Zašto ''Realna Analiza'' nikada ne rešava lične probleme?
Jedna od najboljih tema za filozofsku raspravu i razmenu stavova su pitanja:
“Šta je to uspešnim ljudima omogućilo da postignu svoj uspeh, dok su drugi ljudi
sa sličnim ili boljim mogućnostima ostali negde pri dnu?’’, ili ovo: „Koja to
osobina ili karakteristika sudbinski određuje šta će neka osoba postati i uraditi sa
svojim životom“?
Većina ljudi smatra da su neke određene situacije i faktori poput sreće ili
slučajnosti, to što određuje nečiju sudbinu. Drugim rečima oni veruju da su
uspešni ljudi imali sreću, odnosno da im se uspeh desio slučajno. Nekada sam i
ja tako mislio. Međutim, sada se ne slažem sa takvim objašnjenjima. Radeći
godinama sa ljudima svih profila, profesionalno se baveći njihovim životima,
došao sam do potpuno drugačijeg zaključka
Nisu sami događaji ti koji oblikuju nečiji život, niti su događaji ti koji određuju
kako će se ta osoba osećati i ponašati u svom životu. Ono što određuje njene
rezultate je način na koji osoba analizira, tumači i procenjuje svoja životna
iskustva. Značenje koje osoba pridaje događajima je faktor koji određuje kako će
se osoba osećati, odluke koje će doneti, akcije koje će preduzuti i prema tome
njenu dalju sudbinu. Drugim rečima, način analiziranja situacija je ključni faktor
koji sve određuje.
Koliko krempita mogu da pojedem zatvorenih očiju?
Naš lični način procenjivanja, odnosno analize događaja stvara našu percepciju o
samom događaju. To nas direktno vodi do sledećeg pitanja: “Šta je u stvari
“realna analiza’’ ili procena situacije?’’
Odgovor glasi: ''To je ovo što sada radimo, mi upravo sada vršimo neku analizu,
odnosno procenu, zar ne? Postavljamo pitanja sa ciljem da nešto naučimo i
objasnimo''.
Šta sam ja to upravo uradio?
Upravo sam postavio gomilu pitanja, zar ne?
Šta je u stvari analiza ili procena?
Šta ja to sada radim?
Postavljam gomilu pitanja, zar ne?
Dakle zaključak se nameće sam: ''Realna Analiza'' nije ništa drugo nego niz
pitanja koja pitamo sebe. Prosto neverovatno, a tako očigledno. Naše stalno,
uporno, svakodnevno analiziranje nije ništa drugo osim procesa postavljanja
gomile pitanja i svesnog traženja odgovora na njih.
Ukoliko ste sad, nakon čitanja ovoga pasusa pomislili: “To je istina, ili To nije
istina’’, da biste to pomislili morali ste prvo sebi (svesno ili nesvesno) postaviti
pitanje: “Da li je to tačno?’’. Ako ste pak pomislili “Moram da razmislim o tome’’,
to u prevodu znači: “Potrebno mi je da sebi postavim par pitanja u vezi toga’’.
Dok razmišljate sad o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem da
formirate svoje mišljenje, zar ne?
Zašto slon ne spava na drvetu?
Da li znate ko su najveći majstori u postavljanju pitanja? Naravno da znate, to su
deca. Sa koliko miliona pitanja nas ona konstantno bombarduju dok odrastaju?
Šta mislite zašto je to tako? Da li deca to rade samo da bi nas izludeli? Naravno
da ne. Deca postavljaju gomilu pitanja zato što pomoću tih pitanja ona vrše
procenu za njih novih informacija, a onda grade svoje lično tumačenje u skladu
sa dobijenim odgovorima.
To je način na koji deca kreiraju stavove i percepcije koji će definisati njihovu
budućnost. Deca su mašine za učenje i ona iskreno žele da uče. Deca postavljaju
gomilu naizgled neverovatnih pitanja sa ciljem da naprave svoje stavove o
svemu što ih okružuje. Taj proces stvaranja stavova i percepcija inicira se
pitanjima, I to pitanjima koja postavljamo sami sebi ili drugima. I to tako traje
ostatak našeg života.
U životu svakog čoveka pitanja su primarni način učenja i tumačenja praktično
svega. Prosto je neverovatno koliko veliki uticaj imaju pitanja u našem životu.
