ZA NAŠU ZEMLJU
jer zemlja zaslužuje najbolje
Agrotim
Mart 2013 / mesečnik
Odgovorno za poljoprivredu
Vesti sa berze
Pripreme za setvu
Ponuda semena i
sredstava za zaštitu biljaka
ELEKTRONSKA KNJIGA
ISTORIJE POLJA
REČ
UREDNIKA
dr Duško MarinkoviÊ
Proizvođači koji se ne
pridržavaju standarda ili
pokušaju da lažiraju svoju
dokumentaciju trajno gube
pravo na subvencije i moraju
izvršiti povrat subvencija za
određeni broj godina.
Dragi prijatelji,
NajznaËajnija pohvala uvek je ona koja
stiæe od ljudi koje najviše poštujete.
Od onih Ëije Vam je mišljenje bitna
smernica u daljem radu ali i odgovor na
pitanje da li ste uspeli da ostanete
partner vredan poštovanja.
Hvala Vam što ste mi svojim interesovanjem, podrškom i neposrednim
uËešÊem dali potvrdu da je ovo pravi
naËin kojim unapreujemo jedni druge.
Precizne i pravovremene informacije su
najluksuznija roba kojom se trguje, a mi
ih meusobno delimo i razmenjujemo.
Ovo nas upravo Ëini pravim prijateljima!
Kao što uvek napominjem, znanje i
iskustvo moraju iÊi ruku pod ruku i biti
motor razvoja naše poljoprivrede.
A saradnja i konstantna nadogradnja
moraju ostati osnovne smernice na
putu kojim idemo zajedno.
Putem odgovornog naËina
bavljenja poljoprivredom!
Jer naša zemlja zasluæuje najbolje!
Natalija Kurjak
Poštovani čitaoci,
S obzirom da je saradnja
jedna od osnovnih smernica
našeg tima - pozivamo Vas da
nam pošaljete svoje komentare,
sugestije, pitanja i predloge
šta biste još voleli da pročitate
u narednom broju.
[email protected]
021 4895 470
021 4886 50
508
2
Poljoprivredni proizvoaËi mnogih
evropskih zemalja su u obavezi da, u
skladu sa vaæeÊim zakonima i propisima, poseduju dokumentaciju koja
obezbeuje praÊenje procesa biljne
proizvodnje.
Stroæiji standardi u oblasti kontrole
primarne proizvodnje treba da
obezbede zdravstveno bezbedniju
hranu, pogodnu za konzumiranje od
strane ljudi i domaÊih æivotinja. Smatra
se da konzumiranje nekvalitetne
hrane, optereÊene hemijskim
preparatima dovodi do poveÊanja
broja obolelih od razliËitih bolesti (pre
svega kancera). Zato Êe se u
narednom periodu daleko veÊa paænja
poklanjati proizvodnji „zdravstveno
bezbedne hrane“.
Uvoenje standarda u proces primarne
poljoprivredne proizvodnje dovešÊe do
stvaranja razlike u ceni finalnog
proizvoda. Svaka stavka u procesu
proizvodnje mora biti zabeleæena,
dokaziva i proverljiva u svakom
trenutku.
Kako bi se ovi zahtevi zadovoljili,
proizvoaËi moraju voditi knjige polja.
Na kraju proizvodnog procesa
poljoprivrednici su duæni da odreeni
deo prikupljene dokumentacije priloæe
prilikom prodaje svojih proizvoda.
Ukoliko dokumentacija nije kompletna
smanjuje se njihova upotrebna
vrednost. Od propusta koji se naprave
u procesu prikupljanja dokumentacije
zavisi i dalji naËin korišÊenja proizvoda,
odnosno da li Êe biti odobreno da se
finalni proizvod koristi za ishranu ljudi,
domaÊih æivotinja, kuÊnih ljubimaca ili
u procesu proizvodnje biogoriva.
Otkrivanje neadekvatne
dokumentacije moguÊe je na osnovu
hemijske analize biljaka u toku
vegetacije ili finalnog proizvoda pre
otkupa. Prilikom izvoza proizvoda
oËekuje se da Êe u narednom periodu
dokumentacija vezana za izvoenje
operacija u primarnoj proizvodnji
takoe biti od presudnog znaËaja.
Evidencija operacija u poljoprivrednoj
proizvodnji do sada je bila moguÊa
kroz voenje klasiËnih (pisanih) kniga
polja. Upisani podaci vrlo Ëesto su
šturi, njihovo pronalaæenje i sortiranje
teško, a retko mogu posluæiti za
kasniju analizu. Pregled podataka
podrazumeva beskrajno listanje knjige
i njihovo traæenje, što oduzima puno
dragocenog vremena. Kasnije
formiranje izveštaja i objedinjavanje
neophodnih dokumenata prilikom
prodaje finalnog proizvoda vrlo je
komplikovano. Ovakvo voenje pisanih
knjiga polja u vremenu opšte
kompjuterizacije i æelje za što
efikasnijim korišÊenjem vremena, nije
racionalno.
VICTORIA LOGISTIC Agrotim, u cilju
svega gore navedenog, preporuËuje
proizvoaËima da se opredele za
evidentiranje svojih proizvodnih
procesa putem elektronskih knjiga
polja. Ove knjige treba da omoguÊe
lakši unos preciznih i iscrpnih
podataka, ali i njihovo kasnije lako
pronalaæenje i analizu. Ovakvi
programi treba da omoguÊe lakše
formiranje izveštaja o svim traæenim
segmentima poljoprivredne
proizvodnje koji Êe biti neophodni
prilikom prodaje proizvoda.
