Crveno i plavo u dugi
Bio jednom jedan car i imao mladog i mudrog sina koji se zvao Kai. . . ”
Tako poˇcinje jedna od najlepˇsih kineskih bajki koja kazuje kako su pre
mnogo, mnogo godina ˇziveli u staroj Kini deˇcak Kai i devojˇcica Tai. Medju
njima se razvila velika, neraskidiva ljubav. Ali, avaj! Kai je bio naslednik
carskog prestola, a Tai samo siromaˇsna, lepa devojˇcica. Neumoljivi zakoni i
obiˇcaji carstva nisu dozvoljavali njihovu ljubav. . . i zato su Kai i Tai izabrali
– zajedniˇcku smrt. U trenutku kada su umirali, tako bajka kaˇze, na nebu se
pojavila duga.
Potom se godinama, s kolena na koleno, prenosilo predanje, rodjeno u
toj bajci, da su Tai i Kai – crveno i plavo u dugi i da ih viˇse niko, dok postoji
svet, ne´ce mo´ci da razdvoji!
Tako se to priˇca u ovoj divnoj kineskoj bajci. Svetlost i dugu krase
najlepˇse osobine. Ali, ˇsta je, u stvari, svetlost, ˇsta je duga, liˇsena poezije?
ˇ
Cesto
na prole´cnom nebu posle plahih kiˇsa, kada grane sunce, vidimo
sjajnu dugu kako se preliva raskoˇsnim bojama. Ona nastaje prelamanjem
i rasejavanjem Sunˇceve svetlosti u kiˇsnim kapljicama koje padaju iz oblaka
udaljenog od posmatraˇca.
Kruˇzni oblik duge i spektar njenih boja ljudi dugo nisu umeli da rastumaˇce, pa su postavljane mnoge hipoteze. Medjutim, pravo objaˇsnjenje ove
jedinstvene prirodne pojave naˇsao je tek slavni engleski fiziˇcar Isak Njutn
(1642–1727), danas poznatiji po svojoj teoriji gravitacije.
Njutn je posmatrao prolazak svetlosti kroz staklenu prizmu. Zaˇcudjen i
zadivljen, otkrio je da se beli svetlosni zrak, prolaze´ci kroz prizmu, razlaˇze
na trake duginih boja. Tako je Njutn dobio razloˇzio je na spektar duginih
boja.
Kao izuzetno darovit fiziˇcar i matematiˇcar, ˇcovek sjajne intuicije i dara
zapaˇzanja, Njutn se sa oduˇsevljenjem bacio na izuˇcavanje osobina svetlosti.
Ali, u isto vreme, time se bavio i veliki holandski fiziˇcar – Kristijan Hajgens
(1629–1695), pa je izmedju njih ubrzo izbio ˇzustar nauˇcni spor. Hajgens je
smatrao da je svetlost talasne prirode, a Njutn da ona predstavlja si´cuˇsne
ˇcestice u ˇzivahnom kretanju. Hajgens je potezao nesporne argumente u
vezi sa prostiranjem svetlosti i interferencijom, a Njutn – dugu i pojave
prelamanja.
U prvi mah, zahvaljuju´ci eksperimentima koji su tada izvodjeni, Hajgensovo je miˇsljenje prevagnulo i pored ogromnog nauˇcnog autoriteta koji
je uˇzivao Njutn. Medjutim, krajem proˇslog i poˇcetkom ovog veka, ponajviˇse zahvaljuju´ci pojavi foto elektriˇcnog efekta i Ajnˇstajnovog objaˇsnjenja
te pojave, Njutnovo shvatanje stiˇce znaˇcajno priznanje.
1
Mi danas znamo da su i Hajgens i Njutn bili u pravu, ali i to da je svako
od njih video samo deo istine. U stvari, svetlost poseduje i talasnu i ˇcestiˇcnu
prirodu, koje ne samo da se medjusobno ne iskljuˇcuju, ve´c se dopunjuju.
Tako su se dopunila otkri´ca do kojih su doˇsla dva velikana nauke — kao
crveno i plavo u dugi.
Sve(ne)mirNajneshvatljivija stvar, kada je u pitanju Svemir, jeste to da
je on shvatljiv.Ajnˇstajn
I mi se, poput naˇsih predaka, pitamo:
ˇ je Svemir?
– Sta
– Kako je i kada nastao?
– Da li je veˇcan ili prolazan – kao druge pojave koje sre´cemo u Prirodi?
Da bismo saznali odgovore na ova pitanja, otvaramo stranice LETOPISA
SVEMIRA (1998. godine), ˇciji su autori hiljade nauˇcnika ˇsirom sveta.
ˇ
Citamo
uvodne reˇci svetske edicije ZNANJE: skrenemo paˇznju ˇcitaocima
ovog letopisa da materijal izloˇzen u njemu predstavlja danaˇsnje ˇcovekovo
vidjenje Svemira, poslednju reˇc naˇseg znanja, ali da se ono ne moˇze smatrati konaˇcnom istinom o Svemiru. Zato se mole paˇzljivi ˇcitaoci, naroˇcito
istraˇzivaˇci, da svoja vredna zapaˇzanja i zakljuˇcke u vezi sa ovom knjigom i
materijom koju ona obradjuje dostave izdavaˇcu edicije. . . ”
Praktiˇcno nismo okrenuli ni prvu stranu, na samom smo poˇcetku, a ve´c
vidimo da i mi imamo ˇsta da primetimo i dodamo! Na koricama ove knjige,
kao i dalje u tekstu, lepo piˇse: SVEMIR, a mi ve´c odavno pouzdano znamo
da bi knjizi na ovu temu mnogo pre odgovaralo ime SVENEMIR. To stoga
ˇsto je ova knjiga, doslovno od korice do korice — opis burnih dogadjaja koji
su se deˇsavali u SVEMIRU SVENEMIRU.
Svemir je najve´ci prirodni objekt s kojim se ˇcovek sre´ce. Od njega je
ve´ca samo ˇcovekova maˇsta. Dimenzije Svemira su ogromne i najbolje se
mogu iskazati merom koju koriste astronomi — svetlosnom godinom (jedna
svetlosna godina, kao astronomska mera za duˇzinu, predstavlja put koji
svetlost predje za godinu dana i iznosi oko 10.000.000.000.000 km).
2
´ VELIKIH BROJEVA
KUCA
Svemir sadrˇzi ogromnu koliˇcinu materije, pribliˇzno deset hiljada milijardi milijarda puta ve´cu od Sunca, ili brojem iskazano:
20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 grama
(20 septendeciliona grama). Broj ˇcestica u Svemiru je ogroman. Ukupan broj
nukleona u njemu (protona i neutrona) iznosi oko 12 × 1078 . Da bismo taj broj
predstavili, iza broja 12 morali bismo da dopiˇsemo joˇs 78 nula! U Svemiru ima
najviˇse vodonika (90%), a zatim helijuma (9%). Svi ostali elementi ˇcine samo
1% svemirske materije.
Prema naˇsem sadaˇsnjem znanju, Svemir izgleda kao ogromni deˇcji balon.
Njegov je preˇcnik oko 20 milijardi svetlosnih godina i stalno se pove´cava.
Nastao je pre nekih 15 milijardi godina dˇzinovskom eksplozijom jednog prajezgra koje je sadrˇzalo materiju neslu´ceno velike gustine za koju neki misle
da je bila beskonaˇcna, tj. da je Svemir postao iz – taˇcke!
Moˇzda ´cete posumnjati u izvore naˇsih podataka i znanja o tako davnom
dogadjaju kome nismo prisustvovali. Ali mi raspolaˇzemo i posmatraˇca u
Svemiru, zaostalo svemirsko zraˇcenje od 3 stepena apsolutne temperaturne
skale (3K), obilnost izotopa u Prirodi, kao i mnoge druge ˇcinjenice govore
da smo u pravu.
A ako ne greˇsimo kada je reˇc o proˇslosti Svemira, ima mnogo razloga da
dosta taˇcno predvidimo i njegovu budu´cnost. Moderni fiziˇcari, matematiˇcari,
teorijski fiziˇcari i. . . — veruju u mogu´cnost da Svemir nije veˇcan, mada postoje i druga miˇsljenja.
Jedna od mogu´cnosti je — da je Svemir zatvoren, tj. da se ne´ce u nedogled ˇsiriti i da ´ce jednog dana, po isteku nekih 60 milijardi godina, klonuti
poput dˇzinovskog balona. Gravitaciona sila ´ce taˇcku i tako ´ce, u velikom
razaranju, iˇsˇceznuti svi oblici kojima se danas u Svemiru divimo. U stvari,
sve ´ce biti pretvoreno u bezliˇcnu kaˇsu materije fantastiˇcne gustine.
I moˇzda ´ce, opet, iz jedne takve taˇcke, eksplozijom” nastati neki novi
svemir?
Ako se to desi, onda ´ce o njemu u neko daleko budu´ce vreme novi
letopisci, stvoreni prirodnom igrom zakonitosti i sluˇcajnosti, na ko zna kojoj
galaksiji i planeti, pisati i brisati knjigu koja ´ce, moˇzda, nositi taˇcan naslov
— LETOPIS SVENEMIRA.
3
Priˇca o atomu
Poˇcetak ove priˇce seˇze u daleku proˇslost, u vreme radjanja drevne civilizacije. Pre viˇse od dva i po milenijuma, na obalama Jonskog mora, u staroj
Heladi, poˇcela je da se razvija atomistiˇcka misao. Raspet izmedju si´cuˇsnog i
beskrajnog, ˇcovek je poˇceo da se pita iz ˇcega su sve stvari na svetu saˇcinjene.
I tada, kada je ˇcovekova misao bila jedina mogla da mu pomogne u
traganju za odgovorom na ovo pitanje, Lukrecije, Leukip i Demokrit dolaze
do zakljuˇcka da to moraju biti si´cuˇsne ˇcestice — atomi (atom na grˇckom
znaˇci nedeljiv).
Predstave o atomima u to vreme, a i mnogo kasnije, bile su veoma maglovite. Smatralo se da su to izuzetno male, okrugle ˇcestice, koje su nedeljive
i nepromenljive. Ali, za razliku od ovog atomistiˇckog uˇcenja, bilo je i drugih
koja su zastupali filozofi tzv. idealistiˇcke ˇskole, sa Platonom na ˇcelu.
U stvari, prava nauˇcna priˇca o atomima poˇcinje s razvojem moderne
hemije, s Daltonom i Avogadrom, poˇcetkom 19. veka. Pronalaskom zakona o
sjedinjavanju hemijskih elemenata u jedinjenja, umovanje o atomima dobilo
je neoborivu eksperimentalnu potvrdu. Nauka je priznala postojanje atoma,
a ideje grˇckih filozofa, materijalista, doˇzivele su trijumf.
Medjutim, krajem proˇslog veka, januara 1897. godine, kao grom iz vedra
neba dolazi nagoveˇstaj da se materija sastoji iz ˇcestica joˇs manjih od atoma
(Dˇz. Dˇz. Tomson). Kasnije, iste godine, zvaniˇcno je potvrdjeno postojanje
elektrona. Time je sruˇsena predstava o nedeljivosti atoma i utvrdjeno da su
atomi sloˇzene gradjevine sastavljene iz pozitivnih i negativnih ˇcestica.
I, razume se, odmah se postavilo pitanje — kako su ove ˇcestice rasporedjene u atomu, za koji se i dalje verovalo da predstavlja homogeno sferiˇcno
telo.
Slede´ci korak uˇcinjen je 1914. godine, kada je Ernest Raderford otkrio
atomsko jezgro. Na osnovu Raderfordovog otkri´ca Bor je dao model prema
kome se atomi sastoje iz pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanih elektrona koji kruˇze oko jezgra — kao ˇsto planete kruˇze oko Sunca.
Tako je nova slika atoma zamenila staru.Pokazalo se da je atom deljiv i da
postoje neke od njega joˇs si´cuˇsnije ˇcestice.
Posle ovih otkri´ca, koja su se zbila u nepunih dvadeset godina, sledi niz
uzbudljivih dogadjaja na atomskoj pozornici. Iz godine u godinu otkrivaju
se sve neobiˇcnije i zagonetnije ˇcestice, ˇciji je ˇzivot, uglavnom, veoma kratak.
Tako ih se brzo nakupilo i viˇse od 100! Pri tom je zaista bilo teˇsko re´ci koje
su od njih elementarne, a koje nisu.
Ali, dve od tih ˇcestica, pored elektrona — prvenca moderne atomistike,
zasluˇzuju najve´cu paˇznju u naˇsoj priˇci. To su proton (jezgro lakog vodonikovog
4
atoma) i neutron (neutralna ˇcestica, mase pribliˇzno jednake protonovoj
masi). Osim lakog vodonika, atomi svih ostalih hemijskih elemenata koje
sre´cemo u prirodi, pored protona i elektrona, sadrˇze i neutrone.
Dok je proton otkriven u proˇslom veku, njegov pratilac u atomskim
ˇ
jezgrima — neutron pronadjen je tek 1932. godine (Dˇz. Cedvik).
Iste godine, K.Anderson pronalazi ˇcesticu koja ima masu jednaku masi elektrona,
ali koja je suprotno naelektrisana. Tako je na scenu stupio pozitron, prva
ˇcestica antimaterije. Vremenom se pokazalo da je antimaterija jednako bogata ˇcesticama kao i materija; taˇcnije, da svaka ˇcestica materije ima svoju
antiˇcesticu i da se one medjusobno razlikuju samo po naelektrisanju.
Upita´cete se — a koje su ostale ˇcestice, do broja 100 i viˇse? To su
ˇcestice neobiˇcnih imena i joˇs ˇcudnijih svojstava: neutrini, mioni, pioni,
kaoni. . . Sve se one grupiˇsu u odredjene porodice u kojima, razmeˇstene
po svojim svojstvima, zauzimaju poloˇzaje kao da ih je neki nevidljivi umetnik rasporedio — dobijaju se geometrijske slike u kojima se javlja simetrija,
sklad.
U prvi mah, neke od ovih ˇcestica smatrane su elementarnim, ali su novija
istraˇzivanja pokazala da su naˇse predstave o njima bile pogreˇsne kao i predstave starih Grka o atomima. Danas znamo da se ve´cina ovih, nazovi elementarnih ˇcestica, sastoji iz joˇs si´cuˇsnijih deli´ca materije — iz kvarkova. A
tu ve´c poˇcinje nova priˇca o strukturi materije.
Da li ´ce ona ikada biti zavrˇsena ili ne — zavisi od toga da li se materija moˇze da deli u beskraj, ili se na nekom njenom nivou stiˇze do atoma,
nedeljivih ˇcestica, ˇcije su postojanje naslutili veliki mislioci stare Helade.
Poˇcetak ˇzivota na Zemlji
ˇ
Veliki engleski prirodnjak Carls
Darvin (1809–1882) naslutio je joˇs u
proˇslom veku jedan od mogu´cih pravaca kojim je tekla prebioloˇska evolucija
materije. U pismu svom prijatelju Hukeru on kaˇze:
proteinskih jedinjenja u toploj barici punoj amonijaka, svih vrsta fosfatnih soli, svetlosti, toplote, elektriciteta i drugog, tada bi ova jedinjenja
mogla da pretrpe joˇs sloˇzenije promene”.
Tek mnogo godina kasnije, u naˇse doba, Harold Juri i Stenli Miler izveli
su svoj poznati eksperiment u kome su, umesto Darvinove jednostavne hemijske oblike, osnovna neorganska i organska jedinjenja koja se mogu na´ci na
rafu hemiˇcara u svakoj laboratoriji. Dejstvom elektriˇcnih praˇznjenja, malih
i izboja koji su ˇsarali parama ovih hemijskih jedinjenja i gasova zatvorenih
u retortu, Juri i Miler su pokuˇsali da oponaˇsaju uslove koji su vladali na
ranoj Zemlji.
Nalaz ovog eksperimenta bio je fantastiˇcan — elektriˇcna praˇznjenja su, u
5
ovako simuliranoj jednostavnih hemijskih jedinjenja stvorila amino kiseline,
purine, pirimidine i druge hemijske materije koje ˇcine vaˇzne sastojke svake
ˇzive ´celije.
Taj eksperiment oznaˇcio je prekretnicu u ˇcovekovom interesovanju za
prebioloˇsku evoluciju materije na Zemlji. Posle njega je izvedeno i mnogo
drugih, joˇs sloˇzenijih eksperimenata, pa se tako rodila nova grana nauke
koja je poˇcela da sakuplja podatke o ranoj Zemlji i uslovima koji su na njoj
vladali, a uz to i da gleda i traga dalje od
Prema prvim rezultatima, bioloˇska evolucija materije poˇcela je preko 3
milijarde godina. Znaˇci, za postanak prvih sloˇzenijih organskih molekula,
je na raspolaganju tek neˇsto viˇse od milijardu godina. Medjutim, najnovija
istraˇzivanja pokazuju da je ovaj period bio znatno kra´ci, pa, ˇcak, neka od
njih navode na zakljuˇcak da je sve poˇcelo i
Jedan od zagovornika kosmiˇckog porekla ˇzivota na Zemlji je ˇcuveni engleski astronom ser Fred Hojl. On veruje da je kometama i asteroidima
prekrivenim ledom, pri njihovom kruˇzenju i fragmentaciji. Prema Hojlu i
Vikramasingeu, u jezgrima kometa postoje radioaktivni izotopi koji tokom
miliona godina daju potrebnu energiju za izvodjenje mnogih hemijskih reakcija, u kojima su se mogli izgraditi sloˇzeniji oblici organskih jedinjenja. Raspadanje komete u blizini Zemlje moglo je u proˇslosti da dovede do zasipanja
Zemlje kiˇsom ve´c stvorenih molekula, koji su na Zemlji naˇsli joˇs povoljnije
uslove za nove hemijske sinteze koje su vodile izgradnji ˇzivih oblika materije.
I od ovako smele hipoteze – postoje joˇs smelije!
Radio astronomi i astronomi su do sada u prostranstvima Svemira, u
medjuzvezdanom prostoru, otkrili preko 60 hemijskih jedinjenja, od kojih
viˇse od 50 ima bioloˇski znaˇcaj. Jedan od sloˇzenih atoma! Iako su ova
jedinjenja daleko od prvih znakova ˇzivota (voda, amonijak, metan, metil
alkohol i druga), ona nas upozoravaju da ne prenagljujemo u odbacivanju
meˇsanja Svemira u nastanak ˇzivota na Zemlji.
Zato Ponamperuma, bacaju´ci pogled put zvezda, kaˇze: je preplavljen
hemijskim oblicima materije koje mi dobijamo u naˇsim primordijalnim eksperimentima. Verovatno je najve´ci broj ovih hemijskih jedinjenja stvoren u
svemirskom prostoru u dˇzinovskoj verziji naˇsih laboratorijskih eksperimenata. . . ”
Kao ˇsto vidimo, pitanje prebioloˇskog razvoja materije i nastanka ˇzivota
na ranoj Zemlji joˇs nije reˇseno, iako je od
A ako bismo se drˇzali zdravog razuma i verovatno´ce, onda bismo, ipak,
prednost u izvodjenju eksperimenata sa hemijskim oblicima koji su doveli
do pojave ˇzivota na naˇsoj planeti.
6
Suncokret i ˇsiˇsarka — matematiˇcari
Mnoge zagonetke Prirode koje nauka postepeno odgoneta vezane su za
cele brojeve koji, kao ˇsto iz matematike znamo, ˇcesto prave neobiˇcne nizove.
Jedan takav znaˇcajan niz celih brojeva pre viˇse vekova otkrio je Italijan
Leondardo Pizano Fibonaˇci, pa je taj niz po njemu i dobio svoje ime.
Tako niz brojeva: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21. . . zovemo Fibonaˇcijevim nizom.
Ako se samo malo udubite u njegovu konstrukciju, lako ´cete otkriti redja broj
do broja. Kao ˇsto se moˇzete uveriti, svaki naredni ˇclan ovog niza brojeva
dobija se zbrajanjem dva prethodna ˇclana. Tako je, na primer, 5=3+2, a
21=13+8. Sada ve´c moˇzete i sami da dodate nove ˇclanove Fibonaˇcijevom
nizu. Poˇcnite sa: 21+13=34, a zatim 34+21=55. . . i tako redom, dok
vam se ne dosadi ili dok se ne dosetite da se moˇzete pomo´ci kompjuterom.
Veoma jednostavan program, neˇsto malo truda i mnogo, mnogo hartije — i
eto vam nepreglednog mnoˇstva ˇclanova Fibonaˇcijevog niza! Sada nam, posle
tolikog posla, ostaje joˇs da vidimo zbog ˇcega je ovaj niz brojeva (koji je tako
jednostavan!) znaˇcajan.
Ko bi poverovao da gradja ˇsiˇsarke, lice suncokreta, raspored liˇs´ca i grana
na drve´cu. . . i mnogo ˇsta drugo — zavise od Fibonaˇcijevog niza brojeva!
Da li bi i jedan deˇcak ili devojˇcica, dok otkidaju latice cveta i uzbudjeno ˇsapu´cu: da ishod ovog brojanja (a moˇzda i sudbina ljubavi) zavisi od
matematiˇckog poretka brojeva. Skoro izvesno — da ne bi!
Medjutim, ako paˇzljivo izbrojite ljuspe na jednoj od ˇsiˇsarkinih spirala,
dobi´cete neki od brojeva iz Fibonaˇcijevog niza, recimo: 8, 13 ili 21. A i suncokret je veliki njegovih semenih plodova, poredjanih po spiralno uvijenim
ˇsarama, odgovaraju viˇsim ˇclanovima Fibonaˇcijevog niza: 55, 89, 144 itd.
Neˇsto sliˇcno sre´cemo i medju uglovima. Priroda naroˇcito ceni tzv. zlatni
ugao, ugao od 137,5 stepeni. To je ugao koji deli krug na dva segmenta,
tako da je odnos lukova nad manjim i ve´cim segmentom jednak odnosu luka
nad ve´cim segmentom i obima kruga.
U ovo ˇsto smo vam ispriˇcali veoma smo sigurni. A sigurni smo i u to
da Priroda nikada nije drˇzala ˇsestar u ruci i opisivala krugove, a joˇs manje
da je na papiru ispitivala odnose njihovih razliˇcitih lukova, ili da je pomo´cu
kompjutera tragala za Fibonaˇcijevim nizom brojeva.
Ali je ona, rukovodjena principima ekonomiˇcne gradnje svojih oblika,
uvek pronalazila najbolja matematiˇcka reˇsenja, kao ˇsto su ona koja se kriju
u Fibonaˇcijevom nizu brojeva, u zlatnom preseku ili u zlatnom uglu.
Zato je slavni fiziˇcar Albert Ajnˇstajn, koji je duboko poimao Prirodu,
jednom prilikom rekao:
7
ponaˇsa kao dobar ekonomista”.
8
Ko je najbrˇzi na svetu?
Ko je najbrˇzi na svetu?
Da li je to ˇcovek koji je pretrˇcao 100 metara za 9,84 sekunde, ili je to
gepard koji je u stanju da razvije brzinu ve´cu i od 100 kilometara na sat?
Moˇzda je to zvuk sa svojih 330 metara u sekundi, ili nadzvuˇcni avion prele´ce
rastojanje od Vaˇsingtona do Pariza za samo 3 sata i 36 minuta, ili. . .
Ali da ne bismo licitirali u nedogled ili zavirivali u poznatu Ginisovu
knjigu, koja sadrˇzi na hiljade svetskih rekorda, nauke — Albertu Ajnˇstajnu.
On nam je najbrˇza na svetu, da je bez premca kada je o brzini reˇc i da je u
tome, dok je sveta i veka, niko ne´ce nadmaˇsiti!
Veoma nas je zaˇcudila takva kategoriˇcna tvrdnja nauˇcnika, jer dobro
znamo da su oni velike sumnjalice i da retko izriˇcu konaˇcne sudove. Zato
smo se upitali: ovakvu tvrdnju ozbiljni dokazi?”
Kako nam se ˇzurilo da dobijemo odgovor na ovo pitanje, uputili smo
se pravo u Institut za fiziku — da na pravom mestu ˇcujemo kako je ˇcovek
zakljuˇcio da je svetlost nedostiˇzni brzinski rekorder.
priˇcu mladi asistent instituta, teorijski fiziˇcar, dopuˇstaju da kaˇzem da je
svetlost apsolutno najbrˇza na svetu, da je tako bilo uvek u proˇslosti i da ´ce
tako biti i u budu´cnosti. Ona se u vakuumu prostire brzinom od oko 300.000
kilometara u sekundi. Da nekim sluˇcajem njena brzina nije tolika, i samo
postojanje Svemira i ˇzivota u njemu, ovakvog kakvog ga mi poznajemo,
bili bi dovedeni u pitanje. Kada bi se, nekim ˇcudom, brzina svetlosti i
najmanje promenila, doˇslo bi do katastrofe Svemira! To vas zaˇcudjuje, ali –
evo dokaza.”
kako je izmerena brzina svetlosti, zatim – zbog ˇcega je ona graniˇ
cna
brzina u realnom svetu i, na kraju, zaˇsto od nje zavise sve tvorevine u
Prirodi, pa ˇcak o oblik naˇseg Svemira.”
nauˇcnik Galileo Galilej, koji je ˇziveo u drugoj polovini 16. i prvoj polovini
17. veka. Jedne veˇceri su se Galilej i njegov pomo´cnik popeli na dva medjusobno udaljena brega u blizini Firence, nose´ci svako po jednu svetiljku, fenjer
sa zaklonom. Galilej je rekao asistentu da otkrije svoju svetiljku ˇcim opazi
svetlost njegove svetiljke sa drugog brega. Medjutim, dobijen je neoˇcekivani
rezultat – Galilej je praktiˇcno istovremeno video svetlost asistentovog fenjera kada bi skinuo zastor sa svoje svetiljke. Malo kaˇsnjenje on je ispravno
pripisao brzini reagovanja svog pomo´cnika”.
Pomislili smo da je tu priˇci kraj i da je Ajnˇstajn svoju tvrdnju zasnovao
na ovom Galilejevom eksperimentu s fenjerima. Medjutim, silno smo se
prevarili – to je bio samo poˇcetak jedne veoma duge i uzbudljive priˇce.
Jupitera kao pomo´cnikom, nemaˇcki astronom Remer je 1675. godine prvi
9
uspeˇsno izmerio brzinu svetlosti, dobivˇsi vrednost od oko 300.000 kilometara
u sekundi. Francuz Fizo 1849. u svojoj laboratoriji joˇs taˇcnije meri ovu
brzinu, posle ˇcega slede brojna sve taˇcnija merenja. Danas mi znamo da
se svetlost u vakuumu prostire brzinom od 299.795,5 kilometara u sekundi,
ili, bolje je re´ci – prostire se pribliˇzno tom brzinom, jer sam siguran da
je u medjuvremenu neko odredio joˇs koju decimalu ili poboljˇsao taˇcnost
merenja”.
Poˇsto nismo cepidlake, a i ne bi nam mnogo vredelo da smo utvrdili
joˇs neku cifru brzine svetlosti, podsetili smo mladog fiziˇcara na Ajnˇstajna i
preostala pitanja na koja je obe´cao da ´ce nam dati odgovor.
teorijom relativnosti pokazao da se nijedno telo ne moˇze ubrzati do ili
preko brzine svetlosti. Za to bi bio potreban beskonaˇcan izvor energije, ve´ci
od onog kojim raspolaˇze ceo Svemir ili milijarde milijardi takvih svemira.
Onda moˇzemo re´ci da je brzina svetlosti najve´ca mogu´ca brzina u svetu u
kome ˇzivimo. Neki fiziˇcari, istina, razmatraju mogu´cnost postojanja i drugih
vrsta svetova, u kojima bi postojali tahioni, ˇcestice brˇze od svetlosti, ali to
su, za sada, samo maˇstanja. . . ”
pitanje. Brzina svetlosti je jedna od najvaˇznijih prirodnih konstanti od
koje zavisi struktura, poˇcev od elementarnih ˇcestica – opeka materije – pa
sve do Svemira. I najmanje odstupanje od postoje´ce vrednosti ove konstante,
za koju su nauˇcnici dokazali da se tokom milijardi godina postojanja sveta
nije menjala, dovelo bi do propasti ne samo atoma, ve´c i planeta, zvezda,
galaksija, pa i Svemira, jer je sve u Prirodi krojeno arˇsinom u kome je brzina
svetlosti osnovna mera. Eto, to su razlozi zbog kojih verujem da Ajnˇstajn
nije pogreˇsio kada je svetlost proglasio najbrˇzom na svetu”.
10
Orijentir Talitusa saltatora
Paˇzljivim posmatranjem, vrˇse´ci razliˇcite eksperimente i analize, nauˇcnici
su otkrili mnoge orijentire pomo´cu kojih se ˇzivotinje orijentiˇsu u prostoru.
Si´cuˇsna magnetiˇcna bakterija za svoju navigaciju koristi Zemljino magnetno
polje, neki termiti se orijentiˇsu pomo´cu obrisa ˇsume, dok se pˇcele, ptice,
kraba i druge ˇzivotinje upravljaju prema Suncu. Ono je najjasniji nebeski
se mnogo ko prema njemu upravlja.
Posmatranjem ptica jednostavno je dokazati da im je Sunce zatvorili u
kulu sa viˇse malih prozora koje bismo jednovremeno otvorili – lastavica bi,
orijentiˇsu´ci se prema Sunˇcevim zracima, uvek izlazila u jednom pravcu, baˇs
kao i druge ptice, i lako bi pronalazila svoje gnezdo. Ali, ako bismo u istoj
kuli neke prozore zamraˇcili, pa u prostoriju uneli ogledalo i pomo´cu njega
prevarena, ona bi poletela u pogreˇsnom smeru, pod uglom od 180 stepeni u
odnosu na smer u kome se nalazi njen dom.
A evo joˇs jednog interesantnog putnika. Latinsko ime ove ˇzivotinjice je
zaista zvuˇcno: Talitus saltator. Ta je ˇzivotinjica sliˇcna morskim raˇci´cima
i moˇzda bi joˇs dugo bila anonimna da se njom nisu pozabavili nauˇcnici.
Posmatraju´ci je, oni su po prvi put otkrili da postoje i ˇzivotinje koje se,
ne´cete verovati, orijentiˇsu ne pomo´cu Sunca, ve´c – pomo´cu Meseca!
Da bi ovo proverili, istraˇzivaˇci su zamislili veoma jednostavan i duhovit
eksperiment, koji je bez sumnje pokazao da Talitus saltator daje Mesecu
prednost nad svim drugim orijentirima.
Budu´ci da ova mala ˇzivotinja ˇzivi u moru, nauˇcnici su poˇsli na morsku
obalu da u prirodnoj sredini Saltatora izvedu svoj ogled. Za ovaj ogled oni
su iskoristili jedno kopno, dva mora i mnogo raˇci´ca.
Da biste sve bolje razumeli, pogledajte geografsku kartu Italije. Kao ˇsto
znate, italijansko kopno, oblika ˇcizme, sa istoka zapljuskuju vode Jadranskog, a sa zapada vode Ligurnijskog mora.
Kada su nauˇcnici iz mora kod mesta Riminija, koje se nalazi na istoˇcnoj
obali i kupa se u Jadranskom moru, izvadili raˇci´ce – oni su se nepogreˇsivo
vra´cali u more orijentiˇsu´ci se po Mesecu. Naˇs pratilac im je svojom slabom
svetloˇs´cu pokazivao put ka istoku.
Ali kada su nauˇcnici te iste jadranske raˇci´ce, u no´ci obasjanoj meseˇcinom,
preneli na zapadnu obalu italijanskog kopna, negde kraj grada Gombo koji
se nalazi na obali Ligurnijskog mora — raˇci´ci su se, kako su nauˇcili od
pamtiveka, opet slepo drˇ
zali istoka, misle´ci da idu ka moru. I tako su oni,
umesto ka moru, krenuli put grada!
Raˇci´c, kao i lastavica, termit ili si´cuˇsna bakterija veruju svojim postojanim orijentirima — Mesecu, Suncu, ˇsumi i magnetnom polju,kao ˇsto ˇcovek
11
veruje zvezdi Severnjaˇci koja mu je toliko puta bila pouzdan vodiˇc kroz svet
pun orijentira.
ˇ
Covekov
vidokrug Bogati smo po zvezdama
ˇ
Sekspir
Sigurno ste i vi za vreme vedrih no´ci osmatrali zvezdano nebo i pitali se:
ˇ ˇcovek vidi, a ˇsta ne vidi na nebu?
dokle seˇze ˇcovekov vidokrug? Sta
Pod pogodnim uslovima na nebu, ˇcovek golim okom, pored Meseca, moˇze
da posmatra i planete: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Teˇze ´ce
uoˇciti Uran, koji Zemlji prilazi na 2,7 milijardi kilometara.
Izvan Sunˇcevog sistema ˇcovek vidi mnoˇstvo zvezda. Pomenimo samo
neke koje pripadaju severnoj hemisferi neba: zvezda Alfa Kentauri udaljena
je oko 40.000 milijardi kilometara, tj. 4,3 svetlosne godine (svetlost u toku
jedne godine predje rastojanje od 9,5 triliona kilometara); Betelgeza se nalazi
na 520 svetlosnih godina; plaviˇcasti Rigel, iz sazveˇzdja Lava, na 90 svetlosnih
godina; a ogromni godina.
ˇ
Covek
joˇs vidi dvostruku skupinu zvezda u Perseju, na viˇse od 7.000 svetlosnih godina, a i pozadinsko svetlucanje naˇse galaksije, poznate u narodu
pod imenom
Prenesemo li pogled na obliˇznju galaksiju Andromedu, koja u svojim
nedrima drˇzi viˇse od 100 milijardi zvezda i nalazi se na udaljenosti od 2
miliona svetlosnih godina, dosti´ci ´cemo granicu okom vidljivih objekata u
Svemiru — ˇcovekov
Medjutim, prema danaˇsnjem saznanju nauke, pretpostavlja se da preˇcnik
Svemira, koji moˇzemo zamisliti u vidu deˇcjeg balona, premaˇsa 20 milijardi
svetlosnih godina (190.000.000.000.000.000.000.000 km)! Tako moˇzemo da
zakljuˇcimo da je naˇsem oku dostupan samo jedan stomilioniti deo Svemira!
Saznavˇsi to, postaje nam jasno od kolikog su znaˇcaja bila otkri´ca Galileja,
Njutna, Herˇsela i drugih fiziˇcara i astronoma, koji su svojim teleskopima
hiljadostruko pove´cali ˇcovekov vidokrug i tako otvorili jedan novi svet, inaˇce
nedostupan ˇcovekovom oku. Ne samo da je time granica vidljivih objekata
na nebu pomerena, ve´c su i inaˇce nejasne taˇcke na nebu dobile odredjenije
oblike.
Od Galileja naovamo astronomija svakim danom osvaja nove prostore
neba. Optiˇckoj astronomiji pridruˇzile su se nove astronomije: radio astronomija, astronomije na osnovu infracrvenog, ultraljubiˇcastog, iks, gama,
kosmiˇckog zraˇcenja, kao i neutrino ˇcestica. Uz njih, u razvoju se nalazi
gravitaciona astronomija, koja ´ce biti idealna za posmatranje kataklizmiˇckih
kosmiˇckih pojava u kojima uˇcestvuju objekti velikih masa.
ˇ
Covekove
astronomske opservatorije sve ˇceˇs´ce napuˇstaju Zemlju i sele se
12
u Kosmos. Razni sateliti nose teleskope i detektore zraˇcenja koji pokrivaju
ˇsiroki spektar energija u kome nam Svemir ˇsalje svoje
Proˇsirivˇsi svoj vidokrug skoro do samih (detektovan je kvazar na 13,5
milijardi svetlosnih godina!), ˇcovek je iz tamnog, beskrajnog neba izronio
brojne astronomske zvezde dˇzinove, pulsare, kvazare, crne rupe, galaksije i
njihove rojeve i super-rojeve. . . A to je toliko mnogo otkri´ca da bi, moˇzda,
mogao da pomisli da ´ce do´ci vreme kada astronomi ne´ce imati ˇsta da rade,
ve´c ´ce, poput obiˇcnih ljudi, samo posmatrati nebo i diviti mu se.
Onaj koji bi tako pomislio, morao bi da se seti reˇci ˇcuvenog ruskog
nauˇcnika Konstantina Ciolkovskog, oca kosmonautike, koji je jednom rekao:
i budu´ce — ne´ce predstavljati ni deli´c naˇseg neznanja”.
Da je Ciolkovski u pravu — najbolji nam je dokaz do sada pruˇzilo nebo
sa svojim neiscrpnim tajnama.
Evolucija pod okom istraˇzivaˇca
ˇ
Jedan od najve´cih nauˇcnika svih vremena, Carls
Darvin, otkrio je da
ˇzivi oblici materije podleˇzu evoluciji. Utvrdio je da se materija na taj naˇcin
usavrˇsava i stiˇce nova svojstva koja zavise od prirodne sredine u kojoj se
ona razvija.
Za evoluciju ˇzivog sveta postoji mnogo dokaza iz proˇslosti. Ipak, to
su uglavnom dokazi izvedeni na osnovu posmatranja fosila, vrsta koje su
nekada postojale u jednom, a sada postoje u drugom obliku. Zato je bilo
veoma vaˇzno na´ci i eksperimentalni dokaz evolucije koja bi se odigravala
pred naˇsim oˇcima.
Pedesetih godina 20. veka Dˇzoˇsua Lederberger, genetiˇcar Univerziteta
Viskonsin (SAD), izveo je sjajan bioloˇski eksperiment: prouˇcavao je evoluciju ˇzive materije na bakterijama koje samo tokom dve godine svoga ˇzivota
(razvoja) daju oko 7000 generacija! Budu´ci da ˇzivot u svojim osnovnim
manifestacijama ne pravi razliku izmedju bakterije, cveta i ˇcoveka, Dˇzoˇsua
je mogao da posmatra borbu ˇzive materije za opstanak na nivou bakterija i
da iz toga izvede dalekoseˇzne zakljuˇcke u vezi sa evolucijom.
On je na jednu vrstu bakterija dejstvovao njihovim ljutim neprijateljem
— penicilinom, lekom koji i ˇcovek koristi u borbi protiv bakterija. Dˇzoˇsua je
pri tom naˇsao da se pribliˇzno na svakih 100 miliona bakterija koje penicilin
ubija javlja jedna bakterija koja je otporna na penicilin i koja preˇzivljava
njegovo prisustvo. Zahvaljuju´ci njoj i njenom potomstvu, posmatrani bakterijski soj daje izdanak koji je u stanju da preˇzivi delovanje penicilina i da
u njegovom prisustvu stvara generacije na koje on nema efekta.
Ovakvo produˇzenje vrste putem evolucije mogu´ce je zahvaljuju´ci pojavi mutacije koja se deˇsava u bakterijama, a takodje i u drugim viˇsim
13
vrstama. Mutacije su neznatne promene strukture ˇzive materije, taˇcnije
— promene njenog osnovnog dezoksiribonukleinske kiseline) koje mogu da
imaju dalekoseˇzne posledice.
Zahvaljuju´ci uistinu maloj promeni molekula DNK, koja, na primer, nije
ve´ca od promene samo jednog slova na viˇse od dvadeset stranica teksta ove
knjige, bakterija je bila u stanju da preˇzivi i da dˆa potomstvo otporno na
penicilina.
Tako je istraˇzivaˇc Lederberger svojim oˇcima posmatrao evoluciju ˇzive
ˇ
materije, pojavu koju je prvi otkrio Carls
Darvin u proˇslom veku. To je bila
nova potvrda nauˇcnog pogleda na postanak i razvoj ˇzivota, a istovremeno i
poraz shvatanja prema kojima je ˇzivot nastao dejstvom neke sile”, pod ˇcijom
se kontrolom, navodno, i sada nalazi.
Muzika nebeskih sfera Nauˇcnik ne prouˇcava Prirodu zato ˇsto je to korisno. On je izuˇcava zato ˇsto uˇziva u tome, a uˇziva zato ˇsto je ona lepa.
Poenkare
Jedno od velikih, pa moˇzda i najve´cih ˇcuda na koje ˇcovek nailazi kada
prouˇcava Prirodu jeste igra malih celih brojeva, koja je presudna u mnogim
sluˇcajevima — kod porodica elementarnih ˇcestica, zraˇcenja atoma, strukture
ˇsiˇsarke i suncokreta, pa ˇcak i kretanja nebeskih tela.
Zbog ˇcega je Priroda sjajan matematiˇcar i zaˇsto se najviˇse sluˇzi malim
celim brojevima, kao ˇsto su: 1, 2, 3, 4,. . . ?
Dobro, rekli bismo, ona ceni jedinku, stalno svoje podanike i s njima
izvodi neobiˇcne igre dodavanja i oduzimanja, mnoˇzenja i deljenja. Ovo
bismo objaˇsnjenje nekako i mogli da prihvatimo, na primer, kada je reˇc o
kvarkovima, atomima natrijuma ili molekulima DNK. Ali kako da shvatimo
tu igru kada su u pitanju gromadna tela, kao ˇsto su ona u Sunˇcevom sistemu?
Joˇs su stari Grci bili zadivljeni harmoniˇcnim pojavama kretanja nebeskih
tela. Pitagorejci su u njima otkrivali odnose medju tonovima u muzici. Ali,
ovog puta ne´cemo se baviti planetama, ve´c nekim manjim nebeskim telima,
kako bismo istakli dokle ide to savrˇsenstvo i harmonija u
Posmatrajmo dva Saturnova satelita — Titan i Hiperion. Oni kruˇze oko
Saturna sa periodama kruˇzenja koje se odnose kao 3:4. Na drugoj strani,
tri unutraˇsnja Jupiterova satelita imaju periode koje se odnose kao 1:2:4.
Kada napomenemo da se ovaj odnos odrˇzava tako dobro da se ne opaˇzaju
promene ni na devetoj znaˇcajnoj cifri (!), naˇsem ˇcudjenju, zaista, ne moˇze
biti kraja.
Takodje znamo da Zemljin pratilac — Mesec okre´ce samo jedno lice
prema Zemlji svom od njega. I to je rezultat izvanredno finog usaglaˇsavanja
Meseˇcevih kretanja — kruˇzenja oko matiˇcne planete i rotacije oko sop14
stvene ose. Otud moramo da zakljuˇcimo da ove pravilnosti, ˇsto podse´caju
na muziku, nikako ne mogu biti sluˇcajne, ve´c da se u njima kriju duboke
zakonitosti.
Harmoniˇcno ponaˇsanje tri Jupiteru najbliˇza satelita poznavao je joˇs Pjer
Simon Laplas, slavni francuski matematiˇcar iz 18. veka. Njega je izuˇcavanju
ovog problema privukla ˇcinjenica da se pomenuta tri satelita povremeno
nalaze na jednoj pravoj liniji koja prolazi kroz njihova srediˇsta i srediˇste planete Jupiter. Ali tek poˇcetkom naˇseg stole´ca, kretanje Jupiterovih satelita
moglo je da bude pra´ceno s velikom taˇcnoˇs´cu. Tako je otkriveno da Jupiteru
najbliˇzi satelit Jo zavrˇsava jedno kruˇzenje oko Jupitera za dva puta kra´ce
vreme od po rastojanju narednog satelita — Evrope, a Evropa, opet, za dva
puta kra´ce vreme od tre´ceg satelita — Ganimeda.
ˇ
Dva ameriˇcka nauˇcnika pokuˇsala su da objasne ovu igru brojeva”. Carls
Joder je pretpostavio da je Jo u proˇslosti leˇzao unutar Evropine orbite i
da je gravitaciono delovanje izmedju Jupitera i satelita, kombinovano sa
dejstvom gasova koji istiˇcu sa Jupitera i odredilo sadaˇsnje poloˇzaje Joa,
Evrope i Ganimeda. Prema Vizelu, tri satelita su tokom svog dugog kretanja
rezonancu — harmoniˇcni medjusobni odnos, a zatim su sve finije i finije
usaglaˇsavali svoja kretanja oko matiˇcne planete sa zahtevima rezonance.
Medjutim, svaka igra, pa i igra celih brojeva u Prirodi, ima konkretne
posledice. Nauˇcnici su izraˇcunali da zbog velike izduˇzenosti svoje putanje, Jo
mora da se zagreva tri puta viˇse od Meseca i da bi trebalo da ima teˇcno jezgro
i ˇcvrst omotaˇc. Oni su svoja smela predvidjanja o strukturi ovog Jupiterovog
satelita krunisali tvrdnjom da se na Jou moˇze oˇcekivati postojanje aktivnih
vulkana.
I samo tri dana poˇsto je u ˇcuvenom ˇcasopisu za nauku tvrdnjom, 5.
marta 1979. godine vasionska letelica 1” poˇcela je na Zemlju da ˇsalje slike
Joa, na kojima su se ukazivali obrisi osam aktivnih vulkana!
A da izmedju vulkana i malih celih brojeva i njihove igre u Sunˇcevom
sistemu postoje neke neobiˇcne veze — u to vas viˇse ne moramo ubedjivati.
Foto-aparat za atomske ˇcestice
Ulazimo u najneobiˇcniju potpuni mrak. Palimo ˇskiljavo svetlo i u poˇ
lutami prvo zapaˇzamo potpuno crne zidove. Cak
su i pod i plafon obojeni
crnom bojom! I, uopˇste malo je stvari uokolo koje nisu crne ili tamne, kao
da neko u ovom podrumu fiziˇcke laboratorije gaji peˇcurke, a ne da se bavi
istraˇzivanjem atoma.
Naˇsu paˇznju privlaˇci jedna kitnjasta povelja okaˇcena o zid, nalik majstorskom pismu kraljevskog fotografa. Prilazimo i ˇcitamo:
15
Nobelova nagrada za fiziku – Grand Prix za atomsku fotografiju pronalazaˇcu
maglene komore
ˇ T. R. Vilsonu
C.
Tek kada smo ovo proˇcitali, shvatili smo gde se nalazimo — u radnoj
sobi jednog od najve´cih eksperimentalnih fiziˇcara novijeg doba, ˇcoveka koji
je konstruisao foto-aparat za atomske ˇcestice”, tzv. Vilsonovu maglenu komoru.
Toga ˇcasa u sobu je stupio fotografov pomo´cnik”, mladi asistent Kevendiˇsove
laboratorije. On nas pozdravlja i vodi ka instrumentu ˇsto zauzima centralno
mesto u sobi.
Vidite” govori nam on, ovo je ˇcuvena Vilsonova komora koju je slavni
fiziˇcar napravio sam, svojom rukom! Ona i danas radi, pa mogu da vam
napravim neki atomski snimak, a i da vam na licu mesta objasnim princip
na kome funkcioniˇse ovaj ˇcudesan aparat. Sad ´cu ugasiti svetlo, a vi nemojte
da se uplaˇsite”.
Rekavˇsi to, on utrnu slabaˇsno svetlo, te nasta mrkli mrak. Privuˇce nam
se kao maˇcka i pomeri nas ka delu instrumenta gde smo ranije opazili nekakav
stakleni cilindar prekriven debelom staklenom ploˇcom.
Sada dobro otvorite oˇci i gledajte nadole!”
U tom trenu neˇsto snaˇzno prasnu i blesnu jaka svetlost. . . Iako smo se
priliˇcno trgli, sasvim smo dobro videli neke tanke, svetle konˇci´ce” u Vilsonovoj komori kako se zrakasto pruˇzaju iz jedne taˇcke na sve strane.
To ˇsto ste sada videli su tragovi alfa-ˇcestica radioaktivnog izvora polonijuma–
210 koji se nalazi u komori. Dobro, upitali biste: kako je mogu´ce snimiti tragove atomskih ˇcestica, kada su one tako siˇcuˇsne da ih je apsolutno
nemogu´ce videti okom? E, tu se upravo i pokazala darovitost mog uˇcitelja,
profesora Vilsona. On je izuˇcavao nastajanje magle i uoˇcio je da se prezasi´cena
vodena para kondenzuje na jonima, naelektrisanim deli´cima atoma ili molekula.
I tada mu je sinula fantastiˇcna ideja — da veˇstaˇckim putem, naglim pove´canjem
zapremine suda, dovede paru u komori do prezasi´cenja i tako je prisili da se,
sada se ve´c i vi dose´cate, kondenzuje na jonima koji se stvaraju duˇz traga
naelektrisane ˇcestice. Na jonima se stvaraju si´cuˇsne vodene kapljice. Osvetljavanjem ovih kapljica jarkom svetloˇs´cu bleskalice dobija se vidljiv konˇci´c u
Vilsonovoj komori, u stvari ”niska si´cuˇsnih bisera koja nam otkriva put
ˇcestica i druga zbivanja i tajne iz atomskog sveta”.
Potpuno opˇcinjeni onim ˇsto smo videli, izlazimo na svetlo dana iz ˇcuvene
Kevendiˇsove laboratorije, ˇzale´ci ˇsto nismo mogli da sretnemo najˇcuvenijeg
ˇ
medju svim fotografima — atomskog fotografa”, nobelovca C.T.R.Vilsona,
koji je davno umro, ali ˇcije ´ce delo joˇs dugo biti izvor nadahnu´ca mnogim
16
mladim istraˇzivaˇcima.
Cena Keopsove piramide
ˇ
Cesto
u govoru koristimo uzreˇcicu trista ˇcuda”, iako je broj ˇcuda danas,
ˇsto nam i ova knjiga dobro ilustruje, daleko odmakao od trista. Medjutim,
u davna, stara vremena, ˇcuda su po redu bila taˇcno izbrojana i mi znamo
da je postojalo sedam svetskih ˇcuda”. Do danaˇsnjih dana odrˇzalo se samo
prvo ˇcudo — egipatske piramide.
Od 38 piramida najˇcuvenija je, bez sumnje, Keopsova, koju je prema
pisanju antiˇckog istoriˇcara Herodota gradilo 100.000 robova tokom punih 20
godina! Ovaj kameni kolos, ˇcijoj se veliˇcini i lepoti i danas divimo, visok je
147 metara, a za osnovu ima kvadrat sa stranicama od 233 metra.
Keopsova piramida sadrˇzi 2.300.000 ogromnih kamenih kocki, od kojih
je svaka teˇska oko 2.500 kilograma. Gradjena oko 2.600. godine pre nove
ere, da bude grobnica egipatskih faraona iz ˇcetvrte dinastije, ona je ostala
kao trajno svedoˇcanstvo jednog dalekog vremena i ˇcudesne graditeljske mo´ci
ˇcovekove.
Kako smo ˇcesto skloni da se poredimo sa precima, upitajmo se — kakve
su naˇse danaˇsnje mogu´cnosti kada je reˇc o ovakvim grandioznim poduhvatima, kao ˇsto je bila gradnja piramida? Ili, moˇzda, najbolje je da za arˇsin”
uzmemo baˇs svetsko ˇcudo” — Keopsovu piramidu!
Iako, moˇzda, nemamo takve ideje i maˇstu kao drevni graditelji i njihovi
naredbodavci-faraoni, mi smo, bar u tehniˇckom pogledu daleko odmakli pred
starim Egip´canima. U to nas, pored raznih brojnih pokazatelja, uverava i
iskustvo — malo je piramida” naˇseg doba gradjeno stole´cima. I na Mesec
smo se popeli”, praktiˇcno, u jednoj generaciji.
Ali niˇceg nema bez solidne analize i raˇcuna. A za to su najpoznatiji
majstori — Japanci. Pored toga, oni su ne tako davno boravili viˇse meseci
u Egiptu u vezi sa nekim gradjevinskim poslovima, pa im je palo na pamet
da izrade” i projekt Keopsove piramide.
Ekipa japanskih gradjevinara solidno je obavila svoj zadatak u Egiptu,
a istovremeno je napravila i predraˇcun” za piramidu. Ona je zakljuˇcila da
bi se pomo´cu najsavremenije gradjevinske tehnike Keopsova piramida danas
mogla da podigne za oko 5 godina i da bi njena izgradnja u naˇsem novcu
koˇstala oko 30 puta manje nego u Keopsovo vreme. Tada je ona, prema
grubim proraˇcunima, stajala stari Egipat oko 20 milijardi danaˇsnjih dolara,
a to je gotovo koliko i ameriˇcki program osvajanja Meseca!
Sluˇze´ci se ovim kosmiˇckim arˇsinom”, moˇzemo da se upitamo ˇsta je vred-
17
nije — Keopsova piramida ili osvajanje Meseca. Bez laˇzne skromnosti,
starim Egip´canima u ovom odmeravanju morali bismo da priznamo pobedu.
Ali, u takvom zakljuˇcivanju neˇsto nas spreˇcava — patnje hiljada robova koji
su prokleli i faraone i piramidu, koja i danas svedoˇci o sjaju i bedi tih davno
prohujalih vremena.
Beli se kosmiˇcko jedro
Buˇcna
plovidba
prvog
parobroda
Klermona”
rekom
Hadson, u Americi, koja se zbila 1807. godine, nije samo oznaˇcila radjanje
nove mornarice, ve´c i poˇcetak povlaˇcenja jedrenjaka kojima su hrabri moreplovci dotada oplovili mnoga mora i okeane. Jedro i katarka preselili su se
u muzeje i mornarske priˇce, da bi za sva vremena ostali vezani za imena
Marka Pola, Magelana, Kristofora Kolumba i drugih morskih vukova, koji
su svojim drvenim brodovima, gonjeni vetrom i ˇzeljom za pustolovinama i
saznanjem, stizali do najskrivenijih kutaka Zemlje.
Ali da jedru i katarci joˇs nije doˇsao kraj i da se njima otvara jedno novo
more — beskrajni kosmiˇcki okean, daleko ve´ci od svih naˇsih voda — svedoˇci
nam priˇca o belom usamljenom jedru”.
Tu priˇcu prvi je ispriˇcao jedan od pionira kosmonautike, sovjetski nauˇcnik
Kander. On je pre viˇse od pola stole´ce predloˇzio i teorijski dokazao mogu´cnost
putovanja kroz Sunˇcev sistem pomo´cu naroˇcitih brodova — kosmiˇckih jedrenjaka”. Ti novi jedrenjaci, umesto vetra, za pogon bi koristili pritisak
Sunˇcevih zraka!
Zamislimo jedrilicu ˇcije se jedro beli negde u Sunˇcevom sistemu. Na
nju bi, kao i na svaki drugi objekt u naˇsem delu kosmosa, delovale dve sile
— gravitaciona sila Sunca i pritisak Sunˇcevih zraka. Prva bi sila privlaˇcila
jedrilicu Suncu, dok bi je druga odbijala od njega. Koriˇs´cenjem sprega ovih
sila mogu´ce je upravljati kosmiˇckom jedrilicom i menjati njenu brzinu i kurs
— na naˇcin veoma sliˇcan onome koji su koristili stari moreplovci. Jedino ˇsto
na ovim putovanjima more ne bi besnelo, nebo ne bi parale munje i gromovi
i ne bi se slivale plahe kiˇse. Vreme na putu bi bilo sunˇcano i tiho, sem —
ako se Sunce ne bi razgoropadilo”.
Raˇcun pokazuje da bi sa dovoljno velikim jedrom, oblika razapete opne,
koje bi bilo ˇcvrsto i lako, kosmiˇcki brod od ˇcetiri tone mogao za tri godine
da prejedri put od Zemlje do Marsa i da se vrati u matiˇcnu luku. Za njegovo
putovanje potroˇsilo bi se samo toliko ˇcvrstog ili teˇcnog goriva koliko bi bilo
potrebno za isplovljavanje u kosmiˇcki okean — podizanje broda u kosmiˇcki
prostor. Na daljem putu gorivo” bi bilo besplatno!
A kakvo bi moralo da bude novo, kosmiˇcko jedro?
Materijal jedra morao bi da zadovolji viˇse neobiˇcnih uslova: da bude
18
veoma lak (kvadratni metar jedra ne bi smeo da bude teˇzi od 3 grama),
da podnosi kosmiˇcko zraˇcenje — temperaturu do 300◦ C, kao i do –270◦ C
(temperatura bliska apsolutnoj nuli), ne bi smeo da isparava u vakuumu itd.
Takvi materijali ne postoje samo u maˇsti nauˇcnika: oni se ve´c izradjuju u Laboratoriji za mlazni pogon, u Pasadeni (SAD). Prave se na bazi
polimera: poliestara, poliamida i drugih organskih jedinjenja. Veoma tanke
folije (njihova debljina ne premaˇsa preˇcnik ˇcovekove vlasi) sa jedne strane
prevlaˇce se slojem aluminijuma, ˇciji je zadatak da reflektuje Sunˇceve zrake,
a sa druge slojem silicijum-dioksida koji rasejava toplotno zraˇcenje i tako
ˇstiti jedro od pregrevanja.
Prva kosmiˇcka jedra ve´c su gotova! Zato ne´cemo dugo ˇcekati da kosmiˇcke
jedrilice zaplove okeanom tiˇsine”. Bez ikakvog zvuka i podrhtavanja planki
naˇsih ovozemaljkih plovila, ove kosmiˇcke jedrilice ´ce nositi potomke Dedala
i Ikara u nove pustolovine i iskuˇsenja.
Nobelova nagrada pod novogodiˇsnjom jelkom Ne postoji iˇsta praktiˇcnije
od teorije.
Bolcman
U prohladno veˇce, 31. decembra 1932. godine, samo je poneko svetlo
gorelo u Fiziˇckoj laboratoriji Kalifornijskog instituta za tehnologiju. Studenti su ve´c odavno otiˇsli na prazniˇcni raspust. Tek po neko bi promakao
ulicom studentskog grada, dok su se sneˇzne pahuljice meko spuˇstale na tlo
presijavaju´ci se pod svetlom retkih lampi. I dok je njegov slavni uˇcitelj, profesor Robert Miliken, sedeo u krugu svoje porodice i pripremao se za doˇcek
Nove 1933. godine, mladi fiziˇcar Karl Dejvid Anderson satima nije odvajao
oˇci od stotina fotografija atomskih zbivanja”.
Paˇzljivo analiziraju´ci fotografiju po fotografiju, osluˇskivao je rad Vilsonove maglene komore. Ona je u dubini sobe ravnomerno snimala svakih
nekoliko minuta po jednu novu atomsku sekvencu” iz filma, koji bismo,
s razlogom, mogli da nazovemo: Novogodiˇsnja potera za tajanstvenom ˇcesticom”.
No´c se pribliˇzavala i postojalo je sve tiˇse i tiˇse. Samo je motor komore
neprekidno radio: povremeno bi se ˇcula eksplozija, sinulo bi jarko svetlo
bljeˇstalica i premotao se film na automatskom foto-aparatu. Ali dvadesetsedmogodiˇsnji Anderson ne obra´ca paˇznju na sve to. Naviknut na ove
zvuke, sav je usredsredjen na najnovije fotografije koje pregleda jednu po
jednu. . .
Za sada niˇceg neobiˇcnog u tom kosmiˇckom zraˇcenju”, promrmlja sebi u
bradu Anderson. Mnoˇstvo tragova elektrona i protona na fotografijama, a i
poneki neuspeo, prazan snimak. Kad, odjednom, sasvim neobiˇcna atomska
slika”! Jedan tanak trag ˇcestice, savijen ustranu poput turske sablje i tanak
19
kao da je trag elektrona. Ali”, zamisli se Anderson, on skre´ce u suprotnom
pravcu! Da nisam pogreˇsio?”. Ustaje, ostavlja ostale snimke, iskljuˇcuje
Vilsonovu komoru, instrument od koga se ne odvaja ve´c mesecima, i svu
paˇznju posve´cuje snimku koji je pred njim.
Se´ca se. . . 1911. godine, Austrijanac Viktor Hes otkrio je kosmiˇcke zrake.
Negde iz medjuzvezdanih daljina do Zemlje stiˇze prodorno zraˇcenje koje
fiziˇcari izuˇcavaju viˇse od 20 godina. . . I moj uˇcitelj, Miliken, uˇcestvovao
je u odgonetanju ove tajne preˇsavˇsi i mora i kopna. . . U dubini zemlje,
pod vodom, na povrˇsini zaledjenih jezera, u visinama dosegnutim balonima
mnogi su traˇzili odgovore na pitanja o zagonetnom zraˇcenju. . . I, evo, tu
preda mnom leˇzi slika koja mi bez sumnje govori da trag koji vidim potiˇce
od jedne nove ˇcestice, ˇcestice koja je u svemu jednaka elektronu, ali koja
nosi pozitivno naelektrisanje! Dirak je zaista u pravu! On je predvideo
postojanje antimaterije, i evo — ja sam je otkrio!”
Anderson na dragocenu fotografiju zapisuje datum: 31. decembar 1932.godine. Stavlja je u svoj dnevnik, gasi svetlo i ˇzurno izlazi u hodnik laboratorije. . . Ne prime´cuju´ci no´cnog ˇcuvara, on zamiˇsljeno i uzbudjeno ponavlja:
Pozitivan elektron, pozitron. . . nova ˇcestica. . . ”
ˇ
Cudan
neki ˇcovek”, prime´cuje za sebe no´cni ˇcuvar, ˇsta li on ovde traˇzi u
novogodiˇsnju pono´c?!”
A i da mu je neko kazao da je ovaj ˇcudak” otkrio joˇs ˇcudniju ˇcesticu” —
pozitron, prvu ˇcesticu antimaterije, on ne bi verovao da je to od bilo kakve
vaˇznosti za svet koji je tada mislio samo na doˇcek Nove godine.
Izlaze´ci iz zgrade Instituta u sneˇznu no´c, Andersonu se ˇcinilo da sa neba
ne padaju pahuljice, ve´c sve same nove ˇcestice, kojima ´ce se vratiti ˇcim
prodje to ludo novogodiˇsnje slavlje.
Veliko otkri´ce Andersona – novogodiˇsnji dar za znanje i upornost —
krunisano je tri godine kasnije. Nobelova nagrada za fiziku 1936. godine
dodeljena je ovom mladom istraˇzivaˇcu i ve´c slavnom Viktoru Hesu, ˇcoveku
koji je 1911. godine otkrio kosmiˇcke zrake.
Parobrod bez goriva
Ako jednoga dana, putuju´ci svetom na nekom od toplih mora ugledate
ˇcudan parobrod koji se polako kre´ce tamo amo, kao da se vrti u krug i
neˇsto traˇzi, poput sablasti iz poznatog Travenovog romana Mrtvaˇcki brod”
— setite se naslova ove priˇce i on ´ce vam pomo´ci da odgonetnete o ˇcemu je
reˇc.
Posluˇzimo se vremeplovom i vratimo se za neˇsto viˇse od dva veka u
proˇslost, u 1769. godinu, kada je engleski inˇzenjer Dˇzems Vat konstruisao
parnu maˇsinu. Veliki pronalazaˇc tada nije mogao ni da sanja koliko ´ce njegov
20
izum promeniti svet.
Ali, sada ne´cemo govoriti o dobrobiti koju je Vatova parna maˇsina donela
ˇcoveˇcanstvu, ve´c ´cemo usredsrediti paˇznju na jedan pronalazak u kome je
ta maˇsina primenjena. Trideset osam godina posle otkri´ca parne maˇsine
Robert Fulton, koriste´ci Vatov izum, sagradio je prvi upotrebljiv parobrod
Klermont”, koji je 1807. godine zaplovio rekom Hadson kod Njujorka. Zatim je mnogo godina proˇslo u znaku parobroda i dima koji su oni ispuˇstali
krstare´ci morima i okeanima — sve do otkri´ca eksplozionih motora, a u naˇse
vreme i atomskih reaktora koji se koriste i za pogon brodova i podmornica.
Medjutim, evo ˇcuda: kao da je toˇcak vremena poˇceo da se vrti unazad
— ponovo su pominje brod na paru!
Za razliku od starih parobroda, koji se odavno zavrˇsili svoja poslednja
putovanja, novi brodovi na paru ne´ce sagorevati ugalj, naftu ili neko drugo,
recimo atomsko gorivo — oni ´ce za pogon koristiti morsku vodu! Moˇzda vam
nestvarno zvuˇci da voda moˇze da posluˇzi kao izvor energije. Ali, tu nema
dileme: topla juˇzna mora predstavljaju, praktiˇcno, neograniˇcene rezervoare
toplotne energije koju brodovi mogu da upotrebe za dobijanje pare, a to
znaˇci i za svoj pogon.Voda na povrˇsini juˇznih mora toplija je za oko 22◦ C
od vode na dubini od nekih 800 metara. Tako, ako toplom morskom vodom
uzetom sa povrˇsine mora zagrevamo teˇcni amonijak, a hladnom vodom, koju
crpemo iz dubine mora, hladimo pare amonijaka — moˇzemo da stvorimo
toplotnu maˇsinu koja ´ce toplotu pretvarati u mehaniuˇcki rad, odnosno —
koja ´ce toplotu mora upregnuti” za pogon parobroda.
Ovakva toplotna maˇsina nosi ime njenog pronalazaˇca Rankina. Njena
efikasnost iskoriˇs´cenja toplotne energije je mala (iznosi oko 7 procenata), ali
i to je dovoljno s obzirom na to da je toplotna energija mora besplatna.
