ALEISTER CROWLEY
ALEISTER CROWLEY
LIBER LXXXI
TAKOĐE NAZIVANA - MESEČEVO DETE
Ova knjiga je napisana 1917, tokom slobodnog vremena koje mi je preostajalo pored mojih
napora da uvedem Ameriku u Rat na našoj strani. Odatle potiču moje iluzije na tu temu, i
tužna slika Sajmona Ifa na kraju. Treba li da dodam, pošto to knjiga izvan svake sumnje
pokazuje, da su svi likovi i događaji samo plod poremećene mašte?
A.C. London, 1929.
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
SADRŽAJ
I Kineski Bog ............................................................................................................................ 4
II Filozofska Rasprava o Prirodi Duše .................................................................................... 10
III Telekineza: Koja predstavlja Umetnost Pokretanja predmeta na Daljinu .......................... 17
IV Ručak, posle Svega; i poučno Izlaganje o Četvrtoj Dimenziji .......................................... 26
V O Stvari u Bašti; i o Putu Taoa ............................................................................................ 34
VI O Večeri, sa Pričama Koje su Pričali Gosti ....................................................................... 42
VII O Zakletvi Lize la Đofrie; i o Njenom Bdenju u Kapeli Užasa ........................................ 49
VIII O Homunkulusu; zaključak prethodne rasprave u vezi sa Prirodom Duše ..................... 56
IX Kako su Loše Vesti Stigle iz Aragoa u Kvinkampoa; i Šta je tom Prilikom Preduzeto .... 63
X Kako su Skupljali Svilu za Tkanje Mreže za Leptira .......................................................... 71
XI O Mesecu od Meda, i Događajima koji su se Tada Desili; uz različite Komentare o Magici;
a sve skupa Ukrašeno Moralnim Poukama Korisnim za Mlade ............................................. 78
XII O Bratu Onofriu, Njegovoj Čvrstini i Hrabrosti; i o Nevoljama Koje su zbog Toga Snašle
Crnu Ložu ................................................................................................................................ 84
XIII O Napredovanju Velikog Eksperimenta; ne Zaboravljajući Naše Prijatelje koje smo
Poslednji put Videli u Parizu, i o Čijoj smo Dobrobiti Svakako Veoma Brinuli .................... 91
XIV Poučna Rasprava o Okultnom Karakteru Meseca, Njenoj Trostrukoj Prirodi, Njene Četiri
Faze, i Njenih Dvadeset i Osam Kuća; sa Opisom Događaja koji su Prethodili Klimaksu
Velikog Eksperimenta, ali Naročito o Viziji koju je Imala Iliel ............................................. 99
XV O Dr. Veskitu i Njegovim Drugovima, kako su Napredovali u Bavljenju
Nekromantstvom; i o Ratnom Savetovanju između Sirila Greja i Brata Onofria, uz Neka
Mišljenja Ovog Prvog O Umetnosti Magike ......................................................................... 107
XVI O Širenju Mreže za Leptira; sa Jednom Ljupkom Raspravom u Vezi sa Različitim
Redovima Bića; i o Stanju Ledi Iliel, i Njenim Željama i o Drugoj Viziji Koju je Imala u
Budnom stanju ....................................................................................................................... 115
XVII O Izveštaju Koji je Edvin Artvejt Podneo Svom Šefu, i o Premišljanjima koja je on
Izazvao u Crnoj Loži; i o zaveri koja je tom prilikom skovana; sa Raspravom o Čarobnjaštvu
................................................................................................................................................ 126
XVIII Tamna Strana meseca ................................................................................................. 135
XIX Velika Čarolija .............................................................................................................. 142
XX Valpurgijska Noć ............................................................................................................ 149
XXI O Obnovi Velikog Napada, i o Tome Kako je on Prošao ............................................. 157
XXII O Izvesnoj Zori Iznad našeg Starog prijatelja Bulevara Arago; i o Ljubavi Lize la Đofrie
i Abdula Beja, o tome šta se sa Njima Dešavalo.O Završetku Lažne Uzbune u Vezi sa velikim
Eksperimentom, i o Jednom Razgovoru Između Daglasa i Njegovog Podređenog .............. 165
XXIII O Dolasku kineskog Boga na Bojno Polje; o Njegovom Uspehu kod Pretpostavljenih; i
o Prizoru koji je Video na Putu za Pariz. Takođe o onome što mu se u Vezi sa tim dogodilo, i
o ishodu Svih Onih Stvari čije je Dešavanje začelo Izvestan Početak .................................. 173
3
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
I
Kineski Bog
London, u Engleskoj, glavni grad Britanske imperije, nalazi se na obalama reke Temze. Ti
podaci su verovatno bili poznati gospodinu Džejmsu Abotu Meknilu Vistleru, Škotlanđaninu
rođenom u Americi, stanovniku Pariza; ali je sigurno da on o njima nije razmišljao. Jer on je
mirno počeo da otkriva činjenicu koju pre njega niko nije zapazio; da on noću izgleda
prekrasno. Taj čovek bio je obuzet Gorštačkom fantazijom, i otkrio je London kao grad
obavijen mekom izmaglicom mistične lepote, kao bajku tananosti i čežnje.
Upravo tu je Fejts pokazao pristrasnost; jer bolje bi bilo da je London naslikao Goja. Taj grad
je monstruozno izobličen; njegova tajanstvenost nije u zamišljenosti, već u zavereništvu. A te
istine očigledne su pre svega onome ko shvati da je srce Londona Čering Kros.
Jer stari Kros, koji je, čak i tehnički, centar grada, jeste to isto i u moralnom i u trezveno
geografskom smislu. Strand se valja ka Flit Stritu, pa ka Ludgejt Hilu, na čijem je vrhu
Katedrala Svetog Pavla; Vajthol ide ka Vestminsterskoj opatiji i Domu parlamenta. Trafalgar
skver, koji ga čuva na trećem uglu, i štiti ga u izvesnoj meri od modernih banalnosti Pikadilija
i Pal Mala, koji su samo prosti džordžijanski lažni štuko, i nisu dostojni čak ni poređenja sa
istorijskom veličinom grandioznih spomenika religije, jer Trafalgar zapravo nije stvarao
istoriju; ali treba primetiti da Nelson, na svom spomeniku, oprezno gleda ka Temzi. Jer to je
pravi život grada, aorta tog velikog srca čije su komore London i Vestminster. Čering kros
stanica je, šta više, jedini pravi terminal Metropolitena. Juston, Sv. Pankras, i Kings kros vas
vode samo u unutrašnjost, čak, možda, i u divlju Škotsku, koja je isto tako gola i jalova danas
kao i u vreme dr. Džonsona; Viktorija i Padington samo služe porocima Brajtona i Bornemuta
zimi, a Mejdnheda i Henlija leti. Liverpul strit i Fenčrč strit su tek odvodni kanali predgrađa;
Vaterlo je sumorno predvorje Vokinga; Grejt central je uvozni "pojam", skupa sa imenom, iz
Brodveja, od jedne smele vrste železničkog Barnuma, po imenu Jerks; tamo nikada niko ne
ide, osim ukoliko ne krene na golf u Sendi Lodž. Ako ima još nekih stanica u Londonu,
zaboravio sam ih; a to je očigledan dokaz njihove beznačajnosti.
Ali Čering kros potiče još iz vremena pre Normanskog osvajanja. Tu se Cezar rugao
napredovanju Boadiceje, koja je došla na stanicu da se sretne sa njim; i tu je Sv. Avgustin
izgovorio svoje čuvene reči, "Non Angli, sed angeli."
Stanite: nema potrebe da preterujemo. Iskreno, Čering kros je jedina istinska veza sa
Evropom, i stoga i sa istorijom. On je svestan svoga dostojanstva i svoje sudbine; službenici
na ovoj stanici nikada ne zaboravljaju priču o kralju Alfredu i kolačima, i suviše su obuzeti
brigom o - ko bi znao o čemu? - da bi mogli da makar malo obrate pažnju na potrebe budućih
putnika. Brzina vozova je prilagođena brzini rimskih legija: tri milje na sat. I oni uvek kasne,
u čast besmrtnog Fabiusa, "qui cunctando restituit rem".
Ova stanica obavijena je večitom tamom; upravo je u jednoj od njenih čekaonica Džejms
Tomson došao na ideju o Gradu strašne noći; ali ona je ipak srce Londona, koje sa žudnjom
kuca u pravcu Pariza. Čovek koji krene sa Viktorije nikada neće stići u Pariz! Naći će samo
grad demi-mondena i turista.
Ni svest o ovim činjenicama, pa čak ni instinkt, nisu na Čering kros doveli Laviniju King.
Ona je na svoj naročit, ezoteričan način, bila najčuvenija plesačica na svetu; i upravo je htela
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
4
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
da jednim svojim elegantnim stopalom zakorači u London, izvede jednu gipku piruetu, i
odskakuće u Petrograd. Ne: njen razlog za dolazak na Čering Kros nije imao ni najmanje veze
sa onima o kojima je do sada bilo reči; da ste je pitali, odgovorila bi sa svojim neobičnim
osmehom, osiguranim na sedamdeset i pet hiljada dolara, da joj odgovara smeštaj u hotelu
Savoj.
I tako je, te oktobarske noći, dok je London gotovo zaglušivao pesnika svojim užasima, ona
jednostavno otvorila prozore svog apartmana zato što je bilo neuobičajeno toplo. Nije joj
značilo ništa što se sa njih pružao pogled na istorijski Templ Garden; ni to što se u daljim iza
svetlosti železnice nazirao most omiljen kod londonskih samoubica.
Bilo joj je prosto dosadno sa njenom prijateljicom i družbenicom, Lizom la Đofria, koja je, u
trenutku kada je Big Ben izbio jedanaesti čas, već dvadeset i tri časa neprekidno proslavljala
svoj rođendan.
Lizi je već osmi put toga dana proricala sudbinu jedna dama koja je bila tako debela i tako
okovana steznicima da bi svaki stručnjak za eksplozive došao u iskušenje da je baci u Templ
Gardens, da mu se nešto gore ne bi dogodilo, i toliko pijana da bi svakom trezvenjaku vredela
bar onoliko koliko i količina soka od grožđa koja je odgovarala njenoj težini.
Ova dama se zvala Ejmi Brou, i neprestano se ponavljala gledajući u karte. "Svakako ćete
dobiti trinaest rođendanskih poklona," rekla je, sto i trinaesti put," a to znači smrt u porodici.
Zatim evo jednog pisma o putovanju; i jednog crnog čoveka koji je u vezi sa jednom velikom
zgradom. On je veoma visok, i mislim da vam predstoji put - nešto u vezi sa pismom. Da;
devet i tri su dvanaest, i jedan je trinaest; sigurno ćete dobiti trinaest poklona." "Dobila sam
samo dvanaest," žalila se Liza kenjkavo; bila je umorna i bilo joj je dosadno. "Oh, zaboravi
to!" izbrecnu se Lavinija King sa prozora," u svakom slučaju, imaš još sat vremena!" "Vidim
nešto u vezi sa jednom velikom zgradom", insistirala je Ejmi Brou, "Mislim da to znači Loše
vesti." "To je neverovatno!" uzvikne Liza, odjednom se razbudivši. "Banip mi je rekao da moj
sinoćnji san znači to isto! To je zaista sjajno! Kada samo pomislim da postoje ljudi koji ne
veruju u vidovnjake!"
Iz dubine fotelje dopro je uzdah beskrajne tuge "Dajte mi jednu breskvu!" Ovaj promukli glas
pripadao je jednom Amerikancu ispijenog lica i plavičastih obraza. Bio je neobično odeven, u
grčku odoru, sa sandalama. Teško je naći filozofski razlog za odbojnost kombinacije ovoga
kostima sa naglašenim čikaškim akcentom. Ali ona zaista deluje odbojno. To je bio Lavinijin
brat; nosio je taj kostim kao neku reklamu; bila je to porodična igra. Kako je sam objašnjavao
u poverenju, to je navodilo ljude da ga smatraju budalom, što mu je omogućavalo da ih
džepari dok su se oni zabavljali tom dobroćudnom pogrešnom pretpostavkom.
"Ko je spomenuo breskve?" upita još jedan pospanko, mladi jevrejski slikar sa neverovatno
razvijenom moći zapažanja.
Lavinija King se udalji od prozora i priđe stolu. Na njemu su stajale četiri ogromne srebrne
posude. U tri vaze nalazilo se najskuplje cveće koje se moglo kupiti u Londonu, kojim su
domoroci izrazili svoje divljenje prema njenom talentu; četvrta je bila do vrha napunjena
breskvama od po četiri šilinga komad. Ona baci po jednu svom bratu i Vitezu Srebrne Tačke.
"Ne shvatam šta znači ovaj žandar tref," nastavi Ejmi Brou, "to je nešto u vezi sa jednom
velikom zgradom!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
5
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Blaustain, slikar, zagnjuri svoje lice sa debelim naočarima u breskvu.
"Da, draga," produži Ejmi, štucajući, "evo i jednog putovanja u vezi sa pismom. A devet i
jedan su deset, i tri trinaest. Dobićeš još jedan poklon, dušo, sigurno kao što ja sedim ovde."
"Hoću li zaista?" upita Liza, zevajući.
"Tako ne skinula više ruke sa ovog stola!"
"Oh, prestani više s tim!" uzviknu Lavinija. "Ja idem u krevet!"
"Ako odeš u krevet na moj rođendan više nikada neću progovoriti s tobom!"
"Oh zar ne bismo mogli nešto da radimo?" reče Blaustain, koji ionako nikad ništa nije radio,
osim što je crtao.
"Pevajte nešto!" reče Lavinijin brat, bacajući košticu od breskve, i zavalivši se ponovo u
fotelju da spava. Big Ben otkuca pola sata. Big Ben je isuviše velik da bi obraćao pažnju na
išta zemaljsko. Promena dinastije ne predstavlja ništa u njegovom mladom životu!
"Uđite, za ime sveta!" uzviknu Lavinija King. Njeno oštro uho čulo je tiho kucanje na
vratima.
Nadala se nečem uzbudljivom, ali bio je to samo njen lični pitomi pijanista, bledunjavi mladić
sa držanjem poludelog grobara, i moralom provokatora, koji je zamišljao da je biskup.
"Morao sam da vam poželim sreću," reče on Lizi, nakon što se pozdravio sa društvom, "i
želim da vam predstavim svog prijatelja, Sirila Greja."
Svi su bili zapanjeni. Tek su tada primetili da je u sobu ušao još jedan čovek koga do tada nisu
ni videli ni čuli. On je bio visok i mršav, gotovo kao i pijanista; ali imao je tu osobinu da
ničim nije skretao pažnju na sebe. Kada su ga videli, on se poneo na najkonvencionalniji
mogući način; osmehnuo se, i naklonio, pružio ruku, i izgovorio nekoliko formalnosti u znak
pozdrava. Ali onog trenutka kada se predstavljanje završilo, on je naizgled nestao! Društvo je
zapodenulo razgovor; Ejmi Brou je otišla na spavanje; Blaustain se oprostio; Arnold King je
krenuo za njim; pijanista je ustao sa istom namerom i pogledom potražio svog prijatelja. Tek
tada su primetili da on sedi na podu prekrštenih nogu, ne obraćajući nimalo pažnje na ostale.
To otkriće kao da ih je hipnotisalo. Dok ga do tada uopšte nisu primećivali, od tog trenutka
nisu videli ništa osim njega. Čak je i Lavinija King, kojoj je čitav svet dosadio u tridesetoj,
videla u njemu nešto novo. Zagledala se u to ravnodušno lice. Brada mu je bila četvrtasta, a
crte lica neobično obične. Usta su mu bila mala, poput jarko crvene latice maka, i izrazito
senzualna. Nos mu je bio mali i okrugao, ali lep, a sva izražajnost njegovog lica kao da je bila
skoncentrisana u njegovim nozdrvama. Oči su mu bile sitne i neupadljive, sa neobičnim
drskim obrvama. Mali čuperak neposlušne kose na čelu ličio je na usamljeni bor na planinskoj
padini; jer izuzev tog pramena, bio je potpuno ćelav ili radije, obrijan, jer mu je koža glave
bila sivkasta. Lobanja mu je bila izuzetno uzana i izdužena.
Ponovo je pogledala u njegove oči. Pogled njegovih očiju bio je paralelan, skoncentrisan na
beskonačnost. Zenice su bile male kao tačkice. Bilo joj je jasno da on ne vidi ništa u toj sobi.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
6
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Pomogla joj je njena umetnička taština; stala je ispred njegove ukočene figure, i podsmešljivo
se naklonila. Mogla je to isto da uradi ispred kamene statue.
Na svoje zaprepašćenje, osetila je kako joj je Liza spustila ruku na rame. Pogled njene
prijateljice bio je delimično šokiran, a delimično pobožan. Okrenuvši se, videla je kako je
Liza čučnula na pod nasuprot pridošlici, očiju prikovanih za njegove. On je i dalje ostao
naizgled nesvestan svega što se događalo.
Lavinija King odjednom oseti iznenadni, bezrazložni bes. Povukla je svoga pijanistu za ruku, i
odvukla ga do sedišta koje se nalazilo u prozoru.
Tračevi su optuživali Laviniju za preteranu intimnost sa ovim muzičarem; a tračevi nisu uvek
i laži. Iskoristila je ovu situaciju da ga miluje. Mone-Not, jer tako se on zvao, primio je njeno
ponašanje zdravo za gotovo. Njena strast prijala je njegovom novčaniku kao i njegovoj sujeti;
a budući da nije bio temperamentan - bio je fin prema ženama - odgovarao je plesačici, kojoj
bi isuviše strastven ljubavnik smetao. Ovo stvorenje nije čak moglo ni da izazove ljubomoru
kod bogatog proizvođača automobila koji ju je finansirao.
Ali ove noći nije mogla da se skoncentriše na njega; misli su joj lutale ka čoveku koji je sedeo
na podu. "Ko je on?" oštro je prošaputala, "kako je ono rekao da se zove?"
"Siril Grej," odgovori Mone-Not, ravnodušno; "on je verovatno najznačajniji čovek u
Engleskoj, u svojoj grani umetnosti." "Koja je to umetnost?" "To niko ne zna," bio je odgovor
koji ju je iznenadio, "on ne želi ništa da pokaže. On je jedna od najvećih misterija Londona."
"Nikad nisam čula takvu glupost," odvrati plesačica, besno; "u svakom slučaju, ja sam iz
Misurija!" Pijanista je buljio u nju. "Hoću da kažem da moraš to da mi dokažeš," objasni ona
"meni on izgleda kao Jedan Veliki Prevarant!" Mone-Not je slegnuo ramenima; nije mario da
nastavi taj razgovor.
Odjednom Big Ben otkuca ponoć. Taj zvuk sve u sobi podstakne na normalno ponašanje. Siril
Grej se ispravio, kao zmija nakon šestomesečnog sna; u trenutku on je postao običan, uljudni
gospodin, koji se opet osmehivao i klanjao. Zahvalio se gospođici King na prijatnoj večeri;
shvatio je da je vreme da krene.
"Dođite nam opet!" reče Lavinija sarkastično, "ne uživamo često u tako zanimljivom
razgovoru."
"Moj rođendan je prošao," zacvile Liza odjednom sa poda, "a nisam dobila trinaesti poklon."
Ejmi Brou se napola razbudi. "To ima neke veze sa jednom velikom zgradom", poče - i
odjednom se zbuni i zastade, ne znajući ni sama zašto.
"Uvek sam kod kuće kada je vreme za čaj", reče Liza iznenada Sirilu. On se naceri nad
njenom rukom. Pre nego što su shvatili šta se događa, on se naklonio i izašao iz sobe.
Tri žene se pogledaše. Odjednom Lavinija King prasnu u smeh. To je bio promukao,
neprirodan smeh i, iz nekog razloga njena prijateljica ga je pogrešno protumačila. Krenula je
besno u svoju sobu, i zalupila vrata za sobom.
Lavinija, koja je bila gotovo isto toliko ljuta, ode u drugu sobu i pozva svoju služavku. Pola
sata kasnije već je spavala. Ujutro je otišla da vidi svoju prijateljicu. Pronašla ju je kako leži
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
7
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
na krevetu, još uvek obučena, crvenih i nenaspavanih očiju. Nije spavala čitave noći. Ejmi
Brou je, naprotiv, još uvek spavala u fotelji. Kada se probudila, samo je promrmljala "nešto o
putovanju u pismu." Tada se odjednom uspravi, i bez reči ode u svoju kancelariju u Bond
Stritu. Jer, ona je bila predstavnik jedne velike pariske modne kuće.
Lavinija King nije znala kako je to sređeno; ona čak nije uopšte znala da je to sređeno; ali tog
popodneva ona je morala neizostavno da se vidi sa svojim automobilskim milionerom.
Tako je Liza ostala sama u stanu. Sedela je na kauču, a njene velike oči, živahne i crne,
bludele su negde u večnost. Kosa joj je bila upletena i omotana oko glave; njena tamna koža
je blistala; pune usne su se neprestano micale.
Nije se iznenadila kada su se vrata bez upozorenja otvorila. Siril Grej ih zatvori za sobom,
brzo i nečujno. Bila je fascinirana; nije mogla da ustane da ga pozdravi. Prišao joj je, zgrabio
je za vrat obema rukama, zabacio joj glavu, i, uzimajući njene usne svojim zubima, ugrizao ih
- gotovo progrizao. Bio je to samo jedan smišljeni čin: odmah ju je pustio, seo kraj nje na
kauč, i počeo razgovor o vremenu. Buljila je u njega zapanjena i užasnuta. On to nije
primećivao; i dalje je pričao o običnim stvarima - pozorištu, politici, književnosti, novinama u
slikarstvu.
Napokon se dovoljno oporavila da je mogla da zatraži čaj kada je služavka pokucala na vrata.
Nakon čaja - i još jednog trivijalnog razgovora - odlučila se. Ili je, tačnije rečeno, postala
svesna sebe. Znala je da pripada ovom čoveku, telom i dušom. Svaki trag srama je nestao;
sagoreo je u vatri koja ju je obuzela. Pružila mu je hiljadu prilika; pokušavala je da navede
njihov razgovor na ozbiljne teme. On ju je zbunjivao svojim nemarnim osmehom i britkim
jezikom, koji je sve teme okretao na trivijalnosti. U šest sati bila je, u pogledu morala, na
kolenima pred njim; molila ga je da ostane sa njom na večeri. On je odbio. Imao je zakazanu
večeru sa gospođicom Badžer u Čejn Voku; možda će joj telefonirati kasnije, ako se rano
vrati. Molila ga je da smisli neki razlog da ne ode tamo; on je odgovorio - po prvi put ozbiljno
- da on uvek drži reč.
Najzad je ustao da ide. Obisnula se o njega. On se pretvarao da mu je neprijatno. Ona se
pretvori u tigricu; on je glumio nevinost, sa onim istim nemarnim osmehom.
Pogledao je na sat. Odjednom se njegovo ponašanje promenilo. "Zvaću kasnije, ako budem
mogao", reče on, sa nekom umilnom žestinom, i zbaci je grubo sa sebe na sofu.
Otišao je. Legla je na jastuke, i zaplakala kao da joj se srce cepa.
Čitavo to veče bilo je za nju noćna mora - a takođe i za Laviniju King.
Pijanista, koji je svratio u nameri da večera sa njima, oteran je grdnjama. Zašto je doveo tog
prostaka, tu hulju, tu budalu? Dograbila je Ejmi Brou za debele ruke i posadila je da gleda u
karte; ali prvi put kada je izgovorila "velika zgrada", bila je smesta isterana iz apartmana.
Konačno, Lavinija se zapanjila kada je čula da Liza neće doći na njenu predstavu - njeno
jedino pojavljivanje te sezone u Londonu! To je bilo neverovatno. Ali kada je otišla, sva besna
i nakostrešena, Liza uze ogrtač u nameri da pođe za njom; zatim se predomisli pre nego što je
prešla polovinu hodnika.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
8
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Čitavo veče bila je ludo neodlučna. Kada je Big Ben otkucao jedanaest ležala je na podu,
očajna. Trenutak kasnije zazvonio je telefon. Bio je to Siril Grej - naravno - naravno - kako je
to mogao biti ma ko drugi?
"Kada ćeš biti kod kuće?" pitao je. Mogla je da zamisli taj grozni osmejak, kao da ga zna
čitavog života. "Nikada!" odgovorila je, "odlazlim u Pariz prvim vozom sutra." "Onda je bolje
da dođem sada." Glas mu je bio ravnodušan kao smrt - inače bi ona spustila slušalicu. "Ne
možeš sada da dođeš; nisam obučena!" "Kada onda mogu da dođem?" Bila je užasna, ta
mešavina upornosti i prigušenog zevanja! Ostala je kao bez duše. "Kada god hoćeš,"
promrmljala je. Slušalica joj je ispala iz ruke; ali čula je jednu reč - reč "taksi".
Ujutro, kada se probudila, osećala se kao leš. On je došao, i otišao ne izgovorivši ni jednu reč,
ne rekavši joj čak ni da će ponovo doći. Poslala je služavku da je spakuje za put u Pariz: ali
nije mogla da ide. Umesto toga, razbolela se. Histerija se pretvorila u neurasteniju; pa ipak je
znala da bi je samo jedna reč mogla izlečiti.
Ali nikakve vesti nisu stigle. Slučajno je čula da Siril Grej igra golf na Hojlejku; obuzela je
luda želja da ode da ga pronađe; a zatim druga, da se ubije.
Ali Lavinija King, uvidevši nakon mnogo dana da nešto nije u redu - nakon mnogo dana, jer
je ona retko mislila o bilo čemu drugom osim o svom sopstvenom talentu i zabavi - odvede je
u Pariz. Bila joj je, u svakom slučaju, potrebna kao domaćica.
Tri dana nakon njihovog dolaska Liza je primila razglednicu. Na njoj nije pisalo ništa osim
adrese i znaka pitanja. Nije bilo potpisa; nikada nije videla taj rukopis; ali je znala. Zgrabila je
svoj šešir, i krzno, i potrčala dole. Njen auto je bio pred vratima; deset minuta kasnije
zakucala je na vrata Sirilovog studija.
On je otvorio.
Njegove ruke su se ispružile ka njoj; ali ona pade na pod, ljubeći mu stopala.
"Moj Kineski Bog! Moj Kineski Bog!" uzviknu ona.
"Da li bih mogao", zapita Siril ozbiljno, "da ti predstavim mog prijatelja i majstora, gospodina
Sajmona Ifa?"
Liza podiže pogled. Pred njom je stajao jedan čovek, veoma star, ali vrlo vitalan i živahan.
Zbunjeno se pridiže.
"Ja zapravo nisam majstor", reče starac srdačno, "jer naš domaćin je, kako izgleda, Kineski
Bog. Ja sam samo proučavalac kineske filozofije."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
9
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
II
Filozofska Rasprava o Prirodi Duše
Ima malo razlike - izuzimajući našu zapadnjačku suptilnost - između kineske i engleske
filozofije", primeti Siril Grej. "Kinezi sahranjuju čoveka živog u mravinjaku; Englezi ga
upoznaju sa ženom."
Lizu la Đofriju ove reči trgnuše i ona poče da se ponaša normalno. One nisu bile izrečene u
šali.
Ona poče da posmatra stvari oko sebe.
Sam Siril Grej se potpuno promenio. U pomodnom Londonu nosio je odelo boje crvenog
vina, i ogromnu sivu leptir mašnu koja je sakrivala meki svileni okovratnik. U boemskom
Parizu njegova odeća je bila đavolski klerikalna u svojoj formalnosti. Uzani, zakopčani frak
dosezao mu je do kolena; njegov kroj bio je strog koliko i otmen; pantalone su mu bile sive.
Velika crna kravata bila je zakopčana oko visokog okovratnika jednim safirom tako tamnim
da se gotovo nije ni primećivao. Na desnom oku nosio je monokl bez okvira. Njegovo
ponašanje bilo je promenjeno u skladu sa odećom. Nestalo je njegove nadmenosti; nestao je i
onaj njegov osmeh. Ponašao se kao diplomata u doba krize: još je više ličio na čoveka koji ide
na dvoboj.
Studio u kojem je bila nalazio se na Arago bulevaru, ispod zatvora Sante. Do njega se dolazilo
kroz jedan prolaz, koji je izlazio na malu pravougaonu baštu. Preko puta, nalazio se čitav red
studija; a iza njih su bile druge bašte, od kojih je svaka pripadala po jednom studiju, i iz kojih
se kroz kapiju izlazilo na putić. Ne samo da je to mesto bilo skrovito - bila je to prava ruralna
atmosfera. Imali ste osećaj da ste deset milja udaljeni od grada.
Sam studio bio je jednostavno i elegantno namešen - simplex munditiis; zidovi su bili skriveni
neupadljivim tapiserijama. Na sredini sobe nalazio se četvrtasti rezbareni sto od ebanovine,
kojem su odgovarali orman na zapadoj i pisaći sto na istočnoj strani.
Četiri stolice sa visokim gotskim naslonima stajale su oko stola; na severnoj strani je bio
divan, pokriven krznom polarnog medveda. Pod je takođe bio zastrt krznom, ali to je bilo
krzno crnih medveda sa Himalaja. Na stolu je stajao Burmanski zmaj od tamno zelene bronze.
Iz njegovih usta izlazio je dim mirisnih štapića.
Ali Sajmon If je bio najčudniji od svega u toj neobičnoj sobi. Ona je, naravno, čula o njemu;
bio je poznat po svojim spisima o misticizmu, i dugo su ga smatrali čudakom. Ali poslednjih
nekoliko godina on je odlučio da upotrebi svoje sposobnosti na način koji je bio shvatljiv
prosečnom čoveku; on je bio taj koji je spasao profesora Brigsa, i, samim tim, i Englesku,
kada je taj genije optužen i osuđen na smrt zbog ubistva, ali je bio previše obuzet razvijanjem
teorija o svojoj novoj letelici da bi primetio da njegovi drugovi žele da ga pošalju na vešala. I
on je takođe bio onaj koji je rešio još desetak drugih misterioznih zločina, koristeći pri tome
jedino svoju sposobnost da analizira ljudski um. Ljudi su zbog toga promenili mišljenje o
njemu; čak su počeli da čitaju i njegove knjige. Ali on sam je ostao misterija. Imao je običaj
da nestane na duže vreme, i šaputalo se da poseduje tajni eliksir života. Jer, iako se znalo da
ima preko osamdeset godina, njegovom bistrinom i okretnošću mogao se ponositi čovek od
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
10
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
četrdeset; a vitalnost njegovog čitavog bića, plamen u njegovim očima, britka oštrina uma,
svedočili su o unutrašnjoj energiji koja je bila gotovo nadljudska.
On je bio nizak čovek, nemarno odeven u plavo odelo od serža sa uzanom tamno crvenom
kravatom. Njegova čelično-siva kosa bila je neposlušna i kovrdžava; koža lica mu je, iako
izborana, bila čista i zdrava; njegova mala usta bila su puna osmeha; i iz čitavog njegovog
bića izvirala je snažna i zarazna radost.
Lizu je pozdravio više nego srdačno; na Sirilove reči on ju je prijateljski uzeo za ruku, i poveo
je da sedne na divan. "Siguran sam da pušite," rekao je, "pustite Sirila! Probajte jednu od
ovih; dobio sam ih od jednog pravog Kedivovog čoveka."
Iz džepa je izvadio jednu veliku tabakeru. Jedna strana bila je puna dugačkih Partagas cigara,
a na drugoj su bile cigarete. "Ove su sa mirisom mošusa, ove tamne; ove žućkaste su od
ambre; a tanke bele cigarete su namirisane ružinim uljem." Liza je oklevala; a zatim odabra
ambru. Starac se sretno nasmejao. "Baš pravi izbor: Srednji Put!" Sada znam da ćemo postati
prijatelji." Zapalio je njenu cigaretu, i svoju cigaru. "Znam šta mislite, draga moja mlada
damo: mislite da su dvoje društvo, a troje ne; i ja se slažem; ali to ćemo popraviti tako što
ćemo zamoliti Brata Sirila da malo proučava svoju kabalu; jer pre nego što ga ostavimo u
mravinjaku - zaista je grozan - ja želim malo da popričam sa vama. Vidite, draga moja, sada
ste jedna od Nas."
"Ne razumem", reče devojka, pomalo ljutito, kada Siril poslušno krene ka stolu, izvuče iz
njega jednu veliku četvrtastu knjigu, i zadubi se u nju.
"Brat Siril mi je ispričao o vaša tri razgovora, i savršeno sam spreman da opišem vaš um. Vi
ste odličnog zdravlja, pa ipak ste histerični; fascinira vas i oduševljava sve što je čudno i
neobično, iako se pred svetom držite ponosno, i strastveni ste. Istina je da vam je potrebna
ljubav; toliko poznajete sami sebe; i takođe znate da vas obična ljubav ne privlači; potrebno
vam je nešto senzacionalno, bizarno, jedinstveno. Ali vi možda ne razumete šta se nalazi u
osnovi te strasti. Ja ću vam reći. Vi posedujete neizrecivu duševnu glad; prezirete zemaljske
obmane; i nesvesno težite ka višem stepenu života nego što vam ova planeta nudi."
"Reći ću vam nešto što će vas uveriti da imam prava da ovako govorim. Rođeni ste
jedanaestog oktobra; tako mi je rekao Brat Siril. Ali on mi nije rekao čas vašeg rođenja; to mu
niste rekli; bilo je to nešto pre izlaska sunca."
Liza je bila iznenađena; mistik je tačno pogodio.
"Red kojem ja pripadam", nastavi Sajmon If, ne veruje ni u šta; on zna, ili sumnja, zavisno od
slučaja; i on večno teži da uveća ljudsko znanje pomoću naučnog metoda, to jest, putem
posmatranja i eksperimentisanja. Zbog toga ne smete očekivati da zadovoljim vašu iskrenu
žudnju tako što ću odgovoriti na vaša pitanja o postojanju Duše; ali ću vam reći ono što znam,
i mogu da dokažem; zatim, neke pretpostavke koje su vredne razmatranja; i na kraju, sa
kakvim eksperimentima treba probati. Jer u ovom poslednjem vi nam možete pomoći; i zbog
toga sam došao iz St. Žan de Luza da vas vidim."
Lizine oči zaigraše od radosti. "Znate li", uzviknu ona, "da ste prvi čovek koji me je ikada
shvatio?"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
11
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Dozvolite mi da vidim da li vas u potpunosti razumem. Znam veoma malo o vašem životu.
Vi ste očigledno polu-Italijanka; druga polovina je verovatno irskog porekla."
"Sasvim tačno."
"Potičete iz seljačke porodice, ali ste odgajani u otmenom domu, tako da se vaša priroda
razvijala u najboljem mogućem pravcu. Rano ste se udali."
"Da; ali tu je bilo problema. Razvela sam se od muža, i ponovo udala dve godine kasnije..."
"To je bio markiz La Đofria?"
"Da."
"Pa, zatim ste ga napustili, iako vam je bio dobar i odan suprug, da biste pošli sa Lavinijom
King."
"Živim sa njom već pet godina, gotovo u mesec."
"Zbog čega? Ja sam je prilično dobro poznavao. Bila je, već tada, vulgarna, glupa,
bezosećajna, i materijalista; bila je grebatorka, najgora vrsta kurtizane; i nepodnošljivi pozer.
Svaka njena reč vam se sigurno gadi. Pa ipak ste se vezali za nju više nego da vam je rođeni
brat."
"Sve je to istina! Ali ona je uzvišeno nadarena, najveća umetnica koju je svet ikada video."
"Ona poseduje talenat," precizirao je Sajmon If. "Njen ples je neka vrsta anđeoske
posednutosti, ako smem da upotrebim takav izraz. Ona silazi sa scene nakon interpretacije
najtananije duhovne muzike Šopena i Čajkovskog; a zatim nastavlja da psuje, vara i ucenjuje.
Možete li to objasniti govoreći da "njena ličnost ima dva lica"? To je besmislica. Jedina
analogija koju možemo da napravimo je sa uzvišenim misliocem i njegovim glupim,
nepoštenim i nemoralnim sekretarom. On tačno piše po diktatu, od reči do reči, i to prenosi
svetu. Poslednja osoba koju će te reči prosvetliti je sam taj sekretar! Takav je slučaj, mislim,
sa svim genijima; samo što je u većem broju slučajeva čovek u manjoj ili većoj harmoniji sa
svojim darom, i trudi se da od sebe načini bolji instrument za svog majstora. Takozvani
pametan, talentovan čovek, zatvara vrata svojoj darovitosti postavljajući svoju svesnu volju
kao pozitivno biće. Istinski talentovan čovek se namerno potčinjava, redukuje samoga sebe, i
dozvoljava svome geniju da se njime igra kako On to želi. Znamo i sami kako smo trapavi
kada nešto pokušavamo da uradimo. Pokušajte da bilo koji mišić naterate da radi neprekidno
onako kako to radi vaše srce bez vašeg nepotrebnog mešanja - ne možete to izdržati ni
četrdeset i osam časova. (Zaboravio sam koji je rekord, ali nije mnogo veći od dvadeset i
četiri sata.) Sve ovo, što predstavlja potvđenu i sigurnu istinu, leži u osnovi Taoističke
doktrine ne-delovanja; plan po kojem radimo sve ne radeći naizgled ništa. Pokorite se u
potpunosti Nebeskoj volji, i postaćete svemogući instrument te Volje. Većina mističkih
sistema imaju sličnu doktrinu; ali samo Kinezi tačno tvrde da ona zaista deluje. Nijedan čovek
ne može učiniti bilo šta da poboljša tu genijalnost; ali geniju je potreban njegov um, i on može
proširiti taj um, oploditi ga znanjem svih vrsta, poboljšati njegove izražajne moći; ponudite
geniju, kraće rečeno, orkestar umesto pištaljke. Svi naši mali veliki ljudi, pesnici jedne pesme,
slikari jedne slike, jednostavno nisu uspeli da usavrše sebe kao instrument. Genije koji je
napisao Starog Mornara nije manje uzvišen od onoga koji je napisao Buru; ali Kolridž nije
posedovao sposobnost da spozna i izrazi misli svoga genija - postoji li igde nešto tako
suvoparno kao što su to njegovi svesni radovi? - dok je Šekspir imao smisla da stekne znanje
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
12
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
koje mu je bilo neophodno da izrazi sav mogući sklad, a njegova tehnika je bila dovoljno
dobra da je mogao da ga uspešno i sa lakoćom prenese. Tako imamo dva podjednaka anđela,
jednog sa dobrim sekretarom, jednog sa lošim. Mislim da je to jedino objašnjenje genijalnosti
- u ekstremnom slučaju Lavinije King ono se nameće kao jedino koje se može zamisliti."
Liza la Đofria je slušala sa sve većim iznenađenjem i oduševljenjem.
"Ja ne tvrdim" nastavi mistik, da genije i njegov umetnik nisu neraskidivo povezani. Možda
nešto jače nego konj i njegov jahač. Ali među njima ipak postoji jasno određena granica. I evo
šta treba da zapamtite: genije naizgled poseduje sve znanje, svu prosvećenost, i ograničen je
samo snagom uma svog medijuma. Pa čak ni to ne predstavlja uvek prepreku: koliko se često
dešava da se pisac i sam zapanji nad svojim sopstvenim delom? "Nisam to ni znao", uzvikuje,
zadivljen, iako je pre samo jednog minuta to napisao prostim engleskim jezikom. Ukratko,
genije se pojavljuje kao biće sa druge ravni, besmrtna duša svetlosti! Znam da se veći deo
ovoga može objasniti prepostavkom da je ono što ja nazivam genijem telesna supstanca u
kojoj (u određeno vreme) svest čitave rase može da postane aktivna zahvaljujući određenom
stimulusu. Mnogo toga se može reći u prilog ovom shvatanju; i sam jezik ga potvrđuje; jer
reči 'znati', 'gnosis', su tek odjeci onih reči koje obeležavaju rađanje u fizičkom smislu; jer
koren GAN znači "znati" tek na drugom mestu; njegovo originalno značenje jeste 'začeti' ('to
beget' na engleskom znači začeti, prim. prev.) Slično tome, 'duh' znači samo 'dah'; 'božanski' i
većina drugih reči sličnog značenja ne znače ništa drugo nego 'sjajan'. Jedno od ograničenja
našeg uma je i to da smo jezikom vezani za grube ideje naših divljih predaka; a trebalo bi da
budemo slobodni da istražimo da li u evoluciji jezika ima nečega osim trikova metafizičke
apstrakcije; da li su, kraće rečeno, ljudi bili u pravu što su izbrusili primitivne pojmove; da li
razvoj jezika predstavlja ili ne predstavlja istinski razvoj znanja; da li, nakon svega ima nekih
valjanih dokaza za postojanje duše."
"Duša!" uzviknu Liza, oduševljeno. "O, ja verujem u dušu!"
"Veoma neumesno!" odgovori mistik; "Verovanje je neprijatelj znanja. Skit nam govori da
duša (soul, na engleskom duša, prim. prev.) verovatno potiče od SU, začeti."
"Želela bih da sa mnom razgovarate jednostavno, vi me uznosite, i bacate na zemlju sve
vreme."
"To je samo zato što vi pokušavate da gradite nešto bez osnove. Sada ću vam dati neke
valjane razloge da smatrate da duša postoji, i da je sveznajuća i besmrtna, pored genijalnosti o
kojoj smo već govorili. Neću vam dosađivati Sokratovim argumentima, jer, iako sam član
Hemlok kluba, koji je on osnovao, i mada to možda ne bi trebalo da kažem, Fedo je stvar
smešne sofisterije.
Ali ja ću vam reći jednu zanimljivu medicinsku činjenicu. U nekim slučajevima demencije,
dugo nakon gubljenja razuma, i nakon što su pregledi pokazali definitivno propadanje mozga,
ponekad se javljaju trenuci potpune svesti, kada čovek opet vlada svim svojim sposobnostima.
Kada bi um zavisio samo od fizičkog stanja mozga, ovo bi bilo teško objasniti.
Nauka, takođe, počinje da otkriva da u različitim nenormalnim okolnostima, potpuno različite
ličnosti mogu da sustižu jedna drugu u jednom jedinom telu. Znate li šta u spiritualizmu
predstavlja veliku teškoću? Dokazivanje identiteta mrtvog čoveka. U praksi, pošto smo mi
izgubili njuh kojim, na primer, raspolažu psi, procenjujemo da čovek jeste taj koji je, ili putem
antropometričkih metoda, koje nemaju nikakve veze sa umom ili sa ličnošću, ili pomoću
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
13
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
glasa, rukopisa, ili sadržaja uma. U slučaju mrtvog čoveka, dostupan nam je samo ovaj
poslednji metod. I tu se susrećemo sa dilemom. Ili će 'duh' reći nešto za šta se zna da je znao
tokom života, ili nešto drugo. U prvom slučaju, neko drugi je to sigurno znao, i mogao je da
obavesti medijuma; u drugom slučaju, to pre predstavlja negativan nego pozitivan dokaz
identiteta!
Predlagani su različiti planovi kojim bi se mogla izbeći ova teškoća; na primer ostavljanje
zapečaćenog pisma koje treba otvoriti godinu dana nakon smrti. Ma koji medijum koji
obznani sadržaj pre tog datuma dobiće čestitke od kritičara. Do sada to još nikome nije uspelo,
mada bi uspeh doneo mnogo hiljada funti medijumu u džep; ali čak i kada bi se to dogodilo, i
dalje ne bi bilo dokaza o tome da ta osoba i dalje živi. Vidovitost, telepatija, pogađanje postoje mnoga alternativna objašnjenja.
Zatim postoji komplikovani metod unakrsne korespondencije: neću vas time gnjaviti; Brat
Siril će imati dovoljno vremena da sa vama razgovara u Napulju."
Liza se iznenađeno trže. Uprkos tome što ju je tema interesovala, njen mozak se zamorio.
Poslednje reči su je prodrmale.
"Objasniću vam posle ručka", nastavi mistik, paleći treću Partagu; "u međuvremenu, pomalo
sam se udaljio od teme, iako ste vi bili isuviše pristojni da to prokomentarišete. Hteo sam da
vam pokažem kako jednu dušu koja ima slabu vlast nad svojim stanarem može da protera
druga; kako, zapravo, po pet-šest ličnosti mogu naizmenično da žive u jednom telu. To da su
one prave, nezavisne duše vidi se ne samo po tome što se sadržaji njihovih umova razlikuju to bi se moglo i simulirati - već se i njihovi rukopisi, njihovi glasovi razlikuju, i to na način
koji je u potpunosti izvan onoga što znamo o svesnom simuliranju - ili čak mogućem
simuliranju.
Te ličnosti su konstantni kvantiteti; one odlaze i vraćaju se nedirnute. Zato je sigurno da one
ne postoje samo u manifestaciji; njima nije potrebno telo da bi postojale."
"Vraćate se na teoriju posednutosti, kao Gadarenska svinja", uzviknu Liza, oduševljena, ni
sama ne znajući zašto.
Siril Grej je po prvi put upao u razgovor. Okrenuo se u svojoj fotelji, i značajno nakašljao
nameštajući svoj monokl.
"U današnje vreme", primeti on, "kada đavoli ulaze u svinje, oni ne prenagljuju. Nazivaju
sebe moralnim reformatorima, i glasaju za prohibiciju." Naglo je zaćutao, ponovo se okrenuo i
nastavio da proučava svoju veliku knjigu.
"Nadam se da shvatate," reče Sajmon If, "u šta ste se upustili?"
Liza pocrvene i nasmeja se. "Vi ste mi pomogli da se opustim. Ja svakako ne bih znala kako
da razgovaram sa njim."
"Uvek razgovori", reče Siril Grej, ne podižući pogled. "Reči! Reči! Reči! Grozno je biti
Hamlet kada se Ofelija ponaša kao Polonije. Ona hoće da zna kako da razgovara sa mnom! A
ja želim da je naučim da ćuti - baš kao što je Katulusov prijatelj pretvorio svoga strica u statuu
Harpokrata."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
14
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"O da! Poznajem Harpokrata, Egipatskog Boga Tišine", uzviknu polu-Irkinja, polu-Italijanka.
Sajmon If je značajno pogleda, i ona je bila dovoljno mudra da to shvati. Postoje teme koje je
bolje preskočiti.
"Znate, gospodine If," reče Liza, da bi umanjila tenziju koja je iznenada nastala, "zaista me je
strahovito zanimalo sve što ste rekli i mislim da sam razumela veći deo toga; ali ne vidim
kakva je praktična primena. Želite li da primim poruke od Velikih Mrtvaca?"
"Za sada", reče mistik, "želim da svarite ono što ste čuli, i dejeuner (franc. ručak, prim prev.)
koji će nam Brat Siril sada ponuditi. Nakon toga bićemo sposobniji da se nosimo sa
problemima Četvrte Dimenzije."
"Blagi Bože! I sirota mala Liza mora sve to da uradi pre nego što čuje razlog zbog kojeg si ti
napustio St. Žan de Luz?"
"Sve to, i čitavu priču o Homunkulusu!"
"Šta li je to?"
"Posle ručka."
Ali kako se ispostavilo, bilo je još dugo do ručka. Začuo se oštar zvuk zvona na vratima
studija.
Siril Grej ode do vrata; i Lizi je opet izgledao kao čovek koji odlazi na dvoboj. Ne: bio je to
stražar koji je tamo stajao. Njena živa mašta stavila mu je koplje u ruku.
To je bio njegov sopstveni studio, ali on najavi posetioce kao da je batler. "Akbar paša i
kontesa Helena Motič." Sajmon If skoči ka vratima. To nije bio njegov studio, ali on pozdravi
goste isruženih ruku.
"Pošto ste prešli naš prag," uzviknu on, "siguran sam da ćete ostati na ručku." Posetioci
uljudno prihvatiše poziv. Siril Grej se namršti. Bilo je jasno da je poznavao svoje goste i da ih
nije voleo; da je zazirao od njihovog dolaska; da je sumnjao - ko bi znao šta? Odmah se složio
sa rečima svoga učitelja; pa ipak, da je tišina mogla da govori, ona bi u tom trenutku bila
glasnija od psovki.
On nije pružio ruku svojim gostima. Sajmon If je to učinio; ali učinio je to tako da su oboje
morali istovremeno da prihvate njegovu ruku.
Liza je ustala sa divana. Bilo joj je jasno da se nešto dešava, ali nije mogla da shvati šta.
Kada su pridošlice sele, Liza je otkrila da se od nje očekuje da ih uveseljava pariškim
novostima. Za nju je predstavljalo prilično olakšanje da se odmori od teorija ovog mistika.
Ostali sve prepustiše njoj. Čavrljala je o nekim detaljima najnovijeg uspeha Lavinije King.
Tada odjednom primeti da je Siril Grej postavio sto. Njegov cinični glas upade u razgovor.
"Bio sam tamo", reče on, "dopala mi se prva tačka: Fantazija Umirućeg Grampusa u ais-molu
bila je izuzetno realistična. Nije mi se mnogo svidela sonata "Nevolje komadića putera". Ali
simfonija Čajkovskog je bila najbolja: imala je Atmosferu; to me vraća u prošlost i poznate
predele; činilo mi se da čekam voz negde na Jugoistočnoj pruzi."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
15
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Liza pocrvene od besa. "Ona je najveća plesačica na svetu." "Da, jeste", reče njen ljubavnik,
sa izveštačenom tugom. "Prekrasno! Moj otac je takođe govorio da je dobro plesala čak i sa
četrdeset godina."
Nozdrve La Đofrije se raširiše. Shvatila je da ju je zanelo čudovište; i spremi se za poslednju
bitku.
Ali Sajmon If najavi ručak. "Molim vas, sedite!" reče on. "Nažalost, danas je za nas post;
imamo samo slanu ribu sa hlebom i vinom."
Liza se pitala kakav je to post: svakako nije bio petak. Paša napravi grimasu. "Ah!" reče If,
kao da se upravo prisetio, "ali imamo kavijara." Paša hladno odbi. "Zapravo ne želim da
ručam," reče on. "Došao sam samo da pitam da li biste želeli jednu seansu sa kontesom."
"Oduševljeni smo! Oduševljeni!" uzviknu If, i Liza ponovo shvati da je on na oprezu; da je
naslutio neku nevidljivu pa ipak smrtnu opasnost; da mrzi ove goste, pa ipak vodi računa da
učini sve što oni predlože. Već je pomalo intuitivno shvatala "put Tao-a."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
16
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
III
Telekineza: Koja Predstavlja Umetnost Pokretanja Predmeta na Daljinu
Kontesa Motič je bila bolje poznata od mnogih premijera ili državnih kancelara. Jer ona je, na
veliko iznenađenje mnogih takozvanih učenih ljudi, posedovala moć da pokreće manje
objekte bez vidljivog fizičkog kontakta. Svoje prve eksperimente izvela je sa jednim
kratkovidim starcem po imenu Udovic, koji je na svoj senilan način bio zaljubljen u nju. Mali
broj ljudi je progutao objavljene rezultate njegovih eksperimenata sa njom. Da su poverovali u
to, bili bi veoma iznenađeni. Jer ona je navodno bila u stanju da voljom zaustavlja kazaljke
sata, da otvara i zatvara vrata ne prilazeći im - i da izvodi slične podvige takvoga tipa. Ali
odmah nakon što je napustila profesora - što je učinila čim je uspela da sakupi dovoljno novca
da se uda za čoveka kojeg je želela - ona se otreznila. Za čudo, njena moć je odmah nestala; i
tim povodom bile su iznesene mnoge teorije. Ali njen muž je nije zadovoljio; napustila ga je u
besu - i njena moć se vratila! Ipak, najveći broj njenih senzacionalnih podviga datirao je iz
davnih ludih dana mladosti; sada je podizala samo lagane stvarčice, kao na primer male
celuloidne loptice, sa stola, ne dodirujući ih.
I tako je Siril objasnio, kada ga je Liza zapitala "Sta ona čini?"
(Kontesa navodno nije znala engleski. Ona ga je, naravno, govorila isto tako dobro kao i svi
ostali koji su bili prisutni.)
"Ona pokreće stvari", reče on; "nakon što se mi umorimo od toga što satima posmatramo
gluposti, ona uspe da se dočepa par vlasi kose, namota ih oko prstiju i - čudo nad čudima!
lopta se diže u vazduh. To se svugde među pravovernim ljudima smatra sigurnim znakom
besmrtnosti duše."
"Ali zar se ona ne dokazuje? zar vam ne traži da je pretresete i tako to?"
"O da! Imaš isto toliko šanse koliko i gluv čovek da otkrije grešku u Kazalovom recitalu. Ako
ne uspe da nađe dlaku, ona izvuče nit iz svoje svilene čarape ili iz haljine; ako dovedeš ljude
koji su previše pametni da bi ona mogla da ih obmane, onda je 'sila danas veoma slaba' iako te
zadržava duže nego ikad u nadi da će ti koncentracija opasti, a možda i da bi se osvetila što su
joj namere osujećene!"
Grej je sve ovo izgovorio sa užasnom dosadom u glasu. Bilo je jasno da mu se čitava stvar
smučila. Bio je uznemiren, a drugim delom mozga i uplašen; Liza je to videla, ali se nije
usuđivala da ga ispituje. I zato je nastavila kako je i počela.
"Prima li ona poruke od mrtvih?"
"To se više tako često ne radi. Suviše ih je lako falsifikovati, a budale pune para izgubile su, u
celini, interesovanje za to. Ova nova igra pobuđuje sujetu nekih lažnih naučnika, kao što je
Lombrozo; oni misle da će se na tome proslaviti kao Njutn. Ne poznaju dovoljno nauku da bi
bili u stanju da argumentovano kritikuju celu stvar. O, zaista mi se više sviđa ona tvoja debela
prijateljica sa velikom zgradom i pismom o putovanju!"
"Misliš da je cela stvar prevara?"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
17
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ne mogu da tvrdim. Teško je dokazati negativnu, ili potvrditi opštu pretpostavku. Ali teret
dokazivanja leži na spiritualistima, a ima samo par slučajeva koji su vredni razmatranja,
gospođa Pajper, koja ionako nikad nije izvela nešto izuzetno, i Juzapia Paladino."
"Nju su pre nekog vremena raskrinkali u Americi", reče devojka, "ali mislim da je to bilo
samo u Herstovim novinama."
"Herst je američki Nortklif', objasni Siril Paši. "A isto je i Nortklif' reče on i ne pocrvenevši!
"Bojim se da ne znam ko je to Nortklif', reče Akbar.
"Nortklif je bio Harmsvort." Sirilov glas bio je blag, kao da smiruje jogunasto dete.
"Ali ko je bio Harmsvort?" upita Turčin.
Mladi mag reče ravnodušno: "Niko."
"Niko?" uzviknu Akbar. "Ne razumem!"
Siril ozbiljno i tužno zavrte glavom. "Takva osoba ne postoji." Akbar paša pogleda u Greja
kao da je duh. To je bio mladićev bezobrazni trik. Skrenuo bi pažnju nekom razumnom, i čak
bistrom, primedbom; zatim bi, naizgled objašnjavajući, odveo slušaoca, sa izvanrednom
veštinom, u živi pesak raznih oblika bezumlja, samo da bi ga na kraju ostavio u močvari
demencije. Razgovor bi se iznenada pretvorio u noćnu moru. Za Sirila to je bilo verovatno
jedino pravo zadovoljstvo u razgovoru. Nastavio je, užurbano i poslovno, sa udvorički
ljubaznim osmehom; "Pokušavam da potvrdim metafizičku dogmu koju iznosi Šeling u svojoj
filozofiji relativnog, posebno naglašavajući da prihvatanje objektivnog kao stvarnog uključuje
koncept individue kao tabule raze, na taj način dovodeći u vezu zapadnjačke teorije o
Apsolutnom sa budističkom doktrinom Sadjaditi! Ali navodi na pobijanje Vagas-anejiSamita- Upanišada!" Okrenuo se naglo ka Lizi kao neko ko je konačno sve svima objasnio na
zadovoljavajući način. "Da, u pravu si što braniš Juzapiu Paladino; ispitaćemo je kada
stignemo u Napulj."
"Izgleda da ste odlučili da ja treba da idem u Napulj?"
"To nema nikakve veze sa mnom; naredba majstora. On će to blagovremeno objasniti. Sada
hajde da dokažemo da ova dama, čije su kovrdže guste i crne kao gavranovo krilo, nema
skrivenih vlasi!"
"Mrzim te kada si ciničan i sarkastičan."
"Ako me voliš, moraš voleti sve kod mene!"
Sajmon If skrete njegovu pažnju zapovedničkim pokretom ruke.
"Dođi u baštu, Mod," reče Siril iznenada; "Jer doleteo je taj crni šišmiš, Noć." On je uze za
ruku.
"Devojko", reče on dok su stajali u cveću obgrlivši je svojim dugim rukama, dok su im tela
još uvek podrhtavala od strasnog poljupca, "ne mogu sada da ti objašnjavam, ali ti se nalaziš u
smrtnoj opasnosti od ovih ljudi. A mi ih se jednostavno ne možemo osloboditi. Veruj nam, i
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
18
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
čekaj! Dok ne odu, drži se podalje od njih: ako bude trebalo, smisli bilo kakav izgovor; ako
dođe do najgoreg, odglumi histerični napad i pobegni - ali ne dozvoli bilo kome od njih da te
ogrebe! To bi moglo da znači tvoju smrt."
Njegova očigledna zabrinutost ju je potpuno ubedila. Njen joj je položaj sada bio jasniji.
Shvatala je da je on voli, da je njegovo ponašanje samo ukras, afektacija kao i njegova
obrijana glava i njegova čudna odeća. A njena ljubav prema njemu, oslobođena sumnji,
pokulja kao sunčeva svetlost iza vrha neke hladne piramide od kamena i leda visoko u
planinama.
Kada su se vratili u studio, videli su da su jednostavne pripreme za seansu već izvršene.
Medijum je već sedela za stolom, a sa svake njene strane sedeo je po jedan muškarac od ove
dvojice. Ispred nje, između njenih ruku, bilo je nekoliko malih celuloidnih lopti, par istrošenih
olovaka, i razne druge sitne stvarčice. One su sve "pregledane" sa najvećom pažnjom, kao
kada biste pregledali rep psa da biste zaključili da li će vas ugristi. Istorija spiritualizma je
istorija začepljavanja svih pukotina u sobi gitom, a zatim ostavljanja širom otvorenih vrata.
Možemo s pravom postaviti pitanje da li bi i najdosadniji pisac uspeo da uspešno opiše
ovakvu seansu. Ljudi obično zamišljaju da je ona uzbudljiva i misteriozna. U stvarnosti, oni
koji se žale da mogu po tri noći uzastopno da ne spavaju, znali su da se mole Stvoritelju da ih
pošalje u smrt bar dva sata pre pojavljivanja prvog "fenomena". Tražiti od nekoga da zadrži
nepomično pažnju na stvarima koje nisu ni najmanje važne ni zanimljive je apsolutno
izbezumljujuće za bilo koga ko je imalo inteligentniji od krpelja.
"Obratite pažnju kako smo dobro raspoređeni," reče Siril Lizi šapatom kada su zauzeli svoja
mesta na divanu, ka kojem je okrenut sto. "Koliko mi znamo, jedan ili obojica ovih ljudi
mogli bi biti u vezi sa Motičevom. Kladio bih se u svoj život da Jednostavni Sajmon nije; ali
ne bih ni od brata blizanca očekivao da mi veruje, u ovakvoj stvari. Zatim zavese su
navučene; zašto? Da bi se pojačala sila. Pa ipak, pretpostavlja se da je to kinetička sila; i ne
možemo da zamislimo da bi joj svetlost smetala. Inače, kaže se da svetlost 'uznemirava
medijuma u njenom posebnom stanju.' Baš kao što i baterija koju drži policajac uznemirava
lopova u njegovom posebnom stanju! Pogledajte to! Ti argumenti o 'vidljivim' fenomenima
uvek se svode na pitanje uslova koji su tom prilikom postojali; ali štos je u tome da se uvek
ispostavi da je reč o mađioničarskim trikovima, a ne o nekakvim 'silama'."
"Zar joj neće smetati što pričamo?"
"Medijumi uvek podstiču svoju publiku na razgovor. Onog trenutka kada primeti da smo se
zainteresovali za razgovor, ona će iskoristiti priliku da izvede opasni, najteži deo trika; zatim
će skrenuti našu pažnju, reći da moramo veoma pažljivo da je posmatramo da bismo se uverili
da je sve pod kontrolom i da ne postoji mogućnost prevare, jer ona oseća da su sile veoma
jake. Svi se tada ponašaju kao mačke koje vrebaju pred mišjom rupom - a takvu pažnju
možete održati, nakon dugog vežbanja, oko tri minuta; zatim pažnja opet pomalo popušta, a
ona izvodi staro dobro čudo. Slušajte!"
Sajmon If je žučno raspravljao sa pašom o položaju njihovih šest nogu sa one strane stola. Od
tačnog razrešenja ovog problema, koji je sa svake strane bio zapetljan, zavisilo je da li je
medijum mogla da gurne sto što je učinilo da jedna loptica poskoči. Ukoliko bi bilo dokazano
da je to nemoguće, postavilo bi se pitanje, da li je loptica uopšte poskočila.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
19
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Zar ovo nije najdosadnija stvar na svetu?" promrmlja Siril. Ali, čak i da joj nije rekao ono u
bašti, ona bi znala da laže. Uprkos svoj svojoj nonšalanciji pažljivo je posmatrao šta se
dešava; uprkos svom tihom glasu punom dosade, osećala je da drhti od prigušenog uzbuđenja.
Seansa svakako nije bila ono što ga je zanimalo; ali šta je to onda bilo?
Medijum poče da stenje. Zalila se da joj je hladno; počela je da se vrti; odjednom pade ničice
glavom na sto. Niko nije posebno obraćao pažnju na to; sve je to bio deo predstave. "Pružite
mi ruke!" reče ona Lizi, "osećam da ste tako saosećajni."
Devojčina toplina načas prevlada. Ona ispruži ruke. Ali Sajmon If ustade i uhvati ih. "Možda
imate neku dlaku ili končić", reče on oštro. "Molim te, Sirile, upali svetlo!"
Stari mistik pažljivo pregleda Lizine ruke. Ali Siril, posmatrajući ga, nasluti njegovu nameru.
"Bojim se", reče on, "da sam bio u bašti kada si pregledao kontesu. Zar ne bi trebalo da joj i ja
pregledam ruke ako treba da budem svedok?" Osmeh na licu Sajmona Ifa uveri ga da je na
pravom putu. On uze medijuma za ruke, i detaljno ih pregleda. Naravno da nije našao dlake;
nije ih ni tražio. "Znate šta", reče on, "mislim da bismo trebali da joj isturpijamo nokte. Ovde
ima prostora za dlake i takve stvari."
Paša se odmah usprotivio. "Mislim da ne bi trebalo da se mešamo u damin manikir", reče on
uvređeno. "Svakako možemo da verujemo svojim očima!"
Siril Grej se borio sa risovima na Otvorenom Šampionatu; ali samo promrmlja: "Žao mi je
paša; ja svojima ne mogu da verujem. Patim od duvanske ambiopije."
Ovom idiotskom primedbom hteo je da iznervira Turčina, što mu je i uspelo.
"Uvek sam se slagao sa Berklijem", nastavi on, potpuno menjajući pravac razgovora iako se
pridržavao teme, "da naše oči ne mogu da svedoče o bilo čemu spoljašnjem. Bojim se da samo
traćim vaše vreme, jer u svakom slučaju, ja ne verujem u ono što vidim."
Turčin je bio veoma iritiran uvredljivošću maga. Kad god bi se Siril našao među nepoznatim
ljudima, ili u opasnosti, on bi odmah navukao neprobojni oklop britanske aristokratije. On je
bio na "Titaniku"; sekundu i po pre nego što je on konačno potonuo, okrenuo se svom susedu
i nemarno ga upitao, "Mislite li da smo u opasnosti?"
Pola sata kasnije uvukli su ga u čamac, i kada je povratio svest, primetio je da je poslednji put
ispao sa broda na Bajronovom jezeru - "to je iznad Kembridža, u Engleskoj, znate" - i
nastavio da priča čitavu avanturu. Prelazio je sa jedne priče na drugu, potpuno neometan
gužvom na čamcu, i na kraju je potpuno preneo misli ostalih daleko od atlantičkog leda na
sunčani Mej Vik u Kembridžu. Svi su napeto očekivali šta će se dogoditi nakon "Prvi je
proleteo tačno ispred Ditona, i promašio ga za polovinu oštrice noža; Isus nas je prešao, i
odjurio kao vrag! Treći je stizao punom parom, u stopu ih je pratio Hol, a stari Ti Džej ih je
psovao na pasja kola sa svoje rage; a onda je, Bogu hvala, Hol udario Trećeg baš ispod
Železničkog mosta: Koks je viknuo, a Isus" Ali nisu čuli šta se dogodilo prvom čamcu tog
izvanrednog koledža, jer se Grej iznenada onesvestio, a oni su otkrili da je gotovo na smrt
iskrvario iz skrivene rane koja se nalazila iznad srca.
To je bio čovek koji se na smrt preplašio zbog moguće ogrebotine jednog potpuno čistog i
sjajnog nokta.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
20
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Turčin nije imao druge nego da pristane. "Pa, ako insistirate, gospodine Grej, možemo da
pitamo damu."
On to i učini, i ona se revnosno složi. Operacija je kratko trajala, i seansa se nastavi.
Ali nakon nekoliko minuta i sama kontesa se zamorila. "Znam da neću ništa uraditi; nema
svrhe, volela bih da je Beba tu; ona bi mogla da učini to što želite za minut."
Paša radosno klimnu glavom. "Tako uvek počinjemo", objasni on Jednostavnom
Sajmonu."Sada ću morati da je hipnotišem, i ona će se probuditi kao druga osoba."
"Vrlo, vrlo zanimljivo", složi se Sajmon; začudo, upravo smo razgovarali o podvojenim
ličnostima sa madam la Đofriom kada ste nas vi počastvovali svojom posetom. Ona nikada
nije videla tako nešto."
"Bićete očarani, markizo," uveravao je stari Turčin Lizu; "to je nešto najčudesnije što ste
ikada videli." On poče da prelazi rukom preko čela medijuma; ona se nekoliko puta zgrči, a
zatim pade u duboki san. Siril odvede Lizu u stranu.
"Ovo je zaista sjajna magija! To je stari trik. Pretvaraj se da spavaš, da bi ostali zaista zaspali.
Frejzer ovo ukratko opisuje u svojoj knjizi o dobroćudnoj magiji. Jer taj veoma učeni doktor,
vir praeclarus et optimus, ispušta ono najvažnije. Nije dovoljno pretvarati se da je lutka od
voska osoba koju želiš da začaraš; mora postojati istinska veza. To je čitava umetnost magije,
biti sposoban da to učiniš; a to je ono što Frejzer izostavlja."
Kontesa je sada duboko disala, i neobično hrkala. Paša objasni da je to "normalno", da se ona
"budi kao druga ličnost". Gotovo pre nego što je on završio, ona skliznu sa stolice na pod, gde
glasno i dugo zaplaka. Oni skloniše sto, tako da bi ona mogla lakše da se kreće. Ona se okrete
na leđa, osmehujući se i gučući, otvarajući i stiščući šake. Kada ih je ugledala, ona zaplače od
straha. Njene prve reči bile su "Mama - mama - mama - mama - mama."
"Traži majku", objasni Akbar. "Nisam znao da će dama biti prisutna; ali pošto imamo sreće da
je tako, da li biste se pretvarali da ste njena majka? To bi nam mnogo pomoglo."
Liza beše potpuno zaboravila na Sirilovo upozorenje, i htede da pristane. Bila je potpuno
spremna da se uživi u predstavu, bilo da je ona bila ozbiljna, prevarantska, ili tek glupa igra;
ali Sajmon If se suprotstavi.
"Madam nije navikla na seanse", reče on; a Siril joj uputi jedan brz pogled koji je natera na
poslušnost, iako pojma nije imala, zašto bi, ili ne bi, morala da radi bilo šta. Osećala se kao
stranac; jedino što je mogla da učini bilo je da se privoli običajima kako najbolje ume; i da
veruje svome vodiču.
"Beba" nastavi da plače. Paša, pripremljen za taj događaj, izvuče bočicu sa mlekom iz džepa, i
ona poče zadovoljno da je cucla.
"Kako su bili smešni ti stari alhemičari!" reče Siril svojoj voljenoj. "Kako su mogli da se
zaluđuju sa svojim atanorima i kukurbitima i alembisima, i svojim Crvenim Zmajem, i Kaput
Mortuumom, i svojom Mesečevom vodicom? Oni zaista pojma nisu imali o Dostojanstvu
Naučnih Istraživanja."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
21
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Nije bilo potrebe da previše insistira na gorčini svojih reči; Liza se već osećala posramljenom
zbog toga što učestvuje u tako ponižavajućim glupostima.
"Beba" odbaci flašicu, i poče da puže ka jednoj od celuloidnih lopti, koja se skotrljala sa stola
prilikom pomeranja. Pronašla ju je u jednom ćošku, sela, i počela da se igra sa njom.
Odjednom se dogodi nešto što kod Lize izazva uzvik gađenja.
"Sve je to deo ponašanja male bebe", reče Siril hladno, "i to ružan deo; jer nema razloga zašto
bi posednutost bebinom dušom ili umom delovala na reflekse odraslih. Pravi razlog je taj što
ova žena potiče iz najgoreg budimpeštanskog šljama. Bila je obična prostitutka sa devet
godina, i počela je da se bavi ovom igrom samo zbog toga što je unosnija. Zadovoljstvo joj je
da na ovako grub način zloupotrebljava slobodu koju smo joj dozvolili; to je znak njene teške
ljubomore; ona ne razume da njena gadost ne može da uprlja čak ni đonove naših cipela."
Uprkos višegodišnjem pretvaranju da ne razume engleski, "Beba" je za trenutak zažmurila. Jer
ona je najviše uživala upravo u svom društvenom statusu. Teško joj je padalo to što Oni Pravi
nisu imali nikakvih iluzija. Nije joj smetalo da je sto puta "raskrinkaju" kao prevaranta; ali je
želela da je i dalje smatraju kontesom. Imala je preko trideset i pet godina; bilo je krajnje
vreme da pronađe neku matoru budalu da je oženi. Imala je namere prema paši; pristala je na
određene uslove u vezi sa ovom seansom u nadi da će ga potčiniti sebi.
On se izvinjavao Sajmonu Ifu u njeno ime na konvencionalan način. Ona, očigledno, nije bila
svesna niti se kasnije sećala ovoga stanja. "Ona će začas odrasti; sačekajte samo nekoliko
trenutaka."
Tako je i bilo. Uskoro je čavrljala sa pašom, koji je spremno izvadio lutku i dao joj da se igra.
Konačno, ona na kolenima dopuže do Lize, poče da plače i glumi strah, i promuca neko
priznanje. Ali Liza nije sačekala da to čuje; ona je bila temperamentna, i nije mogla mnogo da
sakriva osećanja. Ona grubo povuče svoju suknju, i ode na drugi kraj sobe. Paša je ovo
ignorisao sa svojim orijentalnim samopouzdanjem; ali medijum je već stigla do poslednje i
konačne faze. Ona ode do paše, sede mu u krilo, i poče strasno da ga grli i ljubi.
"To joj je najbolji štos", objasni Siril; "Odlično uspeva sa većinom muškaraca. To im
umanjuje moć zapažanja; može na najočigledniji način da izvodi 'čuda', a oni se kunu da je
sve bilo pod kontrolom. Tako je prevarila Udovca; on je bio star čovek, a ona mu je dokazala
da i nije baš tako star kako je mislio; Sjajni Hari Loder! i bez bilo kakve prevare, čovek u
takvom stanju mogao bi biti spreman da upropasti svoju sopstvenu reputaciju da bi njoj
obezbedio karijeru!"
"Ovo je pomalo nezgodno", reče paša, "naročito za Mohamedanca kao što sam ja; ali u ime
Nauke moramo biti spremni sve da podnesemo. Za nekoliko trenutaka biće spremna za
seansu."
Zaista, ona se odjednom prebaci u Osobu Broj Tri, otmenu mladu Francuskinju po imenu
Anet, služavku supruge jevrejskog bankara. Ona ode pomalo izveštačeno do stola - ispostavilo
se da je morala svojoj gospodarici da postavi sto za doručak - ali čim je došla do njega, ona
poče snažno da drhti celim telom, pade u stolicu, i nakon kraćeg opiranja, ponovo poprimi
ličnost "Bebe". "Idi, zla Aneta - gadno, gadno!" glasio je njen inspirativini monolog narednih
nekoliko minuta. Tada se naglo zadubi u stvarčice ispred sebe - koje je paša vratio na mesto - i
poče da se igra sa njima, kao što to mnoga deca čine sa igračkama.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
22
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Sada moramo da prigušimo svetla!" reče paša. Siril pristade. "Svetlost je strašno bolna i
opasna za nju u ovom stanju. Jednom je na mesec dana izgubila razum jer je neko naglo
upalio svetlo. Ali bez obzira na to, mi ćemo je detaljno pregledati." On uze debelu svilenu
maramu, i napravi joj povez preko očiju. Tada obasja sto baterijskom lampom. On joj zavrnu
rukave do ramena i tu ih pričvrsti; i pregleda joj ruke santimetar po santimetar, otvarajući
prste i zagledajući između njih, pregleda joj nokte, dokazujući, ukratko, da tu nema prevare.
"Vidiš", prošapta Siril, "mi se ne pripremamo za naučni eksperiment; pripremamo se za
mađioničarski trik. Ovo je psihologija trikova. To nije moja ideja; već majstorova."
Međutim, pažnju Lize la Đofrije, i protiv njene volje, privukoše nemirni prsti na stolu. Oni su
se kretali i grčili; u njihovim neobičnim kretnjama, ustremljenim ka laganoj lopti na koju su se
spustili, bilo je nečeg što ju je fasciniralo.
Medijum brzo povuče ruke od lopte; istog trenutka ona odskoči tri - četiri inča u vazduh.
Turčin je preo od zadovoljstva. "Sasvim očigledno, zar ne mislite, gospodine?" upita on
Sajmona.
"Oh, sasvim", uzvrati starac, ali tonom koji bi ma koga ko ga je dobro poznavao naveo da
nastavi razgovor sa "ŠTA je to očigledno?" Ali Akbar je bio potpuno zadovoljan. Forme radi,
on ponovo upali bateriju, i pregleda prste medijuma; ali ne nađe nikakve dlake.
Od tog trenutka fenomen se neprestano ponavljao. Stvari na stolu su skakutale, pomerale se i
igrale kao jesenje lišće na vetru. To potraja deset minuta, sve jače i jače.
"Ova zabava je neprestana i intenzivna", uzviknu Liza.
Siril sa velikom pažnjom namesti svoj monokl. "Reč koju očigledno tražiš," primeti on, "je,
verovatno, 'hronična'."
Liza se zagleda u njega, dok su olovke i loptice još uvek igrale po stolu kao po balskoj
dvorani.
"Doktor Džonson je jednom primetio da ne treba previše oštro da kritikujemo sviranje u list
od kupusa, ili šta god to bilo", objašnjavao je umornim glasom, "s obzirom da je čitavo čudo u
tome što je to i životinja u stanju da uradi. Ali ja bih se usudio da dodam da je za mene
dovoljno čudo i jedna jedina ovakva egzibicija; kada to pređe u naviku čini mi se da je u
potpunoj suprotnosti sa stavovima pokojnog Džona Stjuarta Mila o Slobodi."
Liza se uvek osećala zaneta kao derviš tim čudnim obrtima koje je njen ljubavnik neprestano
pravio pri razgovoru.
Mone-Not joj je u Londonu rekao o njegovom čuvenom faux pas na Kenon strit stanici, kada
je železničar prošao duž voza, uzvikujući "Promena! Promena!" da bi ga Siril, koji se
pretvarao da je budistički misionar, zagrlio pred svima govoreći da je jedna od najvažnijih
doktrina budizma ta da je promena princip koji je svojstvo svih stvari!
I ukoliko niste unapred znali na šta Siril misli, njegove reči vam u tome nisu mogle pomoći.
Nikada se nije znalo da li je ozbiljan ili se šali. On je oblikovao svoju ironiju prema onom
tvrdom, hladnom, neumoljivom, glatkom sjajnom crnom ledu koji se nalazi samo u
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
23
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
najdubljim klisurama najviših planina; po klubovima se govorilo da je on pronašao
sedamdeset i sedam različitih načina da čoveka u lice nazove nečim što samo najprostije
ribarke iz Bilingsgejta mogu nazvati pravim imenom, a da on ne posumnja da je reč o nečemu
drugom nego o komplimentu.
Srećom, njegova svetla strana bila je isto tako izražena. On je bio taj koji je otišao u
šeširdžijsku radnju Linkolna Beneta - koja je proizvodila šešire za njegovo Veličanstvo još od
vremena kada su prestali da se nose šlemovi - i drsko tražio da razgovara sa vlasnikom o
jednoj veoma važnoj stvari; a, nakon što su ga odveli u njegovu sobu, ozbiljno zapitao: "Da li
vi prodajete šešire?"
Misterioznost ovog čoveka ju je beskonačno uznemiravala. Želela je da se spase od ljubavi
prema njemu, ali samo zbog toga što nikada nije mogla da bude sigurna u njegovu ljubav. A
to je uvećavalo njenu želju da ga potpuno i zauvek osvoji.
Još jedna Mone-Notova priča ju je strašno uplašila. Jednom je uložio mnogo truda da nabavi
štap za šetnju kakav je želeo. Napokon ga je pronašao, i toliko se obradovao da je pozvao sve
svoje komšije i prijatelje na ručak u Karlton. Posle ručka, prošetao je Pal Malom sa dvojicom
od svojih gostiju - i otkrio da je zaboravio štap. "Vrlo sam nesmotren!" bio je njegov jedini
komentar; i ništa ga nije moglo naterati da napravi niti jedan korak da bi ga povratio.
Više je volela da razmišlja o onoj drugoj strani njegovog karaktera koji je poznavala iz priče o
"Titaniku", i o tome kako su se njegovi ljudi plašili da ga slede na jednoj snegom pokrivenoj
padini koja je visila iznad strmine na Himalajima - kada se on otklizao na leđima, glave
okrenute nadole, došavši na manje od pola metra od ivice. Ljudi tada krenuše za njim; i ona je
znala da bi ga i ona sledila na kraj sveta.