Primenom elektronskih knjiga polja
proizvoaËi Êe imati moguÊnost da na
bræi i kvalitetniji naËin raspolaæu
informacijama u vezi sa proizvodnjom,
poput infomacija o:
proizvodnim površinama
angaæovanju mehanizacije
potrošnji pesticida
potrošnji mineralnih ubriva
potrošnji semena
vremenu setve, prskanja, ubrenja
istoriji primene pesticida (zbog
rezidualnog dejstva mnogih preparata)
„sudbine“ æetvenih ostataka
prinosu biljaka u predhodnim
godinama
strukturi setve na datoj parceli
(nepoštovanje plodoreda)...
Cilj uvoenja elektronske knjige polja
je upravo izbegavanje ovakvih
nepravilnosti i teškoÊa. Prevelika
ulaganja u proces poljoprivredne
proizvodnje predstavlja luksuz koji
danas nije moguÊe priuštiti. Nabavka
mineralnih ubriva, pesticida,
planiranje strukture setve i mnogi
drugi parametri, moraju biti zasnovani
na osnovu stvarnih potreba i moguÊnosti.
Brzo vraÊanje odreenih biljnih vrsta
na istu obradivu površinu (nepoštovanje
plodoreda) kao i setva biljaka koje su
osetljive na odreene vrste pesticida
primenjenih u prethodnim godinama
moæe umanjiti prinos ili dovesti do
potpunog propadanja useva.
Analizom podataka koji su uneti u
prethodnom periodu, moguÊe je
spreËiti ovakve greške u buduÊnosti.
Voenje knjiga polja proizvoaËima Êe,
pored ispunjenja zakonskih odredbi,
biti od višestruke koristi u planiranju i
praÊenju biljne proizvodnje.
U Republici Srbiji proizvoaËi koji
mogu da ispoštuju odreene
standarde koji podrazumevaju voenje
knjige polja mogu ostvariti veÊe cene
svojih proizvoda kako voÊarskih i
povrtarskih tako i ratarskih proizvoda.
Uvoenje elektronske knjige polja
zahteva odreeni period
prilagoavanja novom sistemu rada
tako da u trenutku kada ovakavi vidovi
evidencije budu obavezni, proizvoaËi
neÊe biti u moguÊnosti da brzo
implementiraju ovakve sisteme. Ranije
prilagoavanje novim zahtevima
træišta koji se veÊ sprovode u delo
omoguÊiÊe proizvoaËima dodatnu
prednost i ostvarivanje veÊih cena
finalnih proizvoda.
VODA KAO FAKTOR
USPEŠNE PROIZVODNJE
Voda je osnovna komponenta æivota
svih æivih organizama na našoj planeti,
samim tim i gajenih biljaka. Apsolutna
zavisnost od vode, odnosno njene
koliËine u zemljištu, presudni je faktor
uspeha biljne proizvodnje.
Deficit vode ali i njen suvišak, neminovno dovodi do gubitka prinosa
gajenih biljaka.
Stepen gubitaka zavisi od sposobnosti
biljaka da se adaptiraju na novonastale
promene, ali i od umešnosti
proizvoaËa da agrotehniËkim merama
pripreme gajene biljke na ekstremne
klimatske Ëinioce i na taj naËin ublaæi
njihovo negativno delovanje. Poznavanjem osnovnih klimatskih parametara
pre zasnivanja proizvodnje, kao i
upuÊenost u najnovija saznanja iz
oblasti agrotehnike, proizvoaËima Êe
omoguÊiti da ostvare optimalne
prinose za date uslove proizvodnje.
U uslovima semiaridne klime, koji
vladaju na podruËju Republike Srbije, u
veÊini proizvodnih godina, nedostatak
padavina predstavlja ograniËavajuÊi
faktor u biljnoj proizvodnji na otvorenom polju. NajdrastiËniji uticaj na
prinos (kod okopavina) u proizvodnoj
praksi, zabeleæen je u 2012. godini. Na
podruËju naše zemlje javljaju se i
godine sa ekstremnom koliËinom
padavina kada se takoe ne mogu
ostvariti æeljeni rezultati što je bio
sluËaj u 2010. godini. Pored koliËine
padavina od presudnog znaËaja za
uspeh biljne proizvodnje je i njihov
raspored tokom perioda vegetacije.
Dokazano je da su padavine u zimskom
periodu od izuzetnog znaËaja za uspeh
biljne proizvodnje.
Mnogi proizvoaËi smatraju da Êe se
uvoenjem navodnjavanja ostvariti
nezavisnost u odnosu na prirodne
atmosferske padavine zimskog perioda.
Navodnjavanjem se mogu samo
privremeno ublažiti negativni efekti
nedostatka padavina. Potpuna zamena
atmosferskih padavina, pogotovo onih iz
zimskog perioda, nije moguÊa. Imanja
koja su u 2012. godini imala na raspolaganju sisteme za navodnjavanje ipak
nisu bila u moguÊnosti da ostvare
adekvatne rezultate kako zbog nemoguÊnosti obezbeivanja adekvatnih
koliËina vode, ekstremnog poveÊanja
troškova proizvodnje (potrebne velike
koliËine vode), tako i zbog neadekvatnog
uticaja navodnjavanja na strukturu
zemljišta. Navodnjavanje se mora
posmatrati samo kao korektivna
agrotehnička mera. Na osnovu iznetog
moæemo zakljuËiti da deficit zimskih
padavina ne moæemo u potpunosti
nadoknaditi navodnjavanjem, a u veÊini
sluËajeva ni poveÊanim koliËinama
padavina u narednom periodu, što
dodatno istiËe njihov znaËaj.
Pored koliËine ovih padavina vaæno je
adekvatnim agrotehniËkim merama
uticati pozitivno na njihovo oËuvanje u
zemljištu.
