Stefan Simić
Odjeci ljudskog
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 1
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe MagentaProzessfarbe
MagentaProzessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
21.11.2014 00:25:51
Stefan Simić «ODJECI LJUDSKOG» | Autorsko izdanje
Recezenti: Zlata Žunić, Božidar Mandić
Dizajn korica: Petar Bojović
Fotografije: Milena Koračević, Radomir Kujundžić, Zoran Zetović
Lektor: Željka Janković, Katarina Oljača
Korektor: Svetlana Fucić
Tehnički urednik: Almir Ami Kurtović
Delo posvećujem svojim roditeljima.
ISBN 978-86-91827-0-4
© 2014 | Sva prava zadržana.
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 2-3
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
21.11.2014 00:26:01
Sadržaj
LEPOTA
To nešto što imaš samo ti
Čovek tvoje mladosti
Cvet na betonu
Deca slobode
Večeras bih nekome da budem drag
Bogatstvo ljudskog susreta
Divne neprimetne stvari
Sve sam to ja...
Jednom ćeš znati
Glad za životom
9
9
12
16
20
24
26
30
33
35
37
SLOBODA
Pas koji se usudio da bude slobodan
Traganje za sobom
Mala nemoj da budeš ničije meso
Da se skupe
Kada me pritisnu samoće
Da umem
Nemam osećaj da sam nešto propustio
U školi se ne proučava
Revolt zgaženog čoveka
Ljubavna igra slobode
40
40
44
49
52
53
56
58
59
62
65
PRAVDA
Preci i potomci
68
68
4
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 4-5
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Da se zna ko je gazda
Priča o jednoj izgubljenoj zemlji
Moja biografija
I one dišu
Sebe, sebe, sebe...
Pismo američkom bratu
Kako sam ratovao protiv Nato-Pakta
Danas bi ti bila ti
Nikada više - nikada manje
71
76
81
83
85
87
90
96
98
Lj U B A V
Udala se večeras još jedna
Ako nekad čitaš ovo
Sve one koje smo voleli
Kada voliš, voli do kraja
Voliš onu koju ne voliš
Niko me nije gledao kao ona
Ona koja nije ni jednom
Nije me pustila u svoju samoću
Zamišljam
Jednom ću ti napisati pesmu
100
100
101
106
108
110
112
115
116
119
121
ŽENA
Ona će me razumeti
Beži od njega mala
Moje tašte i ja
123
123
125
128
5
21.11.2014 00:26:01
Nepoznata
Žene koje ne znaju šta hoće
Lice sa naslovnice
Žene koje nemaju kud
Savršeno nesrećna
Gorki ukus odbijanja
Zaboravljena
131
136
140
145
147
149
151
SMISAO
Njena vera
Izabrala je sebe
Reči kojima se ispisuje sreća
Vrednost nečega
do čega smo sami došli
Očeve poruke
On je hteo svoju tišinu
Druga Strana
Svet može bez tebe
Zašto je dobro biti dobar
154
154
157
160
162
162
164
165
170
172
176
ISTINA
Kada vera postane moda
Srbija
Medijski foliranti
Internet ljubav
Maturski govor
Zašto objavljujem na Fejsu
178
178
182
185
189
190
193
6
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 6-7
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Kurve ne postoje
Dolina ničega
Uvek se čeka taj neko
Mišolovke vremena
197
200
202
204
PROMAŠENOST
Švajcarska priča
Ljudi koji ni sa kim komuniciraju
Poruka savesti
Provalija praznine
Imitacija života
Vozovima mladosti
Miris promašenosti
Heroj teretane
Noćas je svaka nečija
Na pogrešnom koloseku
205
205
209
210
214
215
216
220
224
230
233
ŽIVOT
Kada nam odlazi neko drag
Tiho snevanje zaboravljenih
Stalno sanjaš
Gde odlaze generacije
Baka-Mirina priča
Čovek koji je nadživeo svoju smrt
Čistina naših izvora
Dani robovanja
Treba biti optimista
235
235
237
241
245
248
251
253
256
264
7
21.11.2014 00:26:01
LEPOTA
TO NEŠTO ŠTO IMAŠ SAMO TI
Čuvaj to nešto što imaš u sebi. Ne može niko bolje da ga čuva i poznaje od tebe. Prigrli ga čvrsto, kao
ljubav, kao uspomenu, i pazi kome ga sve daješ. To nešto možda trenutno baš i nije nešto naročito. Možda je
krhko, možda je plašljivo, tiho i slabo, ali je tvoje. Znaj
da će vremenom biti još veće i bolje i da ćeš ga ponosito deliti sa svima.
Ali, prvo ga zadrži, oblikuj, neguj, nikako ne odustaj od njega i, tek kad budeš siguran da je pravo, iznesi
ga, pokaži svima radosno i smelo, kao najbolji deo sebe.
I ne zaboravi da će to tvoje nešto za većinu biti ništa,
ismevaće te, praviće te ludim, ali briga te. Ti samo čuvaj to nešto i radi na njemu. Niko to ne može da uradi
osim tebe i zato istraj. Naprosto moraš. Nema ko drugi. To je tvoja misija. Zato je izvedi najbolje što možeš.
9
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 8-9
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
21.11.2014 00:26:01
Ne očekuj odmah da te prihvate. Seti se koliko je
tebi bilo teško da prihvatiš to nešto u sebi? Ne očekuj
odmah da te zavole. Seti se koliko je tebi bilo teško da
zavoliš sebe?
I znaj da su i drugi imali to nešto pa su ga ugušili,
zaboravili, izdali... Za početak, pazi sa kim ga deliš i
pazi kome ga sve pokazuješ.
Ljudi jesu dobri, ali ne uvek. Mogu da te odvuku sa
prave staze i šta onda?
A kada uspeš, onda će ti biti svejedno, to nešto će
biti svačije i bićeš srećan zbog toga...
To nešto može biti film, slika, može biti pesma ili
lik neke osobe.
Nema veze šta je, znaj samo da je tvoje i da moraš da
ga izneseš do kraja. Možda nećeš uspeti, to i nije toliko
važno, bar ćeš znati da si probao, da si se nosio sa težinom sveta i savest će ti biti čista.
Možda nećeš uspeti, ali znaćeš da si dao sve od sebe
i biće ti lakše…
Tako sam i ja davno otkrio da u sebi imam to nešto. Neki unutrašnji glas koji me prati gde god da idem.
Neka slika koja se razlikovala od svih drugih slika.
Neka melodija koju niko još nije odsvirao. I, umesto
da sam krenuo za njom kao za najčistijim izvorom u
sebi, zatrpavao sam sve to najgorim mogućim glupostima. Stideo sam se onoga čime treba najviše da se ponosim. Skrivao sam ono što treba svima da se pokazuje i bude za čast.
10
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 10-11
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
I onda je u meni nešto puklo - počeo sam da pišem.
I počeo sam da govorim, da živim, da dišem. Isto tako
se nadam da će i u tebi nešto pući i da ćeš najzad početi da radiš ono što voliš, ono što te čini srećnim. Ako je
to pesma, da pustiš glas i zapevaš; ako je to žena, da joj
pružiš ruku i zaigraš, a ako je to život, da smelo zakoračiš ka njemu pa šta bude.
I obavezno čuvaj to nešto, radi svaki dan na njemu,
neguj tu strast, posveti joj se kao najboljem prijatelju,
kao voljenoj osobi i znaj da te niko ne poznaje bolje od
tebe. Šta god da ti pričaju, to su samo priče, jedino ti
znaš onu pravu jer živiš sa njom otkako znaš za sebe.
Tako je i sa mnom, tako je sa svima nama. Samo
treba skupiti hrabrost i zakoračiti na drugu stranu, na
drugu stranu koja se svima nama smeši. Kao i to nešto
što u nama odzvanja i pokušava sve ove godine da izađe na površinu.
Nadam se da ćeš mu dozvoliti, ja jesam i srećan sam
zbog toga. Nadam se da ćeš i ti...
11
21.11.2014 00:26:01
ČOVEK TVOJE MLADOSTI
Ni večeras nema tvoga muža. Postavila si večeru,
sredila kuću, sredila se, a on kasni.
Kasnio je i sinoć, kasniće i sutra, kasni svake večeri.
Sastanci, neodložni poslovi, gluposti i izmišljotine, a
ti u najboljim godinama.
U godinama u kojima treba da se živi sve ono u šta
se ulagalo...
Goriš od života koji prolazi pored tebe...
Gledaš se u ogledalo, vrtiš glavom, nameštaš kosu,
okrećeš se, ćutiš, smeješ se, plačeš, a njega nema.
Da li si to ti? Pitaš se...
Da li si to ti? Pitam te..
Studirali smo zajedno, tačnije ti si studirala, a ja sam
sedeo do tebe i studirao tvoj pogled, tvoje ruke, način
na koji hodaš, način na koji se smeješ.
Odbijala si me redovno, ali diskretno, damski, da se
ne uvredim.
Voleo sam tvoje otmeno odbijanje, uživao sam u njemu i znao da me nećeš, ali u tom tvom „neću“ bilo je
više stila nego u svim onim ljubavnim pristajanjima
koja su me kasnije čekala.
12
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 12-13
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
I pristala si jedne noći, i druge, treće, četvrte...
Otplesali smo toliko toga zajedno, i mogli smo još,
da se nije pojavio on...
Večeras nismo studenti, večeras si ti njegova žena,
žena gospodina direktora lično, a ja sam jedino što ti je
preostalo od mladosti kojoj se sve češće vraćaš.
Malo je falilo. Sećaš li se kako si mi pala na grudi,
i rekla mi da me voliš, ali da ti ne treba pesnik, nego
muškarac?
Sada si sa muškarcem u braku, pravim. Pravim muškarcem, kome si sve, od služavke do sekretarice, samo
mu nisi ono što si bila meni...
Dobila si stan u centru Beograda, automobil, kreditnu karticu, zimovanje, letovanje, drugarice na visokoj nozi, VIP propusnice, prva mesta za premijere, viđene ljude u svojoj okolini, a ipak, kao da ti nešto fali?
Dobila si sve, a opet nemaš ništa. Kao da ništa od
toga nije tvoje, kao da sve prolazi mimo tebe.
Šta se desilo?
Gde je nestala ona studentkinja koja mi je bila interesantnija od celog Beograda?
Šta bi bilo da si pristala one noći?
Živeli bismo na periferiji, verovatno bismo plaćali
kiriju, i to sa malim zakašnjenjem, kao i struju, vodu,
telefon. Ne bismo imali dvadeset soba, nego dve. Jednu
našu, zajedničku, i drugu, dečiju.
13
21.11.2014 00:26:01
Ti bi radila u struci, a ja bih radio šta god i gde god,
samo da preživimo, samo da te usrećim…
Imali bismo decu, dvoje, troje, desetoro. Za razliku
od direktora ne bih čekao da prođe ekonomska kriza.
Ne bih čekao ništa, samo bih te voleo, nežno, strpljivo, isto onako kao što sam te voleo prvi put, one noći...
Ne bih mogao da ti ponudim sve ono što imaš sada
kod njega. Verovatno bismo zimovali kod mojih na
selu, a letovali svake treće godine, i to u maju, ili septembru. Poznate face viđali bismo samo na televiziji,
mada sumnjam da bismo se uopšte bavili televizijom.
Umesto kreditnom karticom plaćali bismo čekovima, a
poljupci i zagrljaji bi bili naš neograničeni kredit poverenja jedno u drugo…
Voleli bismo se, to je sigurno. Nakon posla trčao bih
kući da te vidim, nasmejem, i da ti ispričam na koje si
mi sve načine nedostajala. Donosio bih ti svake večeri poklone, smešne, glupave, i smišljao priče vezane za
njih, a ti bi im se radovala...
Vodili bismo ljubav, pričali do kasno u noć, grlili bi
se, mazili, gledali jedno u drugo kao u početak i kraj
svega.
Ne bi postojalo ni vreme, ni godine, ne bi postojalo ništa što bi nas delilo, samo ti i ja, samo naša priča...
Svanulo je u međuvremenu. Budiš se ujutru, tvog
dragog direktora i dalje nema.
14
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 14-15
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Da li mu se nešto nije desilo? Pitaš se. Zoveš ga telefonom a on ti mrzovoljnim glasom odgovara da je zaglavio sinoć u kafani, a da je posle otišao na poslovni put.
Spustio ti je slušalicu. Nije rekao ni “izvini”, nije rekao ništa...
Nemaš više snage ni da ga mrziš, opsuješ u sebi, i
nastavljaš da toneš u pitanja koja sebi sve češće postavljaš, nespremna da se izvučeš iz svega toga i odeš.
Da li si se ikada zapitala šta je sa mnom? Da li sam
srećan? Zašto nemam dece? Stalnu adresu?
Tačno, pogodila si! Zbog tebe.
I zbog one noći kada si rekla da me voliš, a otišla sa
njim, za njega.
15
21.11.2014 00:26:02
CVET NA BETONU
Mesecima je posmatram kako sama izlazi sa Filološkog fakulteta, prolazi pored Studentskog Trga, spušta se ka centru i odlazi negde daleko. Onako fantastično lepa i fantastično nesrećna, zaustavljena negde
na početku, pred kraj druge strofe, osujećena. Kao da
ne pripada nigde, kao da je iznad svih a opet beskrajno
sama, u svom svetu gde već godinama ne prima nikoga.
Ta devojka ima sve, i lepotu, i pamet, i stav, a opet
nema sreće. Zaglavljena je u ovom vremenu, poslata ili
iz daleke prošlosti, ili još dalje budućnosti, uhvaćena u
nešto što ni sama ne ume da objasni. Sva je, dok je posmatraš, u nekom svom nestvarnom svetu, još neotkrivena, kao dobra knjiga sa visokih polica nekog nepoznatog autora koja čeka da bude priznata.
Nesrećnija je od drugih devojaka jer joj je više dato.
Ostale i ne očekuju, na vreme su se predale i prepustile talasima života da ih nose, pa i ne pate, dok ona i dalje ne pristaje na osrednjost. Neće da se prilagodi, buni
se, svesna je da je predodređena za nešto veliko i veličanstveno, ali uzalud, kada je okružena malim i beznačajnim.
16
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 16-17
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Htela bi da igre glavne uloge, da bude važna i priznata, da bude nečija, ali kako, kada su sve uloge već
podeljene ili odavno odigrane?! A ona uvek po strani,
čeka odobrenje drugih, nesigurna u sebe, preplašena. A
drugi nikako da se pojave.
Izgubljena je, večno sama, iako to ne želi da prizna. Živi jedno, a sanja nešto sasvim drugo. Mogla je
da bude manekenka, filmska glumica, zvezda nečega,
mogla je da krene nekim sasvim drugim putem, jednostavnijim, a izabrala je istoriju umetnosti, književnost,
srednji vek. Izabrala je istinu i lepotu, ne sluteći usamljenost, prazninu i promašenost koje se kriju iza svega toga.
Istovremeno joj se divim a i žalim je. Divim joj se
jer uspeva da odoli primitivizmu kojim je okružena, da
održi nivo koji je sama sebi postavila, a žalim je jer će
morati kad-tad da padne i potone. Pitanje je kako će to
da podnese.
Sama je, nema nikoga pored sebe. Uskraćena za poljupce pred spavanje, milovanja po vratu, neobavezne
razgovore, smešne male banalnosti bez kojih ne može
da se zamisli nijedna veza. Željna je običnog ljudskog
dodira, ljubavi, bilo čega što se dešava udvoje. Ali, kao
da sama sebi nameće breme koje ne može da nosi zbog
previsokih kriterijuma i nerealnih očekivanja koja prosto odbijaju druge.
17
21.11.2014 00:26:02
A dok je gledaš kako samouvereno korača gradom,
čini ti se da se oko nje vrti čitav svet. Naizgled gorda,
dostojanstvena i nedodirljiva, a u stvari neko ko se na
momente plaši i sopstvene senke.
Sve vreme se trudi da prikrije svoje slabosti, ni ne
sluteći da su joj to što skriva možda i najveće vrline. Zaboravila je da ima pravo da bude glupava i smešna, zaboravila je na ženski šarm koji veštom upotrebom može
da prikrije sve nedostatke ovoga sveta.
Stalno je u grču, neprekidno se bori sa strahovima,
zaustavljena negde na pola puta, između potrebe za ličnom promocijom i želje da pomaže drugima. Između
istoka i zapada, između duha i materije, između sebe i
celoga sveta…
Osećam u njoj očajničku potrebu da uradi nešto veliko, da bude u centru pažnje, da se dokaže i pokaže
mnogo boljom nego što stvarno jeste. Ali kako, kome?
I koga uostalom briga za nju? Kada ne pripada nigde, nije ničije dete, ljubavnica, ni u čemu nije najbolja.
Možda je najlepša, ali i to je relativno kada si svima na
distanci, kada ljudi ni ne znaju za tebe.
Nastaviće potajno da sanja svoju intimnu pobedu,
tiho i stidljivo. Najbolnije je što se ta njena pobeda ne
tiče nikoga, osim nje same. Čitava ta igra odigrava se
u njoj, ona je i neprijatelj, i žrtva, i sudija. Čim prihvati
realnost, rešiće probleme, mada sumnjam da će to skoro da se desi. Pred njom stoji čitav film neraspakovanih
iluzija koje tek treba da isproba i koje će dodatno da je
udalje od realnosti, sebe i drugih ljudi.
18
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 18-19
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Valjda će da se izvuče, ko zna. Možda je bolje da
se uklopila u postojeće, pristala na prosek, odustala od
borbe. Ovako nema u potpunosti ni sebe, a nema ni
druge. Večno sama u svojim uzvišenim pričama koje se
nikoga ne tiču.
Ona, kao i još hiljade takvih devojaka, zaslužuju da
budu voljene i čuvane. Zaslužuju večernje izlaske, druženja, poklone za rođendane i godišnjice, držanje za
ruke, nežnost, toplinu, pažnju, ali naprosto nemaju sa
kim.
Verovatno će da završe sa kojekakvim idiotima u
braku, pristaće na prosek, na osrednjost, ili će se možda, usamljene, okrenuti alkoholu, misticizmu i ko zna
još čemu. A toliko toga su mogle da daju. Ali uzalud
kada to nije imao ko da prepozna, neguje i voli. Osim
nekog zaludnog pisca, koji sve to vidi i beleži iz prikrajka, i potajno se nada susretu, navija za njih i čežnjivo
učestvuju u svemu tome.
Ali, ko još mari za njih, kao i za sve ono što je ljudsko?
Sve znam o toj devojci iako nismo progovorili ni
jednu jedinu reč.
Sve znam o njoj iako ne znam ni kako se zove.
Sve znam o njoj, jer se i sam već godinama osećam
tako… Ako ne i gore.
19
21.11.2014 00:26:02
DECA SLOBODE
Neretko posećujem jednu višečlanu porodicu koja
jedva sastavlja kraj sa krajem. Prelazim kilometre da
bih bio sa njima i učio se od njih skromnosti, siromaštvu, običnosti, umetnosti deljenja.
Divna žena, njihova majka, divna deca, njih petoro, i ja, ovakav, postajem divan sa njima. Jedemo ono
što imamo, spavamo gde stignemo i srećni smo jer nam
više od toga, od nas samih ni ne treba.
Oni me vraćaju u detinjstvo, uče me da se valjam
po travi, verem po drveću, radujem majskim trešnjama.
Uče me da pevam i vrištim dok ja njima pričam o godinama koje ih čekaju i o svetu koji je mnogo lepši dok se
sanja nego kasnije kada se proba…
Zamisli ih samo, tu decu, kako se bude u šest ujutru i čitav dan provode u jurnjavi, smehu, pevanju. Zamisli taj svet koji se svemu raduje i koji od mašte pravi
stvarnost i obratno. Zamisli taj svet koji je sam sebi dovoljan, koji kao malena barka plovi ovim tužnim morima i podseća nas na sreću, zadovoljstvo, radost života,
na sve ono što je ljudsko.
Sakrijem se tako ponekad među njima, postanem
20
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 20-21
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
šesti član bande i zaboravim ko sam, koliko imam godina, čime se bavim. Istresem, dok sam sa njima, i poslednje grame sujete, svakodnevne frustracije i postajem kao oni. Njima imponuje što su sa mnom, meni
imponuje što sam sa njima i radujemo se onako zaigrani i zagrljeni sve vreme dok smo zajedno.