Ameriˇcki nauˇcnici su pre viˇse od 10 godina predloˇzili izgradnju eksperimentalnih brodova od 68.000 tona korisnog tereta, koji bi po tadaˇsnjoj ceni
koˇstali oko 125 miliona dolara. Oni bi se, plove´ci Juˇznim Atlantikom sa
specijalnim zadatkom, isplatili u roku od samo tri godine. Kretali bi se
pomo´cu toplote koju bi crpeli iz mora, a viˇsak energije bi koristili za dobijanje vodonika iz morske vode (putem elektrolize) i azota iz vazduha. Sjedinjavanjem ovih elemenata na brodu bi se dobijao amonijak, vaˇzna hemijska
sirovina.
Jedan ovakav parobrod - morska lutalica, koji ne bi prevozio putnike,
imao bi 500.000–600.000 tona i bio dug preko 350 metara, mogao bi godiˇsnje
da isfabrikuje oko 600.000 tona amonijaka. A znamo da amonijak predstavlja najvaˇzniju sirovinu za dobijanje veˇstaˇckog djubriva, bez kojeg se
savremena poljoprivreda ne moˇze zamisliti.
21
Zvezdana praˇsina
ˇ
Covekova
fasciniranost Svemirom i njegovim raskoˇsno lepim objektima
nalazi izraza i u umetnosti — u poeziji, slikarstvu i muzici. Setimo se samo
poznate melodije Zvezdana praˇsina”.
Ali, da li ste se ikada upitali kako, u stvari, izgleda ta zvezdana praˇsina,
ˇsta je ona, koliko je ima i gde i kako ona pada?
Mada moramo praviti razliku izmedju zvezdane i medjuplanetarne praˇsine,
po´ci ´cemo putem pesnika koji, kada je pisao svoje stihove, nije razlikovao
ova dva pojma, ve´c je mislio da po naˇsim glavama pada zvezdana, a ne
medjuplanetarna praˇsina. . . Budu´ci da nam je ova druga mnogo bliˇza i da
je bolje poznajemo, odgovorimo na pitanje — ˇsta je ona, koliko je ima u
Sunˇcevom sistemu i u kojoj koliˇcini pada na Zemlju.
Da bismo stekli predstavu o ovoj neobiˇcnoj praˇsini — ˇcesticama materije,
obiˇcno ne teˇzim od hiljaditog, pa ˇcak i od milionitog dela grama, pogledajmo
paˇzljivo kako stoje stvari sa masom tela u naˇsem planetarnom sistemu.
Ako bismo zamislili dˇzinovsku vagu na kojoj se nalazi Sunˇcev sistem,
onda bi njen jeziˇcak pokazivao masu u kilogramima predstavljenu brojem
od trideset i jedne cifre (2.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 kg)! U
toj ˇcudesno velikoj masi ni praˇsina nije za bacanje! Iako medjuplanetarna
praˇsina ˇcini samo jedan stohiljaditi deo jednog milijarditog dela ukupne
mase Sunˇcevog sistema, jeziˇcak vage bi se, mere´ci je, zaustavio na masi od
oko 2 × 1016 kg, ˇsto predstavlja viˇse od deset hiljada milijardi tona! Pa dobro, ako je tako, moˇzemo da zakjuˇcimo da se nebeska tela Sunˇcevog sistema
kupaju” u praˇsini.
To je zaista taˇcno, mada koliˇcina ove praˇsine nije svuda ista. Ona opada
idu´ci ka periferiji Sunˇcevog sistema. Na naˇsu planetu i Mesec medjuplanetarna praˇsina pada ve´c milijardama godina i, za naˇse pojmove, donosi
ogromnu koliˇcinu materije. Porcija praˇsine” koju Zemlja dobija iznosi viˇse
hiljada tona godiˇsnje! Preraˇcunato na kvadratni metar Zemljine povrˇsine,
to daje oko 150 milionitih delova grama na godinu dana.
Kada bismo bili u stanju da eliminiˇsemo svu naˇsu ovozemaljsku praˇsinu,
tada bismo tokom jedne godine na stonom ˇcarˇsavu, raˇsirenom u polju,
sakupili oko pola miligrama medjuplanetarne praˇsine. Zamislimo da smo u
tome i uspeli, i da smo potom pristupili fiziˇckoj i hemijskoj analizi neobiˇcnog
uzorka.
Analiziraju´ci sastav medjuplanetarne praˇsine doˇsli bismo do zakljuˇcka da
dve tre´cine ˇcestica u njoj nisu lakˇse od milionitog dela grama, a ni teˇze od
hiljaditog dela grama. One su vrlo krhke i izgledaju tako kao da su nastale
viˇsestrukim raspadom ve´cih deli´ca materije, usled sudara u kosmiˇckom pros22
toru. Hemijska analiza bi pokazala da je njihov sastav sliˇcan sastavu gromadnih tela Sunˇcevog sistema — sastavu kometa, tih neumornih nebeskih
putnika koji se vremenom krune i raspadaju.
I tako iz dana u dan, iz godine u godinu, ve´c viˇse od ˇcetiri milijarde
godina pada s neba praˇsina na naˇsu planetu. Pa, ipak, ona nije promenila
masu Zemlje za viˇse od nekoliko milijarditih delova njene prvobitne mase.
Zato, moˇzemo da kaˇzemo, ˇsto se naˇse sudbine tiˇce, da ne moramo mnogo
voditi raˇcuna o medjuplanetarnoj praˇsini. Neka o njoj brinu nauˇcnici, jer
su oni u stanju i da iz naoko nevaˇznih stvari izvuku dalekoseˇzne zakljuˇcke.
Biserni nautilus — meseˇcev hroniˇcar Lepota u stvarima postoji u umovima
onih koji razmiˇsljaju o njima.
Hjum
Na nauˇcnu pozornicu 1978. godine stupili su: Mesec — nebesko telo ˇsto
preko 4 milijarde godina kruˇzi oko naˇse planete, i biserni nautilus — mekuˇsac
sa ljuˇsturom ˇcija vrsta viˇse stotina miliona godina naseljava Zemlju.
Priˇca o nautilusu i Mesecu poˇcinje u vodama juˇznog Pacifika, u kojima
Nautilus pompilus pliva i roni svojim poslom, samo na izgled ne mare´ci za
Mesec. Na drugoj strani, sasvim sigurno, Mesec se kre´ce svojim putem ne
haju´ci za malog mekuˇsca.
Sada na scenu, koja se iz priˇce seli u nauˇcnu bajku, stupaju dva nauˇcnika
— dr Piter Kan i dr Stifen Pompea. Oni prouˇcavaju ljuˇsture nautilusa,
mekuˇsca koji tokom dana zaranja u dubinu mora, a no´cu, kada je hladnije,
izranja na povrˇsinu. No´cu za disanje koristi vazduh, dok danju, u dubini,
za disanje razgradjuje” svoju ku´cicu! On tada hemijskim putem dejstvuje
na sloj kalcijum-karbonata od koga je naˇcinjena njegova ljuˇstura i diˇse oslobodjeni ugljen-dioksid.
Tako se svakoga dana po ˇskoljci nautilusa stvara po jedna crta. Paˇzljivo
broje´ci ove crte koje se nalaze izmedju dve susedne pregrade” ˇsto nastaju
svakog punog Meseca, Kan i Pompea su ustanovili da sadaˇsnje ˇskoljke bisernog nautilusa imaju oko 30 crta, a to se slaˇze sa trajanjem naˇseg lunarnog
meseca od 30 dana.
Otkrivˇsi to, dovitljivi nauˇcnici odmah su shvatili da je nautilusov ˇcasovnik
kalendar” navijen” prema Mesecu, pa su ˇzurno napustili more i poˇsli u
muzeje u potragu za ˇskoljkama nautilusa iz davnih vremena, starih viˇse
miliona godina.
Broje´ci linije rasta” na nautilusovim ˇskoljkama iz prohujalih milenijuma,
oni su odredili koliko je dana trajao jedan mesec, recimo 30, 150, 200. . . —
sve do 400 miliona godina u proˇslost! Na osnovu ovih podataka nauˇcnici su
izraˇcunali brzinu udaljavanja Meseca od Zemlje tokom geoloˇskih vremenskih
23
perioda.
Nautilusov zapis” je pokazao da se Mesec u proˇslosti udaljavao brzinom od 94,5 cm za godinu dana. To je oko 17 puta ve´ca brzina beˇzanja
Meseca” od one koja je proraˇcunata na osnovu priliˇcno nesigurne analize
pojava pomraˇcenja Sunca, za koje postoje pisani podaci samo za oko 3000
godina unazad.
Nautilus pompilus postao je Meseˇcev hroniˇcar” znatno pre pojave ˇcoveka
na Zemlji. On je s generacije na generaciju u vidu crtica-linija rasta zapisivao” kretanje Meseca, beleˇzio” broj dana u mesecu, i time potvrdio ˇcudesnu
spregu koja u Prirodi postoji izmedju na izgled potpuno razliˇcitih i medjusobno nezavisnih stvari.
Ako bismo osluˇsnuli ˇsum mora i glasove iz ˇskoljke Nautilusa pompiliusa,
ˇculi bismo poruku:
Ne zanemarite nijednu crtu koju je Priroda povukla, jer se
moˇ
zda u njoj krije neka njena velika tajna.
Novi podanik kraljice nauka
Jedan od najneobiˇcnijih svetova sa kojima smo suoˇceni — jeste svet
brojeva. U njemu kao da se kriju sve tajne Prirode!
Joˇs je ˇcuveni grˇcki filozof i matematiˇcar Pitagora, koji je ˇziveo u ˇsestom
veku pre nove ere, uˇcio da brojevi odslikavaju harmoniju sveta”. Veliki
nauˇcnici Arhimed, Njutn i Ajnˇstajn, koji su ovu harmoniju u Prirodi i otkrivali i divili joj se, smatrali su da je matematika kraljica svih nauka. U ovom
skladnom kraljevstvu, punom reda i zakonitosti, na prestolu sedi kraljica, a
na glavi joj kruna – teorija brojeva. Ona sija nedostiˇznom lepotom. Nije
ni ˇcudo, jer je najstariji i najprivlaˇcniji proizvod matematiˇcke misli ˇcoveka.
U teoriji brojeva naroˇcito mesto zauzimaju celi brojevi. Svrstani u red:
1, 2, 3, 4,. . . , oni ˇcine osu celih brojeva. Medju celim brojevima, kojih ima
nebrojeno mnogo, po svojim neobiˇcnim osobinama istiˇcu se tzv. prosti ili
prim-brojevi. To su: 1, 2, 3, 5, 7, 11, 13 itd. Ve´c vidimo po ˇcemu se oni
razlikuju od drugih, njima bliskih brojeva, kao ˇsto su: 4, 6, 8, 9, 10 i drugi.
Oni se ne mogu bez ostatka deliti nijednim drugim celim brojem, kao
ˇsto je to mogu´ce u sluˇcaju brojeva 4, 6 ili 8 i drugih, osim sami sobom ili
jedinicom. Tako je broj 8 deljiv sa 2 ili 4, a broj 3 samo jedinicom ili sam
sobom.
Prim-brojeve, koji zadivljuju svojom jednostavnoˇs´cu, izuˇcavao je joˇs Euklid. Od tih davnih dana do danas, mnogi su se umovi ogledali u pronalaˇzenju
naˇcina za dobijanje novih, sve ve´cih prostih brojeva. Ali, u tome niko nije
uspeo! Zato sada medju matematiˇcarima (koji nisu naˇsli dokaz za nepostojanje recepta za otkrivanje novih prim-brojeva) vlada uverenje da ne postoji
24
matematiˇcki obrazac za nizanje prostih brojeva.
Svakome ko ˇzeli da se okuˇsa i iznalaˇzenju novog prostog broja, ostalo je
da prebira” po osi celih brojeva i da traga za svojim” brojem sa manje ili
viˇse sre´ce bez ikakvog matematiˇckog putokaza. Recept” za proveru svakog
broja-kandidata za prost broj je, zaista, jednostavan.
Uzmete broj, osmotrite” ga sa svih strana, i ako ne moˇzete da ga podelite
nijednim manjim celim brojem bez ostatka — moˇzete biti sigurni da ste
otkrili prost broj. Sada je joˇs samo potrebno da proverite da li je on nov ili
star, tj. da li je ve´c poznat.
Medjutim, lakˇse je re´ci nego uˇciniti! Da biste otkrili nov prost broj,
morali biste da koristite neki od vrlo mo´cnih elektronskih raˇcunara, a i za
njih bi taj posao bio toliko veliki da bi vam trebali dani, meseci, pa moˇzda
i godine — zavisno od toga kakvim raˇcunarom raspolaˇzete.
Ali, za razliku od maˇsine, ˇcovek raspolaˇze jednim izvanredno dragocenim
darom — intiucijom. Tako je kanadski matematiˇcar Hjug Vilijams, zahvaljuju´ci svojoj matematiˇckoj intuiciji, pronaˇsao novi prim-broj koji je dobio
ime R–317. Da bismo ovaj broj ispisali, bilo bi nam potrebno viˇse redova u
ovoj knjizi. On ima, kako mu ime kaˇze, ravno 317 cifara! I, da ˇcudo bude
joˇs ve´ce, a rekli bismo i ˇcudo nad ˇcudima — sve cifre ovog prostog broja su
jedinice!
Broj R–317, sa svojih 317 jedinica, koˇcoperi se na listi prim-brojeva kao
nekakav elitni prim-broj, pozivaju´ci nas da mu se divimo i da se pitamo ima
li mu ravna medju brojevima, sve od 1,2, 3,. . . pa do beskonaˇcnosti.
Teˇsko je poverovati da se u kruni” kraljice nauka nalazi samo jedan
dragulj, prim-broj R–317. Zato priˇcekajmo neki novi blesak matematiˇcke
intuicije koja ´ce iz beskrajnog moˇstva celih brojeva izvu´ci novi prim-broj,
joˇs ˇcudniji od broja sa 317 jedinica.
Atomski reaktor — Fermijeva ladja”
Krajem 1942. godine besneo je drugi svetski rat. Vodjen je na kopnu,
moru i vazduhu, a takodje i u nauˇcnim laboratorijama zara´cenih strana. U
ˇ
Cikagu,
u Sjedinjenim Ameriˇckim Drˇzavama, pod tribinama univerzitetskog
stadiona za ragbi, u jednoj prostoriji za igru loptom skvoˇs ne ve´coj od 200
kvadratnih metara, odvijao se supertajni nauˇcni eksperiment od ˇcijeg je
rezultata mogao da zavisi ishod rata. . .
U sredu, 2. decembra 1942. godine, oko 2 ˇcasa posle podne, u prostoriji
su poˇceli da se okupljaju nauˇcnici: Fermi, Cin, Anderson, Kompton i drugi.
Oni su zauzeli svoja mesta kraj instrumenata na istoˇcnom kraju prostorije.
Jedan od mladih saradnika u ˇsali je dobacio svom drugu, takodje pomo´cniku
u eksperimentu koji tek ˇsto nije otpoˇceo: Kontrolni pult je okruˇzen velikim
25
zverkama, a zverˇcice stoje po strani!” I, zaista, tu su bila mnoga od najslavnijih imena atomske fizike. Oni su se rasporedili oko atomskog reaktora
koji je ˇcekao da prvi put bude puˇsten u rad.
Poˇsto je svoje saradnike rasporedio oko ˇcudne gradjevine saˇcinjene od
blokova ˇcistog grafita i ˇsipaka urana (prirodnog elementa sa najve´com masom), koja je liˇcila na ogromnu pe´c iz ruskih bajki, Enriko Fermi je 20 minuta kasnije naredio da se automatska kontrolna ˇsipka jednim delom izvuˇce
iz pe´ci”. . .
Tiho je zazujao elektriˇcni motor. Sve su oˇci bile uperene ka GajgerMilerovim brojaˇcima koji su, prvo, poˇceli da kucaju”: tak. . . tak,tak. . . tak,tak,tak..,
a zatim da u rafalu, poput mitraljeza, otkucavaju i da zuje” sve brˇze i brˇze. . .
Na drugoj strani pisaˇc je pokazivao i beleˇzio porast intenziteta neutrona u
atomskom reaktoru u kojem su se odvijale reakcije cepanja, fisije atomskih
jezgara urana–235.
Taˇcno u 2 ˇcasa i 50 minuta kontrolna ˇsipka je bila izvuˇcena iz jezgra
reaktora za novih 30 centimetara. Brojaˇci su poskoˇcili”. . . Pero pisaˇca
se pomerilo naviˇse. . . Malo — pomalo, atomski reaktor, vodjen rukom
iskusnog nauˇcnika, pribliˇzavao se poput kakve ladje opasnoj hridi” — svojoj
kritiˇcnoj taˇcki, taˇcki koju ˇcovek nikada ranije nije dostigao.
To ´ce biti dovoljno”, okrete se Fermi i reˇce Komptonu: Sada ´ce reakcija
postati samoodrˇzavaju´ca. Trag na pisaˇcu ´ce nastaviti da se penje i ne´ce
se uravnoteˇziti”. Fermi zatim uzima svoj logaritmar i u trenu izraˇcunava
brzinu porasta broja neutrona oslobodjenih u fisiji. . . Brojaˇci su ve´c zujali
kao hiljade pˇcela u roju. Napetost prisutnih dostigla je vrhunac.
Bez pokreta i gesta Fermi smireno nastavlja svoja izraˇcunavanja, bacaju´ci pogled na instrumente. Iznenada, njegovo lice ozari ˇsiroki osmeh, on
odloˇzi logaritmar i reˇce:
Reakcija je samoodrˇzavaju´ca. Kriva je eksponencijalna!”
Ove reˇci slavnog fiziˇcara, Nobelovca, koje su razumeli prisutni, oznaˇcile
su uspeˇsno puˇstanje prvog atomskog reaktora u rad i nastupanje atomskog
doba — doba uˇzasne primene atomskog oruˇzja (bombi) u ratu, a kasnije i
koriˇs´cenja atomske energije u mirnodopske svrhe.
Prvi atomski reaktor radio je joˇs samo 28 minuta.
Ubaci sigurnosnu ˇsipku!”, reˇce Fermi svom pomo´cniku Cinu, koji odmah
izvrˇsi naredbu. Bilo je taˇcno 3 ˇcasa i 53 minuta. Brojaˇci poˇcinju sve sporije
da odbrojavaju, pero pisaˇca sklizne niz papir i — sve je bilo zavrˇseno.
Poˇsto su veliki nauˇcni podvig zalili bocom ˇsampanjca, Artur Kompton
poziva telefonom Dˇzemsa Konanta sa Harvardskog univerziteta — da bi
preko njega obavestio predsednika Ruzvelta i mali broj onih koji su, pored
26
njega i Ajnˇstajna, znali za ovaj ogled od ogromne nauˇcne i vojne vaˇznosti.
Italijanski navigator se iskrcao na Novu Zemlju”, reˇce Kompton kada je
ˇcuo glas sagovornika na ˇzici.
Kako su ga doˇcekali domoroci?”, upita Konant shvataju´ci ˇsifrovanu poruku.
Vrlo prijateljski!”, odgovori Kompton.
Tako je Enriko Fermi, slavni italijanski fiziˇcar, koji je od nacista prebegao
u Sjedinjene Ameriˇcke Drˇzave, bezbedno doveo atomski reaktor — svoju
ladju” — u luku najve´cih nauˇcnih dostignu´ca.
Na ovaj sudbonosni dan ˇcoveˇcanstva podse´ca nas jedna skromna ploˇca
koja se nalazi na zgradi ˇcikaˇskog stadiona. Na njoj piˇse:
2. decembra 1942. godine ˇ
covek je ovde ostvario prvu samoodrˇ
zavaju´
cu
lanˇ
canu reakciju i tako zapoˇ
ceo kontrolisano oslobadjanje nuklearne energije”.
Postoje li granice rekorda?
Svako veliko sportsko takmiˇcenje, a naroˇcito olimpijske igre, dovode nas
u veliku nedoumicu obaranjem svetskih rekorda i postizanjem rezultata koji
su dotada smatrani nedostiˇznim.
ˇ
Zene
danas u skoku u vis preskaˇcu visinu od 2 metra, koja je do juˇce
predstavljala problem i za muˇskarce. Deca plivaju brˇze od ˇcuvenog Dˇzoni
Vajsmilera, olimpijca i Tarzana iz predratnih filmova. Kao da je nauka,
stupaju´ci u domen sporta, otvorila vrata nemogu´ceg.
Ali nije u svim sportovima isto, pa ˇcak i u jednom sportu — uzmimo za
primer atletiku — kraljicu sportova, razne discipline pokazuju velike medjusobne razlike. Neke su praktiˇcno dostigle krajnje domete, dok druge napreduju iz dana u dan. To je naroˇcito sluˇcaj s tehniˇckim disciplinama.
Za ilustraciju ove tvrdnje uze´cemo skok motkom, omiljenu atletsku disciplinu Dˇzemsa Vernona, profesora mehanike Univerziteta Juˇzne Karoline
u Sjedinjenim Ameriˇckim Drˇzavama. Profesor Vernon je aktivni sportista
iako ima viˇse od 60 godina. Kao struˇcnjak za fiziku i ljubitelj atletike, on
je elemente skoka motkom podvrgao nauˇcnoj analizi i obradio ih s krajnjom
savesnoˇs´cu.
Prvo je razvio jednaˇcinu kretanja skakaˇca motkom, a zatim je uneo u
kompjuter svog univerziteta radi obrade i izraˇcunavanja. Vernon je od kompjutera zatraˇzio odgovor na pitanje — mogu li se poboljˇsati rezultati u ovoj
disciplini i, ako mogu, kako se to moˇze posti´ci?
Nije morao dugo da ˇceka. Kompjuter je brzo doneo zakljuˇcke: prvo, da
je postoje´ci svetski rekord, od tada priznatih 5,63 metra, mogu´ce poboljˇsati
za oko 30 centimetara, i drugo — da bi idealni lakoatletiˇcar — ˇcovek koji
27
bi imao brzinu sprintera, a spretnost gimnastiˇcara — mogao da preskoˇci
motkom letvu podignutu nebu pod oblake”: na visinu od devet metara!
Jedna od najvaˇznijih preporuka kompjutera odnosi se na oblik motke,
koja bi trebalo da bude izvijena. Raˇcun je pokazao da bi pri ostalim nepromenjenim uslovima, koriˇs´cenje izvijene motke omogu´cilo atletiˇcaru da
preskoˇci za 55 centimetara ve´cu visinu nego sa pravom motkom. Ovakva je
motka u poˇcetnoj fazi skoka elastiˇcnija od prave fiberglasne motke, koja je
omogu´cila letove” preko 5 metara.
ˇ se predvidjanja tiˇce, Vernon je pogodio da ´ce ˇcovek u ovom veku
Sto
preskoˇciti motkom 6 metara. To se desilo samo nekoliko godina posle objavljivanja njegovog ˇclanka u ˇcasopisu Kompjuteri i ljudi”. Plafon” u skoku
motkom se, prema Vernonovoj analizi, nalazi negde na 9 metara od zemlje.
Sve ve´ci prodor nauke u sport doveˇs´ce u budu´cnosti do sve manjih pomeranja rekordnih postignu´ca. I tada, kada ˇcovek iscrpe mogu´cnosti merenja
sve manjih razlika izmedju novih i starih rezultata, on ´ce morati da izmiˇslja
nove sportove i discipline. A tome — nikada kraja ne´ce biti!
Jer, za razliku od ˇcovekovih fiziˇckih mogu´cnosti, njegova je maˇsta neograniˇcena.
Svemirski radio-program
ˇ
Cesto
se u nauci deˇsava da neko otkrije neˇsto ˇsto uopˇste nije oˇcekivao.
Mnogi to tumaˇce kao dar s neba”, ali to, najˇceˇs´ce, nije sluˇcaj, jer su potrebni
velika oˇstroumnost i znanje da se taj dar” prepozna i pravilno protumaˇci.
To najbolje potvrdjuje otkri´ce koje je 1933. godine uˇcinio Karl Janski.
Kao inˇzenjer poznate ameriˇcke firme Bell Telephone Laboratories”, Karl
Janski je tragao za izvorima smetnji na prekookeanskim telefonskim vezama.
U te svrhe je konstruisao veliku ˇziˇcanu antenu u obliku rama za sliku, koju
je mogao da usmerava ka bilo kom delu horizonta. Sluˇsaju´ci ˇsumove koje
su radio talasi indukovali u njegovoj anteni, Janski je primetio da se oni
periodiˇcno menjaju svaka 23 ˇcasa i 56 minuta. Do punog dana nedostajalo
je taˇcno 4 minuta. I to je, kao ˇsto ´cete videti, bilo presudno za dalje
razmiˇsljanje Janskog.
Kako naˇsa planeta, Zemlja, napravi jedan obrt oko svoje ose u odnosu
na zvezde baˇs za 23 ˇcasa i 56 minuta, a ne za puni dan (za koji napravi
jedan obrt u odnosu na Sunce), Janski je ispravno zakljuˇcio da radio talasi
koje antena prima potiˇcu sa udaljenih zvezda. I tako je ubrzo pronaˇsao da
najjaˇce radio zraˇcenje dolazi iz pravca Mleˇcnog Puta”, skupine zvezda naˇse
galaksije.
Posle Janskog, za koga bismo mogli da kaˇzemo da je bio prvi sluˇsalac
svemirskog radio programa”, taˇcnije, radio programa naˇse galaksije, jedan
ameriˇcki radio amater, Grote Reber, koji je doˇsao do podataka o eksperi28
mentima Janskog, u dvoriˇstu svoje ku´ce gradi prvu paraboliˇcnu disk-antenu.
Ona je izgledala tako da su njegovi susedi mislili da mu sluˇzi za sakupljanje
kiˇsnice!
I te 1935. godine svemirski radio program stekao je svog drugog sluˇsaoca.
Tek iza drugog svetskog rata radio astronomija poˇcinje brzo da se razvija.
Danaˇsnje antene radio astronoma mere stotinama metara i pravi su dˇzinovi
u odnosu na ram i disk antene osnivaˇca radio astronomije — Janskog i
Rebera.
Ovim novim antenama, od kojih treba pomenuti one u Arecibu (Porto
Riko, SAD), u Bonu (SRN), Dˇzodrel Benku (Velika Britanija), Parkesu
(Australija) i dr, uˇcinjena su fantastiˇcna otkri´ca u astronomiji. Pored toga,
one su mnogo doprinele i kosmiˇckom programu, jer su se koristile za slanje
i prijem poruka sa kosmiˇckih letelica i brodova.
Pomo´cu radio teleskopa otkriveno je jedno novo nebo, tzv. radio nebo”,
sa svojim ˇcudesnim objektima, emiterima radio zraˇcenja. To su neutronske
zvezde, kvazari, radio galaksije, razliˇciti oblici visokojonizovane materije
i. . . . sve do samog Svemira, koji je najstariji i najpostojaniji izvor radio
talasa.
Pre oko dvadeset godina doˇslo je do udruˇzivanja ˇcetiri mo´cna teleskopa,
jednog u SSSR-u, dva u SAD-u i jednog u Australiji — u jedinstven interferometrijski sistem kojim su nauˇcnici zapoˇceli istraˇzivanja najudaljenijih
objekata u Svemiru. A zatim su doˇsli joˇs ve´ci i ambiciozniji projekti. Pored
interkontinentalnih teleskopskih baterija”, planira se izgradnja kosmiˇckog
radio teleskopskog sistema — prvo sa jednim radio teleskopom koji bi bio
izbaˇcen u orbitu oko Zemlje, a kasnije i sa teleskopom na Mesecu. I oni
bi postali deo mamutskih interferencionih radio oˇciju” koje bi otkrivale i
istraˇzivale fine detalje na radio nebu.
Pa i Nobelova nagrada nije mogla da mimoidje radio astronomiju. Nju su
1979. godine, sa fiziˇcarem Pjotrom Kapicom, podelila dva radio astronoma
— Arno Penzijas i Robert Vilson. Oni su svojom puˇz-antenom, na prostoru
na kome je 1933. godine Karl Janski postavio osnove radio astronomije,
otkrili pozadinsko zraˇcenje Svemira — eho” njegovog davnog nastanka.
Za nauku pola veka nije dugo razdoblje, pa zato moˇzemo re´ci da se radio
astronomija nalazi u svojoj ranoj mladosti i da od nje u godinama koje
dolaze moˇzemo oˇcekivati velika i uzbudljiva otkri´ca.
Jedno od njih moˇze prevazi´ci sva dosadaˇsnja – otkri´ce nekog zabitog
sveta sa inteligentnim bi´cima koja, poput nas, pokuˇsavaju da dokuˇce da li
su sami u Svemiru, pa zato u okolni prostor emituju svoje radio pozive.
29
Brodovi starih Rimljana u Hiltonu”
Mnoga arheoloˇska otkri´ca imaju neobiˇcnu istoriju. Takav je i sluˇcaj sa
otkri´cem brodova starih Rimljana, do koga je doˇslo sasvim sluˇcajno.
Kopaju´ci zemlju radi podizanja garaˇze za Hotel Hilton” u Majncu (Zapadna Nemaˇcka), na nekih 150 metara od sadaˇsnjeg toka Rajne radnici su
naiˇsli na drvene ostatke neobiˇcnog broda. Odmah su pozvani arheolozi u
ˇcijem je prisustvu nastavljeno danono´cno prekopavanje ˇsire oblasti. Posle
dva i po meseca rada pronadjeno je deset dobro oˇcuvanih brodova koji su
pripadali starim Rimljanima.
Brodove je od truljenja spasao nanos Rajne, koja je davno promenila
svoj tok. Glina i pesak, koji su sedammetarskim slojem prekrili brodove
izgradjene pre oko 1500 godina, tako su ih dobro ˇstitili od razornog delovanja sredine da su ˇcak i gvozdeni ekseri na njima ostali saˇcuvani. To
je struˇcnjacima za mornariˇcku arheologiju omogu´cilo da priliˇcno precizno
datiraju gradnju svih deset brodova. Oni su ustanovili da je drvo koje je
koriˇs´ceno za izradu brodova bilo poseˇceno u razdoblju od 376. do 394. godine
naˇseg doba — samo nekih desetak godina pre invazije Rimske Imperije od
strane Gota.
Sa izuzetkom jednog broda, kojeg je Olaf Hokelman, saradnik Centralnog
muzeja rimskih starina, proglasio brodom oficira-predvodnika flotile, svi ostali brodovi bili su istovetno gradjeni: relativno uski, dugi oko 20 metara i sa
mestima za sediˇsta 26 veslaˇca, po 13 sa svake strane. U brodovima nije bilo
prostora za ve´ci teret, ˇsto nagoveˇstava da su se mornari kretali po teritoriji
Imperije najverovatnije radi nekih inspekcijskih poslova u udaljenim provincijama, a ne zbog transporta robe. Komandni brod bio je neˇsto ˇsiri i imao
je vesla i jedro. U njegovom trupu nadjena je i kabina, koja je verovatno
sluˇzila za smeˇstaj viˇsih oficira.
Istraˇzivaˇci su uoˇcili da na svim brodovima nedostaju sediˇsta za veslaˇce,
ˇsto ih je navelo da postave hipotezu o brzom napuˇstanju brodova od strane
posade. Da li je do toga dolazilo zbog iznenadnog prodora neprijatelja koji je
spreˇcavao izlazak rimske flotile na Severno more, ili je izuzetno hladna zima
nagonila Rimljane da potope svoje brodove — tajna je koja moˇzda nikada
ne´ce biti odgonetnuta. Medjutim, dva nauˇcnika — Rupret i Hokelman —
smatraju da postoje znaci da je led okovao rimske brodove i da je on kriv
za njihovo kasnije potapanje. Na ovo i druga pitanja mora´ce da odgovore
struˇcnjaci posle analize brodova koji su sticajem sre´cnih okolnosti izbegli
pretvaranje u prah i pepeo.
Mnogo je toga joˇs ostalo neodgonetnuto, ali je sigurno da ´ce flota starih
Rimljana, koja je zavrˇsila na tlu sadaˇsnjeg raskoˇsnog Hotela Hilton” u Ma30
jncu, doˇziveti svoj novi, dugi vek u muzeju starina kao jedinstveni primerak
mo´ci i duha starog Rima, imperije koja je svoje vojnike slala putevima koji
nam ni do danas nisu u potpunosti poznati.
31
Laser — nekrunisani kralj svetlosti
Jedno od najˇcudesnijih otkri´ca naˇseg stole´ca je otkri´ce lasera.
Kao i kod drugih otkri´ca, naroˇcito onih velikih, ˇcovek je i ovde morao da
uˇcini viˇse koraka da bi do njega doˇsao. Prvo je Maks Plank, poˇcetkom ovog
stole´ca, postavio novu, izvanredno vaˇznu fiziˇcku teoriju — teoriju kvanta,
prema kojoj se svetlost emituje i apsorbuje u odredjenim malim porcijama”
energije, tzv. kvantima, a zatim je Nils Bor dao svoj model atoma. Prema
Borovom modelu, atom se sastoji iz jezgra i elektronskog omotaˇca. Elektroni
u atomu kruˇze oko njegovog jezgra, kao ˇsto planete kruˇze oko Sunca. I da bi
jedan elektron skoˇcio” sa svoje na neku dalju putanju, na kojoj ´ce raspolagati
ve´com energijom, atom mora da apsorbuje odredjenu koliˇcinu energije, kao
ˇsto ˇcovek mora da uˇcini napor da bi se, recimo, sa drugog sprata neke ku´ce
popeo na tre´ci sprat.
U stvari, tek sada zapoˇcinje zaplet ove priˇce. Dobro, pogledajmo ˇsta ´ce
se desiti sa elektronom koji napusti svoju putanju i skoˇci” na neku dalju
putanju u kojoj on raspolaˇze viˇskom energije?
Da bismo doˇsli do odgovora na ovo pitanje, setimo se iskustva steˇcenog
u sliˇcnim pojavama. Svako zna da kamen, puˇsten iz ruke, sam pada na tlo,
da se uˇzarena tela spontano hlade, da se zahuktala lokomotiva zaustavlja
na uzbrdici ako ponestane struje (ili nafte) i da se vra´ca, kre´ce unazad.
Jednostavno — svaki fiziˇcki sistem, pa tako i atom, teˇzi stanju u kome ´ce
raspolagati najmanjom koliˇcinom potencijalne energije. I zato joˇs nikada
nikome neki kamen sa zemlje nije sam skoˇcio u ruku!
I sad znamo odgovor — elektron koji je preˇsao na viˇsi sprat” (energetski
nivo) spontano ´ce pre´ci na niˇzi sprat”, tj. sam ´ce se vratiti sa udaljenije
putanje na putanju bliˇzu jezgru atoma. On ´ce pri tom vratiti viˇsak eneregije
— energiju koju je atom primio prilikom ranijeg skoka elektrona. Taj viˇsak
energije atom ´ce izraˇciti u vidu jednog svetlosnog zrna”, ili kako to nauˇcnici
struˇcno kaˇzu — u vidu jednog fotona.
Medjutim, slavni fiziˇcar Albert Ajnˇstajn otiˇsao je u svojoj analizi joˇs
dalje od Danca Nilsa Bora, i upitao se da li pored pomenutog spontanog
prelaska elektrona u atomu, koji prati emisija svetlosti (svetlosnog zrna ili
fotona), postoji joˇs neka pojava o kojoj do tada fiziˇcari nisu razmiˇsljali. I
naˇsao je odgovor na to pitanje postoji — to je stimulisana emisija. Prvo
da vidimo kakva je to pojava, a zatim kako do nje dolazi.
Do stimulisane emisije svetlosti iz atoma dolazi kada se u njemu elektron
nalazi u viˇsem energetskom stanju. Za taj atom mogli bismo da kaˇzemo da je
kao zapeta puˇska” i da je potrebno samo da neko takne oroz”, pa da on ispali
metak”. I, zaista, ako na atom padne svetlosni zrak (foton), koji raspolaˇze
32
energijom koja je jednaka viˇsku energije koju je elektron stekao kada je skoˇcio
na udaljeniju putanju — do´ci ´ce do stimulisane emisije. Dolaze´ci foton
potaknu´ce” na emisiju uzbudjeni atom (atom u kome elektron raspolaˇze
viˇskom eneregije), i on ´ce praktiˇcno u istom trenutku emitovati foton jednake
talasne duˇzine, tj. opaliti” jedan svetlosni metak”.
I tako ´cemo sada, umesto jednog, imati dva identiˇ
cna fotona. Ako
zatim oni na svom putu naidju na druge uzbudjene atome, i njihova se
energija sloˇzi sa energijom uzbudjenja atoma, naveˇs´ce ih na stimulisanu
emisiju svetlosti. . . Tako ´ce se, od atoma do atoma, intenzitet ove svetlosti,
koju nazivamo laserskom svetloˇ
s´
cu, sve viˇse pojaˇcavati.
Pri tom, to moramo da naglasimo, svi zraci ove svetlosti ima´ce istu
talasnu duˇzinu i slaga´ce se u fazi kao savrˇseni blizanci” koje je Priroda
stvorila.
U tome i leˇzi jedinstvena osobenost laserske svetlosti. Laseri se razlikuju
od svih drugih svetlosnih izvora svojom perfekcijom — kod njih je sve pod
konac”, svi svetlosni zraci su iste talasne duˇzine (boje), oni polaze u korak”
(u fazi su) i prostiru se u istom pravcu.
Dok se, na primer, svetlost sve´ce ili elektriˇcne sijalice sastoji iz ˇcitavog
spektra boja, pa se svetlosni talasi rasprostiru na sve strane i napuˇstaju izvor
kao pˇcele koˇsnicu (potpuno neuredjeno po pravcu i po vremenu), kod lasera
je u tom pogledu dostignuta granica savrˇsenstva. Zato se snop laserskih
zraka moˇze idealno da prenosi na daljinu, da se fokusira, ˇsiri, prelama itd.
Mi danas poznajemo viˇse vrsta lasera, od kojih ´cemo pomenuti samo
neke — ˇcvrste lasere (rubinski laser, JAG-laser, poluprovodniˇcki laseri i
dr.), gasovite lasere (He-Ne laser, CO2 laser, N2 laser, Ar laser i dr.) i teˇcni
laseri (laseri na bazi organskih boja).
Pomo´cu lasera danas se obavlja ˇcitav niz ranije neizvodljivih ogleda i
operacija. Meri se rastojanje Meseca od Zemlje sa greˇskom od samo nekoliko centimetara (!), prati se pomeranje kontinenata, predvidja odigravanje
zemljotresa, buˇse dijamanti, seku metali, izvode hirurˇske operacije na ljudskom telu, zaˇcepljuju kapilarni krvni sudovi u oku, izdvajaju izotopi, izaziva
fuzija lakih elemenata, prenose informacije putem svetlosnih vlakana, piˇse”
po TV-ekranima i oblacima, navode rakete, prate oblaci na nebu (LIDAR),
prave i oˇzivljavaju holografski zapisi, oˇcitavaju kompakt-diskovi sa muzikom
i slikom itd.
Ali ˇcudesnost lasera moˇze da se doˇzivi tek kada se oni vide u radu u
ˇzivo”. Zato, dok ih ne vidite (ˇcuvajte oˇci pri susretu s njima), zadivi´cemo
vas nekim brojevima kojima se laseri diˇce. Intenzitet svetlosne linije koju
emituje He-Ne laser oko 100.000.000 puta je ve´ca od intenziteta iste linije u
33
ˇ
Sunˇcevom zraˇcenju! Snaga lasera Sive”,
koji se koristio u eksperimentima
kontrolisane fuzije lakih elemenata, bila je ve´ca od snage 2.000 djerdapskih hidrocentrala. Stabilnost frekvencije zraˇcenja He-Ne lasera bolja je od
1:100.000.000. Impuls ultrabrzog lasera traje kra´ce od jednog hiljadumilijarditog dela sekunde. . .
O laseru — nekrunisanom kralju svetlosti — napisani su tomovi knjiga.
ˇ Taunesa, A. ProMedjutim, potrebno je re´ci da su, pored Nobelovaca C.
horova i N. Basova, prve stranice o laseru ispisali najslavniji medju fiziˇcarima
modernog doba: Maks Plank, Nils Bor i Albert Ajnˇstajn. To svakako nije
sluˇcajno, jer je svetlost od najdavnijih vremena fascinirala ljude i privlaˇcila
njihovu paˇznju. I zato u svim narodima medju najlepˇse pesme spadaju one
napisane o svetlosti. Od njih su samo lepˇse pesme” koje su napisali fiziˇcari.
Jedna od njih je pesma o laseru”.
Fantastiˇcni supermiˇs Maˇsta je vaˇznija od znanja
Ajnˇstajn
U priˇcama iz proˇslosti, u nauˇcnofantastiˇcnim romanima, a u poslednje
vreme i u filmovima strave i uˇzasa, ˇcesto sre´cemo bi´ca dˇzinovskih razmera
— ˇcovekolike kiklope, ogromne reptile, zmije, mamutske insekte, oktopode
i druge ˇzivotinje. One su po mnogo ˇcemu nalik na pripadnike ˇzivotinjskog
carstva naˇse planete, samo ˇsto se od njih razlikuju po neobiˇcnim dimenzijama. Da li su to samo plodovi fantazije ˇcoveka i njegovih nekontrolisanih
snova, ili moˇzemo oˇcekivati da se i takva ˇcuda jednoga dana ostvare?
Odgovor na to pitanje nauka je ve´c dala — ovakvi crni snovi” mogu se
ostvariti i za takvu tvrdnju postoje dokazi! Kako — pitamo se, ne veruju´ci
u to. Zar nam se moˇze desiti da naletimo na neko ˇcudoviˇste?
Moˇze! Biologija u poslednje vreme ˇcini takve nauˇcne podvige koji se
graniˇce sa ljudskom maˇstom, a u neˇcemu, ˇcak, idu i ispred nje. Nauˇcnici
su uspeli da na veˇstaˇcki naˇcin dobiju jednu po veliˇcini super-ˇzivotinju —
supermiˇ
sa!
Priˇca o tom miˇsu je priˇca o jednom od najsudbonosnijih ˇcovekovih
dostignu´ca, koje je rezultat velikog napretka molekularne biologije. Ukratko,
ˇcovek je uspeo da stvori miˇ
sa dva puta ve´
ceg od miˇsa kojeg sre´cemo u
polju, podrumu ku´ce ili u laboratoriji biologa.
Pokuˇsa´camo da objasnimo kako je to nauˇcnicima poˇslo za rukom. Posluˇzi´cemo
se jednim poredjenjem, i to — poredjenjem molekula i voza!
Skoro sve ˇsto je bitno za jedno ˇzivo bi´ce zapisano” je u njegovom molekulu
nasledja, molekulu DNK (dezoksiribonukleinske kiseline): veliˇcina ˇzivotinje,
njen oblik, boja njenih oˇciju, vrsta dlake, duˇzina repa. . . A to isto vaˇzi i za
ˇcoveka! I njegova je sudbina upisana” u molekulu DNK, a ne u zvezdama.
34
A, sada, da vidimo kakav je to molekul koji ima toliku mo´c nad ˇzivotom.
Molekul DNK pravi je dˇzin prema obiˇcnim molekulima, kao ˇsto su molekuli
vode, amonijaka, sir´cetne kiseline i drugi. On sadrˇzi ogroman broj delova”.
Ako bismo zamislili da je on poput voza, i da su njegovi sastavni delovi
vagoni, onda bi ˇzelezniˇcka kompozicija DNK date bakterije imala oko tri
miliona, a u sluˇcaju ˇcoveka ˇcak 3 milijarde vagona! Ako bi lokomotiva”
ˇcovekovog DNK voza” bila na Zemlji, tada bi se poslednji vagon” ove kompozicije” naˇsao negde na pola puta od Zemlje do Sunca!
Svaki vagon” (deo molekula) u DNK kompoziciji” ima svoju precizno
odredjenu ulogu u ˇzivotu jedinke. Ako bismo ga zamenili nekim drugim
vagonom”, izvadili ga iz kompozicije”, ili ako bismo ubacili neke nove vagone”,
ˇzivotinja (isto i ˇcovek!) promenila bi neku svoju karakteristiˇcnu osobinu, a
u nekim sluˇcajevima bi mogla i teˇsko da oboli, pa ˇcak i da ugine. Upravo
ovakvom preuredjivanju DNK voza” pristupili su savremeni nauˇcnici.
U trenutku po zaˇce´cu, u vreme rane deobe ´celija, oni su zamenili jednu
grupu vagona”, taˇcnije jedan gen u molekulu DNK miˇsa. Umesto gena koji je
zaduˇzen za izbacivanje viˇska ˇstetnih metala iz organizma ˇzivotinje, oni su u
DNK ubacili drugi gen — gen za proizvodnju hormona rasta. I tada su poˇceli
da hrani miˇsa dodaju metale. Jedu´ci hranu sa viˇskom ˇstetnih metala, miˇs
je doˇsao u nezavidnu situaciju. Njegov organizam reagovao je na uobiˇcajeni
naˇcin. Dobijaju´ci informacije da se miˇs truje metalima, bioloˇski mehanizmi
ˇzivotinje aktivirali su DNK molekul miˇsa, i to onaj njegov deo koji je zaduˇzen
za uklanjanje metala. Medjutim, umesto da dovede do sinteze jedinjenja
koje bi vezalo metale i tako omogu´cilo njihovo uklanjanje, on je doveo do
proizvodnje hormona rasta.
ˇ je miˇs viˇse jeo hranu sa metalima, u njegovom
I ˇsta se desilo? Sto
organizmu se u sve ve´coj meri sintetisao hormon rasta, zbog ˇcega je on
poˇceo nenormalno da raste. Umesto obiˇcnog dobijen je dva puta ve´ci miˇs
— supermiˇ
s — prva superˇzivotinja koju je ˇcovek stvorio kontrolisanim
veˇstaˇckim putem. Vaˇzno je pomenuti i to: ukrˇstaju´ci ovako dobijene supermiˇseve, ˇzenke i muˇzjake, nauˇcnici su dobili njihove potomke koji su takodje
bili dˇzinovskih razmera!
Kada je ˇcovek stekao takvu mo´c da menja i ˇzive oblike — sam ˇzivot”,
moramo se setiti onog naivnog verovanja u sre´cu, u koju su se, navodno, i
miˇsevi meˇsali izvlaˇce´ci po vaˇsarima listi´ce sa ispisanom sudbinom miˇs beli
— sre´cu deli”.
Da li i supermiˇ
s beli — ˇcoveku sre´cu deli?
Da bismo na to odgovorili, prvo pogledajmo da li se istim postupkom
moˇze dobiti i supermaˇcka? Odgovor je potvrdan! Ne samo da je mogu´ce
35
dobiti supermiˇsa i supermaˇcku, ve´c i superslona, slona koji bi bio visok,
recimo, 6–8 metara. Zatim i bilo koju drugu ˇzivotinju i biljku ogromnih
razmera, pa — i supervelikog ˇcoveka, ˇcoveka koji bi medju obiˇcnim ljudima
izgledao kao Guliver medju Liliputancima.
Zato se i moˇze re´ci da je ovo postignu´ce jedno od najsudbonosnijih koje
je ˇcovek do sada ostvario.
ˇ
Covek
je u stvari ovladao krojenjem” velikih molekula, menjanjem gena,
a time i menjanjem ˇzivih bi´ca. A to znaˇci — uskoro ´ce mo´ci da menja i
sebe.
Zar to ne prevazilazi i najsmeliju maˇstu, a, moˇzda, i razumnu granicu,
kada je u pitanju ˇzivot. Ako je stvaranje superˇzivotinja, superbiljaka, pa i
superˇcoveka postalo samo tehniˇcko pitanje, ostaje nam jedno drugo, mnogo
teˇze i vaˇznije pitanje — da li je ˇcovek danaˇsnjice svojom mudroˇs´cu zasluˇzio
da raspolaˇze ovako velikom mo´ci, da li ´ce je on upotrebiti za dobrobit ˇzivota
na Zemlji ili ´ce je moˇzda zloupotrebiti.
Jer kako danas stvari stoje, nije iskljuˇceno da neko pokuˇsa da napravi
supervelikog ˇcoveka sa miˇsjom pame´cu.
Kamen iz vedra neba
Za kineskog seljaka djinˇcuana i njegove uku´cane 15. juni 1984. godine
bio bi u svemu obiˇcan letnji dan, koga se oni ne bi se´cali da se tada nije
desio jedan neobiˇcan, redak dogadjaj.
djinˇcuan je izaˇsao na njivu da obavi poljske radove, kad, najednom, ˇcu
strahovit ˇsiˇste´ci zvuk i tresak neˇcega o zemlju. Pravo tu, kraj njega, na samo
nekoliko metara, neˇsto je ogromnom silinom udarilo o tlo, koje je poˇcelo da
se puˇsi kao da je neko s neba bacio komad ˇzara.
U ˇcudu, djinˇcuan prilazi tom mestu sa seljacima koji su se naˇsli u blizini,
i otkriva da je nepoznati predmet u zemlji napravio rupu u koju bi ˇcovek
mogao da zavuˇce ruku. Posavetovao se sa drugovima i priˇcekao izvesno
vreme da se predmet ohladi i da iz tla prestanu da se diˇzu beliˇcast dim i
vodena para. A zatim se ohrabrio i zavukao ruku u rupu: napipao je joˇs
topao, okruglasti kamen i izvadio ga na svetlost dana.
Bio je to ˇzuto-purpurno-plav kamen, veliˇcine teniske lopte, nepravilnog
oblika. Jedan od uˇcenih seljaka primetio je da to mora biti meteorit — kamen koji pada s neba”, i predloˇzio da ga malo oplaknu u obliˇznjem potoku.
Tako su i uˇcinili, ali su se zbog toga odmah pokajali. Kamen je promenio
boju, malo potamneo, ali se, istina, i ohladio. Poˇsto su ga svi dobro razgledali, odluˇcili su da ga odnesu seoskom uˇcitelju, a ovaj, ˇcim ga je video,
shvatio je njegovu vrednost za nauku i odmah ga poslao Kineskoj akademiji
nauka.
36
Tek tada poˇcinje uzbudljiva nauˇcna priˇca o meteoritu koji je pao na njivu
seljaka djinˇcuana, u srezu Nantung, provincija djiangˇsu, u blizini zavrˇsetka
toka reke Jang Ce. Nauˇcnici su ustanovili da je kamen s neba” zaista meteorit, da je teˇzak 529 grama, da je sastavljen od zrnastih oblika, granula
sivkaste boje i da treba izvrˇsiti detaljne fiziˇcke i hemijske analize sastava meteorita, kako bi se viˇse saznalo ne samo o njemu kao neobiˇcnom kosmiˇckom
putniku, ve´c i o uslovima koji su vladali pre nekoliko milijardi godina u
vreme razvoja Sunˇcevog sistema.
I, tako, dok mi na Zemlji pripremamo raznovrsne letelice i kosmiˇcke
probe da pomo´cu njih odgonetnemo tajne naˇseg zvezdanog sistema, s neba
nam u naruˇcje” padaju meteoriti, donose´ci nam, kao putnici iz proˇslosti,
vesti o davno prohujalim vremenima.
djerdap i atomi
Prelomni trenutak u ˇcovekovoj istoriji bio je trenutak kada je nauˇcio da
pali vatru. Od tada pa sve do naˇsih dana svedoci smo borbe sa prirodom
u kojoj ˇcovek na osmiˇsljen naˇcin koristi energiju. Do nedavno nju je skoro
iskjuˇcivo nalazio u vidu flaˇsirane energije Sunca”, kako je to Tesla rekao.
Bilo da je reˇc o koriˇs´cenju drveta, uglja, nafte, vetra ili tokova reka — uvek
je u pitanju energija koju je Sunce predalo Zemlji.
U prvo vreme ˇcovek nije oskudevao u energiji. Njegov skroman naˇcin
ˇzivota mogao je da se osloni i na drvo samo, koje je bilo dovoljno za pripravljanje hrane i grejanje. Medjutim, s uve´canjem ljudske zajednice, a kasnije
i s brzim porastom industrijalizacije i proizvodnje potroˇsnih dobara, ˇcovek
je u kratkom vremenu praktiˇcno izgoreo najve´ci deo flaˇsirane energije” na
Zemlji i tako, dospeo u energetsku krizu.
Budu´ci da je malo onih koji bi ˇzeleli da se vrate na vatre naˇsih davnih
predaka, i da je mogu´cnost ˇstednje energije pri sadaˇsnjem ˇzivotnom standardu priliˇcno ograniˇcena, jedini izlaz iz postoje´ce situacije je osvajanje
novih energetskih izvora, znatno ve´ce mo´ci od predjaˇsnjih.
Prvi veliki korak u ovom pravcu bilo je ovladavanje pojavom cepanja
ili fisije teˇskih atomskih jezgara. Nuklearna energija koja se dobija fisijom
urana–235 ili plutonijuma–239 po svojoj ceni postaje poredljiva sa energijom
iz fosilnih goriva. Ali medju njima ima ogromnih razlika.
Umesto hemijskih transformacija (oksidacije) fosilnih goriva, kod fisije
se promene deˇsavaju u atomskim jezgrima. U ovim malim krletkama” kriju
se ogromni iznosi energije koji su stotinama hiljada, pa ˇcak i milionima
puta ve´ci od energije koja se moˇze dobiti izgaranjem” atoma ili molekula.
Medjutim, priˇca o fisionoj energiji ima i svoju crnu, ˇcernobiljsku stranu.
Kao iz tamnog vilajeta, iz raspomamljenih reaktora zna da pokulja zlo´cudna
37
radioaktivnost koja moˇze da ugrozi ˇzivote ne samo sadaˇsnjih, ve´c i budu´cih
generacija.
Zbog ove opasnosti, a i zbog iscrpivosti fisionog goriva (ostavljamo po
strani samooplodno gorivo koje zahteva joˇs opasnija reaktorska reˇsenja),
ˇcovek je usmerio paˇznju ka nuklearnoj fuziji kao konaˇcnom reˇsenju svojih
energetskih potreba.
Da bismo stekli predstavu o fantastiˇcnim koliˇcinama energije koje se
kriju u atomskim deli´cima materije, posluˇzi´cemo se tabelom iz koje ´cemo
saznati da je ˇcovek ve´c naˇcinio korak od 765.000 milja”, tj. da je procesom
fisije dobio 765.000 puta ve´ci iznos energije po jedinici mase goriva nego u
sluˇcaju hemijske oksidacije!
Koliˇ
cina energije koja se dobija utroˇ
skom 1 kg materije
Gorivo
Proces izgaranja”
Oslobodjena
energija u MWh
Vodonik
Uran–235
D+T
materija + antimaterija
hemijska reakcija
nuklearna fisija
nuklearna fuzija
anihilacija
0,034
26.000
120.000
25.000.000
Nauˇcnici dugo nisu mogli da objasne nastanak kolosalnih iznosa energije
koje oslobadjaju zvezde. Sunce, na primer, u svakoj sekundi tokom milijardi
godina izraˇcava u okolni prostor energiju od 3.860.000.000.000.000.000.000.000.000.000.
000 erga! Tako je njegova snaga 386.000.000.000.000.000.000 MW, ˇsto je
ravno snazi 188 miliona milijardi djerdapskih hidroelektrana!
djerdapska hidroelektrana kao arˇ
sin
• Nuklearnom fuzijom samo 0,006 grama smeˇse deuterijuma i tricijuma
u jednoj sekundi razvija se snaga jednaka snazi djerdapske hidroelektrane od 2.050 MW.
• Koliˇcina energije koju djerdapska hidroelektrana proizvede u toku jedne
godine ravna je energiji koja bi se dobila sagorevanjem 6,7 miliona tona
lignita, nuklearnom fisijom 690 kilograma urana–235, nuklearnom fuzijom 150 kilograma smeˇse deuterijuma i tricijuma ili anihilacijom samo
0,72 kilograma materije!
38
U prvo vreme ljudi su mislili da na Suncu gore vatre sliˇcne naˇsim vatrama na Zemlji. Ali jednostavan raˇcun pokazuje da Sunce ne bi preˇzivelo
ni 5 godina kada bi bilo sastavljeno iz ˇcistog kamenog uglja. Tek 1920. godine astronom Artur Edington postavlja hipotezu prema kojoj se u srediˇstu
Sunca, pod ogromnim pritiskom i izvanredno visokim temperaturama, sjedinjavaju jezgra vodonikovih atoma u jezgra helijuma, pri ˇcemu se oslobadjaju
veliki iznosi energije.
I, razume se, odmah se postavilo pitanje kako konstruisati pe´c” kao ˇsto
je ona koja bukti u srediˇstu Sunca. Kako napraviti ognjiˇste” koje ´ce izdrˇzati
milione stepeni i milione atmosfera? Kako na Zemlji zapaliti vatru zvezda”,
a da se pe´c” ne raspadne i ne napravi ve´cu ˇstetu od koristi?
Na ovom prometejskom putu ˇcovek je napravio veliki broj grandioznih
koraka, od kojih je najvaˇzniji onaj koji se odnosi na poznavanje procesa koji
se deˇsavaju u Sunˇcevoj termonuklearnoj pe´ci. Mi danas bolje poznajemo
srediˇste Sunca od srediˇsta naˇse planete! Sastav Sunˇcevog jezgra i nuklearni
procesi koji se u njemu odvijaju detaljno su izuˇceni, te bismo mogli re´ci da
bismo lako zapalili Sunce” na Zemlji kada bismo uspeli da na jednom mestu
dugo odrˇzimo dovoljno lakih elemenata (deuterijuma i tricijuma — teˇskih
izotopa vodonika) pod veoma visokim pritiskom i temperaturom.
ˇ se pritiska i temperature tiˇce, ˇcovek je ve´c nadmaˇsio Sunce! On je
Sto
dostigao preko 100 miliona stepeni, tj. nekoliko puta viˇsu temperaturu od
one koja vlada u srediˇstu Sunca. Isto vaˇzi i za pritisak. Da bi uspeh bio
potpun — potrebno je samo posti´ci da proces sjedinjavanja lakih jezgara
duˇze traje. Dosadaˇsnji rekord iznosi tek neˇsto viˇse od jedne sekunde.
Ali jedan deo ove priˇce priliˇcno je zloslutan. Iz atomskih jezgara oslobodjena je straviˇcna energija putem eksplozije hidrogenskih bombi. Sre´com, od
prve ovakve bombe, od novembra 1952. godine, pa do danas ˇcovek nije koristio energiju fuzije u ruˇsilaˇcke svrhe. Medjutim, kao upozorenje je dovoljno i
to ˇsto je on pre uspeo u ovladavanju nekontrolisanom fuzijom (bomba) nego
u ovladavanju kontrolisanom fuzijom (fuzioni reaktor).
Postoji mnogo nade da ´ce u dogledno vreme od prvih zvezdanih iskri” na
Zemlji buknuti plamen fuzije. Za to najviˇse izgleda pruˇzaju fuzione maˇsine
— reaktori tipa tokamak”.
U ˇsuplji prsten tokamaka”, koji je nalik na dˇzinovski djevrek, uvodi se
gas-smeˇsa deuterijuma i tricijuma, kroz koji se u kratkom vremenu propuˇstaju
struje od viˇse miliona ampera. Prolazak struje dovodi do stvaranja plazme
koja se pregreva i zbog delovanja elektriˇcnih i magnetih sila ( djevrek” se
nalazi u snaˇznom magnetom polju) saˇzima u konac”. U tom plazmenom
koncu vladaju fantastiˇcne temperature i pritisci. Zbog toga se u njemu
39
deˇsava veliki broj sudara atomskih jezgara, pri ˇcemu dolazi do njihovog
sjedinjavanja — fuzije, uz oslobadjanje velikih iznosa energije.
Joˇs uvek su koliˇcine oslobodjene energije u fuzionim reaktorima manje od
uloˇzene energije. Ali nije daleko dan kada ´ce se tehniˇcki problemi prevazi´ci
— kada ´ce svetom prohujati vest da je vatra zvezda” zapaljena na Zemlji
i da je ˇcovek krenuo u podvige dostojne mitskih junaka iz drevnih priˇca i
bajki.
Paukove niti i na nebu i na Zemlji
Jednoga dana, poˇcetkom leta, izaˇsao sam u prirodu i legao kraj ivice
ˇsume. Lutaju´ci pogledom prema nebu, najednom sam izmedju dva drveta
opazio tanku paukovu nit koja se presijavala na suncu. U prvi mah nisam
poverovao svojim oˇcima, jer se nit nalazila na visini od nekih osam metara i
pravila je most izmedju dva drveta koja su medjusobno bila udaljena i viˇse
od deset metara!
Kako je pauk uspeo da prebaci svoju tanku nit sa jednog drveta na
drugo”, pitao sam se iznenadjen onim ˇsto sam video. U nedoumici potraˇzih
i nadjoh joˇs dve ovakve paukove antene”, a da pri tom nisam morao dugo
da ˇsetam ˇsumom. To me je uverilo da je reˇc o uobiˇcajenoj pojavi, a upravo
to je joˇs viˇse zagolicalo moju radoznalost.
Moram da priznam — naˇsao sam se na velikoj muci. Nisam mogao sebi
da objasnim kako je pauk na toj visini premostio veliku razdaljinu. On ne
moˇze hodom po tlu da poloˇzi svoju nit izmedju dva drveta i da se zatim
popne na drvo, podigne nit uvis i zategne je. Takodje, on ne raspolaˇze
kalemom” na koji bi mogao da namota nit i da je razmota u trenutku kada
vetar poˇcne da duva, pa da, noˇsen vetrom, preleti s drveta na drvo, kao ˇsto
to u cirkusu izvode artisti na lete´cem trapezu.
Zato sam poˇceo paˇzljivo da pratim sve ono ˇsto je u nauˇcnoj literaturi
pisano o paucima. Nisam naˇsao odgovor na pitanje koje me je muˇcilo mesecima, ali sam otkrio jednu veoma interesantnu vest o ovim neprevazidjenim
graditeljima niti i mreˇza.
Da bi zainteresovala omladinu za svoj program istraˇzivanja svemira,
ameriˇcka agencija NASA raspisala je konkurs za originalne ideje koje su
mladi istraˇzivaˇci i ljubitelji nauke trebalo da poˇsalju agenciji, kako bi ona
proˇsirila program svojih istraˇzivanja s novoizgradjenim Skajlabom”.
Bilo mi je ˇzao ˇsto prema propozicijama nisam mogao da uˇcestvujem u
ovom konkursu, jer sam davno napustio ˇskolsku klupu. Da sam mogao,
sigurno bih im poslao zadatak da u letelici, u kojoj ne duva vetar i u kojoj
je joˇs mnogo ˇsta razliˇcito nego u ˇsumi na Zemlji, provere da li bi pauk bio
u stanju da razapne svoju nit s jednog kraja na drugi kraj Skajlaba”.
40
Kako pitanje nisam postavio, tako nisam dobio ni odgovor. Ali je zato
odgovor na svoje pitanje dobila Dˇzudit Majls, srednjoˇskolka iz Leksingtona (SAD). Ona se upitala: da li je paucima za pletenje mreˇze neophodna
Zemljina teˇza?
Prema njenom predlogu, nauˇcnici su u Skajlab” uneli i nekoliko pauka i s
njima se vinuli u kosmos, da pored raznih eksperimenata koje su, uglavnom,
sami zamislili, provere da li pauci u kosmiˇckom prostoru gube svoja neimarska
svojstva.
Pauci nisu bili impresionirani” lansiranjem u kosmos. Oni su se dali na
posao i ispleli svoje mreˇze, ne znaju´ci da ih u Skajlabu” ne oˇcekuje nikakav
ulov, jer je letelica na Zemlji bila tako ˇcuvana da u nju, doslovno, ni muˇsica
nije mogla da uleti! Pokazalo se da se paukove mreˇze ispletene u kosmosu, u
uslovima u kojima ne dejstvuje sila Zemljine teˇze, neˇsto razlikuju od mreˇza
koje tako ˇcesto sre´cemo na Zemlji.
ˇ
Cetiri
od pet mreˇza bile su manje od onih na Zemlji, i imale su i nepravilne
razmake izmedju niti; upravo — kao da su ih pleli pijani pauci”!
Istraˇzivaˇci NASE pomo´cu Skajlaba” naˇsli su odgovor na Dˇzuditino pitanje. Kosmiˇcki prostor, u kome ne vlada Zemljina teˇza, stran je i negostoljubiv ˇcak i paucima. Pa, ipak, kao vredni neimari oni nisu u njemu
potpuno zanemarili svoju veˇstinu.
Tako smo zahvaljuju´ci jednoj srednjoˇskolki saznali da pauci pletu mreˇze
i na nebu i na Zemlji!
Velika eksplozija . . . i niˇsta na ovome svetu nije sasvim stalno na takav
naˇcin da se ne moˇze izgubiti.