Dobar vodno-vazdušni reæim doprinosi
boljoj akumulaciji vode u zemljištu.
Sadræaj humusa je u direktnoj vezi sa
unošenjem stajnjaka, zaoravanjem
æetvenih ostataka ili zelenišnih ubriva.
Organska materija u zemljištu utiËe na
poboljšanje strukture, a samim tim i na
vodno-vazdušni reæim.
Na osnovu istraæivanja profesora sa
Novosadskog Poljoprivrednog fakulteta
dokazano je da se kapacitet zemljišta
za vodu poveÊava unošenjem organske
materije u zemljište. Kapacitet zemljišta
za vodu poveÊavao se od 1,1 do 1,4% na
varijantama ogleda na kojima je
unošen stajnjak, dok na varijantama na
kojima su zaoravani æetveni ostaci
koliËina vlage u zemljištu poveÊana je
od 1,6 % do 1,8 % (u poreenju sa
oglednim parcelama koje su ubrene
samo mineralnim ubrivima).
3
VESTI
SA PRODUKTNE BERZE
Ono što je obeleæilo prošlonedeljni promet na „Produktnoj berzi“, koji je koliËinski iznosio jedva nešto preko 1.000 tona, je svakako
dugooËekivana kupoprodaja pšenice po znatno niæoj ceni od one iz februara.
Dugo su prodavci kotirali svoju ponudu
i u kontinuitetu obarali cenu. Ove
nedelje je konaËno i došlo do
zakljuËenja berzanskog ugovora na
træištu pšenice i to po ceni od 22,50
din/kg, bez PDV-a, što je za 3,50
din/kg niæe nego poslednja registrovana cena polovinom februara.
I ostali proizvodi iz vrednosne korpe
PRODEX-a, registrovali su pad cene
tokom nedelje, ali je isti bio znatno
blaæi u odnosu na træište pšenice.
Kukuruz je nastavio dalje da
pojeftinjuje i sada se njegova cena
stabilizovala na 20,00 din/kg, bez
PDV-a. Suncokretova saËma je jefinija
za 0,50 din/kg, a soja u zrnu za 0,20
din/kg, u odnosu na prethodnu nedelju.
Cene poljoprivredih proizvoda u protekloj nedelji na vodećim robnim berzama:
Uporedno kretanje cena martovskog fjučersa na kukuruz i pšenicu na CME,
u periodu 14.09.2012.- 07.03.2013.
Kretanje cena martovskog fjučersa na soju na berzi u Čigagu
u periodu 15.10.2012.- 07.03.2013.
Ovakvi cenovni trendovi prouzrokovali
su dalji pad indeksne vrednosti
PRODEX-a, što je veÊ postalo pravilo
tokom ove kalendarske godine, kako
pokazuje i donji grafikon.
Na današnji dan ovaj indeks beleæi
vrednost od 230,57 poena, što je za
6,90 indeksnih poena niæe nego
prošlog petka.
U odnosu na poËetak godine indeksna
vrednost PRODEX-a je danas niæa Ëak
za 22,14 indeksnih poena.
Vremenske prilike i pozicioniranje
špekulanata u odnosu na USDA-ov
izveštaj su glavni pokretaËi ovonedeljnih cenovnih kretanja. FjuËers na
pšenicu je pojeftinio za 2,97% u
poslednjih nedelju dana, dok je cena
kukuruza pala za 1,11%.
Zbog zabrinutosti oko logistiËkih
problema u Brazilu i niskog nivoa
zaliha soje starog roda, tokom
protekle nedelje je došlo do rasta cena
na ovom træištu. Na Ëikaškoj berzi je
soja sa martovskom isporukom
poskupela za 1,98%, dok je sojina
saËma skuplja za 0,28%.
4
Pšenica je na evropskim berzama
pojeftinila u poslednjih nedelju dana.
U Parizu je hlebno zrno jeftinije za
4,03%, a u Budimpešti za 1,22%.
PŠENICA
Kukuruz je u Parizu jeftiniji za 3,63%,
dok je u Budimpešti skuplji za 0,91%.
KUKURUZ
BUDIMPEŠTA
215.65 EUR/t (features maj 12)
203.99 EUR/t (features maj 12)
EURONEXT PARIZ
238.25 EUR/t (features mart 12)
219.00 EUR/t (features mart 12)
faktor zbog stalne priËe oko
zdravstvene ispravnosti kukuruza su
spustili cenu sa 23,50 din/kg bez PDV-a
sa poËetka meseca, na 20,00 din/kg
poslednjeg dana u mesecu. ProseËna
cena kukuruza roda 2012. je iznosila
21,98 din/kg bez PDV-a (23,74 din/kg sa
PDV-om), što na meseËnom nivou
predstavlja pad od 10,40%. Prometovan
je i kukuruz roda 2011. godine po ceni
od 22,30 din (24,08 sa PDV-om).
Struktura prometa na Produktnoj berzi u februaru 2013. godine
Cene primarnih poljoprivrednih
proizvoda su zabeleæile znaËajan
silazni trend tokom meseca februara.
Uz veÊ toliko pominjan nedostatak
robe usled suše, odsustva izvoza i
nelikvidnosti domaÊeg træišta, pojavila
se i nedoumica oko aflatoksina koja je
znaËajno poremetila træište.
træištu ove godine imati visoku
pozicuju, odreeni, kako træišni tako i
netræišni faktori su doveli do toga da
cena padne na najniæi nivo u poslednjih
osam meseci. Pad cena na svetskim
berzama uz nelikvidnost i psihološki
Pšenica se veoma malo pojavljivala u
prometu. Trgovanje je izostajalo, ali je
indikativno bilo to što je ponuda svoju
cenu spuštala iz dana u dan. Poslednjeg
dana februara ponuda je bila na nivou
od 23,00 din/kg, ali ni za nju nije
postojala zainteresovanost traænje.