A i kada nismo, u danima kada smo rastavljeni, čuvamo i negujemo jedni druge u mislima tako da se odsustvo ni ne primeti…
Kod njih vladaju neke sasvim druge vrednosti. Dete
je mnogo veći čovek od samog čoveka jer još nije uništeno ljudsko u njemu. Dete veruje, lakše se žrtvuje,
ume da oprosti, boli ga ljudska bol, na sve reaguje emotivno, srcem.
Provedem nekoliko dana sa njima i poverujem da je
čitav svet takav. A nije. Poverujem da su svi ljudi kao
što je ta moja družina. A nisu, naprotiv. A opet bi bili,
svi do jednog, samo da ponovo pronađu dečiju iskrenost i spontanost u sebi. A neće, neće ako nastave ovako da žive.
Učim od te dece da jedem onoliko koliko ima a ne
onoliko koliko mi se jede. Učim da uživam, da se prepuštam i najbanalnijim stvarima, čudima koja, da nisam kod njih, ne bih ni primetio. Ona oživljavaju sve
oko sebe, svemu daju svoj pečat, svemu daju dušu, unose sebe, ne stide se. Čitav njihov dan je osvajanje novih
svetova i traganje za lepotom u njima.
21
21.11.2014 00:26:02
Tek kada sam video koliko poštuju hranu, kako se
odnose prema njoj, onda sam i sâm počeo da je poštujem. Nisam ni shvatao svetost svega toga jer mi je bilo
dostupno. Tek dok sam njih posmatrao kako jedu, osetio sam prave ukuse svih tih stvari?! Pravi ukus banane,
meda, voćnog soka ili bilo čega što su jeli tih dana…
Oni ne dele na dva ili na tri dela, oni dele na šest jednakih delova! Šesti deo ide meni. A kada im još neko
dođe, onda na deset, ili na više?! Zamisli šta onda ostaje od jedne čokolade, ili kesice čipsa? Ali njima to nije
važno, važno je da svi budu podjednako ispoštovani.
E, da, kod njih smeš da ostaneš gladan, ali ne smeš
da ostaneš bez zagrljaja i ljubavi, ne smeš tužan da zaspiš. Tuga nije dozvoljena!
Druga deca su izgubila osećaj za lepotu ukusa jer su
prezasićena, sve im je pruženo. Izgubila su osećaj za lepotu igre jer im se nude veštačke igre sa svih strana, na
silu. Ne može video igrica da bude zamena za istinsku
igru sa drugom decom. Kompjuter ne ume da zagrli,
poljubi, razume…
A i roditelji ih korumpiraju. Vaspitanje se pretvorilo
u podmićivanje, trgovinu, biznis. Uradi to pa ćeš dobiti
to, ukoliko ne uradiš sledi kazna. Ili ulažeš u dete kako
bi kasnije naplatio stostruko?! Deca nisu sebična, sebični su roditelji koji od njih prave sebičnjake, sebičan je
ovaj svet, sve je oko nas sebično. Deca nisu sebična, ali
to neminovno postaju…
22
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 22-23
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Najgori su ti kalupi koji se kroje od malena, modeli
uspešnosti, koji kasnije umesto putokaza postaju stranputice u koje deca upadaju. Umesto da se uče slobodi,
igri, stvaralaštvu, ona se uče da budu pokorna jednom
bolesnom svetu ni ne sluteći opasnost svih tih zaraza koje počivaju na smradu profita. Umesto da se bore
za zdravlje, za različitost, oni se uporno bore za bolest
ubeđujući sebe i druge kako je to ispravno? Umesto da
im roditelji omoguće da široko rašire krila, da prožive,
oni ih seku na sve moguće načine i ubijaju ono najvrednije u njima?!
Ubijaju im zanos, polet mladosti, ljubav prema svetu i drugim ljudima, veru, nadu, optimizam. Prikivaju
ih svakim danom za postojeće, kavezi su sve veći i veći,
a šansa da se iz njih izbave sve manja…
Drugoj deci se sve kupuje i sve im fali, dok ova deca,
ovi moji, nemaju ništa a ponašaju se kao da imaju sve.
Naučila su da trpe, da se ne žale i da i u najtežim trenucima pronađu svetlost budućih dana koja je neminovna…
Stoga, umesto da slušamo političare o budućnosti
sveta, bolje je da slušamo ovu decu, da se igramo sa njima i da učimo od njih kako se voli, raduje, deli, druži.
Da učimo, tumačimo njihovu sreću - pritom ne mislim
na onu drugačiju decu, decu iz zlatnih kaveza, koja od
luksuza i obesti ne znaju šta će sa sobom, već na decu
koja su prepuštena životu u celosti.
23
21.11.2014 00:26:02
VEČERAS BIH NEKOME DA BUDEM DRAG
Večeras bih nekome da budem drag, a nikoga pored
mene. Ni juče, ni pre nedelju dana, ni sutra, ni za sedam dana, nikada.
Večeras bih nekome da budem drag, a nigde nikoga. Toliko ljudi a tako malo ljudskog. Toliko reči a tako
malo poezije. Večeras mi poezija posebno nedostaje.
Ona prava, nežna, jednostavna, kao ovo veče u kome
nema nikoga. Kao ovaj život u kome nema nikoga...
Večeras bih nekome da budem drag. Hteo bih da se
glupiram, hteo bih da pametujem, da se žalim i savetujem, ali nemam kome. Oni koji me čekaju, od njih bežim. A oni, koje ja čekam, nikako da se jave…
Večaras bih nekome da budem drag, da me primeti,
potapše po ramenu, obraduje, podseti da postojim, ali
te osobe nema. Neko drugi joj je drag i ona je draga nekom drugom.
Kako da joj objasnim da mi je večeras potrebnija?
Kako?
Večeras bih nekome da budem drag. Vrtim se po
sobi, osluškujem tišinu i čekam da se nešto desi. Ne
dešava se ništa… Večeras bih nekome da budem drag
24
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 24-25
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
a nigde nikoga. Izlazim na ulicu i niko me ne primećuje. Deca su u međuvremenu porasla, stari poumirali, a moja generacija, ionako, nikada nije ni obratila pažnju na mene.
Oni koji su me znali, zaboravili su me, a one koji me
pamte nikako da sretnem.
Večeras bih nekome da budem drag, a nigde nikoga. Okrećem brojeve, niko se ne javlja. Izgovaram imena nasumično, vičem, niko se ne okreće. Prolazim pored njene kuće i mašem po ko zna koji put ugašenom
svetlu na njenom prozoru. Ništa se ne dešava. Čujem
glasove kako dopiru sa svih strana, čujem lavež pasa u
susednoj ulici, čujem svađe u daljini, urlike, milovanja.
Ne čujem ništa.
Večeras bih nekome da budem drag i znam da nisam jedini.
Umesto nove pesme ispisaću još jednu novu samoću,
umesto novog dana ispisaću još jedan novi promašaj…
Večeras bih nekome da budem drag. Priviću psa uz
sebe, osluškivaću kako diše i, ako mu lupa srce, znaću
da je srećan. Večeras ću nekome, ipak, biti drag.
25
21.11.2014 00:26:02
BOGATSTVO LJUDSKOG SUSRETA
Proveo sam sate, toga dana, sa jednom devojkom.
Prvo smo šetali, a nakon toga smo se seli pored nekog
bajkovitog mesta na Dunavu i posmatrali reku. Rekla
mi je da je to njeno omiljeno mesto, a zatim se brzo
ispravila i prošaputala, smešeći se, da je čitav svet njeno
omiljeno mesto. Posebno kada je srećna.
A bila je te večeri…
Ipak, ovo nije priča o njoj, ta devojka zaslužuje mnogo više prostora, ovo je priča o osećajima koji su se budili jedan za drugim dok sam je posmatrao. Ovo je zapis
o nečemu što do tada nisam znao da postoji u meni…
Nije to bio ne znam kakav razgovor, ništa naročito,
ali sam, slušajući je, otkrivao u sebi nešto što do tada
nisam osećao. Počeo sam da otkrivam ogromnu ljubav
prema svemu, beskrajnu, koja prevazilazi posedovanje,
vezanost. Posmatrao sam je duhovno, nekim novim
očima, onostranim, posmatrao sam je kao umetničko
delo, kao sunce koje pripada svima i sija za sve. Posmatrao sam je kao cvet, kao sestru.
I desilo mi se, prvi put, da mi se svidi neka devojka,
a da je ne poželim samo za sebe. Prvi put nisam smišljao način kako da je osvojim, ili da još te večeri odemo u krevet. Ne. Samo sam se prepustio rečima da nas
nose, poput barke na mirnom moru, pa kuda odemo.
Dugo godina sam davao da bi mi se vratilo. Hva-
26
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 26-27
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
lio sam i voleo da bi mene hvalili i voleli. Tek tada sam
shvatio da to nije bila ljubav već trgovina. Davanje zbog
sebe a ne zbog drugih, za druge…
Naučen sam, kao i većina, da uvek, za sve, treba da
dobijem nešto za uzvrat. Što je, naravno, glupost. Zar
lepota devojke nije dovoljna sama po sebi?! Njen glas,
njeno telo, njena pojava, erotičnost? Zašto moram da
spavam sa njom, ili da ceo svet vidi da je moja da bi mi
bila lepa? Zašto? Ona je lepa za sebe a ne zbog mene. Ja
mogu samo da uživam u njenoj lepoti, ili da je jednostavno ne primetim i odem.
Ljubav je mnogo šira od posedovanja, ljubav je sloboda. Najviše volimo one koji nam uvek daju i koji od
nas ništa ne očekuju. Otuda toliko volimo naše bake, ili
majke koje su uvek tu. Ili Selimovića, Andrića, Dostojevskog i ostale umetnike. Oni samo daju, daju i ne traže ništa za uzvrat. Oni su stvoreni da stvaraju dobro, da
se obraćaju svima. Daju i dan-danas, iako neki od njih
već decenijama nisu fizički sa nama. Daju, jer su usmereni na davanje i na popravljanje sveta.
A šta je sa ostalima? Na šta su oni usmereni?
Naplatili bi svaki osmeh, svaku suzu, sve. Od svega
prave profit, ličnu korist. A svet nije takav, takav je vladajući sistem koji stvara takav svet, pravi svet je nešto
sasvim drugo… A i ne volim kada neko kaže da su ljudi loši. Nisu. Ljudi su ono što postanu. Ukoliko čovek
nema uslova da postane čovek, kako to od njega može
27
21.11.2014 00:26:02
da se očekuje? Treba menjati uslove za život a ne ljude.
Treba promeniti prljavu vodu u akvarijumu, a ne ribe!
Dugo mi je trebalo da shvatim da ne treba ništa da
očekujem od ljudi, da treba samo da se dajem kada mislim da treba i to je to. Otuda pisanje sa takvom lakoćom, razgovori, nastupi. Otuda, jer nema interesa,
nema očekivanja, nema laži. Pričam svoju priču, iznosim sebe i to je to… Ranijih godina sam video ljude ne
onakvima kakvi jesu, već onakvima kakvi sam ja želeo
da budu. Otuda toliko promašaja i nesporazuma. Međutim, sada mi je daleko lakše da ih razumem jer nemam neka posebna očekivanja. Prepuštam se. Nije mi
važno da li su levičari, da li znaju ko je Čehov, Puškin,
ne, sada ih vidim onakvima kakvi jesu i čujem baš ono
što žele da kažu. I mnogo mi je lakše. Jer ne očekujem,
ne tražim, jer ne trgujem kao ranije da bih nešto izvukao…
Pre sam se stalno svađao, dok se sada mirim. Pre
sam više pričao, dok sada uglavnom slušam. Pre sam
kritikovao, dok sada češće hvalim. Ranijih godina sam
se borio protiv njih zarad nekakvih apstraknih ubeđenja, dok se sada borim za njih zarad života. Sada se trudim pre svega da ih razumem.
Tako je i sa ovom devojkom. Ne slažemo se mi u
mnogo čemu, naprosto smo različiti, ali zašto je to važno? Zašto sam morao da kvarim te predivne trenutke? Devojka je lepa, čarobno se smeje, govori fantastič-
28
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 28-29
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ne stvari, na momente sva zadrhti od ushićenja. Mogao
sam da je sasečem iste sekunde i da joj kažem da nema
pojma, da nije u pravu ali zašto? Šta bih postigao time?
Samo bih pokvario…
More je plavo, mogu samo da se divim njegovom
plavetnilu a ne da ga farbam u roze, žuto. To onda ne bi
bilo više isto more. Tako je i sa ovom devojkom, naprosto bi izgubila svoju suštinu i postala nešto što nije…
Zagrlili smo se na kraju, poljubili i zahvalili jedno
drugom na predivnim trenucima. Priznao sam joj da
sam napokon počeo da vidim i ono što se krije iza. A ne
samo telo ili interes. Priznao sam joj da mi je pomogla,
da me oslobodila. Dok se ona samo nasmešila, zagrlila
me još jednom, stegla čvrsto i otišla, kao mali dobri anđeo svojim putem ne tražeći ništa za uzvrat.
I kako da je ne voliš posle? To je nemoguće…
Shvatio sam da je najbolja ljubav bezinteresna ljubav, kada nekoga voliš zarad ljubavi, zarad njega samog, kada ne kopaš po njegovoj prošlosti, kada ne tražiš mane da bi ga ponizio već ga voliš takvog kakav on
jeste. Kada veruješ njegovim rečima, njegovom osmehu, kada ga prihvatiš baš onako kako on to želi.
A i kada si zaljubljen u život, onda si zaljubljen i u
sve oblike života. U svemu vidiš lepotu, spiritualnost,
istoriju, prirodu. U svemu vidiš cvet nastanka kao i moguće uvenuće kao preduslov za nova rađanja… Do nedavno sam se trudio da objasnim svet, da ga zauvek
29
21.11.2014 00:26:02
uhvatim u jedan kalup i da se te slike držim, kao Biblije, međutim, sada ga sve više osećam bez nekog posebnog opterećenja.
Pesnik ne zna i ne treba da zna, on oseća, vidi svet
čulima i upija sve oko sebe. Predivno je voleti sve to, čitav svet, a ujedno i sve ljude kao decu tog istog sveta.
Ako to nije umetnost, onda stvarno ne znam šta je…
DIVNE NEPRIMETNE STVARI
Nedavno sam na planini Rudnik kod jednog gradskog emigranta probao rudnički čaj. Ubrao je nedaleko od nas nekoliko listova neke biljke, doneli smo vodu
sa izvora da bi, u velikom loncu, na vatri, napravili čaj.
Izgledalo je neverovatno sve to. Spoj blistavo čiste planinske vode koja dolazi ko zna odakle, trave koja je rasla
svuda oko nas i meda iz njegovih košnica. Mislim da ništa ukusnije nisam probao. Sam taj čin ispijanja bio je poseban. Prosto osećaš dok ta božanstvena tečnost klizi niz
tvoje grlo, kao da se u tebe utapa sama priroda. Tačnije
najlepši njeni delovi. Osećaš kako u sebe unosiš sve one
lepote, mirise i zvuke, sve ono što te okružuje…
Svaka planina pretvara svoj miris posebnosti u čaj.
Čajevi su oplemenjena priroda u čistom smislu. A u travarima je satkana viševekovna narodna mudrost. Oni
su pokretne istorije. Oni su najbliži duhu prirode i nje30
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 30-31
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
nom pulsiranju, oni kao da razgovaraju sa njom.
Deda mi je godinama donosio čajeve u osnovnoj školi na velikom odmoru. Prvo je donosio samo meni, dok
je posle, kada su nas provalili, donosio i mojim drugovima. Nisam tada shvatao značenje svega toga, mislio
sam da se to podrazumeva. Ali neprocenjiva je sama ta
njegova požrtvovanost da ga pripremi, zatim da pređe poprilično rastojanje i da ga donese tačno na vreme.
Pritom, još i da pogodi ukus i toplotu…
U tim čajevima koje sam ispijao na velikim odmorima udahnuo sam delić mudrosti koja je podigla generacije naših predaka. Generacije koje su sazrevale bez
interneta, mejkapova, fejsliftinga i ne znam sve čega.
Generacije koje se nisu žalile na sve i svašta i koje su, u
praktičnom smislu, bile neuporedivo ispred nas.
Danas od svega, pa i od čajeva prave biznis. Na policama supermarketa nailazim na čajeve koji su skuplji
i od najskupljih pića. Kakva li se to mudrost krije u njima, osim što su transportovani ko zna odakle i što su
išarani svim mogućim oznakama i etiketama…
Sumnjam da ti čajevi sadrže iskrenost i plemenitost
na koju sam nailazio u detinjstvu, ili na planini. U silnim preradama i transportima oni kao da su izgubili
dušu. Na njima rade posebni dizajneri koji ih ne oblikuju iz ljubavi prema zdravlju i prirodi, već iz ljubavi
prema novcu. Ambalaža se, srećom, ne pije, pije se ono
unutra, ona mnogima nedokučiva suština koja u nama
budi najdivnija osećanja.
31
21.11.2014 00:26:02
Posmatram na policama sve te marke čajeva čija
imena ne umem ni da izgovorim, gledam ih i upoređujem sa onim čajevima iz mog detinjstva. Razlika je,
pre svega, u ceni. Ovi industrijski imaju svoju cenu i
rok trajanja, dok su ovi drugi neprocenjivi i večni. Oni
ne mogu da se kupe, mogu samo da se dožive i pretvore u uspomenu...
Iskreno, kako godine prolaze, trampio bih sve te novotarije za samo jedan dedin čaj sa velikog odmora, a i
za sve one ukuse koji su, u međuvremenu, negde iščezli.
Tako je i sa ostalim stvarima u životu. Ljudi kao da
nisu svesni vrednosti mesta u kojima žive. Ne vide istoriju, posebnost i sve te divne neprimetne stvari koje postoje samo tu i nigde više na svetu. Vide samo probleme i nemogućnosti da ih reše, vide samo svakodnevnu
tragediju zaboravljajući na univerzalni fenomen vremena koji podjednako protiče od Njujorka, Londona, Varšave, pa sve do neke naše planinske zabiti, ko zna gde.
I ja polako učim da poštujem ono što imam, vrednost onoga što me okružuje i pored toga što me svakodnevno bombarduju reklamama, trendovima i ukazuju
mi na puteve do istine.
Ne znam, nisu to moje istine i ne pristajem na njih...
Izvinjavam se, moraću ovde da završim. Isti onaj
deda sa početka priče, doduše sada petnaest godina stariji, upravo mi je skuvao «zeleni čaj», ostavio ga da se
hladi na radnom stolu i usput mi održao kratko preda-
32
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 32-33
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
vanje i naveo 1001 razlog zbog čega je sve dobro da ga
popijem.
Sumnjam da takva usluga može da se dobije u «Hajatima», «Hiltonima», «Šeratonima». Pritom još i besplatno. Zato treba da se okrenemo onima koji nas vole
i koji umesto skupe ambalaže u pripremi hrane i pića
stavljaju ljubav i još neke dobre emocije koje mogu da se
podare samo onima sa kojima smo bliski i koje volimo.
U tome je razlika…
SVE SAM TO JA...
Imam utisak da sve razumem.
I najveće, i najmanje.
Kao da je sve to smešteno u meni.
Sve, sve, sve.
I najbolji, i najgori.
I ubice, i silovatelji, i lopovi, i kockari, i kurve.
I svetitelji, i spasioci, i sve žrtve za veru i neveru.
Svi, svi, svi.
Nijedan čovek mi nije stran.
Niko.
Ni onaj koji mrzi,
Jer i sam umem da mrzim?
Ni onaj koji voli,
33
21.11.2014 00:26:02
Jer i sam umem da volim.
Nijedan čovek mi nije stran.
Ni onaj gore, ni onaj dole.
Ni onaj levo, ni onaj desno.
Sve sam to ja.
I sve sam to mogao da budem ja.
Samo da sam krenuo tim putem.
Samo da sam skrenuo tim putem.
Svuda vidim sebe.
I u pravedniku, i u grešniku.
I u heroju, i u budali.
Sve sam to ja, svaki čovek.
I starac, i mladić, i slavljen, i otpisan.
I gažen, i pregažen, i tek rođen.
Ili već položen na samrtničku postelju?
Kao da sam već bio tamo.
Kao da sam živeo sve te živote.
Kao da sam video sve to.
Sve sam to ja.
Sve sam to.
Sve.
34
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 34-35
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
JEDNOM ĆEŠ ZNATI
Jednom ćeš znati da si bio u pravu. Jednom, ne sada.
Prerano je. I svi ovi što ti se sada smeju pružiće ti ruku,
ili će bar zazirati u stranu, a tebi će biti tako svejedno.
