пара ручне израде, 201 комад је кован у Константинопољу (кат. бр. 3),
а 53 комада у Мисиру (кат. бр. 4). Све машински коване паре овог султана (48)
коване су у Константинопољу (кат. бр. 5).
Два примерка пара припадају следећем султану, Махмуду I (1730-1754), коване су у Мисиру и носе ознаку године 1730. или по хиџри 1143, која се и у овом
случају односи на годину ступања султана на престо, а не на годину издања
новца. Оба комада су перфорирана и оштећена (кат. бр. 6).
Остава садржи као најмлађи примерак пару Абдулхамида I из ковнице
Константинопољ (кат. бр. 7), за коју претпостављамо да је накнадно придодата
остави. За разлику од осталих пара из налаза на којима је била означена само
година ступања султана на престо и новац је датован оквирима њихове владавине, код Абдулхамида I је забележена прецизна година емисије: 1187/ 13 AH.
Ова ознака показује да је пара издата 13. године султанове владавине што би
2 Suchy 1992, 35-40.
3 Srećković 2007, 139 и 147. У одређивању и дефинисању неких карактеристика овог новца несебично ми је помогао господин Слободан Срећковић, један од најпризнатијих познавалаца
турског новца. Овом приликом му се срдачно захваљујем.
4 Pere 1968, 194, no. 525.
5 Pere 1968, 194 (akçе, no. 524).
6 Pere 1968, 152, no. 523 и no. 528.
225
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
одговарало 1786. години. Године емисија на турском новцу уводе се, иначе, тек
од времена Абдулхамидовог претходника, султана Мустафе III (1757-1774).7
Оквири владе султана Ахмеда III одговарали би времену формирања налаза, будући да су његова издања присутна у највећем броју, док су емисије осталих султана спорадичне. Поред тога, остава показује да постоји велики хијатус
од најстаријих Бајазитових акчи до пара Ахмеда III и Махмуда I, а потом и до
најмлађег примерка, паре Абдулхамида I, по свему судећи накнадно придодате,
јер нема новца из времена Османа III (1754-1757) и Мустафе III (1757-1774).
Уочава се да су сви примерци новца у остави исковани од лошег сребра и
да су већим делом прилично нечитки, али не од употребе него од лоше ручне
израде. Цео XVIII век је време интензивног ангажовања турске војске у аустро-турским ратовима, што се због високих финaсијских издатака у вези са
плаћањем војске одразило на укупно стање привреде, а тиме је утицало и на
квалитет монете. За новац у налазу може се рећи да је он, иако је реч о лошем
сребру од којег је кован, углавном солидно очуван. То се у првом реду односи
на паре Ахмеда III и један од два најстарија примерка, акчу Бајазита II, али не
и на паре Махмуда I и Абдулхамида I, које су оштећене и перфориране. Тежина
најзаступљенијих примерака у налазу - пара Ахмеда III креће се у распону од
0,50 г до 1,00 г, а њихова просечна тежина износи 0,70 г. Овај новац је прекривен истоветном патином, свакако формираном у истим условима.
Састав оставе из Биоске – табеларни преглед
Владар
Номинална Период
вредност
ковања
Бајазит II
Акча
1481-1512
Ахмед III
Пара
1703-1730
Махмуд I
Пара
1730-1754
Абдулхамид I
Пара
1786
Ковница
Број комада
Констатинопољ
1
Једрене
1
2
Константинопољ
201*
48
Мисир (Египат)
53*
Мисир (Египат)
2
2
Константинопољ
1
1
Укупан број
302
307
*ручно израђене паре
7 Pere 1968, 214.
226
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
Време похрањивања оставе
Хронолошки распон оставе турског новца из села Биоске обухвата период од
владавине Бајазита II (1481-1512) који је заступљен са два примерка акчи и
протеже се до 1786. године када је кован најмлађи примерак паре Абдулхамида
I (1774-1789). Указали смо већ на важну околност да не постоји континуитет
прилива новца у остави, с обзиром на велику хронолошку празнину између
владавине Бајазита II и Ахмеда III, као и да у периоду од следећег султана,
Махмуда I, чије је ковање присутно само са 2 примерка, до Абдулхамида I нема
емисија Османа III и Мустафе III. Чињеница да су парe Ахмеда III (302) најзаступљенији примерци у налазу и да учествују са 98% у целокупном саставу оставе поткрепљује уверење да је остава формирана управо у периоду владавине
овог султана, односно током прве три деценије XVIII века. Значајан временски
хијатус после Махмуда I упућује на претпоставку да је лоше очуван и перфориран примерак Абдулхамидовог новца придодат, те да није вероватно везивати
terminus post quem закопавања оставе за 1786. годину односно последње године
Абдулхамидове владе. Тиме се отвара могућност да се похрањивање оставе определи у знатно раније време, широко омеђено владарским годинама Махмуда
I (1730-1754), јер на новцу овог султана године емисија још увек нису биле
прецизно означаване. Уједно, његове лоше очуване и перфориране паре, које
указују на дужу циркулацију пре него што су могле бити прикључене налазу,
упућивале би на позније године закопавања, које се, по нашем уверењу, због малог броја заступљених примерака (2) крећу једино у оквирима саме Махмудове
владавине. Имајући ове околности у виду, узроци формирања оставе, а потом
и њеног закопавања могу се тражити првенствено у војно-историјским приликама и пратећим недаћама које се приближавају средини XVIII века.
На основу података којима располажемо са подручја Ужица потичу још
три оставе које садрже турски новац, али оне за разлику од оставе из Биоске
у свом саставу имају и новац више европских држава. Једна, која се налази у
Народном музеју Ужице, потиче из манастира Клисуре и састоји од 17 примерака сребрног новца од којих три припадају султану Махмуду II (1808-1839).
На основу састава оставе време њеног закопавања везује се за XIX век. За нас
су овом приликом значајније друге две оставе које се чувају у Народном музеју у Београду и чије је закопавање несумњиво у вези са аустро-турским ратовима, који су овом подручју донели велике невоље. Реч је о остави сребрног
новца са локалитета Беглуци, која садржи укупно 427 комада новца и која је
похрањена крајем XVII века,8 као и једној некомплетној остави од 19 примерака златног новца из Ужица, похрањеној у првој половини XVIII века.9 У остави са локалитета Беглуци, пронађеној 1910. приликом нивелисања терена за
8 Марић-Јеринић, Нешић 2005, 240-241.
9 Марић-Јеринић, Нешић 2005, 243.
227
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
железничку станицу у Ужицу поред Ђетиње, турски новац је заступљен са 174
примерка акчи, медина и пара у распону од Мурата III (1574-1595) до Мехмеда
IV (1648-1687). Доминантан је новац из ковнице Мисир, а присутне су и једна
акча Мехмеда III и једна медина Ахмеда I из ковнице Београд. У остави Ужице,
која је добијена преко Среског начелства у Ужицу крајем 1929. и за коју ближе
појединости налаза и првобитног састава нису познате налази се 19 златника
следећих земаља: Уједињене провинције Белгије (1), Мађарска (1), Венеција (5)
и Отоманско царство (10). Оквир за датовање похрањивања оставе дају један
венецијански цекин Алвиза Моченига III (1722-1732) и група турских златника у којој 3 комада припадају периоду владавине Ахмеда III (1703-1730), а
7 примерака припада периоду Махмуда I (1730-1754). Присутне су ковнице
Константинопољ, Мисир и Алжир. Новац оба поменута султана налази се и
у остави из Биоске што поткрепљује уверење да ова остава и остава из Ужица
припадају истом хоризонту похрањивања. Иако је остава из Беглуца најстарија
у хронолошком низу, разлози похрањивања све три у основи су блиски и произилазе из немирног времена аустро-турских ратова вођених од краја XVII и
током XVIII века, чије су последице у многоме одредиле даљу судбину народа
на овим просторима.
Привреда и монетарни токови у ужичком крају у XVIII веку
Услед губитка самосталности српске средњовековне државе, на подручју данашње Србије у употреби је био све до половине XIX века новац страних држава,
претежно турски, а поред њега и дубровачки, венецијански, аустријски, угарски и новац европских монархија тога доба.
Турци су ковали новац у многим ковницама широм царства, као и у Србији,
у Новом Брду, Београду и Кучајни. Током XVII века њихов број се због разних
злоупотреба све више смањивао тако да се ковало само у централној ковници у Константинопољу и неколико других. У остави из Биоске, стога, као ни у
остави из Ужица није забележен ниједан примерак турског новца који би био
кован у некој од ковница са наших простора, док су у остави Беглуци -Ужице
присутна два новца кована у ковници Београд, један Мехмеда III (1595-1603), а
други Ахмеда I (1603-1617).10
Турску привреду у XVIII веку карактеришу успостављање нових чифчијских
односа у основној пољопривредној производњи, феудална анархија и све јачи
утицај западноевропског капитала, који су истовремено били у супротности.
Ситуација је последично била иста у турским областима Балкана.
Развој робноновчане привреде изазвао је распадање старог турског феудалног система. Чифлучење је било не само резултат него и услов за даљи економски успон, али је у исто време уништавало темеље на којима је почивала снага
10 Марић-Јеринић, Нешић 2005, 240.
228
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
турске државе. Како је чифлучење вршено у епохи ратова, зулума и огромних
ванредних намета, што је постало снажно оруђе самог чифлучења, дошло је не
само до пропасти старог темеља турске моћи него и до великог заоштравања
класних супротности. Оно је омогућило пашама и ајанима да створе јаке територијално-економске целине и појачало је улогу варошана-шехерлија, који
су се заједно успешно супростављали централној власти. Оваква ситуација
(ишчезавање централне власти, осамостаљивање паша, ајана, поктајина, градова и бегова, борба јаничара и спахија око чифлука, велико учешће јаничара
у трговини и занатима, међусобни сукоби политичких господара око поседа
итд.) узроковала је последично константни хаос, који је претио да онемогући
основни економски развој.