Ponderisana cena je iznosila 26,33 din
bez PDV-a (28,44 sa PDV-om). U
odnosu na prethodni mesec cena je
procentualno manja za 3,41%.
U poreenju sa istim periodom prošle
godine promet je manji za 45,5% i
iznosio je 2.926,38 tona. Zbog pada
cena roba koje su bile predmet
trgovanja finansijska vrednost
prometa je, i pored rasta koliËinskog
obima prometa za 10%, u odnosu na
prethodni mesec imala manji rast i
iznosio je 3,65%. Tako je ukupan
promet bio na nivou od 2.926,38 tona,
za šta je plaÊeno 90.142.847,60 dinara.
Iako su sve prethodne analize ukazivale
na to da Êe cena kukuruza na domaÊem
Kretanje cene pšenice bez PDV-a tokom februara 2013. godine
5
TERENSKI
„DUNAV SOJA“
DEKLARACIJA
MENADŽERI
AGROTIMA
Na Meunarodnom Dunav soja
kongresu odræanom u BeËu, septembra
2012. godine, sedamnaest podunavskih
zemalja podræalo je gajenje genetski
nemodifikovane (NON GMO/GMO Free)
soje u podunavskom regionu. Tada je
doneta i Deklaracija „Dunav soja“ Ëije
su potpisnice sledeÊe zemlje: Austrija,
Hrvatska, Bosna i Hercegovina,
Bavarska, Maarska, Slovenija i
©vajcarska. Cilj deklaracije je
uspostavljanje nove politike u oblasti
gajenja soje koja Êe omoguÊiti bolje
korišÊenje domaÊih resursa i umanjiti
prekomernu zavisnost od uvoza soje
koja se koristi za proizvodnju hrane, sa
posebnim akcentom na uzgoj, preradu i
korišÊenje nemodifikovane (NON GMO/
GMO free) soje.
- NADLEŽNOST PO OPŠTINAMA
BRANISLAV LANČUŠKI
063/103-6679
- Subotica
- Bačka Topola
MILAN BARJAKTAREVIĆ
063/861-2534
- Beograd
- Smederevo
- Stara
Pazova
BRANISLAV IVANČIĆ
063/103-6336
- Vrbas
- Bački Petrovac
Ovu izuzetno znaËajnu deklaraciju,
naša zemlja potpisala je 19. januara
tekuÊe godine u Berlinu.
•
Rad na povećanju potražnje
evropskih potrošaËa za hranom od
domaÊe soje bez GM organizama kao i
stoËne hrane sa sojinim proteinima.
Šta podrazumeva i šta propagira
„Dunav soja“ deklaracija?
•
Novu politiku o proteinima u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji hrane
•
Bolje korišćenje domaćih resursa
•
Veću upotrebu soje sa visokim
nutritivnim vrednostima u ishrani ljudi
•
Bolju iskorišćenost lokalnih resursa
kao što su uljana repica i gajenje
proteinske stoËne hrane (lucerke)
•
Povećanje gajenja, obrade i
upotrebe soje bez GM organizama u
ishrani ljudi i æivotinja
•
Dugoročno redukovanje prekomorskog uvoza soje
Koji su najznačajniji ciljevi
deklaracije?
•
Unapređenje evropskih zaliha
proteina u kontekstu sveobuhvatne
strategije zasnovane na domaÊim
resursima
•
Razvoj proizvodnje hrane, bez GM
organizama, i njenih prateÊih standarda
kvaliteta
•
Poboljšanje uravnoteženosti CO2
u evropskoj poljoprivrednoj i prehrambenoj proizvodnji
•
Bitan podsticaj i ulaganje u
ruralne krajeve svake od zemalja
dunavskog regiona.
Tabela: Uporedni prikaz površine, prinosa i proizvodnje soje
- Bačka
Palanka
DUŠKO MARIČIĆ 063/529-704
- Ruma
- Pećinci
- Šid
- Sremska
Mitrovica
- Inđija
RADE RADAKOVIĆ 063/662-206
- Šabac
- Bogatić
- Ub
- Koceljeva
- Opovo
- Negotin
JOVAN SLADIĆ 063/591-372
- Bečej
- Ada
- Senta
- Kanjiža
- Novi
BeËej
STANKO ŠIBUL 063/103-1054
- Kikinda
- Čoka
- Novi Kneževac
- Nova Crnja
- Žitište
- Zrenjanin
SLAĐAN MITROVIĆ 063/608-265
- Veliko
Gradište
- Požarevac
- Pančevo
- Kovin
- Alibunar
- Bela Crkva
- Vršac
Površina (ha)
Prinos (t/ha)
Proizvodnja (t)
NemaËka
5.000
2,7
13.500
Bavarija
2.700
2,7
7.500
Austrija
50.000
2,5
125.000
- Plandište
- Sečanj
Hrvatska
50.000
3,1
155.000
SAVA RAJKOV 063/105-8334
Srbija
163.000
1,71
278.730
Bugarska
1.500
1,6
2.400
Rumunija
71.000
2,0
142.000
Maarska
38.000
2,4
91.842
Zemlja
Cilj naše zemlje je da i dalje sprovodi politiku NON GMO (GMO Free)
useva na našim njivama.