Kažem jednom, ne sada…
Jednom će ti se vratiti sva nadanja i lutanja i znaćeš
da je trebalo tako. Smejaćeš se svim bolestima koje si
preležao, svim uvredama, svemu…
Jednom, kada patnja prestane da bude patnja i pretvori se u slobodu. Jednom, kada suze prestanu da budu
suze i pretvore se u okean koji si morao da preplivaš da
bi bio tu gde jesi. Jednom, kada oči prestanu da budu
oči i pretvore se u veliko igralište gde je svako dobrodošao.
Jednom kad neprijatelji postanu tako nevažni…
Jednom kad ove reči postanu tako nevažne…
Jednom ćeš znati da je vredelo boriti se za Sanju, Jelenu, Branku. Znaćeš da je vredelo vraćati se i odlaziti svaki
put. Znaćeš da su vredele sve one suze, neprospavane noći,
nemiri. Znaćeš da vredi sve ono za čim sada patiš i lomiš
se. Znaćeš da ništa nije uzalud, kao ni ono tvoje «uzalud»
koje stalno izgovaraš. Znaćeš da niko ne može da napiše
tvoje pesme osim tebe. Kao ni da stvori tvoju decu.
35
21.11.2014 00:26:03
Niko, samo ti.
Jednom ćeš znati da je trebalo tako, tuda, baš tim
putem, pa i glavom o zid. Znaćeš da je vredelo što si vozio u kontra smeru, naspram svih. Znaćeš, kada vidiš
kolonu promašenih kako povijeno grabi u pogrešnom
smeru. Znaćeš, kada vidiš kakav si i sam mogao da budeš. Znaćeš tada, a i mnogo godina posle.
Jednom ćeš znati da si uradio nešto, pomogao nekome i učinio svet, bar ovaj oko sebe, malo boljim mestom. A šta su uradili oni? Postavljali nogu, vređali,
unižavali sve vredno. Oni koji samo mogu i da budu
oni: množina, masa i ništa drugo.
Ko će da se bavi tada njima? Ko?
Jednom će žaliti što ti nisu dali šansu. Jednom kada
ti njihova šansa ne bude više potrebna. Ali nema veze.
Ti ćeš uvek biti na jednoj strani. Oni na drugoj. Ti ne
možeš sa njima. Oni ne mogu sami. Svako igra svoju
igru tamo gde pripada. Samo što je njihova samo njihova dok je tvoja svačija. Oni igraju samo za sebe, a ti i za
sebe i za sve ostale…
Jednom ćeš znati, nasmejaćeš se svemu tome i bićeš srećan…
36
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 36-37
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
GLAD ZA ŽIVOTOM
Video sam sebe, noćas, ostarelog i nemoćnog, u nekoj sobi prepunoj knjiga, i svetlosti koju sam jedva udisao.
Snaga je dolazila, i gubila se, kao i draga bića koja su
treperila pred mojim očima, i mojom posteljom.
Godina dvehiljadepedeset i neka, nepoznati grad, i
nepoznati »ja«, prikovan za krevet.
Gotovo pola veka udaljen od današnjeg dana, od današnjih ljudi, i neba.
Mogao sam samo da mislim, misli su bile čiste, blistave, gladne života koji mi je izmicao. Sve sam imao, a
sve mi je falilo. Borio sam se za svaki minut, svaki pogled, svaki dodir, sećanje...
Želeo sam još samo jedan dan, još samo jednu pesmu, još samo jednu nežnost…
Tako mi je delovalo sve veliko, i daleko, i mladost
koju sam odavno proživeo, i gradovi koje sam izgubio,
i prijatelji koji su me zaboravili, i neprijatelji koji nisu.
Odjednom je sve dobilo na težini, svaki predmet u sobi,
svaka sitnica koju nisam primećivao do tada.
Znao sam da odlazim, a nije mi se odlazilo. Znao
37
21.11.2014 00:26:03
sam da srce bije poslednju bitku, a disalo mi se još uvek.
Hteo sam još, još, i još od ovog sveta, i života, sa kojim
sam toliko puta bio posvađan, koji mi je toliko puta rekao »ne«.
Hteo sam još samo jednu godinu, još samo jedno
leto, još samo jednu…
Želeo sam još da živim, gladan ljubavi, putovanja,
svega, želeo sam, a horizont života se zatvarao, i ostajale su samo misli. Nedorečene i neiskazane, kao nedovršena kuća u kojoj ne može da se ostane, ali ni da se napusti tek tako.
Video sam i svoju decu, ćerku, sina, unuke, video
sam neke svoje prijatelje koji su i u starosti ostali mladi,
isti onakvi kakvi su danas…
Video sam i svoju ženu koju u ovom životu još nisam upoznao, beskrajno milu i odanu, baš onakvu kakvu želim. Video sam desetine dragih lica koja još nisam stigao da zagrlim u ovom životu, a u onom se već
rastajemo, zauvek.
Video sam i nju, moju najveću ljubav, takođe ostarelu i promenjenu, ali i dalje nedostižnu i daleku, kao nedosanjani san koji ni tada nisam uspeo da zagrlim do
kraja, onako kako sam hteo.
Video sam sve one žene koje sam svih ovih godina
poželeo, a mimoišli smo se za dva metra, ili za dva života…
Video sam stotine lica poređanih u mojim knjigama,
38
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 38-39
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
i ulogama, a video sam i sebe, skrivenog, u sobi prepunoj tajni, koje su se gasile zajedno sa mnom.
Video sam neki drugi svet, mnogo bolji od ovog,
mirniji, pametniji, nestvarniji, prepun predela koji podsećaju na uspeli akvarel velikog majstora.
Svideo mi se taj svet, ali svideo mi se i ovaj, možda i više nego ikad, iako je moj peščani sat brojao svoja
poslednja zrna, a nije bilo moguće okrenuti ga, i početi ponovo, ispočetka.
Šta ostaje čoveku na odlasku? Ostaju dragi ljudi,
predmeti, bujica misli izmešana sećanjima i nadanjima,
a najviše onaj osećaj posebnosti koji ga okružuje, kao da
napušta sveto mesto gde je živeo, a onda se seli…
Ni sam ne zna gde, ni sam ne zna kome, a najverovatnije nigde…
Nekada u silnim lutanjima zaboravim koliko imam
godina, preispitujem se, preispitujem, i odahnem kada
shvatim da sam još uvek mlad, beskrajno mlad.
To mi je uteha, a i šansa da iskoristim nove dane koji
tek dolaze…
A ovo je svakako jedan od njih…
39
21.11.2014 00:26:03
SLOBODA
PAS KOJI SE USUDIO DA BUDE SLOBODAN
Imao sam psa koji nije znao da nisu svi ljudi dobri.
Verovao je, radovao se i trčao svakome u susret.
Iako su pucali u njega...
Iako su ga gazili kolima...
Iako su ga trovali i prebijali...
Nije to shvatao ozbiljno, nastavljao je po starom.
Nije bio zlopamtilo i znao je da to svakome može da
se desi...
Nisam hteo da ga vezujem, nisu lanci za njega.
Nisam se ljutio kada nije dolazio kući danima, njegova stvar.
Ni on se nije ljutio kada me nije bilo mesecima.
Naprotiv, skakao je od sreće kada me vidi...
Pustio sam ga da živi, da trči, da ide gde hoće i da se
vrati kada hoće.
Bio mi je zahvalan na tome, i poštovao je to...
Bio je neverovatan i neuhvatljiv, znao je da se sjuri
40
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 40-41
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
niz ulicu, poput vetra.
Kada sam vozio biciklu on je ili trčao ispred mene,
ili išao iza.
Ostali vezani psi su ludački lajali za njim.
Zavideli su mu, mrzeli su ga, on je imao ono što oni
nemaju.
Imao je slobodu, nije bio ničiji sluga...
Imao je stav, i pored toga što nije imao nikakav rasni pedigre...
Svi su ga voleli, đaci pogotovu, neretko je bio gost na
njihovim časovima.
Glavna naša atrakcija, pred njima, bila je da ga visoko bacim u vazduh, i da ga uhvatim.
Nije se plašio da ću da ga ispustim, verovao mi je...
Nisam se plašio ni ja njega, verovao sam mu...
Voleo je da leti široko raširenih šapa,
I tu veštinu smo uvežbali do savršenstva.
To nas je najviše povezivalo...
Naša igra pretvarala se u pesmu...
41
21.11.2014 00:26:03
Nije se plašio ni šintera, iako su pohvatali i poubijali sve njegove drugove.
Jedino si njega mogao da vidiš kako ponosno šeta
gradom.
Nije bilo šanse da ga vezujem, ne treba njemu to.
Nisu psi rođeni za lance, kao ni ljudi.
Ali i dalje vezujemo jedni druge, i tek ćemo...
Otrovao ga je moj prvi komšija, navodno mu je ulazio u dvorište.
Ostavio mu je nešto da pojede, i gotovo.
Kriv sam, nisam naučio psa da ono što je najlepše
spolja, može najviše da truje iznutra...
Ne znam kakav je to otrov bio.
Umirao mi je satima na rukama, kao čovek.
Bio je prejak da se preda tek tako, borio se do kraja...
Zvao sam veterinare, ali niko nije hteo da mi dođe
besplatno. A ja nisam imao da im platim koliko su tražili...
Objašnjavao sam im da je to poseban pas.
Smejali su mi se i spuštali slušalicu.
Moji ukućani takođe. Budale, nisu znali da je taj pas
imao više dostojanstva od njih...
Prećutno priznajući svetu da je jači od nas...
Nismo poštovali pravila, izabrali smo slobodu,
Sloboda nas je i ubila, i pored toga što nikome nismo naneli štetu.
Verovali smo ljudima, išli svakome iskreno u zagrljaj... Naivnost i ljudska ruka su nas kaznile...
Mogao sam da ga izvučem, znao sam to.
Bilo je dovoljno vremena...
Izdao sam ga prvi put, kada mu je nešto od mene
stvarno trebalo...
Sretao sam ljude i ljude u svom životu,
Ali u toj životinji sam najviše pronalazio sebe. Zato
sam je i voleo jer se usudila da živi svoju slobodu
Van nametnutih psećih pravila...
Van režanja, dresure i ugriza...
Van kaveza, ograda i lanaca...
To ga je i ubilo, otvorenost prema svima i sloboda,
Njega već jeste a mene će tek...
Nismo zaplakali ni on, ni ja.
Samo smo se nemoćno gledali i ćutali,
Obojica smo znali da odlazi,
42
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 42-43
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
43
21.11.2014 00:26:03
TRAGANJE ZA SOBOM
Negde oko punoletstva osećao sam najveći strah.
Nisam znao šta ću sa sobom, nije moglo ništa da me ispuni ili da mi na duže vreme zaokupi pažnju. Koncentracija mi je bila na nuli, sve je bilo na nuli. Sve što sam
radio ili što sam planirao da radim, bilo je prazno. Ja
sam bio prazan, kao i način života koji sam vodio, kao i
ljudi sa kojima sam provodio najveći deo vremena.
Sve je bilo usiljeno, od škole, druženja, ljubavi, pa
sve do bednih, društvenih zbivanja koja su mračila i
ono malo sjaja što je tinjalo u meni. Svet je za mene bio
jedna velika tamnica, nisam znao kako da izađem iz
svega toga i započnem nešto novo.
Čitav taj period bio je ispunjen nekom samorazarajućom, unutrašnjom borbom, koja je podsećala na stalne
odrone kamenja sa najviših stena. Gotovo svaki susret, sve
što se dešavalo u meni i oko mene, izazivalo je stravične
lomove i provaliju. Stidljivo sam se tražio u svemu, svuda,
ali nisam mogao da se pronađem. Nisam imao dovoljno
snage da se izborim sa drugima, nisam ni znao kako da se
borim. Samo sam tavorio, od danas do sutra, lomatao se
44
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 44-45
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
po mraku sopstvenog bespuća, koje me je nagonilo da neprestano bežim, bežim i bežim. Svaki novi dan predstavljao je jedan novi poraz. Ređala su se samo poniženja,sa
kojima sam se teškom mukom nosio nastojeći da održim
sebe u celosti. Što sam silazio dublje i odlazio dalje, shvatao sam da sam sve nemoćniji i izgubljeniji.
Shvatio sam da gotovo nijedan kroj postojećeg društva nije sačinjen po ljudskoj meri. Sve što se nudilo bilo
je ili preširoko, nekako lažno, preambiciozno, ili previše usko, ispod časti, nisko. Izbegavao sam sve te nametnute modele koji su dominirali, plašeći se da ne izgubim sebe. Izbegavao sam uplašen da me ne odbace
svi ti ljudi koji su to vodili. Brinuo sam se da li će me
prihvatiti ili ne, ni ne sluteći da mi njihovo prihvatanje
uopšte nije potrebno. Ali, kaži ti to klincu od petnaest
godina kome se čitav svet svodi na njegovu i nekoliko
susednih ulica!
Najgore je kada shvatiš da nema tog ambijenta gde možeš da se ostvariš kao čovek, da izraziš sebe na ljudski način, oplemeniš svoje biće i sretneš sebi slične. Gde god da
se okreneš, vidiš samo neljudske prostore koji pokušavaju da te usisaju pod svoje i zarade na tebi! Vidiš samo obezličene i obezduhovljene ambijente, koji stvaraju isto tako
obezličene i obezduhovljene ljude. Čovek okružen kretenima i sam postaje kreten jer nema svest o drugačijem.
A i ne možeš da očekuješ zdrave plodove od društva
koje je u fazi metastaze, niti od duhovnih bogalja da se
bore za humane odnose. Iskreno, jebe se njima za sve to…
45
21.11.2014 00:26:03
Dobro se sećam svih tih praznih priča koje sam morao
da slušam, svih tih nedovršenih likova koji su baš u tim
momentima, baš meni, pričali svoja životna dela. Sećam
se, pred očima mi je i dan-danas sav taj besmisao kroz koji
sam morao da se probijem, kao kroz najgušću maglu, kako
bih došao do sebe.
Koliko samo priča o biznisu, krađama, nezaboravnim
utakmicama, kojekakvim glupostima! Koliko je samo primitivnih i jeftinih tračarija dodatno zagađivalo i ono malo
vrednog što je ostalo. Koliko samo bola i patnje, uzdržavanja i potiskivanja, ni zbog čega…
Da sam, još tada, potražio podstrek i utočište u sebi, a
ne u ljudima oko sebe, gde bi mi bio kraj! Ovako, nisam
bio načisto ni sa njima, ni sa sobom, mrzeći obe strane
istovremeno. Njih što me ne prihvataju onakvog kakav jesam, a sebe što gubim vreme sa njima i tražim ljudsku podršku u ljudima koji ni ne znaju šta to znači.
Bio sam preosetljiv u društvu koje ne mari za emocije,
koje ih se gnuša! Da sam samo znao da ustanem i odem,
da na vreme napustim sve to, ali nisam. Slušao sam pokorno, prilagođavao se, lupkao ih dvolično po ramenu, smešio se zajedno sa njima, gubeći dan za danom, vraćajući se
uvek na isto, potpuno nepotrebno. Mislio sam da sam sa
njima, pored njih, učio neku veliku životnu školu dok sam,
u stvari, samo glumio budalu sa budalama i ništa drugo.
Duboko u sebi sam znao da gubim vreme, ali šta sam
mogao drugo da radim kada nisam imao svest o drugačijem?
46
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 46-47
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Da bi čovek poleteo, neko prvo treba da ga nauči da
leti, da mu ukaže na sva životna prostranstva koja ga
okružuju, a ne da ga godinama nabija u jedan isti kavez
mrzeći sve drugo…
Još tada sam shvatio da je najgore od svih izdajstava
kada svakodnevno, u svemu, izdaješ samoga sebe. Kada
zacrtaš i pričaš jedno, a radiš nešto sasvim drugo.
Ježio sam se svih tih kockarnica, masovnih pijanki,
stadiona, diskoteka, igraonica, svih tih mesta sazidanih
zarad interesa, profita, gde su ljudi vešto gurnuti u drugi plan, gde samo imitiraju život i služe kao pokriće,
kao dekor! Gadilo mi se sve to a opet sam odlazio tamo
sa drugima, u traganju za sobom, uveren da radim nešto dobro i da sam u toku.
Kako je vreme prolazilo, nešto se prelomilo u meni
i umesto podržavanja, počeo sam da se bavim kritikom
svega toga. Osrednji kriminalac postao je glavni pandur!
Užasava me sama pomisao svođenja ljudi na publiku,
na idiotizovane posmatrače. Ta pasivnost, obesmišljenost, prikovanost čoveka za ekran, pokornost… Potpuna usisanost u postojeće je nešto najgore što čoveku
može da se desi. Prisustvo bez prisustvovanja, učestvovanje bez učestvovanja, uloga bez uloge, aplaudiranje
spektaklima od kojih čovek ne da ne može da progleda
i prosvetli sebe, već može samo da zaslepi od svih tih
veštačkih blještavila koja mu se nameću.
47
21.11.2014 00:26:03
Osećao sam se tamo kao mušica u paukovoj mreži.
Što sam ostajao duže, osećao sam sve više neku nevidljivu mrežu, kako me sve jače steže pokušavajući da me
proguta. Tamo nisam postojao kao kulturno i ljudsko
biće, kao čovek, već kao sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Tamo nisam bio svoj, samo sam se prilagođavao i radio ono što svi rade. Niko me tamo nije pitao
šta volim i želim, kako se osećam, niti se odnosio prema meni kao prema čoveku, sa emocijama i saosećanjem, već kao prema mušteriji i potrošaču. Tamo nisam
nailazio na humaniste otvorenog srca, koji bi me ljudskom toplinom naterali da se osećam prihvaćeno kao
čovek i otvorim dušu, već samo na račundžije, najobičnije kalkulante koji gledaju kako da te što bolje iskoriste.
Napokon sam shvatio da nema takvog ambijenta i da
treba sam da ga stvorim, najpre u sebi, u svojoj glavi i
svom srcu, pa zatim i izvan sebe, udruženim snagama,
sa drugim ljudima, počevši od svoje kuće i ulice, pa sve
do svoje zemlje i celoga sveta.
Sreću sam pronašao upravo u borbi protiv nesreće,
slobodu u borbi protiv neslobode a pravdu u borbi protiv nepravde.
Pojedinac ne može da promeni svet, ali može da
bude simbol promene, i nevažno šta uradi, bar će mu
savest biti čista jer je na pravoj strani, a ne u gomili koja
uništava sve pred sobom…
48
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 48-49
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
MALA NEMOJ DA BUDEŠ NIČIJE MESO
Mala, nemoj da budeš ničije meso.
Nemoj pomoću tebe da podižu svoj ugled.
Nemoj da budeš ničija lutka, koju će da svlače i oblače po potrebi.
Podari svoje mlade godine onome ko te neće zaboraviti posle prve pijane noći.
Ni posle druge, treće...
Tipovi koji ti govore da mogu sve, mogu malo toga.
A najmanje ono što ti stvarno treba...
Nestaće kada ti bude najteže.
Nestaće kada ti budu najpotrebniji.
I zapamti...
Kada te hvale, hvale te zbog sebe...
Kada te grle, grle te zbog sebe...
Kada ti kupuju, kupuju tebe...
Nisi ti toliko vredna, koliko te ubeđuju,
Vredni su oni sa tobom, u tvom društvu.
A možda si ti i jedino što im je ostalo...
49
21.11.2014 00:26:03
Nemoj da budeš ničija mačka koju će da miliju kada
im je dosadno. Nemoj da budeš ničija kučka koju će da
šetaju kada nemaju koga drugog.
Nemoj tvojom mladošću da lečiš naslage tuđih godina... Posebno ne na način na koji oni to žele...
Vršnjaci možda ne mogu da ti pruže puno,
Ali mogu da ti daju celog sebe...
Uvek, a možda i zauvek.
Bićeš im prva a ne 101...
Bićeš im ljubav, devojka,
A ne neko, pomoću koga će da leče svoje komplekse...
To je vrednije od svih luksuznih večera, automobila, hotela.
To je vrednije od svih elitnih mesta,
Elitnih, samo zbog cene koju moraš da platiš da bi
tamo bio…
Znam, skrenula si time pažnju, jesi.
Ali i pažnja se troši, kao što se troši sve drugo...
Dosadićeš im, kao što su im dosadile i mnoge pre
tebe. I, šta onda?
Kako da skineš kostim koji su ti krojili?
Kako da odbaciš sve ono što su ti kupovali?
Pazi na koga trošiš svoje mlade godine,
Posebno se pazi potrošenih, koji mogu da ti uzmu
nešto što nikad niko neće moći da ti vrati.