Rudjer Boˇskovi´c
Velika, taˇcnije najve´
ca eksplozija koja se ikada desila i koja ne´ce biti
nadmaˇsena dok je naˇseg sveta i veka”, jeste ona koja se odigrala pre oko
15 milijardi godina. U toj eksploziji nastao je Svemir, praktiˇcno iz jedne
taˇcke, u kojoj je materija imala neslu´ceno veliku gustinu, neki ˇcak smatraju
moˇzda i beskonaˇcnu. To je, zaista, toliko ˇcudnovato, da prosto ne moˇzemo
da verujemo.
Kako je ˇcovek doˇsao do tog saznanja?
Jedan od prvih koji se prihvatio posla da matematiˇckim putem nadje
jednaˇcinu Svemira” bio je slavni teorijski fiziˇcar Albert Ajnˇstajn. Posle
mnogih napora, jednaˇcina koju je traˇzio leˇzala je na njegovom radnom stolu.
Ceo svet bio je u njoj!
Ajnˇstajn ju je pogledao, namrˇstio se i zavrteo glavom: nikako mu se nije
svidjala ta jednaˇcina koja se koˇcoperila na belom listu hartije. Prema njoj,
Svemir je trebalo da se ˇsiri — da sutra bude ve´ci nego ˇsto je danas. Ali u
41
to slavni fiziˇcar nije mogao da veruje. Poput svojih savremenika, Ajnˇstajn
je smatrao da je bar Svemir u ovom promenljivom svetu stalan. Ali, i on se
tu prevario!
I kao ˇsto u nauci obiˇcno biva, greˇska lija, pa dolija”! Ruski matematiˇcar
Aleksandar Fridman 1922. godine dobro je osmotrio Ajnˇstajnovu jednaˇcinu
Svemira i uoˇcio je greˇske koje je genijalni fiziˇcar uˇcinio. Prvo, Fridman se nije
sloˇzio sa Ajnˇstajnovim proizvoljnim ubacivanjem jednog ˇclana u jednaˇcinu
(on se u jednaˇcini naˇsao kao da je pao s neba”), da bi se time, bar na papiru,
spreˇcilo ˇsirenje Svemira. Drugo, Fridman je pronaˇsao da je i u matematici
Ajnˇstajn napravio takvu greˇsku koja nijednom srednjoˇskolcu ne bi mogla
da se oprosti. On je podelio levu i desnu stranu svoje jednaˇcine veliˇcinom
koja u nekim sluˇcajevima moˇze da bude jednaka nuli. A za deljenje nulom
u srednjoj ˇskoli se iz matematike dobija ˇcista jedinica.
Fridman je, razume se, zasukao rukave i izveo novu jednaˇcinu Svemira,
prema ˇcijem je jednom reˇsenju neminovno sledilo da se Svemir ˇ
siri! Ali
to je bio samo teorijski zakljuˇcak. Traˇzio se dokaz neˇceg tako ˇcudnog i
suprotnog uobiˇcajenom miˇsljenju, taˇcnije reˇceno — uobiˇcajenom verovanju
ljudi.
Nekako u isto vreme, na Maunt Vilson opservatoriji, u SAD, ameriˇcki
astronom Edvin Habl posmatrao je svetlosno zraˇcenje udaljenih galaksija.
On je uoˇcio da su sve spektralne linije dalekih galaksija pomerene ka crvenom
delu spektra i da je ovaj pomak utoliko ve´ci ukoliko su galaksije udaljenije
od naˇse galeksije, zvane Mleˇcni Put”. Habl je shvatio da je na tragu jednog
od najve´cih otkri´ca u prirodnim naukama — otkri´ca ˇ
sirenja Svemira, jer
se jedino medjusobnim udaljavanjem galaksija, tj. ˇsirenjem Svemira, mogao
da objasni ovaj neobiˇcni crveni pomak spektralnih linija.
Kasnije analize i mnoga astronomska posmatranja pokazali su da je
ˇsirenje Svemira zapoˇceto joˇs pre oko 15 milijardi godina, posle strahovite
eksplozije materije, tzv. velike eksplozije” (engl. Big-Bang”), koja je
oznaˇcila nastajanje sveta, u ˇcijem jednom kutku mi sada ˇzivimo postavljaju´ci sebi ˇcudna pitanja o poˇcetku i kraju stvari.
Tajna stare violine
Januara 1977. ameriˇcki atomski fiziˇcar dr Binet kupio je violinu na kojoj je bila upisana 1716. godina. U ˇzelji da sazna da li je graditelj njegove
violine bio slavni italijanski majstor Stradivarijus, Binet je, kao ˇsto bi to
uˇcinio i svaki drugi fiziˇcar, razmotrio postoje´ce fiziˇcke metode za odredjivanje starosti predmeta.
I, razume se, kada je u pitanju drvo, odmah se nametnula ideja o koriˇs´cenju
metode radioaktivnog ugljenika, ugljenika mase 14 — radioizotopa koji se
42
raspada s vremenom poluraspada od 5730 godina (vreme za koje radioaktivnost datog izotopa opadne na polovinu svoje prvobitne vrednosti). Dr
Binetu je bila dobro poznata ova metoda, koja poˇciva na merenju zaostale
koliˇcine radioaktivnog ugljenika u predmetu.
Ali, paˇzljivo analiziraju´ci zahteve ove ve´c klasiˇcne metode, fiziˇcar je zakljuˇcio da bi, praktiˇcno, morao da uniˇsti svoju violinu utvrdjuju´ci koliko je
ona stara! Zato je pokuˇsao da sa svojim kolegama iz laboratorije doskoˇci
starom naˇcinu merenja koji je zahtevao uzorke velike mase. I — u tome je
uspeo!
Ali, pre nego ˇsto opiˇsemo postupak, pogledajmo na koji se to ˇcudesan
naˇcin radioaktivni ugljenik u starim predmetima ponaˇsa kao ˇcasovnik” koji
je neko navio upravo u trenutku kada je materijal iz koga su oni naˇcinjeni
prestao da diˇse”.
Ova metoda poˇciva na ˇcinjenici da kosmiˇcki zraci u Zemljinoj atmosferi
oslobadjaju neutrone — neutralne atomske ˇcestice, koji reaguju´ci s atomskim jezgrima azota–14 grade radioaktivna jezgra ugljenika–14. I sad, kao i
drugi atomi ugljenika, atomi C14 u vidu ugljen dioksida, a i na druge naˇcine,
stiˇzu u sve ˇsto diˇse i crpi ˇzivotne sokove. Njih ima u travi, cve´cu, drve´cu,
ˇzivotinjama, ˇcoveku. . .
Preskoˇcimo druge ˇclanove bogatog ˇzivog sveta na Zemlji i zadrˇzimo
paˇznju na onome ˇsto se deˇsava s drvetom. Vezuju´ci ugljen-dioksid, drvo
ˇzivi kao zapeta puˇska”, spremno da svakog ˇcasa zapoˇcne da meri vreme. I
ono ´ce to uˇciniti u trenutku kada ga neko poseˇce. Prestaju´ci da diˇse”, ono
prestaje da vezuje nove koliˇcine ugljen-dioksida u kojima ima radioaktivnog
ugljenika. Zato u njemu poˇcinje da se naruˇsava odnos obilnosti stabilnog i
radioaktivnog ugljenika. Dok se koliˇcina prvog u drvetu ne menja, koliˇcina
drugog, kako vreme teˇce, sve viˇse opada, omogu´cavaju´ci tako nauˇcnicima da
na osnovu preostale radioaktivnosti ugljenika C14 i ukupne mase ugljenika
u uzorku — deli´cu violine, ramu stare slike, prirodnoj boji, kosti mamuta i
drugog — zakljuˇce koliko je taj predmet star.
Umesto da pomo´cu osetljivih scintilacionih detektora ili gasnih proporcionalnih brojaˇca odredjuju koliˇcine radioaktivnog ugljenika koriste´ci uzorke
velikih masa, dr Binet i saradnici su razvili novu metodu merenja.
U njoj se, prvo, mala koliˇcina materije rasprˇsi u elektriˇcnom i magnetom polju sve do atoma, taˇcnije — do jona. Zatim se ovi naelektrisani
delovi atoma propuˇstaju kroz magnetni separator u kome se joni razdvajaju po svojim masama i naelektrisanjima. Tako se izdvoje samo ˇcestice ˇcije
mase iznose ravno 14 jedinica. I sada se one ubrzavaju pomo´cu akceleratora
ˇcestica i ˇsalju na pasoˇsku i carinsku kontrolu”.
43
Poˇsto su proˇsle kroz razne kapije” — magnetne skretnice, analizatore i
elektromagnetna soˇciva, ubrzane ˇcestice stiˇzu do detektora ˇciji je zadatak da
ih, na kraju, dobro osmotri” i prebroji, jednu po jednu, bez ikakve greˇske.
I to je detektor uˇcinio po svim zakonima atomske veˇstine — odredio je
energiju prispelih ˇcestica, njihov specifiˇcan gubitak energije, kao i poloˇzaj
ulaska u detektor. Na ovaj naˇcin stroga kontrola” nije dopustila da se bilo
koje drugo jezgro prokrijumˇcari i bude izbrojano, osim jezgara izotopa C14 ,
ˇcime je oˇcuvana visoka taˇcnost merenja.
Uspeˇsno razvivˇsi novu metodu, pomo´cu koje se sa izuzetno malim koliˇcinama
materije moˇze odrediti starost predmeta i do 70.000 godina unazad, dr Binet
je utvrdio da njegova violina nije delo slavnog majstora iz Kremone. Ali, za
utehu, violina mu je ostala neoˇste´cena. Mogao je na njoj da svira i da pri
tom razmiˇslja o svom dostignu´cu — o novoj metodi u kojoj je uloga akceleratora ˇcestica i njegovih pomo´cnika bila zaista jedinstvena — u merenju
starosti jedne violine!
ˇ
Sekspir
i verovatno´ca
Kada matematiˇcari medjusobno govore o verovatno´ci, oni se lako sporazumevaju koriˇs´cenjem brojeva. Pomo´cu njih su u stanju da predstave
i verovatno´cu odigravanja nezamislivo retkih dogadjaja. Ali, kada laiku,
nestruˇcnjaku za matematiku, ˇzele slikovito da kaˇzu da je neˇsto vrlo malo
verovatno, skoro nemogu´ce, oni ´ce mu re´ci da je to toliko verovatno koliko
ˇ
da majmun otkuca jedan od Sekspirovih
soneta.
Ovo nam poredjenje budi znatiˇzelju i zato ˇzurimo da, bar pribliˇzno,
izraˇcunamo kolika je verovatno´ca da majmun (ili nepismen ˇcovek), kucaju´ci
slova pisa´com maˇsinom, otkuca dva reda (da se ne bi zamarao sonetom) iz
ˇ
najpoznatijeg Sekspirovog
dela — tragedije o danskom princu Hamletu:
Ima viˇse stvari na nebu i na Zemlji Horacije, nego ˇsto smo
mi u naˇsoj filozofiji sanjali.
Razmotri´cemo sluˇcaj za pisa´cu maˇsinu sa 50 tipki (za slova, brojeve,
znake, razmak i drugo). Paˇzljivim brojanjem slovnih mesta i razmaka u
navedenim redovima iz Hamleta”, ustanovili smo da ih ima ukupno 89.
Pri potpuno nasumiˇcnom kucanju na maˇsini, verovatno´ca da ´ce majmun
pogoditi pravo slovo, znak ili razmak iznosi 1/50. Ali, poˇsto on mora da
ˇ
sloˇzi” slova, znake i razmake baˇs onako kako je to Sekspir
uradio, ve´c mali
iznos 1/50 moramo pomnoˇziti njim samim ravno 89 puta! To zbog toga ˇsto
je verovatno´ca istovremenog odigravanja viˇse nezavisnih dogadjaja jednaka
proizvodu verovatno´ca deˇsavanja svakog od njih.
44
Uz pomo´c malo raˇcunanja, dobija se verovatno´ca 6 : 10152 (ˇsest prema
deset na stopedesetdrugi stepen)! To znaˇci da bi majmun morao toliko puta
da udari po tipkama pisa´ce maˇsine koliko iznosi broj koji sadrˇzi 151 cifru
ˇ
— da bi s dosta verovatno´ce sluˇcajno otkucao navedene Sekspirove
redove.
Ovaj broj je viˇse nego ogroman, on je milijardama puta ve´ci od broja svih
atoma u Svemiru!
Koliko bi samo hartije bilo potrebno za ovakav ogled, a tek energije?
Zato ne´cemo pogreˇsiti ako zakljuˇcimo da milioni miliona majmuna za milione
ˇ
miliona godina ne bi natrapali” na samo dva Sekspirova
reda iz Hamleta”,
a kamoli na jedan njegov sonet ili tragediju.
Zakljuˇcak ove priˇce, razume se, ne tiˇce se samo matematike, majmuna
ˇ
i Sekspira
— on je mnogo ˇsiri. Upoznaju´ci ovaj primer, nauˇci´cemo viˇse da
cenimo plemeniti ˇcovekov napor i teˇznju da osmiˇsljenim radom i talentom
stvori neˇsto lepo, veˇcito.
Nasuprot ovakvom pristupu stvaranju je majmunski posao” — nasumiˇcan
rad, a on, kao ˇsto vidimo, ne dovodi do ˇzeljenog rezultata, pa ga se zato treba
kloniti.
Kosmiˇcki lift
Zamislite da ste uˇsli u lift, zatvorili vrata i pritisnuli dugme kraj koga je
napisano Zemljina orbita”. Lift je lagano krenuo, a zatim poˇceo da se sve
brˇze i brˇze kre´ce, da bi se skoro sasvim neˇcujno podigao u Zemljinu orbitu
klize´ci duˇz specijalnog kabla razapetog izmedju Zemlje i poslednje stanice
lifta (satelita koji se nalazi u jednoj stalnoj taˇcki hiljadama kilometara udaljenoj od povrˇsine naˇse planete). Ako, pak, ˇzelite da se vratite na Zemlju,
dovoljno je da pritisnite dugme sa oznakom Zemlja” i da se za kartu” od
oko 100 dolara nadjete u centru za vasionska istraˇzivanja, odnosno u blizini
svoje ku´ce.
Upita´cete se, bez sumnje, da li je tako neˇsto uopˇste mogu´ce? Kakav bi
to lift morao da bude i koliko bi trajalo putovanje od Zemlje do orbite?
Ideju o kosmiˇckom liftu prvi je izloˇzio mladi sovjetski inˇzenjer Jurij Arkutanov 1960. godine. Medjutim, pre viˇse od ˇcetvrt veka ova ideja, zbog nedostatka materijala od kojih bi se pravio kabl kosmiˇckog lifta, viˇse je liˇcila
na ideju iz nauˇcno-fantastiˇcnih romana nego na ostvarljivu nauˇcnu zamisao.
Zahvaljuju´ci napretku nauke o materijalima, danas viˇse ne predstavlja
problem dobijanje takvog kabla koji bi omogu´cio kretanje lifta mase oko
90 kg, tj. lifta sa ˇcovekom i neˇsto opreme.
Ako bismo raˇcunali da ´ce ovaj san iz 1001 no´ci” mo´ci da se ostvari ve´c
2001. godine, onda bi prema proceni nauˇcnika cena putovanja u jednom
pravcu (100 dolara) bila mnogo manja od cene putovanja u kosmos raketom
45
ili kosmiˇckim taksijem — Spejs ˇsatlom”.
Kabl kosmiˇckog lifta gradio bi se poˇcev od geostacionarnog satelita, koji
bi se nalazio na 35.880 km od Zemlje. On bi se suˇzavao prema kraju okrenutom Zemlji, kako bi ga Zemljina gravitaciona sila privlaˇcila i drˇzala zategnutim. Radi stabilnosti, sliˇcan kabl bi se protezao (u smeru suprotnom od
Zemlje) od satelita nekih 108.000 km u prostor. Centrifugalna sila koja bi
usled rotacije Zemlje oko Sunca na njega delovala, uravnoteˇzavala bi gravitaciono povlaˇcenje donjeg kabla ka matiˇcnoj planeti.
Prema Dˇzeromu Personu, saradniku Laboratorije za dinamiku vazduˇsnih
letova (Ohajo, SAD), najbolji materijali za izradu kosmiˇckog kabla su specijalna ugljeniˇcna vlakna izradjena na bazi polimera kivler”, koje proizvodi
poznata ameriˇcka firma Di Pon”.
Za kretanje lifta duˇz kabla koristila bi se elektriˇcna energija, kao i kod
ovozemaljskih liftova i dizalica. Ako bi se umesto jednog montirala” dva
kabla, tada bi moglo da se uˇstedi na energiji — svaki kabl bi nosio po jednu
kabinu: dok bi se jedna spuˇstala ka Zemlji, druga bi se penjala ka satelitu,
koriste´ci energiju koju prva kabina stiˇce na svom putu.
Struˇcnjaci ameriˇcke vasionske agencije NASA razmotrili su i plan vuˇcenja
jednog ovakvog kabla od strane Spejs ˇsatla”. Kabl bi bio dug oko 100 km.
Na svom drugom kraju on bi nosio kosmiˇcku probu sa instrumentima za
merenja u kosmiˇckom prostoru. Na ideju o kosmiˇckom uˇzetu” doˇsao je
poznati pisac nauˇcnofantastiˇcnih romana Artur Klark 1963. godine.
Medjutim, znatno ranije, 1895. godine, otac kosmonautike — ruski nauˇcnik
Konstantin Ciolkovski predlagao je da se u budu´cnosti na Zemlji podigne
dugi vretenasti toranj koji bi nadvisivao atmosferu naˇse planete i drˇzao se
na jednom mestu zahvaljuju´ci delovanju centrifugalne sile, sile ˇciju smo mo´c
dobro upoznali vrte´ci se na ringiˇspilu.
I sad, se´caju´ci se poznatog ˇsaljivdˇzije i laˇzljivca barona fon Minhauzena
i njegove priˇce o penjanju uz dugi konopac sa Zemlje na Mesec, moramo se
upitati gde prestaje nauˇcna fantastika, a gde poˇcinje fantastiˇcna nauka.
Loptasta munja
Loptasta munja je jedna od mnogih neobiˇcnih i zanimljivih prirodnih
pojava koja joˇs uvek predstavlja zagonetku za nauku. Donedavno su podaci
o loptastoj munji dobijani gotovo iskljuˇcivo na osnovu opaˇzanja sluˇcajnih
oˇcevidaca. Oni ponekad o njoj ispredaju prave priˇce, pa se ne zna u kojoj
se meri moˇze verovati ovom pojavom ˇcesto veoma prestraˇsenim ljudima.
Jedna svetle´ca kugla, boje svetloplave do purpurne i s plamenim oreolom,
iznenada se pojavila iznad mog gasnog ˇstednjaka za vreme jake letnje oluje”
— poˇcetak je priˇce jedne doma´cice iz Smetvika, u Engleskoj. Kugla, koja
46
je imala preˇcnik od desetak centimetara, ispuˇstaju´ci piˇsteˇci zvuk i uz miris
paljevine kretala se prema meni. U velikom strahu, pokuˇsavala sam da se
sklonim. Kad, u jednom trenutku, kugla uz strahoviti prasak eksplodira!
Premrla sam od straha, a kad sam doˇsla sebi, videla sam rupu na rukavu
haljine i opeˇcenu ruku”.
Ovom retkom dogadjaju, koji je ostavio i materijalne ostatke dejstva loptaste munje, paˇznju je posvetio fiziˇcar Mark Stenhof iz Sarija. U poznatom
ˇcasopisu za prirodne nauke — Nejˇcer” ( Priroda”), on je izloˇzio rezultate
analize oˇste´cenja sintetiˇcke haljine koju je nosila ˇzena, svedok eksplozije
loptaste munje.
U centralnom delu naˇcinjene rupe uopˇste nije bilo vlakana. Oko nje
se prostirala povrˇsina sa izbledelom i naboranom tkaninom. Na materijalu
haljine nisu nadjeni bilo kakvi tragovi radioaktivnosti. Oˇste´cenja tkanine i
opekotina ruke govore da je energija loptaste munje manja nego ˇsto se ranije
mislilo”.
Nedavno su ameriˇcki nauˇcnici podneli izveˇstaj o fotografskim snimcima
loptaste munje, naˇcinjenim pomo´cu aparata koji su bili postavljeni radi
snimanja meteorita na nebu. Mreˇza saˇcinjena iz velikog broja fotografskih aparata bila je postavljena u jednoj preriji u Sjedinjenim Ameriˇckim
Drˇzavama. Radi snimanja mogu´cih tragova meteorita, u toku 4,5 ˇcasa
aparati su bili aktivirani automatskim putem u kratkim vremenskim razmacima.
Analiziraju´ci oko 100.000 tako dobijenih snimaka, istraˇzivaˇci su uoˇcili i
slike obiˇcnih munja. To ih je navelo na pomisao da na fotografijama potraˇze i loptaste munje. I, zaista, pronaˇsli su 6 snimaka za koje veruju da
predstavljaju verodostojni zapis ove retke pojave.
Na osnovu analize snimaka nauˇcnici su razvili mogu´cu teoriju o nastanku
loptaste munje. Oni smatraju da niski olujni oblaci u blizini povrˇsine Zemlje,
neposredno pri tlu, stvaraju jaka elektriˇcna polja. Ova polja uzrokuju elektriˇcno praˇznjenje tla u vidu pozitivno naelektrisanih jona, ˇsto dovodi do
nastanka sloja pozitivno naelektrisanog vazduha. Na drugoj strani, javlja
se negativni predvodnik munje, tzv. lider” munje. Polaze´ci iz oblaka, on se
prazni u pozitivnom sloju vazduha, obrazuju´ci pri tom loptu visokojonizovanog gasa koja je negativno naelektrisana.
Ova usijana lopta” kre´ce se elektriˇcnim poljem i tako stiˇze do doma´cice,
tankera sa naftom, cisterne sa benzinom, barutane i drugde, gde moˇze da
izazove neˇzeljene efekte, a eventualno ˇcak i katastrofu.
Fotografskim aparatom ulovljena loptasta munja ima malo izgleda da se
izvuˇce” iz ruku istraˇzivaˇca i nastavi svoj zagonetni ˇzivot. Razjasnivˇsi tajnu
47
loptaste munje, pojave koja je do sada nanela mnoge ˇstete ˇcoveku, nauka
´ce svakako otkriti i naˇcin za odbranu od nje. Takodje moˇzemo oˇcekivati da
ta ukro´cena goropad” dobije i neki zadatak ˇcije izvrˇsenje ne samo da ne bi
ˇstetilo, ve´c bi moglo i da koristi ˇcoveku.
Nebeska artiljerija
U arsenalu nebeske artiljerije” nalazi se mnoˇstvo raznovrsnog oruˇzja”.
Tu su svetlosni zraci, iks-zraˇcenje, kosmiˇcko zraˇcenje, zatim kondenzovani
oblici materije, poˇcev od zrnaca kosmiˇcke i zvezdane praˇsine, pa preko meteora, meteorita, asteroida i kometa — sve do gromadnih nebeskih tela velikih
razmera. Njih slede joˇs ve´ca djulad” i eksplozivna punjenja” — sateliti planeta, planete, zvezde, eksplodiraju´ce zvezde (nove i supernove), galaksije, njihovi rojevi i. . . A ima i sasvim neobiˇcnih haubica” koje ne izbacuju djulad”,
ve´c usisavaju nebeske objekte i materiju — to su tzv. crne rupe ili nebeske
aˇzdaje”. One su, za sada, najzagonetnija nebeska tela, ˇcije je ponaˇsanje
krajnje neobiˇcno. Prema miˇsljenju nekih nauˇcnika crne rupe, mogu ˇcak i da
eksplodiraju!
Mnogi od ovih aktivnih i pasivnih strelaca” dobro su poznati istraˇzivaˇcima
kosmosa, ali postoje i drugi koje ˇcovek joˇs nije otkrio, a za koje se veruje
da postoje: gravitacioni talasi, neutrino ˇcestice konaˇcne mase, magnetni
monopoli, objekti saˇcinjeni iz antimaterije (?) i drugo.
Kanonada ove nebeske artiljerije neprekidno traje — pucaju sva oruˇzja.
Neka se drˇze izvesnog nebeskog reda”, a neka ispaljuju svoje hice potpuno
nepredvidjeno, kako po vremenu tako i po pravcu. Za nas je prava sre´ca da
naˇsa planeta raspolaˇze atmosferom koja nas ˇstiti od mnogih takvih topova”,
kao ˇsto je stare ratnike oklop ˇstitio od koplja ili sablje.
Zato ne moramo da obra´camo paˇznju na sva oruˇzja neba”, ve´c samo na
ona koja mogu da utiˇcu na naˇsu sudbinu. Pogledajmo koja su to. Pri tom
izostavimo veoma retke pojave, kao, na primer, eksplozije zvezda — supernove”, udare kometa i asteroida o Zemlju, sudare sa drugim galaksijama i
sliˇcno, pa se zadrˇzimo na ˇceˇs´cim gostima” Zemlje.
Zemlju ˇcesto pogadjaju meteoriti, si´cuˇsno kamenje s neba”, koje uspeva
da preˇzivi prolazak kroz Zemljunu atmosferu. Oni potiˇcu od kometa i asteroida. Medjutim, ima i takvih koji stiˇzu direktno sa asteroida Veste, sa
Meseca, pa ˇcak i sa Marsa!
Ispituju´ci 31-gramski meteorit, pronadjen 1981. godine na Antarktiku,
nauˇcnici su otkrili da on vodi poreklo sa Meseca. Taj meteorit raspolaˇze
istim odnosom gvoˇzdja i mangana kao uzorci stena sa Meseca koje su na
ˇ je i mesto poletanja” ovog kamena
Zemlju doneli ameriˇcki astronauti. Cak
sa Meseca utvrdjeno. To bi mogao da bude Ajmart - A”, ˇsestipokilometarski
48
krater koji se nalazi u blizini Mora krize”, za koje se zna da je formirano u
novijim geoloˇskim periodima.
Nauˇcnici smatraju da je pri udaru nebeskog tela o povrˇsinu Meseca, kada
je stvoren ovaj krater, komad stene sa Meseca bio odbaˇcen prema Zemlji.
Na sliˇcan naˇcin na Zemlju su mogli da stignu i delovi stena sa Marsa. Ali,
ovo su, ipak, dosta retke pojave. Mnogo ˇceˇs´ce se javljaju pljuskovi meteora”.
Prolaze´ci kroz trag kometa, Zemlja biva bombardovana pljuskom deli´ca
materije. Meteori su, kao i meteoriti, ostaci kometa i fragmenti asteroida.
Nasuprot meteoritima, meteori su retko kad ve´ci od zrna graˇska. Oni sagorevaju pri ulasku u naˇsu atmosferu. Pljusak ˇcestica se deˇsava, na primer, kad
Zemlja prolazi tragom ostataka Komete 1862 III. Taj je pljusak imenom
vezan za konstelaciju Persej, zato ˇsto se pojava Perseida”, pljuskova ovih
meteora, deˇsava kada se Zemlja postavi u takav poloˇzaj da nam se ova konstelacija nadje u vidokrugu.
Ova nebeska poˇsta” je dobrodoˇsla nauˇcnicima, jer im doprema materijal
za nova istraˇzivanja.
Ptice se brane pesmom
O pticama pevaˇcicama postoje hiljade tomova knjiga. To i nije ˇcudno, jer
od oko 10.000 ptiˇcjih vrsta koje poznajemo, skoro 6.000 ˇcine ptice pevaˇcice.
Grmuˇsa, drozd, ˇcvorak, senica, crvenperka, ˇstiglic, slavuj. . . teˇsko je
nabrojati ˇcak i one najpoznatije. I svaka od njih ima neku svoju posebnost:
zanos u pesmi, lepotu ode´ce”, radoznalost, plahovitost, naˇcin leta, oblik
gnezda i mnogo ˇsta drugo. Ali, postoji neˇsto ˇsto je zajedniˇcko svim pticama
pevaˇcicama — muzikalnost uglavnom krasi podanike muˇ
skog roda!
Zaˇsto je to tako, upitao se Mark Garni, saradnik Kalifornijskog instituta
za tehnologiju, SAD. On je posmatrao prugastu zebu, jednu od 1200 vrsta i
podvrsta zeba — ptica pevaˇcica koje su vrlo druˇzevne, veˇsti skakaˇci, ve´cinom
prijatni pevaˇci, a ponekad, ˇcak, i pravi umetnici. Kod njih se, kao i kod
drugih ptica, glasovni organ — sirinks, kontrolisan od sistema nervnih ´celija,
odlikuje neobiˇcnom arhitekturom.
Najvaˇzniji deo ovog sistema nalazi se u mozgu ptica. Ispituju´ci muzikalnost
malih pevaˇca, nauˇcnici su doˇsli do zakljuˇcka da postoji direktna veza izmedju
repertoara pesama i veliˇcine centra za pevanje u mozgu ptica — ukoliko je
ovaj ve´ci, ptica je bolji vokalni umetnik”.
Normalno je bilo pretpostaviti da ´ce muˇzjaci — pevaˇci imati razliˇcitu
strukturu jednog malog dela mozga od ˇzenki — nepevaˇca. Garni je to
potvrdio, ali je pri tom i otkrio da hormon testosteron, koji se kod muˇzjaka
luˇci neposredno posle izleganja iz jaja, dovodi do razvoja centra za pevanje.
Ubrizgavaju´ci testosteron (muˇski hormon) ili estradiol (jedan metabolit testos49
terona) kastriranim muˇzjacima i ˇzenkama prugaste zebe, ustanovio je da
dolazi do rasta centra za pevanje. Tako je doˇsao do neobiˇcnog zakljuˇcka
— da su najbolje one ptice pevaˇcice koje krasi najve´ca muˇzevnost! Dalja
istraˇzivanja su pokazala da su ´celije muˇzjaka znatno ve´ce od ´celija ˇzenki u
delu mozga koji presudjuje o pevaˇckoj nadarenosti ptica i da se u tome i
krije odgovor na postavljeno pitanje, a ne u naroˇcitoj vezi ´celija ili u naˇcinu
prenoˇsenja signala do mozga ptica i izvan njega.
Na drugoj strani, dr Ken Jasukava, sa Rokefelerovog univerziteta u Njujorku, pokuˇsao je da odgonetne zaˇsto ptice pevaju. U tom je i uspeo. Naˇsao
je da one pesmom — brane svoju teritoriju. Takodje je ustanovio da postoji
veza izmedju repertoara pevanja ptica i veliˇcine njihove teritorije. Ako je
repertoar pesama bogatiji, tada je ˇzivotni prostor koji pripada ptici pevaˇcici
ve´ci!
A poˇsto smo iz prethodnog dela priˇce nauˇcili da su bolji muˇskarci i bolji
pevaˇci, to odliˇcno pevanje i bogat repertoar pesama na ptiˇcjem jeziku” kao
da upozoravaju: ˇcuvaj se prave muˇskarˇcine!”
Tako ptice, misle nauˇcnici, svojim raskoˇsnim i raznolikim pevanjem pokuˇsavaju
kod drugih ptica, koje ugroˇzavaju njihovu teritoriju, da stvore utisak da
nije reˇc o jednoj, ve´c o jatu ptica koje ˇzive na prostoru iz koga dopire poj.
Koriste´ci magnetofon, Dr Jasukava je pratio preletanje i zadrˇzavanje ptica
preko teritorije kasetofona”, veˇstaˇcke ptice pevaˇcice. Ukoliko je sa trake
puˇstao sve raskoˇsnije pevanje ptica, sve je manje bilo pridoˇslica u prostoru
sa kasetofonom.
Tako smo doˇsli do dva vaˇzna zakljuˇcka o pticama pevaˇcicama. Prvi je da
muˇzjaci bolje pevaju jer su podvrgnuti prirodnoj hormonskoj terapiji koja
utiˇce na muzikalnost. Taj nas nalaz nije rastuˇzio. Ali onaj drugi — jeste.
On nam kaˇze da ptice ne pevaju zbog radosti (kako smo ranije mislili), ve´c
da bi pesmom odbranili svoju teritoriju od ptica uljeza.
I kako sad, kada su ptice u pitanju, da poverujemo u onu narodnu: ko
peva, zlo ne misli”.
ˇ
Mo´cno oko lasera Sive”
Stara predanja i mitovi slikovitiji su i od najmaˇstovitijih opisa ˇcoveka
naˇseg vremena. Dovoljno je, na primer, kazati ime jedne mitske liˇcnosti, da
bi se bez mnogo reˇci shvatio ˇzeljeni sadrˇzaj ili poruka. Zato veliki nauˇcni
poduhvati ˇcesto dobijaju imena legendarnih junaka ili boˇzanstava iz drevnih
ˇ
mitova: Kiklop, Argonaut, Odisej, Apolon, Zevs, Siva
i druga. Ovoga puta
ˇ
zadrˇza´cemo se samo na jednom od njih, na Sivi.
ˇ
Prema hinduskoj religiji, bog stvaranja i razaranja Siva
ima nekoliko
ruku i tri oka. Upravo iz njegovog tre´ceg oka, po kome se razlikuje od drugih
50
boˇzanstava, isijava zrak razaranja. . . Zato je, ne bez razloga, dˇzinovski
laser koji su izgradili nauˇcnici Lorens-Livermor Laboratorije u Kaliforniji
ˇ
ˇ
dobio ime mo´cnog boga Sive.
Do nedavno najsnaˇzniji laser na svetu, Siva”
— raspolaˇze sa 20 svetlosnih topova ruku” i tre´cim okom” kojim posmatra malu vodoniˇcnu metu koja sadrˇzi deuterijum i tricijum, teˇze izotope
vodonika.
ˇ
U kratkotrajnom svetlosnom blesku Siva”
razvija snagu koja je ve´ca od
snage koju bi imale 2.500 djerdapskih centrala! U desetomilijarditom delu
ˇ
sekunde, koliko traje ovaj blesak, Siva”
oslobadja dovoljno energije da u
meti izazove stapanje, tj. fuziju lakih atomskih jezgara u teˇza jezgra.
ˇ
Naslednik snaˇznog lasera Argusa”, Siva”
je 18. maja 1978. godine ispalio
svoj prvi svetlosni hitac”, oznaˇcavaju´ci njime novu eru u istraˇzivanju laserske
fuzije — eru mogu´cnosti dobijanja energije na Zemlji procesom kojim se ona
stvara u nedrima zvezda.
Kada u jednom trenu mo´cni hitac pogodi si´cuˇsnu kap koja sadrˇzi teˇze
izotope vodonika, usled ogromne energije koju primi kapljica implodira i
jezgra deuterijuma i tricijuma polete jedna prema drugima. Stopivˇsi se u
nuklearnoj reakciji fuzije ona oslobadjaju veliku koliˇcinu energije.
ˇ
Iako je Siva”
joˇs uvek jedan od mo´cnijih laserskih sistema na svetu, on
nije postao bog” medju napravama koje je ˇcovek do sada izgradio. Njemu
nije poˇslo za rukom da zapali vatru zvezda, ve´c samo da baci malu iskru u
kojoj se razvilo oko 7,5 milijardi neutrona — ˇcestica po kojima nuklearni
fiziˇcari prate odvijanje procesa fuzije.
Da bogovi” u naˇsem veku nisu dugoveˇcni ma koliko bili mo´cni i da im
ˇ
se ljudi ne klanjaju kao nekada, svedoˇci i to ˇsto su tvorci Sive”
pristupili
gradnji joˇs snaˇznijeg fuzionog lasera kome su dali ime Nova”. Desetostruko
ˇ
ve´ca energija stavlja Novu” daleko ispred Sive”.
Ne samo po snazi, ve´c i po
veliˇcini Nova” mnogostruko nadmaˇsuje svog prethodnika: ovaj laser je tako
veliki da je za njegov smeˇstaj potreban hangar za avione!
ˇ
I kada laser Siva”
bude trajno zatvorio svoje tre´ce oko, laser Nova” i
njegovi potomci nastoja´ce da u si´cuˇsnoj meti sa vodonikom zapale vatru
fuzije na Zemlji i tako ostvare vekovni san ˇcoveka — Prometeja — da otme
bogovima veˇcnu vatru i nadmaˇsi ih u znanju i mo´ci.
Ako se to jednoga dana ostvari, poverujemo da ´ce ˇcovek biti dovoljno
ˇ
razuman i da tre´ce oko” Sive”
i budu´cih snaˇznih lasera ne´ce koristiti za
razaranje — dobijanje zraka smrti, ve´c za oslobadjanje energije i njeno
koriˇs´cenje za napredak ˇcoveˇcanstva.
Naukom protiv zuba vremena
Stare crkve i mostovi, bogumilski spomenici, krajputaˇsi, hramovi umet51
nosti i lepote, umetniˇcka dela neprolazne vrednosti — statue od najlepˇseg
kamena i mnogo ˇsta drugo — sve ˇsto je ˇcovek stvorio teˇsko odoleva zubu
vremena.
Pod uticajem temperaturnih promena, vlage, ˇstetnih gasova i para, kiselih
kiˇsa, pod udarom sitnih ˇcestica kojima vetar i oluje ˇsibaju dela naˇsih predaka,
postepeno propadaju piramide farona, hramovi starih Inka, Kineski zid,
Akropolj, Dioklecijanova palata, Beogradska tvrdjava, Notr Dam, Trajanova
tabla u djerdapu, biste izvajane rukom Fidije ili Mikelandjela, slike Leonarda,
Botiˇcelija. . .
I najtvrdji kamen, ljuti granit, prosto se topi pod dejstvom vremena,
ne odolevaju´ci njegovom strpljivom i razornom trudu u kojem su objedinjeni veˇstina hemiˇcara i mo´c fiziˇcara. Za ovakav neumitan tok stvari narod
kaˇze: Vreme ˇcini svoje”, jezgrovito iskazuju´ci nemo´c ˇcoveka pred beskrajno
strpljivim i upornim vremenom.
Ali danas, u doba moderne nauke i tehnike, ˇcovek nastoji da se odupre
ruˇsilaˇckom dejstvu vremena i da za budu´cnost saˇcuva sve ono ˇsto se moˇze
saˇcuvati, a ˇsto vreme joˇs nije pretvorilo u prah i pepeo.
Tako su nedavno britanski nauˇcnici odluˇcili da definitivno izadju na megdan” i da se ogledaju sa svim hemiˇcarima” i fiziˇcarima” koji u dosluhu sa
vekovima dube i uniˇstavaju kamen. Za boj” su odabrali kamenu lepoticu
u svojoj zemlji — Velˇsku katedralu, koju duˇze od 700 godina nagriza zub
vremena.
Kamene statue ove katedrale, koje predstavljaju najlepˇse uzorke gotske
skulpture u svetu, njihovi tvorci teˇsko bi danas prepoznali. Voda i sumpordioksid prodiru vekovima u pore kamena, zbog ˇcega se on rastvara, puca i
menja. Analiziraju´ci ˇstetna delovanja atmosfere i padavina, nauˇcnici su zakljuˇcili da je najbolje zaˇstititi kamen nekom oblogom. Pronaˇsli su hemijsku
masu bretan” — organsko jedinjenje na bazi tri-metoksimetil-silana, kojim
se natapa ugroˇzeni kamen. Posle 3–5 ˇcasova bretan” otvrdne, polimerizuje
se, i tako u potpunosti zatvori pore u kamenu, obloˇzi kamen i ˇstiti ga od
ˇstetnih gasova i para.
Na ovaj naˇcin konzervirane statue Velˇske katedrale nauˇcnici prate ve´c
duˇze od 15 godina. Bi´ce potrebno joˇs najmanje dva puta toliko vremena da
bi se donela konaˇcna ocena o tome koliko su polimeri realno mo´cni u borbi
sa zubom vremena.
Vremenska prognoza za milion godina Sadaˇsnji veliki nauˇcnici pravi su
pesnici.
Rolan
Jednoga dana 1911. godine, mladi inˇzenjer Milutin Milankovi´c proslavl52
jao je sa svojim drugom — pesnikom ˇstampanje njegovih stihova. Uz vino,
pesnik u zanosu reˇce: U mom novom delu ˇzelim da opiˇsem celokupno naˇse
ˇ si to, Milankovi´c nije izdrˇzao, pa je i sam
druˇstvo, naˇsu zemlju i duˇsu”. Cuvˇ
iskazao svoja ose´canja: Mene privlaˇci beskonaˇcnost. Ja ˇzelim da uˇcinim
viˇse od tebe. Ho´cu da obuhvatim celokupni Univerzum i da bacim svetlo u
njegove najudaljenije kutke!”.
Ne znamo da li je pesnik odrˇzao svoje obe´canje, ali znamo da je Milankovi´c bacio svetlost” na jednu od velikih tajni Prirode — na tajnu ledenih
doba na Zemlji, i da se vinuo u same vrhove svetske nauke.
Sve ˇsto se u Prirodi zbiva ostavlja neki trag. Tako su klimatske promene
koje su se deˇsavale u dalekoj proˇslosti na naˇsoj planeti zapisane” u Zemljinoj
kori, u ledu Antarktika, u dnu okeana i drugde. I kao da je reˇc o drevnim
knjigama sa oˇste´cenim stranama koje je potrebno paˇzljivo prouˇciti i nauˇciti
ˇcitati”, tako je potrebno mnogo truda da bi se deˇsifrovali zapisi Prirode.
Prvi deo problema u vezi sa ledenim periodima na Zemlji nije bio mnogo
teˇzak. Nauˇcnici su dosta taˇcno rekonstruisali promenu klime na Zemlji u
toku proteklih stotina hiljada godina. Ali tada su iskrsle velike teˇsko´ce.
Ledena doba su se smenjivala na Zemlji s izvesnom pravilnoˇs´cu — to je
nepobitno ustanovljeno, ali se nije nalazio odgovor na pitanje zaˇsto je do
promena temperature dolazilo i zbog ˇcega su te promene bile periodiˇcne.
Zaˇsto se Zemlja, kao po nekom ˇcasovniku, ˇcas hladila, ˇcas zagrevala?
Milutin Milankovi´c, koji se pokazao kao vrstan graditelj, reˇsio je da napusti dobro pla´ceni posao inˇzenjera u Austriji i da se posveti nauci. Odluˇcio
je da odgonetne tajnu ledenih doba. Svoje izvanredno poznavanje matematike morao je da dopuni uˇcenjem astronomije, fizike, geologije, te nauke
o klimatima Zemlje. Bez uˇcitelja i saradnika, bez savremenih raˇcunskih
maˇsina, mladi profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dao se punim ˇzarom
na istraˇzivanje uzroka ledenih doba. Ni balkanski rat 1913. godine nije ga u
tome omeo.
Sam Milankovi´c piˇse: Taj problem reˇsio sam u njegovim glavnim crtama
u jednoj svojoj raspravi koja je ve´c 20. decembra 1913. leˇzala na stolu
velikog fiziˇcara, dobitnika Nobelove nagrade, Vilhelma Vina”.
Joˇs sedamnaest godina mukotrpnog rada bilo je potrebno da Milankovi´ceva
Astronomska teorija ledenih doba” bude zavrˇsena.
Kolebanje temperature Zemlje koja se deˇsavaju tokom dugih vremenskih
razdoblja, Milankovi´c je objasnio promenama osunˇcanja Zemlje pri njenom
sloˇzenom kretanju oko Sunca; promenama poloˇzaja najbliˇze taˇcke prema
Suncu i nagiba Zemljine ose rotacije.
U prvo vreme Astronomska teorija” doˇzivela je pravi trijumf, da bi kas53
nije, naroˇcito pred kraj ˇzivota velikog nauˇcnika, poˇcela da biva zaboravljena.
Medjutim, analiza uzoraka tla uzetih sa dna Indijskog okeana pokazala je da
je Milankovi´c vrlo taˇcno izraˇcunao temperature na Zemlji tokom proteklih
400.000 godina. I noviji nalazi promena nivoa voda u zatvorenim jezerima,
u kojima one iskljuˇcivo zavise od obilnosti kiˇsa i isparavanja, tj. od temperature, potvrdili su taˇcnost Milankovi´ceve teorije, koja daje taˇcniju vremensku
prognozu” za milion budu´cih godina od prognoze koju nam daju meteorolozi
za sutraˇsnji dan.
Maˇsina koja nikada ne´ce proraditi
Postoji mnogo uzaludnih pokuˇsaja koje su ljudi ˇcinili vekovima, ali jedan
od njih zasluˇzuje naroˇcitu paˇznju jer je veoma pouˇcan. Viˇse stotina godina
hiljade konstruktora i nabedjenih pronalazaˇca uporno je pokuˇsavalo, pa i
danas to neki ˇcine, da konstruiˇsu takvu maˇsinu koja bi sama od sebe veˇcito
radila — poznatu pod imenom perpetuum mobile.
Istorija perpetuum mobila puna je neobiˇcnih zgoda, iznenadjenja, a
sadrˇzi i dosta prevara i izneverenih obe´canja. Ona se moˇze uporediti samo sa
proˇsloˇs´cu alhemije — crne magije, kao i sa reˇsavanjem matematiˇckog problema kvadrature kruga. U sva tri ova sluˇcaja ˇcovek se naˇsao pred granicom
koju nikakva upornost, domiˇsljatost ili znanje ne mogu savladati — pred
neumoljivom granicom koju precizno opisuju i ˇcuvaju” zakoni Prirode.
Najstariji perpetuum mobile o kome postoji saˇcuvan zapis datira ih XIII
veka. Od tog doba sve do danas toˇcak je zauzimao posebno mesto kao element veˇcne maˇsine”. Njega su tvorci ove zaludne naprave koristili najˇceˇs´ce
za pretvaranje potencijalne energije u energiju kruˇznog kretanja koje je,
navodno, bilo ili upravo se pribliˇzavalo” veˇcitom kretanju. Razliˇciti toˇckovi
nosili su olovne kugle, vodu, magnete, antigravitacione ˇstitnike” i mnogo ˇsta
drugo. . .
Najˇcuveniji perpetuum mobile u novijoj istoriji predstavljaju toˇckovi
markiza od Vorˇcestera — Orfireusa, savremenika slavnog matematiˇcara i
fiziˇcara Isaka Njutna. Povodom Orfireusove maˇsine, matematiˇcar Gravesan
pisao je Njutnu da nije zadovoljan njenim karakteristikama. Posle toga je
konstruktor uniˇstio svoju maˇsinu, ne dozvolivˇsi Gravesanu da ispita njenu
unutraˇsnjost.
Ali, ipak, utisak koji su priˇce o Orfireusovom samokretnom toˇcku” izazvale u tadaˇsnjoj javnosti bio je tako snaˇzan da je ruski car Petar Veliki,
napredni vladar i reformator, ˇzeleo u januaru 1725. godine da otputuje u
Nemaˇcku — da bi se liˇcno uverio u postojanje maˇsine ˇcudesnih mogu´cnosti,
ali ga je smrt u tome spreˇcila.
Tek posle svadje Orfireusa sa ˇzenom i sluˇzavkom, prevara prepredenog
54
pronalazaˇca” perpetuum mobila je obelodanjena. Svet je tada saznao da je
toˇcak Orfireusove maˇsine pokretao ˇcovek koji je bio veˇsto skriven u susednoj
sobi. On je preko kanapa delovao na osovinu toˇcka i tako mu predavao
potrebnu energiju! Da je Petar Veliki duˇze poˇziveo i da nije doˇslo do kobne
svadje Orfireusa sa ˇzenama, moˇzda bi sa tadaˇsnjih 100.000 rubalja, koliko je
ruski car bio spreman da plati Orfireusu za njegov samokretni toˇcak”, ovo
bila najskuplje pla´cena prevara u istoriji perpetuum mobila.
Na osnovu bogatog iskustva, pariska Akademija nauka od 1775. godine prestaje da razmatra podneske patenata maˇsina koje veˇcito rade”, a u
slede´cem, 19. veku, nemaˇcki fiziˇcar Julijus Robert fon Majer postavlja zakon o odrˇzanju energije — jedan od osnovnih zakona Prirode, prema kome
se energija ne moˇze ni iz ˇcega stvoriti. Time je bio zadan smrtni udarac
perpetuum mobilu — maˇ
sini koja nikada ne´
ce proraditi.
Zato, ako ˇcujete da neko na ovakvom izumu troˇsi snagu i vreme, uputite
ga da proˇcita pouˇcnu priˇcu o Sizifu i nekoliko redaka o odrˇzanju energije iz
bilo kog udˇzbenika fizike ili hemije.
Najvrelija taˇcka Svemira
Reˇsili ste da pronadjete najvreliju taˇcku u Svemiru i konstruisali ste
fantastiˇcan termometar koji moˇze da meri milione milijardi stepeni. I tako,
idete od galaksije do galaksije, od zvezde do zvezde. . . Merite temperaturu
kvazara, neutronskih zvezda, supernova. . . i ne znam ˇcega joˇs. . . , a ono,
kao u deˇcjoj igri: hladno, hladno. . . toplo, toplije. . . vru´ce, vru´ce. . . , ali
nikako da se ˇcuje — izgore!
Prokrstarili ste Svemirom i upoznali njegove ˇcudesne podanike”. Temperatura je na vaˇsem termometru prevazilazila milione, milijarde, hiljadu
milijardi stepeni, ali niste otkrili najvreliju taˇcku Svemira.
Zato ste, neraspoloˇzeni, spakovali svoju opremu i poˇceli da se vra´cate
na Zemlju. Kad ono stalno: vru´ce, vru´ce, joˇs vrelije. . . Ne moˇzete sebi da
verujete. . . Pitate se — da se nije moˇzda termometar pokvario ili je ˇsta drugo
po sredi, nekakve smetnje? Okre´cete, prevr´cete instrument, ali s njim je sve
u redu! A glas instrumenta, koji kao da je poludeo, sve je jaˇci, uporniji i
stalno ponavlja: vru´ce, vru´ce. . . I, tako, idu´ci za pokazivanjem termometra,
prilazite sve bliˇze rodnoj planeti. Evo vas i na Zemlji. . . Sada se kre´cete
ˇ
ˇ
u pravcu Evrope, pribliˇzavate se Svajcarskoj,
prolazite kraj Zeneve.
. . Glas
instrumenata sve vas ˇceˇs´ce upozorava: vru´ce, vru´ce. . . vru´ce!
Pa to je nemogu´ce”!, ˇcudite se vi. O, ljudi, Zemlja izgore!” Ali uporno
idete pravcem kojim vas vodi instrument. . . Evo, stiˇzete u jedno malo mesto
— Merano, ulazite u krug jedne od najve´cih fiziˇckih laboratorija na svetu, u
CERN, Evropski centar za nuklearna istraˇzivanja. Glas instrumenta kao da
55
se udesetostruˇcio, igla samo ˇsto ne iskoˇci. . . Polako traˇzite skrovito mesto. . .
Evo, ovde, . . . joˇs malo, sasvim malo. . . Prilazite jednom od najve´cih akceleratora koje je ˇcovek sagradio, super-proton-sinhrotronu. . . Instrument neumoljivo vodi dalje. . . dolazite do mesta sudara protona i antiprotona, atomskih ˇcestica ubrzanih mo´cnom maˇsinom. IZGORE! IZGORE! — uzvikuje
instrument, igla izle´ce iz svog leˇziˇsta i razbija zaˇstitno staklo, a vi, zapanjeni
i nemi, sedate od straha na tlo.
Pa zar je mogu´
ce da se najvrelija taˇ
cka u Svemiru nalazi na
Zemlji!?”
Da, instrument nije pogreˇsio”, prilazi vam i govori fiziˇcar, struˇcnjak za
elementarne ˇcestice i visoke energije.
Sudaranjem protona i antiprotona, koje mi u naˇsem akceleratoru ubrzavamo
do fantastiˇcnih brzina saopˇstavaju´ci im energiju od 270 milijardi elektronvolta, dolazi do anihilacije materije, do pretvaranja materije u energiju. Na
tren, temperatura u taˇcki sudara prevazilazi sve ono ˇsto ste u Svemiru mogli
da izmerite — ta taˇcka postaje najvrelija taˇ
cka Svemira. Istini za volju,
tu i tamo u Svemiru desi se po neki sudar kosmiˇckih ˇcestica koje raspolaˇzu
joˇs ve´cim energijama, ali to je tako retko da je naˇsa maˇsina bez premca
u Svemiru. Sa ”temperaturom koju ona postiˇze u taˇcki sudara ˇcestica
Svemir je mogao da se podiˇci samo u prvim trenucima svog postojanja, u
deli´cima sekunde po nastanku. Tako se mi na ovaj naˇcin ”vra´camo u davnu
proˇslost Svemira i ispitujemo pojave koje su se deˇsavale odmah posle velike
eksplozije”, govori fiziˇcar mirno ˇsetaju´ci kraj najvrelije taˇcke u Svemiru.
Uspinjaˇca za morske talase
ˇ
Na severu Evrope nalazi se Norveˇska sa Spicberˇ
skim ostrvima — zemlja
o ˇcija kopna udaraju talasi ˇcetiri mora i jednog okeana. Njeni su ljudi oduvek
bili upu´ceni na more i borbu s njim. Poznati su graditelji brodova, pomorci
i kitolovci.
Medjutim, za Norveˇzane more ne predstavlja samo izvor bogatstva i
izlaz u svet, ve´c i vrelo inspiracije. U hrvanju s njim oni se lako ne predaju.
Zato su, za razliku od drugih koji su pokuˇsali da ukrote morske talase i da
od mora dobiju preko potrebnu energiju, pa zbog teˇsko´ca odustali, uporno
nastavili da istraˇzuju razliˇcite mogu´cnosti savladjivanja talasa na obalama
svojih mora.
Duvaju´ci ka kopnu, jaki vetrovi sa severa podiˇzu ogromne talase koji
strahovitom snagom udaraju o hridi. Moˇze li ova snaga talasa da se obuzda
i pretvori u koristan rad — upitali su se norveˇski nauˇcnici. Da li je mogu´ce
podi´ci morsku vodu na viˇsi nivo zahvaljuju´ci energiji talasa — bilo je drugo
pitanje koje se prirodno nametnulo istraˇzivaˇcima.
56
Da bi podigli vodu mora na viˇsi nivo i preveli je u veˇstaˇcko jezero,
Norveˇzani su razvili specijalnu uspinjaˇcu” za ˇciji se pogon koristi energija
morskih talasa. Osnovna ideja nauˇcnika sastoji se u tome da se postigne usmeravanje vodene mase prema jednom levku” kroz koji bi se voda, gonjena
sopstvenom energijom, ispela” do jezera — rezervoara koji se nalazi na oko
100 metara iznad povrˇsine mora. Slobodno padaju´ci iz rezervoara prema
moru, voda bi prolazila kroz turbine centrale u kojima bi pokretala lopatice
i tako stvarala elektriˇcnu energiju.
Dobro, rekli bismo, lako je to zamisliti, ali kako ostvariti?
Svako ko je duˇze posmatrao morske talase mogao je da uoˇci da se oni
najˇceˇs´ce prostiru u ravnomernim povorkama” i da je razmak izmedju dve
dolje i dva brega talasa priliˇcno ujednaˇcen. To znaˇci, razmiˇsljali su norveˇski
nauˇcnici, da se na morske talase moˇze primeniti zakljuˇcivanje koje vaˇzi za
druge oblike talasnog kretanja, na primer, za svetlost i zvuk.
Razume se, ako neko ˇzeli da usredsredi morske talase tako da se oni
kre´cu prema jednoj uˇzoj oblasti na obali, on mora da koristi odgovaraju´ca
soˇciva i reˇsetke, sliˇcne onima koje se koriste u nauci o svetlosti ili u akustici.
Analiza istraˇzivaˇca je pokazala da je za usmeravanje morskih talasa prema
levku, koji ´ce sprovesti vodu mora do rezervoara, najbolje koristiti jednu
vrstu difrakcione reˇsetke.
Njena veliˇcina mora biti viˇse nego impozantna, a oblik neobiˇcan. Nalik
na ˇceˇsalj sa razliˇcito razmaknutim zubima”, ona bi se protezala duˇz obale
viˇse stotina metara. Oblik i poloˇzaj ove reˇsetke, veoma nalik na dug valobran sa brojnim kapijama, zavisi od reljefa kopna, oblika morskog dna i
smera nailaska talasa prema obali. Ispitivanja nauˇcnika na modelu 1000
puta manjem od objekta koji bi se gradio na obali mora, pokazala su da se
moˇze posti´ci 80-procentno iskoriˇs´cenje energije talasa.
Tako izgleda da ´ce Norveˇzani — morski vuci sa severa”, prvi zajaˇsiti
morske talase” i da ´ce pomo´cu svojih neobiˇcnih reˇsetaka do´ci do potrebne
energije.
Telegram Dˇzet Propalˇzn Laboratorije
Od istorijskog dana kada je prvi ˇcovek, ameriˇcki astronaut Nil Armstrong, kroˇcio na Mesec nije proteklo ni 20 godina, a kosmiˇcka istraˇzivanja
su postala, tako re´ci, obiˇcna stvar. Dok su se u laboratorijama ˇsirom sveta
analizirali uzorci stena i tla donetih sa Meseca, program ispitivanja udaljenih nebeskih tela Sunˇcevog sistema pomo´cu letilica bez ljudskih posada
odvijao se mirno, u senci velikih postignu´ca programa Apolo” i Luna”.
Svedoˇcanstvo o tome pruˇza nam misija ameriˇcke letilice Vojadˇzer–2”.
Zadrˇza´cemo se samo na malom delu njenih brojnih postignu´ca, na susretu s
57
Jupiterom. Na dugom putovanju od Zemlje ka Saturnu i Uranu, Vojadˇzer–
2” je proleteo na samo 650.000 km od najve´ce planete Sunˇcevog sistema,
Jupitera, i pri tom izveo veliki broj osmatranja. O tome su nas nauˇcnici
Dˇzet Propalˇzn Laboratorije, iz Kalifornije, telegrafski kratko izvestili” —
recimo ovako:
ˇ
ˇ LABORATORI, SAD — AUTORU KNJIGE NAUKA KAO
DZET
PROPALZN
BAJKA”, JUGOSLAVIJA
ˇ IZNAD JUPITERA, VOJADZER–2
ˇ
PRELETEVSI
OTKRIO VELIKE PROMENE
U ATMOSFERI PLANETE U ODNOSU NA MART MESEC, KADA JE KRAJ
ˇ
ˇ
´ KOSMICKO
ˇ
JUPITERA PROSAO
VOJADZER–1.
NASTAVLJAJUCI
PUTOˇ
ˇ
VANJE, PRVIH CASOVA
OSMOG JULA LETILICA SE PRIBLIZILA
GRUPI
ˇ
GLAVNIH JUPITEROVIH MESECA, GALILEJEVIM SATELITIMA. PRISLA
ˇ
ˇ
EVROPI I GANIMEDU BLIZE OD SVIH DRUGIH COVEKOVIH NAPRAVA.
´ NA 62.000 KILOMETARA OD GANIMEDA, VOJADZER–2
ˇ
PROLAZECI
OTKRIO
ˇ
ˇ
SVETLE I TAMNE POVRSINE. NA TAMNIM POVRSINAMA OPAZIO STARE
KRATERE VULKANSKOG POREKLA, A NA SVETLIM RAVNE TERENE
ˇ
SA BRAZDAMA I PREVOJIMA. NEMAMO OBJASNJENJE
ZA POSTANAK
ˇ
RAVNIH POVRSINA. NA GANIMEDU OTKRIO PRSTENASTU STRUKTURU,
ˇ
ˇ
NALIK RANIJE UOCENOJ
NA KALISTU. OD KRATERA SE SIRE
TALASI
ˇ
KAO PO POVRSINI BARE. STUPILI U VEZI SA HARI HANTOM SA UNIˇ IZ LONDONA. IZJAVIO DA JE SATELIT EVROPA
VERZITETSKOG KOLEDZA
ˇ
ˇ EKSPERTI
NAJRAVNIJI OBJEKT POSMATRAN U SUNCEVOM
SISTEMU. NASI
SMATRAJU DA EVROPA IMA KAMENITO JEZGRO KAO I SATELIT JO,
ˇ
POZNAT PO CESTIM
VULKANSKIM ERUPCIJAMA, DA JE POKRIVENA
SLOJEM LEDA DEBLJINE OKO STO KILOMETARA. POSLE JUPITERA LETILˇ
ˇ
´ VULKAN
ICA POCELA
DA SNIMA JO. STOP. VAZNA
VEST! STOP. NAJVECI
ˇ
NA JOU PRESTAO DA IZBACUJE LAVU O KOJOJ JE IZVESTAVAO
VOˇ
JADZER–1. LETILICA U ISPRAVNOM STANJU. NASTAVLJA LET KA SATˇ
ˇ
URNU. SALJE
POSLEDNJE OD PETNAEST HILJADA SNIMAKA NACINJENIH
ˇ
TOKOM ZADNJIH OSAM MESECI. NOVE VESTI CEMO POSLATI PO PRISˇ
TIZANJU LETILICE U BLIZINU SATURNA. STOP. PRIMITE POZDRAV. DZET
ˇ LABORATORI, KALIFORNIJA, SAD.
PROPALZN
Primivˇsi ovaj telegram, pomislio sam u kakvom fantastiˇcnom vremenu
ˇzivimo, kada ovakva postignu´ca smatramo manje vrednim paˇznje od posete
izvesnog ministra toj i toj zemlji, ili rezultata fudbalske utakmice dva prvoligaˇska tima.
Zaista, ˇcudno, ovaj se telegram nije naˇsao na naslovnoj strani nijednog
od naˇsih mnogobrojnih dnevnih listova.
A Vojadˇzer–2” i njegovi sledbenici nastavljaju svoja putovanja. . .
58
Dˇzepni rendgen-aparat
Od dana kada je Vilhelm Konrad Rendgen 1895. godine otkrio iks-zrake,
do izrade prvog rendgen-aparata nije proteklo mnogo vremena. Svet je u
ovom aparatu dobio jedan od najdragocenijih medicinskih i nauˇcnih instrumenata koji je spasao mnoge ˇzivote i doveo do znaˇcajnih otkri´ca, a Rendgen
je 1901. godine primio prvu Nobelovu nagradu za fiziku.
Pored mnogih odlika koje ga krase, ovaj jedinstveni aparat ima i ozbiljne
nedostatke. Glomazan je, zavisi od izvora elektriˇcne energije, zbog intenzivnog zraˇcenja moˇze da bude opasan po zdravlje rukovaoca, skup je. . . O
svemu tome razmiˇsljao je Lo Jin, saradnik Godardovog centra za vasionske
letove u Sjedinjenim Ameriˇckim Drˇzavama, koji je konstruisao liksiskop”,
minijataturni rendgen-aparat koji moˇze da se drˇzi u ruci i nosi u dˇzepu!
Pronalaskom liksiskopa otklonjeni su mnogi nedostaci klasiˇcnog rendgenaparata.
Liksiskop je, takodje, aparat u kome se stvaraju iks-zraci. Ali, za razliku od rendgen-aparata, u liksiskopu iks-zraci nastaju zahvaljuju´ci radioaktivnom izvoru koji zamenjuje rendgensku cev. I ovde iks-zraci prolaze delom
kroz posmatrani predmet ili ˇcovekovo telo i izazivaju svetlucanje na jednom
malom ekranu koji je veoma sliˇcan ekranu minijaturnog televizijskog prijemnika.
Uz ovaj ekran prislonjen je svetlosni pojaˇcavaˇc — cev minijaturnih razmera
koju je pronalazaˇc Lo Jin ranije koristio u astronomskoj opservatoriji kada je
tragao za veoma slabim izvorima iks-zraˇcenja u Svemiru. Svetlosni pojaˇcavaˇc
predstavlja jedan od najvaˇznijih elemenata liksiskopa. On pojaˇcava slabaˇsna
svetlucanja izazvana iks-zracima ˇcak do 40.000 puta! Tako pojaˇcanu sliku
baca na ekran na kome se moˇze videti prelom kosti, metak u telu, struktura
si´cuˇsnog tranzistora i mnogo ˇsta drugo — kao i rendgen-aparatom.
Liksiskop za rad koristi minijaturnu bateriju od 2,5 volti, staje oko 10
puta manje od obiˇcnog rendgen-aparata i, ˇsto je moˇzda najvaˇznije, ozraˇcuje
pacijente ili predmete hiljadu puta slabijom dozom zraˇcenja. On predstavlja
idealan instrument za brz pregled zuba, za otkrivanje stranih tela u organizmu, moˇze se upotrebiti na mestu udesa, u kolima hitne pomo´ci. . . Veoma
je mali i lak, pa ga mogu nositi i lekari peˇsaci”, medicinske sestre i tehniˇcari
koji obilaze udaljena podruˇcja da bi stigli do svojih bolesnika, do ljudi koji
u ˇzivotu nisu videli nama pristupaˇcan klasiˇcni rendgen-aparat.
Tako je Lo Jin, gledaju´ci u zvezde, otkrio liksiskop — minijaturni rendgenaparat, pouˇcivˇsi time sve one koji se bave fundamentalnim istraˇzivanjima da
kad god to mogu — treba da misle i o mogu´cim primenama otkri´ca nauke
za dobrobit ˇcoveka.