6
- Mali Iđoš
- Kula
NIKOLA VARGA 063/440-909
- Novi Sad
- Kovačica
- Titel
ZORAN OBADOVIĆ 063/586-423
- Temerin
- Žabalj
- Titel
- Srbobran
VELIBOR ĆIROVIĆ 063/529-705
- Sombor
- Apatin
- Odžaci
- Bač
STANJE VLAŽNOSTI ZEMLJIŠTA
dr Duško Marinković
vlage na ovom podruËju, beleæimo
manjak od -77 l/m2 dok je najveÊa
zabeleæena vlaga bila veÊa u poreenju
sa minimalnim potrebama biljaka za
189 l/m2. U svim ostalim podruËjima
koliËina vlage u proseku bila je manja
od potreba gajenih biljaka.
KoliËina zimskih padavina najpreciznije
se utvruje tokom analize zemljišta za
potrebe N-min metode. Analize
zemljišta za potrebe N-mina do sada
su uraene na parcelama pod
pšenicom, tako da se za sada
raspolaæe samo sa stanjem vlage na
dubini do 90cm. Na osnovu dobijenih
rezultata, vlaænost zemljišta znaËajno
se razlikuje ne samo izmeu pojedinih
lokaliteta nego i izmeu pojedinih
parcela sa istog podruËja.
Najveća vlažnost zemljišta zabeležena
je na području Vršca. KoliËina vlage u
zemljištu, u proseku za sve uzete
uzorke sa ovog podruËja, veÊa je za
39,2 l/m2 u poreenju sa minimalnim
potrebama gajenih biljaka. Na uzorku
zemljišta sa najmanjom koliËinom
Najmanja količina padavina
zabeležena je na području Subotice,
gde se deficit vlage u zemljištu kretao
od -234 l/m2 do -32 l/m2. U proseku
deficit je iznosio Ëak -89 l/m2 u
poreenju sa minimalnim potrebama
biljaka. Padavine u februaru mesecu
povoljno su uticale na poveÊanje
koliËine vlage u zemljištu i smanjenje
deficita. Pored razlike u koliËini
padavina izmeu podruËja, znaËajne
razlike zapaæaju se i izmeu
pojedinaËnih parcela na istom
lokalitetu. NajveÊe razlike u vlaænosti
zemljišta izmeu parcela sa istog
podruËja zabeleæene su na teritoriji
Rume. Razlika u koliËini vlage izmeu
parcela posledica je razlike u predusevu, primenjenoj agrotehnici, kao i
koliËini organske materije u zemljištu.
©to se tiËe preduseva, najveÊe koliËine
vlage u zemljištu zabeleæene su na
parcelama na kojima su u prethodnoj
sezoni bile gajene ozime strnine, a
koliËina vlage je u proseku bila veÊa za
23 l/m2 odnosno 21 l/m2 u poreenju
sa minimalnim potrebama gajenih
biljaka. Obradive površine na kojima je
predusev bila šeÊerna repa u proseku
imaju manjak vlage od -41 l/m2 dok kod
kukuruza kao preduseva nedostatak
vode u proseku iznosi oko -21 l/m2.
Najmanji nedostatak vlage u proseku
se javlja na parcelama na kojima je
predusev bila soja (-6 l/m2).
Victoria Logistic Agrotim preporučuje
proizvođačima da se na osnovu stanja
vlage u zemljištu i koliËine lako
pristupaËnog azota, uz poštovanje
plodoreda na svakoj parceli, donese
odluka o biljnoj vrsti koja Êe biti
gajena, kao i duæini njene vegetacije i
broju biljaka po jedinici površine. Oba
navedena pokazatelja (stanje vlage i
sadræaj azota) na raspolaganju su nam
pre poËetka setve okopavina.
Ukoliko je količina vlage u zemljištu
ispod minimuma potreba gajenih
biljaka, a raspored mineralnog azota
loš, potrebno je setvu izvršiti na
najmanjoj gustini koja se preporučuje
za datu sortu ili hibrid.
PRIHRANJIVANJE PŠENICE
dr Duško Marinković - dipl.ing Vladan Starovlah
Porast temperature u narednom
periodu dovešÊe do “buenja”
vegetacije ozimih useva, a samim tim i
do poveÊanog usvajanja hraniva od
strane gajenih biljaka. Iz tog razloga,
struËni Victoria Logistic Agrotim
preporuËuje svim poljoprivrednim
proizvoaËima da izvrše prihranjivanje
ozimih useva ukoliko to veÊ nisu uradili.
Ukoliko preporuËena koliËina azota
prelazi 60 kg/ha, proizvoaËi treba da
primene hraniva u dva navrata,
odnosno trebalo bi da su veÊ do sada
primenili 60-70%, dok u narednom
periodu treba da primene i preostalih
30-40% od ukupne koliËine.
Na parcelama na kojima koliËina
preporuËenog azota njie bila veÊa od
60 kg/ha potrebno je izvršiti prvo i
jedino prihranjivanje do 25. marta
najkasnije. TaËno vreme primene
azotnih ubriva u velikoj meri Êe
zavisiti od koliËine padavina u
narednom periodu. Savet proizvoaËima
je da saËekaju optimalnu vlaænost
zemljišta kako bi se ova agrotehniËka
mera kvalitetno izvršila.
Kod izbora azotnih đubriva treba
voditi računa o pH vrednosti
zemljišta, odnosno na kiselim
zemljištima primenjivati fiziološki
alkalna đubriva i obrnuto. S obzirom
da su dnevne temperature porasle, u
prihranjivanju treba izbegavati
primenu ubriva koja mogu imati
gubitke azota isparavanjem
(volatizacijom) ili ona koja imaju
sporodelujuÊi efekat.
Prilikom prihranjivanja useva treba
voditi raËuna da se distribucija ubriva
po parceli izvrši što ravnomernije, kako
bi se usev obezbedio pribliæno istom
koliËinom hraniva na svim delovima
parcele. To je i preduslov za ravnomeran
razvoj u narednom periodu.
