5. septembar 2012.
Saopštenje za medije
Ambasador dr Ernst Rajhel (Dr. Ernst Reichel) se zahvaljuje!
Oproštajni govor nemačkog ambasadora u Prištini.
-važi usmena rečNemački ambasador dr Ernst Rajhel je povodom današnjeg prijema koji je u njegovo
ime organizovao premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) održao sledeći govor:
Gospoño predsednice,
gospodine premijeru,
moje dame i gospodo,
dragi prijatelji!
Kao što je komičar Gručo Marks (Groucho Marx) rekao:
Pre nego što počnem da govorim, imam nešto važno da kažem.
Gospodine premijeru, srdačno Vam se zahvaljujem za Vaš velikodušni poziv povodom
mog odlaska.
A svim ljudima koje sam susreo u ovoj izvanrednoj zemlji želim da kažem: Hvala za
Vašu srdačnost i Vašu gostoljubivost. Ne govorim ovo iz učtivosti, već zbog toga što
sam tako osećao od prvog dana. Od samog početka sam se na Kosovu osećao
dobrodošlim, ovde sam pronašao i prave prijatelje.
Zbog toga mi teško pada da već sada napustim Kosovo. Zemlju, koja ne samo da ima
srdačne, velikodušne ljude, već pokazuje i ambicije, inicijativu i entuzijazam. Ljude,
koji žele da iskoriste svoju istorijsku šansu da stvore nešto novo, dobro za sebe.
Dinamičnu zemlju sa mnogo problema, ali i sa velikom odlučnošću da se uhvati u
koštac sa njima i reši ih. Ovde samo jedna stvar ne postoji za nekoga na mojoj
poziciji: dosada.
To što napuštam ovu uzbudljivu zemlju posle samo godinu dana, nije bilo na moju
inicijativu. Osobe u Berlinu, sa više mudrosti i sa boljim uvidom, odlučile su, da bi od
sada trebalo da se bavim politikom prema Balkanu sa jedne tamošnje odgovorne
pozicije.
Imam razloga za to da budem zahvalan ovim kolegama za šansu u karijeri koju
dobijam. Ali da uprkos tome nerado odlazim sam već rekao. Držaću se mudrosti
jednog drugog velikog američkog mislioca 20-tog veka, Jogija Bere (Yogi Berra):
If you come to a fork in the road, take it.
(engl: Ako naiñete na račv(anj)e na putu, uzmite ih.)
U prelaznom periodu će moj zamenik, gospodin Matijas Kisler (Matthias Kiesler),
voditi poslove u ambasadi. Na dolazak mog sledbenika računam sredinom oktobra.
Kada se osvrnem na svoj rad tokom proteklih godinu dana, ispunjava me
zadovoljstvom to što sam imao skromnog udela u postavljanju dve političke smernice
Nemačke:
Kao prvo, Nemačka se odlučila za vizni dijalog Kosova sa Evropskom unijom. Taj
dijalog će, ukoliko vlada i parlamet i dalje budu tako odlučno radili, veoma brzo
dovesti do dugo očekivane vizne liberalizacije za putovanja u svrhu posete.
Pored toga, Nemačka je za kvalifikovanu radnu snagu sa Kosova koja želi da radi u
Nemačkoj već sada za korak šire otvorila vrata. Ubeñen sam da će višak radne snage
na Kosovu i nedostatak stručnjaka u Nemačkoj rezultirati “vin-vin situacijom”, iz koje
će korist imati ljudi u obe zemlje.
Druga smernica jeste to što je savezna kancelarka Merkel pre gotovo godinu dana u
Beogradu ukidanje ilegalnih paralelnih struktura Srbije na Kosovu otvoreno postavila
na dnevni red odnosa Srbije sa Evropskom unijom. I to što nemačka politika od tada
kontinuirano kao svoj glavni zahtev navodi normalizaciju odnosa Srbije sa Kosovom.
Sada je šansa za normalizaciju situacije na Kosovu.
Kosovo je danas nezavisna država, ali u jednoj nenormalnoj situaciji. Ovo ne moram
da objašnjavam, svi ovde znaju to. Zbog toga Kosovo iz normalizacije na Zapadnom
Balkanu može mnogo da dobije, mnogo više nego Srbija. Ukoliko Srbija želi da se još
više približi Evropskoj uniji, moraće da se pokaže spremnom za dobrosusedske
odnose sa Kosovom.
Iako je to za Kosovo prilika koju sada treba iskoristiti, ima ovde u zemlji mnogo
političara koji šire nerazumljiv strah od toga da se iskoristi ta šansa. Jer je ona
povezana sa političkim razgovorima. Već sam početak političkih razgovora,
pokušavaju neki od njih da ubede ljude, jeste isto što i uništavanje državne
nezavisnosti Kosova, dakle izdaja.
Istina je upravo obrnuta: Odreći se toga da se iskoristi pružena prilika, koja bi dovela
do normalizacije, bila bi politička budalastost. Niti pregovarači sa kosovske strane,
niti SAD, niti Nemačka ne bi prihvatili rezultat razgovora, koji ne bi poboljšao
položaj nezavisnog Kosova.
Ukoliko mi dozvolite, dopustite mi da dovedem u pitanje još jednu rečenicu koja se
često čuje. Ona glasi: O severu se ne može razgovarati sa Srbijom, jer je sever
unutrašnje pitanje Kosova.
Kada bi to bilo tačno, onda savezna kancelarka Merkel ne bi smela da zahteva od
Srbije ukidanje ilegalnih paralelnih institucija sa severa. Jer bi se time umešala u
unutrašnja pitanja Kosova. Niko na Kosovu ne bi izjavio ovako nešto. Ali, ako je
saveznoj kancelarki Merkel dozvoljeno da sa Srbijom razgovara o paralelnim
institucijama na severu, zašto to ne bi bilo dozvoljeno kosovskom državnom
rukovodstvu?
Moje dame i gospodo, dragi prijatelji,
vidite, moja politička strast za ovu zemlju nije popustila ni u mojim poslednjim
danima ovde. Nadam se da mi moje otvorene reči nećete uzeti za zlo. One samo
pokazuju koliko su mi važna ova pitanja.
Kada bih za rastanak imao jednu političku želju, onda bih poželeo: U pitanjima od
nacionalnog značaja više strateške odgovornosti za Kosovo, a manje kratkovide
polemike.
I o ovome, o politici je Gručo Marks ostavio odgovarajuću ironičnu izreku:
Politics is the art of looking for trouble, finding it everywhere, discussing it
incorrectly and applying the wrong remedies.
(engl: Politika je umetnost koja traži probleme, pronalazi ih svuda, raspravlja o njima
na pogrešan način i primenjuje na njih pogrešna sredstva.)
Pada mi na pamet još mnoštvo aktuelnih tema, za koje bi po mom mišljenju ova
izreka bila odgovarajuća. Ono što bih želeo jeste da političari i novinari u ovoj zemlju
opovrgnu ovu porugu Gručo Marksa.
Sada je polako vreme za mene da zaćutim, brže nego što sam mislio. Za kraj ću ipak
podeliti sa Vama još dva citata. Ali ne opet citate Gručo Marksa, već nemačkih
političara, koji su se povukli:
Jedan glasi: Bolje je otići dok mnogi ljudi još uvek kažu: Šteta!
Drugi je: Ja, doduše, odlazim, ali neću nestati!
Dragi prijatelji, siguran sam da će drugi citat važiti i za mene: Mi ćemo i dalje imati
posla jedni sa drugima.
Mnogo Vam hvala.
Download

Saopštenje za medije