Слику Балкана у XVIII веку карактеришу напори централне власти да успостави нове друштвено-економске односе, који су требало да омогуће њен
даљи прогресивнији развој. С друге стране, покорени народи се дижу против
центра у интересу остварења сопствене државности и дестабилишу ова настојања, а осамостаљене паше и ајани у локалним оквирима спроводе политику личних интереса, иако су и сами донекле на линији успостављања нових
робноновчаних односа. Улога новца у свему томе је већа него икада.
Један од важнијих извора прихода турске државе био је харач који је у
Србији у од средине XVIII века био још више повећан и износио је 3 гроша по
глави.11 Поред харача Порта је и разним другим наметима настојала да покрије
своје нарастајуће расходе. Све трошкове честих ратовања сваљивала је на леђа
покореног ставовништва, уводећи ванредне порезе, кулучећи људе и стоку и
спроводећи присилан откуп животних намирница по најнижим ценама. Баило
Зуане Донадо је 1746. сматрао да редовни намети у Турској нису велики, али да
локалне власти ванредним наметима упропашћују народ који је принуђен да
живи у највећој беди.
Током XVI-XVIII века аспрa је стални израз за новац уопште и то не само
у крајевима под турском влашћу, него и у Далмацији и Хрватској.12 Пошто је
највећи део наше националне територије био под турском влашћу, то се и овде
новац називао аспра, именом ове најмање сребрне турске монете. У XVIII веку
уз аспру се јавља нови сребрни номинал – пара и у парама су радо бележене
мање суме, цене и наднице.13 Отуда се назив пара почиње употребљавати и за
новац уопште и овај турски израз, као појам ситног новца, задржао се у нашој
националној монети.
Током XVIII века на свим турским територијама циркулисао је турски новац
који је био кован у сва три метала – бакру (мангуре), сребру и злату. Мангуре
11 Видаковић 1871, 111.
12 Винавер 1980, 18 и нап. 30.
13 Mujić 1956, 193.
229
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
су у Херцеговини називане фулуси, а у Босни пулима.14 У оптицају су крупне
сребрне монете - турски грош и золота, као и друге западне монете, нарочито
аустријски талир назван карагрош, шпанска шкуда – сивила, француски тимун
и страна золота-гулден.15 Турски грош био је кован по узору на западне пјастре,
реале или талире. У почетку је тежио око 28 грама, али се кварио и тежина му је
опадала тако да је средином XVIII века вредео само пола талира,16 а крајем века
садржао је једва 40% сребра.17 Веће суме биле су обрачунаване у фиктивним
грошевима који је вредео 40 пара,18 а исплаћиване су често у фактичким золотама, које у нашим крајевима циркулишу све до краја XVIII века.19 Ова сребрна
золота је тежила 19,7 грама, године 1711. рачунала се по 28 пара у сребру или
29 пара у роби, а 1733. је примана по курсу од 30 пара, који се даље задржао као
уобичајени курс ове монете.20 Золота је уведена када је због поморског рата почетком XVIII века дошло до велике несташице западних сребрних монета, које
су покривале велики део турских потреба за сребром. Тако је Порта да би подмирила све веће потребе тржишта и обезбедила сребро за ковање новца 1704.
забранила израду сребрне коњске опреме, затим је смањивала тежину саме
монете, користила лошу легуру, предузимала велике мере штедње у државној
управи, а одредила је и фиксне монетарне курсеве како би зауставила њихов
стални раст.21 Исцрпљеност вишедеценијским ратовима и пропаст централизоване државе допринели су даљем урушавању турске монете, нарочито после
турско-руског рата 1768-1774. Да би покрила своје расходе, Порта је поново
прибегла старом средству - кварењу новца што је проузроковало нов, изванредно велики скок курсева стране монете, рачунато у турским грошевима.22
Поред сребрног гроша од почетка XVIII века у оптицају су и његове фракције: полугрошице - ирмилуци, четвртине - онлуци, осмине - бешлици.23 Све
турске сребрне монете биле су коване у великим емисијама, нарочито мање
јединице од 10, затим 5 и 1 паре, па чак и од 1 аспре (0,75 карата тежине),24 али
им се временом тежина смањивала и сребро кварило, тако да је нпр. пара средином XVIII века имала испод половине садржаја сребра.25 У промету су даље
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Винавер 1970, 263 и нап. 62.
Винавер 1980, 266, 268, 274-275.
Винавер 1970, 265, 268.
Винавер 1970, 288-289.
Suchy 1992, 35-40.
Винавер 1970, 268.
Винавер 1970, 267-268.
Винавер 1970, 265-267, 276.
Винавер 1970, 289.
Винавер 1970, 265.
Винавер 1970, 275.
Винавер 1970, 266.
230
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
и старе, лоше чурук-аспре, а обично се рачунало да две чурук-аспре иду у једну
обичну аспру.26
У остави из Биоске осим две ране Бајазитове акче заступљена је искључиво пара у номиналној вредности од једне паре. Њен изглед и тежина у свему
су одраз прилика и монетарне политике Отоманског царства. Најнижа тежина
паре у остави је 0,50 г што не значи да је дошло до губљења у тежини због употребе, већ је тежина била смањивана приликом ковања. Међу 179 комада турског новца у остави са локалитета Беглуци паре су такође доминантна монета,
а од другог новца најмногобројнији су дубровачки динарићи (242).27
Турска је у XVIII веку имала врло квалитетан златни новац, чија је вредност
у доба ратова расла више него што је то одговарало приликама на тржишту
тако да су власти биле принуђене да његов курс фиксирају. У употреби је било
више врста златника, који су великим делом били прекивани од страног златног новца.28 Упоредо са турским златницима на великој цени су били страни
златници, пре свега, венецијански цекини, који су постали симбол богатства,
као и мађарски унгари.29 Сви ови златници били су у промету и у ужичком
крају о чему најбоље сведочи остава златног новца из самог Ужица кроз присуство квалитетних, а различитих златника. Од 19 златника 10 је турских - 3 у
номиналу алтина, а 7 у номиналима зери махбуб и ½ алтина. Од страних златника 1 је мађарски, 1 је дукат уједињених провинција Белгије, а 5 је венецијанских цекина.30
Становништво Ужица поред занатства бавило се трговином и пословима
везаним за транзит робе, што је доприносило знатном приливу страних валута
на ову територију: златних цекина и гулдена, сребрних талира и дубровачких
динара. Пољопривредни производи из ужичког краја: говеђа кожа, вуна восак,
гуњеви, најчешће су извожени у Дубровник, а одавде од средине XVIII века у
Дубровник годишње стиже стотине товара вуне и догони се хиљаду грла стоке. Једне прилике Хусеин Ћато Бехмановић допремио је „вуну од Ивањице“ и
Мораве у вредности од 1000 талира.31 О значају трговине у привредном животу насеља убедљиво сведочи постојање посебног кануна (закона) за тврђаву Ужице. Роба, која се на ужичком тргу продавала била је претежно домаћег
порекла: житарице, стока, уље, риба, сир, масло, восак, мед - гвожђе и гвоздени производи, текстил (чоха, сукно, ћебад, платно), вино, медовина, а плаћана
је већином ситним турским монетама. Са стране се доносила највероватније
само со и пиринач.
26
27
28
29
30
31
Kreševljaкović 1951, 127; Винавер 1980, 263 и нап. 63.
Марић-Јеринић, Нешић 2005, 240-241.
Винавер 1970, 270-271.
Винавер 1970, 270-274.
Марић-Јеринић, Нешић 2005, 243.
Игњић, 1961, 28.
231
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
Значајне податке о Ужицу и животу у њему дају познати турски путописци
Евлија Челебија и Хаџи Калфа. Ови подаци се поред XVII века у знатној мери
односе и на XVIII век. По Евлији Челебији, Ужице је 1664. имало 4800 кућа.
Редови кућа од камена, прућа улепљеног блатом (чатма), скоро наслоњених једна
на другу, биле су поређане по целој ужичкој котлини, 1400 дућана. То су биле
мале трговачке зграде, махом од дрвета и набоја, трошне и неугледне са ћепенцима. Позната је производња сахтијана, жуте, зелене и маслинасте боје, који је
због квалитета био на цени и радо тражен. Продавао се у великим количинама у Цариграду и Дубровнику. Сахтијан се добијао обрадом јарећих кожа, ређе
козијих, и њиховим бојењем природним-биљним бојама. Многе табане поред
Ђетиње биле су основа ужичких кожарских заната све до XIX века.
Ужице је било и значајно млинарско седиште. На подручју Ужица радило је
49 воденица и 25 ступа. У зависности од тога да ли су радили 12 или 6 месеци,
плаћало се 30, односно 15 акчи, а за ступу редовно 15 акчи годишње.“У овој
вароши на реци Ђетињи“ - забележио је Евлија Челебија –„постоје разноврсни
умјетнички израђени млинови с колом и разнобојним млинским камењем од
гранита, тако да таквих млинова нема ни у једној другој земљи“.32
Да је Ужице у доба Турака представљало важан транзитни град сведочи
податак да је у њему крајем XVII и почетком XVIII века радило једанаест трговачких ханова у којима су одседали грчки, арапски и персијски трговци са
мануфактурном робом, а у каравансерају (у Доњој чаршији) коначило се бесплатно и могло се сместити неколико хиљада људи и коња. Пословне односе у
вароши регулисао је тржишни надзорник, а царину је убирао баждар.33 Јевреји,
настањени у посебној махали, имали су складишта робе у којима је магациониран аспап не само домаћих трговаца Јевреја него нарочито оних са стране, на
пример из бугарског града Никопоља.34
Најважнију саобраћајну артерију, која је постојала још од средњег века,
представљала је транспортна веза Дубровника и Београда. Она је имала трасу сличну данашњој: од Ужица се ишло с једне стране на Кремна, Вишеград
и Горажде, а с друге на Пожегу и Чачак. Из Ужица су се затим у правцу мора
путеви рачвали или од Горажда и Фоче ка Дубровнику или преко Сарајева ка
Сплиту. У дубровачкој архивској грађи бројни су подаци о узимању крамара и кириџија за превоз терета од Дубровника до Београда, при чему су они
најчешће користили саобраћајницу Дубровник – Церница – Фоча – Горажде –
Вишеград –Ужице –Пожега - Београд.35 Ужице је пословно и транзитно било
32
33
34
35
Зотовић и др. 1989, 194.