59
Epohalno otkri´ce elementarne ˇcestice Akcelerator je kao svemirski brod
koji nas vodi u dubine atoma.
L. Lederman
Sve pojave u Prirodi nauˇcnici tumaˇce delovanjem ˇcetiri sile. Tu je, prvo,
gravitaciona sila. Ona dejstvuje izmedju svih stvari, i si´cuˇsnih i gromadnih oblika materije, ali samo u ovom poslednjem sluˇcaju moˇzemo da je
primetimo i izmerimo. Zemlja i jabuka se medjusobno privlaˇce zahvaljuju´ci
gravitacionoj sili, i zato jabuka pada na Zemlju, mada ne´cemo pogreˇsiti ako
kaˇzemo i da Zemlja pada” na jabuku. Ova nam sila omogu´cava da merimo
mase tela. Kaˇzimo i to da je ona samo — privlaˇcna.
A, zatim, tu je elektromagnetna sila. Kada provuˇcemo ˇceˇsalj kroz
kosu, on se naelektriˇse i tada moˇze da privuˇce lopticu od zove ili komadi´ce
hartije. U tome vidimo delovanje elektromagnetne sile. Pa i dugu na nebu
uoˇcavamo zahvaljuju´ci ovoj sili, a da ne kaˇzemo da elektriˇcni motori ne bi
mogli da rade da nje nema. To je mnogo jaˇca sila od gravitacione, i ona,
kao ˇsto znamo, moˇze da bude privlaˇcna i odbojna.
Pored gravitacione i elektromagnetne sile, postoje joˇs jaka i slaba sila.
One dejstvuju samo u mikrosvetu, medju ˇcesticama si´cuˇsnijim od atoma,
jer je njihov domaˇsaj izvanredno mali. Zato je priruˇcnim sredstvima” teˇsko
pokazati njihove efekte. Medjutim, za nuklearne fiziˇcare, koji su naoruˇzani
akceleratorima ˇcestica i osetljivim detektorima nuklearnog zraˇcenja, to ne
predstavlja problem.
Svaka od pomenutih sila ima svoju ˇcesticu koja prenosi njeno delovanje.
Gravitacionu silu prenosi njen zastupnik” — graviton, elektromagnetnu —
foton ( zrnce svetlosti”), jaku silu — gluon, a slabu — vikon.
Viˇse od 20 godina nauˇcnici su tragali za vikonom — prenosiocem slabe
sile, i tek su je poˇcetkom 1983. godine ulovili u svoju klopku”, koriste´ci za to
tada najve´ci akcelerator na svetu, CERN-ov super-proton-sinhrotron (SPS),
ˇ
ˇ
koji se nalazi u blizini Zeneve,
u Svajcarskoj.
Ovaj akcelerator ˇcestica prstenastog oblika predstavlja pravo ˇcudo nauke
i tehnike. On je dˇzinovskih razmera — zahvata tako veliku povrˇsinu kao
krug po kome se kre´ce tramvaj dvojka” u Beogradu. Njegov preˇcnik iznosi
nekoliko kilometara. U njemu naelektrisane ˇcestice putuju brzinama koje
su vrlo bliske najve´coj od svih mogu´cih brzina u Prirodi — brzini svetlosti
(300.000 km u sekundi)!
U super-proton-sinhrotronu se ubrzavaju protoni i njihove antiˇcestice —
antiprotoni — do energije od 270 milijardi elektron-volti! Postiˇzu´ci tako
99,9994% brzine svetlosti, protoni i antiprotoni se ˇceono sudaraju poput
munjevitih atomskih metaka”. Pri ovim sudarima dolazi do iˇsˇcezavanja” tih
60
ˇcestica, do njihove anihilacije. Ali se kao rezultat te pojave na mestu sudara
razvija snaˇzno zraˇcenje, koje je u stanju da proizvede 30–50 novih ˇcestica.
Neke od tih ˇcestica ne moˇzemo da nadjemo nigde drugde do u ovoj taˇcki,
koja je najvrelija taˇcka u Svemiru!
Dogadjaje koji se deˇsavaju u najvrelijoj taˇcki” Svemira posmatraju sloˇzeni
nuklearni detektori, od kojih su neki veliˇcine omanje ku´ce. Oni analiziraju
novonastale ˇcestice — odredjuju njihova naelektrisanja, mase, pravac kretanja, energiju, impuls, duˇzinu njihovog ˇzivota itd. Na osnovu svega toga,
kao da je u pitanju otisak prsta”, fiziˇcari zakljuˇcuju da li se medju novostvorenim
ˇcesticama nalazi neka nova, nepoznata ˇcestica, koju su do sada samo teorijski fiziˇcari videli” u svojim izraˇcunavanjima. I tako oni svakoj nastaloj
ˇcestici proveravaju pasoˇs” i izdaju vizu” za pristup u druˇstvo mikroˇcestica”.
Analiziraju´ci 850.000 fotografija s bojiˇsta” mikrosveta, snimke sudara
protona i antiprotona u CERN-ovom akceleratoru, tim od 151 nauˇcnika (!)
otkrio je dugo traˇzeni vikon. Paˇzljivo odredjuju´ci sve njegove osobine, oni
su u pasoˇs” vikona zapisali najvaˇznije podatke o njemu — da mu je masa
oko 80 puta ve´ca od mase protona, da mu je ˇzivot neobiˇcno kratak, da
ima polucelobrojni spin itd. Na osnovu ovih podataka i drugi fiziˇcari u
svetu mogu da pokuˇsaju da potraˇze vikon i da tako potvrde ili opovrgnu
nalaz nauˇcnika iz CERN-a. I, zaista, ubrzo je stigla potvrda ovog otkri´ca, a
zatim je otkrivena joˇs jedna ˇcestica — zed-nula”, koju je, takodje, predvidela
teorija slabe sile.
Ovim otkri´cima sjajno su potvrdjena predvidjanja teorijskih fiziˇcara.
Otvoren je novi prozor prema ponoru u kome se kriju tajne materije iz
koje je sve u Prirodi sazdano.
Disk — riznica informacija
Razvoj civilizacije ne bi mogao da se zamisli da ˇcovek joˇs od davnina
nije svoja saznanja i iskustva prenosio drugim ljudima i svojim potomcima.
U prvo vreme, za zapisivanje vaˇznih poruka i sadrˇzaja koriˇs´cena su primitivna sredstva — glinene i kamene ploˇcice. Zatim su stari Egipa´cni pronaˇsli
papirus za pisanje, a Kinezi hartiju. Tek u novije vreme rodili su se fotografska ploˇca, film, gramofonska ploˇca, magnetna traka i disk, magnetne
i poluprovodniˇcke memorije, hologram i drugi memorijski elementi. I tada,
kada je scena za veliku predstavu” bila pripremljena, na nju je stupio ˇcudesni
kompakt-disk.
Poznata holandska firma Filips” prva je u svetu predstavila revolucionaran
naˇcin zapisivanja i reprodukovanja muzike. Ona je lansirala novu Hi-Fi”
ploˇcu u kojoj je muzika bila zapisana u vidu si´cuˇsnih otvora!
Da bi se to postiglo, prvo se muzika prevodi u digitalan oblik. Zatim
61
se ovaj digitalni zvuk” putem lasera upisuje” u metalnu ploˇcu u vidu niza
useka ili kanala mikrometarske duˇzine i ˇsirine. Preˇcnik ove nove ploˇce ili
diska iznosi samo 12 centimetara. Zvuk sa nje ne moˇze da se reprodukuje
pomo´cu obiˇcnog gramofona sa safirnom ili dijamantskom iglom. Za disk je
potreban specijalan laserski gramofon”. U ovom gramofonu disk se okre´ce
velikom brzinom. Sa jedne strane diska nalazi se laser koji emituje postojani,
uski snop svetlosti. Svetlost lasera pada na disk i pogadja useke na njemu,
rasejava se od njih i stiˇze do osetljivog foto-ˇcitaˇca. On registruje prisustvo
svetlosti kad god laserski zrak naidje na neki od useka, daju´ci tako seriju
signala sastavljenu iz da” i ne” — ve´c prema tome da li je postojao usek
pri oˇcitavanju. Povorka ovih digitalnih informacija u posebnom uredjaju
prevodi se u zvuk, odnosno vra´ca u prvobitni oblik.
Kvalitet ovakvog zvuˇcnog zapisa i njegovog reprodukovanja daleko je
bolji od onog koji se dobija pomo´cu sistema sa gramofonskim ploˇcama,
kasetama, magnetnim trakama i dr. Zapis na kompakt-disku je i mnogo
ekonomiˇcniji. Na disk se moˇze upisati viˇse muzike ili govora nego na sredstvima koja su ranije koriˇs´cena. I joˇs neˇsto — postojanost zapisa je, zaista,
izvanredna. Medjutim, postoje´ci kompakt-disk ima jedan nedostatak: on se
joˇs uvek ne moˇze brisati” kao magnetna traka i koristiti za viˇse snimanja.
Ali, ne sumnjajmo da ´ce se ovaj nedostatak u skoroj budu´cnosti otkloniti i
da ´ce rupe i useci otpevati” svoje!
Ako biste lupom paˇzljivo pregledali jedan od prvih Filipsovih” diskova
sa muzikom, primetili biste da je on priliˇcno prazan, tj. da je samo delimiˇcno iskoriˇs´cen. Takav disk moˇze da primi mnogo viˇse informacija nego
ˇsto je potrebno za reprodukovanje jedne Betovenove simfonije, ili nekoliko
pesama Elvisa Prislija. Zato su Filipsovi” struˇcnjaci pristupili ispitivanju
mogu´cnosti primene kompakt-diska za pam´cenje razliˇcitih informacija: tekstova, slika i svega drugog ˇsto se moˇze prevesti u digitalni oblik.
Tako je nastao CD-ROM (kompaktni disk ˇciji se sadrˇzaj moˇze da
oˇcitava, ali ne i da se menja). On moˇze da uskladiˇsti ogroman broj informacija — oko 600.000.000 bajtova! To je dovoljno za upisivanje celokupnog
sadrˇzaja (teksta, crteˇza, slika, tabela i dr.) jedne viˇsetomne enciklopedije,
kao ˇsto je, na primer, Enciklopedija Britanika”! I, umesto da na polici drˇzite
25–30 knjiga, njih moˇzete da zamenite praktiˇcno neuniˇstivim kompaktdiskom koji moˇze da stane u dˇzep!
Filips” je iz komercijalnih razloga proizveo eksperimentalnu knjigu Istoriju roka”. Ova se kompakt-knjiga ˇcita pomo´cu laserskog gramofona i
ku´cnog raˇcunara. Na rok disku nalaze se biografski i diskografski podaci
raznih rok-zvezda, propra´ceni njihovim fotografijama i odlomcima iz na62
jpoznatijih pesama. Istorija roka” moˇze i vizuelno da se oˇzivi: pomo´cu
televizora sa diska je mogu´ce dobiti i sliku.
Laserski kompakt-disk omogu´cava i druge novine — zapisivanje mapa
koje mogu da se koriste za navigaciju automobila, brodova i aviona pomo´cu
satelita. Povezan s telefonom, televizorom, video-rekorderom, stereo-uredjajima
i ku´cnim raˇcunarom, laserski kompakt-disk, remek-delo savremene tehnike,
otvara nove pristupe svetu informacija i pruˇza perspektivu za sadrˇzajnija
komuniciranja medju ljudima.
Kosmiˇcka vaga
Pred nauˇcnike se ˇcesto postavljaju krajnje neobiˇcni, na prvi pogled
nereˇsivi zadaci. Medjutim, oni ˇcesto i u najteˇzim situacijama nalaze ˇcudesna
reˇsenja, koriste´ci pri tom razliˇcite prirodne pojave i povezuju´ci na izgled potpuno nezavisne stvari.
Zamislite da vam je neko dao zadatak da izmerite masu Boljˇsog teatra,
ˇcuvenog pozoriˇsta u Moskvi! Recimo i to da nije reˇc o ˇsali, o nekakvom
pribliˇznom merenju, proceni mase. . .
Pretpostavimo da se planira gradnja metroa ˇciji jedan krak treba da
prodje upravo ispod tog slavnog pozoriˇsta. Zato i treba saznati njegovu
masu, kako bi mogla da se izraˇcuna jaˇcina potpornih stubova, betonska
armatura i drugo.
Ali, kako staviti teatar na vagu?! I kakva bi to vaga morala da bude? Sa
oprugom ili sa niti na uvrtanje?
Zaista, na prvi pogled — nereˇsiv problem.
Medjutim, nauˇcnici moskovskog Instituta za geoloˇska istraˇzivanja reˇsili
su ovaj problem na ingeniozan, neobiˇcan naˇcin — razvili su novu vagu”,
koju bismo slobodno mogli nazvati kosmiˇckom vagom” ili kosmiˇckim terazijama”. Ona ni po ˇcemu nije nalik nama dobro poznatim kantarima, vagama
i terazijama koje sre´cemo na pijacama, u radnjama i laboratorijama. Nema
tasova, krakova, opruga — nikakve mehanike!
Ova fantastiˇcna kosmiˇcka vaga” umesto mehaniˇckih delova koristi energetske atomske ˇcestice koje na Zemlju stiˇzu iz dalekih kosmiˇckih prostranstava, tzv. kosmiˇcko zraˇcenje.
Za reˇsenje ovog zadatka bitna je ˇcinjenica da kosmiˇcko zraˇcenje stalno
bombarduje naˇsu planetu i da se njegov intenzitet malo menja sa vremenom.
Primarno kosmiˇcko zraˇcenje pogadja zemljinu atmosferu i u njoj stvara
sekundarno zraˇcenje koje sadrˇzi mi-mezone, vrlo prodorne ˇcestice koje mogu
da prodru i do nekoliko stotina metara u Zemljin omotaˇc.
Razume se, ukoliko prepreka na njihovom putu raspolaˇze ve´com masom,
njihov intenzitet ´ce po prolasku kroz prepreku biti manji. I sada nam princip
63
merenja mase takvih objekata, kao ˇsto je Boljˇsoj teatar ili, ˇcak, mase ˇcitavih
planina — pomo´cu kosmiˇckog zraˇcenja postaje lako shvatljiv.
Odredjuju´ci stepen slabljenja snopa mi-mezona koji su proˇsli kroz neku
gradjevinu, brdo ili rudnik, moˇzemo da zakljuˇcimo koliko materije sadrˇzi
prepreka na njihovom putu. Da bismo to uˇcinili, moramo da upotrebimo
osetljive nuklearne detektore — brojaˇce mi-mezona, koje postavljamo na
povrˇsinu zemlje i ispod temelja gradjevine, pod brdo ili u okno rudnika
ˇciju masu ˇzelimo da saznamo. I kao u nekom kosmiˇckom rendgen-aparatu,
mi-mezoni nam svojim intenzitetom odredjuju traˇzenu masu.
Primenjuju´ci ovakvu metodu merenja, sovjetski nauˇcnici su ustanovili
da poznati hotel Moskva” u Moskvi ima masu od 45.000 tona. Na isti
naˇcin, kosmiˇckom vagom” sa mi-mezonima oni su odredili sadrˇzaj pojedinih
minerala u odredjenim podruˇcjima SSSR-a, izmerili koliˇcinu vode u debelim
sneˇznim pokrivaˇcima i pronaˇsli mnoge ˇsupljine u tlu koje su ispitivali.
Ovim je joˇs jednom potvrdjena ˇcudesna mo´c nauke, za koju, zaista, kao
da ne postoje nesavladive prepreke.
Bajka o sneˇznoj pahuljici U svakoj nauci ima poezije.
Desanka Maksimovi´c
U davnim vremenima, u galaksiji Mleˇcni Put”, zvanoj u naˇsem narodu
Kumova slama”, stvorio se Sunˇcev sistem u ˇcijim je nedrima nastala planeta
Zemlja. Ona se veoma brzo proˇcula kao velika umetnica — na njenoj povrˇsini
i u njenoj atmosferi stvarali su se prelepi oblici saˇcinjeni od velikog broja
hemijskih jedinjenja.
Najlepˇsa je bila i ostala — sneˇzna pahuljica. Ona se pojavila kada su
na Zemlji zavladali odredjeni klimatski uslovi i kada su se u njenoj atmosferi naˇsle ˇcestice praˇsine. Sneˇzna pahuljica, ta bela, neˇzna lepotica
izvanredno simetriˇcnog, ˇsestokrakog oblika, proizvod je, dakle, odredjenih
uslova i aerozagadjenja. Da vazduh nije zagadjen, ne bi nas svake zime
radovale sneˇzne pahuljice; a da njih nema, vazduh bi bio joˇs zagadjeniji!
Zbog toga, ˇcak i na najviˇsim planinama, na kojima sneg zaslepljuje oˇci svojom belinom, snegom ne treba gasiti ˇzedj(osim u krajnoj nuˇzdi), jer svaka
sneˇzna pahuljica u svom srcu krije ˇcestice praˇsine. . .
Kako se, u stvari, radja ta bela, nestalna, ˇsestokraka zvezda?
Visoko u atmosferi, majuˇsna ˇcestica praˇsine na svojoj povrˇsini poˇcinje
da zadrˇzava, vezuje vodenu paru. A kako je svuda oko nje veoma niska
temperatura, voda se kristalizuje u led. Ledeni kristal, ovako nastao, u
uskovitlanom haosu oblaka razvija se sve brˇze i brˇze — u sneˇznu pahuljicu,
koja je po svom obliku savrˇseno geometrijsko telo ˇsestougaonog oblika. I
tako na Zemlju padaju, padaju pahulje bele. . .
64
Od davnina su se ljudi pitali zaˇsto sneˇzne pahuljice, medju kojima su
nauˇcnici izbrojali deset osnovnih oblika, uvek imaju ˇsest krakova. Poznati nemaˇcki astronom Johan Kepler, koji se proslavio izuˇcavanjima kretanja planeta, potvrdom Kopernikovog heliocentriˇcnog sistema, takodje je
prouˇcavao tajnu sneˇzne pahuljice. Ali, on nije naˇsao odgovor na ovo samo
na izgled jednostavno pitanje.
Tek u novije doba, u doba atomistike, kada su odgonetnute tajne unutraˇsnje strukture mnogih hemijskih oblika — jedinjenja i kristala, utvrdjeno je da sneˇzna pahuljica za svoju lepotu ima da zahvali prirodi hemijskih
sila koje dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika spreˇzu u molekul vode.
Pri tom je vaˇzan ugao koji medjusobno zaklapaju dva jona vodonika koje
svojom ˇcvrstom elektromagnetnom rukom” u molekulu vode drˇzi mo´cni jon
kiseonika. Da je ovaj ugao i najmanje razliˇcit od postoje´ceg, cela bi priˇca
o sneˇznoj pahuljici i ˇzivotu na Zemlji izgledala sasvim drugaˇcija ili, moˇzda,
nikada i ne bi bila ispriˇcana”. A tu su joˇs i drugi elementi, poznati samo
uskom krugu struˇcnjaka — vodoniˇcna hemijska veza, polarnost molekula
vode, povrˇsinski napon. . .
ˇ
Cetrdesetih
godina naˇseg veka, sovjetski fiziˇcar Ivanov pokuˇsao je da
otkrije ˇsta uslovljava oblik sneˇznih pahuljica. Pomo´cu jednaˇcine do koje je
doˇsao i vrednosti za temperaturu, napon vodene pare, specifiˇcne toplote,
brzine difuzije toplote itd., bio je u stanju da objasni paraboliˇcni oblik
krakova pahuljice, ali nije uspeo da izraˇcuna brzinu njenog rasta. Zato
su daljem odgonetanju pahuljiˇcine tajne pristupila dva tima ameriˇckih istraˇzivaˇca, koji su u pomo´c prizvali i povrˇsinski napon.
I tek nedavno, 1985. godine, Dejvid Kesler i Herbert Livajn, saradnici Kalifornijskog tehnoloˇskog instituta, otkrili su analogiju izmedju sneˇzne
pahuljice i mehuri´ca vazduha. Primetili su da mehuri´c vazduha, ubaˇcen
izmedju dve ravne staklene ploˇce, krˇci sebi put kroz vodu medju ploˇcama
pruˇzaju´ci duge krake. Kada su u jednaˇcinu za izraˇcunavanje brzine rasta
vazduˇsnog kraka uneli i vrednost povrˇsinskog napona, lako su dobili traˇzenu
brzinu.
Sliˇcna se priˇca ponovila i sa sneˇznom pahuljicom, ˇcija je tajna, tako,
konaˇcno otkrivena.
Laser na Marsu
Mapa Marsa koju je 1901. godine izradio Persifal Lavel sadrˇzala je ˇcudne
linije, za koje su ˇcak i neki nauˇcnici smatrali da predstavljaju kanale koje
su na crvenoj, ratniˇckoj planeti”, izgradili inteligentna bi´ca.
Budu´ci da je Marsova osa rotacije nagnuta prema ekliptici skoro kao
i Zemljina osa, pitanje postojanja ˇzivota na Marsu godinama je okupljalo
65
paˇznju i nauˇcnika i laika. Tako je jedan Beogradjanin, vlasnik antikvarnice u blizini Pravnog fakulteta, pred drugi svetski rat poslao telegram
Marsovcima”! Zahvaljuju´ci tome postao je popularan u gradu, jer su otada
svi znali za njega i njegovu radnju, koja je dobila ime Kod Marsovca”.
Ali da to vreme nije bilo za ˇsalu s Marsovcima, govori nam i nastup
glumca Orsona Velsa na radiju koji je izazvao nezapam´cenu paniku ˇsirom
Sjedinjenih Ameriˇckih Drˇzava. Veliki broj ljudi poverovao je Orsonovim
reˇcima o iskrcavanju Marsovaca na naˇsu planetu i ˇzestokim borbama ljudi
sa njima, dok je samo mali broj ljubitelja dobre knjige prepoznao odlomak
iz poznatog romana Herberta Dˇzordˇza Velsa Rat svetova”.
Dilemu o ˇzivotu na Marsu razreˇsile su letilice koje je ˇcovek uputio na
crvenu planetu. Mi danas znamo da na Marsu nema ˇzivota i da su kanali
na njemu delo prirodnih sila, a ne inteligentnih bi´ca. Ali, time ni izdaleka
nije iscrpljen arsenal neobiˇcnosti Marsa, planete za koju je Barnard rekao
da ostavlja utisak kugle ˇcija je povrˇsina obojena neˇznom bojom na kojoj su
tamni detalji izvuˇceni grubom ˇcetkom”.
I sada, kada je Mars za trenutak ustupio Veneri mesto na astronomskoj pozornici, nalaz astronoma iz poznatog Nasinog Godardovog centra za
vasionske letove i Univerziteta drˇzave Merilend, kaˇze da se Marsova atmosfera ponaˇsa kao dˇzinovski prirodni laser koji emituje infracrveno zraˇcenje od
10,33 mikrometra!
Tim istraˇzivaˇca je za prouˇcavanje Marsa koristio Mak-Matov solarni
teleskop Nacionalne laboratorije Kit Pik u SAD. Umesto da posmatraju
Sunce, nauˇcnici su poˇcetkom 1980. godine usmerili teleskop ka Marsu, jer
se on tada nalazio visoko na no´cnom nebu. Ova posmatranja Marsa bila
su poslednja reˇc tehnike tog vremena. Kao detektor infracrvenog zraˇcenja
koriˇs´cen je naroˇcit heterodinski spektrometar”. Posebnim postupkom, signalima sa Marsa bili su primeˇsani veˇstaˇcki signali, da bi se analiza zraˇcenja
mogla da izvede u drugom talasnom podruˇcju pomo´cu standardne radio
tehnike.
Marsova povrˇsina ima znatno viˇsu temperaturu od hladnog kosmiˇckog
prostora. Zato ona intenzivno zraˇci infracrveno zraˇcenje. Na spektru ovog
zraˇcenja nauˇcnici su uoˇcili ˇsiroku apsorpcionu liniju koja odgovara ugljendioksidu, gasu koji je efikasan apsorber zraˇcenja od 10,33 mikrometra. Uglavnom,
ova se apsorpcija deˇsava u niˇzim slojevima Marsove atmosfere — do nekih
10.000 metara.
Medjutim, na ogromno iznenadjenje istraˇzivaˇca, upravo u ovom delu
spektra otkrivena je oˇstra emisiona linija. Ona pouzdano svedoˇci da se
u viˇsim slojevima atmosfere Marsa, koja obiluje pobudjenim molekulima
66
ugljen-dioksida, javlja lasersko zraˇcenje — pojava stimulisane emisije zraˇcenja!
Uistinu, ne moˇzemo se ˇcudom naˇcuditi da je Priroda u svojoj laboratoriji” na Marsu uspela ˇcak i laser da stvori! Joˇs kad bismo na njemu otkrili
voˇstanu sve´cu, poverovali bismo, poput naˇseg sugradjanina - Marsovca”, da
neko sa Marsa sa nama zbija ˇsalu. Ali ne´cemo slati telegram Marsu, ne´cemo
protestovati zbog gubitka primata u otkri´cu ugljen-dioksidnog lasera, ve´c
´cemo joˇs jednom iskazati divljenje svom nedostiˇznom uˇcitelju — Prirodi.
Patent za mikroorganizam
U patentnim zavodima ˇsirom sveta leˇze milioni spisa u kojima se nalaze
opisi svega i svaˇcega, poˇcev od otvaraˇca za imalin-kutiju do kosmiˇckih
brodova. Ali, do nedavno, medju tolikim patentima nije se mogao na´ci
nijedan koji ˇstiti pronalazak nekog ˇzivog oblika materije, pa ˇcak ni onih
najjednostavnijih.
Medjutim, doˇsao je i dan da medju neˇzive” kroˇci jedan ˇzivi patent”.
Ali, nije sve iˇslo tako lako kako su zamiˇsljali vredni pronalazaˇc i njegov
poslodavac. Bilo je potrebno da se na kraju umeˇsa i Apelacioni sud Sjedinjenih Ameriˇckih Drˇzava. Njegove sudije su sa 3:2 glasa dozvolile kompaniji
ˇ
Dˇzeneral Elektrik” i njenom saradniku Anandiju Cakrabartiju
da patentiraju novi soj mikroorganizama koji razgradjuju naftu.
Veliki otpor Patentnog zavoda SAD da prihvati podnetu patentnu prijavu, kao i uzbudjenje javnosti povodom ovog spora, javili su se zbog toga
ˇsto se ˇcovek po prvi put naˇsao u dilemi — da li se moˇze dozvoliti patentiranje
novog oblika ˇzivota.
Da bi ovo razreˇsili, nauˇcnici i sudije morali su da se sete dogadjaja od
pre nekih 170 godina, taˇcnije iz 1828. godine, kada je nemaˇcki hemiˇcar
Veler izveo prvu sintezu organske materije iz hemijskih elemenata. On je
dobio jedinjenje karbamid ili ureu, za koje se kao i za sva druga organska
jedinjenja smatralo da moˇze nastati samo u ˇzivim organizmima, a ne i u
retortama hemiˇcara. Od tada do danas organski hemiˇcari su sintetisali viˇse
od deset miliona razliˇcitih organskih jedinjenja, od kojih su mnoga veoma
retka ili ih ˇcak i nema u Prirodi. Za dobijanje velikog broja tih jedinjenja
izdati su patenti njihovim pronalazaˇcima.
Drugi znaˇcajan datum za naˇsu priˇcu predstavlja otkri´ce Krika i Uotsona
iz 1953. godine. Oni su tada ustanovili strukturu molekula nasledja, tzv.
molekula DNK, i pokazali da se zapis” o naslednim osobinama ˇzive materije
ˇcuva u spiralno uvijenom molekularnom koncu” upredenom iz dve niti” u
kojima se javljaju ˇcetiri razliˇcita nukleotida (adenin, timin, guanin i citozin).
Razliˇcit razmeˇstaj ovih slova ˇzivota” (A, T, G i C) u dugaˇckom molekulu
DNK odgovoran je za razlike koje postoje izmedju ˇzivih oblika materije.
67
Otkrivˇsi to, nauˇcnici su sagledali mogu´cnost da ˇcovek, menjaju´ci molekul
DNK, menja nasledne osobine ˇzivih bi´ca. Zbog toga su mnogi, manje ili viˇse
uˇceni ljudi, poˇceli u strahu da se pitaju dokle sve moˇze da dovede ˇcovekovo
uplitanje u inˇzenjeriju ˇzivota”.
Ako se da patent za novodobijeni soj Pseudomonas-a, mikroorganizma
oko koga se vodio spor na sudu, oni su smatrali da ´ce, koliko sutra, morati
da se izdaju hiljade patenata za nove oblike ˇzivota, kao ˇsto se to desilo u
organskoj hemiji posle Velerovog otkri´ca.
Sre´com, sud SAD nije delio pravdu na osnovu strahovanja za budu´cnost,
ve´c se rukovodio principima sadrˇzanim joˇs u prvom ameriˇckom ustavu! On
je doneo mudru i dalekoseˇznu odluku. U njoj piˇse:
Ne vidimo razlog da odbijemo pravo na patentnu zaˇstitu mikroorganizma”.
A umesto odgovora Patentnom zavodu, postavili su pitanje:
Zar priroda i naˇcin koriˇs´cenja ˇcistih kultura mikroorganizama ne govore
da su oni bliˇzi neˇzivim hemijskim jedinjenjima nego pˇcelama, ruˇzama ili
jagodama?”
I nauˇcnici Nacionalnog instituta za zdravlje SAD stali su na stranu
sudija, smatraju´ci da otkri´ca genetiˇckog inˇzenjerstva ne treba odvajati od
otkri´ca bioloˇskih supstanci.
I nije trebalo da protekne mnogo vremena od dana kada je savladan
otpor Patentnog zavoda, pa da kroz naˇcinjenu breˇsu” prodju i mnogi drugi
ˇzivi patenti”.
Tako je na dvestagodiˇsnjicu osnivanja SAD, stopedesetgodiˇsnjicu Velerovog
i dvadesetpetgodiˇsnjicu Krikovog i Uotsonovog otkri´ca, igrom sluˇcaja izdat
prvi patent za dobijanje novog oblika ˇzive materije. Trostruki jubilej prerastao je u ˇcetvorostruki!
Pamti´cemo 1978. godinu kao istorijski datum kada je ˇcovek dobio prvi
patent za pronalaˇzenje novog oblika ˇzivota.
68
Sunˇceva ´celija – iskra iz kamena U kamenu spava malo sunce ˇsto ´ce nas
osvetliti.
Branko Miljkovi´c
Celokupna energija — plima i oseka okeana, tok reka, vetar, kiˇsa, grad,
sneg — sve su to proizvodi Sunca. Mi ˇcak upotrebljavamo ”flaˇsiranu energiju
Sunca u obliku uglja. Ipak, Sunˇceva energija se sada rasipa. A raˇcunica
pokazuje da samo na prostoru od jedne kvadratne milje Sunce predaje snagu
od milion konjskih snaga, koju bismo mogli da pretoˇcimo u turbine. U vezi
s tim, nauka ´ce u budu´cnosti reˇsiti i sloˇzenije zadatke stvaranja maˇsine koja
´ce elektriˇcnu energiju dobijati direktno od Sunca. . . ”
To su bile proroˇcanske reˇci koje je Nikola Tesla izrekao joˇs 1922. godine
u svom intervjuu australijskom novinaru Randolfu Bedfordu.
I, evo nas sada na pragu solarnog doba, kada ´ce se velike koliˇcine Sunˇceve
energije pretvarati u elektriˇcnu energiju. A kakva je to ˇcudesna maˇsina o
kojoj je Tesla sanjao pre mnogo godina?
To zapravo i nije maˇsina, ve´c si´cuˇsna ploˇcica bez pokretnih delova, nalik
na jednostavno plaviˇcasto dugme ili broˇs. Njeno je ime Sunˇceva ili solarna
´celija. Ne´cemo pogreˇsiti ako za nju kaˇzemo da predstavlja pravi dragulj
medju ˇclanovima poluprovodniˇcke porodice. Baˇs kao da ju je pesnik pravio!
Svaka solarna ´celija, nezavisno od oblika i materijala od koga je napravljena (monokristal, polikristal, amorfni materijal), sastoji se iz aktivnog dela
i dve elektrode. Na prednjem delu — licu ´celije koje se postavlja prema
Suncu, nalaze se tanuˇsne elektrode u vidu riblje kosti ili zubaca na ˇceˇslju,
dok na poledjini ´celije elektroda prekriva celu povrˇsinu.
Da bismo pomo´cu solarne ´celije dobili elektriˇcnu struju, potrebno je da
je spojimo u elektriˇcno kolo i osetljivu stranu ´celije, njeno lice, okrenemo
prema Suncu. Kada to uˇcinimo, kolom ´ce pote´ci struja.
Snaga jedne monokristalne silicijumske ´celije, povrˇsine oko 70 cm2 , pri
punoj sunˇcanosti iznosi 1 vat. To znaˇci da bi za rad sijalice od 60 vati bilo
potrebno viˇse desetina, taˇcnije — oko 60 solarnih ´celija povrˇsine 70 cm2 , ili
da se setimo Tesle, pa da u ˇsali kaˇzemo — maˇsina od oko pola kvadratnog
metra”.
A sad se upitajmo iz ˇcega se sastoji Sunˇceva ´celija i kako ona radi?
Obiˇcna ´celija, koju moˇzemo na´ci na solarnim dˇzepnim kalkulatorima ili
na satelitima koji kruˇze oko Zemlje i kosmiˇckim letilicama na dalekim putovanjima Sunˇcevim sistemom i medjuzvezdanim prostorom — napravljena je
od tanke ploˇcice monokristalnog silicijuma.
Kristal koji se koristi za izradu ´celija zavidne je hemijske ˇcisto´ce i strukturne savrˇsenosti. Polazni materijal — monokristal silicijuma pravi je reko69
rder medju prirodnim i veˇstaˇckim tvorevinama. Na 10.000.000.000 silicijumovih atoma u njemu se moˇze na´ci tek po koji atom nekog drugog,
neˇzeljenog hemijskog elementa. Tako je on viˇse nego 10.000 puta ˇcistiji od
najsavrˇsenijeg kristala u prirodi — dijamanta!
Pogodnim hemijskim ili fiziˇckim postupcima, kontrolisanim unoˇsenjem
hemijskih primesa, ovako ˇcist materijal mogu´ce je prevesti u P-N poluprovodniˇcki
spoj. U ovom spoju, u jednom delu kristala preovladjuju davaoci elektrona
(donori), a u drugom — primaoci elektrona (akceptori). Tako se dobija
diodna struktura za koju je karakteristiˇcno postojanje medjusloja velike otpornosti, praktiˇcno bez nosilaca naelektrisanja.
Padaju´ci na ovakvu foto-diodu (solarnu ´celiju), Sunˇceva svetlost u njoj
oslobadja nosioce elektriciteta, tj. stvara napon na njenim elektrodama. Ostaje joˇs samo da se solarna ´celija ukljuˇci u elektriˇcno kolo, pa da struja poteˇce
iz maˇsine” bez ijednog pokretnog dela!
Za razliku od drugih maˇsina sliˇcne namene, na primer — hidrocentrala,
termoelektrana, atomskih centrala i sl., koje je nemogu´ce skupiti na hiljade,
broj solarnih ´celija koje moˇzemo da spregnemo — praktiˇcno je neograniˇcen.
Zamislimo da smo fudbalsko igraliˇste posuli” solarnim ´celijama! Sa njega
bismo pri sunˇcanom danu dobili snagu od oko 600 kilovata, ˇsto je dovoljno za
snabdevanje 200–300 doma´cinstava elektriˇcnom energijom. Takve elektriˇcne
centrale — solarne elektrane ve´c se grade u svetu. Planira se i podizanje velikih fabrika koje ´ce u toku jedne godine mo´ci da proizvedu dovoljno solarnih
´celija za elektrane snage 100 i viˇse megavata! Maˇsta se i o izradi dˇzinovske
solarne elektrane u orbiti oko Zemlje. . .
Da bi se ispunila vizija Nikole Tesle, da bi jednog dana Sunˇceve ´celije
prekrile brda i doline i dale nam dovoljno ˇciste energije, potrebno je sniziti
njihovu cenu i reˇsiti problem uskladiˇstenja elektriˇcne energije.
Ovaj veliki izazov, u to ne sumnjamo, reˇsi´ce neki nauˇcnik poeta. Iz
kamena – on ´ce iskru osloboditi!
70
Majmuni u kompjuterskoj ˇskoli
Ne koriste samo ljudi kompjutere, ve´c to ˇcine i majmuni! Pre desetak
godina tri ˇsimpanza u Jerkisovom regionalnom centru za primate u Atlanti
(SAD) bili su podvrgnuti neobiˇcnom nauˇcnom istraˇzivanju u kome je kompjuter imao vaˇznu ulogu.
ˇ
Dva majmuna, Serman
i Ostin, i majmunica Lana joˇs ranije su poloˇzili
prvi razred” specijalne ˇskole za majmune, opremljene najsavremenijom opremom i uˇciteljima najviˇsih kvalifikacija koji su u duˇsu poznavali svoje uˇcenike.
Uˇcenici su prvo nauˇcili da pomo´cu kompjutera komuniciraju sa svojim uˇciteljima — nauˇcnicima. Oni su na nov naˇcin traˇzili od njih hranu,
izraˇzavali radost ili srdˇzbu. . . A nauˇcnici su, uˇcestvuju´ci sasvim prijateljski
u majmunlucima svojih uˇcenika, ispitivali im inteligenciju i proveravali njihovu sposobnost miˇsljenja i uˇcenja. U te svrhe oni su koristili kompjuter
koji je bio prilagodjen za tu namenu.
Za razliku od obiˇcnih naprava ove vrste, kod kojih se naredbe upisuju
pomo´cu dirki, a rezultati dobijaju na televizijskom ekranu ili u vidu ˇstampanog
teksta na hartiji — kompjuter za majmune imao je izuzetnu klavijaturu i
displej. Umesto dirki sadrˇzao je tastaturu sa slikama i simbolima. I rezultat izraˇcunavanja”, taˇcnije — odluˇcivanja, na tom kompjuteru prikazivan
je u obliku koji je ˇsimpanzima mnogo razumljiviji od naˇsih slova i reˇci. A i
nagrada za reˇsenje zadatka bila je primamljiva — dobijala se banana!
Poˇsto su majmune obuˇcili specijalnom kompjuterskom jeziku, kojeg su
ˇ istraˇzivaˇci su svojim ispitanicima postavljali zadatke. Zanazvali JERKIS,
htevali su od majmuna da ˇsest predmeta: pomorandˇzu, kljuˇc, novˇci´c, kolaˇc,
lepak i hleb razvrstaju u dve grupe. Majmuni, oˇcigledno, nisu imali drugi
izbor pri sortiranju osim da ove predmete, jedan po jedan, svrstaju u hranu”
ili alatke” (ili po majmunskom” — u ono ˇsto nije hrana).
Uz neˇsto treninga i pomo´ci istraˇzivaˇca, majmuni su brzo savladali postavljeni zadatak. Kada bi im uˇcitelj pokazao odredjeni predmet, oni bi na
kompjuteru pritiskali odgovaraju´ci taster i na taj naˇcin na displeju dobijali
simbol za hranu ili alatku. Ali tek tada je za nauˇcnike nastupio odluˇcni
trenutak — morali su da nadju naˇcin kojim ´ce do´ci do odgovora da li su
ˇ
Serman,
Ostin i Lana samo zapamtili (uz nagradnu bananu) koji znak odgovara datom predmetu, ili su moˇzda nauˇcili mnogo opˇstije pravilo — da
svrstavaju predmete u grupu stvari koje se jedu” ili u grupu stvari koje se
ne jedu”.
Da bi to odgonetnuli, nauˇcnici su izabrali pet novih namirnica i pet
alatki, ukupno deset predmeta s kojima su se majmuni ranije sretali. Ispitanici su morali da dodju do eksperimentatora, pogledaju predmet i vrate se
71
do kompjutera da bi pritisli taster po svom izboru. Ostin je svih 10 predmeta
ˇ
taˇcno svrstao u odgovaraju´ce grupe. Serman
je pogreˇsio samo kod sundjera;
ali mu se to moglo oprostiti jer je sundjer ponekada i grizao. Majmunica
Lana pokazala je najmanje inteligencije — u prvom pokuˇsaju pogodila je
triput, a u drugom samo jednom. Medjutim, dodatni eksperimenti pokazali
su da ona zna ˇsta je hrana a ˇsta alatka, ali da ne raspolaˇze sposobnoˇs´cu da
svoje zakljuˇcke predstavi pomo´cu simbola.
ˇ
Za razliku od Lane, Ostin i Serman
su postigli primeran uspeh u ˇskoli
ne samo sa predmetima, ve´c i sa njihovim fotografijama, pa i joˇs viˇse. . .
Iz ovih ispitivanja izvedena su dva znaˇcajna zakljuˇcka. Prvo, da ˇsimpanzi
mogu da nauˇce da razlikuju predmete prema njihovoj funkciji, i drugo —
da oni mogu da shvate da se apstraktni simboli mogu da koriste ne samo
za predstavljanje odredjene vrste predmeta, ve´c i za iskazivanje njihovih
najvaˇznijih osobina.
A to je veliki korak u pravcu razvoja miˇsljenja i stvaranja jezika”, zakljuˇcili su nauˇcnici, uˇcitelji prve kompjuterske ˇskole za majmune”.
Nestanak dinosaurusa
ˇ
Traganja Serloka
Holmsa za nestalim lopovima, razbojnicima i ubicama
predstavljaju maˇcji kaˇsalj u odnosu na traganja nauˇcnika za uzrocima pojava
koje su se desile u davnoj proˇslosti. Jedna od takvih pojava koja se zbila
pre oko 63 miliona godina — iˇsˇcezavanje dinosaurusa i drugih ˇzivotinja i
biljaka sa lica naˇse planete — tek je nedavno dobila nauˇcno objaˇsnjenje za
koje bi se moglo re´ci da je veoma uverljivo. Ima mnogo razloga da verujemo
da je dinosauruse iz njihovog prirodnog ambijenta preselio” u muzej udar
asteroida o Zemlju.
Prema nauˇcnim radovima Uoltera Alvareza i njegovih saradnika sa Kalifornija univerziteta (Berkli, SAD), pre 63 miliona godina Zemlju je pogodio
dˇzinovski asteroid. Njegov je preˇcnik prema proraˇcunima nauˇcnika iznosio
7–10 km, a masa 500 milijardi tona. Brzina kretanja asteroida u blizini
naˇse planete prevazilazila je nekoliko kilometara u sekundi. Energija strahovitog udara asteroida o Zemlju bila je jednaka energiji koja bi se dobila
eksplozijom 100 miliona atomskih bombi snage 1 megatone TNT-a.
Profesor Alvarez smatra da je asteroid napravio krater na tlu od 175 km
u preˇcniku, da je u atmosferu podigao ogromnu koliˇcinu fino raspraˇsenog
materijala, koji je viˇse od 100 puta prevaziˇsao masu asteroida! Znaˇcajan deo
ovog praha zadrˇzao se u vidu omotaˇca oko Zemlje, izazivaju´ci zatamnjenje
neba, a time i slabljenje procesa fotosinteze na povrˇsini Zemlje i u njenim
vodama. To je, prema Alvarezu, imalo katastrofalne posledice po ˇzivi svet
na naˇsoj planeti: mnoge vrste ˇzivotinja koje su ˇzivele na kopnu i u moru
72
zauvek su iˇsˇcezle, a medju njima i dinosaurusi.
Od 48 familija reptila koje su ˇzivele severno od reke Rio Grande, u Severnoj Americi, katastrofu nisu preˇzivele 32 familije. Medju njima svih 15
familija dinosaurusa postale su ˇzrtve asteroida.
A sad se upitajmo — na osnovu ˇcega su Alvarez i saradnici zakljuˇcili
da je baˇs asteroid bio krivac za iˇsˇceznu´ce dinosaurusa i drugih ˇzivotinja i
biljaka u prelaznom periodu krede u paleocen?
U geoloˇskom sloju koji odgovara tom dobu, u kome su i nadjene kosti
izumrlih dinosaurusa, otkriven je 1–2 cm debeo sloj vrlo bogat hemijskim elementom iridijumom. Taj iridijum Alvarez je protumaˇcio kao otisak prsta”
koji je ubica” ostavio na mestu zloˇcina”. Ovolika koliˇcina iridijuma, rasporedjena u dobro definisanom sloju, moˇze da ima samo kosmiˇcko poreklo
— isporuˇcilac” iridijuma jedino je mogao da bude dˇzinovski asteroid.
ˇ kaˇze nauka — da li neki drugi asteroid,
I, na kraju, joˇs jedno pitanje. Sta
poput onog koji je zbrisao” dinosauruse, moˇze u dogledno vreme da udari o
Zemlju? Odgovor je — moˇze! Ali, ta je mogu´cnost vrlo, vrlo mala, pa zato
i nema razloga za bojazan.
Kosmiˇcki lepak
Negde pre oko 40 godina, jedan student je polagao nuklearnu fiziku kod
profesora Dragoljuba Jovanovi´ca, istaknutog nauˇcnika i saradnika slavne
Marije Sklodovske Kiri.
Pitanje koje je on dobio na ispitu glasilo je: sile koje drˇze ˇcestice atomskog jezgra na okupu. Baˇs se nekako desilo da je nekoliko dana pre toga
prikazivan popularan film o atomima i njihovoj gradji, koji je pomenuti student takodje uvrstio u svoje spremanje za ispit. U tom filmu bilo je slikovito
prikazano kako iz jedne boce curi lepak i obuhvata atomske ˇcestice — protone i neutrone, lepe´ci” ih u jednu celinu, u atomsko jezgro. Na boci je
pisalo: Kosmiˇcki lepak”.
I kada je profesor upitao studenta koji se neˇsto duˇze premiˇsljao: Pa,
dobro, kaˇzi mi ˇsta drˇzi protone i neutrone u atomskom jezgru?”, ovaj mu je
kao iz puˇske” odgovorio: Kosmiˇ
cki lepak!” Svi prisutni nasmejali su se na
ove reˇci, podsetivˇsi se filma o atomima. Profesor se mrˇsio i ljutio, a nesre´cni
student, koji je shvatio da je odvalio”, tuˇzno je oˇcekivao najloˇsiju ocenu.
Medjutim, kao u priˇci, mnogo godina kasnije pokazalo se da nabedjene
elementarne ˇcestice, protoni i neutroni, koje su sastojci atomskih jezgara,
uopˇste nisu elementarne, ve´c da su sastavljene iz kvarkova, joˇs si´cuˇsnijih
ˇcestica ˇcije naelektrisanje predstavlja samo deo naelektrisanja elektrona,
odnosno pozitrona. Ali, ono ˇsto je najinteresantnije za naˇsu priˇcu, njih
prema najnovijim nalazima fiziˇcara spreˇzu u teˇze ˇcestice i u njima ih drˇze
73
gluoni, ˇsto slobodno prevedeno znaˇci — ˇ
cestice lepka!
Istina, ove ˇcestice ne istiˇcu iz staklene boce, ali po svojim osobinama
mnogo podse´caju na kosmiˇcki lepak” iz studentovog odgovora. Pa, ko je
onda bio u pravu, profesor ili student? Odgovor je, moglo se i pretpostaviti
— profesor.
Lepak ˇcestice” — gluoni ne lepi protone za neutrone kao ˇsto se lepkom
drvo vezuje za drvo, ve´c se gluoni kao neke loptice stalno razmenjuju izmedju
sastojaka atomskih ˇcestica — protona i neutrona, kratko vreme pripadaju
jednoj ˇcestici — kvarku, a zatim drugom kvarku, pa ponovo prvom itd.
A ˇsta je sa njihovim imenom? Kako je tvorac filma mogao da bude tako
dalekovid, pa da mnogo godina ranije predvidi postojanje gluona?
E, tu je reˇc samo o sluˇcajnosti, o pesniˇckoj maˇsti” scenarista koji se
dosetio termina kosmiˇcki lepak”. A, na drugoj strani, fiziˇcari su otkrili
veliki broj navodno elementarnih ˇcestica, da je zaista postalo teˇsko na´ci za
njih neko grˇcko slovo ili pogodno ime. Zato su one po svojim svojstvima i
dobile neobiˇcno ime gluoni — ˇcestice lepka”.
I tako je neki nauˇcnik-ˇsaljivdˇzija, koji se setio lepka, nazvao nove elementarne ˇcestice — gluonima, kao da je gledao popularni film o atomima ili da je
prisustvovao ispitu iz nuklearne fizike kod profesora Dragoljuba Jovanovi´ca
pre ˇcetiri decenije.
74
Na potezu je kompjuter
Mnogo godina od renesanse naovamo Evropljani su bili prosto ludi za
igraˇckama — automatima. Beˇzivotnim mehaniˇckim napravama s polugama
i oprugama ˇcovek je podario ˇzivot”, mo´c da igraju, sviraju i obavljaju druge
zadatke. Dovoljno je da se setimo muziˇckih automata ili starih satova na
katedralama i gradskim ve´cnicama, koji i danas rade uz igru i smenu likova,
muziku i oglaˇsavanje vremena, pa da shvatimo ˇcovekovu veru da ´ce jednog
dana napraviti i takav automat koji ´ce mo´ci da igra ˇsah. Neki su iˇsli ˇcak i
toliko daleko da su tvrdili da ´ce do´ci dan kada ´ce se napraviti i mehaniˇcki
ˇcovek — bi´ce saˇcinjeno od ˇzica, toˇcki´ca i federa.
ˇ
Sahovski
automati moˇzda najbolje ilustruju koliko je ˇcovek u proˇslosti
bio zaokupljen mehaniˇckim igraˇckama i koliko se trudio da stvori maˇsinu
koja ´ce biti u stanju da misli”. I tako dolazimo do 1770. godine, kada
iluzionista, baron fon Kempelen, obmanjuje beˇcki dvor prikazuju´ci ˇsahovski
super-automat”, maˇsinu u kojoj je bio skriven ˇcovek-ˇsahista!
Prvi automat koji je uistinu igrao drevnu igru konstruisao je krajem 19.
ˇ
veka ˇspanski pronalazaˇc Zores
Ikvevedo. Njegova ˇsahovska maˇsina mogla
je da odigra zavrˇsnicu kralja i topa protiv protivniˇckog kralja i da ovog
neizbeˇzno dovede do mata.
Preskoˇcimo li viˇse decenija od tog vremena, do´ci ´cemo do elektronskih
raˇcunara koji su pokazali neslu´cene mogu´cnosti ˇcoveka da svojim duhom
oplemeni beˇzivotnu materiju — sklopove ˇzica, dioda, tranzistora i memorijskih elemenata.
ˇ
Godine 1949. ameriˇcki matematiˇcar Klod Sanon
postavlja osnove za
kompjutersko igranje ˇsaha. Dvanaest godina kasnije Aleks Bernˇstajn, sa
Masaˇcusetskog instituta za tehnologiju (Boston, SAD), razradjuje program
za raˇcunar IBM–704, koji za svaki potez analizira 2.401 poziciju i za to
ˇ
proseˇcno troˇsi oko 8 minuta. Sahovski
kompjuterski programi poˇcinju da
privlaˇce sve ve´cu paˇznju kako ˇsahista, tako i programera koji u ˇsahu vide sjajan izazov za razvoj veˇstine koriˇs´cenja kompjutera. Tako 1967. godine dolazi
do prvog meˇca kompjutera ˇsahista izmedju SAD i SSSR, u kome pobedjuje
SSSR sa 3:1. Godinu dana kasnije kompjuterski optimisti sklapaju opkladu
sa engleskim internacionalnim ˇsahovskim majstorom Dejvidom Levijem —
da ´ce ga u roku od 10 godina u ˇsahovskom meˇcu potu´ci kompjuter.
Kompjuteri doˇzivljavaju veliki napredak, postaju mnogo brˇzi, a njihova
memorija eksplozivno raste. Na drugoj strani, i ˇsahovski programi postaju
ˇ
sve bolji. Tako program Sah
4” poˇcetkom 1977. godine osvaja otvoreni
ˇsampionat drˇzave Minesote (SAD), pobedivˇsi u brzopoteznim partijama
nekoliko internacionalnih majstora i dva velemajstora. Godine 1978. dolazi
75
i do meˇca izmedju kompjutera i Dejvida Levija, koga Levi s teˇskom mukom
dobija s rezultatom 3,5:1,5. Tada svi poˇcinju da shvataju da je u misaonim
igrama kompjuter na potezu!
Samo godinu dana kasnije kompjuter uzvra´ca udarac! U Monte Karlu
se odrˇzava svetski ˇsampionat u bekgemonu”, igri na ploˇci u kojoj su uˇzivali
joˇs stari Grci i Rimljani. To je sloˇzena, strateˇska igra koja, kao i ˇsah, obiluje
mnoˇstvom kombinacija, iznenadnim preokretima i dubokom logikom. U njoj
uˇcestvuju dva igraˇca koji se trude da ˇsto pre sa ploˇce izvedu svojih 15 ˇzetona.
Te godine prvak sveta postaje Italijan Luidji Vila. Neposredno poˇsto je
stekao ˇsampionsku krunu, on pristaje da se u bekgemonu” ogleda sa kompjuterom ˇciji je program sastavio Hans Berliner, poznati ameriˇcki ˇsahista.
Ni najve´ci optimisti nisu kompjuteru davali viˇse izgleda od nereˇsenog rezultata. Medjutim, na opˇste iznenadjenje najboljih svetskih igraˇca bekgemona”, kompjuter pobedjuje Luidji Vilu, i to s fenomenalnim rezultatom
7:1! Tako je po prvi put, u kratkoj istoriji maˇsina sa veˇstaˇckom inteligencijom, kompjuter trijumfovao nad ˇcovekom, svetskim prvakom.
Sjajne rezultate kompjuteri postiˇzu i u reˇsavanju ˇsahovskih problema.
U problemima s malim brojem poteza oni su znatno brˇzi i precizniji (daju
alternativna reˇsenja, dokazuju nemogu´cnost reˇsenja i dr.) od ˇcoveka. U
stanju su i sami” da usavrˇsavaju logiku reˇsavanja, ukoliko im se za analizu
da dovoljan broj problema. Brˇze reˇsavaju ˇsahovske probleme po svom”
programu nego po programu koji za njih sastavlja ˇcovek.
Sadaˇsnji kompjuteri ve´c ispituju viˇse od 10 miliona pozicija po potezu. U
stanju su da od 1.000 ˇsahista pobede bar 999 igraˇca, a po ume´cu (rejtingu)
dostiˇzu nivo velemajstora! A, da li ´ce ih oni nadmaˇsiti? Ho´ce! Mo´cni
ameriˇcki kompjuter sa programom Duboko plavo” 1997. godine je pobedio
svetskog prvaka Garija Kasparova!
Teˇsko je samo poverovati da ´ce oni dosti´ci kreativnost i lepotu u igri
ˇsaha iz poznatih partija velikih ˇsahista proˇslosti i sadaˇsnjosti, ali, po nepogreˇsivosti, preciznosti igre i svevidosti” (do viˇse poteza unapred), njima
ne´ce biti ravnih.
A ako je ova naˇsa prognoza pogreˇsna i ako u skoroj budu´cnosti kompjuteri poˇcnu lako da tuku sve velemajstore redom, ˇsta ´ce biti s ˇsahom i
ˇcovekom?
Oslobodjen mukotrpnog rada, koji bi preuzele pametne maˇsine”, ˇcovek
´ce imati viˇse vremena da smiˇslja nove, od ˇsaha i bekgemona sloˇzenije i lepˇse
igre. Moˇzda ´ce to biti baˇs igre s maˇsinama s veˇstaˇckom iteligencijom kojima
je ˇcovek udahnuo deo svoje ˇcudesne kreativnosti.
Pitka voda ledenih bregova
76
Moˇzda ´cete se iznenaditi kada saznate da se u Americi u samoposlugama
mogu da kupe konzerve sa kockicama dobijenim rezanjem leda koji je nasˇ
tao joˇs u davno ledeno doba. Cudesno
pucketaju´ci pri otapanju, one nas
podse´caju na ogromno bogatstvo u vodi koje se krije u hladnim i dalekim
krajevima Antarktika.
Dok samo mali deo ˇcoveˇcanstva moˇze da uˇziva pijuckaju´ci viski sa pucketavim ledenim kockama, znatno ve´ci deo se bori za elementarne ljudske
potrebe, za hranu i vodu. Pa ˇcak i tamo gde je nekada pitke vode bilo
u izobilju, zbog sve ve´ceg zagadjenja ˇcovekove ˇzivotne sredine, javljaju se
problemi s vodom za pi´ce.
Zato i nije ˇcudno ˇsto je joˇs ˇcetrdesetih godina ovog veka Dˇzon Isaks, iz
Skripsovog okeanografskog instituta u SAD, doˇsao na ideju da se za dobijanje
pitke vode koriste ledeni bregovi ˇsto plove Atlantikom. I tako je 1978. godine
odrˇzana prva konferencija na kojoj su nauˇcnici razmatrali probleme u vezi
sa Isaksovom idejom. Van svake sumnje, voda ledenih bregova je daleko
ˇcistija i od najbolje izvorske vode, ali nam je ona, na ˇzalost, veoma daleka.
Da bi ˇzedno stanovniˇstvo Afrike i Azije doˇslo do pitke vode, potrebno je
ledene kolose pokrenuti, dovu´ci ih do juˇznih krajeva i, razume se, pri tom
izgubiti ˇsto manje vode na putu. Analiziraju´ci ovaj problem, nauˇcnici su
naˇsli da je najbolje koristiti voz” saˇcinjen od gromadnih ledenih tabli, od
kojih bi svaka bila duga oko 300 m. Njih bi gurali ili vukli naroˇciti brodovi
ili podmornice.
Motorizovani ledeni bregovi” sadrˇzali bi i preko milion tona vode. Putovali bi od Antarktika do odrediˇsta viˇse meseci. Ako bi posle putovanja do
ˇcesme” na jugu trebalo da stigne milion tona vode, onda bi za njen transport
bila potrebna kolona cisterni duga oko 1.500 km. Ali, iako ova brojka impozantno zvuˇci, ipak nije u pitanju velika koliˇcina vode. Pretpostavimo da
ˇcovek na dan popije jedan litar vode. Tada bi mi, Jugosloveni, za 6 meseci
popili vodu jednog ledenog brega! Znaˇci — samo za nas bi godiˇsnje trebalo
dovu´ci 2 brega!
Najve´ci problem ovakvog poduhvata predstavlja gubitak vode usled topljenja
leda. Zato nauˇcnici predlaˇzu omotavanje ledenih bregova plastikom ili poliuretanom. I pored ovih zaˇstitnih obloga, ledeni bregovi mogu da utiˇcu na
ˇzivot u moru i na klimu u oblastima kojima se transportuju, pa zato i to
treba prethodno prouˇciti.
Dvesta struˇcnjaka koji su prisustvovali konferenciji na Univerzitetu drˇzave
Ajova (SAD) zakljuˇcili su da bi se dovlaˇcenje ledenih bregova do Australije
ili do zapadnih obala Juˇzne Amerike isplatilo. Tako dobijena pitka voda bila
bi ˇcetiri puta jeftinija od one koja se dobija destilacijom morske vode.
77
Medjutim, do Saudijske Arabije, prema sadaˇsnjem stanju tehnike, stigao
bi samo vuˇcni kanap transporta — led bi se potpuno istopio! Ali ne treba
gubiti nadu. Nedostatak pitke vode sve teˇze pogadja mnoge zemlje i navodi
nauˇcnike na nova razmiˇsljanja i pregnu´ca. Zato moˇzemo verovati da ´ce voz
ledenih tabli” uskoro krenuti sa dalekog Antarktika ka toplim bezvodnim
krajevima Afrike i Azije.
Kraj igre pokvarenog telefona”
Jedna od deˇcjih igara — igra pokvarenog telefona”, na svoj naˇcin govori
o manama elektriˇcne naprave koju je pre viˇse od 100 godina pronaˇsao i
usavrˇsio Grejam Bel. Ali, sada, izgleda da je igri pokvarenog telefona”
doˇsao kraj. Stari Belov telefon, tako sklon krˇcanju i otkazivanju, po svemu
sude´ci mora´ce da se preseli u muzej; njega ´ce zameniti optiˇcki telefon.
Novi, optiˇcki telefon toliko se mnogo razlikuje od svog slavnog pretka,
da generacije starih inˇzenjera, kada bi ga videle, ne bi znale da odgovore na
pitanje — ˇcemu on sluˇzi!
Osnovna razlika izmedju optiˇckog i elektriˇcnog telefona sastoji se u naˇcinu
na koji se govor prenosi na daljinu. Kod nama dobro poznatog elektriˇcnog
telefona koristi se elektriˇcni provodnik — ˇzica kroz koju putuju” elektriˇcne
oscilacije stvorene delovanjem glasa na mikrofon. U optiˇckom telefonu ˇzicu
zamenjuje stakleno vlakno kojim svetlosne iskre” jure — kao ˇsto to ˇcine meci
u cevi mitraljeza.
Dok elektriˇcni provodnik starog telefona raspolaˇze ograniˇcenom mo´ci
istovremenog prenoˇsenja ve´ceg broja razgovora, svetlosno vlakno, u tom
pogledu, za sada nema premca. Kada bi se svi ljudi koji raspolaˇzu telefonima
u svetu dogovorili da istovremeno razgovaraju, tada bi se (joˇs uvek samo u
principu) svi njihovi razgovori bez meˇsanja mogli da prenose pomo´cu jednog
jedinog optiˇckog vlakna!
Joˇs stroˇzije zahteve postavlja televizija. Ona za prenos slike i zvuka zahteva oko 30.000 puta ˇsiri opseg frekvencija od obiˇcnog ku´cnog telefona.
Pa, ipak, jedno optiˇcko vlakno teorijski bilo bi dovoljno za istovremeno
prenoˇsenje programa 3 miliona razliˇcitih televizijskih stanica, mnogo ve´ceg
broja stanica od onih koje sada postoje na Zemljinoj kugli.
ˇ
Cudesna
mo´c optiˇckog prenosnika signala moˇze da se ilustruje i na drugi
naˇcin. Koriste´ci optiˇcko vlakno, ˇcovek bi mogao u vremenu, kra´cem od jedne
ˇ
sekunde, da sa jednog mesta na drugo prenese tekst svih 37 Sekspirovih
tragedija i komedija, a da se pri tom ne jave smetnje na trasi”, zbog kojih
su deca i izmislila igru pokvarenog telefona”.
Ostaje nam da objasnimo kako radi optiˇcki telefon.
Na jednom kraju mikronski tankog staklenog vlakna (izvanredne hemi78
jske ˇcisto´ce i strukturne savrˇsenosti) nalazi se impulsni laser koji u ritmu govora emituje svetlosne zrake. Putuju´ci optiˇckim vlaknom, svetlosni zraci stiˇzu
do foto-detektora na drugom kraju i u njemu dovode do pojave elektriˇcnih
impulsa. I tako se zatvara krug, kao kod starog telefona — uspostavlja se
veza izmedju dva govornika.
Ali, kako se postiˇze da se svetlost na putu ne raspe”? Upravo u reˇsenju
ovog problema krije se jedna od tajni optiˇckog telefona. To se postiˇze
koriˇs´cenjem pojave totalne refleksije svetlosti. Optiˇcko vlakno, koje sluˇzi za
prenos svetlosnih signala, okruˇzeno je takvim materijalom koji svaki svetlosni zrak totalno reflektuje — vra´ca ga nazad u vlakno, onemogu´cavaju´ci
mu da pobegne iz svetlosne povorke”.
Da nije reˇc samo o jednoj od fantastiˇcnih priˇca o svetlosti,...................................................................
svedoˇci polaganje prvog optiˇckog telefonskog kabla izmedju Amerike i Evrope
kojim se istovremeno obavlja 40.000 razgovora! Zato ne´cemo pogreˇsiti ako
kaˇzemo da ´ce optiˇcko vlakno dovesti do revolucije u komuniciranju telefonom. Sa naˇsih ulica i puteva nesta´ce spletovi telefonskih ˇzica koje su godinama prenosile govor ljudi, uˇcestvovale u igri pokvarenog telefona”, svirale
na vetru i sluˇzile vrapcima i lastama za odmor i okupljanje.
Korak ka zvezdama Viˇse volim snove o budu´cnosti nego priˇce o proˇslosti.
Dˇzeferson
Istorija ljudskog roda, koja poˇcinje pre viˇse miliona godina, obeleˇzena je
mnogim ˇcovekovim seobama i lutanjima po rodnoj planeti. U prvo vreme on
je napuˇstao svoje ognjiˇste gonjen gladju, divljim ˇzivotinjama i elementarnim
udesima, da bi kasnije, kada je ovladao prvim znanjima i veˇstinama, poˇceo
smiˇsljeno da osvaja i upoznaje Zemlju. U kratkom vremenu uˇcinio je velika
otkri´ca i zavirio, praktiˇcno, u sve kutke svoje planete.