Ona direktno utiču na definisanje naših osećanja, raspoloženja i ponašanja, a isto
tako pitanjima definišemo tumačenje svih prethodnih životnih događanja.
Zašto ja nisam ''srećan'' kao Bili Gejts?
Ova knjiga, kao i čitav moj rad na ovu temu rezultat su nekih mojih pitanja: Šta
to usmerava čoveka da bude to što jeste i radi to što radi? Šta je razlog da se
čovek oseća dobro ili loše? Zašto se čovek oseća uspešan ili neuspešan? Šta ga
usmerava da se oseća zdrav ili bolestan? Kao i super pitanje: Kako napraviti
pozitivne promene na što brži i efikasniji način?
Većina ljudi, kada vidi nekoga ko je uspešan ili nekoga za koga im se čini da je
spreman da se suoči sa svim životnim izazovima, pomisli: “Blago njemu! Baš ima
sreće u životu! Sigurno je takav rođen’’. Za razliku od njih, radeći moj posao
hipnotizera, video sam više nego dovoljno dokaza u praksi da bez obzira na
okolnosti u kojima je čovek rođen i odrastao, te očigledne situacije i uslovi, ne
određuju njegovu današnju sudbinu.
Ispostavilo se da čovekovu današnju sudbinu skoro uvek određuju njegovi
stavovi i uverenja koja on ima “u sebi o sebi’’. To me je navelo da proučavam
kakva je interna komunikacija uspešnih ljudi, odnosno njihov unutrašnji dijalog
koji usmerava i određuje kvalitet života tih ljudi. Proučavao sam ljude na mojim
seansama i predavanjima, potpuno različito pozicionirane ljude, od uspešnih
privatnika, preko menadžera u velikim korporacijama, pa sve do običnih radnika,
studenata i službenika.
Želeo sam da otkrijem šta kreira njihova uverenja i stavove koji ih vode kroz
život. Stavove i uverenja o njima samima koji su ih doveli do toga što danas
jesu. Istražujući njihovu internu komunikaciju (razgovor sa samim sobom),
pokazalo se da postoji vrlo očigledna razlika između ljudi koji su uspešni u nekoj
oblasti svog života i onih koji to nisu. Na kraju se nedvosmisleno pokazalo šta
pravi tu ključnu razliku.
Naravno da sam realan i analitičan, a vi?
Dokle će me pratiti maler? Zašto se baš meni uvek dešavaju lose stvari? Ima li
još neko s#@&e, koje može da me snađe? Zašto sam ja ovakav kreten? Ma
uostalom, ja i ne sazlužujem bolje! Oduvek sam bio baksuz!
Gore navedena pitanja su primer jedne prosečne “Realne Analize” koju većina
ljudi praktikuje svakodnevno. Baš “realno’’ i vrlo inspirativno, zar ne? 
Ključna razlika između uspeha i neuspeha, zadovoljstva i frustracije, određuje se
tom našom čuvenom “Realnom Analizom”. Uspešni ljudi u svojoj internoj –
realnoj analizi postavljaju sebi mnogo bolja i kvalitetnija pitanja, za razliku od
neuspešnih ljudi. Kao rezultat takvih boljih pitanja, oni uvek dobiju bolje
odgovore. Uspešni ljudi postavljaju sebi pitanja koja ih stabilizuju, motivišu i
prosto pokreću da urade sve što treba da urade da bi ostvarili rezultate kakve
žele.
Drugim rečima, “kvalitetna pitanja kreiraju kvalitetan život”. Poželjno je da
zapamtite ovu izjavu, zato što će vam ona potpuno promeniti život onog trenutka
kada počnete da je primenjujete.
Evo detaljnijeg objašnjenja. Većina ljudi je naučena da “realno analizira’’ svoje
probleme tako što postavljaju sebi destruktivna pitanja i na taj način usmeravaju
sve svoje kapacitete na potencijalno loše ishode: Zašto ja nemam sreće?; Zašto
se baš meni ovo dešava?; Gde sam pogrešio? i ostala slična pitanja…, a onda se
čude što baš takve rezultate imaju.
Svi gledaju u mene, baš sam lep i zgodan, zar ne?