Čelebi 1967, 381.
Храбак 1979, 9.
Храбак 1983, 58.
232
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
повезано и са Херцег-Новим, који се после кандијског рата појавио као „нова“
извозна лука конкурентска дубровачкој.
У XVIII веку, као и друга варошка насеља у Србији, Ужице је било муслиманска касаба. Када би престале ратне акције, варошица би се враћала својој
основној оријентацији у одржавању живота - трговини и транзиту. Поред муслимана трговаца све чешће се помињу пословни људи хришћани из ужичког
суседства, из Нове Вароши, Сјенице и Стаорг Влаха који тргују са Дубровником.
Разлози похрањивања оставе и историјске околности
Велики рат од 1683-1699. године обележио је почетак дугогодишњих сукоба између Аустрије и Турске. Ратне операције вођене на територији Србије после 1687.
пренеле су се и на ужичко подручје. Хиљаде добровољаца из околине Ужица и
Старог Влаха ставило се аустријској војној команди на располагање с надом у
коначно ослобођење. Карловачким миром из 1699, којим су српске територије
јужно од Саве и Дунава остале и даље под турском влашћу, Ужице се нашло у
саставу Београдског пашалука, нове турске граничне покрајине образоване на
остацима ранијег Будимског ејалета. Као хас санџакбега Смедерева и будимског
валије, Ужице је припало и хасовима мухафиза Београда, београдског везира,
који је њиме управљао преко свог војводе. Надлежност кадије Ужица протезала
се у ово време на две нахије, ужичку и соколску.
По избијању аустро-турског рата вођеног од 1716. до 1717. област око Ужица
поново постаје поприште ратних дејстава, али аустријска војска и српски добровољци нису успели да заузму варош и остваре циљ аустријске команде да се
пресече најважнија војностратегијска веза Србије са Босном, а аустријска граница помери на Дрину. Пожаревачким миром 1718. ужичка и соколска нахија
и даље су остале у Османском царству, а Ужице је добило улогу пограничког
града у саставу нове војне крајине са седиштем у Нишу.36
Упркос погубних пустошења у првом аустро-турском рату, глади, болести,
ратним контрибуцијама и исељавању становништва, Ужице је био једини град
у Београдском пашалуку који је одржао континуитет свог муслиманског становништва. И поред тога, Порта је у септембру 1689. прогласила правило, које је
претходних година важило у Београду, по коме и у Ужицу може стећи приватан
посед (мулк) свако, староседелац или дошљак, под једним условом да у граду
нешто сагради или само поправи. Порта је на тај начин омогућила, у првом
реду, да се у Ужицу населе избеглице из изгубљених градова у Угарској, али
је у истој мери отворила градска врата и предузетним муслманима са других
страна, пре свега из Босанског пашалука.37 Почетком фебруара 1720. Порта је
румелијском валији наредила да објави како ће раја са аустријске територије,
36 Зотовић и др. 1989, 255.
37 Зотовић и др. 1989, 256.
233
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
уколико се насели у области нишке благајне, три године бити ослобођена џизје,
десетака и свих осталих намета, а затим ће плаћати џизју по најнижој харачкој
стопи и спахијске десетке, а остале намете једино на основу фермана. Овај проглас изазвао је повремена пребегавања са аустријског подручја, али је у много
већој мери проузроковао бежање раје из турских области у којима се њен положај после увођења новог намета изнова озбиљно погоршао. Ужички крај се
управо у то време напунио избеглицама из Босанског пашалука. Један запис из
1720. казује како су Дробњаци погођени сушом и неродицом, листом дошли „у
Доњу Земљу, у Ужичку нахију“.38 Велика демографска померања у ратним годинама и прилив досељеника из других крајева битна су карактеристика стања у
ужичком крају почетком XVIII века. С друге стране, континуиран привредни
развој у Ужицу, као и целокупан друштвени живот ометали су чести ратови,
које је током XVIII века Отоманска империја водила са Аустријом, али и са другим државама, међу којима је њен највећи непријатељ несумљиво била Русија.
Србија и српско становништво узимали су учешће у овим ратовима, увек са
истом надом да ће се ослободити турског ропства.
Аустро-турски рат из 1737-1739. године увукао је ужички крај у нове сукобе и донео је такође велике невоље. Ужице је за Турке представљало важну
војну базу у циљу организовања напада на аустријску северну Србију, које
су Аустријанци потпомогнути српским добровољцима упркос жестоке турске одбране и уз велике губитке успели да заузму 3. октобра 1737.39 Боравак
Аустријанаца у Ужицу, међутим, није дуго трајао. Под Ужице је већ 1. марта
1738. стигао Ибрахим- паша Скопљак с војском од 15000 Бошњака и Турци су
без великих борби повратили власт.
С повртаком турске власти 1739. године народ Србије био је изложен не
само великом насиљу јаничара, већ и убрзаном процесу чифлучења што је
његов живот чинило још неподношљивијим. Бесправним увлачењем између
спахије и раје читлук-сахибије су узимали рајинске баштине, а саму рају претварали у кметове (чифчије) који су постали двоструко - економски и лично
зависни, подложни и спахији и читлук-сахибији, обавезни не само на велика
давања него и на кулучења. „Претварање сељачких баштина у читлук задржало
се у свести народа Београдског пашалука као један од најомраженијих плодова
османског господства“.40
Готово пола века касније, у последњем аустро-турском рату познатијем као
доба ,,Кочине крајине“ (1788 -1791), Ужице је остало по страни од непосредних
ратних операција. Мада је и на овом подручју све време рата било сукоба мањег
обима, становништво ужичке нахије било је углавном поштеђено безмерних
38 Зотовић и др. 1989, 259.
39 Игњић 1961, 42.
40 Зиројевић 2007, 78.
234
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
страдања и разочарења, која је доживео народ северне Србије, од Дрине до
Тимока. И овог пута, као и више пута до тада, српске наде су биле изневерене.
Миром у Свиштову од 4. августа 1791. године турска власт је поново успостављена, а Аустрија је оставила Србима или да се покоре Турцима или да се преселе у њене земље.
Дати историјски оквир који обухвата крај XVII и XVIII век осликава време у коме је похрањена остава из Биоске, а поред ње и оставе из Беглуца и
Ужица, уједно једина монетарна сведочанства везана за област Ужица у овом
турбулентном историјском периоду. Похрањивање најраније у низу, оставе из Беглуца има, несумњиво, узроке у првом аустро-турском рату вођеном
на простору југозападне Србије. Остава из Ужица може се довести у везу са
аустро-турским ратом из 1737-1739, док би повод за похрањивање оставе из
Биоске требало такође првенствено тражити у последицама истог рата, а не
последњег аустро-турског рата (1788-1791), уважавајући претпоставку да пара
Абдулхамида I није саставни део налаза. Указано је већ на чињеницу да се емисије Ахмеда III (1703-1730), чији новац чини језгро оставе и следећег султана
Махмуда I (1730-1754), присутног у налазу само са 2 примерка, могу датовати
једино укупним периодом њихових владарских година. Стога тачан датум који
би могао да се доведе у везу са потребом закопавања ове оставе није могуће
утврдити осим настојања да се успоставе шире хронолошке границе које би
нас томе приближиле. Налазимо их у аустро-турском рату вођеном од 1737. до
1739. године и његовим последицама када је с повртаком турске власти народ
био је изложен не само великим зулумима јаничара, него и убрзаном насилном
процесу чифлучења што је живот становништва чинило неподношљивим. У
таквим околностима многобројни непосредни поводи који би власника оставе
из Биоске навели да новац склони на неко сигурније место нису недостајали.
Томе у прилог говори и остава од 19 златника из самог Ужица, која припада
истом времену похрањивања.
Закључак
Остава турског новца из села Биоска смештеног на ободу висоравни Поникве
посматрана је као материјални извор за проучавање монетарних токова у југозападној Србији у периоду турске власти, а у контексту привредних, трговинских и политичких збивања XVIII века.
Остава садржи 307 примерака турског сребрног новца од којих су свега две
акче, док су остало паре Ахмеда III (302), Махмуда I (2) и Абдулхамида I (1).