Utonula u misli, gotovo nije ni primetila da je seansa završena. Medijum je ponovo "zaspala",
da bi se probudila kao ličnost Broj Jedan. Ali kada su ostali ustali, automatski ustade i Liza.
Akbar Paša zape nogom za ivicu medveđeg krzna; i posrnu. Ona pruži ruku da mu pomogne;
ali mladi mag je bio brži. On uhvati Turčina levom rukom, i uspravi ga; istoga trenutka ona
oseti kako ju je drugom rukom zgrabio za članak, i zavrnuo joj ruku na leđa takvom snagom
da ju je gotovo slomio.
Sledećeg trenutka videla je Sirila, sa rukom na pašinoj ruci, kako svojim najumiljatijim
glasom traži dozvolu da pogleda jedan veoma lep pečatni prsten. "Izvanredno!" reče on, "ali,
paša, zar mu ivice nisu isuviše oštre? Neko bi se mogao poseći ako brzo pređe rukom preko
njega, ovako." On napravi jedan brz pokret.
"Vidite?" reče on. Mlaz krvi mu je već kapljao sa ruke. Turčin ga odjednom besno pogleda, a
ona nije znala zašto. Siril joj je izričito rekao da bi ogrebotina mogla da znači smrt. Pa ipak on
ju je zadobio svojom voljom; a sada je stajao razmenjujući fraze, dok mu je krv kapala na pod.
Ona impulsivno dograbi njegovu ruku i poveže je svojom maramicom.
Kontesa se ogrnu svojim krznom; ali odjednom joj pozli. "Ne podnosim krv", reče ona, i pade
na divan. Sajmon If se stvori pokraj nje sa čašicom brendija. "Sada mi je bolje; molim vas,
markizo, dodajte mi šešir!" Siril se ponovo umeša. "Samo preko mene mrtvog!" uzviknu on,
glumeći ljubomornog ljubavnika; i namesti joj ga svojim rukama.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
24
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Uskoro su gosti bili na vratima. Turčin je hvalio seansu punim ustima. "Čudesno!" reče on;
"jedna od najveličanstvenijih kojima sam ikada prisustvovao!"
"Tako mi je drago, paša!" odgovori Grej, sa rukom na vratima; "u ovoj igri ne nailazimo uvek
na pobednika, zar ne?"
Liza la Đofria vide da ga je (zbog nečega) ta kurtoazna fraza ošinula kao bič.
Okrenula se kada su se vrata zatvorila. Na svoje iznenađenje vide kako je Sajmon If pao na
divan, brišući znoj sa čela.
Iza njenih leđa, njen ljubavnik duboko uzdahnu, kao neko ko je upravo izronio iz velike
dubine.
I tada shvati da ono čemu je upravo prisustvovala nije bila seansa, već bitka. Ona odjednom
oseti napetost, i briznu u plač.
Siril Grej se, sa slabačkim osmehom, nagne nad njeno lice, brišući joj suze poljupcima; a
njegove snažne ruke ponesoše je sa lakoćom.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
25
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
IV
Ručak, Posle Svega; i Poučno Izlaganje o Četvrtoj Dimenziji
"Priznajem da sam gladan", reče Sajmon If, nekoliko trenutaka kasnije. Siril poljubi Lizu u
usta, i, još uvek je grleći jednom rukom, ode do kredenca. "Znaš, ti si sada domaćica ovde",
reče on jednostavno. U tom trenutku nestalo je sve njegove izveštačenosti, i Liza shvati da je
on samo jednostavan, hrabar i iskren čovek, koji je, izlažući se velikim opasnostima, smislio
odlično oružje i za napad i za odbranu.
Ona istovremeno oseti čudan bol i ogromnu radost. Jer više nije bila samo njegova ljubavnica;
on ju je prihvatio i kao prijatelja. To više nije bio čisto seksualni odnos, koji uvek podseća na
dvoboj; on može prestati da je voli, u najprostijem smislu te reči; ali će joj uvek biti drug - baš
kao da je i ona muškarac. A bol je osećala jer se pitala: hoće li se on vratiti u ono raspoloženje
za kojim je ovog trenutka žudela dušom i telom?
Pade joj na pamet priča o njegovom "Suđenju Pariza", kako su je zvali. Nekoliko godina
ranije, u njega su bile zaljubljene tri žene istovremeno. Svaka od njih je mislila da je jedina.
Ali onda su otkrile o čemu se radi - on se nikada nije trudio da takve stvari sakrije - i složile se
da se suoče sa njim. Došle su zajedno u njegov studio, i rekle mu da mora da izabere jednu od
njih. On je popušio čitavu lulu duvana pre nego što je dao odgovor; a zatim otišao u svoju
spavaću sobu i vratio se sa parom čarapa - koje je trebalo zakrpiti. "Sajmone, sine Jovanov,
voliš li me? Da, Gospode, znaš da te volim. - Zakrpi moje čarape", bio je njegov pomalo
jeretički citat, koji je izgovorio bacajući čarape onoj koju je zaista voleo.
Liza je imala nameru da u tom smislu postavi sto. Sećala se da su jedine reči koje je Kundri
izgovorila nakon svoga izbavljenja bile "Dienen! Dienen!"
"Je li ovo vaš post?" upita ona veselo, otkrivši kakva su se jela nalazila u kredencu. Pogled joj
pade na predivnu salatu od jastoga, pored koje se nalazila činija kavijara na ledu, i jedna od
foie gras pašteta - jedina vrsta koju zaista vredi jesti - koju morate da sečete kašikom
umočenom u toplu vodu. Na gornjoj polici nalazila se šljuka, pripremljena za stonu posudu sa
grejačem koja je bila pored nje; korpa sa kruškama i grožđem dragocenijim od verne žene - a
znamo da je ona vrednija od rubina! Pozadi su stajale boce vina u kohortama. Bilo je rajnskog
vina iz podruma Princa Meternika; burgunca - Šambertena koji je mogao da okrepi i duha, a
da ne izgubi snagu; bilo je Tokaja koji je zapravo bio Imperijalni; brendija iz 1865 - koji beše
isto tako redak kao radijum u oksidu uranijuma.
Sajmon If preuze na sebe da objasni ovaj nedostatak uljudnosti prema gostima.
"Akbar paša je došao po krv; kap tvoje krvi, draga moja; Sirilova i moja nisu u njegovoj moći
- videla si kako se prezrivo ovaj mladić poigrao sa njegovim trikovima! Zato sam mu uporno
nudio so, i ništa drugo."
"Ali zašto bi on želeo moju krv? I zašto biste mu vi dali so?"
"Ako prihvati so ona ograničava njegovu moć da povredi dom u kojem ju je uzeo; a to ga
izlaže snažnom protivudarcu. Zašto želi vašu krv - to je drugo pitanje, i to veoma ozbiljno.
Nažalost, to podrazumeva da on zna ko ste vi, i šta želimo od vas. Kada bi je imao, mogao bi
da utiče na vas da ispunjavate njegovu volju; mi samo želimo da budete slobodni da izvršite
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
26
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
svoju. Neću vas vređati govoreći vam da se bez posledica možete vratiti svom svakodnevnom
životu. Posmatrao sam vas, i znam da biste me prezirali kada bih vam to predložio. Znam da
ne znate šta je pred vama, ali da shvatate da je to nešto značajno; i da oberučke prihvatate
izazov."
"Ne smem da se suprotstavim čuvenom ekspertu psihologije!" odgovori ona sa osmehom.
"Trebalo bi da to uvređeno poreknem. Ali ja svakako želim da skočim u mrak - samo što
mraka nema kada nam Ljubav obasjava put."
"Budite oprezni sa ljubavlju!" upozori je stari mag. "Ljubav je lutajuća svetlost, i ona lebdi
nad kaljugama i grobovima; ona je samo svetleći oblak otrovnog gasa. U našem Redu kažemo
'Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.' Volja je ono što je važno. Fiksirajte ljubav za nju, i
imaćete svetionik, koji će vaš brod dovesti u sigurnu luku!"
"Sada mogu da se izvinim", reče Siril, kada su seli za sto, "što sam te onoga dana ostavio da
bih otišao na večeru kod gospođice Badžer. Dao sam joj svoju reč, i ništa me osim fizičke
nemoći ne bi moglo sprečiti da odem. Nisam želeo da idem, kao što ne želim da se udavim; a
to je veliki kompliment za tebe, jer ona je jedna od dve najlepše žene u Londonu; ali suočio
bih se i sa hiljadu smrtnih opasnosti samo da stignem tamo."
"Da li je u redu shvatati sitnice tako ozbiljno?"
"Data reč nije nikakva sitnica. Jednom lažov, uvek lažov. Vidiš li koliko mi to
pojednostavljuje život, što nikada ne moram da brinem o nekoj odluci, već se uvek ravnam
prema jednom jednostavnom merilu, svojoj Volji? I vidiš li koliko to tebi uprošćava život,
kada znaš da ću uvek učiniti ono što kažem?"
"Da. Jasno mi je. Ali, o, Sirile, kroz kakav sam užas prošla te večeri!"
"To je bilo neznanje", reče Sajmon If, "uzrok svih patnji. Niste ga razumeli, niste shvatili da
će, kao što je održao reč koju je dao gospođici Badžer u vezi sa večerom, održati i onu koju je
vama dao da će vas zvati."
"Sada mi recite sve o toj Bitki. Vidim da sam se našla u središtu borbe; ali nemam pojma
zašto!"
"Žao mi je, drago dete, ali to Znanje ne odgovara tvome uzvišenom stepenu", odgovori on u
šali. "Moramo do toga doći postepeno, govoreći ti tačno šta želimo da učinimo, i zašto. Tada
ćeš videti zbog čega svi drugi žele da nas osujete. Veoma mi je žao što ti moram reći danas
čeka težak put. Prvo ćeš morati da saslušaš predavanje o Četvrtoj Dimenziji."
"Šta li je to, za ime sveta?"
"Mislim da je bolje da pričamo o jednostavnijim stvarima dok ne završimo sa ručkom."
Oni počeše da pričaju o ličnim stvarima. Nije bilo razloga da se od tog trenutka Liza ne
preseli kod Sirila. Trebalo je samo da javi svojoj sluzavci da spakuje njene stvari, i da dođe.
Ponudila je da to učini kada Sajmon If reče da misli da bi trebalo da bez odlaganja napuste
Pariz. Ali on reče: "Mislim da to nije sasvim pošteno prema devojci. Reč je o borbi, a to nije
za nju. "Sem toga - on se okrete Sirilu - "ona bi verovatno u roku od dvadeset i četiri sata bila
opsednuta."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
27
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ne bih se iznenadio da je već traže. Hajde da pokušamo! Pozovi je, Lizo, i reci da se noćas
nećeš vraćati; reci joj da sačeka dalja uputstva."
Liza ode do telefona. Umesto sa njenom sobom, spojili su je sa upravnikom hotela. "Žao mi je
što vam moram reći, gospođo, da je vaša devojka dobila epileptični napad ubrzo nakon vašeg
odlaska jutros."
Liza je bila isuviše zapanjena da bi mogla da odgovori. Ona ispusti slušalicu. Siril joj odmah
priđe, i reče da su vesti uznemirile Madam; da će se ona javiti kasnije.
Liza ponovi šta joj je upravnik rekao.
"Mislio sam da će biti tako", reče Siril.
"Ja nisam", reče If iskreno, "i to me brine. Ja ne nagađam, kao ti - jer pravilno pogađanje nije
uspeh, mladi moj prijatelju, već đavolja obmana, kao pogodak na ruletu. Ja zaključujem
prema onome što znam. Stoga, to što nisam u pravu dokazuje da ima nešto što ne znam - a to
me brine. Ali, jasno je da moramo bez odlaganja da odemo na sigurno mesto. To jest, vi
morate. Ja ću držati odstupnicu. Iza te nespretne budale od Akbar paše sigurno stoji neko
važan."
"Da; ja sam nagađao", priznade Siril, pomalo posramljen. "Ili još gore, dozvolio sam svom
egu da se raspline, i pridao najveću moguću važnost našem projektu."
"Pa, recite mi kakav je to projekat!" reče Liza. "Zar ne vidite da više ne mogu da izdržim?"
"Među ova četiri zida si bezbedna", reče Sajmon, "sada kada ovde nema neprijatelja; a noćas
ćemo te pod obezbeđenjem odvesti na sigurno mesto. Sutra počinje prava zabava. U
međuvremenu, evo nekih početnih obaveštenja u vezi sa ovim projektom. Pre nego što
počneš, moraćeš da položiš zakletvu; a ne možemo dozvoliti da to učiniš ne shvatajući u
potpunosti njeno značenje, do najsitnijih detalja."
"Spremna sam."
"Uprostiću sve što najviše mogu. Imaš razvijenu maštu, i mislim da ćeš moći da me pratiš.
Pogledaj; uzimam olovku i parče papira. Crtam tačku. Ona ostaje tu. Ona se ne kreće ni u
jednom pravcu. U matematici kažemo: 'Nema ekstenziju ni u jednoj dimenziji'. Sada crtam
pravu liniju. Ona ide u jednom pravcu. Kažemo da ima ekstenziju u jednoj dimenziji.
Sada crtam drugu liniju koja seče prvu pod pravim uglom. To je jedna ekstenzija u drugoj
dimenziji."
"Shvatam. A još jedna linija čini treću dimenziju."
"Ne idi suviše brzo. Treća linija ti ništa ne znači. Ako želim da odredim položaj bilo koje
tačke na papiru, mogu to da učinim pomoću samo dve linije. Napravi tačku, i pokazaću ti."
Ona ga posluša.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
28
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Sada crtam linije iz tvoje tačke koje se nalaze pod pravim uglom sa mojim linijama. Kažem
da je tvoja tačka toliko i toliko istočno od centralne tačke, i toliko i toliko severno. Vidiš?
Određujem položaj pomoću samo dve mere."
"Ali ako bih ja napravila tačku ovde u vazduhu?"
"Upravo tako. Potrebna nam je i treća linija, ali ona mora biti pod pravim uglom sa ove dve;
da, takoreći, strši u vazduh. Onda možemo da merimo u tri dimenzije, i odredimo tačku. Ona
je toliko istočno, toliko severno, i na toj i toj visini."
"Da."
"Sada ću to još jednom predstaviti na drugačiji način.
Ovo je tačka, koja nema ni dužinu ni širinu ni debljinu; nema dimenzija.
"Ovo je linija, koja ima dužinu, ali nema ni širinu ni debljinu: jedna dimenzija.
Ovo je ravan, koja ima dužinu i širinu, ali nema debljinu: dve dimenzije.
Ovo je telo, koje ima i dužinu i širinu i debljinu: tri dimenzije."
"Sada sve razumem. Ali rekli ste: četiri dimenzije."
"Odmah ću ti objasniti. Ali za sada ću se zadržati na dve.
Pogledaj: pravim trougao. Sve njegove stranice su jednake. Sada ga presecam jednom linijom
koja ide iz jednog ugla do sredine druge stranice. Dobio sam dva trougla. Oni su potpuno isti,
kao što vidiš; iste veličine, istog oblika. Ali - oni su okrenuti na različite strane. Sada ćemo ih
iseći makazama."
On to i učini.
"Okreni ih, tako da jedan tačno pokriva drugi!"
Ona pokuša, i ne uspe: zatim se nasmeja, prevrnu jedan, i sada je on tačno odgovarao.
"A, varala si. Rekao sam, 'okreni ih'."
"Izvinite."
"Naprotiv, postupila si božanstveno, na najbolji način! Uzela si stvar koja nije odgovarala u
svome svetu od dva, prenela je u svet od tri, vratila nazad, i živeli su srećno i zadovoljno do
kraja života!
Evo šta je sledeće. Sve što postoji - sve materijalno - ima ove tri dimenzije. Ove tačke i linije i
površine sve imaju neku majušnu ekstenziju u nekoj drugoj dimenziji, inače bi sve one
postojale samo u našoj mašti. Površina vode, na primer, je samo granica između nje i vazduha.
Sada ću ti reći zašto neki ljudi misle da možda postoji još jedna dimenzija. Ova dva trougla,
tako slična, pa ipak tako različita, imaju svoju analogiju u svetu onoga što zovemo prave
stvari. Na primer, postoje dve vrste šećera, potpuno slične u svemu osim u jednom. Znaš kako
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
29
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
prizma prelama zrak svetlosti? Pa, ako uzmeš šuplju prizmu, i napuniš je rastvorom jedne od
te dve vrste šećera, zrak se prelama na desno; upotrebi drugu vrstu, i on se prelama na levo. U
hemiji ima mnogo takvih primera.
"Zatim uzmimo naše ruke i stopala: koliko god se kretali, ne možemo nikada da ih namestimo
tako da zauzimaju potpuno isto mesto. Desna ruka je uvek desna ruka, kako god je kretala.
Ona postaje leva samo u ogledalu - tako da bi trebalo da ti u budućnosti ogledalo pruži sliku
višeg nivoa! Trebalo bi da te podseti da postoji svet iza ogledala, kada bi samo mogla da
dođeš do njega."
"Da, ali do njega ne možemo doći!"
"Ne skrećimo sa puta! Dovoljno je da kažemo da takav svet možda postoji. Ali moramo
pronaći razlog zbog koga mislimo da postoji. Najbolji razlog je jedan veoma složen; ali
pokušaj da ga razumeš."
Liza klimnu glavom.
"Znamo da se planete kreću na određeni način po određenoj putanji, i znamo da se to događa
prema istim onakvim zakonima zbog kojih je pala Njutnova jabuka. Ali Njutn nije mogao da
objasni taj zakon, i rekao je da je potpuno nesposoban da zamisli silu koja deluje na daljinu,
kao što to čini (takozvana) gravitacija. To je bio težak zadatak za nauku, i ona je konačno
morala da izmisli supstancu po imenu eter, o kojoj nije bilo nikakvih dokaza, jedino se znalo
da ona mora postojati! Ali ovaj eter imao je tako mnogo kontradiktornih i nemogućih osobina,
da su ljudi počeli da tragaju za nekim drugim objašnjenjem. I ono je pronađeno u pretpostavci
da bi, da postoji ekstenzija univerzuma (mala ali ravnomerna) u četvrtoj dimenziji, zakon bio
u redu.
Znam da je teško shvatiti tu ideju; dozvoli mi da ti to ovako objasnim. Uzmi ovu kocku. Ovde
je tačka, ugao, gde se sreću tri granične linije. Tačka je ništa, pa ipak, ona je deo linije. Da
bismo sve to shvatili kao realnost, moramo reći da ona ima minimalnu ekstenziju u tim
linijama.
Sada uzmi liniju. Ona ima istu takvu minimalnu ekstenziju u dve površine koje ona povezuje.
Uzmi ovu površinu; ona je na isti način deo ove kocke.
Da krenemo korak dalje; zamisli da se kocka odnosi prema nekoj nepoznatoj stvari kao
površina prema kocki. Ne možeš? Istina; ne možeš to tačno da zamisliš; ali možeš da formiraš
ideju - i ako se izvežbaš da o tome veoma intenzivno misliš, uskoro ćeš biti malo bliže. Neću
te više gnjaviti ovom suvoparnom teorijom; samo ću ti reći da četvrta dimenzija, pored toga
što objašnjava gravitaciju, i neke druge stvari, daje i odgovor na pitanje otkuda to da postoji
samo jedan konačan i određen broj stvari, čijim se kombinacijama dobijaju sve druge.
A sada da pređemo na posao. Brat Siril, koji nam je dao kocku, biće tako dobar da nam da
jednu drvenu kupu - i posudu sa vodom."
Brat Siril posluša.
"Želim da razumeš", nastavi starac, "da je sva ta priča o Progresu Nauke samo jeftini
žurnalizam. Veći deo tog progresa kojim se hvale predstavlja tek komercijalizaciju nauke, kao
kada bismo rekli da voziti se električnim vozom znači Eksperimentisati sa Elektricitetom.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
30
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Govori se o Edisonu i Markoniju kao o 'naučnicima'; nijedan od njih nije otkrio ni jednu
jedinu činjenicu; oni su jedino upotrebili one već poznate. Pravi Naučnici se potpuno slažu u
tome da nas naš napredak u pogledu saznanja, ma koliko bio velik, i dalje ostavlja u istom
onakvom neznanju o istini i stvarnosti kao što smo bili i pre deset hiljada godina. Univerzum
čuva svoju tajnu: Izida se još uvek može pohvaliti time da nijedan čovek nije podigao njen
veo!
Ali, pretpostavimo da naše nevolje proizilaze iz činjenice da smo naše impresije primali u
nepovezanim delovima. Neka vrlo jednostavna stvar može nam izgledati kao potpuna zbrka.
Spreman, Sirile?"
"Potpuno spreman."
"I. A. A. I. U. I. A."
"R. F. G. L. S. L."
"Šta smo to rekli ?"
Liza se nasmeja uzbuđeno. Njen oštri um govorio joj je da će se ova uputstva iznenada
uobličiti.
"Samo tvoje prekrasno ime, draga moja! (Lisa la Giuffria, prim. prev.) A sada, Sirile, kupa."
On je uze u ruku, i postavi iznad posude sa vodom.
"Sada ćemo pretpostaviti da će ovaj jednostavni objekat pokušati da na najbolji način objasni
svoju prirodu površini vode, za koju ćemo zamisliti da poseduje moć zapažanja i rezonovanja
koja je ravna našoj sopstvenoj. Sve što kupa može da učini jeste da se prikaže vodi, a to može
učiniti jedino tako da je dodirne.
I tako ona umače svoj vrh u nju, ovako. Voda opaža tačku. Kupa i dalje uranja. Voda vidi
krug tamo gde je bila tačka. Kupa nastavlja. Krug se povećava. Odjednom, kupa potpuno
prolazi, cap!
Sada, šta voda zna?
Ništa o bilo kojoj kupi. Ako je stvorila bilo kakvu predstavu o tome da je jedan jedini objekat
izazvao različite pojave, što bi učinila samo u slučaju da ih je pažljivo upoređivala, zapazila
pravilnosti u povećanju veličine kruga, i tako dalje - drugim rečima, da je koristila naučne
metode - ona ne bi stvorila teoriju o kupi, jer moramo imati na umu da je bilo kakvo
trodimenzionalno telo za nju stvar tako potpuno neshvatljiva, kao što je četvorodimenzionalno
telo za nas.
Kupa će ponovo pokušati. Ovog puta, potopićemo je ukoso. Voda sada zapaža potpuno
drugačiju seriju fenomena; nema nikakvih krugova, već elipse. Uronićemo je opet, prvo pod
jednim uglom, a onda pod drugim. Na jedan način dobijamo neobične krivine koje se zovu
parabole, a na drugi isto tako čudne krivine koje se zovu hiperbole.
Do sada je voda već gotovo sišla s uma, ako je insistirala na tome da poveže sve ove
apsolutno različite pojave sa jednim jedinim uzrokom!
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
31
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Ona bi mogla da stvori neku geometriju - zapravo, našu geometriju ravni - i možda bi došla do
neke izuzetne poetske koncepcije o Tvorcu koji je u svom univerzumu manifestovao tako
izvanredne i predivne odnose. Ona bi stvorila razne fantastične teorije o moći toga Tvorca;
ono do čega nikada ne bi došla - dok ne bi stvorila Džemsa Hintona - bila bi ideja da je sva ta
raznolikost prouzrokovana nepovezanim posmatranjem različitih aspekata jedne jedine proste
stvari.
Namerno sam uzeo najjednostavniji primer. Pretpostavimo da umesto kupe upotrebimo neko
nepravilno telo - takva serija impresija bi vodi izgledala kao potpuna ludost!
Sada dodaj svojoj mašti još jednu dimenziju! Zar ne vidiš kako je naša situacija slična
položaju u kojem se nalazi površina vode?
Prva predstava koju necivilizovan čovek ima o univerzumu je ta da je on velika i misteriozna
zbrka stvari koje mu se predstavljaju bez ikakvog reda i uzroka, i obično ga ugrožavaju.
Mnogo kasnije, čovek je razvio ideju o povezivanju ovih fenomena, barem po nekoliko njih.
Prolaze vekovi; on počinje da uviđa zakone, na početku uviđajući njihovo delovanje samo u
nekim pojedinim stvarima.
Vekovi i dalje prolaze; neki odvažni mislilac izmišlja jedan jedini uzrok za sve te različite
pojave, i naziva ga Bogom. Ova hipoteza izaziva beskonačne rasprave o prirodi Boga;
zapravo, one nikada i nisu razrešene. Problem porekla zla, uzmimo samo taj primer, je u
potpunosti zbunio Teologiju.
Nauka napreduje; sada otkrivamo da sve stvari podležu zakonima. Nema više potrebe za
misterioznim tvorcem, u nekadašnjem smislu; uzroke tražimo u samom prirodnom poretku u
skladu sa njihovim posledicama. Više ne molimo duhove da održavaju našu vatru.
Sada se, napokon, ja i još neki pitamo, da li je čitav univerzum iluzija, na potpuno isti način
kao što je i istinska površina iluzija.
Možda je univerzum četvorodimenzionalna stvar, ili skup stvari, sasvim razumljivih i
jednostavnih, shvatljivih, koje se manifestuju u svojoj pravilnoj ili nepravilnoj raznolikosti,
baš kao što se kupa manifestovala površini vode."
"Naravno, ne mogu da shvatim sve to; moliću Sirila da mi to iznova i iznova objašnjava sve
dok ne shvatim. Ali kakav je taj četvorodimenzionalni univerzum? Zar mi ne možete dati
neku odrednicu?"
"Upravo tako. Ovde se ovo dugačko predavanje nadovezuje na naš mali razgovor o duši!"
"O - ooh!"
"I podvojenoj ličnosti, i svemu ostalom!
Sasvim je jednostavno. Ja, četvorodimenzionalna realnost, radim svoj posao na savršeno
legitiman način. Ja pokušavam da izbijem na svoju površinu, ili da kažem, postajem svestan
površine, materijalnog univerzuma, kao što je to postala i kupa dok je prolazila kroz vodu.
Pojavljujem se sa krikom. Rastem. Umirem. To su isti fenomeni promena koje uviđamo svuda
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
32
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
oko nas. Moj trodimenzionalni um misli da je to 'prava' istorija; dok je to uglavnom
geografija, samo deo mojih beskonačnih aspekata. Kažem beskonačnih, jer kupa sadrži
beskonačan broj krivina. Pa ipak to trodimenzionalno biće je zapravo deo mene, iako je to
samo jedan mali deo; i sada me, nakon što sam saznao nešto više o sebi, zabavlja to što um
smatra da je on, ili čak njegovo još prostije telo, jedno i jedino."
"Shvatam vas onim delom svoga bića za koji nisam ni znala da postoji."
"Tako i treba, dete. Ali nastaviću još malo. Želim da razmisliš o tome kako ovo dobro
objašnjava, na primer, psihologiju mase. Možemo pretpostaviti da je Ideja prava
četvorodimenzionalna stvar. Za mene će se, nakon što sebe bolje upoznam, ispostaviti da sam
sasvim jednostavna stvar, koja se manifestuje možda u samo jednoj osobi. Ali možemo
zamisliti apstraktne 'individue' koje izbijaju na površinu u stotinama ili hiljadama umova
istovremeno. Sloboda, na primer. Ona počinje da se probija. U početku je primećuje samo par
ljudi; to je poput vrha kupe. Zatim se postepeno širi, ili se odjednom pojavljuje, kao što bi se
pojavio krug ako bismo, umesto kupe, ubacili zašiljeni štit u vodu. I to je sve za ovo posle
podne, dete moje. Razmisli o tome, vidi da li ti je sve jasno, i da li ima još nekih problema
koje treba da razjasnimo. Sledeća lekcija biće dramatičnija - od onih koje vode direktno u
akciju."
Na to Siril upade u razgovor. "Imamo mnogo toga da uradimo," reče on oštro, "još pre nego
što napustimo ovu kuću. Prilično je mračno - a u bašti je Stvar."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
33
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
V
O Stvari u Bašti; i o Putu Tao-a
O, mali Brate!" reče tužno stari mistik. "Koliko će ti vremena biti potrebno da završiš taj
prokleti posao?"
"Imam svemoć na raspolaganju, i večnost pred sobom", nasmeja se mladić, koristeći poznatu
formulu Elifasa Levija.
"Trebalo bi da objasnim", reče Jednostavni Sajmon, okrećući se Lizi. "Ovaj dečak je očajni
mag zatvoren u krug svoje šume. Njegov plan je Akcija; sav je posvećen Magici; daj mu Štap
i vlast nad gomilom Demona, i on je sretan. Što se mene tiče, više volim Put Tao-a, i da
uradim sve ne čineći ništa. Znam da to zvuči komplikovano; jednoga dana ću ti to objasniti.
Ali praktičan rezultat toga je taj da ja živim mirno i zadovoljno, i da mi se ništa ne dešava; on,
naprotiv, svugde stvara nevolje, izaziva bes Turaka, i još gore od toga, ako sam u pravu; on
time stvara situaciju u kojoj savršeno sposobne sluškinje gospođa dobijaju napade epilepsije,
medijumi pokušavaju da dođu do krvi čarobnih devica - a sada evo i Stvari u Bašti." Njegov
glas imao je prizvuk komičnog gađenja.
"Međutim, ovo je Sirilova sahrana, a ne moja. On me je pozvao; moram reći da u celini
odobravam njegov plan, i mislim da je veći deo teškoća neizbežan. U svakom slučaju on je
mag; Najvažniji glumac u Predstavi. Ja samo držim sunđer; i moramo se sve vreme
pridržavati njegove formule, a ne moje. Ako se nesrećno završi," dodade on veselo, kao da mu
je to upravo palo na pamet, "možda će ipak nešto naučiti! Kineski Bog, nije nego! Bolji bi bio
kao kineski kuli, koji puši opijum pored Švangcovih stopala!"
"On mi kaže da stojim na putu samome sebi, da volim borbu i avanture, i da je to slabost a ne
snaga."
"Ova devojka je u opasnosti: potpuno nepotrebnoj opasnosti."
"Zamoliću svoga majstora da ti pokaže svoj metod; upoznaćeš veći deo mog u narednih
nekoliko nedelja; i želeo bih da budeš u mogućnosti da ih uporediš. Možda ćeš jednoga dana
želeti da biraš!"
"Bojim se da i ja, isto, volim opasnost i uzbuđenja!" uzviknu Liza.
"Plašim se da je tako! Međutim, pošto to Brat Siril traži, ići ćemo Putem Taoa koliko god je
moguće: Šta bi učinio Brat Siril?"
"Ja bih uzeo Magijski Mač, napravio odgovarajuće simbole, i prizvao odgovarajuća Božanska
Imena: Stvar bi se, prokleta i sparušena, vratila onima koji su je poslali, vrišteći od bola,
proklinjući bogove, spremna da napadne svoje gospodare, tako da oni zacvile od straha."
"Jedna od najboljih tačaka u programu," reče Sajmon If. "Sada da pogledamo drugi način!"
"Da: ukoliko je vaš način bolji od toga!" uzviknu devojka, zažarenih očiju.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
34
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"To nije moj način", reče mistik, sa naglašenom ozbiljnošću. Njegov glas pređe u tiho
monotono pevušenje dok je citirao "Knjigu Srca obavijenog Zmijom."
"Ja, i Mene, i Moje, sedeli smo na tržnici velikog grada, grada ljubičica i ruža.
Pala je noć, i utihnu svirka lutnje.
Diže se bura, i utihnu svirka lutnje.
Prođe čas, i utihnu svirka lutnje.
Ali Ti si Večnost i Prostor; Ti si Materija i Kretanje; i Ti si Negacija svih tih stvari. Jer Tvoj
simbol ne postoji."
Slušaoci su bili dirnuti do same koštane srži. Ali starac samo uze šaku listova jelenske trave iz
izrezbarene zlatne kutije u kojoj je ona stajala, i krenu u baštu, a oni pođoše za njim.
Bilo je veoma mračno; ništa se nije videlo osim obrisa žbunja i ograde iza njih.
"Vidiš li Stvar?" upita If.
Liza napregnu oči.
"Ne treba da tražiš nešto veoma određeno", reče mistik.
"Čim mi se da je tama nekako drugačija u onom uglu", reče Liza najzad, pokazujući u tom
pravcu. "Tamo pomrčina ima nekakav crvenkasti odsjaj."
"O, teško meni! Ako upotrebljavaš reči kao što je 'pomrčina'! Bojim se da si potpuno na
Sirilovoj strani! Gledaj sada!" I on položi svoju ruku na njenu glavu. Drugom rukom joj
ponudi jelensku travu. "Žvaći jedan list!" reče on.
Ona uze jedan srebrnkasto-sivi list, prekriven finim prahom, i stavi ga među zube.
"Sada vidim nekakvu bezobličnu, tamno crvenu masu", reče ona nakon kraće pauze.
"Gledaj sada!" uzviknu If. On krenu nekoliko koraka napred u baštu, i podiže desnu ruku.
"Čini što ti volja i to treba da bude sav Zakon!" uzviknu on glasom koji je jednom potresao
Sinai.
Zatim baci ostatak jelenske trave u pravcu Stvari.
"Tako mi svih moći Pentagrama!" uzviknu Siril Grej; "on namerno stvara magijsku vezu
između nje i Lize." On se ugrize za usnu, i opsova u sebi; znao je da je u svom iznenađenju
postupio nepromišljeno.
Sajmon If je to primetio. On ponovo citira "Knjigu Zakona", "Budi jak!" uzviknu on. "Uživaj
u svim razumnim i zanosnim stvarima! Nema tog boga koji će te se zbog toga odreći!"
Stvar postade koherentna. Malo se skupila. Liza sada primeti da je to neka životinja slična
vuku, koja leži uzdignute glave. Telo mu je bilo veliko kao kod omanjeg slona. Postalo je
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
35
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
jasno vidljivo. Bilo je vatreno crvene boje. Glava je bila okrenuta ka njoj, i ona zapanjeno
shvati da Stvar nema oči.
Starac joj se približi. Napustio je svoj proročki stav. Njegovo držanje odavalo je ravnodušnost
- ne, zaboravnost. Bio je samo miran stari gospodin koji ide u večernju šetnju.
Ušetao je pravo u Stvar. Kada ga je ona obavila, Liza primeti da iz njegovog tela izbija blaga
svetlost, kao neko toplo fluorescentno svetlucanje koje ga je pratilo. Videla je kako se ivice
Stvari skupljaju, kao da ih nešto iznutra usisava. Ovo se nastavi, i svetlost postade sve jača.
Oko plamenog središta, jajastog oblika, treperile su sjajne dugine boje. Stvar potpuno nestade;
istoga trenutka svetlost se ugasi. Sajmon If je ponovo bio samo jedan stari gospodin koji ide u
večernju šetnju.
Ali ona začu jedan tihi glas, slab gotovo kao odjek; on promrmlja: "Ljubav je zakon, ljubav
pod voljom."
"Hajdemo unutra," reče on kada im se ponovo pridruži. "Ne smete se prehladiti."
Liza ode do divana. Nije rekla ništa; bila je omamljena onim što je videla. Možda je čak na
trenutak izgubila i svest; jer sledeće što je čula bilo je da se dvojica muškaraca svađaju.
"Slažem se", reče Siril, "da je to veoma lepo, i da pokazuje uzdržanost velikog umetnika; ali ja
mislim na Čoveka iza pištolja. Ja bih ga zaplašio."
"Ali strah je neuspeh!" usprotivi se If blago, kao da je iznenađen.
"Ali mi želimo da oni ne uspeju!"
"O, ne! Ja želim da uspeju."
Siril se prilično ljutito okrete Lizi. "On je nemoguć! Znaš; ja mislim da se nalazim pred
paradoksom; ali on svaki put ide izvan mog razumevanja. Ja sam amater, i to loš amater."
"Dozvoli mi da objasnim!" reče Jednostavni Sajmon. "Kada bi svako izvršavao svoju Volju,
ne bi bilo kolizije. Svaki muškarac i svaka žena je zvezda. Do sukoba dolazi onda kada
skrenemo sa svoje orbite. Ako Stvar skrene sa svoje orbite, i dospe u moju sferu, ja je
apsorbujem što mirnije, i zvezde opet pevaju svoju pesmu."
"Uf!" reče Siril, pretvarajući se da briše znoj sa čela.
"Ali zar vam od te đavolske Stvari nije pretila opasnost?" upita Liza, sećajući se velike
strepnje. Ona je za vreme događaja u bašti drhtala kao prut.
"Nosorog" citirao je Sajmon If, "u njega nema gde da zabode svoj rog, niti tigar gde da zabode
zvoje kandže, niti oružje gde da se zabije. A zbog čega? Jer u njemu nema mesta za smrt."
"Ali vi niste učinili ništa. Vi ste se samo ponašali kao običan čovek. Ali mislim da bi to za
bilo koga drugog osim vas značilo smrt."
"Običan čovek ne bi dodirnuo Stvar. Ona se nalazila na drugačijem planu, i ne bi se sudarila
sa njim, kao što se ni zvuk ne sudara sa svetlošću. Neki mladi mag, koji je tek otvorio vrata
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
36
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
tog plana, ali njime još nije ovladao, mogao bi biti savladan. Stvar bi mogla da otkloni njegov
ego, i upotrebi njegovo telo kao svoje. To je opasnost koja preti početnicima koji se bave
magikom."
"A u čemu je vaša tajna?"
"U tome što sam sve stvari asimilirao tako savršeno da više ne postoji mogućnost sukoba.
Uništio sam pojam dualnosti. Dostigao sam Ljubav i Volju tako da više nema nikakvog
objekta Ljubavi, niti cilja Volje. Ubio sam želju u korenu; postao sam jedno sa svačim i sa
Ničim.
"Pogledaj!" nastavi on, drugačijim tonom, "zašto čovek umire kada ga udari grom? Zato što
on otvara vrata munji; on insistira na tome da je električna supstanca zbog toga što poseduje
osobinu otpora prolazu električne struje. Ako bismo mogli taj otpor da smanjimo na nulu,
munja više ne bi mogla da mu naškodi.
Postoji dva načina da sprečimo rast temperature koji izaziva sunčeva toplota. Jedan način je
da postavimo štit od neprovodljivog i neprozirnog materijala: to je Sirilov način, i u najboljem
slučaju on je nesavršen; jedan deo toplote uvek prolazi. Drugi je da uklonimo svaku česticu
materije iz prostora za koji želimo da ostane hladan; onda nema više šta da se zagreje; a to je
Način Tao-a."
Liza zagrli Sirila oko vrata, i spusti glavu na njegovo rame. "Ja ne bih znala kako da počnem!"
reče ona; "i - znam da bi to značilo da moram da se odreknem Sirila."
"To bi značilo da moraš da se odrekneš sebe", odgovori mistik, "a to ćeš jednoga dana morati
da učiniš. Ali ne boj se! Svi moraju da prođu kroz istu fazu kao i ti - i ako se ne varam, ti ćeš
kroz nju proći na naročito buran način."
"Pokušao sam sa Tao-m," reče Siril, pomalo tužno, "ali ne mogu da ga savladam."
Starac se nasmejao. "Ti si kao onaj čovek koji se našao u oluji i shvatio da bi mu na nekom
drugom mestu bilo toplije. Zato je odlučio da umanji količinski samoga sebe skidajući odeću,
ali mu je zbog toga bilo još hladnije. To se neprestano sve više pogoršava sve do onog
trenutka kada potpuno i zauvek nestaneš. Ali ti si pokušavao samo sa polovičnim merama.
Naravno, otkrio si da je tvoja volja podeljena protiv sebe - volja za životom protiv volje za
Nirvanom - ako to mogu tako da nazovem - a to čak i nije dobra magika."
Mladić uzdahnu u sebi. Razumeo je dovoljno da bi shvatio koliko se visoko iznad njega nalazi
vrh. Srce mu je gotovo posustajalo od misli - koje su predstavljale njegovo instinktivno znanje
- da ga on mora dostići, želeo to ili ne.
"Pazi!" odjednom uzviknu Sajmon If.
Gotovo istog trenutka začu se užasan krik iz susednog studija.
"Moja greška", promrmlja starac, ponizno. "Podelio sam njegovu volju. Pričam kao matora
budala. Sigurno sam se na trenutak identifikovao sa Sajmonom Ifom. Oh, taj ponos! Ponos!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
37
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Ali Siril Grej je shvatio ovo upozorenje. On ustade i uspravi se, i napravi jedan neobičan gest.
Zatim, sa ozbiljnim izrazom lica, istrča iz studija. Narednog trenutka lupao je na vrata svog
suseda. Ona su se otvorila pod pritiskom njegovog ramena.
Na podu je ležala jedna žena. Nad njom je stajao vajar, sa okrvavljenim čekićem u ruci. On je
izgledao potpuno izgubljen. Grej ga je prodrmao. On tupo pogleda oko sebe. "Šta sam to
uradio?" zapita on. "Ništa!" zareza Siril. "Ja sam to uradio, ja. Brzo! Zar je ne možemo
spasti?" Ali vajar poče da očajava; bio je nesposoban za bilo šta osim za suze. On se baci na
telo svog modela, i gorko zaplaka. Siril je škrgutao zubima; devojka je bila na ivici.
"Majstore!" uzviknu on, užasnim glasom.
"U ovakvom slučaju," reče Jednostavni Sajmon, koji je neopaženo stajao na korak od njega,
"kada je Priroda izazvana, kada neko pokuša da se grubo poigra sa njenim zakonima,
dozvoljeno je delovanje - ili radije, protivdelovanje koje je neophodno za ponovno
uspostavljanje ravnoteže. U srcima ovih mladih ljudi bilo je seme svađe; udarac namenjen
tebi, kada je tvoja sopstvena volja postala podeljena, udario je postrance; njihova sopstvena
podeljenost privukla je ubistvenu silu ka njima.
"Daću joj Lek." On uze flašicu iz džepa, pusti jednu kap njenog sadržaja devojci na usne, i po
jednu u svoju nozdrvu. On zatim poprska marmicu istom tečnošću, i stavi je na ranu na njenoj
glavi.
Odjednom vajar kriknu i ustade. Ruke su mu bile pune krvi, koja je curila sa njegove
sopstvene glave.
"Brzo! Nazad u studio!" reče Sajmon. "Ne želimo ništa da objašnjavamo. Oni će oboje biti
dobro za pet minuta, i misliće da je sve to bio san. A on to, kao i sve ostalo, i jeste!"
Ali Siril je morao da nosi la Đofriu. Brzo smenjivanje ovih misterioznih događaja na kraju ju
je dovelo do potpunog gubitka svesti. Ležala je u dubokom transu.
"Veoma srećna okolnost!" primeti Sajmon, kada je to opazio. "Ovo je pravo vreme da je
odnesemo do Zavetnog doma." Siril je umota u njeno krzno; oni je zajedno odnesoše na
bulevar, gde je čekao auto Sajmona Ifa.
Stari mistik podiže levu ruku, sa dva prekrštena prsta. To je bio znak za šofera. Sledećeg
trenutka klizili su Arago bulevarom.
Liza se osvesti kada je auto, prelazeći Senu, gledao u vrhove Monmartra; i potpuno dođe k
sebi kada se on zaustavi ispred jedne skromne kuće modernog tipa, koja je ležala na
najstrmijoj padini brda.
Vrata se otvoriše bez ikakvog upozorenja. Liza je kasnije shvatila da u ovoj kući nije potrebno
izdavati nikakve naredbe, jer je u njoj jednostavnost dostigla tako visok i ozbiljan nivo da su
sve stvari radile same od sebe bez ikakvog pitanja. Samo kada bi se desilo nešto neobično bilo
je potrebe za razgovorom; a i tada malo.
Vrata su stajala otvorena, i na njima se pokloni jedan sasvim običan batler. Sajmon If uzvrati
pozdrav, i krenu dalje, kada se, takođe spontano, otvoriše i druga vrata. Liza se nađe u jedoj
maloj prostoriji. Čovek koji je otvorio unutrašnja vrata bio je od vrata do kolena odeven u
crnu odoru, bez rukava. Sa njegovog pojasa visio je veliki mač sa drškom u obliku krsta. Ovaj
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
38
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
čovek podiže tri prsta. Sajmon ponovo klimnu glavom, i povede svoje goste u sobu koja se
nalazila sa leve strane.
Ovde se nalazilo troje gostiju kako je čuvar i pokazao svojim gestom. Lord Antoni Bouling
bio je prisni prijatelj starog mistika. On je bio krupan i snažan čovek od gotovo pedeset
godina, neustrašivog i oštrog pogleda. Nos mu je bio izrazito aristokratski, usta senzualna i
jaka.
Siril Grej ga je prozvao "Vodolijom sa Mejfejra" i tvrdio da je Roden dobio ideju za svog
"Kentaura" onoga dana kada je sreo njega.
On je bio mlađi brat Vojvode od Flinta, najverovatnije pretežno normanskog porekla; ali je
delovao kao rimski imperator. Bilo je kod njega i gordosti i dobroćudnosti; njegov intelekt je
očigledno bio razvijen do krajnjih ljudskih granica; a njegovo široko i visoko čelo otkrivalo je
pravičnost. Na njemu se videla izuzetna snaga čovekove duše, strasna želja za znanjem koja je
gorela u tom veličanstvenom mozgu. Mogao je biti sposoban i za užasna dela, jer nije
dozvoljavao nijednom čoveku, niti predrasudama o ljudskosti, da mu stanu na put. Da je voleo
da svira violinu, sigurno bi to činio i dok je požar proždirao Rim.
Ovaj čovek je bio glavno uporište Društva za Fizička istraživanja. On je možda bio jedini u
tom društvu koji je bio potpuno kompetentan; u svakom slučaju, bio je iznad svih ostalih.
Posedovao je sposobnost da sa velikom tačnošću proceni greške u bilo kakvom istraživanju.
Upravo kao što vešt planinar može da se uspinje uz poroznu stenu oslanjajući na svaki njen
delić upravo onoliki deo svoje težine koliko ona može da podnese, tako je i Lord Antoni bio u
stanju da od beznačajnog svedočenja napravi slučaj. Poznavao je granice prevare. Bio je u
stanju da uhvati medijuma u prevari desetak puta u toku jedne seanse, a da ipak zabeleži
pojavu nekog važnog fenomena. Govorio je da činjenica da medijum ima odrešene ruke ne
objašnjava pojavu zemljotresa u Mesini.
Ako je ovaj čovek ikada izazvao kod ljudi sumnju u svoju sposobnost procenjivanja - samo je
imbecil mogao da sumnja u njegovu iskrenost - uzrok je ležao u njegovoj sposobnosti da od
medijuma u svako doba napravi budalu. Ulazio je u svaku fazu njihovih čudnih raspoloženja
kao da ga je sa njima vezivalo jedinstvo duha; a zatim, nakon što bi oni otišli, povlačio bi se i
spolja posmatrao čitav događaj, kao da u njemu nije učestvovao.
Ali ljudi koji su ga viđali samo u prvoj fazi mislili bi da ga je lako nasamariti.
Drugi gost Sajmona Ifa, ili, bolje rečeno, Reda kojem je on pripadao, bio je jedan visok, ali
pogrbljen i bolešljiv čovek. Gusta crna kosa uokvirivala je lice bledo kao sama smrt; ali
njegove oči su snažno sijale ispod gustih obrva. Upravo se bio vratio iz Burme, gde je mnogo
godina proveo kao budistički monah. Iz njegovog bića izbijala je nesalomiva moralna snaga; u
svakom gestu ogledala se žestoka borba protiv desetak smrtnih bolesti. Teško da je u godini i
nedelju dana bio iole zdrav, pa ipak je radio više od celokupnog osoblja nekog velikog
Univerziteta. Gotovo sam je istražio suštinu budističke doktrine, i rasvetlio mnoge dileme.
Reorganizovao je Budizam kao misionarsku religiju, i u mnogim mestima osnovao društva
koja su ga proučavala i praktikovala. Našao je dovoljno vremena i snage, uza sav taj rad, da se
bavi i svojim hobijem, a to su bila istraživanja na polju elektriciteta. Iako su ga na svakom
koraku pogrešno shvatali, tumačili i sputavali, on je ipak pobeđivao; i nikada nije zloupotrebio
pouke svoga Učitelja skrećući pažnju na njegove greške. Čak i njegovi neprijatelji morali su
ga smatrati za sveca. Sajmon If ga nikada nije upoznao, ali on pozdravi Sirila sa bratskom
srdačnošću. Taj mladić je bio njegov najbolji učenik, ali Mahatera Feng, kako su ga sada zvali
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
39
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
u njegovom manastiru, se davno odrekao magike u korist puta koji se nije mnogo razlikovao
od puta Sajmona Ifa.
Treći čovek bio je mnogo inferiorniji od svih ostalih. Bio je osrednje visine i snažne građe,
iako je bio pomalo slabačak. Ali u njemu nije bilo veličine. Njegova nemirna inteligencija nije
dosezala više od obične bistrine, ne premostivši jaz između genija i talenta. Bio je vešt
mađioničar, sve činjenice o fizici držao je u malom prstu, razumeo se u sve moderne
psihološke teorije, ali bio je samo nešto više od mašine. Nije bio u stanju da opovrgne svoju
sopstvenu logiku na osnovu zdravog razuma. Neko je jednom primetio da svi zubima kopamo
svoj grob. Vejk Morningsajd je počeo naučno da dokazuje da je uzimanje hrane direktni uzrok
smrti; i da bi, shodno tome, potpuni post vodio u besmrtnost. To je naravno bilo lako dokazati
- u Americi.
Nastavio je sa eksperimentima o merenju duša, fotografisanju misli, i verovatno bi krenuo u
potragu za Apsolutnim da mu je to ikada palo na pamet! Bio je oslonac izdavačima njujorških
nedeljnih novina, i upravo je bio angažovan na pisanju scenarija za film u kojem je trebalo da
predstavi istraživanja iz oblasti fizike. Niko na svetu nije znao bolje od njega da je sve što
vredi moglo stati na jednu jedinu rolnu, ali on je neustrašivo potpisao ugovor za film od
dvadeset i pet delova. Žvakao je svoju čokoladu - njegov najnoviji specifični lek za
izbegavanje opasnosti koje vrebaju od kompleksnije ishrane - ne razmišljajući o tome da bi
ovakve aktivnosti mogle da naruše njegovu reputaciju istraživača. A bio je zaista veoma bistar
čovek, hitrog oka i uma. Da je posedovao moralnu snagu, bio bi spašen od mnogih svojih
ludosti. Ali njegovo poverenje u svoje sopstvene hirove narušilo je njegovo zdravlje i učinilo
ga pomalo histeričnim; kao posledica toga, i njegove tendencije da eksploatiše svoje znanje na
drugorazredan način, ljudi su počeli da sumnjaju u vrednost njegovih iskaza čak i u ozbiljnim
stvarima. Na primer, nekoliko godina ranije, bio je jedan od potpisnika povoljnog izveštaja o
medijumu po imenu Jansen; naredne godine doveo je tog čoveka u Ameriku, i zaradio mnogo
novca na njegovoj turneji. Taj postupak uništio je kako Jansena tako i njegove ranije izveštaje.
U Njujorku je ovaj skandinavski medijum raskrinkan, a kada se Morningsajd usprotivio
rekavši da to ne opovrgava raniji izveštaj, njegov protivnik je odgovorio: "Ne: to je učinilo
Vaše prisustvo na turneji!"
Ali Bouling, sa kojim je upravo došao iz Engleske, dovoljno ga je dobro poznavao da zna da
nije podmitljiv, i još je uvek visoko vrednovao njegovu saradnju u istraživanju navodnih
spiritualnih fenomena zbog njegove izuzetne mađioničarske veštine, i njegovog savršenog
poznavanja svih trikova koji su ikada izvedeni, ili mogli biti izvedeni. Zapravo, on je bio
Boulingov ekspert za pitanja ograničavanja moguće prevare.
Dok Sajmon If i njegovi prijatelji nisu ušli, ovoj trojici muškaraca društvo je pravila jedna
žena. Bila je odevena u jednostavnu purpurnu odoru, načinjenu iz jednog jedinog komada
tkanine. Bila je duga do poda. Rukavi su bili dugački i širili su se prema krajevima. Na
grudima joj je bila izvezena jedna crvena ruža na zlatnom krstu. Gusta smeđa kosa bila je
podignuta i namotana preko ušiju.
Njeno lice imalo je izuzetnu, pomalo ezoteričnu lepotu. Kao i njeno telo, bilo je jedro i
snažno, ali u njoj je bilo i neke beskrajne tananosti, neobične za tako krupnu ženu. Pogled joj
je bio jasan, iskren i neustrašiv; ali se videlo da je oči ne služe uvek dobro, jer je bilo
očigledno da su nesposobne da vide zlo i laži. Nos joj je bio širok i prav, pun energije; usta
strastvena i čvrsta. Usne su joj bile pomalo punačke, ali gipke; a izraz lica nadoknađivao je
sitne nedostatke. Jer iako je njegov opšti izgled bio oštar, gotovo grub -mogla je biti neka
tatarska lepotica, nevesta Džingis Kana, ili kraljica ostrva u južnim morima, koja baca svoje
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
40
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
ljubavnike u krater Mauna Loa i ubija ih u naletu svoje strasti i mašte - njena duša je ipak
blistala u njemu i plenila ga. Bilo je kod nje, zaista, i taštine, ali samo one koja je štitnik
plemenitosti; ova žena beše nesposobna za zlo, izdaju, pa čak i neljubaznost.
U dubini tog vulkana bilo je mnogo vatre; ali one su gorele u službi čovečanstva; služile su u
kovačnici umetnosti. Ova žena je bila velika pevačica; i niko izvan Reda nije poznavao njene
tajne želje, niti to da se s vremena na vreme povlačila u jedan od Zavetnih domova Reda, da
bi tamo radila na preobražaju svoga bića.
Ona pozdravi Sirila sa mnogo topline - ona je bila ta kojoj je jednom dobacio par čarapa. Na
neki način, on je od nje napravio velikog umetnika; pomogao joj je da se oslobodi; dok nije
upoznala njega, nije uspevala da se opusti. A on joj je magijskim trikom pokazao kako da
pomoću umetnosti izrazi svoju dušu.
Kasnije ju je uveo u Red, shvatajući neprocenjivu vrednost njene vrline; i ako i nije bila
najnapredniji, bila je njegov najomiljeniji član.
Zvali su je Sestra Sajbel.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
41
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
VI
O Večeri, sa Pričama Koje su Pričali Gosti
Sajmon If i Siril Grej izašli su iz gostinske sobe da bi se obukli shodno svome položaju u
Redu.
Vratili su se za nekoliko trenutaka. Starac je bio u odori istoga kroja kao ona koju je nosila
Sestra Sajbel - sve odore Reda bile su takve - ali njegova je bila od crne svile, a na grudima je
imao izvezeno zlatno oko u sjajnom trouglu sa zracima.
Siril Grej bio je slično odeven, ali kod njega je oko bilo okruženo šestokrakom zvezdom, a iz
svakog unutarnjeg ugla izlazili su krivudavi bodeži.
Njihov povratak prekide razgovor, i Sestra Sajbel ih povede, držeći Lizu ispod ruke, u
predvorje.
Tu se nalazila tajna ove kuće. Zid koji se nalazio nasuprot ulaznim vratima bio je skriven
velikom grupom statua.
One behu od bronze, a predstavljale su Merkura koji vodi Herkula u Had. U pozadini je stajao
Čaron u svom čamcu. Jednu ruku držao je na veslu, a druga je bila ispružena.
Sestra Sajbel je čekala dok svi gosti nisu ušli u čamac. Zatim je napravila pokret kao da
stavlja novčić u Čaronovu ruku.
Zapravo, ona je dodirnula jednu oprugu. Zid se otvori; čamac polako prođe kroz njega; i
zaustavi se na drugoj obali.
Nađoše se u jednom velikom holu; i Liza shvati da je brdo koje se nalazi iza kuće sigurno
dobrano prokopano. Taj hol je bio visok, uzan i dug. U sredini, goste je čekao jedan okrugli
sto. Iza svake stolice stajao je po jedan od Iskušenika (Probationer) Reda u beloj odori, sa
skerletnim Pentagramom izvezenim na grudima. Rukavi, okovratnik i ivice bili su oivičeni
zlatnim trakama. Iza ovog stola, za kojim je već sedeo izvestan broj članova, u odorama
različitih boja, koji na kratko i u tišini ustadoše da ih pozdrave, stajala je trougaona ploča od
crnog mermera, čiji su uglovi bili podsečeni iz praktičnih razloga. Oko nje je bilo šest stolica,
napravljenih od ebanovine i sa srebrnim diskovima.
Sestra Sajbel napusti ostale da bi zauzela svoje mesto na čelu okruglog stola. Sajmon If sede
na čelo trougla, postavljajući Sirila Greja i Mahatera Fenga na druge uglove. Lord Antoni
Bouling mu je bio sa leve strane, Liza sa desne. Morningsajd je seo nasuprot njemu, na
začelje.
Kada su se svi smestili, Sestra Sajbel ustade, zazvoni zvoncem koje je stajalo pored njene
ruke, i reče:
"Cini što ti volja i to treba da bude sav Zakon."
O Majstore Hrama, šta je tvoja volja?
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
42
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Sajmon If ustade sa svog mesta.
"Moja je volja da jedem i pijem", reče on.
"Zašto želiš da jedeš i piješ?"
"Da bih okrepio svoje telo."
"Zašto ti je volja da okrepiš telo?"
"Da bi mi ono moglo pomoći da izvršim Veliko Delo."
Na te reči svi ustadoše, i svečano rekoše, "Neka tako bude."
"Ljubav je zakon, ljubav pod voljom", reče Sestra Sajbel tiho, i sede.
"Naravno, to je jedna smešna praznoverica", reče Morningsajd Sajmonu Ifu, "da Hrana
okrepljuje telo. To čini san. Hrana samo obnavlja tkivo."
"Potpuno se slažem", reče Siril, pre nego što je If mogao da odgovori, "i upravo nameravam
da obnovim svoje tkivo desetinom ovih izvrsnih Šerburg račića - za početak!"
"Dragi moj prijatelju", reče Lord Antoni, "račići su mnogo bolji za kraj večere - a to biste
znali da ste skoro bili u Jermeniji."
Kada bi Morningsajd rekao nešto apsurdno, to bi jednostavno značilo da on ispoljava svoje
hirove; kada bi to učinio Lord Antoni, to je nagoveštavalo priču. Sve njegove priče bile su
dobre. Sajmon If je reagovao na takav početak. On se odmah okrenuo, i zatražio da čuje i
ostatak.
"Prilično je dugačka", reče Bouling, pomalo neodlučno, "ali je stvarno prekrasna."
Njegov pripovedački stil odlikovao se brojnim citatima koje on nije posebno naglašavao. To
je bio psihološki trik koji bi ljude zainteresovao. Oni su prepoznavali te reči, ali nisu mogli da
se sete gde su ih čuli, i magija asocijacija bi ih ponela, baš kao što se uvek zainteresujemo za
stranca koji nas podseća na - ne znamo tačno koga.
"Jednog kasnog i mračnog popodneva", nastavi Lord Antoni, "lovac zloslutnog izgleda
približavao se seocetu Sitkab u Jermeniji. To bejah ja - inače ne bih pričao ovu priču. Zašto da
vas zamajavam pričama o nekom manje važnom? Tragao sam za najokrutnijom,
najneuhvatljivijom, i najopasnijom divljom zveri, izuzev žene", (on se osmehnu Lizi tako
šarmantno da je to jedino mogla da shvati kao kompliment) "koja postoji na ovom svetu.
Treba li da kažem da govorim o Polterdžeistu?"
"Morate učiniti i više od toga," nasmeja se Liza, "morate mi reći ko je moj suparnik!"
"Polterdžeist je jedna vrsta utvare koja se odlikuje svojom nestašnom navikom da razbacuje
unaokolo nameštaj, i da izvodi druge neslane klovnovske šale. Ovaj naročiti primerak čiju
sam kožu - ukoliko oni imaju kože - želeo da dodam svojoj kolekciji teozofskih šoljica za čaj,
duhovnih cigareta, i sličnih stvarčica, bio je izuzetno nadareni umetnik, jer je on, po pravilu,
koristio isključivo jedan instrument; ali na njemu je postigao zavidno savršenstvo. To je bila
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
43
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
obična metla. Ovaj vedri duh - ili radije neduh, jer oni se retko kada vide, već samo čuju, a to
su, molim vas da obratite pažnju, potpuno suprotni uslovi od onih koje zahtevamo od malih
dečaka - ovaj Polterdžeist je, dakle, navodno gostovao kod jednog advokata u
gorepomenutom selu. Neprestano ga je uznemiravao neke dve godine; jer iako je tvrdio, preko
jednog izvrsnog lokalnog medijuma, da je duh preminulog Adepta, on ga je jednostavno
gađao drškama od metli dok je ovaj obavljao svoje svakodnevne dužnosti sejući razdor među
stanovnicima te preterano mirne zabiti, ili vršeći pronevere novca koji mu je poveren. On je
bio pošten advokat, koliko to advokati mogu da budu - i ja sam u svojim grešnim danima
položio advokatski ispit - i nije voleo da mu se neko meša u život, tim pre što nikakav zapis
habeas broomstick (broomstick = drška od metle, prim. prev.) nije mogao da mu pomogne.
Ovo simpatično stvorenje se, međutim, u poslednje vreme smilovalo na svog domaćina, i
pokušalo da stekne njegovu zahvalnost spasivši mu život. Jer jednoga dana, upravo dok se
vozio preko seoskog mosta, advokat je video kako drška od metle pada sa neba a zatim stoji
uspravno, pravo ispred njega na putu. Njegov konj poskoči i stade kao ukopan; trenutak
kasnije most je odnela bujica. (Ovo je zaista izvrstan Boršč, gospodine If.) Pa, pozvan sam da
ispitam situaciju, i našao sam se tamo, smešten u domu svoga sabrata razbojnika. Rezultati
mog šestonedeljnog boravka tamo bili su tako nezadovoljavajući, da sam jedino bio potpuno
uveren u to da taj čovek do kraja veruje u svoju priču, i da se drška od metle svakako kreće na
razne načine koje ja nisam mogao da objasnim; ali nisam imao dovoljno sreće da primetim
išta takvo kada on nije bio negde na vidiku. A teoriju treba odvesti što dalje od granica
prevare, koliko god je to moguće - naročito kada imamo posla sa advokatima ili drškama od
metle. I tako sam se odatle vratio u moderni Babilon, gde sam boravio neko vreme. Nešto
kasnije primio sam pismo koje je najavljivalo ženidbu moga prijatelja sa sitkabskom
naslednicom, i, godinu dana kasnije, kao odgovor na moje ljubazno pismo, on je imao čast da
objavi da su manifestacije Polterdžista potpuno prestale od dana venčanja. Neki od ovih
Adepata su naravno, kao što svi znamo, naročito isključivi po pitanju seksa. Udaljite se na čas
od ozbiljnosti Galahada, i cigareta vam neći upasti u supu, niti ćete pri partiji bilijara biti
prekinuti donošenjem hitne poruke sa Tibeta, napisane na papiru kakvog možete kupiti u
Volham Grinu ukoliko ste prava dama, u kojoj piše da se tajna Mudrosti nalazi iza Vela, ili
nekakva druga poruka koja je izraz Vrhunskog Prosvetljenja a stiže u previše velikoj žurbi da
bi koristila običnu poštu.
Ne, priča se tu ne završava; zapravo, gore navedeno je tek uvod u jednu još interesantniju
temu. Prošla je još jedna godina. Zahvaljujući izuzetnom, i, uzimajući u obzir ono što se
dogodilo kasnije, mislim da mogu reći i kobnom, spletu okolnosti, taj proces je trajao tačno
godinu dana.
Tada sam primio još jedno pismo od advokata. Da li je žar ljubavi uminuo ili ne nije mi rekao;
ali je objavio ponovno pojavljivanje fenomena, i to u većem obimu i sa većom raznovrsnošću.
Jedna od ohrabrujućih činjenica bila je ta da se ranije nikada ništa nije dešavalo izvan njegove
kuće, osim u slučaju događaja na mostu; sada je drška od metle bila zaista sveprisutna, i
pratila ga je kao umiljato jagnje. Njegova žena je, takođe, razvila do neslućenih razmera moći
medijuma i dobijala poruke od Herr P. Džeista, koje su, činilo se, bile od neobične važnosti.
Pred nama su se otvarali novi vidici. Uvek sam sebe zamišljao kao Kolumba; i, pošto sam
nešto pre toga stekao priličnu sumu novca zahvaljujući srećnim špekulacijama sa naftom,
nisam se dvoumio da se izložim troškovima slanja telegrama. Uvek sam sebe zamišljao kao
Cezara, i pokušao sam da prevaziđem njegovu konciznost. 'Dolazim ostaću zimu' bio je izraz
koji sam upotrebio. Nedelju dana kasnije, ove proste i pobožne duše su, izbegavši opasnost
putovanja u Konstantinopolj, bile bezbedno smeštene, ako smem da upotrebim takav izraz, u
Orijent Ekspres. Iz Pariza ih je doveo jedan prijatelj kojeg sam predusretljivo poslao po njih; a
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
44
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
narednog dana srce mi je zagrejalo ostvarenje mojih snova - istinsko fizičko prisustvo mojih
voljenih u mojim odajama u Kurzon stritu - onima koje sam dve godine ranije iznajmio od
Barni Isaka; ili radije od njegovih naslednika jer je, siromah, kao što se sećate, obešen.
"Pa, naučna istraživanja, kako se čini, potvrđuju da jednom Polterdžeistu iz višeg društva
treba nekih četrnaest i više dana da se navikne na novo prebivalište; na koju temu su mnogi
učeni ljudi napisali brojne traktate u kojima se iznose navodi da on možda pripada mačijem
rodu; iako su drugi, isto tako učeni, zaključili sa velikom verovatnoćom da njegova dirljiva
privrženost advokatu pokazuje veću sličnost njegove prirode sa prirodom psa. Meni je
izgledalo moguće da ni jedna ni druga tvrdnja nisu potpuno neosnovane; zapravo sam hrabro
izložio teoriju da je Polterdžeist, uprkos svome nemačkom imenu, zapravo neodređene
prirode, poput australijskih životinja; i odvažio sam se da se oslonim na analogiju između
drške od metle o kojoj se radilo u ovom slučaju i štapa koji bacaju aboridžini tog kontinenta.
Kako god bilo, naš prijatelj Poltedžeist je počeo da se uvežbava tačno četrnaest dana po
dolasku advokata i njegove supruge, i bio je tako ljubazan da nas je počastvovao čitavim
recitalom - skerco u A-molu, ili tačnije A-S kući - tri dana kasnije. Vazu koja je tom prilikom
žrtvovana bogovima pakla nikada nisam ni cenio.
U isto vreme počele su da se razvijaju medijumske sposobnosti ove dame. Duh je smislio
genijalan način komunikacije, u nauci poznat pod imenom Plančeta. Taj instrument vam je
verovatno svima poznat; to je nezgodan način pisanja, ali inače nema nekih posebnih
karakteristika. Sada kada smo prihvatili 'automatsko pisanje' kao automatsko, zaista nema
razloga da se medijumi pretvaraju da plančeta nije pod kontrolom.
Ova plančeta pružila nam je mnogo dragocenih informacija u pogledu navika, načina života,
društvenih i ostalih zadovoljstava, različitih preminulih ličnosti; i, potpuno besplatno, tome
dodala i savete koji bi me, da sam ih poslušao, bez sumnje načinili mnogo boljim nego što
jesam. Ja, međutim, moram sa žaljenjem priznati da mi je draža naučna istina od moralne
lepote, i da sam u tom trenutku bio potpuno obuzet željom da potvrdim najnovija zapažanja o
Polterdžeistu, jer su ona u mnogome potvrđivala teoriju da je on neka vrsta psa. Vođen
nadahnjujućom intuicijom svoje šarmantne gospodarice, on je razvio osobine koje
povezujemo sa španijelom ili ptičarom.
Čak i u Jermeniji on je imao običaj, kada se zamori od svoga soliranja na dršci od metle, da
razgaljuje i poučava ljudski rod ostavljajući razne sitnice tamo gde im nije mesto. Često bih
našao svoje čarape u džepovima svojih pantalona, ili svoj brijač naslonjen na ogledalo, kada
sam shvatio da je jutro u dubini mraka bacilo kamen koji tera zvezde u beg, i da je Lovac sa
Istoka uhvatio Sultanovo Turbe u omču svetlosti. Ali u drugoj seriji fenomena ova verna i
inteligentna životinja je učinila mnogo više od toga, i izdaleka donela u kuću razne stvari. U
Onom svetu očigledno je bio na ceni što veći domet Polterdžeista.
Jednoga dana, u divnom mesecu maju kada sve cveće cveta, plančeta je donela izuzetno
misterioznu poruku. Koliko smo mogli da ga razumemo, on je trebalo da pruži više dokaza o
svom prisustvu. Sećam se da je 'dokaz' bila jedna od reči koje je upotrebio; da, sećam se toga
vrlo dobro. A poruka se završila, iznenadnim prelazom, sa 'Obrati pažnju na divljač!' Što se
mene ticalo, to upozorenje je bilo sasvim suvišno!
Sada moram da opišem svoju trpezariju. Ona, usuđujem se da kažem, liči na bilo koju drugu;
u njoj je jedan veliki sto, iznad kojeg visi luster sa električnim lampama, koje prekriva abažur.
Vrh ovog abažura je otprilike tačno iznad nivoa očiju visokog čoveka kada stoji. Ja bez
naprezanja mogu da gledam preko njega stojeći uz ivicu stola.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
45
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Pa, siđosmo na večeru, i tokom čitavog obeda Polterdžiest je bio veoma aktivan. Medijum je
bila veoma uznemirena njegovim insistiranjem na misterioznom uputstvu da treba da
obratimo pažnju na divljač. Tek smo za vreme dezerta rešili problem. Medijum odjednom
uzviknu, 'Oh! on me štipka za vrat!' - a sekund kasnije - kao grom iz vedra neba - jedna velika
šljuka pade sa nebesa pravo na moj skromni sto od mahagonija.
Tada poželeh da su tom uzvišenom događaju mogli da prisustvuju Admiral Mur, Ser Oliver
Lodž, Pukovnik Olkot, Ser Alfred Tarner, gospodin A.P. Sinet, i Ser Artur Konan Doji. Ne bi
se među svima njima mogao naći nijedan koji bi tvrdio da ovo nije 'dokaz' - osim, možda,
onoga koji nije ni važan, to jest mene. Nevažna malenkost, ali samo moja!
Pitam se da li ste ikada razmišljali o romantičnim uzbuđenjima koja krase život veličanstvene
firme trgovaca živinom. Oni su pravi sportisti našeg vremena; bore se sa ćurkama, hvataju u
koštac sa sjajnim fazanima, rizikuju život u borbama sa leštarkom, osvajaju pačija jaja i
donose ih iz njihovih usamljenih gnezda u močvarama, na hiljadu načina izazivaju smrt
svojim odlučnim heroizmom, ispunjavajući svoj zavet da će nam nabaviti vrapca, mačku ili
zeca. Setite se, zatim, njihovih pazara na misterioznim bazarima Bagdada; njihovih pregovora
sa lukavim istočnjacima, prebrojavanja zlatnika u tajnosti na mesečini, u senci džamija;
zamislite jednog Masona, kako s mukom odgoneta šifrovanu poruku iz Fortnama, spaljuje je,
i, naoružan bodežom i kesom punom nebrušenih rubina, žuri iz Gezir Palas hotela na sastanak
sa Ahmetom Abdulahom na pijaci, gde se, daleko od neželjenih pogleda, zaključuje strašna
nagodba, nakon koje Mason predaje svoje rubine, i juri sa tog užasnog mesta, krijući ispod
svoje odore - jednu šljuku.
Niste o tome razmišljali? Nisam, sve do sada ni ja. Ali sam znao da šljuke stižu sa vrelog
Istoka, i da u mom kraju ima samo mali broj trgovaca živinom. Rano sledećeg jutra posetio
sam jednog za drugim te časne trgovce, od kojih se treći setio da je prethodnog dana jednoj
dami prodao šljuku. I šljuka i dama odgovarali su mome opisu.
Moji gosti su posle podne obično odlazili u šetnju, ponekad pojedinačno, ponekad zajedno, a
ponekad sa nekim od mojih ukućana.
Tog dana, zamolio sam medijuma da mi dozvoli da je povedem u šetnju. Ona pristade sa
svojom uobičajenom predusretljivošću; i, kada smo se našli na ulici, kao dete, molio sam je da
mi ispriča priču. Rekao sam joj da sam siguran da ima nešto interesantno da mi kaže. Ali ne;
nije bilo tako.
Tokom naše šetnje, stigli smo - svakako vođeni nekim misterioznim Proviđenjem - upravo do
onog trgovca koga sam video tog jutra. Odveo sam je do tog vrlog gospodina. 'Da gospodine',
odgovori on na moje ljubazno pitanje sa prijatnom poniznošću, 'to je gospođa kojoj sam
prodao šljuku.' Ona se odlučno suprotstavi njegovim tvrdnjama; nikada u životu nije bila u
njegovoj radnji. Nastavili smo šetnju. 'Recite mi,' rekoh ja, 'tačno šta ste radili kada ste juče
izašli napolje.' 'Ništa pod milim bogom,' odgovori ona. 'Neko vreme sam sedela u parku.
Uskoro je došla moja sestra i posedela malo sa mnom, i neko vreme smo provele u razgovoru.
Zatim je ona otišla, i vratila se nakon nekih pola sata.
Još neko vreme smo pričale, a zatim sam se ja vratila u Kurzon strit.'
Nakon našeg povratka, ispitao sam njenog muža. 'Sestra!' uzviknu on, 'ona nikada nije imala
sestru!'
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
46
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Misterija je bila razjašnjena. Bio je to slučaj Podvojene Ličnosti! Preostala je, međutim, još
jedna mala zagonetka. Kako je taj Duh Šljuke dospeo na sto? On je pao pravo odozgo, kako
nam se učinilo; a batler je rekao da bi se šljuka teško mogla sakriti u abažur; on bi je primetio,
rekao je, dok je postavljao sto.
Eksperimenti su se nastavili. Nešto kasnije Brat Polterdžeist je sebi dozvolio da napravi neke
aluzije na ribu - u najboljem skladu sa dobrim ukusom - i ja sam preduzeo mere opreza u vezi
sa tim. Pre večere sam sišao dole i temeljno pretražio trpezariju. Avaj! kakvim su izdajama
podložni čak i najpošteniji među nama? Ta drska Druga Ličnost - Sestra medijuma ju je
ponovo izložila sasvim neosnovanoj sumnji! Tuce račića, najboljeg kvaliteta, bilo je poređano
sasvim simetrično, oko abažura.
Kratak pogled u jedan još neobjavljeni rečnik Društva za Fizička Istraživanja uverio me da se
ovako nešto naziva 'pripremljenim fenomenom'.
E pa, ako već nameravate da pripremite fenomen, možete ga pripremiti kako valja; i ja sam se
pridržavao - uskoro ćete čuti na koji način - kako vaspitanja tako i estetike.
Večera je poslužena; Polterdžeist je održavao konverzaciju. Nikada ranije nije bio tako vedar,
tako dobro raspoložen, nikada nam ranije nije obećavao tako vedru budućnost; ali s vremena
na vreme vraćao se na istu temu, i spominjao 'dokaze' i ribu! (Molim sve vas da potvrdite da
se nisam ponizio poigravajući se rečima.) Stigao je dezert. Sada je Polterdžeist bio vrlo blizu.
Advokat je osećao kako ga dodiruje; video je znake njegovog prisustva po celoj prostoriji;
trčao je za njim, kao dečak koji lovi leptirove u mrežu. Ali ja nisam obraćao pažnju na sve to;
posmatrao sam damino lice.
Profesor Frojd bi možda objasnio moj motiv kao 'infantilnu psiho-seksualnu pre-seksualnost;
ali nije važno; ja sam posmatrao njeno lice.
Advokat je, poput onoga kako-se-zvaše koji je jurio Prijama, bio za petama Polterdžeistu 'bla, truć' kako kaže Vergil produžavajući neizvesnost - i konačno je rukom zgrabio prazan
vazduh. On se zatetura; pretpostavljam da je slučajno dodirnuo abažur - jer tada na nas padoše
račići kao blaga kiša sa neba, blagosiljajući one koje daju i koji primaju.
I oh! ti duhovi račića prostreše se ljupko po stolnjaku; jer svaki je imao plavu vrpcu, plavu
vrpcu, da sveže svoju crvenu kosu. Nisam skidao pogleda sa lica te lepe gospe; i žao mi je što
moram da zaključim ovu apstraktnu i kratku hroniku o račićima time što moram reći da se ne
mogu zakleti da je ona odavala bilo kakvo osećanje krivice!"
Lord Antoni naglo zastade; i podižući svoju čašu, odjednom je iskapi.
Sestra Sajbel ustade i pokloni se Sajmonu Ifu.
Ali Siril Grej reče glasno, otežući reči: "Bolje je jesti travu sa ljubavlju, nego ugojene račiće, i
biti nezadovoljan!"
Majstor ga opomenu pogledom. "Gospodo!" reče on, "običaj je u ovom Domu da svaki gost
plati svoju večeru. Lord Antoni Bouling odužio se svojom prekrasnom pričom; gospodin
Morningsajd svojom briljantnom teorijom o funkciji hrane; a Mahatera Feng svojim ćutanjem.
Mogu reći da nisam očekivao ništa manje, i ništa drugo, od bilo koga od vas; mi smo i
preplaćeni; i dugujemo zahvalnost."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
47
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Morningsajd je bio zadovoljan; smatrao je ovo iskrenim komplimentom; Bouling je shvatio
nešto o duši što do tog trenutka nije razumeo; Mahatera Feng je ostao superiorno ravnodušan.
Liza se obrati Majstoru: "Bojim se da ja nisam platila; a uživala sam u prekrasnoj večeri!"
Sajmon If odgovori ozbiljno: "Draga moja mlada damo, vi niste gost - vi ste kandidat."
Ona se odjednom zbuni, preblede, i ukoči se u stolici.
Sajmon If se oprosti sa trojicom gostiju; Siril i Sestra Sajbel ih odvedoše do broda, i poželeše
im sretan put. Ostala braća redovnici se raziđoše, svaki svojim poslom.