Nepravilna upotreba đubriva
7
STANJE PŠENICE
U PONUDI
Stevan Dragin, ing - Gojko Stolić, ing - Radmila Filipović, dipl.ing
Prelazna faza bokorenja pšenice početak vlatanja
Pregledom parcela pod pšenicom i
ozimim jeËmom, kao i usled viših
temperatura od uobiËajenih za januar i
februar mesec, moæe se konstatovati
da je vegetacija „krenula“ dvadesetak
dana ranije. Pšenica koja je kasnije
posejana, preteæno se nalazi u fazi
bokorenja, dok su usevi posejani u
optimalnim rokovima setve, prešli u
fazu vlatanja. Mnogi proizvoaËi
pšenice sejali su veÊe setvene norme.
Ovo se desilo kao posledica loših
uslova za setvu i pripremu zemljišta
prouzrokovanih prošlogodišnjom
sušom. Sa pojavom padavina, veÊi deo
semena je nikao te kao posledicu imamo
preguste useve na tim parcelama, koji
Êe zasigurno biti skloni poleganju.
Ublaæavanje ovog efekta moæe se
izvršiti drljanjem useva Ëime Êe se
smanjiti broj izdanaka. MoguÊe je
primeniti i preparate koji skraÊuju i
ojaËavaju stabljiku biljke (regulatori
rasta). Na parcelama koje su posejane
u kasnijim rokovima setve, i nisu
dobro izbokorena æita, preporuka je
da se prihrane azotnim ubrivima
koja imaju aktivnu materiju u lako
pristupaËnom obliku. Ukoliko postoji
moguÊnost, odmah zatim izvršiti i
drljanje da bi se podstaklo bokorenje i
ubrivo unelo u zemljište.
periodu TREBA OBAVEZNO da
pregledaju svoje parcele. Na terenu se
uglavnom uoËava prisustvo širokolisnih
korovskih vrsta, najËešÊe Galijuma,
Persijske »estoslavice, Gorušice,
Mišjakinje i Divlje mrkve. Potrebno je
napomenuti i da je sa porastom
dnevnih temperatura izvesna i pojava
Palamide. Za sada se hemijsko
suzbijanje korova ne preporuËuje jer
vremenski uslovi trenutno nisu
odgovarajuÊi za kvalitetno izvoenje
ove agrotehniËke mere. Preporuka je da
se sa tretiranjem saËeka i obavi kada se
stvore povoljni vremenski uslovi
(temperatura viša od 5°C i prestanak
opasnosti od jakih mrazeva).
U prethodnom broju biltena
predstavili smo Vam ponudu semena
suncokreta i hibrida kukuruza.
Kada je u pitanju ponuda semena soje,
u našoj kuÊi moæete pronaÊi semena
renomiranih kuÊa kao što su:
Galijum
SELSEM sa semenima:
Gorštak i Dukat
Gorušica
NS SEME sa semenima:
Favorit, Tajfun, Fortuna,
Merkur, Valjevka, Galina,
Maximus, Balkan, Sava,
Victoria, Vojvoanka, Rubin,
Venera, Trijumf
Palamida
Za sve preporuke po pitanju suzbijanja
korova u pšenici obratiti se kolegama iz
struËne ekipe Victoria Logistic Agrotim-a:
KOROVI U STRNIM ŽITIMA
Zbog blage zime, konstatovan je
poveÊan broj izniklih korova u usevima
strnih æita. Svi proizvoaËi u narednom
8
Gojko Stolić, 063 103 66 39
Veljko Jović, 063 101 48 27
Milomir Gostimirović, 063 103 10 49
Tijana Miskin, 063 511 352
Za sve dodatne informacije
kontaktirajte:
Victoria Logistic Category Manager za
semensku robu
Vladimir PopoviÊ
Tel: 381 21 4886 553,
Fax: 381 21 4895 490
Mob: 381 63 1036 316
[email protected]
U našoj ponudi se nalazi i veliki izbor sredstava za zaštitu biljaka od bolesti, štetočina i korova.