Иако су акче у оптицају све до 1893. године, обе акче су из времена Бајазита II
(1481-1512), док остали део налаза припада XVIII веку и састоји се искључиво
од сребрних пара у апоену од 1 паре. Најзаступљенији су примерци Ахмеда III
(1703-1730) који учествују са 98% у целокупном саставу оставе и показују да је
235
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
остава морала бити формирана у периоду владавине овог султана, односно током прве три деценије XVIII века. За владавине овог султана уводи се и машинско ковање пара о чему доказе пружа и остава из Биоске у којој је 48 примерака
пара машинске израде, иако и даље доминирају паре ручне израде (254 комада
различитих тежина од 0,50 до 1 г и са просечнм тежином од 0,70 г). Ово је, уједно, важна карактеристика оставе, која је садржана у чињеници да од истог владара и у истој номиналној вредности имамо један број примерака машинске,
а један број ручне израде, који су вероватно били у паралелној употреби. Сав
новац овог владара потиче из две ковнице, Константинопоља и Мисира и добро је очуван, али за разлику од машински кованих пара правилног облика, остале ручно коване паре имају неправилан облик и лоше су израде. Из периода
следећег султана Махмуда I (1730-1745) потичу два перфорирана и оштећена
примерка из ковнице у Мисиру. За лоше очувану и такође перфорирану пару
Абдулхамида I из ковнице Константинопољ сматрамо да због значајног хијатуса у односу на претходне владарске периоде не припада остави. Примерак је
сам по себи занимљив због тога што за разлику од осталог новца у налазу на
коме је означавана само година ступања султана на престо носи прецизну годину емисије (1187/13 АН), која показује да је пара издата 13. године султанове
владавине односно 1786. године.
Иако се остава из Биоске састоји од ситних сребрних номинала, њена материјална вредност није била мала и њен значај у смислу историјског извора
за праћење ковања и циркулације турског новца на тлу Србије не може се занемарити. Новац из оставе био је у оптицају током XVIII века и коришћен је
превасходно за ситно „поткусуривање“, плаћање надница и пореза. У то време
све се рачунало у грошевима, а један грош је вредео 40 пара. То би значило да
се са садржајем оставе могао платити харач за осам глава, који се по глави прикупљао у вредности од 3 гроша или се могао платити годишњи порез за око 30
млинова по којима је ужички крај био нарочито познат.
Ужице је у XVIII веку било важан трговачки и транзитни центар југозападне Србије. Развој града био је заустављан честим аустро-турским ратовима,
који су оставили тешке последице на живот становништва било због ратних
дејстава било због турске одмазде, али и многобројних намета које је, с једне
стране, уводила централна власт да би поправила континуирано урушавано
стање својих финансија, а, с друге, локална турска управа.
На основу података којима располажемо са подручја Ужица потичу још три
оставе које поред новца више европских земања садрже и турски новац. Остава
из манастира Клисуре похрањена је у XIX веку, а закопавање две од њих, оставе
сребрног новца са локалитета Беглуци и оставе златног новца из самог Ужица
несумљиво је у вези с аустро-турским ратовима и њиховим последицама: великим аустро-турским ратом вођеним током последње две деценије XVII века
(Беглуци) односно аустро-турским ратом из 1737-1739. године (Ужице).
236
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
Време похрањивања оставе из Биоске везали смо за период владавине
Махмуда I (1730-1745), широко омеђен његовим владарским годинама, јер се
означавање година емисија на турском новцу уводи тек од времена султана
Мустафе III (1757-1774). Уједно, његове лоше очуване и перфориране паре, које
указују на дужу циркулацију пре него што су прикључене налазу, упућивале
би на позније године похрањивања ове оставе. Будући да не располажемо прецизним монетарним податком, terminus a quo за њено закопавање могла би да
представља 1737. година, односно година избијања аустро-турског рата, трећег
по реду који је угрозио ужички крај, а поводи и разлози за то су били многобројни. Реч је о опасностима проузрокованим самим ратом вођеним од 1737.
до 1739. године, када ју је њен власник могао сакрити у метежу ратних збивања
и пред непосредним притиском непријатеља или је реч о околностима у вези са
последицама овог рата, када је с повртаком турске власти народ овог краја био
је изложен великом зулуму јаничара и убрзаном процесу насилног чифлучења.
Овим претпоставкама у прилог говорила би и вредна остава од 19 златника
која припада истим времену и потиче из самог града Ужице. Иако није могуће
поуздано утврдити непосредне поводе који су власника оставе из Биоске принудили да новац склони, а при том не би требало искључити ни неке разлоге
сасвим личне природе, остава свакако представља још једно у низу сведочанстава о ратним и међуратним страдањима која су дубоко реметила живот овдашњег становништва.
237
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
КАТАЛОГ
Новац у каталогу одређен је према следећој литератури:
Pere 1968 – N. Pere, Osmanlilarda Madeni Paral, Istambul 1968.
Srećković 2000 – S. Srećković, Aкches, II, Belgrade 2000.
Скраћенице: НМУ - Народни музеј Ужице
инв. бр. - инвентарни број
т./г-тежина у грамима,
R/мм - пречник у милиметрима,
Реф. - референца
1/1
БАЈАЗИT II (886-918 по Хиџри =1481-1512)
АКЧА
Сребро; т - 0,60 г; R -10 мм
НМУ, инв.бр. 4205/1
Ав.: Бајазит II, син Мехмед хана
Рв: Ковано у Константинопољу, 886 АH = 1481. година
Oчуваност добра, број комада – 1
Реф.: Pere 1968, 100, no.105
2/2
БАЈАЗИT II (886-918 по Хиџри =1481-1512)
АКЧА
Сребро; т - 0,40 г; R -10 мм
НМУ, инв.бр. 4205/2
Ав.: Бајазид II, син Мехмед хана
Рв: Ковано у Једрену, 886 АH = 1481. година
Oчуваност лоша, број комада – 1
Реф.: Pere 1968, 100, no.105; Srećković 2000, 110, # 18
3/3-203
AHMEД III (1115-1143 по Хиџри =1703-1730)
ПАРА
Сребро, т - од 0,50 г до 1 г, R – 15-16 мм.
НМУ, инв.бр. 4205/3-203
Ав.: Тугра Султана Ахмеда III
Рв.: Ковано у Константинопољу, 1115 AH =1703. година
Очуваност у просеку добра; ручна израда; број комада - 201
Реф.: Pere 1968, 194, no. 523
238
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
4/204-256
AHMEД III (1115-1143 по Хиџри =1703-1730)
ПАРА
Сребро, т - од 0,50 г до 1 г, R – 15-16 мм.
НМУ, инв.бр. 4205/204-256
Ав.: Тугра Султана Ахмеда III
Рв.: Мисир, 1115 AH =1703
Очуваност у просеку добра; ручна израда; број комада - 53
Реф.: Pere 1968, 194, no. 528
5/257-304
AHMEД III (1115-1143 по Хиџри =1703-1730)
ПАРА
Сребро, т- од 0,50 г до 0,90 г, R - 15 мм.
НМУ, инв.бр. 4205/257-304
Ав.: Тугра Султана Ахмеда III
Рв.: Ковано у Константинопољу, 1115 AH =1703. година
Очуваност врло добра; машинска израда; број комада - 48
Реф.: Pere 1968, 194, no. 525
6/305-306
МАХМУД I (1143-1168 по Хиџри =1730-1754)
ПАРА
Сребро; т - 0,54 г, R - 15мм.
НМУ, инв.бр. 4205/305-306
Ав.: Тугра султана Махмуда I. С десне стране стилизовани флорални орнамент.
Рв: Ковано у Мисиру, 1143 AH = 1730. година
Очуваност лоша, перфорирани, број комада - 2
Реф.: Pere 1968, 203, no. 578
7/307
АБДУЛХАМИД I (1187-1203 по Хиџри = 1774-1789)
ПАРА
Сребро; т - 0,30 г, R - 15mm
НМУ, инв. бр. 4205/307
Ав.: Тугра султана Абдулхамида I
Рв.: Ковано у Константинопољу, 1187/ 13 AH =1786
Очуваност лоша, перфориран, број комада - 1
Реф.: Pere 1968, 225, no. 681
239
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
БИБЛИОГРАФИЈА
Видаковић 1971
М. Видаковић, Аутобиографија, Гласник Српског ученог друштва ХХХ, 1971,
93-124.
Винавер 1970
В. Винавер, Преглед историје новца југословенских земаља од XVI до XVIII века,
Београд 1970.
Зиројевић 2007
О. Зиројевић, Србија под турском влашћу 1459-1804, Београд 2007.
Зотовић и др. 1989
М. Зотовић, Г. Томовић, О. Зиројевић, Љ. Поповић, Историја Титовог Ужица,
Титово Ужице 1989.
Игњић 1961
С. Игњић, Ужичка нахија, Београд 1961.
Kreševljaкović 1951
H. Kreševljaкović, Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463-1878), II, Mostar,
Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena 35 (Zagreb), 1951, 61-138.
Марић-Јеринић, Нешић 2005
М. Марић-Јеринић, М. Нешић, Оставе са новцем османског царства у збирци
Народног музеја у Београду, Нумизматичар 24-25 (2001-2002), 2005,
233-251.
Мујић 1978
М. Мујић, Стари мостарски водовод, Старине III (Сарајево), 1978, 189-195.
Pere 1968
N. Pere, Osmanlilard Madeni Paral, Istambul 1968.
Srećković 2000
S. Srećković, Akches, II, Belgrade 2000.
Srećković 2007
S. Srećković, Akches, V, Belgrade 2007.
Suchy 1992
V. Suchy, The Machine-struck Mangir of sultan Mehmed IV from Qostantiniye and
monetary reform of 1099 AH/1687 AD, Türk Nümismatik Derneği Bültenler 31
(Istanbul), 1992, 35-40.
240
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
Храбак 1979
Б. Храбак, Трговачки град Ужице у ратним збивањима од XV до краја XVIII
века, Ужички зборник 8, 1979, 5-21.
Храбак 1983
Б. Храбак, Ужице као транзитно средиште у XVI I и XVII веку, Ужички зборник
12, 1983, 57-63.
Čelebi 1979
E. Čelebi, Putopis, Odlomci o jugoslovenskim zemljama. Sarajevo 1979.
Yenisey, Ehlert 1999
E. Yenisey, R. Ehlert, The Introduction of the Para and Beshlik in Constantinople
under Murad IV, Oriental Numismatic Society Newsletter 160, 1999, 3-4.
