JAPAN
specijalno izdanje ZEMLJA
PARTNER decembar 2014.
ZEMLJA PARTNER
JAPAN U
BROJKAMA
Vrednost izvoza:
792,9 mlrd. USD (2012)
Vodeće robe u izvozu:
mašine i transportna oprema,
motorna vozila, proizvodi he−
mijske industrije
Najvažniji partneri
u izvozu: Kina 19,7%, SAD
15,5%, Južna Koreja 8%,
Hong Kong, Tajland
Vrednost uvoza:
856,9 mlrd. USD (2012)
Šef države: Car Akihito
Šef vlade: premijer Šinzo Abe
Vodeće robe u uvozu:
mineralna goriva i ulja,
mašine i oprema, prehrambe−
ni proizvodi, tekstil, reproma−
terijal,
proizvodi hemijske industrije.
Najvažniji partneri u uvozu:
Kina 21,5%, SAD 8,9%,
Australija 6,6%, Saudijska
Arabija, UAE, Južna Koreja
Jezik: japanski
Glavni grad: Tokio
Veći gradovi:
Nagoja, Osaka,
Kjoto, Hirošima,
Fukoka,
Saporo
JAPAN
Prijem
povodom
rođendana
japanskog
cara
Japanska ambasada u Beogradu priredi−
la je 11. decembra prijem povodom rođen−
dana japanskog cara Akihita kojem su pri−
sustvovali srpski zvaničnici, predstavnici
političkog i kulturnog života, kao i pred−
stavnici diplomatskog kora.
Prisutne je pozdravio japanski amba−
sador Masafumi Kuroki koji je rekao da se
Srbija danas suočava sa istorijskim izazo−
vima u procesu evropskih integracija i
sprovođenju ekonomskih reformi, istovre−
meno gradeći regionalnu saradnju.
Ambasador je pohvalio premijera
Aleksandra Vučića i njegov kabinet na pri−
vrženosti reformama i naporima na evrop−
skom putu.
On je rekao da će Japan ukazati Sr−
biji podršku u evropskim integracijama
i nastaviti sa njom da razvija bilateralnu
Radna snaga: 65,02 miliona
(procena za 2012)
Stopa nezaposlenosti:
4,4% (2012)
Religija: šintoizam 83,9%,
budizam 7,14%, hrišćanstvo 2%,
ostali 7,8%
Površina: 377.915 km2
Stanovništvo: 127 miliona
Etničke grupe: Japanci 98,5%,
Korejci 0,5%, Kinezi 0,4%,
ostali 0,6%
Stopa inflacije: 0,1%
(2012)
Ključni privred−
ni sektori i
grane su:
Poljoprivreda,
energija,
industrija, usluge
BDP: 4.525 milijardi USD
Stopa rasta BDP−a:
0,2% (2012)
BDP po glavi stanovnika:
36.200 USD (2012)
Stopa rasta industrijske
proizvodnje: −3,5% (2012.)
Privredni pregled: Palmira Toljatija 5/III,11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o.; Direktor: Drago Delić;
Sekretarijat: tel./fax: 011 31 96 320 Redakcija: 011 31 96 318 Pretplata: tel.: 011 31 96 321 e−mail:
[email protected] Marketing: tel.: 011 31 91 174; 011 31 96 323 e−mail: [email protected];
saradnju.
Prema rečima Masafumija Kurokija, ta
saradnja se razvija na raznim poljima.
Na početku prijema, hor Barili iz
Požarevca izveo je himne Srbije i Japana
dok je grupa Sakuranoki svirala na tradici−
onalnim japanskim bubnjevima taiko.
Car Akihito je rođen 23. decembra
1933. godine i ove godine će napuniti 81
godinu. Kako njegov rođendan pada u
vreme novogodišnjih praznika, prijemi po−
vodom njegovog rođendana se obično pri−
ređuju početkom decembra.
Car Akihito je došao na presto 1989.
godine, i 125. je car po redu prema tradi−
cionalnom sistemu nasleđa. Era vladavine
cara Akihitoa nosi naziv "Heisei".
www.pregled.rs; štampa: Politika a.d.; decembar 2014.
3
ZEMLJA PARTNER
Masafumi Kuroki, ambasador Japana u Srbiji
Ambasada uskoro
u novoj zgradi
J
apan je vodeća industrijalizovana nacija i jedinstvena ci−
vilizacija i kultura, a smatramo ga sinonimom za visoku
tehnologiju. Zemlja izlazećeg sunca je Srbiji dala velike
donacije i tamošnje kompanije su ovde plasirale značaj−
ne investicije. Ambasador Masafumi Kuroki kaže da imamo
mnogo sposobnih i talentovanih ljudi, poznatih i u svetu, a da je
za odlične rezultate i kvalitet ljudskih resursa izuzetno važno
omogućiti dobro obrazovanje.
4
Nova zgrada Ambasade Japana u Srbiji se gradi u uli−
ci nazvanoj po trešnjinom cvetu. Da li taj projekat ide po
planu?
Da, plan je da se izgradnja završi do kraja februara 2015, a
nova zgrada ambasade će biti otvorena u martu. Nadam se da
ću na proleće iz naše ambasade videti mnogo trešnjinih cveto−
va. Izgradnjom nove ambasade želimo da potvrdimo svoje da−
lje angažovanje u odnosima sa Srbijom. Nova zgrada će nam
JAPAN
omogućiti bolje uslove za rad, ali i nova sala u ambasadi će nam
poslužiti za organizovanje raznih manifestacija za narod Srbije.
Japan je našoj zemlji dao ogromne donacije, na primer to−
kom ovogodišnjih poplava. Ima li takođe prostora za sarad−
nju u upravljanju kriznim situacijama?
Japan je spreman da sa Srbijom podeli iskustva i znanje u pre−
venciji katastrofa i upravljanju kriznim situacijama. Što se tiče po−
tonjeg, naša država je već odlučila da Ministarstvu unutrašnjih po−
slova Srbije donira opremu za spasavanje za eventualne buduće
poplave. Japan će dogodine takođe organizovati obuku za službe−
nike tog ministarstva u prevenciji katastrofa i upravljanju krizama.
Japan će u martu biti domaćin treće Svetske konferencije Uje−
dinjenih nacija o smanjenju rizika od katastrofa (WCDRR). To će
biti dobra prilika za sve zemlje učesnice, uključujući Srbiju, da raz−
mene iskustva i lekcije iz prevencije katastrofa.
Koja su očekivanja od nedavno osnovanog Japanskog
poslovnog kluba i koji su rezultati posete delegacije Keidan−
rena?
U Srbiji već ima 50 japanskih
kompanija – direktnih investito−
ra, predstavništava i srpskih
agenata naših preduzeća. Bilo
je vreme da one osnuju grupa−
ciju za umrežavanje, razmenu
informacija o biznisu i problemi−
ma s kojima se suočavaju u po−
slovanju. Veoma mi je drago
što je Japanski poslovni klub
osnovan u junu s tim ciljem i što
je već počeo s aktivnostima.
Keidanren je vodeća poslov−
na federacija u Japanu i
sačinjava je 1.300 glavnih pred−
uzeća. Misija Keidanrena je u
septembru prvi put posetila Sr−
biju i imala veoma korisne raz−
govore sa Vladom Srbije, Pri−
vrednom komorom Srbije i pri−
vatnim kompanijama. To je bila
dobra prilika za poslovne ljude
iz Japana da prodube znanje o
ekonomskoj politici i poslovnom
okruženju u Srbiji. Odmah na−
kon posete delegacije Keidan−
rena, Agencija za strana ulaga−
nja i promociju izvoza (Sijepa) je u oktobru u Tokiju organizovala
seminar o investiranju za japanske biznismene. Mislim da su ova−
kvi napori obe strane veoma korisni za pokretanje konkretnih pro−
jekata.