Kompas, osnovno pomagalo svakog putnika, pronadjen je u Kini tek
1126. godine. Za kompas saznaje Marko Polo koji stiˇze u Kinu oko 1280.
godine i prenosi ga u Evropu. Kolumbo otkriva Ameriku 1492, a Magelan
prvi put oplovljava svet 1519. godine. Parnu maˇsinu konstruisao je Vat 1796,
Fulton parobrod 1807, a Stivenson parnu lokomotivu 1814. godine. Bra´ca
Mongolfje 1783. puˇstaju prvi balon napunjen vazduhom, Lilijental 1891. leti
jedrilicom, grof Cepelin 1899. diriˇzablom, a bra´ca Rajt prvim avionom 1903.
godine. Ovaj let trajao je istorijskih 12 sekundi! Piri i Kuk osvajaju Severni
ˇ
pol 1909, a Skot i Amundzen Juˇzni pol 1911. Carls
Lindberg aeroplanom
Duh sv. Luja” prele´ce Atlantik 1927. godine. . .
Tako je ˇcovek osvajao svoju kolevku, neprestano kroje´ci planove za nova,
dalja putovanja. I, ubrzo, 12. aprila 1961. godine, prvi ˇcovek napuˇsta
Zemlju — u Kosmos pole´ce Jurij Gagarin. Njegov kosmiˇcki brod — Vas79
tok 1” napravio je krug oko Zemlje i vratio Jurija na rodnu planetu. Ovaj
nezaboravni uspeh bio je pra´cen oduˇsevljenjem i ose´canjem ponosa celog
ˇcoveˇcanstva.
ˇ
Covek
je savladao joˇs jednu veliku barijeru — izaˇsao je u predvorje Kosmosa!
Posle Gagarinovog leta u Kosmos svet viˇse nije izgledao kao ranije. Duh
kosmiˇcke avanture i izazova obuzeo je ˇcovekov um i svako se pitao: ˇsta ´ce
biti slede´ce?
Posle Vastoka 1”, u Kosmos su sa ljudskom posadom poletela joˇs 24
broda tipa: Merkjuri”, Vastok”, Dˇzemini” i Sojuz”. A onda je 11. septembra 1968. godine lansiran u Kosmos Apolo 7” sa Ajzelom i Kaningamom.
Ovim je otvorena serija letova kosmiˇckih brodova tipa Apolo”, ˇciji je cilj bio
osvajanje Meseca.
Letovima brodova prethodnika Apola 11” postavljena je scena za najveliˇcanstveniji dogadjaj u istoriji ˇcoveˇcanstva — za stupanje ˇcoveka na
drugo nebesko telo, na Mesec, koji je oko 380.000 km udaljen od Zemlje i
na koje nikada ranije, tokom njegovog 4,6 milijarde godina dugog postojanja,
nije stiglo nijedno bi´ce sa Zemlje.
Vrata Kosmosa” ovoga puta nalazila su se na Kejp Kenediju. Na lansiranoj rampi kosmodroma izvijala se vitka struktura rakete-nosaˇca Saturn
5” i njenog tereta” — broda Apolo 11”. Ova kosmiˇcka strela”, usmerena ka
Mesecu i zapeta na luku” rampe Kejp Kenedija, dostizala je visinu ku´ce od
36 spratova. Njena je masa iznosila 3.000 tona. Blizu njenog vrˇska tri hrabra
ˇcoveka: Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins oˇcekivali su trenutak
paljenja mo´cnih motora koji su mogli da razviju potisak od 3.400.000 kg!
Oˇci stotine miliona ljudi ˇsirom sveta bile su upravljene ka televizijskim
ekranima na kojima se videla slika Apolo” kompozicije. Pored tri srca
hrabrih letaˇca u kosmiˇckom brodu, i srca 600 miliona ljudi kucala su jaˇce
nego ikada ranije. Ljude naˇse planete tog trenutka ujedinjavala je ˇzelja za
uspehom ove jedinstvene misije, u koju su bile ugradjene misli Arhimeda,
ˇ
Keplera, Galileja, Njutna, Maksvela, Ajnˇstajna, Ciolkovskog, maˇsta Zila
Verna, poezija Dantea, slike Leonarda. . . i trud stotina hiljada bezimenih
radnika, tehniˇcara, inˇzenjera i nauˇcnika.
Joˇs jednom je zatreperila planeta, kao onda kada je svetom prohujala
vest o Gagarinovom letu Kosmosom.
Taˇcno u 13:32:00 ˇcasova po naˇsem vremenu, 16. jula 1969. godine
zadrhtala je Zemlja pod raketom-nosaˇcem Saturn 5”. Kosmiˇcka kompozicija
poˇcela je polako da se penje uvis. Posle 12 sekundi kao da je krenula joˇs
brˇze, prvo pravo naviˇse, a zatim malo u pravcu istoka, da bi se potom izgu80
bila iznad Atlantskog okeana. U 00.08.50 drugi stepen rakete se odvojio,
a motori tre´ceg stepena su se upalili. Oni podiˇzu letelicu na viˇse od 160
km iznad Zemlje, daju´ci joj brzinu od oko 28.000 km na ˇcas i uvode´ci je
12 minuta posle lansiranja u pribliˇzno kruˇznu putanju oko Zemlje. U 02:44,
pre poˇcetka drugog kruga, ponovo se aktiviraju motori tre´ceg stepena — da
bi letelicu izveli iz orbite oko Zemlje i uputili je na putanju prema Mesecu.
Veliki manevar poˇcinje u 03:12. Astronauti preuredjuju” letelicu. Apolo
11” se odvaja od tre´ceg stepena rakete, okre´ce se i vra´ca ka raketi. Iz njene
utrobe izvlaˇci pauka”, prikaˇcinje ga za sebe i daju´ci gas” kre´ce ka Mesecu.
Tokom putovanja ka Mesecu astronauti stalno proveravaju poloˇzaj u
Kosmosu; koriste teleskop i sekstant. Orijentiri su im zvezde i odredjene
taˇcke na Zemlji. Na taj naˇcin kontroliˇsu rad automatskog navigatora. Kada
je to potrebno, koriguju putanju leta i — pribliˇzavaju se Mesecu.
U 77:55 brod usled delovanja Zemljine gravitacije, koja ga usporava, ima
brzinu od samo 3.360 km na ˇcas. Ali, sada Meseˇcevo privlaˇcenje poˇcinje da
dejstvuje na Apolo 11” i da ga ubrzava. Astronauti okre´cu brod tako da
motori gledaju prema Mesecu. Aktiviranjem motora smanjuju brzinu broda
— da bi ga ubacili u eliptiˇcnu putanju oko Meseca. Naˇcinivˇsi dve ovakve orbite oko naˇseg pratioca, drugim paljenjem motora menjaju eliptiˇcnu putanju
u kruˇznu. U 100:18 (poˇcetkom petog dana po lansiranju) Nil Armstrong i
Edvin Oldrin, koji su se provukli kroz tunel u Meseˇcev modul, odvajaju
Orla” (Meseˇcev modul) od komandnog broda, u kome ostaje Majkl Kolins
da kruˇzi oko Meseca. Kritiˇcan trenutak poslednjeg manevra i spuˇstanja na
Mesec zapoˇcinje u 101:42.
Uoˇcivˇsi opasnost od spuˇstanja na predeo sa mnogo oˇstrog gromadnog
stenja i strmih obronaka, Armstrong preuzima ruˇcne komande (da je automatski pilot komandovao spuˇstanjem — astronauti bi skoro sigurno izgubili ˇzivote) i meko spuˇsta Orla” na jednu zaravan u Moru tiˇsine” na Meseˇcovoj
povrˇsini. Orao” je prvo malo poskoˇcio, a zatim se primirio na svojim ˇcudnim
nogama, nalik paukovim. Praˇsina koju je rad motora podigao na prozore
broda zakrilila je vidik astronautima, ali se brzo povukla. Armstrong i
Oldrin mogli su da bace prvi pogled na Meseˇcevu povrˇsinu iz neposredne
blizine.
Prvo su proverili da li je Orao” oˇste´cen, da li je u stanju da po zavrˇsetku
misije na Mesecu poleti ka komandnom brodu da bi se s njim spojio i vratio
na Zemlju, a zatim su poˇsli na zasluˇzeni odmor. . .
Dolazi dugo oˇcekivani trenutak — taˇcno u 112:45 Nil Armstrong napuˇsta
kabinu Orla”, spuˇsta se niz stepenice broda i stupa na povrˇsinu Meseca!
81
ˇ
Covek
je osvojio prvo nebesko telo, Mesec!
Od leta avionom bra´ce Rajt do Gagarinovog kruga oko Zemlje proteklo
je samo 58 godina. Od tada sve poˇcinje joˇs vrtoglavije da se odvija —
Armstrong i Oldrin stupaju na Mesec 8 godina posle Gagarinovog podviga!!! Ovaj dˇzinovski skok meren svim arˇsinima — rastojanjem, brzinom,
sloˇzenoˇs´cu i drugim merilima — rezultat je grandioznog napretka nauke i
tehnike.
Duboko cene´ci nauˇcne i tehniˇcke rezultate koje je ovaj poduhvat doneo,
ne moˇzemo a da ne istaknemo njegovo najve´ce postignu´ce koje se ne tiˇce ni
nauke, ni tehnike.
Ono se sastoji u budjenju nove vere ˇcoveka u mo´c razuma — u rasplamsavanju novih tragalaˇckih vatri i ˇzudnje za putovanjima beskrajem neosvojenog.
ˇ
Covekov
veˇcni trag
Otvaram knjigu Milivoja Jugina Veˇ
cni trag, koja predstavlja svedoˇcanstvo
o ˇcovekovom osvajanju Meseca, pronalazim njen najuzbudljiviji deo i ˇzurno
ˇcitam redove koje je ispisao naˇs vrsni poznavalac astronautike.
. . . Kao opˇcinjen gledam u sat. . . Joˇs 13 sekundi. . . Sve se potpuno smirˇ
ilo. . . Cudna,
neprirodna, gluva tiˇsina puna napetosti gospodari ogromnim
prostorom kosmodroma. Kao da ˇcujem sopstveno srce. . . bije sve jaˇce. . . i
ˇ
joˇs ubrzava, kao da mi se penje u grudima, evo tu pod grlo! Cini
mi se da
teˇze diˇsem. . . neˇsto me guˇsi. . . Sada sigurno ne bih bio u stanju da izustim
ni jednu jedinu reˇc!
Prikupljam sve snage da savladam ovaj poslednji, verovatno najsnaˇzniji
talas u sebi, ovu plimu uzbudjenja. . . Treba raditi! Brzo, jer vreme ne
ˇceka. . . Ovi trenuci istorije se ne´ce ponoviti! Leva ruka sa kino-kamerom
ve´c je na svom mestu, a desna sa prstom na okidaˇcu foto-aparata. U grobnoj
tiˇsini odjekuju samo reˇci zvaniˇcnog spikera Dˇzeka Kinga: Deset. . . devet. . . osam. . . sedam. . . poˇ
cetak paljenja. . . svi motori rade. . .
dva. . . jedan. . . nula. . . poletanje!”
Na dnu rakete najpre blesnu dˇzinovska varnica. . . Zatim se pretvori u
ogroman oblak plamena i dima koji pokulja na dve suprotne strane rakete.
Ona joˇs uvek nepomiˇcno stoji, dok pod njom hara prava plamena stihija.
Vatra i dim zaklanjaju donji deo rakete od naˇseg pogleda. A, tada. . . Tada
se desilo ono ˇsto se teˇsko reˇcima moˇze opisati, ˇsto televizijski prenos ne moˇze
verno preneti. Taj ˇcudni koˇsmar u kome sam se slede´cih desetak sekundi
nalazio, sigurno je, moˇze se samo doˇziveti. I to ovde, na vratima kosmosa.
Odjednom je neˇsto potmulo grunulo. . . Tribina na kojoj smo bili, zemlja
pod nama, snaˇzni ˇceliˇcni nosaˇci krovne konstrukcije — sve je poˇcelo da
82
podrhtava, da se trese. Za trenutak me je nesvesno obuzeo neki iskonski
strah. Onakav kakav se oseti za vreme prirodnih kataklizmi, zemljotresa, na
primer.
. . . Kao da stotine topova najteˇzeg kalibra sipaju vatru karteˇcom jedan
za drugim — tako su se redjale reske eksplozije, paraju´ci uˇsi. . . I usred
tog koˇsmara, ognja i tutnjave, iz dima koji je polako nadirao ka vrhu lansirne rampe, kao feniks iz pepela, poˇcela je da se diˇze raketa. U svoj svojoj
blistavoj lepoti, u strahoti vatrenog stuba koji je harao na njenom dnu,
elegancijom dostojnom balerine, ona se lagano penjala uvis. Iza nje je ostajao do bola bljeˇstav, pakleni stub vatre, dok je ona ubrzavala svoj put u
budu´cnost, u istoriju. . .
Opˇcinjen prizorom, poput automata, snimao sam. Kamerom i fotoaparatom. Mikrofon mi je sve vreme bio priljubljen uz usne, ali nisam
govorio. Ne verujem da sam u tom trenutku uopˇste bio u stanju da progovorim.
Raketa je ve´c napustila lansirni toranj, kada me je prenuo glas iz hiljada kilometara udaljenog beogradskog televizijskog studija koji sam ˇcuo u
sluˇsalicama:
— Prvi ljudi su poleteli na Mesec!
Stresao sam se i odmah nastavio:
— Dragi gledaoci, ne znam da li do vas dopire ova grmljavina.
Zemlja pod nama drhti. . . Sve se trese. . . To je prizor uˇ
zasan i
veliˇ
canstven! Prvi ljudi krenuli su na Mesec!
— Oblak dima ostao je na lansirnoj platformi. Raketa se joˇ
s
uvek izvanredno dobro vidi, mada je krenula, praktiˇ
cno, nasuprot
Sunca. Ali, krenula je — ka Mesecu!
— Na mestu gde se nalazimo zemlja se joˇ
s potresa od udara
vatrenog stuba razuma”, na ˇ
cijem vrhu tri prva emisara Zemlje
polaze da u do sada neprikosnovenu tiˇ
sinu ˇ
cudnog Meseca unesu
prvu iskru ˇ
zivota, tog najve´
ceg blaga naˇ
se planete.
Odmah posle lansiranja Apola 11” Jugin se iz Amerike avionom vratio u Beograd, da bi nastavio sa televizijskim komentarisanjem ˇcovekovog
ˇ
stupanja na Mesec. Citamo
dalje njegovu knjigu Veˇ
cni trag.
Taˇcno je 1 ˇcas i 15 minuta. Sa urednikom sedim u plavoj sali” beogradskog TV studija pripremljenoj za danaˇsnji prenos. . .
Ukljuˇ
ceni smo. . . Na ekranu je slika Hjustona. . . Dajem obaveˇstenje
o prenosu i razlozima zaˇsto on poˇcinje ranije. Teleprinter neumorno, ˇcitave
no´ci kuca. . . informacije pristiˇzu. . . Astronauti imaju izvesne teˇsko´ce sa
83
skafanderima. . . Oblaˇce ih i proveravaju. . .
Napetih ˇzivaca oˇcekujemo dalji razvoj dogadjaja. Prolazi joˇs jedan sat. . .
Astronauti se trude da sve dovedu u red. Njihov rad teˇce neˇsto sporije nego
ˇsto je predvidjeno Planom leta”. . .
Zahvaljuju´ci pripremljenim beleˇskama, a posebno onome ˇsto sam video
i doˇziveo za vreme obilaska kosmiˇckih centara u Sjedinjenim Ameriˇckim
Drˇzavama i prisustvovanju lansiranja Apola 11”, nastojim da zabavim gledaoce
raznim zanimljivostima. Ispijam ˇcaˇsu za ˇcaˇsom mineralne vode u pregrejanom studiju i napregnuto oˇcekujem trenutak. . . On je doˇsao u 3 ˇcasa i 39
minuta:
Armstrong otvara vrata na Orlu”! Izvlaˇ
ci se napolje. To traje
dosta dugo. . . Sa visine od tri metra treba da sidje.
Na ekranima se joˇs uvek niˇsta ne vidi. Poklopac odseka u kome je
smeˇstena televizijska kamera na Orlu” joˇs je zatvoren, mada je kamera ve´c
u pogonu.
Armstrong lagano silazi niz devet stepenika po specijalnim lestvicama na nozi Orla”. . . Stiˇ
ze na pretposlednji stepenik i tada
povlaˇ
ci rukom posebnu kariku mehanizma za otvaranje poklopca
pred televizijskom kamerom. Tog trenutka se pojavljuje prva slika
sa Meseca.
Mada taˇcno znam koji deo Orla” treba da se vidi i kako stoji kamera,
treba mi nekoliko sekundi da razaznam detalje. Slika nije sasvim jasna. . .
Sada ve´c vidim sve. Poˇcinjem da opisujem gledaocima ono ˇsto se vidi. U
tom trenutku u gornjem delu slike neˇsto se pokrenulo.
ˇ
— Covek
silazi!. . . Vidite njegovu nogu. . . evo sada ve´
c cele
figure. . . To je astronaut Armstrong! — uzbudjeno govorim.
Stotine miliona ljudi naˇse planete napregnuto prate njegovo kretanje. Sa
Meseca Armstrong poruˇcuje:
— Na poslednjoj sam stepenici. . . Sada sam na ˇ
sapi Orlove”
noge. . . Ona je utonula ˇ
cetiri-pet centimetara u povrˇ
sinski sloj
Meseca. . . On izgleda veoma, veoma sitnozrnast. . . kao najfiniji
prah. . .
Za trenutak njegova je figura zastala, a zatim. . . lagani pokret udesno. . .
i Armstrongov glas:
– Ovo je mali korak za ˇ
coveka,
a dˇ
zinovski skok za ˇ
coveˇ
canstvo!
Bile su to reˇci ˇcoveka koji je svojom nogom na Meseˇcovoj povrˇsini utisnuo
veˇ
cni trag, simbol ˇcovekovih napora da otkriva tajne prirode.
84
Dogodilo se to u 3 ˇ
casa i 56 minuta 21. jula 1969. godine.
ˇ
Sta sve golub moˇze
Ne bez razloga ˇcovek pokazuje veliku ljubav prema golubovima. Njihova
lepota, pitomost i izvanredna mo´c snalaˇzenja u prostoru obezbedila im je
naklonost ljudi joˇs u starim vremenima. Uoˇcivˇsi sposobnost golubova da
se orijentiˇsu u vazduhu i da, preletevˇsi velika rastojanja, pronadju svoja
staniˇsta, ˇcovek je koristio golubove kao pismonoˇse za prenos poruka. Ali,
i pored toga ˇsto su golubovi mogli da se obuˇce za izvrˇsavanje odredjenih
zadataka, i dalje je smatrano da raspolaˇzu malom, tzv. ptiˇcjom pame´cu. I
tako bi i ostalo da se posla nisu prihvatili nauˇcnici.
Da bi proverili u kojoj su meri golubovi pronicljivi, Epˇstajn i saradnici
sa Harvardskog univerziteta (SAD) odluˇcili su da na njima primene test za
pronicljivost koji je, eksperimentiˇsu´ci sa ˇsimpanzima, razvio Volfgang Keler.
Istraˇzivaˇci su podvrgli grupu golubova uˇcenju u dve etape. U prvom
razredu” ove neobiˇcne ˇskole golubovi su morali da nauˇce da gurnu jednu
manju, laku kutiju do zelene taˇcke na podu. Kad god bi to uˇcinili, dobili
bi odredjenu nagradu. U drugom razredu”, taˇcnije — eksperimentu, morali
su da skoˇce na kutiju iznad koje je visila okaˇcena banana da bi je kljucnuli,
ˇsto je istovremeno bila i nagrada za uspeˇsno obavljen zadatak. A ako bi
letenjem, skakutanjem ili na neki drugi naˇcin dolazili do banane, bili su
kaˇznjavani.
Kada su golubovi proˇsli kroz ovu obuku, nauˇcnici su preˇsli na ispitivanje”
kandidata — proveru njihove pronicljivosti. Hteli su da vide da li ´ce golubovi
biti u stanju da uˇcine ono ˇsto su ˇsimpanze pronaˇsle kao reˇsenje — da li ´ce
gurnuti kutiju ispod banane, popeti se na nju i tako do´ci do ˇzeljene nagrade,
do banane.
Suoˇceni s ovim zadatkom, trenirani golubovi su u prvi mah izgledali
zbunjeno. Gledali su ka banani, zatim ka kutiji, pa opet ka banani i. . . I
svaki bi od njih najednom poˇceo da gura kutiju ka banani, dok je ne bi
dogurao ispod nje, a zatim bi se popeo na kutiju i poˇceo da kljuca slatki
plod.
Tako su postupili ˇskolovani golubovi”. A da bi se iz eksperimenta mogao da izvede odredjeni zakljuˇcak, nauˇcnici su morali da provere ponaˇsanje
neobuˇcenih golubova. Iz grupe od 14 netreniranih golubova samo je jedna
ptica posle oko 15 minuta reˇsila ovaj zadatak.
Zaˇsto su golubovi gurali kutiju u pravcu banane?” — pitaju se nauˇcnici i
spremaju nove eksperimente s golubovima o kojima su stekli bolje miˇsljenje
od onoga koje su imali ranije.
Jedna druga grupa istraˇzivaˇca, Debora Porter i Alen Neuringer, sa Rid
85
koledˇza (Oregon, SAD), ˇzelela je da ispita muzikalnost sad ve´c priznato
pronicljivih golubova”. Oni su ustanovili da golubovi mogu da nauˇce da
razlikuju muziku Baha od muzike Stravinskog!
Porterova i Neuringer su puˇstali grupi od 4 goluba muziku ova dva velika
kompozitora. Kad god bi svirali neki od odlomaka iz jednog dvadesetminutnog Bahovog dela za orgulje, zadatak golubova je bio da kljucnu metalnu
okruglu ploˇcu koja se nalazila s njihove leve strane. A kada bi im svirali
Budjenje prole´ca” Igora Stravinskog, nagradu bi dobijali kad bi kljucnuli
metalnu ploˇcu sa svoje desne strane.
Posle nekoliko seansi sluˇsanja muzike dva velika majstora, golubovi se
otkrili ˇsifru” nagradjivanja i izvrˇsavali postavljeni zadatak pogadjanja pripadnosti muziˇckog dela — razlikovali su muziku Baha od muzike Stravinskog! Tek tada je mogao da zapoˇcne najinteresantniji deo eksperimenta u
kojima je ispitivana tananija muziˇcka obdarenost golubova.
Istraˇzivaˇci su ostavili po strani gramofonske ploˇce Baha i Stravinskog i
preˇsli na druge kompozitore. Umesto Bahove muzike, puˇstali su golubovima
dela Bukstehudea i Skarlatija koja su stilski mnogo bliˇza Bahovoj muzici
nego muzici Stravinskog. I golubovi su ispravno reagovali — kljucali su po
levoj ploˇci!
Tako su nauˇcnici otkrili da je golub ne samo potencijalno pouzdan pismonoˇsa, ve´c da je i pronicljiv i muzikalan. Samo ga valja poslati u dobru
ˇskolu!
Aladinova boca za neutrone
Da se dobar ili zao duh mogu zatvoriti u ˇcarobnu Aladinovu bocu i da se
iz nje mogu pojaviti kada se boca otpuˇsi i protrlja, ˇculi smo joˇs kao deca iz
priˇca i bajki istoˇcnih naroda. Medjutim, danas mnoga sliˇcna ˇcuda ve´c se i
u stvarnosti deˇsavaju, tako da ponekad i nauˇcnicima izgleda da ˇzive u svetu
bajki.
Sada oni grade ˇcarobnu bocu” za neutrone!
Prvo da vidimo ˇsta je to boca, a zatim ˇsta su neutroni. Boca je sud
naroˇcitog oblika u kome se drˇzi neka teˇcnost ili gas. Naravno, boca moˇze
da ima zapuˇsaˇc koji spreˇcava da teˇcnost ili gas (u bajci — Aladinov dobar
ili zao duh), izadje iz nje. A sad pogledajmo kako zidovi boce, pa i njen
zapuˇsaˇc, onemogu´cavaju vodi, mleku, vinu, metanu ili kiseoniku da napuste
sud u kome su zatvoreni.
Do isticanja ne dolazi zbog toga ˇsto su sve teˇcnosti i gasovi sastavljeni iz
molekula ili atoma — si´cuˇsnih deli´ca materije izgradjenih iz naelektrisanih
ˇcestica. Molekuli i atomi sadrˇze elektrone, te ne mogu da prodju kroz zid
suda i zapuˇsaˇc — kroz bedem, jer je on, takodje, saˇcinjen iz atoma koji
86
raspolaˇzu elektronima. A kao ˇsto znamo, istoimeno naelektrisana tela se
medjusobno odbijaju. I tako smo nauˇcili da teˇcnosti i gasovi ne mogu da
iscure” iz boce zato ˇsto im to ne dozvoljava gusta ograda” — bedem — koju
ˇcine elektroni, sastavni deli´ci atoma od kojih je boca izgradjena.
A sad da vidimo ˇsta su neutroni. Neutroni su nenaelektrisane ˇ
cestice
joˇs sitnije od atoma. Taˇcnije, oni su s protonima ravnopravni izgradjivaˇcki
elementi atomskih jezgara. Iako neutroni postoje od postanka sveta, njih je
ˇ
tek 1932. godine otkrio britanski nauˇcnik Dˇzems Cedvik.
Za razliku od naelektrisanih ˇcestica, kao ˇsto su, na primer, protoni i
elektroni, neutrone ne moˇzemo zarobiti elektriˇcnim ili magnetnim poljem i
tako ih drˇzati na jednom mestu. Baˇs zato ˇsto ne raspolaˇzu naelektrisanjem,
oni ne haju za elektriˇcne i magnetne bedeme. Neutroni se ne mogu staviti
u obiˇcnu bocu ili kesu i preneti iz jedne sobe u drugu, recimo — iz hale
atomskog reaktora u obliˇznju laboratoriju! Oni su neobiˇcan atomski duh”
koji se protivi zarobljavanju u sudove — osim ako na scenu ne stupi mudri
Aladin”.
Zbog svega ˇsto je o neutronima do sada bilo poznato, sa nevericom je
u svetu primljena vest da nuklarni fiziˇcari ˇcine napore da naprave bocu za
neutrone — bocu koja bi po mnogo ˇcemu bila nalik Aladinovoj boci, ali bi
bila neˇsto modernija i maˇstovitija. Protrljajte je” — a iz nje izadju neutroni!
Dobro”, razmiˇsljali su nauˇcnici, ako su neutroni bez naelektrisanja —
ne moˇzemo ih spreˇciti da pobegnu koriste´ci naelektrisane prepreke, ali to
moˇzemo posti´ci ako im na put postavimo siˇcuˇsne ˇcestice s kojima ´ce se
sudariti i od njih odbijati”.
Tako su fiziˇcari doˇsli na ideju da zid boce za neutrone naprave od veoma
lakih atoma, od ˇcijih bi se jezgara neutroni odbijali kao ˇsto se u bilijaru
lopte odbijaju jedna od druge. Njima je pri tom bilo jasno da je potrebno
zadovoljiti joˇs jedan uslov — da se neutroni pri ovim sudarima ne smeju
izgubiti”, tj. da ih izabrana atomska jezgra ne smeju da apsorbuju, vezuju
nuklearnim reakcijama. U tome je upravo leˇzala najve´ca teˇsko´ca u konstruisanju Aladinove boce za neutrone”.
I kada su fiziˇcari proanalizirali mnoge izotope prirodnih elemenata, pokazalo
se da samo jedan izotop zadovoljava sve postavljene uslove. To je izotop helijuma mase 4. Kada je taj posao bio obavljen, moglo se pri´ci izradi boce za
neutrone.
Sama boca se ne razlikuje mnogo od obiˇcne termos-boce za tople ili
hladne napitke. Ona ima dvostruki zid sa medjuprostorom ispunjenim
najˇcistijim izotopom helijuma–4. Kolika je izotopna ˇcisto´ca ovde potrebna,
vidi se iz podatka da susedni izotop, helijum–3, ne sme da bude prisutan u
87
gasu ni jednim svojim atomom na milion milijardi atoma helijuma–4! Ovu
preprekufiziˇcari ´ce uskoro prebroditi, te moˇzemo oˇcekivati i prve boce punjene neutronima, atomskim duhom” iz istinitih nauˇcnih priˇca i bajki.
I sad, gde prestaje bajka, a gde poˇcinje zbilja?
I pege su vaˇzne
Srazmerno svojoj usijanoj masi, Sunce oslobadja ogromnu energiju koja
se rasipa kosmiˇckim prostorom. Svake sekunde u Suncu, u nuklearnim
reakcijama fuzije — stapanja lakih jezgara, sagoreva” oko 4 miliona tona
vodonika. I ve´c preko 4,5 milijarde godina Sunce bukti kao plamen”, i kao
ˇsto reˇce pesnik Gete:
Peva svoju pesmu nadme´cu´ci se sa bratskim sferama. . . ”
Ponekad sa povrˇsine Sunca izbijaju grandiozni plameni jezici koji doseˇzu
i 200.000 km, nose´ci velike koliˇcine energije u okolni prostor. Ove pojave na
Suncu — protuberance — izazivaju na Zemlji magnetne oluje, promene vremena, porast temperature i drugo. Voda tada jaˇce isparava, padaju obilnije
kiˇse, pa to ostavlja trag na rastinju. Po prstenovima u drve´cu — godovima,
zahvaljuju´ci pomenutim pojavama, moˇze taˇcno da se uoˇci jedanaestogodiˇsnji
ciklus pojaˇcane Sunˇceve aktivnosti. Prate´ci godove na starim borovima i njihovim oˇcuvanim deblima sa obronaka Sijera Nevade, ˇcovek je saznao podatke
o aktivnosti Sunca 7.000 godina unazad od naˇsih dana!
Drevni zapisi govore da su joˇs stari Kinezi posmatrali pege na Suncu. I
one su u vezi sa aktivnoˇs´cu Sunca. U njima je temperatura za oko 2.000
◦ C niˇ
za od temperature Sunˇceve povrˇsine, od temperature fotosfere. Na
osnovu kretanja Sunˇcevih pega, koje se lako mogu uoˇciti na Sunˇcevom licu,
stari Kinezi su odredili trajanje Sunˇcevog dana” — vreme za koje se Sunce
jednom obrne oko svoje ose.
Dugim prouˇcavanjem Sunˇcevih pega nauˇcnici su ustanovili da se one
javljaju posle pojava protuberanci. Neobiˇcna je i joˇs neobjaˇsnjena njihova
periodiˇcnost, mada postoji viˇse hipoteza kako do nje dolazi. U ve´cem broju
pege se javljaju svakih 11 godina. A ponekad i sasvim izostanu!
Dnevnik pega na Suncu” uredno se vodi u Kraljevskoj opservatoriji
Griniˇc, u Engleskoj. Pored magnetno dvopolarnih pega, pega sa juˇznim
i severnim polom, postoje i pege sa samo jednim polom! One nauˇcnicima
zadaju posebne muke.
Pojave pega na Suncu imaju ˇsiri znaˇcaj ne samo za ˇcoveka, ve´c i za
sav ˇzivi svet na Zemlji. Zna se da one utiˇcu na biljke. Joˇs je lord Kelvin u
proˇslom veku utvrdio vezu izmedju Sunˇceve aktivnosti i roda ˇzita. I polarna
svetlost potiˇce od aktivnosti Sunca. Zato je ulov srebrnih lisica u Kanadi
88
zavisan kako od dobrog oka lovaca, tako i od Sunˇceve aktivnosti. Isto vaˇzi i
za ulov srdela. Ustanovljeno je da aktivnost Sunca utiˇce i na zdravlje ljudi.
Zbog svega toga, a i mnogo ˇcega drugog ˇsto nismo pomenuli, nauˇcnici se
bave prouˇcavanjem Sunca, protuberanci i pega sa njegovog zlatnog lica koje
nas od iskoni greje i raduje.
Mamac za zlatnu ribicu Maˇsta igra presudnu ulogu u carstvu nauke, i to
upravo nauke o Prirodi.
Hajzenberg
Nedaleko od Beograda, na 16 kilometara nizvodno kraj Dunava, podignut
je 1948. godine naˇs prvi atomski institut. I tu, na mestu gde je pre oko pet
milenijuma ˇcovek mladjeg kamenog doba izbacivao drvene strele, poletele su
nove, atomske strele”, pojurile ubrzane ˇcestice, proradili Gajgerovi brojaˇci,
Vilsonove komore, zasvetlucale uranove soli. . . oglasili se prvi dani atomske
Vinˇce.
I pisac ovih redaka, tada joˇs student, nije mogao da odoli ˇzelji da ne zaviri
ˇ ci
u novu Vinˇcu koja je sagradjena na tlu jedne davne, snaˇzne kulture. Zele´
da vidi sve i oseti u ˇcemu se kriju problemi koje budu´ci atomisti treba da
reˇse, on je iˇsao od laboratorije do laboratorije, od istraˇzivaˇca do istraˇzivaˇca.
Bili su to nezaboravni dani velikog poleta i nauˇcnog entuzijazma. Tada je u
Vinˇci vrilo kao u koˇsnici, mada je bilo malo pˇcela”, ali je, sre´com, matica”
bila jaka.
I jednog dana, pedesetih godina, desilo se da u sobu Hemijske laboratorije, u kojoj se radilo i na razdvajanju izotopa, bane profesor Pavle Savi´c,
nauˇcni rukovodilac i prvi graditelj Vinˇce. Bacio je pogled uokolo, odmerio
svakog od svojih joˇs golobradih asistenata, i rekao:
Sve mi to pogreˇsno radimo! To vam je kao da u jezeru imate zlatnu
ribicu, i vi sad pretaˇcete kofama vodu iz jezera da biste na kraju doˇsli do
nje. . . Moramo da postupimo drugaˇcije. Da spustimo u vodu specijalan
”mamac koji ´ce da zagrize samo ”zlatna ribica , a ne druge ”ribe . I, hop
— evo naˇse ribice na suvom!”
Da, sjajna ideja!” sloˇziˇse se u glas prisutni, samo je nezvani pridoˇslica
´cutao i gledao da ga profesor ne primeti. Ali, mladalaˇcko oduˇsevljenje ubrzo
ustupi mesto nauˇcnoj skepsi. Kakav bi to morao da bude mamac” — pitali
su se profesorovi saradnici.
Ovo pitanje je nama, kao i profesoru, dugo stajalo na umu. Nije bilo
lako prona´ci ovakav mamac” za tako retku ribicu” kao ˇsto je izotop, koji
se izvanredno malo razlikuje od svoje sabra´ce. To je uˇcinjeno tek otkri´cem
lasera, nekoliko godina kasnije, 1959. godine.
Kao nekakav ˇcudesan top, laser ispuˇsta svetlosne zrake — metke” — koji
89
su u svemu jednaki, tako da ih nikakva kriminoloˇska laboratorija za svetlost
ne bi mogla da razlikuje jedan od drugog.
Energija ovih svetlosnih metaka”, koje nazivamo fotonima, tako je strogo
odredjena da se oni mogu iskoristiti za razdvajanje oblika koji se po energiji
hemijske veze izuzetno malo razlikuju. Slikovito reˇceno, izotop zlatnu ribicu”
— iz mora drugih, po hemijskim osobinama gotovo istovetnih oblika —
laserski zrak moˇze nepogreˇsivo da upeca”!
Osvetljavanjem hemijskog jedinjenja laserskim zracima pogodno izabrane
talasne duˇzine, ˇzeljeni hemijski oblik se razgradjuje i tako se traˇzeni izotop
izdvaja od drugih izotopa istog elementa koji ´ce ostati vezani u nepromenjenim oblicima svetloˇs´cu obasjanog jedinjenja.
Eto, tako je naˇs uˇcitelj profesor Pavle Savi´c imao pravo kada nas je
savetovao da ne pretaˇcemo kofama vodu iz jezera”, ve´c da na originalan
naˇcin pristupimo reˇsavanju i najteˇzih problema s kojima smo se susretali u
svojim istraˇzivanjima.
Ledeni istoriˇcar
Voda — jedno od najvaˇznijih hemijskih jedinjenja na naˇsoj planeti, bez
koje se ˇzivot ne bi mogao da zamisli — posmatrana oˇcima laika je dama”
veoma ekscentriˇcnog ponaˇsanja. Kako, naime, objasniti ˇcinjenicu da ona u
ˇcvrstom obliku, ledu, umesto da tone — pliva, ili da se ne topi na mnogo
niˇzoj temperaturi, na oko minus 90 ◦ C, poput mnogih sliˇcnih jedinjenja. . .
Pa i njeno ˇcesto menjanje oblika, od gasovitog do teˇcnog i ˇcvrstog, liˇci na
ponaˇsanje razmaˇzene devojke kojoj je dosadno da se duˇze zadrˇzava na jednom mestu, te je ˇcas na zemlji, ˇcas visoko u vazduhu, te na putu iz jedne
zemlje u drugu u obliku vodene pare, ˇcesto se nenadano spuˇstaju´ci u vidu
kiˇse tamo gde je najmanje oˇcekujemo ili ˇzelimo. Na putovanju vodu oˇcekuju
mnoge zamke i zapreke. Grenland i Antarktik su za nju prave tamnice, i
ona to dobro zna”, pa ih zato i izbegava koliko je to u njenoj mo´ci. . .
Ovakva ´cud i sudbina vode nisu mogle da promaknu nauˇcnicima koji
su relativno rano shvatili, prouˇcavaju´ci led Antarktika, da mogu mnogo da
nauˇce o putevima vode, njenim neobiˇcnim susretima tokom vekova, a time
i o proˇslosti naˇse planete.
Naime, sav led Antarktika nekada je bio u obliku sveˇzeg snega, koji je
padaju´ci na zemlju skupljao sve ono na ˇsta je nailazio u atmosferi: ˇcestice
praˇsine i pustinjskog peska, vulkanski pepeo, radioaktivne materije, gasove
i drugo. Tako je led, stvoren iz naslaga snega, postao prirodni muzej” u
kome su po redu sloˇzene mnoge priˇce” iz proˇslosti. Ovaj ledeni istoriˇcar”
poziva nas u posetu — da bi nas upoznao sa promenama klime, raznim
kataklizmama, erupcijama vulkana, koncentracijama hemijskih jedinjenja,
90
ˇzivim oblicima materije, kosmiˇckim pridoˇslicama i mnogo ˇcim drugim iz
davne i novije istorije naˇse planete.
Pedesetih godina ovoga veka nauˇcnicu su poˇceli da buˇse duboke rupe
na Grenlandu i Antarktiku i da iz njih izvlaˇce ledena jezgra, koja su zatim
prouˇcavali u svojim laboratorijama. Amerikanci su, na primer, na Antarktiku izbuˇsili rupu duboku dve hiljade metara i tek su tada doprli do kamenitog sloja. Bio je to hodnik muzeja” dug dva kilometra. Sovjetska ekipa
stanice Vastok” nadmaˇsila je ovaj rekord, otiˇsla je joˇs dalje i otkrila led koji
je stvoren pre 150 hiljada godina!
Prouˇcavaju´ci sastav ledenih jezgara, nauˇcnici su razvili metodu koja im
je omogu´cila da sa velikom taˇcnoˇs´cu odrede promene temperatura na Zemlji
tokom prohujalih milenijuma. Na taj naˇcin oni su potvrdili ispravnost Astronomske teorije zemljinih klimata koju je razvio naˇs veliki nauˇcnik Milutin
Milankovi´c.
To je bilo mogu´ce jer je led nekada bio sneg, a sneg voda koja je u vidu
pare kruˇzila Zemljom. Budu´ci da u vodi postoje molekuli koji sadrˇze obilniji,
lakˇ
si izotop kiseonika (kiseonik–16), kao i molekuli koji sadrˇze redji, teˇ
zi
izotop kiseonika (kiseonik–18), to se pra´cenjem obilnosti ovih kiseonikovih
izotopa u ledenim jezgrima mogu proˇcitati”, kao iz neke ledene knjige, temperature koje su nekada vladale na Zemlji.
U blizini ekvatora dolazi do isparavanja voda okeana. Tako stvorena
vodena para biva noˇsena oblacima ka hladnijim predelima. Pribliˇzavanjem
oblaka polovima, odnos obilnosti lakˇsih i teˇzih molekula vode se postupno
menja, jer vodena para osiromaˇsuje u teˇzim molekulima vode, koji se lakˇse
kondenzuju od lakˇsih molekula i viˇse gube u obliku kiˇse na putu ka Antarktiku ili Grenlandu. Dakle, ˇsto je temperatura na polovima niˇza (usled
opadanja temperature na Zemlji), to je i obilnost teˇzih molekula vode u
snegu koji ´ce pasti na Antarktiku ili Grenlandu manja. I to ledeni istoriˇcar”
uspeˇsno beleˇzi” i ˇcuva od zaborava.
On nam, takodje, priˇca i o mnogim drugim pojavama koje su se desile
u proˇslosti — o erupciji vulkana Krakatau iz 1883. godine, o tragiˇcnim
atomskim eksplozijama bombi baˇcenih na Hiroˇsimu i Nagasaki, o probama
atomskog oruˇzja, o ˇcernobiljskoj katastrofi, o porastu koncentracije ugljendioksida i aerozagadjenju — zloˇcudnoj posledici industrijske epohe, o naˇsem
nehatnom odnosu prema Prirodi i ˇzivotu na Zemlji.
S velikom objektivnoˇs´cu ledeni istoriˇcar” beleˇzi naˇse postupke, nude´ci
nam neiscrpno bogatstvo materijala u kojem se kriju pouke i poruke iz
proˇslosti Zemlje.
Teˇcni kristali — molekuli vojnici”
91
Prave´ci mehure od sapunice, divili smo se njihovoj lepoti, lako´ci kojom
rastu, penju se uvis i presijavaju na Suncu, a pri tom nismo znali da su oni
saˇcinjeni od teˇcnih kristala! Zaista, da nema ovih ˇcudnih kristala, ne bi bilo
ni mehura od sapunice! Ali, njih bismo se moˇzda mogli i odre´ci. Medjutim,
nepostojanje ove grupe hemijskih jedinjenja znatno bi osiromaˇsilo svet optoelektronike, oblast u kojoj se prepli´cu svetlosne i elektriˇcne pojave.
Pre nego ˇsto opiˇsemo neobiˇcna ponaˇsanja teˇcnih kristala, da vidimo,
prvo, o kakvim se to materijama radi.
Navikli smo, kad kaˇzemo kristali, da mislimo na ˇcvrsta tela. Znamo da
se ona odlikuju pravilnim prostornim razmeˇstajem konstituenata (atoma,
molekula ili jona) — skladnim strukturama, zahvaljuju´ci kojima raspolaˇzu
obiljem privlaˇcnih optiˇckih svojstava. To je, na primer, sluˇcaj sa dragim
kamenom i sneˇznom pahuljicom. Na drugoj strani, teˇcnosti su optiˇcki homogene materije i priliˇcni su sirotani kada su u pitanju spektakli optiˇckog
karaktera. Zato su teˇcni kristali priredili prvorazredno iznenadjenje.
To su, uglavnom, organska hemijska jedinjenja koja se na umerenim
temperaturama ponaˇsaju kao teˇcnosti. Ona, na primer, zauzimaju oblik
suda u kome se nalaze, mogu se pretakati kao druge teˇcnosti itd. Ali teˇcni
kristali istovremeno pokazuju i neke osobine kojima se odlikuju ˇcvrsti kristali
— njihovi se molekuli postrojavaju” u redove i vrste, pa tako od teˇcnosti
stvaraju neku vrstu kristala.
U odnosu na druge teˇcnosti (sa izuzetkom magnetiˇcnih), teˇcni kristali su
u prednosti. Njihovi molekuli znaju da poˇstuju red u ku´ci” i ne tumaraju
tamo-amo, ve´c pokazuju spremnost za izvrˇsavanje naredbi. Na drugoj strani,
pokretljivost molekula daje teˇcnim kristalima znaˇcajnu premo´c nad ˇcvrstim
kristalima, ˇciji su elementi kristalne reˇsetke zamrznuti, tj. ne mogu da se
kre´cu po potrebi. I tako su molekuli teˇcnih kristala, kao posluˇsni vojnici”,
ˇcekali vekovima da ih neko otkrije i ukljuˇci u ˇsaroliki svet optoelektronike.
A sada da odgovorimo po ˇcemu se molekuli teˇcnih kristala razlikuju od
mnoˇstva drugih molekula.
Molekuli teˇcnih kristala su obiˇcno veoma izduˇzeni. Naelektrisanje u
njima nije ravnomerno rasporedjeno; zato oni raspolaˇzu dipolnim momentom. Zbog toga njima moˇzemo upravljati elektriˇcnim i magnetnim poljima.
Moˇzemo ih izvoditi iz stroja”, komandovati im: na levo”, na desno!”, u
dvojne redove, stroj se!” itd., i tako na jednostavan naˇcin menjati njihov
razmeˇstaj u teˇcnosti. Time se, u stvari, kontrolisano postiˇzu razliˇciti svetlosni efekti.
Da bismo videli teˇcne kristale na delu, osmotrimo opˇ
sti broj, element
koji ˇcesto sre´cemo kod digitalnih ruˇcnih ˇcasovnika, dˇzepnih raˇcunara, ku´cnih
92
satova i drugde. Zadatak molekula teˇcnog kristala u opˇstem broju je da se
ponaˇsaju kao ogledalca koja ´ce odbijati (taˇcnije — rasejavati) svetlost. Normalno, bez elektriˇcnog polja, molekuli teˇcnog kristala su postrojeni” na isti
naˇcin, te svetlost prolazi kroz ´celiju. Ako dovedemo napon na odredjene
segmente opˇsteg broja, do´ci ´ce do zaokretanja molekula na mestima u kojima vlada elektriˇcno polje i ti ´ce molekuli rasejavati svetlost koja na njih
pada. Rasejana svetlost dospe´ce do naˇseg oka i mi ´cemo videti dati broj.
Na sliˇcan naˇcin, pomo´cu holesteriˇcnih teˇcnih kristala (postoje joˇs nematski
i smektiˇcni teˇcni kristali) i elektriˇcnog polja moˇze se zaokretati ravan polarizovane svetlosti.
Na ovom efektu zasnovan je rad novog supertankog TV-ekrana u boji.
Pomo´cu polarizatora svetlosti, teˇcnog kristala i analizatora svetlosti, Japanci
su postigli veliki uspeh u minijaturizaciji TV-ekrana, a time i televizora
u boji. Sada ve´c postoje TV-prijemnici koji se nose kao ruˇcni ˇcasovnici
na ruci. Medjutim, ne´cemo se iznenaditi ako jednog dana vredni Japanci,
zahvaljuju´ci fantastiˇcnim optiˇckim svojstvima teˇcnih kristala, naprave tako
mali televizor u boji ˇciji bi program mogao da prati i ˇsareni leptir svojim
si´cuˇsnim oˇcima.
Kad sam ve´c kod leptirovih oˇciju, da napomenem da su one hiljadustruko sloˇzenije od bilo kojeg dosad napravljenog elementa sa teˇcnim kristalima. Zato moˇzemo da zakljuˇcimo da vreme bavljenja teˇcnim kristalima tek
predstoji.
Koje ´ce sve zemlje” osvojiti njihovi posluˇsni vojnici” — ostaje da vidimo.
ˇ
Cetvrti
krak Mleˇcnog Puta”
Naˇsa galaksija — Mleˇcni Put” ili kako je u narodu zovu Kumova Slama”
— samo je jedna od sto milijardi galaksija koje ˇcine pusta ostrva u beskraju
Svemira. Ona spada u grupu spiralnih galaksija i, gledana sa strane, liˇci na
dˇzinovski disk koga je neki snaˇzni diskobolos hitnuo u Svemir saopˇstivˇsi mu
obrtno kretanje. Preˇcnik ovog diska iznosi nekih 80.000 svetlosnih godina,
a ˇsirina u srediˇstu oko 30.000 svetlosnih godina.
Kao i druge spiralne galaksije, Mleˇcni Put” bi se posmatraˇcu, koji bi mu
se pribliˇzavao pod izvesnim uglom, ukazao kao sjajan lete´ci tanjir” koji se
kre´ce ogromnom brzinom, rotiraju´ci oko svoje ose. Paˇzljivije posmatranje
otkrilo bi nam detalje ove svemirske letilice”. Uoˇcili bismo da ona ima
nekoliko krakova osvetljenih stotinama miliona plavih, mladih zvezda koje
su vru´ce, i galaktiˇcko jezgro crvenkasto-ˇzu´ckaste boje u kome izgaraju starije
zvezde, postepeno se hlade´ci i pretvaraju´ci se u nebeske ugarke”.
93
Problem odredjivanja strukture Mleˇcnog Puta” nije nimalo lak. Krake
njegovih spirala teˇsko je slediti, jer kako se mo´cni teleskopi upravljaju ka krajevima naˇse galaksije, tako svetlost zvezda koja iz tih prostranstava dopire
do nas postaje sve slabija, a procena rastojanja sve nesigurnija. Budu´ci da
se Sunˇcev sistem nalazi blizu ravni galaksije, njeni obliˇznji kraci zasenjuju
svojom svetloˇs´cu daleku pozadinu i tako oteˇzavaju posmatranje udaljenih
krakova.
Dosadaˇsnja astronomska istraˇzivanja, koja su bila usmerena na blizinu
Sunˇcevog sistema, otkrila su postojanje tri galaktiˇcka kraka koji se u vidu
spirala proteˇzu od jezgra galaksije prema njenoj periferiji. Medjutim, nedavno su Mark Katner i Ketrin Med, saradnici Ranselerovog politehniˇckog
instituta (SAD), objavili nalaz ˇcetvrtog galaktiˇckog kraka koji je udaljeniji
od ranije poznatih. Svoja osmatranja Katner i Med su vrˇsili u pravcu
sazveˇzdja Lisica” i Labud”, jedan i po stepen iznad ravni galaksije.
Iz tog pravca istraˇzivaˇci su detektovali radio-zraˇcenje talasne duˇzine 2,6
milimetara, koje potiˇce od molekula ugljenkmonoksida.Onisuotkriliidoplerovskopomeranjetalasnihdu
monoksidomnaovomdelunebamedjusobnopribliˇ
z avaju, sˇtojeposledicarazliˇ
citihbrzinanjihovogrotiran
00
monoksidaudaljenodjezgraM leˇ
cnogP uta oko49.000svetlosnihgodina, tj.nekih16.000svetlosnihgodin
Ako naˇsi kosmiˇcki brodovi jednog dana napuste Mleˇcni Put”, njihovi
instrumenti ili ˇcak i putnici, mo´ci ´ce da prebroje krake naˇse galaksije i
provere koliko su nauˇcnici bili u pravu kada su tvrdili da postoje Orionov”,
Persejev”, Sagitarijusov” i Labudov” krak.
Solar” je poleteo!
Sunce se ve´c visoko podiglo na nebu kad je pred masu radoznalog sveta
i novinara, okupljenih na aerodromu Leˇsam u Hempˇsajru, na jugu Engleske,
izguran na pistu avionkmonoplan.Rasponkrilaoveletilice, kojajeviˇ
sepodse´
calanajedrilicunegonaavion
U oˇci je padala i izuzetno krhka gradja letilice, ˇcija je masa iznosila samo
103 kilograma! Na krilima aviona bile su i ˇcetiri elise i mali elektriˇcni motori,
svaki jaˇcine jedne konjske snage. Da ´ce ova laka naprava, pogonjena snagom
ˇcetiri konja”, poleteti — niko od hladnokrvnih Engleza nije sumnjao. Ve´ce
su ˇcudo doˇziveli neˇsto ranije, kada je na njihove oˇci ˇcovek snagom svojih
miˇsica u Pauˇcinastom albatrosu” preleteo kanal La Manˇs!
Uskoro je probni pilot sa kacigom na glavi uˇsao u avion i seo za komande
letilice.
Ako ni po ˇcemu drugom, ovaj ´ce se avion pamtiti po njegovim komandama” — rekao je jedan od znatiˇzeljnika koji se primakao do samog
monoplana i sve paˇzljivo osmotrio. Nije tu, istini za volju, skoro ni bilo
nekakvih komandi — poluga, table i dugmadi. Kao da se radilo o vazduˇsnim
sankama”, a ne o avionu!
94
I, konaˇcno, znak za poletanje je dat. Pilot je mahnuo rukom okupljenom
ˇ
narodu — jedanput, dvaput, kao da je jedan od bra´ce Rajt ili Carls
Lindberg. . . Avion se beˇsumno pokrenuo, zaleteo pistom i, kao da se neˇsto
premiˇslja, lagano odvojio od nje. . . Podigao se na visinu od 9 metara i kao
ptica odleteo ka kraju aerodroma. . .
Solar” je poleteo, Solar” je poleteo!” — razdragano su povikali mehaniˇcari
koji su pre samo nekoliko minuta dogurali prvi solarni avion na svetu, Solar–
1”, na pistu aerodroma Leˇsam.
Na veliko zadovoljstvo svih prisutnih, prvi let aviona koji je pokretala
Sunˇceva energija, uspeˇsno se zavrˇsio. Kao ˇsto je poleteo, Solar–1” je tiho i
lagano sleteo. Pomo´cnici su pritrˇcali da pomognu pilotu da izadje iz aviona i
da mu ˇcestitaju, da bi, zatim, jedan od njih poˇzurio da izmeri duˇzinu preleta.
Ona je, kako je ponosno saopˇstio, iznosila jedan kilometar i stodvadesetˇsest
metara. . .
Znatiˇzeljnim novinarima i ljubiteljima vazduhoplovstva konstruktor je
ve´c objaˇsnjavao da Solar–1” za pogon koristi 750 solarnih ´celija, koje su
sliˇcne onima na kosmiˇckim letelicama i satelitima. Rekao je da postoje´ce
´celije i akumulatori obezbedjuju monoplanu dovoljno energije za ˇcetvrt sata
leta proseˇcnom brzinom od 64 km na ˇcas. Ugradnjom ve´ceg broja efikasnijih sunˇcevih ´celija, pove´canjem kapaciteta elektriˇcnih akumulatora i usavrˇsavanjem letilice — dobi´ce se jeftin solarni avion koji ´ce za vreme sunˇcanih
dana mnogima mo´ci da pruˇzi radost letenja.
Zadovoljni onim ˇsto su videli i ˇculi, novinari su pohitali da svetu objave
uspeˇsan let prvog solarnog aviona s aerodroma Leˇsam, koji ´ce upravo po
ovom dogadjaju u´ci u istoriji avijacije.
Holografija — medju javom ili snom Ko pristane na stvaranje, pristao je
na ˇcudjenje.
Mika Anti´c
U Stanfordu, SAD, u laboratoriji CBS-a, postoji jedna prostorija u kojoj
posetioci doˇzivljavaju ogromno iznenadjenje. U njoj oni vide ˇzivog” Denisa
Gabora, fiziˇcara, dobitnika Nobelove nagrade, koji je otkrio holografiju, iako
je on umro joˇs 1979. godine.
Kako je to mogu´ce da neko koga ve´c odavno nema medju ˇzivima — sedi
na stolici kao da je ˇziv, da ga moˇzete videti u sve tri dimenzije, a da pri
tom nije reˇc ni o lutki ni o preruˇsenom ˇcoveku? I joˇs, da bi ˇcudo bilo ve´ce,
Denis” u trenu moˇze da iˇsˇcezne kao duh, pa opet, u trenu, da se stvori na
svojoj stolici!
Da je zaista reˇc o iluziji, a ne o oˇzivljavanju slavnog fiziˇcara, svako moˇze
lako da se uveri. Dovoljno je da se maˇsi rukom prema Gaboru” i da ustanovi
95
da na mestu na kome se on vidi — nema niˇcega i da je sve rezultat — igre
svetlosti. Ako ste ve´c toliko hrabri da pokuˇsate da dodirnete svetlosnog
duha”, sigurno ´cete se posle ogleda upitati kako se on, uopˇste, moˇze stvoriti?
Kako se dobija ovakvo optiˇcko bi´ce” ili optiˇcki predmet”. Da li je po sredi
iluzija, madjioniˇcarski trik, ili da stvarno neˇceg ima u na izgled praznom
prostoru?
Odgovor je: nije reˇc ni o triku, ni o optiˇckoj varci, ve´c u prostoru, zaista,
neˇsto postoji! Optiˇcka bi´ca” ili optiˇcki predmeti” rezultat su interakcije
svetlosti i sredine.
To ˇsto vidimo neˇsto ˇsto ne moˇzemo da opipamo, omogu´cava nam holografija – tehnika rekonstrukcije” predmeta u prostoru pomo´cu talasa (najˇceˇs´ce
svetlosnih) na osnovu specijalnog zapisa – holograma.
Denis Gabor je postavio osnove ove zadivljuju´ce tehnike joˇs 1947. godine.
Ali, sve do razvoja lasera (ˇsezdesetih godina ovog veka), holografija nije bila
ˇsire poznata i primenjivana. Zahvaljuju´ci izvanrednoj koherentnosti svetlosti
koju laseri emituju (svi svetlosni zraci raspolaˇzu istom talasnom duˇzinom i
slaˇzu se po fazi), mogu´ce je izvodjenje tako ˇcudesnih efekata kao ˇsto su oni
koje sre´cemo u holografiji. I to je uticalo da se mnogi nauˇcnici zainteresuju
za ovu tehniku i da je prilagode i za druge oblike talasnog kretanja.
Za stvaranje holografskog objekta ( svetlosnog duha”) neophodan je
hologram. Za njegovo dobijanje nuˇzni su: snaˇzan laser, optiˇcka ogledala,
soˇciva i foto-osetljiva povrˇsina.
Do holograma se dolazi tako ˇsto se svetlost lasera usmerava ka jednom
polupropustljivom ogledalu koje jedan deo svetlosti propuˇsta prema soˇcivu,
a drugi deo prema ravnom ogledalu. Svetlosni zraci koji prolaze kroz soˇcivo
obasjavaju predmet i delom se odbijaju od njega. To su tzv. zraci predmeta. Oni drugi zraci, koji su pogodili ravno ogledalo i odbili se od njega,
nazivaju se referentnim zracima.
I ˇsta se dalje deˇsava?
Kada pustimo laser u rad, svetlosni zraci s jedne strane obasjavaju predmet i od njega se odbijaju u svim pravcima. Jedan deo ove od predmeta
odbijene svetlosti pada na foto-osetljivu ploˇcu, na koju takodje dospevaju i
referentni zraci. Tako se stvaraju uslovi za interferenciju svetlosti (pojava
slaganja svetlosnih talasa) na foto-osetljivoj ploˇci.
ˇ ´ce se desiti kada se poklopi dolja jednog talasa s doljom drugog
Sta
talasa, ili breg s bregom? Iz optike (Frenelovi ogledi) znamo da ´ce tada do´ci
do pojaˇcanja intenziteta svetlosti. Medjutim, kad se poklopi dolja jednog
talasa s bregom drugog talasa — do´ci ´ce do poniˇstavanja” talasa i — na
tom mestu ne´ce biti svetlosti.
96
Tako se po foto-osetljivoj povrˇsini ploˇce javljaju svetle i tamne taˇcke
koje svojim razmeˇstajem i intenzitetom pamte” oblik predmeta koji je na
ovaj naˇcin slikan”. Razvijanjem foto-osetljivog sloja dobija se trajan zapis
— hologram.
Recimo da smo tako zapamtili” Denisa Gabora, da smo ga dok je bio ˇziv
laserom obasjali — slikali”, preneli” u hologram. A kako ga sad oˇzivljavamo”,
kako rekonstruiˇsemo hologramski zapis?
Osvetljavanjem holograma laserskim zracima (moraju se koristiti zraci
iste talasne duˇzine kao pri dobijanju holograma) iz pogodne taˇcke, posmatraˇc moˇze da vidi predmet koji je ranije stajao na datom mestu i bio obasjan
svetloˇs´cu.
I teˇsko je poverovati svojim oˇcima, osim ako dobro razumemo fiziku,
posebno nauku o talasnom kretanju — da vidimo predmet, recimo — kocku
ili ˇsahovsku figuru, na mestu sa koga znamo da smo ga prethodno uklonili.
A, ako pomeramo glavu levo-desno, vidimo i druge strane predmeta — upravo kao da se nalazimo ispred izloga i da u tri dimenzije posmatramo predmet izloˇzen u izlogu.
Ove ˇcudesne mogu´cnosti ˇcuvanja predmeta” i bi´ca” u vidu holograma
i njihove rekonstrukcije po ˇzelji, naiˇsle su na veliku primenu u nauci, u
graditeljstvu, maˇsinstvu, ispitivanju materijala, kriminologiji, pa ˇcak i u
umetnosti. Po svemu sude´ci, zahvaljuju´ci holografiji, u idu´cem veku ljudi ´ce
mo´ci da gledaju trodimenzionalne filmove i televiziju.
Zato ne´cu pogreˇsiti ako kaˇzem da je u fasciniraju´cem cirkusu fizike”
holografija jedna od glavnih zvezda.
Gravitacija i antigravitacija
Za neobiˇcno bogatstvo pojava koje sre´cemo u Prirodi odgovorne su samo
tri fiziˇcke sile. To su elektroslaba sila, jaka sila i gravitaciona sila.
Ali skoro sve do juˇce nauˇcnici su verovali da ih ima ˇcetiri. Ho´ce li oni,
moˇzda, otkriti neku novu silu ili ´ce uspeti da ih objedine u dve ili ˇcak u jednu
silu? Ako je verovati Albertu Ajnˇstajnu, tvorcu poznate teorije relativnosti,
Priroda i te kako vodi raˇcuna o jednostavnosti i lepoti, te ima malo izgleda
da se naˇsa sloˇzena slika o njoj duˇze odrˇzi.
Ajnˇstajn je verovao u mogu´cnost jedinstvenog opisa Prirode, u to da ´ce
ˇcovek jednom silom mo´ci da opiˇse sva delovanja — poˇcev od onih u svetu
elementarnih ˇcestica, u ˇzivom svetu, pa sve do Svemira. I, zaista, poslednjih godina uˇcinjena su neobiˇcna otkri´ca u fizici u pravcu objedinjavanja
prirodnih sila koje vladaju mikro-, makro- i mega-svetom.
Medjutim, ovom druˇzenju” sila, ili joˇs taˇcnije — njihovom zajedniˇckom
poreklu, najviˇse se opire upravo najslabija od njih — gravitaciona sila! Ona
97
upravlja kretanjima planeta, zdruˇzuje zvezde u galaksije, ove u rojeve galaksija, rojeve u Svemir, jednom reˇci — ona vlada kosmiˇckim poretkom materije.
Prema Ajnˇstajnu, i ova bi sila morala da ima svoje talase — gravitacione
talase, koje pokuˇsavamo da detektujemo na Zemlji. U te svrhe sluˇzimo se
najneobiˇcnijim, ali istovremeno i najosetljivijim detektorima delovanja ove
sile — gravitacionim antenama. To su dˇzinovski aluminijumski cilindri
koji bi pod udarom gravitacionih talasa morali da trepere”. Ovi tanani
treptaji — pomeranja cilindara trebalo bi da budu manji od milijarditog
dela preˇcnika atoma(!), za koji znamo da je izuzetno mali. Pa, ipak, nauˇcnici
se nadaju da ´ce ih uprkos svim ovozemaljskim smetnjama — podrhtavanja
tla i sliˇcnom — u dogledno vreme primetiti.
Pored gravitacionih talasa, fiziˇcari oˇcekuju i delovanja antigravitacionih
talasa, tj. dokaz o postojanju antigravitacije, koju bismo mogli da shvatimo
kao silu-paricu dobro poznatoj gravitaciji. I ovi talasi, kao i gravitacioni,
morali bi da se prostiru brzinom svetlosti, tj. da se u tom pogledu ne razlikuju od elektromagnetnih talasa, na primer od radio ili radarskih talasa,
ˇciju smo brzinu izmerili sa izvanrednom taˇcnoˇs´cu.
Dosta smo rekli o gravitacionim i antigravitacionim talasima, ali se nismo
upitali: kada se oni javljaju?
Pri svim ve´cim prerasporedjivanjima materije u Svemiru, na primer —
pri pojavama supernova, u sudarima galaksija, eksplozijama crnih rupa i
sl., trebalo bi da dolazi do oslobadjanja ogromnih koliˇcina energije u vidu
gravitacionih talasa. Ali, pomenuti dogadjaji su veoma retki i zato je bilo
potrebno prona´ci neke revnosnije proizvodjaˇce” gravitacionih talasa. Astrofiziˇcari su ih pronaˇsli u jednoj vrsti dvojnih zvezda. Dvojne zvezde —
pulsari morale bi da emituju ove talase. Istina, snaga njihove emisije nije
tako velika kao u sluˇcaju ranije pomenutih izvora, ali je zato njihov program”
stalan i talasi bi se mogli detektovati ukoliko se osetljivost gravitacionih antena pove´ca.