Uskoro Sajmon i Siril, Sajbel i Liza ostadoše sami. Starac ih povede do jedne male prostorije
skrivene u zidu. Tu zauzeše svoja mesta i sedoše.
Liza la Đofria shvati da je došao kritični trenutak njenog života.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
48
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
VII
O Zakletvi Lize la Đofrie; i o Njenom Bdenju u Kapeli Užasa
Pre nego što nastavimo dalje", poče Siril Grej, "mislim da imam pravo da izrazim sumnju u
ispravnost našeg postupka. Već smo videli da imamo veoma odlučne protivnike; i što se mene
tiče, iskreno mogu reći da bi možda bilo mudrije, a u svakom slučaju bezbednije, da
odustanemo od naših planova."
Liza nasrnu na njega poput tigrice. "Ne znam kakvi su vaši planovi, i nije me briga. Ali nisam
mislila da ćete odustati od njih."
"Impulsivne dame", odvrati Siril, uleću tamo gde se i anđeli boje da priđu."
"Ja idem", reče ona. "Žao mi je zbog svega što se dogodilo - svega!" i ona pogleda svog
ljubavnika sa beskrajnim prezrenjem.
Siril sleže ramenima. "Ako tako osećaš, naravno, možemo da nastavimo. Ali kada udarac
stigne, nemoj da kukaš! Upozorio sam te."
"Brat Siril ne bi mogao da se povuče čak i kad bi hteo", ubaci Sestra Sajbel. "On je vezan
zakletvom - kao što ćeš, uskoro, biti i ti."
Liza ugleda osmeh na licu ove žene, zlobno zadovoljni osmeh. On je uznemiri mnogo više od
Sirilovih reči. Da li je zaista upala u klopku? Moglo bi biti da jeste; onda je Siril, koji je
pokušao da je spase, takođe u klopci. Ona mora da nastavi, makar samo da bi bila u stanju da
spase njega kada joj se pruži prilika. Za sada nije znala ništa. Osećala je uzdržanu atmosferu,
suptilno delovanje jakih sila u ponoru preko kojeg je prelazila vezanih očiju po nekoj oštrici
brijača, za koju čak nije mogla ni da zamisli šta je podupire; za nju je avantura predstavljala
vrhunsko uzbuđenje, i živela je samo za to. Da je sebe bolje poznavala, shvatila bi da je njena
ljubav prema Sirilu poticala gotovo samo iz njene strasti prema neobičnom. Ali u tom
trenutku ona beše Jovanka Orleanka i Julija u jednom.
Šta više, instinktivno je osećala da ovi ljudi svakako idu negde, ma gde to bilo. Oni su gradili
most u nepoznato, smišljeno i svrsishodno, baš kao i ovozemaljski graditelji. Nije bilo sumnje
u vrednost njihovog znanja ili njihovih moći. Znala je da je Lord Antoni Bouling proveo čitav
svoj život istražujući razbacane, nesvrsishodne deliće informacija, koji su se uglavnom
sastojali od čistih prevara; dok su pravo pred njegovim nosom Braća ovoga Reda mirno
obavljali veličanstveni zadatak, ne trudeći se čak ni da upoznaju svet sa svojim rezultatima. I
ona je neodređeno nagađala zbog čega je to tako, i zbog čega je to moralo da bude tako. Oni
nisu želeli da ulaze u smešne kontroverzne rasprave sa neznalicama.
Upravo tada je Sajmon If jednom svojom primedbom poveo razgovor u pravcu njenih misli.
"Nećemo od tebe tražiti nikakvu zakletvu tajnosti," reče on, "jer samo treba da kažeš šta si
videla i čula da bi bila ismejana kao lažov. Ako ovo bude naš poslednji susret, onda smo kvit.
Iz ove sobe bićeš odvedena u jednu malu kapelu. Tamo ćeš videti jedan krug, u koji treba da
uđeš, dobro pazeći da ga ne dodirneš, čak ni svojom haljinom; jer to bi bilo opasno. U tom
krugu moraš ostati dok ne pošaljemo nekoga po tebe, osim ukoliko budeš želela da odeš, a u
tom slučaju samo treba da prođeš kroz bele zavese na severu. Naći ćeš se u jednom
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
49
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
osvetljenom hodniku; otvori vrata na kraju tog hodnika, i izaći ćeš na ulicu, gde ti na
raspolaganju stoji moj automobil. Ukoliko, međutim, upotrebiš taj izlaz, time ćeš završiti
svoju karijeru u magici; prilikom bilo kakvih susreta u budućnosti bićemo samo dobri
prijatelji - barem se tako nadam - ali nećemo razmatrati bilo kakav predlog da obnovimo
sadašnju situaciju."
"Čekaću dok ne pošaljete po mene", uzviknu Liza, "kunem se."
Sajmon If spusti ruku na njeno čelo; sledećeg trenutka izašao je iz sobe.
Sestra Sajbel ustade i uze je za ruku. "Dođi!" reče ona; "ali bolje se pozdravi sa svojim
ljubavnikom." Devojka još jednom zadrhta od prikrivene zlobe u njenom glasu. Ali Siril toplo
ispruži ruke, i čvrsto je zagrli.
"Sutra", reče on, "iskrena, hrabra devojko! Sutra ćemo biti zajedno, sami!"
Drhteći, la Đofria se okrenu Sestri Sajbel, i krenu za njom do vrata kapele. Ona baci jedan
poslednji pogled preko ramena: na svoje zaprepašćenje videla je da je Siril posmatra sa
ciničnim, podsmešljivim osmehom. Srce joj se steže: ona oseti kako je Sestra Sajbel vuče za
ruku, i njen stisak odjednom posta grub i nemilosrdan. Vrata se iza nje zatvoriše sa užasnim
zvukom; i ona se nađe sama u mračnoj i neprijateljskoj prostoriji.
Pitala se zbog čega je nazivaju kapelom. Bila je to jedna pećina zvonastog oblika. U tami je
nazirala bele zavese o kojima je govorio If; u sobi nije bilo ničeg drugog osim jednog
četvrtastog oltara čija je površina bila od uglačanog srebra, oivičenog oko osnove širokom
bakarnom trakom, očigledno krug o kojem su govorili, i deset lampi, postavljenih u malim
čeličnim zvezdama, koje su bacale slabo plavičasto svetlo. Čitava prostorija bila je isklesana u
steni. Samo onaj njen deo koji je ležao u krugu bio je obrađen; ostatak poda, i zidova, koji su
se spajali u jednoj tački, bili su neobrađeni.
Ona pažljivo ukorači u krug, podižući haljinu. Sestra Sajbel je pogleda pravo u oči. U njenom
izrazu lica Liza vide beskrajnu zlobu, okrutnost koja beše đavolski vatrena baš kao što je
Sirilova bila đavolski hladna, u njenim sivim očima dokaz da je pala u ruke užasnih stvorenja.
Sestra Sajbel se odjednom promuklo nasmeja, a zatim se izmače, a Liza, naglo se okrenuvši,
samo vide kako su se vrata za njom zatvorila. Zaboravljajući na predostrožnost, ona skoči za
njom obuzeta instinktom samoodržanja - ali vrata su sa unutrašnje strane bila potpuno glatka.
Ona poče da udara po njima, vrišteći i urlajući: ali jedini odgovor beše tišina.
Taj impuls je prošao isto tako brzo kao što se i pojavio. Ona se mehanički vrati u krug. Kada
je to učinila umiri je pomisao na Sajmona Ifa. Drugo dvoje su je možda brinuli, ali je osećala
da If ne bi ni činio ni dozvolio ma kakvo zlo.
Za vreme večere ona je, takođe, fascinirana, posmatrala Mahatera Fenga. Znala je da je u više
nego prijateljskim odnosima sa Redom, iako nije bio njegov član; a njegovo lice, i činjenica
da u njenom prisustvu nije izgovorio nijednu reč, udvostručiše to poverenje.
Kada joj se oči privikoše na pomrčinu, ona primeti ispred malog oltara jednu visoku stolicu
neobičnog oblika presvučenu kožom. Ona se smesti na nju, i otkri da je savršeno udobna. I
tada shvati da će morati da čeka. Da čeka!
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
50
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Nije bilo ma kakvih zvukova ili pokreta koji bi privukli njenu pažnju; ona uskoro poče da se
zabavlja kreveljeći se samoj sebi i posmatrajući svoj odraz u uglačanom srebru oltara. To je
uskoro zamori; i ponovo poče da čeka.
Njena mašta uskoro poče da nastanjuje ovu malu prostoriju fantomima; opsedalo ju je sećanje
na Stvar u Bašti. Opet je od toga spase Sajmon If. Znala je da je to samo njena mašta, pa čak i
da su oblici oko nje bili stvarni, nisu joj mogli nauditi. Ona začu svoj glas kako ponavlja reči
starog mistika: "Jer u njemu nema mesta za smrt."
Ona se sasvim smiri; neko vreme bavila se svojim mislima. Odjednom one nestadoše i ona se
nađe (takoreći) u jednom malom otvorenom brodu, bez igde ičega, nasred beskrajnog okeana
neizrecive dosade.
Neko vreme se uzvrtela; a zatim, obuze je ravnodušnost, i ona poče da priželjkuje san.
Onda primeti da jedan kvadrat svetlosti prodire sa vrha kapele, i obasjava vrh oltara. Ona
odmah ustade - i zapanji se, jer na srebru su plesale neke figure.
Trojica ljudi, sa neobičnim muzičkim instrumentima, nekom vrstom flaute, viole i bubnja,
kretali su se po jednoj prostoriji. Ta soba je imala ružičaste zavese, i bila je osvetljena
srebrnim svećnjacima. Na jednom kraju nalazio se podijum, i na njemu ova trojica zauzeše
svoja mesta. Počeše da se naštimavaju, i njena mašta je bila tako živa, da joj se učini da može
da ih čuje. Bila je to neka fantastična orijentalna muzika za ples. Uskoro jedan dečak, crnac,
odeven u žutu tuniku i široke svetlo plave pantalone, uđe u tu sobu. Nosio je poslužavnik, sa
velikom bocom vina i dva zlatna pehara.
Onda, na njeno krajnje zaprepašćenje, u sobu uđoše Siril Grej i Sestra Sajbel. Oni uzeše vino
od dečaka, spustiše jedno drugome levu ruku na rame, kucnuše se peharima, i, zabacivši
glavu, iskapiše ih. Dečak uze njihove prazne pehare i nestade.
Videla je kako su se Siril i Sajbel pripili jedno uz drugo; nasmejaše se a njoj se (ponovo) učini
da i to čuje. Taj smeh je u njenoj duši odjekivao kao demonsko cerekanje. Trenutak kasnije,
njihove usne se spojiše u poljupcu.
Liza oseti kako je kolena izdaju. Ona se pridrža za oltar, da ne bi pala; ali je sigurno izgubila
svest na par trenutaka, jer kada je otvorila oči ona vide da su oni odbacili svoje odore, i da
zajedno plešu. Taj ples je bio divlji i užasniji no što se može i zamisliti; igrači su bili tako
tesno pripijeni da su ličili na jedno jedino monstruozno biće iz bajki, zver sa dve glave i četiri
noge koje se uvijalo i skakalo u ekstazi.
Bila je toliko potresena da čak nije razmišljala ni o prirodi te vizije, da li je ona san,
halucinacija, slika iz prošlosti, ili stvarni događaj. Bahanalijska opscenost tog prizora bila je
parališuća. Iznova i iznova ona je skretala pogled; ali ga je uvek vraćala da ih ponovo gleda, a
svaki pokret bio je za nju duševna agonija. Shvatila je protivrečnosti svoga ljubavnika;
njegovo čudno ponašanje sada joj je izgledalo kao otvorena knjiga; a zloba Sestre Sajbel, njen
satanski smeh, njeno đavolsko cerekanje, utonuše u njeno slomljeno srce poput kiseline koja
je palila, i pržila.
Veselje nije jenjavalo; naprotiv, uzelo je novu i još strašniju formu. Sve ono što je ikad mogla
i da zamisli o senzualnosti, o bestijalnosti, bilo je hiljadama puta prevaziđeno. Bila je to
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
51
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
beskrajna prefinjenost užasa udružena sa neizmernim prostaklukom, koji bi okamenio i Žorž
Send. Svetla se ugasiše.
Ni u jednom trenutku nije joj palo na pamet da pobegne iz kapele užasa. Bio je to Siril - čovek
kojem se potpuno predala pri prvom dodiru - i koji je sada zabadao taj otrovni bodež u njenu
dušu. A nije čak mogla ni da umre; u njoj se probudiše ludilo i bes. Sačekaće do jutra - i naći
će načina da se osveti. Pa ipak je osećala da nasmrt krvari; činilo joj se da neće ni dočekati
jutro. Neće moći da pogleda Sirila u oči; činilo se, nekako, da je sva sramota na njenoj strani.
A zatim vrisnu naglas - na rame joj se nežno spustila jedna ruka. "Pst! Pst!" začu se tihi glas.
Bila je to devojka koja ju je služila za večerom. Čak i tada Liza je primetila da je ona mnogo
drugačija od ostalih; jer one su sve bile vesele, a oči ove devojke bile su crvene od plača.
"Beži!" reče joj devojka, "beži dok još imaš vremena. Ovo mi je prva prilika da pobegnem;
poslali su me da večeras stražarim na vratima kapele; i pronašla sam oprugu. O, beži brzo!
Oni su kriminalci; pokvariće te i mučiti. Oh, molim te sestro, hajdemo! Ne mogu pobeći bez
tebe; čovek u automobilu bi me zaustavio. Ali ako ti pođeš, mogu da se izvučem. To je samo
korak od ovog hodnika. O Bože! O Bože! da sam samo pobegla dok sam još bila na tvom
mestu!" Liza oseti duboko saosećanje sa ovom blagom devojkom. "Pogledaj šta su mi
uradili!" "Opipaj mi leđa!" Devojka zažmuri od bola iako su je Lizini prsti nežno dodirnuli.
Leđa su joj bila sva otečena i čvornovata; sigurno je bila divljački pretučena bičem ili knutom.
"A pogledaj mi ruke!" Devojka podiže ruke, a široki rukavi njene odore se posuvratiše. Od
članaka do lakta bilo je bezbroj paralelnih posekotina. "Nisam htela da uradim ono što su
tražili," ječala je ona, "bilo je isuviše strašno. Mislila sam da to nijedna žena ne bi mogla da
uradi; ali one to čine. Sestra Sajbel je najgora. O, dođi! hajdemo iz ove užasne kuće."
Liza je stigla do krajnjih granica histerije. Reči nisu mogle da opišu njena osećanja; bilo je to
nešto dublje od osećaja. Stigla je do svesti o svojoj sopstvenoj prirodi, nečeg mnogo dubljeg
od svega što je ranije poznavala, i izrazila tu volju rečima potpunog očaja. "Ne mogu da
napustim Sirila Greja."
"Plašim se njega više nego svih ostalih," prošaputa devojka, "i ja sam ga volela. A kada sam
došla kod njega pre dva dana, misleći da me još uvek voli - on se nasmejao - i dao da me
izbičuju. O, hajdemo!"
"Ne mogu," reče Liza, slomljeno. "Ali ti idi. Evo, uzmi moju haljinu; daj mi svoju odoru.
Šofer neće ništa primetiti. Reci mu da te odveze do hotela Grand; traži Laviniju King; poslaću
ti poruku sutra, i novac, ako ti je potreban. Ali - ja - ne mogu - da idem."
Ove poslednje reči padale su kao ledene kapi iz njene smrznute duše. Devojka brzo obuče
Lizinu odeću; zatim prebaci belu odoru preko nje - La Đofija nije ni razmišljala o
simboličkom značenju tog čina; radije bi stala gola ispred hiljadu ljudi nego da se pojavi u toj
sramnoj odori.
Devojka je nežno poljubi u čelo; zatim pobeže kroz zavesu. Liza ču kako se spoljna vrata
zatvoriše, i dah hladnog vazduha ude u sobu.
To izazva kod nje nesvesticu, kao da je pijana; nije se sećala više ničeg; verovatno je utonula
u san.
Konačno, ona ponovo dođe svesti u vrlo neobičnom stanju. U vazduhu se osećao neki
poseban miris, koji je podsećao na miris mora; ona oseti ogromnu fizičku bodrost. Um joj je
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
52
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
još uvek bio blokiran; čak je nije ni iznenadilo njeno okruženje. Ona ustade i poče da proteže
ruke izvodeći desetak vežbi. Upravo kada je deseti put dodirnula prste na nogama iza nje se
otvoriše vrata. Na njima je stajala Sestra Sajbel. "Dođi, Sestro!" uzviknu ona, "za tri minuta
biće zora; treba da Obožavamo Sunce, a zatim idemo na doručak!"
Liza se odjednom seti svih užasa protekle noći. Ali oni kao da se behu povukli u neki dublji
sloj njenog bića; što se ticalo nekog određenog reagovanja, bila je hladna. Imala je neki
strašan osećaj da je te noći umrla. Pošla je za Sestrom Sajbel kao što bi pošla za svojim
krvnikom u smrt.
Zajedno su se popele uz jedne zavojite stepenice. Ušle su u jednu veliku sobu kružnog oblika;
u njoj je bilo mnogo članova Reda, u svojim odorama. Na Istoku, gde se nalazio zatvoreni
balkon sa kojeg se videlo svitanje, ugledala je Sajmona Ifa, koji je nepomično posmatrao
izlazak Sunca.
Jedan zrak dodirnu njegovo lice; i on reče:
"Slava tebi koji si Ra u usponu; i tebi koji si Ra u svojoj snazi, koji putuješ Nebesima u svojoj
Barci na izlasku Sunca! Tahuti u svome sjaju stoji na pramcu, a Ra-Hor na kormilu;
pozdravljamo te iz boravišta noći!"
Činilo joj se da se čitav skup, sjedinjen gestom kojim je Sajmon If propratio svoje reči,
uzdigao na neki suptilan način koji je prevazilazio njeno razumevanje. Obuzela ju je
psihologija mase; i ona stisnutih zuba prokune ovu đavolsku hipokriziju.
Ali istog trenutka gomila se razbi kao talas na obali; i ona vide kako ka njoj žuri jedna
devojka.
"O, bila si sjajna, sestro!" uzviknu ona, i zagrli je oko vrata svojim izranjavljenim rukama. To
je bila ona devojka od prošle noći!
"Zar nisi pobegla?" promrmlja Liza zbunjeno.
Ali ućutka je zvonak detinji smeh. "Opraštam ti što si mi pokvarila reputaciju", reče joj ona.
"Znaš, trebalo bi da ih pređem bar pet puta od šest."
Liza nije shvatala. Ali Sestra Sajbel je uze za ruke i poljubi je, a Siril Grej je govorio da on
ima pravo na prvi zagrljaj.
I tada se odjednom svi odmakoše od nje. Sajmon If je krenuo ka njoj, raširenih ruku.
"Čestitam ti, sestro", reče on svečanim glasom, "na tvojoj inicijaciji u naš sveti Red. Zaslužila
si odoru koju nosiš, jer si platila njenu cenu - služenje drugima ne razmišljajući o posledicama
koje ćeš sama snositi zbog toga. Prekinimo naš post!"
On uze Lizu za ruku; uđoše u trpezariju. Kao u dobro uvežbanom komadu, svi se nađoše na
svom mestu; i pre nego što je Liza shvatila potpuni prevrat koji se dogodio u njenom biću,
Sestra Sajbel ustade, govoreći:
"Čini što ti je volja i to treba da bude sav Zakon."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
53
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Liza pomisli da je to najslađi doručak koji je ikad pojela u životu.
Osećala je u sebi reakciju na napetost od predhodna dvadeset i četiri sata. Za to vreme
proživela je čitav jedan život; i na neki način je umrla i ponovo se rodila. Osećala se kao malo
dete. Htela je da im svima sedne u krilo, i da je svi zagrle! U jednom dahu je povratila detinje
poverenje u ljudsku prirodu; posmatrala je čitav univerzum sa jednostavnošću velikog
umetnika. (Jer i u njemu živi i raduje se Večito Dete.)
Ali najviše ju je iznenadilo njeno fizičko zdravlje i energija. Proživela je buran i uzavreo dan,
i noć paklenih muka; pa ipak je bila neverovatno čila, bodra, uživala u svakom detalju, od
zadovoljnog osmeha do gutljaja kafe.
Sve ju je u tom obroku opijalo. Ranije nije shvatala da tost, pravilno shvaćen, više opija nego
konjak.
Kada se doručak završio, nije mogla da hoda po sobi. Moram da igram, reče sebi.
Ne znajući ni sama kako, ponovo se našla u Kapeli užasa. Na oltaru je ležala grančica kleke, a
sunce, koje je sijalo kroz otvor na vrhu, bojilo je njene trnovite cvetove u vatrene boje dana.
Sajmon If je stajao iza oltara; Siril Grej je bio sa njene desne strane, a Sestra Sajbel sa leve.
Oni pružiše jedno dugom ruke i napraviše krug oko nje.
"Završiću formalnosti oko tvog prijema", reče starac. "Ponavljaj za mnom: 'Ja (tvoje ime)'."
"Ja, Liza la Đofria"
"Svečano obećavam da ću se posvetiti." Ona ponovi ove reči.
"Otkrivanju istinske svrhe svoga života."
Ona i to ponovi tihim glasom.
Sve troje završiše sa "Neka tako bude." "Primam te u ovaj Red", reče Sajmon If, "potvrđujem
tvoje pravo na odoru koju si osvojila; pozdravljam te desnom rukom kao druga; i privodim te
do Kapije Velikog Dela." Još uvek je držeći za ruku, on je izvede iz kapele.
Prođoše kroz trpezariju, i uđoše u prostoriju koja se nalazila sa njene druge strane. Ona je bila
opremljena kao biblioteka; naizgled nije imala nikakve veze sa magikom.
"Ovo je Hol Znanja", reče Sajmon If. "Ovde moraš početi sa radom. A taj rad, iako deluje
naivno, jeste hiljadu puta opasniji od kapele iz koje si izašla sa takvim uspehom."
Liza sede, i spremi se da čuje uputstva o svom zadatku u svome novom životu.
Ali ona nije mogla znati zašto se stari mistik toliko trudio (kao što se kasnije pokazalo) da
svako slovo svojih uputstava učini što razumljivijim; jer ona nije čula njegov razgovor sa
Sirilom Grejom onda kada ju je Sestra Sajbel pozvala.
"Brate Sirile!" reče stari mistik, "ja ću ići i dalje - izvršiću svoj zadatak sa najvećom mogućom
pažnjom - kao da se radi o pobedi a ne o porazu.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
54
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Kažem ti da nikada ništa nećeš učiniti za sebe, a još manje za druge, sve dok se oslanjaš na
žene. Ova ženska pobeda samo je slučajni proizvod haotičnog emocionalnog stanja. Ona je tu
zbog zabave; ona čak nije ni umetnik; jednostavno, ona je jedno biće ženske vrste; i neću
ublažiti ovu situaciju čak ni time što ću dodati - tvoje vrste!"
"Zar od žena nema nikakve koristi? Zbog čega one postoje?" upita Siril besno. On nije znao
da ga još nesavladana želja podstiče da postavi ovo pitanje. Ali Sajmon If mu odgovori sa
podrugljivom poniznošću.
"Ja nisam vičan razrešavanju misterija Univerzuma. Kao i Ser Isak Njutn, ja sam..." Ali
primetivši prigušeni bes u mladićevim očima, on ga poštede svoga zaključka.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
55
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
VIII
O Homunkulusu;
Zaključak Prethodnog Izlagajna u Vezi sa Prirodom Duše
Biću stvarno grozan", reče Sajmon If, naginjući se ka Lizi, i odmeravajući svoje reči sa
najvećom mogućom pažnjom. "Učiniću sve što je u mojoj moći da umanjim tvoj entuzijazam.
Bolje je da kreneš hladne glave, i da se kasnije zagreješ, nego da se bez razmišljanja zaletiš, i
da ostaneš bez goriva nasred uspona. Želim da se prihvatiš ovog istraživanja zbog tvoje
stvarne ljubavi prema znanju, a ne zbog svoje strasti prema Bratu Sirilu. I iskreno ti kažem da
se strašno plašim za tebe, jer si sklona preterivanjima. Za brzi uspon korisno je imati tu tvoju
impulsivnu energiju; ali naučno istraživanje se tako ne odvija. Potrebno ti je beskrajno
strpljenje, ne, čak i beskrajna ravnodušnost upravo prema onome što želiš svim srcem!
Pa, trošim reči. Starost mora da iskaže podozrenje prema vatrenoj mladosti. Hajde da pređemo
na stvar.
Ponovo ću ti govoriti o duši. Sećaš se šta smo već rekli o tome, one koncepcije kojom smo
odjednom rešili sve probleme. Došli smo do pojma duše, prave fizičke supstance, čija jedna
površina, ili bolje rečeno granična ravan, jeste ono što nazivamo telom i umom. Telo i um su
takođe stvarni, i istinski pripadaju duši, ali oni su samo njeni minijaturni aspekti, baš kao što
je neka elipsa ili hiperbola jedan aspekt dela kupe.
Zadržaćemo se samo na još jednoj analogiji nižeg nivoa dimenzija.
Kako čvrsta tela prepoznaju jedno drugo? Gotovo isključivo po svojim površinama! Izuzev u
hemiji, za koju imamo razloga da verujemo da predstavlja četvorodimenzionalnu nauku,
posmatrajući fenomen polarizacije i geometrijskog izomerizma, tela mogu da ostvare samo
površne kontakte.
Zatim, pomerajući analogiju kao što smo to činili i ranije, kako se međusobno prepoznaju
četvorodimenzionalna tela? Po svojim graničnim telima. Drugim rečima, moja duša se obraća
tvojoj preko medijuma naših umova i tela.
To je uobičajena fraza? Sasvim tačno; ali ja je koristim u čisto fizičkom smislu. Linija može
postati svesna druge linije samo preko dodirne tačke; ravan postaje svesna druge ravni na
liniji u kojoj se one seku; kocka postaje svesna druge kocke preko površine koja im je oboma
zajednička; a jedna duša poznaje drugu dušu tamo gde se sreću njihove ideje.
Želim da ovo shvatiš svakim vlaknom svoga bića; verujem da je to najvažnija teza koja je
ikad postavljena, i bićeš ponosna kada čuješ da ju je potpuno samostalno postavio Brat Siril,
bez moje pomoći. Hinton, Rouz Bol, i ostali, postavili su temelje; ali on ju je izneo u tako
jasnom svetlu, i doveo je u vezu sa okultnom naukom."
"Moraš odati priznanje Mahatera Fengu!" umeša se Siril. "Ja sam mu dokazivao metafizičku
prirodu duše - i on me je posmatrao sa osmehom tako da sam shvatio svoju glupost. Naravno
da postoji samo jedan Prirodni poredak!"
"U svakom slučaju," nastavi If, "ova Sirilova teorija odbacuje bilo kakve metafizičke
spekulacije. Dobro i zlo odmah nestaju, zajedno sa Realizmom i Nominalizmom, i Slobodnom
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
56
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
voljom i Determinizmom - i svim ostalim 'izmovima i 'ologijama'! Život se, zaista svodi na
matematičke formule, kao što su to s pravom priželjkivali naučnici iz viktorijanskog doba; ali
u isto vreme matematika ponovo dobija svoj kraljevski status ne samo kao najegzaktnija, već i
najuzvišenija od svih nauka. Šta više, razumljivi poredak stvari, postaje prirodan i neizbežan;
a takvi moralni problemi kao što je grubost organskog života vraćaju se svojoj pravoj
beznačajnosti. Gotovo komična protivrečnost između čovekove veličine i njegove
inteligencije se smanjuje; i premda misterija Univerzuma ostaje nerazjašnjena, ona barem
postaje racionalna, i nije ni besmislena ni nepodnošljiva.
"Ovde se vraćamo na jedno jednostavno praktično pitanje. Imamo jednu dušu koja želi da
komunicira sa ostalim dušama. Ona to jedino može učiniti ako se domogne nekog uma ili tela.
Ako se ponovo vratiš na onu našu kupu, i obratiš pažnju na to, videćeš da je bilo koji njen deo
uvek jedan od tri pravilne krivine. Kako god je okrenula, ona ne bi mogla da se uklopi, na
primer, u kvadrat. A tako i naša duša mora da potraži neki um koji će odgovarati njenim
oblicima. Nema sumnje da tu ima dosta prostora; jer um se razvija, i u početku je veoma
elastičan. Ali mora postojati nekakva veza. Ako sam ja lutajuća duša, i želim da komuniciram
sa dušom koja sada manifestuje jedan svoj deo kao profesor elektriciteta na Oksfordu,
bespredmetno je da uzmem um Hotentota. (Sirilu se ote uzdah sumnje.)
Napraviću jednu digresiju. Pogledaj završni proizvod, 'inkarniranu' dušu, kako možemo da je
nazovemo. Na nju deluju tri sile; sama duša, nasleđe i okruženje. Jedna inteligentna duša će
zbog toga biti pažljiva u izboru embriona koji ima velike izglede da bude prilično slobodan u
pogledu ove dve poslednje stvari. Potražiće nešto zdravo, roditelje koji hoće, i mogu, da pruže
detetu sve mogućnosti u životu. Moraš imati na umu da je svaka duša, sa našeg stanovišta,
'genije', jer njen svet je toliko neuporedivo širi od našeg da je jedna iskra njenog znanja
dovoljna da rasplamsa novu epohu u ljudskom društvu.
Ali, nasleđe i okruženje obično uspevaju da preduprede da do toga dođe. Bez obzira koliko
viskija sipaš u bocu, ona se nikada neće napiti!
Tako možda možemo da zamislimo neko nadmetanje među dušama u pogledu posedovanja
različitih umova i tela; ili recimo, kombinovanje ideja, različitih embriona. Nadam se da ćeš
uočiti da ova teorija uklanja primedbe u vezi sa reinkarnacijom, odnosno sa time da se nečiji
um ne seća 'prošlog puta'. Zašto bi naša kupa dovodila u međusobnu vezu svoje različite
krive? Svaka od njih je za nju tako nebitna da bi joj teško moglo pasti na pamet da to učini. Pa
ipak mogla bi postojati neka sličnost između uzastopnih krivulja (u našem slučaju, života)
koja bi mogla navesti nekog istoričara da posumnja da su oni u međusobnoj vezi; baš kao što
je i stil nekog pesnika u izvesnom pogledu konstantan, bez obzira da li on piše ratnu priču ili
ljubavnu pesmu.
Uzgred budi rečeno, svakako primećuješ kako ova teorija razrešava sva glupa pitanja o tome
'Da li su planete naseljene?' podrazumevajući da bi njihova nenaseljenost predstavljala
idiotsko, besmisleno rasipanje. Za nas svaka čestica prašine, svaki mlaz hidrogena u
sunčevom omotaču, predstavljaju manifestaciju dela neke duše!
I tu se odjednom i neočekivano susrećemo sa nekim od starih rozenkrojcerskih doktrina.
To nas dovodi do razmatranja nekih eksperimenata koje su izveli naši preci. Oni su imali
sasvim drugačiju teoriju duše; barem se njihov jezik znatno razlikovao od našeg; ali oni su
veoma mnogo želeli da stvore čoveka koji ne bi bio vezan svojim nasleđem, i koji bi se našao
u onakvom okruženju kakvo su oni zamislili.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
57
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Počeli su sa parafizikom; to jest, u potpunosti su odbacili stvaranje čoveka prirodnim putem.
Pravili su figure od mesinga, i pokušavali da im udahnu dušu. U nekim izveštajima čitamo da
su u tome uspeli; Fratru Bekonu se pripisuje jedan takav Homunkulus; a tako i Albertusu
Magnusu, i, čini mi se, Paracelzusu.
On je, barem, u svom dugom maču imao đavola 'koji ga je učio svim lukavim smicalicama
prošlih i budućih nadrilekara,' ili nas je Semjuel Batler, prvi iz te dinastije, slagao.
Ali drugi magovi su pokušavali da stvore ovog Homunkulusa na način koji je bliži prirodnom.
U svim tim slučajevima oni su smatrali da se okruženje može modifikovati putem volje,
primenom telezmate ili odgovarajućih oblika. Na primer, zvezda sa devet krakova bi privukla
uticaj onoga što su nazivali Lunom - pri čemu nisu mislili na pravi mesec, već na ideju koja je
bliska pesničkom shvatanju meseca. Okružujući jedan objekat takvim zvezdama, i sličnom
upotrebom trava, mirisa, metala, talismana, i tako dalje, kao i pažljivim uklanjanjem svih
drugih uticaja korišćenjem paralelnih metoda, oni su želeli da objekat sa kojim su na taj način
postupali poprimi Lunarne karakteristike, i nikakve druge. (Dajem ti samo kratak pregled
jedne obimne teme.) Zatim su nastavili da stvaraju Homunkulusa na veoma neobičan način.
Čovek je, govorili su oni, samo oplođeno jajašce koje se na određen način razvija. Nasleđe je,
razume se, prisutno od početka, ali samo u maloj meri. U svakom slučaju, oni su od početka
mogli da obezbede željeno okruženje, ako bi samo bili u stanju da na veštački način ishranjuju
embrion - da ga, u stvari, inkubiraju, kao što se danas radi sa pilićima. Zatim su, a ovo je
ključno pitanje, mislili da će, izvodeći ovaj eksperiment na specijalno pripremljenom mestu,
mestu koje je magijski zaštićeno od svih inkompatibilnih sila, i prizivajuću na to mesto neku
silu koju su priželjkivali, neko strahovito moćno biće, anđela ili arhanđela, - a raspolagali su
sredstvima za koja su smatrali da ovo mogu da im omoguće - da će biti u mogućnosti da
stvore inkarnaciju bića koja poseduju beskrajno znanje i moć, koji će biti u stanju da dovedu
čitav svet do Svetlosti i Istine.
"Mogao bih da zaključim ovu malu skicu time da je ta ideja bila gotovo univerzalna u jednoj
ili drugoj formi; da je uvek postojala želja za Mesijom ili Supermenom, a da je metod bio
takav da se pokušavalo sa stvaranjem čoveka pomoću veštačkih ili bar nenormalnih uslova.
Grčke i romanske legende pune su priča u kojima je ova misterija slabo prikrivena; čini se da
one uglavnom potiču iz Male Azije i Sirije. Tu su egzogamski principi bili dovedeni do čudne
krajnosti. Ne treba da te podsećam na persijsku formulu za stvaranje maga, ili egipatsku rutinu
u vezi sa Faraonom, ili mohamedanski izum za započinjanje Milenijuma. Podsetio sam,
uzgred budi rečeno, Brata Sirila, na ovo poslednje, i to mu je zaista bilo potrebno; ali to mu
nije ništa pomoglo, jer evo nas ovde, na pragu Velikog Eksperimenta, i na još jednom lažnom
tragu!"
"On me samo izaziva da bi me podstakao da dam sve od sebe," nasmeja se Siril.
"Sada ću sve ovo da povežem", nastavi stari mistik. "Grci su, kao što znate, praktikovali jednu
vrstu eugenike. (Naravno, svi plemenski zakoni o braku su prvenstveno eugeničkog
karaktera.) Ali, poput srednjovekovnih magova o kojima govorimo, sa njihovim
Homunkulusom, Grci su pridavali najveći mogući značaj stanju majke u periodu trudnoće.
Ona je podsticana da posmatra samo prekrasne kipove, da čita samo najbolje knjige.
Mohamedanci, u poređenju sa čijim brakovima hrišćanska bračna pravila deluju kao nešto što
je namenjeno životinjama, zatvaraju ženu za vreme tog perioda, pazeći da ona bude sasvim
smirena i van dometa uticaja svog muža.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
58
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
To je sve divno i krasno, ali najnovija ludost Brata Sirila sve to premašuje. Koliko sam ja
razumeo, on želi da zaista nastavi normalno u fizičkom smislu, ali da utre put čineći nasleđe i
okolinu što privlačnijom za jedan poseban tip duše, a zatim - da krene u potragu za dušama u
Četvrtoj Dimenziji!
Tako ćemo dobiti jedno sasvim normalno dete, koje je, ipak, takođe i Homunkulus u
srednjovekovnom smislu te reči!
I on me je zamolio da vam u tu svrhu pozajmim vilu Reda u Napulju."
Liza se nagne napred; njeno lice, koje je držala rukama, gorelo je.
Ona polako progovori: "Jeste li svesni da vi tražite od mene da žrtvujem svoju ljudskost?"
Nije bila dovoljno budalasta da bi se pretvarala da nije dobro shvatila predlog, i Sajmonu se
sviđao način na koji je to prihvatila.
Razmišljao je jedan trenutak. "Sada mi je jasno; nikada ranije nisam o tome razmišljao, a to je
glupo. Ženski konzervativizam naziva ovakvu stvar 'bezdušnim eksperimentom'. Pa ipak, ono
što mi želimo je daleko od toga. Nećemo učiniti ništa što bi te uzbudilo ili uvredilo - naprotiv.
Ali shvatam tvoja osećanja - prirodna odbojnost da se razgovara o onome što je sveto."
"Hm - hm - pamćenje me ovih dana stalno izdaje," promrmlja Siril; "Sasvim sam zaboravio
koliki je procenat dece koja su rođena slepa u 1861."
Liza skoči na noge. Nije znala šta je time mislio, ali na neki način ova primedba ubola ju je
kao zmijski zub.
Sajmon If se umeša. "Brate Sirile, ti uvek koristiš preki lek!" reče on, odmahujući glavom,
"ponekad mislim da si isuviše nestrpljiv da vidiš rezultate."
"Ne volim da okolišam. Kažem ono što se ne može zaboraviti."
"Ili oprostiti, ponekad" reče starac, blago ga prekorevajući.
"Ali dođi dušo moja, sedi; on je, na kraju krajeva, rekao istinu, a istina boli ali leči. Surova je
stvarnost da su se deca nekad rađala slepa, bukvalno na hiljade, jer nije bilo lepo objavljivati
činjenice o nekim bolestima; a njihova prevencija nazivana je 'bezdušnim eksperimentima'.
Ono što Siril želi da učiniš nije ništa drugo do ono za čime žudiš svim srcem; on to samo želi
da kruniše poklonom namenjenim celom čovečanstvu, kakav mu još niko nije dao.
Pretpostavimo da uspete, da budete u stanju da privučete dušu koja će pronaći načina da uništi
siromaštvo, ili da izleči rak, ili da - oh! svakako da shvataš tu viziju, kako sunce ljudskog
progresa probija oblake sumnje!"
Liza ponovo ustade, ali više nije reagovala isto. Ona stavi svoje ruke u ruke Sajmona Ifa.
"Mislim da ste veoma plemenit čovek", reče ona, "i da je čast raditi sa takvim ciljem." Siril je
uze u naručje. "Onda ćeš poći sa mnom u Napulj? U Majstorovu vilu?"
Ona pogleda Ifa sa neobičnim osmehom. "Mogu li da se našalim?" reče ona. "Želela bih da toj
vili dam novo ime - Mreža za leptira!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
59
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Jednostavni Sajmon se nasmeja kao dete. To je bio upravo onaj prefinjeni humor kakav se
njemu sviđao; a klasična aluzija na Leptira kao alegoriju Duše pokaza mu nešto u ovoj devojci
za šta nije ni slutio da postoji.
Ali Siril Grej se odmah okrete praktičnoj strani problema. "Mi smo razgovarali samo o nekom
slučaju A.B.", reče on; "zaboravili smo gde se mi nalazimo. Imajte na umu, ja sam negde već
napravio grešku! - i sada je Crna Loža na našem tragu. Možda se sećate nekih jučerašnjih
događaja?" završi on, vraćajući se svom nemarnom načinu izražavanja.
"Da", reče Sajmon, "mislim da je bolje da pređemo na posao."
"Tokom tvog sinoćnog bdenja razgovarali smo o opštim stvarima", reče Siril. "Prvo što treba
da učinimo jeste da se odbranimo. Najjači oblik odbrane je kontranapad; ali on treba da se
odigra što dalje od mesta koje branimo. U ovoj igri, Liza, ti si golman; ja sam u pozadini;
Jednostavni Sajmon je kapiten koji igra na polovini terena; a mislim da imamo prilično dobru
jedanaestorku! To je u redu. Imamo razloga da verujemo da je protivnički gol u samom
Parizu. I ukoliko možemo da održimo loptu na njihovoj polovini terena tokom čitave
utakmice, ti i ja možemo da provedemo mirnih godinu dana u Italiji."
"Ne mogu da pratim sav taj fudbalski sleng; ali objasni mi zbog čega bi neko želeo da nas
omete. To je glupo."
"Glupo je samo ukoliko dopreš do jednog veoma udaljenog kraja jedne veoma mračne
filozofije. Na prvi pogled to je očigledno. To je ista vrsta otpora koju provalnik ima prema
električnim svetiljkama i zvonima. Možeš zamisliti da će biti dovoljno dalekovid da glasa
protiv gradonačelnika koji obećava dotacije za opšti napredak nauke. Moglo bi da se pojavi
nešto što će ga ostaviti bez posla."
"Ali šta je njihov posao?"
"U krajnjoj liniji, mogli bismo ga nazvati sebičnošću - samo što je to grozna reč, i zavešće te
na krivi put. Mi smo isto tako sebični; samo što mi shvatamo da su druge stvari koje su izvan
našeg shvatanja isto tako mi. Na primer, ja pokušavam da se što intimnije povežem sa bilo
kojim drugim umom, ili telom, ili idejom, na koju naiđem. Da upotrebim opet onaj primer sa
kupom, ja želim da postanem što više različitih krivulja, tako da bih imao više šansi da
shvatim kupu. Mag Crne Lože drži se svoje jedne krivine, pokušava da je učini večnom, da je
uzdigne iznad svih drugih krivina. I naravno kada se kupa pomeri, on ispada: pop!
"Pogledaj pesnika!" reče Sajmon If. "On sebe neobično ceni; ali njegova zamisao da
ovekoveči sebe je ta da učini da lepota svojstvena njegovoj duši zrači van njega tako da
prosvetli i sve druge umove sveta. Ali Crni Mag je tajanstven, i teško je doći do njega; on
nikome ništa neće reći, ni slučajno! I na taj način znanje, na duge staze, nestaje."
"Ali i vi sami ste tajno društvo!" uzviknu Liza.
"Samo da bismo se oslobodili od uplitanja. To je jednostavno onaj isti razlog zbog kojeg svaki
domaćin noću zatvara vrata ili, bolje rečeno, zbog čega su javne biblioteke zaštićene izvesnim
propisima. Ne možemo dozvoliti ludacima da švrljaju po našim jedinstvenim rukopisima, i da
cepaju listove iz naših knjiga. Plitkoumni ljudi uvek pričaju o tome kako je nauka dostupna
svima; istina je to da se ona čuva bolje od svih tajni u čitavoj istoriji, zbog jednostavne
činjenice da, uz svu pomoć sveta, treba utrošiti barem pola života na to da bi se iole ovladalo
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
60
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
barem jednim njenim malim delom. Mi čuvamo svoju magiku upravo onako malo i onako
mnogo kao i drugi naši fizičari; ali ljudi su tako glupi da se, iako znaju da su potrebne godine
obučavanja da bi se koristio jedan takav jednostavan instrument kao što je mikroskop,
ponašaju uvređeno što ih ne možemo za sat vremena naučiti kako da upotrebljavaju
Verendum."
"Ah, ali oni se žale na to da nikada niste dokazali upotrebu Verenduma."
"Samo oni koji nisu naučili kako da ga upotrebe. Ja mogu da čitam Homera, ali to mogu
dokazati drugom čoveku samo ako ga naučim grčki; a on zatim to isto mora učiniti sa nekim
trećim, i tako dalje. Ljudi obično priznaju da neko može da čita Homera, zbog - pa, zbog
njihove intelektualne lenjosti. Čovek zaista jake inteligencije bi u to sumnjao.
Spiritualizam i hrišćanska nauka, koji su ili podvala ili blef ili pogrešno predstavljanje
činjenica, proširili su se po čitavom anglo-saksonskom svetu zato što među poluobrazovanima
nema istinskog kritičkog duha. Ali mi nismo spremni da trpimo navalu reportera i radoznalaca
u svojim laboratorijama; mi se bavimo suptilnim silama; naša umna obuka je intenzivnija
nego što to zahteva ijedna druga nauka na svetu. Neverica i ravnodušnost javnosti savršeno
nam odgovaraju. Jedino čemu bi reklama koristila bilo bi pronalaženje odgovarajućih članova;
ali mi imamo načina da ih pronađemo i bez publiciteta. Mi, sa druge strane, ne tajimo svoje
metode i rezultate; ali samo pravi ljudi znaju kako da dođu do njih.
Mi, naime, ne delujemo na nekom starom polju u kojem su svi termini definisani, i glavni
zakoni potvrđeni. U Magici, više nego u bilo kojoj drugoj nauci, student mora stalno održavati
nivo prakse uporedo sa teoretskim nivoom."
"Zar nikada ne izvodite magiku u eksperimentalnim uslovima?"
"Nažalost, dete moje, kreativna magika, koja je čudotvorna strana toga posla, zavisi od
posebnog podsticaja koji se veoma protivi 'eksperimentalnim uslovima'. Možeš tražiti od
Sirila da dokaže svoj pesnički dar, ili čak svoju muškost, pred gomilom budala. On će stvoriti
pesme, i decu, i događaje, zavisno od slučaja; ali moraćeš mu manje ili više verovati na reč da
je to sve učinio prvenstveno zbog samog čina. Još jedna teškoća kod istinske magike je ta što
je to tako savršeno prirodan proces da njegovi fenomeni nikada nisu iznenađujući osim po
svojoj savršenoj vremenskoj usklađenosti - tako da treba zabeležiti stotine eksperimenata da
bi se dobio jedan slučaj koji će makar malo isključiti slučajnost. Na primer, ja želim jednu
određenu knjigu. Upotrebiću svoj talisman za knjige. Narednog dana, prodavac knjiga nudi mi
tu knjigu. Jedan eksperiment ništa ne dokazuje. Dokaz je moja sposobnost da to svaki put
učinim. A ja to čak i ne mogu da uradim u 'eksperimentalnim uslovima'; jer je neophodno da
ja zaista želim tu knjigu u svojoj podsvesti, čija volja čini čuda. Beskorisno je da mislim, ili da
se pretvaram, da je želim. Bilo koji čovek može slučajno da jednim udarcem pogodi deset
poena na bilijaru, ali ćeš ga nazvati igračem tek tada kada može da postigne otprilike
tridesetak svaki put kada priđe stolu.
Ali u nekim granama magike možemo odmah dati dokaze; to jest, u bilo kojoj grani u kojoj se
radi o našem ženskom, a ne muškom, delu. Analogija je savršena. Tako sam ja učinio,
pogađajući čas tvoga rođenja - zar to nije bio test? Mogu to da radim čitav dan, i da budem u
pravu pet od šest puta. Šta više, u slučaju da pogrešim, pokazaću tačno zbog čega sam
pogrešio. To su slučajevi kod kojih je u redu ne biti u pravu, a to ću jednog dana objasniti.
Zatim, tvoja sopstvena vidovitost; ja ti nisam rekao kakvu Stvar da tražiš; pa ipak si je videla
u istom obliku kao i ja.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
61
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Ako želiš možeš takve stvari svakodnevno vežbati sa Sirilom, proveravajući svoje rezultate na
način koji će ti on pokazati; i za mesec dana postaćeš ekspert. Ako tada budeš želela da se
pokazuješ javno, učini to. Ali nećeš želeti. Osim toga, problem je u tome što niti jedna osoba
od hiljadu ne mari za bilo koju formu nauke; čak i takve banalne primene nauke kao što su
parna mašina i slično, od telegrafa do automobila, nametnuti su ljudima silom od strane
nasilnika koji su znali da će na njima moći da zarade. Ko su 'naučnici' kako se to danas
popularno kaže? Edison i Markoni, od kojih nijedan nikada ništa nije izmislio, već su obojica
bili bistri poslovni ljudi, koji su imali smisla da upotrebe tuđe umove, i da na koristan i
unosan način komercijalizuju nauku. Ah!"
"Veoma smo se udaljili od teme", reče Siril. "Divno sam proveo jutro - osećao sam se kao
Platon sa Dobrim, Istinskim i Lepim posmatrajući vas troje - ali pred nama je posao.
Predlažem da u ovoj krizi imitiramo taktiku Vašingtona na Veli Fordžu. Izvršićemo snažan i
direktan napad na Crnu Ložu: oni će očekivati da ja budem na svom uobičajenom položaju u
prvim redovima - a ja ću umaći sa Lizom u jeku događaja."
"Solidan plan", reče Sajmon. "Prekinimo ovu raspravu, i izvedimo ga odmah. Bolje da ne
skrećeš pažnju odlazeći po prtljag, a svakako ne smeš stupati u kontakt sa bilo kime izvan
Reda. Posle ručka ćeš se presvući, otići u Metro, do Gar de Lion, i uskočiti u brzi voz za Rim.
Pošaljite mi telegram kada stignete u Mrežu za Leptira!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
62
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
IX
Kako su Loše Vesti Stigle iz Aragoa u Kvinkampoa:
i Šta je Tom Prilikom Preduzeto
Upravo kada je Lord Antoni Bouling skrenuo u Gran Bulevar sa Fobur Monmartra, Akbar
Paša ga je napuštao. Turčin nije primetio živopisno ukrašeni štap; bio je obuzet mislima - a
možda nije želeo ni da ga prepoznaju. Jer on je promicao zavučenim i opasnim ulicama
"Stomaka Pariza" osvrćući se često za sobom. To je, svakako, razumna predostrožnost u kraju
punom lopova i razbojnika. Napokon on stiže do velikog otvorenog skvera; i, prelazeći ukoso
ulicu, stiže do jedne kafane koja je privlačila turiste, a posebno Amerikance. Nosila je
neskladno ime "Au Pere Tranquile". Akbar se pope uz stepenice. Bilo je prerano za one koji
su dolazili da se provesele; čak ni muzika još nije stigla; ali u jednom uglu sedeo je neki
starac, ispijajući mešavinu džina, viskija i ruma koju u nekim krugovima nazivaju Nantaket
koktelom.
Ovaj čovek je imao oko šezdeset godina; njegova kosa i brada bila je seda; nosio je odeću
poslovnog čoveka, i trudio se da deluje dostojanstveno ponašajući se očinski ili čak
patrijarhalno. Ali oči mu behu blede i hladne kao oči ubice, hitre i podmukle kao lopovske.
Ruke su mu se neprestano tresle jer je patio od neke vrste oduzetosti; a bledi zglobovi odavali
su kostobolju. Od raskalašnog života bio je podbuo i nezdravo ugojen.
Drhtanje njegovih ruku bilo je u skladu sa stanjem njegovog uma; neko bi rekao da je nasmrt
preplašen, ili strašno uznemiren.
Kada je Turčin ušao on nespretno ustade, a zatim se opet zavali u stolicu. Bio je više nego
pripit.
Akbar sede preko puta njega. "Nismo mogli da je uzmemo", reče on; šapatom, iako nije bilo
nikoga u blizini. "O, Dr. Baloč, Dr. Baloč! pokušajte da shvatite. To je bilo nemoguće. Probali
smo na sve načine."
Doktorov glas bio je ulizički. Iako je bio po zanimanju lekar, odavno je napustio legalnu
praksu, i pod maskom homeopatije bavio se različitim stvarima na koje drugi lekari ne bi
gledali sa blagonaklonošću.
Njegov odgovor beše grozan, izgovoren mačkastim lažljivim glasom, kao da se umiljava. "Ti
odvratna budalo!" reče on. "Ovo ću morati da kažem S.R.M.D.-u, to znaš! Šta će on reći i šta
će uraditi?"
"Kažem vam da nisam mogao. Tamo je bio jedan stariji čovek koji je, po mom mišljenju, sve
pokvario."
"Stari čovek?" Dr. Baloč u besu gotovo odbaci svoj udvorički način govora. "O, prokletstvo,
prokletstvo!" On se naže prema Turčinu, uhvati ga za bradu, i snažno je povuče. Za
Muslimana nema veće uvrede, ali Akbar je prihvati bez opiranja. Pa ipak, cimnuo ga je bio
tako snažno da mu se ote bolan krik.
"Ti pseto! svinjo turska!" siktao je Baloč. "Znaš li šta se dogodilo? S.R.M.D. je poslao
Posmatrača - deo sebe, razumeš li šta to znači, ti gnjido? i on se nije vratio. Sigurno je ubijen,
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
63
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
ali ne možemo da otkrijemo kako, a S.R.M.D. leži kod kuće polumrtav. Ti svinjo! Zašto nisi
odmah došao sa svojom pričom? Sada znam šta nije u redu."
"Znate da ne znam vašu adresu", reče Turčin ponizno. "Molim vas, o, molim vas, pustite mi
bradu!"
Baloč prezrivo oslobodi svoju žrtvu - koji je inače, na jedan uobičajen način, bio hrabar
čovek, koji bi pustio krv i svog sopstvenog Sultana, iako je znao da bi ga za deset sekundi
stražari isekli na komadiće, zbog najmanje od ovih uvredljivih reči koje mu se sada upućuju.
Ali Baloč je bio njegov pretpostavljeni u Crnoj Loži, koja vlada pomoću terora i torture; njen
prvi princip je taj da svoje članove pretvara u robove. Nasilnik Baloč se pretvarao u cvileće
pseto pred očima strašnog S.R.M.D.
"Kaži mi kakav je bio taj starac", reče on. "Jesi li saznao njegovo ime?"
"Da", reče Akbar, "saznao sam. To je Sajmon If."
Baloč baci svoju čašu na zemlju. "Oh pakao! Oh pakao! Oh pakao!" reče on, a to je pre bilo
prizivanje nego kletva. "Čuj, o čuj ovog stvora! Glupava, slepa svinja! Imao si njega - Njega!
- na dohvatu ruke; o pakao, budalo jedna, budalo!"
"Bio sam siguran da je on neka važna osoba", reče Akbar, "ali nisam imao nikakvih
naređenja."
"Ni mozga, ni mozga", zarežao je ovaj drugi "Pogledaj; reći ću ti kako ćeš uznapredovati u
Loži ako mi daš sto funti."
"Stvarno to mislite?" uzviknu Akbar, u trenutku postavši svoj gospodar, jer su bedni strah i
opsesivna ambicija učinili da čitavim svojim umom postane rob svoje želje za napredovanjem.
"Hoćete li se zakleti u to?"
Baloč napravi gadnu grimasu. "Hoću, zakleću se vimenom crne krmače."
Drhteći od uzbuđenja celim telom, Akbar Paša izvadi čekovnu knjižicu iz džepa, i napisa ček
na traženi iznos.
Baloč ga pohlepno zgrabi. "Ovo će vredeti toliko", reče on. "Taj čovek If je u drugom
stepenu, možda čak i prvom, njihovog prljavog Reda; i mi ponekad mislimo da je najmoćniji
od cele proklete družine. Ta budala Grej mu je kao sin. Sada znam zašto je Posmatrač uništen.
Oh! S.R.M.D. će to nekome naplatiti! Ali slušaj, čoveče - ako mu doneseš glavu te matore
zveri na tanjiru - ili Grejovu, svejedno! - možeš dobiti ma koji stepen koji želiš! A to nije laž,
proklet bio! Uostalom,"nastavi on sa sve većim uzbuđenjem," celu stvar smo mi isplanirali.
Mone-Not je jedan od nas; koristimo ga da bismo ucenjivali Laviniju King - a to je uglavnom
sve za šta je on sposoban, neznalica! I mi smo ga uputili da dovede tu ženu pod nos Majstoru
Greju! A sada oni dovode i Sajmona Ifa. O, pa to je previše! Izgubili smo im čak i trag.
Kladim se u deset prema jedan da su noćas bezbedni u svojoj Opatiji.
Odlazi! Ne, čekaj me tu; preneću ti naređenje. A dok se ja vratim, dovedi onog tvog sina - on
je pametniji od tebe. Moraćemo nekako da uđemo Sirilu u trag - a astralni posmatrači ne
mogu nam pomoći kada je Sajmon If u blizini."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
64
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Baloč ustade, zakopča svoj kaput, stavi na glavu svileni cilindar, i ode ne trošeći dalje reči na
svog potčinjenog.
Turčin bi dao svoje uši da je smeo da ga sledi. Misteriozni lik S.R.M.D.-a i njegovo
prebivalište bili su obavijeni najmračnijim velom tajanstvenosti. Akbar je tek nešto malo znao
o tom čoveku; on je bio bezoblični ideal strahovite snage i znanja, neka vrsta inkarnacije
Sotone, oličenje uspešnog poroka. Epizoda sa "Posmatračem" nije u njegovim očima umanjila
njegov prestiž; to je očigledno bio "nesrećan slučaj"; S.R.M.D. je poslao izvidnicu i ona je,
kako se činilo, naletela na čitavu vojsku. Takav trivijalni "nesrećan slučaj" bio je normalan i
zanemarljiv.
Akbar je S.R.M.D.-a zamišljao kao Biće nepobitne veličine; on nije znao kakvu cenu za to
plaćaju članovi Crne Lože. Istina je, da kako njeni članovi napreduju, njihova moć i znanje
postaju sve veći i veći; ali taj napredak nije pokazatelj opšteg razvoja, kao u slučaju Belog
Bratstva; on je kao rak, koji zaista brzo raste, ali na račun onog čoveka kojim se hrani, a na
dugi rok uništava i njega i sebe. Taj proces je možda spor; može da potraje tokom niza
inkarnacija; ali on je neizbežan. Analogija sa rakom je vrlo dobra; jer čovek zna svoju
sudbinu, i pati u stalnom strahu; ali ujedno živi u strašnoj iluziji da bi, kada bi bolest dovoljno
uznapredovala, sve bilo spašeno. Zato on prihvata taj strašni rast, čuva ga kao svoj najveći
imetak, i stimuliše ga svim što je u njegovoj moći. Pa ipak sve vreme on u svom srcu nosi
užasno uverenje da je to put smrti.
Baloč je dobro poznavao S.R.M.D.-a; poznavao ga je godinama. Nadao se da će doći na
njegovo mesto, i dok ga se sa jedne strane bojao strašnim i nemuškim strahom, istovremeno
ga je đavolski mrzeo. On nije imao iluzija o prirodi Puta Crne Lože. Akbar Paša, običan
autsajder, koji još uvek nije ničim uprljao ruke, bio je bogat i uvažen Sultanov službenik; on,
Baloč, bio je propali doktor, koji je živeo od usedeličkih strahova, od sumnjivih i čak
kriminalnih usluga koje je pružao budalama, od nabavljanja morfijuma do zataškavanja
skandala, i od ubiranja napola prikrivenog ucenjivanja koje ide uz takva dela. Ali on je u
poređenju sa S.R.M.D.-om bio častan i ugledan čovek.
Ovaj čovek, koji je sebe nazivao Grofom Mekgregorom od Glenliona, bio je zapravo iz
Hampšira, poreklom iz Škotske, po imenu Daglas. Bio je solidno obrazovan, postao je
naučnik, i razvio izuzetan ukus i sposobnost za magiju. Neko vreme se pridržavao pravog
puta; a zatim je pao, i pošao krivim putem. Njegove moći su se naglo uvećale; ali su korišćene
samo u prljave svrhe. On je ustanovio Crnu Ložu mnogo čvršće nego iko pre njega, spletkama
istisnuo sa položaja svoje pretpostavljene jer je u tome bio umešniji od njih, i nastavio da kuje
sve po svojoj volji. Ali se suočio sa jednim velikim problemom.
Siril Grej je, sa samo dvadeset godina, kao nezavisni mag, ušao u Ložu; jer ona je radila na
tome da privuče nevine ljude pod lažnom maskom mudrosti i vrline. Siril se, otkrivši o čemu
se radi, nije povukao; on je igrao po pravilima Lože, i postao desna ruka Daglasu. Kada je to
postigao, iznenada je zapalio bure baruta.
Loža je uvek vrvela od mržnje; i sami Teozofi mogli su se učiti na njihovom primeru; a
rezultat Sirilovog delovanja bio je taj da se čitava struktura raspala. Daglas je izgubio svoj
ugled, a sa njim i svoje prihode. Sklonost ka piću, koja je došla zajedno sa njegovim
magijskim padom, sada je postala njegov stalni porok. Nikada nije uspeo da obnovi Ložu na
nekadašnjem nivou; ali oni koji su žudeli za znanjem i moći - a njih je još uvek posedovao u
sve većoj meri uprkos svome sopstvenom propadanju - držali su se i dalje uz njega, mrzeli ga
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
65
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
i zavideli mu, kao mladi razbojnici sa ulice koji zavide nekom lopovu ili ubici koji slučajno
postane slavan.
Sa tom smesom perverznih osećanja Baloč se približavao ulici Kvinkampoa, jednoj od
pariskih ulica na lošem glasu, i ušao u jazbinu u kojoj je živeo Daglas.
S.R.M.D. je ležao na poderanoj prljavoj sofi, lica bledog kao smrt; crveni nos bio je prošaran
žilicama, ali je još uvek nosio tragove svoga originalnog, agresivnog i uobraženog modela,
napravljenog samo zbog boje. Jer njegove oči bile su još bleđe od doktorovih. U ruci mu je
bila napola prazna flaša sirovog viskija, kojim je pokušavao da povrati svoju vitalnost.
"Doneo sam ti viskija", reče Baloč, koji je znao kako da mu se dodvori.
"Stavi ga tamo. Imaš nešto novca."
Baloč se nije usuđivao da laže. S.R.M.D. je primetio to bez ijedne reči.
"Samo ček. Dobićeš polovinu sutra kada ga unovčim."
"Dođi u podne."
Uprkos očiglednoj degradaciji čitavog njegovog bića, S.R.M.D. je još uvek bio neko. On je
bio ruševina, ali je nesumnjivo bio ruševina velikog čoveka. Ne samo da je delovao
zapovednički, već je bio vičan i lepom ponašanju. U svojim uspešnim danima družio se sa
nekim ljudima na vrlo visokim položajima. Pričalo se da je Treća Sekcija Ruskog policijskog
biroa jednom sarađivala sa njim.
"Da li je Kontesa kod kuće?" zapita Baloč, očigledno iz pristojnosti.
"Ona je na Bulevaru. Gde bi inače bila, u ovo doba noći?"
Bila je to najgora stvar kod ove grube parodije od čoveka, njegovo postupanje sa njegovom
ženom, mladom, lepom, talentova-nom, i šarmantnom devojkom, sestrom jednog čuvenog
profesora sa Sorbone. On je uživao u tome da je sroza na nivo prljave uličarke, što je ona sada
bila.
Niko nije znao šta Daglas radi sa novcem. Prilozi njegove Lože bili su znatni; ucenjivanje i
zarada njegove žene pomagali su njegov budžet; verovatno je imao još desetak drugih izvora
prihoda. Pa ipak nikada se nije izvukao iz prljavštine; i uvek mu je bio potreban novac. Nije
to, zaista, bilo samo pretvaranje; jer mu je ponekad nedostajalo viskija.
Sposobnost ovog čoveka da pročita tuđe misli bila je neverovatna; Baloča je pročitao u
trenutku.
"Grej nije ni pipnuo Posmatrača," reče on; "to nije bio njegov stil; ko je to bio?"
"Sajmon If."
"Pobrinuću se za to."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
66
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Baloč je shvatao da je S.R.M.D., iako se bojao Sajmona Ifa i gnušao ga se, najviše
preokupiran Sirilom Grejom. On je savršeno mrzeo mladog maga; nikada neće zaboraviti
kako ga je taj mladić upropastio. On, takođe, nikada ništa nije zaboravljao, ni ljubaznost ni
uvrede; bio je zloban radi same zlobe.
"Oni će otići u kuću na Monmartru," nastavi Daglas, glasom koji je odavao savršenu
sigurnost. "Moramo da postavimo Abdula Beja i njegove ljude da paze na sve izlaze. Ali ja
znam šta će Grej učiniti isto tako sigurno kao da mi je on rekao; on će pobeći negde u tople
krajeve da tamo provede svoj prokleti medeni mesec. Ti i Akbar pazite na Gar de Lion. Vidi
ovo! uz malo sreće, okončaćemo ovu igru; umoran sam od nje. Slušaj me pažljivo!"
Daglas ustade. Viski koji je popio nije mogao da utiče na njega, niti da mu udari bilo u glavu
bilo u noge. Otišao je do malog stola na kojem su bile nacrtane neke neobične figure. Uzeo je
jedan tanjirić, sipao u njega malo viskija, i ubacio novčić od pet franaka u sredinu. Zatim poče
da pravi neke neobične pokrete, i da oštro izgovara duge bajalice, očigledno na nekom
nerazumljivom jeziku. Konačno, on zapali viski koji se nalazio u tanjiriću. Kada je on skoro
izgoreo, on ga duvanjem ugasi. Zatim uze novčić, zamota ga u komad tamno crvene svile, i
dade ga svome učeniku.
"Kada se Grej ukrca na voz", naredi on, "otiđi do mašinovođe, daj mu ovo i reci mu da
pažljivo vozi. Ispričaj mi kako on izgleda; saznaj njegovo ime, ako možeš; kaži da želiš da
popiješ koju u njegovo zdravlje. Zatim dođi taksijem pravo ovamo."
Baloč klimnu glavom. Ta vrsta magije bila mu je poznata. On uze novčić i krenu.
Kod Znaka Spokojnog Oca, Akbar ga je čekao sa svojim sinom Abdulom Bejom. Ovaj drugi
je bio zadužen za Tursku tajnu službu u Parizu, i nije se libio da koristi mogućnosti koje su
mu bile na raspolaganju u korist svog napredovanja u magiji. Svi njegovi izvori bili su Baloču
konstantno na raspolaganju. Sada kada ga je angažovao sam S.R.M.D., on je bio van sebe od
ponosa i zadovoljstva.
Baloč mu je dao uputstva. Sat vremena kasnije kuća u kojoj je Liza upravo tada prolazila kroz
iskušenja biće okružena uhodama; sem toga neki ljudi će biti postavljeni na sve velike stanice
u Parizu; jer Abdul Bej je hteo da dobro obavi posao. Nije hteo ništa da rizikuje; jer pored sve
svoje fanatične vere u Daglasa, smatrao je da je razumno da se obezbedi protiv mogućih
grešaka u okultnim kalkulacijama svog šefa. Takođe, njegov postupak će dokazati njegovu
revnosnost. Osim toga, Siril će možda namerno ostaviti lažni trag - bilo je skoro sigurno da će
izvesti neki takav trik.
Baloč i Akbar Paša smestili su se u restoran koji je gledao na Gar de Lion, spremni da se u
svakom trenutku jave na telefon. "A sada", reče Abdul, "imaš li njihove fotografije da ih
pokažem svojim ljudima?"
Baloč izvadi fotografije.
"Negde sam video tog Greja", reče nemarno mladi Turčin. A zatim mu se iznenada ote strašan
krik. U Lizi je prepoznao nepoznatu ženu kojoj se godinu dana ranije divio na plesu - i za
kojom je još od tada žudeo. "Reci S.R.M.D.-u", zagrme on, "da ću ovo učiniti po cenu života
ili smrti; ali tražim devojku kao nagradu."
"Dobićeš nju, ili bilo šta drugo," reče Baloč, "ako možeš da zaustaviš G-dina Sirila Greja."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
67
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Abdul Bej izlete ne izgovorivši više ni reč; a Baloč i Paša odoše na zakazani sastanak. Proveli
su tu noć i naredni dan naizmenično spavajući i opijajući se. Oko pola devet naredne večeri
zazvonio je telefon. Daglas je dobro procenio; ljubavnici su stigli na Gar de Lion.
Baloč i njegov učenik skočiše na noge - svezi i puni elana da izvrše zadatak.
Bilo je lako primetiti visoku figuru maga, sa ljupkom devojkom pod rukom; na ulazu njihova
lepota dirnula je konduktera. Karte za Rim - a bez prtljaga! Očigledno su zajedno bežali!
Sa romantičnim saosećanjem, ljubazni čovek bi odlučio da se odupre navaljivanju Baloča, za
koga je pretpostavljao da je ljutiti otac ili iznevereni muž. Ali ponašanje ovog Engleza ga je
osvojilo; osim toga, imao je kartu za Dižon.
Skrivajući se što je bolje mogao, doktor brzo ode do lokomotive. Tamo je, pretvarajući se da
je stidljivi starac, molio vozača, darujući mu začarani "dolar", da pažljivo vozi. On će popiti
jednu u njegovo zdravlje, svakako - kako mu je ime? Oh! Marsel Difur. "Od lokomotive - to
je dobro!" nasmeja se veseli putnik, očigledno uveren u svoju bezbednost.
Ali on nije ušao u voz. Izleteo je sa stanice, uleteo u taksi, presrećan što se vraća Daglasu sa
tako dobro obavljenim zadatkom.
Nije više ni pomislio na Turčina.
Ali Akbar Paša je imao ideju. Baloč je uzeo kartu za Dižon -uzeće i on jednu. I otići će iskupiće svoju jučerašnju grešku. Nije se ni najmanje plašio tog pseta Greja, kada Sajmon If
nije uz njega. Biće teško, ali on će uzeti kap Lizine krvi - čak i ako bude morao da podmiti
noćnog čuvara. Zatim će - ko zna? - možda ugrabiti priliku i da ubije Greja. Čekao je
poslednji trenutak da se ukrca na voz.
Voz je trebalo da stane na Moret-le-Sablonu; do tog vremena kreveti će već biti namešteni;
imaće dosta vremena da to uradi; mogao je da ode i do Rima ako je potrebno.
Siril Grej je, izvan uticaja Sajmona Ifa, ponovo postao sarkastična sfinga. Nosio je putničko
odelo i pumparice, ali se još uvek ponašao kao ultra-pontifikalni diplomata.
"Nameštaj u ovim kolima je odvratan", reče on Lizi, gledajući oko sebe sa gađenjem. I
odjednom otvori vrata suprotno od platforme i prenese je na prolaz; a odatle u zagušljivi kupe
u vozu koji je stajao na sledećem "Voie".
"Srebrnasta mesečina kao ova noćas", reče on, vadeći veliku crnu lulu iz džepa i puneći je,
"nagoveštava (romantičnim ljubavnicima kao što smo mi) da bi bilo umesno da siđemo na
Moretu, odšetamo kroz šumu do Barbizona, vratimo se u Moret sličnim putem za dan ili dva, i
nastavimo naše putovanje u Napulj. Vidi Napulj i umri!" dodade on zamišljeno, "to je
svakako odličan plan."
Liza bi saslušala i predlog da započnu svoje putovanje plivanjem preko Sene, na osnovu toga
što će sutra biti petak; i zato se nije protivila. Ali nije mogla a da ne primeti da bi brže stigli
do Moreta brzim vozom.
"Malo moje dete!" odvrati on; "slavni latinski pesnik Kvintus Horacius Flakus je rekao, radi
naše koristi i obrazovanja, 'Festina lente.' Ovaj epigram je jedan čuveni španski pisac preveo
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
68
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
kao 'manjana'. Dante dodaje svoje svedočenje istini u svom grandioznom izlivu, 'Domani'.
Takođe, jedan arapski filozof, kojem se posebno divim, primećuje, ako možemo da verujemo
tvrđenju Ser Ričarda Frensisa Bartona, K.C.M.G. - a zašto ne bismo mogli? - 'Skrivaj svoja
načela, svoje blago, i svoja putovanja! A to ja i činim. Čak i više", dodade on zagonetno,
"nego što ti možeš da zamisliš!"
Još uvek su čekali da počne njihova lokalna sahrana (koju Francuzi elokventno opisuju kao
voz) kada se Dr. Baloč sav razdragan vratio u Ri Kvinkampoa.
Daglas ga je spremno dočekao. Trebalo mu je samo sekund vremena da mu saopšti vesti.
"Marsel Difur!" uzviknu S.R.M.D. "Pićemo u njegovo ime, pošto on ne sme da pije na
dužnosti."
On pažljivo otvori dve boce viskija, pomeša ustajalo piće u magičnom tanjiriću sa njihovim
sadržajem, i pozove Baloča da mu se pridruži za stolom.
"U tvoje dobro zdravlje, Marsel Difure!" uzviknu Daglas. "I pazi da voziš oprezno!"
Baloč i on sada revnosno počeše da prazne te dve boce - po jedan dobar gutljaj svakog minuta
- ali piće na njih nimalo nije uticalo. Potpuno je drugačije bilo sa čovekom u lokomotivi.
Gotovo i pre nego što je odmakao od Pariza, počeo je da diže gužvu oko peći, i rekao svom
ložaču da održava jaku vatru. U Melunu voz je trebalo da uspori; umesto toga, on je povećao
brzinu. Otpravnik vozova u Fonenbleu bio je zapanjen kada je video da je rapide proleto kroz
stanicu, osam minuta pre vremena, uprkos signalima. Video je kako se vozač rve sa ložačem,
kojeg je trenutak kasnije bacio sa platforme lokomotive, ali se ovaj izvukao samo sa
prelomom noge.
"Moj kolega je odjednom poludeo", objašnjavao je kasnije povređeni čovek. "Držao je u ruci
novčić od pet franaka koji mu je dao neki stari gospodin, i kleo se da mu je đavo obećao još
jedan ako stigne u Dižon za dva sata. (A, kao što znate, to je pet sati puta, kakav užas!)"
On se uplašio, signalizirao opasnost, i skočio na papučicu. Tada ga je taj izluđeni siromah
Difur izbacio iz voza.
Čuvar je bio nov na tom delu pruge, i, bez sumnje, suviše stidljiv da preuzme inicijativu;
svakako je trebalo da upotrebi kočnice, još u Melunlu.
Sat vremena kasnije Siril Grej i Liza kao i svi njihovi saputnici izbačeni su iz voza u
Fontenblou. Brzi voz Pariz-Rim imao je užasnu nesreću u Moretu. Linija će cele noći biti
blokirana.
"Ova neprilika", reče Siril, kao da je čuo da će doći do promene programa u pozorištu, "će
znatno doprineti trajanju - i, ako smem da dodam, romantičnosti - naše šetnje."
Kada su stigli u Moret više od tri sata kasnije, videli su kako se rapide zapleo sa teretnim
vozom. Izleteo je sa pruge na krivini i udario u sporiji voz. Siril Grej je pripremio još jedno
iznenađenje. Izvadio je nekakav papir iz džepa, koji je oficir policijskog kordona primio sa
istim onakvim strahopoštovanjem sa kojim je dečak Samuil primio svoj proročki dar. Ponosno
i smerno napravio je prolaz za njih.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
69
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Nisu morali dugo da pešače pre nego što je mag pronašao ono što je tražio. Ispod ruševina
zadnjeg vagona ležali su ostaci pokojnog Akbar Paše.
"Pitam se kako se to dogodilo", reče on. "Međutim, evo kako bi mogao da izgleda tvoj epitaf:
'malo znanja je opasna stvar'. Mislim, Lizo, da treba da večeramo u Ševal Blanu pre nego što
krenemo u našu šetnju do Barbizona. To je dalek put, naročito noću, a mi hoćemo da krenemo
prečicom ka zapadu da bismo izbegli Fontenblo, radi noćne romantike."
Lizu nije bilo briga hoće li večerati u Belom konju, ili na belom konju. Shvatila je da je uz nju
čovek pun snage, mudrosti, i dalekovidosti, koji daleko prevazilazi svoje neprijatelje.
On se zaustavio da porazgovara sa oficirom kordona dok su prolazili kraj njega. "Među
poginulim: g.din i g.đa Siril Grej. Englezi. Bez cveća. Opelo će održati sveštenik."
Oficir obeća da će zvanično pribeležiti tu laž. Ponašao se neverovatno pokorno. Liza je
shvatila da se njen ljubavnik potrudio da se naoruža sa mnogo različitih vrsta oružja.
Liza mu stisnu ruku, i promrmlja pohvalu njegovoj snalažljivosti.
"Neću uspeti da zavaram Daglasa ni dva minuta, ukoliko je on, kako pretpostavljam, pravi
Baskervilski pas, ali on će možda provesti neko vreme radujući se što sam bio takva budala da
to pokušam; a to je ipak dobitak."
Liza poče da se pita da li će najbolje pogoditi da kaže pravu stvar ako izabere pogrešnu.
Njegov stav bio je uvek negde iza ugla!
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
70
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
X
Kako su skupljali Svilu za Tkanje Mreže za Leptira
Siril Grej je izveo ponoćnu molitvu Bogu Sunca, Kefri, Krilatoj bubi, na vrhu Long Rošera; i
jutarnju molitvu Bogu Sunca, Ra, Sokolu, na visinama koje su gledale na seoce Barbizon.
Zatim je, kao sam Petao, probudio ljude u Krčmi, koji su, u znak sećanja na dane koje je
Stivenson proveo sa njima, odavali poštu njegovom prahu trudeći se da prevaziđu moralnost
Long Džon Silvera.
Oni su očekivali da im on naruči doručak; ali Sirilov zahtev, međugradski razgovor sa
Parizom, delovao im je neumesno i sračunat na to da poremeti ravnotežu u Republici. Zapitali
su se nije li se to slučaj Drajfus ponovo pojavio. Međutim, Siril je obavio svoj razgovor, a
Sajmon If primio informacije, pre sedam sati ujutro. Mnogo pre nego što se Daglas, koji je do
ponoći čekao na vesti o svom trijumfu, razbudio posle sna koji je nastupio nakon proslave, If
je svojim najbržim automobilom pokupio ljubavnike na ugovorenom mestu u šumi, Kruaks de
Gran Metr, odbacio ih do Dižona, i ubacio na voz za Marsej. Odatle su otišli brodom, i stigli u
Napulj ploveći preko mora, bez komplikacija.
Neprijatelj je, na ovaj ili onaj način, bio potpuno pometen.
Bilo je rano jutro kada su pristali; u tri sata posetili su lokalna božanstva koja su zahtevala
hitnije odavanje poštovanja; Muzej, Vergilijevu grobnicu, i takođe Majklsena, prodavca
knjiga i slika Neizrecivog. U četiri sata su krenuli, držeći se za ruke, duž obale, prema svom
novom domu.