Tvoju mladost!
I sve ono što ide uz nju...
Proživi je sa svojima,
Onako kako dolikuje,
Starost i starce niko nije izbegao,
Nećeš ni ti...
Tebi to ne treba,
naročito ne sada u dvadesetoj...
Može elita i bez tebe,
Može i on bez tebe,
Jedino ti nećeš moći ako izgubiš sebe...
50
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 50-51
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
51
21.11.2014 00:26:03
DA SE SKUPE
Da se skupe sve moje samoće,
Mislim da bi i ljudima na doživotnoj robiji pozlilo.
Da se skupe svi moji nemiri,
Mislim da bi se i najveći kriminalac postideo.
Da se skupe sve moje tišine,
Mislim da bi mi i monasi pozavideli.
Da se skupe sva moja lutanja,
Mislim da bi i najstabilnija mašina ispala iz ležišta.
Da se skupe sve moje patnje,
Mislim da bi me svaki čovek razumeo…
Svaki čovek, osim onih pored mene.
Svaki čovek, osim onih na koje sam osuđen.
I, šta onda? -Ništa.
Natrag u samoću.
U nemir.
Tišinu.
Natrag u ono, što samo u poeziji može da prođe.
U poeziji, koja jedina svakome daje šansu…
I ono ništa pretvara u nešto.
Ako je ovo uopšte poezija?
Ako je ovo uopšte život?
52
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 52-53
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
KADA ME PRITISNU SAMOĆE
Kada me pritisnu samoće, sve što vredi prestaje da
vredi. Zaboravim da sam ikada voleo, živeo i ljubio. Zaboravim da sam postojao i postojim. Vidim samo vreme
kako protiče, i ništa…
Kada me pritisnu samoće, nema ničega: ni osmeha,
ni utehe, ni mene, ni celoga sveta. Samo beskrajna praznina koju ništa ne može da popuni. Dani se pretvaraju u noći, a noći u odustajanja i izgovore. Preslab sam
da uradim bilo šta sa sobom, a opet prejak da se požalim bilo kome. Ostajem zagledan u svoju samoću, naspram svega što me izdaje i ide u nekom sasvim drugom smeru.
Kada me pritisnu samoće, pristao bih na svaku devojku, na svačije usne, samo da dođe, sedne tu, zagrli
me i razbije tišinu. Ali, nema ni jedne. Pristao bih na
svaku, samo da me čuva, miluje i voli. Pristao bih i na
običnu, najobičniju. Na onu koju ne bih ni pogledao u
trenucima sreće, na onu za kojom se ne bih ni okrenuo
na ulici. Pristao bih na svaku, samo da bude uz mene i
da me svojim prisustvom podseća da postojim…
Kada me pritisnu samoće, vraćam se u prošlost, bežim u budućnost, samo ne mogu da pogledam ovom
danas u oči. Bežim od sebe i jedino od sebe ne mogu da
pobegnem. Polazim i vraćam se dok, u stvari, ne idem
nigde. Život se u tim trenucima svede na ulepšavanje
53
21.11.2014 00:26:03
ničega i na tek po neki nagoveštaj nečega. Izađem na
ulicu i kao da je sve okrenuto protiv mene, kao da je čitav svet krojen po merama drugih.
Kada me pritisnu samoće, više ne znam ni ko sam,
ni šta sam, ni zašto sam tu gde jesam. Čekam prvog čoveka da mi priđe, prvu ženu da mi se javi, ali nema ih.
Ne pristajem na pristajanje, na osrednjost, na prosek, a
sve me vuče ka toj stazi koja sve poravnava. Nisam ni
bolji, ni lošiji od drugih, samo sam drugačiji, a nama
takvima je, izgleda, najteže. Najviše vidimo a najmanje
možemo da promenimo. Najmanje jer smo kilometrima daleko od svih…
Kada me pritisnu samoće, vozovi promašuju moje
stanice, devojke se ogledaju zbog drugih u ogledalu,
prijatelji dočekuju zore bez mene a njene pospane oči
se bude pored drugog. Zaboravim i nagrade, i aplauze,
i one koji me vole, i sve. Odjednom sve počinje da se
gubi i stojim sam nad tim ponorom, mašem svakome,
dozivam, molim, ali niko to ne primećuje.
Vapim u dolini gluvih…
Molim u dolini slepih…
Ludim u dolini ludih…
U samoćama se najbolje ćuti. Ali, čemu ćutanje u
mladosti? U samoćama se najbolje misli. Ali zašto misliti, treba živeti! U samoćama se najbolje govori, ali
čemu govor ako nema šta i kome da se kaže? Nema jačeg od mene u samoći i slabijeg pred ljudima. Kao da se
54
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 54-55
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
pred drugima sve ono što vredi istopi. Ili ne umeju da
cene, ili ne umem to im da predstavim…
Kada me pritisnu samoće, setim se da ona koju volim voli drugoga. Znam da voli i mene, ali ne na taj način. Život koji volim mi je na dohvat ruke, a opet mi vešto izmiče pred očima. Pretvaram se u ono što nisam i
posmatram svoje postojanje kako kruži oko mene. Ima
tu svačega, ali malo šta može da me izvuče. Tek nagoveštaji nečega što bi moglo da bude nešto, ali se život
uglavnom postara da to ne bude ništa. Nazdravljam po
ko zna koji put sa svojom samoćom. Ni boljeg sagovornika, ni boljeg sluge. Ni boljeg, ni lošijeg. Umesto da
ujedinim svoju samoću sa drugima, čuvam je kao nešto
vredno, kao nešto samo moje.
A toliko je samoća i biće ih sve više. Ovaj svet se
pretvara u jednu veliku samoću.
Ovaj svet je odavno postao jedna velika samoća…
55
21.11.2014 00:26:03
DA UMEM
Da umem da pevam, pevao bih kao ZAZ. Pevao bih
satima, na ulici, po školama, svuda. Potpuno besplatno. Išao bih od grada do grada, od čoveka do čoveka,
tamo gde me pozovu, i tamo gde me ne pozovu, samo
bih pevao. Radovao ljude. Decu naročito. Probudio bih
ono najlepše u njima - lepotu i zanos. Učio bih ih da
može drugačije, da treba drugačije, da mora drugačije. Okupljao bih ih na trgovima, gde god se sretnemo,
i učio ih da je život pesma, ali i ne samo pesma! Osvajao bih svet muzikom isto onako kao što osvajam njene
plave oči, ležerno i polako.
I eto, ni dan-danas ne znam šta je teže osvojiti, da li
svet ili nju?
Da umem da kuvam, skuvao bih najveći ručak u istoriji i nahranio čitavu planetu. Sve gladne ljude. Hranio
bih i site, i prijatelje i neprijatelje, i dobre i loše. Delio
bih hranu kao što klovn deli balone, sa osmehom i setom. Kuvao bih najsavršenija jela, smišljao recepte i delio svima. Svi bi jeli za istim stolom, kao u studentskoj
menzi, i beli, i žuti, i crni, svi bi jeli istim priborom i
bili bi srećni. Bar tu, bar tada.
A onda bih, tako vešt i naučen, pripremio nešto njoj,
iz svake hrane i od svakog ukusa bih izvukao ono najbolje. I sumnjam da bi me tada odbila. Dok ovako, ovakav, još uvek nemam nikakve šanse…
Da umem da letim, a ne umem (probao sam više
56
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 56-57
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
puta), odmah bih odleteo do tužnih, uhvatio bih ih za
ruke, povezao sa srećnima i svi zajedno bismo odigrali jedan valcer. Ili tango. Spajao bih usamljene, mirio
posvađane a zaljubljene još više zaljubljivao. Da umem
da letim, pružio bih ruke svima i leteli bismo zajedno,
kao Petar Pan i Vendi u onoj priči, svuda po svetu. Danas bismo, recimo, bili u Kini, već sutra u Brazilu, a vikend bismo proveli u Africi. Da umem, posetio bih sve
ostavljene, zaboravljene, umorene, posustale.
A onda bih, nakon godina traženja i lutanja, odleteo
kod nje, napravio sa njom jedno veliko gnezdo na najlepšem mestu i tu bismo ostali zauvek. Naučio bih svoju decu da lete, isto onako kao što učim sada vas…
Da umem da rodim, rodio bih jedan novi svet, nalik ovom, ali ne kao ovaj. Ovaj moj bi bio lepši, blesaviji, raspevaniji, luđi. Sve bih okrenuo, pomešao karte, izigrao logiku, pa šta bude… Rađao bih samo dobre
ljude, ne toliko pametne koliko srećne i radosne. Onda
bismo svi zajedno stvarali nešto o čemu sada možemo
samo da sanjamo, a u stvaranju bismo pronašli najveću
sreću, kao što je upravo ja sada pronalazim.
Naravno, ona bi u tom svetu bila kraljica, doduše,
ona je kraljica i u ovom. Bar za mene. Tako da ni ne
moram toliko da se trudim oko sveta, bilo bi mi pametnije da se potrudim oko nje dok mi je zauvek ne ukradu. A već su na dobrom putu...
Da umem da pišem, a neki kažu da umem, pisao
bih baš ovako, baš kao što pišem sada. I napisao bih
57
21.11.2014 00:26:03
priču kao što je ova, poslao bih je svima i time, bar
za milimetar, učinio ovo pusto mesto svetlijim. Poslao
bih i njoj, i poslaću joj, i time bih izmamio jedan veliki
osmeh, jedan veliki osmeh koji se upravo dešava.
Možda zaista malo toga umem, ali bar znam da raznežim i nasmejem. A ponekad je i to dovoljno za sreću? Meni definitivno jeste, a videćemo da li je i njoj…
NEMAM OSEĆAJ DA SAM NEŠTO
PROPUSTIO
Nikada u životu nisam zapalio cigaretu. Nisam probao alkohol, kafu, travu. O težim drogama i da ne pričam…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Nikada u životu nisam bio na stadionu. Nisam radio
pirsinge, tetovaže. Nisam držao vatreno oružije u rukama, nisam pucao…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Nikada u životu nisam čekao u redu za nečiji autogram. Nisam vozio motor, automobil. Nisam leteo avionom, skakao padobranom…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Nikada u životu nisam nosio markiranu odeću. Nisam se divio zlatu, luksuzu. Nisam bančio, razbijao
stvari oko sebe, pio lekove za smirenje…
58
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 58-59
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Ali nekad kad legnem prazan uveče, znam da nisam
dovoljno zagrlio dan i ljude oko sebe.
… I, to me boli.
Znam da nikada više neću imati petnaestu, sedamnaestu, dvadesetu. Znam da nikada više neću imati
prvu ljubav. Znam šta sve neću imati…
…I to me boli.
Znam da nikada više neću videti neke drage ljude i
oprostiti se sa njima kako dolikuje a ne onako…
…I, to me boli.
A sve one gluposti koje sam pomenuo, sve one gluposti za kojima milioni čeznu, ma daj…
U odnosu na njih, nemam osećaj da sam nešto propustio.
Propustili su možda oni koji se bave njima?
A ja sam samo dobio…
U ŠKOLI SE NE PROUČAVA
U školi se ne proučava iskrenost, skromnost, plemenitost, zagrljaji… U školi se ne proučava jednostavnost,
hrabrost, spontanost, ljubav, dostojanstvo… U školi se,
u stvari, ne proučava, nego podučava. Ne usvaja, nego
diktira. Ne širi se, nego sužava. Ne otvara, nego za-
59
21.11.2014 00:26:04
glupljuje. Da je škola po meri čoveka, ne bi čovek bežao iz nje, nego bi trčao u nju!
Celo moje školovanje, kao i svako drugo, bilo je učenje onoga što ne slavi čoveka, njegovu suštinu, što ne
oslobađa, rasplamsava maštu i fantaziju, ili bar puteve koji vode do nje, već nametljivo otvara oblasti koje
o svemu uče, samo ne o onom glavnom. A to glavno
se zove, RADOST POSTOJANJA, POŠTOVANJE
PREMA ČOVEKU I PREMA SVEMU ONOME
ŠTO JE ŽIVO, što rađa život.
Na fakultetu se ne proučava podizanje dece, domaćinstvo, život u prirodi, dobrota, sloboda...
Na fakultetu se ne proučava bliskost, solidarnost,
odgovornost, žrtvovanje, autentičnost...
Na fakultetu se nikada ne priča o erosu, ljubavnoj
predigri, romantičnom dodiru onih koji se vole...
Na fakultetu se, u stvari, ne proučava ono najbitnije,
ono od čega smo sazdani...
Istorija sveta ne znači ništa, ako se uporedo ne uči i
istorija ljudske duše. Geografija takođe. Šta nam vrede
putovanja po svetu, ako naspram njih ne idu i putovanja
po sebi, i svim onim beskrajnim horizontima koji se otvaraju?! Biologija i fizika takođe. Šta mi vredi sve to, kada
i dalje ne umem da objasnim savršene linije njenog tela,
koje prevazilaze svaku umetnost?
Ili osećaj opijanosti dok sam sa njom?
Sve te silne formule i definicije, bez osećaja za ljude,
60
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 60-61
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
samo su lavirint u kome se gubi smisao čovekovog postojanja i ljudska lepota.
U školi se ne proučava otvorenost, poverenje, lepršavost, saosećanje...
U školi se ne proučava nemir, gorčina, ljubavni patos,
kada nemaš kud...
U školi se ne razvija zahvalnost prema hrani, drveću,
rekama, vazduhu, vetru...
U školi se ne razvija zahvalnost prema životu uopšte,
majci prirodi i senima predaka...
U školama, ovakvim kakve jesu, gubi se nada, vera,
mašta, optimizam, mladost, radovanje. Ne postaje se celina, postaje se šraf u mašini…
Umesto leta, seku se krila. Umesto slobode, nude se
zatvori. Umesto poverenja, ubija se vera u ljude i budućnost…
Gotovo sve što se tamo uči nekako je izvan, nešto što
se ne oseća, a da bi se osetilo mora prvo da se doživi. Zato
je sam način života koji se vodi najbolja škola, sve ostalo je
prisila, sve ostalo je kalupljenje...
Umesto konkurencije - ljudskost. Umesto ko više zna ko je više u stanju da razume druge. Umesto ko je najbolji
za sebe - ko je najbolji za svet. Umesto ko najbrže trči - ko
najbrže trči i pomaže drugima. Umesto ko je lepši - ko je
u stanju da prepozna i probudi lepotu u ljudima. Umesto
ko najbrže uči - ko najbolje prenosi naučeno...
Ja jesam za školu, ali za životnu školu, za prostor otvo-
61
21.11.2014 00:26:04
ren 365 dana u nedelji, gde je čovek čoveku čovek…
Ja jesam za nastavnike i profesore, ali pod uslovom da
vole decu i da su istinski zainteresovani za njih…
A da bi čovek voleo decu, on mora prvo da zadrži to
dete u sebi, kao i onu neodoljivu potrebu da rukama zagrli čitav svet. Ako izgubi taj entuzijazam i svetlost u očima, bolje da se skloni iz prosvete nego da mrači generacije koje dolaze...
Moguće je probuditi svetlost u svakom čoveku, samo
što, za početak, čovek treba da je probudi i pronađe u sebi!
I samo sa tom punoćom i beskompromisnim stavom da se uradi nešto za druge, čovek može da predstavlja tu
svetlost, u protivnom, samo je još jedna razbijena sijalica
na glavnom drumu koja ne služi ničemu i zauzima mesto
drugoj, koja istinski svetli…
Samo joj treba dati šansu?!
REVOLT ZGAŽENOG ČOVEKA
Ima nešto što policija i zakon ne mogu da kontrolišu, a to je revolt zgaženog čoveka, razbijenog po svim
šavovima, koji naspram svih mogućih nepravdi koje
je doživeo, preuzima stvar u svoje ruke i vraća dugove, vraća milo za drago, ne gledajući gde udara. To ne
mogu da kontrolišu ni sila, ni novac, ni vera, ni nevera.
62
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 62-63
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
To ne mogu da kontrolišu ni demokratija, ni parole o ljudskim pravima, ni prošlost, ni budućnost, ništa.
Zgaženi čovek koji u životu ni mrava nije zgazio u
stanju je da zadavi slona, zubima, i da ne trepne.
Tog zgaženog čoveka se svi plaše, o njemu se ne priča, o njemu se ćuti, jer se dobro zna da je i on krojio
istoriju, onu najkrvaviju, on je bio glavni u revolucijama, sudio kraljevima, carevima, on je jurišao u prvim
redovima na frontu, on je dizao bune i ustanke, on, baš
on, taj zgaženi čovek.
To je onaj trenutak kada se najveće dobro pretvori u najveće zlo, kada najbolje namere dođu do ključanja, kada se izneveri sve vredno, i kada čoveku ne preostaje ništa drugo nego da se bori za goli život i čast, a
najčešće samo za osvetu ne razmišljajući o posledicama.
Uvrede, kletve, prepucavanja, urlanje iz mase samo
su pražnjenja koja ostaju na tome, više teatar nego
stvarna potreba da se nešto promeni, ali zgaženi čovek
koji sedi negde u osami, i planira ono najgore je nešto
sasvim drugo. On je nevidljiv, on ne najavljuje i ne bavi
se opštim utiskom, on iznenada udara svom silinom, i
ide do kraja.
On nema šta da izgubi, sve što je smatrao vrednim
bačeno je na kolena. Čast. Ugled. Dostojanstvo. On
može do manijakalnosti da probudi u sebi želju za revanšizmom, i sva ona gaženja koja je godinama trpeo
da vrati, a da ni ne trepne.
63
21.11.2014 00:26:04
To jeste jedna vrsta ludila, ali ne genetskog, već
društvenog. Ludila, kada neko uvek i svuda biva ponižavan, tretiran kao budala, cinično ismevan, guran na
stranu i isključivan. Ludilo, koje samo sebe opravdava,
godinama nakupljani mulj koji se pretvara u razornu
mržnju koju malo šta može da obuzda.
To stanje tinja u ljudima, sagoreva, i na kraju, pred
sam čin, ne ostaje ništa, ostaje samo osveta, hladna,
podmukla, podmukla kao i svet koji je naterao čoveka
da izvadi mač. Ostaje samo potreba da se sve naplati,
krvnički, bez pardona i kajanja.
To je onaj «mrak koji pada na oči» o kome se malo
toga zna, i koji niko ne može da kontroliše. Još ako ga
doživi grupa, kolektiv, i krene da iživljava svoje nezadovoljstvo, nema te armije koja to može da obuzda. To
nije tuča navijača sa kamenicama i stisnutim pesnicama, to je borba na život i smrt, borba do kraja, gde se
ne štedi onaj drugi, gde ne postoji onaj drugi.
Prepoznajem zgažene ljude, ima ih, sa neverovatnom ljudskom snagom koju nisu uspeli da kanališu, da
se ostvare i pronađu puteve do vere i smisla. Sve ljudsko je u njima potrošeno, spaljeno, i upravo u ime toga
su spremni i na ono najgore. I ne samo to, oni u osveti
vide najplemenitiji mogući čin, a i najbolju zamenu za
sve godine bačene uzalud.
Svi imaju potencijal da u jednom momentu ožive tog
zgaženog čoveka u sebi. Čoveka koji je u stanju da se
64
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 64-65
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
sam samcijat suprotstavi svima, bilo rečima, bilo oružijem, i da udari tamo gde se ne bi usudila da udari ni
armija.
Zato se klonim od svake vlasti, od svakog upravljanja drugima, da ne bih stao na put zgaženom čoveku,
jer protiv takvog čoveka niko nema nikakve šanse.
A najčešće ni on sam, zato što pre, ili kasnije, sagori u mržnji.
Ali, dok ne sagori, posledice su katastrofalne.
Pitanje je samo, gde se nalazi granica koja opravdava
revolt, a gde se pretvara u smrtnu presudu?!
LJUBAVNA IGRA SLOBODE
Dogovorili smo se ona i ja da ćutimo dva dana, i da
emocije izražavamo govorom tela. Ponašali smo se kao
da smo nemi, i sve vreme smo razgovarali gestovima i
pogledom...
Kada god sam osetio da je volim, zagrlio bih je. Ona
mene takođe.
Do prodavnice smo išli držeći se za ruku. Ona je
stavljala u korpu sve ono što se meni sviđa, a ja njoj ono
što znam da voli.
Nisam znao kako da je nasmejem pa sam je golicao
usput i pravio grimase...
Plesali smo posle u parku, valjali se po travi, gledali
65
21.11.2014 00:26:04
se satima, a nismo progovorili ni reč.
Disali smo kao jedno prepušteni emocijama da nas
nose zaboravljajći na norme koje vladaju.