HERBICIDI
Equipf
FUNGICIDI
oramsulfuron 22,5g/l+ izoksadifen-etil 22,5g/l
Fusilade forte
fluazifop-p-butil 150 g/l
Gardoprim Plus Gold 500 SC
s-metalohlor 312,5 g/l + terbutilazin 187,5 g/l
Pulsar 40
imazamoks 40g/l
Callisto
mezotrion 480g/l
Laudis
tembotrion 44g/l + izoksadifen-etil 22g/l
Maister OD
foramsulfuron 30g/l + izoksadifen-etil 30g/l
Kelvin
nikosulfuron 40g/l
Kelvin+Distinct 70 WG (duo pak 1 lit + 0,2 kg)
nikosulfuron 40 g/l i diflufenzopir 200g/l + dikamba 500g/l
Oxon
Basagran
oxasulfuron 750g/l
bentazon 480g/l
Pelikan
Talisman
difluorfenikan 500g/l
nikosulfuron 40g/l
Habit
Dankor 0,5
tifensulfuron-metil 750g/kg
metribuzin 70
Agil 100 EC
Goltix 70 SC
metamitron 700 g/l
Racer 25 EC
fluorohloridon 250g/l
Equip
foramsulfuron 22,5g/l+izoksadifen-etil 22,5g/l
PRIPREME ZA SETVU
SOJE I SUNCOKRETA
dr Duško Marinković - dipl.ing Vladan Starovlah
Svi odgovorni proizvođači soje i suncokreta već su sproveli sledeće mere:
uzorkovanje zemljišta za potrebe
kontrole plodnosti
odabir formulacije i koliËine
osnovnih ubriva prilagoen biljnoj
vrsti i planiranom prinosu
primena osnovnih mineralnih
hraniva na parcelama na kojima se
planira gajenje soje i suncokreta
osnovna obrada zemljišta na
dubini od 25-30 cm
N-min metode i na osnovu rezultata
(sadræaj lakopristupaËnog azota i
vlaænosti zemljišta po slojevima
0-30cm, 30-60cm, 60-90cm, 90-120
cm) odrediti koliËine i vrstu azotnih
hraniva koje je neophodno primeniti
predsetveno
primeniti azotna hraniva uz
predsetvenu pripremu zemljišta
(veoma je vaæno da se ova
agrotehniËka mera izvrši kvalitetno i
blagovremeno kako bi ostalo dovoljno
vremena da se zemljište slegne)
Posledica nedostatka azota
Mere koje treba sprovesti (ili su u
toku):
tokom ovog meseca treba izvršiti
uzorkovanje zemljišta za potrebe
azoksistrobin 200g/l + ciprokonazol 80 g/l
Bravo 720 SC
hlorotalonil 720g/l
Duet Ultra
epoksikonazol 187g/l + tiofant-metil 310 g/l
Rias 300 EC
propikonazol 150 g/l + difenokonazol 150 g/l
INSEKTICIDI
Sucip 20 EC
cipermetrin 200g/l
Za sve informacije o pesticidima
kontaktirajte:
Category Managera za pesticide
Atijana MitiÊ
Tel: 381 21 489 54 35
Mob: 381 63 101 45 58
[email protected]
propakvizafop 100g/l
Uspeh proizvodnje soje i suncokreta
zavisi od niza agrotehniËkih mera koje
je trebalo obaviti odmah nakon æetve
prošle godine.
Amistar Extra 280 SC
doneti adekvatnu odluku o
sortama odnosno hibridima koji Êe biti
zastupljeni u strukturi setve.
Preporuka je da se prilikom odabira
vodi raËuna da u strukturi setve
najviše budu zastupljene one sorte i
hibridi koji su pokazali dobre rezultate
u prethodnim godinama u datom
reonu, odnosno one koje su prilagoene konkretnim agroekološkim
uslovima
isplanirati setvenu strukturu sa
zastupljenim veÊim brojem sorti i
hibrida razliËite duæine vegetacije.
U sluËaju da jedna podbaci u prinosu,
to bi se moglo kompenzovati zadovoljavajuÊim prinosom ostalih te na taj
naËin odræati stabilnost proizvodnje
poklanjanje posebne paænje prilikom
setve posebno na gustinu. Sklop treba
prilagoditi zahtevima sorte/hibrida, ali
i sadræaju vlage (zimske rezerve) i
hranljivih materija u zemljištu
planirati negu i zaštitu useva od
korova, bolesti i štetoËina (program
zaštite uz saradnju sa StruËnim
saradnicima Victoria Logistic Agrotim-a)
permanentno praÊenje svih
meteoroloških parametara
(temperatura, vlaænost…) tokom
vegetacionog perioda.
Za sve dodatne informacije obratiti se
struËnim saradnicima Victoria Logistic
Agrotim-a:
Duško Marinković, 063 432 613
Vladan Starovlah, 063 489 057
9
ŽIČARI
- ZNAČAJNE ŠTETOČINE NA NAŠIM NJIVAMA
struËna podrška dipl.ing Milena Petrov - Poljoprivredna struËna sluæba Novi Sad
CRVENILO
KUKURUZA
struËna podrška dipl. ing Milena Petrov
Poljoprivredna struËna sluæba Novi Sad
U narodu poznati pod nazivom æiËari ili
skoËibube, prošle godine su naneli
velike probleme na našim njivama,
naroËito u povrÊu, na krompirištima i
drugim usevima. U našoj zemlji je
najznaËajniji rod Agriotes i vrste:
1. A.ustulatus, 2. A.lineatus, 3. A.sputator,
4. A.sordidus i 5. A.obscurus.
Razvojni ciklus ovih štetoËina traje od
2-4 godine, a u stvari se moæe
protezati i od 3-5 kalendarskih godina.
Duæina razvoja ovih štetoËina zavisi od
vrste i podruËja. Kao primer moæemo
navesti Agriotes sordidus Ëiji razvojni
ciklus traje 1-2 godine. Larve æiËara se
tokom razvoja intenzivno hrane,
pregrizaju koren, ubušuju se u korenov
vrat, seme, krtole. Mogu da se kreÊu i
vertikalno i horizantalno.
Jedan od ograniËavajuÊih faktora
postizanja visokih i stabilnih prinosa
poslednjih godina je pojava Crvenila
kukuruza na našim njivama.
Sada, pred sam poËetak setve
kukuruza, pravo je vreme da se
podsetimo na ovu veoma opasnu
pojavu u usevu kukuruza.
Zbog šteta koje mogu naneti usevima,
od velikog je znaËaja znati koja je
njihova brojnost na njivama. Najjednostavnije i najpreciznije je krajem leta
uraditi zemljišne probe kopanjem rupa
dimenzija 50x50x50 cm. Na taj naËin
Êe nam biti poznata njihova brojnost,
na osnovu koje Êe se moÊi odrediti prag
štetnosti i naËini suzbijanja (ako je
brojnost veÊa od graniËne). U poslednje
tri godine, na podruËju Vojvodine (po
podacima Prognozno izveštajne sluæbe
Vojvodine), preko 70% od ukupne
brojnosti æiËara je vrsta Agriotes sordidus,
koja ima kraÊi razvojni ciklus, što našim
proizvoaËima moæe predstavljati
problem u proizvodnji svih useva.