Nakon nekih sat vremena hoda stigli su do podnožja visokog uzanog stepeništa, od vlažnog
kamena, koje se nalazilo između dva zida i vodilo strmo uvis do samog vrha Posilipa. Odatle
se među tesno zbijenim kućama video stari crkveni toranj. Siril joj pokaza kuću koja se
nalazila par stotina metara severno od crkve. Bila je to najlepša zgrada na brdu.
Sama kuća nije bila velika, ali je bila sagrađena kao maketa ili kopija onih starih zamkova koji
se mogu videti na strmim brdima u južnoj pa čak i centralnoj Evropi; jednom rečju, kao
zamak iz bajke. Gledajući odozdo, izgledalo je kao da je sagrađen na samim bedemima, kao
Potala u Lasi; ali to je samo tako izgledalo zbog mnoštva zidova koji su delili baštu na terase.
"Je li to Mreža za Leptira?" uzviknu Liza, pljesnuvši rukama od oduševljenja.
"To je", reče Siril, "Mreža".
Još jednom Liza oseti nešto nalik nepoverenju. Njegov način izgovaranja sasvim jednostavnih
stvari tako kao da one imaju i drugo, skriveno značenje, izazivao je u njoj nemir. On je tokom
putovanja bio neobično ćutljiv, i potpuno odsutan u onim stvarima u kojima joj je bio
najpotrebniji; to je, naravno, bio neophodan uslov eksperimenta; ali u svakom slučaju to je
narušavalo njenu sreću. Njihovi razgovori bili su ili čisto edukativni, Magika u Šest Laganih
Lekcija, kako ju je on nazivao, ili Magika bez Suza, ili su to pak bila uobičajena ljubavna
ćaskanja kakva je, bila je sigurna, on prezirao. Govorio joj je da su njene oči kao zvezde; a
ona bi pomislila da on misli: "Šta da kažem ovom komadu drveta?" Čak je i priroda na neki
način izazivala njegov prezir. Jedne noći videla ga je kako se u pesničkom zanosu naginje ka
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
71
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
moru posmatrajući morsku penu. Dugo je ostao tako nepomičan, dok su mu se grudi brzo
dizale i spuštale, a usne drhtale od strasti - a zatim se okrenuo njoj i hladnokrvno rekao: "Da li
bi ovo trebalo da bude reklama za zubnu pastu ili za penu za brijanje?" Bila je sigurna da je
celu stvar izveo samo da bi je uzbudio a zatim ponovo razočarao. Ali se sledećeg jutra rano
probudila i na stolu našla sonet napisan olovkom, pesmu takve duhovne dubine i savršene
tehnike da je shvatila zbog čega su oni malobrojni kojima je dozvoljavao da čitaju njegove
radove smatrali da je njegov pesnički dar ravan Miltonovom. Poređenja su bila tako dobra da
nije bilo sumnje da ih je smislio, od reči do reči, u onom zanosu koji je pokvario, za nju, onim
brutalnim anti-klimaksom.
Upitala ga je za to.
"Neki ljudi", reče on sasvim ozbiljno, "imaju jedan mozak; neki imaju dva. Ja imam dva."
Trenutak kasnije: "Oh, zaboravio sam. Neki ga uopšte nemaju."
Nije dozvolila da je zanemari. "Kako to misliš, da imaš dva mozga?"
"Stvarno imam. Izgleda kao da, da bih jednu stvar shvatio, moram da doprem do njenih
krajnosti. Ja ujedno vidim i ono uzvišeno i ono smešno, i ne mogu da zamislim da jedno
postoji nezavisno od drugog, kao što ne mogu da zamislim štap sa samo jednim krajem. I tako
koristim jedno stanovište da bih kontrirao drugom, kao dete koje se ljulja. Nisam zadovoljan
sve dok jednu ideju ne identifikujem sa njenom suprotnošću. Uzmimo pojam ubistva - to je
jedna prosta, užasna ideja. Ali ja se tu ne zaustavljam. Ja umnožavam to ubistvo, i
intenziviram ga milionima puta. Odjednom dolazim do uzvišene ideje o Otvaranju Oka Šive,
kada se Univerzum u trenutku poništava. Zatim se zaljuljam na drugu stranu i učinim čitavu
stvar smešnom terajući junaka da u trenutku hloroformom uspava Šivu, tako da može da se
oženi prelepom američkom naslednicom.
Sve dok na taj način ne obiđem čitav krug, ne osećam da zaista shvatam jedan pojam. Da si
me pustila da pričam dalje o pasti za brijanje, opet bih došao do nečeg lepog - a sve vreme bih
uočavao apsolutni identitet te dve kontradiktorne faze."
Ali to je još uvek bilo izvan njenog razumevanja, svaki put kada bi se pojavilo. "To je
Mreža!" zagonetka? Mogla bi značiti hiljadu stvari; a za ženu kao što je ona, pozitivnog i
prozaičnog temperamenta (koji je posedovala, i pored svoje histerije i sentimentalnosti)
sumnja je bila mučenje. Sama ljubav uvek muči žene ovakvog tipa; one žele da stave svoje
ljubavnike pod ključ. Volele bi da je i sama ljubav nešto materijalno, neka stvar koju bi mogle
da kupe na kilogram, i spreme u sef ili u frižider.
Sumnja i ljubomora, te služavke ljubavi, takođe su deca mašte. Ali ljudi pogrešno
upotrebljavaju reč "mašta" u smislu apstrahovanja ideja iz konkretnih činjenica. A to je
upravo suprotno istini. Mašta čini ideje vidljivim, odeva Biće u formu. Ona je, kratko rečeno,
veoma slična "veri" o kojoj govori Pavle. Kada istinska mašta stvori istinske slike Neviđenog,
dobijamo istinsku ljubav, i sve istinske bogove; kada lažna mašta stvori lažne slike -onda se
javljaju idoli, Moloč, Jahveh, Jaganat, i slični, skloni svim oblicima poroka, zločina, i bede.
Dok se penjala uz beskrajni niz stepenica, Liza je mislila kako se upustila u veliki rizik. Nije
oklevala da se uhvati u koštac sa Tigrom, Životom. Sajmon If ju je upozorio da se ponaša
impulsivno. Ali - uza sve to - on ju je samo nagovarao da ostane verna tome. Još jednom se
zaklela da neće odustati od svog stanovišta. Njenog mračnog raspoloženja nestade. Okrenula
se i bacila pogled ka moru, koje je sada bilo daleko ispod njih. Sunce, šuplja lopta od užarene
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
72
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
lave, visilo je u sredini Mediterana; i Liza za trenutak oseti potpuno duševno spokojstvo.
Postigla je jedinstvo sa Prirodom, umesto da večito sa njom ratuje.
Ali Siril se ponovo okrete ka planinama; znala je da želi da izvede večernju molitvu sa same
kućne terase.
Napokon su izašli iz uzanog prolaza u jednu uličicu iza crkve. Bio je to stari i zapušten put,
daleko od glavnog auto-puta koji je išao pravo preko planinskog grebena. Bilo je to mesto
koje je vekovima stajalo zaboravljeno u vremenu. Liza shvati da je to mirna luka - i to joj se
na neki način nije dopalo. Njena živahna priroda zahtevala je stalne stimulanse. Ona je bila
emocionalni zavisnik, ako smemo da konstruišemo taj termin putem analogije sa drugom
granom patologije.
Ljubavnici skrenuše levo kroz selo; za nekoliko minuta pred njima se otvorio put, i oni
ugledaše vilu. Stajala je na kamenitom vrhu, odvojena od ostatka brda oštrim kanjonom. On je
bio premošten starim kamenim mostom, visokim lukom koji je vodio od puta do kuće.
Izgledao je gotovo kao zamrznuti slap vode koji izvire iz velikih vrata.
Siril povede Lizu preko mosta. Ova kuća nije imala poslugu poput one koju su ostavili za
sobom u Parizu. Ovde gosti nisu bili rado viđeni niti očekivani u bilo koje vreme, a ukućani
su retko napuštali to mesto, izuzev poslom.
Stoga je proteklo neko vreme pre nego što se neko pojavio pred njima. Sirilova ruka, kojom je
povukao čelični konopac, pokrenula je veliko zvono, dubokog i svečanog zvuka, u kuli koja
se uzdizala nad ponorom. Tek kada je zvuk tog zvona utihnuo pomerila se mala špijunka na
vratima. Siril podiže svoju levu ruku, i pokaza pečatni prsten. Vrata se odmah otvoriše; čovek
od nekih pedeset godina, odeven u crno, sa velikim mačem, kao i njegov sabrat - čuvar
Zavetnog Doma u Parizu, pokloni se pred njima.
"Čini što ti volja i to treba da bude sav Zakon. Ulazim u kuću."
Sa tim rečima Siril Grej je preuzeo vlasništvo. "Odvedi me kod Sestre Klare." Čovek se
okrenuo i pošao ispred njih jednim dugačkim hodnikom koji je vodio do kamene terase,
popločane porfirom. U sredini, nalazila se fontana u čijem je centru bila kopija statue Venere
Kalipudž od crnog mermera. Ograda fontane bila je ukrašena statuama satira, fauna i nimfi.
Žena koja im je izašla u susret bila je očigledno rođaka ovog starijeg čoveka. Bila je
četrdesetih godina, snažne i kršne građe, lica opaljenog suncem od stalnog boravka napolju, sa
pomalo vidljivim ožiljcima od malih boginja. Oči su joj bile crne, pogled iskren i čvrst. Čitavo
njeno držanje odavalo je odlučnost i odanost. Ona je vladala kućom u odsustvu Sajmona Ifa.
Nakon pozdrava usledio je kratak razgovor između ove žene i Sirila Greja, čija je svečana
formalnost na neki neobjašnjiv način odavala najtopliju srdačnost. On joj objasni da želi da
ona i dalje u potpunosti vodi domaćinstvo, i da treba da izmeni pravila samo utoliko koliko je
neophodno za uspeh određenog magičkog eksperimenta koji je trebalo da izvedu. Sestra Klara
izrazi svoje slaganje blago klimnuvši glavom; a zatim podiže glas, i pozva ostale na večernje
obožavanje Sunca.
Siril je ovo izveo kao predvodnik; nakon što su obavili tu dužnost, bio je slobodan da se
upozna sa svojom novom braćom i sestrama.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
73
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Sestri Klari pomagale su dve mlade žene, obe vitke i krhke -čak pomalo bebaste, moglo bi se
reći, sa svojom mekom smeđom kosicom i punim, mekim crvenim usnama. One su stajale
dalje od muškaraca, kojih je bilo pet. Prvi po rangu bio je kršni Brat Onofrio, čovek od nekih
trideset i pet godina, snažan kao bik, čiji je svaki mišić bio jak kao čelik od neprestanog
fizičkog rada. Dvojica muškaraca od tridesetak godina stajali su kraj njega, a iza njih dvojica
momčića od oko šesnaest godina.
Svi su oni bili posvećeni - koliko se znalo u spoljnom svetu -lečenju ljudskog roda od fizičkih
bolesti. Muškarci su bili lekari, ili studenti, a žene medicinske sestre; iako je zapravo Sestra
Klara bila najbolja od svih njih, hirurg koji je mogao da se meri sa bilo kojim muškarcem u
Evropi.
Ali boravak ma koje obolele osobe u kući bio je u suprotnosti sa kućnim pravilima; privatna
bolnica koja je bila u njihovom sastavu nalazila se nekih sto pedeset metara dalje na brdu.
U trenuku Liza je shvatila da se našla u krugu u kojem je disciplina bila najvažnija.
Svako od njih se kretao kao da ih je od malena vaspitavao neki pruski oficir. Svi su izgledali
kao da stalno misle na svoje zadatke. Takvi maniri prirodno su pristajali Klari i Onofriju;
drugi su se tek navikavali na to. Ali nije se osećala nikakva spoljna prinuda; čak i najmlađi
među dečacima bio je ponosan što sebe shvata tako ozbiljno.
U vazduhu se pomalo osećala hladnoća; Siril uvede Lizu unutra. Za njih su pripremljene
posebne sobe; ali Lizi se nije dopalo što su one bile uređene potpuno ženski. Čitav apartman
bio je u nekoliko boja; beloj, plavoj i srebrnoj. Tapiserije, tepisi, pa i sami plafoni, bili su u
potpunosti takvi bez ikakvog drugog osvetljenja.
Slike i statue prikazivale su Artemidu, i nijednu drugu boginju; čak i same stvari u apartmanu
bile su u obliku polumeseca, a jedini metal na vidiku bilo je srebro. Tamo gde oblik
polumeseca nije služio svrsi, površine su bile iscrtane zvezdama sa devet krakova.
Na stolu su ležale samo tri knjige; to je bio Endimijum od Kitsa, Atalanta u Kalidonu
Svinburna, i još jedna. Ali na maloj polici bilo je još nekoliko knjiga; i Liza je kasnije otkrila
da je svaka od njih opisivala, nagoveštavala, ili bila više ili manje direktno inspirisana
mesecom. U srebrnom kandilu je, takođe, goreo tamjan čiji je preovlađujući sastojak bio
kamfor. Sve je bilo oblikovano ili odabrano tako da skrene devojčine misli na zemljin satelit.
Kasnije je otkrila da se to odnosilo čak i na njenu ishranu - trebalo je da uzima isključivo onu
hranu koju su mudri ljudi od davnina smatrali lunarnom, zbog nekih njenih osobina, ili zbog
toga što je bila tradicionalno posvećena Dijani.
Nakon početka eksperimenta, nijedan muškarac nije smeo da uđe u taj apartman.
Bila je malo zaplašena kada je shvatila da je Siril od početka predvideo njen bezuslovni
pristanak. On to primeti sa osmehom, i poče da joj objašnjava zbog čega je izabrao mesec kao
"leptira" kojeg je trebalo da ulove.
"Mesec ima najjači uticaj u tvom horoskopu", reče on. "Ona1 stoji u svom sopstvenom znaku
Raka, na sredini neba.
___________________________________________________________________________
1
Mesec je u engleskom jeziku ženskog roda, prim.prev.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
74
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Sunce i Merkur uzdižu se pod pravim uglom sa njom, što nije naročito dobro; to bi moglo da
donese određene nevolje; Ali Neptun je u sekstilu sa njom, a Jupiter i Venera u trigonu. To je
otprilike onoliko dobar horoskop kakav se može očekivati u tom slučaju. Najveća opasnost
preti nam od konjukcije Lune i Urana - oni su isuviše blizu. Moj natalni horoskop dobro se
slaže sa tvojim, jer ja sam pretežno solarne prirode, iako (Nebo zna!) Uran u podznaku to
modifikuje; i tako sam ti komplementaran. Ali ja ne treba da utičem na tebe ili da provodim
mnogo vremena sa tobom. Spavaću sa muškarcima u onom četvrtastom tornju, koji je u
magičkom smislu odvojen od ostatka kuće. Stalno ćemo raditi na tome da prizovemo uticaj
meseca, i da uklonimo nametljivce. Sestra Klara je izvanredno moćna u tom smislu; ona to
proučava dvadeset godina; a tokom poslednjih deset nije progovorila ni sa jednim muškarcem,
osim koliko je neophodno. Njeni učenici doneli su sličnu odluku. To nije pitanje zakletve,
koja podrazumeva nepoverenje prema sebi - strah od slabosti ili nepostojanosti; žene našega
reda izvršavaju svoje sopstvene volje, i nije im potrebna nikakva spoljašnja prinuda. I ti učini
isto!" Odjednom postade ozbiljan i sumoran; i ona oseti kako bi strašan bio njegov bes ili
prezir.
Jutro je bilo blistavo; i Liza otkri, ne po prvi put, da je veoma jak uticaj proizilazio iz rutine
koja je bila specifična za Zavetne Domove. Ustajanje pre zore; ritualno kupanje sa namerom
da se i telo i um pročiste kao da su tek rođeni; zatim radosni izliv obožavanja kada se sunce
pojavi na vidiku: to je bio istinski Početak Dana. Godine neosetno spadoše sa nje; postala je
devica u mislima i delovanju.
Trebalo je da prođe oko nedelju dana pre početka mene mladog meseca, trenutka kada je
njihova operacija trebalo da počne; ali ta nedelja je za Sirila Greja bila ispunjena radom. Sa
Bratom Onofriom, kojeg je veoma zavoleo, proverio je svaki pedalj ograde oko kuće. Ona je i
inače bila neka vrsta tvrđave; terase su bile oivičene bedemima koji su bili tako zaobljeni ili
savijeni pod uglovima da su delovali kao stara vojna utvrđenja čiji je najsavršeniji primer Fort
Vilijam u Kalkuti.
Ali zaštita koju su podrazumevali magovi bila je drugačijeg tipa; problem je bilo u tome da se
čitavo mesto opaše neprobojnim magijskim krugom. Godinama je, naravno, to mesto bivalo
uvek branjeno, ali ne od ovakvih opasnosti kakve su sada vrebale. Do tada je bilo dovoljno
isključiti zlo i neupućena bića, stvari iste vrste kao što je bio Daglasov posmatrač; ali sada su
se suočili sa mnogo većim problemom, kako odvratiti Dušu, biće naoružano neprikosnovenim
pravom ulaska, da im ne priđe blizu. Demoni, elementarna bića i inteligencije bili su, teorijski
gledano, tek delići istinskih Entiteta; oni su bili iluzije, proste trodimenzionalne stvari, koje u
sebi nisu sadržavale srž supstance. Drugim rečima, oni su bili pridevi, a ne imenice. Ali
ljudska duša je celovita realnost. "Svaki muškarac i svaka žena je zvezda."
Odvratiti jednu takvu dušu od njenih težnji da uđe u svet materije bila je ozbiljna poteškoća i, takođe, verovatno i ne mala odgovornost. Međutim, Sirilova najveća nada bila je da će duše
koje naiđu biti razumne, i da neće pokušati da se nametnu kao nepoželjne, ili da se usade u
nepovoljno tle. Uvek je smatrao da do osujećenja neke inkarnacije dolazi ukoliko duša otkrije
da su nasleđe i okruženje embriona koji je izabrala neprijateljski nastrojene prema željenoj
manifestaciji; duša bi se tada povukla, što bi u fizičkom smislu rezultiralo pobačajem,
mrtvorođenim detetom, ili bi embrion, koji je ljudska duša napustila, postao podložan
posednutosti neke druge stvari, kao što je Vampir, ili ono što se u Bibliji naziva "tupim
duhom", koji bi stvorio monstruma ili idiota.
Siril Grej se, insistirajući na konstantnoj odanosti ljudskom idealu, nadao da će odvratiti sve
druge tipove duša, baš kao što prisustvo čopora vukova tera jagnje u beg; osim toga, verovao
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
75
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
je da će privući moćne sile, koje će služiti kao svetionik u njegovoj luci. Zamišljao je željenu
Mesečevu-dušu, kako lebdi u prostoru, snažno gonjena ka horu saosećajnih inteligencija koje
će svakako morati da uoči, zahvaljujući intenzitetu koncentracije magijskih sila izvođača ove
ljudske ideje.
Dva dana pre početka operacije, stigao mu je telegram iz Pariza. U njemu je pisalo da su, kao
što je on i naslućivao, Baloč i Daglas stajali iza napada koji je izvršen na njih; osim toga, da
su saznali za Grejev boravak u Napulju, i da su tri člana Crne Lože krenuli iz Pariza za Italiju.
Mislio je da je nepoželjno da Lizi saopšti te vesti.
Ali zato je ponovo podvukao svoja ranija upozorenja.
"Dete!" reče on, "sada si spremna za naš veliki eksperiment. U ponedeljak, na dan Mladog
Meseca, položićeš zakletvu posvećenosti; i moći ćemo da obnovimo one odnose koje smo
privremeno prekinuli. Sada mi dozvoli da ti kažem da si apsolutno obezbeđena u svakom
smislu osim u jednom. Slaba tačka je u ovome: mi ne možemo u potpunosti odstraniti
nepoželjne misli iz tvoje glave. To treba ti sama da učiniš, a mi smo učinili sve što je u našoj
moći da stvorimo najpovoljnije moguće uslove; ali te upozoravam da će borba biti žestoka.
Bićeš zapanjena sposobnostima svojih sopstvenih misli, njihovom lukavošću, njihovom
fatalno pogrešnom logikom, njihovom moći da te učine slepom za činjenice koje bi trebalo da
budu jasne kao dan - da, čak i kada su u pitanju stvari koje ti se nalaze pred očima. One će
pokušavati da te obmanu, da poremete tvoju mentalnu ravnotežu - svi su trikovi mogući. A ti
ćeš biti tako ugrožena i slepa da ti samo jedno može pomoći; a to je, da se očajnički
pridržavaš, u najbukvalnijem smislu, termina tvoje zakletve.
Učini to, i uskoro će se tvoj um razbistriti; shvatićeš ispraznost fantoma koji su te napali. Ali
ne uspeš li u tome, izgubićeš svoj jedini standard; mutna voda će te odneti u provaliju ludila.
I, što je najvažnije od svega, nikada nemoj praviti razliku između duha i slova svoje zakletve!
Najveće lukavstvo đavola je to da te odvuče od jasnog značenja reči. I zato, iako te tvoj
instinkt, i razum, i um, i tvoj zdrav razum, i tvoja inteligencija podstiču da protumačiš neku od
svojih dužnosti drugačije nego u prostom prvobitnom smislu; ne čini to!"
"Ne shvatam šta hoćeš da kažeš."
"Evo primera. Pretpostavimo da si se zaklela 'da ne takneš alkohol.' Đavo će se javiti sa
bolešću, i lekom koji sadrži alkohol; on će te navesti na to da kažeš da se, naravno, tvoja
zakletva nije odnosila na uzimanje alkohola 'kao leka'. Ili ćeš hteti da se namirišeš kolonjskom
vodom; naravno 'dodirnuti' zapravo znači 'piti'."
"I zaista ću biti u pravu ako se ponašam tako glupo i bukvalno?"
"Da, u slučaju kada um, pod dejstvom magijskih sila, postaje nesposoban da pravilno
rasuđuje. To je poput priče o Plavobradom; samo ti je moraš izmeniti u tom smislu da sadržaj
fatalne odaje postoji samo u ženskoj mašti, da je ona sebe toliko uverila u ono što je mislila da
može da vidi da je zaista mislila da je to i videla. Zato se čuvaj!"
Poslednjeg dana starog meseca objasnio joj je u glavnim crtama kako će izgledati njihov
program.
Najpre, medeni mesec; njihovi normalni odnosi nastaviće se dok se ne budu uverili da je
potrebno da naglase ono najvažnije što čini suštinu operacije. Od tog trenutka ona neće viđati
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
76
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Sirila osim prilikom ceremonija invokacije; svi drugi odnosi među njima će prestati.
Ljubavnik će postati pustinjak. Mag je napravio proračun prema kojem će se verovatan
trenutak inkarnacije dogoditi oko šest meseci pre datuma rođenja. Kada se uvere da je duša
prisvojila embrion, pustinjak će postati stariji brat.
Očigledno, središnji period bio je kritičan; ne samo zbog magijskih poteškoća, već i zbog toga
što će i sama Liza biti izložena velikim pritiscima, i izolovana od saosećajnosti svog
ljubavnika. Ali Siril je mislio da je bolje da se suoče sa tim opasnostima nego da dozvoli da
njegova sopstvena duša utiče na atmosferu oko nje, pošto bi njegova solarna ličnost mogla da
odvrati upravo onog "leptira" kojeg žele da uhvate. Zapravo, njegova ljudska individualnost
bila je upravo ono što je trebalo ukloniti iz njenog prisustva. Ona ga ne sme doživljavati ni u
jednom smislu osim u čisto magijskom, kada on, odeven u odeću određenu za invokaciju
Lune i uz reči i gestove koncentrisane u potpunosti na taj rad, sasvim utopi Sirila Greja u lik
Sveštenika Artemide - "tvoje svetilište, tvoje proročanstvo, tvoj žar bledousnog proroka koji
sanja."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
77
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
XI
O Mesecu od Meda, i Događajima Koji su se Tada desili;
uz različite komentare o Magici;
a sve skupa Ukrašeno Moralnim Poukama Korisnim za Mlade
Bašta vile sa svojim mnogobrojnim terasama bila je puna stabala maslina i tamarinda,
pomorandži i čempresa; a najniža terasa, bila je u obliku polumeseca i izvan njenog zida su se
videli putevi koji su vodili niz brdo. Bila je popločana belim mermerom. Iz gole stene izvirao
je potočić, koji se ulivao u jedan okrugli bazen; iz njega su zatim izvirali mali slapovi vode
koji su navodnjavali terasu tekući kroz žljebove koji su se nalazili između mermernih ploča.
Ova bašta bila je posvećena ljiljanima; i zbog njenog odgovarajućeg simbolizma, Siril Grej ju
je odabrao kao mesto na kojem će se Liza posvetiti Artemidi. On je u nju postavio mali
trougaoni oltar od srebra; i tu su Sestra Klara i njene učenice dolazile po tri puta svake noći da
izgovore svoje bajalice. Ritual meseca nije se nikako mogao izvoditi po danu.
U ponedaljak uveče, nakon obožavanja sunca na zalasku, Sestra Klara pozva Lizu u stranu, i
odvede je u ovu baštu. Tu su je ona i služavke svukle, i okupale je od glave do pete u vodi sa
svetog izvora. Tada se ona svečano zakle da će poštovati pravila rituala, da neće govoriti ni sa
jednim muškarcem osim sa svojim odabranikom, da neće izlaziti iz zaštićenog kruga, i da
neće imati kontakta sa spoljnim i neiniciranim svetom; već da će se, sa druge strane, potpuno
posvetiti prizivanju Meseca.
Zatim je odenuše u posebno pripremljenu i posvećenu odeću. Ona nije bila iste vrste kao
odore Reda; to je bila široka haljina svetlo plave boje pokrivena srebrnastim slojem; a tajni
znaci meseca bili su vešto izvezeni po ivici. Ona beše lagana, ali veoma široka; izgledalo je
kao da je onaj ko je ima na sebi obavijen izmaglicom mesečeve svetlosti.
Sestra Klara podiže glas pevušeći polako neku mističnu bajalicu, a njene pomoćnice su je
pratile na svojim mandolinama; bila je to pesma žara i ludila, ludila čednog, dalekog i
neumoljivog. Na kraju ona uze Lizu za ruku, i dade joj novo ime, mistično ime, urezano na
mesečevom kamenu postavljenom u srebrni prsten koji joj je stavila na prst. To ime beše Iliel.
Ono je izabrano zbog svoje podudarnosti sa brojem meseca; jer to ime je hebrejsko, i na tom
jeziku njegova slova imaju vrednost od 81, a to je kvadrat od 9, svetog broja meseca. Ali i
drugi razlozi su doprineli da se izabere ovo ime. Slovo L se u hebrejskom jeziku odnosi na
Libru (Vaga, prim. prev.), znak u kojem je ona rođena; a ono je okruženo sa dva slova I, koja
označavaju delovanje sila kreacije i čednosti koje su mudri ljudi od davnina skrivali u tom
hijeroglifu.
Finalno "EL" označava božanstvenost njenog novog bića; jer to je hebrejska reč koja
označava Boga, i prema predanju vodi poreklo iz različitih korena, koji podrazumevaju da su
ove ideje manifestovane u individuama anđeoske prirode.
Ta uputstva su Lizi data unapred; sada kada je na ceremonijalan način dobila ovo ime, do srca
ju je dirnulo njegovo veličanstveno značenje. Njena strast prema Sirilu Greju beše gruba i
vatrena, gotovo vulgarna; on ju je usmerio u težnju ka posvećenosti, strahovitu žudnju,
potpunu čistotu. Ni Rea Silvija, ni Semel, niti bilo koja smrtna devica nikada se nije uzvisila
do tako slavne sudbine, niti osetila tako beskrajno uzvišenu čednost. Čak su i razmišljanja o
Sirilu spadala sa nje poput mrlja. On postade tek nužno zlo. U tom trenutku mogla je zbaciti
sa sebe čak i spone same čovečnosti, i pridružiti se Sestri Klari u njenom ekstatičnom
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
78
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
raspoloženju, i ostati, kao oduševljena zavetnica, slobodna u devičanskoj meditaciji. Samo ju
je saznanje o njenom uzvišenom zadatku priviklo na njegov gorki ukus. Iz tih sanjarenja trgao
ju je glas Sestre Klare.
"Oh, Iliel! Oh, Iliel! Oh, Iliel! more je prekrio oblak."
Dve devojke pridružiše se muzikom svojih mandolina.
"Spušta se mrak. Plašim se," uzviknu Sestra Klara.
Devojke su i dalje svirale svoju melodiju.
"Same smo u ovom svetom lugu. O, Artemido, budi uz nas, zaštiti nas od sveg zla!"
"Zaštiti nas od sveg zla!" ponoviše dvoje dece.
"Ovaj je oblak čudnog oblika; u tami se nešto miče; u svetom lugu je neki stranac!"
"Artemido! Artemido! Artemido!" uzvikivale su devojke, a njihovi instrumenti se uznemiriše.
Tog trenutka se od muškaraca, koji su čekali na gornjoj Terasi, začu glasni uzvik. Bio je to
užasan krik straha, neartikulisan, izuzev jedne reči "Pan!" Oni se vrišteći razbežaše u svim
pravcima kada Siril Grej, odeven u grubu odeću od jareće kože, skoči sa najviše terase pravo
među njih. Sledećeg trenutka, skačući niz baštu, on stiže do bedema koji je okruživao malu
terasu na kojoj su se šćućurile devojke, ječeći.
On skoči među njih; Sestra Klara i njene učenice razbežaše se sa kricima poput uplašenih
morskih ptica; ali on zgrabi Iliel, privi je na svoje grudi, a zatim je baci preko ramena, i
trijumfalno krenu ka kući.
Takva je bila magijska ceremonija koju je smislio adept, komemoracija dramske
reprezentacije legende o otmici Dijane koju je izveo Pan. Iz takvih su se rituala, naravno,
razvile sve dramske predstave. Suština je identifikovati sebe, u mislima pomoću delovanja, sa
božanstvima koja želimo da prizovemo.
Zamisao o ceremonijalnom predstavljanju priče mogla je prethoditi ritualu, a Božanstva su
možda bila samo sublimacije eponimskih junaka ili personifikacije apstraktnih ideja; ali u
krajnjoj liniji to je uglavnom isto. Ako se složimo da je genije u čoveku božanskog porekla,
pitanje "Šta su kola, a šta konj?"
postaje isto tako bespredmetno kao kada bismo ga postavili u vezi sa automobilom.
Naredni mesec, od sredine novembra, pa sve do nedelju dana uoči Božića, bio je medeni
mesec. Ali životinjska glad bila je samo njegov uzgredni pratilac; ovozemaljska ljubav Sirila i
Lize uzdignuta je do neslućenih visina kroz duhovnost i ljubav prema čitavom čovečanstvu
koja je ležala iza njenih manifestacija. Šta više, sve je bilo usklađeno sa njom; ništa joj nije
manjkalo. Ljubavnici se ni časa nisu razdvajali; udovoljili su svojoj ljubavi; ali na takav način,
i sa takvim intenzitetom, o kojem ovozemaljski ljubavnici ne mogu ni da sanjaju. Čak i san za
njih beše tek raznobojni veo kojim su se pokrivali u zanosu; u snovima oni su se još uvek
tražili, i pronalazili, pod plavim nebom, na moru čiji je smeh bio lepši od zvonkog smeha
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
79
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
onog mora koje je ležalo između njih i Kaprija, u baštama većeg uživanja od njihovih
sopstvenih, i na obroncima koji su se kroz večnost spuštali do nebeskih dvora.
Tokom četiri nedelje im iz spoljašnjeg sveta nisu stizale nikakve vesti; sa jednim izuzetkom,
kada je Sestra Klara donela Sirilu telegram. Potpisa nije bilo, a poruka beše kratka. "Oko
prvog avgusta" bio je ceo sadržaj. "Što bolji dan, to bolje delo!" uzviknu Siril radosno. Iliel ga
je ispitivala. "Samo magika!" odgovori on: ona zaključi da to nema veze sa njom, i zažali čak
i zbog te mikroskopske smetnje.
Ali iako je Iliel bila izolovana od svih spoljašnjih događaja, u tome se uspelo samo pomoću
gvozdene discipline. Crna Loža nije gubila vreme; Brat Onofrio, koji je bio zadužen za
osoblje, imao je pune ruke posla; neprijatelj nije uspeo čak ni u svom prvom zadatku,
stvaranju materijalne veze sa Bratstvom.
Zakon magike tvrdi da se uzroci i posledice nalaze na istom planu. Možete poslati duha da
uplašite nekog koga ne volite, ali ne možete od tog duha očekivati da upotrebi palicu, ili da
ukrade maramicu iz džepa. Takođe, praktična magika kreće sa materijalnog plana, i nastavlja
sa stvaranjem na drugim planovima. Tako, da biste prizvali nekog duha, morate prvo pribaviti
objekte neophodne za njegovu manifestaciju, i stvoriti od njih suptilnije oblike iste vrste.
Mreža za Leptira bila je razrađena na istom principu. Moralnost u magici nema veći značaj
nego u umetnosti ili nauci. To se pitanje postavlja tek onda kada posledice počnu da deluju na
moralnu prirodu čoveka. Tako, Venera de Mediči nije ni dobra ni loša; ona je jednostavno
lepa; ali njen uticaj na umove kao što su um Antonija Komstoka ili Herija Toa može biti
poguban, zbog same prirode takvih umova. Možemo detalje nekog ubistva ugovarati
telefonom; ali ne treba da okrivljujemo telefon.
Zakoni magike su u bliskoj vezi sa zakonima drugih fizičkih nauka. Pre stotinak godina ljudi
nisu znali za mnoge važne osobine materije; provodljivost toplote, električni otpor,
propustljivost rentgenskih zraka, spektroskopsku reakciju, i druge, okultne osobine. Magika se
bavi uglavnom određenim fizičkim silama koje prosti ljudi još uvek ne priznaju; ali te sile su
isto tako stvarne, baš kao i one materijalne - ako ih zapravo možemo tako nazvati, jer su sve
stvari u krajnjoj liniji duhovne - kao što su i osobine radio-aktivnost, težina i čvrstoća.
Teškoća koja se pojavljuje prilikom definisanja i merenja takvih osobina leži prvenstveno u
suptilnosti njihovog odnosa sa životom. Živa protoplazma je identična neživoj protoplazmi u
svemu osim u činjenici da u njoj postoji život. Misa je magijska ceremonija koja se izvodi sa
ciljem da se materijalnoj supstanci udahne božanska vrlina; ali ne postoji materijalna razlika
između posvećene i neposvećene hostije. Pa ipak postoji ogromna razlika u moralnom uticaju
na pričesnika. Shvatajući da je njena glavna svetinja samo jedna od bezbroj mogućih
eksperimenata u talismanskoj magiji, Crkva nikada nije poricala realnost te Umetnosti, već je
tretirala njene eksponente kao rivale. Ona se ne usuđuje da odseče granu na kojoj sedi.
Sa druge strane, skeptik, koji shvata da je nemoguće poreći efekat ceremonije posvećenja,
primoran je da uzrok potraži u "veri"; i podrugljivo govori da je Vera istinsko čudo. Sa čime
se Crkva slaže sa osmehom; ali mag, koji održava ravnotežu među pregovaračima, i insistira
na jedinstvu Prirode, tvrdi da su sve te sile jedinstvenog porekla. On veruje u "čudo", ali tvrdi
da je to ista vrsta čuda kao i punjenje Lajdenske boce elektricitetom. U prvom slučaju koristite
moralni indikator, u drugom električni; ravnoteža i epruveta ni u jednom neće pokazati
razliku.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
80
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Crna Loža je dobro znala da slabu tačku u Mreži za Leptira predstavlja Lizin neobučeni um. U
svom belom usijanju entuzijazma, i strasne zaljubljenosti, on je bio isuviše aktivan da bi ga
direktno napali, čak i kada bi mogli da stupe u kontakt sa njim.
Ali oni su se zadovoljili time da posmatraju i očekuju reakciju, ukoliko do nje dođe, a znali su
da će se to na kraju dogoditi. Anteros je uvek za petama Erosu; pre ili kasnije, on će ga
zameniti, ukoliko nije dovoljno pametan da svoju vatru obnovi gorivom Prijateljstva. U
međuvremenu, najbolje što su mogli da učine je da putem uma deluju na telo. Da su bili u
mogućnosti da nabave jednu kap krvi Iliel, ona bi mogla za njih biti isto onako lak plen kao
onaj nesrećni mašinovođa sa rapid-a Pariz-Rim.
Ali Sestra Klara se brinula o tome da čak i odsečeni nokti Iliel budu pažljivo uništeni na
magijski način; a Brat Onofrio organizovao je noćnu patrolu u bašti, tako da ne bi bilo
fizičkog prodora u krug.
Čovek koji je od strane Crne Lože bio zadužen za ovu misiju bio je izvesni Artvejt, jedan
nezanimljivi i neprecizni nadrinaučnik bez mašte i istinske magijske percepcije. Kao i većina
Crnih Magova, on je bio sklon piću; a njegova sposobnost da drugima nanese zlo bila je
ograničena njegovom izvanrednom uobraženošću. Mrzeo je Sirila Greja više nego bilo koga
drugog, jer je on u svojem britkom duhu napisao kritike njegovih knjiga, sa svojom
najgorčom ironijom, u listu Smaragdna Ploča, čuvenoj književnoj reviji koju je izdavao Džek
Flin; a Grej se naročito potrudio da istakne elementarne greške u prevodu koje su pokazivale
da je Artvejt komično neupućen u jezike čijim se znanjem hvalisao. Ali to nije bio pravi čovek
da izvede zadatak koji mu je odredio Daglas; njegova pompeznost mu je uvek stajala na putu;
čovek koji se bori za život je naročito glup ako se svakog trenutka zaustavlja da bi se samom
sebi divio. Daglas ga je izabrao zbog jednog od zanimljivih prikrivenih razloga koji tako često
utiču na ljude perverzne inteligencije; zbog toga što je bio bezopasan odabrao ga je da čini
zlo. U demokratiji se generali često biraju po istom principu; sposoban čovek bi mogao da
sruši republiku. Ona očigledno više voli da je sruši sposoban neprijatelj.
Ali Daglas ga je pojačao sposobnim pomoćnikom.
Abdul Bej nije znao ništa o magiji, i nikada neće ni znati; ali on je očajnički žudeo za Lizom, i
fanatično mrzeo Greja, kojega je, prema tvrđenju Baloča, smatrao krivim za smrt svoga oca.
Njegova finansijska i društvena sredstva bila su skoro neograničena; za spoljni deo posla
teško se mogao naći pogodniji čovek.
Treći izvršitelj bio je mozak čitavog posla. On se, na svoj način izvrsno razumeo u crnu
magiju. To je bio mršav, mrtvački bled protestant - Irac po imenu Gejts, visok i pogrbljen,
profesorskog držanja. Imao je istinskog originalnog talenta, a tu i tamo ideje dostojne genija.
Ali iako je bio oštre inteligencije, bio je na neki način smeten; a u njegovom izgledu osećao se
izvestan nedostatak muškosti. Kosa mu je bila duga, prava i zapuštena; zubi su mu bili kvarni;
i nosio se tako neuredno da je to delovalo odbojno čak i na one koji ga nisu poznavali.
Ali on nije bio zao; njemu uopšte nije bilo mesto u Crnoj loži; beše to samo jedna od njegovih
romantičnih fantazija, da se predstavi kao strašno zao tip. Ipak, shvatao je to ozbiljno, i bio je
spreman da posluži Daglasu u bilo kojem poslu, ma kako groznom, da bi sebi obezbedio
napredovanje u Loži. On je tu dospeo samo zbog svoje smušenosti; jedini motiv koji ga je
rukovodio izuzev zadovoljavanja sopstvene taštine, bio je sam po sebi bezazlen - sticanje
znanja i moći. Bio je u potpunosti u Daglasovim rukama. Za Daglasa je bio veoma koristan,
jer je Gejts bio na dobrom glasu u najvišim krugovima u Engleskoj.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
81
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Daglas ga je za ovaj posao odabrao zbog svoje izvanredne lukavosti; zato što on nije svoje
žrtve ni voleo ni mrzeo, i stoga je bilo verovatno da će njihovo delovanje posmatrati i tumačiti
nepristrasno i bez predrasuda. Takav je izveštaj Daglas najviše želeo. Daglas se sa njim lično
susreo - što je bila retka privilegija -pre nego što je krenuo u Napulj i objasnio mu na sledeći
način šta želi.
Ona budala Artvejt će sitničavo brljati klasičnim metodama magije, delimično stoga da bi
možda slučajno nešto postigao, a delimično zato da bi Greju zadavao brigu, a možda ga i
naveo da poveruje da glavna opasnost vreba odatle. U međuvremenu će se on, Gejts, tajno
posvetiti tome da otkrije pravu prirodu Grejovih namera. Ta informacija bila je od suštinske
važnosti; Daglas je znao da to mora biti nešto ogromno; da su sile koje je Siril želeo da
prizove bile kosmičkog opsega. Znao je to ne samo zato što je tako sam zaključio, već i po
tome što je u to bio uključen i Sajmon If. Dobro je znao da stari Majstor ne bi mrdnuo prstom
zbog ičeg manjeg od svetskog rata. Po tome je Daglas procenio da bi, ako bi mogao da pomrsi
račune Greju, on sam trijumfovao. Takve sile, okrenute protiv onoga koji ih je pokrenuo,
razbile bi ga u hiljadu komada. Daglas, koji je još uvek bio slab zbog uništenja svog
"posmatrača", bio je posebno jasan u tom smislu!
Artvejt je u svemu trebalo da predstavlja nominalog šefa grupe, a Abdula Beja je trebalo
nagovoriti da ga na svaki način svesrdno podržava; ali u slučaju potrebe Gejts je trebalo da
stane Artvejtu na put, i da na svoju stranu privuče i Turčina, zakletog na tajnost, pokazujući
mu dokument koji je Daglas na licu mesta napisao i predao mu.
Luj XV je sa svojim ambasadorima pokušao da izvede sličnu unakrsnu igru; ali Daglas nije
dobro znao istoriju, i nije znao kako su se ti eksperimenti završili.
Niti je, očigledno, dobro upamtio reči iz jevanđelja: "Ako se Satana podeli protiv Satane, šta
će biti sa njegovim carstvom?"
Još je manje shvatao da mu je taj genijalni plan sugerisao Sajmon If! Pa ipak, bilo je upravo
tako: to je bio glavni učinak kontra-napada koji je stari mistik pristao da izvrši u ime Sirila
Greja. Za to mu je trebalo samo petnaestak minuta; Put Taoa je najjednostavniji i najsigurniji.
Upravo to je učinio "Jednostavni Sajmon". Budući da je sve jednostavno kretanje
jednosmerno, a da mu je neprijatelj inercija, kovač sliva svoj mač u jednu oštru ivicu; majstor
koji pravi strele teše vrh strele zaoštravajući ga u jednu tačku. Dum-dum metak ne prodire
onako dobro kao niklovani vrh; i ne možete koristiti onaj prvi ukoliko snaga penetracije nije
dovoljno velika da stigne do slabe tačke pre nego što metak ekspandira i zaustavi se.
Mehanički princip je potpuno primenljiv i u magici. Stoga, ukoliko treba da se oduprete
magijskom napadu, najbolje je da razjedinite snage svoga neprijatelja.
Daglas je u igri već izgubio jedan ulog, pošto je Akbar Paša nesretno završio zbog svoje ideje
koja je bila odvojena, i izdvojena, od plana njegovog pretpostavljenog. Taj nedostatak je
svojstven svoj Crnoj Magiji, jer je ta umetnost sama po sebi okrenuta protiv Univerzalne
volje. Da nije zanemarljivo mala, ona bi uništila Univerzum, baš kao što bi Anarhisti koji
bacaju bombe uspeli da unište društvo kada bi dostigli, recimo, trećinu populacije.
Jednostavni Sajmon, u to vreme, nije znao da je Daglas njegov glavni neprijatelj; ali je sa njim
bio u najtešnjoj magijskoj vezi. Jer on je Stvar iz bašte apsorbovao u sebe, a ta Stvar je bila
deo Daglasa.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
82
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
On je nastavio dalje tako što je tu Stvar u potpunosti asimilirao; obezbedio je da ona trajno
postane deo njega. Metod pomoću kojeg je to izveo bio je jednostavan kao i obično. Umom je
prešao čitav Univerzum, i potrudio se da sve kontradikcije pomiri u višem Jedinstvu. Počevši
od tako prostih stvari kao što su boje spektra, koje su samo delovi bele svetlosti, razrešio je
sve što je došlo do njegovog uma sve dok nije stigao do takvih apstrakcija kao što su materija
i kretanje, biće i forma; i na taj način doveo sebe u takvo stanje uma u kojem je mogao da
shvati i tako uzvišene ideje koje ujedinjuju čak i nepomirljive krajnosti. To je bilo sve.
Daglas, koji je još uvek bio u magijskom dodiru sa tim "posmatračem", mogao je da oseti
kako ga neki drugi mag, da tako kažemo, polako vari. To je (uzgred) konačna sudbina svih
crnih magova, da budu rastrgnuti na komade, zbog nedostatka ljubavi koja raste pružajući
sebe voljenom, iznova i iznova, sve dok se njeno "Ja" ne nađe u kontinuitetu sa samom
egzistencijom. "Onaj koji voli svoj život izgubiće ga", je odgovarajuća biblijska fraza.
I tako je Daglas, koji se u to vreme mogao spasiti putem rezignacije, bio isuviše slep da uvidi
taj put - bilo je to stečeno slepilo koje je proizašlo iz ponovljenih postupaka čija je suština bila
poricanje svog sopstvenog jedinstva sa ostatkom univerzuma. Tako se on očajnički borio
protiv asimilacije svoga "posmatrača". "To je moje, a ne tvoje!" besneo je on. Ustrajnoj i
kontinuiranoj afirmaciji istinskog jedinstva u svoj raznolikosti koju je izvodio Sajmon If, on je
suprotstavio afirmaciju dualnosti. Rezultat je bio taj da je čitav njegov um goreo od strasne
želje da suprotstavlja stvari, da usmerava sile jednu protiv druge. U pogledu praktičnih
odluka, on je podelio svoje snage, i namerno podstakao ljubomoru i mržnju tamo gde bi
saradnja i lojalnost trebalo da budu prva i najvažnija briga.
Pa ipak Sajmon If nije koristio nijednu drugu čaroliju osim Ljubavi.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
83
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
XII
O Bratu Onofriu, Njegovoj Čvrstini i Hrabrosti;
i o Nevoljama koje su Zbog Toga Snašle Crnu Ložu
Eklezijast je određeni tip čoveka. Italijanski sveštenik je za tri hiljade godina isto onoliko
malo promenio svoj karakter koliko i svoju odeću.
Otac Brata Onofria je slučajno bio slobodoumni antiklerikalac, stub Masonerije; inače bi
njegov sin sigurno postao biskup. Taj tip je pravi paganski, bez obzira na to kojeg se
verovanja pridržava; robustan i suptilan, duhovni i senzualan, vešt u manipulisanju kako
nadređenima tako i podređenima. Poseduje hrabrost koja potiče iz kombinacije dobrog
zdravlja i svesti o svojoj sopstvenoj vrednosti; a tamo gde hrabrost nije dovoljna, lukavost
vešto zauzima njeno mesto.
Glupavi nadrinaučnik kao što je Edvin Artvejt je upravo najslabiji mogući protivnik za jednog
takvog čoveka.
Brat Onofrio se, sa jedne strane, uspešno bavio magijom; ali je, sa druge, bio uvek potpuno
spreman da čitavu tu teoriju u trenutku odbaci grohotom se smejući - i da u isto vreme taj svoj
čin takođe smatra jednom granom magije. To je bio začetak razvoja dvostrukog mozga kojeg
je Siril Grej razvio do samog savršenstva.
Ali Artvejt je bio sputan svojim sopstvenim egoizmom; i dok je sebe proglašavao ocem i
dedom svekolike duhovne nauke, i to jezikom koji bi i Henriju Džejmsu, ili Ozriku, izgledao
visokoparan i arhaičan, i koji bi čak i sa usana arhanđela delovao pompezno, sa druge strane
je robovao potpuno beznačajnim piscima, krivotvoriteljima magijskih "grimoara" iz
četrnaestog veka, koji su širili čarolije među neprosvećenim seljacima koji su želeli da
začaraju krave ili da spreče svoje susede da ulove ribu. Artvejt je objavio knjigu u kojoj je
želeo da takve spise izvrgne ruglu, ali u praksi, oni su bili jedino čime se on rukovodio.
Posebno se zaklinjao "Crnim Piletom" koje mu je izgledalo manje opasno od "Velikog
Grimoara", ili krivotvorenom delu koje je pripisivano Papi Honorijusu. Želeo je da prizove
đavola, ali se plašio da će u tome uspeti. Međutim, niko nije mogao biti bogobojažljiviji od
njega u doslednom pridržavanju praktičnih uputstava iz tih smešnih vradžbinskih knjiga.
Takav lik mogao je lako biti otkriven tokom medenog meseca u vili u Napulju, kako sedi u
fotelji apartmana koji je iznajmio u Geleriji Vitorija. Bio bi obučen u frak građanskog kroja,
jer on je izigravao "profesionalca", i glumio da je prezauzet. Dolazak njegovih kolega na
konsultacije bi ga naizgled trgnuo iz dubokih razmišljanja o nekim težim zakonskim
pitanjima.
Engleski je mogao da govori samo sa teškim naporom; i najmanja upadica vratila bi ga na
latinski, grčki, ili hebrejski, od kojih nijedan nije razumeo. Što se ticalo reči bio je pravi
svaštar; njegov um je bio krcat bezvrednim i nepovezanim srednjovekovnim izrazima.
Nakon teškog napora, on bi "nastavio sa besedom." Nikada nije "govorio"; on je
"monologizirao".
Prvi formalni sastanak održan je nakon što su u Napulju proveli nekih nedelju dana.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
84
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Moji oci učahu Umetnost Magije", poče on, obraćajući se Gejtsu i Abdulu, "prečasni i
prauzorni doktori Hermetik Arkanuma, našem sofističkom Telbunahu sakramentalno
nametnuše monumentalno agregovanu psihomentalnost Onih čija imena znajući poznate
posvećenosti moraju ovde - juxta nos - biti pozdravljena ob Danaos (što bih preporučajući
nagovestio, jer nije li pismo, glede kovana, u arhivama Klermonta Harodima?)
da jedan termin, urešeno, treba da odmeri orbitu i tok jeretičkog i apostata, quem in Tartarum
conjuro, visoko Greja, u svom areopagusu protivne hijerarhije. Eksitiram, clam populo, da svi
dopusti preteča ne poboljšaše ratifikaciju, slučajnost, u stvarnom lančanju, sed, me judice,
koja je poboljašana vrlinom i kosmodominicijom Satana - ime ineffabile, quod reverentissime
proloquor! - opus konfrontira Ser Viteza iz Crnog Poglavlja - in via sua propria - u
autentičnom polju i ovaj lucus tenebrosa Neapolitanensis, kao bližnji - ne, već sledeći! požar
barbarskog piluma protiv retiarialne ludibrije. Vrli oci i poštovani u nauci, salutatio in summo
imperio - per totam orbem - u supranominalnom Doneru Orkusa od Flegetona - sufficit!"
Tuski diplomata je govorio devet jezika, ali ovaj nije poznavao. Gejts, koji je godinama
poznavao Artvejta, objasni da te primedbe, iako naizgled grandiozne, znače samo to da Greja
treba ubiti u bilo koje vreme, u principu, ali da je utoliko bolje što je to takođe i zadatak koji
su dobili od svojih vođa.
Dogovor, koji je tako uspešno počeo, trajao je dosta dugo. Kako je, zaista, i moglo biti
drugačije? Jer Artvejt je po prirodi stvari sporo mislio i govorio; trebalo mu je neko vreme da
se zagreje i pokaže svoju pravu elokvenciju; a zatim bi toliko uzeo maha, i tako se potpuno
izgubio u svojim rečima i izrazima, da bi govorio satima ne saopštavajući svojim slušaocima
ni jednu jedinu, bilo kakvu ideju, pa čak i nemajući šta da saopšti.
Ali svrha njegovog izlaganja ovom prilikom je bila ta da treba pokušati sa magijskim
trovanjem stanovnika vile na taj način što bi se začarala hrana koju im donose sa tržnice. Kao
materijalna baza ovog dela odabrana je izvesna vrsta sočnih školjki, vongole, koje su veoma
omiljene u Napulju, "jer je njihova potrepština i oslobodnica Jekl Klipot", kako je to objasnio
Artvejt.
U te mekušce je, dakle, trebalo uneti duh Marsa "onih koji svedoče Bartzabelu", u nadi da će
oni koji ih budu jeli dobiti neku vrstu groznice, budući da sve groznice i sve akutne bolesti
prema klasifikaciji potiču od Marsa.
Nevolja kod ovog plana bila je ta što je Brat Onofrio obavezno preduzimao mere
predostrožnosti u tome da pročisti i posveti svu hranu koja je ulazila u kuću pre nego što ona
stigne do kuhinje; šta više on je, očekujući neki sličan pokušaj, dao jednom od svojih
pomoćnika, kojeg je posebno obučio da stekne moć opažanja impresija te vrste, da svu tu
hranu testira u psihometrijskom smislu.
Tako je otkriveno da su školjke napunjene marsovskom strujom; Brat Onofrio se slatko
nasmejao i nastavio da priziva božanske sile Marsa, pred kojima čak i Bartzabel "svakoga
dana drhti", i, pretvarajući se tako u snažno oruđe rata, priredio sebi Gargantuansku gozbu, i
sam pojeo sve školjke. To je rezultiralo time što je nesrećni Artvejt dobio jak napad
nepoznatog porekla, zahvaljujući kojem je morao četrdeset i osam časova da provede u
krevetu.
Gejts nije učestvovao u ovoj čaroliji; on je znao koliko je ona opasna, i koliko je verovatno da
se ona okrene protiv brzopletog čarobnjaka. Ali on je učinio nešto zaista korisno. Otišao je do
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
85
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
seoske crkve, u blizini Posilipa, čiji toranj je gledao na Mrežu za Leptira; i nagovorio je
sveštenika da mu u bilo koje doba dozvoli pristup u taj toranj, pod izgovorom da je slikar. A
on je zaista posedovao fin amaterski talenat za slikanje akvarela: neki su smatrali da je u tome
uspešniji nego u pisanju pesama. Deset dana je veoma pažljivo posmatrao Mrežu za Leptira, i
beležio aktivnosti ukućana, sat za satom. Nije mu promaklo šta rade u bašti; i da oni (što je i
bio slučaj) pretežno borave napolju. Nije mogao da razume otkud to da se najvažnije osobe
naizgled ne bave bilo kakvom vrstom magije, već da su to bezbrižni ljubavnici, koji uživaju u
plodovima svoga putovanja na Jug.
Ali Daglas je vrlo lukavo, još od prvog izveštaja, sabrao dva i dva; takođe je zapazio Gejtsovu
inteligenciju i sposobnost, i odlučio da ga na brzinu iskoristi i uništi.
Ne otkrivši prave namere Sirila Greja, on je ispravno zaključio da taj "medeni mesec" nije
tako jednostavan kao što izgleda; zapravo, shvatio je da je on suština cele stvari. Telegrafisao
je Gejtsu da sa još većom pažnjom posmatra ljubavnike, i da mu odmah javi ako se u
njihovom ponašanju dogodi bilo kakva promena.
U međuvremenu, Edvin Artvejt je bio zauzet "Crnim Piletom". Postoji jedan nepogrešiv
metod crtanja pentagrama na pragu. Prva osoba koja pređe taj prag doživljava šok od kojeg
može da poludi, ili čak umre. Svaki mag bi, prirodno, postao sumnjičav kada bi na svom
kućnom pragu otkrio tako nešto, i zato je Artvejt bistro odlučio da nacrta pentagram
gumiarabikom, tako da bio on bio teško uočljiv. Stoga je u sred noći, naoružan ovim
sredstvima milosti, otišao do Mreže za Leptira, i bacio se na posao uz svetlost sveće. Dobro je
pazio da nacrta tako velik pentagram da je bilo nemoguće preći most a da se pritom ne stane
na njega. Zanet ovim inspirativnim poslom, dok nije došao do samog kraja, on nije primetio
da se sam našao priklješten između svog pentagrama i vrata vile. Skoro sat vremena proveo je
šćućuren u paničnom strahu; a zatim ugleda prve zrake sunca i poče da strahuje da će biti
otkriven. Bio je primoran da se pokrene; i on otkri da bi mogao pažljivo da se provuče po ivici
mosta. Ali nije bio vešt u penjanju; izgubio je ravnotežu i pao u ponor, ali je imao dovoljno
sreće da se samo dobro ugruva. Kada je šepajući krenuo nazad prema Napulju uhvatila ga je
ledena kiša; kada je uspeo da se uvuče u krevet bilo je već prekasno da izbegne gadnu
prehladu, zbog koje je morao da leži nedelju dana, sa neugodnim saznanjem da je njegov
pentagram sigurno sprala kiša.
Ali da nije bio uporan, on sigurno ne bi postao poznat kao najglagoljiviji nadrinaučnik
modernog doba. Njegov književni metod bio je metod "tenka". Nije bio okretan, niti
mnogostran, bio je podložan artiljerijskim napadima; ali je gurao dalje. On je bio opširan kao
Katalog Britanskog muzeja - i skoro isto tako obiman. Ali nedostajala mu je sistematičnost.
Takav čovek nije odustajao zbog dva neuspeha, ili četrdeset i dva. Zapravo, da nije bilo
Gejtsove iskrene kritike, on bi ih smatrao za uspehe.
Za svoj treći pokušaj odabrao je "Čudotvornu Zmiju". Čudotvorna zmija onome koji je
poseduje daje moć da privlači ljubav. Ovaj metod odabran je zbog toga što Abdulu nikako
nije uspevalo da privuče Lizu. On joj se udvarao na karakterističan lokalni način, sa gitarom u
ruci, ispod terase na kojoj je ona posvećena mesecu. Zatekao ju je tamo samu, i pozvao je po
imenu. Ona ga je odmah prepoznala; on joj se strašno svideo na balu na kojem su se prvi put
sreli; i, dok nije srela Sirila, neprestano je žalila što je propustila tu priliku. Sećanje na tu
neispunjenu želju ju je uznemiravalo; njena ljubav prema Sirilu bila je u fazi belog usijanja.
Pa ipak, pomalo se pokolebala; želela je da Abdula drži, da tako kažemo, na ledu, za neku
buduću priliku; takvo ponašanje za nju je bilo prirodno baš kao i disanje. Ali još uvek je
intenzivno mislila na svoje obaveze; dala je zavet da neće komunicirati ni sa kim iz spoljnog
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
86
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
sveta. Ignorisala ga je; okrenula se i otišla iz bašte bez ijednog gesta; a on se vratio nazad u
Napulj besan na nju. "Čudotvorna Zmija" mu je, dakle, bila sasvim po volji. Gejts je smatrao
da ima nade da ta operacija uspe; on je bio vrlo skeptičan prema Lizinim vrlinama, ili
vrlinama bilo koje žene; i živeo je sa ženama dovoljno dugo da, u okvirima svojih iskustava,
dokaže taj stav. Rekao je Abdulu da ponovo pokuša. Dobro - onda neka mu magija pomogne!
Da bi se stekla "Čudotvorna Zmija", potrebno je, prema navodima iz Grimoara, "kupiti jaje
bez cenkanja", što (uzgred budi rečeno) govori o vrsti osoba koje, i za koje se, takve knjige
pišu. To jaje treba zakopati na groblju u ponoć, i svakoga jutra na izlasku sunca treba ga
zalivati konjakom. Devetog dana pojavljuje se duh, i pita šta želite. Vi odgovarate "Ja zalivam
svoju biljku". To se dešava tri dana uzastopno; sledeće noći u ponoć jaje se iskopa, i u njemu
se nalazi zmija, sa glavom petla. Ova simpatična životinja odaziva se na ime Ambrozijel.
Nosite je u grudima, i vaše udvaranje će sigurno biti uspešno.
Artvejt je ovu šemu pažljivo isprobao, i kada je čarolije i ceremonije uvežbao do savršenstva jer jaje, naime, treba sahraniti uz sve vojne počasti - stigao je do trećeg dana bez komplikacija.
Ali, tada se pojavio duh - čuvar groblja - i nezadovoljan odgovorima koje je dobio, odveo ga u
policijsku stanicu kao ludaka koji se smuca unaokolo. Neki majstor crnih nauka vičniji
ovozemaljskim stvarima možda bi potkupio službenika; ali Artvejtovo samouvažavanje mu je
opet stalo na put. Uvalio se u još veće neprilike, i na kraju je Gejts preuzeo brigu o njemu, i
ubedio britanskog konzula da upotrebi svoju uticaj da bi Artvejt mogao da bude oslobođen.
Kao što su to činili mnogi magovi, od Jukona i Basutolanda do Tonge i Mongolije, Artvejt je
smatrao da je nadmoćno lukavstvo njegovih protivnika uzrok njegovih poraza.
Gejts se međutim zabavljao mnogo ozbiljnijim pokušajima da stvori magijsku vezu sa
osobljem vile. Sa svog tornja primetio je da na brdu ima mnogo golubova, i počeo je da ih
pripitomljava, bacajući kukuruz po tornju. Nakon tri dana počeli su da mu jedu iz ruke. Zatim
ih je istrenirao da ga prepoznaju i slede sa mesta na mesto. Nedelju dana kasnije ugrabio je
trenutak kada se u bašti našao samo jedan stražar, i bacio zrnevlje preko zida. Golubovi su
poleteli za njim i počeli da ga kljucaju. Desilo se da mag koji je bio na straži nije ništa
posumnjao. On je znao da dobroćudni uticaj kuće čini baštu privlačnom za golubove. Tamo je
cveće uspevalo bolje nego drugde; i sve prirodne lutalice nalazile su tu svoje utočište.
Instinktivno su osećali nevinost i dobru volju stanovnika, i u velikom broju dolazili na njene
terase koje su im pružale dobrodošlicu.
Kada je Gejts krenuo dalje, golubovi su sledili tamo gde je on bacao zrnevlje; kod prvog ugla,
on je stavio ostatak kukuruza u maloj gomilici na zemlju; golubovi su mu prišli sa puno
poverenja, i on je preko šest golubova nabacio mrežu.
To je bio veliki dobitak; jer je tako Crna Loža uspela da dođe u posed živih bića koja su
dolazila iz dobro čuvanog prostora; bilo bi lako napasti ukućane pomoću simpatetičke magije.
Desilo se tako da su dve ptice bile muškog roda; ali budući da su golubovi po svojoj prirodi
pod uticajem Venere, odlučeno je da se pokuša sa njihovom identifikacijom sa najmanje
muškim članovima ekipe, to jest četiri žene i dva dečaka. U sladu sa tim, pticama su oko vrata
vezane trake, sa ispisanim imenima budućih žrtava. Zatim su izvedene magijske ceremonije
koje je predvodio Gejts, budući da se on istinski interesovao za ovaj eksperiment.
Kada je zaključio da je identifikacija adekvatna, štavio je pticama na jezik ljute paprike; i
narednog jutra bio nagrađen time što je video Sestru Klaru kako besno napada jednu od svojih
devojaka; čak je mogao da čuje i njen ljutiti glas.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
87
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Ali Bratu Onofriu to nije promaklo; i on je odmah zaključio da je neko prodro u njegov krug.
Odmah je otišao Sestri Klari, i skrenuo njenu pažnju znacima takvog autoriteta da niko ko je
iniciran ne bi mogao da se ogluši o njih.
"Sestro", reče on veoma blago, "ti ne razgovaraš sa muškarcima; kakvog, onda, možeš imati
razloga za gorčinu?"
Još uvek besna, ona mu odgovori. "Kuća je sva u neredu", reče ona. "Iliel je nervozna kao osa;
oba dečaka su se kreveljili svima koje su od jutros videli; a devojke su jednostavno drske."
"Za to sam zaduženja, pošto je moja dužnost da štitim krug."
Sestra Klara glasno uzviknu. Njoj nije palo na pamet da na taj način razmišlja o tome.
"Biću ti zahvalan," nastavi Brat Onofrio, "ako bi mogla da nametneš sedmodnevno ćutanje,
počevši od zalaska sunca. Izuzev, naravno, prilikom invokacija. Ja ću upozoriti dečake; ti
sredi stvar sa Iliel i devojkama."
"To će biti učinjeno."
Brat Onofrio ode u svoju privatnu sobu gde se na svoj način bavio magijom. Video je da je
izvršen ozbiljan napad; ali njegovo gatanje, ovom prilikom, nije mu ništa razjasnilo. Njegov
omiljeni metod je bio Tarot, te misteriozne karte sa dvadeset i dva hijeroglifska aduta; i po
pravilu on je, služeći se njima, bio u stanju da otkrije sve ono što mu je bilo nepoznato. Ali
prilikom ovog pokušaja zbunjivala ga je monotonija sa kojom je dobijao odgovore. Kako god
da je upotrebio karte, one su se uvek vraćale na jedan jedini simbol, adut broj XVI, koji se
naziva "Prokletim tornjem" i ima neke veze sa legendom o Vavilonu.
"Znam", mrmljao je on, iznerviran upornošću karata, "znam da je to Mars" - a to je planeta
koju označava taj hijeroglif. "Ali ja hoću nešto više od toga. Pitao sam 'U čemu je problem?'
'Od koga dolazi problem?' 'Gde je problem?' 'Šta treba da radim?' A ista karta mi daje odgovor
na sva ta pitanja!"
Narednog dana Gejts je otkrio da su pticama jezici otečeni, i shvatio je da je njegov napad
otkriven, i da su preduzete mere opreza. Nastavio je dalje tako što je ptice omamio etrom.
Rezultat ovog poteza odmah se osetio u kući. Šestoro ljudi prema kojima je ovo bilo
usmereno pokazivali su znake opijenosti i nesvesticu, sa izrazitim simptomima gušenja. Sestra
Klara je imala manje problema od ostalih, i prepoznala je magijsko poreklo simptoma. Brzo je
otrčala Bratu Onofriu; on je odmah video da je u toku novi napad, i dao im dogovoreni znak
da se povuku u posebno posvećenu odaju u četvorougaonom tornju, neku vrstu unutrašnjeg
kruga, ili citadele. Žrtve su se za par minuta okupile u ovoj sobi, i njihovi simptomi su se
odmah ublažili.
Ali, dok je pomagao jednom od dvojice mladića, koji su se skoro ugušili, da stigne do
utočišta, Bratu Onofriu je sinula ideja. Za oko mu je zapao toranj, i sinulo mu je da se možda
Tarot odnosi na neki pravi toranj. Odatle mu je trebalo još samo jedan korak da se seti
crkvenog tornja; i otrčavši u baštu, video je kako tamo stoji jedan čovek, koji je očigledno
posmatrao dom magova. Hitri um Brata Onofria brzo je doneo odluku o tome šta treba učiniti.
Adut Tarota o kojem se radi predstavlja toranj pogođen munjom, iz kojeg padaju ljudi.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
88
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
On se radosno nasmeja; njegov omiljeni metod proricanja se dobro pokazao. Njegova četiri
pitanja zaista su imala isti odgovor.
V.S.Gilbert nam kaže da su "krvava i vatrena dela bila kao hrana za Jednostavnog Džejmsa";
a naći se na planu Marsa za Brata Onofria je bilo majčino mleko.
Jer, on je sam predstavljao najjači marsovski tip, budući da je bio rođen u znaku Škorpiona,
noćnoj kući Marsa, u uzdizanju, a sama planeta bila je u konjukciji sa Uranom na sredini neba
u znaku Lava, dok se Sunce uzdizalo u trigonu a Jupiter bio u konjukciji sa Saturnom, što je
sačinjavalo još jedan trigon u šestoj kući, koja vlada tajnim stvarima kao što je Magika. Takva
veličanstvena marsovska kombinacija mogla se naći jednom u hiljadu godina.
On je takođe pripadao i onom stepenu Reda - Adeptus Major - koji se posebno bavi Marsom;
Artvejt i kompanija su ga i ne sluteći sačekali na onom polju gde je on bio najjači.
Prizvati Mars znači ustanoviti vezu sa onim prirodnim redom koji klasifikujemo kao
marsovski. Ovde treba da se prisetimo kako je jedan čovek jednom došao kod lekara, jer je
patio od jakih unutrašnjih bolova prouzrokovanih time što je greškom progutao neke pilule
namenjene konju. Zapitan kako se to dogodilo, on je objasnio da ih je davao konju na taj način
što je hteo da ih pomoću cevčice oduva konju u grlo; ali konj je prvi dunuo.
Ova opasnost je naravno prisutna u svakom magijskom eksperimentu; i to je razlog večite
slave svakog čoveka koji u tome uspe; jer nakon što poput nagog norovođenčeta prođe kroz
neka nova vrata, on ni sam ne zna kakvi ga zli neprijatelji tamo čekaju. Jedini razlog
postojanja ove naše mizerne vrste nije naša inteligencija, već odvažna hrabrost, želja da se
proširi carstvo duha. Čak i najcrnji mag, kao što je Daglas, ili najgluplji, kao Artvejt, je viša
vrsta bića od buržuja koji ide vukući svoj nos po zemlji i traži zlatne cigle po blatu.
Kada je Brat Onofrio otkrio Gejtsa na vrhu zvonika, video je celovit marsovski simbol jedino je nedostajala munja. Nije bilo potrebe da izazove oluju, jer Gejts nije bio običan
čovek, podložan samo grubim uticajima; ne, Brat Onofrio je znao kako da asimilira crkveni
toranj u "Prokleti Toranj" iz Tarota ne obraćajući se takozvanim materijalnim silama prirode,
kao da "materija" nije isto tako širok pojam kao i sama "priroda"; ali engleski jezik je pun
takvih zamki.
Otišao je u svoju laboratoriju, uzeo Tarot kartu XVI i stavio je na oltar. Upalio je vatru na
tronošcu, i zapalio tamjan od zmajeve krvi koji je spreman stajao u gvozdenom kandilu. Zatim
je na glavu stavio čeličnu krunu Marsa, sa četiri sjajna pentagrama, i u ruke uzeo teški mač,
dugačak koliko i on sam, sa dvostrukom oštricom koja se prema kraju sužavala, a širina mača
na onom kraju na kojem se nalazio držak iznosila je ništa manje nego pet inča.
Pevušeći strašne bajalice Marsa, žestoke ratničke pesme drevnih naroda sveta, prizivanja
moćnih božanstava groma - "On posla svoje strele i rasu ih; on posla svoje munje, i primi ih" Brat Onofrio započe ratnički ples Zmije, ples koji predstavlja invokaciju Marsa. Nakon što je
u početku kružio oko samog oltara, on postepeno proširi krug, neprestano se okrećući oko
sebe dok je stopalima pratio kompleksnu spiralnu krivu. Kada je stigao do vrata prostorije,
dozvolio je "Zmiji" da se ispruži, i, još uvek se vrteći oko sebe, izašao na terasu.
Gejts je još uvek bio na svome mestu u tornju; već je hteo da krene, ali su ga ova nova
dešavanja u kući prikovala za njegovo stražarsko mesto. Ovo je bilo upravo to što je Daglas
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
89
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
hteo da zna! nagnuo se preko ivice tornja, posmatrajući sa velikom pažnjom i usredsređenošću
pokrete adepta.
Kada se našao na terasi, Brat Onofrio je nastavio da uvija svoju "Zmiju", smanjujući
neprestano obim svojih spirala dok ih nije sveo na nulu, i nastavio da se okreće oko svoje ose.
Onda je počeo drugi deo svog posla, Ples Mača.
Polako je počeo da stopalima prati oblik pentagrama, i dopustio da mu se Mač odvoji od tela
dok je ubrzavao kretanje, baš kao što kuglični zglob parne mašine izleće napolje kada se
pritisak i brzina povećavaju.
Gejts je bio fasciniran ovim prizorom. Na sunčevoj svetlosti, ta skerletna figura koja je svud
oko sebe blistala od sjaja koji se odbijao od čelika, predstavljala je veličanstven prizor, gotovo
omamljujući.
Adept se okretao sve brže i brže, dok je mač leteo oko njega poput odeće od svetlosti; a
njegov glas, koji je svakog trenutka postajao sve glasniji i jači, zagrmeo je poput samog
groma.
Gejts ga je posmatrao otvorenih usta; od ovog čoveka je mogao mnogo da nauči. Počeo je da
zapaža primarnu energiju univerzuma, ispod vela, magijski zveket usijanih zvezda u slepoj
praznini prostora. Ali Brat Onofrio se odjednom naglo zaustavi; njegov glas naglo zamre u
tišini strašnijoj od bilo kakve reči; a njegov dugački mač bio je miran, užasno miran, ispružen
kao zrak smrtonosne svetlosti - pravo prema tornju.
Gejts iznenada shvati da je on sve vreme bio objekat ovog plesa; i mozak mu se zavrte. Zar ga
je ta uskovitlana svetlost hipnotisala? Nije mogao da misli; sve mu se zacrnelo. Nesvesno se
uhvati za ivicu tornja; ali se strovali preko nje i pade, survavši se na zemlju sa nekih pedest
metara visine.
Na terasi, Brat Onofrio poče da izvodi spirale Marsovog odlaska, uz pesmu trijumfa u koju se
neprimetno uvlačio onaj odjek ljubavne radosti koji, još od postanka sveta, dobrodošlicom
pozdravlja vojnika - pobednika.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
90
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XIII
O Napredovanju Velikog Eksperimenta;
ne Zaboravljajući Naše Prijatelje Koje smo Poslednji Put Videli u Parizu,
i o Čijoj smo Dobrobiti Svakako Veoma Brinuli
Početkom januara Siril Grej je dobio pismo od Lorda Antonija Boulinga. "Dobri moj Greju",
glasio je početak, "neka ti Nova Godina donese hrabrosti da što pre prekršiš svoje odluke!
Moj plan je da se zakunem da ću izbegavati svaku vrlinu, tako da mogu trijumfovati čak i u
padu!
Morningsajd je otišao u Ameriku sa svojim Novim Naučnim Otkrićem. Ono glasi, da svi
zločini potiču od disanja. Statistika pokazuje (a) da svi zatvorenici pate od ove odvratne
navike; (b) ona je karakteristična i za sve stanovnike sanatorijuma za nervne bolesnike.
Sa druge strane, ni zločini ni duševna oboljenja ne mogu se dokazati kod bilo koje osobe koja
nema naviku da diše. Slučaj je, kako vidiš, sasvim celovit. Morningsajd je otišao čak i dalje, i
dokazao da je disanje blisko narkomanskim zavisnostima; izvršio je brojne eksperimente sa
adiktima, i otkrio da uzdržavanje izaziva mentalni i fizički stres koji je čak intenzivniji nego
nakon oduzimanja morfijuma ili kokaina od korisnika - zavisnika. Nema sumnje da će
Kongres odmah preduzeti mere za suzbijanje ovog gadnog poroka kako i treba, i da će Svež
Vazduh biti ubrojan među droge na koje se odnosi Harisonov Zakon. Vreo Vazduh, kao
prirodna hrana Naroda, će, svakako, biti dozvoljen.
Pre neki dan sam video Sestru Sajbel. Bila je na proputovanju kroz London jer je krenula do
poseti prijatelje u Škotskoj. Pokušao sam da ublažim tu strašnu sudbinu tako što sam je
pozvao na večeru, i održali smo jednu zabavnu seansu sa mojom novom igračkom, mladićem
po imenu Rodžer Blant, koji je pod kontrolom duha po imenu Vulu, ima u sebi još osam
drugih ličnosti, i čini da se olovke prilepljuju uz zidove. Ne može biti da je u pitanju lak, ili
površinska tenzija, ili pomalo i od jednog i od drugog; to bi bilo isuviše okrutno!
Mahatera Feng je nestao sa naših vidika; verovatno je otišao na Ekvator da ispravlja krivu
ekliptike u interesu Zakona Pravičnosti. Izvinjavam se; ja verujem u tog čoveka; znam da on
ima nešto što ja nemam, a ja to želim. Međutim, Jednostavni Sajmon je bio dobar prema meni
- samo ne želi da govori o Fenomenima - kaže da je, kao i izvesni Papa, video i suviše čuda da
bi mogao da veruje u njih. A to je isti slučaj kao i moj, samo što on govori o pravim čudima.
Odatle potiču poteškoće u shvatanju njegovog stava.
Nadam se da se dobro provodiš sa đavolom; zavidim ti na plavom nebu; London je obavijen
maglom, a čak i kada je lepo vreme ja moram da idem u ratno vojno ministarstvo. Ali zar nije
šteta što oni prljavi zli nevaljalci znaju gde si? Imam nekih sumnji u vezi sa magikom; ali
poznajem Baloča, a on je najveći mućak u Londonu. Nagađam da on stoji iza svega toga. Opet
neki ucenjivački članci o tebi; ali kako bi rekao Morningsajd, treba da se brineš. Dođi da me
vidiš pre nego što, u trenutku ludila i očaja, skočiš u Vezuv u nadi da ćeš podstaći nekog
budućeg Metjua Arnolda da te učini besmrtnim.
Pa, želim ti sve najbolje!
Entoni Bouling."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
91
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Bilo je tu, takođe, i jedno kratko pismo od Sajmona Ifa. "Treba pretpostaviti da je sve u redu;
trenutno se u Parizu šapuće o slomu neprijateljske ofanzive. Bolje da se sada brineš sam o
sebi; ti imaš druga posla. Jedan stariji čovek će verovatno svratiti do tebe početkom avgusta;
možda ćeš ga - sa jačim naočarima - prepoznati kao svog starog prijatelja, Sajmona Ifa."
Jednostavni Sajmon nikada nije u pismima govorio o sebi zamenicom "Ja"; nju je koristio
samo u razgovoru radi prilagođavanja uobičajenim normama.
Crni Namesnici su takođe kontaktirali sa svojim štabom; Gejts je zamenjen, onoliko brzo
koliko je bilo potrebno da vozom stigne jedan istaknuti član Crne Lože.
To je bio slavni dr. Viktor Veskit, najčuveniji nekromant svog vremena. Taj čovek zaista nije
bio opasan ni u jednom pogledu izuzev svoje zaista neobične perverzije u pogledu leševa.