Kada su gravitacija, Ajnˇstajn i Svemir u pitanju, joˇs jedan problem ostaje nereˇsen — pitanje postojanja antigravitacije. Za sada najjaˇci argument
ˇ
u prilog postojanju ove sile, prema velikom indijskom fiziˇcaru Candraˇ
sekara,
leˇzi u lepoti — simetriji kojom se Priroda sluˇzi pri stvaranju svojih ˇcudesnih
gradjevina.
Zaˇsto paun ima lep rep?
Neobiˇcni ukrasni detalji koje sre´cemo kod ptica, naroˇcito kod muˇzjaka,
ˇ
fasciniraju biologe joˇs od vremena Carlsa
Darvina koji je medju prvima
pretpostavio da oni imaju vaˇznu ulogu pri izboru partnera.
98
Od raznih ukrasa — perja, kresta, ´cuba i drugog, po svojoj veliˇcanstvenosti
i izuzetnosti, bez sumnje, najviˇse nas zadivljuje prekrasan rep pauna. Viˇse
stotina godina on je predstavljao zagonetku za nauˇcnike koji do nedavno
nisu uspevali da objasne u ˇcemu leˇzi prednost pauna sa dugim lepim repom,
koji moˇze da mu smeta pri beˇzanju od neprijatelja i koji je, zaista, veoma
uoˇcljiv mamac.
Do sada su postavljane mnoge neobiˇcne hipoteze koje su imale za cilj da
odgovore na pitanje — zaˇsto paun ima lep rep. Jedna od njih je tako ˇcudna
da, ˇcak, ni laik ne bi mogao a da u nju ne posumnja ili da se ne nasmeje.
Naime, jedan biolog je trvrdio da paun svojim lepim, zlatastim okcima na
repu hipnotiˇse svoje neprijatelje i koke (koje voli), i to sve uspeˇsnije ˇsto je
njegov rep raskoˇsnije ukraˇsen jarkim bojama.
Ali, izgleda da je dugotrajna misterija paunovog repa konaˇcno reˇsena.
ˇ
Malte Anderson, saradnik Geteburˇskog univerziteta u Svedskoj,
eksperimentom je pokazao da paunove koke viˇse vole paunove s dugim, raskoˇsnim repovima, a dva saradnika Miˇcigenskog univerziteta (SAD), Viljem Hamilton
i Malin Zak, otkrili su zaˇsto koke prave ovakav izbor.
Anderson je doˇsao na ideju da paunovima produˇzuje i skra´cuje repove i
da pri tom prati ponaˇsanje njihovih koka-miljenica. On je jednostavno sekao
paunova pera, skra´civao ih ili produˇzavao. U kontrolnom eksperimentu pera
bi sekao i bez promene duˇzine lepio ih na preseˇcenom mestu. Rade´ci tako,
naˇsao je da koke znatno radije biraju paunove sa veˇstaˇcki produˇzenim perima
od suparnika sa kra´cim ili nepromenjenim perima.
Tako je na jednostavan naˇcin utvrdjeno da se koke ne povode nekom
muˇskom superiornoˇs´cu paunova sa dugim repovima, jer su ih oni stekli
pomo´cu makaza, plastiˇcnih cevˇcica i lepka, ve´c ˇcisto vizuelnim efektom.
Na neki naˇcin, duga istorija njihove vrste nauˇcila ih je da paunovi sa duˇzim i
lepˇsim repovima imaju odredjenu prednost, koja je za kratko ostala zagonetka
za nauˇcnike.
Ali to nije bila mala zagonetka — jer kako neˇsto ˇsto, oˇcigledno, predstavlja balast za pauna, moˇze da mu donese tako veliku prednost, da mu
dˆa primat u produˇzenju roda!? Joˇs je teˇze bilo objasniti to da koke insistiraju” na duˇzim repovima radi uspeˇsnosti potomstva, jer bi se ova prednost
u lepom, dugom repu iscrpla ve´c kroz nekoliko generacija zbog toga ˇsto bi
rep dostigao maksimalno mogu´cu veliˇcinu.
Sada se problema prihvataju Hamilton i Zak. Oni analiziraju parazite u
krvi 109 paunova i ustanovljavaju vezu izmedju visoke naklonjenosti paunova
odredjenim oboljenjima i — izgleda njihovog repa. Tako se pokazuje da
koke sa repa muˇzjaka ˇcitaju” da li njihov potencijalni miljenik raspolaˇze
99
dobrim genima — naslednim svojstvima, tj. da li ´ce on biti pogodniji kao
izabranik njihovog srca od paunova koji, ˇsto se repa tiˇce, nemaju baˇs ˇsta
da pokaˇzu. Zato mudre koke, pouˇcene evolucijom vrste, biraju one paunove
koji se ˇsepure svojim lepim, dugim repovima.
Bez mikroskopa i modernih analiza, paunove koke pronalaze prave partnere ne haju´ci mnogo za hipnozu, probleme letenja i druge ˇcudne stvari koje
su do nedavno nauˇcnicima padale na pamet.
Neverovatni raspad protona
Od starih Grka pa sve do nedavno, do naˇsih dana, verovalo se da su
atomi veˇciti i da se ne menjaju bilo ˇsta mi sa njima ˇcinili. Tek Bekerelovim
otkri´cem prirodne radioaktivnosti 1896. godine ovakva slika o atomu, koja
je vladala duˇze od dva milenijuma, pretrpela je korenitu promenu.
Tada smo nauˇcili da su neki atomi troˇsne” gradjevine, tj. da odredjeni
teˇski elementi podleˇzu radioaktivnom raspadu, tako velikim promenama da
se sele” po Periodnom sistemu hemijskih elemenata. Od tog trenutka fiziˇcari
su s pravom poˇceli da sumnjaju da u realnom svetu postoji iˇsta ˇsto je veˇcito.
Ali, ipak, malo kome je moglo da padne na um da bi i proton, ˇcestica koja
predstavlja kamen temeljac” Svemira, mogao da se raspada. Medjutim, i za
takvu misao je kucnuo ˇcas!
Veliko otkri´ce teorijskih fiziˇcara A.Salama, S.Glaˇsoua i S.Vajnberga,
prema kome se elektromagnetna i slaba sila mogu smatrati jednom silom
(koja u razliˇcitim prilikama pokazuje dva svoja lica”), ukazalo je na mogu´cnost
spontanog raspada protona u dve ˇcestice. Jedna od njih trebalo je da bude
neutralna (neutralni pion), a druga pozitivna (pozitron). Ali, ˇzivot protona,
tako teorija kaˇze, morao bi da bude duˇzi od milijardu milijardi. . . i viˇse
godina; taˇcnije, brojka koja bi predstavljala proseˇcan ˇzivot protona izraˇzen
u godinama imala bi 28–33 cifre! Ve´c iz toga moglo se zakljuˇciti da ´ce biti
izuzetno teˇsko eksperimentom proveriti teoriju.
Pokuˇsajmo malo da raˇcunamo.
Uzmimo jedan veliki rezervoar koji sadrˇzi 9.000 kubnih metara vode.
U njemu ima oko 6 × 1032 (600.000.000.000.000. 000.000.000.000.000.000)
atoma vodonika, ˇsto znaˇci i isto toliko protona koji predstavljaju jezgra
lakog vodonika. Pretpostavimo sada da ˇzivot protona iznosi 1032 godina. U
tom sluˇcaju mogli bismo da oˇcekujemo da se u tako velikoj koliˇcini vode u
toku jedne godine spontano raspadne samo 5–6 protona!
To je izuzetno mali broj dogadjaja, naroˇcito zbog toga ˇsto u vodi sve
vrvi” od raznih zbivanja, poˇcev od onih uzrokovanih prodornom komponentom kosmiˇckog zraˇcenja, pa do onih do kojih dolazi zbog radioaktivnog
raspada teˇskih elemenata, fisije i dr. Zato su fiziˇcari potraˇzili skriveni ku100
tak” u kome bi prirodni fon zraˇcenja bio dovoljno mali da se u njegovom
prisustvu moˇze da opazi 4–5 raspada protona u toku godine dana.
Da bi se donekle reˇsili kosmiˇckog zraˇcenja, oni su premestili svoje osetljive detektore duboko pod zemlju. Nusex” detektor stavljen je u jednu
garaˇzu pod planinom Mon Blan, kroz koju prolazi tunel autostrada; IBM
detektor Amerikanci su spustili u okno starog rudnika soli dubokog 600 m,
a drugi detektor u rudnik srebra. Japanci u iste svrhe koriste napuˇsteni
rudnik gvoˇzdja. . . I svi oni pomo´cu vrlo sloˇzenih i skupih nuklearnih detektora, elektronskih instrumenata i kompjutera, tragaju za dokazom raspada
protona.
Da li se uopˇste proton raspada ili ne? Da li je teorija svevida ili moˇzda
i ona greˇsi kada je proton u pitanju? Ako se proton i raspada, da li ´ce
nauˇcnici uspeti da primete taj izuzetno redak dogadjaj?
To nisu samo pitanja od ˇcisto nauˇcnog interesa ˇcija reˇsenja treba da
daju prevagu jednoj ili drugoj fiziˇckoj teoriji ili da odrede vek Svemira, ve´c
se ona tiˇcu i razvoja naˇse civilizacije koja sve viˇse zavisi od novih saznanja
o mikrosvetu i njegovim nestalnim ˇcesticama.
Halejeva kometa u retorti
Nekadaˇsnji strah i trepet, nagoveˇstaj ratova, bolesti i gladi, Halejeva
kometa pri svom poslednjem prolasku naˇsim delom Sunˇcevog sistema, poˇcetkom
1987. godine, nije doˇcekana zvonjavom crkvenih zvona i molitvama vernika,
ve´c su je saˇcekale, taˇcnije — presrele je kosmiˇcke letilice na nebu i brojne
grupe astronoma na Zemlji koji su svoje instrumente okrenuli prema spektakularnoj repatici. Bio je to, zaista, doˇcek kakav se ne pamti!
Ali, joˇs koliko juˇce, Halejeva kometa bila je samo po zlu poznata. Prvi
zapis o njoj datira iz 240. godine pre nove ere, kada je Kinom vladao mo´cni
ˇ
ˇ Ciu”
ˇ
car Ceng
iz dinastije Cin. U Sih
( Istorijskoj beleˇsci”) zapisano je:
Nenadana zvezda prvo se pojavila iz istoˇcnog pravca, da bi zatim bila vidjena na severu. . . ”. Nekih 230 godina kasnije, rimski pisac i istoriˇcar Plinije
Stariji za Halejevu kometu napisao je: Kometa, to je uˇzasna zvezda, ona
nagoveˇstava veliko krvoproli´ce, u ˇcemu smo videli primer u dogadjajima koji
su se zbili za vreme konzulstva Oktavijana”. I Neronova vladavina, sa svim
strahotama koje je donela, takodje je tumaˇcena nebeskim znacima” — pojavom zloslutne repatice.
Poznata je i tapiserija sa Halejovom kometom koju je izradila ˇzena Vilhelma Osvajaˇca posle njegove pobede kod Hejstingsa, u bici u kojoj je ubijen
kralj Harold, a Engleska dobila novog vladara. Jedan engleski kaludjer iz
tog vremena ovako je propratio pojavu komete pre odsudnog boja: Evo te,
dakle, doˇsla si. . . ti izvore suza mnogih majki! Odavno te nisam video, ali
101
te evo vidim sada straˇsnijom, gde pretiˇs mojoj domovini!”
I tako bismo mogli da navedemo mnoge vaˇzne dogadjaje koje je ˇcovek
u svojoj neukosti pripisivao za nas najznaˇcajnijoj od svih kometa Sunˇcevog
sistema, ali ´cemo to ostaviti po strani i pokuˇsati da zavirimo u neke od tajni
Halejeve komete.
Sadaˇsnja istraˇzivanja Halejeve, kao i mnogih drugih kometa, donekle
podse´caju na poˇcetnu fazu upoznavanja Meseca pomo´cu automatskih proba
i letilica sa ljudskom posadom. Pre nego ˇsto su prvi uzorci Meseˇcevog tla
i stena doneti na Zemlju, poznati hemiˇcar, Nobelovac Harold Juri rekao
je: Dajte mi kamen sa Meseca i ja ´cu vam ispriˇcati istoriju Zemlje”. Juri
je ubrzo dobio kamenje sa Meseca, ali je posle njihove analize morao da
zakljuˇci da i dalje ima viˇse pitanja nego odgovora.
Tako je i sa Halejevom kometom. Njoj su, prilikom nedavnog prolaska,
letilice Vega–1”, Vega–2” i djoto” priˇsle veoma blizu ( djoto” na samo 600
km!) i dobro je osmotrile. Za nju sada imamo viˇse pitanja nego ranije! Na
neka ´ce se, istina, dobiti odgovori posle analize prikupljenih podataka, koja
moˇze da potraje viˇse godina. Ali jedna tajna i dalje ostaje duboko skrivena:
ona se tiˇce samog jezgra komete, za koju znamo da nije uˇzarena zvezda, ve´c
prljava ledena grudva koja je nastala kondenzacijom materije pre viˇse od
ˇcetiri milijarde godina.
Malo je ljudi u svetu koji se bave izuˇcavanjem jezgara kometa. Medju
njima zapaˇzeno mesto zauzimaju naˇsi nauˇcnici dr Ivan i Zorica Dragani´c iz
Instituta u Vinˇci. Oni su retki istraˇzivaˇci koji jezgro komete izuˇcavaju ne
posmatranjem repatice na nebu, ve´c vrˇse´ci oglede u svojoj laboratoriji, u
hemijskoj retorti!
Zato smo zamolili profesora Dragani´ca da nam objasni zaˇsto ga interesuju komete i zaˇsto je uzeo da ih” ispituje na svom stolu. Evo ˇsta nam je
rekao:
Komete su putnici koji nam dolaze u pohode iz dubina prostora i zaborava vremena. One su, po svemu sude´ci, najbolje saˇcuvani materijal iz
presolarne magline iz koje je nastao Sunˇcev sistem pre neˇsto manje od pet
milijardi godina. Tako ˇcovek traˇzi svoje presolarne korene”.
Mi pokuˇsavamo da dobijemo odgovor na pitanje iz ˇcega je nastao Sunˇcev
sistem, naˇsa planeta i mi na njoj. Mi se bavimo jezgrom komete, jer je jedino
ono, ako bih tako mogao da kaˇzem, deviˇcansko. Nas interesuje hemija jezgra
komete, pojave koje se deˇsavaju u jezgru dok kometa od postanka Sunˇcevog
sistema juri dubinama Kosmosa, izloˇzena temperaturama bliskim apsolutnoj
nuli i kosmiˇckom zraˇcenju. Tu su i radioaktivni elementi koji ˇcine manji deo
materijala komete: uran, torijum i drugi, koje nalazimo i na naˇsoj planeti, a
102
koji potiˇcu iz presolarne magline. Ne smemo zaboraviti ni produkte do kojih
je dovelo zraˇcenje davno izumrlih izotopa, ˇcija je aktivnost bila znaˇcajna pre
nekoliko milijardi godina”.
Vidite”, objaˇsnjava prof. Dragani´c, naˇse probe, koje predstavljaju jezgro
komete u malom, podvrgavamo zraˇcenju i zatim ih analiziramo najosetljivijim metodama hemijske analize koje su u stanju da detektuju tragove razliˇcitih oblika. Naˇse analize su pokazale prisustvo viˇse od 40 sloˇzenih jedinjenja u malim ’jezgrima kometa’, medju kojima su i biohemijski vaˇzne
aminokiseline, koje moˇzemo smatrati ’opekama’ proteina. Tu su, razume se,
i druga jedinjenja: aldehidi, karboksilne kiseline i polimerizacioni proizvodi
ˇcije mase dostiˇzu i do 80.000 daltona!”
Kada smo ve´c priˇsli tako blizu jezgrima kometa”, ne moˇzemo a da ne
postavimo pitanje o pretpostavci engleskog astrofiziˇcara ser Freda Hojla,
prema kojoj su prve primitivne forme ˇzivota nastale u jezgru kometa i,
zatim, bile razvejane kosmiˇckim prostorom, da bi postale zametak” ˇzivota
na Zemlji.
Veliki nauˇcnik i maˇstar ser Fred Hojl sa svojim saradnikom Vikramasingeom napisao je i knjigu Oblak ˇ
zivota, u kojoj detaljno izlaˇze svoju ideju
o nastanku ’klica ˇzivota’ van Zemlje. Medjutim, mi uz duˇzno poˇstovanje
prema ser Hojlu, kao i znatna grupa nauˇcnika, ne prihvatamo njegove pretpostavke o kometarnom poreklu ˇzivota. Nekada se verovalo da komete
donose nesre´cu i smrt, a sada da seju klice ˇzivota! Oˇcigledno da je i jedno i
drugo pogreˇsno.
Pre sam sklon da poverujem da su komete, zahvaljuju´ci hemijskim sadrˇzajima
u svojim jezgrima, mogle da doprinesu oboga´civanju riznice organskih jedinjenja na ranoj Zemlji. Pravo da tako mislimo daju nam brojni krateri na
Mesecu i drugim telima Sunˇcevog sistema koji su nastali udarima nebeskih
tela. Pri takvim kataklizmiˇckim pojavama, obilan materijal kometa mogao
je da se raspe po velikom prostranstvu i da tako pomogne nastanku prvih
oblika ˇzivota na Zemlji”, zavrˇsava svoje vidjenje uloge kometa u nastanku
ˇzivota profesor Ivan Dragani´c.
O Halejevoj kometi napisano je mnogo knjiga, a moglo bi se napisati joˇs
desetostruko viˇse. U stvari, ona je, zaista, pravi dragulj medju kometama i
javlja se kao glavna liˇcnost u bajci.
Prljava ledena grudva pribliˇzava se Suncu, u ˇcijoj blizini doˇzivljava transformaciju. Poˇcinje da isparava, dobija rep od stotinu miliona kilometara,
kojim bljeˇste´ci ˇsara nebom. . . kao ˇsto se u bajci ˇzaba krastaˇca pretvara u
divnu devojku koja odlazi na bal.
Medjutim, od mnoˇstva priˇca koje bi se o Halejevoj kometi mogle is103
priˇcati, izabrali smo ovu o jezgru komete u hemijskoj retorti, jer ona otkriva
nesagledive mogu´cnosti istraˇzivanja.
Bez kosmiˇckih letelica, velikih i skupih teleskopa, samo zahvaljuju´ci sjajnoj ideji, eksperimentalnoj veˇstini i iskustvu — istraˇzivaˇc se pribliˇzava tajnama kometa, tajni postanka.
Primer koji smo izneli vra´ca nam veru da se istraˇzivanjem moˇzemo i
moramo baviti i u najteˇzim uslovima — da bismo naˇsli odgovore na pitanja
koja nam Priroda postavlja.
Leti, leti — lete´ci tanjir!? Najviˇse uˇcimo na
svojim greˇskama.Faradej
NEIDENTIFIKOVANI OBJEKTI VIDJENI 110 KILOMETARA ZAPADNO
OD VINKA, U TEKSASU. POSMATRANA DVA OBJEKTA U OBLIKU
ˇ
TEPSIJE KAKO SE PENJU NA JUZNOM
NEBU. . . SREBRNE BOJE. . .
ˇ
NEPOZNATE VELICINE.
. . IZDUVNI GASOVI FOSFORESCENTNI. . .
ˇ ISKURS I VISINA LETA POSTOJANI, LET BRZ. OBJEKTI PROSLI
PRED AVIONA, BILI NA VIDIKU 8–10 SEKUNDI. VREMENSKE PRIˇ
ˇ
LIKE DOBRE, VIDLJIVOST 24 KM, VETAR 160◦ , 12 CVOROVA.
PORUCNIK
ˇ
STEN HJUBER, MORNARICKA AVIJACIJA SAD, BROJ AVIONA V
9650.
Ovo je samo jedan od mnogih izveˇstaja iz Plave knjige”, nastale posle
simpozijuma koji je odrˇzan decembra 1969. godine u Bostonu, SAD. Nauˇcnici
razliˇcitih struka razmatrali su tada 12.618 opaˇzanja” lete´
cih tanjira, ili,
kako ih oni radije zovu: neidentifikovanih lete´
cih objekata (NLO).
Sve pojave, osim 701 (za koje nisu postojali pouzdani podaci), nauˇcnici
su uspeli da objasne ovozemaljskim uzrocima. Ali, ne lezi vraˇze, lete´
ci
tanjiri kao da ne haju za Plavu knjigu”, oni viˇse vole plavo nebo i ˇcovekovu
maˇstu. Malo, malo, pa neki proleti”!
Eto, videli su ih pre 1987. godine nad Sarajevom, Novim Beogradom,
u blizini Peskare, nad Jadranskim morem — da spomenemo samo naˇsu
okolinu. Sve novine sveta kao novogodiˇsnji dar donele su onima koji veruju
u lete´ce tanjire i mala zelena bi´ca sa drugih planeta i udaljenih svetova,
vest da je ekipa australijske televizije 30. decembra 1978. godine prvi put u
istoriji snimila lete´ce tanjire filmskom kamerom!
Snimatelj i posada aviona tvrdili su da ih je oko 40 neidentifikovanih
letilica pratilo i da je jedna od njih priˇsla sasvim blizu avionu — letela
povremeno ispod, iza ili sa strane aviona. Struˇcnjaci sa obliˇznjeg aerodroma
na svojim radarima, tako su bar novine pisale, opazili su brojne letilice za
koje su kasnije naveli da nisu mogli da budu avioni. Radarski odraz pokazao”
104
je da je jedan snimljeni NLO bio dug oko 100 metara!
I tako skoro svake nove godine, baˇs nekako uoˇci njenog doˇceka, polete”
NLO-i. A tek u Novogodiˇsnjoj no´ci, koliko tada leti obiˇcnih i neobiˇcnih tanjira nebom! Oni sasvim obiˇcni, baˇceni iz veselja — poleteli bi, pali i razbili
se u stotine komada, ostavljaju´ci ubedljiv trag. Medjutim, oni neobiˇcni,
neidentifikovani” — nikako da padnu i daju neki dokaz svog postojanja!
U vidjenju lete´cih tanjira, pored nas, istiˇcu se, pa moˇzda ˇcak i prednjaˇce
Italijani. Oni su ih videli iznad Ferare, Pezara, Pavije, duˇz obale Jadrana,
na Siciliji i Sardiniji — rekli bismo, svuda gde se toˇci dobro vino!
Pa, onda, u ˇcemu je istina? Da li je, zaista, sve od dobrog (ili loˇseg)
vina? Nesumnjivo je da su i mnogi trezvenjaci posmatrali takve optiˇcke
pojave koje su, zbog svoje neukosti ili razigrane maˇste, pripisali lete´cim
tanjirima — vozilima malih zelenih bi´ca” koja ˇsaraju naˇsim nebom kada im
se prohte.
Postoji viˇse prirodnih pojava i letilica naˇcinjenih ˇcovekovom rukom kojima se mogu objasniti ovi svetlosni fenomeni. To su, na primer, meteoriti
koji ule´cu u Zemljinu atmosferu i sagorevaju (ˇcesto razbijaju´ci se u viˇse
komada), loptasta munja, rojevi insekata, meteoroloˇski i ˇspijunski baloni,
mlazni vojni avioni, delovi satelita i drugih objekata ˇcovekove izrade koji,
privuˇceni Zemljinom teˇzom, padaju sa svojih orbita, pa svetlosna korona
oko visokonaponskih dalekovoda i. . . ukupno preko 70 razliˇcitih poznatih
uzroka.
Jedno je pitanje da li postoje NLO, a drugo, nezavisno od prvog, da li
smo sami u Svemiru. Ako do sada nismo naˇsli dokaz o postojanju lete´cih
tanjira i njihovom kruˇzenju nebom, to ne znaˇci da negde u Svemiru nema
malih zelenih”, inteligentnih bi´ca koja bi mogla da se otisnu put drugih
planeta.
Naˇs vek je doneo velika postignu´ca u fizici, astronomiji, astronautici. . .
ˇ
Covek
se odvojio od Zemlje, vinuo u Kosmos. Sve je to snaˇzno podstaklo
maˇstu ljudi i usmerilo njihove misli ka svemirskim prostranstvima. Putovanje Dedala ka udaljenim zvezdama, sada, kada je ˇcovek osvojio Mesec,
izgleda mnogo izvesnije, mada je ono joˇs veoma daleko, iako je mnogo bliˇze
nego pre samo pola stole´ca. . . A ˇcovekova maˇsta otiˇsla je joˇs mnogo dalje!
Na drugoj strani, nauˇcni i tehniˇcki napredak nije ˇcoveku na Zemlji doneo sre´cu i spokojstvo. Mnogi strepe od zloupotrebe velikih otkri´ca i traˇze
pomo´c” s neba. Njima su potrebna mala zelena bi´ca” i lete´ci tanjiri, i zato
ih oni tako ˇcesto i vide”.
A zaˇsto ih nauˇcnici ne vide? Pa, i oni su ljudi! Razlog je jednostavan.
U osnovi svakog nauˇcnog ispitivanja stoji sumnja. To nije sumnja nevernog
105
Tome”, ve´c ˇcoveka koji teˇzi istini, ˇcoveka koji je kroz dugi razvoj racionalne
misli nauˇcio da za svaku tvrdnju traˇzi neoborivi dokaz.
Takvih dokaza o lete´cim tanjirima joˇs nema, ˇsto ne znaˇci da ih jednog
dana ne´ce biti. Ali, za sada, pouzdano moˇzemo da tvrdimo da se lete´ci
tanjiri mogu na´ci samo u ˇsarenim laˇzama i luna-parkovima.
Neutronske zvezde — nebeske ˇcigre
Za ovu priliku, poznatu englesku deˇcju pesmicu, ˇciji prvi stih glasi:
Twinkle, twinkle little star,
How I wonder what you are.”
slobodno smo prepevali u:
Treperi, treperi mala zvezdo,
sluˇ
samo te mi.
Molim te, reci nam ˇsta si ti?”
Sigurno ste zapazili da smo stihu dodali — sluˇ
samo te mi, pa se pitate:
zaˇsto?
— Nisu u pitanju umetniˇcka sloboda, ni rima. Reˇc je, zaista, o stihu koji
su mogli da izgovore jedan ozbiljan profesor astronomije i njegova mlada
saradnica. A da nije reˇc o gledanju, ve´c o sluˇ
sanju zvezde (!) — vide´cete
iz same priˇce.
Trideset i ˇcetiri godine posle radjanja radio astronomije, profesor Antoni
Hjuiˇs i njegova asistentkinja Dˇzojslin Bel, na opservatoriji Kembridˇzskog
univerziteta (Engleska), pomo´cu mo´cnog radio-teleskopa osluˇskivali su treperenje”
zvezda i kosmiˇcke materije.
Paˇzljivo pretraˇzuju´ci nebo, mlada Dˇzojslin je novembra 1967. godine
uoˇcila pojavu vrlo neobiˇcnih, periodiˇcnih radio-signala, koji kao da su poticali iz snaˇznih radio-stanica sa udaljenih planeta nastanjenih razumnim
bi´cima!
Profesor Hjuiˇs i drugi nauˇcnici Kembridˇza, upoznati s ovim nalazom, sa
ogromnim interesovanjem prikljuˇcili su se analizi neverovatnog fenomena.
— Da li je to znak postojanja drugih civilizacija u Svemiru? — pitali
su se oni, nemo´cni da na drugi naˇcin objasne otkrivenu pojavu. A Dˇzojslin
Bel dala se u pomno pregledanje svojih ranije snimljenih traka sa zvucima iz
Svemira”, koje su bile duge preko 4,5 kilometra! One su nosile zapis radiosignala (poruka?) uhva´cenih radio-teleskopom tokom viˇse meseci. Na njima
je Dˇzojslin pronaˇsla tri niza ovakvih signala — snimaka radio-otkucaja”
nekog udaljenog nebeskog srca”.
Treperi, treperi mala zvezdo,
sluˇ
samo te mi. . . ”
106
Neobiˇcne izvore radio-zraˇcenja, ˇciji su poloˇzaji na nebu taˇcno utvrdjeni,
engleski nauˇcnici su u ˇsali obeleˇzili sa: MZLj–1, MZLj–2 i MZLj–3, gde je
MZLj znaˇcilo: Mali Zeleni Ljudi”.
Ali, da nisu pomiˇsljali da je reˇc o ˇsali, kazuje paˇznja sa kojom su analizirali sve nauˇcne nalaze, kao i tajnost u kojoj su obavljali dalja istraˇzivanja.
Niko izvan Kembridˇza nije smeo da sazna za Male Zelene” i njihove poruke”,
jer bi ovo otkri´ce imalo ogroman znaˇcaj — da je utvrdjeno da su druge
svemirske civlizacije aktivirale svoje radio-telegrafe i slale njima poruke
etrom.
Rezultati analize pokazali su da periodiˇcni radio-signali ne potiˇcu ni sa
Zemlje, ni iz udaljenih naseljenih svetova, ve´c od neobiˇcnih zvezda koje su
dobile ime pulsari.
Za samo pet godina otkriveno je preko 100 pulsara, a danas ih je poznato
viˇse stotina. Nauka je pokazala da su ove zvezde (pulsari) u svemu razliˇcite
od drugih nama poznatih zvezda. Dok druge zvezde sadrˇze razliˇcite hemijske
elemente, preteˇzno malih masa, kao ˇsto su vodonik (laki izotop i teˇzi —
deutrijum), helijum i ugljenik, pulsari su sastavljeni iz neutrona.
Pulsari, ili neutronske zvezde, nastali su u procesu kolosalne kondenzacije
materije — u drobljenju” atoma do protona, neutrona i elektrona. Ovakvim
ˇcudesnim saˇzimanjem zvezda dobijene su zvezdane neutronske kapljice”, ˇcija
je gustina ogromna (jednaka gustini atomskih jezgara), a preˇcnik izuzetno
mali, 10–20 km!
KRCKALICA ZA ZVEZDE
Gravitaciona sila je prava krckalica” za zvezde. Vremenom zvezda istroˇsi svoje
termonuklearno gorivo, te vatra” u njenom srediˇstu poˇcinje da jenjava. Usled
ogromnog medjusobnog privlaˇcenja njene materije, zbog pada pritiska” u njenom
srediˇstu, dolazi do kolapsa zvezde. Sva njena materija poleti” prema srediˇstu.
Tada nastaje ˇcudesna kondenzacija materije koja uzrokuje burno termonuklearno
izgaranje. Ono ogromnom ˇzestinom dovodi do eksplozije zvezde (pojava supernove). Materija zvezde se, prvo, rasprˇsi (uz strahoviti bljesak), a zatim usled
gravitacije ponovo kolabira. Strahovito saˇzimanje materije prevodi atome u neutronsku kaˇsu (neutronska zvezda) ili se materija joˇs dalje kondenzuje, i tako nastaju crne rupe.
Neutronske zvezde raspolaˇzu veoma snaˇznim magnetnim poljima. Rotiraju´ci kao ˇcigre velikim brzinama, one emituju radioktalasezapanjuju´
compravilnoˇ
sc´u.N aprimer, jedan
Jedna od najbolje prouˇcenih neutronskih zvezda je pulsar u maglini Rak,
poznatoj po pojavi supernove iz 1054. godine koju su posmatrali kineski
107
astronomi. Kao ostatak supernove, ovaj pulsar predstavlja brzo rotiraju´cu
neutronsku zvezdu, ˇcigru” koja se 30 puta obrne oko svoje ose u jednoj
sekundi! Drugi pulsar, MXB 1728+34, u sekundi emituje, ˇcak, 82 signala!
Budu´ci da je broj zvezda u Svemiru fantastiˇcno veliki, medju milijardama
pulsara sigurno ima i brˇzih nebeskih ˇcigri.
Priˇca o neutronskim zvezdama — pulsarima tek je zapoˇceta, a ve´c je
otkriveno mnogo neoˇcekivanih pojava. Tako, na primer, pomenuti pulsar
MXB 1728+34, dok rotira usisava gasovitu materiju sa obliˇznje zvezdeparice. To na njegovoj povrˇsini povremeno dovodi do termonuklearnih eksplozija nalik eksplozijama vodoniˇcnih bombi. One izazivaju vibriranje ose
pulsara ˇsto menja period njegove rotacije. Iako male, ove promene ukazuju
da su nebeske ˇcigre mnogo sloˇzenije od onih kojima se deca igraju na Zemlji
i da ´cemo joˇs dugo morati njima da se bavimo — da bismo ih dobro razumeli
i upregli u naˇsa ovozemaljska kola”.
Gleda majmun sebe u zrcalo”
Uprkos prihvatanju Darvinove teorije evolucije ˇzivog sveta, kada razmiˇslja
o sebi i svom poloˇzaju u svetu ˇcovek nerado prihvata bilo kakvu sliˇcnost s
ˇzivotinjama. Medjutim, u poslednje vreme mnogi ogledi sa ˇsimpanzima
pokazuju da su nam oni veoma bliski.
ˇ Gudol je otkrila da u prirodnim uslovima ˇsimpanze koriste jednosZan
tavne alatke-pomagala na izvanredno oˇstrouman naˇcin i da steˇcena znanja
prenose slede´coj generaciji, dok je Teleki utvrdio da su oni u stanju da grade
i alatke za kasnije primene.
Mnoge antropologe iznenadio je nalaz, za razliku od drugih primata, da
ˇsimpanze jedu meso, da pokazuju spremnost da ga medjusobno dele i love u
ˇcoporu — na naˇcin kako je to ˇcinio primitivan ˇcovek. Posle odgovaraju´ceg
treninga oni su u stanju da nauˇce izvesne simbole i da medjusobno komuniciraju koriste´ci neku vrstu jezika. Pa i anatomska i molekularna analiza
pokazuju velike sliˇcnosti izmedju ˇcoveka i ˇsimpanza.
Mozak ˇsimpanza podse´ca na mozak ˇcoveka — kod njega se javlja sliˇcna
asimetrija kao i kod nas. Analiza hemoglobina daje istovetan redosled
amino-kiselina kao kod ˇcoveka, a sloˇzeni polipeptidi po strukturi se slaˇzu
i u viˇse od 99 procenata.
Zato bismo mogli da se upitamo: ˇcime ˇcovek moˇze da se podiˇci u odnosu
na svoje bliske srodnike u evoluciji ˇzivog sveta? Da li je to svest o sopstvenom
postojanju? Misao o sebi i svojoj budu´cnosti?
Moˇzda se u ovim elementima krije bitna razlika izmedju ˇcoveka i ˇsimpanze
— upitao se Gordon Galup mladji, i prionuo interesantnim i jednostavnim
eksperimentima sa ˇsimpanzima. U tim eksperimentima odluˇcuju´cu ulogu
108
odigralo je obiˇcno ku´cno ogledalo!
Kao ˇsto je poznato, ve´cina ˇzivotinja vide´ci svoj lik u ogledalu reaguje
tako kao da vidi neku drugu ˇzivotinju, pokazuju´ci nesposobnost, ˇcak i posle
viˇsestrukih posmatranja”, da ustanovi neku vezi izmedju svog ponaˇsanja i
slike u ogledalu.
Da bi uporedio reakcije ˇsimpanza i ˇcoveka, Galup je u kavez majmuna
uneo ogledalo. Za ˇcoveka znamo da samoprepoznavanje razvija uˇcenjem.
Bebe od ˇsest meseci starosti, stavljene pred ogledalo, pokazuju reakciju kao
da su suoˇcene sa drugim bebama. Tek posle navrˇsene godine i po dana (ili
dve godine) one prepoznaju sebe u ogledalu.
A ˇsta je sa majmunima?
ˇ
Cetiri
ˇsimpanza u prvih nekoliko susreta sa ogledalom reagovali su gestovima
i grimasama kao da se na drugoj strani nalazi neki njihov srodnik. Medjutim, posle oko tri dana ponaˇsali su se kao da je njihov drug nestao i poˇceli
su da koriste ogledalo da bi saznali neˇsto o sebi — da bi videli svoja ledja,
unutraˇsnjost ˇceljusti, ispitali razliˇcite grimase, poze i. . .
Da bi se uverio da ˇsimpanze zaista u ogledalu vide sebe” i da raspolaˇzu
predstavom o sopstvenom postojanju, Galup ih je prvo opio, a zatim ih je
ˇ su se probudili iz narkoze i stali pred
obojio crvenom bojom iznad oˇciju. Cim
ogledalo, ˇsimpanze su se, kao ˇsto bi to i ˇcovek uˇcinio, uhvatili za obojeno
mesto, koje su mogli samo u ogledalu da spaze, i poˇceli da ga sumnjiˇcavo
ispituju. Time je nedvosmisleno pokazano da ˇsimpanze znaju da postoje i
da pamte kako izgledaju!
Ovim eksperimentom sruˇsena je joˇs jedna granica za koju smo mislili
da postoji izmedju ˇcoveka i ˇzivotinja. I to ona koja nam je moˇzda bila
najvaˇznija, jer se tiˇce naˇseg unutraˇsnjeg ˇzivota.
Zato sada joˇs uverljivije zvuˇce reˇci velikog pesnika i mislioca Njegoˇsa:
Gleda majmun sebe u zrcalo”
Ajnˇstajnov paradoks blizanaca
Prelistavaju´ci Gamovljevu knjigu Od jedan, dva, tri. . . do beskonaˇ
cnosti,
na 101. strani Gale i Rale otkrivaju popularno izlaganje problema Ajnˇstajnove
teorije relativnosti, poznatog pod imenom paradoks blizanaca”. I tu su Gale
i Rale ozbiljno zastali.
Pa zar nije naˇsa stvar da proverimo Ajnˇstajna baˇs na ovom paradoksu”,
ozareno govori Gale Raletu, svom bratu blizancu, koji toliko liˇci na njega da
niko, osim roditelja, ne moˇze da ih razlikuje. Ali, Rale se kao pravi nauˇcnik
udubio u teoriju, sve same formule i brojeve. . .
I, gle ˇcuda: umesto da po livadi jure za loptom, oni ve´c satima prouˇcavaju
Specijalnu teoriju relativnosti, od koje se, inaˇce, mnogima kosa diˇze na glavi.
109
Sluˇsaj, Rale”, prekida rad Gale, mani se teorije i raˇcuna, ve´c daj da mi
to uˇzivo proverimo!”
Pa dobro, Gale. Slaˇzem se. Imam i plan! Vidi — teorija kaˇze da ´ce
vreme u sistemu koji se kre´ce te´ci sporije nego u sistemu koji miruje. I,
evo ti eksperimenta! Ti ´ceˇs polako da hodaˇs, a ja ´cu da trˇcim koliko me
noge nose, pa ako neko posle izvesnog vremena uoˇci razliku izmedju nas —
Ajnˇstajn je u pravu!”
U redu!”, odgovara Gale, Polazim u ˇsetnju, a ti trˇci kao da te gepard
juri!”
Hodali su i trˇcali celo pre podne, ali kada su stali pred ogledalo, jedino
ˇsto su mogli da zapaze bilo je to da je Rale bio sav u znoju i iznemogao od
napora, a Gale odmoran kao da je tek iz kreveta ustao.
Neˇsto tu nije u redu, nego — predjimo na brˇze sredstvo. Ja ´cu i dalje
ˇsetati livadom, a ti, Rale, sedi u tramvaj i vozi se u krug do veˇceri.”
Tako i bi. Medjutim, od razlike opet — ni korova! Zakljuˇciˇse da je
dan stariji” od no´ci i da je zato bolje da problem prespava”. Sutradan,
rano izjutra, Gale ˇsalje Raleta na obliˇznji aerodrom, a on seda na klupu
ispred ku´ce. Rale je leteo, leteo, i kada mu se sve zavrtelo u glavi, vratio
se na zemlju i potraˇzio brata u hladu. Poˇsto su stalno sumnjali u mo´c svog
zapaˇzanja, pozivaju druga Jovu da ih on osmotri”.
Aman, bra´co, liˇcite ko jaje na jaje! Uopˇste ne mogu da kaˇzem ko je
od vas ko. Mora da je taj Ajnˇstajn neˇsto pogreˇsio”, zakljuˇcuje Jova vrte´ci
sumnjiˇcavo glavom.
Ali naˇsi blizanci ne odstupaju od svog nauma, ve´c se ponovo prihvataju
knjige — kao ˇsto bi to uˇcinili pravi nauˇcnici. Vrcali su brojevi i formule, sve
nekakvi kvadratni koreni i stepeni, iskakale su brzine tela, te brzina svetlosti,
mase u kretanju i mirovanju i — ne znam ˇsta joˇs!
Najzad, Rale kao teoretiˇcar” trijumfalno zakljuˇcuje da moraju pri´ci odluˇcuju´cem
eksperimentu.
Ti, Gale, sedi u fotelju i nikuda ne miˇci, a ja ´cu pravo u fotonsku raketu
koja leti skoro brzinom svetlosti!”
Dobro”, odgovara Gale i zavaljuje se u fotelju s knjigom u ruci. Rale
se uputio na kosmodrom i ukrcao se u tek dovrˇsenu fotonsku raketu koja je
ubrzo fijuknula pravcem zvezde Sirijus”.
Nije Rale dugo putovao — taman toliko da doruˇckuje i spremi se za
ruˇcak, kad stiˇze do Sirijusa”. Tu raketa pravi zaokret i upu´cuje se ka Zemlji.
Na Zemlju se vratio taˇcno za veˇceru.
Poˇzuruje Rale s kosmodroma ku´ci, kad tamo — ima ˇ
sta da vidi: Gale,
sa dugim brkovima i bradom, naoˇcarima na nosu, sedi u fotelji i drema, a
110
knjiga Od jedan, dva, tri. . . do beskonaˇ
cnosti samo ˇsto mu nije ispala
iz krila!
Gale, Gale! Probudi se! To sam ja! Ja, tvoj brat Rale.”
Uh, uh. . . ”, umorno ´ce Gale. Pa gde si Rale!? Ve´c 18 godina ˇcekam da
se vratiˇs!”
Pa, kako je to mogu´ce? Ja sam u raketi proveo samo jedan dan! Nisam
stigao ni da veˇceram.”
Da, da, brate, ostario sam ˇcekaju´ci te, ali sam pri tom neˇsto i nauˇcio.
Ajnˇ
stajn je u pravu! Eto, to sada i sam vidiˇs. ”Paradoks blizanaca nije
plod maˇste, ve´c stvarnost. Svaki fiziˇcki sistem ima svoje vreme. U onom
koji miruje vreme teˇce drukˇcije nego u sistemu koji se kre´ce. Dok si ti u
fotonskoj raketi proveo samo pola dana, ja sam ih u ovoj fotelji odbrojao
6.571! I ostario, brate, ostario. . . Sada, zaista, verujem da Ajnˇstajn nije
pogreˇsio kada je tvrdio da svi procesi, pa i starenje, zavise od brzine sistema
koji se kre´ce i da svaki od njih, moja fotelja kao i tvoja raketa, imaju svoj
hod vremena”.
Raletu bi ˇzao brata.
Oprosti mi, brate, drugi put ´cu manje sumnjati i bolje raˇcunati. Nikada
viˇse ne´cu napraviti takvu greˇsku. . . Kako je taj Ajnˇstajn samo sve to taˇcno
predvideo!”
E, Rale, da si ti kao ja 18 godina sedeo u fotelji i ˇcitao Ajnˇstajnova dela,
tek bi tada video kako je on bio veliki fiziˇcar i mislilac! Nego, sad, dodji u
fotelju, a ja ´cu da skoknem do rakete — da nekako izjednaˇcimo naˇse godine”.
Dobro, uˇcini´cu tako, ali mi je ˇzao ˇsto ´ce nam se Jova i drugovi zbog toga
smejati!”
E, tako ti je, brate — neznanje se skupo pla´ca!”
Putovanje u proˇslost
Dosta nam je putovanja koˇcijama, biciklima, automobilima, ˇzeleznicom,
ˇ cak, London ili Hong Kong.
brodovima, pa ˇcak i avionima. Ne´cemo u Caˇ
ˇ
Zelimo
da putujemo kao niko do sada — u proˇ
slost! Spremni smo da
koristimo najˇcudesnija prevozna sredstva, a ako treba i da zajaˇsemo” neutronsku zvezdu ili crnu rupu. Ne pitamo za cenu — veoma nam se ˇzuri, jer
ˇzelimo da budemo prvi!
ˇ
Covek
kao da se nalazi u vremenskoj miˇsolovci. Za njega je vreme zla
kob — ono neumitno teˇce ka budu´cnosti, nikada se ne zaustavlja, niti vra´ca.
Radjanje, ˇzivot i smrt odvijaju se s otkucavanjem ˇcasovnika Prirode koji se,
na izgled, ne moˇze ubrzati ili usporiti. Barem do nedavno smatralo se da u
pogledu hoda vremena ˇcovek ne moˇze niˇsta da uˇcini osim da — maˇsta.
111
Zato su u nauˇcnoj fantastici ˇcovekova putovanja kroz vreme ˇcesta tema.
Tako, na primer, junak filma Vremenska maˇsina”, napravljenog po poznatoj
knjizi H.Dˇz.Velsa, ˇseta vremenom”, putuje u proˇslost i u budu´cnost i ˇzivi u
njima kao da ne dolazi iz drugog sveta”.
Prema klasiˇcnoj fizici, ˇcije je osnove postavio Isak Njutn u 17. veku, nije
imalo smisla razmiˇsljati o promeni toka vremena, o preticanju budu´cnosti ili
o vra´canju u proˇslost. Ali poˇcetkom naˇseg veka radja se nova oblast fizike
koja je dramatiˇcno promenila naˇse predstave o prostoru i vremenu.
Da bismo dobili odgovor na pitanje postoji li naˇcin da ˇcovek utiˇce na
hod vremena, moramo paˇzljivo da prouˇcimo Ajnˇstajnovu Specijalnu teoriju
relativnosti i neka joˇs novija poglavlja fizike. I, evo ˇsta mudre knjige kaˇzu:
Vremenskom putniku, temponautu”, teorija jednako dopuˇ
sta
putovanje u proˇ
slost kao i putovanje u budu´
cnost!
Zar je mogu´ce da je tako, pitamo se u ˇcudi. Kakve li se tada sve zbrke i
neobiˇcne stvari mogu desiti!? Recimo, da vremenskom maˇsinom letimo” u
proˇslost i zatiˇcemo sopstvene roditelje kako kao djaci sede u ˇskolskoj klupi!
Oni nas sa nevericom gledaju i ˇcude se kako je mogu´ce da smo mi od njih
stariji, a da se joˇs (po njihovom kalendaru) nismo ni rodili! Ali nama je
brzina udarila u glavu”, i mi vremensku maˇsinu sve viˇse ubrzavamo put
proˇslosti. I, gle, na praˇsnjavom putu vremena, prestiˇzemo i prve dane ˇzivota
naˇsih roditelja, pa sad sluˇsamo njihov deˇcji plaˇc! E, da smo joˇs duˇze putovali,
mogli smo joˇs i na Kosovo da stignemo, da pomognemo ˇcestitom Car-Lazaru
u borbi sa Turcima, ili ˇcak da prisustvujemo nastanku Sunˇcevog sistema!
Istina, divimo se teoriji, ali nas, ipak, nikakva matematika ni fizika ne
mogu ubediti da se u Prirodi moˇze obrnuti nama dobro poznati red stvari,
tako da posledica dodje pre svog uzroka.
Po naˇsem razumu i iskustvu apsolutno je nemogu´ce da odrastao ˇcovek
prisustvuje radjanju svojih roditelja!
Ovaj ozbiljan nauˇcni problem, koji stoji u vezi sa Ajnˇstajnovom Specijalnom i Opˇstom teorijom relativnosti, dugo je muˇcio nauˇcnike koji su
pokuˇsavali da otkriju izvestan fiziˇcki zakon koji bi zabranjivao sva putovanja u proˇslost.
I ko bi pomislio da ´ce ovako teˇzak problem, pored mnogih sedih, uˇcenih
ˇ
glava, uspeti da reˇsi jedan student fizike. To je bio Englez Carlton,
sa Univerziteta u Bristolu. On je teorijski razmatrao ponaˇsanje fotona ( svetlosnih
metaka”) kraj najneobiˇcnije vremenske maˇsine — kraj crne rupe.
Nalaze´ci se u blizini crne rupe koja se kao ˇcigra vrti oko svoje ose
ogromnom brzinom, skoro jednakom brzini svetlosti, i tako strahovito remeti
vreme-prostor ( krivi” ga i zavr´ce”), fotoni bi oduzimali od crne rupe njenu
112
energiju. Predaju´ci svetlosti svoju energiju, crna rupa bi se sve sporije obrtala oko svoje ose, te se u njenoj blizini ne bi mogli da ostvare uslovi u kojima
bi posledica mogla da pretekne svoj uzrok. Drugim reˇcima, nijedan vremenski putnik — temponaut”, koji bi se naˇsao kraj ove najmo´cnije vremenske
maˇsine”, ne bi mogao da krene na putovanje u proˇslost!
Tako je nauka pokazala da je nemogu´ce konstruisati takvu maˇsinu koja bi
nas odvela u proˇslost. Ovakva putovanja” ostala su samo piscima nauˇcnofantastiˇcnih
romana kao privlaˇcna tema za priˇce i knjige koje ´ce obilovati neobiˇcnim zgodama ˇsto se deˇsavaju temponautima — putnicima kroz vreme i prostor.
Kvazari — svemirske kule svetilje Svemir je ˇcoveku jednako blizak ili
dalek kao i atom.
Branko Lalovi´c
Za Aleksandrijsku kulu svetilju, sedmo ˇcudo Staroga veka, zapisi kaˇzu
da je bacala svetlost na 60 kilometara i da je u svoje vreme bila najjaˇci
svetlosni izvor koji je ˇcovek napravio.
Tako je bilo na Zemlji, ali — kako je u Svemiru? Koje bismo nebesko
telo mogli nazvati kulom svetiljom Svemira? Sigurni smo da to nije Sunce
ili neka druga zvezda, jer od njega mnogo viˇse svetlosti zraˇci i najmanja
galaksija koja sadrˇzi viˇse miliona zvezda. To nisu, ˇcak, ni galaksije, jer i od
njih ima jaˇcih svetionika” u Svemiru.
Najjaˇce baklje u Svemiru predstavljaju relativno mala nebeska tela koja
su od nas udaljenija i od najdaljih galaksija. Ova tela, za koja bismo mogli
da kaˇzemo da se nalaze na samom kraju” Svemira, nose neobiˇcno ime —
kvazari. Budu´ci da po svom taˇckastom obliku podse´caju na zvezde, dobili
su ime: kvazi-stelarni radio izvori, od ˇcega je, na osnovu engleskog jezika,
nastala skra´cenica — kvazari.
Mi danas znamo da kvazari nisu zvezde, ali joˇs nismo sigurni kakva to
vatra bukti u njima da se mogu videti s kraja na kraj sveta.
Medju kvazarima svojim zraˇcenjem istiˇce se kvazar S50014+81, jedan
od najsvetlijih objekata koji je ˇcovek otkrio u Svemiru. Zraˇci snagom od
300.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 kilovata! Njegov sjaj
je jednak sjaju miliona milijardi zvezda kao ˇsto je Sunce, ili 10.000 galaksija
kao ˇsto je Mleˇcni Put”!
Nauˇcnici veruju da ovaj kvazar, jedno od nekoliko ˇcuda Svemira, pogoni”
crna rupa neizmerne mase koja u jedinici vremena guta ˇcitave svetove. Pravo
mesto za ovakvog gutaˇca materije” upravo su jezgra galaksija.
Ali ima i takvih kvazara koji se ne skrivaju pod plaˇstom stotina miliona
zvezda, ve´c se drˇze podalje od kosmiˇckog druˇstva. Jedan takav kvazar je
3C273, objekt koji su astronomi otkrili pomo´cu optiˇckog teleskopa 1961.
113
godine. Zaˇcudo, on je liˇcio na sjajnu zvezdu sa svetlosnim repom”.
Zatim su na scenu stupili radio astronomi, koji su u pomo´c pozvali
ˇ u
Zemljinog pratioca — Mesec. I, zaista, da se ˇcovek i ˇcudi i pita! Sta
tom poslu moˇze da traˇzi nama najbliˇze nebesko telo, Mesec, kada se ispituje
jedan od najudaljenijih svemirskih objekata — kvazar 3C273!?
Mesec je nauˇcnicima posluˇzio kao ˇstit koji ˇseta nebom. U jednom trenutku
on je zaklonio kvazar od pogleda” radio teleskopa. Privremeno se naˇsavˇsi
na potezu od Zemlje ka kvazaru, Mesec je omogu´cio istraˇzivaˇcima da prate
promenu radio zraˇcenja u vreme kada je kvazar izlazio iz Meseˇceve senke.
Zahvaljuju´ci Mesecu, nauˇcnici su zakljuˇcili da se kvazar 3C273 sastoji iz dva
bliska tela — dve supersnaˇzne svemirske radio stanice” — od kojih je jedna
nalik lopti. Iz ove lopte” istiˇce svetlosni rep, na ˇcijem se udaljenom kraju
skriva druga radio stanica”!
Imaju´ci ovo otkri´ce na umu, kao i to da joˇs nemamo odgovore na najvaˇznija pitanja o prirodi kvazara, mogli bismo u ˇsali da kaˇzemo da kvazar
nije samo svemirska kula svetilja, ve´c i telo koje se ne da uhvatiti ni za glavu
ni za rep”.
Ali, i kad je tako – nije sve beznadeˇzno”, kazuju praktiˇcari i ostavljaju
one sklone osnovnim istraˇzivanjima da love” kvazare po nebu i odgonetaju
njihove tajne. A sami se upuˇstaju u najˇcudesnije koriˇs´cenje jednog nebeskog
tela — upregnuli su kvazar u premeravanja rastojanja na Zemlji.
114
Brda i doline morske povrˇsine
Joˇs od vremena u kome je ˇziveo veliki grˇcki filozof Platon (427–347.
god. pre nove ere), priˇca o izgubljenom kontinetu Atlantidi uzbudjuje ljude.
Navodno, u velikoj prirodnoj katstrofi Atlantidu je progutalo more i njeni
se ostaci kriju negde u morskim dubinama. Jedino ˇsto ne znamo jeste to
gde se ona nalazi.
Ako bismo pretpostavili da je Atlantida zaista postojala, mogli bismo
da se upitamo da li je nju mogu´ce otkriti ispod morskog pokrivaˇca, negde u
dubini koja moˇzda iznosi i viˇse kilometara? Kao ˇsto znamo, postoje metode
za otkrivanje reljefa morskog dna. Najpoznatija od tih metoda zasnovana
je na odbijanju zvuˇcnih talasa od dna mora. Na osnovu vremena preleta
zvuˇcnog impulsa od njegovog izvora do morskog dna i nazad, od dna do
detektora zvuka, mogu´ce je snimiti” dno mora. Medjutim, ovaj je postupak
spor i uspeˇsno se moˇze primeniti samo na relativno ograniˇcenom prostoru.
Praktiˇcno je neizvodljivo na ovaj naˇcin napraviti detaljnije karte morskog
dna. Zato nije ˇcudno ˇsto mi bolje poznajemo povrˇsinu Meseca, koji je od
Zemlje udaljen 380.000 kilometara, nego oblike dna naˇsih mora.
Da bi reˇsio ovaj problem, koji nauˇcnike muˇci viˇse vekova, geofiziˇcar Bil
Haksbi doˇsao je na izvanrednu ideju da na osnovu reljefa morske povrˇ
sine
sazna ˇsta more skriva u svojim nedrima — kako izgleda njegovo dno!
Sada moramo odgovoriti na pitanja: zar povrˇsina mora nije ravna bar
toliko koliko dopuˇsta zakrivljenost Zemljine kugle; a, ako nije ravna, zbog
ˇcega bi bila reljefnog oblika? Zaˇsto bi se povrˇsina mora razlikovala nad
planinom skrivenom u moru u odnosu na povrˇsinu mora koja se nalazi iznad
provalije u morskom dnu?
Odgovor na ova pitanja dao je Haksbi: U blizini masivnih objekata,
takvih kao ˇsto su planine u moru, gravitaciono polje uzrokuje deformaciju
povrˇsine mora, njeno pomeranje”.
A sad pogledajmo o kakvom je pomeranju povrˇsine mora reˇc u ovim
sluˇcajevima i kako je mogu´ce otkriti neravnine” na prividno ravnoj povrˇsini
mora. Planina koja sa morskog dna strˇci 1,5–2 km u svojoj blizini izaziva
ˇ je objekt masivniji — ve´ca je
izdizanje povrˇsine mora za 0,5–3 metra! Sto
gravitaciona sila, a time i izdignu´ce povrˇsine mora. Medjutim, u sluˇcaju
ulegnu´ca morskog dna, kao i postojanja ˇsirokih i dubokih procepa u dnu,
usled slabijeg gravitacionog privlaˇcenja u toj oblasti dolazi do odredjenog
spuˇstanja povrˇsine mora (ulegnu´ca).
Otkrivanju ovih brda i dolina” na morskoj povrˇsini pomogao je Seasat”
(satelit za istraˇzivanje mora), koji je lansiran juna 1978. godine u orbitu
udaljenu oko 800 km od Zemljine povrˇsine. Budno oko njegovih instrume115
nata snimilo je povrˇsine mora i okeana nad kojima je kruˇzio.
Posle viˇse meseci kompjuterske obrade velikog broja podataka o rastojanjima satelita od raznih taˇcaka na povrˇsini mora i okeana, dobijene su prve
reljefne karte velikih voda. Zahvaljuju´ci njima otkriveni su mnogi geoloˇski
oblici koji su do tada bili skriveni u plavim dubinama.
Iako nauˇcnici joˇs nisu pronaˇsli Atlantidu, ako je ona postojala, moˇzemo
verovati da ´ce se pokazati” na njihovim neobiˇcnim reljefnim kartama povrˇsina
mora i okeana.
ˇ
Cudni
su putevi saznanja. Ko bi ikada pomislio da ´ce sateliti sluˇziti za
snimanje” morskog dna, i to preko brda i dolina” plavih povrˇsina!
Lagranˇzove taˇcke mirovanja
Doˇsao je trenutak da se razmiˇslja o stvaranju kosmiˇckih kolonija, pa
ˇ
se ˇcak prave i planovi prvih vanzemaljskih naselja. Zurno
se bira mesto u
kosmosu u kome ´ce se podi´ci prva ˇcovekova kolonija.
Ali ovo mesto ve´c je odredio francuski matematiˇcar i astronom Luj Lagranˇz (1736–1813) pre viˇse od dva stole´ca. On je matematiˇckim putem naˇsao
ravnoteˇzne taˇcke u sistemu Zemlja-Mesec. U tim taˇckama gravitacione sile
Zemlje i Meseca uravnoteˇzavaju svoja delovanja i svako telo, ˇcija je masa
zanemarljiva u odnosu na masu Zemlje i masu Meseca, osta´ce beskrajno
dugo u toj taˇcki, ne´ce pasti ni na Zemlju, ni na Mesec.
Reˇsenje ovog problema bio je pravi podvig koji je Lagranˇz napravio 1772.
godine. On je pronaˇsao da jednaˇcina koja izraˇzava ovaj problem ima pet
reˇsenja. I tako su ona po njemu dobila oznake. To su taˇcke L1, L2, L3, L4
i L5.
Prve tri taˇcke nalaze se na liniji Zemlja–Mesec. Prva je iza Meseca,
druga izmedju Zemlje i Meseca, a tre´ca iza Zemlje. Medjutim, te su taˇcke
vrlo osetljive. Ako se telo idealno postavi u njih, ono ´ce dugo ostati u
ravnoteˇzi. Ali, ako se ono iz bilo kog razloga malo pomeri (usled udara
nekog drugog tela, lansiranja letilice i sl.), napusti´ce svoj poloˇzaj zauvek.
Na drugoj strani, taˇcke L4 i L5 su veoma stabilne. Ako bi se ljudska
naselja postavila u njih, ona bi tamo ostala trajno.Te se taˇcke nalaze na
Meseˇcevoj orbiti oko Zemlje i u odnosu na pravac Mesec-Zemlja zaklapaju
ugao od oko 60 luˇcnih stepeni. Kolonija postavljena u jednu od ovih taˇcaka
uvek ´ce imati isti geometrijski poloˇzaj u odnosu i na Zemlju i na Mesec, pa
´ce kao Mesec orbitirati Zemlju u vremenu od 30 dana.
Nauˇcnici ˇcak veruju da su ove Lagranˇzove taˇcke ve´c nastanjene” — da se
u njima nalazi neˇsto viˇse kosmiˇcke praˇsine (koja se tu skupljala milijardama
godina) nego u drugim taˇckama Meseˇceve orbite. A moˇzda se ovde, pored
praˇsine, mogu na´ci i sasvim mali sateliti!
116
I drugi gravitacioni sistemi imaju svoje Lagranˇzove taˇcke mirovanja.
Naroˇcito je poznat sistem Jupiter-Sunce. Medjutim, u Jupiterovim Lagranˇzovim taˇckama, kao u miˇsolovci, nalaze se ulovljeni asteroidi! Prvi od
njih, koji je otkriven 1908. godine, dobio je ime junaka iz trojanskih ratova
— Ahila. I drugi asteroidi nose imena grˇckih junaka, pa ih zato i nazivamo
trojanskim asteroidima”.
Jednoga dana, kad ˇcovek bude postavio svoju koloniju u neku od taˇcaka
mirovanja, moˇzda ´ce njegova kolonija poneti ime francuskog nauˇcnika Lagranˇza koji je znatno pre drugih razmiˇsljao o mestu u kosmosu koje bi moglo
da posluˇzi kao staniˇste ljudi.
117
Elektrana u orbiti
Proˇslo je 50 godina od otkri´ca tranzistora — elementa moderne elektronike koji je oznaˇcio naˇsu epohu. Njegova verna pratilja — dioda, nije do
sada stekla toliku slavu kao tranzistor, ali, po svemu sude´ci, vreme njenog
trijumfa tek predstoji. I to u oblasti direktnog pretvaranja Sunˇceve energije
u elektriˇcnu, za koju je malo ko pre 40–50 godina mogao da veruje da ´ce biti
osvojena od strane poluprovodnika.
Tako, dok se na Zemlji javljaju prve solarne poluprovodniˇcke elektrane,
prave se i planovi za podizanje sliˇcnih elektrana u kosmos. U ˇzelji da se
one udalje od Zemlje i njene atmosfere — da bi se dobilo ˇsto viˇse elektriˇcne
energije, struˇcnjaci firme Boing”, poznate po gradnji aviona, podneli su
predlog za gradnju elektrane u orbiti oko Zemlje.
Ova solarna elektrana, nalik dˇzinovskoj ploˇci — mozaiku saˇcinjenom
od solarnih ´celija — imala bi povrˇsinu od 182 km2 , tj. njena duˇzina bi
iznosila 28, a ˇsirina 6,5 km. Ona bi sadrˇzala 14 milijardi solarnih ´celija,
teˇzila 110.000 tona i koˇstala 40–80 milijardi dolara — pribliˇzno toliko koliko
je stajao program istraˇzivanja kosmosa Apolo”.
Sunˇcevi zraci bi padali na solarne ´celije elektrane u orbiti i u njima
bi stvarali elektriˇcnu energiju. Ona bi se, prvo, pretvarala u mikrotalasno
zraˇcenje, koje bi se, zatim, u vidu usmerenog snopa sa elektrane u orbiti
slalo u pravcu Zemlje. Dva ogromna mikrotalasna prijemnika, nalik disk
antenama mamutskih radio teleskopa na Zemlji bi prihvatali mikrotalasno
zraˇcenje, koje bi se, potom, ponovo pretvaralo u elektriˇcnu energiju, ˇcija bi
cena krajem 20. veka trebalo da iznosi 4–5 centi po kilovat-ˇcasu. Njom bi
se podmirivala polovina energetske potroˇsnje SAD.
Ali, kako bi se ovaj kolos od elektrane, koja bi po svojoj povrˇsini bila
jednaka ve´cem gradu, naˇsao u Kosmosu?
Prvo bi u blizini Zemlje bila napravljena orbitalna fabrika sa oko 500 radnika i neophodnom opremom i maˇsinama. Materijal sa Zemlje dopremao bi
do fabrike Spejs-ˇsatl”, koji bi, tako, taksirao tamo-amo. Kada radnici zavrˇse
svoj posao u orbiti i sagrade elektranu, kosmiˇcka letelica-tegljaˇc odvukla bi
je na novu, geostacionarnu putanju — orbitu udaljenu od Zemlje oko 35.000
km.
Solarna elektrana bi iz orbite stotinama godina slala ka Zemlji dragocenu energiju. Nju bi povremeno pose´civali tehniˇcari sa Zemlje radi popravki
manjih oˇste´cenja izazvanih udarima meteorita koji dolaze iz kosmiˇckih prostranstava.
Tako bi, koriste´ci neiscrpnu energiju Sunca, ˇcovek poboljˇsao uslove ˇzivota
na Zemlji — zatvorio termo i nuklearne elektrane i otklonio neda´ce koje one
118
nanose ˇzivom i neˇzivom svetu naˇse planete.