Sa druge strane imamo onaj mali procenat ljudi koji kad se suoče sa nekim
problemom počnu da pitaju sebe inspirativna pitanja: “Šta je najbolje rešenje za
ovu situaciju? Kako sam ovo rešio prošli put?’’ Naravno, ti ljudi ne samo da reše
taj problem, nego se pri tome i sjajno osećaju.
Postavljanje pravih pitanja, onih koja pojačavaju našu moć i veru u sebe, je
veština koja nas vodi do stalnog napretka u svim sferama života – kako u poslu,
tako i u međuljudskim odnosima, a posebno na polju zdravlja.
Međuljudski odnosi (porodica, brak, veze) prosto procvetaju kada ljudi sebi
postavljaju prava pitanja. Pitanja o tome kako da podrže jedno drugo umesto da
se kritikuju i osuđuju.
Političari su maheri u postavljanju dobrih pitanja. Oni dobijaju izbore, kada u
svojim govorima biračima postavljaju prava pitanja (eksplicitna ili implicitna),
koja prosto navode te ljude na pomisao da će im baš ti političari obezbediti
odgovore koji će poboljšati kvalitet njihovog života. Naravno, političari nikad to
ne isporuče. 
Zašto mene niko ne voli?
Kao što sam već rekao, naša interna komunikacija, odnosno “realna analiza”
pravi osnovnu razliku između uspeha i neuspeha, sreće i tuge, zdravlja i bolesti.
Ta osnovna razlika se ogleda u izboru pitanja koja čovek postavlja sam sebi, a
evo i praktičnog primera:
Postoje ljudi koji su depresivni na regularnoj osnovi. Verovatno se pitate zašto su
takvi?
Odgovor je više nego očigledan, oni su takvi zato što je njihova interna
komunikacija zasnovana na filozofiji nemoći i onesposobljavanja, što znači da su
oni stalno fokusirani na pitanja koja u njima izazivaju osećanja tuge, krivice,
slabosti i nemoći. Takav izbor pitanja ih neminovno vodi u neprijatno stanje koje
se naziva depresija.
Depresivni ljudi sebi konstantno ponavljaju loša i obeshrabrujuća pitanja, pitanja
poput: “Čemu sve ovo?; Zašto bih uopšte pokušavao, kada nema nade?; Bože,
zašto sam bolestan?, Zašto baš ja?’’ Ukoliko sada krenete da sebi postavljate
ovakva pitanja, vrlo brzo ćete se i Vi osećati depresivno.
Da ne zaboravimo jednu sitnicu: Takvi ljudi obično kažu da su depresivni zbog
nečega ili nekoga! Vrlo interesantno objašnjenje. Pitam se, ko je u njihovoj glavi
i ko bira pitanja koja oni sebi postavljaju? Verovatno ti “drugi” o kojima pričaju.
Da li ja zaslužujem da budem srećan i zadovoljan?
Sudbonosno pitanje glasi: Da li je moguće promeniti svoja postojeća osećanja,
raspoloženja i ponašanja? Naravno da je moguće! Ta promena se brzo i lako
postiže pravilnim usmeravanjem svog emotivnog fokusa. Šta to beše emotivni
fokus? Emotivni fokus je proces usmeravanja i korišćenja prirodnih potencijala i
sposobnosti našeg uma u cilju ostvarivanja rezultata našeg izbora. 
Sledeće logično pitanje glasi: Koji je najbrži način usmeravanja svog emotivnog
fokusa? Najbrži i najefikasniji način usmeravanja svog emotivnog fokusa leži u
izboru pitanja koja postavljamo sebi. Verovatno se sad pitate, zašto pitanja koja
postavljamo sebi imaju tako strahovito veliki uticaj na nas?
Evo objašnjenja: Naš mozak je procesor našeg mentalnog računara, tako da koje
god pitanje postavili sebi, procesor automatski kreće u traženje odgovora. Gde
on traži te odgovore? Naš procesor traži odgovore u našoj internoj bazi podataka
odnosno u našem znanju i našim životnim iskustvima.
Međutim ono što većini ljudi nije poznato: Odgovori koji stižu na sva naša
postavljena pitanja - nikada ne stižu u formi reči i misli, nego u formi telesnih
senzacija koje osećamo, a koje nazivamo osećanjima. Te fizičke senzacije onda
naša svest tumači tražeći situacije iz našeg života kada smo se tako osećali.