Njegova kuća u Hampden Roudu nije bila samo sastajalište spiritualista, već i Dom
Izgubljenih Mumija. Sve svoje magijske operacije je zasnivao na leševima, ili nekim
izdvojenim delovima istih, jer je verovao da je u cilju udisanja života mrtvoj materiji - što
predstavlja, kako je on sasvim ispravno smatrao, suštinu gotovo celokupne magije - najbolje
uzeti materiju u kojoj je do nedavno bilo života. Sa takvog stanovišta sasvim je prirodno da se
boljim leševima smatraju oni koji su nasilno ubijeni, od onih koji su bili podložni bolesti i
propadanju. Takođe, iz toga dalje proizilazi da su najbolji leševi leševi ubica nad kojima je
izvršena smrtna kazna, jer se može smatrati da je njihova vitalnost veoma velika - mada se u
ovoj poslednjoj tački Siril Grej ne bi složio sa njim, rekavši da najvitalniji ljudi isuviše
poštuju princip života da bi mogli hladnokrvno izvršiti ubistvo.
Međutim, dr. Veskit je uspeo da se zaposli kao islednik - mrtvozornik u onom kraju Londona
u kojem je bilo najviše ubistava; a govorkanja koja su kružila o njemu među simpatizerima
okultnih nauka bila su sasvim neverovatna.
Njegova karijera je dva puta dolazila na ivicu propasti zbog skandala. Govorilo se da je
njegova ljubavnica bila zloglasna Dajana Vogan; i da je on postao njen saučesnik u osnivanju
užasne sekte Paladista.
Ta priča nije bila mnogo raširena, i Veskit nije morao mnogo da brine; ali on se uznemirio, i
došao na nesrećnu ideju da angažuje Artvejta da napiše knjigu u kojoj će sa njega skinuti
takve sumnje, ali naravno, na taj način zauvek ih je navukao na sebe.
Drugi problem bio je u njegovoj maloj svađi sa Daglasom. Veskit je bio njegov nadređeni u
Crnoj Loži, a Daglas ga je skinuo sa položaja tako što je "nemarno" ostavio, u jednim
kočijama, neka dokumenta koja su pripadala Loži, na kojima se nalazilo Veskitovo ime i
adresa, a koja su otkrivala neke vrlo mračne stvari o praktikovanju nekromantije koja se
odvijala u Hampden Roudu.
Čestiti kočijaš je te papire predao Skotland jardu, kako mu je dužnost nalagala; a policija ih je
predala onima u čijoj su nadležnosti bili islednici; i Veskit je primio, zajedno sa svojim
dokumentima, obaveštenje da odmah mora prestati da se bavi tim stvarima.
Biti na položaju u Loži izgledalo mu je manje privlačno nego stalno biti u Raju među
leševima; i tako se on odrekao svoga položaja, a Daglas je to iskoristio tako što ga je, pod
stalnom pretnjom da će ga raskrinkati, učinio svojim prostim oruđem.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
92
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Čim je saznao za Gejtsovu smrt Daglas je telegramom javio Artvejtu da odloži istragu "tako
da bi rodbina preminulog iz Engleske mogla da prisustvuje, i da preuzme telo", a Veskitu da
na istu ode. Tom prilikom islednik se nije plašio pretnji - taj posao je bio baš po njegovom
ukusu.
Daglas ga je sreo u Parizu u odličnom raspoloženju, jer njemu nije bilo žao što se otarasio
Gejtsa; a, sa druge strane, taj čovek je umro u žaru borbe, i trebalo bi da predstavlja upravo
onakav leš kakav je Veskitu bio najpotrebniji; kao što je i sam Daglas rekao, sa izvesnim
crnim humorom koji je bio njegova specijalnost, on je, sa moralnog stanovišta, predstavljao
kriminalca nad kojim je izvršena smrtna kazna; dok je, budući da je bio u pravom magijskom
kontaktu sa Grejem i njegovim prijateljima, do te mere da su ga oni očigledno i ubili,
predstavljao idealnu magijsku vezu.
Veskitov zadatak je bio da, ukoliko je to moguće, sazna od Gejtsa šta se tačno dogodilo, a
tako iskusan nekromant nije sumnjao u rezultate. Takođe je trebalo da stvori polu-materijalni
duh Gejtsa od njegovih ostataka, i da ga pošalje osobi koja je usmrtila tog nesrećnog
čarobnjaka.
Po njegovom dolasku u Napulj, za Crnu Ložu nije bilo nikakvih problema; vlastima je ionako
bilo najlakše da usvoje formalnu presudu prema kojoj je uzrok smrti bio nesrećan slučaj, i da
leš predaju u ruke razdraganom Veskitu.
Gejts je na sreću ostavio neke zapise, grubo skicirani dnevnik o različitim postupcima koje je
do tada primenjivao; tako da Veskit nije morao da se bavi time da prikupi informacije od
Artvajta, za šta bi mu verovatno bila potrebna cela sezona; a iz tih zabeleški stari nekromant je
došao do zaključka da je neprijatelj dostojan poštovanja. Gejts je, u početku, dosta dobro
napredovao sa golubovima; njegovi postupci nisu se mogli uporediti sa glupostima koje je
izvodio njegov kolega kvazi-naučnik; ali prvi protivudarac je za njega bio koban. Gejts je u
njihovoj grupi bio vidovnjak; on je tačno procenio rezultate svojih postupaka; ali on naravno
nije ostavio nikakve zapise o svom poslednjem činu, a ni Artvejt ni Abdul Bej nisu bili u
stanju da bilo šta učine. Artvejt je bio prilično uplašen sve dok mu u pomoć nije pritekla
njegova pompeznost i taština, i pokazala mu da do takvih nezgoda mora doći kada neko ima
nesreću da ima nesposobnog pomoćnika.
Veskit je odlučio da se za bitku mora valjano pripremiti, i nije žalio truda da ona bude i
uspešna. Njegova ljubav prema leševima nije otišla toliko daleko da izazove kod njega želju
da i sam postane leš.
On je posedovao osobine prilično snažne ličnosti; i, uz Daglasove podsticaje, bio je još uvek u
stanju da deluje sa duhom i odlučnošću. Takođe, stekao je naviku da se ponaša sa autoritetom.
Uputio je Artvejta da radi na Grimoaru; jer, kada se radi o operaciji od ovako velike važnosti,
moraju se pripremiti svi instrumenti.
Najpre se magijskim nožem, koji je dozvoljeno kupiti, seče magični štap od lešnikovog
drveta, magično pero od guske, i tako dalje. Smisao je u tome da se dugim nizom ad hoc
postupaka potvrdi volja da se izvede operacija. Čak je poželjno nabaviti i pergament na taj
način što će se izvršiti ubijanje posvećene životinje oruđem pripremljenim na sličan način;
mogu se na primer, tako izdeljati i posvetiti čak i štipaljke kojima se zateže koža. Međutim, u
ovom slučaju Artvejt je imao dosta unapred pripremljenih "Devičanskih pergamenata", sa
perima crnog lešinara, i mastilom spravljenim od spaljenih ljudskih kostiju, mešanjem
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
93
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
karbonizovanih proizvoda sa čađu magijske tamne svetiljke, čije se sveće prave od ljudskog
sala.
Ali Grimoar za bilo koju veliku operaciju mora se smisliti i sastaviti; istina, to se čini prema
strogim pravilima, ali neprestano imajući na umu svrhu rada. Čak i nakon što se to sve učini,
Grimoar je tek na početku; jer njega treba prepisati na napred naznačeni način; i treba ga
ukrasiti svim mogućim zamislima. To je bio idealan zadatak za Artvejta; tu je mogao da se
valja u blatu iskvarenog latinskog i izvitoperenog grčko-koptskog jezika; sastavljao je
rečenice koje su bile toliko komplikovane da bi u poređenju sa njima, sva sabrana dela
Džordža Meredita, Tomasa Karlajla, i Henrija Džejmsa, uzeta zajedno, izgledala kao reč od tri
slova.
Njegov Grimoar je zapravo izvrsno služio svojoj svrsi; jer paklena hijerarhija se oduševljava
nerazumljivim prikazima, svakom vrstom konfuzije i nejasnoće. Ovaj naročiti naučni rad bio
je sračunat na to da odvuče Arhedemona Loše Sintakse od najudaljenijeg kutka njegove
jazbine.
Jer Artvejt nije bio u stanju da govori sa odgovarajućom nerazumljivošću; da bi se jedna
rečenica pravilno nanizala, ona se mora pažljivo smisliti, i ispraviti. U nju se moraju umetnuti
novi izrazi; moraju se uvesti odgovarajući obrti; glagoli se moraju postaviti na neočekivana
mesta; kratke reči se moraju nemilosrdno izbaciti; čitavu smesu treba zasladiti arhaizmima;
kobna ljudska tendencija ka jasnom izražavanju mora se osujetiti veštim izvrtanjima; i,
ukoliko se nakon pažljivog pregleda ipak otkriju ostaci značenja, moraju se ukloniti na taj
način što sve glavne glagole treba zameniti parafrazama na nekom mrtvom jeziku.
Ovo se ne može učiniti u jednom trenutku; nije dovoljno napisati nepovezanu besmislicu;
onome ko je upoznat sa uvrnutostima autorovog uma mora se omogućiti da rastavi rečenice na
delove, i reprodukuje - ne značenje, jer njega nema, već istu onu mentalnu izmaglicu od koje
je on prvobitno patio. Prilažem jednu ilustraciju.
Pneumaticals
(duhovi)
Tabernacular
(boraveći)
Homotopic
(ova)
Ruvolvolimperipunct,
(krug)
factote
(pokrenuti)
overplus
(I)
Omnient
(svi)
Subinfractically
(Dole, ispod)
hermeneutical
(magija)
suprorientalize,
(Ustaju, proizilaze)
kinematodrastically,
(uskoro)
phenomenize!
(Pojaviti se)
Na osnovu ovog nacrta, dobrog primera njegovog ranijeg načina izražavanja, jer nijedan
čovek ne može stići do vrhunca svoje umetnosti u jednom danu, on bi nadgradio čitavu
strukturu veštim uvođenjem umetnutih rečenica, naduvavanjem svake reči sve dok se
prvobitna koherencija jednog pasusa ne bi do te mere razbila da je svaki trag bio nedokučiv.
Ovim je hteo da svoju publiku impresionira svestranošću svoje učenosti.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
94
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Kada je na taj način uspešno uklonio Artvejta tako da ne bude na smetnji, Veskit je sa
Abdulom prešao na manje tegobne pripreme. Za četiri strane kompasa bile su im potrebne
četiri crne mačke, i bilo je poželjno da se na oltaru, koji nije bio ništa drugo do sam leš,
masakrira jedan jarac. Veskit je, nakon što je izjavio da će telo biti poslato u Englesku,
podmetnuo lažni leš u kovčeg i ukrcao ga na brod, dok je Gejtsa držao na ledu, što za njega
možda jeste, a možda i nije, predstavljalo utehu.
Abdul nije imao problema sa nabavkom mačaka koje su, na svoje nezadovoljstvo, bile
smeštene u kavez u Artvejtovoj radnoj sobi, i hranjene ljudskim mesom, koje je Veskit sa
lakoćom nabavljao iz sala za seciranje obližnjih bolnica.
Ali sa jarcem je stvar bila nešto komplikovanija. Običan jarac nije mogao da zadovolji njihove
potrebe; on je morao da poseduje određene karakteristike; Abdul je uspeo da ga nabavi tek
nakon niza komplikacija sa najpodlijim napuljskim lupežima, što mu je prouzrokovalo mnogo
više teškoća i opasnosti nego što je očekivao "kada je obukao uniformu". To je sve međutim,
barem privremeno, za jarca bilo vrlo zabavno. Neophodni slepi miš, kojeg je trebalo nahraniti
ženskom krvlju, nabavljen je bez problema, pošto je jedna hrabra seljanka ponudila svoj nožni
prst, uz izvesnu naknadu. Ekseri iz mrtvačkog sanduka samoubice, i lobanja oceubice, nisu,
naravno, predstavljali problem; jer Veskit nigde nije putovao bez takvih kućnih potrepština.
Bilo je još mnogo drugih detalja o kojima se trebalo pobrinuti; određivanje prikladnog mesta
za izvođenje ove operacije iziskivalo je duboko razmišljanje. Opšte uzevši, poželjno je
izabrati mesto na kojem se nedavno odigrala neka bitka; i što je više njih u toj bici ubijeno,
tim bolje. (Trebalo bi da u blizini Verduna postoje neka veoma poželjna mesta za crne
magove koja slučajno cvetaju nakon vulgarne 1917. godine.) Ali Grimoari su napisani u
drugim vremenima i na drugi način; ukoliko danas neko želeći da se posluži nedavno
sahranjenim samoubicom, ili ceremonijalno uništenim vampirom, postavi svoju menažeriju
jarčeva i mačaka na nekoj raskrsnici, postoji rizik da će ga u svemu tome neko uznemiriti; a u
slučajevima u kojima bi neki seljak iz četrnaestog veka vrišteći pobegao, vozač iz dvadesetog
veka stane da posmatra, ili vas, što je još verovatnije, pregazi; tako da se, osim ukoliko vaše
vlasništvo uključuje i privatno bojno polje, čini da je pametnije za bavljenje nekromanstvom
izabrati neko mirnije mesto nego što je bojište na Marni. Osim toga, ni raskršća nisu više tako
bogata samoubicama i vampirima kao što su nekad bila. Razmišljajući dubokoumno o ovim
nedostacima modernog doba, Veskit odluči da napravi kompromis, i odabere najprivlačniju
zamenu, oskrnavljenu kapelu; bilo je jednostavno iznajmiti vilu sa kapelicom, a čoveku
Veskitovih sposobnosti trebalo je samo minut da je isprofaniše.
Ovo je sredio uz pomoć Abdula Beja.
Pripreme koje je vršio stari islednik ostavile su veoma dubok utisak na um ovog mladića. On
je bio obrazovan u modernoj školi, i mogao se smejati praznovericama kao i najobrazovaniji
od nas; ali u Islamu postoje tragovi tradicionalnih verovanja, a on nije bio dovoljno skeptičan
da pokvari Veskitovu magiju.
Nijedan čovek ne zna bolje od nekromanta da su sve te besmislene ceremonije iracionalne. Ali
slučajno stvari tako stoje da je sve na ovoj planeti, u krajnjoj liniji, iracionalno; ne postoji, i ne
može postojati, bilo kakav razlog za slučajno povezivanje stvari, ako ni zbog čega drugog a
onda zbog toga što naša upotreba reči "razlog" već podrazumeva pojam o slučajnoj
povezanosti. Ali, čak i ukoliko izbegnemo ovu fundamentalnu teškoću, Hjum kaže da je čak i
slučajnu povezanost ne samo nemoguće dokazati, već da je ona i nezamisliva; a, ako odemo
još dalje od toga, ne možemo da nađemo pravi razlog za to što voda teče niz brdo, ili što šećer
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
95
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
ima sladak ukus u ustima. Pokušaji da se ove jednostavne stvari objasne uvek vode u učenu
lucidnost, a prilikom dublje analize završavaju se u dalekom uporištu u kojem su sve stvari
iracionalne i nezamislive.
Ako čoveku odrubite glavu, on umire. Zašto? Zbog toga što ga to ubija. To je zapravo čitav
odgovor. Učeni izleti u anatomiju i fiziologiju tek iziskuju druga pitanja; oni ne objašnjavaju
zbog čega je srce neophodno za život time što kažu da je to vitalni organ. Pa ipak to je upravo
ono što se radi, to je trik koji deluje na svaki radoznali um. Zbog čega ne mogu da vidim u
mraku? Zato što je svetlost neophodna za vid. Nikakvo zamagljivanje tog problema pričama o
palicama i kupama, i optičkim centrima, i fokusima, i sočivima, i vibracijama, nije daleko od
postupanja Edvina Artvejta sa napaćenim engleskim jezikom.
Znanje je zapravo ograničeno iskustvom. Zakoni prirode su, kako je rekao Kant, zakoni našeg
uma, i kako je rekao Haksli, generalizacije uočenih činjenica.
Zbog toga, reći da je "apsurdno" pokušavati da izazovete oluju udaranjem u bubanj nije
nikakav argument protiv ceremonijalne magije; čak nije ni fer reći da ste probali da izvedete
taj eksperiment, otkrili da ne uspeva, i zbog toga zaključili da je to "nemoguće". Možete isto
tako tvrditi da je, pošto ste uzeli platno i boju, a niste uspeli da naslikate Rembranta,
očigledno da su slike koje se pripisuju njemu zapravo napravljene na neki potpuno drugačiji
način.
Vi ne vidite kako bi vam lobanja oceubice mogla pomoći da dignete čoveka iz mrtvih, isto
kao što ne vidite zbog čega bi se živa u termometru dizala i spuštala, iako se pažljivo
pretvarate da to shvatate; i vi ne biste mogli da podignete čoveka iz mrtvih uz pomoć lobanje
oceubice, baš kao što ne biste mogli da svirate violinu kao Krajsler; iako biste u ovom drugom
slučaju mogli skromno dodati da mislite da biste to mogli naučiti.
Ovo nije posebna tvrdnja nekoga ko za sebe tvrdi da je mag; to se svodi na savet da ne sudite
o temama o kojima ništa ne znate, a može se naći, izraženo jasnijim i lepšim jezikom, u
Esejima Tomasa Henrija Hakslija.
Dr. Viktor Veskit, koji je sa svim tim idejama bio savršeno dobro upoznat, nastavio je sa
svojim neobičnim pripremama, ni najmanje ne sumnjajući u njihovu efikasnost.
On je otkrio da one deluju; i nije nimalo više mario za mišljenje onih koji, ma koliko bili
stručni u drugim granama nauke, nisu bili stručnjaci za nekromanstvo, nego Hari Vardon kada
mu je, sa najvećom naučnom preciznošću, dokazano da ni u kom slučaju ne može da pogodi
lopticu za golf sve dok se klati kako on to inače radi, i na taj pogrešan mehanički način drži
palicu.
Treba, takođe primetiti da je i suprotno istina; još nije pronađen nijedan metod za bilo šta koji
neuk čovek ne može da pokvari svojom lošom primenom i upotrebom.
Dakle, kako kaže jedan persijski pesnik: "Onaj ko zna Kako ne mari za Zašto."
Već na početku ovih priprema koje je izvodio dr. Veskit (ono što je Artvejt nazivao
"antilantanetička duleskirarhija") tajna služba koja je bila u tu svrhu organizovana obavestila
ga je o potpunoj promeni u dnevnoj rutini ljudi iz Mreže za Leptira.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
96
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Sedmog januara Iliel je objavila da je prvi cilj njihovog rada bio najverovatnije ostvaren; i da
je sada neophodno skoncetrisati se na osnovni problem, a to je hvatanje Leptira.
Čitavo domaćinstvo reorganizovano je u skladu sa tim; Siril Grej se u potpunosti povukao iz
društva Iliel, i pridružio se Militantnoj Crkvi Ovde Na Zemlji; dok se o samoj Iliel neposredno
brinula Sestra Klara, središnja tačka u trouglu žena. Ona je učestvovala u njihovim
invokacijama, kao fokus prema kojem su one bile usmerene; dok su muškarci bili potpuno
zauzeti brigom o bezbednosti tvrđave, licem stalno okrenuti prema napolju, a njihov jedini
posao je bio da obezbede sigurnost ove tri žene i njihovog blaga.
Kada su te činjenice predočene Edvinu Artvejtu, on se osmehnuo. Iskupio je svoje ranije
promašaje - do kojih je došlo zbog nesposobnosti njegovih pomoćnika - ovim ogromnim
uspehom.
Jer uočene promene su, očigledno, bile posledica njegove magije! Ubrzo nakon Veskitovog
dolaska, on je završio svoju najnoviju operaciju: začarao je tri eksera na takav način da oni,
ukoliko se zabiju u vrata neke sobe u kući, izazivaju da stanovnici kuće prestanu da uživaju u
bračnoj sreći. A tu je, pred njegovim očima, u punom sjaju bio i rezultat. Oni su odustali čak i
od pretvaranja da su u dobrim odnosima. Zapravo, Brat Onofrio je otkrio eksere, i preduzeo
potrebne mere da vrati ovu struju onome ko ju je uputio; ali u ovom slučaju bio je to "te tak'
slom Hielan' mon"!
Artvejt je bio potpuno neosetljiv na zlobu svoga protivnika, i nastavio je da uživa u svojoj
navodnoj pobedi. Odlučio je da istisne Veskita. Zašto bi delio svoju slavu sa nekim drugim?
On je naterao neprijatelja u beg; trebalo bi da odmah krene za njim. Veskitovi spori metodi će
im samo dati dovoljno vremena da se oporave.
I tako se odlučio na hrabri iako opasni način upotrebe Mačje Kolevke. Ova magijska
operacija, čiji su ostaci poznati čak i onoj deci koja nemaju ni najmanje veze sa duhovnošću,
je veoma raširena, naročito među narodima koji se pretežno bave ribolovom, kao što su, na
primer, stanovnici ostrva u južnim morima. Na tu temu su smišljeni mnogi komplikovani i
prekrasni uzorci, a putnici ih mogu pronaći u monografiji koju je Dr. W.W.R. Bol napisao o
ovoj temi.1 Taj vrsni matematičar, međutim, neopravdano zanemaruje magijsku stranu
problema.
Ova teorija se očigledno zasniva na činjenici da se najneuhvatljiviji objekti, ptice, leptiri, i
ribe, mogu loviti pomoću mreže. Na osnovu toga se dalje tvrdi, da se ma šta, ma koliko bilo
neuhvatljivo, kao što je na primer duh nečijeg oca ili duša nečijeg neprijatelja, mogu uloviti na
isti način, iako se naravno, mreža mora prilagoditi posebnoj vrsti lovine koju želimo da
uhvatimo.
Artvejt je bio upoznat sa tim stvarima, i dosetio se da bi bilo lako identifikovati konopac, ili,
još bolje, katgut (niti od životinjskog creva, prim. prev.) sa utrobom njihovih žrtava. Tada ne
bi bilo problema da se niti povežu na takav način, na primer, kao što je Mnoštvo Zvezda, ili
Sova, ili Cik-Cak Munja; a svakako, magovi napadnuti na takav način otkrili bi isti takav
raspored u sadržaju svoje potrbušnice.
___________________________________________________________________________
1
Matematička Rekreacija i Eseji.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
97
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Nakon raznih pripremnih vežbi, koje su uznemirile objekte ovog delovanja, Artvejt je odlučio
da pristupi svojoj najvećoj operaciji, povezivanju svoga creva prema Neuhvatljivom Jam
uzorku, koji se, premda veoma komplikovan, razvezuje kao san pri poslednjem uvrtanju;
osobe sa kojima se na tako ljubazan način postupa iščezle bi isto onako nesretno kao i Eglon,
Kralj Moaba, ili Juda Iskariotski.
Prednost ove operacije je očigledno u izuzetnoj jednostavnosti i ekonomičnosti; i, ukoliko ona
uopšte uspeva, svakako joj ne nedostaje ništa od onih germanskih kvaliteta kao što su
temeljitost i jezivost.
Da li zbog nekih poteškoća kod identifikacije ili nečeg drugog, tek, prošlo je neko vreme pre
nego što je Artvejt počeo da oseća da njegov plan deluje. Kod svih ovakvih operacija problem
je u odsustvu direktne veze sa principalima; struje neizbežno udaraju u spoljne linije odbrane,
ličnost Brata Onofria, pre nego što prodru dublje. Kada su, dakle, Artvejtovi napori počeli da
daju neke rezultate, prvo ih je primetio taj nepokolebljivi ratnik. A on je, razmotrivši situaciju,
zaključio da primećeni fenomeni potiču ili od Prirodnih ili od Magijskih uzroka, i da u bilo
kojem od ta dva slučaja lek nije u pružanju otpora tim silama, već da ih treba pustiti da deluju.
U skladu sa tim, on je uzeo veliku dozu leka poznatog među farmaceutima kao živin sublimat,
rekavši pri tom "Ako je ovo od prirode, neka deluje na mene; a ako je magija, neka deluje na
njega!"
To se dogodilo upravo u trenutku kada je Artvejt stigao do svoje poslednje operacije, vađenja
utrobe svoga neprijatelja.
Te noći obe strane su imale uspeha u izazivanju događaja; i narednog jutra Artvejt se našao na
sigurnom u Karantinu gradske bolnice, a novine su donele vest o slučaju u kojem se sumnja
na azijsku koleru.
Međutim, za pet dana simptomi su se ublažili; slučaj je proglašen nezaraznim; i bleda senka
zbunjenog čarobnjaka vratila se u prijatniju atmosferu njegovog Grimoara.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
98
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XIV
Poučna Rasprava o Okultnom Karakteru Meseca,
Njenoj Trostrukoj Prirodi, Njene Četiri Faze,
i Njenih Dvadeset i Osam Kuća;
sa Opisom Događaja Koji su Prethodili Klimaksu Velikog Eksperimenta,
ali Naročito O Viziji Koju je Imala Iliel
Drevni narodi, čiju mudrost toliko preziru oni koji je nikada nisu proučavali, već se
zadovoljavaju pretvaranjem da razumeju modernu nauku koja nikoga ne može da zavara,
slatko bi se nasmejali kada bi znali koliko su često "najnovija otkrića" ekvivalentna nekoj
Aristotelovoj zamisli, ili nekoj Heraklitovoj spekulaciji. Provincijski Pikej-univerziteti u
Americi, na kojima se izučavaju poljoprivreda i rudarstvo, uz nešto malo "beskorisne" nauke,
onako uzgred, tek radi reda, puni su umišljenih profesorčića kojima u Londonu ili Berlinu ne
bi bilo dozvoljeno ni da počiste laboratoriju. Ambicija takvih osoba je da im se objavi
ilustrovani intervju u nedeljnom novinskom dodatku, sa opširnim opisom njihovih
zadivljujućih otkrića, koja su napravila revoluciju u isisavanju jaja. Oni su posebno oštri
prema nekim ranijim izdanjima kao što je Čarls Darvin. U svom neznanju oni veruju u
bombastike onih koji pevaju hvalospeve demokratiji, koji svakodnevno vrište o Progresu, i
zaista im se čim da je sve što je starije od šest meseci prevaziđeno. Oni ne znaju da to važi
samo za smeće koje se svakodnevno izvikuje svuda unaokolo, a koje oni nazivaju istinom.
Suštinska razlika između antičke i moderne nauke nije nikako u domenu teorije. Ser Vilijam
Tomson je bio isto toliko metafizičan kao i Pitagora ili Rejmond Luli, a Lukrecijus isto toliko
materijalista kao i Ernst Hekel ili Bihner.
Ali mi smo otkrili precizne načine merenja koje oni nisu imali, i zbog toga su naši metodi
klasifikacije više kvantitativni nego kvalitativni. Kao posledica toga veći deo njihove nauke
postao je nerazumljiv; mi više ne znamo tačno šta su oni podrazumevali pod četiri elementa,
ili pod tri aktivna principa, sumporom, živom, i soli. Neke tradicije sačuvala su društva
mudraca koji su se, zbog proganjanja, u vremenima kada je posedovanje bilo koje druge
knjige sem misala moglo biti proglašeno za jeres, skrivali i jedno drugome šapatom prenosili
drevna učenja.
U devetnaestom veku došlo je većim delom do poraza stare eklesiastičke tiranije, a na početku
dvadesetog je još jednom postalo moguće da se saznanja saopštavaju javno. Mudri ljudi su se
okupili, pronašli studenta koji je bio poverljiv i posedovao neophodne književne sposobnosti;
on je revidirao ta drevna saznanja i sačuvao ih; ona su konačno objavljena u jednoj vrsti
enciklopedijskog časopisa (kojeg je već sada gotovo nemoguće pronaći, toliko je bio tražen)
nazvanog Ekvinoks.
U antičkoj nauci, naime, veći deo klasifikacije je bio zasnovan na planetama. One stvari koje
su po svojoj prirodi bile vatrene i vruće, kao što su lavovi, i biber, i groznice, klasifikovani su
prema Suncu ili Jupiteru ili Marsu; stvari brze i suptilne prema Merkuru; hladne i teške prema
Saturnu, i tako dalje.
Pa ipak, principi većine planeta javljali su se u različitim odnosima u gotovo svim stvarima; i
što su te proporcije bile bolje izbalansirane i kombinovane, to je jedna stvar smatrana
celovitijom, i bližom idealu božanskog savršenstva. Sam čovek je nazivan mikrokosmosom,
malim univerzumom, slikom Tvorca. U njemu su se nalazile sve planete i elementi, pa čak su
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
99
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
i znaci zodijaka bili predstavljeni u njegovoj prirodi. Energija Ovna nalazila se u njegovoj
glavi; Bik je davao snagu i izdržljivost njegovim ramenima; Lav je predstavljao hrabrost
njegovog srca, i vatrenost njegovog temperamenta; njegova kolena, koja su mu pomagala pri
skoku, pripadala su Jarcu - sve to deluje, i podeljeno je, u skladu i lepoti.
Na ovom neobičnom jeziku Mesec označava pre svega sve receptivne stvari, jer svetlost
meseca predstavlja samo odsjaj sunčeve svetlosti. Odatle "lunarno" predstavlja gotovo
sinonim za "žensko". Žena se menja; sve zavisi od uticaja muškarca; a ona je čas plodna, a čas
neplodna, zavisno od faze u kojoj se nalazi. Ali svakoga dana na svom putu Mesec prolazi
kroz jedan deo zodijaka; i od pretpostavljene prirode zvezda koje se nalaze iza nje zavise njeni
uticaji u toj fazi, ili, kako ih još nazivaju, kući. Bilo je neophodno dovesti Iliel u stanje
harmonije sa svakim kvalitetom meseca i na taj nažin određen je njen dnevni raspored.
Ali iza takvih sitnih detalja nalazi se grandiozna priroda Meseca, koja je trostruka. Jer ona je
Artemida ili Dijana, sestra Sunca, sjajna Devičanska Boginja; zatim Izida-initiatrix, koja
čoveku donosi svu svetlost i čistotu, i povezuje njegovu animalnu dušu sa njegovim večnim
bićem; i ona je i Persefona ili Proserpina, duša dvostruke prirode, koja živi pola na zemlji a
pola u Hadu, jer je, nakon što je pojela nar koji joj je ponudio njen gospodar, njena majka nije
mogla u potpunosti vratiti na zemlju; i treće, ona je Hekata, koja u potpunosti pripada Paklu,
jalova, strašna i zlobna, kraljica smrti i zla veštica.
Kombinacija svih tih priroda nalazi se u ženi. Artemida je nepokolebljiva, sjajno i čisto biće;
Hekata je stara baba, žena koja je izgubila svaku nadu da će postati majka, duše crne od
zavisti i mržnje prema srećnijim smrtnicima; žena u cvetu života je uzvišena Persefona, zbog
koje je Demetra proklela polja pa nisu rađala više kukuruza, sve dok Had nije pristao da je
vrati na zemlju tokom jedne polovine godine. I tako ovaj "mesec" drevnih naroda ima istinsko
psihološko značenje, koje je i danas isto toliko dobro zasnovano kao i onda kada su sveštenici
Mitrasa ubijali bika; ona je duša, ne ono večito i neuništivo sunce istinske duše, već animalna
duša koja predstavlja njenu projekciju, i podložna je promenama i bolu, igračka u rukama svih
sila univerzuma, i čije "iskupljenje" predstavlja rešenje kosmičkog problema.
Jer to je seme žene koja će raniti glavu zmije; a to na simboličan način čini svaka žena koja
osvaja majčinstvo.
Druge mogu zaista biti posvećene Artemidi, sveštenici svetog i neizrecivog rituala; ali sa
ovim izuzetkom, nemoćne da dostignu željeni cilj, dolaze do tamne strane meseca, hladne i
jalove kuće proklete Hekate.
Videće se koliko je širok dijapazon ovih ideja, koliko je osetljiva formula žene, koja doseže
do takvih krajnosti, a menja se često od jedne ka drugoj u trenutku - zavisno od prirode uticaja
koji u tom momentu deluju na nju.
Siril Grej je jednom rekao, govoreći na ženskom sastanku sifražetkinja:
"Žena nema dušu, samo pol; nema morala, samo raspoloženja; njen um je zakon mase; i stoga
ona, i samo ona treba da ima pravo glasa."
Vratio se na mesto uz vrevu oštrog šaputanja; i primio četrnaest bračnih ponuda u narednih
dvadeset i četiri sata.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
100
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Još od samog početka druge faze Velikog Eksperimenta, Iliel je definitivno postala Duh
Meseca. Dok je Siril bio sa njom, ona ga je reflektovala, bila uz njega, bila jedno sa njim, kao
Izida sa Ozirisom, sestra kao i žena; i svaka misao njenog uma bila je u skladu sa njegovim,
nije bilo mogućnosti nikakvog unutrašnjeg poremećaja.
Ali sada je ona odjednom otrgnuta od svog oslonca; nije čak mogla ni da razgovara sa svojim
čovekom; i otkrila je da se nalazi u samom središtu Eksperimenta.
Sada je znala da ona nije sklona nauci; da se njene težnje ka Nepoznatom u potpunosti
zadovoljavaju običnom ljubavlju; i da bi bila mnogo srećnija u običnoj kolibi. Mnogo govori
o ličnosti Sestre Klare, i snazi njenih invokacija, što se taj prvi impuls nikada nije iskazao čak
ni rečima. Ali sveštenica Artemide ju je zaokupila gotovo sa žarom ljubavnika, i odvela je u
opuštenu ekstazu maštanja. Ona je na devojku prenela svoj entuzijazam, i stalno okupirala
njen um snovima, bajnim i vatrenim, o nepoznatim morima slave po kojima bi njena galija
mogla zaploviti, neotkrivenim zemljama začina i slasti, Eldoradu i Utopiji i Božanskom
Gradu.
Čas izlaska meseca uvek je slavljen invokacijama na terasi koja je bila posvećena toj planeti.
Nekoliko minuta ranije Iliel bi ustala i okupala se, zatim obukla odoru, i stavila na glavu tijaru
u obliku polumeseca, sa devet velikih mesečevih kamenova. U tome su joj pomagale mlade
devojke. Kada je bila spremna, pridružila se drugoj devojci, i zajedno su sišle na terasu, gde je
Sestra Klara čekala, spremna da počne sa invokacijama.
Naravno, zbog prirode te ceremonije, ona se svakoga dana odvijala sat kasnije; u početku Iliel
je imala teškoća da se privikne na taj ritual. Zalazak meseca pratila je druga ceremonija,
nakon koje je ona odmah odlazila na spavanje. Opšta teorija operacije je tako podrazumevala
da ona bude skrivena i nezaposlena veći deo dana; koji je, kako se vidi, zapravo trajao skoro
25 sati umesto 24.
Ali uz tiho pevanje i muziku, ili recitovanje lagane senzualne poezije, ona je prevazišla svoju
prirodnu nesklonost ka snu, i počela da uživa u slatkom besposličenju, i da spava po čitav dan
i ne okrenuvši se u krevetu. Živela je gotovo isključivo na mleku, i pavlaci, mladom siru, na
kolačićima u obliku polumeseca napravljenim od raži, belanca i šećera; što se tiče mesa,
srnetina, posvećena Artemidi, kao boginji lova, bila je njeno jedino jelo. Ali bilo joj je
dozvoljeno da jede određene vrste školjki, i sve sočno voće i povrće.
Brzo je dobijala na težini; žustra, brza, neobuzdana devojka iz oktobra, sa zategnutim
mišićima i suncem opaljenim izražajnim licem, postala je bleda, troma, i ravnodušna, i to pre
početka februara.
Početkom ovog meseca ona je ohrabrena svojom prvom vizijom Meseca koju je doživela u
budnom stanju. Naravno, njeni snovi su već odavno odražavali tu ideju; zbog upornog
izvođenja ceremonija teško da je moglo biti drugačije. Sat vremena nakon što bi ona legla u
krevet, tri žene su uvek po sat vremena neprestano pevušile jednu svetu rečenicu, 'Επελον
'Επελον 'Αρτεμις; a zatim bi jedna od njih nastavljala dok su druge spavale. Smenjivale su se
na svaka tri sata. One su te reči pre otegnuto izgovarale nego pevušile, a to je bila jedna stara
bajalica, koju je Sestra Klara, koja je bila pola Grkinja, pola Italijanka, rodom iz jedne
plemenite porodice iz Mitilene, nasledila od nekih žena sa ostrva, kao mlada devojka,
prilikom svoje inicijacije u neke od njihovih misterija. One su tvrdile da su je neizmenjenu
nasledile još od velikih pevača iz davnina. Bio je to uspavljujući lagani ton, pa ipak je u njemu
strujala nekakva vatra, poput vreline sunca, i osećao se neki prikriveni jecaj mora.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
101
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
I tako je Iliel uvek sanjala o Mesecu. Ako bi devojka koja je stražarila primetila zabrinutost na
njenom licu, kao da na nju deluje neki uzenemiravajući uticaj, zapevušila bi tiho na njeno uvo,
i tako joj vratila potpuni spokoj misli koji je za nju bio neophodan.
Jer, Siril Grej prilikom planiranja ove operacije nije nikako bio slep za opasnosti koje vrebaju
prilikom odabiranja simbola koji je tako senzitivan kao što je Luna. Između njenih dobrih i
loših strana prostire se čitav univezum; kada je u pitanju relativno jednostavna i prosta planeta
kao što je Saturn, to nije slučaj. A planete sa kičmom je znatno lakše kontrolisati. Kada
jednom, kako bi se reklo, dođete do Marsa, lako je usmeriti ga da se uskladi sa pravilima
Kvinsberija; ali Mesec je tako pasivna planeta da je i najmanji novi uticaj potpuno pomera.
I, naravno, što je jezero mirnije to je talas veći! I stoga, u pokušajima da se u Iliel unese
najsvetija i najspokojnija lunarna duša, nijedna predostrožnost nije bila suvišna, nikakva
upornost preterana.
Vizija koja joj se u budnom stanju javila nekih mesec dana nakon promene rutine bila je za
njih velika radost i snažno ohrabrenje.
Bilo je to sat vremena nakon zalaska sunca; noć je bila neobično topla, i blagi povetarac je
duvao sa mora. Između ostalog, dužnost Iliel je bila da ostane na mesečini, upravljajući svoje
poglede i želje u pravcu meseca, kad god je to moguće. Iz njene sobe stepenice su vodile u
jedan visoki okrugli toranj, sa staklenom kupolom, koji je pogodovao takvim opservacijama.
Ali ove noći privukla ju je bašta. Nox erat et caelo fulgebat Luna sereno inter minora sidera.
Mesec je visio iznad Kaprija, a do njenog1 zalaska ostala su još dva sata. Iliel je bdela na
terasi, pored fontane.
Kada se mesec nije video, ona bi umesto u nju gledala ka morskoj pučini, ili mirnoj vodi, jer
one imaju mnogo zajedničkog sa binarnim uticajem.
Nešto - nije znala šta - privuklo je njen pogled sa meseca ka vodi. Stajala je na takvom mestu
da se u vodi basena fontane pojavio njen odraz, na samoj mermernoj ivici, tamo gde se voda u
potočićima prelivala i tekla po terasi. Na mestu gde je voda dodirnula ivicu došlo je do
drhtaja, nalik stidljivom poljupcu.
Ilielinom oku to je izgledalo kao da podrhtavanje mesečevog odraza predstavlja pokret života.
Misao koja je usledila bila je misteriozna. Ona reče da je pogledala uvis, poželevši da nastavi
bdenje, i otkrila da mesec više nije na nebu. Zapravo više nije ni bilo neba; nalazila se u nekoj
pećini čiji su zidovi, fantastično ukrašeni stalaktitima, sijali blagim plavičastim sjajem - kao
da su, objašnjavala je ona, obojeni nekom svetlucavom bojom. Ponovo je spustila pogled;
fontana je nestala; kraj njenih nogu ležala je mlada srna, snežno bele boje, sa srebrnim
okovratnikom. Nešto ju je navelo da pročita natpis na tom okovratniku, i ona pročita sledeće
reči:
Siderum regina bicornis audi, Luna, puellas.
___________________________________________________________________________
1
Mesec je u engleskom jeziku imenica ženskog roda, prim.prev.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
102
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Iliel nikada nije učila latinski. A ove reči ne samo da su bile na latinskom, već je to bio
Horacijev latinski; i one su bile tačno prilagođene prirodi Velikog Eksperimenta, za "Lunu" je
čula, i za "reginu"; a mogla je da pogodi i šta znači "puellas", pa čak i "siderum"; ali to je
jedna stvar, a tačan citat iz Carmen Saeculare je nešto drugo. Pa ipak, te reči su ostale u
njenom umu kao da ih je oduvek znala, možda su joj čak bile i urođene. Ona ponovi naglas:
"Siderum regina bicornis audi, Luna, puellas.
Čuj, o meseče, o kraljice zvezda, dvoroga, Slušaj devojke!"
U to vreme ona, naravno, nije imala pojma o značenju tih reči.
Kada je pročitala natpis, ona nežno pomilova srnu; i podižući pogled, vide da pored nje stoji
jedno dete, u suknjici, sa lukom i tobolcem na ramenu.
Ali ta vizija nestade u trenutku; ona pređe rukom preko čela, kao da hoće da ispita svoje
mentalno stanje, jer je bila pomalo zbunjena. Ne, bila je budna; jer je prepoznala sveti hrast
pod kojim je stajala. On se nalazio samo nekoliko koraka od hrama u kojem je ona bila
sveštenica. Sada se odlično sećala; izašla je da kaže glasniku da dune u svoj rog. I tog trenutka
pozdravi je njegova planinska muzika.
Ali šta je to? Iz svakog drveta u šumi, iz svake travke, ispod svakog kamena, istrčavala su
sitna bića odazivajući se tom pozivu. Bila su bleda, polu-prozirna, sa ovalnim (ali pomalo
spljoštenim), neproporcionalno velikim glavama, kao šibica tankim telima i udovima, i
zmijolikom repovima koji su se nalazili pri dnu lobanje. Oni su bili vrlo živahni i brzi na
nogama, i neprestano su mahali repovima. Sve je to na prvi pogled izgledalo komično;
izgledali su kao punoglavci na štulama.
Ali kada ih je bolje pogledala nisu joj više izgledali smešno. Svako od tih stvorenja imalo je
po jedno oko, a ono je izražavalo takvu snagu i energiju da je izgledalo zastrašujuće. Taj
utisak je još više pojačavala oštroumnost, duboko okultno znanje o svemu mogućem, koje je
ležalo iza tih vatrenih volja. U njihovom držanju, položaju glave bilo je nečeg lavovskog kao i
zmijskog; njihovu vatrenu upornost pratili su i ogromna hrabrost i ponos.
Pa ipak je izgledalo da se ta čudna bića kreću bez cilja; njihova žustra aktivnost bila je
neshvatljiva. Izgledalo je kao da izvode neke fizičke vežbe - pa ipak, to je bilo i nešto više od
toga. U jednom trenuku učinilo joj se da je prepoznala vođe, i da su to neke trupe koje se
okupljaju za napad.
A tada joj nešto drugo privuče pažnju. Kraj njenih stopala stvori se labud, i polete iznad šume.
Mora da se tu nalazio duže vreme, jer je položio jaje tačno između njenih stopala u
sandalama. Ona odjednom shvati da je strašno gladna. Otići će u hram i pojesti to jaje za
doručak. Ali tek što ga je podigla, videla je da ono, kao i okovratnik srne u njenom snu, nosi
latinski natpis. Ona ga pročita naglas: reči su joj bile sasvim poznate. To su bile reči
Konstantinovog labaruma: "In hoc signo vinces." Ali njene oči obmanjivale su uši; jer reč
"signo" bila je napisana kao "Cygno"! Ta rečenica, je, dakle, bila samo igra reči - "U ovom
Labudu ćeš pobediti." Tada to nije razumela; ali, kada je kasnije pričala svoju viziju Sestri
Klari, bila je sasvim sigurna kako su reči bile ispisane.
Tada joj pade na um da je to jaje veoma dragoceno, i da joj je dužnost da ga čuva od svih
pridošlica; i istog trenutka ona vide da su šumska stvorenja - "sinovi hrasta" kako ih je
instinktivno nazvala - krenula ka njoj.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
103
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Ona se pripremi za borbu ili za beg. Ali, uz strašan tresak, munja - koja je na neki čudan
način, kako se to već dešava u snovima, bila identična sa hrastom - puče na sve strane,
obavijajući je svojim sjajem; a udarac groma je bio pad hrasta. On je baci na zemlju. Svet joj
nestade pred očima, i rastoči se u niz zvezda duginih boja; i ona začu pobedničke uzvike
"sinova hrasta", koji su se bacili na njeno oteto blago. "Mitos ho Theos!" uzvikivali su oni Sestra Klara nije znala, ili nije htela da joj kaže, šta to znači.
Kada je galaksija duginih boja u kojoj je plutala postepeno nestala, ona postade svesna da više
nije u šumi, već u nekom nepoznatom gradu. U njemu je bilo mnogo muškaraca i žena,
različitih rasa i boja. Ispred nje se nalazila jedna mala kuća, veoma bedna i prljava, na čijem je
pragu sedeo jedan starac. Pored njega se, naslonjen na vrata, nalazio jedan dugačak štap; a
kraj nogu mu je stajala svetiljka - da li je to bila svetiljka? Više je ličila na njenu suprotnost;
jer je gorela na jakom dnevnom svetlu, a oko sebe širila zrake tame. Starac je bio odeven u
poderano sivo odelo; njegova duga neuredna kosa i brada bila je već odavno zapuštena. Ali
desna ruka bila mu je potpuno gola, a oko nje je bila obmotana zmija, zlatna i zelena, sa
trostrukom krunom koja je sijala od rubina, safira i smaragda. U ruci mu je bila igla, takođe
ukrašena rubinom i safirom, kojom je urezivao nešto na velikoj kvadratnoj smaragdnoj ploči.
Ona ga je neko vreme posmatrala; kada je završio, otišao je zajedno sa štapom, i lampom, i
pločom, na obalu mora. Išao je neko vreme duž obale, i najzad došao do jedne pećine. Iliel ga
je pratila do njenog najudaljenijeg kutka; a tu je videla kako leži jedan leš. Začudo, to je bilo
telo samog starog pisara. Sa velikom sigurnošću joj se javila misao da on ima dva tela, i da,
zbog sigurnosti, uvek jedno od njih čuva sahranjeno. Stari pisar ostavi ploču na grudi mrtvog
čoveka, i brzo izađe iz pećine.
Ali Iliel ostade da pročita šta na njoj piše.
Taj natpis je kasnije preveo Siril Grej, i nema potrebe da navodimo original.2
"Izgovorite Kraljevsku Reč Straha!
Istinu bez laži, sigurno bez greške,
I esenciju Istine. Znam
Da stvari su gore iste kao i dole,
A dole su iste kao i gore,
Uz vladavinu Čudotvorstva Jedne Stvari - Ljubavi.
Kao što je sve iz jednog proizašlo, jednom kontemplacijom,
Tako je sve iz jednog rođeno, permutacijom.
Sunce zače, Mesec rodi, ovaj jedinstveni Univerzum;
Vazduh mu beše kočija, a Zemlja dadilja.
Tu je koren svakog talismana
Čitavog sveta, od postanka sveta.
Tu je izvor i vrelo svake duše.
Neka se prospe po zemlji! sva njegova snaga.
A sad fino, polako, sa Umetnošću svojom se udruži
I grubo ublaži, deleći zemlju od vatre.
Gle! diže se i spušta, ravnomerno
I brzo, beskrajna linija zemlje i neba;
I tako prima moć dvostruke Ljubavi,
Moć onog dole udruženu sa onim gore,
___________________________________________________________________________
2
U originalu ovi stihovi se rimuju dva po dva, prema šemi aa,bb,cc itd. Prim.prev.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
104
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
I tako će slava sveta biti tvoja
A tama pobeći ispred tvog SOVRAN svetilišta.
To je snažna snaga sve snage; prevaziđi
Finoću i potčini je; prodri u glupost
I spasi je; time dovodeći sve stvari do njihovog sudbinskog
Savršenstva: jer po njemu je sve stvoreno.
O čudo nad čudima! Magijski mode!
Sve stvari prilagođene jednom kružnom kodu!
Pošto tri dela sve mudrosti posedujem,
Hermes trostruko veliki, najveći, je moje ime.
Što ja napisah o jednom jedinom Suncu,
Njegovo delo, se ovde naslućuje, preduzima, i izvršava."
U ovom nerazumljivom i drevnom proročanstvu, kako se kasnije složio i sam Sajmon If,
otkriva se tajna Univerzuma onima koji su je dostojni.
Iliel nije razumela ni jednu jedinu reč od onoga što je tu pisalo, ali je shvatila da je taj natpis
sigurno od velike važnosti, i zato je uzela ploču, sakrila je pod svoju odeću i izašla iz pećine.
Tada je videla da se obala promenila; nad njom je visio poznati Posilipo, a sa desne strane
video se Vezuv. Okrenula se da krene strmom padinom koja ju je delila od ulice, kada se našla
licem u lice sa nečim što nije mogla da vidi. Imala je samo neki osećaj, da je to crno, da je
ledeno hladno, i da hoće da joj oduzme ploču. Najpre je osetila jaku mržnju i odvratnost; ali ta
stvar, šta god ona bila, izgledala je tako bedno, da ona oseti da želi da joj pomogne. Tada ona
odjednom oseti vrelinu - oko nje su bile ruke Abdula Beja, a njegove oči bile su uprte u njene.
Ona brzo ispusti ploču; i nađe se u nekoj balskoj dvorani, hiljadama milja i hiljadama godina
daleko. A zatim ugleda mesec, koja je već bila na zalasku, iznad Kaprija; sedela je na terasi,
na zemlji, potpuno budna, ali srebrni polumesec iz njene kose ležao je na mermeru ispred nje.
Sestra Klara, koja je klečala kraj nje, pokušavala je da odgonetne njene žvrljotine.
"To je natpis sa ploče", reče Iliel, kao da Sestra Klara već zna sve o tome, "koju je starac
sakrio u pećini."
Sada je za nju bilo vreme da malo odrema; ali, dok je jednolično pevušenje njenih služavki
milovalo blagi vazduh, Siril Grej i Brat Onofrio radili su na natpisu.
Bavili su se njime gotovo do zore, a ispod njih u drugoj vili, još jedan posao je bio na samom
svom završetku. Artvejt je završavao svoj Grimoar. Učinio je to upravo na vreme. Velika
nekromantska operacija trebalo je da počne drugog dana od početka opadanja meseca, a tome
je prethodilo devet dana žestokih priprema, koje se više nisu odnosile na materijale, već na
same čarobnjake.
Oni su morali da jedu pasje meso, i crni hleb ispečen bez soli ili kvasca, i da piju
nefermentisani sok od grožđa - najgori od svih crno-magijskih napitaka, jer on podrazumeva
poricanje božanskog blaženstva, i potvrđuje da je Bog stvar od drveta. Trebalo je takođe
preduzeti i brojne mere opreza. Oko njih je trebalo stvoriti grobnu atmosferu; moraju se
uzdržavati i od samog pogleda na ženu; odeću nisu smeli da menjaju čak ni na sat vremena, a
tkanina od koje je ona napravljena morala je biti od mrtvačkog pokrova, jer oni moraju da
ukradu odeću sa neukopanih leševa, i da se njome zaodenu, izgovarajući neku groznu parodiju
Opela.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
105
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Potrebnu odeću su nabavili prilikom jedne posete jevrejskom groblju; a Artvejtova palinoda o
"vaskrsenju u prokletstvo" u njihovim umovima ostavila je odgovarajući utisak o strahoti
rituala za koji su se pripremali.
A u Parizu Daglas je, razbivši grlić boce viskija o ivicu stola, pio u zdravlje svog gosta, jedne
Amerikanke po imenu Kremers.
Njeno zdepasto telo bilo je pokriveno starom odećom crne boje. Ta odeća je bila muška,
izuzev suknje; glava joj je bila neobično velika, i još neobičnijeg oblika, jer joj je zadnji deo
lobanje bio potpuno pljosnat, a prednja leva strane mnogo razvijenija od desne; neko bi
mogao pomisliti da ju je neko namerno ovako izobličio, pošto priroda, iako je, može biti,
sklona neobičnostima, retko kada odstupa od simetrije u ovolikoj meri.
Takva teorija bila bi i nešto više od dokonih nagađanja; jer ona beše dete mržnje, i njena
majka je pre njenog rođenja uzalud pokušavala sa raznim grubostima.
Koža lica ličila je na pergament, žut, naboran i grub; a kratka, gusta kosa bila je prljavo bela;
njen izraz lica izražavao je krajnju lukavost i sposobnost koje su bile sluge njene urođene
gramzivosti.
Ali njena beda svedočila je o tome da joj one nisu dobro poslužile; a te primitivne osobine su
zapravo bile progutane rezultatima svojih razočarenja. Jer u njenim očima gorela je očajnička
mržnja prema svim stvarima, rođena iz sebične zavisti koja je smatrala sreću bilo kog drugog
bića drskošću i agresijom uperenom protiv sebe. Svaka misao njenog uma beše kletva - protiv
Boga, protiv čoveka, protiv ljubavi, ili lepote, protiv samog života. Ona je bila mešavina
inkvizitorskog krvnika i veštice; inkarnacija puritanskog duha, od njegove gorčine pa sve do
seksualne nastranosti.
Daglas prinese usnama razbijeno staklo, i popi čitavu čašu viskija. Tada ponudi bocu svojoj
gošći. Ona odbi sa rečima da on "pakleno deluje na astralno telo", i zamoli svog domaćina da
joj umesto toga plati cenu pića. Daglas se nasmeja ludačkim smehom - smehom pomalo
zgađenog ludaka, jer je u njemu bilo sećanja na njegovo nekadašnje stanje, pa čak je i sam
njegov pad bio častan u poređenju sa njom; pod njegovog pakla bio je plafon njenog neba.
Ali ta veštica mu je bila potrebna, i on joj prezrivo dobaci jedan franak. Ona poče da puže po
podu, kao kakav gadni insekt, u potrazi za njim, jer se otkotrljao u ugao; i, kada ga je našla,
uzbuđena dodirom srebra, ona zaboravi na svoje muškobanjasto držanje, i gurnu ga u čarapu.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
106
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XV
O Dr. Veskitu i Njegovim Drugovima,
Kako su Napredovali u Bavljenju Nekromantstvom;
i o Ratnom Savetovanju Između Sirila Greja i Brata Onofria;
uz Neka Mišljenja Ovog Prvog o Umetnosti Magike
Napolitanska zima bila je još blaža nego obično; osim što je ponekad noću bilo malo mraza,
nije pokazivala nikakve druge grubosti. Dan za danom sunce je tinjalo u blagom vazduhu, a
život je sa ljubavlju plesao po brdima.
Ali u noći punog meseca, mesec je bio žutosmeđ i mutan, i oko sebe širio neku crvenkastu
izmaglicu, kao da se ova planeta zaodenula besom; a sledeće jutro osvanulo je sa olujom, dok
je vetar pustošio planinsku kičmu Italije, poput neke horde demonskih bandita koja pljačka
seljake po ravnicama. Mreža za Leptira bila je zaštićena od njegove siline uzvišicom Polisipa;
ali u kući je bilo veoma hladno, i Iliel je zamolila svoje služavke da nalože žeravnicu
lešnikovim i belim brezovim drvetom.
Sa druge strane planine, vila koju te zime iznajmio Dr. Veskit bila je izložena bezosećajnom
besu oluje; i on je takođe ložio vatru, ali je za to koristio čempresovo drvo i bitumenski ugalj.
Kako je dan odmicao, nevreme je besnelo sve jače; doktor je čak počeo da se plaši za
bezbednost svoje operacije kada je, nekih sat vremena nakon podneva, otkinuta maslinova
grana nošena vetrom, razbila jedan prozor vile.
Ali nešto kasnije vetar je počeo da jenjava; nebo se raščistilo, iako su se zemljina isparenja i
dalje uzdizala poput besnih oblaka - moglo bi se reći da je to podsećalo na scenu Mihajlovog
bežanja od Sotone.
Iako je bura i dalje bila jaka, njena snaga se slomila u naletu susnežice pomešane sa gradom;
dva sata kasnije oni su padali gotovo horizontalno po padinama, a zatim se, posustajući i
ispravljajući, se, sručili kao bujica, u slapu ledene kiše.
Padine Posilipa ječale su pod ovim uzburkanim naletom; voda je nosila zemlju iz bašta; zidovi
su se rušili pod udarima talasa kojima su stajali na putu; a ulice donjeg dela grada Napulja bile
su pune vode do visine butina.
Trenutak u kojem je trebalo da nekromanti počnu sa radom bio je čas zalaska sunca; i u tom
trenutku kiša je, posle poslednjeg jakog naleta, potpuno stala; veče je, iako tamno i ljuto
hladno, bilo mirno kao i sam Gejtsov leš.
Jedan deo mermernog poda kapele bio je skinut; jer je trebalo golim stopalima dodirnuti
zemlju, i povući njene sile direktno iz njihovog vulkanskog stratuma.
Ova gola zemlja bila je pokrivena blatom donesenim iz močvara Mareme; a ono je opet bilo
posuto debelim slojem sumpora. Na tom sloju sumpora nacrtan je račvastim štapom magijski
krug, a na taj način napravljen žljeb ispunjen je prahom drvenog uglja.
To nije bio pravi krug; nijedna sveta i savršena figura nije mogla da ude u taj prokleti ritual;
on je napravljen u obliku starinske ključaonice, kao neka kombinacija kruga i trougla.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
107
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
U središte je postavljeno Gejtsovo telo, sa glavom okrenutom ka severu; Artvejt je stajao sa
jedne strane sa Grimoarom u jednoj ruci, dok je u drugoj držao upaljenu sveću od crnog
voska. Sa suprotne strane stajao je Abdul Bej, držeći jarca na uzici, i srp koji je Veskit trebalo
da upotrebi kao glavno magijsko oružje u toj ceremoniji.
Sam doktor je poslednji ušao u krug. U jednoj korpi nosio je četiri crne mačke; i kada je oko
kruga zapalio devet svećica, razapeo je te četiri mačke crnim čeličnim strelama. Dobro je
pazio da ih time ne ubije; bilo je važno da njihovo jaukanje zaplaši i otera nepoželjne duhove.
Pošto je sada sve bilo spremno, nekromanti su pali na kolena; jer taj servilni položaj
zadovoljava neprijatelje ljudske vrste, Sile koje su čoveku, jedinom od svih životinja,
namenile uspravan položaj, vole kada im se on zahvaljuje na toj nezavisnosti na taj način što
odbija da joj se prepusti.
Glavni plan ceremonije Dr. Veskita bio je jednostavan; trebalo je prizvati duh demona u jarca,
i na Gejtsovom lešu ubiti životinju u trenutku posednutosti, da bi taj leš primio demonsku
moć, u nekoj vrsti gnusnoga braka.
Cilj je dakle bio identičan sa ciljevima spiritizma, ili "spiritualizma", kako ga obično nazivaju
nepismeni; ali Dr. Veskit je bio ozbiljan student, odlučan da postigne rezultate, i da se ne
namagarči; njegovi metodi bili su stoga delotvorniji od onih koje koriste obični kućni
medijumi.
Artvejt je otvorio Grimoar i počeo sa svojim čaranjem. Nemoguće je ponoviti groznu
konfuziju i komplikovanost njegovog izražavanja, i nepoželjno naglašavati gnusnost sadržaja.
Ali svaki termin suprotan svetlosti prizvan je zasebnim ritualom; zastrašujuća božanstva zore
čovečanstva, iz vremena kada je priroda bila lična snaga okrutnosti, i oduševljavala se
ubistvima, silovanjima i pljačkom, prizivana su svojim najtajanstvenijim imenima, i
spomenuta su sećanja na njihova nečuvena zlodela.
To je bio takav recital užasa da je, čak i obavijen nerazumljivim Artvejtovim stilom, otkrivao
značenje svojim tonovima i gestovima kojima ih je Veskit propraćao, prateći pantomimom
celokupnu skalu paklenog rasula, muziku čistilišta. Pokazivao je kako su deca bacana u
plamen, ili bačena medvedima, ili prinošena kao žrtve na krvavim oltarima; kao su miroljubivi
narodi istrebljeni od strane divljačkih plemena u ime njihovih demona, njihovi muškarci
ubijani ili osakaćeni, žene iskasapljene, device obeščašćene; kako su čudesa svedočila o
moćima zla, zemlja se otvarala da proguta sveštenike jeresi, a sunce se zaustavljalo na nebu da
produži časove pokolja.
Bio je to ukratko jedan beskrajni recital izdajstva, ubistva i osvete; bez ijedne misli o
sažaljenju ili ljubaznosti, ili makar ljudske pristojnosti u tom svedočanstvu zla; i ono je
kulminiralo najstrašnjim užasom ljudske istorije, kada je jedan čovek iz one krvoločne rase
koja tu i tamo pokazuje bljesak nekog plemenitijeg uma izabran u ime mučenja i smrti kao
vrhunski dar krvožednom neprijatelju.
Sa nekom vrstom paklenog cerekanja, recital se nastavio drugom čarolijom; kako su demoni
oživeli leš svoje žrtve, i rugali se njegovoj ljudskosti skrivajući se u tom čovečijem obliku,
nastavljajući odatle da vladaju, i šire svoje carstvo, pod maskom licemerja. Zločini koji su
ranije bivali izvršeni otvoreno u ime neprijatelja, sada su se izvršavali pomoću novih metoda
srama i užasa, od strane onih koji su sebe nazivali sveštenicima svoje žrtve.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
108
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Ovom komemoracijom završen je prvi deo ceremonije; krug je, da tako kažemo, ispunjen
neprijateljskom atmosferom; u drugom delu demona je trebalo identifikovati sa jarcem; u
trećem delu povezivala su se prva dva, i jarac je umirući trebalo da ponovi to čudo koje je
činjeno vekovima nad tom drugom žrtvom, oživljavajući ponovo u liku čoveka putem
kontakta sa duhom čarobnjaka.
Nije dozvoljeno detaljno opisivati ovaj ritual; on je isuviše odvratno delotvoran; ali se Turčin,
koji je odgajan u jednoj milostivoj i čistoj religiji, koja na sebi nosi tek poneki pečat
divljaštva, zaneo i skoro onesvestio; samo mu je njegova žudnja za Lizom, koja je neprestano
pustošila njegovu dušu, dala snage da ostane u krugu.
I zaista, um svakoga od njih se zamutio. Kako kaže Elifas Levi, ceremonije zla su pravi
intelektualni otrov; one izazivaju halucinacije i ludilo isto tako sigurno kao i hašiš. A ko se
usuđuje da fantome delirijuma nazove "nestvarnim"? Oni su dovoljno stvarni da ubiju čoveka,
da mu unište žiivot, da navedu dušu na sve vrste kriminala; i nema mnogo "stvarnih" i
"materijalnih" stvari koje su toliko delotvorne.
Fantomi su, dakle, za nekromante bili vidljivi; i u njihovim mozgovima nije bilo ni najmanje
sumnje da su u vezi sa pravim i zloćudnim bićima.
Užasni krici izmučenih mačaka mešali su se sa radosnim blejanjem jarca i monotonim
nazalnim Artvajtovim tonovima dok je izgovarao reči iz Grimoara. Svima im se činilo da je
vazduh postao lepljiv i mastan; da se iz te sluzi rađaju bezbrojni gmizavci, izobličeni
monstrumi, abortusi mrtvih puteva evolucije, stvorenja koja nisu bila dostojna života na
zemlji i tako odbačena kao njen izmet. Izgledalo je da je jarac svestan prisustva tih fantoma;
kao da je sebe shvatio kao demonskog kralja tih stvorova; jer je pod Veskitovom rukom
skakao sa takvim besom i ponosom da je Abdul Bej morao da upotrebi svu svoju snagu da ga
zadrži. To su svi nekromanti shvatili kao znak uspeha; i kada je Veskit napravio poslednji
gest, Artvejt je okrenuo list, a Abdul zabio veliki nož pravo u srce ove zveri.
Dok je krv natapala njihovu mrtvačku odeću, srca tri čarobnjaka su divlje udarala. Oblio ih je
gadan znoj. Iznenadna promena - psihološka ili magijska? - kada se nakon bombastičnog
Artvejtovog pevušenja začula sumorna tišina u kojoj su krici mačaka u agoniji grozno
odjekivali, ulila je u njih samrtnički strah. Ili su možda po prvi put shvatili na kakav su se to
brod ukrcali?
Šta ako se leš pokrene? Ako Gejts ustane sa đavolskim moćima, i zadavi ih? Znoj je curio niz
njih, mešajući se sa krvlju. Smrad ubijenog jarca bio je užasan, a Gejtsovo telo već je počelo
da se raspada. Sumpor, koji je tu i tamo goreo malim plamenčićima, na mestima gde su sveće
pale i zapalile ga, dodavao je mirisu smrti miris pakla. Abdulu Beju je odjednom strašno
pozlilo; na kraju je pao nauznak, pravo preko leševa. Veskit ga grubo povuče natrag, i dade
mu jedan snažni stimulans, koji mu povrati svest.
Sada je Artvejt počeo sa završnom čarolijom. Ono što je izgovarao teško da se može nazvati
jezikom; ličilo je na buku koja dopire iz kaveza sa majmunima, krike hiljadu divljaka, i jecaje
prokletih duša.
U međuvremenu Veskit je nastavljao sa poslednjom fazom svoga rada. Nožem je odsekao
glavu jarca, i ugurao je u rupu koju je napravio u stomaku leša. Druge delove tela jarca ugurao
je u Gejtsova usta, dok se užasni urlik mačaka stapao sa manijačkim zavijanjem njegovog
kolege.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
109
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
A zatim se desilo nešto što niko od njih nije očekivao. Abdul Bej se bacio na leševe, i počeo
da ih kida zubima, i jezikom lapće krv. Artvejt je kriknuo od straha misleći da je Turčin
poludeo; ali je Veskit shvatio šta se u stvari dogodilo. Abdul je bio najsenzitivniji, i najslabije
razvijen među njima; u njemu će se, sa demonskim nadahnućem, pojaviti Gejtsov duh.
Nakon nekoliko minuta, Turčin sede. Na licu mu se ogledalo očigledno zadovoljstvo,
zadovoljstvo duše koja se oslobodila agonije. Ali je on sigurno znao da ima tek malo vremena,
jer je govorio žustro i brzo, sa grozničavom energijom. Reči su mu bile zapovedničke i
ubedljive: Veskit nije sumnjao da se nalaze u prisustvu bića čije znanje prevazilazi sve ono što
je on do tada otkrio.
On je zapisao njegove reči na pločama koje je pripremio za tu svrhu. "Njihov rad usmeren je
ka Suncu preko meseca.
Hekata će doći da vam pomogne. Napadajte iznutra, a ne spolja.
Stara žena i mladi muškarac donose pobedu.
Sve moći su vam na raspolaganju; ali oni su jači. Spasiće vas izdaja.
Odustanite od direktnog napada; jer već ste sada na sebe prizvali smrt. Brzo! Prekinite nit.
Sakrijte se na neko vreme. Čak i tada, bićete blizu smrti. O požurite! Pogledajte ko stoji tu
spreman da vas smrvi!"
Glas je utihnuo. Srećom Veskit je uspeo da održi prisustvo duha. Nekromanti se osvrnuše
preko ramena, i na Istoku videše plavu izmaglicu u obliku jajeta. U sredini te izmaglice,
stojeći na dva krokodila, bio je lik Brata Onofria, koji se osmehivao, i držao prst na ustima.
Veskit shvati da je on u kontaktu sa silama hiljadu puta jačim od onih koje su njemu stajale na
raspolaganju. On se odmah pokori naređenju koje je dobio kroz reči Abdula Beja. "Kunem
se", uzviknu on, podižući desnu ruku ka nebu, "kunem se da ne želimo da ti nanesemo
nikakvo zlo." U sebi je pocrveneo, jer je znao da je to laž, i da zbog toga ne može da odbije
udarac za koji je osećao da mu visi nad glavom. Potražio je drugi način da se izrazi. "Kunem
se da nećemo pokušati da slomimo tvoj otpor." Ovo bi, mislio je, trebalo da zadovolji čuvara
kapije, pa ipak da mu dozvoli da učini onako kako je namerio pokušavajući da ga napadne
iznutra. Abdul Bej s naporom reče da je sve u redu, da se ništa više ne može učiniti, da je
pokidana veza sa Belom Ložom. "Ali sada nas naš sopstveni udarac ruši na zemlju." On pade
na leđa, kao mrtav. Sledećeg trenutka Artvejt, sa krikom, pri poslednjoj invokaciji onog
zlotvora za kojeg je zaista verovao da je svemoćan, pade u napad grčeva, kao čovek otrovan
strihininom, ili onaj koji umire od tetanusa. Veskit, zgrožen sudbinom svojih pomoćnika,
pogleda u lik Brata Onofria u agoniji straha i užasa. On je zadržao svoj detinji osmeh, i Veskit
pruži ruke prema njemu. "Milost!" uzviknu on, "o, gospode, milost!"
Artvejt se grčio nad leševima, strahovito se uvijajući, dok mu je na usta navirala crna pena.
A starac uvide da je čitav njegov život bio besmislica, da je išao krivim putem.
Brat Onofrio se još uvek osmehivao. "O, moj gospode!" uzviknu Veskit, ustajući na noge,
"bolje bi bilo da umrem."
Formula ljudskosti je dobrovoljno prihvatanje smrti; i kao i ljubav, kod muškarca, ona ima
prirodu dobrovoljne smrti, stoga predstavlja svetinju, tako da onaj koji voli ubija sebe, i zato
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
110
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
onaj koji ubija sebe da bi život mogao da živi postaje ljubavnik. Veskit ispruži ruke u obliku
krsta, simbola Onoga koji daje život kroz svoju smrt, ili instrumenta tog života i te smrti,
Onog Svetog koji je od nastanka sveta predodređen za njegovo iskupljenje.
Bilo je to kao da mu se u trenutku javila ona najtajanstvenija Reč sveg iniciranog znanja, tako
tajanstvena i tako jednostavna da bi se mogla javno izreći na sred pijace, a da je nijedan čovek
ne čuje. Najzad je shvatio sebe kao smešnog starca, čije su ga slabosti i popustljivost u
rukama zlih ljudi učinile njihovim saučesnikom. I on shvati, da ga smrt, ako je sada prigrli,
može spasiti.
Brat Onofrio se još uvek osmehivao.
"Prizivam povratak struje!" uzviknu glasno Veskit; i na taj način ujedinjujući pravdu sa
požrtvovanjem, on umre smrću pravednika.
Lik Brata Onofria izblede.
Velika nekromantska operacija je propala.
Pa ipak zapis je ostao; i, skoro čitav dan kasnije, kada se Abdul Bej povratio, to je bilo prvo
što mu je zapalo za oko. On ga automatski skloni kod sebe; a zatim posrćući ustade, i potraži
svoje kolege. Kraj njegovih nogu islednik je ležao mrtav; Artvejt, je, pošto su konačno
njegovi grčevi prestali ostavljajući ga u nekoj vrsti iscrpljenosti bliske komatoznom stanju,
ležao sa glavom na lešu, a jezik, koji mu je visio iz usta, bio je izgrižen do krvi.
Turčin ga prenese iz kapele u vilu. Njegovi prijatelji na visokim položajima pomogli su mu da
u tajnosti dovede doktora koji je izdao potvrdu o Veskitovoj smrti, i da se pobrine o Artvejtu,
koji je još uvek često dobijao napade grčeva. Prošlo je gotovo mesec dana pre nego što je on
konačno bio izvan opasnosti, ali nedelju dana nakon toga se oporavio. Odmah su krenuli
natrag u Pariz da Daglasu predoče čitav slučaj; jer je čak i Artvejt bio primoran da prizna da u
tom poslu ima nekih nezadovoljavajućih momenata, i događaja za koje se moralo smatrati da
su neuspešni.
Dan nakon nekromantske operacije osvanuo je vedar i sunčan. Zemlja se ponovo osušila, i
odisala je svežinom. Laka izmaglica obavijala je zidom okruženu baštu na terasi na kojoj je
stajala Iliel.
Veliki i bled mesec visio je nad okeanom dok su zraci sunca budili talase, a Iliel, koja je bila
pri kraju svoga bdenja, spremala se za ceremoniju kojom se završavao njen dan.
Ali tek što se prepustila brizi svojih služavki Siril Grej siđe u baštu sa Bratom Onofriom.
Ruke su dostojanstveno prekrstili na grudima u maniru Reda; a skerletna odora Brata Onofria
bila je je veličanstveni kontrast odori od meke zelene svile koju je nosio Brat Siril.
U očima Italijana ogledalo se strasno poštovanje prema mlađem, ali nadarenijem, muškarcu,
zajedno sa ljudskim osećanjem koje je bilo više od prijateljstva; u njemu je bilo odanosti,
nesebičnog i postojanog, koje je svojstveno samo onima koji u svom srcu nose izuzetnu
doslednost. On je shvatao da je Brat Siril sazdan od boljeg materijala nego on sam; činilo se
da je on više plamen nego čovek, tako je bio suptilan i vatren. Jer u svakom razgovoru, kada
god je pomislio da je prodro kroz Sirilovu odbranu, iznenada bi otkrio, nakon što bi usledio
protivudarac, da je njegova ošrica zalutala a da on to nije ni primetio. Ali goreo je od silne
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
111
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
želje da bolje upozna svoga idola; a ovog jutra mladić ga je probudio blagim šapatom,
osmehujući se, i pokazujući prstom na terasu: "Hajdemo tamo, gde nas neće čuti Ministar
finansija." I tako oni ustadoše i odoše do bazena sa ljiljanima, nakon jutarnjeg obožavanja
Sunca, i svakodnevnih meditacijskih vežbanja.
Brat Siril je, kako se pokazalo, bio izuzetno živahan.
"Sećaš li se ko je rekao 'Surtout, pas de zele?" poče on. "Ko god da je to učinio, ja to sada
kažem tebi. Brate Onofrio, veliki brate, pametni brate, to nije dobro. Ti isuviše dobro
napreduješ. Zamisli da si ruski general, ako će to pomoći tvojoj slaboj inteligenciji; ali ono što
misliš nije važno, sve dok shvataš da je isuviše često pobeđivati isto tako loše kao i jesti
toujours perdrix. Ne samo da si odbranio ovu sjajnu tvrđavu, za šta ti se formalno zahvaljujem
u ime Republike. Možeš mi poljubiti ruku. Ali ti si jurio za neprijateljem dok se povlačio;
porazio si njihove najjače snage; i, nakon prošle noći, bojim se da će oni potpuno odustati od
napada. Situacija je žalosna."
"Ali oni su sami prizvali struju smrti", primeti Brat Onofrio. "Kako sam mogao da znam da su
oni poslali po jadnog starog Veskita, i da su pripremili tako veliku operaciju da je nešto
moralo da se desi, na ovaj ili onaj način?"
"Ali si propustio da blago postupiš sa mladim Gejtsom!"
"Znam da imam tendenciju da se prepustim Tarotu; ali on je sam pokušavao da izvrši
magijsko ubistvo. Ne možeš da izvodiš stvari na nekom drugom planu osim na njihovom
sopstvenom. Onaj ko poteže mač od mača će i poginuti."
"Usuđujem se da kažem da si u pravu; ali se strašno plašim da si pokvario igru. Hteo sam da
namamim Daglasa i Baloča ovamo; to je bio trenutak da pokrenemo mašineriju uništenja."
"Trebalo je da mi kažeš."
"Ah, da sam samo znao!"
Brat Onofrio napravi nagli gest. Još jednom je pogrešio.
"Tek sam sada shvatio kako je tvoje delovanje bilo dobro i efikasno. A sada ćemo se živi
pojesti u iritirajućem miru i Kapuanskom luksuzu. Avaj! Razmisli o sudbini Hanibala i
Napoleona. Uvek ista priča - isuviše pobeda!"
Brat Onofrio se ponovo zabezeknu. "Mir! Luksuz!" uzviknu on. "Zar ne izvodimo Veliki
Eksperiment?"
"Izvodimo li?" uzdahnu Siril tromo.
"Zar kriza nije za mesec dana?"
"U godini ima dvanaest meseci."
Brat Onofrio uvređeno ustade. Nije voleo da se sa njim ovako poigravaju; nije mogao da vidi
nikakvog smisla u toj šali, ako ga je uopšte bilo; ili da oprosti uvredu, u suprotnom.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
112
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Sedi, sedi!" reče Siril sanjivo. "I sam kažeš da će kritični period nastupiti tek za mesec dana.
Kako je Okean divan, on grli pet kontinenata kao majka svoju decu. Hteo bih da zaplovim na
Zapad, kraj Herkulovih Stubova, pa u uzburkane vode Zaliva, i oh! - ali to ne može biti. Ovde
nas vezuje važna dužnost; mi smo ratnici izabrani za Konačnu Bitku u kojoj će se odlučiti
hoće li čovek sam gospodariti svojom sudbinom, ili će biti samo igračka u rukama Usuda; mi
smo pioniri Velikog Eksperimenta. Na oružje, Brate Onofrio! Budi vredan! Budi hrabar!
Kriza je pred nama -mesec dana, ne više! Vrati se meni sa svojim štitom, ili na njemu! Dulce
et decorum est pro patria mori."
"Ah, sada te shvatam!" uzviknu Onofrio srdačno, zagrlivši ga impulsivno kao pravi Italijan.
"To je divno od tebe," reče on veselo. "Zaista mi je drago što je tako."
Brat Onofrio se ponovo uzvrpolji.
"Skoro da mi se čini," reče on, "da ti znaš da će Veliki Eksperiment propasti, a da te iz nekog
razloga nije briga!"
"Iskrenost britanskog diplomete ne može se meriti sa suptilnošću ambicioznog, lukavog i
upornog Italijana."
"Prokletstvo! Postoji li išta što je za tebe stvarno ili istinito?"
"Vino, žestoka pića, i cigarete."
"Nećeš da se uozbiljiš. Zbijaš šale sa svim što je najvažnije; a najobičnije hirove svoje mašte
smatraš ozbiljnim. Ti bi od kostiju svoga oca napravio bubnjarske palice, i izabrao ženu
duvajući u puharu!"
"Dok bi se ti odrekao muzike da ne uznemiriš svoga oca, i odabrao ženu po mirisu pufne za
puder."
"Oh, kako možeš to da radiš?"