241
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
Stanojka MILIVOJEVIĆ
National Museum, Užice
A HOARD OF TURKISH COINS FROM BIOSKA.
THE SOURCE FOR A BETTER KNONWLEDGE OF MONETARY TRENDS
IN SOUTHWESTERN SERBIA
Summary
Key words: Ponikve, hoard, Turkish coins, akce, para, Constantinople, Edirne, Misir,
monetary trends
A hoard of Turkish coins from the village of Bioska, which is situated at the edge of the
Ponikve Plateau, was observed as a material source for studying monetary trends in
southwestern Serbia during Turkish rule, and in the context of economic, trade and political
events in the 18th century.
The hoard contains 307 specimens of Turkish silver coins, of which only two are akce and the
rest are coins of Ahmed III (302), Mahmud I (2) and Abdulhamid I (1). Although the akce
were in circulation until 1893, both of these akce are from the time of Bayezid II (1481-1512),
while the rest of the find belongs to the 18th century and consists solely of silver paras in one
para pieces. The most frequent are the coins of Ahmed III (1703-1730), constituting 98% of
the entire hoard and indicating that the hoard must have been formed during the reign of this
sultan, i.e. during the first three decades of the 18th century. The machine minting of paras
was also introduced during the reign of this sultan, of which we found evidence in the hoard
from Bioska – 48 pieces were machine-made although hand-made paras were still dominant
(254 pieces of various weight, from 0.5 g to 1 g with an average weight of 0.7 g). This is
also an important characteristic of the hoard – the fact that there are machine-made and
hand-made pieces together, belonging to the same ruler, which were probably in circulation
simultaneously. All the money from this ruler originates from two mints, Constantinople
and Misir and is well-preserved but, unlike the machine-minted paras of regular shape,
the other, hand-minted paras are irregular in shape and poorly made. Two perforated and
damaged pieces from the mint in Misir date from the time of the next sultan, Mahmud I
(1730-1745). We believe that one poorly preserved and also perforated para of Abdulhamid I
from the Constantinople mint does not belong to the hoard, because of the significant hiatus
in comparison with the previous periods of reigns. The piece is interesting in itself because,
unlike other coins in the find, which bear only the year of the sultans’ accession to the throne,
it bears the exact year of issue (1187/13 AH), which shows that the para was issued in the
13th year of the sultan’s rule, i.e. in 1786.
Although the hoard from Bioska consists of small silver pieces, its material value is not small
and its significance as a historical source for studying the coinage and circulation of Turkish
money on the soil of Serbia cannot be ignored. The money from the hoard was in circulation
during the 18th century and was used mostly for small payments – for wages and taxes.
At that time, everything was calculated in grosch and one grosch was worth 40 paras. This
would mean that the contents of the hoard could pay the tax for eight inhabitants, which
amounted to 3 grosch per inhabitant, or the annual tax for around 30 mills, for which the
Užice area was especially known.
242
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
In the 18th century, Užice was an important trading and transit centre of southwestern
Serbia. The frequent Austro-Turkish wars impeded the city’s development, leaving serious
consequences on the life of the population, either because of war operations or because
of Turkish reprisals, but also because of the numerous taxes that, on the one hand, were
imposed by the central authority in order to improve the continuously deteriorating state of
its finances and, on the other, by the local Turkish administration.
On the basis of data we have at our disposal, three other hoards originate from the area of
Užice, which, besides coins from several European countries, also contain Turkish money.
The hoard from the monastery of Klisura was deposited in the 19th century and the burial
of two of them – the hoard of silver money from the locality of Begluci and the hoard of
gold coins from Užice itself, was undoubtedly linked with the Austro-Turkish wars and their
consequences: the great Austro-Turkish war waged during the last two decades of the 17th
century (Begluci) and the Austro-Turkish war of 1737-1739 (Užice).
We bound the time of depositing the hoard from Bioska to the period of the reign of Mahmud
I (1730-1745), limited broadly by the years of his rule because the marking of the year of issue
on Turkish money began only with the sultan Mustafa III (1757-1774). At the same time, his
poorly preserved and perforated paras, which seem to have been in circulation for a long
while before they were joined to the rest of the find, indicate a later year for the burial of
this hoard. Considering that we do not have precise monetary data, the terminus a quo of its
depositing could be 1737, i.e. the year when the Austro-Turkish war broke out – the third
in a row to have endangered the Užice region – and the causes and reasons for this were
numerous. The hazards caused by the war itself, which lasted from 1737 to 1739, when the
owner might have hidden it because of the turmoil of war and faced with direct pressure
from the enemy, or the circumstances resulting from the consequences of the war when, with
the return of the Turkish administration, the population of this area was exposed to great
oppression from the Janissaries and the accelerated process of forced labour. Testimony in
favour of this assumption is the valuable hoard of 19 gold pieces which belongs to the same
period and originates from the actual city of Užice. Although it is not possible to reliably
establish the direct causes that forced the owner from Bioska to hide the money away, and
in this case one should not exclude reasons that are entirely personal in nature, the hoard
certainly represents one more in a series of testimonies of the war and inter-war perils which
deeply disrupted the life of the local population.
243
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
244
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
245
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
246
ОСТАВА ТУРСКОГ НОВЦА ИЗ БИОСКЕ ИЗВОР ЗА БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ ...
247
Станојка МИЛИВОЈЕВИЋ
248
Оригинални научни рад
Примљено: 15. марта 2010.
Прихваћено: 05. септембра 2010.
UDC 069.51:737.2(497.11) ;
737.2(4)"1889"
ID180415244
e-mail: [email protected]
Марија МАРИЋ-ЈЕРИНИЋ
Народни музеј у Београду
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ
И УЧЕШЋЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
Aпстракт: За учешће на Светској изложби у Паризу 1889. године Краљевина Србија је
награђена са 372 признања, од којих су 185 биле медаље, а остало похвалнице. Народни
музеј у Београду у својој Збирци чува четири медаље, настале поводом организовања
ове манифестације. Потреба за прецизнијим утврђивањем њиховог историјског контекста, као и нумизматичког идентитета подстакла је ово истраживање.
Кључне речи: Светска изложба, Париз, Србија, медаље
У
чешће Краљевине Србије на Светској изложби у Паризу 1889. године осветљавано је различитим поводима. Без обзира на структуре и циљеве
писања на тему овог догађаја, успешност учешћа најчешће је аргументована
бројем освојених признања. Са 372 награде, од којих су 185 биле медаље а остало похвалнице, Србија је постигла својеврсни рекорд који више није поновљен. Народни музеј у Београду у својој Збирци медаља чува четири медаље,
настале поводом организовања ове манифестације, а потреба за прецизнијим
утврђивањем њиховог историјског контекста као и нумизматичког идентитета
подстакла је истраживање.
Значај успеха, верификованог наградом на Светској изложби, постаје јаснији
уколико се осврне на значење саме манифестације. Окарактерисана као кључни феномен епохе1 друге половине 19. века сматра се производом економског и
индустријског напретка капитализма. За истакнутог економског и социјалног
историчара, Ерика Хобсбoма, светске изложбе које су се одвијале у раскошним
грађевинама подигнутим у славу богатства и техничког напретка, представљале
су велике и нове ритуале самохвале капитализма.2 Тако је, захваљујући напредном индустријском развоју, Енглеска имала најбоље предуслове да 1851. године у Кристалној палати у Лондону сакупи најнапредније индустријске нације.
1 Augustin 1985, 8
2 Hobsbawm 1989, 34
НУМИЗМАТИЧАР – 28/2010. 249 – 264
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
За успех таквог предузетништва одлучујући су били бржи пренос информација
и средстава, који су омогућавали телеграф и железница. Са општим убрзањем,
квантитет постаје одређујућа категорија. Након Лондона, у коме је излагало 14
хиљада предузећа, у Паризу 1855. године, се број учесника увећао на 24 хиљаде.
Слична прогресија се наставља и 1862. године у Лондону, када је забележено
29 хиљада излагача, да би у Паризу 1867. године тај број достигао 50 хиљада.
Према тврдањама организатора, највећа изложба столећа организована је у
Филаделфији 1876. у САД, коју је отворио председник државе у присуству
барзилског царског пара. Чињеница да се и царске главе клањају производима
индустрије од тада постаје уобичајена, а посетиоци, који су исказивали част
“напретку епохе”, се броје милионима. Организовање светских изложби настaвља се и у наредном веку али без набоја фасцинације и спектакла што их је
уврстило у феномене епохе.
Повод за одржавање Светске изложбе у Паризу 1889. године била је стогодишњица француске револуције. Мишљења, о томе да ли су организатори
четврте светске изложбе у Паризу3 требали посегнути за овим догађајем, су
подељена.4 Позитивне последице такве одлуке била је реконструкција Бастиљске четврти и подсећање на славни тренутак сопствене прошлости.
Разлог за слабији одазив иностраних учесника на овој “Exposition universelle”,
се препознаје у таквом одабиру повода. Статистика потврђује да је од преко
61 000 излагача само око 7 000 стигло из иностранства. Илустративан је пример
Немачке, која је због не слагања са француском политиком отказала званично
учешће. Поједине немачке фирме, свесне рекламних потенцијала манифестације, су ипак биле присутне.