Vaša ambasada je veoma aktivna u razvoju bilateralne kul−
turno−obrazovne razmene sa Srbijom. Koji su glavni uspesi
na tom polju?
Prvo, ohrabrili smo i promovisali samoinicijativno udruživanje
građana Srbije u aktivnosti u cilju bilateralne kulturne razmene.
Cenimo volonterske organizacije i ljude koji aktivno promovišu ja−
panske kulturne aktivnosti. Ti ljudi nisu samo u Beogradu, nego i
u raznim opštinama širom Srbije.
Drugo, promovisali smo učenje japanskog jezika na različitim
nivoima. Drago nam je što su ove godine dve osnovne škole i dve
gimnazije pokrenule časove japanskog jezika za četiri stotine de−
ce. Druge škole su takođe zainteresovane.
Kultura i jezik su dva važna faktora koji mogu produbiti
međusobno razumevanje naša dva naroda na održiv način.
Japance možemo sresti na putovanjima po celoj planeti.
Ipak, broj njihovih poseta ovde je prilično skroman. Kako da
Srbija poboljša ponudu?
Mislim da ovde ima mnogo privlačnih i zanimljivih mesta i spo−
menika na koje narod Srbije može biti ponosan. Moguće je učini−
ti više da se strani turisti privuku – lepotom prirode, manastirima,
hranom, rukotvorinama i drugim sadržajima, kao i razviti infra−
strukturu, poput zadovoljavajućeg smeštaja za posetioce. Mnogi
Japanci koji su posetili druge evropske zemlje, poput Velike Brita−
nije, Francuske i Nemačke, Italije i drugih, veoma su zaintereso−
vani da otkriju nešto novo u ovom regionu. Nadam se da će Srbi−
ja iskoristiti ovu priliku.
Koliko dobro naše dve zemlje sarađuju u međunarod−
nim forumima?
Japan snažno podržava evropske integracije Srbije, koje su
njen najvažniji prioritet.
Naše dve zemlje takođe tesno sarađuju u Ujedinjenim naci−
jama u mnogim pitanjima. U vezi s tim, mi takođe cenimo po−
dršku Srbije inicijativama Japana u UN−u.
Srbija će dogodine predsedavati Organizaciji za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS). Japan je, kao zemlja partner
OEBS−a, s tom organizacijom razvila blisku saradnju.
Japan će tokom predsedavanja Srbije nastaviti da sarađuje s
OEBS−om.
5
ZEMLJA PARTNER
Milivoje Miletić, v. d. predsednika Privredne komore Srbije i predsednik Privredne komore Beograda
Srbija u fokusu moćne
japanske asocijacije Kejdanren
Razmena daleko ispod mogućnosti, a
posebno izvoz Srbije u Japan u kome
dominiraju prehrambeni proizvv odi, perje
i paperje. Srbija otvorena za japanske
investicije u proizvodnju, a najbolja preporuka su japanske kompanije koje već
rade u Srbiji
S
rbija i Japan neguju tradicionalno dobre i prija−
teljske odnose koji se razvijaju saradnjom u
različitim sferama društvenog života: kroz
mnogobrojne donacije Japana Srbiji, našu, fi−
nansijski možda ne toliko veliku, ali iskrenu podršku na−
rodu Japana posle razornog zemljotresa i cunamija
2011. godine, razmenu u kulturi i obrazovanju, izjavio je
za specijalno izdanje „Privrednog pregleda“ vršilac
dužnosti predsednika Privredne komore Srbije i predsed−
nik Privredne komore Beograda, Milivoje Miletić.
Kako ocenjujete aktuelne ekonomske odnose Sr−
bije i Japana?
Nivo privredne saradnje bi, imajući u vidu potencijal,
mogao da bude znatno viši od dostignutog. Ohrabruje što
srpski izvoz, inače skromnog obima, postepeno raste.
Neki naši proizvodi (od smrznutog voća, voćnih džemova,
sireva do posuđa Metalac) već su pronašli put do japan−
skog tržišta. Primera radi, jedna od najstarijih i najuglednijih
kompanija u Japanu „Nishigawa Sangyo“, proizvođač tradicio−
nalnih japanskih dušeka, pokrivača i sličnih proizvoda, kupila je
paperje iz Srbije, veoma je zadovoljna kvalitetom robe i izrazila
je želju da poveća uvozne količine.
Dobar signal vidimo i u tome što je Srbiju, u septembru ove
godine, prvi put posetila delegacija najmoćnije japanske poslov−
ne asocijacije Kejdanren (Keidanren), koja okuplja oko 1.300
kompanija, 112 industrijskih udruženja i 47 regionalnih privred−
nih organizacija.
Kolika je bila robna razmena 2013, a kolika ove godine?
Ukupna robna razmena Srbije i Japana u 2013. godini, pre−
ma podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 98,2
miliona evra (130,5 miliona dolara). Srbija je u Japan izvezla ro−
bu vrednu 4,7 miliona evra (6,3 miliona dolara). Najviše smo iz−
vozili prehrambenu robu – smrznuto voće (smrznute maline),
voćne džemove, želee i marmelade, pire od voća, ali i cirkulaci−
one pumpe za grejne sisteme, cigarete, kukuruz, neaktivni kva−
sac, perje i paperje.
Vrednost srpskog izvoza u Japan za prvih šest meseci ove
godine bila je 2,3 miliona evra (3,2 miliona dolara), a uvoza iz
Japana 38,8 miliona evra (53,3 miliona dolara).
6
Ko su glavni izvoznici i uvoznici?
Najveći izvoznici u Japan su Alteh Srbija (Alltech Serbia), Si−
rogojno Co, Grundfos Manufakturing (Grundfos Manufacturing),
Agropartner, Fudlend (Foodland), Filip Moris (Philip Morris),
Master Frigo, Tigar, Pahuljica Komerc i Beohem. Na listi kom−
panija koje su najviše uvozile iz Japana su Trs Svis Prodakšn
(Trs Swiss Production), Teikom, Tojota Srbija, Ct Kompjuters
(Ct Computers), Panasonik Lajting Divajsis (Panasonic Lighting
Devices) i drugi.
Koliko je Japan investirao u Srbiju i koje su japanske
kompanije prisutne na domaćem tržištu?
Dosadašnja ulaganja Japana u Srbiju uglavnom su bila u vi−
du donatorske razvojne pomoći koja je, prema podacima Am−
basade Japana u Beogradu, od 1999. godine dostigla 460 mili−
ona evra. U narednom periodu očekuju se i veća ulaganja ja−
panskih kompanija, a opredeljenje asocijacije Kejdanren da,
osim Italije i Poljske poseti i Srbiju, ukazuje na pojačano intere−
sovanje za našu zemlju.
Uz političku i makroekonomsku stabilnost, poboljšanje ambi−
jenta za poslovanje i investiranje, napredak u procesu pri−
druživanja EU, podsticaj potencijalnim investitorima iz Japana
biće i dosadašnja, uspešno realizovana strana ulaganja, poseb−
no japanskih kompanija. To su, pre svega, Japan Tobacco In−
JAPAN
ternational, čija su ulaganja od 2006. godine oko 140 miliona
dolara, i Panasonic Electronic Works Vossloh−Schwabe, koji je
u Svilajncu osnovao preduzeće za proizvodnju elektronskih
komponenti za rasvetna tela. Predstavnici JTI i Panasonik, na
septembarskom skupu u Privrednoj komori Srbije, članicama
Kejdanrena, poslali su, za nas odličnu poruku: da u Srbiji posto−
je uslovi za proizvodnju prema visokim japanskim standardima.