Kada pronađe sličnu situaciju iz našeg života, tada svest daje odgovor u formi
misli, odnosno tumačenja situacije.
Naravno, ova razmena informacija se dešava brzinom svetlosti, tako da je mi ne
primećujemo sve do samog kraja, kada imamo odgovor sastavljen iz dva dela:
“Telesno osećanje i njegovo svesno tumačenje’’.
Da ponovim vrlo važan podatak: Vi svoje odgovore uvek dobijate isključivo na
osnovu vaših životnih iskustava koja su već protumačena i kodirana kroz vaše
percepcije, uverenja i stavove. To znači da svaka vaša interna komunikacija,
pojačava Vaša već postojeća osećanja i stavove o sebi i životu.
Realna Analiza ili… Realna Samodestrukcija?
Na primer, ako zapitate sebe “Zašto meni ne ide u životu?’’, odgovor vaše
podsvesti je neko loše osećanje u telu (u stomaku, grudima, itd.), a onda vaša
svest to osećanje tumači kroz neku prošlu situaciju u kojoj vas je neko uvredio,
ignorisao ili odbio. Vi tad automatski stvarate percepciju u sebi da ćete u svakoj
budućoj sličnoj situaciji da se osećate loše. Ali obično, to je samo početak! Vi
nastavljate dalje da “realno analizirate”…. Zašto ste se u toj prošloj situaciji
osećali loše? Ko je kriv zbog toga? Zašto se to vama dešava? Ovakva pitanja se
nastavljaju u nedogled, konstantno pojačavajući loša osećanja u vamai.
Analizirajući na taj način vi uvek pronalazite nove situacije iz vaše prošlosti koje
pridodajete onoj prvoj, a pošto se već osećate loše, onda i te situacije
automatski tumačite kao loše... Tako izgleda uobičajena “realna analiza’’, zar ne?
Ako ste dovoljno puta ponovili takvu “realnu analizu’’, onda je verovatno
završavate u stilu: “Zbog toga što ja ne zaslužujem uspeh’’, ili “Zbog toga što ja
nemam sreće’’. Stvarno ste realni, zar ne? 
Sad kad sve ovo znate, zapitajte sebe kakva je vaša “Realna Analiza’’? Da li vi
sebe pitate dobra ili loša pitanja? Odgovor će biti potpuno u skladu sa onim kako
se osećate u vezi sebe - dobro ili loše? To vam je prava demonstracija snage
koju pitanja imaju na vaš život.
Vaša pitanja određuju rezultat svega što radite u svom životu, ona su ta koja
definišu i vaše mogućnosti i vaše rezultate. Na primer, veliki broj ljudi ne uživa u
emotivnoj vezi jednostavno zbog toga što sebi stalno postavljaju pitanja koja
pojačavaju njihovu nesigurnost i sumnju u sebe: Šta li sad radi?; Šta ako sretne
neku bolju?; Ako se sada vežem za njega, da li će me povrediti? Nastavite
tiradu…
To su strašna i obeshrabrujuća pitanja! Ona pojačavaju osećanje straha i rađaju
zabludu da je “trava zelenija sa druge strane ograde’’. Takva pitanja vam prosto
ne dozvoljavaju da uživate u onome što već imate u svom životu.
Ali tu nije kraj, vrlo često ljudi uništavaju svoje karijere postavljanjem loših
pitanja poput: Zašto sam ja nebitna? Zašto me ne cene dovoljno? Zašto sam ja
uvek kriva za sve? Zašto su drugi uspešniji od mene? Šta mislite kakva osećanja
i uverenja izazivaju takva pitanja? Prosto divna… 
Uporedite sad ta pitanja sa ovima: Zašto sam ja srećna što radim ovde?; Zašto
mi ovaj posao toliko prija?; Zašto me kolege vole i cene?; Kako ovaj zadatak da
uradim što bolje? Šta mislite, ima li razlike u osećanjima i raspoloženju?
Zašto sam ja ovako uspešan i zadovoljan?