Политички разлози, али они унутрашње природе, довели су у питање и
учешће Србије. Промена Устава у децембру 1888., абдикација краља Милана
22. фебруара 1889. и уступање престола малолетном Александру, учинили су ситуацију у земљи сложеном. Упркос свему, влада је увидела, да прилику за упознавање света са богатим сировинским потенцијалом земље, најразноврснијим продуктима, као и развојем просветног система и уметности, не
треба пропустити. Чињеница да је Краљевина Србија, међу првима одговорила
позиву француске владе да званично суделује у међународном такмичењу, је
често истицана. Неравноправна конкуренција у друштву 54 земље, од којих су
многе биле на далеко вишем степену развоја, додатни je аргумент у вредновању
постигнутог успеха.5
Од тренутка када је француски посланик у Београду, у име своје владе, позвао у марту 1887. Србију да учествује на светској изложби, до повратка изла3 Прва је била 1855. године, друга 1867, а трећа 1878. године.
4 Krutisch 2001, 78-85
5 Хаџи-Поповић 1891, 1
250
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
ганих експоната, бројне активности сведоче о обиму послова који је одазив,
подразумевао.6 Формирањем Одбора од истакнутих грађана, професора Велике школе, научника и стручњака из привреде, презентна је озбиљност намера са којом се приступило припремама.7 Председник Одбора, Јеврем Гудовић,
руководио је пословима прикупљања, припреме и слања предмета у француску престоницу. Упркос многим тешкоћама, за Србију са краја 19. века, званично појављивање на изложби међународног карактера, био je изазов вредан
труда. Добра организација, услов широког предузетништва, je освајана у ходу.
Спровођење тако велике акције, без система локалне самоуправе, на коме
се управо у то време радило, било би тешко изводљиво.8 У сваком среском и
окружном месту Одбор је основао своје пододборе. Председници пододбора
били су срески, односно окружни начелници, а чланове пододбора постављао
је министар народне привреде.9 Овако осмишљен систем под директним надзором државе омогућио је да се прикупљање изложбених експоната обави.
Непосредно пре транспортовања за Париз, сакупљени предмети су изложени у
просторијама Народне скупштине. Тим поводом Српске новине су извештавале
о продужењу рока за разгледање услед великог интересовања.10 Штампа је и
након свечаног отварања изложбе у Паризу 6. маја 1889. године, извештавала о
догађањима у вези са њом.11 Податак, према коме су свега 182 особе из Србије
допутовале да виде изложбу, осим што сведочи о материјалној оскудици, указује на значај новинског информисања у датим околностима.12
Српски павиљон у Паризу, судећи према бележењу руковаоца изложбе и
изасланика Министарства народне привреде, Милоша Хаџи-Поповића, дневно је посећивалао и до 15 000 посетилаца. У складу са оновременим трендом,
ревносни писар Управе фондова, свој је извештај министру подкрепљивао
различитим статистикама, али и низом других података, који су незаобилазна
историјска грађа о овом догађају.13 Детаљан опис фасаде павиљона, из овог из6 Архив Србије, фонд Министарство народне привреде, 1888 и 1889. год., грађа о Париској
изложби – Пф X 1 P№ 1
7 Одбор је формиран од 22 члана међу којима су поред осталих били: Михаило Валтровић,
Сима Лозанић, др Лаза Лазаревић, Марко Леко, Коста Таушановић, Јован Бајлони.
8 Систем локалне самоуправе у Србији је, од устава 1888, рађен углавном по угледу на француски
и некe друге континенталне системе. (Јовичић 1999, стр. 63, 124, 185-186, 271-272).
9 Поповић 1989, стр. 201
10 Српске новине Бр. 32 / 11. фебруар 1889.
11 Српске новине су, крајем априла и у мају 1889., у наставцима преносиле написе поводом
светске изложбе које је у Паризу објављивао лист “Југо-словенска коресподенција”. Исте
написе је објављивао и Србобран (1889, 18, 3-4; 19, 3-4; 21, 4; 23, 4; 24, 3-4)
12 Прилоге о озложби су доносили и Велика Србија 2/1889, 33, 3-4; 34, 4; Јавор 1889, 10, 150; 29,
462-3; Коло 1889, 4, 67;
13 Према Шематизму Краљевине Србије за годину 1889. (стр. 184), Милош Х. Поповић је писар
V. класе у Управи фондова, а из документа, од 7. децембар 1892. године (Архив Србије, Пф
251
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
вештаја, био је у функцији информисања, у време када се фотографија у Србији
ретко користила у такве сврхе: “Предњи део зграде украшен је био споља врло
укусно израђеном фасадом у Српско – византијском стилу, од емаљираног
мозаика... Над главним уласком фасаде, који је украшен био са четири велика стуба имитираног црвеног мермера, лебдио је у величанственом оквиру од
мермера српски бели орао, а над овим лепршале су се српске заставе уздигнуте високо над српским одељењем, показујући посетиоцима још из далека где
се српска изложба налази. Испод грба блистао се натпис “Kраљевина Србија”,
израђен такође у самом мозаику. Фасаду су украшавали шест великих прозора, особито лепо израђени, у разним бојама у истом стилу. Између свију боја
преовлађивала је ипак народна боја: црвена, бела и плава. Велики главни улазак на средини зграде делио је фасаду на две половине, тако, да су с једне и
друге стране намештена била по три прозора...“14 Како је фотографија српског
павиљона из 1889. године раритет, ово је прилика да, њеним поређењем са сачуваним описом, потврдимо референтну вредност оба историјска извора. (сл.
1)15 У вези са тим, занимљив је и податак, да je Милош Хаџи-Поповић у септембру исте године министру Народне привреде послао три фотографије српског
павиљона, како би га упознао са његовим спољним и унутрашњим изгледом.16
А преписка из које се сазнаје да је уложен значајан напор да би се фасада павиљона, по завршетку изложбе, пренела у Београд,17 сведочи о нарочитом
утиску који је оставила на савременике. Разлоге посебне пажње, поред осталог,
свакако треба тражити у њеном, од савременика дефинисаном, „Српско – византијском“ изгледу. Дело париског архитекте Алфреда Лабуижа18, ово решење
фасаде павиљона није посебно разматрано у нашој архитектонској историографији. Што је допринело да његов изглед остане у сенци много познатијег павиљона изложбе 1900, Милорада Рувидића и Милана Капетановића.19
Први, значајнији искорак Краљевине Србије на међународној сцени, вреднован је и у оновременој иностраној штампи.20 Позитиван утисак, свих одабраних
14
15
16
17
18
19
20
X 1 P№ 1), сазнајемо да је овај „бивши контролор Управе фондова и руковалац музеума
Министарства народне привреде“, тог дана, „предао дужност руковалаца музеума“.
Хаџи-Поповић 1891, стр. 9
Фотографија потиче са интернета и као такву је овде публикујемо јер покушај да је пронађемо
у фондовима: Музеја града Београда, Историјског музеја Србије, Музеја примењене уметности,
Етнографског музеја, Музеја нуке и технике, Архива Србије и САНУ је остао без успеха.
Писмо са датумом: 12-14 септембар 1889; Архив Србије Пф X 1 P№ 1
Архив Србије, фонд Министарство народне привреде, 1888 и 1889. год., грађа о Париској
изложби – Пф X 1 P№ 1
Име архитекте Алфреда Лабуижа (Alfred Labouige) се појављује на попису грађевинских
дозвола за Париз 1876-1939. Сви документи са његовим именом носе годину 1889.
(http://parisenconstruction.blogspot.com/2010/03/lettere-d-de-rue-daumier-rue-desbordes.html)
Кадијевић 2005, 163-169
Хаџи-Поповић 1891, 52-60
252
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
написа, прожет је општим одавањем признања малој земљи, која је у борби за
своју независност и унутрашњи напредак привукла пажњу целе Европе. Поједини сегменти, несумњивог успеха, спорадично су истраживани и касније, у
домаћој историографији. Монографске студије о тада награђеним уметницима,
Ђорђу Крстићу21, Урошу Предићу22, Петру Убавкићу23 и Ђоки Јовановићу24, се у
већој или мањој мери баве њиховим учешћем на изложби. Успех ђака београдске
реалке, која је тада добила златну медаљу, разматран је у оквиру посебне анализе,
која је указала на комплексност и квалитет оновременог ликовног образовања.
За вештину преношења знања у подучавању цртања и моделовања награђени су
тада и уметници Ђорђе Миловановић и Владислав Тителбах. 25
Поред историјско уметничке контекстуализације догађај је осветљаван и
другачијим поводима. Посебно представљање учешћа Чачанско-рудничког
краја на Светској изложби, био је повод за делимично публиковање веома богате грађе из фонда министарства Народне привреде, која се чува у Архиву
Србије.26 Новија научна истраживања привредног развоја Србије у другој половини 19. века такође имају у виду тада остварене резултате. При том се, пре
свега освртало на успех Војнотехничког завода из Крагујевца који је награђен
са пет сребрних и једном бронзаном медаљом .27
Преглед библиографије о учешћу Србије на Светској изложби у Паризу
1889. године, поред увида у начине приступа овој теми довео је и до једне, рекло би се, не много битне констатације. Успех, окосница свих написа о овом
догађају, се по правилу истиче навођењем великог броја освојених медаља.
Визуално сведочанство њиховог изгледа је, међутим у нашој средини, остало
непознато. Чак ни медаље из збирке Народног музеја у Београду, каталошки
обрађене, публиковане28 и излагане29 нису представљане фотографијом ни
у једној од наведених публикација. Занимљиво је да, од две наградне медаље
из Збирке Народног музеја у Београду, једна додељена упаво “за фотографске
радове, фотографу из Београда В. Даниловићу“.30 (сл. 2, 3)31 У историографији
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Кусовац 2001, 212
Јовановић 1998, 89, 116, 127,132
Симић 1989, 166-171
Јовановић 2005, 107
Симић 1975, 127-133
Поповић 1989, стр. 197-218; Из 1989. потиче и фељтон написан на основу исте грађе који је
излазио од 28. 09. до 17.10. 1989. у листу Политика.