Voleli smo se – to je bio naš jezik...
Ljubili smo se – to je bio naš govor...
Grlili smo se – to je bila naša igra...
Trčali smo, hranili jedno drugo zaigrani u svom svetu kao dva viša bića koja ne zanima red i poredak stvari spoljašnjeg sveta...
U nama su počela da se bude čula za koja nismo ni
znali da postoje. Ponašali smo se spontano, iskreno, lagano, kao životinje kada se igraju neopterećene vremenom i prostorom, opijene igrom duha kada ih ponese...
Stvorili smo naš novi jezik pomoću koga smo se
sporazumevali.
Svet se, odjednom, pretvorio u naše igralište. Zabrane i ograničenja su počele da se brišu, ljudi i njihove
predrasude takođe, sve civilizacijske ograde, kao i naši
strahovi i unutrašnji diktati na koje smo naučeni...
Osetili smo se mnogo potpunijim nego što stvarno
jesmo, osetili smo neverovatnu snagu...
Nismo bili svedeni na ono na što nas je svodio grad
i poslovi koje smo radili, postali smo bića slobode, bića
igre, neuhvaćena u zamku vremena...
Nismo tragali za rečima pomoću kojih bismo objaš-
66
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 66-67
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
njavali naše stanje, već smo živeli naše biće pokretom,
grimasama, ritmom naše unuštašnje melodije...
Sve što smo radili bilo je naše, a opet univerzalno,
svačije. Nismo glumili, bili smo ono što jesmo... Pratili
smo telo jedno drugog i oslobađali se pokretom...
Trčanje, skakanje, vrištanje vraćalo nas je nama samima. Svet je postao naš svet...
Sve što smo radili pojačavalo je snagu našeg bića i
osećali smo sve veću energiju, volju, smisao.
Ništa nas nije razdvajalo od nas samih, sve vreme
smo pratili biće i unutrašnji ritam a ne glasove kolektivnog mentaliteta – šta se sme a šta se ne sme...
Stege koje smo osećali do tada počele su da nestaju...
Kada smo došli kući osetili smo da smo skinuli neviđeni teret sa leđa. Nismo mogli da govorimo od radosti i uzbuđenja. Svako čulo je u nama bilo probuđeno...
Do tada kruti i obazrivi, uspavani malograđanskim
lancima, moranjima kojekakvim, a od tada kao dve ptice široko raširenih krila koje ni jedan kavez ne može da
zaustavi. Ni jedan otrovni metak ispaljen u našem pravcu, ništa...
Našli smo sasvim slučajno našu igru i odigrali je sa
puno ljubavi i poverenja jedno u drugo.
Poleteli smo zajedno željni slobode, željni radosti,
željni pesme koju ćemo da stvorimo neopterećeni bilo
čime što nas sputava...
67
21.11.2014 00:26:04
To je bila naša pesma, a to bi mogla da bude svačija pesma, samo za početak treba osloboditi svoja čula, a
i imati pored sebe nekoga koga voliš, kome veruješ i do
koga ti je stalo...
PRAVDA
PRECI I POTOMCI
Moj deda od skoro osamdeset godina može većinu
moje generacije da nosi u zubima. I dan-danas može
duže da provede pod vodom nego ja na suncu. Spasava davljenike, pravi nameštaj od drveta, čuva životinje,
zna lekovitost svake biljke, tone kopriva je nabrao golim rukama. Preleteo je deo Srbije oko Morave uzduž i
popreko na svom biciklu…
Spasavao je, pomagao i lečio, gradio i čuvao ovo
društvo, ali ne zarad slave i hvale, ne zarad kojekakvih
lajkova na fejsbuku ili slike u novinama već zato što je
to za njega nešto sasvim normalno, nešto što se podrazumeva. Što, u krajnjem, i jeste.
Mi u sedmoj godini znamo više o svetu nego što
68
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 68-69
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
naši dedovi znaju u sedamdesetoj. Ali, nama milion informacija ne znači ništa, dok njima jedna informacija
znači sve. Mi sve znamo, samo ne znamo kako da budemo srećni i ispunjeni. Mi sve znamo, samo nismo u
stanju ništa da uradimo. Dok oni tačno znaju šta i koliko mogu i to najčešće i rade.
Naši dedovi ne znaju hemijski sastav rakije ili meda,
ne umeju to da pronađu na internetu, ali zato u svakom
trenutku mogu da ti objasne kako se pravi. Mi navodno znamo sve to i mnogo toga drugog dok, u stvari,
ne znamo ništa da napravimo. Oni daleko teže uče ali,
opet, daleko više poštuju naučeno. Mi znamo da smo
pametniji, ubeđeni smo u to, ali osim znanja i ubeđenja
nemamo ništa više.
Više ništa ne može da nas oduševi. Siti smo svega. Ne može pesma, jer znamo mali milion pesama.
Ne može film, jer znamo hiljade filmova i možemo da
ih gledamo u svakom trenutku. Ne umemo više da se
oduševljavamo, radujemo. Sve je postalo isprazno, mi
smo postali isprazni. Svako nam je konkurencija i pretnja. Sami sebi smo najveća konkurencija i pretnja. Sve
nas nervira, provocira, vređa…
Još u pubertetu proglašavamo sami sebe za genijalce, sveznalice. Pumpa nam se ego i sujeta sa svih strana. Zatvoreni smo u četiri zida - ni ne znamo šta se oko
nas stvarno dešava. Važnije su nam nekakve ikone svetskog džet-seta od rođene babe. Suvereni smo vladari
69
21.11.2014 00:26:04
svojih svetova sve dok nas taj isti svet ne izda i razbije.
Ljudi nam postaju odvratni, isprazni, zli. Ni ne slutimo da smo i sami takvi u očima drugih. Čekamo nova
tehnička otkrića kojima ćemo da se divimo. Čekamo
nove mobilne telefone, kompjutere, automobile. Ubeđeni smo da je novo, dok je, u stvari, sve potpuno isto. Bitno je samo da je spektakularno, senzacionalno i u trendu. I to sve u nadi da ćemo još brže da uradimo ono što
nam ne treba. U nadi da ćemo biti prvi u svemu ne sluteći koliko je to, zapravo, nebitno i nametnuto sa strane.
Mi smo srušili sve tabu teme, uspelo nam je, ali smo
srušili i sebe. Nama više ništa nije strano, jedino smo
sami sebi i drugim ljudima postali strani.
Samozadovoljno smo ukinuli sve autoritete ne sluteći da time ukidamo i sebe. Ugasili smo i sve bogove, ali
im se i dalje, za svaki slučaj, ponizno i podmuklo, klanjamo. Svi smo i vernici, i nevernici, i svevernici. Svi
smo sve, dok, u stvari, nismo ništa. I, što je najgore, sve
su manje šanse da nešto zaista i postanemo.
Sve znamo i sve možemo dok, u stvari, uhvaćeni u
zamku vremena, ne možemo ništa.
Starci ostaju mladići duhom, a mladići postaju starci već u dvadeset, tridesetoj. Sa jedne strane imamo ljude koji veruju u budućnost, koji veruju u život i imaju
svoje ideale i dostojanstvo, a sa druge imamo duhovne
bogalje, jadnike koji od svoje bede i sebičluka prave filozofiju. Imamo trovače svega vrednog koji u tuđoj ne-
70
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 70-71
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
sreći traže svoju sreću i njihov jedini smisao je da obesmisle sve što je vredno.
Nema priče o slobodi, nema zanosa, ideala, budućnosti. Kao da je sve izmišljeno i završeno. Priča se o
kraju istorije i poslednjem čoveku. Um nema više ulogu kosmosa već tehničke sprave kojom putem raznoraznih vežbi upravljamo. Sve je otkriveno. Sve se zna.
Samo mi ne znamo šta ćemo sa sobom. Prepune su
nam potrošačke korpe, kao i stomaci, samo su nam životi isprazni. Siti smo svega, samo smo gladni života,
ljubavi, ljudske pažnje i topline.
Umesto da se udružimo svi, učimo od starijih i da
u savezu sa njima stvaramo budućnost, mi sahranjujemo sve oko sebe kao da istorija od nas počinje? Kada
smo takvi prema onima koji su nas stvorili i koji su nam
ostavili u nasledstvo bar nešto, kakvi će prema nama
onda biti naši unuci i šta ćemo mi njima da ostavimo?
Ipak sam optimista…
DA SE ZNA KO JE GAZDA
Otac kupio sinu kola za dvadeseti rođendan. Najnoviji model, tek što ga skinuli sa trake, a sina tek što
skinuli sa… Zaslužio mali, jeste. Još nikoga nije digao
u vazduh, pa hajde matori da ga nagradi… Šta li će da
mu kupi za dvadeset i peti rođendan, trideseti? Firmu
71
21.11.2014 00:26:04
neku? Ma to je sitno. Pola grada? Ma i to je ništa. Možda ceo grad grad? Ko zna, videćemo…
Slučajno znam obojicu. Kod jednog sam radio, honorarno, preko leta, kod drugog ću verovatno da radim,
honorarno, čitav život. Od jednog mi je muka, drugi mi
se gadi, ali moram da trpim obojicu, kao i svi mi… Starijeg znam iz priča, mlađeg iz škole. Tačnije ono malo
dana kada je dolazio.
Oni su ti danas gazde, veeeeelike. Novokompovana
elita. U prevodu - kraljevi tranzicije koji su se obogatili na narodnoj nesreći. Pojedinačni profiteri kolektivnog propadanja. Ako mene pitaš, snobovska neiživljena govna koja više ne znaju šta će sa sobom, a ako njih
pitaš, onda su oni uvažena gospoda domaćeg biznisa.
Kakvo je poreklo njegove imovine? Pa, ono- kupi,
preprodaj, uzmi tamo, dodaj ovamo, potplati, pripreti,
doplati, smuvaj, naplati i to je to… Poznat princip. Državno pretvori u privatno, svačije u ničije, a posle toga
u svoje, lično i onda vladaj. Poseduju trećinu grada, ovo
ostalo njihovi kumovi, pa kumovi od kumova i tako u
krug. Gde god pipneš – njihovo! Svuda su cenjeni i poštovani. Svi im se klanjaju, ljube ih da ti ne kažem gde,
dok, u stvari, ne mogu da ih smisle. Do juče je bilo - ‘de
si bre komšija, š’a ima, a danas - moje duboko poštovanje, gospodine, stojim vam na usluzi. A kako će biti sutra, ehh sutra…
Šta rade sa tolikom lovom? Ne znam, to moraš njih
72
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 72-73
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
da pitaš… Kažeš, snašli se ljudi. Jesu. U pravu si. Nije
mi samo jasno zašto drugima nije omogućeno da se
tako snađu? Bar hiljaditi deo od toga.
Nego pusti matorog, stigla nova kola u grad pa to
treba da se proslavi. Stig’o mercedes ni ne zna se više
koje ono klase… Ovih dana je to događaj, pravi se fešta. Ljudi se okupljaju i zagledaju kao da je sleteo svemirski brod. Čestitaju mu k’o da ga je on izmislio i napravio. Ni ne znaju, budale, da u svetu ima još mali
milion takvih. I znaš već kako to ide, ljudi ko ljudi,
jedni se dive, drugi zavide, treći okreću glavu, mumlaju nešto sebi u bradu i gledaju svoja posla dok većina,
u stvari, jedva sastavlja kraj sa krajem. Njegovi vršnjaci razmišljaju da li će imati šta da jedu sledeće nedelje,
a on nikako da se odluči da li će na leto na Havaje il’
Maldive? Ili možda na oba, pošto kad imaš lovu ti je ionako sve usput.
Ali briga njega, on vozi svoja kola. Svoju zlatnu kočiju od deset i kusur hiljada eura. Malo laktovi na prozoru sa svojim ortacima u centru, malo muzika do daske da se zna ko je gazda, malo belo na nosić, malo žuto
oko vrata, a ti, Miko, studiraj sociologiju, drhti pred ispite i moli se onom frajeru odozgo da ti prihvate molbu
za smanjenje školarine.
Pitaš me šta će klincu tako skup automobil? Čoveče,
baš si glup, kakvo je to pitanje? Pa neće valjda po cigarete, ili u teretanu da ide biciklom, ili, ne daj bože, pe-
73
21.11.2014 00:26:04
šaka ! Čovek, kad se kurči, mora da se kurči sa stilom,
onako da svi vide. Kakvo je to kurčenje ako se kurči
samo kod kuće?
Znači, tebra, mora se zna ko je gazda, se vidi i čuje,
nema zezanja…
I posle svega, ti me pitaš kakav je đak? Nikakav. Još
malo pa dovoljan, falilo mu samo da ćale ode do škole i sredi sve to. Kad ode, onda je odličan. Doduše, ne
uvek, samo za kraj godine.
Slab đak, slab karakter, slab u svemu. Jedino jak u
mangupiranju, u tome mu nema ravnih. Površan, ljigav,
razmažen, nafuran, naložen, bahat. Bitan po tome šta
ima, a ne po onome što jeste. Idol klincima iz kraja koji
čeznu da postanu takvi i san svih onih devojaka koje bi
preko polnog organa da grade karijeru.
I šta on radi sa tako skupim automobilom? Sigurno
ne razvozi radnike na posao i ne pomaže nepokretnima
i bolesnima… Ne radi ništa. Vozika se okolo, prolazi
pored svojih profesora, drugova i drugarica iz generacije… Prolazi pored gladnih, siromašnih, nezaposlenih. I
dok njegov automobil sav blješti, još miriše na novu farbu i dizajn, svi se sklanjaju u stranu da mu slučajno ne
stanu na senku.
Neka, neka uživa dečko u vožnji, može mu se, a ionako će sve te ulice jednog dana biti njegove a mi njegove sluge. Bolje da mi još sada ostavimo dobar utisak,
možda nas zaposli. Divan mladić.
74
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 74-75
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
I sad ti zamisli jednog klinca koji raste u izobilju, naviknut na luksuz i poseban tretman, uskraćen istinskog
života i svega onoga što može da ga učini čovekom, a sa
druge strane pogledaj njegove vršnjake i njihove roditelje koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i ne znaju gde
udaraju? Uporedi ovog degenerika koji svršava po svemu što se okružuje sa njima?
Nije problem imati kada svi imaju bar nešto, problem je imati sve kada većina nema ništa. Problem je
razbacivati se kada drugi gladuju, namerno ili ne, potpuno nevažno. Problem je bogatiti se na tuđem znoju
i nesreći, praviti cirkus od svega toga i pišati, na kraju,
po svemu što je vredno. Generacije su stvarale a onda
dođe tip, pokupuje sve to za sitnu lovu i još očekuje da
mu se klanjaš? Ali, šta ćeš, ako zavisiš od njega - moraš. On lako može da nađe drugog radnika, a ti posao
malo teže…
Ponovo me ti pitaš odakle im sve to? Kako odakle,
zaradili ljudi. Malo ovako, malo onako i postali gazde.
Što ti ne postaneš gazda? Šta čekaš? Ti učiš školu, ma
daj, stvarno si prs’o. Nema ‘leba od toga, dečko. Gledaj
da se uguraš tamo gde je velika lova i onda muljaj kako
znaš i umeš…
75
21.11.2014 00:26:04
PRIČA O JEDNOJ
IZGUBLJENOJ ZEMLJI
Ili sam se rodio prekasno, ili se ona rasturila prerano,
uglavnom, učim geografiju stare Jugoslavije naknadno...
Plovim Jadranom, pentram se po Kozari, susreo sam se
prvi put sa islamom i feredžama u Tuzli, potrčao sam za
jednom Makedonkom na splićanskoj rivi i stigao je nešto kasnije u Kotoru, u Starom gradu. Sastavljam lagano razbijeni mozaik i ređam uspomenu za uspomenom.
Prelepa je to zemlja bila, kažem bila jer sve bajke traju kratko. Tako i ova naša, jugoslovenska. Teško je obuhvatiti sve to i u jednom životu, a kamoli u jednoj priči nekog tamo dvadesettrogodišnjaka. Kako ukrotiti taj
plemeniti duh i objasniti ga u nekoliko rečenica, a ne pomenuti sve te ljude, gradove i sela? Kako dočarati taj cvet
dok je još bio u punom zanosu a ne narušiti ništa od njegove lepote i značaja?
Uglavnom, saznao sam za Krležu, slušao sevdalinke, smejao se uz bećarce, probao dalmatinske specijalitete čija imena ne umem ni da izgovorim, uživao u narodnim igrama, prepuštao se zanosnoj lepoti svih tih žena
koje su prolazile i svađao se sa samim sobom koja je od
koje lepša... Čuo sam za Stradun, Baš-čaršiju, Trg Bana
Jelašića, no, ja sam bar čuo, nešto od toga i video, proveo
vikende, neko mi se tamo obradovao i nosim puno lepih
uspomena, a šta je sa nekom novom decom koja dolaze?
Decom koja prvo nauče da mrze i odbace, decom koja
76
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 76-77
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
nabrajaju gde ne bi išla, a ne gde bi išla. I na kraju, uglavnom, ne odu nigde... Važniji su im neki nepostojeći likovi od njihove istorije, važniji su im istražitelji Majamija,
roboti, marsovci od svih onih mesta gde su stasavale generacije i generacije njihovih dedova, očeva. Važnija im
je Lejdi Gaga od rođene babe...
Sve je manje Jugoslovena, ali je zato sve više postjugoslovena. Volim te ljude jer me podsećaju na bratstvo i
jedinstvo, radne akcije, zanos izgradnje jednog društva i
veru u ljude, u čoveka... Podsećaju me na život gde nije
sramota biti Albanac u Beogradu, gde je čast zaljubiti se
u Splićanku, gde je kompliment poštovati i ono što nije
tvoje. Sastavljam polako svoju staru Jugoslaviju u malom
i bar fiktivno postajem njen stanovnik...
Prvo su moje priče stigle u sve te gradove pa onda
ja, naknadno. Zaključio sam da svi mi citiramo iste pisce, da se isto zaljubljujemo, volimo istu muziku, borimo se protiv istih stvari, kroz osmeh oponašamo dijalekte. Shvatio sam da i tamo cveće isto miriše, da se pevaju
iste pesme, gledaju isti filmovi, ali da su ipak, duboko u
nama, skriveni neki davni nesporazumi za koje nismo
krivi mi, nove generacije, ali ih i te kako ispaštamo. I,
tek ćemo...
Iako sam hiljadu puta rekao svojim prijateljima da se
nikada nisam osećao kao stranac u Osijeku, niti u Podgorici, niti u Zagrebu, Vukovaru… lagao sam. Strah se
oseća u vazduhu. Podsvest je močvara iz koje sve ispliva. A najčešće ono najgore. Tada vidiš i ono što ne po77
21.11.2014 00:26:05
stoji. Granice jesu veštačke, ali su ipak granice, a samim
tim i ograničenja... Unapred su me sahranili moji odavde kada sam krenuo za Hrvatsku, ispratili su me preplašeni kao da idem ne znam gde. Iako se rat odavno završio, rat i dalje traje u glavama ljudi...
Ponekad se pitam za koga su ginuli svi ti heroji sanjajući o humanom društvu i slobodi?! Zamisli samo radničke igre, mogućnost da spavaš gde hoćeš, lakoću prelaženja prostora, ljubav prema drugom, drugačijem! A šta
imamo danas? Horde obezličenih degenerika, profit kao
vrhunsko načelo u svemu, interes kao znak prepoznavanja, sumnju u sve što nas okružuje, strah, iživljavanje,
nezasitost, zavist. Imamo gomile drogiranih idiota koji
hodaju po zemlji kao po deponiji, gledajući šta mogu da
iskoriste i bace!
Teško je bilo napraviti sve to, osmisliti, pomiriti nepomirljvo, a lako srušiti, upotrebiti naoštrene noževe i
od jedne od najcivilizovanijih država napraviti najvarvarskiju. Koliko je samo ljudskih kultova uništeno i od
internacionalnih svedeno na lokalni karakter. Recimo,
kult glumaca od Ljube Tadića, Bekima Fehmiua, Šovagovića, Šerbedžije pa do Mije i Čkalje, Bate i Borisa Dvornika. Kult muzičara i muzičkih grupa od Ive
Robića, Ibrice Jusića, Đorđa Marjanovića pa do Korni
grupe, Indeksa, Bijelog dugmeta. Kult pisaca od Andrića, Selimovića, Kiša, Pekića... Kult sportista od Ducija Simonovića, Mirze, Ćose, Džaje. Kult radnika,
78
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 78-79
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
kult poštenja, kult borbe za opšte dobro, kult čoveka,
kult ljudskosti...