Šta bi po vašem mišljenju bilo korisno da bi saradnja bi−
la intenzivnija i brže rasla?
Za nas je posebno važno privlačenje više japanskih investici−
ja u proizvodni sektor. To bi sa sobom donelo i primenu njiho−
vog sistema menadžmenta čija filozofija podrazumeva konstant−
no unapređenje tehnologije, proizvodnog procesa, produktivno−
sti, upravljanja, kvaliteta proizvoda, kulture kompanije.
Osim stalnog unapređenja stabilnog, predvidivog i podsticaj−
nog ambijenta za investiranje i poslovanje, što je bitno za sve,
pa i japanske investitore, od velikog značaja je kontinuirano i in−
formisanje japanske poslovne zajednice o uslovima i potencija−
lima za saradnju sa Srbijom.
Koje su najveće prepreke za povećanje bilateralne pri−
vredne saradnje?
Kada je reč o povećanju izvoza, oni koji odluče da sarađuju sa
Japanom moraju da znaju da je to veoma zahtevno i probirljivo
tržište, sa jakom kontrolom uvoznih proizvoda i, po potrebi, pri−
menom necarinskih barijera. Da bi se ušlo i opstalo na japan−
skom tržištu poslu se mora pristupiti sistematski, studiozno i
pažljivo, uz poznavanje ekonomskih i kulturoloških razlika, upor−
nost i strpljenje. Podrazumeva se poštovanje standarda, kvalite−
ta, rokova isporuke. Možda i više nego na drugim tržištima. Uz
to bitna je i spremnost izvoznika da prilagode svoj proizvod ja−
panskom ukusu i zahtevima (vezano za obeležavanje, dizajn,
veličinu proizvoda). Svega toga naši privrednici moraju da budu
svesni. Ukoliko jedna firma prilikom izvoza u Japan stekne lošu
reputaciju, postoji opasnost da to zatvori vrata i drugim firmama
iz te zemlje.
Kako vidite ovu saradnju u perspektivi?
Veliki je prostor za povećanje srpskog izvoza u Japan i pri−
liv investicija iz Japana u Srbiju. Najviše izvoznih šansi imaju
proizvođači poljoprivredno−prehrambene robe, koja inače i sa−
da dominira našim izvozom. Japan je jedan od najvećih uvo−
znika prehrambenih proizvoda – oko 60 odsto ukupne po−
trošnje obezbeđuje uvozom. Sa velikim brojem potrošača, ko−
ji imaju dobru kupovnu moć, Japan predstavlja značajno
tržište za prehrambene proizvode iz celog sveta. Japanske
kompanije su posebno zainteresovane za kupovinu naše
zdrave hrane, smrznutog i suvog voća i voćnih prerađevina,
žitarica, alkoholnih pića.
Oblasti potencijalnog interesovanja japanskih investitora su
elektronika, proizvodnja delova za automobilsku industriju, ali i
poljoprivreda i energetika, uključujući i obnovljive izvore energi−
je. Potencijali za saradnju postoje i u turizmu i IT sektoru.
Povećanju interesovanja japanskih investitora doprinele su
i pojačane aktivnosti Privredne komore Srbije i Ambasade Sr−
bije u Japanu na predstavljanju i približavanju Srbije i izvoznih
i investicionih potencijala srpske privrede japanskoj i međuna−
rodnoj poslovnoj zajednici. Ukoliko se održi kontinuitet promo−
tivnih aktivnosti možemo očekivati da će interes japanskih
kompanija nastaviti da raste i da će se, u narednom periodu
postepeno pretočiti u konkretne projekte.
Startovao Japanski poslovni klub u Srbiji
Japanski poslovni klub u Srbiji osnovan u julu održao
je prvu konferenciju 9. decembra 2014. godine u ho−
telu Hajat u Beogradu na temu jačanja konkurencije
i transparentnosti u procesu javnih nabavki u Srbiji.
Predsednik kluba, Goran Pekez rekao je da su
predstavnici 13 japanskih kompanija u Srbiji koje su
osnivači ove asocijacije uputili Vladi Srbije konkret−
nu preporuku sa konferencije koja se odnosi na una−
pređenje slobodnog pristupa tržištu usaglašavanjem
zakona u oblasti zaštite konkurencije i javnih nabav−
ki sa standardima Evropske unije. "Druga preporu−
ka je da se prošire ovlašćenja za zaštitu konkuren−
cije i Komisije za zaštitu prava u javnim nabavkama
kako bi mogle blagovremeno, pre objavljivanja ten−
dera, da se uključe u proces javnih nabavki i na taj
način garantuju fer konkurenciju“, istakao je Pekez.
On je najavio da će se Japanski poslovni klub u
svom radu uvek baviti pitanjima od značaja za poslo−
vanje s ciljem da doprinese stabilnijem i predvidljivi−
jem okruženju, a samim tim i otvaranju vrata za no−
ve investicije japanskih kompanija u Srbiji.
U radu prve konferencije Japanskog poslovnog
kluba učestvovali su i potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ambasador Japana
u Srbiji Masafumi Kuroki, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović i predsednik Republiččke komisije za zašti−
tu prava u javnim nabavkama Saša Varinac.
7
ZEMLJA PARTNER
Takaši Marujama, treći sekretar u ambasadi Japana
Abenomija obnavlja
snagu privrede
N
aš sagovornik o ekonomskim temama
je Takaši Marujama, koji je u Srbiju
došao ove godine, iz uprave Prefekture
Kagošima na ostrvu Kjušu, na krajnjem
jugu Japana. Treći sekretar ambasade je podsetio
da je na međunarodnoj donatorskoj konferenciji
16. jula u Briselu japanska vlada obećala pomoć
od pet miliona evra za obnovu posle poplava u Sr−
biji i da se većina planova već realizuje. Radi se o
projektima obnove bolnica, škola i javnih ustanova
i nabavke opreme u opštinama koje su stradale u
poplavama, poput Obrenovca, Uba i Svilajnca. Po−
krenuti su i hitni radovi u koritima i na obalama re−
ka u Valjevu, Krupnju, Loznici, Čačku, Osečini i
Gornjem Milanovcu.
U Srbiji, kao i u Japanu, starenje stanovništva
napreže privredu, već opterećenu zbog globalne
krize. Koju strategiju primenjuje vaša vlada?
Otkad je pre dve godine formirao vladu, premijer
Šinzo Abe je uveo paket mera za oživljavanje privre−
de Japana, u skladu sa svojom novom ekonomskom
politikom, koju nazivaju abenomija (Abenomics). Posle prve fa−
ze abenomije i zaokreta u monetarnoj politici, a zatim i drugog
talasa sa fleksibilnom fiskalnom politikom, strategija ekonom−
skog rasta je primenjena kao treći segment. Tako se obnavlja
snaga japanske privrede.
Treći segment, strategija za revitalizaciju Japana, revidiran je
u junu. U izmenama, vlada, koja uviđa velike izazove koje sa so−
bom nosi krajnje intenzivno starenje društva, gleda na diverzifi−
kaciju vrednosti i potreba ljudi i njihovo starenje kao na priliku da
uvede inovacije, veoma kvalitetno zdravstvo i usluge medicin−
ske nege koji će revitalizovati zdravstvenu industriju. Vlada u
starenju društva vidi i priliku da poboljša radno okruženje žena,
starijih ljudi kao i ambicioznih, sposobnih mladih koji u bu−
dućnost gledaju s optimizmom.