Pitanja koja postavljate sebi, uvek automatski usmeravaju vaš emotivni fokus,
koji definiše vaša osećanja, raspoloženja, razmišljanja i ponašanja, a samim tim i
kvalitet vašeg života. Dakle, pitanje glasi: Kakve rezultate možete postići
postavljajući neka naizgled jednostavna ali moćna pitanja? Odgovor glasi:
Fenomenalne!
Pitanja su Vaša čarobna lampa koja omogućava geniju u Vašem umu da ispuni
sve vaše želje. Ovo je tako zato što pitanja koja postavljate sebi aktiviraju i
usmeravaju sve potencijale i sposobnosti vašeg uma. Ona vam omogućavaju da
ostvarite vaše želje, naravno pod uslovom da ih predstavite u formi specifičnih i
preciznih zahteva. Zapamtite, vaš um je dobri duh iz čarobne lampe koji Vam
uvek daje ono što tražite. Prema tome budite oprezni šta tražite, jer šta god da
zatražite - dobićete.
Verovatno se sad pitate: Ako je to istina, kako je onda moguće da sa svom tom
moći koju čovek poseduje, nema mnogo više ljudi koji su “srećni, zdravi i
uspešni’’? Zašto je toliko mnogo frustriranih i nezadovoljnih ljudi koji se osećaju i
ponašaju kao da nemaju rešenje za svoj život? Jedan od najpreciznijih odgovora
glasi: Nezadovoljni ljudi su naučeni da sebi postavljaju loša pitanja i zato se
osećaju LOŠE!
Zbog tih loših pitanja i loših odgovora koje dobijaju, oni tumaraju kroz život
očekujuči nekakvo čudo da ih spasi, ponašajući se pri tome kao da je neko drugi
odgovoran za nihov život. U skladu sa tim, oni su kritički nastrojeni prema celom
svetu, a sebe doživljavaju, tretiraju i oslovljavaju kao žrtvu. Pri tome oni
zaboravljaju istorijsku istinu koja glasi: žrtva nikada ne može istovremeno da
bude i pobednik.
Veni ~ Vidi ~ Vici!
Zvuči vam poznato odnekud? Zaključak je vrlo jednostavan, da biste promenili
svoj život na bolje, prvo morate promeniti svoja uobičajena pitanja, odnosno
način svoje “Realne Analize”, jer pitanja koja postavljate sebi uvek usmeravaju
vaš emotivni fokus.
Pri tome zapamtite, VI ste jedina osoba na planeti Zemlji koja oseća odgovore na
vaša interna pitanja. Zato postavljajte sebi pitanja čiji će odgovori podići vaš duh
i pokrenuti vaša dobra osećanja tako da svaku svoju aktivnost možete pretvoriti
u zadovoljstvo.
Krajnje je vreme da zapitate sebe: Hoćete li nastaviti da sebi pružate na hiljade
razloga da se osećate loše, nesrećno, uplašeno i nezadovoljno, ili ćete početi sebi
da pružate razloge da se osećate dobro, srećno, uspešno i zadovoljno?
Ni ja, kao ni bilo koji drugi čovek na planeti Zemlji, ne možemo vas sprečiti da
nastavite sa svojom starom “Realnom Analizom” zbog koje se osećate loše. Isto
tako, Vas niko ne može naterati da krenete sa “novom–boljom analizom” koja će
učiniti da se osećate dobro. Oba navedena osećanja su isključivo vaša, pa su
samim tim isključivo rezultat vašeg izbora. U pitanju je VAŠ život i zato BIRAJTE!
P.S.
Sada, kada vam je jasan značaj pitanja u našem životu, vaše pitanje verovatno
glasi: “Koja to pitanja ja treba da postavljam sebi da bih se odmah osećao
DOBRO?’’ Odgovor je jednostavan: “DOBRA PITANJA”.
Mnogo više detalja i uputstava o pitanjima, koja su pri tome samo deo procesa
koji naš um koristi u svakodnevnom radu naći ćete u knjizi:
“Emotivni Fokus – Veština upravljanja sopstvenim životom”
www.EmotivniFokus.com
P.S.S.
Ukoliko ste zadovoljni ovom knjigom možete je podeliti sa drugima, objaviti na
svom sajtu ili nekom drugom mediju. Naravno pod uslovom da ništa u njoj ne
menjate.
Download

Realna Analiza - Šta je to Hipnoza???