Brat Siril odmahnu glavom.
"Moram da ti pojasnim", reče on. "Dozvoli mi da te najpre upitam, šta je najozbiljnija stvar na
svetu?"
"Religija."
"Tačno tako. Dakle, šta je religija? Konzumacija same duše u božanskoj ekstazi. Šta je život
ako ne ljubav, i šta je ljubav ako ne smeh? Drugim rečima, religija je šala. Postoji duh Dionisa
i postoji duh Pana; ali to su dve faze smeha. Religija je šala. A sada, šta je najapsurdnija stvar
na svetu?"
"Žena."
"Opet tačno. I zbog toga je ona jedino ostrvo ozbiljnosti u tom okeanu smeha. Dok mi lovimo,
pecamo, i borimo se, i na druge načine uživamo, ona radi na poljima i kuva, i rađa decu. I
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
113
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
tako, sve ozbiljne stvari su šale, a sve šale su ozbiljne. To je, o moj brate, ključ mog veselog i
duhovitog razgovora."
"Ali..."
"Znam šta ćeš mi reći. Možeš to ponovo da obrneš. Upravo je u tome smisao. Nastavi to da
obrćeš i dalje; i svaki put postaje sve smešnije i sve ozbiljnije, i okreće se sve brže i brže sve
dok više nisi u stanju da ga pratiš, i mozak ti se zavrti, i uskoro ti postaješ Ta Spiralna Sila
koja je Kvintesencija Apsolutnog. Tako da je sve to jedan jednostavan i lak metod postizanja
vrhunca savršenstva, kamena Istinske Mudrosti i Savršene Sreće."
"Ono što pričaš", reče Brat Onofrio, uz fijuk bodeža, "zvuči otprilike ovako!"
"Onda zahvali Sveopštem Ocu što me je stvorio, i hajde da prekinemo post!"
U trpezariji je Sirila Greja čekao telegram. On ga pažljivo pročita, uništi, i sa sjajem u očima
pogleda Brata Onofria, napadno se uzdržavajući od glasnog smeha. Njegovo lice zatim
poprimi izraz velike ozbiljnosti, i on progovori sa izrazitom odmerenošću.
"Veoma žalim što te moram obavestiti", reče on konačno, "da me ova situacija navodi na to da
te odmah zamolim da mi dodaš šećer."
Brat Onofrio ga posluša, sumoran i dostojanstven. "Kako kaže Sveto pismo?" upita Siril, sa
još većom izveštačenošću. "Ornithi gluku - još malo šećera za pticu!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
114
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XVI
O Širenju Mreže za Leptira;
sa Jednom Ljupkom Raspravom u Vezi sa Različitim Redovima Bića;
i o Stanju Ledi Iliel, i Njenim Željama,
i o Drugoj Viziji Koju je Imala u Budnom Stanju
Na Vilu se spustio potpuni mir. Sunce je svakoga dana bivalo sve jače; a zapadni vetar je
pričao cveću kako mu je jedna ptičica šapnula da dolazi proleće.
Rezultati magijskih invokacija počeli su da proviruju kroz veo materije, poput prvih šafrana.
Atmosfera u kući i bašti bila je opuštena i romantična, tako da bi i stranac morao da je oseti;
pa ipak to je bila stidljiva a ipak snažna čistota, koncetracija magijske žudnje.
Fizički znaci bili su isto tako očigledni. Noću je čitavo mesto obavijala blaga plavičasta
svetlost, vidljiva i golim okom; a onome ko bi sedeo u bašti, prikazale bi se male iskre
svetlosti koje su letele od cveta do cveta, od drveta do kamena, ako bi taj neko bio miran i
senzitivan, kao što i priliči takvom mestu. A dobro izoštreno i vešto uho moglo bi, s vremena
na vreme, da čuje neodređene tonove muzike koja kao da je dopirala iz velike daljine. U
vazduhu su se osećali blagi mirisi, kao negoveštaji stvari ugodnih, i putenih, čednih, i nežnih,
i tromih, svojstvenih onim blagim tropskim ljubavima koje se zadovoljavaju snovima.
Svi ti fenomeni bili su posebne prirode. Trebalo bi dakle izneti činjenice, i nagovestiti
objašnjenje.
Ti znaci i zvuci su jasno uočljivi; ali oni nestaju istoga trenuka kada se na njih obrati puna
pažnja. Oni ne trpe ispitivanje; a tu činjenicu oni koji plitko misle koriste kao argument protiv
njihove realnosti. Takvo shvatanje je nerazumno, kao što će sada biti i dokazano.
Dometi naših čula su veoma ograničeni. Naš senzorni aparat pravilno funkcioniše samo u
odnosu na jedan mali broj od velikog broja stvari. Svako dete zna kako je uzan spektar, kako
je ograničen raspon muzičkih tonova. Ono još uvek nije dobro uvežbano u razumevanju
onoga šta to može da znači, i nisu mu podjednako naglašene mnoge slične činjenice koje se
odnose na druge vrste percepcije. Naročito, ono još ne zna značenje razblaženih impresija,
uprkos izuzetnoj priči gospodina H.G.Velsa koja se zove Novi Akcelerator. Naše viđenje
stvari zavisi od njihove brzine; na primer, električni ventilator sa četiri pera koja se okreću,
izgleda nam kao prozračan i sjajan film. U kinematografu, opet, možemo da vidimo točkove
automobila kako se okreću unatrag; a sa određene razdaljine, odjek topa možemo čuti pre
nego što je data naredba - pali. U fizici ima mnogo takvih paradoksa. Sada poznajemo živa
bića čiji je vremenski svet u potpunosti različit od našeg, i oni se samo u jednom delu dodiruju
odnosno preklapaju. Tako, muva živi u svetu koji se kreće takvom brzinom da ona ne može da
vidi kretanje bilo koje stvari koja se kreće brzinom manjom od nekih pola metra u sekundi,
tako da bi čovek mogao da spusti ruku na nju ukoliko može da odoli nagonu da je udari. Toj
muvi bi, dakle, ventilator koji se okreće izgledao sasvim drugačije; ona bi bila u stanju da
opazi ta četiri pera.
Tako imamo direktan dokaz da postoje "stvarna" "materijalna" bića čiji su opažaji drugačijeg
opsega od naših.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
115
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Takođe imamo i razloga da verujemo da je ovaj ukupni opseg gotovo neshvatljivo velik. To
nije samo pitanje mikroskopskog i teleskopskog sveta; to su proste ekstenzije našeg raspona.
Ali mi sada smatramo da je molekul materije univerzum koji se okreće velikom brzinom, u
jednom kosmosu koji se može uporediti sa onim nebeskim, a njegovi elektroni su isto toliko
udaljeni jedan od drugoga, srazmerno svojoj veličini, kao zvezde u svemiru. Naš je
univerzum, dakle, u svojoj neizmernoj ogromnosti, potpuno slične konstitucije kao i jedan
molekul vodonika nekog većeg tela; takođe bi i ono što nazivamo elektronom moglo i samo
da predstavlja univerzum - i tako dalje u beskraj. Ovu pretpostavku podupire i činjenica da
proporcija veličine jednog elektrona u odnosu prema molekulu jeste otprilike ista onolika kao
i odnos sunca prema kosmosu, a taj odnos u oba slučaja iznosi negde oko 1 prema
10.000.000.000.000.000.000.000.
Kada bismo jednu kapljicu vode, prečnika oko 1/8 inča, uveličali do veličine zemljine kugle, u
svakoj njenoj kubnoj stopi bilo bi oko 30 molekula, a svaki molekul bi bio veličine otprilike
kao loptica za golf, ili nešto veći.
Međutim, što se tiče našeg agrumenta, stvar je još jednostavnija; radi se o ovome - o tome da
se u bilo kojoj od ovih stvari ne postavlja pitanje "iluzije". Elektroni su isto tako neuhvatljivi
kao i duhovi; do svesti o njima dolazimo tek zahvaljujući zaključku koji proizilazi iz čitavog
lanca silogizama. Dokazi o postojanju duhova su isto toliko jaki kao i dokazi o postojanju bilo
kojeg drugog prirodnog fenomena; a jedini argument, jer gromoglasni smeh nije nikakav
argumet, koji se navodi protiv njihovog postojanja je taj da ih ne možete uhvatiti. Ali, isto
onako kako možemo da uhvatimo muvu ako se prilagodimo uslovima sveta u kojem ona živi,
mogli bismo (razumljivo) uhvatiti i duha prilagođavajući se njegovim uslovima.
Jedna od magijskih hipoteza je ta da su sve stvari sazdane od deset različitih vrsta vibracija,
od kojih je svaka različitog opsega, i svaka odgovara po jednoj "pleneti". Kako su i naša
sopstvena čula sazdana na sličan način, ona ih registruju samo onda kada su one
kombinovane. Odatle bi jedno "lunarno" biće, očišćeno od svih drugi elemenata, bilo
neuočljivo. A ako bi neko, naglašavajući svoje lunarne kvalitete, počeo da stiče moć
uočavanja takvih sličnih bića, najpre bi počeo da ih primećuje u veoma blagoj i neuhvatljivoj
formi; upravo onako, u stvari, kako je to i uočeno.
Prema tome, imamo opravdanja da smatramo magijske fenomene u svakom pogledu
"stvarnim", u istom onom smislu koliko i naša sopstvena tela; a sve sumnje na tu temu mogu
se ukloniti razmatranjem činjenice, o kojoj svedoče svi magovi, da se ti fenomeni mogu
ostvariti voljom, uz upotrebu određenih sredstava.
Ukoliko bismo na to dali odgovor da bi trebalo da bude moguće pokazati takve fenomene "u
laboratoriji", jer laboratorijski uslovi slučajno ne odgovaraju njihovom stvaranju, takav
odgovor ne bi se mogao smatrati kriticizmom. Mi takođe ne sumnjamo u realnost električnih
fenomena, zato što se elektricitet ne može direktno uočiti bilo kojim čulom, ili zbog toga što
je njegova krajnja priroda nepoznata, ili pak zbog toga što električar odbija da se povinuje
vašim "uslovima testiranja" zbog njegove iracionalne i očigledno zločinačke navike da izoluje
svoje žice.
Što se tiče Iliel, rezultat ove operacije bio je gotovo i previše očigledan. Sajmon If bi možda
pomislio da su u svojim naporima i preterali.
Jer ona je postala veoma debela; koža joj je bila sasvim bleda; oči su joj bile skoro zatvorene
jer su joj kapci bili teški. Njen način života postao je beskrajno senzualan i opušten; kada bi
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
116
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
ustala iz ležećeg položaja više se njihala nego hodala; njena malaksalost bila je tolika da je
jedva mogla da učini napor da uzme hranu; pa ipak je uspevala da pojede pet ili šest puta veću
količinu hrane nego što je normalno. Činilo se da je stalno u nekom polusnu. Kolevka, u
obliku kanua, smeštena je za nju na Mesečevoj Terasi; a vreme kada je bila u budnom stanju,
uglavnom je provodila tu, pijući mleko, i sladeći se kremovima začinjenim anđeoskim
korenom. Duša joj je neprestano težila ka mesecu. Nudila joj je svoje telo kao dar.
Nešto pre početka mladog meseca u februaru, Abdul Bej je, pre povratka u Pariz, na sve
načine pokušavao da još jednom vidi svoju obožavanu Lizu. Lako ju je pronašao, i bio je
zapanjen fizičkim promenama koje su se kod nje odigrale. One su njegovu strast povećale
preko svake mere, jer ona je sada upravo predstavljala ideal svakog turskog ljubavnika.
Izgledalo je da ona jedva i primećuje njegovo prisustvo na zidu ispod malog puteljka koji je
vijugao ispod Mesečeve Terase, ali je zapravo kao sunđer upijala njegovu odanost svojom
gladnom lenjošću. Jer, njena aktivnost i otpor bili su redukovani do nule; ona je reflektovala
sve impresije, osećala ih do krajnjih granica, ali je bila nesposobna da ih uzvrati. On je shvatio
da ga ona nije mogla odbiti, pa ipak nije mogla da stupi sa njim u kontakt; i proklinjao je
budnost stražara. Morao je da nađe nekog da mu pomogne; i iako je bio očajan što je morao
da ode iz Napulja, znao je da bez Daglasa nije u stanju ništa više da učini.
Od početka mladog meseca u februaru, invokacije Artemide odvijale su se neprestano. Brat
Onofrio i njegova dva pomoćnika posvetili su svoje vreme i energiju ritualima koji će
odagnati sve druge ideje osim one željene; ali dečaci su se pridružili Sestri Klari i njenim
devojkama u jednoj komplikovanoj ceremoniji u kojoj su njih četvoro predstavljali četiri faze
meseca. Ovu ceremoniju izvodili su tri puta dnevno; ali su u međuvremenu imali pune ruke
posla. Tokom čitavih dvadeset i pet časova neka od žena koje su pevušile izvodile su bajalice,
uz pomoć čarolija, muzike, i plesa. Svakoga dana, dok se blizina lunarnog sveta sve više
povećavala, a priroda slavljenika postajala sve više sposobna da uoči te srebrne vibracije,
pojavljivao se neki novi fenomen, sve očeigledniji i trajniji.
Sam Siril Grej u tome nije aktivno učestvovao. On je predstavljao solarnu silu, krajnju
energiju i tvorca svih podređenih sfera; njegov rad se sastojao u tome da pokrene čitav taj
sistem. Ali pošto je Brat Onofrio predstavljao jednu tako aktivnu silu kao što je Mars, on je
sebe učinio tihim saradnikom ovog Italijana, amortizerom njegove žustrine. Na taj način
postao je senka ovog ratnika, pružajući mu sklad i lakoću koja ga je odmarala od tako velikih
napora kao što je Čuvanje Kruga. Jer pročišćenje energija je svakoga dana postajalo sve teže;
dominacija lunarnih sila u krugu stvarala je visoki potencijal. Sve druge prirodne sile želele su
da prodru u krug i uspostave drugačiju ravnotežu. To je onakav isti efekat kakav bismo mogli
da vidimo kada bismo kuglu punu vode spustili ispod površine mora, i postepeno uklonili
vodu iz kugle. Pritisak na površini lopte bi se neprestano povećavao. Kao parenteza ovoga
može se navesti da su Zakoni magike uvek potpuno isti kao i zakoni drugih prirodnih sila. Sve
što magici nedostaje da bi bila na istom nivou kao i hidrostatika ili elektrotehnika jeste metod
kvantitativne estimacije. Kvalitativni rad je usavršen na zadivljujući način.
Mesec je u toku svoje prve faze izgledala kao da je od voska; zalazila je dobrano nakon
ponoći. Noći su još uvek bile hladne; ali Ilielina kolevka bila je napravljena poput gnezda u
oblacima, postavljena kamiljom dlakom - jer one su posvećene mesecu; i bila je pokrivena
pokrivačem od krzna srebrne lisice. Tako je mogla da leži napolju a da joj ne bude hladno, i
da žudi za svojom boginjom koja se graciozno kretala po nebu.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
117
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Sada kada se približio vrhunac Eksperimenta, bila je sva obuzeta čudesnim uzbuđenjem; bila
je upravo u onom stanju kakvo je zahtevao magijski plan. Neprestano je sanjarila sa žudnjom
očekujući čudo koje će joj se dogoditi.
Bila je noć punog meseca. Ona se uzdigla nad vrhom Posilopa sat vremena nakon ponoći, a
Iliel ju je pozdravila iz svoje kolevke na Terasi prigušenom pesmom obožavanja.
Te noći bila je opuštenija nego ikada ranije. Izgledalo je da je čitavo njeno telo postalo
preteško; imala je ono osećanje tako dobro poznato pušačima opijuma, koje se naziva "cloue a
terre." To je osećaj pri kome nam se čini da se telo očajnički drži zemlje, svojom sopstvenom
težinom, a u isto vreme i onako kao što se umorno dete privija na majčine grudi. U ovom
osećanju savršena opuštenost stopljena je sa savršenom žudnjom. Telo možda predstavlja
pandan slobodi duše čiji je ono glasnik i pratilac. U crkvenom opelu čitamo "zemlja zemlji,
prah prahu", zajedno sa idejom o povratku duha Bogu koji ga je i stvorio. U ovom stanju
postoji i nekakva sestrinska sličnost sa smrću, ne bismo rekli sa snom, jer duša usnulog
čoveka obično je vezana za zemlju njegovim prostim željama, ili sećanjem na njih, ili skorijim
impresijama. Ali pušač opijuma, i svetac, svesni svoje nebeske prirode, ne misle više na
zemlju, oni na krilima mašte ili vere tragaju za vrhuncima bića.
U jednom takvom sličnom stanju našla se sada Iliel. I postepeno, kao što to takođe biva sa
pušačem opijuma, došlo je do potpunog telesnog opuštanja; zemlja se spojila sa zemljom, i
više nije brinula niti opterećivala njeno istinsko biće.
Postala je potpuno svesna toga da ona nije to telo koje je tromo ležalo u kolevci, dok mu je
mesec obasjavao beskrvno lice. Ne; ona je više bila plava izmaglica čitavog začaranog kruga,
i njene misli behu ti svetlucavi duhovi rose koji su se tu i tamo presijavali poput srebrnastih
svitaca. I, kao da su one bile deo nje, posmatrala je Sestru Klaru i njene pomoćnice i služavke
pod sjajem zvezda. Jer svaka od njih beše blistavi svet slave, koji je podrhtavao od božanskog
delovanja, pa ipak su se sve okretale u azurnim orbitama neba, a njihov svetlosni trag ličio je
na kometu, i obavijao je kretanjem koje je bilo muzika.
Vatre kruga nadaleko su širile svetlost u mraku, obeležavajući tako plamenu granicu njene
sfere, račvastim mačevima skerletne svetlosti u večitom pokretu, dok su se zmije vidljivih sila
pružale na sve strane čuvajući kapije njene bašte. Videla je obrise Brata Onofria i njegovih
saradnika, koji behu istog oblika kao i obrisi Sestre Klare i njenih saradnica, ali su oni goreli
snažnom i neukrotivom vrelinom, i svetlucali u mraku koji ih je okruživao. Posmatrajući ih
ona se seti kako je jednom to isto tromo telo koje je sada ležalo u kolevci posetilo
opservatoriju, gde su joj pokazali sunčevu koronu.
A tada, instinktivno, pogledom potraži Sirila Greja. Ali sve što je mogla da vidi od njega bio
je zeleni veo slave koji je okruživao sferu Brata Onofria; i ona razume da je to samo
projekcija jednog dela njegove ličnosti. Njega nije mogla da pronađe. On je trebalo da bude
srž svega ovoga, osovina oko koje se sve okreće; ali ona nije osećala ništa. Intuicija joj je
govorila, sa sigurnošću u koju nije mogla da sumnja, da njega tamo nema.
Ona poče da se prepire sama sa sobom, da sebi dokazuje kako ona poseduje deo njega po
pravu poklona; ali, kada ga je posmatrala, videla je samo neprozirni veo. Znala je i razumela
da Leptir još uvek nije u Mreži, i sa time se mirila; ali odsustvo njenog ljubavnika, u ovom
jedinstvenom trenutku, beše za nju užasna misterija od koje oseti takvu hladnoću da za
trenutak posumnja u svoje sopstveno bivstvovanje. Razmišljala je o mesecu kao o mrtvoj duši
i pitala se - pitala...
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
118
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Ona bi pokušala da ga nade, da pretraži čitav univerzum u potrazi za njim; ali je bila
nesposobna da učini bilo kakav napor. Zatim opet utonu u fazu recepcije, u kojoj su joj se
javljale impresije, poput pčela koje sleću na cvet, ne iziskujući svestan odgovor.
A tada se njene telesne oči otvoriše. Taj čin je vrati natrag u njeno telo; ali ju je materijalni
univerzum zadržao samo trenutak. Zaista je videla mesec, ali u njenom središtu beše neki
sićušan, ali beskrajno sjajan oblik. Taj oblik joj se približi brzinom lovca, i sakri mesec sa
njenog vidika, i ona ugleda Artemidu u srebrnim sandalama, sa sjajnim lukom i tobolcem od
svetlosti. Za njom su trčali njeni lovački psi, i njoj se učini da čuje njihov glasni lavež.
Boginja je stajala između zemlje i neba, i gledala oko sebe, a oči su joj blistale od radosti. Ona
zbaci remen, i prinese svojim usnama srebrni lovački rog.
Taj zov odjeknu kroz sva nebeska prostranstva; i, pokoravajući se, zvezde sleteše sa svojih
tronova, i pokloniše se svojoj gospodarici. Bila je to otmena lovačka družina. Jer ona shvati da
to više nisu bile zvezde, već duše. Zar joj nije Sajmon If jednom rekao: "Svaki muškarac i
svaka žena je zvezda"? Upravo kada je to shvatila, ona primeti da ih Artemida posmatra sa
poštovanjem, čak sa strahopoštovanjem. To nije bio lov iz zabave; u njemu je pobednik i sam
bio plen. Svaku dušu je krasio apsolutni heroizam; ona se nudila sama sebi, kao Odin, kada je
devet vetrovitih noći visio u prostoru, sa svojim kopljem zabodenim u svoj sopstveni bok.
Kakva je bila dobit ona nije mogla da shvati; ali je bilo sasvim jasno da je svaki čin
inkarnacije raspeće. Videla je da je pogrešila što je te duše uopšte shvatila kao lovce; i u tom
trenutku joj se učini da je lovac ona sama. U trenutku ona ugleda legendarnu magnetnu stenu
koja privlači brodove, i munjevito blista moćima svog magnetizma, oslobađajući stabla tako
da ona postaju samo ostaci koje more izbacuje na obalu. To je potrajalo samo trenutak; jer
duše joj se približiše. Videla je da se one razlikuju po preovlađujućoj boji zraka. Kada su joj
prišle, videla je da samo one koje su lunarne prirode mogu da uđu u baštu. Ostale krenuše
natrag, i činilo joj se da one drhte od iznenađenja, kao da im se nikada ranije nije desilo da
budu odbijene.
A sada je stajala sa Artemidom na Mesečevoj Terasi, posmatrajući telo Lize la Đofrie, koje je
ležalo u svojoj kolevci. I ona vide da je to telo mrtva stvar, mrtva kao i sama kolevka; da je
ono nestvarno; da su sve "materijalne" stvari nestvarne, ljušture bez značenja, geometrijske
apstrakcije, baš kao što joj je objasnio Sajmon If pri njihovom prvom susretu. Ali ovo telo se
razlikovalo od drugih ljuski u jednoj stvari, po tome što je ono bilo fokus jednog veoma
neobičnog električnog fenomena. (Nije mogla o tome da misli drugačije nego kao o
elektricitetu.) Ispred nje je blistala jedna sjajna kupa. Mogla je da vidi samo njen vrh, ali je
intuitivno znala da je u njenoj osnovi samo sunce. Oko te kupe igrale su neobične figure,
plesači sa vencima od vinove loze, a u rukama su držali svakakve slike, poput igračaka, kuće,
i lutke, i brodove i polja, i šume, male vojnike u uniformama, male sudije u odorama i sa
perikama, i bezbrojno mnoštvo uobičajenih stvari.
Iliel je posmatrala duše koje je obasjavao sjaj kupe. One su poprimale ljudski oblik, i bila je
zapanjena kada je među njima ugledala lica mnogih velikih ljudi ove rase.
U prostoru u kojem se ova vizija odigravala bilo je nečeg vrlo čudnog: to, što su sva ta
bezbrojna bića mogla da borave u njemu istovremeno, ali je ipak svako od njih ostajalo
odvojeno od svih drugih kada bi se na njega obratila pažnja. Ali to nije bilo pitanje različitih
pogleda; jer svaka duša je sve vreme bila podjednako prisutna.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
119
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Uz većinu likova išlo je još nešto, jedva nešto malo više od nejasnog venca od magle koji je
neodređeno kružio oko njih. Neki su, međutim, bili bolje razvijeni; i činilo se da su oni
formulisali te neodređene oblike kao pratioce svojih originalnih ličnosti. Kada se radilo o
onim ljudima koje je Iliel pamtila iz istorije, postojala je neka simbolička ili slikovita
reprezentacija prirode te ličnosti, i njenog života, oko njega samog. Videla je nesrećnog
Maksimilijana, bivšeg meksičkog cara, krhko biće koje se borilo sa okolinom koja je za njega
bila isuviše jaka. Bio je zapleten u svoju sopstvenu mrežu, i činilo se da se podjednako boji i
da ostane tamo gde jeste, kao i da pokuša da se približi kupi.
Manje sputan, ali gotovo u isto tolikoj meri žrtva strašnog oklevanja, nedostatka odlučnosti,
bio je i general Bulanžer, čiji je beli konj neprestano kretao ka kupi, samo da bi svaki put u
tome bio sprečen brzim nervoznim povlačenjem njegovih uzda.
Pored njega, graciozni lik jedne devojke1 bio je središte svetlucavih talasa muzike, raznih
boja; ali se videlo da ti talasi ne dopiru iz nje, već samo preko nje. Jedan nizak čovek,2 bledog
lica, stajao je ispred nje, a njegovo zračenje bilo je slično njenom; ali su ti talasi bili hladniji,
manje izraženi i manje energični.
A sada se sve povuklo pred jednim najzagonetnijim likom.3 Bio je neupadljivog lica i građe;
ali njegove atribucije ispuniše čitavo nebo. U njegovoj sferi najpre se javila izmaglica koju je
Iliel instinktivno prepoznala kao malarično isparenje; i imala je utisak, više nego što je videla
u viziji, jedne ogromne blatnjave reke koja teče kroz močvare. A onda je videla da iz uma
ovog čoveka izleću fantomi poput golubova. To nisu bili ni Crveni Indijanci ni Izrailjani, pa
ipak su pomalo podsećali i na jedne i na druge. Oni su kuljali kao dim iz glave tog malog
čoveka. U rukama je imao knjigu, i držao ju je iznad glave. A samu knjigu čuvao je jedan
anđeoski lik izuzetno strogog i nelepog lica, ali on je rukama naširoko razbacivao bogatstvo
života, decu, i kukuruz, i zlato. A iza svih tih stvari nalazilo se ogromno mnoštvo; a oko njih
su bili simbolični oblici egzila i smrti i svih vrsta persekucija, i grozni smeh pobedonosnog
neprijatelja. Sve to kao da je gadno pritiskalo čovečuljka koji je to stvorio; Iliel pomisli da on
traga za inkarnacijom radi zaborava. Pa ipak njegove oči sijale su tako čistim, plemenitim i
magnetskim sjajem da se činilo kako će on u ponovnom rođenju možda dobiti priliku da
ispravi svoju grešku.
A zatim njenu pažnju privuče jedan još plemenitiji i još fantastičniji lik.4 Bio je to kraljevski
lik, a ipak su mu oči sijale entuzijazmom koji je gotovo podsećao na ludilo. Njegove kreacije,
kao i one koje je malopre videla, bile su pomalo neodređene i nestvarne. Nedostajala im je
umetnost jasnog crtanja likova. Ali njihova neobičnost i briljantnost su to nadoknađivale. Bila
je to veličanstvena igra sna; pa ipak, Iliel je videla da je to bio samo san.
Poslednja u tom društvu bila je jedna žena5; ponosna, melanholična, i ljupka. Lice joj beše
plemenito i inteligentno; ali oko njenog vrata bila je crvena linija, oči joj behu pune užasa, a
oko nje se uzdizala krvava izmaglica. A zatim krenu jedna velika parada.
U ovoj grupi ne samo ljudi već i njihove sfere bile su jasne i sjajne; jer tu je bilo neposredne
kreacije, a ne samo onog izvedenog poigravanja mašte na postojeće teme. Najpre se pojavio
jedan čovek6 "obeleženog i okrvavljenog čela", moćna figura, iako je patio od deformiteta
jednog stopala, muževan, herkulovski, vatren, ali pun neke žestoke tuge. On se pojavio sa
nekim snažnim zvukom koji je podsećao na huk vode, a oko njega je bilo mnogo muškaraca i
žena, koji su bili gotovo isto tako stvarni kao i on sam. A talasi (u kojima je Iliel prepoznala
___________________________________________________________________________
1
2
3
4
5
6
Žorž Sand. Šopen. Džozef Smit. Ludvig II Bavarski. Marija Antoaneta. Bajron.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
120
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
muziku) su se uzdizali oko njega, kao na uzburkanom moru; i beše puno munja, i gromova, i
pustoši!
Iza njega pojavio se još jedan sličan njemu, ali sa manje žestine; a umesto muzike bio je
okružen blagim zracima svetlosti, ružičaste i skladne, ruke su mu bile sklopljene na srcu a
glava pognuta. Bilo je jasno da svoj čin shvata kao žrtvu.
Zatim se pojavio jedan čudni paradoks od čoveka7 - krajnja grubost i najveća blagost. Čovek
koji je ratovao sam sa sobom! U ekstazi besa naselio je svemir hiljadama svetlih i snažnih
fantazama. Oni su bili stvarniji od svih onih koji su pripadali ostalima; jer on ih je neprestano
hranio svojom sopstvenom krvlju. Nečovečno divljaštvo, i uzvišena genijalnost, užasna
okrutnost i neobjašnjiva zloba, lepota, i ludilo, svetost, i ljubaznost; oni su ga pratili,
uzvikujući glasno od radosti i strasti svog bogatog života.
U njegovoj blizini nalazio se jedan8 koji beše sav od muzike, žestoke, divlje, mistične, i
veoma melanholične. Talasi njegove muzike behu poput borova u ogromnoj šumi, i kao
talasanje zaleđenih stepa; ali njegovo lice beše puno slavnog spokojstva i sažaljenja.
Iza njega, pojavio se namršteni, majmunoliki patuljak.9 Ali u njegovoj pratnji behu mnogi
ljudi iz različitih klima, blagi Indijci, žestoki Malajci i Patanci i Siki, ponosni Normani,
ponizni Saksonci, i mnogi krhki ženski likovi. Oni su isuviše samosvesni, mislila je Iliel, da bi
bili onako stvarni kao oni koji su pripadali drugim ljudima. A i sam taj čovek je bio napet,
uprkos svom ponosu.
Sada je došla jedna veličanstvena osoba10 - gotovo božanska, pomisli ona. Jer on beše okružen
mnoštvom kostiju koje su se neprestano oblikovale i stvarale najljupkija živa bića, koja su se
menjala iz jednog u drugo, sve većeg stasa i slave. A na njegovom širokom čelu ona je čitala
znanje o Jedinstvu Stvari, a u njegovim očima neizrecivu radost koju to znanje pruža. Pa ipak
oni behu neutaživi kao i sama smrt; videla je da svaki gram čovekove ogromne snage teži ka
nekom novom dostignuću.
A onda se pojavio još jedan od sinova muzike.11 Ali talasi ovog čoveka behu plamenovi vatre
poput groznih skvrčenih zmija. Iliel se činilo kao da ti udarci cepaju čitavo nebo. Talas se
borio sa talasom, a bitku progutaše sveži mačevi vatre koji su izletali iz njega dok je mašući
podsticao te bataljone na još veći bes. Šta više, ti talasi su bili naseljeni ogromnim tragičnim
figurama; Iliel pomisli da je prepoznala Elektru, i Salomu, čerku Herodijasa.
Zatim, u oblaku anđela sa srebrnim trubama, pojavi se jedan12 vrlo visokog čela, i zlatnih
trepavica. U njemu se čitavo nebo ljuljalo u skladnom ritmu muzike, a među talasima su se
pojavljivali blagi obrisi, poput Venere koja se rađa iz morske pene. Oni nisu imali sadržaja,
kao mnogi koje je Iliel videla; oni behu isuviše ogromni, isuviše božanstveni, da bi bili
čovečni. Među njima ne beše nijedan za kojeg se nije moglo reći "Pola žene stvoreno sa
polovinom Boga." A one su ga, ogromne i tragične, vatrene, sa krilima i sandalama od čiste
svetlosti, okruživale i udvarale mu se.
Poslednji u ovoj grupi - ovde je zabeleženo samo nekoliko od tih vizija - bio je najveći od svih
njih.13 Izraz lica mu je bio uznemiren i prek; ali nad njim je bio istkan veo, zbog slave
njegovih očiju, a jedna neprozirna marama, poput oblaka, prekrivala mu je usta, da njihova
___________________________________________________________________________
7
8
9
Tolstoj. Čajkovski. Kipling.
10
Haksli.
11
Štraus.
12
Svinburn.
13
Blejk.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
121
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
grmljavina ne bi uništila čovečiji sluh. Ovaj čovek beše tako ogroman da je njegov stas
zaklonio čitavo nebo; a njegova bića, koja se se kretala oko njega, behu sva božanska - mnogo
veća od ljudskih. Pa ipak oni behu ljudi; ali tako patrijarhalni, tako snažni, da su gotovo
oborili Iliel. U ovog čoveka ona se nije usuđivala da pogleda. On je imao dara da svaku stvar
učini hiljadu puta većom od njene prirodne veličine. Čula je jednu njegovu reč, uzvik kojim je
pozvao svog ljubimca: "Tigre, tigre!" Ali zver koja se probijala kroz nebeski lavirint bila je
tako ogromna da je kandžama parala zvezde. A uza sve to on se osmehivao, a milioni male
dečice cvetali su pred njim poput mladih pupoljaka. A ovaj čovek je ubrzao svoje kretanje
kada se približio Iliel; izgledalo je da on u potpunosti razume prirodu Velikog Eksperimenta.
Ali svaka duša u tom slavnom nizu besmrtnika bi, dodirnuvši kupu, odletela kao kuglica
bačena na zamajac u brzom kretanju. A uskoro je shvatila šta je uzrok tome.
Vrh kupe bio je obložen srebrom. Taj oklop beše tako beo i sjajan od užarene vreline, a
njegove vibracije tako snažne da joj se učini da je to deo kupe. Razumela je da je to formula
kruga, i shvatila sa veliki bolom, a zatim sa iznenadnim besom, da ju je upravo to sprečavalo
da je zadesi takva sreća da dobije nadzor nad jednim Šopenom ili Polom Verlenom.
Ali na Artemidinom licu sijala je radost pobede. I poslednja duša odletela je u tamu.
Čovečanstvo je pokušalo i doživelo neuspeh; imalo je pravo da pokuša; suđeno mu je bilo da
ne uspe; sada je došao red na odabrane duhove, koji su se dokazali svojom čvrstinom.
Došli su u svojim legijama na Terasu, hrabri poput Valkira u srebrnim oklopima, ili kao
sveštenice u belim odorama, sa kosom opletenom oko glave, ili poput šumskih kraljica, brzih
u lovu, sa raspletenim uvojcima i svetlim očima, ili kao dečica, stidljiva i ljupka.
Ali među njima krile su se matore veštice, pogrbljene i naborane; i neprestano su bežale u
strahu od vizije sjajne kupe. Bilo je još mnogo drugih životinjskih oblika; ali su se one,
videvši kupu, ravnodušno okrenule, kao da ne razumeju. Ostala su samo najviša ljudska bića;
a i ona su izgledala kao pomalo zbunjena. Neprestano su gledali od Artemide ka kupi, pa
ponovo ka Artemidi. Iliel je osećala njihove misli; bili su zbunjeni kao deca, "Ali zar ne
shvatate? Ovo je najopasnije mesto. Zašto si nas dovela ovde? Sigurno znaš da dodir kupe za
nas znači sigurnu smrt?"
Iliel je razumela. Ljudske duše su se odavno usavršile, postale istinske slike kosmosa,
prihvatajući formulu Ljubavi i Smrti; iznova i iznova prinosile su veliku žrtvu; bile su veterani
duhovnog svetskog rata, i nisu tražile ništa bolje do da se ponovo vrate u rovove. Ali one
druge behu polovične duše; one još nisu dostigle stepen ljudskosti; nisu shvatile da se u
svome odrastanju moraju stopiti sa još jednim bićem, da bi smrt dvoje stvorila život jedne, u
kojem to dvoje ponovo žive, preobraženi i ovenčani slavom, u pobedi čistote nad nečistotom.
Za njih je inkarnacija značila smrt; a one nisu znale da je smrt život. Nisu bile spremne za
Veliku Avanturu.
I tako su stajale kao visoki ljiljani oko svetlucave kupe Svetlosti, čudeći se, sumnjajući,
oklevajući. Ali najzad se pojavila jedna viša od svih ostalih, tužnijeg lica, i ljupkijih crta;
odeća joj beše zamazana i prljava, kao da je došla u dodir sa drugim bojama. Artemida se
hitro povuče, sa gađenjem.
Po prvi put devičanska boginja progovori.
"Kako ti je ime?" uzviknu ona.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
122
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Ja sam Malkah iz plemena Sikla."
"A koji je tvoj greh?"
"Volim smrtnika."
Artemida ponovo ustuknu.
"I ti si, takođe, volela," reče Malkah.
"Privlačila sam sebi svoje smrtne ljubavnike; nisam svoj život okaljala njihovim; ja sam
Panova devica!"
"I ja sam devica; jer onaj kojeg sam volela je mrtav. On14 beše pesnik, a voleo je tebe iznad
svih žena, 'Kraljica-Mesec na svome tronu okružena svim svojim zvezdanim vilama', a budući
da sam ja jedna od njih, volela sam onoga koji je voleo Tebe! Ali on umre u gradu Marsa i
Vuka, pre nego što postade svestan moga prisustva. Došla sam ovde da prinesem žrtvu;
umorna sam od blede lepote Levana; potražiću ga, po cenu smrti. Poričem naš život;
raspinjem se u ime Boga, čije se ime ne usuđujemo da izgovorimo. Odlazim. Zdravo i
zbogom!"
Ona odmahnu rukom u vatrenom gestu odricanja, i približi se Kupi. Nije htela da žuri, da se
ne bi pokazalo da je njena volja samo impuls; namerno je svoje grudi postavila tačno iznad
Kupe. A tada se, sa vatrenim žarom, da bi jednim udarcem mogla okončati sve, snažno nabi
pravo na usijani vrh.
U tom trenutku Iliel se onesvestila. Osetila je da joj se nešto dogodilo, nešto ogromno; i
mozak joj se zavrteo. Ali dok je gubila svest ipak je upamtila poslednju fazu vizije: da je žrtva
Malkah stvorila prazninu u redovima Amazonskih armija Meseca; i ona ugleda njih i njihovu
plavičastu izmaglicu, koja se izgubila u vrtlogu. Sve prizvane sile bile su usisane u nju dok je
Malkah u svojoj samrtnoj agoniji zadobila tu osnovu materijalizacije. Herojski - i prepotentno;
jer od svih kvaliteta koji sačinjavaju humanost ona je imala samo jedan, a što se ticalo ostalog,
morala je da se okreće sa ortama nasleđa. Među ljudima ona će biti stranac, biće bez svesnog
rasnog iskustva, podložna svim greškama u koje je takav polovičan pogled na život može
odvesti. To je zaista zlo za nekoga ko nema starateljstvo nad visoko iniciranim! Siril Grej je
morao da je čuva od sveta, da koristi sile koje su joj pretežno bile na raspolaganju od njenog
nasleđa u beloj sferi Levanaha!
Kada je Sestra Klara došla po Iliel, ona je još uvek bila u nesvesti. Odneli su je u njenu sobu.
U podne je došla sebi.
Siril Grej je sedeo kraj njenog kreveta. Na njeno iznenađenje, bio je odeven u svetovnu odeću,
i nosio je jedno elegantno odelo boje lavande.
"Jesi li videla novine?" uzvinu on veselo. "Napolitanski entomolozi ulovili su jednog retkog
leptira, iz roda Schedbarshamoth Scharthathan, vrsta Malkah be-Tharshishim ve-Ruachoth haSchehalim!"
___________________________________________________________________________
14
Kits.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
123
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ne pričaj gluposti, Sirile!" reče ona lenjo, pomalo sumnjajući nije li ova neočekivana prikaza
samo san.
"To ni slučajno nisu gluposti, uveravam te, dete moje. Štos je upalio. Ulovili smo našeg
Leptira!"
"Da, da," mrmljala je ona; ali otkud znaš?"
"Pa, pogledaj samo!" uzviknu on. "Upotrebi mo... trebalo bi da kažem upotrebi čula!
Pogledaj!"
On mahnu rukom ka prozoru, a Iliel polako skrenu pogled u tom pravcu.
Nije moglo biti zabune. Bašta je izgledala sasvim normalno. Svo prisustvo magijskih sila je
nestalo.
"Nije moglo proći bolje", reče on. "Ne znamo gde idemo, ali znamo da smo na putu. I šta god
da imamo, imamo ga."
Odjednom se ona seti svoje vizije.
"Gde si bio prošle noći, Sirile?"
Gledao je u nju jedan trenutak pre nego što je odgovorio.
"Bio sam tamo gde i inače", reče on.
"Tražila sam te po celoj kući i bašti."
"Ah! trebalo je da me potražiš u Kući moga Oca."
"Tvoga oca?"
"Pukovnik Ser Grant Ponsonbi Grej, K.C.M.G., K.C.S.I., G.C.I.E. Rođen 1846 u Raund
Taueru, Co. Cork; obrazovan u Vinčesteru i Baliolu; Poručnik u Kraljevskoj Artiljeriji 1868;
Indijsko političko odeljenje 1873; 1880 oženio Adelaidu, jedinu kći pokojnog Rt. Hon. Lorda
Ešli Lovela, P.C; jedini s..., Siril St. Džon, q.v. Prebivalište, Raund Tauer, Co. Cork; Bartlend
Berous, Vilts.; 93, Arlington Strit, W. Klubovi. Karlton, Atenaum, Trevelers, Hemlok, itd.
Hobiji: Lov, pričanje o struci."
"Ti dragi nepopravljivi dečače!"
On je uze za ruku i poljubi je.
"I hoću li te sada viđati?"
"O, od sada smo svi najobičnija ljudska bića. Sada jedino treba da te branimo od zlobe
Daglasa i kompanije; a to je mnogo jednostavnije nego blokirati devet desetina Univerzuma!
Sem toga, mi smo samo društvance veselih prijatelja; samo ja te, naravno, viđam manje od
svih ostalih!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
124
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Naravno!"
"Da, naravno. Moraš biti oslobođena svih briga i uznemiravanja; a ako postoji jedna stvar koja
stvara više brige i nervoze od žene, onda je to muž! Sa ostalima, nemaš oko čega da se svađaš;
a posebno, ako to pokušaš sa Bratom Onofriom, on jednostavno pokrene ubilačke i
neprijateljske struje volje koje će te ubiti ili paralizovati, kao udar munje! Klik!"
Iliel se nasmeja; a zatim se pojavi Sestra Klara sa ostalima, dečacima i devojkama koji su
nosili doručak; jer to je bio dan slavlja i pobede.
Ali, dok se rukovala sa njim, Iliel, šokirana, shvati da mrzi Brata Onofria.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
125
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
XVII
O Izveštaju Koji je Edvin Artvejt podneo Svom Šefu,
i o Premišljanjima Koje je on Izazvao u Crnoj Loži;
i o Zaveri Koja je Tom Prilikom Skovana;
sa Raspravom o Čarobnjaštvu
Exordiumatically, deponent precatath otity orient exaudient, dole basilical's assumpt.
Pragmatics, ex Ventro Genesiaco ad umbilicum Apocalypticum, determinated
logomachoepy's nodal puncts, genethliacally benedict, eschatollogically - kakoglaphyrotopical! Ergmoiraetic, apert pathenorhododactylical, colophoned thanatoskiankomorphic!"
Prevod u fusnotama:
Exordiumatically - Najpre
logomachoepv's - (moje) priče
deponent precatath - molim
nodal puncts - granice
otity - saslušanje
genethliacallv - u početku
orient - sve više
benedict - srećno
exaudient - povoljno
eschatologicallv - kasnije
dole basilical's - kraljevskog dara kakoglaphvrotopical - u gadnom
assumpt - pretpostavka
škripcu
Pregmatics - Činjenice
erg - rad
ex ventro Genesiaco ad umibilicum
moiraetic - fatalan
Apocalvpticum - od početka do
apert - otvoreno
kraja
parthenorhododactvlical - poput
determinate - obeležiti
ružičastih devojačkih prstiju
Ovim upečatljivim rečima počeo je zvanični Izveštaj Daglasovog glavnog izaslanika. Bilo bi
naporno u celini navoditi 488 folio stranica. Daglas ih ni sam nije pročitao; zapis koji je
Veskit ostavio o "inspiraciji" Abdula Beja, uz nekoliko praktičnih pitanja koje je uputio ovom
drugom, rekli su mu sve što mu je bilo potrebno.
Nakon saslušanja, otpustio je Artvejta i njegovog pratioca sa uputstvom da se pripreme za
obnovu kampanje.
Daglas je proveo mnogo gorkih časova u razmišljanju; njegova mržnja prema Sirilu Greju
hranila se porazima; i bilo je jasno da su se njegovi pomoćnici susreli sa nadmoćnim
protivnikom. Znao je da će morati da deluje lično - pa ipak se plašio da se izloži otvorenom
sukobu. Njegov plan je do tada bio da potkupi ili nasamari nekog od londonskih novinara lešinara da ga napadnu; ali Grej se nije potrudio čak ni da ih optuži za klevetu.
Ali on se neće predati. Proučavao je pažljivo Veskitove zapise, i nije mogao da se odluči. Nije
znao koliko može da veruje u to proročanstvo, a nije shvatao kako je Veskit umro, pošto o
tome Artvejt nije rekao ništa. Demoni koje je konsultovao izričito su se izrazili u korist
dokumenta, ali nisu dali objašnjenje za to kako se tvrđava može napasti iznutra.
Bila mu je jasna priroda Grejove operacije; savršeno je jasno video da je sama Liza slaba
tačka te operacije; ali nije video kako bi mogao da dopre do nje.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
126
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Ostao je u tom mračnom raspoloženju sve do ranih jutarnjih sati, kada ga je trgao povratak
njegove žene iz njenog bednog noćnog lutanja. Čim je ušla stavila je dva franka na sto bez
ijedne reči.
"Zar je to sve?" zareži Daglas. Trebalo bi da opet dobijaš petake sada kad počinje proleće.
Iako više nisi tako lepa kao nekad."
Začinio je ovaj pozdrav nizom prostih psovki. Drugim osobama se retko obraćao čak i blagim
psovkama; glumio je uglađeno ponašanje; ali je znao da taj prostački govor uvećava poniženje
njegove žene. Nije mu bio potreban taj prljavi novac koji je ona zarađivala; imao je hiljadu
boljih načina da dođe do viskija; ali ju je terao na ulicu onako kako se nijedan profesionalni
souteneur ne bi usuđivao da uradi. U svojoj usavršenoj surovosti on je nikada nije udario niti
šutnuo, da ona ne bi pomislila da je voli. Za njega, ona je bila igračka; sredstvo za
ispoljavanje njegove strasti prema mučenju; za nju, on je bio čovek koga je volela.
Bolećivo mu je objašnjavala da je hladna kiša koja je pala te noći - bila je mokra do gole kože
- oterala sav Pariz sa bulevara u kafee; i dodala razlog za svoju neprivlačnost koji bi trebalo da
natera njenoga muža da od sramote uzme pištolj u ruke da je samo jedna iskra muškosti, ili
sećanja na njegovu majku, još živela u njemu.
Umesto toga, on je obećao da će to promeniti sledećeg puta kada Dr. Baloč dođe u Pariz.
On ju je sistematski ponižavao i vređao, uništavao, sramotio, već mnogo godina; pa ipak je u
njoj još uvek postojao neki otpor prema zločinu. Ali kada ugleda njen gest odbojnosti, Daglas
skoči na noge, a oči mu zasijaše paklenim sjajem. "Dosta mi je!" viknuo je on, "vuci se na
svoju slamu, ti smrdljiva kurvetino. I možeš da zahvališ zvezdama jer iako nisi za ukras, bićeš
od koristi."
Svanula je zora pre nego što je Daglas legao u krevet, jer je njegova sjajna ideja pokrenula
bujicu mašte, i milion sitnih problema. Služavka je već bila napola odevena za posao; i on ju
je poslao po još jedan viski pre nego što je zaspao.
Probudio se kasno posle podne narednog dana, i poslao Kremersovu, koju je navikao da
obavlja sve teške i dosadne poslove, da telegrafiše Baloču da odmah dođe, i da dovede svoga
prijatelja Bučera kod njega.
Daglas je prethodno odbio da primi ovog čoveka, koji je bio polu-teškaš iz Čikaga. Vodio je
jedno lažno Rozenkrojcersko udruženje u Americi, i mislio da bi mu Daglas mogao dati moć
nad neuhvatljivim dolarom. Ali Daglasu on nije bio potreban; on je prilično insistirao na tome
da njegovi početnici - neofiti budu ugledni ljudi; tek su se u višim stepenima nalazili oni
ozloglašeni. To je očigledno bio taktički potez. Ali Daglas se sada setio jedne činjenice u vezi
sa ovom osobom; on se tako dobro uklapao u Veliku Ideju da je njegovo prisustvo u Parizu
izgledalo kao odgovor na molitvu.
Bila je to retka, iako sumnjiva, privilegija, posetiti Daglasa u njegovom domu. On nikada nije
primao posete osim od onih u koje je imao puno poverenje; okruženje bi teško moglo da
oduševi neku znatiželjnu vojvotkinju. Imao je još dva stana u Parizu, koje je koristio za dve
vrste poseta; jer iako je krio svoj autoritet u Crnoj Loži, sam se mnogo bavio lovom, naročito
među bogatim ljudima ili onima na visokim položajima. Jer, njegovi podređeni su imali duge
prste.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
127
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Jedno od tih mesta bio je jedan diskretni apartman u najboljem kraju Pariza. Tu je on bio
škotski plemić stare škole. Stan je bio namešten bogato ali ne i razmetljivo: čak ni portreti
predaka nisu bili preterano upadljivi. Počasno mesto zauzimao je dvosekli mač koji je
navodno pripadao Robu Roju. Jedna od njegovih tvrdnji bila je da je njegov predak Gorštački
Kateran, koji je imao vezu sa jednom vilom. Još jedna tvrdnja bila je ta da je on sam Škotski
kralj Džejms IV, da je preživeo bitku na poplavljenom polju, i postao adept, besmrtnik.
Uprkos onome što bi prostome umu moglo ličiti na međusobno neuklapanje ove dve legende da i ne pominjemo koliko su obe bile neuverljive - Teozofska sekcija njegovih sledbenika
prosto ih je gutala.
U ovom apartmanu primao je lakoverne osobe koje bi impresionirao njegov status; a nijedan
čovek nije bolje mogao da odglumi dostojanstvenost od ovog matorog pokvarenjaka.
Drugi njegov stan bio je tipa monaške ćelije, jedna kolibica sa lepo uređenom baštom; takvih
ima po čitavom Parizu na neočekivanim mestima.
On se zapravo nametnuo starijoj dami koja mu je održavala ovu kućicu. Tu je on bio
jednostavan stariji čovek, pravi svetac, usamljenik, sveti pustinjak, koji se hrani isključivo
travama i mahunarkama, a pije samo ono piće kojim je gasio žeđ Otac Adam. Njegova duga
odsustva iz ovog neokaljanog staništa tumačio je stanjima transa, u kojima je navodno boravio
pod zemljom. Naravno, to mesto je posećivao samo onda kada je primao određenu vrstu
posetilaca, one uzvišenije tipove koji su bili dovoljno ugledni i bogati da znaju da ugled i
bogatstvo nisu neophodni u traganju za Istinom, i koje impresioniraju jednostavnost i svetost.
Grof je g.dina Bačera primio na prvoj adresi. Bio je odeven u jednostavno i otmeno odelo od
crnog sukna, sa rozetom Legije Časti - koju je s pravom nosio - u reveru.
U takvom veličanstvenom okruženju Amerikanac se osećao nelagodno; ali Daglas je znao
kako da privuče čoveka pokazujući mu da ima visoko mišljenje o njemu.
"Čast mi je što sam vas upoznao, g-dine Bačer," poče on ljubazno. "Mogu li vas zamoliti da
sednete! Ova stolica vas je dostojna", dodade on, sa osmehom; "nekada je pripadala Frederiku
Velikom."
Sluga, odeven kao Gorštački Momak u gala kostimu, ponudi ga viskijem i cigaretama.
"Pa, ovo je baš žešći viski, Grofe! Tu sam jednom preterao, čoveče. Gledaj kako udaram!"
primeti g-din Bačer, nakon što je seo i stavio noge na sto.
"Iz privatnih rezervi Vojvode od Argila", odvrati Daglas. "A vi, g-dine Bačer? Poznavao sam
grofa Bačera pre mnogo godina. Jeste li neki rod?"
G-din Bačer je imao veoma neodređene pojmove o svom poreklu. Njegova majka je poklekla
pod vatrom unakrsnog ispitivanja.
"Pitaj Boga!" odgovori on, odgrize vrh svoje cigare i ispljunu ga. "Mi Rozenkrucijanci
tražimo Klub Stotinu Godina i Dugački Zeleni Kamen; treba da brinemo. U Ilinoisu smo tanki
sa precima."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
128
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Ali takve stvari su važne u magiji", uveravao ga je Daglas. "Nasleđe je veoma bitno. Zaista
bi mi bilo drago da čujem da ste vi jedan od Bačerovih iz Dorestšajra, na primer, ili čak da
potičete od Šropšajrske grane. U obe familije vidovitost je prirodni dar."
Na tom mestu sluga je prekinuo razgovor. "Molim vas za izvinjenje, gospodaru," reče on,
klanjajući se; "ali njegova milost Vojvoda od Hantsa je došao da vas zamoli za pomoć u
jednoj veoma hitnoj stvari koja se tiče njegove porodične časti."
"Zauzet sam", reče Daglas. "Neka mi piše." Čovek se povuče sa poniznim naklonom.
"Moram vam se izviniti zbog ove smetnje", nastavi Daglas. "nametljivost klijenata je veoma
nezgodna. To je naš krst.
Usuđujem se da pretpostavim da i vas uznemiravaju na sličan način."
Bačer bi voleo da se pohvali kako J.P. Morgan uvek pokušava da uzajmi novac od njega, ali
se nije usuđivao da blefira svog domaćina. Niti je pak posumnjao da se sam Daglas bavi tim
zabavnim i unosnim hobijem.
"Da pređemo na stvar", nastavi Daglas, pažljivo posmatrajući svog gosta, i uveravajući se da
su njegove smicalice urodile plodom, "šta to želite od mene? Iskreno rečeno, vi mi se sviđate;
i već dugo se divim vašem plemenitom uspehu. Sve što mogu da učinim za vas - časti mi smatrajte već učinjenim!"
"Pa, Grofe," reče g.din Bačer, pljujući na pod; "Batinski je u Kalamazuu. Ali da pređemo na
stvar, mislim da bi 'teo da se ubacim u pos'o."
"Molim vas za izvinjenje", odgovori Daglas, "ali moj dugi boravak u Parizu me je gotovo lišio
razumevanja mog maternjeg jezika. Da li biste mogli da mi to malo pojasnite?"
"Pa, ta šema sa Crnom Ložom, Grofe. To je sjajna stvar. Mislim da je to strava stvar, ali čini
mi se da tu ima love, a stari Doca Bačer kupuje kartu u jednom pravcu."
Daglas postade još pompezniji. "Da li ste svesni šta tražite?" zagrme on. "Shvatate li da
neizrecivi i Sveti Arkanum ne smeju dodirnuti prljave ruke? Moram li da vas upozorim da se
Oni čija se imena ne smeju izgovoriti čak i sada nalaze na Kapiji Bezdana, i oštre svoje
očnjake na Kubičnom Kamenu Neizrecivog? O vi plemenite sluge Svetilišta Neizrecive
Gadosti! Čujte ove Jeretičke Reči!" Govorio je brzo i nerazumljivo na jeziku koji Bačer nije
poznavao, tako da se on uznemiri, pa čak skloni i noge sa stola.
"Bog te!" uzviknu on. "Imajte srca! Nemojte tako, Grofe. Ovo je poštena ponuda, Boga mi!"
"Shvatam vašu iskrenost," odgovori ovaj drugi. "Ali potrebna je beskrajna hrabrost za
suočenje sa tim ogromnim Bićima koja vrebaju tragača već na prvoj Kapiji Silaznih
Stepenica!"
"Oh, znam za Starog Psa Cerebrusa. Ish kabibble. Dajte mi gornji ležaj u Čikagu, Sent Luis, i
firmu Pakao, ako uprskam stvar. Kapiraš?"
"Shvatam da mi govorite da ste i dalje uporni u svojoj molbi za prijem."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
129
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Sto posto. Endrju P. Satan za mene."
"Biće mi drago da stavim vaše ime pred Čuvare Kapije."
"Kol'ko treba da zagrabim?"
"Da zagrabite? Nisam sasvim shvatio vaše pitanje?"
"Love. Kažite cifru! Kol'ko ćete me skratiti? Na prosjački štap?"
"Upisnina iznosi hiljadu franaka."
"Mislim da mogu tol'ko da pljunem a da ne ostanem gladan."
"Doznačićete taj iznos Upravniku moje Kraljevske Blagajne. Evo adrese. Sada budite tako
dobri i potpišite preliminarnu molbu za prijem."
Otišli su do pisaćeg stola (Daglas je bio spreman da ga nabavi iz biblioteke Luja XIV), na
kojem je, ukoliko bi čovek smeo da poveruje ugraviranom grbu i zaglavlju, ležalo jedno
privatno pismo od Kajzera, i poruka u kojoj poziva na večeru predsednika Poenkarea "savim
neformalno, dragi moj prijatelju," koje Bačer nije mogao a da ne primeti. Preliminarna molba
za prijem bila je dokument koji bi mogao biti shvaćen kao izuzetno ozbiljan ugovor. Ali
šarlatanizmi kao što je zahtevanje potpisivanja ugovora sopstvenom krvlju bili su ispod
Daglasovog nivoa: Bačer ga je potpisao običnim naliv perom.
"A sada, G.dine Bačer," reče Daglas, "zamoliću vas za jednu malu uslugu."
"Pričaj! " Reče g.din Bačer. "Ako treba kupiću i ilustrovano izdanje O. Henrija u devetnaest
tomova."
Daglas nije znao da se Amerikanci groze prodavaca knjiga više nego zvečarki; ali je shvatio
da će njegov gost pristati na bilo kakav razuman predlog.
"Obavešten sam da ste vi - ili ste bar bili - Sveštenik Rimokatoličke crkve."
"Petar mi je srednje ime", priznade 'Rozenkrucijanac', "i to nije šala."
"Ali - izuzev pitanja nomenklature u ovom trenutku, oprostite mi - vi jeste sveštenik
Rimokatoličke crkve?"
"Aha: probao sam sa Papom Dagom Benediktom. Ali to je prevara; ja sam iz Misurija.
Trgovci zlatnim ciglama! Haos, verujte mi! Izdržao sam kao šalu tri dana u Bumvilu. Ti
glupaci su se lako dokopali ovce, čoveče. Nije to mala stvar!
"Došlo je do interdikcije zbog nekog skandala?"
"Vodio sam jednu kuću zabave sa strane, i mislim da su mi uzeli dozvolu zbog brzine."
"Vaš Biskup se naljutio zbog nekih poslova za koje je cenio da su nepomirljivi sa vašim
zavetima?"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
130
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Kao Keli."
"Oh, Biskup Keli. Po mome mišljenju, previše je strog. Ali vi ste još uvek sveštenik? Vaše
zaređenje još uvek važi? Krštenje ili venčanje koje biste vi izveli bilo bi punovažno?"
"To je sto posto. Kompanija Haleluja D.D., Sv. Pavle. Kancelarije u zgradi Džejmsa D.
Atanazijusa."
"Onda ću vas, gospodine, zamoliti da budete spremni da izvršite krštenje dve osobe tačno u
devet časova uveče, prekosutra. Nakon te ceremonije uslediće još jedna, prilikom koje ćete ih
venčati."
"Kunem se."
"Mogu li računati na vašu pomoć?"
"Doći ću kolicima."
"G-dine Bačer, izvolite izabrati prevozno sredstvo prema sopstvenom nahođenju; ali vas
molim da dođete tačno na vreme, i u odgovarajućoj odeći."
"Iskopaću biretu iz hladnjaka."
Nakon razmene pozdrava novi učenik je otišao.
Te iste večeri odigrao se još jedan razgovor, veoma različit od ovoga.
Lord Antoni Bouling je bio na večeri kod Sajmona Ifa, i njihov razgovor skrenuo je na
omiljenu temu starog mistika - Put Taoa.
"Uzimajući u obzir ono što ste rekli o postupanju sa medijumima na njihovoj sopstvenoj
teritoriji", primeti domaćin, "dozvolite mi da vam skrenem pažnju na jedan paradoks u
magici. Sećate li se onog poglavlja u Bibliji koje nam govori, u stihovima koji slede gotovo
neposredno jedan za drugim, najpre da odgovorimo budali prema njegovoj ludosti, a zatim, da
mu uopšte ne odgovorimo? To je biblijska verzija istine koju mi izražavamo drugačije.
Postoje dva načina za razračunavanje sa protivnikom; jedan je da ga pobedimo njegovim
sopstvenim oružjem, a drugi da se povučemo na viši nivo. Možete se boriti protiv vatre
vatrom, a možete i vodom.
Uopšteno govoreći, u magici je dozvoljeno razrešiti tešku situaciju na bilo koji od ova dva
načina. Izmenite ga, ili se povucite na viši nivo. Crni mag, ili, kako ja više volim da ga
nazovem, čarobnjak, jer reč magika ne treba da bude zloupotrebljena, se obavezno povlači na
niži nivo. Hajde da potražimo analogiju u savršeno konkretnom slučaju bankarskog
službenika.
Ovaj gospodin, pretpostavićemo, nalazi da su njegova primanja nedovoljna za njegov način
života. On može da pokuša da štedi, to jest, da se privikne na takav način života kada mu
novac više neće biti potreban u tolikim količinama, ili da se danonoćno posveti poslu, i na taj
način uveća svoja primanja. Ali za časnog čoveka ne postoji treći način. Tip čoveka kao što je
čarobnjak, baviće se nižim načinima sticanja novca. On počinje od kockanja; kada tu izgubi,
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
131
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
pokušaće sa još gorim načinom, a to je pronevera; možda će, konačno, probati da zataška
svoje krađe ubijajući svoju majku da bi došao do novca od osiguranja.
Obratite pažnju na to kako njegov strah raste sa postepenim spuštanjem sa jednog na drugi
nivo. U početku, on će samo brinuti o svojim poveriocima; u sledećoj fazi, on strahuje od
svojih prijatelja kockara; a zatim se plaši policije; i na kraju mu preti lik dželata."
"Vrlo lepo izhogartovano," reče Lord Antoni. "Podseća me na to kako laganje iz navike
dovodi čoveka do neshvatljive gluposti. Imali smo jedan slučaj prošlog meseca u Ratnom
ministarstvu, radilo se o krznima. Kao što znate, od morža se dobijaju krzna velike vrednosti.
Manje vredno, iako na prvi pogled sličnog izgleda, je krzno zeca. U trgovini, kako izgleda,
nije dobro reći zec, jer to zvuči prosto i jeftino, i zbog toga se koristi biblijski ekvivalent,
kunić, i na taj način spajamo pobožno sa unosnim.
Kada uhvatite kunića, vi ga kuvate, dok on ne počne da liči na morža. Tako dobijate obojeno
krzno zeca, i nazivate ga morževskim kunićevim krznom. Ali ima puteva koji vode još dalje
od uzanog prolaza istine. Povećana tražnja za zečevima umanjila je profit od trgovine
morževskim kunićevim krznom, i pojavljuje se potreba za pronalaženjem još jeftinije zamene.
Odbacujući senzitivitete starih Egipćana, nju pronalazimo u tom domaćem predstavniku
porodice lavova koja teši naše usedelice. Nakon što su izvršili prerušavanje krzna koliko god
je to moguće, naredni korak je prerušavanje imena; moraju naterati kupca da plati cenu
morževskog kunića, i da misli da će to i dobiti; i tako 'mačka' postaje 'trgovinski morževski
kunić' - i ukoliko ne znate čitavu priču ne postoji način da analizom reči dođete do istine. Laž
postaje samo zamena termina."
"To je opšti slučaj anglo-saksonskog licemerja", odvrati Sajmon If. "Neki dan sam imao jedan
interesantan primer u članku koji sam napisao za Reviju - prilično izveštačeni ljudi. Moj mali
esej se završavao rečima: 'I tako Nauka nudi svoju devičansku glavu milovanjima Magike.'
Urednik je smatrao da je 'devičanska' prilično 'sugestivna' reč, i zamenio ju je sa 'devojačka'."
"Podsetili ste me na jednog kapelana kojeg smo imali u Grimtorp Ambrozu. Mnogo godina se
smatralo da 'noga' nije sasvim pristojna reč; kada bi se javila strašna potreba za njenom
upotrebom, pristojne budale su je zamenjivale sa 'ud'.
Uglađeni senzibilitet našeg kapelana uočio je nedostatak delikatnosti u upotrebi reči 'ud', jer
su svi znali da to znači 'noga'; i tako ju je on zamenio pristojnom nerazumljivošću latinskog
jezika, i odbio igru kroketa jednog popodneva iz tog razloga što je, dan ranije, posećujući
starog g.dina Posteltvajta, ozbiljno uganuo svoj deo."
"Zli padaju u jamu koju su sami iskopali", reče If. "Sve se to odnosi na pitanje magike. To je
pitanje iskvarenosti. Gajim velike simpatije prema asketama u Indiji i njihovim imitatorima
monasima u Evropi. Oni su smatrali da su duhovni darovi od najveće vrednosti, i posvetili
svoje niže snage razvijanju viših. Naravno pravili su i greške; u tome se odlazilo suviše
daleko; bili su dovoljno ludi da oslabe svoje niže snage neumesnim postom, bičevanjima, pa
čak i sakaćenjem. Imali su pogrešnu predstavu da je telo neprijatelj, dok je ono u stvari sluga jedini sluga kojeg imamo. Ali njihovo shvatanje je bilo pravilno; oni su želeli da zamene
šljaku za zlato. Čarobnjak, naprotiv, nudi svoje zlato za šljaku, pokušava da zameni svoje
najviše moći za novac ili zadovoljenje zavisti ili osvete. Hrišćanski Naučnik, koji se tako
apsurdno naziva, jeste čarobnjak najniže vrste, jer on posvećuje sve svoje religiozno bogatstvo
obezbeđenju svog telesnog zdravlja. To je, takođe, pomalo glupo, pošto je njegova najvažnija
tvrdnja ta da je telo samo iluzija!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
132
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Jesam li u pravu kada kažem da je normalan život put ka pomirenju tih ekstrema, i da
plemenit čovek posvećuje svoja materijalna bogatstva uzvišenim ciljevima, napretku nauke,
ili umetnosti, ili nekog takvog istinskog ideala; i da prost čovek čini suprotno usmeravajući
sve svoje sposobnosti na sticanje bogatstva?"
"Upravo tako; to je istinska razlika između umetnika i buržuja, ili, ako tako više volite,
između džentlmena i prostaka. Novac, i stvari koje se novcem mogu kupiti, nemaju nikakvu
vrednost, jer se tu ne radi o kreaciji, već samo o razmeni. Kuće, imanja, zlato, dragulji, čak i
postojeća umetnička dela, mogu prelaziti iz ruke u ruku; i to se stalno i dešava. Ali ni vi ni ja
ne možemo da napišemo sonet; a ono što posedujemo, naš umetnički ukus, nismo kupili.
Nasledili smo njegov začetak, i razvili ga u znoju svoga lica. Posedovanje novca nam je
pomoglo, ali samo na taj način što nam je pružilo dovoljno vremena i mogućnosti, i priliku da
putujemo. U svakom slučaju, princip je jasan; niže moramo žrtvovati višem, i, kao što su Grci
činili sa volovima, moramo uhraniti i ukrasiti ono niže, tako da ono predstavlja vredniju i
dostojniju žrtvu."
"A šta se dešava kada krenete u drugom pravcu?"
"Kada menjate zlato za olovo vi sebe osiromašujete. Čarobnjak prodaje dušu za novac; potroši
novac, i otkrije da nema šta drugo da proda. Jeste li primetili da su Hrišćanski Naučnici retko
kada dobrog zdravlja? Oni su se odrekli svoje duhovne snage u ime nekog izmišljenog
blaženstva; a te sile, koje sasvim dobro održavaju telo bez njihovog glupavog uplitanja, slabe i
rasipaju se. Svakodnevno se molim za jedan veliki rat, koji bi iskorenio kukavički strah od
smrti i siromaštva u mislima ovih degenerisanih bednika. Smrt bi trebalo da bude, kao što je
bila još u srednjem veku, i još više u pagansko doba, odgovarajuća nadoknada i vrhunac
života pravedno provedenog u rizikovanjima u plemenite svrhe; a siromaštvo bi trebalo da
bude sveto i blagosloveno stanje, dostojno najuzvišenijih i najsrećnijih umova, i samo njih.
Da se vratimo našoj ovci - mislim na našeg čarobnjaka. U početku on nema mnogo toga protiv
sebe, ali on bira da zameni svoj mač za zlato. Varvarin, nakon što stekne mač, koristi ga,
naravno, da bi povratio zlato. Drugim rečima, đavo, nakon što kupi dušu, povrati njenu cenu,
jer čarobnjak je troši služeći đavolu. Sledeća faza je ta da će čarobnjak pribeći zločinu, i
objaviti rat čitavom čovečanstvu. On koristi prljava sredstva da postigne svoje ciljeve, a cena
za to može biti gubitak slobode. Konačno će, možda, izgubiti i sam život u nekom poslednjem
očajničkom pokušaju da sve povrati jednim udarcem. Kada sam bio mlađi i imao manje
iskustva, mnogo puta sam se borio sa čarobnjacima; i uvek bi na kraju bitke G.din Čarobnjak
prekršio zakon. On se više nije borio sa mnom, već sa konsolidovanom voljom čovečanstva; i
nije imao vremena da me napadne jer je bio zauzet podizanjem lukobrana.
A to me podseća na još nešto. Jedan naš mladi prijatelj je opkoljen - okružen je najgorim
belosvetskim čoporom vukova. Pitam se jesam li dobro učinio što sam ga toliko prepustio
samome sebi. Ali, želeo sam da sva zasluga pripadne njemu; on je dovoljno mlad da se raduje
lovorikama."
"Mislim da znam na koga mislite", reče Lord Antoni sa osmehom; "i mislim da nema razloga
da se toliko plašite. Nisam video nikoga ko ume bolje da se brine o sebi."
"Bez obzira na sve to, on je upravo u ovom trenutku u velikoj opasnosti. Preuzeo je najveći
mogući rizik; pobedio je. Ali to je bio tek sukob sa stražarima; neprijatelj tek sada stiže sa
konjicom, pešadijom, i artiljerijom, pun želje za osvetom i očajničkog straha koji raspiruje
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
133
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
prvobitnu mržnju; i, na nesreću, taj mladić je napravio neke fundamentalne greške u svom
planu."
"Ah, pa to je učinio i Napoleon. Jena je bila posledica njegovih pogrešnih procena; a isto tako,
u izvesnoj meri, i Osterlic. Ne brinite! Što su veći, to teže padaju, kako je govorio omiljeni
bokser moga oca. A sada moram da idem; imam seansu sa jednom damom koja materijalizuje
demonske puževe. Nemojte zaboraviti da i mene ubrojite među mučenike!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
134
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XVIII
Tamna Strana Meseca
Proleće je prikupilo svoje haljine, a zatim ih prebacilo preko Napuljskog zaliva. Njena1 je moć
najveća u čitavoj Prirodi, jer je njena truba zov kreacije. Ona je namesnik Sveopšteg Oca, i On
ju je svojim duhom nadahnuo trostrukom esencijom.
U južnim zemljama, njeno prisustvo se oseća čak i pre nego što Ravnodnevica otvori svoje
kapije pred njenim pobedničkim trupama. Njene armije opsedaju razbijene bastione zime, a
njihov zov odzvanja u tamnicama duša onih koji čekaju na njen spas.
Pa ipak, u svojim rukama ona nosi samo mač. To je poremećaj ravnoteže koju umiruća godina
postiže nakon svoje duge radosti i agonije; i tako ona ulazi u smirene duše poput zvona koje
zvoni i poziva na uzbunu.
Duša kao što je duša Iliel, koja je prirodno sklona da primi svaki podsticaj i da ga umnoži, i
sprovede u delo, naročito je podložna, mada toga nije ni svesna, kosmičkim silama koje su
tako bliske njenom sopstvenom urođenom nemiru.
U potpunoj dokolici, Liza la Đofria bi na najmanji mig krenula u Kinu, pod uslovom da
putovanje može da počne u roku od sat vremena.
Ona je bila u stanju da uzme, ili odbaci ljubavnika, desetak puta godišnje, i bila bi veoma
iznenađena i uvređena ako bi je iko nazvao prevrtljivom. Ona nije bila neiskrena; ali verovala
je čitavom dušom da je njen svaki impuls istinska Volja čitavog njenog Bića. Jedne noći u
Hotelu Savoj sa Lavinijom King, baš pred Božić, razgovor je skrenuo na nemire koji su tada
vladali u Londonu. Ona je istog trenutka odvukla čitavo društvo dole u prizemlje, dala im sav
srebrni novac koji je trenutno bio na raspolaganju u hotelu, i žurno ih oterala na Imbenkment
da spasu nezaposlene. Te noći pretvorila se u super-Šaftsburi; smislila je desetak planova da
reši probleme siromaštva, da ih saseče u korenu; i sledećeg jutra krojačica ju je našla u gomili
proračuna.
Ali, nakon što joj je pokazala novi kroj kostima, ona se sa istim žarom bacila na
kosmopolitsku šemu reforme u odevanju.
Neispunjenje neke njene želje takvu osobu dovodi gotovo do duševnog brodoloma. Iliel je
počela otvoreno da se buni protiv ograničenja koja je sama sebi nametnula. Ona nikada ranije
nije bila majka, i same fizičke neudobnosti koje joj je prouzrokovalo njeno stanje, još su je
više nervirale jer je bila tako nenaviknuta na njih.
Uzbuđenje koje je pružao lov na Leptira pomagalo joj je da ostane disciplinovana, a čudne
okolnosti koje su je okruživale pomagale su joj da sve to lako podnosi. To što je bila stub tako
velikog luka, predodređenog da premosti i zemlju i nebo, godilo je njenoj sujeti. Novi uslovi u
kojima se našla, popuštanje tenzije, umanjilo je njeno oduševljenje. Eksperiment je završen;
pa, barem bi trebalo da bude završen - a pred njom je još bilo mnogo meseci dosade koje je
morala da izdrži bez ikakvog drugog podsticaja osim onoga koji pruža normalna ljudsko
osećanje dužnosti. Ona je bila jedna od onih ljudi koji će u trenutku podneti bilo kakvu žrtvu,
___________________________________________________________________________
1
Reč "proleće" ovde je upotrebljena kao imenica ženskog roda.(prim.prev.)
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
135
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
dovesti sebe do prosjačkog štapa da bi pomogli nekom prijatelju, ali koji su sasvim
nesposobni da svake nedelje izdvajaju ček makar i na beznačajnu sumu, bez obzira u kako
važnu svrhu.
Tog marta i aprila ona se pretvorila u masu osujećenih impulsa. Neophodnost njenog boravka
u krugu, koju je iziskivala bezbednost, bila joj je odvratna. Ali, iako to ni sama nije znala,
volja njenih čuvara ju je držala u podređenom položaju.
U astrologiji, mesec, među drugim značenjima, ima i značenje "običnih ljudi" koji se
pokoravaju (ne znajući ni sami zašto) bilo kakvoj nezavisnoj volji koja može da ispolji
dovoljno energije. Ljudi koji su poslali bezazlenog Luja XVI na giljotinu dragovoljno su dali
svoje živote za Napoleona. Nemogućnost pravog sprovođenja demokratije leži upravo u toj
psihoogiji mase. Čim ljude svrstate u jednu grupu, oni gube svoju ličnost. Parlament
sastavljen od najmudrijih i najsnažnijih ljudi sakupljenih iz čitavog naroda sklon je da se
ponaša poput grupe gimnazijalaca, koji kidaju klupe i gađaju se mastionicama. Jedina
mogućnost kooperacije leži u disciplini i autokratiji, koje ljudi ponekad proglašavaju u ime
jednakosti.
Trenutno Iliel je predstavljala mikrokosmos Meseca, i njena loša raspoloženja Sestra Klara i
ostali menjali su dobro odmerenim rečima, ili ih pak ignorisali. Masa je kao trpeljiva stoka,
magarac koji podnosi teški teret i potrebna mu je ne samo neizdržljiva muka, nego i
predvodnička snaga, da izazove pobunu. Svi impulsi Iliel bili su nesvrsishodni i negativni,
ideje koje su se pre ticale bežanja nego bilo kakvog definitivnog plana. Jednostavno je želela
da pobegne ne plašeći se ni posledica, a nemajući ni bilo kakvu jasnu ideju šta treba dalje da
čini. Nije umela čak ni da sanjari o nekoj drugačijoj Budućnosti; u njoj je postojao samo
nemir i nervoza, kao kod narkomana koji ne može da dođe do droge.
Ona je, naime, bila mesto na kojem su se sudarala četiri različita vetra; a takvo mesto opasno
je za brod koji nema sopstveni način kretanja. Vukla se, poput olupine bez jarbola, po tragu
Sirila Greja; a konopac ljubavi koji ju je vezivao za njega naprezao je daske koje su već
škripale.
Prvi pokazatelj tih veoma neodređenih osećanja bilo je njeno nerazumno ponašanje.
Podvrgnuta strogoj disciplini koju su iziskivale ceremonije, bila je isuviše dobro obučena,
isuviše zauzeta, i podložna prizvanim silama, da bi mogla da oseti ili izrazi neko
nezadovoljstvo; sama ljudska higijena njenog sadašnjeg položaja samo je još više podsticala
njenu nervozu. Sličan fenomen primećen je u demokratiji; ljudi su najsrećniji kada se sa njima
najlošije postupa.
Jednom ili dva puta priredila je scene Sirilu Greju; ali on beše još vrlo mlad, i zbog toga
dovoljno netaktičan da odbije da se naljuti, i da je na različite načine opravda. Takvo
ponašanje vređa ženu kao što je Liza; u njoj i dalje tinja bes. Udarac i milovanje utrostručili bi
njenu strast prema njemu. "Kakva je korist od Kineskog Boga", mogla se zapitati, "ako on ne
nagrađuje svoje obožavaoce podvrgavajući ih kineskim načinima torture?"