Koje su glavne karakteristike ekonomske razmene Japa−
na i Srbije i koje oblasti imaju najveći potencijal za po−
boljšanje?
Trenutna razmena je veoma skromna. Lane je uvoz iz Japa−
na u Srbiju vredeo 1,8 milijardi jena (13 miliona evra), a izvoz
odavde u Japan 1,2 milijarde jena (devet miliona evra). Japan iz
Srbije doprema duvan za cigarete, voće i odeću, dok ovde ispo−
ručuje motore za vozila, automobile i metalne proizvode.
Mislim da poljoprivreda, industrija auto−delova i ona vezana
za informacione tehnologije imaju velik potencijal za buduća ja−
panska ulaganja.
8
Ovde je mnogo novih fabrika u automobilskoj industriji.
Da li neka od domaćih firmi sarađuje s japanskim proiz−
vođačima?
„Tehno MK auto“ iz Čačka dobio je u maju priznanje za najbo−
ljeg Tojotinog servisnog savetnika u regionu. Tojota organizuje
ovakva takmičenja svuda u svetu gde posluje, a pobednici su
krajem oktobra posetili Japan.
Koje kompanije učestvuju u izgradnji nove zgrade amba−
sade Japana na Novom Beogradu?
Našu novu zgradu ambasade podiže japanska Tobišima kor−
poracija u saradnji sa srpskim podizvođačem Neimarom−V.
Srbija pokušava da se bolje pozicionira na tržištu poljo−
privrednih proizvoda. Ima li u Japanu nekih zanimljivih ino−
vacija?
Pomenuću jedan primer. Tošiba korporacija je u Japanu naja−
vila konstruisanje zatvorenih farmi sa visokom tehnologijom. O
tome su u maju pisale i novine u Srbiji. Radi se o konverziji
Tošibinih nekorišćenih postrojenja u proizvodne jedinice. Biće
instalirani izolovani sistemi s najnaprednijom tehnologijom, po−
put fluorescentnog osvetljenja sa frekvencijom pogodnom za
rast povrća i klimatizacije koja održava temperaturu i vlažnost.
Tošiba takođe planira da izgradi veliku fabriku za povrće iz−
van Japana i da počne da prodaje opremu i sisteme za takva
postrojenja.
JAPAN
Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije
Svaki Japanac je
probao srpske maline
Izvoz iz Srbije u Japan mogao bi da bude znatno veći ukoliko bi se napravila strategija
za povećanjj e prepoznatljivosti i brendiranje pojedinih srpskih proizvoda na japanskom
tržištu, kaže Ljajić
P
oražavajuće je da je iz−
voz Srbije u Japan zane−
mariv i da je prošle godi−
ne iznosio svega 6,3 mi−
liona dolara, izjavio je za „Privredni
pregled“ potpredsednik Vlade Srbi−
je, Rasim Ljajić.
Sa Ljajićem, koji je i ministar trgo−
vine, turizma i telekomunikacija raz−
govarali smo posle sastanka Japan−
skog poslovnog kluba u beograd−
skom Hajatu čiji je bio počasni gost.
On je podsetio da je trgovinska raz−
mena Srbije i Japana prošle godine
bila svega 130 miliona dolara i oce−
nio da će ove godine biti i manja.
Zašto je izvoz srpskih proizvo−
da i usluga u Japan tako mali?
Glavni razlog za to je pre svega
neprepoznatljivost srpskih proizvoda na japanskom tržištu i mo−
raćemo da na tome radimo mnogo više nego do sada.
Da li ima i dobrih primera?
Dobar primer je izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvo−
da. Pre svega to je srpsko jagodičasto voće, a za maline japan−
sko tržište, inače veoma zahtevno, je sasvim otvoreno. Koliko
se ceni kvalitet ovog našeg izvoznog brenda najbolje ilustruje da
maline iz Srbije pokrivaju 17 odsto japanskog tržišta malina.
Koju još oblast smatrate perspektivnom za razvoj sarad−
nje Japana i Srbije?
Boljem ekonomskom povezivanju dve zemlje može doprineti
i turizam i to u oba smera. Ipak s obzirom na udaljenost i troško−
ve izglednije je da japanski turisti u sve većem broju počnu da
dolaze u Srbiju. Da otkriju Beograd koji svetski časopisi i turope−
rateri sve više uvršćuju u top deset svetskih destinacija za pro−
vod i zabavu, ali i domaće planine, jezera i banje u kojima se sve
više razvija zdravstveni turizam.
Da li postoje i neke proizvodne i industrijske grane u ko−
jima bi nam dobrodošla japanska tehnologija i veštine?
U svakom slučaju to je automobilska industrija, elektronika i IT sek−
tor, ali i sve druge napredne tehnološke oblasti i moderne industrije.
Koliko je japanskih kompani−
ja prisutno u Srbiji i da li se na−
javljuje dolazak nekih novih?
Pored trgovinske razmene, srp−
skog izvoza u Japan, nismo zado−
voljni ni nivoom japanskih investi−
cija u Srbiji. U Srbiji radi 47 japan−
skih kompanija, od čega je svega
13 prisutno direktno, dok ostale ra−
de preko distributera i posrednika.
To je značajno manje nego u Hr−
vatskoj, Mađarskoj ili Rumuniji.
Najbolji način da se privuku inve−
stitori je da se razvije stabilno i
predvidivo poslovno okruženje, uz
postojanje japanskih kompanija
koje su već tu kao najbolja prepo−
ruka.
Da li postoji još neki spora−
zum koji nedostaje da bi se zaokružio pravni okvir za bila−
teralnu saradnju?
Srbija je Japanu predložila potpisivanje sporazuma o zaštiti
investicija i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ovim spora−
zumima stvorili bi se trajni uslovi za poboljšanje ekonomskih od−
nosa, koji su sada na jako niskom nivou i u velikom raskoraku
sa političkim odnosima. Japanska biznis zajednica u Srbiji raste
svake godine, iako još nije na zadovoljavajućem nivou.
Cilj investicije 3 do 4 milijarde evra godišnje
Da bi Srbija dostigla nivo investicija koji imaju evropske zemlje,
posebno neke u okruženju sa kojima se takmičimo u pri−
vlačenju direktnih stranih investicija potrebno je da se popravi
poslovni ambijent, a to je, upravo, suština reformi koje sprovo−
dimo, kaže Ljajić. Strane investicije u Srbiji u prvih 10 meseci
ove godine iznosile su 1,15 milijardi evra, što je više nego u ce−
loj prošloj godini. Ali i to je nedovoljno, mada je znatno više u
poređenju sa 2013. kada su investicije u celoj godini iznosile
750 miliona evra. Srbiji je potrebno da strane investicije budu
tri do četiri milijarde evra godišnje da bi mogli govoriti o značaj−
nijem privlačenju stranih investicija. Toliko godišnje stranih in−
vesticija privuku Mađarska ili Rumunija.