Спасић 1996, стр. 146-149
Тодоровић 1958/59, 394; Тодоровић 1964, 70
Gaj-Popović, Subotić 1981, 55
Хаџи-Поповић 1891, 64
Додељена као сребрна медаља, израђена је од бронзе (АЕ); пречника 63 mm; из заоставштине
уметника Љубе Ивановић; Инв. Мб. 188.
253
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
фотографије дуго познат само иницијалом имена и презименом32, Басил (Васа)
Даниловић је аутор бројних портрета.33 У масовној продукцији портретне фотографије у Србији друге половине 19. века, његово име се памти првенствено
због фотографије: Долазак краља Карола у Београд 1884. На основу расположивих података, не може се са сигурношћу рећи, за која дела је награђен сребрном
медаљом у Паризу, али њено постојање, од сада постаје битна одредница будућих истраживања и вредновања рада овог фотографа.34
Друга сачувана наградна медаља је, судећи према натпису на француском
језику: PRÉFET DU DÉPARTEMENT DE STOUDENITZA била намењена начелнику Студеничког округа.(сл. 4, 5) Према тадашњој триторијално-административној подели име Студеница је носио срез у округу Чачанском.35 Употреба
речи DÉPARTEMENT (округ) уместо АRRONDISSEMENT (срез) указује на
грешку, највероватније због недовољне обавештености, што потврђује и
Списак награђених излагача. Под редним бројем 42 се наводи бронзана медаља
коју је “Студенички срез у округу Чачанском добио за предмете кожарске,
дрводељске, плетарске и четкарске”.36 Кратко обавештење на самом крају истог
Списка, који је канцеларија Главног одбора за Париску изложбу у Београду
објавила 10. фебруара 1890, о томе да ће медаље заједно са дипломама бити
уручене тек по њиховом приспећу из Париза, дало је пoвода констатацији. Овај
податак као и провинијенција медаље, која је непосредно после другог светског
рата приспела у музеј из београдског III рејона, указују на могућност да никада
није ни стигла до награђеног. Приспевши знатно након одржавања изложбе,
када је актуелног начелника среза37 сменио већ неки други, интерес за њено
32 Дебељковић 1977, 24, 25, 36; Тодић 1989, 21, 138; Ђорђевић et al. 1991, 195, 243
33 Податак о имену први пут објављен у: Németh Ferenc, A bànàti fénzképészet története 1848-1918,
Novi Sad, Forum, 2002. стр. 31 - на основу лога овог фотографа који се налази на полеђини
фотографије у власништву Владимира Јаношева колекционара из Београда. Захвалност за
ове податке дугујемо господину Горану Малићу. Господин Јаношев и поред најбоље воље да
нам уступи референтни снимак, до завршетка овог текста га није пронашао.
34 М. Хаџи-Поповић у свом извештају на два места у српском павиљону наводи изложене
фотографије: на стр. 10, “16 урамљених фотографија српске државне железнице”, што се са
сигурношћу може идентификовати са познатим радовима Лазара Лецтера; на стр. 18 наводи
“двадесет и четири фотографске слике које су представљале фабричке зграде и унутрашње
делове свију радионица” војно-техничких завода у Крагујевцу. Иако наше настојање, да у
Музеју старе ливнице у Крагујевцу уђемо у било какав траг фотографија сличне садржине
или какав налог за њихову израду, није било успешно, претпоставка да је њихов аутор Васа
Даниловић није немогућа. Даља истраживања би свакако донела занимљив прилог историји
српске фотографије 19. века.
35 Поповић 1984, 263-288
36 Списак награђених излагача српских на светској изложби у Паризу 1889. године, МПсФII,
РН 109/1891 Архив Србије
37 Начелник студеничког среза за 1889. год је био Јекић Миливоје. А како су срески, односно
окружни начелници били на челу пододбора за организовање изложбе логично је закључити
да је њему била намењена ова медаља.
254
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
уручење се вероватно изгубио.38 Релевантност и оправданост било каквог бављења овом врстом чињеница је свакао могуће довести у питање, но проузроковано је то увидом проистеклим током овог истраживања. Број институција
у којима смо проверили постојање наградних медаља није ни тако мали, али
осим наведених пронашли смо само још бронзану медаљу Уроша Предића у
Народном музеју Зрењанина.39(сл. 6, 7) Према нашем сазнању и Музеј града
Београда поседује сребрну медаљу и диплому Ђорђа Крстића40, чиме се завршава број познатих и евидентиранух примерака.
Контекст националне историје један је сегмент у оквиру кога је могуће говорити о наградним медаљама са Светских изложби. Потпуније сагледавање
значења ове врсте материјала изискује и поглед на изворне околности његовог
настанка. Комисија која је одлучивала о избору наградног система који ће применити у 1889. години се определила за петостепено награђивање.41 Ради поједностављивања процеса жирирања заједничком оцењивању су прикључене и
уметничке групе. Како је у вредновању експоната ранг био мерило успеха, а не
материјална вредност награде, првобитно је разматрана идеја да се доделе само
дипломе. На послетку је ипак одлучено да се уведе и једна медаља, која је изведена само у бронзи са пречником од 63 mm. На конкурсу су одабрана решења Луја
Александра Ботеа за наградну медаљу и Данијела Дипија за спомен медаљу.
Наградна медаља Луја Александра Ботеа 42 конципирана je од вишезначних
алегоријских композиција. На аверсу је представљена персонификација Француске Републике, са карактеристичном фригијском капом, на споменичком
постаменту издигнутом високо на соклу поред храстовог дебла. Женска фигура, која у испруженој руци држи трубу, а другом грли бисту, седи на грани
храста у предњем плану. Табла, на којој стоји, је предвиђена за име носиоца
награде. За разлику од ранијих решења наградних медаља Република, по први
пут, није представљена као жива особа. Женска фигура са крилима представља
Фаму, римску богињу славе, која обзнањује име награђеног. Ловорова гранчица
38 Додељена као бронзана медаља; израђена од бронзе (АЕ); пречника 63 mm; Поклон Народног одбора III рејона 1951; Инв. Мб. 505; лоше стање медаље захтевало је интервенцију те
је у току ове обраде урађена њена конзервација. И остале три медаље су овом приликом
подвргнуте конзерваторском третману.
39 Додељена као бронзана медаља; израђена од бронзе (АЕ); пречника 63 mm; Инв. бр. ЛУП бр.
400. Велику захвалност за информацију и фотографију дугујемо кустосу Народног музеја
Зрењанин Оливери Скоко.
40 КИ2/Инв.18 (диплома) и КИ2/Инв.19 (медаља) на жалост ова диплома и медаља су нам
остали недоступни.
41 Augustin 1885, 117
42 Botté, Louis Alexandre (1852-1941) – париски медаљер, добитник Велике награде Рима за
1878. На Светској изложби 1889 је излагао скулптуре, накит и медаље. Његов тип представе
Републике се појављује на аверсима различитих медаља. Носилац Ордена Легије части прослављени је мајстор и један од лидера великог оживљавања уметности медаље у Француској
у другој половини 19. века. (Forrer I 1904, 229-233)
255
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
у њеној левој руци је знак одликовања. На реверсној представи, у првом плану
на степенастом постаменту седи Минерва која занатлији додељује ловоров венац. Окружују их предмети припремљени за излагање, а испод је представљен
простор изложбе на Марсовом пољу, са карактеристичном конструкцијом
Ајфеловог торња, подигнутом управо поводом ове манифестације. Представљеним композиционим решењем повезане су две теме, чин доделе награде и
најновије грађевинско достигнуће. У ликовном погледу, обе не тако једноставне
представе, вешто су конципиране у кружној форми медаље. Начин моделације,
са пластично истакнутим фигурама и позадином у ниском рељефу, близак је
сликарском начину прдстављања простора. Зналачка избалансираност ликова
и предмета, као и подела на предњи и задњи план, одају висок уметнички ранг
медаљера.(сл. 2, 4, 6)
За разлику од наградних медаља чија је додела била централни догађај завршне свечаности репрезентативна спомен медаља Даниела Дипија43 је додељивана, заједно са дипломом, комесарима, члановима жирија, значајним
посетиоцима, као и личностима које су дале допринос организовању изложбе. Ковањем у две величине44, њихову доделу је опедељивао ранг примаоца.
Инострани суверени, министри и организатори, добијали су већи примерак,
а чланови жирија и комесари мањи. Овим податком примерак исте медаље из
Народног музеја, у мањој величини, добија своје ближе одређење.45 Сам изглед
медаље, а нарочито аверсна представа пресонификације Републике у лику младе жене из профила, се одликује посебном мекоћом стила. Танане форме лика
и фина материјализација праменова подигнуте косе вешто уплетене у ловоров венац, сведоче о изванредној умешности медаљера. На реверсу је типична
наградна сцена. Женска фигура на престолу победничким венцом награђује
ковача, смештеног код њених ногу. Десном руком је загрлила Пута, који у руци
носи бакљу напредка. У позадини се и овде назиру изложбене грађевине са карактеристичним Ајфеловим торњем. (сл. 8) Занимљиво је да су овакве спомен
медаље званичним посетиоцима изложбе, додељиване тада, први и једини пут.
Поред званичне, у поводу изложбе 1889. године издато је и више од 20 различитих, неофицијелних, спомен медаља. Израђиване су пре свега од бронзе или
бакра, а величине им варијају од 27 до 76 mm у пречнику. За ову Светску изложбу плакете нису рађене. Један део неофицијелних спомен медаља сигниран
је именима значајних медаљера, а оне које је у оптицај пустила државна ковни43 Dupuis, Jean-Baptiste Daniel (1849-1899) – париски медаљер, добитник велике награде Рима
за 1872. годину. Од 1881. носилац Ордена Легије части. Као и већина његових колега током
свог трогодишњег боравка у Риму упознао се са ренесансном медаљом и развио наклоност
ка техници ливења. Од 377 медаља и плакета који му се приписују, 296 је рађено у техници
ливења. (Felder 2006, 18)
44 63 mm и 100 mm
45 Инв. Мб. 158; и ова медаља потиче из заоставштине сликара Љубе Ивановић.