Jugoslavija očigledno nije mogla da opstane, kao što
ne može da opstane nijedan veliki san. Mudrost jedne
generacije upropastila je druga, a treća je sve to razbila u
paramparčad i rasprodala budzašto kao da je tuđe, kao
da nikada ništa nije ni postojalo. Mnogi su preživeli, ali
su ostali ubijeni u duši. Već godinama svi oštre noževe,
mrze jedni druge... Sa ove distance prosto je nerealno da
su svi ti ljudi živeli u miru, pod istim krovom i osvajali
svet zajedno! Sada se polako prodajemo tom istom svetu!
Neko prodaje ostrva, neko fabrike i rude, a svi podjednako prodaju jedni druge. Svako ponosno iznosi na trpezu ono što ima odričući se elementarnog ljudskog dostojanstva...
Verovali smo da smo se borili za nas svih ovih godina, dok smo se, u stvari, borili za njih. Što smo mislili da
smo jači, bili smo sve slabiji, što smo bili bliži pobedi, mi
smo, u stvari, sve više gubili i gubili, ni ne sluteći kakav
nas kolektivni poraz očekuje...
Upravo doživljavamo taj poraz...
Duh četništva, ustaštva ponovo provejava. Umesto
da gradimo budućnost, mi tražimo najmračnije detalje
prošlosti, brojimo tuđe mržnje zaboravljajući vlastita prijateljstva. Umesto najlepšeg, tražimo ono najgore. Umesto za ljubav, prikupljamo činjenice za mržnju. Ukoliko
ništa ne pronađemo, onda izmišljamo, dodajemo, pre-
79
21.11.2014 00:26:05
uveličavamo... A i kako to obično biva, čim svako za sebe
misli da je u pravu, znači da niko nije u pravu, niti će
ikada biti, jer ga ne zanima onaj drugi...
Nabrajaju se zločini tzv. komunizma a ne slute zločine kapitalizma koji su mnogo veći, koji zagađuju svaku
poru društva i čoveka. Ko će da im objasni da osim njihovih nezasitih stomaka i ograničenih umova postoji i
nešto drugo? Ko će da im priča o staroj Jugoslaviji, svim
tim čudima, ko će da ih nauči da poštuju sebe i sve oko
sebe? Naviknuti su da sve neko treba da im daje, a šta su
oni dali ovom svetu? Šta, osim pohlepe i sebičluka?
Svi se sada podsmevaju iz svojih mišijih rupa prisećajući se vremena kada se živelo. Koliko samo sujete, primitivizma, pakosti! Koliko samo ničega u beskrajnoj močvari svega i svačega koja guta sve pred sobom...
Umesto Dana rada počinje da se slavi Noć veštica, umesto Dana oslobođenja počinju da se slave dani porobljenja. Još nas generacije novih istoričara uče da je bolje da
smo sarađivali sa nacistima... Tadašnji fašizam je pobeđen, neprijatelj je bio poznat, a ko će da pobedi ovaj današnji, naizgled nevidljivi, koji razara sve pred sobom od
vazduha, hrane, biološkog i kulturnog bića čoveka? Sve
je više fašista koji ni ne znaju da su fašisti, uništavaju
svojim prisustvom sve što dotaknu… Gde je zanos, gde
su ideje, gde je žrtvovanje, gde su se sakrile nada i sreća?
Svako veliča svoju ličnu priču skrivajući sve drugo. Ko
će ponovo da objedini sve ljude i da ih ubedi da su ljudi a ne zveri?
80
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 80-81
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
MOJA BIOGRAFIJA
Najteža biografija koju sam napisao bila je molba za
smanjenje školarine uz koju je išao i kratak CV. Šta tu
pametno uopšte i može da se napiše?
Ako počnem da hvalim sebe, reći će ovaj je nadmen,
neka se nosi, ima i težih slučajeva. Ako kukam, reći će
da sam nesposobni, nesnalažljivi kreten i da treba da crknem!
Kako pisati takve biografije? Odakle početi? Možda ne vole provincijalce? Ili možda provincijalci čitaju te
biografije pa ne vole Beograđane? Ko to uopše određuje? Nije meni problem ništa da izmislim, to mi je posao,
problem je što oni neće da mi veruju. Uglavnom, imovinu nemam. Sponzore takođe. Roditelji nezaposleni. Država nezaposlena. Zemlja Srbija. Balkan. Tako počinje
90% naših biografija a tako se, bojim se, i završava…
Znam, zvuči poznato. To se danas podrazumeva i da
se ne kaže ništa, ali oni opet od mene nešto traže. Da li
da napišem da sam pisac u slobodnom vremenu? Neću,
uvrediće se kada se sete ko su danas sve pisci… Da li da
napišem da me vole i da sam drag nekim ljudima? Neću,
smejaće mi se. Ko koga danas uopšte voli i ko je kome
drag? Misliće da ih zezam… O čemu onda da pišem? O
ljubavi? Ma kakvi, neće shvatiti. Da li da pišem o sreći?
Ma jok, nema šanse. Možda o devojkama? Slobodi? Ma
ne, njih to ne dotiče…
81
21.11.2014 00:26:05
Napisao sam stotine svojih biografija do sada, svaka
priča je moja biografija, svaki prijatelj, svaki susret, svaka ljubav, ali ništa od toga ne odgovara za ovu priliku.
Oni hoće nesreću, probleme u porodici, a meni se, kao
za inat, odavno ništa loše nije desilo. Pisao bih samo o
sreći, ali to je poslednje što očekuju. Najteže je pisati biografiju za birokrate. Njih ne zanima ni tvoja priča, ni
tvoja lepa rečenica, ni tvoja lepa devojka. Njih ne zanima ništa tvoje što je lepo, oni traže neki nesrećan slučaj
ili neku tragediju zbog koje će da te nagrade.
A opet, nemam književne nagrade, nemam susrete
sa ljudima sa estrade koje bih mogao da priložim kao
dokument o svojoj posebnosti, a i u porodici su mi svi,
hvala bogu, živi i zdravi. Doduše, imam da im priložim
po koji intimni detalj u raznim formama od nekih gimnazijalki sa ex-YU prostora, ali briga njih za romantiku. Oni su operisani od toga… U krajnjem, ono što
pišem, moje priče, njih to ne zanima, a ono što oni traže da se napiše mene ne zanima. Ne, stvarno, kako da
im objasnim da sam talentovan i da ću, ako ovako nastavim, biti značajan za našu kulturu? Misliće da se zezam sa njima. Iznerviraću ih pa će mi duplirati školarinu, ili će je uvećati trostruko. Bolje da ćutim, pa kako
bude. Bolje da svi ćutimo, pa kako bude.
Mada, svakako smo najebali, kako god okreneš…
82
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 82-83
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
I ONE DIŠU
Hajdemo sada, braćo i sestre, da potamanimo sve
ono što smo tovili zimus. Dolaze praznici, slave, vašari… Sve što ima perje, četiri noge, kljun, da mi lepo
prikoljemo i stavimo na ražanj. Sve što riče, kokodače,
muče, da mi onako kulturno roknemo, posred čela, i od
toga napravimo feštu. Pa, ko voli, nek’ izvoli…
Samo veselo i na radost. Nego šta! Guske, kokoške,
zečeve, prasiće, koze, jariće, jaganjce, svinje - sve u klanicu, pa onda u mesaru! Jer, ko jede, zlo ne misli. Da
razbijemo maler i ostalo, pa da…
Ne, stvarno, duša me boli zbog svih tih životinja
koje nastradaju oko praznika. Što veći praznik, veći red
na klanici. Poznata je priča o Isusu i jagnjetu koje je žrtvovano. Adam i Eva, kada su «zgrešili», Bog je ubio
životinje kako bi im obezbedio odeću. Životinje se žrtvuju zarad oproštaja greha? A ko će nama da oprosti
što ih žrtvujemo? Koja je njihova svrha, osim da budu
ubijene i da služe kao sirovinski izvor? A i nije istina da
je čovek po prirodi mesojed...
Nego, dobio sam ćerku - hajde da okrenemo jedno prase. Sinu mi sutra rođendan - spremio sam jedno
slatko jagnje, tako se valja. Ode nam deda letos - priklali smo jedno jare, malečko, nema ni 15 kila! Samo
nek je dedi laka zemlja i pokoj duši! Igra Zvezda sutra mogli bismo da bacimo nešto na roštilj... Idi vataj onog
petla što nas budi ujutru…
83
21.11.2014 00:26:05
Određeni deo vremena provodim na selu i znam šta
znači kada uoči praznika zacvili ceo kraj. Možeš tačno
da pogodiš koji komšija šta kolje, kakav je majstor i koji
alat koristi. Neki su toliko vešti da se satima natežu sa
polumrtvim životinjama a one, jadne, i da ne pričam.
Nikada u istoriji nije vršen ovakav teror! Industrija,
veštački uslovi i oplodnja, svet koji se pretvorio u džinovsku kasapnicu i proždrljivi potrošači koji nisu u stanju da postave elementarna pitanja o hrani koju jedu…
Pozivaju se na boga, tradiciju, kulturu, ne sluteći stravične zločine koji se svakodnevno vrše nad životinjama... Svi pričaju o genocidima koji se dešavaju jednom
godišnje ili jednom u pet godina, a šta je sa svinjocidima koji se dešavaju svake sekunde? Ko je, u stvari, veća
zver - životinja ili čovek?
Po čemu je pas više biće od svinje? Ili mačka od koze
ili krave? Zašto papagaj više vredi od ćurke ili patke?
Čovek, bežeći od usamljenosti, zaronjen u bolesno kapitalističko društvo, sa jedne strane opravdava najmonstruoznije zločine, a sa druge, svoje kućne ljubimce, u
nedostatku ljudi, tretira kao ljude?
Ili ZOO vrtovi koji predstavljaju koncentracione logore za životinje? Prošetajte Beo - Zoo vrtom, dobro se
zagledajte u njih i pronađite mi jednu srećnu životinju!
Prava slika sveta se može odrediti po »slatkom prasencetu« koje se smeje i maše nam sa konzerve paštete
ili salame i zove nas da ga »kupimo« i »slatko pojedemo«. Tako je i sa ljudima, sve slatko, lepo upakovano,
84
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 84-85
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
namirisano, a šta se krije unutra?
Indijanski poglavica je pre 200 godina u jednom
od najvećih humanističkih manifesta lepo rekao: »Šta
je čovek bez životinje? Zašto se ubija bizon? Gde su?
Nema ih više. Gde je orao? Odleteo. Kada bi životinje
nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti. Šta god
zadesi životinje, ubrzo snađe i ljude. Sve je u svetu povezano. Pravom življenju je kraj, počinje borba za opstanak...«
Sve je u svetu povezano. Pravom življenju je kraj,
počinje borba za opstanak...
SEBE, SEBE, SEBE
Tebi je tvoja priča život, sve počinje, i završava se sa
njom. A nekome je tvoja priča samo jedna od priča.
Jedna od milion...
Ti gledaš sebe svakoga dana, lepog sebe, ružnog
sebe, dosadnog sebe, posebnog sebe.
Stotine dana sebe, desetine godina sebe, uvek, i svuda sebe. A tom nekom samo si usputna stanica...
I u tom silnom gledanju sebe učiniti ti se da su i drugi opsednuti tobom. I u tom silnom razmišljanju o sebi
misliš da se i drugi bave tobom.
A ne bave se, jer i oni gledaju sebe.
I svi gledaju sebe.
85
21.11.2014 00:26:05
I ti gledaš sebe.
I čitav biznis sveta okreće se oko priče o sebi.
O osiguravanju sebe, o ulepšavanju sebe, o promovisanju sebe... Sve mode, svi horoskopi, sve dijete i reklamne kampanje. Sve političke priče, svi novi heroji i
proroci... Svi promovišu i prodaju priču o sebi...
I sve to navodno rade zbog stila, ideja, zbog tebe
A niko od njih neće da ti kaže: »Ma jebe mi se za
tebe... Samo te koristim, ti si meni potreban, a ne ja
tebi.«
Ne znam da li će se planeta ugušiti u plamenu i vatri, ne znam da li će je pokositi glad i bolesti...
Znam samo da će se istopiti u samoljublju.
Gde će svako grabeći za sebe,
Izgubiti prvo druge, svoje najlbiže.
Svoje utočište i izvore.
A samim tim i sebe.
86
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 86-87
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
PISMO AMERIČKOM BRATU
Samozvani pandur sa 51 zvezdicom na reveru i dalje zavodi red po obližnjim sokacima. Siledžija obavijen ružičastim plaštom demokratije, skriven iza ciničnog osmeha lažnog humaniste, besramno kida i ubija
ono malo dostojanstva što je ostalo. Onako samovoljno, krvnički, kao kasapin u svojoj klanici, kreira mapu
sveta.
Fabrike oružija dnevno štancuju više municije i snajpera nego što je pekara na kraju moje ulice uspela da
umesi štrudli i slatkih kolačića za pola veka svog postojanja.
Dobro znam gde će da završe te štrudle, znam ko će
sa kim da ih podeli, ali ne znam gde će da završe njihovi meci? Ko će da pazari njihove tenkove? Ko će da
guta njihove bombe? Koga će oni izjutra da bude, tačnije, da uspavaju jednom zauvek?
Znam na čijim će sve stolovima zamirisati kifle i
vruća peciva, ali ne znam ispred čije će kuće osvanuti
leševi, razbijene glave… Znam ko će predveče da pazari one slatke rolnice u povratku iz druge smene, znam
ko će da ukrade baklave i rum-tortu dok je najveća gužva, ali ne znam ko će da pazari njihove metke? Ne
znam na koga će sutra biti usmereni njihovi snajperi?
Ne znam koga će još sve uspeti da posvađaju, a posle
da ih mire oduzimajući im teritorije, ljude, slobodu…
87
21.11.2014 00:26:05
Namerno suprostavljam obične ljudske stvari vojskama i bombama, i to ne zato što sam naivan već zato
što ne želim drugačije. Namerno suprostavljam ljudsko
neljudskom, normalno nenormalnom, anđeosko demonskom. Namerno suprostavljam ono što rađa život
onome što seje smrt…
Nisam pristrasan, ne navijam ni za jednu naciju, navijam za ljude, obične ljude, pametne, smešne, drage,
ovakve i onakve, ali ljude! Ljude pored kojih sam rastao, od kojih sam učio i postajao čovek uz njih i sa njima…
Zašto bismo se plašili, kada možemo da se radujemo? Zašto bismo se mrzeli, kada možemo da se volimo?
Čemu više ratovi? Zar nas istorija nije naučila da poštujemo ono što imamo? Ili nam nije dovoljno krvi?
Više od svih volim da se raspravljam, samo, umesto
bombi koristim reči, a umesto tenkova argumente, a šta
oni koriste? Koji su njihovi metodi ubeđivanja? Sankcije, embargo, medijske ucene i laži, instaliranje marionetskih režima. Navodno daju i pomažu, veliki su humanitarci dok, u stvari, uzimaju.
Kapiram da njihove vojske mogu sve da sruše, to i
nije neki problem, može to svako. A da li njihove vojske
mogu nešto da naprave? Da li znaju da pronađu put do
nečijeg srca? Vojske treba da služe narodu, a ne da masakriraju i gaze sve pred sobom. Vojnici treba da budu prva
pomoć od elementarnih nepogoda, a ne da oni budu ta
elementarna nepogoda.
88
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 88-89
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Muka mi je više od te borbe za demokratski svet kada
ostaneš bez svog sveta, sveta koji voliš. Dosta mi je više
takve demokratije i humanitarnih bombardovanja. Kakve to veze ima sa humanizmom? Pusti ti takvu budućnost kada porušiš sve što je napravljeno u prošlosti! Pusti
ti takvu slobodu kada ostaneš bez svake slobode ! Dosta
smo menjali svet, hajde da sačuvamo postojeći? Bolje i
ovakav, nego nikakav? Bolje nešto, nego ništa?
Zato, oprosti mi, Holivude, žao mi je, ali stvarno
više nisam za taj film. Izvini, ali poodavno sam prerastao Terminatora i Rokija. Čaku Norisu se više ne smejem ni u vicevima, a kamoli ovako… Poodavno sam prerastao Betmena i Spajdermena. Miki Mausa i Paju Patka
još ranije. Dok u ono ostalo nikada nisam ni verovao…
Izvini, možda sam primitivan, verovatno jesam, ali
znaj da mi je draže popodne provedeno u kuvanju ajvara
sa baka-Mirom, ili sati provedeni na prozoru u iščekivanju moje omiljene gimnazijalke od svake tvoje nuklearke, od svakog tvog blokbastera. Draža mi je svaka ulica
u mojoj provinciji od svih tvojih multinacionalnih koncerna, i to ne zato što je moja, već zato što je svačija…
I nema tog Diznilenda, naoružani brate, još nije izmišljen, koji bih trampio za moje umetnike, za moje gradove, za neke male stvari koje ti nikada nećeš da shvatiš…
Možda sam prost, sigurno jesam u odnosu na tebe,
ali kamo sreće da svi budemo prosti u odnosu na tebe.
Kamo sreće…
89
21.11.2014 00:26:05
I, samo nas zaobiđi, naoružani brate, preskoči nas,
preleti, ali ne pada nam više na pamet da progutamo tu
tvoju pilulu još jednom. Dosta si nam zagorčavao život. Dosta si nas trovao. Nas, kao i ceo svet. I zato nas
mani već jednom, kažem ti, zaobiđi nas, preskoči, skloni tu pohotnu šapu, samo nas pusti i drži se što dalje
od nas…
Jasno? Ni mi ne uređujemo tvoj dom, nemoj ni ti
naš. Tvoje nećemo, svoje ne damo i tačka!
KAKO SAM RATOVAO
PROTIV NATO-PAKTA
Imao sam deset godina kada su nas bombardovali, nosio sam naočare, navijao za Partizan, imao sve petice i bio zaljubljen u jednu Natašu. Mislio sam da se
loše stvari dešavaju samo u nekim drugim državama.
Keva mi je stalno spremala palačinke i sladoled. Ćale
se srećan vraćao sa posla uvek sa novim pričama. Baba
je spremala najbolje sarme u gradu a deda me vodio na
fudbal i pričao kako sam veliki talenat. Onda je počelo
bombardovanje i sve se zauvek promenilo u očima jednog desetogodišnjaka…
Ovo je ta priča…
Mislim da mi je Nato-pakt bio najbolji učitelj geografije vlastite zemlje koga sam imao. Naime, svake ve-
90
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 90-91
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
čeri smo se porodično okupljali ispred TV-a, slušali koji
su grad gađali i tražili ga na karti. Tada sam prvi put čuo
za Pančevo, Loznicu, Vranje… Sticajem okolnosti, kao
klinac, putovao sam najdalje do škole - sve ostalo za moj
čuveni bajk marke BMX bila je zabranjena zona. Ovako mi je ekipa iz NATO-a predstavila Srbiju uzduž i popreko.
Još tada sam, u tim godinama, isplanirao da je obiđem, čim se rat završi, pod uslovom, naravno, da nešto
od nje i ostane! Mi klinci smo maštali da napravimo gradove pod zemljom, gde nas natovci nikada neće pronaći. Pravili smo spiskove koga bismo sve poveli sa nama, a
koga bismo ostavili da pogine. Na kraju se ispostavilo da
bismo poveli u naš tajni grad celu Srbiju (osim nekoliko
drugova iz starijih razreda koji su nas maltretirali), jedino smo se dvoumili oko Slobe Miloševića i njegove žene!
Ipak smo odlučili i njih da primimo…
Još tada sam shvatio da je svrha bombardovanja da se
potpuno ubije svest naroda i da se on pokori. Međutim,
u mojoj kući, a i u celoj ulici Nikole Pašića, u Paraćinu,
bilo je sasvim suprotno. Ljudi su bili puni sebe, bodrili su
i hrabrili jedni druge. Recimo, moj komšija Cacko, treća kuća od mene, nekoliko puta je iz vojnog pištolja marke Tetejac pucao u nebo (nismo bili sigurni koliko je aviona oborio tom prilikom) dok su komšike, onako horski,
grmele na Amerikance non-stop.
Baka Desa ih je toliko proklela svojim kletvama da su
91
21.11.2014 00:26:05
se uplašili i vrlo retko gađali naše krajeve… Navijao sam
za naše, samo mi ni tada nije bilo jasno kako možemo da
pobedimo? U to vreme smo u svim sportovima, kao i danas, redovno tukli Amerikance, kako na domaćem, tako i
na stranom terenu. Međutim, ovde je od samog starta bila
neregularna utakmica. Jeste da smo igrali kod kuće, pred
našim navijačima, međutim, umesto loptama, oni su igrali na kvarno, bombama. Imali su na hiljade aviona, nevidljive, male, velike, znao sam od samog starta da tu nešto
ne štima.