Ali glavni pokazatelj njene moralne nestalnosti bili su njeni hirovi.
Oni su, nema sumnje, do izvesne mere bili uzrokovani njenim fizičkim stanjem; ali mentalni
stres uvećao ih je do neslućenih razmera, poput glečera stisnutog između dva planinska venca.
U ovom svetu, čovek mora biti od jačeg materijala nego što je njegova okolina. Ali Iliel nije
imala ambicija da bilo šta učini; bila je sva od refleksa; ono što je smatrala svojom voljom bila
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
136
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
je samo prosta reakcija na impresiju. I tako je ona na strpljivom stadu koje ju je okruživalo
iživljavala svoje fantazije; jednoga dana htela je da se čudno obuče; drugog dana tražila bi da
izvedu neku masku ili šaradu; ali ni u jednoj od tih stvari nije istinski uživala. Siril Grej se
svesrdno trudio da udovolji njenim željama; od svih komplikovanih zahteva u drugoj fazi
eksperimenta ostale su još samo dve zabrane; nije smela da bude sa njim preterano intimna, i
nije smela na bilo koji način da komunicira sa spoljnim svetom. Drugim rečima, tvrđava i
njeni bedemi morali su ostati netaknuti; a u njihovim okvirima bilo je dovoljno prostora za
ispunjenje hirova. (Zmija je naknadni izum u priči o Padu!) Njene nesvesne želje da prekrši ta
pravila dovele su je do toga da počne da oseća odbojnost prema onima koji su predstavljali
personifikaciju te strogosti; to jest, Sirilu Greju i Bratu Onofriu. A njen grozničavi um počeo
je da spaja ta dva odvojena objekta u jedinu jedinstvenu odvratnost.
Ovo se iskazivalo u sasvim neosnovanoj ljubomori koju je osećala prema njihovoj sasvim
prirodnoj i neophodnoj međusobnoj intimnosti. Ponekad, dok bi njih dvojica sedeli sunčajući
se na zidu terase, ona bi se stuštila niz baštu sa nekom nerazumnom pričom, i Brat Onofrio ne
bi bio u stanju da u potpunosti sakrije svoju ljutnju. On je, naravno, želeo da do maksimuma
iskoristi prisustvo naprednijeg adepta; a njegov urođeni ekleziastički prezir prema ženama
provirivao je kroz koprenu njegovih lepih manira. Sirilovo zadivljujuće strpljenje još ju je više
nerviralo. "Jesi li mi ti ljubavnik ili deda?" zavrištala je na njega jedne noći, kada je bio još
taktičniji nego obično.
Da se sve na tome završilo, bilo bi po nju dovoljno loše. Ali čovekov um je čudna stvarčica.
"Đavo nalazi načina da zabavi besposlene" je suštinski tačna psihološka tvrdnja. Iliel nije
imala čime da zabavi svoje misli, jer se nikada nije vežbala u tome da se usredsredi na jednu
stvar, i odbaci sve druge. Strast prema kuvanju spasla je mnoge žene od toga da završe na
ulici ili u reci. I kao što se metan uzdiže nad močvarama, i Lutajućim plamenom mami seljake
u muljevitu smrt, tako i besposleni um rađa monstrume. Počela je da pati od pravog ludila i
manije gonjenja. Zamišljala je da Siril Grej i Brat Onofrio kuju neku misterioznu zaveru
uperenu protiv nje. Na sreću svi stanovnici vile imali su dovoljno znanja iz oblasti medicine, a
posebno iz psihologije, tako da su znali kako da postupaju sa njom.
Pa ipak je na duge staze i samo to znanje predstavljalo opasnost. Izuzetna snaga uma usmerena u izvesnim ograničenim pravcima - koja se povremeno javlja kod ludila, omogućila
joj je da uvidi da je oni tretiraju kao osobu kritičnog mentalnog stanja. Prihvatila je tu
situaciju kao bitku, i umesto da sarađuje sa njima iskreno i prijateljski, počela je da manevriše
i pokušava da nadmudri svoje čuvare. Oni koji imaju iskustva sa ludilom, ili sličnim stanjima,
kao što su narkomanske neuroze, znaju kako je njen zadatak bio đavolski lak. Mnoge žene,
držeći maramicu na licu i skrivajući suze, priznaju sve svome lekaru, moleći ga da im
pomogne da se odreknu viskija, dok u isto vreme piju pomenuti viski pod tom istom
maramicom.
Iliel je jednostavno uočila kakva duševna stanja oni smatraju povoljnim, i simulirala ih.
Spokojno uživanje u prirodi, pravilno razmišljanje, ponekad skrivaju opasne psihičke
poremećaje. Razlika je u tome što ludak skriva svoje fantazije. Priče Lorda Dansenija
predstavljaju dragulje proze majstorske obrade, obasjane zracima imaginacije koja je božanski
sin Oca Svekolike Istine i Svetlosti; ali da ih je on zadržao za sebe, one bi bile simptomi
neizlečivog oštećenja mozga. Ludak će skrivati Užasnu Tajnu da je "danas sreda", možda zato
što mu je "đavo rekao da to učini". "Ja sam Onaj koji je Istina" hvalio se jedan veliki mistik,
Mansur, i bio kamenovan zbog toga, kao što bivaju svi ljudi koji govore istinu; ali da je rekao
"Pst! Ja sam Bog!" bio bi običan manijak.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
137
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
I tako je Iliel stekla naviku da provodi veći deo dana u svojoj kolevci, gde se zabavljala
raznim morbidnim mislima. Sama činjenica da nije bila u stanju da svoja razmišljanja
sprovede u delo, samo je pogoršavala stvari. Strašna je greška dopustiti da bilo koji prirodni
impuls, fizički ili mentalni, stagnira. Istisnite ga, ako želite, i završite s njim; ali nemojte mu
dozvoliti da tu ostane i truli. Potiskivanje normalnog seksualnog nagona, na primer, uzrok je
bezbrojnih bolesti. U puritanskim zemljama neizbežno se susrećemo sa slučajevima morbidne
opsednutosti seksom uz koju idu svi oblici perverzija i degenerisanosti. Zavisnost od pića, ili
od droge, koje su praktično nepoznate u latinskim zemljama, samo uvećavaju naše divljenje
prema anglo-saksonskom temperamentu.
I tako je učmali um Iliel rađao strašne prikaze. Sat za satom, parada bolesnih misli prolazila je
kroz mračne zalive njenog haotičnog duha. Pred njom su se nizali fantomi, neki zavodljivi, a
neki zastrašujući; ali čak i najužasniji i najokrutniji simboli nju su strahovito fascinirali. Bio je
tu jedan jelenak, užarenih očiju, stvorenje veliko poput slona, čije su joj kandže neprestano
pretile. Koliko god je to plašilo i užasavalo, ona je likovala i uživala u tome, zamišljala kako
se on sa tim groznim čeljustima baca na njene bokove. Njena debljina bila je za nju takođe
izvor neobičnog perverznog uživanja; jedno od njenih omiljenih maštanja bilo je da zamišlja
sebe sa grupom ljudoždera, i da ih posmatra dok otkidaju velike komade mesa sa njenog tela, i
kuvaju ih u loncu, ili ih peku nataknute na koplja, a oni cvrče dok mast i krv kaplju u vatru. U
nekom ludom atavističkom haosu njenog uma ovaj san je uvek shvatala kao ljubavnu
fantaziju. I shvatala je, negde u dubini svog nesvesnog bića, zašto Sifražetkinje primoravaju
muškarce da se prema njima nasilnički ponašaju; to je samo potisnuti seksualni instinkt koji se
javlja u sećanjima na nekadašnje sklapanje braka nakon otmice.
Ali još opasnije od takvih ideja bile su one koje je nazivala jednim zajedničkim imenom. To
ime se ne može transkribovati u bilo kojem pismu, ali ono veoma podseća na zvuk lakog
nakašljavanja, jedva nešto više od onog zvuka koji čujemo kada pročistimo grlo, sasvim
svesno nakašljavanje apologetskog tipa. Trebalo je samo da proizvede taj mali zvuk, i pred
njom bi se odmah stvorio određeni pejzaž. Šetala bi jednim uzanim belim puteljkom a sa obe
strane bile su gomile šljunka, obrasle retkom travom i šipražjem koje je izvirivalo između
kamenja. Taj put vodio je do prolaza između dva brežuljka, a tu u blizini nalazila su se dva
tornja, po jedan sa svake strane puta, kao da su služili za odbranu. Ti tornjevi bili su zdepasti i
veoma ružni, na njima nije bilo prozora, već samo prorezi koji su služili kao puškarnice, i
činilo se da u njima niko ne stanuje. Pa ipak, ona beše potpuno sigurna da u njima Nešto živi,
i bila je svesna strahovite želje da ga poseti, šta god to bilo. Mesec, uvek u opadanju,
obasjavala joj je put, ali njena svetlost gotovo da nije dopirala izvan tih uzanih granica. Na
šikari je mogla da vidi samo nejasne senke, koje su očigledno pripadale nekim zverima koje
su se tuda šuljale, šakalima ili hijenama, i ona je mogla da čuje njihovo zavijanje i cerekanje,
uz poneki krik ili režanje kao da se negde "u tom palom krugu" vodi nekakva bitka. Ali
nikada ništa nije prelazilo taj put, i ona bi išla njime sa osećanjem neke neobične lakoće i
zadovoljstva. Često je želela da ode do tornjeva; ali ju je uvek u tome sprečavala Stara Dama.
Ova osoba se obično pojavljivala na mestu gde je put zaokretao oko jednog ogromnog
kamena, izlazeći iz jednog procepa u njemu. Prvi put ona je sama pozdravila Staru Damu, i
pitala je da li bi mogla da joj pomogne. Jer Stara Dama je sedela na zemlji, i vredno radila.
"Mogu li da vam pomognem?" zapita Iliel, "u onome što radite, šta god to bilo?"
Stara Dama gorko uzdahnu, i reče da pokušava za zapali vatru.
"Ali nemate štapiće."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
138
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Mi ne koristimo štapiće da bismo zapalili vatru - u ovoj zemlji."
Poslednje tri reči je otpevušila.
"Pa čime onda ložite vatru?"
"Bilo čime što je okruglo, i bilo čime što je crveno, i bilo čime što je zrelo - u ovoj zemlji."2
"A kako je palite? Imate li šibice, ili trljate štapiće jedan o drugi, ili koristite sunčeve zrake
koji prolaze kroz staklo?"
"Pst! nema ni fosfora, niti štapića, ni sunca - u ovoj zemlji."
"Pa kako onda dobijate vatru?"
"Nema vatre - u ovoj zemlji."
"Ali vi ste rekli da palite vatru!"
"Pokušavam da zapalim vatru, draga moja; mi uvek pokušavamo, a nikada ne uspevamo - u
ovoj zemlji."
"A koliko dugo već pokušavate?"
"Ne postoji vreme - u ovoj zemlji."
Iliel je bila upola hipnotisana ponavljanjem te negacije, i te fraze na kraju rečenice. Počela je
da igra igru.
"Pa dobro, Stara Damo, ja imam nešto okruglo, i nešto crveno, i nešto zrelo čime mogu da
vam upalim vatru. Daću vam to ako pogodite šta je."
Stara Dama odmahnu glavom. "Nema ničeg okruglog, i nema ničeg crvenog, i ničeg zrelog - u
ovoj zemlji."
"Pa dobro, reći ću vam: to je jabuka. Ako je želite, možete je dobiti."
"Mi nikada ništa ne želimo - u ovoj zemlji."
"Dobro, produžite."
"Nema produžavanja - u ovoj zemlji."
"Oh, ima, i ja ću sada da produžim dalje."
"Zar ne znate kakvo blago imamo - u ovoj zemlji?"
___________________________________________________________________________
2
"Okruglo" (round), "crveno" (red) i "zrelo" (ripe) - sve tri reči na engleskom počinju slovom R.
Ostale grupe od tri reči koje Stara Dama navodi u svom govoru uglavnom počinju istim slovom.
Originalne reči su u daljem tekstu navedene u zagradama, (prim.prev.)
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
139
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ne - šta je to?"
Stara Dama uđe u procep u steni, i izađe trenutak kasnije sa majmunom, i mišolovkom, i
mandolinom.
"Počela sam", objašnjavala je ona, "sa strelom (arrow), i gujom (adder), i arkebuzom; jer na
početku vrebaju užasne opasnosti - u ovoj zemlji."
"Ali zašta vam oni služe?"
"Baš ni za šta - u ovoj zemlji. Ali ja ću ih zameniti za vodenjaka (newt), i narvala, i mrežu
(net), nadajući se da ću jednog dana stići do kraja, gde mi je potrebna zebra, citra (zither) i
zarape, a njih uvek mogu da zamenim za nešto okruglo, i crveno, i zrelo - u ovoj zemlji."
To je zaista bila dečija bajka koju je Iliel pričala samoj sebi; ali pripovedač je bio nezavistan
od njene svesti, tako da ona nije znala šta će se dalje dogoditi. I zaista, Stara Dama je bila
izuzetno snažna ličnost. Drugom prilikom joj je pokazala kako da upotrebi svoje blago.
Naterala je majmuna da svira u mandolinu, i namesti mišolovku; i svakako, vodenjak i narval,
privučeni muzikom, isplivaše i ona ih ulovi. Što se ticalo mreže, Stara Dama je trampila svoje
tri dragocenosti za Ilielinu mrežu za kosu.
"Bojim se da ona nije dovoljno jaka da se njome hvataju stvari", reče ona.
"Potrebna mi je samo pomorandža (orange), i oboa, i oktopod; a njih je lako uloviti - u ovoj
zemlji."
Malo po malo, Stara Dama je zavela Iliel, i jednoga dana, dok su postavljale zamku da ulove
zmiju otrovnicu (viper), i vinograd, i violinu sa jednorogom (unicorn), i kišobranom
(umbrella), i ukuleleom, ona naglo zastade, i iznenada zapita Iliel da li bi želela da ide na
Valpurgijsku noć (Veštičiji sabat) - noć uoči Prvog Maja -jer "odavde ima jedna prečica do
tamo, draga moja, iz ove zemlje."
Iliel se strastveno pobuni protiv te ideje, jer je naslutila nešto grozno; ali Stara Dama reče:
"Naravno mi bismo te prerušili; ne bi valjalo da te prepoznaju Siril, i Brat Onofrio, i Sestra
Klara; oni ne bi voleli da znaju da ti živiš - u ovoj zemlji."
"I ne živim", reče Iliel, prilično ljutito, "ja samo dolazim ovde u šetnju."
"Ah, draga moja", osmehnu se Stara Dama, "ali šetnja (walk) vredi koliko i kit (whale) - u
ovoj zemlji. A sećaš se da kit nije odveo Jonu tamo gde je on želeo da ide, već tamo gde je
neko drugi želeo. A to je vrsta kita kakvu mi imamo - u ovoj zemlji."
"Kako vi znate da će oni doći na Valpurgijsku noć?"
"Kako vredi koliko i kokoš - u ovoj zemlji. A ono što kokoš ne zna možeš da pitaš krme, a
ono što krme ne zna možeš da pitaš konja, a ono što konj ne zna ne vredi ni znati - u ovoj
zemlji."
Iliel je bila strahovito besna na svoje prijatelje - zašto je nisu pozvali da pođe sa njima? I toga
dana se vratila u strašnom raspoloženju.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
140
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Ta avantura sa Starom Damom bila je samo jedna od mnogih; ali ona je bila najvažnija, jer je
bila najkoherentnija. Zapravo, ona je na kraju dovela do važnih posledica. Jer Iliel je pristala
da ide na Sabat na Valpurgijsku noć. Stara Dama je bila vrlo tajanstvena u pogledu načina
putovanja. Iliel je u tom pogledu očekivala nešto konvencionalno ali Stara Dama reče:
"Nema ni jarčeva, ni drški od metle - u ovoj zemlji."
Njene vizije bile su najčešće samo bezoblične i nepovezane strahote. Njene nerazumne misli i
impulsi uobličavali su se obično u nekoj izobličenoj životinjskoj formi, sa onim
sposobnostima viskoziteta koja je za kičmenjake najgroznija od svih životnih mogućnosti, jer
ona predstavlja pravac razvoja koji su oni sami izbegli, i zbog toga je ona za njih otpad. Ali
Iliel se u svojoj morbidnosti oduševljavala takvim stvarima. Na neki neprirodan i mračan
način uživala je u tome da posmatra kako se sipa polako pretvara u crnu i ljigavu sluz poput
puža, i kako joj iz pipaka kaplje tečnost nalik na motorno ulje, masna i odvratna, prljave
gnusne površine, dok ta zver ne bi počela da liči na neku parodiju tarantule; a zatim bi opet
klonula, kao da je samo umorna od borbe sa gravitacijom, i polako se širila poput bare truleži,
koja je još uvek bila veoma životna i lična zahvaljujući svojoj moći da apsorbuje sve u
domenu njene sfere osećaja. Osećala je da su takva stvorenja slike i prilike Želje, okrutne i
nezajažljive žudnje lišene volje ili sposobnosti da napravi i najmanji korak ka zadovoljenju; i
razumela je da je to stanje užasno i neprekidno mučenje, agonija bez ijednog tračka nade,
nesposobnost koja je tako savršena da isključuje čak i smrt. A takođe je znala da se ti oblici
rađaju iz njene sopstvene slabosti; pa ipak, umesto da natera sebe da suzbije takve misli, ona
je likovala i uživala u njihovoj monstruoznosti i mizeriji, uživala u njihovoj patnji, koja je bila
i njena, i hranila ih supstancom svoje sopstvene ličnosti i volje. Bila je to duhovna "Nostalgie
de la boue", koja se širila u njoj kao rak ili gangrena; izdaja samog tela, tako da je jedini
mogući lek bio u tome da se one odmah iskorene; jer kada telo jednom odbaci svoju volju za
čvrstinom, organizacijom, i specijalizovanim razvojem, njegovo srozavanje u bezobličnu
trulež pretvara se u ubrzani pad niz strmu nizbrdicu.
Kako je tanak končić po kojem se čovek uspinje ka zvezdama! Kolika je koncentracija
podsvesne volje čovečanstva, koja je kroz hiljadu generacija, uslovila njegov neumoljivi
uspon! Samo jedan trenutak nepažnje, jedan pogrešan korak, i on pada u kaljuge u kojima se
još uvek koprca! Izopačenje je fatalna i najjednostavnija od svih ljudskih mogućnosti; jer
okrutna sila kosmičke inercije, taj pritisak čitavog univerzuma koji teži ka homogenizaciji,
neprestano deluje na čoveka; i što se on više uspinje svojim putem diferencijacije, postaje sve
jači. To je nešto više od mita, Atlas koji drži Univerzum na svojim ramenima, i Herkul, odista
božanski tip čoveka, koji tek mora da povrati Olimp svojim tegobnim trudom, preuzimajući
na sebe taj ogromni teret.
Cena svakog koraka napretka je ogromna, čak i u mnoštvu požrtvovanih života; i svaki čovek
koji nije veran sebi ne samo da je u sukobu sa svim stvarima, već se i njegovi drugovi okreću
protiv njega da ga unište, da smrve njegovu individualnost i energiju, da ga asimiliraju u svoju
rastuću masu. Sila Rimske imperije zaista jeste ona sila koja podiže Krst na Kalvariji; ali
moraju postojati Kajafasi ii Herodi, tako slepi da uništavaju svoju jedinu nadu u spas iz te
gvozdene tiranije; a takođe i izdajnik među onima koji su jednom "ostavili sve da-bi sledili"
Sina Čovekovog.
A ko će poreći istinsku Božanstvenost čovečanstva, kada vidi da nijedna generacija
čovečanstva nije ostala bez svog Spasitelja, svesnog svoje neizbežne sudbine, i odlučnog da se
sa njome suoči, čvrst kao stena, pogleda uprtog ka Jerusalimu?
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
141
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
XIX
Velika Čarolija
Operacija koju je isplanirala Crna Loža bila je jednostavna i veličanstvena kako u teoriji tako i
u praksi. Ona beše zasnovana na osnovnom principu Simpatetičke Magije, koji glasi da,
ukoliko uništite nešto što je povezano nekom linijom identifikacije sa jednom osobom, ta
osoba takođe nestaje. Daglas je vešto iskoristio analogiju između svoje sopstvene porodične
situacije i situacije Sirila Greja. Nije bilo potrebno da direktno napadne mladog maga, ili čak
Lizu; više je voleo da udari na najslabiju tačku, na ono biće čije je postojanje još uvek bilo u
povoju. Nije imao potrebe da ide dalje od toga; jer ako je mogao da poništi Sirilovu magiku,
taj egzorcist bi bio uništen povratnim delovanjem njegovog sopstvenog egzorcizma. Zakoni
sile ne mare za ljudske predrasude o "dobrom" i "zlom"; ako neko završi pod točkovima
lokomotive, u fizičkom smislu nema razlike u pogledu toga da li je pokušavao da izvrši
samoubistvo ili da spase neko dete. Razlika u posledicama u celini leži na jednom višem
planu.
Zadovoljstvo svojim sopstvenim čarolijama posledica je kratkovidosti čarobnjaka; a ukoliko
misli da može izbeći delovanje tog višeg zakona, tim je veća budala. Daglas je odista mogao
da svoga neprijatelja zbriše sa lica zemlje, ali to bi samo rezultiralo osnaženjem tog besmrtnog
i božanskog bića koje je njegova žrtva posedovala, tako da bi se on vratio sa još većom
snagom i mudrošću; dok bi sav njegov uspeh u svom ličnom uzdizanju - kako ga je on
lakomisleno nazivao - ostavio bolji deo njegove ličnosti u stanju takve iscrpljenosti i
dezintegrisanim do te mere da se više ne bi mogao povratiti. On je bio poput čoveka koji je
hteo da okupi sve svoje stvari oko sebe, i zapali svoj dom; dok istinski adepti (naizgled)
osiromašuju sebe transformišući sva svoja blaga u oblik kojem vatra ne može naškoditi.
Čarobnjak nikada nije u stanju da tako jasno sagleda stvari. On se nada da će na kraju njegovo
akumuliranje prostih stvari nadvladati zakone Prirode; isto kao što bi i lopov mogao da tvrdi
da bi, kad bi se samo dovoljno nakrao, mogao da potkupi sudije i čitavo zakonodavstvo, kao
što se radi u Americi. Ali zakone prirode nije stvorio čovek, pa ih čovek ne može ni odbaciti;
oni uopšte nisu stvoreni. U Prirodi nema takvih zakona kakvi se obično podrazumevaju pod
uobičajenom upotrebom reči "zakon"; to su samo tvrdnje, redukovane na uopštenu formu u
skladu sa razumom, ili činjenice uočene u prirodi; oni su formule urođenih svojstava
supstance. Njih je nemoguće izbeći, ili suspendovati, ili im se suprotstaviti; jer sam napor da
se to učini je u skladu sa samim tim zakonima, a kompenzacija, iako u prvom trenutku
neprimetna, savršeno je umesna jer je nezavisna od svakog mogućeg izvora grešaka. Nikakva
podlost, ni manipulacija, ne može izmeniti ni za milioniti deo miligrama količinu vodonika u
bilion tona vode. Nijedna postojeća stvar ne može se uništiti ili uvećati ili umanjiti, iako ona
menja svoj oblik prelazeći iz jedne forme u drugu. Ako to važi za atom karbona, koji je samo
jedna ideja u našem umu, u kojoj meri to tek važi za tu uzvišenu jednostavnu stvar koja leži
iza svih misli, čovekovu dušu? Sumnjati u to? Odgovor je: Ko sumnja?
Čarobnjak možda - u najboljem slučaju - pokušava da učini svoju kompleksnost trajnom,
poput nekoga ko pokušava da dobije zlato od gomilice prašine. Ali većina čarobnjaka ne
razmišlja tako duboko o stvarima; oni koriste priliku. Daglas verovatno ni malo nije mario za
svoju konačnu sudbinu; možda je čak namerno izbegavao da misli o njoj; ali kako god bilo,
nema sumnje da ga je u ovom trenutku proganjala njegova mržnja prema Sirilu Greju.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
142
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Za velike operacije - "složene delove" njegove đavolske pirotehnike - čarobnjak je imao
posebno pripremljeno mesto. To je bio jedan stari vinski podrum u jednoj ulici između Sene i
bulevara Sen Žermen. Ulaz je bio relativno pristojan, pošto se radilo o jeftinoj javnoj kući
koju su držali zajedno Daglas i Baloč, skrivajući se iza jedne žene. Ispod te kuće nalazio se
jedan podrum u kojem su se pariski razbojnici skupljali da plešu i kuju zavere protiv društva;
tako se barem pričalo, a dva kršna "sergent de ville", sa bajonetima i napunjenim pištoljima
koji su stajali na stolu ispred njih, nadzirala su te zabave. Jer zapravo, Daglas je primetio da ti
razbojnici ne troše novac, i da bi se bolje isplatilo napraviti taj podrum kao mamac za
Amerikance, Koknijevce, Nemce i rođake iz provincije koji posećuju Pariz, u potrazi za
uzbuđenjima. Taj prag već dugi niz godina nije prešao niko opasniji od bakalina, a razbojnici
koji su se tamo opijali i psovali, navodno plesali kan-kan i povremeno se gađali flašama i
noževima, bili su pošteni građani koji su s mukom zarađivali beznačajnu platu koju im je
"velika firma" isplaćivala.
Ali ispod tog podruma nalazila se, nepoznata čak i policajcima, jedna komora koja je nekada
služila kao podrum za smeštaj pića. Ona se nalazila ispod nivoa reke, a pacovi, vlaga, i
ustajali alkohol davali su joj vedru atmosferu tipičnu za takva mesta. Na svetu nema čestitijeg
mesta od ozloglašene javne kuće, jer je policija neprestano nadgleda; a lukavost čarobnjaka
koji ju je izabrao za mesto evokacije urodila je potpunim rasterećenjem od bilo kakvog
uznemiravanja ili sumnje. Svako je tu mogao ući u bilo koje doba dana i noći, ma kako
tajanstveno, a da kod dežurnog policajca izazove samo osmeh.
Ulaz u čarobnjakovu jazbinu bio je skriven na sličan način - lukavošću, i ničim drugim.
Neka vrsta ormana, do kojeg se iz podruma dolazilo uz pomoć merdevina ili sa par koraka iz
jedne od spavaćih soba na spratu kuće, bio je nazvan "Tropmanovo utočište", jer se pričalo da
je taj čuveni ubica jednom proveo nekoliko dana skriven u njemu. Njegov autogram, i
nekoliko loših stihova (dobijenih od jedne dosetljive kabaretske pevačice) stajali su na zidu.
Stoga je bilo sasvim prirodno i nimalo sumnjivo kada bi se neki posetilac popeo u tu sobu,
koja beše tako mala da je u nju mogao stati samo jedan čovek srednje građe. Njegov nestanak
takođe nije izazivao nikakvo iznenađenje; mogao je izaći drugim putem; zapravo, to bi bilo i
prirodno. Ali onoga trenutka kada bi se našao tamo sam, mogao je, ako je znao tajnu,
pritisnuti skrivenu polugu kojom bi spustio čitav pod. Dole se nalazio prolaz sa tri skretanja koji se po potrebi mogao, za nekoliko trenutaka, preplaviti vodom, - i koji je vodio do krajnjeg
utočišta, jednih vrata sličnih vratima trezora. Podrum je takođe imao i izlaz za slučaj
opasnosti, jednako dobro smišljen; to je bila neka vrsta torpedne cevi koja se nalazila ispod
površine Sene. U njoj se nalazila komora sa kompresovanim vazduhom. Onaj ko je želeo da
pobegne trebalo je samo da uđe u školjku napravljenu od tanke plute, i da završi u reci. Čak i
najlošiji plivač mogao je odatle stići do susednog keja. Ali ta tajna bila je poznata samo
Daglasu i još jednoj osobi.
Prvi koraci u takvom okorelom čarobnjaštvu kakvo je praktikovao Daglas zahtevaju od
studenta da deformiše i osakati svoju ljudskost i privikne se na takve moralne zločine koji
počinioca čine neosetljivim za sve emocije koje ljudi prirodno cene i neguju; a naročito,
ljubav. Crna Loža podvrgavala je sve svoje članove redovnom praktikovanju okrutnosti i
zlobe. Gi de Mopasan napisao je dve najužasnije priče koje su ikada ispričane; jednu o dečaku
koji je mrzeo jednog konja, a drugu o jednoj porodici seljaka koji su mučili svog slepog
rođaka koji je zavisio od njihove milosti. Ta zloba zabeležena božanskom rukom tog velikog
umetnika neprevaziđena je; moramo se zadovoljiti tim primerom.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
143
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Dovoljno je reći da to gušenje svih prirodnih impulsa predstavlja preliminarni sistem Crne
Lože; u višim stepenima učenik se bavi manipulacijom suptilnijih sila. Daglasova zloupotreba
ljubavi njegove žene kojom je trovao njeno sopstveno srce i najstrožije sudije smatraju u tom
smislu klasičnom.
Unutrašnji krug, četrnaestoro ljudi okupljenih oko samog Daglasa i jedne još misterioznije
osobe kojoj je čak i on bio podređen, jedne žene koja je bila poznata samo pod imenom "Ani"
ili kao "A.B.", bili su vezani za njega najstrašnijim mogućim vezama. U Crnoj Loži zakletve
su izlišne; pošto je čast prvo što oni odbacuju, zakletve koriste samo za plašenje budala. Ali
pre nego što bi se neko pridružio Četrnaestorici, poznatijih kao Ghaaghaael, bilo je neophodno
izvršiti hladnokrvno ubistvo, i predati dokaze o tome Daglasu u ruke. Tako je svaki korak u
čarobnjaštvu ujedno i korak u ropstvo; a to da bilo koji čovek želi da stavi takvu moć u ruke
nekog drugog, bez obzira iz kakvih koristoljubivih pobuda, jeste jedna od misterija
psihologije izopačenosti. Najviši rang u Loži nazvan je Thaumiel-Qeretiel, a takvih je bilo
samo dvoje, "Ani" i Daglas, koji su jedini imali uvid u sve tajne Lože. Samo oni i
Četrnaestorica imali su ključeve tog podruma i znali za tajnu kombinaciju.
Tamo je vršena inicijacija početnika, a metod njihovog uvođenja bio je sjajno smišljen.
Dovođeni su do kuće automobilom, očiju zatvorenih običnim parom motornih naočara, koje
su ispod stakla imale čelične pločice.
Sam podrum je bio opremljen kao mesto invokacije. Bio je mnogo kompleksniji od onoga
koji je Veskit koristio u Napulju, jer je u komplikovanosti ležala bezbednost Lože. Pod je bio
prekriven simbolima koje čak ni Četrnaestorica nisu u potpunosti razumeli; bilo koji od njih,
neoprezno zgažen, mogao je predstavljati magijsku zamku za izdajicu; a pošto su svih
Četrnaest upravo to i bili, zapravo, morali to da budu da bi došli do tog visokog položaja, to
Najnesvetije od svih Nesvetih mesta čuvao je užasni strah.
U ugovoreno vreme G.din Bačer se pojavio u Grofovom stanu, dobio odgovarajuće naočare, a
zatim je odveden u Beth Chol, ili Kuću Užasa, kako su Čarobnjaci u svom žargonu nazivali
taj podrum.
Baloč, Kremersova, Abdul Bej i Daglasova žena bili su već prisutni.
Prvi deo procedure sastojao se u formalnom odricanju g.đe Daglas od zakletve koja je za nju
data prilikom njenog krštenja, ceremonijalno izvršenje odmetništva od hrišćanstva. To nije
učinjeno iz neprijateljstva prema toj religiji, već da bi se omogućilo njeno ponovno krštenje
pod Lizinim devojačkim imenom. Turčin je zatim pozvan da se odrekne islama, i krštenje pod
imenom Markiza la Đofria.
Zatim ih je američki sveštenik proglasio hrišćanima, i izvršio pričest.
Konačno, izvršeno je njihovo venčanje. Najveći užas u čitavom ovom nizu izopačenosti
crkvenih misterija bio je upravo u poslovičnoj jednostavnosti tog postupka.
Možemo zamisliti da neki vatreni hrišćanin u svome milosrđu pronađe opravdanje za Crnu
Misu, kada ona predstavlja izraz pobune duše u agoniji, histeriju poludelog razvratnika;
možemo zamisliti pokajanje i milost koja će uslediti za prosvetljenjem; ali ova hladnokrvna
zloupotreba najsvetijih rituala, njihovo nemarno korišćenje kao prostog predgovora za zločin
koji je po mišljenju svih pravovernih ljudi ravan ubistvu, čak i najslobodoumnijem paganu
mora izgledati kao neoprostivo prokletstvo.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
144
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Daglas nije žalio truda da sve učini kako treba. Baloč i Kremers sponzorisali su ovo dvoje
"dece", a sam Daglas, s obzirom da je na to imao najviše prava, predao je svoju ženu Turčinu
u ruke.
Konzumiranje ovog svetogrđa zahtevalo je i malo brutalne realističnosti; ni to nije
zanemareno.
Zadovoljstvo koje je Daglasu pružala ova bedna kriminalna farsa većinom je poticalo od
patnji njegove žene. Svaki novi izliv njegove zlobe iznova je cepao njeno srce; a u dnu duše
bila je sigurna da je sve to samo uvod u čin zverskog nasilja, najužasniji od svih.
G.din Bačer, Kremersova, i Abdul Bej su, nakon što su odigrali svoje uloge, izvedeni iz
podruma. Ostao je još Baloč da izvrši operaciju od koje je zarađivao veći deo svojih prihoda.
Ali ostalo je da se još izvrši dosta tajnih čarolija. Daglas koji se, do sada, koncetrisao na svoj
rad, i primoravao sebe da poveruje da su ti obredi kojima je prisustvovao istinski a ne samo
lakrdija, da je njegova žena zaista Liza, a Abdul stvarno Markiz, sada se pojavio kao mozak i
srž čitavog posla. Teškoća - osnovni problem u čitavoj stvari - bio je uvesti Sirila Greja u taj
čin, a to je učinjeno pomoću primerka njegovog potpisa. Ali sada je takođe bilo potrebno
posvetiti žrtvu Hekati, ili radije, njenom hebrejskom ekvivalentu, Nahemi, koja proždire malu
decu, jer i ona je takođe jedan aspekt meseca, a budući da je Liza posvećena toj planeti, i
njena predstavnica je morala da prođe kroz sličnu čaroliju.
Daglas je bio veoma uvežban u umetnosti evokacije. Njegov um je bio naklonjen
materijalnom i praktičnom, i nije imao poverenja u suptilne stvari. Strpljivo je podneo
ogroman napor kojim je primorao duha na fizičko pojavljivanje, u slučaju kada bi manje
pažljiv ili prefinjeniji čarobnjak dejstvovao na nekom drugom planu. Tako je dobro ovladao
tom veštinom da je na takvom mestu, na kakvom je sada bio, već odavno priviknutom na
slične scene, mogao da izazove vidljivu pojavu bilo kojeg željenog demona u roku od samo
pola sata. Jer, asocijacije samoga mesta su od ogromne važnosti, možda i zato što pogoduju
koncentraciji uma. Očigledno teško je ne osećati se religiozno u Kapeli King's Koledža u
Kembridžu, ili drugačije osim skeptično i paganski u crkvi Svetog Petra u Rimu, čiji je "Istok"
na zapadu, u kojoj adaptirana statua Jupitera predstavlja sveca zaštitinika, a čitava arhitektura
svedoči o tome da je njeno pravo ime Privremena Moć. Jedini mistični tip je gotski;
templarski i vizantijski su religiozni samo kroz seksualnost; perpendikularni je više moralan
nego duhovni - a moderna arhitektura ne znači ništa.
U Beth Cholu uvek je iznad žeravice na ćumuru ključala posuda puna sveže krvi bika.
Nauka postepeno biva primorana da još jednom prizna da u životu postoji nešto više od proste
hemije i fizike. Oni koji se bave okultizmom nikada u to nisu sumnjali. Dinamička snaga žive
supstance ne odlazi iz nje neposredno nakon smrti. Stoga one ideje koje traže manifestacije u
životu, moraju to da učine ili putem inkarnacije ili tako što će se domoći neke žive materije
koju je napustila vladajuća duša ili ideja. Zato čarobnjaci koriste isparenja sveže krvi kao
sredstvo za manifestaciju demona koje žele da prizovu. To je veoma jednostavno; jer zlotvori
uvek jedva čekaju da se dočepaju čulnog života. Povremeno, takva bića pronalaze ljude
dovoljno budalaste i neupućene da se dobrovoljno ponude posednutosti tako što sede u
mračnoj sobi bez magijske zaštite, i prizivaju bilo kojeg lutajućeg duha i demona da ih
zaposednu, i da upotrebe njehova tela i umove. Ta odvratna budalaština se naziva
Spiritualizmom, a uspešni izvođači mogu se prepoznati po tome što su njihovi umovi postali
potpuno neupotrebljivi za bilo šta. Oni postaju nesposobni za mentalnu koncentraciju, ili
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
145
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
povezano mišljenje; isuviše često duh koji ih je zaposeo stiče moć da njima raspolaže po
svojoj volji, i kroz njihova usta izgovara gluposti i idiotizme kad god mu padne na pamet.
Istinske duše nikada ne traže tako nečastan način manifestovanja u ovozemljskom životu;
njihovi načini su sveti, i u skladu sa Prirodom.
Dok se istinska duša reinkarnira kroz odricanje, žrtvovanje svog božanskog života i ekstaze
radi iskupljenja onih koji još uvek nisu oslobođeni od smrtnih žudnji, demon traga za
inkarnacijom kao za sredstvom ispunjenja nezadovoljene požude.
Kao ošamućena ranjena zver, Daglasova supruga je posmatrala kako njen muž izvodi ovaj
užasni ritual, lica okrenutog u stranu, kako se i preporučuje; jer niko ko je video Hekatu ne
može ostati pri zdravoj pameti. Istinske čarolije Hekate jesu kletve protiv svekolikog
obnavljanja života; njena svetinja je smrtonosna noćna senka bunike, a odgovarajuća žrtva
crno jagnje izvađeno pre rođenja iz crne ovce.
To joj je, sa podrugljivim i zlobnim mislima, dragim Hekati, obećao ovaj čarobnjak kada je
ona nagovestila svoje prisustvo; ko može reći da li bi nešto videli da su se usudili da
pogledaju? Ali podrumom se proneo neki ledeni dah, kao da su te reči i rituali koji su izvedeni
i izgovoreni zaista prizvali nečije prisustvo.
Jer Hekata je ono što se u Bibliji naziva "drugom smrću". Prirodna smrt je za čoveka najveća
od svih Svetinja, a sve druge su samo njeni simboli; jer ona predstavlja konačno i apsolutno
Jedinstvo sa Tvorcem, kao i Stub Hrama Života, čak i u materijalnom svetu, jer Smrt je
Ljubav.
Daglasova žena je svakako osetila prisustvo te zle stvari prizvane iz Tartarusa. Njena
hladnoća uvlačila joj se u kosti. Ništa joj nije toliko cepalo srce kao konstantno odbijanje
njenog muža da joj dopusti da ispuni svoju ljudsku svrhu. Čak je i prostituciju, budući da joj
je nju nametnuo jedini čovek koga je volela, mogla da podnese - da je samo - da je samo...
Ali Baloč je uvek pozivan u pomoć; svaki put je, u strašnim mukama, i velikoj opasnosti,
osujećena u želji da ispuni svrhu svoga života. To nije bila toliko ni svesna želja, iako i ona
beše jaka, koliko istinska fizička težnja njene prirode, snažna i neumoljiva kao glad ili žeđ.
Baloč, koji je čitavog svog života bio prvosveštenik Hekate, nikada nije prisustvovao
evokaciji sile kojoj je služio. Ne malo je zadrhtao dok je čarobnjak nabrajao njegove hirurške
podvige; i stavljao joj na uvid dokaze o pravovernosti njenoga sluge. On je svoje bestidne
zločine činio samo iz koristoljublja, ili kao povod za učene; magijski značaj tog posla nikada
mu nije padao na pamet. Njegovo magijsko delovanje bilo je gotovo isključivo usmereno ka
zadovoljenju senzualnosti na nenormalne i vanljudske načine. I sada je, dok ga je sveg
prožimao ponos, u isto vreme pomalo klonuo duhom; jer je shvatio da je njegova gospodarica
bila jalovost i smrt. A smrt je bila upravo ono čega se najviše bojao. Daglasova cinična
smirenost ga je užasavala; uvideo je nadmoćnost tog velikog čarobnjaka; i nada da će doći na
njegovo mesto gasila se u njegovim grudima.
U tom trenutku u njega uđe Hekata, i neizbrisivo se uvuče u njegov mozak. On prihvati
sudbinu njenog prvosveštenika; ubuduće će vršiti zločine u njenu čast! Sve druge gospodarice
bile su beznačajne u poređenju sa njom! Osetio je slast zločina - i u grču manijačkog
uzbuđenja, zakleo joj se na večnu službu. Ona će biti jedina boginja Crne Lože - samo neka
mu pokaže kako da se oslobodi Daglasa! Istog trenutka sinula mu je ideja; on se seti da je
"Ani" prvosveštenica Hekate u višem smislu od njega; jer ona je bila poznata kao otvoreni
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
146
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
pristalica ove vrste ubistva; zaista, ona je za dlaku izbegla kaznu zatvora pod ovom optužbom;
on će navesti Daglasa da se oslobodi "Ani" - a zatim će joj ga izdati.
Osećanje koje ga je obuzelo bilo je tako snažno da je sav uzdrhtao od uzbuđenja i strasti. Ovo
je bila velika noć: učestvovanje u tako značajnoj ceremoniji bilo je korak ka njegovoj
inicijaciji. Bio je uznemiren i ustreptao; želeo je da zaigra; Hekata, koja mu je zagrejala stare
kosti, udahnula mu je đavolsku radost.
Kucnuo je čas kada će obnoviti svoje delovanje.
"Hekato, majko koja rađaš samo smrt, i proždireš život!" uzviknu Daglas, u poslednjoj kletvi;
"dok tvom ledenom zubu posvećujem ovo tajno vrelo čoveka, neka tako bude i sa svima
onima koji su mu slični! Onako kako će biti sa onim što bacam na tvoj oltar, neka bude i sa
porodom Lize la Đofrie!"
On završi trinaestim ponavljanjem one užasne kletve koja počinje sa:
'ΕΠΙΚΑΛΟΥΜΑΙ CΕ ΤΗΝ ΤΩΙ ΚΕΝΕΩΙ ΠΝΕΨΜΑΤΙ, ΔΕΙΝΑΝ ΑΟΡΑΤΑΝ,
ΠΑΝΤΟΚRATORA, ΘΕΡΟΠΙΑΝ, ΚΑΙ ΕΡΗΜΟΠΟΙΑΝ, 'ΗΜΙCΟΝΤΑ
'ΕΥCTAΘΟΥCAN'
'ΟΥΚΙΑΝ
koja poziva "onu koja boravi na jalovom mestu, praznu, užasnu, groznu, tvorca užasa i
pustoši, mrziteljku srećnoga doma" i posvećujući "označeno i zapečaćeno, imenovano i
neimenovano" uništenju.
Zatim se okrete Baloču, i dade mu znak da počne. Tri minuta kasnije, hirurg opsova, i
preblede, kada se, i protiv njene volje, ote krik sa izgriženih usana hrabre žene koja je ležala
na oltaru.
"Zašto mi nisi dozvolio da joj dam anesteziju?" upita on ljutito.
"Šta nije u redu? Zar je toliko gadno?"
"Grozno je. Prokletstvo; ovde nemam ni jednu jedinu stvar koja mi treba!"
Ali ništa mu nije bilo potrebno; učinio je i više nego što je mislio.
G-đa Daglas, napregnutog i bledog lica, krajnjim naporom podiže glavu ka svom mužu.
"Uvek sam te volela", prošapta ona, "i volim te i sada, kad - umirem."
Glava joj sa tupim udarcem pade na ploču. Niko ne zna da li je čula Daglasove reči:
"Svinjo jedna! upropastila si celu stvar!"
Jer ona je izgovorila uzvišeno ime Ljubavi, sa ljubavlju; i čarolija se raspršila brže nego san.
Tog trenutka nije bilo ni Hekate, ni čarobnjaka; ništa osim dvojice ubica, i tela žrtve koje je
ležalo između njih.
Daglas nije trošio ni jednu jedinu reč uvrede na Baloča.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
147
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ovo ćeš ti da počistiš", reče on, sa jednostavnošću koja je bolela više od gunđanja ili
izrugivanja, i izađe iz podruma.
Kada je ostao sam, Baloča obuze histerija. U svome delu prepoznao je prve plodove božanske
posednutosti; žrtva koju je prineo boginji bila je zaista veličanstvena. Njegovo oduševljenje se
povrati: sada će Hekati biti draži od svih ostalih.
Pa, trebalo je samo da odnese leš gore. Stara gospođa razumela je takve stvari; on će potvrditi
smrt; niko neće dizati buku zbog jedne bedne prostitutke. On će se odmah vratiti u London, i
početi pregovore sa "A.B."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
148
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XX
Valpurgijska Noć
Proleće je žurno hitalo u Napulj; njen korak odavao je njenu božanstvenost; i krajem aprila
nije bilo snega na Apeninima, ni na Albanu, niti na Apulianskom bregu.
Poslednji dan tog meseca bio je vruć i težak kao pravi letnji; padine Posilipa žudele su za
dahom okeana, ali im se želja nije ispunila. Nad morem je visila tako teška magla, da se ne
samo Kapri, plava mamuza koja goni sumrak, već ni Vezuv, nije video sa prozora vile u kojoj
su se nalazili Iliel i njeni prijatelji.
Zalazak sunca beše dostojanstven i sjajan; velika kugla beše tek neodređena žarka lopta
crvene boje. Njegova agonija bojila je izmaglicu u tamno žuto; a ivice olujnih oblaka na
horizontu, fantastičnih oblika, stvarali su pravu fatamorganu, uveličavajući i izobličavajući
slike svojih obronaka, koji su se kretali i menjali, tako da bi se čovek mogao zakleti da se u toj
magli kreću monstrumi - zmajevi, krilati konji, himere - čitava Saturnalija fantazama.
Iliel je nestrpljivo iščekivala sumrak, kada će se sresti sa Starom Damom i krenuti na Sabat.
Primetila je da je toga dana Sestra Klara dugo razgovarala sa dvojicom muškaraca; i bila je
sigurna da se oni i sami spremaju za odlazak. Ta sumnja beše potvrđena kada su, jedan za
drugim, došli da joj požele laku noć. Bila je odlučnija nego ikad da krene za njima na Sabat.
U devet sati uveče u bašti je sve bilo mirno, osim koraka stražara, službenika Brata Onofria,
koji je koračao po gornjoj terasi, pevušeći tihim, prigušenim glasom, pa ipak uporno,
pravilnim tonovima, egzorcizam koji su magijski stražari pevali vekovima, sa refrenom:
"Njima ću nametnuti svoju volju, Zakon Svetlosti."
Iliel se malo nakašlja, i odmah se nađe na putu koji je tako dobro poznavala. Trebalo joj je
samo nekoliko minuta da stigne do stene, gde ju je čekala Stara Dama.
"Moram ti odmah reći, dušo," poče ona bez ikakvog uvoda, "da moraš biti veoma pažljiva i
raditi sve tačno onako kako ti ja kažem - u toj zemlji."
Bilo je to isto ono pevušenje, sa samo jednom izmenjenom rečju.
"Pre svega, ništa ne smeš nazvati njegovim imenom - u toj zemlji. Tako, ako vidiš neko drvo
na planini, bolje će biti da kažeš 'Pogledaj travu na bregu'; jer tako oni govore - u toj zemlji. I
šta god da radiš, moraš izmisliti neki lažan izgovor za to - u toj zemlji. Ako opljačkaš čoveka,
moraš reći da to radiš da bi mu pomogla i zaštitila ga: takva je etika - te zemlje. A sve što je
vredno nema nikakve vrednosti - u toj zemlji. Moraš biti sasvim obična ako hoćeš da budeš
genije - u toj zemlji. I moraš se pretvarati da ne voliš sve što voliš; i moraš se pretvarati da sve
što je tu nije tu - u toj zemlji. I uvek moraš reći da se žrtvuješ zbog religije, i morala, i
humanosti, i slobode, i progresa, kada želiš da prevariš svog bližnjeg - u toj zemlji."
"Blagi Bože!" uzviknu Iliel, "zar idemo u Englesku?"
"Oni to mesto nazivaju Stounhendž - u toj zemlji." I ne rekavši više nijednu reč Stara Dama
odvuče Iliel u procep u steni. Unutra beše veoma, veoma mračno, i ona se saplitala o kamenje.
Zatim Stara Dama otvori jedna vratanca, i ona otkri da stoji na uzanom prozorskom simsu.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
149
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Vrata se za njom zatvoriše, gotovo je odgurnuvši napolje. Iza te ivice nije bilo ničeg sem
Zvezdanog Bezdana. Uhvati je strahovit napad vrtoglavice. Mogla je pasti u tu strašnu
prazninu, ali tada začu glas Stare Dame: "To što sam rekla napolju bila je glupost, samo da
zavaram Gvalkine, draga moja; postoji samo jedno pravilo, a to je da radiš jednu po jednu
stvar onako kako nailaze - u ovoj zemlji."
Ona namerno gurnu Iliel sa simsa; ona sa vriskom pade u tamu. Ali bucmasti omaleni
sveštenik objasni joj da mora da ode do zamka na ostrvcetu. On se nalazio malo dalje na
zaleđenom jezeru, ali se nigde nije video ulaz. Taj zamak je bio vešto uklopljen u nepravilni
oblik stene, tako da su se videle samo zidine; i nigde ne beše ni traga nekakvim vratima, a
prozori svi behu vrlo visoko. Ali kada se Iliel približi zamku odjednom se nađe unutra, ne
znajući ni sama kako je tamo dospela. Bilo je lako uspeti se merdevinama do igrališta za golf,
ali glavna paluba galije bila je klizava od ulja koje je šikljalo iz bezbrojnih fontana. Međutim,
najzad je stigla do garderobe u kojoj je visila njena četka za kosu, i nije gubila vreme tragajući
za neophodnim vragolijama. Najzad je put bio čist! Sa leve strane nalazila se borova šuma; sa
desne mravinjaci; pravo kroz površinu do vresove pagode gde su već stigli Stara Dama i
bucmasti sveštenik, i klanjali se Kineskom Bogu.
Naravno! Sve vreme, bio je to Siril, sa Bratom Onofriom i Sestrom Klarom - kako je samo
bila glupa!
Ali žabe su je gnjavile svojim beskonačnim kreketanjem i smehom; i nosile su svoje dragulje
isuviše upadljivo i napadno.
A zatim je primetila da su Siril i dvoje njegovih pratilaca formirali samo jedan trougao, od
bezbroj hiljada; a svaki trougao beše jedan čvor mreže ogromnog pauka. Na svakom čvoru
bila je po jedna takva grupa od troje ljudi, i svaka beše različita. Mora da je bilo na milione
takvih bogova, svaki sa po jednim parom svojih vernika; svaka rasa, podneblje i period bili su
zastupljeni. Bili su tu bogovi Meksika i Perua, Sirije i Babilona, Grčke i Rima, nepoznatih
močvara Etiopije, pustinja i planina. A na svakom končiću te mreže, od jednog do drugog
čvora, plesali su neobični insekti, i čudne životinje, i gadni gmizavci. Oni su igrali, pevali, i
ludo se okretali, tako da je čitava ta mreža vrvela od pokreta. Zavrtelo joj se u glavi. Ali onda
oseti neobičan bes; pomislila je kako ju je Stara Dama prevarila. Pre svega, otkrila je da
nikako ne može da priđe trouglu: zatim, bila je besna što ju je glavom Sestra Klara dovela na
ovaj Sabat; a čitav taj raspusni pir joj se strašno gadio. Sada je primetila da svaki par vernika u
rukama drži novorođenu decu; tu decu su nudili svome bogu, koji ih je odmah bacao u centar
mreže. Prateći pogledom tu groznu mrežu, ona ugleda samog pauka, sa šest nogu. Njegova
glava i telo bili su jedna crna lopta, sa očima koje su se kretale i u svim pravcima slale zrake
tame, i ustima koja su neprestano i nemilosrdno sisala svoj plen, a zatim ga ponovo izbacivala
u obliku novih niti te treperave mreže.
Iliel se naježi od užasa; taj prizor ju je ispunjavao ogromnim strahom, pa ipak bila je
hipnotisana i bespomoćna. Osećala je da će i ona jednoga dana postati plen te grozne i
demonske snage mraka.
Posmatrajući i dalje, ona vide da su čak i bogovi sa svojim vernicima bili samo mrvice koje je
on proždirao. Beskrajno dugo posmatrala ga je kako jednu od svojih nogu obavija oko trougla
i privlači ga, zajedno sa bogom, svetilištem i vernicima, u tamu paukovog naduvenog
stomaka. Zatim ih je ponovo silovito izbacivao napolje, u nekom pomalo izmenjenom obliku,
da bi potom ponovo izveo isti neverovatni ritual.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
150
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Dršćući, ona se otrže od tih paklenih misli. Gde je blaga zemlja, sa svom svojom svetlošću i
lepotom? Zašto je, za ime Boga, napustila Laviniju King i otišla da istražuje ta užasna
prostranstva - iluzije? mašte? mračnija i stvarnija od života? Nije bilo važno šta je od toga
istina; trebalo je da se ponovo okrene ljudskosti, jednostavnom razumnom životu kojim je
ranije živela. On nije bio ni plemenit, ni čudesan; ali bio je bolji od ove noćne more, ispunjene
fantomima, okrutnim, zlim i odvratnim, bolji od te fantazmagorije prokletstva.
Ona se trže; za trenutak potpuno izgubi svest; a zatim se nađe u svom krevetu u Vili. Sa
grozničavom energijom ona skoči sa kauča, i otrča do ormana da obuče haljinu za put. Biće
lako skočiti sa zida terase u polje; za sat vremena biće na sigurnom, u Napulju. A onda shvati
da će morati da prepravi haljinu pre nego što je obuče. Iznervirana, ona odmah krenu da radi i upravo kada je završavala, vrata se otvoriše, i pred njom je stajala Sestra Klara.
"Dođi, Iliel," reče ona, "vreme je da pozdravimo Majsko Jutro!"
Besna i zgađena, devojka uvređeno ustuknu; ali Sesra Klara joj se i dalje blago i nežno
osmehivala. Iliel je pogleda, gotovo i protiv svoje volje; i nije mogla da ne primeti kako ona
zrači čitavim svojim bićem, kako oko nje igra fizička aura svetlosti, i kako joj oči blistaju
nekom uzvišenom, anđeoskom srećom.
"Čekaju nas u bašti", reče ona, uzevši Iliel za ruku, kao negovateljica bolesnika. Ona prebaci
preko njenih ramena široki lunarni ogrtač od plavog somota sa izvezenim srebrnim
polumesecima, talismanima meseca, i resama od sićušnih školjki; a na glavu joj stavi tijaru od
mesečevog kamena.
"Dođi, čekaju nas."
I tako Iliel otrpi da je ona još jednom odvede u baštu. Na istoku su prvi zraci sunca obasjavali
grebene Posilipa, i bojili bledo nebo svojim ružičastim prstima. Svi behu na okupu, postrojeni
u red, da pozdrave Gospoda Života i Svetlosti.
Iliel nije mogla da se pridruži tom horu obožavalaca. Srce joj beše puno mržnje i mraka, a u
ustima je osećala mučninu. Kakva se podlost krije ispod ove lepote! Pa, neka im bude; ona će
otići.
Kada je poslednji ton njihovog veličanstvenog pevanja zamro u vazduhu, Siril joj priđe
zajedno sa Bratom Onofriom. On je zagrli. "Dođi! Imam mnogo toga da ti kažem." On je
odvede do jedne mermerne klupe, na koju je sela. Brat Onofrio i Sestra Klara krenuše za
njima, i sedoše u podnožje jedne velike statue, kopije Marsijasa i Olimpasa izlivene u zelenoj
bronzi, blizu njih.
"Dete!" reče Siril, veoma ozbiljno i blago, "pogledaj istočne obronke Posilipa! Pogledaj
zvezde, kako sijaju! Vidi ovo jato sjajnih riba, koje plivaju duboko u vodama zaliva! Pogledaj
svoje levo uvo! Kakva lepota! Kakva ružičasta ljupkost!"
Bila je toliko besna da čak nije bila u stanju ni da mu kaže da se ne ponaša kao idiot. Samo se
prezrivo nasmešila.
On nastavi. "Ali te stvari su tu. Ti ih ne možeš videti jer ne postoje uslovi za to. Ali postoje i
druge stvari koje tvoje oči zaista vide, ali ti, ne; jer ti nisi izvežbana da ih vidiš onakvim kakve
one jesu. Pogledaj Kapri na jutarnjem suncu! Po čemu znaš da je to ostrvo, a ne san, ili oblak,
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
151
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
ili morsko čudovište? Samo pomoću poređenja sa prethodno stečenim znanjem i iskustvom.
Možeš videti jedino one stvari koje već postoje u tvome umu - ili stvari koje su im toliko
slične da se možeš prilagoditi malom procentu razlika. Ali ne možeš da vidiš ili da shvatiš
stvari koje su ti potpuno nepoznate bez prethodne obuke ili iskustva. Kako ti azbuka izgleda
kada je vidiš prvi put? Zar ne mešaš slova? Arapska slova ti izgledaju 'nestvarno', kao i
rimsko pismo Arapinu; jedan znak možeš upamtiti odmah, dok se sa drugim mučiš, slovo po
slovo, i verovatno ćeš ga ipak na kraju pogrešno ispisati. To ti se dogodilo prošle noći. Znam
da si bila tamo; i, znajući da nisi inicirana, mogu da pogodim šta si morala videti. Opazila si te
stvari 'tačno', onoliko koliko si mogla da vidiš; to jest, videla si u svom umu projekciju nečega
što zaista postoji. Kako takva vizija može biti istinita, a ipak, tako pogrešna! Pogledaj moju
ruku!" On odjednom podiže desnu ruku. Drugom rukom držao je knjigu između nje i Lizinih
očiju.
"Ne vidim je!" viknu ona nestrpljivo.
"Pogledaj senku na zidu!"
"To je đavolja glava!"
"Pa ipak, ja sam samo napravio gest blagoslova." On spusti knjigu. Odmah je uvidela da je
njegova primedba tačna. Uvek ju je zbunjivala slikovitost njegovih alegorija, i njegova
sposobnost da ih dramski predstavi.
"Pa šta onda?"
"To se zapravo desilo prošle noći - samo što ne postoji takva stvar kao što je vreme. Ovo je
ono što je trebalo da vidiš, i što ćeš jednoga dana videti, ako se pridržavaš onoga
najuzvišenijeg u sebi."
On izvadi svesku od tankog belog pergamenta iz džepa, i poče da čita.
"Kovitlac Orla i Lava!
Drvo na planini koja je Zion!
Venčanje Zemlje i Zvezdanog sjaja!
Mistični Sabat Božijih Svetaca!
Zajaši Metlu koja je Bog-u-Čoveku!
Podbodi vatrenog Jarca čije je tajno ime Pan!
Pred tom Šibom Nebesa shvataju svoju nepravdu;
Pod tim kopitima zvezde su tek zrnca prašine.
Ustani, dušo moja! Jedan korak, i pređosmo svemir;
Vreme, kao makov cvet, zdrobljeno u tvojoj levoj ruci,
Dok desnom posežeš da zgrabiš
Gral Božiji, i prineseš ga usnama svojim?
Pogledaj! sve uskovitlane zrake svetlosti, i mrežu
U kojoj Plime Bića nadolaze i povlače se,
Jedan otkucaj srca, što pokreće Večni trzaj,
Krajnosti što se poništavaju u Ništavilu.
Svetlost kroz svetlost se vrti, vreteno želja,
Krst na Krstu iskonske Vatre;
Život okružuje Život, sa Ružom iznad svih cvetova,
Svojim brakom oni stvaraju Ljubav.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
152
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Gle! Na svakom koplju Sjaja gori po jedan svet
Vrti se, okreće, viče; i uvija
Oko svakog kosmosa, okružujući na svom putu,
Svetu Zmiju, Oca svoje snage,
Koja sadrži, i daje energiju, samodovoljnu,
Sa srcem čoveka, krilima Orla, i grivom Lava,
Što se uzdiže u svom sjaju dok leti
Svojim perjem Feniksa ka besmrtnom pepelu
Čija svaka mrva, seme duha
Pokreće samo sebe, i stvara jedno sunce.
Svetlost prožeta Svetlošću, svetleći grč
Duginog sjaja, premostiće ponor kosmosa;
Svetlost u kristalu Života, Život koji sija
U Svetlosti, dok njihova magika konzumira
Čudo Ljubavi, i sve strahopoštovanje
Potrebe spojene sa jedinim zakonom Slobode;
Četvorostruki cvet Božanstva, list i plod
Seme i cvet iz jednog sjajnog korena,
Koji sve bivstvovanje baca svojim cvetom
U zanos svoga mirisa.
Zvezdana rosa svakog vlakna te svetlosti
U kojoj sve bivstvovanje blista u svom letu!
Sve žive stvari, kohorta i hor,
Smeju se sa plamenom te vatre;
Čestice te svetlosti pijane su od
Vina svoje ljubavne energije.
Nema ničeg tako malog, tako prostog, tako jadnog,
Što neće ovde zaigrati božanskim koracima;
Tamo gde se Svetlost ukrsti sa Svetlošću spaja se sva ljubav:
Pogledaj Boga, vernike, svetilište,
Svako sa svojom dušom
Pa ipak svako je središte i vrelo celine;
Svaki deo savršen u svojoj strasti,
Svaki je obod, i svaki je srž!
Troje je uvek spleteno u Jednom,
Uvek Jedno u Troje raskoljeno,
Njihova esencija zavitlana u Centralni Duh
I tako bačena, u neiskvareni svet,
Onim što, sjedinjujući u jednu celinu,
Opšti zanos Svoje duše,
Boravi iza Svoga prosvetljenja,
Povučen iz Svog neuništivog stava,
Uzdižući sve, rukom čija sablja sija
Sjajem Duše Stvari;
Posmatrajući sve, očima čiji sjaj puni
Krvlju vene njihovog univerzuma;
Upijajući sve, dok svako mnoštvo gorućih usta
Izgovara neizrecivo Ime
Što poziva sve duše, velike i male,
Na nezamislivu svadbenu gozbu;
I, tom istom svetinjom se pokreće
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
153
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Da Rečju iznova stvori njihovu srž;
To Sve, taj Otac i Bog Svega, boravi
Iza nesputane sile Njegovih plima,
U tišini svih dela, reči, ili misli,
Tako da Ga ničim ne nazivamo, ili Ga nazivamo Ničim.
To je Istina iza Laži zvane Bog;
Što krije nebesa, i nastanjuje zemlju.
To je centar svih sfera, i plamen
Čoveka i zvezda, Duša iza imena,
Vrelo Života, osovina Točka,
Opšti pokretač, pa ipak Jedina Stvar koja miruje.
Ne obožavaj je, jer Ona obožava tebe,
Senku Njene večnosti.
Ustani! snagom svojom pokidaj okove!
Jer gle! tvoj lik nadvisiće zvezde."1
Siril skloni svoju knjigu. "Jezik su", reče on, "iz najprimitivnijih izvora razvile osobe tako
strasno posvećene Idealu prodavanja sira bez jezičkih poteškoća da su neke druge stvari zbog
toga ostale zanemarene. Mistička iskustva ne mogu se opisati rečima. U najboljem slučaju
možemo da opišemo fenomene sa hladnom, suvoparnom tačnošću, ili da nagovestimo ekstazu
nekom nedorečenošću. Znaš onaj stih 'O vetrovita zvezdo koja postrance uzlećeš u nebo!' Ako
ga analiziraš, on ne znači ništa; ali on ti nagoveštava neku ideju, iako se ne može tačno reći
koju. Ono što si videla, moja draga Iliel, odnosi se otpirlike na isti način prema onome što sam
ja rekao, kao i ovo što sam ja rekao prema onome što je Sestra Klara videla: ili, radije, bila.
Naravoučenije: kada se Sestra okrene svi se okrećemo. Sada sam se izvinio, premda
neumesno, zato što sam ti nametnuo svoje loše stihove; čime ćemo završiti naš jutarnji
program. Brat Onofrio će sada uzeti ovu kolekciju. Onaj koji daje siromašnima pozajmljuje
Bogu; pojedinosti o kamatama i pokriću dobićete od barmena. Slobodna duša će se ugojiti; ali
ja se Šalim, kao jelen sa izvorom. Onaj koji pije i sam će se pokvasiti: istuširaću se hladnom
vodom pre nego što skočim. Sastanak Majki održaće se kao i obično u 8:30 u četvrtak uveče.
One koje još uvek nisu majke, ali žele da to postanu, neka me potraže u Sakristiji nakon
službe. Sestro Klara, molim vas, hitno izvedite ove ljude!"
Siril je brbljao ove gluposti glasom Simpatičnog Mladog Kapelana; na taj način je želeo da
povrati bezbrižnu atmosferu.
Iliel ga uze za ruku, i osmehujući se ode na doručak; ali duša joj još uvek beše uzburkana.
Zapitala ga je za identifikaciju Sestre Klare i njene Stare Dame.
"Da", reče on, "odlučili smo da je najbolje da ona stražari spolja - na Astralnom Planu - da bi
te sprečila da napraviš neku veću glupost. Ali ne može ti se desiti ništa zaista loše sve dok se
pridržavaš svoga zaveta i ostaneš u krugu. To je najvažnije od svega."
Njeno više, svesno biće, koje je obično predstavljalo njenu bolju stranu, zbog svoje
racionalnosti, i prednosti koju je predstavljala površna obučenost, bilo je sasvim zadovoljno, a
to ju je sprečavalo da u svakoj prilici krene za svojim impulsima. Bila je zadovoljna, bila je
ponosna, zbog svoga druženja sa adeptima. Pa ipak u njoj je postojala neka podsvesna slabost
zbog koje ih je mrzela i zavidela im tim više što je bila svesna njihove superiornosti. Znala je
___________________________________________________________________________
1
Stihovi su u originalu napisani u jampskom pentametru koji se rimuje po šemi aa,bb, itd. (prim. prev)
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
154
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
isuviše dobro da je cena njenih postignuća potiskivanje upravo onih mračnih i životinjskih
poriva i sirovog praznoverja koji su joj inače pružali najviše radosti. Pesnik govori o
"beskrajnoj žudnji riba da imaju krila"; ali kada ribama objasnite da će morati da se odreknu
vode, spremne su da naprave kompromis sa nekoliko miliona generacija; iako će ih možda
zaboleti ako ih nazovete letećim ribama, kada je plivajuća ptica očigledno bolji i pristojniji
naziv.
Sastra Klara ju je stalno nervirala; njen motiv je, kada je krenula u šetnje tim putem bio da se
oslobodi Sirila i njegove magike; a on čak nije ni došao da je lično dočeka, već je poslao tu
ženu da se preruši i da špijunira njene misli! To je bilo odvratno.
Siril je svakako učinio sve što je bilo u njegovoj moći da joj stvari dobro objasni. Čak joj je
ispričao i jednu priču. "Jedna šarmantna dama, žena jednog Boulingovog prijatelja, čije me
mentalne i fizičke karakteristike navode da je predstavim kao G.đu Krofnu, jednom prilikom
je ostala sama na pustom ostrvu Menhetn, dok je njen suprug bio u lovu na duhove sa Lordom
Antonijem u ovom istom Napulju, kojeg vidiš pred sobom. (Malo u desno, dete!) G.đa Krofna
bila je onako čedna kakve su ponekad američke žene, kada nemaju prilike da budu drugačije;
a sirota dama daleko od toga da je bila privlačna. Ali u svetu duhova, očigledno, ne važe ista
pravila kao u Pikok Eliju ili Tajms Skveru; i ona se uskoro snabdela čitavom četom 'duhova
ljubavnika'. Oni su joj govorili šta da radi, i kako; jelo, piće, čitanje, muzika, šta god je radila,
sve je moralo da bude pod kontrolom duhova; a jednoga dana rekli su joj da imaju za nju
jedan izuzetan i važan zadatak - mislim da se radilo o regeneraciji ljudskog roda, i tako to; u
svakom slučaju, nešto savim otkačeno. Ona je već bila potpuno izgubila sposobnost da svoja
dela procenjuje sa stanovišta zdravog razuma; glas 'Duhova' za nju je bio glas Boga. I tako su
je poslali u Banku po novac, i u prekomorsku putničku agenciju da rezerviše putovanje u
Evropu; a kada je stigla do Liverpula poslali su je u London, iz Londona u Pariz, iz Pariza u
Đenovu. A kada je stigla u Đenovu rekli su joj koji hotel treba da izabere; zatim su je poslali
da kupi revolver i metke; a onda joj rekli da ga napuni i prisloni na svoje čelo; i na kraju da
povuče obarač. Metak je ostavio mali trag na toj ploči od tvrde kosti; i ona je preživela tako da
je mogla da priča svoju priču. Ona čak nije imala ni dovoljno razuma da je izmeni. Ali to je,
dete moje, razlog zbog čega je bolje imati dragog prijatelja da te čuva kada počneš da flertuješ
sa veselim ali izdajničkim Lotariusom iz Astralnog Sveta."
"Nadam se da ne smatraš da sam ja takva žena!"
"Sve su žene takve."
Ona se ugrize za usnu; ali zdrav razum joj je govorio da je njegov osnovni princip tačan. Da je
samo bila u stanju da uguši neodređene porive koji su bili tako primamljivi i tako opasni! Ali
ona nije mogla da živi trajno na visokim aspiracijama, kao što nije mogla da živi ni na
bezbednoj ravni zemaljskog života. Glasovi iz močvara i pećina neprestano su je zvali.
Zbog toga prividno pomirenje nije pustilo duboke korene. Nekoliko nedelja bila je bolja i
zdravija i duhom i telom. Zatim se ponovo vratila svome durenju i svom "bajkovanju" kako
ga je ona nazivala, veoma odlučna da se kloni uplitanja Sestre Klare. Počela je da se upoznaje
sa zakonima ovog drugog sveta, i mogla je do izvesne mere da prepoznaje simbole i njihova
značenja; mogla je čak da prizove izvesne oblike, ili da ih otera. I postavila je oštru granicu
između sebe i Sestre Klare. Pridržavala se određenih kreacija svojih sopstvenih impulsa, ne
dozvoljavajući sebi da krene nekim takvim odabranim pravcem.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
155
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Takođe je i u svom zemaljskom životu postala očigledno tmurnijeg raspoloženja; i, budući da
ženi takvog tipa osveta znači samo jedno, uveseljavala je ukućane pokušavajući da flertuje.
Pravila Zavetnog doma slučajno su uključivala i vrlinu čednosti, koja je aktivna i pozitivna, a
ne samo prosta bezbojna apstinencija i stagnacija koja se u puritanskim zemljama
podrazumeva pod tim imenom, stvara više zla od svih poroka na planeti, i, u najboljem
slučaju, zadovoljava proste ljude.
Bila je dovoljno inteligentna da u roku od nekoliko sati primeti da samo pravi budalu od sebe;
ali to joj opet nije popravilo raspoloženje, kako su mnoge dame, od Dido do Potifarove žene,
isticale našim psiholozima.
Situacija je iz dana u dan bivala sve više napeta, a tu i tamo bi poneki ispad za neko vreme
pročistio atmosferu. Disciplina Zavetnog Doma sprečavala je da dođe do širenja problema; ali
Siril Grej je poverio Bratu Onofriu da se sve više nervira zbog toga što su Edvin Artvejt i
njegova vesela družina ostali bez posla.
"Dao bih svoje uši", reče Siril, "da vidim Edvina, ruku pod ruku sa Lucifudžom Rofokalom,
kako dolazi u zaliv da nas uništi pomoću Misteriozne Amajlije Rabi Solomona, koja donosi
bogatstvo, zdravlje i sreću, i sve ostalo; kao i ljubavni talismani, po ceni od dvadeset i pet po
komadu, za redovne čitaoce Okultne revije."
Ali u junu se kod Iliel dogodila velika promena na bolje. Bila je očarana očekivanjem čuda
koje je trebalo uskoro da procveta na njenim grudima. Nije se više durila; bila je radosna i
vesela od jutra do mraka. Trpela je umor i neprijatnosti bez gunđanja. Sprijateljila se sa
Sestrom Klarom, i razgovarala sa njom satima dok je sedela i vredno šila sve one sitne
neophodne stvarčice za svoj dugo očekivani dragulj. Potpuno je zaboravila na nelagodnosti
koja su joj izazivala njena ograničenja; potpuno je povratila veselost i bodrost svojstvenu
svojoj mladosti; zaista, morali su da je upozoravaju da ne preteruje sa fizičkim aktivnostima.
Nije se više bavila morbidnim razmišljanjima, niti uživala u mračnim idejama. Bila je
presrećna u svojoj čarobnoj priči, junakinja najdivnije bajke na svetu. Njena ljubav prema
Sirilu ušla je u fazu nežnosti i uzvišenosti; postala je svesna svojih obaveza i svoga
dostojanstva. Takođe je razvila i osećaj za Prirodu koji nikada ranije u svom životu nije imala;
osećala je srodnost sa svakim listom i cvetom u bašti, pričala sebi priče o ljubavi ribara čija su
jedra poput belih tačkica krasila plave vode zaliva, pitala se kakve se romanse dešavaju na
palubama velikih belih prekookeanskih brodova koji su dolazili iz Amerike da putuju
Mediteranom, radosno se smejala vragolijama dece koja su se igrala na padinama ispod bašte,
i veselila se snazi krepkih seljaka koji su nosili korpe sa ribom, ili cveće, ili naramke drva,
putevima na koje je gledala njena terasa. Među njima je bila i jedna izborana stara ribarka
koja je bila prosto čarobna; stara i ogrubela od rada, bila je po ceo dan vesela; iako je uvek
nosila svoj srebrnasti sjajni tovar, nikada nije prošla a da joj nije mahnula i viknula "Bog vas
blagoslovio, lepa damo, i dao vam lep i srećan dan!" sa iskrenom toplinom italijanske
seljanke.
Svet je, ipak, bio prekrasno mesto, Siril Grej najdraži dečak u njemu, a ona sama najsrećnija
žena.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
156
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XXI
O Obnovi Velikog Napada; i o Tome Kako je on Prošao
Daglas je bio veoma potresen zbog smrti svoje žene. Na kraju krajeva, bio je već navikao na
nju; sve u svemu, bila je koristan rob. Osim toga, veoma mu je nedostajalo zadovoljstvo koje
je doživljavao kada ju je mučio. Njegove sumnje u Baločev bona fides bile su udružene sa
istinskim nemirom.
U tom kritičnom trenutku njegove karijere Kremersova mu je pritekla u pomoć. Jedan njen
prijatelj kojem je umrla žena ostavio joj je svoju kćer pod njenim starateljstvom: jer
Kremersova je imala dara da ljudima ulije poverenje. Ta devojka bila je obrazovana u jednom
belgijskom manastiru. Starica joj je odmah javila telegramom da dođe, i predstavila je
Daglasu uz odgovarajuću priču. To je bilo najbolje što je u tom trenutku mogla da učini.
Devojka je bila nežna i nevina, najslađa i najljupkija koju je ikada video. To je bio veliki plus
za lukavu Kremersovu koja je želela da udovolji čarobnjaku; i ona je počela neosetno da mu
nameće svoj uticaj. U početku je sumnjao da ju šalje njegova koleginica, "A.B.", u želji da ga
uništi. Jer, plan čarobnjaka koji želi da bude prvi i jedini jeste da uništi sve rivale, neprijatelje,
i kolege; dok mag ostvaruje prestiž u Jedinstvu neprestano se ujedinjujući sa drugima, i
pronalazeći sebe podjednako u svakom elementu postojanja. To je razlika između mržnje i
ljubavi.
Pažljivo ju je magijski ispitao, i nije pronašao nikakav trag "A.B." u njenoj "auri". Naprotiv,
otkrio je da ona želi da zameni "A.B."; a to se dobro slagalo sa njegovim sopstvenim idejama.
Ali najpre je morao da je uključi u svoju Četrnaestoricu, i da je neprestano drži u šaci.
Ona je, sa druge strane, naizgled jedino želela da mu postane neophodna. Znala je za muku
koja mu je neprestano izjedala džigericu, za njegovu mržnju prema Sirilu Greju. I namerila je
da ga u potpunosti osvoji tako što će mu doneti skalp tog gospodina. Naoštrila je svoj
lingvistički tomahavk.
Jednog lepog aprilskog dana otvoreno je počela sa njim da razgovara o toj temi.
"Čuj, genije, ti i ja treba ponovo da bacimo oko na onaj duhovni zapis. Meni se čini da se
tamo nešto kuva." Ona pokaza glavom prema reci. "I mogu da ti kažem da si dobro sredio
Baloča."
Daglas je oštro i prodorno pogleda. Koliko je ona znala o izvesnom manevru koji je nedavno
izveden? Ali ona nastavi sasvim mirno.
"Gledaj sad. Moramo da sredimo te tipove. I moramo da ih sredimo na licu mesta. Ti si
udarao tamo gde su najjači. Da ja tebi nešto kažem. Ta prokleta devojka je pet godina živela
sa Lavinijom King! Vid'la sam tu sjajnu ćerku Terpiskora samo na pet minuta, ali se nisam
oduševila, ne brate. Vidi, šefe, ti si poplašio ribe, i normalno, one su se razbežale. Fala bogu!
Znaš šta, ja ću da se pobrinem za tu stvar. A treba mi samo jedna udica, i je'an mali mamac, i
ako je ne u'vatim, nemoj da mi veruješ. Zar ja nisam neko i nešto? Jesam sredila Blavatsku?
Nego šta sam. A zar ovo nije mala beba za nju?"
Čarobnjak je neko vreme razmišljao. Zatim se konsultovao sa svojim bliskim demonima.