KritiËna brojnost æiËara u Vojvodini za
povrÊe je 0,5-1 æiËara po m2, a za
okopavine je 2-3 æiËara po m2.
Kada govorimo o suzbijanju ove
štetoËine, onda moramo naglasiti tri
osnovne mere:
1 - Pravilan plodored
2 - MehaniËka obrada
3 - Hemijsko suzbijanje
Od hemijskih mera kod brojnosti koja je
ispod graniËne, moguÊe je uraditi
zaštitu semena insekticidima. Meutim,
kod brojnosti preko graniËne, potrebno
je sprovesti hemijske mere zaštite
primenom granuliranih ili teËnih
insekticida u zonu redova (sa depozitorima ili pumpama) ili primenom
insekticida po celoj površini kod velike
brojnosti štetoËine.
Kada se štete od žičara već pojave,
suzbijanje je nemoguće sprovesti.
10
Crvenilo se javljalo i u ranijem periodu
(poslednjih 30-tak godina) u pojedinim
podruËjima Banata, BaËke, Srema i
Pomoravlja, a simptomi su uoËeni i u
okolnim zemljama, u Rumuniji i
Bugarskoj. Kod nas se u veÊem
intenzitetu javlja od 2005. godine, a
štete na parcelema su veoma razliËite i
mogu biti Ëak i do 90% (region
»uruga, Æablja, KaÊa, Titela).
Simptomi se ogledaju pojavom
crvenila na listu kukuruza, glavnom
nervu, stabljici, kasnije se pojavljuju
promene na klipu, koji je deformisan,
mali i potpuno neupotrebljiv.
ProuzrokovaË Crvenila kukuruza je
STOLBUR FITOPLAZMA, Ëiji je
prenosilac cikada (Reptalus panzeri).
Reptalus panzeri
Masovna pojava cikada je poËetkom
jula meseca, a prvi simptomi na
kukuruzu se javljaju od polovine jula
meseca. Intenzivnija pojava simptoma
vidljiva proizvoaËima je od kraja jula
do sredine avgusta meseca.
PROBLEMI NA KUKURUZU
U 2012. GODINI
struËna podrška dipl.ing Milena Petrov - Poljoprivredna struËna sluæba Novi Sad
Tokom prošle proizvodne godine,
pored suše koja je nanela znaËajne
štete u zavisnosti od regiona, mnoge
štetoËine kukuruza bile su još jedan,
veoma znaËajan Ëinilac smanjenja
kako prinosa tako i kvaliteta kukuruza.
Kukuruzni plamenac (Ostrinia
nubilalis), nanela je velike štete na
poljima pod kukuruzom širom
Vojvodine. Ova štetoËina prezimljava u
ostacima kukuruza i ima dve
generacije godišnje. ©tete nanose
gusenice, koje napadaju najpre
metlicu, zrno, formirani klip, dok
gusenice druge generacije nastavljaju
sa velikim ošteÊenjima zrna u klipu i
potom buše stabljiku, te tako dolazi do
padanja biljaka.
Ništa manje štete nije nanela ni
pamukova sovica (Helicoverpa
armigera) na poljima pod kukuruzom.
Ona kod nas ima 3 generacije godišnje
i svaka je veoma štetna. Prva napada
kukuruz odmah u maju a potom u junu
mesecu, druga je prisutna tokom jula i
avgusta meseca, dok treÊa napada klip
i stabljiku kukuruza tokom septembra i
oktobra Ëime nanosi velike štete
kukuruzima iz kasnijih FAO grupa zrenja.
Mikotoksini
Tokom proteklih nekoliko meseci, puno
se priËalo o pojavi raznih mikotoksina
(posledice) ali ne i o uzrocima ove
pojave. Problemi su poËeli tokom
vegetacije, od maja i juna meseca, sa
poveÊanom brojnošÊu i prisustvom na
njivama pod kukuruzom gore
navedenih štetoËina, a kasnije,
zahvaljujuÊi povoljnim vremenskim
prilikama problemi su se nastavili jer je
došlo do pojave patogena poput vrsta
roda Fusarium spp i Aspergilus spp
(Aspergillus flavus).
Alfatoksin
Pored poznatog AFLATOKSINA (koga
prouzrokuje gljiva Aspergillus flavus) i
kojoj za razvoj pogoduju visoke
temperature (oko 32 stepena C,
vlaænost od svega 15%), tu je i
mikotoksin ZERALENON, koga
prouzrokuje patogen Fusarium spp.
kojeg svake godine ima u manjem ili
veÊem procentu na našem kukuruzu.
A šta su to zapravo MIKOTOKSINI?
Kukuruzni plamenac
Pamukova sovica
Oni su „samo“ metaboliti plesni koji su
toksiËni za ljude i æivotinje. Simptomi
na ljudima i æivotinjama se ne mogu
leËiti antibioticima. Mogu prouzrokovati razne promene poput dijareje,
povraÊanja, ošteÊenja jetre, raznih
krvarenja, sterilnosti, promena u
reproduktivnom ciklusu i dr.
Mikotoksini i njihova pojava u uzroËnoj
su vezi sa klimatskim uslovima,
vremenom æetve, vremenom
transporta i skladištenja. Pojavi i
razvoju mikotoksina (patogena koji ga
metabolišu) pored povoljnog vodno
vazdušnog reæima, pogoduje i
optimalna temperatura u vreme
intenzivnog razvoja kukuruza kao i
brojna ošteÊena zrna od štetoËina
poput sovica i plamenca.
Zeralenon
S obzirom na to da smo imali veoma
blagu zimu koja neÊe prozrokovati
redukciju brojnosti štetoËina, za
oËekivati je da i ove godine bude
velikih ošteÊenja na kukuruzu.
11
12
Download

Mart 2013.