Uveče je glavni fazon bio vatromet naše protiv-vazdušne odbrane. Svi smo izlazili na ulicu, ceo
komšiluk i gledali kako na stotine svetlećih raketa leti
ka nebu i obara američke avione. Moje roditelje su oduševljavale takve stvari, kao i ostale ljude iz ulice. Svi oni
bi obično brojali i uvek bi nastala zbrka oko tačnog broja oborenih aviona. Jedni bi izbrojali dvadeset, drugi
trideset, dok bi se moj komšija Cacko obavezno izleteo
sa nekom cifrom preko pedeset. Posle bismo, naravno,
saznali tačan broj na jutarnjim vestima i ostajali razočarani. Jedino je čika Cacko uporno tvrdio da lažu… Jedno je sigurno, mislim da sve te ljude i dan-danas boli
vrat od silnog gledanja u nebo.
Obično smo se okupljali kod mene u kući i raspravljali o ratnim strategijama i o šansama da pobedimo.
Kum je, kao najstariji, vodio glavnu reč, ili ujaci, dok
smo mi ostali slušali i povremeno komentarisali. Naša
92
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 92-93
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
kuća nikada nije bila prazna, uvek je neko dolazio ili
odlazio… Sve vreme sam sedeo na vrhu stepenica moje
sobe i upijao sve te razgovore. Bio sam izuzetno poslušan (pravi mali desetar), samo bih doleteo odozgo na
sam pomen mog imena, ispunio naređenje i vraćao se
u osmatračnicu sa koje sam nastavljao da slušam dalje
planove.
S obzirom da su svi muški članovi u familiji završili vojsku, osećao sam se pored njih poprilično zaštićeno. No, da stvar bude još bolja, i pojedini ženski članovi moje familije su završili vojsku, tzv. predvojničku,
tako da smo bili naoružani do zuba. Šteta što natovci
nisu upali kod nas - inače bismo ih sredili samo tako.
Najsmešnije je što niko nije verovao da će da nas bombarduju, a kada su počeli, niko nije verovao da će ikada
prestati…
Ćale je, sećam se, nekoliko meseci uoči rata doneo
tridesetak konzervi nareska, pašteta, bilo je tu i brašna,
šećera. Kupio je sve to na vreme, donosio malo po malo,
da se nađe. Zezali smo ga da nije nestašica zbog bombardovanja već zato što je on sve živo pokupovao… To
je verovatno bio jedan od najsvetlijih perioda Paraćina u
novijoj istoriji. Ljudi su se okupljali na keju, po obdaništima, ispred zgrada, svi su disali kao jedan. Osećao sam
se nekako privilegovano tih dana. Obraćali smo pažnju
jedni na druge i čini mi se da nikada nismo bili bliži.
Nije bilo svađa, osim sitnih političkih, ali sve je to zane-
93
21.11.2014 00:26:05
marljivo u odnosu na duh jedinstva koji je tada vladao…
Na primer, mene roditelji tokom bombardovanja nijednom nisu udarili, ni ćale, ni keva (što je definitivno
bio svetski rekord, bar kad je moje odrastanje u pitanju).
Posle su, naravno, sve to nadoknadili, ali ne bih o tome.
Sećam se da je otac mog druga poginuo čim su krenuli da bombarduju. Bio je vojni pilot. Nikada mi u životu smrt nije bila bliža. Posle su svakodnevno pristizale loše vesti, ali sve mi se to činilo nekako daleko i
strano pošto niko od mojih nije stradao. Jednog jutra su
odveli oca moje najbolje drugarice na Kosovo. Tek tada
sam stvarno počeo da se plašim. Vojni pozivari su dolazili i odvodili ljude. Iako sam im se velikodušno nudio,
nisu hteli da me povedu. Uzgred, još tada sam imao potrebu da prebijem onog Klintona i Tonija Blera, mada
mi nije uspelo.
Kada je sve to prošlo (naravno, ništa nije prošlo pošto posledice trpimo i dan-danas) u školi, u četvrtom
razredu, dobili smo nove drugove i drugarice, iseljene
sa Kosova. Neki od njih su mi postali najbolji prijatelji sa kojima sam nerazdvojan i dan-danas. Ti dečaci i
devojčice su u međuvremenu postali momci i devojke i
započeli su živote daleko od svojih rodnih kuća. U jednu od tih devojaka sam se zaljubio i ta ljubav i dalje traje. Da je ostala da živi u Prištini, pitanje je da li bismo
se ikada sreli?
Ostaće mi žal što smo te ljude, podmuklo, godina-
94
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 94-95
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ma, nazivali Šiptarima, vređali ih i poručivali im da se
vrate tamo odakle su došli. Nismo shvatili, ili nismo
želeli da shvatimo, da su oni pretrpeli daleko više nesreće nego mi. A i nisu ratovali virtuelno, ispred televizora, već istinski, neposredno uključeni u sve to. Neko
od njih je ostavio tamo kuću, neko simpatiju, neko psa,
dok su svi ostavili komade srca koje, nažalost, nikada
više neće moći da pronađu.
Rat protiv NATO-pakta se i dan-danas nastavlja.
Sada me više ne uče geografiji Srbije, sada me uče geografiji celoga sveta. Saznao sam da postoji Avganistan,
Irak, Libija. Saznao sam još dosta toga, ali o tome neki
drugi put i na nekom drugom mestu. Oni definitivno
žele da ovladaju celim svetom i za sada im uspeva. Kažem - za sada…
Svakodnevno je ginulo na desetine ljudi, brojale su
se žrtve, merila se šteta i ostalo… Mene je i tada, kao
desetogodišnjaka, strašno pogađalo sve to jer sam dobro znao da su to nečiji roditelji, nečije sestre, učiteljice. Shvatio sam da su to vrlo lako mogli da budu i moji
roditelji, ili moje sestre. Mislim da sam se u tom periodu, prvi put u životu, neposredno i nedvosmisleno susreo sa ljudskim zlom.
Sećam se da je tada, posle jedne utakmice na svetskom prvenstvu u odbojci, čuveni Vanja Grbić nakon
pobede nad Amerikancima glasno rekao u kameru : «I
koga će, bre, oni da bombarduju?». To me je držalo da-
95
21.11.2014 00:26:05
nima, taj inat, taj prkos. Nisam shvatao tada politiku,
ne shvatam takvu politiku ni dan-danas, ali te Vanjine
poruke se i sada sećam.
I zaista, koga će, BRE, oni da bombarduju?!
P.S. Što se mene tiče, danas imam dvadeset i četiri godine, i dalje nosim naočare, ne pratim više fudbal,
jedva plaćam školarinu na fakultetu i zaljubljen sam u
neku sasvim drugu devojku. Sve se, odjednom, promenilo. Keva i ćale su mi razvedeni. Oboje su ostali bez
posla. Kao i gotovo pola familije koju nikada više nisam uspeo da okupim na jednom mestu. Deda je zakoračio u sedamdeset i sedmu. Baka je umrla od raka, kao
i hiljade drugih ljudi od posledica bombardovanja. Zemlja mi je okupirana, čini se kao da je svakim danom
sve gore, a ja ponekad zaista ne znam šta ću sa sobom.
A prošlo je samo četrnaest godina. — Šta se u međuvremenu desilo sa vama?
DANAS BI TI BILA TI
(U znak sećanja na Milicu Rakić, trogodišnju devojčicu nastradalu za vreme NATO agresije 1999. godine)
Danas bi ti bila ti, a ne samo sena u očima onih koji
te nisu poznavali… Danas bi ti bila ti, a ne savest i opomena svetu… Danas bi ti bila ti, nečije nešto, još jedan
osmeh na korzou, još jedan glas u horu mladosti…
96
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 96-97
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Danas bi živela svoju pesmu, življe i jače, od svih
onih koje su ti napisane i posvećene.
Danas bi ljubila, danas bi te ljubili. Danas bi volela, danas bi te voleli, a ovako… Imao sam deset godina
tada, nešto više od tebe i znao sam o svetu isto koliko i
ti. Gledali smo ga očima deteta. I mogao sam da prođem isto tako. Ne samo ja, već svi trogodišnjaci, petogodišnjaci, desetogodišnjaci… Nevini, nedužni, zagledani u nebo kako umesto ptica i sunca seje smrt…
Šta si mogla? Šta sam mogao? Šta su mogla sva deca
sveta, osim da ćute i čekaju da odrastu. Tebi nisu dozvolili. Ni tebi, ni milionima onih koji su izdahnuli pre
nego što su uopšte uspeli da udahnu život.
Danas bi ti bila ti, a ovako…
Obraćao bih se devojci a ne devojčici, obraćao bih se
radosno tebi a ne prezrivo svetu… Danas bi ti bila ti,
neko za kim se okrećem, nečiji uzdah i čežnja, nečije
sve… Danas bi ljubila, danas bi te ljubili. Danas bi volela, danas bi te voleli… Mada, znaj da te volimo i ovako… Ne razlikujem rat od ratnog zločina, sve se vodi na
istim stranicama zla. Ne razlikujem boju uniforme, zastave, glasove, ali zašto baš ti? Ti, u trećoj godini? Ti, u
šarenim bojama detinjstva? Čija si ti pretnja i ko se tebi
sveti? Nisi stigla ni da opsuješ, ni da povrediš, a kamoli…
Ne pominjem one koji su te ubili, za njih nema mesta u ovoj pesmi, ni u ovoj, ni u jednoj pesmi sveta, po-
97
21.11.2014 00:26:05
menuću samo Irak, Libiju, Avganistan... Pomenuću još
Vijetnam, Iran, Siriju…
Danas bi ti bila ti a ne savest i opomena svetu. Danas bi ti bila ti, i jesi to, simbol jedne izgubljene bitke
koja će nekada biti dobijena!
NIKADA VIŠE - NIKADA MANJE
Nikada više medija, nikada manje istine. Nikada
više priča o ljudskim pravima, nikada manje poštovanja
čoveka. Nikada više studenata, nikada manje koristi od
njih. Nikada više titula, nikada manje ljudskih veličina. Nikada više političara i stranaka, nikada manje prave politike. Nikada više humanitarnih organizacija, nikada manje solidarnosti i humanosti.
Nikada više lepote, nikada manje svesti o pravoj lepoti. Nikada više vernika, nikada manje vere i vernosti.
Nikada više naučnika, nikada manje vere u nauku…
Nikada više sredstava za komunikaciju, nikada manje
pravih ljudskih spojeva.
Nikada više talenata, nikada manje mogućnosti da
se ispolje. Nikada više priče o parama, nikada manje
mogućnosti da se na pošten način zarade.
Nikada veće mogućnosti putovanja, nikada manje
onih sa kojimabi to nešto moglo da se vidi. Nikada više
priča o ekologiji, nikada manja mogućnost da se nešto
stvarno promeni. Nikada više glumaca, nikada manje
98
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 98-99
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
potrebe za pozorištem. Nikada više slikara, nikada manje poštovalaca slikarstva. Nikada više umetnika, nikada manje prave umetnosti…
Nikada više priča o ljubavi, nikada manje ljubavi.
Nikada više snova, nikada manje ostvarenih.
Nikada više interesa, nikada manje ideala.
Nikada više forme, nikada manje sadržaja.
Nikada više humora, nikada manje prave duhovitosti i smeha. Nikada više priča o seksu, nikada manje vođenja ljubavi. Nikada više priča o patriotizmu, nikada
manje pravih patriota.
Nikada više sigurnosnih kamera i policije, nikada
više laži i prevara.
Nikada više navodne stručnosti, nikada više kvarova. Nikada više doktora, nikada više bolesti. Nikada više informacija, nikada više dezinformacija. Nikada više prijateljstava, nikada više lažnih.
Nikada više…
Nikada više…
Nikada više…
… A, u stvari, nikada manje ljubavi i ljudskosti!
Nikada više…
Nikada više…
Nikada više…
…onakve zemlje i onakvog sveta.
99
21.11.2014 00:26:06
Lj U B A V
UDALA SE VEČERAS JOŠ JEDNA
Udala se večeras još jedna…
Još jedna bivša ljubav koja mi se toliko puta obećala.
Ponovo svatovi, opština, crkva, sudbonosno «da» i
ono volim te najviše na svetu. Pred kamerama, kumovima, pred celim svetom.
Ponovo ona i neko drugi, a mene nigde.
Ponovo ona koju sam voleo i neko drugi koga nikad
nisam voleo, a mene nigde. Ponovo gužva u gradu, sirene, muzika do zore, smeh, radost, a mene nigde.
Hteo sam da se prerušim u cigane i da joj pevam cele
noći… Hteo sam da se prerušim u svatove i da je gledam cele noći… Hteo sam da se prerušim u njega i da
je ljubim cele noći…
Ali, uzalud, kada joj peva neko drugi.
Ali, uzalud, kada je gleda, ljubi i voli neko drugi…
Ne znam ko je on i ne želim o njemu. U stvari, ne
znam više ni ko je ona. Znam šta je bila nekad, ali to
nekad sa ovim danas nema više nikakve veze. Kao što
ni ja danas sa njom nemam više nikakve veze.
A to najviše boli…
Kažu da se smejala i igrala cele noći.
100
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 100-101
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Kažu da su se svi smejali i igrali cele noći…
Svi, osim mene.
Kažu da je stvarno bila srećna.
Kažu da su svi bili srećni…
Svi, osim mene.
Ali ko još pita za mene?
Kažu da su pevali neke naše pesme…
Kažu da su me pominjali njeni prijatelji…
Još svašta kažu, ali bolje da nisu rekli ništa…
Kasno je…
Udala se večeras još jedna… Još jedna bivša koja mi
se toliko puta obećala. Nestao je još jedan san… San
koji mi se osmehnuo toliko puta, a onda me izdao.
Ovoga puta zauvek.
AKO NEKAD ČITAŠ OVO
Ako nekad čitaš ovo, sutra, ili za deset godina, trideset, pedeset, čitaj kao da čitaš prvi put. Nevažno da li
si i dalje devojka, žena u godinama ili starica. Nevažno
da li si i dalje njegova, nečija ili ničija, čitaj ga sa istim
onim žarom kao da ti se trenutno dešava...
Nedostaje mi prva rečenica koju izgovaram kada te
vidim. Nedostaje mi tvoj pogled, onako polusanjiv, po-
101
21.11.2014 00:26:06
lulenj i radostan. Nedostaje mi kada se protežeš, kao
mačka. Nedostaje mi način na koji me gledaš, sa rukom na bradi a ujedno grickaš nokte zubima. Nedostaje
mi ona fleka od kafe na tvojoj majici. Nedostaje mi tvoja majica. Nedostaje mi da zajedno peremo ruke i da se
umivamo. Nedostaje mi da te milujem i pokrivam dok
spavaš a ti da se praviš kao da ne čuješ i da ti je svejedno. A znam da nije.
Nedostaje mi da te mazim, da ti nameštam kosu
kako mi odgovara. Nedostaje mi tvoja kosa. Mokra,
vlažna, prljava, puštena, uvezana. Nedostaje mi da brojim mladeže na tvom licu i nikad da ih ne izbrojim do
kraja. Nedostaje mi tvoje lice, tvoje ruke, tvoj glas, tvoje oči. Nedostaje mi miris tvoje kože. Nedostaje mi da
ti kažem svakog jutra «Dobro jutro, ljubavi», ili «Sunce moje, volim te». Nedostaje mi ono «Šta ti se jede», ili
«Idi do kupatila, čekam te u krevetu...».
Nedostaje mi tvoj hedonizam, koji ne volim kod
drugih. Nedostaju mi tvoja obećanja da ćeš manje da
piješ i pušiš. Nedostaje mi da te zasmejavam i osvajam,
pošto je to izgleda jedina profesija za koju sam predodređen. Sve ostalo još moram da učim… Nedostaje mi
da ti grejem stopala rukama i da me to čini srećnim.
Nedostaje mi da ti čitam neobjavljene i nezavršene priče. Nedostaje mi život kakav postoji samo u tvojim očima i nigde više. Nedostaje mi to da ti bar malo nedostajem, bar ponekad...
102
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 102-103
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Ako nekad čitaš ovo, čitaj polako, najsporije što možeš, reč po reč, i od svih ovih nedostajanja sastavi našu
ljubav...
Nedostaju mi godine koje nećemo provesti zajedno.
Nedostaje mi život koji nećemo proživeti. Nedostaju mi
svi oni trenuci koje ćeš pokloniti drugome. Nedostaje mi more na koje nikada nećemo otići. Nedostaje mi
ono naše proleće koje očigledno nećemo udahnuti do
kraja. Nedostaju mi naša deca koju nećemo imati. Nedostaju mi filmovi koje nećemo gledati. Nedostaju mi
tvoji snovi koje ćeš drugima da prepričavaš. Nedostaju
mi tvoji problemi koje će drugi da rešavaju. Nedostaje mi sve ono što bi tek moglo da mi nedostaje da smo
zajedno...
Nedostaje mi tvoje telo pored mog. Nedostaje mi
tvoje telo, koje nikada nisam doživeo do kraja. Nedostaje mi da ti se dajem, radujem, usrećujem, da te gledam kako zadovoljno dišeš pored mene. Kako se zadovoljno budiš i uspavljuješ. Nedostaje mi da te ljubim po
stomaku, leđima, butinama, tamo dole, svuda. Nedostaje mi da te oslobađam dodirom. Nedostaje mi da ti
pričam šta ću sve da budem u životu. Nedostaje mi da
budem heroj u tvojim očima. Nedostaje mi tvoja podrška i tvoje divljenje. Nedostaje mi da ponovo budem najjači u tvom pogledu. Nedostaje mi tvoj pogled kao moje
najbolje ogledalo. Ali to sam ti već rekao, sećaš se?
Nedostaje mi da spustim glavu na tvoje rame, a ti
103
21.11.2014 00:26:06
da ostaneš uzdržana, kao da ti ništa ne znači. Nedostaje
mi da mi kažeš da moraš da ideš a ja da te zadržim, pa da
ostaneš kod mene još puna četiri časa. Nedostaje mi tvoje otmeno odbijanje i način na koji mi to kažeš. Nedostaje
mi i tvoje otmeno neverstvo. Nedostaje mi ono tvoje «nismo jedno za drugo», i ono moje «valjda se i ja nešto pitam». Nedostaje mi tvoja ljubomora, koju vešto skrivaš a
posle se odaš, kroz smeh...
Ako nekad čitaš ovo, znaj da neće niko da te štedi,
niko, nikad. Život će te trošiti kao što troši sve i svakoga. Snovi u koje se sada kuneš mogu da te izdaju na prvoj
krivini. Ljudi takođe. Ali ne odustaj, nikako ne odustaj.
Zbog sebe, zbog mene, zbog nas, zbog života koji vredi
odživeti do kraja. I obavezno se nadaj i voli, to je jedino
što može da te održi...
Nedostaje mi uzbuđenje pred naš susret i razočaranje
što nikada nisam stigao sve da ti kažem. Nedostaje mi
da budem uz tebe i kada nisi u pravu. Nedostaje mi da
te branim kada te napadaju. Nedostaje mi da se razdereš na mene kada poludiš. Nedostaje mi da ti pričam poeziju, pardon, da je izmišljam i prepravljam, u trenutku,
onako kako nama odgovara. Nedostaje mi da ti se žalim,
na tebe, tebi, u trećem licu, pošto nemam kome drugom.
Nedostaje mi tvoje smejanje, tvoja strast za životom, muzikom, ljudima. Nedostaje mi da mi kažeš da ti nedostajem a odavno mi to nisi rekla…
Nedostaje mi tvoj neprestani smeh koji traje i kada se
104
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 104-105
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
zaustavi. Nedostaje mi tvoja ležernost, tvoja otkačenost
i ono tvoje čuveno - ma lako ćemo... Nedostaje mi tvoj
zagrljaj, dodir, tvoja pravdanja, izvinjenja. Nedostaje mi
da te čekam i ispraćam. Nedostaje mi da te ljubim, a
ljubim te. Nedostaje mi da te sanjam, a sanjam te. Nedostaje mi da te volim, a volim te…
Ako nekad čitaš ovo, okreni, pozovi, znaš, ma nema
veze...