Znakovi su bili zbunjujući. Mislio je da možda nije jasno postavio pitanje, i pokušao je
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
157
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
ponovo, drugim rečima. Počeo je sa neodređenim pitanjem "da li će Kremers uspeti u svojoj
misiji", na šta je dobio veoma određen odgovor "da", praćen jednom sasvim nerazumljivom
porukom o "obmani", "lažnom Dmitriju" i "pogrešnom konju", kao i nekom besmislicom o
Škotskoj i jednom ostrvu. Ovog puta je postavio pitanje da li će Kremersova uspeti da
upropasti Lizu. Ovog puta odgovor je bio povoljniji, iako kolebljiv. Ali još od smrti njegove
žene, demoni su počeli da se ponašaju veoma neobično. Činilo se da su pokolebani ili čak
zaplašeni. Kako god bilo, njihov glas je podržao njegova sopstvena uverenja, i on se složio sa
njenim predlogom.
Veče su proveli prijatno, mučeći jednu mačku tako što su je najpre oslepeli, a zatim je prskali
sumpornom kiselinom; a ujutro je Kremersova, vodeći sa sobom Abdula Beja kao mamac,
krenula na put u Napulj. Kada je stigla na to omiljeno mesto, rekla je Abdulu Beju da bude
strpljiv i uživa u prirodi. Ona će ga upozoriti kada kucne pravi čas. Jer Kremersova je bila
veoma praktična osoba. Ona nije bila kao đavoli Sv. Džejmsa, koji drhteći veruju; ona nije
verovala, ali je ipak drhtala. Mrzela je Istinu, jer Istina oslobađa ljude, i zato ih čini srećnim;
ali imala je isuviše zdravog razuma da bi mogla pred njom da zatvara oči; i premda je
sumnjala u magiku, i rugala se svoj duhovnoj teoriji, nije mogla da zanemari njene rezultate.
Njene reči, da je uništila madam Blavatski, nisu bile samo isprazno hvalisanje. Zajedno sa još
jednom ženom, ona je uspela da stekne poverenje srdačnih Teozofa, i u pravom trenutku
gnusno je izdala. Pokušala je isti trik sa još jednim adeptom; ali, kada ju je on otkrio, a ona to
saznala, on je jednostavno nastavio da se prema njoj ponaša ljubazno. Jedine alternative koje
su joj tada preostale bile su pokajanje ili moždana groznica; a ona je odabrala ovo drugo.
Njeno nepoverenje prema magici izazvalo je kod nje i svoj korelat, a to je verovanje u smrt.
To je bila jedina stvar koje se plašila, osim same magike. Ali to je nije navelo da zbog žurbe
napravi pogrešan korak. Ona je, na svoj način, bila veoma snažna ličnost; i bila je neverovatno
strpljiva. Ona je igrala igru ne razmišljajući o pobedi; a u tome je polovina tajne uspešnosti u
svim važnim stvarima. Treba činiti dobro zbog samog Dobročinstva, premda vas, ukoliko ovu
očiglednu istinu primenite na Umetnost, licemeri nazivaju svakakvim imenima, i sumnjaju u
vaš moral.
U zlobi, Kremers je bila pravi umetnik. Ona čak nije bila ni srećna kada bi, ma koliko mnogo,
naškodila nekom prijatelju ili dobročinitelju; nju nikada ništa nije moglo da usreći - ali je u
tim trenucima bila zadovoljna sobom. Imala je osećaj da je obavila svoju dužnost. Lišavala se
svih mogućih zadovoljstva, mrzela je sreću uopšte u istinskom puritanskom duhu, i bila je
protiv toga da ona sama pojede dobru večeru isto toliko koliko i da neko drugi to učini. Njen
glavni motiv zbog kojeg je pomagala Abdulu Beju da ispuni želju svoga srca bio je taj što je
bila uverena da će mu sama Liza spremiti pakleni napitak bar četrdeset gradi jači.
Leto beše već uveliko počelo. Sunce se ponovo okrenulo ka južnoj hemisferi; ušao je1 u Znak
Lava, i svojom žestokom, plemenitom vrelinom palio suve padine Posilipa. Iliel je uglavnom
provodila vreme na Mesečevoj Terasi šijući, posmatrajući brodove kako plove, ili seljake
kako rade i zabavljaju se.
Bilo je to nešto pre zalaska sunca prvog avgusta. Stajala je nagnuta preko zida Terase. Sestra
Klara otišla je u kuću da se pripremi za obožavanje zalaska sunca. Po neravnoj kaldrmi puta
koji se pružao dolinom išla je stara ribarka sa svojim tovarom, i javila joj se svojim
uobičajenim veselim pozdravom. U tom trenutku starica se okliznu i pade. "Bojim se da sam
povredila kičmu", reče ona, pomenuvši nekog sveca. "Ne mogu da ustanem."
___________________________________________________________________________
1
Sunce je ovde upotrebljeno kao imenica muškog roda, prim.prev.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
158
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Bez obzira na to što nije u potpunosti razumela italijanski, Iliel je shvatila šta se dogodilo.
Nije oklevala; u trenutku se spustila sa zida. Sagnula se i pružila starici ruku.
"Čuj", reče žena na engleskom, "taj dečko je lud za tobom; a najslađi je na svetu. Zašto mu ne
kažeš bar neku reč?"
Liza zinu od iznenađenja. "Šta? Ko?" promuca ona.
"Pa, taj medeni Turčin, Abdul. Sigurno ga znaš, dušo!"
Kremersova je posmatrala Lizin izraz lica; i u njemu videla odgovor. Tiho je zviznula, i iza
ugla se trčećim korakom pojavio Abdul. Uzeo je Lizu u naručje, i obasuo njene usne strasnim
poljupcima.
Nije ni pomislila da mu se odupre. Ovaj događaj ju je opčinio. Zatočena princeza; zaplet;
princ iz bajke; svako slovo je bilo poezija.
"Žudim za tobom svakog trenutka već mesecima", uzviknu ona, između dva poljupca; "zašto,
o, zašto nisi došao ranije?" Nije imala pojma da ne govori istinu. Prošlost beše izbrisana iz
njenog uma zamahom ovog novog impulsa; a kada se jednom našla izvan začaranog kruga
bašte, pogazivši zakletvu, nije bilo ničega da je na nju podseti.
"Sada - sam - tu." Te reči eksplodirale su mu na usnama. "Dođi. Čeka nas moja jahta."
"Vodi me - o, vodi me - gde god želiš."
Kremersova je već bila na nogama, žustra i praktična. "Najbolje će biti da se izgubimo", reče
ona. "Bežimo!" Uzevši Lizu za ruke, ona i Abdul požuriše niz stepenice koje su vodile do
obale.
Stražar Brata Onofria video je šta se dogodilo. Nije obraćao pažnju; nije bio upozoren i
pripremljen za tako nešto. Ali posle poziva na Obožavanje prijavio je ovaj događaj svom
nadređenom.
Brat Onofrio primio je ovu vest u tišini, i nastavio da izvodi ceremeniju Pozdravljanja.
Sat vremena kasnije, nakon večere, u Kući se začuo zvuk zvona. Posetilac beše Sajmon If.
Našao je Sirila u građanskoj odeći, nije više nosio svoju zelenu odoru. Mladić je pušio cigaru
na onoj istoj Terasi na kojoj je čitao svoju pesmu onog dana posle Valpurgijske noći.
Nije ustao da pozdravi majstora. "Reci Pretoru da si video Kaiusa Mariusa kako kao begunac
sedi na ruševinama Kartagine!" uzviknu on.
"Nemoj to toliko primati k srcu, dečače!" uzviknu stari mistik. "Čovek koji ne greši ništa ne
može uraditi. Ali mi je dužnost da te ukorim, i najbolje je da to skinemo sa dnevnog reda.
Čitava operacija bila je loše zamišljena; morala je da propadne na ovaj ili onaj način. Izabrao
si ženu bez ikakve moralne snage - njoj nedostaje čak i onaj kod konvencionalnosti koji
pomaže tolikim slabim stvorenjima da odole iskušenjima. Od početka sam predvideo da će,
pre ili kasnije, ona odbaciti Eksperiment."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
159
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Tvoje reči me utoliko više pogađaju jer sam i ja to predviđao od samog početka."
"Pa ipak si nastavio."
"O, ne!" Sirilove oči bile su poluzatvorene.
"Šta hoćeš time da kažeš - 'O, ne'" uzviknu ovaj oštro. Svog Sirila je čitao kao otvorenu
knjigu.
"Nisam ni počeo", promrmlja mladić, sanjivo.
"Da li bi bio tako ljubazan da mi daš objašnjenje."
Sajmon pomalo ljutito stisnu usta.
"Ovaj me je telegram tešio u mome bolu", reče Siril, vadeći sa gracioznom lenjošću jedan list
hartije iz džepa. "Stigao je prošle nedelje."
Sajmon If ga okrete prema svetlu. "Horatii", pročita on. "Neka šifra, pretpostavljam. Ali ovo
je datirano iz Ione, iz Svetog Doma u kojem je On!" "On" je bila reč koju su u Redu koristili
da označe njegovog Poglavara.
"Da", reče Siril, blago, "imao sam takvu sreću da Njega zainteresujem za Eksperiment; tako
da je Sestra Sajbel tamo, pod zaštitom Mahatera Fenga!"
"Ti mali đavole!" Bilo je to prvi put za četrdeset godina da je Jednostavni Sajmon bio
iznenađen. "Znači ti si organizovao ovu malu igru samo zato da privučeš pažnju neprijatelja?"
"Naravno, bezbednost Sestre Sajbel bila je moja najveća briga."
"A 'Horatii'?"
"To nije šifra. Mislim da je u pitanju rimska istorija."
"Tri dečaka!"
"Prilično mnogo, zar ne?"
"Biće nam potrebni", reče Sajmon ozbiljno. "I ja sam se bavio magikom."
"Kaži mi."
"Potraga za Zlatnim Runom, Sirile. Sejao sam Zmajeve Zube; sećaš se? Pojavili su se
naoružani ljudi, i poubijali jedni druge."
"Ali ja nigde ne vidim naoružane ljude."
"Videćeš ih. Zar nisi čitao novine?"
"Nikad ne čitam novine. Ja sam pesnik, i volim onakve laži kakve mi je majka pričala."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
160
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Pa, Evropa je u ratu. Nabavio sam ti tvoje nekadašnje ovlašćenje, sa tvojim naimenovanjem
za oficira obaveštajne službe pod komandom generala Kripsa."
"Zvuči kao neki anarhizam. Od svakoga prema njegovim sposobnostima; svakome prema
potrebama, znaš već. Uzgred budi rečeno, o čemu se radi? Šta je to?"
"Ljudi misle da je u pitanju kršenje ugovora, i prava malih nacija, i tako dalje; vlade misle da
je to zbog ekonomske ekspanzije; ali ja koji sam ga stvorio znam da je u pitanju vatreno
krštenje Novog Eona. Kako možemo da proglasimo Zakon Slobode u svetu u kojem je
Slobodu ugušio industrijalizam? Ljudi su postali takvi robovi da se sada podvrgavaju
zakonima koji bi doveli do revolucije u bilo kojoj drugoj državi od početka sveta; njihove
registracijske kartice sputavaju ih više od čeličnih okova; oni dozvoljavaju svojim tiranima da
ih liše čak i onih zadovoljstava koja su im u njihovoj bedi preostala. Postoji samo jedan način
da pretvorimo trgovačkog pomoćnika u Kurtiusa i fabričku radnicu u Korneliju; i ja sam ga
upotrebio."
"Kako si to izveo?"
"Bio je to dug posao, ali kao što znaš, Ser Edvard je mistik. Pretpostavljam da si video onaj
članak o pecanju?"
"O, da; znao sam to. Ali nisam znao da je to tako određeno."
"On je to učinio. Ali on će izgubiti svoje mesto; previše je slobodouman; a za godinu dana oni
će tražiti fanatike. To je u redu; oni će jedan drugome izbiti mozgove iz glave; a zatim će se
vratiti filozofi, i izgraditi plemenitiju civilizaciju."
"Mislim da si me nedavno optužio da koristim preki lek."
"Primenio sam na tebe britansko licemerje. Morao sam te nedelje da se vidim sa
predsednikom vlade. Oprosti mi ako humoristi odgovorim u skladu sa njegovim humorom.
Želim da ti dokažem koliko je taj korak bio neophodan. Obrati pažnju: buržuj je uvek onaj
pravi kriminalac."
"U tome se slažem sa tobom."
"Pogledaj o čemu svedoči književnost. U danima viteštva bili smo na strani lutajućih vitezova,
koji dele pravdu; sa kraljem, čija hrabrost i mudrost spašavaju njegov narod od neprijatelja.
Ali kada se vladavina kraljeva pretvorila u tiraniju, a feudalizam u opresiju, heroji su postali
pobunjenici. Robin Hud, Hervord Vejk, Boni Princ Čarli, Rob Roj; umetnik je uvek bio na
strani potčinjenog. Zatim je preovladao industrijalizam i - u Bajronovo doba - počeli smo da
saosećamo sa banditima i razbojnicima. Zatim su i oni prevaziđeni, i danas, odnosno prekjuče,
spali smo na to da simpatišemo prave lopuže, Arsena Lupena, Raflesa, Stingarea, Fantomasa,
i stotine drugih, ili pak detektive koji (premda su na strani društva) isto tako prave budale od
policije. U tome je čitav šarm Pera Kako-se-ono zvaše Gaborioa, i Dipena, i Šerloka Holmsa.
Nikada se u književnosti nije našao nijedan zaista simpatičan detektiv koji je bio u dobrim
odnosima sa policijom! A moraš imati na umu da umetnik uvek predstavlja podsvesnu volju
ljudi. Književni plaćenik koji se ulaguje buržoaziji, i stvara heroje od bogataških sinova, još
nijednom nije stvorio neki pravi lik, i nikada i neće. Pa, kada Narod voli provalnika, a mrzi
sudiju, znači da sa sudijama nešto nije u redu."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
161
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ali šta ti radiš ovde, za vreme svetske krize?"
"Došao sam da kupim Italiju. Bouling je, znaš, pre nekog vremena kupio Belgiju. Bio je dobar
sa Leopoldom, ali je stari bio isuviše pametan da bi sklopio nagodbu. Znao je da će on prvi
biti na udaru kada dođe do rata. Ali Albert je ne razmišljajući stavio staro dobro zlato u džep;
u tome je delimično problem. Nemci su to otkrili."
"A zašto kupiti Italiju? Da bismo zaposlili Austrijance, pretpostavljam? Ti žabari teško se
mogu nadati da će držati liniju fronta, posebno kada im je na boku Trentino Salient."
"Tako smo zamislili. Bilo bi bolje i jeftinije kupiti Bugarsku. Ali Grej to nije uviđao. Treba
imati na umu večni strah od Rusije. Na Balkanu se borimo protiv obe strane! A zbog toga je
Rusija malodušna, što dovodi u opasnost čitavu Antantu. Ali, to nije važno, sve dok gine
dovoljan broj ljudi. Preživeli moraju imati slobodu delovanja za svoje duše, i uspomene na
herojska dela u njihovim i svojim životima koja će odneti prevagu nad večnom težnjom za
materijalnim bogatstvom. Kada se ti ljudi vrate nakon nekoliko godina provedenih u
rovovima, po kratkom postupku će se obračunati sa pobožnim osobama koje ih upozoravaju
na zlo koje dolazi od pušenja, i jedenja mesa, i pijenja piva, i izlaženja nakon jedanaest časova
uveče, ljubljenja devojaka, i čitanja romana, igranja karata, odlaženja u pozorište, i zviždanja
na Sabat!"
"Nadam se da si u pravu. Star si, i zbog toga, pretpostavljam, sklon optimizmu. U mojim
mladim ušima uvek odzvanja uplašeni vrisak roba kojem želiš da skineš okove."
"Čitava Evropa će vrištati i stenjati još mnogo godina. Ali nove generacije neće se bojati ni
siromaštva ni smrti. Bojaće se slabosti; bojaće se gubitka časti."
"To je sjajan program. Qui vivra verra. U međuvremenu, pretpostavljam da treba da se javim
generalu Kripsu."
"Naći ćeš ga, u velikoj gužvi, pretpostavljam, negde u Francuskoj. Ako Pariz bude spašen to
će biti čista sreća. Kao što znaš, Englezima uvek treba tri godine da obuku čizme. Da smo
slušali ljude koji znaju - kao 'Bobs' - i stvorili armiju od tri miliona, ne bi ni moglo doći do
rata - u svakom slučaju, ne sa ovim odnosom snaga. Došlo bi do socijalne revolucije,
verovatno, do nečasne borbe pohlepe sa pohlepom, nakon koje bi ljudi bili još gori i još
neslobodniji nego ikad do sada. Kako sada stvari stoje, mase sa obe strane misle da se bore za
ideale; samo vlade znaju kakvo je to licemerje i laž; i tako će ideali pobediti, i u slučaju
poraza i u slučaju pobede. Čoveče! pre samo tri dana Francuska je bila Francuska Paname,
Drajfusa, i Madam Humber, i Madam Stainheil, i Madam Kejo; a danas je to već Francuska
Rolanda i Anri Kvatra i Dantona i Napoleona i Gambeta i Jovanke Orleanke!"
"A Engleska, Engleska Boerskih ratova, i Irskih masakra, i Markonijevih skandala, i Tranbi
Krofta?"
"O, daj Engleskoj malo vremena! Moraće da bude još gora pre no što postane bolja!"
"Kada već pričamo o vremenu, moram da se spakujem ako treba da uhvatim jutarnji voz za
Zemlju Nade i Slave."
"Vozovi su neredovni. Ja sam iz Tulona došao razaračem; njime se možeš vratiti tamo. Pod
komandom je Džeka Menersa. Javi se glavnokomandujućem u Tulonu! Najbolje će biti da
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
162
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
kreneš za pola sata, ja ću te ispratiti na brod. Moj auto čeka ispred ulaza. Evo tvog
ovlašćenja!"
Siril Grej gurnu papir u džep, i dvojica muškaraca odoše u kuću.
Sat vremena kasnije ukrcali su se na razarač; rukovali su se bez ijedne reči. Sajmon If siđe sa
broda, i Maners dade komandu. Dok su išli ka severu, prošli su pored Abdulove jahte, na
kojoj je Liza, plivajući u šampanjcu, milovala svog novog ljubavnika.
Njene male praseće oči provirivale su iz nabora sala; njeni obrazi, koji su imali boju i svežinu
zrelog Kamembertskog sira, visili su iznad vrata i podvaljka koji je bilo toliki da je izgledala
gotovo kao da je gušava; a čitava njena figura bila je od one vrste kojima se radnici dive, pre
nego što dođu u situaciju da treba da ih hrane i održavaju. Uticaj meseca sada je dostigao
vrhunac, svoju krajnju tačku; a budući da je ženina priroda isključivo telesna, sa mozgom
proporcionalno isto tako malim kao što je mozak nosoroga, taj efekat je bio vidljiv uglavnom
na fizičkom planu. Njen um pretvorio se u močvaru sočne putenosti. I tako je sedela, talasala
se i prelivala preko Abdula Beja. Kremersova je mislila da izgleda kao sneško belić koji je
upravo počeo da se topi.
Sa podrugljivim osmehom, starica je odmahnula rukom, i otišla na palubu. Jahta je sada već
izašla na otvoreno more i kretala se ka Marseju. Tu je Kremersova trebalo da se iskrca, tako
da je mogla odatle da se vrati u Pariz i odnese Daglasu izveštaj o svome uspehu, dok su
ljubavnici nastavljali svoj medeni mesec. Vetar koji je duvao sa jugozapada donosio je dah
svežine, i Kremersova, koja je dobro podnosila putovanje morem, bila je onoliko blizu
zadovoljstva koliko je to uopšte mogla biti, dok je osećala talasanje jahte, i zamišljala mlaku
junakinju sapunice dole u salonu.
U međuvremenu, razarač je, nosa zarivenog u more poput krtice, jurio prema Tulonu.
Srčanost i zadovoljstvo koji su se ogledali na Sirilovom licu behu tako upečatljivi da ga je
Maners zbog toga zadirkivao.
"Misilo sam da si jedan od onih koji tvrde da su svi ljudi braća", reče on. "U stvari, ti žudiš da
dođeš glave svojoj braći Nemcima."
"Igre rečima", odgovori Siril, "su razarači marinskog duha. Smatraj se pogođenim. Tvoja
ogromna inteligencija nije te prevarila u pogledu mojih shvatanja. Svi ljudi jesu braća. Kao
mag, ja grlim, ljubim, balavim obraze Krvavog Bila. Ali ratovanje nije magijska ceremnija.
To je nerazumni, idiotski čin budala, jednom rečju, delo džentlmena; a s obzirom da sam, na
svoju večitu sramotu, slučajno rođen kao pripadnik te klase, ja to volim. Budi razuman! Meni,
kao besmrtnom bogu, nije zadovoljstvo da kijam; ja odbijam da na taj način postanem
predmet podsmeha drugih stanovnika Olimpa; ali kada imam kijavicu, moram da obrišem nos.
Ja to ne odobravam, a još manje učestvujem u tome; ali to mom telu ostavlja još veću slobodu
da deluje u skladu sa svojom prirodom, i ono duva nos još mnogo jače nego kada ja to
namerno radim. U tome je prednost magova; svi različiti delovi ličnosti su slobodni da do
krajnjih granica deluju u skladu sa svojom prirodom, jer im drugi delovi u tome ne smetaju. Ti
ne puštaš navigatore da uđu u ložionicu, niti ložače u navigacijsku kabinu. Prva veština adepta
jeste da svoje delove izdvoji i podvrgne ih organizaciji i disciplini. U tome se sastoji prva
lekcija. Mislim da ću ući unutra."
"To je pomalo izvan mojih moći shvatanja, Sirile. Sve što znam jeste da sam spreman da
žrtvujem svoj život za plemenite ciljeve."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
163
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Ali to je gnusan i zao cilj! Izolovali smo Nemačku i držali je u tom položaju godinama baš
kao što smo pre jednog veka učinili sa Napoleonom; Vilhelm, koji je želeo mir, jer mu je on
odgovarao, znao je da smo mi njegovi pravi neprijatelji. Devedeset i devete je zamalo uspeo
da ujedini Evropu protiv nas, u vreme Fašoda incidenta. Ali mi smo ga osujetili, i od tada on
je svakog trenutka tonuo sve dublje. Pokušao je ponovo u Burskom ratu. Probao je sa
pretnjama, sa diplomatijom, probao na sve načine. Balkanski rat i Agadir pokazali su mu
koliko je bespomoćan. Kraljevina Albanija! Rat u Tripoliju je dokazao da on više ne može da
se oslanja na Italiju. A kada je Rusija spala na tako besraman zločin kao što je atentat u
Sarajevu - dragi moj čoveče! Engleska je gusar, što je uvek i bila. Još od Hegista i Horsa, i
Vikinga, naučila je taj trik. Viljem Osvajač je bio pirat; a isto tako i Frensis Drejk. Pogledaj
Morgana, kojem smo dali titulu, i sve ostale gusare! Pogledaj naš sistem gusarenja! Jesi li čuo
za 'Alabamu'? Otkrili smo tajnu mornaričke moći; možemo preseći nabavne kanale bilo koje
nacije u Evropi - odseći Švajcarsku i Rusiju! Džek Menerse, trebalo bi da istakneš crnu
gusarsku zastavu! Trpeli smo nemačku ekspanziju; rekli smo da su to naša braća - ali kada je
počela da stvara mornaricu, to je već bila druga stvar!"
"Znaš šta, čini mi se da to ne mogu da podnesem!"
"Razvedri se! Ja sam jedan iz gusarske bande!"
"O, ti si Kapetan Kid!"
"Već sam izneo svoje mišljenje o igri rečima. Idem na spavanje; ti budi vredan, i pronađi neki
neutralni brod da ga opljačkamo."
"Učiniću sve što mogu da se pridržavam pomorskih zakona."
"Koje su stvorili pirati u svoju korist. Blagi Bože! Nije mi jasno zašto ne možemo da budemo
razumni. Zašto moramo da prizivamo Zakone i Jevanđelja svaki put kada želimo da obavimo
neki prljav posao? Moj karakter je dovoljno jak da mi dopušta da pobijem onoliko Nemaca
koliko mogu ne ubeđujući sebe da ih spašavam od Pruske tiranije! Laku noć!"
"Mladi su ili nerazumni ili nemoralni", pomisli Maners, okrećući lice ka talasima; "ali kladim
se da će on pobiti dosta Nemaca!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
164
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XXII
O Izvesnoj Zori Iznad Našeg Starog Prijatelja Bulevara Arago;
i o Ljubavi Lize la Đofrie i Abdula Beja, o Tome šta se sa Njima Dešavalo.
O Završetku Lažne Uzbune u Vezi sa Velikim Eksperimentom,
i o Jednom Razgovoru Između Daglasa i Njegovog Podređenog
Lord Antoni Bouling je bio jedan od trojice ljudi u Ratnom vojnom ministarstvu koji je
savršeno govorio francuski; uprkos toj mani, on je izabran da pregovara sa francuskim
Vrhovnim štabom u Parizu. Tu se sreo sa Sirilom Grejom, koji je posećivao svog krojača.
Mladi mag je jednom bio kapetan u jednoj husarskoj četi, ali nakon godinu dana u Indiji
zavoleo je neobične predele i ljude. Došao je u iskušenje da se odrekne svoga položaja, i to je
i učinio. Krenuo je u istraživanje centralne Azije, i opasnih predela iza Asama. Nije podnosio
javna sportska takmičenja, polo, i flertovanje. Sajmon If mu je tu i tamo davao po neki
nagoveštaj o tome šta bi se putem magike moglo učiniti u slučaju rata, i mladić je to iskoristio.
Napravio je neke provizorne planove.
Lorda Antonija sreo je sasvim slučajno jedne večeri na bulevaru Italiens, pozvao ga na večeru,
i shvativši da će svaka zabava, pa čak i posmatranje sveta sa terase kafea, prestati naredbom
vojnih vlasti u Parizu, u osam sati, predložio mu da provedu veče pušeći opijum "chez Zizi",
jedne sjajne devojke koja je živela sa jednim inteligentnim, mladim engleskim novinarom na
bulevaru Marsel. U ponoć, u blaženom uverenju da je Bog na svome nebu, kao što je tvrdio
pokojni Robert Brauning, oni odlučiše da završe provod te noći u Sirilovom studiju. Tu je
mladi mag uveseljavao "Vodenjaka sa Mejfejra" tako što je "izvršio rekonstrukciju zločina"
skakutajućih loptica misteriozne kontese, i prepričao događaj koji se ticao Stvari u Bašti.
Zatim se ponudio da prepravi Boulingov grb uvođenjem dvanaest račića u ležećem položaju,
crvene boje, povezanih plavom vrpcom, i da zameni Polterdžeista za Divljeg Čoveka sa
vojvodskog grba.
Skromno odbijajući te veličanstvene promene na svom grbu, Lord Antoni je zabavljao svoga
domaćina zanimljivom pričom o jednom gospodinu iz Švedske koji je materijalizovao
ogromne spektre iz - kako se kasnije pokazalo u okolnostima koje se jedino mogu opisati kao
dramatične - sadržaja jednog čeličnog cilindra dugačkog dvanaest a širokog tri inča, koji
prilikom prvog pregleda medijuma, skinutog do gole kože, nije bio otkriven.
Ali nijedan od njih nije se istinski zanimao za svoju priču: podsvesno uzbuđenje zbog Rata
činilo je da razgovor o bilo kojoj drugoj temi deluje bedno izveštačen. Boulingova priča
navela je obojicu da im misli odlutaju; zaćutali su, razmišljajući o metodama sakrivanja
poruka i otkrivanja špijuna. Spiritualistička istraživanja su izvrsna priprema za rad u tajnoj
obaveštajnoj službi; čovek brzo nauči sve trikove.
Uskoro Siril Grej poče da propoveda magiku.
"Nemačka je u prilično dobrom položaju." reče on. "Ona je u ratu; mi smo samo uzeli odmor
da bismo mogli da ratujemo. Prvi uslov uspeha u magici je tačna određenost svrhe. Ne smemo
dozvoliti da neke druge stvari utiču na posao kojim se bavimo. Ali mi u Engleskoj smo
licemeri; zbog toga, oklevamo i pravimo kompromise. Kada jedan mag uzme stvar u svoje
ruke, sve ide prilično dobro; pogledaj kako je Jednostavni Sajmon izolovao Nemačku! Čak i
tamo su ga ovi iz državne blagajne ometali; sa pet miliona na pravom mestu mogli smo da
kupimo Balkan. Koliko misliš da će nas ta mala štedljivost koštati pre nego što završimo
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
165
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
posao? Što se tiče te gluposti da ostavimo Tursku neopredeljenom, o tome jednostavno
nemam reči!"
"Da", složio se Bouling, "trebalo je da od početka podržimo Abdula Hamida. Englez najbolje
vrste krvni je brat najboljoj vrsti muslimana. On je hrabar, pravedan, iskren, muževan i
ponosit. Trebalo bi da uvek budemo u savezu sa islamom protiv servilnih Hindusa i
takozvanih hrišćana. Gde je duh Paladina i Templara i vitezova Okruglog stola? Moderni
hrišćanin je buržuj, čiji se karakter zasniva na strahu i neiskrenosti."
"Postoje dve glavne vrste životinja: jedna koja se brani skrivajući se, bežeći od smrti,
izbegavajući opasnost; i druga koja se brani napadajući."
"Da; nama je dobro sve dok drugima uterujemo strah u kosti. Ali lažna viktorijanska čednost
pretvorila je naše tigrove u volove; otkrili smo da nije dobro boriti se, da je opasno piti pivo, i
zlo voditi ljubav; uskoro postaje okrutno jesti govedinu, nemoralno smejati se, i kobno disati.
Krećemo se puni straha od sveprisutnih bacila. I tako postadosmo ugojeni, kukavički robovi.
Čujem da Kičener ima problema da sakupi prvih 100.000 ljudi. Javljaju se samo oni iz
privatnih škola. Samo gospoda i sportisti istinski vole Englesku - ljudi koje smo poslednjih
nekoliko godina nazivali tiranima i razvratnicima."
"Samo muškarci."
"A takvih je malo, u gomili ološa, babetina, zabušanata, slabića, i budala!"
"Neka je laka crna zemlja Edvardu Sedmom! Mislio sam da će sve biti u redu nakon
Viktorijine smrti; ali sada..."
"Ovaj noćni sat nije vreme da se bavimo poezijom! U svakom slučaju, i Nemačka je skoro
isto tako loša, sa svojom Demokratskom partijom."
"Stvarno tako misliš?" uzviknu Siril, oštro, uspravivši se. Njegova reakcija je bila neshvatljivo
nagla; bila je naizgled u potpunom neskladu sa Boulingovom nemarnom primedbom.
"Znam to. To je jedan od glavnih uzroka rata. Incident u Zabernu pokazao je Prusima da će
biti bezbedni samo par godina; nakon toga ljudi će postati isuviše ponosni da bi ratovali",
odgovori Lord Antoni, predupredivši odgovor melodramatičnog kameleona.
"I onda?" Sirilov glas zadrhta. Sav se stresao. Odjednom se rastreznio.
"Dvorska partija je bila za rat, da bi narodu vratila duh muževnosti, a takođe i da bi zadržala
svoje mesto pod suncem."
Mladić duboko uzdahnu i zavali se u svoju fotelju. Opet se vratio svom nadmenom i
otegnutom načinu govora.
"Krvavi Bil se uplašio za svoju dinastiju?"
"I te kako."
"Budi dobar dečko i ćuti pet minuta! Obuzima me neko čudno osećanje - skoro kao da ću
početi da razmišljam!"
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
166
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Lord Antoni ga posluša i zaćuti. Pet minuta se pretvorilo u dvadeset. Tada Siril progovori.
"Bolje da odem do Kripsa što pre", reče on; "Ja sam njegov oficir obaveštajne službe, i mislim
da mi je dužnost da ga obavestim o planovima nemačkog Generalštaba!"
"Da, to svakako treba da uradiš!" odgovori Lord Antoni, smejući se.
"Onda hajde da prošetamo Bulevarom. Sviće dan. Naći ćemo neki cafe-brioche kod Rotonde,
a zatim ću otići da izmrcvarim svog krojača, i krećem."
Izašli su na svež jutarnji vazduh. Nekih sto pedeset metara odatle, ispred zatvora Sante,
skupila se grupica ljudi. Činilo se da je njihovu pažnju privukla jedna konstrukcija, okvir koji
se sastojao od dve uzane šipke postavljene uspravno na kojima se nalazila treća sa trouglastim
komadom metala koji je sijao na bledom jutarnjem suncu.
"I u miru postoje pobede koje nisu ništa manje od ratnih!" reče Siril cinično. "Priznaj da sam
te kraljevski zabavljao! Evo posebne poslastice kojom ćemo začiniti našu gozbu."
Lord Antoni nije mogao da sakrije užas i odvratnost. Jer on je dobro znao na šta su naišli.
Ipak, bio je tako fasciniran da ga je taj prizor više privlačio nego što bi bio slučaj da je njegov
temperament bio sličan temperamentu njegovog prijatelja. Oni priđoše gomili. Oko ove
konstrukcije u krugu je stajao kordon policajaca.
Upravo tada otvoriše se zatvorske kapije, i kroz njih prođe mala procesija. Sve oči se odmah
ustremiše ka centralnoj ličnosti, jednom starom, starom čoveku obešene brade, iz čijeg je grla
dopirao nadljudski krik, monoton i promukao. Oči su mu iskakale iz duplji, a njihov izraz nije
se mogao opisati. Ruke su mu bile čvrsto privezane uz telo. Dvojica ljudi su ga istovremeno
pridržavali i gurali. Osim njegovog užasnog krika, nije se čuo ni jedan drugi zvuk. Među
ljudima ne beše ni kretnji, ni šapata. Službenici su poput mašina izvršavali svoju dužnost. U
tren oka zatvorenika baciše na dasku, i gurnuše ka toj napravi. Njegovo zavijanje iznenada
prestade. Trenutak kasnije jedan od službenika izdade kratku naredbu. Nož pade. Iz gomile se
ote užasan zvuk -jedno "Ah!" tako žestoko i prigušeno, da nije ličilo na ljudski glas. Lord
Antoni Bouling nije bio siguran da li je pre ili posle toga čuo kako je glava pala u korpu.
"Ko je to bio?" zapita Siril jednog posmatrača.
"Un anglais", odgovori čovek. "Le docteur Balloch."
Siril beše iznenađen. Nije prepoznao svog starog neprijatelja.
Ali upravo u tom trenutku prišao mu je jedan kojeg bi uvek prepoznao, čak i sada, odevenog u
uniformu francuskog pukovnika - Daglas. Na njegovu ruku oslanjalo se jedno devojče čije je
oči već zamutio razvrat. Posrtala je, prevrtala očima; kosa joj beše zapuštena, a usta opuštena i
vlažna; smejala se prosto, neotesano i pijano.
"Dobro jutro, kapetane Grej; divno je, zaista divno što smo se sreli!" poče Daglas, pristojan u
svome trijumfu. "Verujem da ste se lepo proveli u Napulju."
"Veoma lepo", odvrati Grej.
"Dr. Baloč", nastavi Daglas, "mi je stao na put. Drago mi je što ste videli njegov kraj."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
167
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"I meni je", reče Siril.
"A šta mislite kakav sam kraj vama pripremio?" reče čarobnjak, sa iznenadnim besom.
"Nešto lepo, siguran sam", reče Siril, uglađeno. "Znate, uvek sam se divio vašem radu.
Naročito onom prevodu 'Knjige Svete Magije Abremalina Maga'. Sećate se onog odeljka o
zlom Antoniju iz Praga", nastavi on, sigurno i ozbiljno, "sjajnih stvari koje je uradio, i kako je
napredovao - i kako su ga našli kraj puta, sa istrgnutim jezikom, dok su se psi sladili
njegovom utrobom! Znate li šta vas je do sada štitilo? Samo jedna stvar stajala je između vas i
uništenja - ljubav vaše žene, koju ste ubili!" Tada Siril uzviknu tri reči na nekom nepoznatom
jeziku, i ne dajući drugome priliku da mu odgovori, žurno ode sa svojim prijateljem.
Daglas u svakom slučaju nije mogao da se oporavi. Bio je zapanjen. Kako je taj momak
saznao za smrt njegove žene? Pa, to je još i mogao da shvati; ali odakle je znao za njegov
najskriveniji strah, da su se posle tog zločina njegovi demoni obeshrabrili? On se otrže od tog
osećanja, i ponovo poče da likuje nad Baločevom smrću.
"Ko je to bio?" zapita Bouling.
"Glavom Veliki Naduvenko, sa malom kićankom na kapi! To je Daglas!"
"Covek iz Crne Lože?"
"Bivši čovek."
"Jasno mi je. Baloč je, znaš, osuđen za jedan zločin koji je počinio pre dvadeset godina.
Daglas je sigurno znao za to, i izdao ga."
"To je uobičajena stvar."
"Kako je on postao pukovnik francuske vojske?"
"Ne znam. Bio je blizak sa jednim ili dvojicom ministara; Bekesoom, mislim, naročito. U
Okultizmu, kao što znaš, ima mnogo politike."
"Razmisliću o tome. Mogao bih danas da pitam ministra. Ali kažem ti da nije vreme za sitne
stvari. Još od kako su planovi za mobilizaciju propali zbog nesposobnosti Liežea i Namura da
se održe, pometnja suvereno vlada, ne kao nevažna ljubavnica, već kao žena, i svodnica
Gospodara Pakla!"
"Nemoj da citiraš Tenisona, čak ni u pomešanim odlomcima, u senci Lava od Belforta! Što se
tiče sitnih stvari, u ratu ih nema. Pitaj Nemce ako meni ne veruješ."
Nešto kasnije, nakon što su se u Rotonde kafeu na bulevaru Monparnas osvežili izvanrednom
kafom, i onim brijošima koji podsećaju na prve dečačke poljupce, odšetali su do Plas de la
Konkor, gde su se rastali.
Siril je otišao na Operu, kod svog krojača u Ri de la Pe. Bio je sav obuzet razmišljanjima o
velikoj ideji koja mu je pala na pamet, otkrivanju neprijateljskog cilja. Njegova primedba
navela je Lorda Antonija na smeh. On sam nikada nije bio ozbiljniji; sav je goreo od
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
168
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
stvaralačkog žara - i straha da će njegov trud pasti na neplodno tle. Znamo kako je teško
naterati Moćnike da poslušaju glas Razuma!
Na uglu Plas de l'Opera podigao je pogled da bi prešao ulicu.
Abdul Bej više nije znao šta da misli. Prve noći koju je proveo na jahti davio se u razvratu; ali
se probudio bistre glave, i potpuno svestan složenosti situacije u kojoj se nalazio. On sam je
bio dobitnik; u njegovom privatnom životu ništa ga nije brinulo. Ali kako je bio službenik
Turske obaveštajne službe u Parizu, dobro je znao kakva je politička situacija. Znao je da će
se Turska pre ili kasnije prikloniti Nemačkoj; i nije bio siguran da li je za njega dobro da se
vrati u Francusku. Sa druge strane, dužnost ga je nedvosmisleno jasno pozivala; i on je želeo
da bude što je više moguće u toku sa događajima. Nakon mnogo razmišljanja, odlučio je da će
se iskrcati u Barseloni, i proći sa svojim američkim pasošem; jer on je imao dokumenta
gotovo svih nacija - kao zbunjeni milioner. Njegove saputnice - obe američke građanke pomoći će mu da njegova prevara dobro prođe. Ukoliko već postoji neka sumnja ili problem,
taj izgovor će mu dobro doći; kada jednom stigne u Pariz, videće kako stoje stvari, i odlučiti
šta dalje.
Izdao je kapetanu naredbu da krene u Kataloniju. Putovanje je prošlo bez značajnijih
događaja, osim jedne kratke posete sa jahte, kojom prilikom nije otkriveno ništa sumnjivo;
zapravo, Abdul i Liza su sve vreme bili pijani. Samo je, u blizini španske obale, vetar ponovo
pokvario Lizino uživanje u medenom mesecu. Taj događaj imao je i jednu ozbiljniju
posledicu. Tek što su se iskrcali u Barseloni, Liza se odjednom ozbiljno razbolela. Nakon
nedelju dana, doktori su se odlučili za radikalnu meru - operaciju. Narednog dana na svet je
došla devojčica, veoma vitalna, bez obzira na okolnosti svoga rođenja. Ona nije bila obično
dete. Bila je izuzetno lepa, sa dubokim plavim očima; i beše rođena sa četiri zuba, i kosom
dugom petnaestak santimetara, tako svetlom da je bila gotovo srebrnasto bela. Na srcu joj je,
kao istetoviran, bio bledo plavi polumesec.
Liza se brzo oporavila od svoje bolesti, ali ne dovoljno brzo za zaljubljenog Turčina; iako je
on bio neprijatno iznenađen kada je video da je ona povratila svoj pređašnji izgled i
temperament. Za tri nedelje koliko je trajala bolest salo se izgubilo; a kada je bila u stanju da
hoda, i kreće se po gradu, ponovo je izgledala gotovo isto onako kao one noći kada ju je Siril
prvi put video, vesela, jedra, živahna žena. Ta promena ohladila je Abdulovu strast, a to je
izmenilo i njena osećanja. Sentimentalnost njenog ljubavnika počela je da joj se gadi. Što se
ticalo deteta, ono ih je oboje samo nerviralo. Kremersova, pak, nije bila baš veselo društvo;
ona bi oneraspoložila i hipohondra koji ide na sahranu voljenog ujaka koji mu ništa nije
ostavio. Pre nego što je Liza tri dana provela van postelje, došlo je do krize; instinktivno je
osetila da u Parizu "neće biti zabavno", i htela je da ide u Ameriku. Abdul je osećao da mora
bez odlaganja otići u Pariz. Kremersova se, iz nekog razloga, predomislila u pogledu
podnošenja izveštaja Daglasu; želela je da ide kući u Vest Strit 186, ili je bar tako govorila.
Svađa je izbila za ručkom, pošto je španska dadilja propustila da dobro ućutka bebu.
"Prokletstvo!" reče Abdul Bej.
"Bog zna da ne želim tu malu zver!" reče njena ponosna majka.
"Znate šta!" primeti Kremersova. "Ja je želim. To je sjajna beba!"
"Prokletstvo!" ponovi Abdul Bej.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
169
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Paz'te 'vamo!" Dajte mi lovu, i ja ću je odvesti preko bare. Ima brodova. Tri hiljade šuški na
sunce plus troškovi, i tri hiljade godišnje, i ja ću sve da sredim. Vi društvo samo idite i ludo se
provedite u Parizu. Jel' važi?"
Abdul Bej se odmah razvedrio. Samo jedna misao ga je mučila. "A šta ćemo sa Daglasom?"
upita on.
"Ja ću se pobrinuti za njega."
"To je dobar plan", promrmlja Liza.
"Hajde da otputujemo još noćas; muka mi je od ove rupe." Ona nežno pomilova Turčina.
Ali Pariz više nije bio Pariz iz njenih snova, bezbrižni i luksuzni Pariz u koji "dobri
Amerikanci idu kad umru"; to je bio Pariz rata, stroge discipline, patriotskog entuzijazma,
prava noćna mora za zemljake one dame koja svoga sina nije odgajila za vojsku. Krivila je
Abdula, koji je slegao ramenima, i podsećao je da treba da bude srećna što uopšte može da
ode negde na večeru, i da će Nemci verovatno za par nedelja ući u grad. Ona mu se rugala; u
njemu su se probudila nasleđena osećanja prema ženama, ona koja leže duboko u svima nama
koji nismo potpuno izgubili dušu, ma koliko da nas je labavi moral na prvi pogled iskvario.
Ona ustade u automobilu, baš kada su prelazili Plas de l'Opera, i razbi mu glavu
suncobranom; a zatim ga noktima dohvati za oči. On je pesnicom udari u stomak, i ona se s
vriskom sruši na sedište automobila. To je privuklo pažnju Sirila Greja koji je upravo
razmišljao o namerama Nemačke.
Mladić odmah skoči, i u trenutku zgrabi Abdula za vrat, izvuče ga iz automobila, i nastavi da
ga kažnjava svojom čizmom. Ali onda se umešala policija; trojica ljudi dojahala su sa
isukanim sabljama, i raščistili gužvu. Uhapsili su sve prisutne, a Siril Grej se izvukao
pokazujući onaj isti papir koji mu je mesecima pre toga pribavio takvo poštovanje i ugled u
gužvi na železničkoj stanici Moret.
"Moram da idem kod krojača: u službi ministra", reče on sa ciničnim osmehom; i beše
pozdravljen sa najdubljim poštovanjem.
"Na kraju krajeva, to nije bila moja stvar", gunđao je dok se uvlačio u svoju novu tuniku,
izazivajući iskreno divljenje krojača, klase čiji pojmovi o muškoj lepoti umnogome zavise od
cene odela. "Bolje je voleti i izgubiti nego nikada ne voleti. Problemi nastaju onda kad ne
možeš da ih izgubiš. Sirota Liza! Siromah Abdul! Pa, kako rekoh, to nije moja stvar. Moj
posao je da otkrijem razmišljanja neprijatelja, i oh Bože! koliko će to trajati? - da objasnim
moćnicima da sam u pravu. Uzimajući u obzir da im je bilo potrebno osam miliona ljudi u
unifomama da ih ubede da Krvavi Bil hoće rat, bojim se da moj zadatak neće biti nimalo lak."
Otišao je do baraka, gde ga je čekao vojni automobil, i rekao šoferu, šaleći se sa gorčinom, da
krene u susret generalu Kripsu.
Što se tiče Lize i Turčina, prošlo je dvadeset i četiri sata pre nego što su pušteni na slobodu.
Susret sa Sirilom, njegova brza intervencija u njenu odbranu, ponovo su zapalili vatru njene
strasti. Otrčala je u studio da ga vidi; on beše zatvoren, a vratar nije mogao ništa da joj kaže.
Odmah se odvezla do Zavetnog doma na Monmartru. Tamo su joj rekli da se pridružio
britanskoj vojsci. Njeno raspitivanje na službenim mestima najzad ju je dovelo do Lorda
Antonija Boulinga. On je iskreno saosećao sa njom; ali joj nije mogao obećati da će joj
pomoći da ga nađe.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
170
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Za vas postoji samo jedan način da dođete na front", reče on. "Pridružite se Crvenom krstu.
Moja sestra tamo formira jedno odeljenje. Daću vam preporuku za nju, ako želite."
Liza odmah pristade. Videla je, jasnije nego u stvarnosti, šta će se dogoditi. Siril će biti
smrtno ranjen, predvodeći poslednji pobedonosni juriš dragona na berlinske zidine; ona će ga
svojim negovanjem vratiti u život, verovatno pomoću transfuzije krvi; a zatim, dobivši titulu,
Maršal Erl Grej od Kolonja (mesto kod kojeg je preplivao Rajnu, i otevši ključeve grada iz
drhtavih ruku zapanjenog gradonačelnika, bacio ih preko reke svojim drugovima), sa
Viktorijinim krstom od zlata i dijamanata na svojim muževnim grudima, odvešće je pred oltar
u crkvi Sv. Margarete, Vestminster.
Vredelo je učiti magiku da bi postala tako vidovita! Ona odmah odjuri, što je brže mogla, da
se prijavi Ledi Marsiji Bouling.
Više nije razmišljala o Abdulu. On je nikada ne bi ni privukao, da je mogla lako doći do
njega.
Što se ticalo samog tog gospodina, ako mu je bol slamala srce, on je to pokazivao na
neuobičajen način. Možda je to bilo samo simuliranje filozofskog stava i duševne snage; nema
potrebe da u to ulazimo. Zanimljivije je reći šta je učinio: pokupio je jednu prostitutku na
Bulevaru dez Italien, i odveo je na večeru u Kafe de Pari. Nakon večere koja je svakako
mogla biti prepisana kao lek svakome osim bolesniku koji pati od dispepsije, šef sale prišao je
njihovom stolu, i uz naklon, predao mu jednu kovertu. Abdul ju je otvorio - bio je to poziv od
Daglasa da mu se odmah javi u apartman u Faburu St. Žermen.
Turčin nije imao drugog izbora nego da tako i učini. Izvinio se svojoj lepoj gošći, uz
novčanicu od stotinu fanaka, i odmah se odvezao na sastanak sa Daglasom.
Daglas ga je primio izuzetno srdačno.
"Hiljadu čestitki, dragi mladiću, na tvojoj sjajnoj pobedi! Uspeo si u onome što stariji i učeniji
od tebe nisu mogli da postignu. Pozvao sam te ovde večeras da ti kažem da ti je sada
obezbeđeno mesto medu Četrnaestoricom, u Ghaagaaelu, jer je od jutros tamo upražnjeno
jedno mesto."
"Pogubili su Baloča?"
Daglas klimnu i osmehnu se, likujući.
"Ali zašto ga niste spasili, majstore?"
"Da ga spasim! Ja sam taj koji ga je uništio jer je pokušao da me izda. Neka kandidati to
shvate kao upozorenje!"
Abdul ga poče uveravati u svoju lojalnost i odanost.
"Najvažniji test," nastavi Daglas, "ne može se valjano izvesti za vreme rata. Sada imamo
isuviše posla. Ali - za početak - kako stojiš sa Nemcima?"
Abdul ustuknu, iznenađen tim pitanjem.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
171
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
"Nemačka!" promuca on najzad. "Pa, pukovniče" (on naglasi ovaj čin), "ne znam ništa o
tome. Nisam dobio nikakva uputstva od svoje Vlade." On pogleda svog nadređenog u oči, i u
njima pročita hladni prezir. "Ja - hm - hm..."
"Usuđuješ li se da se igraš sa mnom?"
Mladić se usprotivi rekavši da mu tako nešto nikada nije palo na pamet.
"U tom slučaju", nastavi čarobnjak, "Nećeš znati šta to znači?"
Daglas izvadi iz džepa novčanicu od pedeset franaka. Turčin je uze, a oči mu se raširiše od
izneneđenja.
"Pregledaj je!" reče Daglas hladno.
Turski agent podiže novčanicu i okrenu je prema izvoru svetlosti. Među ciframa koje su
označavale broj novčanice nalazila su se dva mala uboda.
"Alah!" uzviknu on. "Znači da ste vi..."
"Jesam. Mogu takođe da ti kažem da će moja koleginica u Loži, A.B.', napraviti Britancima
probleme u Indiji. Njen uticaj na izvesne klase Hindusa je ogroman. Što se tebe tiče, možeš
diskretno pokušati da se pozabaviš muslimanskom sekcijom francuskih trupa, Afrikancima.
Ali dobro pazi - imamo za tebe i važniji posao, ništa manje nego uništenje francuske armije na
bojnom polju. Sada da vidimo šta možeš da uradiš. Poslaću te u svoju kućicu sa baštom, u
kojoj se povremeno pojavljujem kao veliki asketa; tamo ćeš naći jednu staru damu, koja mi je
odana. Odvedi tamo svog najboljeg čoveka da izigrava Jogina. U bašti -ovde je plan - nalazi
se kraj žice. Drugi kraj je u onoj kući u kojoj si bio kršten i venčan - sećaš se? Odatle kroz
Senu ide kabl do druge kolibe u kojoj živi onaj stari belgijski mistik - Meterlinikov prijatelj!
ha! ha! To je zapravo von Valder, iz Drezdena. A on je zadužen za drugi kabl - koji se pruža
tri stotine milja, ispod zemlje, zahvaljujući Bekasau, koji nam je pomogao sa pešadijskim
trupama, do jednog mesta koje sada Princ čvrsto drži u svojim rukama. Sve što ti treba da
uradiš je da kažeš svom čoveku da sedne i pretvara se da meditira - a ti ćeš da kucaš. Poslaću
ti veliki broj informacija sa fronta. Poznaćeš moje ljude po zarezu na dugmetu na
pantalonama. Svaka poruka imaće broj, tako da ćeš znati ako se neka izgubi. Da li ti je sve
jasno?"
"Potpuno. Ne treba da vam kažem koliko sam ponosan što sam otkrio da smo na istoj strani.
Veoma sam se plašio te uniforme!"
"L'habit ne fait pas le moine", odgovori Daglas veselo. "A sada, gospodine, hajde da
provedemo noć dogovarajući se detaljno o našim planovima - i uz odličan viski koji slučajno
imam ovde."
Špijuni su sa nemilosrdnim žarom nastavili da se bave svojim dvostrukim zadatkom, sve do
jutra. Kasnije istoga dana Daglas je otišao u Suason. Našao se u redovima francuske armije
kao šef signalne grupe - zahvaljujući, opet, uslugama Bekasoa. Njegovi planovi bili su
savršeni: seckao ih je i sušio više od petnaest godina.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
172
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
XXIII
O Dolasku Kineskog Boga na Bojno Polje;
o Njegovom Uspehu kod Pretpostavljenih;
i o Prizoru koji je Video na Putu za Pariz.
Takođe o Onome što mu se u Vezi sa tim Dogodilo,
i o Ishodu svih onih Stvari čije je Dešavanje Začelo Izvestan Početak
Povlačenje Britanske armije iz Monsa jedinstveno je u istoriji. Vojska je bila nepripremljena;
morali su da se bore tri nedelje pre nego što su bili spremni za povlačenje; neprijatelj je bio tri
puta brojniji; nisu bili u koordinaciji sa Francuskom armijom, i nisu uspeli da joj pruže
podršku u njenim odsudnim trenucima; pa ipak su se borili sa strahovitom upornošću od kuće
do kuće, i od polja do polja, milju za miljom kroz severni deo Francuske. Kako je povlačenje
odmicalo bili su prinuđeni da neprestano razvlače svoju liniju fronta; to ih je, zajedno sa
njihovim gubicima, napreglo preko svih ljudskih granica; ali srećom po Englesku, njeni
vojnici su sazdani od takvog materijala da žica, postajući tanja, postaje istovremeno i sve jača.
Međutim, postoji jedan trenutak kada se "otvoreni red" kao i reč "decolletee" koristi da opiše
elegantnu američku žensku večernju haljinu; a general Krips je to osećao u trenutku kada mu
se predstavio njegov novi oficir obaveštajne službe. Bilo je to negde oko šest sati uveče; Krips
i njegovi ljudi logorovali su u jednom malom selu. Tu su se pripremali za dalje povlačenje još
iste noći.
"Sedite, kapetane Grej", reče on ljubazno. "Izvolite sa nama na večeru - čim budemo mogli
razjasnićemo ova naređenja - slušajte i shvatićete kako to izgleda u glavnim crtama razgovaraćemo posle večere - na putu."
Siril sede. Na njegovo oduševljenje, pozdravio ga je aide-de-camp, Lord Juventius Melor,
jedan otmeni mladić koji je šuškao i otezao u govoru, i koji je, pre rata, bio učenik i privatni
sekretar Sajmona Ifa.
"Ju, dragi dečače, pomozi mi. Moram nešto da kažem Kripsu, a on će misliti da sam lud. To
je, naime, blef; ali i pored toga je istina - i to je naša jedina šansa."
"Važi!"
"Da li se ponovo povlačimo?"
"Cele noći. Nemamo ni najmanje šanse da spasemo Pariz, a linija se produžava svakog
trenutka."
"Ne brini za Pariz - siguran je koliko i Bordo. Sigurniji, jer se u Bordou nalazi Vlada!"
"Siroti moj prijatelju, zar ti ne bi bilo bolje u nekom domu?"
Vojnici Britanske armije nisu imali nikakvih iluzija u pogledu situacije u kojoj su se nalazili.
Beše to tanka, izmučena linija heroja, veoma tanka i veoma izmučena, ali njihov heroizam bio
je izvan svake sumnje. Bilo je takođe sasvim jasno i šta bi se dogodilo sa njima samo da su
Nemci imali lidera koji bi bio u stanju da preuzme inicijativu. Do sada su se legije neprijatelja
kretale prema pravilima, sa svom naučnom predostrožnošću. Vođa koji bi posedovao
temperament i intuiciju mogao je da se obruši na tu nategnutu liniju. Pa ipak, nauka je isto
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
173
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
tako sigurna koliko i spora - i čitava armija je to znala. Spremali su se da umru dajući sve od
sebe, jednostavno i muški. Nisu još čuli da su Štampa i Sveštenstvo od njih napravili predmet
podsmeha u celom svetu izmišljajući apsurdnu priču o "Anđelima Monsa."
Lord Juventius Melor bio je u neku ruku obožavatelj heroja. Od Sajmona Ifa primio bi bilo
koju tvrdnju sa apsolutnim poštovanjem, a Grejove reči bile su onakve kakve je obično
govorio Sajmon If. Stoga su one bile gotovo isto toliko drske koliko i apsurdne. Bilo je isto
tako sigurno da će Pariz pasti koliko i da će sunce zaći. Šaliti se sa tim bilo je naumesno.
"Vidi", reče Siril, "ja sam ozbiljan."
"Utoliko gore!" odvrati Melor. "Zaista bi ti bilo bolje u domu."
"Ne bi sa mnom tako razgovarao kad bismo pričali o magici."
"Tačno."
"Onda si budala. Ja pričam o magici. Kad bi samo mogao da čuješ!"
"Kako?"
"Sve je, posmatrano na duge staze, magijski fenomen. Ali rat je magika od samog početka.
Zato dođi ovamo i hajde da se dogovorimo, reče Gospod. Otkrio sam uz pomoć Tarota,
metodom koji ti ne mogu objasniti, jer on pripada jednom stepenu koji je toliko iznad tvoga da
nikada nisi čuo čak ni za njegovo ime; i znam detaljno kakvi su planovi nemačke Vrhovne
komande." Sirilove reči i ton kojim ih je izgovarao zvučali su tako Sibilinski, Orakularno,
Delfski, Kumeanski, da je njegov sagovornik gotovo zadrhtao. Verus incessu patuit Deus kada bi Siril smatrao da je neophodno da ostavi utisak na neiniciranog. Većini ljudi zlato liči
na šljaku ukoliko nije umotano u brokat, i ukoliko na njemu nije ispisana desetostruka cena,
kao i reč "Žrtva". Stoga najuspešniji trgovci izostavljaju zlato u celini.
"Oh; nisam te razumeo."
"Shvatićeš da to ne mogu da objasnim Kripsu; moraću da izmislim nekakvu priču."
"Da, da."
Zapravo ta "Priča" je bila već izmišljena; Siril se nije služio nikakvom drugom metodom,
osim svoje urođene oštroumnosti; ali Lord Juventius bio je jedan od onih ljudi koji se klanjaju
samo pred onim autoritetima koji su obavijeni misterioznošću i lakrdijama, jer im je um
nerazvijen. Takvi ljudi su idealni kao vođe kampanje; jer njihovo poverenje u lidera
impresionira autsajdere, koji ne znaju koliko su oni mentalno slabi. Kaže se da nijedan čovek
nije heroj za svoga slugu. Naprotiv, svaki čovek je Bog za svoga sekretara - a ako nije, onda
bolje da se oslobodi sekretara!
Lord Juventius nije mogao da prati Sirilove veoma lukave kalkulacije - one koje je on
nameravao da predoči generalu Kripsu; ali bi založio svoj sopstveni život za tačnost metode
proricanja putem Tarota koje je toliko misteriozno da mu čak nije bilo dopušteno da čuje ni
njegov naziv, i koje u stvarnosti nije ni izvedeno, budući da ga je beskrupulozni mag izmislio
na licu mesta.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
174
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Reći ću mu da je situacija na frontu neraskidivo povezana sa političkim i dinastičkim
problemima; nabaciću nešto o Anschauungu i Welt-politik; znaš već!"
Lord Juventius se očarano nasmeja.
"Uzgred budi rečeno", nastavi Siril, "Imaš li nekog uticaja - mislim, ličnog - na starog?"
Lord Juventius se nagnu, obori oči i poverljivo šapnu.
"Onoga dana za vreme prelaska", promrmlja on.
"Sjajno. Ali mislio sam..."
"Praistorijski. Potpuno je Koker."
Takvi razgovori nisu razumljivi autsajderima; ali autsajderi i ne treba da ih razumeju. Dijalozi
ove čudne vrste određuju većinu važnih događaja u engleskom društvu i "haute politique".
"Onda se pobrini za to da budem ozbiljno shvaćen."
"Svakako, Kurillel!
"Precetur oculis mellitis!"
"Kurille, Catulle!"
Kada Englezi počnu da upotrebljavaju mrtve jezike, to je znak onakvog moralnog stanja
kakvo tvorac Psalama opisuje kao Sveto ulje koje se razlivalo po glavi Aarona, sve do skuta
njegove odeće.
Dežurni ih je pozvao na večeru. Siril je, kao gost te večeri, sedeo glavnokomandujućem sa
desne strane.
"Za vas sam dobio veoma visoke preporuke", reče stari konjički vojskovođa, kada je došlo
vreme da zapale cigarete, "i očekujem da ćete se isticati. Naravno, vi ćete biti pod komandom
pukovnika Mavora; treba odmah da mu se javite."
"Mogu li vam direktno preneti neke informacije?" zapita Siril. "Kako ja gledam na stvari, ovo
teško može da čeka: treba to odmah da čujete, i - da budem potpuno iskren - mislim da sada
imam najbolju priliku za to."
"Veoma čudan uvod", progunđa general. "Pa, nastavite!" To dopuštenje nije bilo baš ljubazno;
ali nepoštovanje procedure je u britanskoj armiji ozbiljna stvar. General Krips je išao iz zla u
gore.
"Nezvanično, naravno, sasvim nezvanično", dodao je on, pre nego što je Siril i počeo.
To je ono što Englezi kažu kada treba nešto da slušaju a da to ne čuju, ili da nešto kažu a da to
ne misle. Zvanični razgovor ne može biti tako sterilan; u njega su uključene beleške,
memoranda, saopštenje, preporuke, izveštaji, naimenovanja, bezbrojna odlaganja, dalji
izveštaji, rasprave u Parlamentu, predlozi zakona, i tako dalje. Na kraju se ništa ne dešava, baš
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
175
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
kao i onda kada se radi o nezvaničnom razgovoru; i tako da možete izabrati sami, gospodine,
prokleti bili!
"Nezvanično, razume se, generale!" složi se Siril. "Moja namera je samo da vam otkrijem
planove Nemačkog generalštaba."
"Hvala vam, kapetane Grej", odgovori ovaj veliki čovek sarkastično; "time ćete mi zaista
učiniti veliku uslugu. Da ne bismo gubili vreme, počnite od fon Klikove okupacije Pariza, do
koje će doći otprilike za četiri dana."
"Nemoguće, generale! Fon Klik nikada neće osvojiti Pariz. Pa, taj čovek je zapravo
plebejskog porekla!"
"Posle večere - ali samo tada - takve primedbe su sasvim umesne. Nastavite!"
"Ja se ni najmanje ne šalim, generale. Fon Kliku nikada neće biti dopušteno da pokuša da
osvoji Pariz."
"U najmanju ruku čudno je to što on upravo ulazi u taj grad!"
"Samo da bi razvukao našu liniju, gospodine. Jeste li primetili da su Nemci usmerili jedan
istaknuti deo svojih snaga na St. Mihiel?"
"Jesam. Pa šta s tim?"
"Njihov cilj je, gospodine, da odseku Verden sa južne strane."
"Da?"
"Zašto baš Verden? Zato što je prestolonaslednik na čelu armije koja mu preti. Pariz neće
osvojiti niko drugi nego taj moderni Cezar!"
"Priznajem da u tome ima nečega. Ta mala zver je vrlo nepopularna."
"Oni hoće da od njega po svaku cenu naprave narodnog heroja."
"A kakve to veze ima sa nama?"
"Šta bi moglo biti jasnije? Njihovo desno krilo će se negde prekinuti, ili će nas zaokružiti.
Verden će biti izolovan. Der Kronprinz (Bog blagoslovio njegovo plemenito srce!) će proći
tuda, i dalje pravo u Pariz. To je jedina šansa za Hohenzollern dinastiju."
"U pogledu vojne strategije, to je ludost."
"Oni misle da su dovoljno jaki da mogu da podnesu takav rizik. Ali pogledajte, gospodine, za
ime Boga, kakav zaključak možemo da izvedemo! Ako sam ja u pravu, Fon Klik će se sigurno
okrenuti prema istoku, pravo na naš front - i mi ćemo ga uništiti!"
"Ne bi mogao da rizikuje da izvede tako lud manevar."
"Pazite šta vam kažem, gospodine, on će to učiniti."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
176
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"A šta meni predlažete da učinim u vezi sa tim? Nezvanično, kapetane Grej, sasvim
nezvanično!"
"Spremite se da udarite, gospodine - sasvim nezvanično."
"Pa, gospodine, ja vam čestitam - na tome što ste mi ispričali najzabavniju besmislicu koju
sam čuo od poslednjeg razgovora sa generalom Bulerom! A sada će najbolje biti da se javite
pukovniku Mavoru kao oficir obaveštajne službe." Generalov glas je bio pun prezira. "Ovoj
vojsci trebaju činjenice."
"Psihološke činjenice jesu činjenice, generale."
"Besmislica, gospodine; vi niste na javnoj debati niti na naučničkoj čajanci."
"Zbog ovog drugog, gospodine," odvrati Siril hladno, "veoma žalim"
Ali Lord Juventius Melor pokvario je ishod ovog nerazumnog razovora. Posmatrajući
netremice rumeno lice veterana, blago je prošaptao.
"Izvinite; ostanimo nezvanični još pet minuta!"
"Pa, mladiću?"
"Mislim da treba da dozvolimo i generalu Fošu da uživa u toj šali. Čujem da je u poslednje
vreme depresivan."
"Možda je neće tako dobro primiti. Francuzi ne vole da se šale kada je njihova zemlja u
pitanju."
"Onda može samo da strelja sirotog Sirila, mon vieux! Dajte mu dva dana dopusta, da bi
mogao otići tamo pre nego što se javi Mavoru."
"Pa dobro, pretpostavljam da Obaveštajna služba može da izdrži bez svog glavnog pogađača
dan ili dva. Pođite, Grej; ali za vaše dobro vam preporučujem da smislite par činjenica."
Siril salutira, i ode. Juventius je došao da ga isprati do auta. "Dodvoricu se matoroj budali",
šapnu on svom prijatelju, "Nagovoriću ga da napravi raspored, koliko je to moguće, bez
nekog velikog remećenja linija; tako da nam, ako Foš bude kojim slučajem prihvatio tvoju
šemu, neće trebati isuviše mnogo vremena da se uključimo."
"Dobro. Doviđenja!"
"Zdravo."
Siril je krenuo. Putovanje do glavnog štaba generala Foša bilo je dugo i opasno. Linija fronta
bila je na nekim mestima veoma uvučena, tako da su morali da prave velike zaobilaznice.
Putevi su bili krcati ne samo svim mogućim pošiljkama za vojsku, potpuno
dezorganizovanim, već i puni dezertera i civila, od kojih su neki nosili svoje pokućstvo, a za
svima njima vukle su se očajne kolone ranjenika. Zemlju su već zaposeli čopori divljih pasa,
koji su se za mesec dana rata vratili u stanje kojota i dinga. Ali Siril je vikao od radosti.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
177
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Njegovo samopouzdanje je sve više raslo; smislio je jednu od "činjenica" o kojima je govorio
general Krips, za koju je bio siguran da će ubediti francuskog komandanta.
Stigavši u dvorac u kojem je bilo sedište generala, nije imao problema da obezbedi
audijenciju. Izvanredno građeni Francuz, čije su oči blistale od žive inteligencije, odmah se u
potpunosti skoncentrisao na svog posetioca. "Dolazite od generala Kripsa?"
"Da, moj generale, ali na svoju sopstvenu odgovornost. Imam jednu ideju..."
Foš ga prekide.
"Ali vi nosite englesku uniformu!" ote mu se sa tipičnim galskim iznenađenjem.
"Cuchullus non facit monachum," odvati Siril Grej. "Ja sam pola Škot, pola Irac."
"Onda vas molim da nastavite."
"Mogu da kažem da sam svoju ideju izneo generalu Kripsu. Ona ga je uverila da sam ja ili
imbecil ili šaljivdžija."
To je bila njegova "činjenica", njegov glavni argument. On je mnogo govorio. Fošovo lice se
odmah uozbilji i on postade nestrpljiv.
"Da čujem!" General poseže za memorandumom.
Grej se nasmeja. U nekoliko reči ponovio je svoju teoriju o nemačkim planovima.
"Ali to je sigurno!" uzviknu Foš. "Samo trenutak; izvinite me; moram da telefoniram."
On izađe iz sobe. Za pet minuta se vratio.
"Budite bez brige, kapetane Grej," reče on, "bićemo spremni da uhvatimo Fon Klika kada se
okrene. A sada, hoćete li mi učiniti zadovoljstvo da svome šefu odnesete ovu poruku? Britanci
moraju biti spremni da udare istovremeno. Neću vas zamoliti da ostanete; ali - molim vas da
dođete kod mene na večeru nakon pobede."
Nemoguće je opisati kako reč "victoire" zvuči na usnama francuskog vojnika. U njoj odjekuje
udarac mača zarivenog do balčaka, i uzvik ljubavnika koji grli svoju voljenu, i ekstaza
mučenika koji u trenutku svoje smrti stiže do Boga.
Siril se vratio u britanski Vrhovni štab, i predao zahtev generala Foša, zvanično, preko
pukovnika Mavora.
Događaji koji su se odigrali naredne nedelje okosnica su same istorije. Snažni udarac je
odlučno odbijen. Šta više, prva velika pobeda ne samo da je zauvek spasila Francusku, već je i
pokazala da su Bonapartini ljudi ponovo dostigli stanje sopstvene moralne uzvišenosti. Oni su
dokazali da je 1870. bila tek prolazna slabost kao i naša godina srama kada je Van Tromp
zbrisao naše brodove sa pučine.
General Krips je pozvao Sirila Greja u svoj štab.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
178
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
"Bojim se", reče starac, "da se ništa ne može učiniti da bi vaše usluge postale zvanično
priznate. To što se vaša suluda teorija pokazala tačnom je samo još jedan primer - a takvih
imamo mnogo iz dana u dan - delovanja Zakona Slučajnosti. Čak ni meteorolozi ne mogu
svaki put da pogreše. Ali čak i da vaš čin zavređuje nagradu, i dalje ne bismo mogli ništa da
učinimo; jer, kao što se sećate, naš razgovor je bio sasvim nezvaničan."
"Nezvanično, međutim, vi dobijate unapređenje i K.C.B. Pristrasnost, gospodine, prokleta
pristrasnost! A sada pođite generalu Fošu, majore - on želi da vas predstavi dvojici
džentlmena po imenu Zofre i Poenkare. Pokret! Nema vremena za gubljenje", reče on
užurbano, da bi izbegao neki izraz zahvalnosti. Ali kada su ova dvojica jedan drugome pružili
ruke, oči im se zamagliše - mislili su na Englesku.
I tako je Siril krenuo u Pariz, na ugovoreni sastanak.
Pobeda je, kao čarolijom, izmenila prizore u pozadini vojske u čitavoj zemlji. Nije više bilo
begunaca, niti nereda. Još uvek su se po putevima tu i tamo vukle duge kolone ranjenika, ali
zarazna radost pobede se širila kao sunčeva svelost po nebu posle oluje.
Teretni vozovi delovali su ohrabrujuće. Svugde je mladić sretao nove puške, nove vagone,
nove konje. Na svakoj krivini puta nalazile su se nove čete, koje su uz veselu pesmu kretale na
front. Siril je bio očaran njima. Njihova živahnost i vedrina delovale su zarazno. Jednom je
naišao na trupe iz Turkosa koje su se premeštale u drugi sektor - svaki čovek u njima nosio je
po neki trofej iz velike bitke. Njegova ogromna ljubav prema svim sirovim ljudima, istinskim
ljudima koje civilizacija još nije iskvarila, sveg ga je obuzela: želeo je da ih zagrli. Video je
život u usponu, pobedu nad neprijateljem, i radost mu je ispunjavala srce tako da mu je grlo
gorelo, a pesma lebdela na usnama.
A zatim se odjednom naježi kada iznenada ugleda užasan prizor.
Ispred njega na putu je stajao znak, koplje Spahija, koje je virilo iz jarka; na njega je bila
prikucana tabla na kojoj je bila kredom ispisana samo jedna reč ESPION. Kobna radoznalost
navede ga da ode na to mesto; dok je prilazio, divlji psi koji su se borili oko tog zloslutnog
znaka razbežaše se u strahu ostavljajući svoj užasni ručak.
Koplje je bilo probodeno kroz stomak jednog čoveka; jezik mu beše iščupan. Na prvi pogled
se videlo da je to delo alžirskih trupa - koje su izgubile trećinu svoje žive sile zbog izdaje
nemačkih špijuna. Ali, uprkos svom tom osakaćenju, video je i više od toga. Prepoznao je leš.
Ta strvina nekada beše Daglas.
Siril Grej učini nešto čudno, nešto što nije učinio već mnogo godina. On gorko zaplaka.
"Sada znam", promrmlja on, "da je Sajmon If u pravu. Put Taoa! Moram ići tim težim putem,
Putem na kojem se onaj koji želi da napreduje, povlači."
On podbode svoga konja; pola sata kasnije video je odsjaje zalazećeg sunca na Ajfelovoj kuli,
i krila onih gizdavih ptica koje kruže oko nje stražareći nad Parizom.
Sledećeg jutra se prijavio britanskim vlastima; i Lord Antoni Bouling ga je predstavio
Predsedniku i Vrhovnom komandantu.
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
179
ALEISTER CROWLEY
___________________________________________________________________________
Na banketu on postade oficir Legije časti; ali njegova veselost i duhovitost su nestali. Večerao
je u ozbiljnom raspoloženju. Misli su mu se još uvek vraćale na leš koji je sramno ležao u
jarku pored puta. Rano je napustio prijem, i otišao iz Elizea. Na kapiji je stajao jedan
automobil. U njemu je sedela Liza la Đofria. Ona iskoči napolje i uhvati ga za ramena. Iz
njenih usta pokulja priča o njenom ludilu, i njegovim posledicama, i izlečenju, o tome kako je
pažljivo pratila njegovo kretanje, i bila odlučna da ga vrati po bilo koju cenu. On je ćuteći
slušao - u tišini neizlečive tuge. Odmahnuo je glavom.
"Zar nemaš nijednu reč za mene?" uzviknu ona nestrpljivo, kidajući se od bola.
"Zar nemaš šta da mi daš?" odgovori on.
Ona shvati. "O, pa ti si ipak čovek! ipak si čovek!" uzviknu ona.
"Ne znam šta sam", odgovori on." Juče sam video kraj igre - za jednoga!"
On joj u nekoliko reči opisa užas koji je video pored puta.
"Idi!" reče on, "uzmi tu devojku, Daglasovu poslednju žrtvu, za svoju pomoćnicu. Pođi u
Ameriku; pronađi Dete Meseca. Možda će, a možda i neće, biti još nekih zadataka za tebe;
sada ne znam - vreme će pokazati."
"Hoću, hoću", povika ona, "krenuću odmah, brzo. Prvo me poljubi!"
Ponovo se oči maga napuniše suzama; shvatio je, bolje nego ikad do tada, Tugu Univerzuma.
Video je u kakvom su potpunom neskladu svi naši ljudski ideali sa Zakonima Života. Polako i
nežno uzeo ju je u naručje; i poljubio. Ali Liza mu nije uzvratila; shvatila je da ovo nije čovek
koga je zavolela; ovo je bio čovek kojeg nikada nije poznavala, čovek kojeg se nije usuđivala
da voli. Čovek izvan svega ostalog, ideja koju treba obožavati! Znala je da je nedostojna te
ljubavi, i povukla se.
"Odlazim," reče ona, "da pronađem Dete. Zdravo i zbogom!"
"Zdravo i zbogom."
Devojka nesigurno uđe u auto. Siril Grej, glave oborene na grudi, zaroni u šumovitu blagost
Šamps elizea.
Dok je tako išao, obuze ga neki neopisivi umor. Tupo se pitao neće li se možda razboleti.
Iznenađen, našao se kod Obeliska na Plas de la Konkor. Nije primetio da oko njega više nema
drveća. Obelisk ga je naterao da se odluči; njegov oblik uneo je u njegovu dušu značenje
Misterija egipatske Magike. Delovao je na njega osvežavajuće kao hladan tuš. Krenuo je ka
Monmartru.
Zavetni dom Reda bio je pretvoren u bolnicu. Ali ko bi izašao da ga pozdravi ako ne Sestra
Sajbel?
Pored nje stajao je ozbiljni lik Sajmona Ifa. Iza njega stajali su još dvojica ljudi. "Već duže
vreme motrio sam na našeg mladog prijatelja. U pravom trenutku spustio sam ruku na njega.
Pokazao sam mu da je špijunaža pasji posao, i da špijun na kraju umire kao pas. Odbacio je
svoje greške, i sada je Iskušenik našeg Svetog Reda."
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
180
LIBER LXXXI - THE BUTTERFLY NET
___________________________________________________________________________
Dvojica mladića se pozdraviše, dok je Turčin pokušavao da promuca neko izvinjenje, a drugi
se zbunjeno smeškao.
"Ali ti si bolestan, Sirile!" uzviknu Sestra Sajbel. I zaista, mladić je jedva stajao na nogama.
"Akcija i reakcija su jednake i suprotne", objasni Sajmon If, veselo. "Odspavaćeš, Brate Sirile,
a zatim ćeš provesti sedam dana u meditacijama, u jednom od uzvišenih transeva. Ja ću se
pobrinuti o produženju tvog dopusta."
"Postoji jedna meditacija", reče Siril odlučno, "koju daje Buda, meditacija nad lešom kojeg su
rastrgle divlje zveri. Uzeću nju."
Sajmon If se složi iako nije razumeo zašto. On nije znao da je Siril Grej shvatio da je
Daglasov leš bio i njegov sopstveni; da je on došao do percepcije svoga identiteta sa svim
drugim živim bićima, koja ga je uzdigla do stanja velikog Adepta.
Ali bio je među njima i jedan čovek koji je shvatio prirodu te inicijacije. Dok je Siril odlazio,
oslanjajući se na ruku Sestre Sajbel, u sobu određenu za njegovu izolaciju, on ugleda jaku
svetlost. Izvirala je iz očiju Mahatera Fenga.
Production - SATURNUS
Digital Imprimatur - DCLXVI
___________________________________________________________________________
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
181
Download

THE BUTTERFLY NET