9
ZEMLJA PARTNER
Naoki Kodžima, direktor beogradskog predstavništva Micubiši korporacije
Pozivamo ulagače iz
Japana da posete Srbiju
M
icubiši korporacija (MC) je najveća japanska trgovin−
ska kompanija i jedna od vodećih članica Micubiši
grupe. Istorijski gledano, to su sestrinske i bratske
kompanije, ali svaka ima integritet i osniva vlastite za−
visne firme, kao i mešovite poslovne projekte s partnerima širom
sveta. O uslovima poslovanja u Srbiji iz ugla japanskih i međuna−
rodnih investitora razgovarali smo sa Naokijem Kodžimom, direk−
torom beogradskog predstavništva MC−a, koje pokriva tržište na
prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Osnovna ideja pri osnivanju je bila da nađemo zajednički in−
teres i platformu, kako da u bliskoj koordinaciji sa ambasadom
Japana priđemo srpskim vladinim organizacijama i predstavimo
im probleme sa kojima se suočavamo. Kao što sam rekao, ja
sam jedini japanski biznismen u Srbiji, te sam tako i jedini član
kluba iz Japana. Čak i da nisam pristupio klubu, vrlo lako mogu
da komuniciram sa ambasadom, ali kao jedini japanski bizni−
smen nezamislivo je da se ne priključim. Ipak, naše kompanije
članice su iz različitih sektora privrede, različitih poslovnih polja,
različitog statusa, to su na primer japanske podružnice ili srpske
firme, te tako imaju i različite interese.
MC je jedna od istaknutih članica Japanske poslovne fe−
deracije (Keidanren). Delegacija njenog evropskog ogranka
je nedavno posetila našu zemlju. Kako, po vašem mišljenju,
ta vrsta dijaloga s državnim vlastima pospešuje bilateralne
ekonomske odnose?
Bio sam deo te delegacije od oko 25 ljudi, kao predstavnik
MC−a, zajedno s još jednom osobom iz našeg regionalnog sedišta
u Diseldorfu. Bio sam u jedinstvenoj poziciji, jer poznajem sve do−
maćine, uključujući i ambasadora Masafumija Kurokija i ostale
predstavnike japanske ambasade, balkanske kancelarije Japan−
ske agencije za međunarodnu saradnju, kancelarije Japanske
kancelarije za spoljnu trgovinu (JETRO) u Beču, čak i lokalne pre−
vodioce za japanski jezik i turističke agente. Pod tim okolnostima,
budući da je je tek poneko od učesnika delegacije bio u Srbiji ra−
nije i da nisu znali mnogo o Srbiji, potrudio sam se da gostima
predstavim sve ono dobro u Srbiji što poznajem i sve potencijalne
koristi za japanske kompanije ukoliko budu ulagale. Objasnio sam
im koji bi bili potencijalni kandidati za investicije
među 502 državne kompanije
koje su u procesu pri−
vatizacije.
Kao primer administrativnih
Japanaca
problema sa kojim se suočavaju
je u Srbiji io−
– Korporativna odgovornost prema društvu
međunarodne firme, naveo bih
nako malo,
– Integritet i pravičnost
jedinstvenost srpskog zakona o
a ja sam je−
radu, sa tačke gledišta međuna−
dini predstav−
– Globalno razumevanje kroz poslovv anje
rodne kompanije. Iako je nedavno do−
nik neke kompa−
nesen nov Zakon o radu, regulativa je i da−
nije među rezidentima
lje skrojena tako da uglavnom favorizuje javni sektor
u Beogradu! Stoga ne zastupam
i državne kompanije. Svakako, zakon je zakon i mi mu se uvek
samo MC niti Micubiši, nego promovišem japanski biznis i
povinujemo, ali neke stvari nam bespotrebno oduzimaju vreme
jačanje veza između naše dve zemlje. Najbolje je da investitori
i resurse. Ukoliko su ovoj zemlji potrebne strane investicije, za−
iz Japana dođu, ali pre toga moramo ohrabriti Japance da po−
kon bi trebalo da se prilagodi standardu stranih zemalja.
sete ovu zemlju, upoznaju je i uvere se u mogućnosti za ulaga−
nja.
Već dugo živite ovde. Šta je to što u našu zemlju može
privući posetioce iz Japana?
Japanski poslovni klub u Srbiji je 9. decembra organizo−
To su toplina i karakter ovdašnjih ljudi, atmosfera koju možete
vao svoju prvu konferenciju. Da li na ovom tržištu možemo
da doživite u Srbiji i činjenica da srpski narod voli Japance.
očekivati još investicija iz Zemlje izlazećeg sunca?
Tri principa
korporativne filozofije grupe
10
JAPAN
Safet Pavlović, predsednik Opštine Žagubica
Bogati prirodni
resursi traže investitore
Japanska donacija doprinela poboljšanju kvaliteta primarne zdravstvene zaštite
O
pština Žagubica je jedna od najnerazvijenijih opština
u Republici Srbiji. Od početka ekonomske krize na−
ročito je izražena ekonomska migracija stanovništva
ka većim i razvijenijim centrima, a iz ograničenog i
nedovoljnog budžeta teško se mogu isfinansirati svi projekti koji
su neophodni za unapređenje uslova življenja. Zato je svaka do−
nacija ovoj opštini dobrodošla.
Sa najiskrenijim osećanjima prijateljstva zahvaljujemo se ja−
panskoj državi i narodu na vrednoj donaciji za opremanje i kupo−
vinu ambulantnog vozila Domu zdravlja u Žagubici. Ova donaci−
ja je od značaja za sve građane opštine jer je Dom zdravlja u
Žagubici jedini na teritoriji opštine i donacija će doprineti po−
boljšanju kvaliteta primarne zdravstvene zaštite građana na teri−
toriji cele opštine Žagubica. Naravno, za Dom zdravlja u Žagubi−
ci potrebno je još opreme, od najmanjih ručnih aparata za brzo di−
jagnostifikovanje različitih bolesti pa do razne druge medicinske
opreme i specijalnih vozila, imajući u vidu da je opština Žagubica
udaljena oko 50 km od najbližih većih medicinskih centara.
Geografski položaj opštine Žagubica, koji sa izvesnog aspekta
deluje restriktivno na razvoj privrede usled udaljenosti od većih
centara, zbog nepostojanja zagađivača predstavlja veliku pred−
nost ekonomiji baziranoj na korišćenju čistih tehnologija, rural−
nom turizmu i proizvodnji zdrave hrane. Značajni prirodni resursi
u vidu hidropotencijala, rudnog blaga, šuma kao i mogućnosti za
korišćenje alternativnih izvora energije, pružaju šansu za razvoj
različitih privrednih grana, kao što su gajenje pastrmke, proizvod−
nja električne energije u manjim hidroelektranama, eksploatacija
rudnog blaga i proširenje primarne drvne industrije.
Izuzetne lepote, mnoštvo prirodnih i kulturno−istorijskih zname−
nitosti i tradicionalnih manifestacija, u kombinaciji sa gostoljubi−
vošću stanovništva i ponudom izvrsne hrane daju velike mo−
gućnosti za razvoj turizma. Obilje ribom bogatih vodotokova, kao
i razvijena tradicija lovstva, dobra su osnova za lovni i ribolovni
turizam.
Razvojni planovi opštine Žagubica strateški su opredeljeni pri−
rodnim resursima, a šansu za brži i ofanzivniji razvoj opština vidi
u stvaranju mogućnosti za poboljšanje i unapređenje poslovnog
okruženja i stavljanja raspoloživih resursa i bogate nedirnute pri−
rode u funkciju razvoja zajednice, pri čemu je opština spremna i
opredeljena da potencijalnim investitorima ponudi značajne
olakšice i pogodnosti.
ZEMLJA PARTNER
Nenad Krstić, predsednik Opštine Trgovište
Prijateljska pomoć koja
se ne zaboravlja
Najveća investicija u opštini je izgradnja šest mini hidroelektrana, tri su puštene u rad a preostt ale tri se nalaze u završnoj fazi. Nezaposlenost najveći problem
O
pština Trgovište je od Vlade Japana dobila dona−
ciju u vrednosti od 55.000 evra za kombinovanu
mašinu za čišćenje snega. S obzirom da su sta−
novnici ove opštine imali problema sa čišćenjem
lokalnih puteva, koliko je ova donacija značajna za same
građane, i koliko je olakšala rad komunalnih službi?