119
Jabuka i pulsar Teˇznja ka istini je vrednija i draˇza od posedovanja same
istine.
Ajnˇstajn
Poznata je priˇca o slavnom engleskom fiziˇcaru Isaku Njutnu i jabuci.
Navodno, posmatraju´ci pad jabuke sa drveta, Njutn je doˇsao na ideju koja
ga je dovela do otkri´ca zakona gravitacije. Albert Ajnˇstajn je uˇcinio korak
dalje u razumevanju pojave medjusobnog privlaˇcenja tela. Prema njegovom
uˇcenju, sadrˇzanom u Opˇstoj teoriji relativnosti, sva tela koja se ubrzano
kre´cu emituju gravitacione talase. To znaˇci da i jabuka, padaju´ci na zemlju,
mora da uzrokuje pojavu gravitacionih talasa.
Da bi ovu Ajnˇstajnovu tvrdnju proverili, fiziˇcari su izgradili izvanredno
osetljive gravitacione detektore ˇciji je zadatak da uoˇce gravitacione talase (
gravitone”) pri takvim kosmiˇckim pojavama kao ˇsto su eksplozije zvezda —
supernove — ili pri nastajanju donedavno hipotetiˇckih nebeskih tela ˇcudesne
gustine — crnih rupa. Na ˇzalost, dosadaˇsnji pokuˇsaji istraˇzivaˇca nisu urodili
plodom, iako su oni viˇse puta opaˇzali podrhtavanje detektora, masivnih
aluminijumskih cilindara teˇzih od jedne tone. Razlog tome fiziˇcari nalaze
u neobiˇcno slaboj sili kojom gravitoni dejstvuju na instrumente i u nedovoljnom broju gravitona koji sa kosmiˇckih rastojanja dospevaju do Zemlje.
Ovo poslednje ograniˇcenje astronomi i astrofiziˇcari pokuˇsali su da prevazidju posmatraju´ci zvezde i njihove pratioce, tela dˇzinovskih masa u odnosu
na naˇse detektore, koja se nalaze na malim medjusobnim rastojanjima.
Tragaju´ci za kosmiˇckim izvorima radio zraˇcenja, Dˇzojslin Bel i Antoni
Hjuiˇs su 1967. godine otkrili pulsare — neobiˇcna nebeska tela ogromne gustine i velike brzine rotacije oko sopstvene ose. Ubrzo se pokazalo da su
pulsari neutronske zvezde i da nisu tako retki na radio nebu”. Do 1987.
godine je pronadjeno viˇse stotina pulsara, od kojih su dva vidljivi objekti,
a tri se nalaze u sistemima dvojnih zvezda. Medju njima je najinteresantniji pulsar PSR 1913+16 iz sazveˇzdja Akvila”, koji je od nas udaljen oko
15.000 svetlosnih godina. Njega su otkrili Rasel Hals i Dˇzozef Tejlor 1974.
godine pomo´cu najve´ceg radio teleskopa na svetu, sa preˇcnikom diska od
306 metara (Aresibo, Porto Riko, SAD).
Pulsar PSR 1913+16 druˇzi se s jednom zvezdom koja je na umoru. Ona
se ve´c liˇsila svog zvezdanog omotaˇca i dobila gusto helijumsko jezgro. Sam
pulsar je, takodje, zvezda koja je u svom ˇzivotu pretrpela velike promene —
grandiozno saˇzimanje pod dejstvom gravitacione krckalice” za zvezde. Njen
preˇcnik sada iznosi samo 20–30 kilometara!
Gustina ove zvezde, pulsara, pribliˇzno je jednaka gustini atomskih jezgara. Ona, kao ˇcigra, rotira oko svoje ose ogromnom brzinom i pri tom jedan
120
deo energije gubi u vidu radio zraˇcenja. Zato tokom kruˇzenja oko srediˇsta
koje pulsar deli sa zvezdom-paricom preˇcnik njegove orbite biva sve manji
i manji. Istina, ovo smanjenje je izvanredno malo — iznosi 3,1 milimetar
po jednom obilasku ili oko 3,5 metra na godinu dana! Tako beznaˇcajno
skra´cenje preˇcnika orbite ne bi moglo da se primeti sa Zemlje da nema
odgovaraju´ce promene perioda s kojim pulsar emituje radio signale. Od
jednog obilaska do drugog, period pulsara skra´cuje se za 67 milijarditih delova sekunde. Zahvaljuju´ci tome nauˇcnici mogu taˇcno da prate kretanje
nevidljivog pulsara koji se druˇzi s helijumskom zvezdom.
Posle ˇsestogodiˇsnjeg prouˇcavanja dvojnog zvezdanog sistema s pulsarom
PSR 1913+16, tri ameriˇcka nauˇcnika: Dˇzoel Vajsberg, Dˇzozef Tejlor i Li
Fouler utvrdili su da se energija pulsara smanjuje upravo tako kako predvidja
Ajnˇstajnova teorija, tj. da pulsar koji pada” ka zvezdi-pratilji i pravi sve
kra´ce obilaske — zraˇ
ci gravitacione talase. Ovim moˇzemo da smatramo
da je posredno dokazano postojanje gravitacionih talasa.
Ako naˇsi sadaˇsnji detektori nisu dovoljno osetljivi da pri padu jabuke
na zemlju primete gravitacione talase, ili one koji su nastali pri kosmiˇckim
kataklizmama, naˇsa je misao dovoljno nadahnuta da pronadje zamenu za
pad jabuke ili za daleke katastrofe. Tako se priˇca o Njutnovoj jabuci u
naˇsem vremenu pretvorila u priˇcu o Ajnˇstajnovom pulsaru PSR 1913+16.
Braˇcni ˇzivot usamljenog sundjera
Da li ste se nekad, briˇsu´ci tablu sundjerom, upitali: ˇsta je sundjer? Da
li je on biljka ili ˇzivotinja? Ve´cina bi na ovo pitanje odgovorila da je sundjer
— biljka. Ali to nije taˇcno! Mada raste kao neke biljke, on, bez sumnje,
pripada ˇzivotinjskom carstvu.
Mnoge ˇzivotinje koje spadaju u niˇze bioloˇske vrste raspolaˇzu s oba reproduktivna organa, muˇskim i ˇzenskim. Za njih kaˇzemo da su pravi hermafroditi. A kakav je sluˇcaj sa sundjerom?
Da bi naˇsli odgovor na to piranje, dva engleska nauˇcnika, biolozi Dˇzon
Dˇzilbert i Trejsi Simpson, duˇze vreme su prouˇcavali ˇzivot nekoliko vrsta
sundjera. Oni su ustanovili da nijedna od ispitivanih vrsta nema oba pola u
jednoj jedinki. Tako je izgledalo da sundjeri prave razliku izmedju muˇskog
i ˇzenskog pola, tj. da su pojedini sundjeri ili samo muˇskarci ili samo ˇzenke.
Da bi se uverili u svoje nalaze, pomenuti nauˇcnici su izabrali nekoliko
sundjera vrste Spongilla lakustris, obeleˇzili ih za dalja istraˇzivanja tako ˇsto
su im prikaˇcili odredjene oznake. Joˇs od ranije je bilo poznato da se pred
poˇcetak jeseni kod ove vrste sundjera pojavljuju unutraˇsnji pupoljci, tzv.
gemule”. Raspadanjem sundjera pred nailazak zime, gemula pada na dno.
Ona se tu uˇcvrsti i prezimi, da bi se u prole´ce razvila u novu jedinku.
121
Znaju´ci za ovaj ciklus, biolozi su u jesen uzeli unutraˇsnje pupoljke —
gemule — izabranih jedinki sundjera, jednog muˇzjaka i ˇcetiri ˇzenke. U
prole´ce su ih posadili” u svoje laboratorijske kade. I tada su joˇs jednom
proverili pol sundjera. Na svoje veliko iznenadjenje ustanovili su da su
sundjeri — promenili pol! Muˇzjak je postao ˇzenka, dve su ˇzenke postale
muˇzjaci, dok su druge dve ˇzenke zadrˇzale svoj lepˇsi pol”. Tako je po prvi
put u biologiji ustanovljena naroˇcita vrsta hermafroditizma kod sundjera.
Ne moˇzemo a da se ne upitamo: zaˇsto je Priroda dodelila ovo neobiˇcno
svojstvo sundjerima vrste Spongilla lakustris? Da li je reˇc o sluˇcajnosti ili o
nuˇznosti? I kao ˇsto smo mogli da naslutimo poznaju´ci ´cudi Prirode, taj trik
promene pola uopˇste nije sluˇcajan — on je od ˇzivotne vaˇznosti za odrˇzavanje
vrste Spongilla lakustris.
Znamo da su sundjeri vezani za jedno mesto od koga se ˇsire ka drugim
staniˇstima putem plivaju´cih larvi. Kada se jedna takva larva — budu´ci sundjer — odvoji od roditeljskog doma i udalji od njega, poˇcinje neobiˇcna igra
Prirode. Osamljeni sundjer, nastao iz larve, ispupolji” nekoliko izdanaka,
od kojih ´ce neki, uz malo sre´ce, slede´ceg prole´ca promeniti pol. Na taj
naˇcin braˇcni problem” usamljenog sundjera na prirodan naˇcin biva reˇsen.
Sada sundjer moˇze da zasnuje normalnu porodicu koja ´ce sebi obezbediti
potomstvo. Stvaraju se nove larve, sundjerov rod se ˇsiri i napreduje.
U borbi za opstanak u Prirodi sundjeri su izborili” pravo da se ne drˇze
krutih podela na muˇsko i ˇzensko. Zahvaljuju´ci tome oni su se i odrˇzali i
pored brojnih seoba koje su karakteristiˇcne za njihovu vrstu.
Supernove — zvezde prskalice
Vra´camo se vremeplovom nekih devet i po stole´ca unazad, u vreme vladavine dinastije Sang u Kini. Upravo zaustavljamo naˇsu maˇsinu i na njoj
ˇcitamo datum — dan taj i taj, jul mesec 1054. godine. Paˇzljivo ulazimo
u sobicu u kojoj ˇzivi upravnik astronomskog ureda, stari i mudri Jang Vei
Te, koji baˇs u ovom trenutku piˇse izveˇstaj koji ´ce podneti mo´cnom caru.
Gledamo preko njegovog ramena i ˇcitamo:
U skruˇ
senosti svojoj posmatrah pojavu zvezde na nebu ˇ
sto
nam dodje u pohode. Veoma savesno posmatraju´
ci, video sam
predskazanje o njenoj naklonosti carevima. Ono glasi: Zvezda
pridoˇ
slica ne ukrˇ
sta se sa zvezdom Aldebaran, ˇ
sto znaˇ
ci da nam
je milost dareˇ
zljiva, sklona i dogadjaj za celu zemlju veliki!
Tako je pojavu supernove u maglini Rak caru protumaˇcio Jang Vei Te.
Nju je i umetnik izvezao na jednoj poznatoj tapiseriji tog vremena.
Pored ove, desile su se joˇs dve supernove o kojima posedujemo zapise.
One su se zbile 1572. i 1604. godine. Poslednju od njih posmatrao je i ˇcuveni
122
astronom Johan Kepler. Kao ˇsto vidimo, proˇslo je viˇse od 390 godina od
kada u naˇsoj galaksiji ˇcovek golim okom nije uoˇcio pojavu zvezde pridoˇslice”
— eksploziju zvezde koju nazivamo supernovom.
Ta je pojava zaista retka, neobiˇcna i izvanredno znaˇcajna za formiranje planetarnih sistema i nastanak ˇzivota! Iako se u tipiˇcnim galaksijama, takvim kao ˇsto je naˇs Mleˇcni Put” ( Kumova Slama”), spektakularne dˇzinovske eksplozije zvezde deˇsavaju jednom u nekoliko stotina godina,
nauˇcnici su pojavu supernova dobro prouˇcili i rastumaˇcili.
Kada obiˇcna zvezda ˇcija je masa ve´ca od 1,5 mase Sunca potroˇsi skoro
sve svoje nuklearne gorivo (zahvaljuju´ci kome ona dugo sija), ona iznenada, usled snaˇznog gravitacionog kolapsa, smanji svoju veliˇcinu. To dovodi
do ogromnog pove´canja temperature u srediˇstu zgusnute zvezde, pokre´ce
nove procese nuklearnih reakcija u zvezdi, koja iznenada bukne” neslu´cenom
ˇzestinom. U takvoj grandioznoj eksploziji zvezde — zvezdana materija leti
na sve strane.
Sjaj tako razbuktale zvezde — supernove — u kratkom vremenu naraste
za oko milion puta. I ona, samo u nekoliko dana, izraˇci toliko energije koliko
to uˇcini Sunce tokom milijardi godina! Celokupna materija zvezde, osim
dela njenog jezgra, eksplozijom biva rasuta po okolnom kosmiˇckom prostoru
do ogromnih udaljenosti. Na mestu na kome je nekada postojala zvezda
ostaje zvezdani ugarak”, koji ponekad svojom neobiˇcnoˇs´cu moˇze daleko da
nadmaˇsi zvezdu-prethodnicu.
U ovom kratkom, spektakularnom iˇsˇceznu´cu jedne do tada nezapaˇzene
zvezde, zahvaljuju´ci paljenju super-zvezdanih vatri stvaraju se atomska jezgra teˇskih hemijskih elemenata koji se ne nalaze u obiˇcnim zvezdama, a
bez kojih ne bi bilo ˇzivota na Zemlji. Udarni talas koji se javlja pri pojavi supernove ˇsiri se od eksplodiraju´ce zvezde u svim pravcima. Ako se na
njegovom putu nadje kakva maglina, on moˇze izazvati kondenzaciju njene
materije i stvaranje planetarnog sistema. Tako, medju nekim nauˇcnicima,
postoji miˇsljenje da su Sunce i planete Sunˇcevog sistema postale kondenzacijom presolarne magline izazvane dejstvom udarnog talasa nastalog pri
pojavi bliske supernove.
Bilo je potrebno mnogo godina da se otkrije tajna zvezda supernova,
kojima, moˇzda, treba da zahvalimo i za nastanak naˇse planete i ˇzivota na
njoj. Tek nedavno, mi deca zvezda, saznali smo da one ne haju za careve i
njihova carstva, ve´c samo za gravitacione sile u ˇcijoj su vlasti. Sada znamo
da su supernove zvezde-prskalice”, a ne zvezde pridoˇslice”, kako je to davno
tumaˇcio svom caru Jang Vei Te.
Kvazar i geometri Do´ci ´ce vreme kada ´ce nauka prete´ci maˇstu.
123
ˇ Vern
Zil
ˇ
Cesto
se ljudi koji se ne bave naukom pitaju ˇcemu tolika istraˇzivanja,
zaˇsto se ulaˇzu tako veliki misaoni napori i materijalna sredstva, recimo, za
ispitivanje udaljenih granica naˇseg sveta — elementarnih ˇcestica — na jednoj
strani, i Svemira — na drugoj. Kakve koristi ˇ
covek moˇ
ze da ima, na
primer, od nebeskih tela udaljenih milijardama svetlosnih godina
od Zemlje?
Moˇzda i vi mislite da su ona toliko daleko, na kraju Svemira, da ne mogu
imati bilo kakav znaˇcaj za nas?
Ako tako mislite — paˇzljivo proˇcitajte ovu istinitu priˇcu koja moˇze da
zapanji i same nauˇcnike. Ukratko, seizmolozi su poˇceli da koriste kvazare
za predvidjanje zemljotresa!
To zvuˇci apsolutno neverovatno! Zar je mogu´ce da najudaljeniji svemirski
objekti, kvazari, od kojih nas dele milijarde svetlosnih godina, ˇcitav svemirski
okean, mogu da budu od ikakve praktiˇcne vrednosti za ˇcoveka na Zemlji!?
— Da!!!
Ova po svemu neobiˇcna nebeska tela, koja u Svemiru svetle poput grandioznih
kula svetilja i izgaraju milijarde zvezda za svog ˇzivota, pored svetlosnog
zraˇcenja emituju i impulsno radio zraˇcenje. Prate´ci ove signale, profesor
Neil i saradnici iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon (SAD) predvideli
su razorno pomeranje tla koje se zaista i desilo u Kaliforniji.
Koriste´ci udaljeni kvazar kao taˇckasti izvor radio zraˇcenja, nauˇcnici su
bili u stanju da vrlo taˇcno mere razliku u vremenima prispe´ca radio signala sa kvazara do radio opservatorije u Pasadeni i do NASA-ine stanice za
pra´cenje kosmiˇckih letova kraj Goldstouna, mesta udaljenog od Pasadene
193 kilometra.
Na osnovu malih vremenskih kaˇsnjenja, koja su iznosila milijardite delove sekunde, istraˇzivaˇci su ustanovili da se rastojanje izmedju antena radio
prijemnih stanica u Pasadeni i Goldstounu u toku sedam meseci pove´calo
za 20 centimetara. To je bio znak da se na posmatranom podruˇcju moˇze
oˇcekivati pojava zemljotresa.
I druga ranija merenja pokazivala su da je ovo tlo sklono kretanju. U
periodu od 1974. do 1978. godine dolazilo je do jednoliˇcnog skupljanja Juˇzne
Kalifornije po pravcu sever jug. Poˇcev od 1978. godine skupljanje je prestalo i tlo je poˇcelo da se ˇsiri! Laserska merenja, koja su prethodila radio
merenjima, pokazala su da se podruˇcje oko Palmdejla, koje se nalazi 56 km
severno od Pasadene, od maja do oktobra 1979. godine proˇsirilo za oko 2
milimetra po svakom duˇznom kilometru.
Radio-astronomska merenja pomo´cu kvazara kao udaljenih radio farova
124
pove´cala su domen posmatranja na teritoriju ˇcija je duˇzina iznosila 161 km.
Ona su otkrila da se ˇsirenje terena odvija po ve´coj duˇzini i da se deˇsava po
pravcu jugozapad-severoistok.
Mada razlozi ovakvog ponaˇsanja kalifornijskog tla joˇs nisu poznati, Bari
Reilei, saradnik Ameriˇckog odelenja za pretragu tla, smatrao je da bi ovo
ˇsirenje moglo da dovede do razornog zemljotresa na podruˇcju poznate Sen
Andreaske raseline u Kaliforniji. A to se i desilo!
I tako nauˇcnici pomo´cu osetljivih radio antena paˇzljivo hvataju radio
signale koji nam stiˇzu iz jedne udaljene taˇcke na samom kraju Svemira.
U ˇcudesnoj svemirsko-zemaljskoj triangulaciji, prate´ci male razlike u vremenima prispe´ca radio signala sa kvazara, oni prepoznaju nagoveˇstaje budu´cih
zbivanja na Zemlji!
I zar sad neko moˇze da pita ˇcemu sluˇze fundamentalna nauˇcna istraˇzivanja,
zaˇsto treba otkrivati tajne sveta u kome ˇzivimo?
Ovakvi fasciniraju´ci poduhvati ljudskog duha dokaz su da se nijedan
objekt u Prirodi, ma koliko od nas bio udaljen, ne moˇze proglasiti nekorisnim
za ˇcoveka.
Bela sova — neobiˇcan lovac
Postoji dosta ˇzivotinja ˇciji opstanak zavisi od pouzdanog sluha. Jedna
od njih, koja bi mogla da konkuriˇse za najviˇsu nagradu — jer lovi skoro
iskljuˇcivo no´cu, praktiˇcno s povezom preko oˇciju — jeste bela sova.
Nije lako zamisliti kakvim to ˇcudesnim aparatom mora da raspolaˇze ptica
— no´cni lovac da bi bila u stanju da po mraku, samo na osnovu zvuka,
ulovi svoj pokretni plen na tlu pokrivenom travom ili snegom. Da bi to
postigla, bela sova mora da koristi izuzetno osetljiv sluˇsni aparat i neobiˇcan,
skoro kompjuterski, sistem za obradu podataka” do kojih dolazi preko svojih
lokatora zvuka.
Na koji naˇcin bela sova to postiˇze?
Bez sumnje, odgovor leˇzi u mogu´cnosti prepoznavanja izuzetno malih
razlika u zvucima koji dopiru do levog i desnog uha. Uˇsi se obiˇcno nalaze
na unekoliko razliˇcitim rastojanjima od izvora zvuka, te do njih dati zvuk
dopire sa malim vremenskim pomakom. Odredjena asimetrija u orijentaciji
sovinog levog i desnog uha, pri kojoj je njeno desno uho okrenuto neˇsto malo
naviˇse, a levo naniˇze, dopuˇsta sovi da odredi ugao pod kojim zvuk dolazi sa
tla.
Na drugoj strani, sova raspolaˇze izvanredno organizovanim centrom za
obradu signala. Nervni impulsi koji se stvaraju u sovinom sluˇsnom aparatu
putuju do mreˇze neurona u srednjem delu mozga, koji su tako rasporedjeni
da formiraju mapu koja odslikava posmatrani prostor. Impulsi koji se na
125
ovom nivou javljaju idu ka viˇsim moˇzdanim centrima, u kojima se odvija
selekcija informacija, njihova obrada i formiranje signala za navodjenje”,
koji ´ce sovu i u totalnom mraku nepogreˇsivo dovesti do plena.
Do ovih saznanja nauˇcnici su doˇsli na osnovu eksperimenata sa ve´cim
brojem ptica. Oni su sove stavljali na velike obruˇce koji su mogli da se
obr´cu oko osa kao lokatori radio talasa. Na ovaj naˇcin mogli su precizno
da postavljaju sove prema veˇstaˇckim izvorima zvuka, tj. da mere uglove,
rastojanja i drugo.
Eksperimenti, u kojima je koriˇs´cen i kompjuter, pokazali su da bela sova
izuzetno brzo reaguje i odredjuje azimut i elevaciju. Njen zvuˇcno-lokatorski
aparat je najosetljiviji na uˇcestanosti izmedju 3.000 i 9.000 herca. Ona je
u stanju da uporedjuje intenzitet zvuka razliˇcitih uˇcestanosti koji stiˇze do
njenog desnog uha — u odnosu na intenzitet zvuka koji stiˇze do levog uha. . .
Nauˇcnici se u ogledima sa belom sovom nisu zadrˇzali samo na prirodnim
uslovima, koji su uobiˇcajeni za njihove ispitanike, ve´c su iˇsli tako daleko da
su belim sovama u uˇsi ugradjivali male zvuˇcnike, usadjivali mikroelektrode
u mozak i koristili delovanje razliˇcitih hemijskih stimulatora i destimulatora
— da bi otkrili mogu´ce tajne koje pomaˇzu beloj sovi da u borbi za opstanak
preˇzivi love´ci pod najteˇzim uslovima.
Za belu sovu su ova ispitivanja bila mnogo, mnogo teˇza nego suoˇcavanja
sa tihim no´cnim prolaznicima njenom teritorijom, na kojoj bi mogla da se
nadje tabla s natpisom: Lovno podruˇ
cje ptice s lokatorom zvuka.
Zato — psst! Tiho, tiˇse. . . najtiˇse. . .
Nevidljiva elektronika budu´cnosti
Ne tako davno naˇsi ku´cni radio aparati bili su veliki kao ormari ili kredenci. Sada ve´c postoje tako si´cuˇsni radiotranzistori da ih moˇzemo smestiti
u ruˇcni ˇcasovnik ili ih nositi u samom uhu, pa ˇcak i u zubu — kako je to
ˇcinio Uri Geler, poznati parapsiholog i vraˇc-pogadjaˇc. Ali, i to nije sve!
Nauˇcnici su uspeli da naprave tako mali radio otpremnik koji su montirali
obiˇcnoj ku´cnoj muhi na glavu i tako, zahvaljuju´ci njemu, pratili let muve u
slobodnom prostoru.
Zato se moˇzemo upitati — dokle je ˇcovek stigao u minijaturizaciji, izradi
sve manjih elektronskih komponenata i uredjaja. Gde se nalazi kraj tome?
Razvoj elektronike u poslednjih 50 godina, od otkri´ca tranzistora do
danas, odvijao se vrtoglavom brzinom. Uzmimo za primer kompjuter. U
nekoliko decenija cena kompjutera smanjila se za oko 20.000 puta, dok je
brzina njegovog rada, izraˇcunavanja i obrade podataka porasla za viˇse hiljada puta! Tako je sada mogu´ce napraviti mo´can kompjuter ˇcija veliˇcina
ne´ce premaˇsiti veliˇcinu ˇcovekog nokta! Na toj povrˇsini on moˇze da sadrˇzi
126
viˇse od milion aktivnih i pasivnih elektronskih komponenata!
Ali ni ovako fantastiˇcna gustina pakovanja elektronskih elemenata nije
se ni blizu primakla granici koju u tom pogledu postavlja Priroda. Granica,
koja ´ce se teˇsko ikada prevazi´ci, postavljena je veliˇ
cinom molekula.
Naˇse sadaˇsnje elektronske komponente, ma koliko si´cuˇsne bile, predstavljaju ogromna ostrva” ili kontinente”, ako ne i ˇcitave planete” atoma
i molekula, ˇciji je jedini zadatak da obave po jednu jednostavnu logiˇcku operaciju, da pojaˇcaju neki signal, da zapamte datu informaciju itd. Medjutim,
iste ili sliˇcne zadatke u ˇzivom svetu obavljaju mnogo si´cuˇsnije organizacije”
— ´celije, delovi ´celija ili, ˇcak, samo pojedinaˇcni molekuli. Najˇceˇs´ce su to
makro-molekuli, molekuli sastavljeni iz velikog broja atoma.
Pa dobro, ako smo to nauˇcili od Prirode, pogledajmo sada zaˇsto atom,
koji je manji od molekula, ne moˇze da posluˇzi kao joˇs si´cuˇsniji element
budu´ce elektronike.
Atom je u te svrhe praktiˇcno neupotrebljiv. Medju atomima moˇzemo da
razlikujemo pobudjene atome (atomi koji raspolaˇzu viˇskom energije) i atome
ˇ
koji se nalaze u normalnom, nepobudjenom stanju. Zivot
pobudjenih atoma
je vrlo kratak, ˇcesto kra´ci od milionitog dela sekunde, tako da je zapis” u
ovakvim atomima kratkog veka. Zbog toga su molekuli poslednja stepenica
u minijaturizaciji elektronskih komponenata i uredjaja. Iz tog razloga ve´c se
uveliko radi na bioelektronici — na bioˇcipovima, biotranzistorima, biomemorijama i dr.
Kada ˇcovek ovlada bioelektronikom — tehnikom koja ´ce umesto sadaˇsnjih
elektronskih elemenata koristiti makromolekule, takve molekule kao ˇsto su
oni u ˇzivoj materiji — problem superminijaturizacije bi´ce reˇsen. Time ´ce
biti postignuto joˇs neˇsto ˇsto je vaˇznije od dobijanja sve manjih lego kockica”.
Bi´ce uspostavljen most” izmedju ˇzive i neˇzive materije.
To ´ce omogu´citi da se u oˇste´cene delove ˇcovekovog tela unesu bioelektronske komponente, kola ili ˇcipovi (bioˇcipovi), koji ´ce preuzeti odredjene
vitalne funkcije oˇste´cenih ˇzivih centara.
ˇ
Covek
´ce tada u minijaturizaciji dosti´ci umeˇsnost Prirode — svog mudrog
uˇcitelja.
Crna rupa — svemirska aˇzdaja Predeli nauke liˇce na horizont: ˇsto im se
viˇse pribliˇzavamo, oni sve viˇse odmiˇcu.
P. Buast
Ne naginjite se kroz prozor — da ne biste upali u crnu rupu!” — moglo
bi da glasi ˇsaljivo upozorenje u blizini zagonetnog nebeskog tela o kome se
mnogo govori i piˇse u poslednje vreme.
Za crne rupe do nedavno nismo znali da li su samo proizvod maˇste teori127
jskih fiziˇcara ili su realna tela. Tek poˇsto je u centru naˇse galaksije otkrivena
crna rupa za ˇcije je postojanje sakupljeno dovoljno dokaza, poverovali smo
u nju.
A sad da pokuˇsamo da objasnimo ˇsta je crna rupa i zaˇsto se ne treba
naginjati kroz prozor” u njenoj blizini.
Svako iz iskustva zna da ´ce jabuka ispuˇstena iz ruke pasti na tlo. Pad
jabuke, kao i drugih tela, izazvan je dejstvom privlaˇcne sile koja vlada
izmedju jabuke i Zemlje, a koju je, prema legendi, Njutn otkrio posmatraju´ci pad jabuke s drveta. Ta privlaˇcna sila naziva se gravitacionom silom.
Mada je ona najslabija od tri sile koje vladaju u Prirodi, u grandioznim
razmerama, u sluˇcaju tela kao ˇsto su zvezde, galaksije i Svemir ona ima
najvaˇzniju ulogu. Od nje, praktiˇcno, zavisi sudibna svakog ve´ceg nebeskog
tela, pa i samog Svemira, koji se jednoga dana moˇze skupiti u taˇcku (ako
sadrˇzi dovoljno materije), ili moˇze produˇziti da se ˇsiri u nedogled (ako nema
dovoljno materije).
Ako bismo sada uzeli da jabuka, umesto na Zemlju, pada ka jednoj
zvezdi ogromne gustine, recimo — ka neutronskoj zvezdi, naˇsli bismo da se
pri pada jabuke, kao pod dejstvom neke krckalice za orahe”, pod uticajem
gravitacionih sila drobe” molekuli iz kojih je jabuka saˇcinjena. Oni se drobe
u atome, a ovi se dalje sitne do atomskih jezgara i elektrona.
Ni atomska jezgra i elektroni ne predstavljaju kraj puta” naˇse jabuke,
koja se nenadano naˇsla u snaˇznom polju gravitacionih sila neutronske zvezde.
Dalje dolazi do loma” jezgara i stapanja protona i elektrona u neutronsku
kaˇsu”, zbog ˇcega ovakvu zvezdu i nazivamo neutronskom zvezdom. I — eto
nas ve´c na putu ka crnoj rupi.
Zamislimo sada da je masa zvezde koju posmatramo, da bismo sagledali
njen kraj, nekoliko puta ve´ca od mase Sunca. I neka u njoj ugasne nuklearna
pe´c”, tj. prestane proces saˇzimanja vodonikovih jezgara u teˇza jezgra, pri
ˇcemu se oslobadja energija.
U tom sluˇcaju do´ci ´ce do kolapsa zvezde” i, kao u sluˇcaju jabuke, svaki
njen deo, kao neka mala jabuka polete´ce ka srediˇstu zvezde. Nasta´ce saˇzimanje
materije ˇcudesnih razmera koje ´ce daleko prevazi´ci lom materije koji smo
opisali pominju´ci neutronsku zvezdu. Ni elementarne ˇcestice ne´ce odoleti
dejstvu snaˇznih gravitacionih sila, koje ´ce celokupnu materiju zvezde sabiti
u jednu taˇcku!
Ta taˇcka je novi nebeski objekt — crna rupa.
Crna rupa je uvir” materije koji guta sve ˇsto joj pridje bliˇze od ruba
ponora”, tzv. horizonta dogadjaja. Sve ˇsto bude privuˇceno preko horizonta
dogadjaja nezadrˇzivo ´ce nestati u crnoj rupi za sva vremena! Otuda je ovo
128
nebesko telo i dobilo tako crno ime”. Zato smo na poˇcetku u ˇsali i rekli —
ne naginjite se kroz prozor u blizini crne rupe da ne biste upali” u nju, jer
se ona ponaˇsa kao nesita svemirska aˇzdaja”. Kad guta” materiju, u stanju
je da proguta sve oko sebe.
Iako materija koju crna rupa usisava gubi svoja svojstva, ona ostavlja
izvestan trag o sebi. Pribliˇzavanjem horizontu dogadjaja fantastiˇcno se
ubrzava i usijava, i zato emituje elektromagnetno zraˇcenje po kome istraˇzivaˇci i tragaju za crnim rupama. Tonu´ci u crnu rupu, ona joj predaje
svoju masu i naelektrisanje koje, takodje, moˇze da posluˇzi za pronalaˇzenje
crne rupe.
Neki nauˇcnici tvrde da crne rupe nisu potpuno crne”, ve´c da su pomalo
i bele”. Naime — da se neke od njih ne ponaˇsaju iskljuˇcivo kao ponori
materije, ve´c da, nekad, znaju i da eksplodiraju!
Pored ve´c pomenute aˇzdaje” u centru naˇse galaksije, postoje i dva ozbiljna kandidata za crne rupe. To su objekt u dvojnom sistemu zvezda
Labud X–1 i telo u Velikom Magelanovom oblaku”. Ali, po svemu sude´ci,
crne rupe nisu tako retke i teˇsko bi bilo pretpostaviti da one ne postoje,
jer jedino pomo´cu njih moˇzemo da objasnimo pojave pri kojima iˇsˇcezavaju
grandiozne koliˇcine materije ili se javljaju fantastiˇcni iznosi energije.
Crna rupa kao da ho´ce da nas zbuni svojim svojstvima. Jedna od poslednjih novosti je da je ona moˇzda most” preko koga se moˇze pre´ci” u drugi
svemir! A to nam ve´c zaustavlja dah i prisiljava nas da sa najve´com paˇznjom
pratimo sve ˇsto se o crnoj rupi piˇse, pa makar nam i samo ˇcitanje, bez naginanja kroz prozor”, dizalo kosu na glavi.
ˇ
Suplji
zub parapsihologije
Svako vreme ima i svoje praznoverje. Nekada su ljudi verovali da postoje
djavoli, veˇstice i vampiri. Danas, u doba moderne nauke i tehnike, ˇcovekovo
praznoverje je dobilo novo, nauˇcno” ruho. Pa ipak, suˇstina se nije mnogo
promenila — reˇc je o istoj nemo´ci — nemo´ci da se prevlada sopstveno neznanje i prihvati istina o Prirodi onakvoj
kakva ona jeste, a ne kakvom je neko ˇzeli.
Dovoljno je da otvorite stranice nekog ilustrovanog ˇcasopisa, pa da,
skoro bez izuzetka, nadjete udarne teme” — neobiˇcne priˇce o natprirodnim mo´cima raznih vidovnjaka i drugih nadarenih” osoba. Oni, navodno,
nepogreˇsivo reˇsavaju” zagonetne sluˇcajeve iz proˇslosti, predvidjaju” budu´cnost,
izmenjuju misli na daljinu, snagom pogleda” savijaju kaˇsike i viljuˇske, podiˇzu”
pogledom teˇske predmete, lebde” u vazduhu, ˇcitaju” knjige iza zatvorenih
korica, pogadjaju” sudbinu iz karata, pronalaze” pomo´cu raˇslji podzemne
vode ili u zemlji skrivene predmete, leˇce” teˇske bolesnike zraˇcenjem svojih
129
ruku ili snagom pogleda, uniˇstavaju” ili vaskrsavaju” bi´ca i stvari, razgovaraju” sa duˇsama umrlih i ˇcine joˇs stotine drugih ˇcuda.
Da bi zlo bilo ve´ce, neki od prevejanih pripadnika ovog, kobajagi novog,
a u stvari vrlo starog ume´ca obmanjivanja, proglaˇsavaju svoje marifetluke
za nauˇcne pojave, a vaˇsarske veˇstine krste zajedniˇckim imenom — parapsihologija ili psihotronika.
E, pa hajde da vidimo ˇsta je novo u ovoj modernoj laˇzi i paralaˇzi.
U parapsihologiji se ne sre´cu normalne pojave, ve´c nekakve druge —
paranormalne. Razumljivo je da tu ne moˇze biti iˇceg normalnog, jer ko je
ˇcuo da neznalice, ˇsarlatane i prevarante interesuje neˇsto u ˇsta je potrebno
uloˇziti godine predanog i mukotrpnog racionalnog rada. Hokus, pokus —
preparandus, i eto nove nauke” — parapsihologije!
Podruˇcje ljudske psihe je teren izuzetno zahvalan za parapsihologe. Oni
se ne la´caju neˇceg opipljivog, jer znaju da ´ce tada brzo upasti u miˇsolovku
nauke. Zato, poznaju´ci ljudsku narav i slabosti neukih i nemo´cnih, pletu
svoje mreˇze oko lakovernih i bolesnih ljudi.
U ovom poslu ˇcudologije najˇcuveniji nauˇcnik” naˇseg vremena doskora je
bio Uri Geler, koji je na oˇcigled publike, pa ˇcak i nekih nauˇcnika koji su
mu verovali, pogledom” savijao metalne kaˇsike i viljuˇske! On je opisivao”
predele u kojima nikada nije bio, pogadjao” ˇsta se krije u olovnim kutijama,
davao dijagnoze iz leve ruke” i ˇcinio mnoga druga ˇcuda. Sve je tako veˇsto
radio, da je poznati engleski fiziˇcar prof. Dˇzon Tejlor 1975. godine u ˇcast
nove nauke” napisao knjigu Supervolje!
Ali, obiˇcnoj volji za istinu, a na veliku sramotu i ˇzalost ovog i nekih
drugih nauˇcnika koji nisu posumnjali da ih Geler obmanjuje, doˇslo je do
svadje izmedju Gelera i njegovog menadˇzera. Ova svadja iznela je na videlo
istinu o Gelerovim trikovima. Saznalo se da je Geler u zubu imao skriveni
minijaturni radio prijemnik pomo´cu kojeg je dobijao tajne poruke — obiˇcno
od svog menadˇzera. Takodje je otkriveno da su njegove brze i veˇste ruke
obavljale mnoga ˇcuda”, ˇsto su mogli da uoˇce samo iskusni madjioniˇcari,
kojih se on klonio kao djavo od krsta.
Laˇzna nauka — parapsihologija — mnogo je izgubila, a ljudima je ostala
pouka da se klone paranormalnih pojava i njihovih tumaˇcenja, ma kako
oni privlaˇcni bili. Tako je ˇsuplji zub parapsihologije joˇs jednom potvrdio
narodnu mudrost:u laˇzi su kratke noge.
Tango smrti u Magelanovom oblaku”
Ako biste upitali bilo kog astronoma ili astrofiziˇcara ˇsta je crnje od crnog
djavola, on bi vam bez mnogo razmiˇsljanja odgovorio da je od njega crnja
samo – crna rupa, ˇcudesan nebeski objekt u ˇciju se poteru digla i kuka i
130
motika”.
Zaˇsto je crna rupa tako crna?
Prvo, zbog toga ˇsto ona kao nekakva svemirska aˇzdaja guta sve ˇsto joj
padne ˇsaka” — i materiju i energiju ako joj pridju u blizinu! A, zatim, ˇsto
od sebe ne daje glasa” — ne emitije ikakvo zraˇcenje po kome bi se mogla
opaziti.
Pa kako se onda uopˇste moˇze da primeti?
Kao i svako drugo nebesko telo, i crna rupa raspolaˇze masom. Ona
moˇze biti i naelektrisana, a i nemirna je kao ˇcigra — vrti se oko svoje ose.
Medjutim, njena najve´ca mo´c leˇzi u straˇsnoj gravitacionoj sili kojom, kao
nekom izduˇzenom rukom, privlaˇci k sebi druga tela, najˇceˇs´ce zvezde te ih
usisava u svoj gravitacioni ponor” ili ih, ako su mudre” i dovoljno se brzo
kre´cu podalje od nje, drˇzi u svom suˇzanjstvu. O crnim rupama moˇze se
re´ci joˇs mnogo ˇsta, pa je i ova knjiga proˇsarana priˇcama o njima kao zlim
dusima koji nauˇcnicima zadaju nevolje. Istina, teorija crnih rupa daleko
je odmakla, a i pretrage neba u poslednje vreme daju sve viˇse znakova o
njihovom mogu´cem postojanju. Ipak, mudrost nas uˇci opreznosti kada je reˇc
o crnim rupama, jer su mnogi kandidati pali na ispitu — vreme je pokazalo
da nijedan od njih nije crna rupa i da su se nauˇcnici u po neˇcem prevarili
istiˇcu´ci njihove kandidature.
Izuzetak od ovoga ˇcine tri nebeska objekta — sistem dvojnih zvezda u
sazveˇzdju Labuda”, tzv. Labud X–1”; zatim, nebesko telo u srediˇstu naˇse
galaksije i, konaˇcno, crna lisica” u nama najbliˇzoj galaksiji, u Velikom Magelanovom oblaku”, koji je od Mleˇcnog puta” udaljen samo 150.000 svetlosnih
godina.
U ovoj galaksiji grupa ameriˇckih i kanadskih nauˇcnika otkrila je izvor
iks-zraˇcenja, LMC X–3, ˇcija su dalja izuˇcavanja dovela do zakljuˇcka da se u
njoj krije crna rupa ˇcija je masa desetostruko ve´ca od mase Sunca.
Nebesko telo LMC X–3 prvo je uoˇceno kao izvor zraˇcenja neobiˇcno velikog intenziteta i promenljive jaˇcine, koja se ponekad skokovito menja i
postaje i do dvadeset puta ve´ca nego ˇsto je bila pre promene. Joˇs od ranije
se znalo da ovakve osobine pokazuju sistemi dvojnih zvezda, kod kojih gasovi
sa obiˇcne zvezde bivaju privlaˇceni i usisavani drugom, veoma kompaktnom
neutronskom zvezdom.
Kada analiziraju kraj ˇzivotnog puta masivnih zvezda, nauˇcnici teˇsko
mogu da izbegnu susret” s crnom rupom. Zato su oni pomislili da se u ovom
sistemu moˇze na´ci neutronska zvezda ili crna rupa. Istraˇzuju´ci dvojni sistem
LMC X–3 pomo´cu ˇcetirimetarskog teleskopa opservatorije Cera Tololo, u
ˇ
Cileu,
astronomi su odredili brzinu kretanja i period kruˇzenja obiˇcne zvezde
131
oko zajedniˇckog centra gravitacije dvojnog sistema.
Pokazalo se da je brzina kretanja zvezde veoma velika i da je period
njenog kruˇzenja oko zajedniˇckog centra gravitacije samo 41 ˇcas! Na osnovu
ovih podataka nauˇcnicu su izraˇcunali udaljenost vidljive zvezde od njenog
nevidljivog gospodara i naˇsli da ona iznosi samo 11 miliona kilometara,
tj. da je manja od jednog desetog dela rastojanja Zemlje od Sunca. Na
osnovu vidljivog dela spektra zvezde odredjena je njena masa i zakljuˇceno
da ona iznosi ˇsest Sunˇcevih masa. Na drugoj strani, izraˇcunata je masa
nevidljivog pratioca (i/ili uzroˇcnika) nepoznatog porekla i nadjeno je da je
ona desetostruko ve´ca od mase Sunca, tj. da daleko nadmaˇsuje mogu´ce mase
neutronskih zvezda koje se grupiˇsu oko ˇcetvorostruke mase Sunca. Tako se
kao objaˇsnjenje name´ce da je nevidljiva zvezda u Velikom Magelanovom
oblaku”, u sistemu LMC X–3, crna rupa.
Zahvaljuju´ci sre´cnom sticaju okolnosti, mi iz priliˇcne blizine moˇzemo da
posmatramo tango smrti” u Velikom Magelanovom oblaku”, u kome crna
rupa u kobni zagrljaj sve viˇse privlaˇci svoju zaludjenu damu” — jednu obiˇcnu
vidljivu zvezdu.
Magija oˇzivljavanja iˇsˇcezlih vrsta
Postoje razni madjioniˇcari, ali oni medju molekularnim biolozima nadmaˇsuju
svaku maˇstu. Oni su u stanju da kopiraju” molekule ˇzivih bi´ca — kao da
su to stranice nekog ˇcasopisa ili knjige. A reˇc je o poduhvatu od ˇzivotne
vaˇznosti, neˇcem ˇsto moˇze da se uporedi s dizanjem feniksa iz pepela”! Da
je to istina, potvrdi´ce ova priˇca koja predstavlja samo poˇcetak jedne od
najuzbudljivijih avantura u koju se upustio ˇcovek. U ovoj priˇci reˇc je o
delimiˇcnom vra´canju u ˇzivot” jedne nedavno iˇsˇcezle ˇzivotinje — kvage.
Kvaga je polukonj-poluzebra. Ona je ˇzivahno trˇcala poljima naˇse planete sve dok je ˇcovek nije istrebio. Poslednja kvaga vidjena je pre neˇsto viˇse
od jednog stole´ca, a zatim je cela vrsta nestala bez traga. Ipak, taˇcnije je
re´ci — ostavila je trag o sebi u zapisima ljudi i u, tu i tamo, razbacanim
fosilima. Medjutim, za nauˇcnike je i to bilo dovoljno da kvagu delimiˇcno
vrate iz mrtvih” i podare joj izglede za novi ˇzivot.
Poˇcetak ove skoro nauˇcno-fantastiˇcne priˇce vra´ca nas desetak godina
unazad, u vreme kada su nauˇcnici otkrili dobro oˇcuvane ostatke jedne kvage,
koja je oko 150 godina poˇcivala pod dubokim naslagama zemlje i peska.
Zahvaljuju´ci tome, oni su bili u stanju da iz preostalih tkiva kvage izdvoje
molekule DNK (molekule nasledja — dezoksiribonukleinske kiseline) i da
pokuˇsaju da ih bioloˇskim postupcima kloniraju (kopiraju).
Ali, to nije bilo nimalo lako. Prvo su biolozi morali da se zadovolje da
kopiraju samo delove DNK molekula kvage, tzv. gene, a da za kasnije ostave
132
sastavljanje ovih gena u dugaˇcki molekulski lanac. Tako je maˇsina za kopiranje” puˇstena u rad. Prvo je od DNK molekula dobijeno viˇse molekula RNK
(ribonukleinske kiseline), a zatim su ovi molekuli, pomognuti molekulima aktivatora, stvorili unazad” molekule DNK koji su bili identiˇcni onima koje su
nauˇcnici izdvojili iz kvage.
Na ovaj naˇcin zapoˇcela je borba biologa za oˇzivljavanje izgubljenih ˇzivotinja
i biljaka. Taj ´ce poduhvat dugo trajati, jer su do sada iskopirana” (klonirana) samo neka slova” (geni) jedne vrlo dugaˇcke reˇci” (molekula DNK).
Jednom, kad bude dobijen ceo molekul DNK, on ´ce morati da se ugradi u
´celiju, ˇcija je struktura priˇca za sebe. Dovoljno je samo re´ci da je ona mali
— Univerzum. I tako ´ce do trenutka kada ´ce naˇsim poljima protrˇcati kvaga,
ˇciji su molekuli DNK stvoreni kloniranjem u laboratoriji, prote´ci joˇs mnogo
godina.
Medjutim, kada ˇcovek jednom u tome uspe, on ´ce biti u stanju da po
ˇzelji oˇzivljava mnoge iˇsˇcezle vrste koje su ostavile slabaˇsni trag o sebi, pa
i one ˇcudoviˇsne — kao ˇsto su ogromni gmizavci koji su ˇziveli pre viˇse od
50 miliona godina. Dovoljno ´ce biti da se nadje koji molekul DNK iˇsˇcezlih
vrsta, pa da se predje na njegovo, praktiˇcno, neograniˇceno kopiranje.
Ali, ova se priˇca ne´ce zavrˇsiti na dinosaurusima i ihtiosaurusima, ve´c,
najverovatnije, na potpuno novim vrstama koje ´ce ˇcovek zamisliti i stvoriti
igraju´ci” se genima, neobiˇcnim slovima ˇzivota”. U tom sluˇcaju ˇcovek ´ce
postati tvorac novog ˇzivota.
Poverujmo da ´ce ga plemenite teˇznje spreˇciti da zloupotrebi ovu svoju
mo´c i da ne´ce poˇceti da stvara monstrume i Frankeˇstajne koje sre´cemo u
stripovima i filmovima strave i uˇzasa
Svemir s rupama”
Novija astronomska osmatranja i kompjuterske simulacije ponaˇsanja materije na velikoj skali veliˇcina naveli su Dˇz. Barnsa, astronoma Univerziteta
Novog Meksika (SAD), da zakljuˇci da je Svemir po svojoj strukturi nalik
ˇsvajcarskom siru, tj. da ima mnogo rupa”.
Prvi izveˇstaji o postojanju rupa” u Svemiru, grandioznih prostora u
kojima ne postoje galaksije ili joˇs ve´ce tvorevine materije, potekli su od istraˇzivaˇca Miˇcigenskog univerziteta (SAD) koji su prouˇcavali trodimenzionˇ
alnu raspodelu galaksija u skupini galaksija na pravcu sazveˇzdja Cizme”
i
pronaˇsli da u njoj postoji jedna ogromna ˇsupljina”, preˇcnika oko 350 miliona
svetlosnih godina, prostor u kome nema galaksija! Drugi korak su uˇcinili
Barns i saradnici koji su izuˇcavali raspored galaktiˇckih supergrozdova (grozdova koje ˇcine galaktiˇcka jata) na mnogo ve´coj skali veliˇcina.
I, njihov je nalaz bio iznenadjuju´ci — pronaˇsli su takva podruˇcja Svemira
133
u kojima nema supergrozdova! U traganju za ˇsupljinama” u Svemiru, oni su
otkrili neobiˇcno dugaˇcku, taˇcnije — najduˇzu svemirsku traku”, nit materije
dugu 730 miliona svetlosnih godina! Kao da je ovaj ˇcudan viˇsak materije trebalo da nadoknadi njen manjak na drugom mestu. To je navelo nauˇcnike da
izvrˇse briˇzljiv popis materije u svemirskom magacinu”. Kada su sabrali sve
ono ˇsto je otkriveno — normalni sadrˇzaj” — manjak” — viˇsak”, pokazalo se
da najve´ci deo svemirske materije, dostupne oˇcima naˇsih teleskopa, zauzima
samo pribliˇzno jedan stoti deo ukupne zapremine Svemira!
Ali, bilo je mnogo lakˇse otkriti ove neobiˇcnosti Svemira, nego ih objasniti. Nauˇcnici veruju da su pomenute ˇsupljine, prostori bez materije,
uzrokovani pojavama koje su se desile u najranijoj fazi nastanka Svemira, u
vremenu mnogo kra´cem od milijarditog dela sekunde po odiguravanju Velike
eksplozije” u kojoj je Svemir rodjen. To je potvrdio i tada najbrˇzi raˇcunar
na svetu, Krej–1”, koji je za svoj raˇcun” napravio viˇse svemira na papiru.
Koriste´ci model nastanka svemira koji su skicirali nauˇcnici, Krej–1” je neˇsto
slobodnije ispitivao razne mogu´cnosti i davao odgovore na pitanja u vezi sa
evolucijom i sadaˇsnjom strukturom Svemira. Zaˇcudo, njegova izraˇcunavanja
su se verno poklopila sa opaˇzanjima astronoma. Tako je i teorijski potvrdjena mogu´cnost pojave rupa” u Svemiru.
Naˇsa ranija, jednostavna i idiliˇcna slika o homogenom i izotropnom
Svemiru, doˇzivela je veliku promenu. Nauˇcili smo da su njegovi prvi trenuci,
zbivanja koja su se desila u neshvatljivo kratkom vremenu posle Velike eksplozije”, odredila budu´ci oblik Svemira u kome su i ˇsupljine” naˇsle svoje
mesto.
Hemija premo´ci Iako raspet izmedju Atoma i Svemira, ˇcovek je sebi
najve´ca nepoznanica.Vladimir Ajdaˇci´c
Mnoge osobine ˇzivih bi´ca imaju za podlogu razliˇcite fizioloˇske pojave koje
se deˇsavaju u njihovom organizmu. Zato nije neobiˇcno ˇsto su nauˇcnici potraˇzili odgovor na pitanje da li se nametanje pojedinca za vodju u grupi moˇze
da objasni razlikama koje ˇclanovi grupe ispoljavaju po svojoj fizioloˇskoj
gradji — biohemijskim reakcijama, tj. po objektivnim faktorima, a ne ˇcisto
psiholoˇskim elementima. Ve´c se moˇze naslutiti znaˇcaj ovako postavljenog
problema, jer su pojedinci, kao, na primer, Neron, Atila ili Hitler, koji su
se nametnuli kao vodje svojim sunarodnicima, naneli ogromno zlo mnogim
ljudima.
Da bi naˇsli odgovor na ovo pitanje, istraˇzivaˇci Medicinske ˇskole Univerziteta Kalifornije, iz Los Andjelesa, ispitivali su ponaˇsanje i biohemizam
dominantnih majmuna u Juˇznoj Africi.
Kao ˇsto je poznato, vodje ˇcopora majmuna razliˇcito se ponaˇsaju u odnosu
134
na svoje podanike. Oni znatno viˇse vremena provode u pretraˇzivanju svoje
teritorije, u potrazi za neprijateljima i skrivenim opasnostima, dok su ostali
ˇclanovi grupe primetno pasivniji. Kod majmuna-predvodnika istraˇzivaˇci su
ustanovili skoro dvostruko ve´cu koncentraciju jednog biohemijskog jedinjenja u krvi. Bio je to serotonin, koji predstavlja jedan od mnogih neurotransmitera — hemijskih oblika ˇsto prenose poruke” izmedju nerava.
Ovaj nalaz doˇsao je sasvim neoˇcekivano, te je pobudio veliku paˇznju
nauˇcnika, koji su smislili izvanredno duhovit eksperiment. I, razume se,
zahvaljuju´ci njemu, doˇsli su do oˇstroumnih zapaˇzanja o premo´ci ili nemo´ci
svojih ispitanika — majmuna.
Profesor psihijatrije Majkl Mak Guir, antropolog Majkl Rejli i saradnici
menjali su socijalni poloˇzaj — znaˇcaj” — ili hijerarhijski status majmuna, i
pri tom pratili nivo serotonina u krvi ispitanika. Kada su uklonili predvodnika grupe od drugih majmuna, koncentracija serotonina u njegovoj krvi se
smanjila.
Tada se u ˇcoporu oglasio novi predvodnik. Paralelno sa njegovim junaˇcenjem
i isticanjem — s novim psiholoˇskim reakcijama — rasla mu je koliˇcina serotonina u krvi! U vremenu od dve nedelje, nivo njegovog serotonina se ustalio
na vrednosti po kojoj se ˇzivotinja mogla lako da prepozna kao predvodnik
grupe.
Drugi, moˇzda joˇs interesantniji nalaz, takodje dobijen eksperimentom,
kaˇze da koncentracija serotonina ne zavisi samo od toga ˇsta o sebi misli”
vodja, ve´c, takodje, i od ponaˇsanja drugih majmuna-muˇzjaka prema njemu.
Do tog su otkri´ca nauˇcnici doˇsli pomo´cu ogledala!
Vodju ˇcopora postavili su ispred polupropustljivog ogledala kroz koje je
on mogao da posmatra svoje podanike, ali da oni njega nisu mogli da vide.
Oni nisu znali da li ih on prati ili ne. Ne znaju´ci za ovu varku, vodja je nastavljao sa svojim prete´cim kretnjama i grimasama. Medjutim, to nije bilo
uzvra´ceno uobiˇcajenim odgovorom njemu ranije potˇcinjenih majmuna. U
ovoj za njega neobiˇcnoj i nerazumljivoj situaciji, u kojoj nikoga nije mogao
da kazni, vodja je poˇceo da se menja i prestaje da bude fizioloˇski dominantan. Njegov serotonin je konstantno padao — sve dok nije dostigao nivo
podredjene jedinke. Tako je silnik” postao jednak pokornom podaniku”!
Isto se deˇsavalo i pri uklanjanju ostalih muˇzjaka iz grupe. Ostavˇsi sam sa
ˇzenkama, ovoga puta i bez ogledala, ratoborni muˇzjak-predvodnik prestajao
je da biva izazivan od drugih muˇzjaka, te je i u tom sluˇcaju iˇsˇcezavao viˇsak
serotonina u njegovoj krvi, a njegovo se ponaˇsanje primetno menjalo.
Poˇsto nas ˇcovek viˇse interesuje od majmuna (iako neki kaˇzu da nismo
daleko od njih), normalno je da se upitamo da li su nauˇcnici iz Kalifornije
135
ostavili majmune iz Juˇzne Afrike i okrenuli se sliˇcnom ispitivanju medju
ljudima?
Odgovor je potvrdan. Da, oni su to uˇcinili i doˇsli su do vrlo sliˇcnih nalaza
ispitivanjem ljudi. Ustanovili su da vodje raznih bratstava raspolaˇzu viˇskom
serotonina i da na njegov nivo takodje utiˇce ponaˇsanje sredine.
Tako je jedan biohemijski konˇci´c”, znaˇcajan za ponaˇsanje majmuna i
ˇcoveka, uhva´cen od strane nauˇcnika. Dokle ´ce dovesti njegovo potezanje”
— ostaje da se vidi. Da li ´ce ono omogu´citi bolje kontrolisanje agresivnih
muˇzjaka — pitanje je budu´cnosti. Medjutim, vaˇzno je da smo otkrili jednog
pratioca agresivnog ponaˇsanja — serotonin — koji se u viˇsku javlja kako
kod vodja-majmuna, tako i kod vodja-ljudi.
Da li smo sami u Svemiru?
Ako biste se u vedroj no´ci popeli na neki breˇzuljak daleko od svetlosti
grada i uputili pogled put neba, na njemu biste videli oko 4.000 treptavih
zvezda. Ve´c obiˇcan dvogled omogu´cio bi vam da prebrojite desetostruko ve´ci
broj svetlucaju´cih taˇcaka na nebu, a skromni teleskop na nebeskoj pozornici”
otkrio bi vam viˇse od 100.000 zvezda!
ˇ
Cak
i ovako veliki broj nebeskih tela iz naˇseg vidokruga ne predstavlja
ni kap vode u svemirskom moru”. Kao ˇsto znamo, u Svemiru postoji oko
100.000.000.000.000.000.
000 (sto milijardi milijarda) zvezda! Jedna od njih je i — Sunce. Iako
je nama najbliˇza i najznaˇcajnija zvezda, ono ni po ˇcemu nije izuzetak u
Svemiru. Takvih zvezda ima nebrojeno mnogo.
Kada je tako, upita´cete se, zagledani u nebo — postoje li planete sliˇcne
Zemlji, postoje li drugi naseljeni svetovi? Da li smo sami u Svemiru?
Joˇs je grˇcki filozof Metrodorus, iz Kiosa, negde oko 400. godine pre nove
ere, pisao:
Nije mogu´
ce da se u velikom polju krije samo jedan klas ˇ
zita i
u beskrajnom Univerzumu samo jedan ˇ
zivi svet”.
Tako je razmiˇsljao stari filozof na osnovu ˇzivotnog iskustva i ograniˇcenog
broja nauˇcnih ˇcinjenica. Zahvaljuju´ci astronomiji, astrofizici i kosmologiji,
mi danas znamo znatno viˇse nego ˇsto se znalo pre mnogo vekova, te moˇzemo
da pokuˇsamo da izraˇcunamo broj svetova u Svemiru koji bi mogli da budu
naseljeni inteligentnim bi´cima.
Prvo, otkrili smo da je Svemir, ako izostavimo rupe”, priliˇcno homogen
i izotropan — da se u njegovim razliˇcitim delovima nalaze isti oblici materije; zatim, da se u medjuzvezdanoj materiji kriju brojni sloˇzeni oblici —
molekuli, koje bismo mogli nazvati opekama ˇzivota”; da se zvezde okupljaju
u galaksije, ove u rojeve i super-rojeve, a oni u Svemir. Ova saznanja, kao
136
i mnoga druga, ne dopuˇstaju nam da pretpostavimo da je ˇzivot na Zemlji
izuzetak, ve´c da je i on — kosmiˇ
cka pojava.
Zato ´cemo po´ci od naˇse galaksije koju bolje poznajemo od drugih. Prati´cemo
razmiˇsljanje ameriˇckog nauˇcnika Frenka Drejka, profesora Kornel univerziteta,
koji je postavio jednaˇcinu za izraˇcunavanje broja naprednih civilizacija u
jednoj galaksiji. Podaci koje ´cemo koristiti potiˇcu od uglednog ameriˇckog
astronoma i popularizatora nauke Karla Segana, pisca inspirativne knjige
Kosmos” i tvorca istoimene televizijske serije koju su videle stotine miliona
ljudi ˇsirom naˇse planete.
Broj zvezda u naˇsoj galaksiji, Mleˇcnom Putu”, iznosi oko 400 milijardi.
Pribliˇzno, na tri zvezde javlja se jedan planetarni sistem. U proseku, u
jednom planetarnom sistemu nalaze se dve planete na kojima postoje uslovi
za razvoj ˇzivota. Neka se samo na svakoj tre´coj od ovih planeta ˇzivot zaˇceo.
Uzimaju´ci u obzir pomenute brojke, zakljuˇcujemo da u naˇsoj galaksiji
oko 100 milijardi planeta predstavljaju mogu´ce kolevke ˇzivota”! Medjutim,
sada nastupa najneizvesniji korak u celom raˇcunu — treba proceniti broj
planeta na kojima su se razvila inteligentna bi´ca koja su u stanju da sa
nama komuniciraju. Segan je pretpostavio da samo jedna od sto ˇzivotom
oplemenjenih planeta moˇze da dovede do razvoja takvih civilizacija koje bi
mogle da shvate naˇse radio poruke i da odgovore na njih.
To bi znaˇcilo da Mleˇcni Put” sa 400 milijardi zvezda moˇze sadrˇzati oko
milijardu tehniˇckih civilizacija, ˇsto je fantastiˇcno veliki broj! Ali, sada dolazi
do dramatiˇcnog smanjenja broja civilizacija s kojima bismo eventualno mogli
da se upoznamo”.
Procenimo, prvo, deo vremena u kome postoji naˇsa civilizacija.
Zemlja je stara oko 4,6 milijardi godina. Na njoj tek ˇcetrdesetak godina ˇzivi tehniˇcki napredna civilizacija, koja je u stanju da pokuˇsa da se
oglasi” i uputi poziv drugim inteligentnim bi´cima u Mleˇcnom Putu”. Kada
uporedimo taj kratak vremenski raspon od 40 godina sa ˇzivotom Zemlje (4,6
milijardi godina), dobijemo zapanjuju´ci odgovor da je Zemlja od stvaranja
do danaˇsnjih dana mogla da koristi samo jedan stomilioniti deo svog postojanja za kontaktiranje sa drugim svetovima.
To znaˇci da brojku od jedne milijarde treba da umanjimo za sto miliona
puta! Tako dolazimo do zakljuˇcka (ako su pretpostavke koje smo koristili
taˇcne) da u ovom trenutku u naˇsoj galaksiji postoji oko 10 naprednih civilizacija s kojima bismo mogli da razmenimo iskustva, poglede na ˇzivot i svet
oko nas.
Prema tome, odgovor na pitanje da li smo sami u Svemiru, prema Drejku
i Seganu glasi — nismo sami!
137
ˇ
Staviˇ
se, dosta je izvesno da postoje i druga inteligentna bi´ca koja moˇzda,
poput nas, muˇce iste misli i problemi. Jedan deo tih problema ˇcisto je
tehniˇcke prirode — kako pobediti vreme i prostor? Njih ´ce ˇcovek verovatno
u budu´cnosti uspeˇsno reˇsiti. Medjutim, to nije dovoljno. Potrebno je pobediti sebe – savladati samodestrukciju i omogu´citi opstanak ˇzivota na Zemlji.
Jedino tada bi pokolenja koja dolaze mogla da pokuˇsaju da izvedu tako
grandiozni poduhvat – da uspostave vezu sa drugim inteligentnim bi´cima u
Svemiru.
Kompjuter — naslednik ˇcoveka?
Sve ˇzive vrste na Zemlji imaju svoj poˇcetak i kraj. Tako je, verovatno, i
sa ˇcovekom. I on ne´ce postojati doveka. A ako to prihvatimo, moramo da
se upitamo: ko ima najviˇse izgleda da ga na Zemlji nasledi?
Kao ˇsto znamo, prirodna evolucija teˇce vrlo sporo. Njoj su potrebne
stotine hiljada, pa ˇcak i milioni godina da bi dovela do znaˇcajnijih bioloˇskih
promena jedne ˇzive vrste. I sve je pri tom zavisno od brojnih sloˇzenih faktora, medju kojima i sluˇcajnost igra odredjenu ulogu. Potrebno je da dodje
do mutacije na genima molekula nasledja DNK, tj. do takvih promena u jednoj, dve ili tri reˇci” (genu) u letopisu ˇzivota” (molekulu DNK) saˇcinjenom
od viˇse hiljada ili stotina hiljada reˇci”. A zatim da se te promene odrˇze i
podare nova svojstva svojim nosiocima.
Medjutim, danas je i sam ˇcovek ozbiljno umeˇsao svoje prste u stvari
ˇzivota. Ali i te njegove intervencije, promene koje on namerno ili neˇzeljeno
izaziva, ma koliko da su velike i brze, izgleda da su relativno spore prema
onome ˇsto se oko nas i sa nama deˇsava. Tako misli i prof. Robert Dˇzastrou,
nekadaˇsnji direktor poznatog Godardovog centra za vasionske letove u Sjedinjenim Ameriˇckim Drˇzavama. On smatra da ´ce ˇcoveka na Zemlji naslediti
— kompjuter!