256
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
ца спадају у квалитетније примерке. Неке од ових медаља су рађене у присуству
посетилаца, чиме је ковница своје учешће на изложби чинила атрактивнијим.
Она је у ствари једина и имала право да кује и продаје ове медаље. С обзиром
да је стогодишњица револуције била повод организовања изложбе, како би
обогатила понуду спомен медаља, ковница је посегла за старијим решењима.
Овој групи припада и последња медаља из збирке Народног музеја искована
тим поводом.46 (сл. 9) На предњој страни медаље је глава Републике у профилу окренута на лево. Исти нацрт Албера Бара47 употребљен је и 1878. године
за део медаља намењених продаји. За полеђину је одабран другачији калуп: у
венцу од ловорове и храстове гране је звезда са зрацима испод чега је натпис:
CENTENAIRE / DE / 1789. Само се на основу кружног записа: REPUBLIQUE
FRANCAISE * EXPOSITION UNIVERSELLE * може закључити да је медаља
настала поводом Светске изложбе.
Неизбрисиви трагови културне историје, медаље којима је Србија награђена на значајној међународној смотри привредних и културних достигнућа, део
су и посебне историје француске уметничке медаље. Представљена дела Луја
Ботеа и Данијела Дипија вредна су уметничка решења, која сведоче о високом
развоју ове гране уметности. Она су репрезентативни показатељи новог начина моделовања и стилских промена које су Француској доделиле водећу позицију у поновном оживљавању медаље на крају 19. века.
46 Инв. Мб. 194; бронза 33 mm; из заоставштине уметника Љубе Ивановић
47 Barre, Albert Désiré (1818-1878) – син Ј. Ј. Бара, главног гравера Париске ковнице кога је
наследио на том месту 1855. године. Сликар по образовању медаљерством се бави од 1848.
године. Након смрти оца поверена му је израда новца. (Forrer I 1904, 127)
257
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
БИБЛИОГРАФИЈА
ИЗВОРИ
Архивска грађа Архива Србије: фонд Министарство народне привреде, 1888 и
1889. год., грађа о Париској изложби – Пф X 1 P№ 1
Тодић, М., Историја српске фотографије 1839 – 1940, Докторсака теза,
Универзитет у Београду 1989.
ПЕРИОДИКА
Српске новине 1889/ 32; 74; 78; 88; 91; 92; 93; 94; 95; 96; 97; 112; 128; 132; 208; 217;
244.
Србобран 1889/ 18, 3-4; 19, 3-4; 21, 4; 23, 4; 24, 3-4.
Јавор 1889/ 10, 150; 29, 462-3.
Коло 1889/ 4, 67.
ЛИНКОВИ
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?p=46479701
http://parisenconstruction.blogspot.com/2010/03/lettere-d-de-rue-daumier-ruedesbordes.html
ЛИТЕРАТУРА
Augustin 1985 – I. Augustin, Die Medaillen und Plaketten der grossen
Weltausstellugen 1851-1904, Karlsruhe 1985.
Gaj-Popović i Subotić 1981 – D. Gaj - Popović, I. Subotić, Medalje i plakete, Beograd 1981.
Debeljković 1977 – B. Debeljković, Stara srpska fotografija, Beograd 1977.
Ђорђевић et al. 1991 – M. Ђорђевић et al., Фотографија код Срба 1839 – 1889,
Београд 1991.
Јовановић 1998 – M. Јовановић, Урош Предић 1857-1953, Нови Сад / Сомбор 1998.
Јовановић 2005 – М. Јовановић, Ђока Јовановић 1861-1953, Нови Сад 2005.
Јовичић 1999 – М. Јовичић, Лексикон српске уставности (1804 – 1918), Београд 1999.
Кадијевић 2005 – А. Кадијевић, Поглед на француско-српске везе у архитектури
од 1904. до 1941. године, Српско-француски односи 1904-2004, Међународни
научни скуп Београд, 18-20. октобар 2004, Београд 2005, 163-169
Krutisch 2001 – P. Krutisch, Aus aller Häerren Länder Weltausstellungen seit 1851,
Nürnberg 2001.
258
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
Кусовац 2001 – Н. Кусовац, Сликар Ђорђе Крстић1851-1907, Београд 2001.
Малић 2009 – Г. Малић, Летопис српске фотографије. Београд 2009.
Németh 2002 – F. Németh, A bànàti fénzképészet története 1848-1918, Novi Sad 2002.
Поповић 1975 – Љ. А. Поповић, Шематизам округа чачанског од 1871 до 1890.
године, Зборник радова Народног музеја VI, Чачак 1975, 199-215.
Поповић 1984 – Љ. А. Поповић, Чачанско - руднички крај пре сто година у светлу
статистике, Зборник радова Народног музеја XIV, Чачак 1984, 263-288.
Поповић 1989 – Љ. А. Поповић, Чачанско - руднички крај на Светској изложби
у Паризу 1889. године, Зборник радова Народног музеја XIX, Чачак 1989,
197-218.
Simić 1975 – N. Simić, Uspeh đaka beogradske Realke na Svetskoj izložbi u Parizu
1889. godine, Zbornik za historiju školstva i prosvjete 9, Zagreb 1975, 127-133.
Симић 1989 – Н. Симић, Петар Убавкић 1850-1910, Београд 1989.
Спасић 1996 – Ж. Спасић, Учешће Војнотехничког завода у Крагујевцу на
Светској изложби у Паризу 1889. године, Наука и техника у Србији друге
половине XIX века, Крагујевац 1996, 146-149.
Тодић 1989 – М. Тодић, Фотографија у Србији у XIX веку, Београд 1989.
Тодоровић 1958/59 – Н. Тодоровић, Француске медаље из Нумизматичке
збирке Народног музеја у Београду, Зборник радова Народног музеја II,
Београд 1959, 359-396.
Тодоровић 1964 – Н. Тодоровић, Југословенске и иностране медаље, Београд 1964.
Felder 2006 – P. Felder, Medaillenkunst des Jugendstils Eine kunstgeschichtliche
Einführung, Regenstauf 2006.
Филипов 1889 – М. Филипов, Словенска уметност и словенски радови на
париској изложби, Велика Србија 2/1889, бр. 33, 3-4; бр. 34, 4, Београд 1889.
Forrer 1904 – L. Forrer, Biographical Dictionary of Medallists, Coin-, Gem, and Seal Engravers, Mint-Masters, &c. Ancient and Modern, with References to their
Works. 500 B.C. – A.D. 1900 8 vols. London, 1904-1916.
Хаџи-Поповић 1891 - М. Хаџи-Поповић, Србија на Светској изложби у Паризу
1889. год. Извештај господину Министру народне привреде, Београд 1891.
Hobsbawm 1989 – Е. Hobsbawm, Doba kapitala (1848-1875), Zagreb 1989.
Шематизам 1889 – Календар са шематизмом Краљевине Србије за годину 1889,
Београд [ б. г.]
259
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
Marija MARIĆ JERINIĆ
National Museum in Belgrade
MEDALS FROM THE WORLD EXHIBITION IN PARIS IN 1889
AND THE PARTICIPATION OF THE KINGDOM OF SERBIA
Summary
Key words: World Exhibition, Paris, Serbia, medals
Descriptions shedding light on the participation of the Kingdom of Serbia in the World
Exhibition in Paris, in 1889, have been published on different occasions. Regardless of the
types and aims of the accounts dealing with this event, the success of its participation was
most often measured by the number of awards it received. With 372 awards, 185 of which
were medals and the rest, certificates of commendation, Serbia broke a kind of record that
was never achieved again. The National Museum in Belgrade has four medals in its collection,
produced for the organisation of this event. The need to establish their historical context
more precisely, as well as their numismatic identity, encouraged research that has brought
new facts to light regarding this material. It reminds us that the medal is a complex source
for the more thorough examination of certain events in cultural history.
260
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
Сл. 1. Павиљон Краљевине Србије на Светској изложби у Паризу 1889. године
Сл. 2. Наградна медаља са Светске изложбе у Паризу 1889, Луј Александар Боте,
Народни музеј у Београду, Инв. Мб.188
Сл. 3. Наградна медаља са Светске изложбе у Паризу 1889,
детаљ са именом награђеног: DANILOVITCH
261
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
Сл. 4. Наградна медаља са Светске изложбе у Паризу 1889, Луј Александар Боте,
Народни музеј у Београду, Инв. Мб. 505
Сл. 5. Наградна медаља са Светске изложбе у Паризу 1889, детаљ са именом награђеног:
PRÉFET DU DÉPARTEMENT DE STOUDENITZA
262
МЕДАЉЕ СА СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ПАРИЗУ 1889. ГОДИНЕ ...
Сл. 6. Наградна медаља са Светске изложбе у Паризу 1889, Луј Александар Боте,
Народни музеј Зрењанин, Инв. ЛУП бр. 400
Сл. 7. Наградна медаља са Светске изложбе у Паризу 1889, детаљ са именом награђеног:
OUROCH-PREDITCH
263
Марија МАРИЋ ЈЕРИНИЋ
Сл. 8. Официјелна спомен медаља Светске изложбе у Паризу 1889, Данијел Дипи,
Народни музеј у Београду, Инв. Мб. 158
Сл. 9. Неофицијелна спомен медаља Светске изложбе у Паризу 1889, Албер Бар,
Народни музеј у Београду, Инв. Мб. 194
264
Download

Preuzmi - Narodni muzej Beograd