Pre svega hvala "Privrednom pregledu" što nam je pružio pri−
liku da se još jednom zahvalimo Vladi Japana, Japanskoj am−
basadi, ambasadoru Masafumi Kuroki, japanskom narodu i svi−
ma koji su bili deo ove za nas tako značajne donacije.
Opština Trgovište spada u red devastiranih opština, prostire
se na površini od 372 kvadratna kilometra a konfiguracija tere−
na je tipično brdsko−planinsko područje okruženo planinama i
visoravnima.
12
Zbog ovakve konfiguracije, opština se godinama susretala
sa brojnim problemima, kao što su odroni na lokalnim i seo−
skim putevima, pre svega u brdsko−planinskim predelima, gde
je pojedino stanovništvo bilo odsečeno od bilo kakvog vida ko−
munikacije sa nadležnim službama, po nekoliko nedelja nisu
uspevali da obezbede osnovne životne namernice, dolazilo je
i do pojave klizišta gde je bilo neophodno da se odreaguje u
datom trenutku. Međutim i pored naše volje i napora koje smo
ulagali, nismo uspevali da rešimo problem onda kad je to bilo
potrebno a sve zbog nedostatka mehanizacije s kojom nismo
raspolagali.
Zbog velikih atmosferskih padavina dolazilo je do izlivanja
reke iz svog rečnog korita, plavljeno je poljoprivredno ze−
mljište i pojedina domaćinstva, a bila je ugrožena i bezbed−
JAPAN
nost građana. Moram da napomenem da su u maju mesecu
2010. godine poplave odnele dva ljudska života, a mi i pored
ogromnog uloženog napora nismo uspeli da pružimo otpor.
Sve ovo, kao i mnogi drugi problemi sa kojima se naša opšti−
na godinama nosi, govori vam zašto je naša zahvalnost velika
prema Vladi Japana i koliko je za nas značajna ova donacija.
Od trenutka prijema donacije i okončanja postupka Javne
nabavke, mašina je neprekidno radila. Izvršen je prvi period
servisiranja od strane ovlašćenog distributera. Hvala još jed−
nom jer su nam omogućili da pri pojavi problema odreagujemo
u adekvatnom trenutku a sve za dobrobit naših građana.
Međunarodna reka Pčinja izvire na teritoriji naše opštine i
protiče kroz celu teritoriju opštine Trgovište. Pčinja je imala
status druge reke po čistoći u Srbiji a ove godine je izgradnjom
fabrike za pročišćavanje otpadnih voda zauzela vodeće mesto.
Samim tim, gusta mreža vodotoka, ekološki zdrava prirodna
sredina sa bogatom florom i faunom, kulturno−istorijski spome−
nici, prirodni fenomen Vražji kamen, predstavljaju potencijale
za razvoj turizma.
Opština Trgovište pripada područjima veoma kvalitetne
životne sredine, uglavnom pod šumom, voćnjacima,vinogradi−
ma, livadama i pašnjacima, te je pogodna za proizvodnju or−
ganske zdrave hrane, razvoju stočarstva, pčelarstva i dr. Mo−
ram da napomenem da se naša opština graniči na jugu sa
Makedonijom a na istoku sa Bugarskom, što joj daje još jed−
nu prednost.
Kakva je situacija sa investicijama na Vašoj opštini, da
li imate konkretne projekte za ulaganja i u kojim oblasti−
ma?
Trenutno najveća investicija jeste izgradnja šest mini hidro−
elektrana, gde su tri puštene u rad a preostale tri se nalaze u
završnoj fazi. Iskreno se nadam da ćemo našim kvalitetima i
prirodnim bogatstvom kojim raspolažemo privući još investitora.
Da li je opština konkurisala za još neke donacije?
Da, trenutno smo konkurisali kod EUPROGRES−a, za proje−
kat „Za ranjive grupe“ za izradu tehničke dokumentacije kod
Ministarstva privrede, odeljenje za regionalni razvoj infrastruk−
ture objekata, gde su nam odobrili jedan projekat u vrednosti
od 27.000.000 dinara a drugi je u postupku.
Koji su najveći aktuelni problemi sa kojima se trenutno
suočava vaša opština? Koliko možete da računate na po−
moć države?
Pored brojnih problema, koje sam već nabrojao, i koji prate
siromašne opštine, na prvom mestu bih izdvojio veliku stopu
nezaposlenosti, gde starosna struktura stanovništva iznosi u
proseku 48 godina.
Što se tiče pomoći države, računamo u više segmenata, ali
najveći vid pomoći koju dobijamo od države jeste transfer soli−
darnosti na mesečnom nivou, jer bez te pomoći koja nam stiže
od strane Vlade Republike Srbije, ozbiljno bi bilo dovedeno u
pitanje funkcionisanje jedne ovakve opštine.
Koje su glavne prednosti opštine Trgovište?
Geografski položaj opštine Trgovište daje veliku prednost
opštini u više segmenata. Energetski potencijal sunca je jedan
od najvećih u Srbiji, s najvećim brojem sunčanih dana i insola−
ciju, što pruža odlične mogućnosti za proizvodnju električne
energije.
Koja je vodeća privredna grana u opštini Trgovište i da
li su kapaciteti opštine u tom segmentu maksimalno isko−
rišćeni?
Vodeća privredna grana naše opštine je fabrika za preradu
drvne mase i proizvodnja dečijih krevetića. Smatram da kapa−
citeti kojima raspolažemo nisu nimalo iskorišćeni, jer opština
Trgovište zauzima 372 km2 od čega je 1/3 pod šumom, što je
ogromni sirovinski potencijal.
Kakvi su planovi za 2014. godinu?
U 2015. godini nastojaćemo da istrajemo u realizaciji za−
početih projekata, naći nove investitore, smanjiti stopu neza−
poslenosti. Nadam se da ćemo i dalje sarađivati sa našom
partnerskom zemljom Japanom, ostvariti još neku poslovnu
saradnju, ove ili neke naredne godine.
13
ZEMLJA PARTNER
Opština Knić ima lepšu i čistiju okolinu zahvaljujući donaciji japanske ambasade u Beogradu
Poslovna zona Ravni gaj,
velika šansa za razvoj
Ambasador Japana Masafumi Kuroki prilikom posete Kniću
D
JKP i sadržao je realne činjenice i stvarnu sliku stanja,
onacija specijalnog vozila od strane
potreba i problema u ovoj oblasti na području Opštine
japanske ambasade u Beogradu je u
Knić“, objašnjava Pantović.
mnogome poboljšala tehničke uslove
Glavni problemi opštine su: negativna demografska
za rad JKP „Komunalac“, budući da se
slika, kadrovski deficit, odliv stanovništva, ruralni karakter
na terenu mnogo brže i efikasnije
opštine, slabo razvijen privredni sektor, nezaposlenost“,
prikuplja i transportuje otpad na širem području opš−
ističe predsednik Ðorđević. Zbog formirane akumulacije
tine. To je ujedno i poboljšalo kvalitet rada i doprine−
„Gruža“ više od polovine teritorije
lo većem stepenu zaštite životne sre−
opštine se nalazi u zaštićenom
dine, kaže za specijalno izdanje
„Privrednog pregleda“ „Japan zemlja Nove investicije se očekuju u oblasti području sa posebnim režimima
partner“, Ljubomir Ðorđević, predsed− zaštite životne sredine, procesu pri- zaštite što predstavlja limitirajući
nik Opštine Knić.
vatizacije postojećih prr ivrednih razvojni faktor, posebno u oblasti
„Sagledavajući
svakodnevne kapaciteta, greenfield investicijama, poljoprivrede koja je dominantna
probleme u oblasti zaštite životne sre− poljoprivredi i turizmu, kaže predsed- privredna grana. Veliki problem
predstavlja loša situacija u oblasti
dine na teritoriji Opštine Knić u pogle−
nik Opštine Ljj ubomir Đorđević
otpadnih voda budući da ne pos−
du sakupljanja i odvoženja smeća
toji izgrađeno postrojenje za saku−
postojala je saglasnost između
pljanje i prečišćavanje otpadnih voda.