Ovo je zaista smela hipoteza, pa je zato ozbiljno razmotrimo.
Kompjuteri se joˇs uvek nalaze u potpunoj kontroli ˇcoveka. On ih pali”
i gasi” i izdaje naredbe koje oni posluˇsno izvrˇsavaju. Ali oni svakog dana
postaju sve mo´cniji i nezavisniji od ˇcoveka — obavljaju sve ve´ce i sloˇzenije
poslove, koje nikako ne bismo smeli da uporedimo, na primer, s prenoˇsenjem
dˇzakova sa jednog mesta na drugo. U jednoj sekundi kadri su da obave
preko milijardu matematiˇckih operacija, njihova memorija se velikom brzinom uve´cava, pa nije daleko dan kada ´ce raspolagati celokupnim znanjem
koje je ˇcovek stekao mukotrpnim radom kroz svoju hiljadugodiˇsnju istoriju.
Jednom reˇci, mi joˇs ne sagedavamo krajnji doseg kompjutera.
Uporedno sa gvoˇzdjurijom” ( hardware” engl.), taˇcnije reˇceno — poluprovodniˇckim
elementima (diode, tranzistori, elementi memorije itd.), otpornicima, kon138
denzatorima, provodnicima i dr. — razvija se i programski deo” ( software”
engl.), koji moˇzemo smatrati kljuˇcnim za dalji razvoj sudbine kompjutera i
njegovu primenu.
Ali, pre nego ˇsto se upustimo u analizu ovog, praktiˇcno niˇcim ograniˇcenog
dela kompjutera, koji skoro iskljuˇcivo zavisi od ˇcovekovog znanja i maˇste,
pogledajmo ˇsta se novo u pomenutoj gvoˇzdjuriji” moˇze oˇcekivati.
Prvo bismo mogli da spomenemo superprovodne kompjutere” na kojima
se ve´c radi. To su kompjuteri ˇciji se vitalni elementi, Dˇzozefsonovi spojevi,
hlade teˇcnim helijumom na oko 20 Kelvinovih stepeni (ispod minus 250
◦ C)! (Nedavno je uˇ
cinjen izvanredan napredak — pronadjeni su materijali
koji postaju superprovodni ve´c na temperaturi teˇcnog azota, tj. na oko –
200◦ C!) Kod njih ´ce se posti´ci ve´ci stepen minijaturizacije komponenata,
ˇsto ´ce omogu´citi dalje pove´canje brzine rada kompjutera na preko nekoliko
milijardi operacija u sekundi. Potroˇsnja energije ´ce se svesti na minimum,
koristi´ce se nove, super-memorije na bazi holografskih zapisa u specijalnim
kristalima, ili moˇzda, ˇcak, na bazi makromolekula. Ova vrsta molekula
koje sre´cemo u ˇzivoj materiji jednoga dana omogu´ci´ce izradu bioˇcipova” i
biokompjutera”, ˇcije ´ce doba gotovo sasvim izvesno do´ci u narednom stole´cu.
Pa, ipak, sve to ˇsto se tiˇce fiziˇcke strukture kompjutera, ne moˇze da
se uporedi sa prodorom koji se moˇze oˇcekivati u stvaranju novih programa
— razvoju veˇ
staˇ
cke inteligencije, kao ni sa osvajanjem novih vrsta kompjutera koji ´ce osmiˇsljenije raditi od postoje´cih, obavljati viˇse operacija
istovremeno, misliti” na svoj kompjuterski naˇcin i slediti neku svoju kompjutersku intuiciju”. To viˇse ne´ce biti slepac” koga ´ce ˇcovek za ruku voditi
lavirintom ulica.
Zato se postavlja pitanje: do koje ´ce granice mo´ci da ide samousavrˇsavanje
budu´cih inteligentnih kompjutera”? Da li ´ce se oni jednoga dana oteti
ˇcoveku, i njegove stvaralaˇcke mo´ci toliko potisnuti i uˇciniti suviˇsnim, da
´ce on zapasti u beznadje i letargiju, da ´ce posumnjati u sebe i, konaˇcno,
nestati sa megdana”.
Nasuprot Dˇzastrou, mi verujemo da ´ce ovakav razvoj kompjutera i veˇstaˇcke
inteligencije ˇcoveku pruˇziti izazov za nova, velika postignu´ca u kojima ´ce mu
kompjuter biti saveznik, a ne protivnik. Zato je malo verovatno da ´cemo
u budu´cnosti prisustvovati ratu svetova” u kome bi se ljudi borili protiv
inteligentnih kompjutera.
ˇ
Senke naˇsih svetova Covek
ˇzivi u konaˇcnom svetu, ali njegova maˇsta ne.
L. Stin
Ako nauka predstavlja svet ideja, onda je srediˇste tog sveta, bez sumnje,
teorijska fizika. Ne samo da je ona disciplina u kojoj su se ogledali neki od
139
najve´cih umova proˇslosti, kao na primer, Njutn, Maksvel i Ajnˇstajn, ve´c su
u njenom krilu zaˇcete i ideje koje su oplodile mnoge druge nauke: hemiju,
biologiju, astronomiju i . . .
Neka istraˇzivanja kojima se bavi teorijska fizika toliko su smela i neobiˇcna
da viˇse liˇce na maˇstanja sanjara nego na traganje nauˇcnika za istinom u
Prirodi. Jedno od takvih na izgled fantastiˇcnih dostignu´ca moderne teorijske
fizike odnosi se na teoriju struna i njenu primenu na oblike materije koje
sre´cemo u realnom svetu, poˇcev od elementarnih ˇcestica pa sve do Svemira.
U jednom od najpoznatijih nauˇcnih ˇcasopisa za prirodne nauke, u engleskom Nejˇceru” ( Priroda”) od 4. aprila 1985. godine, Majkl Grin je objavio ˇclanak o teorijama superstruna, novim fiziˇckim teorijama koje pokuˇsavaju
da objedine sve sile koje vladaju u Prirodi u jednu silu i da rastumaˇce elementarne ˇcestice — objasne zaˇsto ih ima toliko koliko ih nalazimo, zbog
ˇcega one raspolaˇzu datim svojstvima itd.
Neposredno iza ovog veoma interesantnog rada, tri ameriˇcka nauˇcnika,
ˇ skog univerziteta, objavsaradnika Fermijeve laboratorije u Bataviji i Cikaˇ
ili su svoju analizu najprihva´cenije teorije struna — nalaz da pored naˇseg
Svemira moˇze postojati i neki drugi, njemu sliˇcan svemir. To, moˇzda, i ne
bi bilo tako iznenadjuju´ce, kada ovaj drugi svemir ne bi mogao da bude u
samom naˇsem Svemiru! A to isto vaˇzi i za elementarne ˇcestice i druge oblike
materije.
Prema teoriji struna, dok je naˇs Svemir bio mlad i vru´c, (kada je bio
veliˇcine loptice za stoni tenis), materijom je vladala simetrija koja se daljim
razvojem Svemira raspala” na dve nove simetrije, na dve grane”. Dalji tok
dogadjaja koji je tekao naˇsom granom” doveo je do sveta u kome ˇzivimo —
do ˇcestica, atoma, molekula i drugih oblika materije koje poznajemo.
A ˇsta se desilo sa onom drugom granom” simetrije? Da li se i ona dalje
razvijala, i ˇsta je, konaˇcno, dala? Odgovor ameriˇckih nauˇcnika glasi: raspad
ove druge simetrije mogao je da dovede do pojave materije-senke”, takve
materije koja je sliˇcna nama poznatoj materiji, ali s izuzetkom da je ne
moˇzemo primetiti ni na jedan drugi naˇcin osim putem dejstva gravitacione
sile.
Tako bi pored elementarnih ˇcestica mogle da postoje i elementarne ˇcesticesenke”, pored ljudi ljudi-senke”, te planete-senke”, zvezde-senke”. . . i, na
kraju, i svemir-senka”!
Na ˇzalost, izgledi za proveru ove ideje su veoma mali. Gravitaciona
sila je najslabija od svih prirodnih sila. Zato bi bilo potrebno da se desi
neka velika kataklizma u kojoj bi uˇcestvovala tela dˇzinovskih masa pa da
se primeti prisustvo materije-senke”. Ako bi, recimo, doˇslo do eksplozije
140
zvezde senke”, tj. do pojave supernove senke”, osetljivi detektori mogli bi
da primete udar gravitacionih talasa, a ne bi bili u stanju da detektuju
svetlost, udarni talas i lom materije!
Ove ideje moˇzda zvuˇce veoma neobiˇcno, ali one ne izviru iz sumnjivog
kladenca”, ve´c iz teorijske fizike koja je u viˇse mahova iz temelja protresla
ˇcovekovu veru u iskustvo i ˇculni doˇzivljaj i dala izvanredan opis prirodnih
pojava koji nam se u poˇcetku ˇcinio apstraktnim i nerazumljivim.
Pouˇceni otkri´cem antimaterije, ne´cemo se ˇcuditi ako eksperimentalni
fiziˇcari potvrde predvidjanja teoretiˇcara o postojanju senki” naˇsih svetova.
Ako se to desi — strune” ´ce poneti veliku slavu, moˇzda i ve´cu od one
koju su stekle u naˇsim narodnim pesmama i priˇcama.
Potraga za vanzemaljcima
Od davnina ˇcovekovu misao privlaˇci pitanje postojanja ˇzivih bi´ca u Kosmosu. Ali, tek 1960. godine Frenk Drejk projektom OZMA zapoˇcinje istraˇzivanje kosmiˇckog radio zraˇcenja u potrazi za ˇzivotom van naˇse planete.
Tako se pre oko 30 godina rodila bioastronomija, nova nauˇcna disciplina
ˇciji je glavni zadatak — istraˇzivanje mogu´cnosti postojanja vanzemaljske
inteligencije.
Prvi podsticaj za ova istraˇzivanja dali su G.Kokoni i P.Morison, koji
su 1959. godine predloˇzili analizu radio zraˇcenja u blizini vodonikove linije
od 21 cm, smatraju´ci zraˇcenje vodonika kao najpogodnije za komuniciranje
medjusobno udaljenih civlizacija. Nezavisno od njih, mladi astronom Frenk
Drejk, ˇclan Nacionalne radio astronomske opservatorije (NRAO) kod Grin
Benka (SAD), pripremio je 23 metarski radio teleskop Tatel i u prole´ce
1960. godine oko 200 ˇcasova snimao radio zraˇcenje u oblasti obliˇznjih zvezda
Epsilon Eridani (udaljena od nas 10,7 svetlosnih godina) i Tau Ceti (11,9
sv.god.). Njegov projekt je po princezi mitskog kraljevstva Oz dobio ime
OZMA. A zatim su usledili novi projekti: SETI, NASA SETI, SENTINEL
itd.
Mitska princeza”, kao ni njeno kraljevstvo” do sada nisu pronadjeni u
Kosmosu, ali je tokom proteklih godina istraˇzivanje u ovoj oblasti fantastiˇcno
napredovalo. Pored radio frekvencija, obuhva´cene su i optiˇcke i infracrvene
frekvencije. Broj sati pretraˇzivanja neba prevaziˇsao je 100.000, a broj zemalja koje uˇcestvuju u poteri za princezom” porastao je na osam: SAD,
SSSR, Australija, Kanada, Francuska, SR Nemaˇcka, Holandija i Japan.
Svaki minut rada jednog velikog radio teleskopa, skupog i joˇs uvek retkog
instrumenta, isplaniran je do u sekundu, pa je zato teˇsko do´ci na red radi
potrage za vanzemaljcima. Radio-astronomi koji se ovim ispitivanjima bave
moraju da se dovijaju na mnoge naˇcine. Oni, prvo, analiziraju tudje po141
datke, ne bi li u njima naˇsli pozive” iz Kosmosa. Tako su, na primer, paˇzljivo
pregledani zapisi do kojih su doˇsli istraˇzivaˇci Nacionalne radio astronomske
opservatorije u pretrazi neba antenom od 100 metara za pulsarima aktivnim
na frekvenciji od 390 MHz.
Drugo, oni koriste instrumente velikih opservatorija koje dobijaju na
kratko vreme. Primer ovakvog pozajmljivanja instrumenta sre´cemo u radu
Salivana i Noulisa, koji su pomo´cu gigantske Aresibo antene preˇcnika 305 m i
interferometrijskog sistema radio teleskopa na velikim rastojanjima (VLBI)
osluˇsnuli” neke zvezde i njihovu bliˇzu okolinu u dosegu od 20 svetlosnih
godina.
Najsre´cniji su bioastronomi koji raspolaˇzu svojim instrumentima, radio teleskopima namenjenim iskljuˇcivo istraˇzivanju postojanja vanzemaljske
inteligencije. Oni su sakupili najviˇse ˇcasova aktivnog sluˇsanja kosmiˇckog
radio programa. I prate´ca elektronska instrumentacija kojom ovi istraˇzivaˇci
raspolaˇzu specijalno je prilagodjena lovu na nebesku lisicu”, radio izvore
mogu´cih inteligentnih bi´ca u Kosmosu.
Dok je Frenk Drejk 1960. godine imao samo jednokanalni analizator (mogao je u jednom trenutku da prima samo jednu frekvenciju radio zraˇcenja),
sada ve´c postoje analizatori sa preko milion kanala! Njihovo razlaganje je
izvanredno (bolje od 0,03 Hz po kanalu), te, tako, u sklopu sa dobrim radio
teleskopima kojima se skanira nebo, mogu istovremeno da pokriju veliki broj
radio frekvencija.
U istraˇzivanja se ukljuˇcuju i kosmiˇcke letelice. Pionir 10” je pre svog
izlaska iz Sunˇcevog sistema obavio jedan zadatak iz programa NASA-SETI. On
je sa rastojanja od 5,25 milijardi kilometara od Zemlje emitovao slabaˇsan
radio signal (snage 1 vat) ka Zemlji. Taj signal je uhva´cen radio antenom i
korigovan za rotaciju Zemlje oko svoje ose i za relativno kretanje letelice u
odnosu na Zemlju.
Ipak se kre´ce!” — rekao bi Galilej. I to brzo” — dodali bi bioastronomi.
Da su oni zaista u pravu, svedoˇci podatak da se danas radio antenom u
Aresibu u delu´cu sekunde moˇze ˇcuti” ono za ˇsta je OZMA potroˇsila oko 200
ˇcasova sluˇsanja. Na drugoj strani, postoje i vrlo ambiciozni projekti. Pored
Aresiba, NASA-SETI ukljuˇcuje i antenu drˇzave Ohajo (ekvivalent 53 m
antene), 64-metarsku antenu u Goldstajnu (Kalifornija); NASA-inu antenu
u Tidbinbilu (Australija); 91-metarsku antenu NRAO (Zapadna Virdˇzinija)
i 100-metarsku antenu u Bonu (SRN).
Pomo´cu ovog sistema radio teleskopa bi´ce analizirano 800–1000 izabranih
radio izvora, od kojih su 773 zvezde tipa F, G i K, a koje se nalaze do
rastojanja od 81,5 svetlosnih godina. Program ´ce zahtevati oko 5 godina
142
rada. Paralelno s njim te´ci ´ce i pretraga neba manjim teleskopima, preˇcnika
34 m. Oni ´ce u istom vremenu, sa manjim razlaganjem i osetljivoˇs´cu, ispitati
oko milion kandidata za mogu´ce naseobine inteligentnih bi´ca.
Tako moˇzemo oˇcekivati da ´ce do kraja ovog stole´ca program NASA-SETI
doneti mnogo novih saznanja o radio nebu, koje pored odgovora na pitanje o
postojanju vanzemaljskog ˇzivota, inteligentnih bi´ca na udaljenim svetovima
— moˇze dati i druga, potpuno neoˇcekivana astronomska otkri´ca.
Posle milenija umovanja i filozofiranja o drugim svetovima i njihovim
stanovnicima, zakoraˇcili smo u doba nauˇcnog proveravanja hipoteze o postojanju vanzemaljskih inteligentnih bi´ca. U slede´cih 10–20 godina bitno ´ce
se pomeriti granica bioastronomskih istraˇzivanja i viˇse saznati o mogu´cem
prisustvu drugih naprednih civilizacija u naˇsoj galaksiji.
Ako one postoje i mi ih otkrijemo — bi´ce to jedno od najve´cih otkri´ca
svih vremena. A ako se to ne desi, tada ´cemo shvatiti kolika je odgovornost
na nama da saˇcuvamo ˇzivot, taj redak dar Prirode, koja je medju tolikim
milijardama svetova baˇs Sunˇcev sistem izabrala” za njegovu kolevku.
Teslina bajka o elektricitetu Udar nadje iskru u kamenu.
Njegoˇs
Najlepˇse stranice u nauci ispisali su njeni velikani svojim delima. Bez
premca su i njihovi popularni radovi — se´canja na detinjstvo i mladost, na
dane samopregornog rada, na radosti istraˇzivanja.
ˇ
Citaju´
ci njihove redove, ˇcesto otkrivamo da se oni ne istiˇcu samo svojim
izvanrednim umom, ve´c i osobenim ose´canjem prema lepoti. Njihovo vidjenje Prirode u njenom jedinstvu pouˇcno je i zadivljuju´ce. Ono nam mnogo
govori o velikim nauˇcnicima, o njihovoj teˇznji da shvate suˇstinu istinitog i
lepog.
U naˇsoj popularnoj nauˇcnoj literaturi blistavi trag su ostavili: Tesla,
Pupin (Pulicerova nagrada za knjiˇzevnost za 1924. godinu za knjigu: Sa
paˇsnjaka do nauˇcenjaka”), Petrovi´c-Alas, Milankovi´c i dr. Zato nije lako
izabrati samo jednu priˇcu.
S dozvolom Muzeja Nikole Tesle, u Beogradu, donosimo priˇcu o elektricitetu koju je Tesla ispriˇcao jednoj dvanaestogodiˇsnjoj devojˇcici, a zatim
je zapisao nazvavˇsi je — bajkom. Njoj dodajemo deo njegovog pisma devojˇcici Poli, koji nam otkriva mo´c zapaˇzanja i radoznalost Tesle kao deˇcaka.
Ko istinski ˇzeli da shvati svu veliˇcinu naˇseg doba, treba da se upozna sa
istorijom nauke o elektricitetu. Tu ´ce na´ci bajku kakvu ne zna ni Hiljadu i
jedna no´c”.
Priˇca poˇcinje daleko pre poˇcetka naˇse ere, u doba kada su Tales, Teofrast
i Plinije govorili o magiˇcnim svojstvima elektrona” (´cilibara), te dragocene
143
tvari koja je postala od suza iz oˇciju Helijada, sestara onog nesre´cnog mladi´ca
Faetona, koji je pokuˇsao da ovlada Febovim koˇcijama i skoro sprˇzio ˇcitavu
Zemlju. Tu misterioznu pojavu ˇzivahna maˇsta starih Grka pripisivala je,
naravno, nekim nadzemaljskim uzrocima i udahnula ´cilibaru ˇzivot i duˇsu.
Je li to bilo stvarno verovanje ili viˇse pesniˇcko tumaˇcenje — to je otvoreno
pitanje. I dan-danas ima vrlo prosve´cenih ljudi koji misle da je biser ˇziv,
da u dodiru sa toplim ljudskim telom postaje sve lepˇsi, sve sjajniji, a mnogi
nauˇcnici veruju i da je kristal ˇzivo bi´ce, pa se takvo miˇsljenje ˇcak proˇsirilo i
ˇ
na ˇcitav svemir od kako je Dˇzagadiz Candra
Boze pokazao nizom znaˇcajnih
eksperimenata da i tzv. beˇzivotna materija odgovara na spoljne nadraˇzaje
na potpuno isti naˇcin na koji reaguje biljno ili ˇzivotinjsko tkivo.
To znaˇci da se ova praznoverica o ´cilibaru, ukoliko je uopˇste i postojala,
ne moˇze uzeti kao dokaz o njihovom neznanju, ali se o njihovom poznavanju
elektriciteta, ipak, moˇze samo nagadjati. Zanimljiva je ˇcinjenica da su oni
taj svoj pronalazak” radije upotrebljavali za neku vrstu elektroterapije. Na
nekim primercima starog novca nalazimo dvostruke zvezdice, nalik na varnice, sliˇcne onima koje proizvodi galvanska baterija. A i nekoliko drugih
saˇcuvanih podataka, mada vrlo oskudnih, govore u prilog uverenju da je
bilo onih kojih su imali mnogo dublje znanje o prirodi ove pojave zapaˇzene
na ´cilibaru. Tako se Mojsije, na primer, nesumnjivo sluˇzio elektricitetom
mnogo veˇstije nego ma ko drugi u njegovo vreme. U Bibliji se na jednom
mestu u detalje, s velikom preciznoˇs´cu, opisuje u stvari maˇsina u kojoj se
elektricitet stvarao trenjem vazduha o svilene zavese i gomilao u kutiju konstruisanu kao kondenzator. Vrlo je verovatno da je Aronove sinove ubila
struja visokog napona i da je vestalska vatra kod Rimljana bila elektriˇcne
prirode. Inˇzenjerima” tog vremena je morao biti poznat pogon kaiˇsevima,
te se ne moˇze pretpostaviti da nisu opazili obilno razvijanje statiˇckog elektriciteta. Uz pogodne atmosferske prilike kaiˇs se moˇze pretvoriti u pravi
dinamiˇcki generator, sposoban da izazove mnoga vrlo zanimljiva dejstva.
Ja sam palio elektriˇcne sijalice, pokretao motore i izvodio razne druge
ne manje zanimljive eksperimente — sve pomo´cu elektriciteta dobijenog
kaiˇsevima i nagomilanog u limene kutije.
Moˇze se sa sigurnoˇs´cu zakljuˇciti da su starim filozofima bile poznate
mnoge ˇcinjenice u vezi s ovom neuhvatljivom silom, te je ˇcudnovato da je
bilo potrebno da prodju dve hiljade godina do pojave prve nauˇcne rasprave
o elektricitetu i magnetizmu, do ˇcuvenog Gilbertovog dela objavljenog 1600.
godine.
Ovako dug period neaktivnosti moˇze se ipak donekle objasniti. Uˇcenost
je bila privilegija izabranih, koji su svako novo saznanje ljubomorno ˇcuvali
144
u svom krugu. Veze nije bilo lako odrˇzavati, pa je teˇsko dolazilo do saradnje
izmedju geografski razdvojenih istraˇzivaˇca. A uzrok je donekle bila i sklonost
ljudi tih vremena da zapostave praktiˇcne probleme i da se bore, da ˇzive za
apstraktne principe, za dogme, predanja, ideale.
ˇ
Coveˇ
canstvo se u Gilbertovo vreme joˇs nije bilo mnogo promenilo, ali su
njegova jasna uˇcenja snaˇzno delovala na uˇcene duhove. Poˇcele su se brzo,
jedna za drugom, pojavljivati razne maˇsine na principu trenja, pa je rastao
i broj eksperimenata i posmatranja. Praznoverni strah je postepeno ustupio
mesto nauˇcnoj pronicljivosti, te je 1745. svet sa uzbudjenjem primio vest
da su Klajst i Muˇsenbrok uspeli da u jednu posudu uhvate neku misterioznu
supstancu koja je zatim pokazala svoju razornu snagu oslobodivˇsi se uz
ljutiti prasak. Tako se rodio kondenzator, moˇzda najve´ci izum u istoriji
razvitka nauke o elektricitetu.
Za slede´cih ˇcetrdeset godina ˇcoveˇcanstvo je naˇcinilo dva ogromna skoka
napred: Franklin je pokazao identiˇcnost one blage ´cilibarove duˇse i straviˇcnog
Jupiterovog pojasa, a Galvani i Volta su pronaˇsli elektrohemijski izvor struje
iz koga se magiˇcni fluid moˇze dobiti u neograniˇcenim koliˇcinama. A onda je
za daljih ˇcetrdeset godina postignut joˇs krupniji uspeh: Oersted je postigao
znaˇcajan napredak time ˇsto je elektriˇcnom strujom uspeo da utiˇce na magnetnu iglu. Arago je stvorio elektromagnet, Sibek — termostub, a Faradej
je 1831. sve te uspehe krunisao izjavom da je uspeo da iz magneta dobije
elektricitet, ˇcime je u stvari otkrio princip one divne maˇsine — dinama —
i zapoˇceo novu eru ne samo nauˇcnog istraˇzivanja, ve´c i praktiˇcne primene
elektriciteta. Otada se pronalasci neocenjive vrednosti niˇzu vrtoglavom brzinom. Telegraf, telefon, fonograf, sijalica, indukcioni motor, oscilatorni transformator, rendgenski zraci, radijum, radio — sve je to, uz mnoge druge
revolucionarne pronalaske, duboko izmenilo ˇzivotne uslove ˇcoveˇcanstva. Za
osamdeset i ˇcetiri godine je ona neuhvatljiva supstanca iz ˇzivog ´cilibara i
magnetnog kamena pretvorena u kiklopske snage koje sve brˇze i brˇze okre´cu
toˇckove progresa.
To je ukratko bajka o elektricitetu od Talesa do danas. Dogodilo se
nemogu´ce; nadmaˇseni su i najludji snovi, a zaˇcudjeni svet se pita: ˇsta je sad
na redu?
(Nikola Tesla, 1915. god.)
145
Naelektrisani maˇ
cak
. . . A sad ti moram ispriˇcati neobiˇcan i nezaboravan doˇzivljaj koji je urodio
plodom u mom kasnijem ˇzivotu.
Naˇsa ku´ca je na oko osamnaest stotina stopa1 nad morem i zimi, po
pravilu, vreme je kod nas suho, ali se ponekad deˇsavalo da bi topli vetar
sa Jadrana uporno duvao duˇze vremena naglo tope´ci sneg, plave´ci zemlju i
nanose´ci veliku ˇstetu imovini i ljudima. Mi smo tada bili svedoci strahovitog
prizora silno uskovitlane reke koja je nosila propast i obarala sve ˇsto joj se
naˇslo na putu.
Otada ˇcesto sebi predoˇcavam dogadjaje iz mladosti da bih u tome naˇsao
olakˇsanje od velikog i opasnog duhovnog napora, pa kada se setim tog prizora
huk vode ispuni mi uˇsi, i ja vidim, ˇzivo kao i onda, njezin uzavreli tok i ludilo
razaranja. Naˇcas, to oneraspoloˇzi i rastuˇzi. Ali uvek su mi prijatna se´canja
na zimu i njezinu suvu studen i sneg netaknute beline.
Dogodilo se da je na dan tog mog doˇzivljaja bila studen kakva se do
tada nije zapamtila. Koraˇcaju´ci po snegu, ljudi su ostavljali svetlucav trag
za sobom, a grudva baˇcena o neˇsto stvarala je blesak kao glava ˇse´cera pod
udarcima satare.
Bio je suton i ja osetih potrebu da pomilujem maˇckova ledja ( veliˇcanstveni
Maˇcak — najdivniji od svih maˇcaka na svetu”, kako piˇse Nikola Tesla za
svog miljenika iz detinjstva — prim. V.A.). Ono ˇsto sam opazio bilo je ˇcudo
pred kojim zanemeh! Maˇckova ledja bila su ploˇca svetlosti i moja je ruka
izazivala pljusak praskavih varnica ˇcije se pucketanje ˇculo naokolo.
Otac mi je bio vrlo uman ˇcovek: na svako pitanje imao je odgovor. Ali
ta pojava i njemu samom bila je nova. Na kraju, on primeti da to nije niˇsta
drugo do elektricitet, isto ono ˇsto vidite na drve´cu za vreme oluje. Majka je
bila kao opˇcinjena.
— Prestani da se igraˇs s tim maˇckom, reˇce mi ona, mogao bi izazvati
poˇzar!
Ja sam zanesen razmiˇsljao. Nije li Priroda jedna ogromna maˇcka? Ako
jeste, ko je miluje po ledjima?
(iz Teslinog pisma devojˇcici Poli, 1936. god.)
Pionir–10” jezdi ka zvezdama
Joˇs ne tako davno, otkrivanje novih zemalja, mora i okeana, spuˇstanje niz
tokove velikih reka, osvajanje Zemljinih polova, prelet avionom iz Amerike u
Evropu i drugi sliˇcni podvizi — slavljeni su ˇsirom sveta kao velike ˇcovekove
1
Engleska mera za duˇzinu, iznosi 0,3048 m.
146
pobede nad Prirodom. Medjutim, danas se ˇcovek ne oduˇsevljava toliko
velikim postignu´cima, kao da se malo umorio od njih ili prestao da razumeva
njihov znaˇcaj.
Kao nikada ranije, ˇcovek naˇseg doba putuje” s kraja na na kraj realnog sveta koji ga okruˇzuje. On svoje glasnike ˇsalje kako ka elementarnim
ˇcesticama, tako i ka udaljenim planetama Sunˇcevog sistema. Ali on stremi i
dalje, mnogo dalje. . . I dok priprema budu´ce brodove koji ´ce daleko dosegnuti, skuplja informacije i o najudaljenijim svetovima, analiziraju´ci brzohodna zraˇcenja koja mu iz njih stiˇzu.
U senci velikih nauˇcnih otkri´ca i dostignu´ca, koja se u poslednje vreme
niˇzu jedna za drugim, desi se da poneki grandiozni uspeh, kakav je postignut
letilicom Pionir–10”, prodje skoro nezapaˇzen. Naime, Pionir–10” je 13. juna
1984. godine kao prvo delo ˇcovekovih ruku izaˇsao iz naˇseg planetarnog sistema i sada jezdi put Vlaˇsi´ca”. To je kamen” koji je ˇcovek najdalje dobacio!
Da li je to bilo jednostavno posti´ci? Koja su znanja za to bila potrebna?
Kakve se pouke kriju u ovom ˇcudesnom dostignu´cu? I ˇsta se sad deˇsava
sa dalekim putnikom, Pionirom–10”? Sve su to pitanja koja se name´cu
radoznalom duhu.
Pre nego ˇsto na njih odgovorimo, podseti´cemo se najvaˇznijih zbivanja
vezanih za putovanje prvog zvezdanog konjica”, Pionira–10”.
To je jedna od letilica iz poznate porodice Pionir”. Za njegove prethodnike ne bismo mogli re´ci da su bili dobre sre´ce: prve tri letilice iz ove porodice
izgorele su u Zemljinoj atmosferi. Tek je Pionir–4” stigao do Meseca, proˇsao
kraj njega i delimiˇcno obavio postavljene zadatke. Medjutim, nauˇcnici su
bili uporni, uˇcili su iz poˇcinjenih greˇsaka.
Tako se krajem februara 1972. godine na vrhu rakete nosaˇca AtlasKentaur”, postavljene na lansirnu rampu u bazi Kejp Kenedi (SAD), naˇsao
Pionir–10”. Zbog loˇsih vremenskih uslova, nekoliko dana na vrhu mo´cne
rakete leˇzao je skupoceni teret”, remek-delo savremene nauke i tehnike. Od
268,5 kg, koliko je teˇzila letilica, 29 kg je bila teˇska nauˇcna oprema, a samo
27 kg gorivo neophodno za manevrisanje letilice u kosmiˇckom prostoru. U
liˇcnoj karti” Pionira–10” stajalo je joˇs i ovo: duˇzina 2,9 m, preˇcnik 2,7 m,
nuklearne baterije za napajanje funkcionalnih delova elektriˇcnom energijom,
radni vek predvidjen na 7 godina, maksimalno rastojanje od Zemlje na kome
se moˇze komunicirati s letilicom 2,5 milijarde kilometara.
Zadaci Pionira–10”, kao i njegova kosmiˇcka marˇsuta, bili su precizno
odredjeni. On je morao da izvrˇsi odredjena merenja i snimanja u blizini
velikih planeta Sunˇcevog sistema — prvenstveno da ispita asteroidni pojas
147
izmedju Marsa i Jupitera, a zatim atmosferu i magnetosferu Jupitera. Zato
su njegov tovar ˇcinili instrumenti za merenje magnetnih veliˇcina, plazme,
kosmiˇckog zraˇcenja, mikrometeorita i polarizovane svetlosti.
Putovanje letilice bilo je isplanirano do u sekundu. Za uspeh poduhvata
veoma je bilo vaˇzno taˇcno pridrˇzavanje reda voˇznje”, jer su nebeskim telima
na putu Pionira–10” dodeljene uloge da ubrzavaju i menjaju pravac letilice.
Zato je nestrpljenje nauˇcnika bilo na velikoj probi. Ono je dostiglo kulminaciju 3. marta 1972. godine, kada je u 2 h i 25 min. po naˇsem vremenu iz
rakete-nosaˇca suknuo plamen, oznaˇcivˇsi istorijski trenutak — polazak letilice
na najduˇze od svih dotadaˇsnjih putovanja.
Let Pionira–10” odvijao se za zadivljuju´com pravilnoˇs´cu. On je stizao
na sastanke” sa planetama taˇcno na vreme. Retko su tehniˇcari sa Zemlje
morali da aktiviraju njegove mlazne motore. Za to su koristili radio talase,
kao ˇsto je to prvi ˇcinio Nikola Tesla sa svojim telekomandovanim brodi´cem
modelom u blizini Njujorka 1898. godine.
Jedanaest ˇcasova posle lansiranja, letilica seˇce Meseˇcevu putanju, stiˇce
novu brzinu i hita put Marsa. Prva u istoriji ulazi u asteroidni pojas
izmedju Marsa i Jupitera 15. jula, prelazi rastojanje od 280.000.000 km i
neoˇste´cena isplovljava iz asteroidnog pojasa, da bi 4. decembra 1973. godine priˇsla Jupiteru na samo 130.360 km! Besprekorno obavljaju´ci svoje
zadatke, primivˇsi od Jupitera dodatno ubrzanje, ˇzuri ka Saturnu i Uranu.
Do krajnje medje, kapije” Sunˇcevog sistema, ostale su joj joˇs dve planete,
Neptun i Pluton. Tu joj sluˇcaj pomaˇze -Plutonova putanja u tom delu neba
bliˇza je Suncu od Neptunove. Tako Pionir–10” ˇstedi na putovanju 1,4 milijarde kilometara i posle 11 godina, 3 meseca i 10 dana, i prelaska puta
od 4,3 milijarde kilometara, viˇse od dvadesetosmostrukog rastojanja Zemlje
od Sunca, napuˇ
sta Sunˇ
cev sistem i isplovljava u medjuzvezdano bespu´ce
naˇse galaksije.
I dok ˇcitate ove redove, Pionir–10” postojano jezdi put Vlaˇsi´ca”, jedne
od bliˇzih skupina zvezda iz sazveˇzdja Bika”, koju bi, kre´cu´ci se brzinom
neˇsto ve´com od 50.000 km/h, mogao dosti´ci za oko 6 miliona godina!
Pionir–10”, letilica koja je izbegla mnoge zamke na svom putu, naroˇcito
u pojasu asteroida, joˇs dugo ´ce putovati Mleˇcnim Putem” kao svedoˇcanstvo
ˇcovekove genijalnosti. A ako ga jednog dana, negde u medjuzvezdanom
prostoru, otkriju inteligentna bi´ca s nekog drugog udaljenog sveta, ona ´ce iz
crteˇza sa metalne ploˇcice koju letilica nosi mo´ci da saznaju neˇsto o nama i
naˇsoj kolevci — Sunˇcevom sistemu i Zemlji, tre´coj planeti u njemu.
Uspeh Pionira–10” budi u nama nadu da ´ce se jednoga dana i ˇcovek,
ta veˇcita lutalica, maˇstar i radoznalac, odvaˇziti da krene izvan Sunˇcevog
148
sistema. Da li ´ce se on uputiti ka zvezdama ili ´ce samo proˇsetati bliˇzom
okolinom planetarnog sistema, teˇsko je u ovom trenutku predvideti.
ˇ
Od pastira do nauˇcnika Coveka
ne ˇcini niˇsta sretnijim nego njegovo
vlastito poˇsteno uverenje da je uˇcinio najbolje ˇsto je mogao.
Pupin
ˇ
Zivotni
putevi velikih nauˇcnika najpouzdanije su zvezde vodilje mladim
duhovima ˇzeljnim saznanja i ogledanja u nauci. Iz kratke priˇce o Mihajlu Pupinu, idvorskom seljaˇcetu koje je dostiglo slavu svetskog nauˇcnika,
nauˇci´cemo da je vila s ˇcarobnim ˇstapi´cem” koja je u stanju da od seljaˇceta
napravi nauˇcnika — u stvari samo rad i borba s teˇsko´cama. Bez njih nema
uspeha u bilo kakvom nauˇcnom pregnu´cu.
U pitomom, siromaˇsnom i moˇcvarnom seocetu, nedaleko od Panˇceva
— Idvoru, kao jedno od desetoro dece uglednog doma´cina Koste, rodio se
1854. godine Mihajlo Pupin. Kao skoro sva deca idvorska rodio se u ku´ci
nepismenih roditelja, da bi s brojnom decom odrastao na tihim paˇsnjacima
kraj Tamiˇsa, sluˇsaju´ci priˇce iz davnina, kao i setne i treperave zvuke pastirske
frule. . .
Pupin je prvo uˇcio u srpskoj osnovnoj ˇskoli u Idvoru, a zatim nemaˇcku
ˇskolu u Perlezu, posle ˇcega je preˇsao u Gradjansku ˇskolu i Realku u Panˇcevu.
U jesen 1872. Pupin odlazi u Prag na dalje ˇskolovanje, gde postaje svedok
ˇzestokih okrˇsaja slovenske i germanske omladine. Iz Praga je ˇzeleo da se
vrati u Idvor — majci i ocu i drugovima na zelenim paˇsnjacima. Ali majka
i sestra nisu hteli ni da ˇcuju za to, jer su mislile da bi njegovo vra´canje ku´ci
bilo ravno porazu.
I Pupin tada donosi odluku da krene za Ameriku. To je bilo u jesen
1874. godine, kada je imao samo dvadeset godina.
Pupin je prvih pet godina po dolasku u Sjedinjene Drˇzave teˇsko ˇziveo
— radio je kao fiziˇcki radnik i istovremeno uˇcio veˇcernju ˇskolu. Kada je
postao pomo´cni sluˇzbenik, poloˇzio je prijemni ispit na Kolumbija koledˇzu,
u Njujorku, i kao odliˇcan uˇcenik bio oslobodjen pla´canja ˇskolarine, da bi
na kraju prve godine dobio dve novˇcane nagrade. Po zavrˇsetku ˇskolovanja
1883. stekao je diplomu prvog akademskog stepena i kao odliˇcan student
dobio stipendiju za studije matematike i fizike na ˇcuvenom Kembridˇzskom
univerzitetu, u Engleskoj, a zatim u Berlinu gde je poloˇzio doktorat iz fiziˇckehemije.
Pupin je patentirao 24 pronalaska, uglavnom iz telefonije, telegrafije i
radio tehnike. Svetsku slavu i priliˇcan imetak stekao je pronalaskom tzv.
Pupinovih kalemova — postupka koji je omogu´cio ˇziˇcani prenos elektriˇcnih
signala na velike daljine, ˇsto pre njegovog otkri´ca nije bilo izvodljivo. Taj
149
postupak po Pupinu nazvan je pupinizacija”.
A evo kako je doˇsao do tog izuma. Opis nalazimo u Pupinovom autobiografskom delu: Sa paˇ
snjaka do nauˇ
cenjaka, za koje je dobio Pulicerovu
nagradu za knjiˇzevnost za 1924. godinu.
ˇ
. . . U leto 1894. godine sa suprugom boravio sam u Svajcarskoj
gde sam
pripremao predavanje iz matematiˇcke teorije zvuka. Ovaj problem sam prvi
put video pre deset godina u Lagranˇzovoj ˇcuvenoj raspravi. Problem je
bio hipotetiˇcan i odnosio se na zamiˇsljeni, a ne na stvarni fiziˇcki sluˇcaj.
Ukratko: ˇzica bez teˇzine razapne se kao ˇzica na violini izmedju dve ˇcvrste
taˇcke, a na jednakim razmacima uzduˇz ove ˇzice priveˇzu su jednake teˇzine,
na primer — saˇcma ptiˇcara. Problem je u tome kako ´ce ova ˇzica, optere´cena
teretima, trepereti ako je neˇsto pokrene. Lagranˇz je naˇsao lepo reˇsenje za
ovaj istorijski problem — i to reˇsenje obeleˇzava poˇcetak jedne epohe u istoriji
teorijske fizike. Ovaj njegov rad omogu´cio mu je da dˆa matematiˇcku analizu
treperenja violinske ˇzice, jednog od najteˇzih problema 18. veka. . . ”
I ˇsta je Pupin uradio?
. . . Pokuˇsao sam da nadjem reˇsenje jednog opˇstijeg, manje hipotetiˇcnog
oblika ovog problema. Zato sam uzeo da i sama ˇzica ima teˇzinu, i da se i ona,
kao i mali tereti za nju privezani, kre´ce kroz rastegljivu sredinu. Na ovaj
naˇcin sam naˇsao najopˇstije matematiˇcko reˇsenje ovog uopˇstenog problema
— i ono je bilo taˇcno onakvo kakvo sam oˇcekivao da ´ce biti. A sada, da
objasnim svoj pronalazak do koga sam doˇsao prvi put u ˇsetnji kroz klance
ˇ
Furka u Svajcarskoj,
u leto 1894.
Treperenje elektriciteta na jednom kraju duge ˇzice ˇsiri se uzduˇz ˇzice
gotovo na isti naˇcin kao vibraciono kretanje uˇzeta ili ˇzice od jednog kraja
do drugog. Ovo ˇsirenje elektriˇcnog kretanja od jednog kraja duge provodne
ˇzice do drugog kraja prvi je istraˇzivao profesor lord Kelvin sa Univerziteta u
Glazgovu 1855. On je reˇsio problem za elektriˇcnu signalizaciju podmorskim
kablom, a tri godine kasnije reˇsio ga je Kirhof, jedan od mojih uˇcitelja u
Berlinu, za telegrafsku signalizaciju preko zemaljskih linija razapetih preko
stubova. . . ”
Mi znamo da se zvuk prostire kroz teˇcnost ili kroz ˇcvrsto telo znatno
bolje nego kroz vazduh. Ali, pustimo Pupina da to objasni.
. . . I to zato ˇsto teˇska nestiˇsljiva tela: voda, metal — imaju nesravnjivo
ve´cu kinetiˇcku i elastiˇcnu reakciju nego vazduh. Zato ona bolje prenose
zvuk. Interesantno je da su se, kada sam ja bio deˇcak, pomo´cnici pastira
u Idvoru time mnogo koristili pri davanju signala kroz zemlju. Polaze´ci
sada po sliˇcnosti sa kretanja materije na kretanje elektriciteta, moˇzemo,
150
govore´ci slikovito, tvrditi da ´ce se treperenje elektriciteta prenositi sa jednog
kraja provodne ˇzice do drugog tim bolje ˇsto je taj provodnik teˇzi i manje
stiˇsljiv. . . ”
Na kraju, o svom najznaˇcajnijem pronalasku Pupin piˇse:
ˇ nam kaˇze sve ovo ˇsto sam malopre rekao ako se primeni na elek. . . Sta
triˇcno kretanje u ˇzici? Kaˇze nam ovo: stavite indukcioni kalem u telefonsku
liniju, odvojeno, na takve razmake da za sva elektriˇcna treperenja koja treba
da se prenesu bude po nekoliko kalema po talasnoj duˇzini. U telefonskom
prenoˇsenju govora to znaˇci po jedan kalem na svake ˇcetiri ili pet milja2 na
ˇzicama kroz vazduh, i po jedan kalem, otprilike, na jednu ili dve milje u
telefonskom kablu. Za ove talasne duˇzine, ˇzica koja ima isprekidane delove
indukcije u obliku indukcionih kalema deluje kao ˇzica sa jednako rasporedjenom indukcijom. Ta ˇzica dobro prenosi prema malopre opisanom opˇstem
fiziˇckom zakonu. Da to prikaˇzemo pomo´cu mehaniˇcke analogije.
Moˇzemo re´ci da ´ce lako svileno uˇze, zategnuto izmedju dve uˇcvrˇs´cene
taˇcke, koje na sebi na jednako udaljenim taˇckama ima teˇsku saˇcmu ptiˇcara,
delovati kao teˇsko jednoliko uˇze za sva treperenja ˇcija talasna duˇzina obuhvata nekoliko razmaka izmedju zrna saˇcme, i prene´ce ova kretanja od jednog
kraja uˇzeta do drugog bolje nego kad saˇcma ne bi bila tu. . .
Eto, to je jednostavni eksperiment koji sam imao u glavi peˇsaˇce´ci po
ˇ
serpentinama u Svajcarskoj
1894. godine.”
Pre svega postojaˇse simetrija Najviˇse savrˇsenstvo mora ostati nesavrˇseno;
tek tada je njegovo dejstvo beskrajno.
Iz Tao-Te-Kinga
Jedna od najˇcudesnijih osobina koju zapaˇzamo u Prirodi je simetriˇcnost
oblika. Zanemaruju´ci mala odstupanja od savrˇsenog, moˇzemo re´ci da su
atom, kristal, ameba, cvet, ˇcovek, Zemlja, dˇzinovske galaksije, pa ˇcak i
Svemir — simetriˇcni.
Uoˇcivˇsi ovaj sklad, mogli bismo da se upitamo da li je simetrija u Prirodi
ograniˇcena samo na geometriju oblika ili ona, moˇzda, vaˇzi i za druge osobine
materije. Odgovor je potvrdan.
Postoji viˇse razliˇcitih vrsta simetrija u Prirodi. Iz tog mnoˇstva izabra´cemo samo jednu simetriju, i to onu u odnosu na naelektrisanje, koja
objekte realnog sveta svrstava u materiju i antimateriju. Ona je toliko vaˇzna
da ne´cemo pogreˇsiti ako kaˇzemo da igra ulogu krojaˇca” u mikrosvetu. I ne
samo u njemu!
2
Morska milja u SAD iznosi 1.853,248 m.
151
Ovakvu podelu sre´cemo u carstvu atoma, atomskih jezgara i elementarnih ˇcestica. Tako govorimo o ˇcesticama i antiˇcesticama. O ˇcesticama
je u ovoj knjizi bilo viˇse reˇci na mnogo mesta, dok se o antiˇcesticama ˇculo
samo poneˇsto. Tako nismo pravedno postupili prema ovom, u svemu ravnopravnom vidu materije. Istina, obilnost antimaterije u sadaˇsnjem trenutku
ni blizu nije onolika kolika je bila u prvim trenucima nastanka Svemira,
odmah posle velike eksplozije”. Od tada do danas materija ima premo´c nad
antimaterijom.
A sad da se vratimo objaˇsnjenju pojma antimaterije. Da odgovorimo na
pitanje ˇsta je — antiˇ
cestica? Da li je ona u nekom srodstvu sa ˇcesticom?
Ako jeste, po ˇcemu se od nje razlikuje?
Najbolje ´ce biti da uporedimo jednu ˇcesticu sa njenom antiˇcesticom.
Uzmimo za primer elektron i pozitron. Kao ˇsto znamo, atomi svih hemijskih elemenata u svojim omotaˇcima sadrˇze ˇzivahne negativno naelektrisane
ˇcestice — elektrone. Njihova je uloga da atomu, ˇcije je jezgro pozitivno
naelektrisano, obezbede elektriˇcnu neutralnost. Tako, na svaki proton koji
se nalazi u jezgru, dolazi po jedan elektron u omotaˇcu atoma. Ali elektroni
postoje i izvan atoma. Oni se, na primer, u metalima priliˇcno slobodno
kre´cu tamo amo: istina, ne prelaze´ci velika rastojanja. Na taj naˇcin oni
omogu´cuju provodjenje elektriˇcne struje, toplote i druge fenomene.
Kada je u pitanju simetrija, elektroni su praktiˇcno uvek usamljeni, bez
svojih pozitivno naelektrisanih parnjaka” — pozitrona — koji su po svim
svojim svojstvima, osim po znaku naelektrisanja i retkosti u Prirodi, jednaki
elektronima. Kao predmet i lik u ogledalu!
I, sada, mogli bismo da zakljuˇcimo: ako za elektron kaˇzemo da je ˇcestica,
onda je pozitron njegova antiˇcestica, i obratno. Sticajem okolnosti, mi
ˇzivimo u svetu u kome preovladjuju elektroni, te zato njih zovemo ˇcesticama,
a pozitrone antiˇcesticama. Ali nije iskljuˇceno da u nekom drugom svetu, u
kome preovladjuju antiˇcestice, inteligentna bi´ca tog sveta pozitrone nazivaju ˇcesticama, a elektrone antiˇcesticama. U tom pogledu Priroda ne daje
prioritet jednom ili drugom vidu materije.
Kada smo nauˇcili ˇsta su antiˇcestice, pogledajmo gde se one mogu na´ci.
Antiˇcestice se stvaraju pri nuklearnim reakcijama na visokim energijama,
kao i pri transformacijama atomskih jezgara — pozitronskom radioaktivnom
raspadu. Njih ima i u kosmiˇckom zraˇcenju, koje je u prvo vreme bilo glavni
izvor antiˇcestica koje je ˇcovek izuˇcavao. To su pozitroni, antineutrini, antiprotoni, antineutroni, antimezoni. . . teˇsko ih je sve nabrojati, jer ih ima
viˇse od stotinu, a sigurno je i dosta onih koje joˇs nisu otkrivene.
Antiˇcestice se retko pojavljuju na sceni naˇseg sveta. Kaˇzu neku reˇc” i
152
iˇsˇceznu u nepovrat u milionitom, milijarditom, pa i kra´cem delu sekunde!
A ako, sluˇcajem, dodje do sudara izmedju antiˇcestice i odgovaraju´ce ˇcestice
— parice”, tada se deˇsava prava katastrofa, dogadjaj u mikrosvetu koji se
moˇze uporediti sa pojavom supernove u kosmosu. U magnovanju, dve ˇcestice
isparavaju”, anihiliraju zauvek. Umesto njih, na mestu sudara javljaju se
dva gama-zraka. Oni su jedini svedoci pojave anihilacije ˇcestica, ostatak
nekadaˇsnjeg para ˇcestice i antiˇcestice.
ˇ vaˇzi za elementarne ˇcestice, vaˇzi i za sloˇzenije atomske oblike. Covek
ˇ
Sto
je pomo´cu mo´cnih akceleratora ve´c uspeo da napravi i prva antijezgra,
uglavnom veoma malih masa: antivodonik, antideuterijum i joˇs neka. Postoje, ˇcak, i planovi za formiranje meˇsovitih druˇstva” saˇcinjenih od komponenata materije i antimaterije, ali — to je ve´c priˇca za budu´cnost.
Bez obzira na vek trajanja ˇcestica i antiˇcestica i njihovu obilnost, sve su
one vaˇzne i imaju svoje mesto i ulogu u Prirodi. Dovoljno bi bilo samo jednu
od njih izbrisati” iz spiska postoje´cih konstituenata materije, pa da Svemir
doˇzivi sasvim drugu sudbinu od one koja mu je zapisana” u neobiˇcnoj knjizi
O simetriji u Prirodi”.
Ova je knjiga” jedna od najvaˇznijih i najstarijih. U njoj se nalaze osnovne prirodne zakonitosti, principi za gradnju sveta. Sve je tu promiˇsljeno
i odmereno, kao da je planove svojom rukom krojio veliki antiˇcki umetnik
Fidija, graditelj Partenona.
U oblikovanju tog savrˇsenstva, savrˇsenstva simetrije, Priroda je bila mudra. Ona je kao vrsni umetnik ostavila poneko malo nesavrˇsenstvo, odstupanje od simetrije, njeno naruˇsavanje. U tom potezu Prirode krije se kjuˇc
za razumevanje razvoja materijalnih oblika, naroˇcito onih koji su stvoreni u
prvim treptajima Svemira. Da nije tih malih odstupanja, po svemu sude´ci
ne bi bilo kretanja, pa ni ˇzivota; moˇzda bi Svemir bio zaledjen” u nekom od
svojih ranih stadijuma i ne bi bilo ni ˇzivota, ni ljudi da mu se dive i da ga
izuˇcavaju.
153
Uspon ˇcoveka Ko si ti? — Filozof.
Ko si ti? — Astronom.
A, ko si ti? — Poeta.
ˇ
Cudnovata
druˇstva!
Njegoˇs
Sigurno ste se ve´c pitali: ima li kraja uˇcenju? Da li ´cemo jednoga dana
sve znati i mo´ci slobodno da se predamo igri i dokolici? Potraˇzi´cemo odgovor
na ovo pitanje, koje jednako muˇci nauˇcnika u laboratoriji kao i djaka u ˇskoli.
Kada dobro razmislimo, vidimo da nauka svakim danom otkriva nove
istine, da ˇzivimo u vremenu njene eksplozije. Moˇze li taj razvoj nauke
jednom stati, i od ˇcega to zavisi? Odgovor bi mogao da glasi: granice
naˇsih saznanja zavise, prvo, od zakonitosti koje vladaju u Prirodi, zatim
— od naˇsih stvaralaˇckih ideja i mo´ci poimanja i, na kraju, od tehniˇckih
mogu´cnosti.
Dive´ci se sloˇzenosti Prirode i ˇcovekovom umu, uzmimo da ispitamo ono
ˇsto nam se ˇcini najlakˇsim za ispitivanje, a ˇsto je, verovatno, i najslabiji
element u pove´canju riznice naˇsih saznanja.
To su tehniˇcke mogu´cnosti kojima raspolaˇzemo.
Da li smo na tom polju blizu kraja, ako nam se ve´c ˇcini da su tajne
Prirode neiscrpne, a intelektualne sposobnosti ˇcoveka neograniˇcene.
Prvo ´cemo se upitati koliko je naˇse znanje. Ho´ce li ono poˇceti da se
preliva” iz riznice nauke, jednostavno — da li ´cemo biti u stanju da sve ˇsto
znamo i ˇsto ´cemo joˇs nauˇciti zapiˇsemo i predamo svojim potomcima? Ili
´cemo se izgubiti medju silnim materijalom, knjigama, crteˇzima, snimcima,
razliˇcitim elektronskim memorijama i drugim zapisima svega znanog?
Podjimo zato od jedne poznate prirodne granice — od brzine svetlosti.
Od nje zavisi graniˇcna brzina upisivanja podataka, raˇcunanja elektronskih
raˇcunara, pa i oˇcitavanja dobijenih rezultata ili podataka iz elektronskih,
magnetnih, optiˇckih i drugih sliˇcnih memorija.
Zamislimo da se nalazimo u 2020. godini i da raspolaˇzemo daleko savrˇsenijim
kompjuterima od danaˇsnjih — takvim koji rade na temperaturi teˇcnog azota
i koji nisu ve´ci od telefona. Njihova brzina je neverovatna, oni raˇcunske
operacije obavljaju u desetom delu milijarditog dela sekunde, raspolaˇzu supermemorijama od milion i viˇse megabita.
Kad pomenusmo bit, da prvo objasnimo ˇsta je to, a onda zaˇsto je on
vaˇzan. Bit je za raˇcunar ono ˇsto je slovo za knjigu — znak” koji moˇze biti
ili nula ili jedan. Tako su u knjizi raˇcunara” nalaze samo nule i jedinice
i — nema drugih slova”. Pomo´cu viˇse nula i jedinica, taˇcnije — njihovim
razliˇcitim poretkom, moˇzemo na jeziku raˇcunara da ispiˇsemo ili iskaˇzemo
154
svaku od ˇzeljenih informacija.
Ako je tako, onda bismo mogli da pomo´cu bitova izrazimo koliˇcinu
celokupnog znanja ˇcoveˇcanstva.
Gruba procena kaˇze da sve znanje koje smo sakupili na planeti tokom
hiljada godina pisane i nepisane istorije iznosi sto milijardi milijarda bita
(100.000.000.000.000.000.000 bitova)! Ono je sadrˇzano u milionima knjiga
po brojnim bibliotekama ˇsirom sveta, u usmenom predanju, u znanju i
raznim veˇstinama, jednom reˇci — u svemu ˇsto je omogu´cilo uspon ˇ
coveka.
Ako bismo ovo neprocenjivo blago ˇcoveˇcanstva probali da sakupimo na
jednom mestu — da ga prevedemo na magnetnu traku, ili da ga uskladiˇstimo
u elektronsku memoriju, prenesemo na film ili neˇsto sliˇcno, zakljuˇcili bismo
da joˇs uvek, i pored svog savrˇsenstva tehnike kojom raspolaˇzemo, hiljadama
milja zaostajemo za onim ˇsto je postigla Priroda!
Njoj je poˇslo za rukom da u molekulu nasledja (DNK) zapiˇse podatke o
naslednim svojstvima ˇzivih bi´ca sa gustinom od milijardu bitova u milionitom delu jednog kubnog milimetra!
Kada bi ˇcovek uspeo da napravi memoriju sa takvom gustinom podataka,
tada bi celokupno znanje ˇcoveˇcanstva moglo da stane u zapreminu od 100
cm3 , tj. u jednu vinsku ˇcaˇsu!
Nazdravlje!
Sada bar znamo da nema kraja uˇcenju. Zato prionimo knjizi, ne bismo
li naˇcinili joˇs koji korak na putu bez kraja. . .
155
Zaˇsto ˇcovek istraˇzuje? . . . ne recite to nikom, samo mudracima, jer
gomila se odmah ruga.
tabu po Geteu
Gerhard Hercberg nije obiˇcan ni astronom, ni hemiˇcar. On upoznaje
nebo i materiju koriste´ci teleskop i spektroskop. Posmatra atome i molekule,
istraˇzuje igru — interakciju materije i svetlosti. Bavi se istinitim i lepim. . .
Za otkri´ca koja je uˇcinio dobio je Nobelovu nagradu za hemiju za 1971.
godinu.
Iz razgovora autora knjige Nauka kao bajka, sa profesorom Hercbergom, koji je 1984. godine boravio u Beogradu, donosimo miˇsljenje velikog
nauˇcnika o nauci i ˇcovekovom odnosu prema njoj.
Ajdaˇ
ci´
c: Pre tri veka, 1690. godine ˇcuveni holandski fiziˇcar Kristijan Hajgens u svom delu Otkriveni zvezdani svetovi o svrsi istraˇzivanja Svemira
napisao je slede´ce reˇci:
Kao putnici u daleke zemlje, mi ´cemo mo´ci bolje da procenimo ˇsta smo
postigli kod ku´ce, zna´cemo da postavimo prave arˇsine i da odredimo sopstvene vrednosti svih stvari”.
Vi ste, profesore, poznat kao putnik kroz mnoge oblasti nauke, kao i po
ˇ mislite o cilju nauke i radu nauˇcnika danas?
svojim brojnim otkri´cima. Sta
Hercberg: Mislim da se nauˇcnici bave kreativnim poslom, upravo kao i
umetnici — slikari, muziˇcari, pesnici. . . Oni pokuˇsavaju da stvore sliku
sveta koji se, naravno, mnogo izmenio za zadnja tri veka, od doba kada je
pisao Kristijan Hajgens. Mislim da je on bio u pravu kada je rekao da ´cemo
samo u sluˇcaju ako dopustimo da naˇsa misao putuje” Svemirom i ako je
snaˇzimo — mo´ci da shvatimo suˇstinu i znaˇcenje Univerzuma.
Ajdaˇ
ci´
c: U tom traganju ˇcovek ne otkriva samo istinu, ve´c i lepotu. Da li
se slaˇzete s tim da se ˇcovek bavi istraˇzivanjem Prirode zato ˇsto je ona lepa?
Hercberg: Da, slaˇzem se. Lepota je veoma vaˇzna. To su ve´c mnogi uoˇcili.
Vidite, na Nobelovoj medalji, bez obzira da li se ona daje za hemiju, fiziku ili
knjiˇzevnost, piˇse: Divno je posmatrati kako inventivnost umetnosti oboga´cuje
ˇzivot”. Drugim reˇcima, ljudi koji dodeljuju Nobelovu nagradu smatraju
nauke, kao ˇsto su fizika i hemija, delom umetnosti.
Ajdaˇ
ci´
c: Znaˇci, mogli bismo da odgovorimo na pitanje zaˇsto se ˇcovek bavi
naukom, zaˇsto istraˇzuje?
ˇ
Hercberg: Covek
se bavi naukom zato ˇsto je to intelektualna aktivnost
koja mu pruˇza zadovoljstvo. Ona nam daje odgovor na pitanja kao ˇsto su:
156
zaˇsto postojimo, zaˇsto svet postoji, od kada on postoji i koliko ´ce joˇs dugo
postojati. . . To nam daje smisao i oboga´cuje ˇzivot. Ja ne mislim da glavni
cilj naˇseg postojanja treba da bude poboljˇsanje uslova ˇzivota. Naˇs glavni
cilj treba da bude — znanje.
Ajdaˇ
ci´
c: I tako se ˇcovek pita i gradi svoju sliku sveta od davnina.
Hercberg: Da. Ja ne mogu da verujem da nauka postoji samo hiljadu
ˇ
ili nekoliko hiljada godina. Covek
je mnogo ranije pokuˇsavao da se zaˇstiti
od razornih sila Prirode, od divljih ˇzivotinja. I tako je uˇcio i otkrivao, a i
ostavljao trag o tome. Mislim na crteˇze po zidovima pe´cina u Francuskoj, u
ˇ
Altamiri, Spaniji
i drugde, koji su nacrtani pre viˇse od deset hiljada godina.
Ti ljudi su videli, uoˇcili neˇsto ˇsto su svojim crteˇzima hteli da saˇcuvaju, da
traje. Neˇsto ˇsto uopˇste nije bilo vaˇzno za samo bitisanje. I uspeli su u tome.
Se´cam se reˇci poznatog holandskog fiziˇcara, profesora Kazimira, koga sam
nedavno sreo, koji tvrdi da civilizacija nije nastala onda kada je ˇcovek
pronaˇsao i usavrˇsio svoja orudja i alatke, ve´c kada je te alatke poˇceo da
ukraˇsava ornamentima, slikama. Drugim reˇcima, kultura u svim svojim aspektima mogla bi nekome da izgleda nepotrebnom, ali mi dobro znamo da
je ona izvanredno znaˇcajna.
Ajdaˇ
ci´
c: Vi se, profesore, skoro ˇsezdeset godina bavite atomskom i molekulskom spektroskopijom. Rad u toj oblasti doneo vam je Nobelovu nagradu.
Napisali ste ˇcetiri knjige o molekulskim spektrima koji se smatraju najve´cim
dosegom u nauˇcnoj literaturi o spektroskopiji. Kako ste, piˇsu´ci ova dela, osetili lepotu nauke, njen estetski sadrˇzaj?
Hercberg: Taj se sadrˇzaj pri prouˇcavanju molekulskih spektara javlja zbog
toga ˇsto ti spektri poseduju izvesne pravilnosti, koje su, za moje oko, divne. . . Vidite seriju spektralnih linija koje idu do neke granice, i pitate se
zbog ˇcega je to tako. A kada to shvatite — ose´cate veliko zadovoljstvo.
Linije u spektru su poredjane pravilnim redom, osim ako ne postoje neke
zabrane. Pa i tada, i u tome, ima neke lepote, jer uvek postoji neki razlog
koji moˇzemo da otkrijemo. . . I tako od jedne stvari ka drugoj, od jedne
lepote do druge.
Ajdaˇ
ci´
c: Pa ipak je teˇsko ubediti one koji se ne bave naukom, ili je ne
vole, da je znaˇcajna jedna linija medju milionima drugih, jedno novo saznanje prema riznici naˇsih znanja. Jednom reˇci, teˇsko ih je ubediti u znaˇcaj
osnovnog istraˇzivanja u nauci u odnosu na primenu postoje´cih znanja u
praktiˇcne svrhe.
157
Hercberg: Da, zaista je teˇsko neukom ˇcoveku objasniti znaˇcaj jedne spektralne linije i potrebe za osnovnim istraˇzivanjem. Ili on mora da pokuˇsa da
neˇsto od toga shvati, ili ga mi moramo nauˇciti da to neˇsto znaˇci. Ja nisam
protiv koriˇs´cenja nauke za napredak druˇstva. Ali mi treba da se bavimo
naukom i kad za druˇstvo ne bi bilo nekih koristi od toga. Stalno treba da se
bavimo naukom, kao ˇsto pesnici stalno piˇsu pesme, pa ˇcak i ako za to nisu
nagradjeni ili ako im to ne donosi ikakvo poboljˇsanje poloˇzaja u druˇstvu.
Ajdaˇ
ci´
c: Za nauˇcnika tu nema dileme. On intuitivno ose´ca, a i iz iskustva
zna da je ostvarivanje druˇstvenih ciljeva sadrˇzano u svakom traganju za
istinom.
Hercberg: Da! Ali ti ciljevi nikako ne bi smeli da budu primarni. U vezi s
tim, ja se u potpunosti slaˇzem sa Jakobijem, slavnim matematiˇcarem proˇslog
veka, koji je rekao:
Osnovni cilj nauke je da uzvisi ljudski duh”
158
Download

Preuzmite celu knjigu - ANTIC.org-SNN