Opštine Knić i JKP 'Komunalac' da se zajednički potražuju
Opština Knić pokušava da nezavidnu situaciju ublaži
donacije za nabavku opreme za JKP“, kaže Milomir Pantović,
sprovođenjem odgovarajućih programa podrške poljoprivredi,
direktor JKP „Komunalac“.
socijalnim programima za ugroženo stanovništvo, izgradnjom
„Budući da smo se putem web prezentacije Ambasade
putne i komunalne infrastrukture, strateškim i prostornim plani−
Japana u Srbiji upoznali sa načelima POPOS donacija
ranjem, podrškom obrazovanju, korišćenjem pristupnih fondova
Ambasade Japana, doneta je odluka da se aplicira za nabavku
EU i drugih donatora. U mesnim zajednicama je urađen veliki
specijalnog vozila – kamiona smećara. Aplikacioni formular je
broj lokalnih puteva, izgrađeni su ili rekonstruisani sistemi
obrađen u saradnji kabineta predsednika opštine i predstavnika
14
JAPAN
Kompanija JTI i ambasada Japana
18. novembra dodelili
Sakura stipendije
za pet istraživača
Milomir Pantović prima donaciju od ambasadora
Japana Masafumija Kurokija
vodosnabdevanja, revitalizovani su atarski putevi za pristup
poljoprivrednom zemljištu. Najveći deo ovih aktivnosti finansira
se iz budžeta opštine uz dodatno učešće sredstava iz budžeta
RS i donatora.
Najznačajnija investicija u oblasti privrede je otvaranje fab−
rike norveškog RAPP Marine Group u Gruži koji je uspešno pri−
vatizovao nekadašnji pogon „21. oktobar”. Vrednost ove inves−
ticije je preko sedam miliona evra.
Potencijali za privredni
razvoj i investicije
Najveći potencijal opštine predstavlja razvoj poljoprivrede kao
dominantne privredne grane i pratećih delatnosti u proizvodnji i
preradi hrane. Geografski položaj, dobra saobraćajna
povezanost i postojanje urbanističko−planske dokumentacije za
planiranu Poslovnu zonu Ravni gaj, koja je locirana na raskrsni−
ci puteva Kragujevac – Čačak i Kragujevac – Kraljevo, pred−
stavlja odličan osnov za dolazak investitora i greenfield investi−
cije. Potencijal za ulaganje predstavlja mogućnost privatizacije
fabrike „Zastava auto−delovi” u Kniću i pogona „21.oktobar” u
Toponici. Na području opštine lociran je rudnik gipsa Lipnica koji
raspolaže sa 10,6 miliona tona bilansnih rezervi rude gipsa i
anhidrita, koji je trenutno konzerviran, a postoji mogućnost za
njegovo aktiviranje budući da je lokalna samouprava vlasnik
celokupnog zemljišta na kome se nalazi, površine preko sedam
hektara. U toku je sprovođenje istražnih radnji za eksploataciju
termomineralnih voda u selu Borač i ukoliko iste pokažu posto−
janje ovog resursa stvoriće se izuzetni uslovi za razvoj povr−
tarske i plasteničke proizvodnje uz razvoj banjskog, kao i
seoskog turizma koji u ovom selu i celom gružanskom kraju ima
dugu tradiciju. Turističku ponudu karakteriše ponuda smeštaja u
seoskim domaćinstvima, lov, ribolov, izletnički i verski sadržaji i
kulturne manifestacije koje uz izuzetne prirodne odlike i razvijan−
je poljoprivrede predstavljaju veliki potencijal za mogućnost za
razvoj, uz domaća, kao i strana ulaganja... Nove investicije se
očekuju u oblasti zaštite životne sredine, procesu privatizacije
postojećih privrednih kapaciteta, greenfield investicijama,
poljoprivredi i turizmu.
Predstavnici kompanije Japan tobako internešnal (Japan
Tobacco International − JTI) u saradnji sa Ambasadom Ja−
pana u Srbiji dodelili su 18. novembra Sakura stipendije za
pet studenata i istraživača iz Srbije koji su predložili najbo−
lje istraživačke ideje na temu društvenog, kulturnog i eko−
nomskog japanskog nasleđa. Ambasador Japana u Srbiji
Masafumi Kuroki je, čestitajući novim Sakura stipendistima,
istakao da su oni odabrani zbog zanimljivog izbora tema ko−
jima će se baviti u istraživanjima, budući da će studenti
proučavati i analizirati mnoge aspekte načina života u Japa−
nu, uključujući finansije, kaizen princip u poslovanju, kultu−
ru, japanski sistem u policiji...
„Vaši istraživački radovi biće veoma zanimljivi, jer želite da
uporedite Japan i Srbiju istražujući da li se japanska iskustva
mogu primeniti ili koristiti ovde kod vas u Srbiji. Nadam se da
ćete napisati originalne i kreativne istraživačke radove koji će
vam koristiti u daljem poslu i istraživanjima u budućnosti“, po−
ručio je ambasador studentima tom prilikom.. Kuroki se zahva−
lio i predstavnicima kompanije JTI na podršci u realizaciji do−
dele tih stipendija još od 2011.godine.
„Veoma cenim to što je kompanija 'Japan tobako' aktivna ne
samo u svojoj delatnosti, već i u kulturnoj i obrazovnoj sferi“,
rekao je ambasador. Generalni direktor i potpredsednik kom−
panije JTI za Zapadni Balkan Kris Vuds rekao je da je veoma
važno da se podrže srpski studenti i kreativne ideje koje ima−
ju, kao i da se podstiču primeri dobre prakse. Studenti su, do−
dao je, predložili veoma zanimljive ideje i radove među kojima
je i, primera radi, tema koja će se baviti istraživanjem izazova
fiskalne konsolidacije u Srbiji i Japanu.
Ideja JTI je da motivišemo mlade ljude da iskažu
istraživačke potencijale i kreativnost i predstave primere dobre
prakse, naglasio je on.
„Tokom prethodne četiri godine, koliko održavamo konkurs
za Sakura stipendije, pristiglo nam je oko 500 ideja za
istraživačke radove koje su se bavile različitim aspektima ja−
panskog nasleđa. Upravo je cilj Sakura stipendija da učimo od
Japana, sa kojim održavamo tradicionalno prijateljske odnose
i istražimo kako da najbolje japanske prakse primenimo u Sr−
biji“, rekao je Vuds.
Pobednici ovogodišnjeg konkursa su Manja Karanović, stu−
dentkinja Filozofskog fakulteta sa idejom implementacije ja−
panskih eko−škola u Srbiji, zatim Gordana Jevđović, studentki−
nja Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja će istražiti izazove
fiskalne konsolidacije u Japanu i Srbiji. Sakura stipendiju dobi−
li su i studentkinja Ekonomskog fakulteta u Nišu Jelena Petro−
vić, koja će se posvetiti istraživanju primene kaizen me−
nadžmenta u kompanijama u Srbiji, Uroš Čitaković, student
Fakulteta političkih nauka koji se interesovao za kulturnu diplo−
matiju Japana, i Tamara Jevtović, studentkinja Kriminalističko−
policijske akademije u Beogradu koja će otkriti kako funkcio−
niše japanska policija i kako primere najbolje policijske prakse
primeniti i u Srbiji.
15
Knjige o Japanu na Japanska pijanistkinja
Beogradskom sajmu u Beogradu i Senti
Izdavačka kuća „Kokoro“ i Srpsko−japansko društvo „Beograd−
Tokio“ nastupilo je zajednički na Sajmu knjiga u Beogradu sredi−
nom oktobra, sa više novih izdanja na teme iz japanske kulture.
„Kokoro“ je objavila knjigu Džona Bačelora „Ainu−starosedeoci
Japana“, koja govori o narodu bele rase, na severnom ostrvu Ho−
kaido. Ljudi bele kože, sa mitologijom veoma sličnom mitologiji
Slovena, potpuno se razlikuju od Japanaca, koji su došli iz pre−
dela današnje Mongolije i potisnuli ih na sever. Pored toga, u no−
voj ediciji „Putovanja“, ova izdavačka kuća objavila je prvih pet
naslova: „Utagava Kunijoši“, „Japan na grafikama Helen Hajd“,
„Planina Fuđi“ od Lafkadija Herna, „Enku − skulptor bez premca“
i „Kineski karakteri kao nosioci poezije“ od Ernesta Fenoloze. Od
ranijih naslova, „Kokoro“ preporučuje „Knjigu japanskih simbola i
običaja“ Aleksandra Meščerjakova i „Japan − pokušaj tu−
mačenja“, Lafkadija Herna.
Automobil
na vodonik u Evropi
Automobilska kompanija „Tojota“ najavila je da će u Evropi, u
septembru 2015. početi prodaju limuzine sa pogonom na vo−
donik „mirai“, prvog vozila na tu vrstu goriva koje će biti u se−
rijskoj proizvodnji.
Tojota je krajem prošle godine najavila da će u sklopu pre−
laska na „zelenu“ proizvodnju, koja manje zagađuje okolinu i
manje troši resurse, do 2015. početi masovnu proizvodnju au−
tomobila na vodonik.
Kako je najavljeno, u Evropi, „mirai“, što na japanskom znači
„budućnost“, biće uveden na tržišta Velike Britanije, Nemačke
i Danske septembra 2015, a u više drugih evropskih zemalja
2017. godine
Godišnji plan prodaje je 50 do 100 automobila godišnje u
2015. i 2016, a cena oko 66.000 evra plus porez.
Mirai, kako ističe „Tojota“, označava novu eru automobilske
industrije. Prema toj kompaniji, pomoću vodonika − važnog iz−
vora energije u budućnosti − kao pogonskog goriva, „mirai“ po−
stiže izuzetne ekološke performanse, uz praktičnost i zadovolj−
stvo u vožnji poput bilo kog drugog automobila.
„Mirai“ pokreće Tojotin sistem gorivih ćelija (Toyota Fuel Cell
System − TFCS), koji istovremeno koristi tehnologiju gorivih
ćelija i hibridnu tehnologiju.
Taj sistem uključuje novi sklop gorivih ćelija, razvijen u
Tojoti, kao i rezervoar vodonika pod visokim pritiskom. TFCS
je energetski efikasniji od motora sa unutrašnjim sagoreva−
njem i tokom vožnje ne emituje ugljen−dioksid (CO2) ili štetne
gasove.
Vodonik može da se dobije iz različitih prirodnih izvora i bio−
proizvoda ljudskog porekla, kao što je kanalizacioni mulj. On
takođe može da se dobije iz vode pomoću obnovljivih prirod−
nih izvoda energije poput solarne ili snage vetra.
Svi vodeći proizvođači automobila, uključujući „Dženeral
motors“ i „Dajmler“, decenijama rade na automobilima koji bi
kao gorivo koristili vodonik.
Mnogobrojna publika u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u
Beogradu uživala je 8. oktobra na koncertu japanske pijanistki−
nje Ingrid Fuđiko Heming. Umetnica koja godinama uspešno na−
stupa u cenjenim koncertnim dvoranama svetskih metropola,
kao što su Njujork, Tokio, Berlin, Pariz i Milano, došla je u Beo−
grad pod pokroviteljstvom kompanije Japan Tobako International
(JTI) i u saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu. Kuriozitet
je da će čuvenu pijanistkinju kroz dva dana moći da čuje i publi−
ka u Senti, gde JTI ima fabriku i gde je već dovodio japanske
umetnike koji gostuju u Beogradu. Na programu bila su dela
Franca Lista, Frederika Šopena, Volfganga Amadeusa Mocarta i
Kloda Debisija. Neizostavni deo repertoara bila je i Listova „La
Campanella“, delo koje je pijanistkinja snimila 1999. godine na
CD−u koji je prodat u više od dva miliona primeraka. Ingrid
Fuđiko Heming je kao vrlo mlada izgubila sluh, a kasnije ga je
delimično povratila. Poznavaoci ističu da njena energija i talenat
daju klasičnoj muzici novu dimenziju, dok umetnica objašnjava
da je to zato što ljudi kroz note slušaju i otkrivaju njen trnoviti
životni put. „Moj životni put je istinski težak i ja ne želim da ga kri−
jem već sva svoja osećanja iskazujem za klavirom. Borba sa so−
bom je istinska privlačnost klavira“, kaže ona. Uz bogatu koncert−
nu karijeru, do sada je izdala 15 CD albuma od kojih su čak četi−
ri nagrađena priznanjem „Album godine klasične muzike“ na do−
deli Japanskih zlatnih nagrada.
Japanska pijanistkinja Ingrid Fuđiko Heming, priredila je 10. ok−
tobra i nezaboravno muzičko iskustvo publici u Senti na koncertu
održanom pod pokroviteljstvom kompanije Japan Tobako Interna−
tional (JTI) i u saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu.
Nobelova nagrada za
fiziku izumiteljima
LED sijalica
Japanski naučnici Isamu Akasaki i Hiroši Amano i Amerikanac
Šudži Nakamura ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za
fiziku za izum novih, efikasnijih sijalica koje ne zagađuju toliko
prirodnu okolinu, plavih LE dioda − LED. „Sa pronalaskom LED
lampi sada imamo dugotrajnije i efikasnije alternative drugim
svetlosnim izvorima“, navodi se u saopštenju Švedske kraljevske
akademije nauka koja dodeljuje nagradu vrednu osam miliona
kruna (1,1 milion dolara).
„Kako se četvrtina svetske struje koristi za osvetljenje, LED do−
prinose očuvanju resursa Zemlje“. Akasaki radi na Meidžo uni−
verzitetu u Japanu a Amano je profesor na Nagoja univerzitetu
dok je Nakamura, rođen u Japanu ali je američki državljanin i ra−
di na Univerzitetu Kalifornije. Nobelove nagrade dodeljuju se od
1901. za dostignuća u nauci, književnosti i miru i u skladu sa
željama tvorca dinamita, biznismena Alfreda Nobela. Crvene i
zelene LE diode proizvedene su još 1960−ih ali je transformaciju
svetlosne tehnologije ova trojka pokrenula početkom 1990−ih
izumom plavih dioda, prenose elektronski mediji.
Download

ZEMLJA PARTNER - Privredni PREGLED