Nedostaje mi tvoj život, tvoje nade, tvoja očekivanja, tvoji strahovi, tvoja nesigurnost. Nedostaju mi tvoja pitanja, tvoji saveti, tvoja mišljenja. Nedostaje mi sve
što je tvoje. Nedostaje mi način na koji me posmatraš
dok razgovaram sa tvojima. Nedostaje mi tvoj otac, tvoj
brat, tvoja sestra, tvoja majka koju nikada nisam upoznao. Nedostaje mi tvoja soba. Onaj nered koji samo ti
znaš da napraviš. Nedostaju mi tvoje čarape, koje uvek
pomalo vise a ti ih navlačiš. Nedostaje mi tvoj stomak
koji uvek prikrivaš. Nedostaje mi tvoja odeća, tvoje torbe, tvoje knjige. Nedostaje mi tvoj život i sve one stvari oko tebe koje ti ne primećuješ...
Nedostaje mi tvoje pojašnjenje da smo samo prijatelji i da je zaljubljenost iluzija. Nedostaje mi moje pojašnjenje da te volim i da je sve osim toga iluzija. Nedostaju mi šifre koje samo mi razumemo, mesta kojima smo
samo mi prolazili. Nedostaje mi da te vodim svuda i da
te pokazujem svima kao najlepši deo mene. Nedostaje mi da te osvajam, svestan da si vredna tog osvajanja.
105
21.11.2014 00:26:06
Nedostaje mi način na koji me poseduješ, praviš se da
me nemaš, a dobro znaš da me imaš više od svih. Nedostaje mi da me voliš...
Nedostaje mi tvoja energija, tvoja ličnost, tvoja volja.
Nedostaje mi tvoj šarm koji se ravna sa najboljim filmom. Nedostaje mi spajanje, lakoća, prisutnost, spontanost, spokojstvo koje osećam kada smo zajedno. Nedostaje mi ona žena u tebi. Nedostaje mi da mi se javiš
prva, da me pozoveš, da se brineš o meni. Nedostaju mi
tvoje poruke usred noći. Nedostaje mi da ti kažem da si
možda najbolje što mi se u životu dogodilo. Nedostaje
mi da ti kažem da te volim i da sam spreman sve za tebe
da uradim. Kada kažem sve, mislim na sve...
Nedostaje mi da budem bolji od svih, zbog tebe. Nedostaje mi da budem luđi od svih, zbog tebe. Nedostajem sam sebi onakav kakav sam sa tobom...
Nedostaješ... Mada mislim da to već znaš…
SVE ONE KOJE SMO VOLELI
Sve one koje smo voleli i pored kojih smo se budili.
Sve one koje su nas dočekivale i ispraćale. Sve one kojima smo bili važni i koje su nama bile važne…
Danas više ne postoje.
Postoje za druge. Nečije su, daleke, zaprošene, promenjene, umorene…
106
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 106-107
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Sve one o kojima smo maštali započele su neke druge živote i odletele negde daleko, nekome.
Sve one koje smo ljubili i koje su nas ljubile. Sve one
koje su sanjale naše snove i plakale naše suze. Sve one
koje su nam verovale i kojima smo mi verovali…
Smenjuju se u ovoj noći u kojoj nema nijedne.
Sve one koje smo lagali i koje su nas lagale. Sve one
kojima nismo smeli da priđemo i koje nama nisu smele da priđu. Sve one koje nismo stigli da upoznamo više
ne postoje…
Postoje za druge, za one koji su došli pre nas, za one
koji su došli posle nas. Postoje za sve druge, osim za
nas…
Kako su smešna sećanja koja veličaju ono što više ne
važi. Sećanja koja pričaju ono što je odavno ispričano.
Kako su smešni porazi koji se predstavljaju pobedama, kao ovi moji večeras…
Dok ispisujem ovu ljubavnu pesmu bez ljubavi.
Dok ispisujem ovaj život bez života.
I na kraju, sve one koje smo voleli, sve one da se skupe u jednoj sobi, istog momenta bi izbio Treći svetski
rat. Toliko karaktera, sudbina, zanimanja, okupljenih
u jednom čoveku koji ih je volelo i želeo samo za sebe.
Toliko toga i toliko ničega u ovoj noći u kojoj nema
nijedne… Toliko toga i toliko ničega u ovom životu u
kome nema nijedne…
107
21.11.2014 00:26:06
KADA VOLIŠ, VOLI DO KRAJA
Kada imaš prilike da je voliš – voli je.
Možda nikada više nećeš dobiti šansu…
Mislićeš da trenutak nije idealan?
Ali zar ima idealnijeg trenutka nego dok je voliš?
Kada imaš prilike da spavaš sa njom – spavaj.
Možda je nikada više nećeš imati…
Mislićeš da nisu stvoreni svi uslovi?
Ako tako misliš, onda se takvi uslovi nikada neće
stvoriti. Kada ti se nakon toliko godina dogodi da
je imaš – imaj je do kraja. Možda će ti već sutra biti
najdalja na svetu… I svi putevi koji vode do vas će se
mimoići…
I sve želje koje ste osećali sagoreće…
I sve one ljubavi koje ste izjavljivali jedno drugom –
postaće tuđe.
Ona će postati, ili ostati tuđa…
Tako sam je i ja imao te noći, nikad više moju nego
ikad do tad.
I čekao sam, i ona je čekala…
Pribijeni jedno uz drugo u nekom dalekom gradu,
u nekom nepoznatom krevetu, u nekom nepoznatom
stanu…
108
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 108-109
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Znao sam da je moja, samo moja, i ničija više.
Znala je da je moja, samo moja, i ničija više.
Znao sam da mogu da joj pružim više nego bilo ko
drugi na svetu…
Znala je da može da mi pruži više nego bilo koja
druga na svetu…
Znao sam da me napokon želi, napokon, nakon svih
ovih godina…
I ništa, prokleto ništa…
Zbog straha, zbog gluposti, zbog prošlosti, zbog budućnosti, zbog drugih…
Zbog prokletog obzira prema nekome ko duboko u
sebi želi to isto…
A delovalo je sve tako lako, jednostavno, a sada kao
da čitav ambis stoji između nas.
Ne mogu da je volim, a volim je…
Ne mogu da je imam, a želim je…
Ne mogu da joj se dajem, a dao bih joj sve, bez
ikakvog razmišljanja…
Kada imaš prilike da odeš sa njom do kraja – idi do
kraja. Kada imaš prilike da je voliš u potpunosti – voli
je. Možda ćeš misliti da nisu stvoreni uslovi za to? Ali
ljubav ih ne traži, ljubav voli do kraja, bez izuzetka, bez
suvišnih pitanja…
Ljubav se oseća, a mi smo to osetili te noći…
Zapamti to dobro, i nećeš napraviti istu grešku
Koja će da te progoni do kraja života.
Dok te ima.
109
21.11.2014 00:26:06
Zato što je nisi imao, a mogao si…
Zato što nisi započeo nešto, nešto što bi dalo nov
smisao svemu…
Zauvek, a i mnogo duže od toga…
Spasila bi te.
Spasio bi je.
VOLIŠ ONU KOJU NE VOLIŠ
Kada ne možeš da voliš onu koju voliš, onda voliš
onu koju ne voliš... Daješ i pričaš jednoj, sve ono što bi
davao i pričao nekoj drugoj. Ljubiš je, dodiruješ, maziš, sve deluje savršeno dok ti, u stvari, ljubiš, dodiruješ
i maziš neku drugu.
Jednu voliš, druga te voli…
Jednu sanjaš, druga te sanja…
Jednu ljubiš, druga te ljubi...
A ta koju voliš živi neki sasvim drugi život, nesvesna
bajke kojom bi mogla da zaplovi. Nesvesna smeha, ljubavi,
pažnje koju joj spremaš. Nesvesna svega onoga što čuvaš
samo za nju, a svakodnevno se rasipaš i daješ nekoj drugoj.
A ta druga, kakva je ta druga? Ona te voli, misli da si
stvoren za nju, a ti je i ne primećuješ, samo ubijaš vreme sa
njom i vodiš je svuda da svet vidi koliko si srećan.
110
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 110-111
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
U stvari, da ona vidi, ta koju voliš, koliko si srećan...
Ta druga je možda i bolja i lepša i pametnija? Možda više može da ti pruži! Verovatno i može. Ali je ne voliš. Ne osećaš ništa. Nisi čak ni zaljubljen. Samo je sebično
čuvaš pokraj sebe da ne bi bio sam i popunjavaš prazninu
koja je beskrajna...
A ona koju voliš je sa drugim. I uvek će biti sa drugim. I uvek će se na kraju kajati i uvek će birati drugoga. Zašto? Ni ona sama ne zna. Zbog čega? Niko živ
ne zna. I biće nesrećna, i biće neostvarena, i biće, što je
najgore, zauvek tuđa.
A čiji ćeš ti, u stvari, da budeš?
Ova druga te i dalje voli, ne postavlja uslove, ne igra
ige i sve vreme je uz tebe. Misli da sa tobom može imati sve, a i ne zna tvoju pravu priču. Lepa je i zanosna ali
je ne voliš. Ima sve osobine da bude prava ali ti ne možeš protiv sebe, ne možeš protiv ljubavi koju osećaš prema drugoj, koja je jača od svega...
I po ko zna koji put pitaš ovu koja nije sa tobom, zašto nije sa tobom? I po ko zna koji put ona ne zna šta
da ti odgovori, samo sleže ramenima i pripisuje to sudbini...
Možda zato da bi joj ostao najveća ljubav koja joj se
nije desila? San koji vredi samo dok se sanja? Poslednja
šansa? Ili možda zato da bi uvek trčao za njom? Da bi
uvek, u svakom trenutku, znala da je tamo neko voli i
da je spreman da uradi sve za nju. Više od svih.
111
21.11.2014 00:26:06
Ili, ko zna, možda se samo plaši da pristane da razbije čaroliju, da te razočara, a ti da izgubiš zanos koji
si stvorio i shvatiš da to baš i nije tako kako ti se svih
ovih godina čini. Jednostavno se plaši da je ne napustiš i odeš... Sa kojom ćeš da završiš? Da li sa ovom koju
imaš, a ne želiš je ili sa onom koju nemaš, a želiš je više
od svega? Da li sa onom koja te voli i kojoj si sve, ili sa
onom koju ti voliš i koja je tebi sve? Ili, možda, sa nekom koja trenutno ni ne zna da postojiš.
NIKO ME NIJE GLEDAO KAO ONA
Niko me nikad nije gledao kao ona.
Na nekoj zavejanoj vojvođanskoj stanici koja se ravnala sa beskrajem. Ceo njen razred čekao je školski autobus za negde, a ja beogradski za Sombor...
Nije imala više od šesnaest,
Još dete, devojčica, u telu žene.
Razlikovala se od svojih drugarica,
Znala je više, želela je više, mogla je više...
Ali joj svet kome pripada to nije dozvoljavao...
Nismo progovorili ni reč,
Vrtela se oko mene pokušavajući nešto da mi kaže.
Nisam smeo da joj priđem i da je povedem sa sobom, optužili bi me za pedofiliju.
112
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 112-113
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
A sve vreme me zvala svojim velikim očima,
I govorila mi da je vodim odatle što pre...
Ne znam šta nas je toliko vezalo jedno za drugo,
Imali smo samo poglede, njen osmeh i moju rezervisanost. Zavodila me otmeno, hodom, pokretima, telom, damskim držanjem kao u starom francuskom filmu, i čekala da joj priđem...
Oko nas se prostirala bela ravnica. Iza nas hladna
zavejana stanica prepuna đaka, koji bi radije da se pretvore u santu leda nego da odu u školu. Samo je ona
izašla i stajala na nekoliko metara od mene... Nije bilo
restorana, kafana, kuvanog vina, toplih čajeva...
Nije bilo ničega, samo prizori beline i dve siluete
Koje se gledaju i do kraja ne progovaraju ni jednu jedinu reč...
Nedugo zatim, došao je autobus i odveo je,
Mahala mi je i smejala se kao da smo nedelje proveli zajedno...
Mahao sam i ja u čudu i radosti uveren da se nešto
stvarno desilo.
I jeste, mada ništa nismo saznali jedno o drugom...
Jeste, mada se nikada više nećemo videti...
Raspitivao sam se za nju kod žene koja prodaje karte. Nezainteresovano je odmahnula rukom i rekla da
zaboravim...
Raspitivao sam se i na stanici, kod dece.
Ni oni nisu hteli da mi kažu kako se zove...
113
21.11.2014 00:26:06
Da li je uopšte postojala, imala ime?
Ili je sam Bog poslao toga jutra da me sačuva od
hladnoće...
Na nekom dalekom putu koji nije vodio nikuda...
U nekom zaboravljenom mestu koje nije vodilo nikuda...
Možda ćemo se sresti u nekom velikom gradu,
Mimoići i osmehnuti u nekoj srećnijoj ulici,
Koja ima i restorane, i kafane, i tople čajeve, kuvana vina...
Tada neće moći da me optuže za pedofi luju...
Tada neće moći da me lažu i odbijaju od nje...
Tada neću dozvoliti da mi je ukrade školski autobus,
I da mi je ponovo odvede daleko,
U nepoznato, ko zna gde...
Samo da je ne ukrade život i prazne godine,
Samo da je ne ukrade i promeni ono sivo mesto,
I oni sivi ljudi koji su je okruživali...
Samo da se čuva i sačuva,
A ja ću se pobriniti za sve ostalo...
Kada već nisam toga jutra koje polako odlazi u zaborav, i topi se kao sneg sa one zavejane vojvođanske
stanice... Koja takođe polako odlazi u zaborav...
114
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 114-115
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ONA KOJA NIJE NI JEDNOM
Setio sam se jedne stare ljubavi, davne, daleke, toliko daleke da ni ne znam da li sam je izmislio ili je
stvarno postojala…
Nisam bio najbolji prema njoj. Priznajem. Govorio
sam joj kakva treba da bude, menjao sam je i prilagođavao sebi. Umesto poljubaca, brojao sam joj mane…
A trebalo je samo da je volim.
Kada smo se rastajali, mislio sam da je svaka lepša, zanimljivija, bolja. Hteo sam samo da odem od nje,
uveren da će mi se sva vrata sveta otvoriti. Ali onda
sam, tek u odrazu drugih, počeo da shvatam njenu pravu vrednost.
Što su me više lagale sećao sam se one koja nije nijednom… Što su me više povređivale, sećao sam se one
koja nije nijednom…
Što su me više ostavljale, sećao sam se one koja nije
nijednom…
I bilo je možda lepših. Jeste…
I bilo je možda zanimljivijih. Sigurno jeste…
Ali ne i boljih. To sigurno ne…
Ne znam ni gde je, ni šta je sa njom, ne znam ko je
danas menja i prilagođava sebi, znam samo da mi tako
ponekad dođe u samoći i podseti me kako se ljubi, miluje i voli. Godine su prošle i prolaze. Ništa više nije
isto, život sve izobliči, izda i tera po svom.
115
21.11.2014 00:26:06
Verovatno ni ona više nije ista, sigurno je i ona počela da laže, povređuje i ostavlja.
A ni ja više nisam isti. Ista je samo moja mladalačka
potreba da se voli do kraja.
A ista je i potreba za njom, nakon svega…
NIJE ME PUSTILA U SVOJU SAMOĆU
Nikada me nije pustila u svoju samoću.
Nije htela ili nije smela…
Nikada me nije pustila u svoj stan, svoju sobu, krevet. Nikada mi nije dala svoje ruke, telo, dodir.
Nikada mi nije dala ništa, a želeo sam je kao nijednu drugu… Posebno tih dana kada su se sve želje sveta
sklopile u potrebi za njom. Posebno tih noći kada sam
se budio i uspavljivao sa njenim likom…
Nisam stigao ni da je poljubim, a već sam stigao da
je zavolim.
Nisam stigao ni da je zagrlim, a već sam stigao da je
poželim samo za sebe i ukradem od svih.
Nikada me nije pustila u svoj život, u svoj svet. Nije
htela ili nije smela…
Rekla je da ne mogu da shvatim njen haos, njene navike i da je bolje da ne počinjemo ništa.
Rekao sam joj da zajedno možemo sve i da smo potrebni jedno drugom.
116
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 116-117
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Pretvarala je milimetre koji su nas delili u kilometre, sekunde u godine. Bio sam spreman da ih pređem,
preletim, sačekam, govorio sam joj to, ubeđivao je ali
uzalud…
Ipak nije htela...
Mimoišli smo se tada, te noći, ne sluteći da se mimoilazimo zauvek…
Prošle su godine, naravno. Kao što uvek prođu.
Prošla je i ona nedodirljivost, utisak da smo važni, pale
su maske.
Prošle su sve one kiše i ulice koje smo prepešačili sami.
Prošla su sva ona mora kojima nismo zaplivali. Prošle su sve one tajne koje nismo podelili. Prošli su filmovi, koncerti, prošla su sva ona jutra…
Prošla je i jedna mladost, onako tiho i neprimetno…
…a prošla je i ona, nedavno, isto tako tiho i neprimetno pored mene, kao da se ne poznajemo.
A prošla je i potreba za njom…
U međuvremenu sam se raspitivao svuda, bolje da
nisam.
Pričali su mi i slušao sam o njoj, bolje da nisu.
Trčala je za onima koje nije trebalo ni da pogleda,
davala se tamo gde se samo gubi, živela je za one za koje
ne vredi živeti…
Ali, šta sam mogao?
Reći ću samo život, sudbina - ne pada mi na pamet
ništa pametnije.
117
21.11.2014 00:26:06
Znao sam, još tada, da njen svet ne može svako da
razume. Sa svih strana zidovi, zidovi, a onda ako se ne
izgubiš u tom silnom odbijanju nailaziš na dušu. Staru, čistu, beskrajnu kao horizont želja jedne mladosti…
Ipak ona se prva izgubila u tom silnom odbijanju…
Ili se jednostavno nije našla?
Ili je drugi nisu našli…
Meni, eto, nije uspelo…
Njena priča mi je danas tako poznata, kao mnogo
puta odgledani fi lm. Poznate su mi njene ruke, njene
grudi, glas, soba, problemi, kao da sam to negde već video…
Sva ona posebnost pretvorila se u osrednjost, zagonetka u očekivani šablon, a čežnja za njom u prevaziđeni refren koji odavno više ne pevam.
Nije to više ista pesma, potrošili su je pogrešni…
Nije to više ista melodija, od silnog ponavljanja izgubila je suštinu…
Nije to više ista lepota, sve više liči na svaku drugu…
Ostala je u tom gradu, u toj ulici, u toj sobi, a ja
sam otišao negde daleko, negde gde nijedan put, nijedna prečica ne vodi ka njoj. Ostala je nasamo sa svojom
samoćom, a ja sam otišao u susret nekim drugim obalama.
118
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 118-119
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Nema tu više ničega, samo uspomena na nešto što je
moglo da se desi, a nije… Nema tu više ničega, samo
sećanje koje je zanimljivo još jedino dok se o njemu priča.
ZAMIŠLJAM
Zamišljam dvoje mladih ljudi, momka i devojku,
koji se vole, drže za ruke i veruju u novi, humani svet.
Oni su dobro svesni društva u kome žive. Svesni su primitivizma i malograđanštine koja ih okružuje, svesni
su laži i ucena koje dopiru sa svih strana, ali i pored
toga su optimisti i borese.
Njihova sloboda je jača od nesreće kojom su okruženi jer se zasniva na bujanju mladosti, veri u život i u
ljude. Oni nisu uništeni načinom života koji vode, oni
se ne opijaju, ne vire im špricevi ispod rukava, ne iživljavaju se nad drugima. Oni žive i nastoje drugima da
ulepšaju život. Drže se zajedno. Čuvaju jedno drugo.
Iskreni su, dragi, lepi, nasmejani. Oni su simbol slobode. Oni su sloboda. Oni su izvor koji svojom bistrinom
čisti sve pred sobom. Oni su pesma…
Njihova vera je jača od vere religijskih fanatika. Jača,
jer se zasniva na istinskoj borbi za raj na zemlji a ne za
imaginarne rajeve na nebu. Njih boli tuđa bol, oni nisu
imuni na tuđu nesreću – oni ne mogu da okrenu gla-
119
21.11.2014 00:26:06
vu na drugu stranu i da gledaju svoja posla. Ne. Jer ovaj
je svet njihov posao. Oni nemaju drugi svet, svesni su
da mogu da ga promene, učine boljim i lepšim i trude
se na sve moguće načine, svojim primerom, zajedno sa
drugima, to i da urade!
Oni su istovremeno i ekolozi, i pesnici, i pedagozi,
i radnici, i ljubavnici. Oni su SVE naspram sveta koji
ih svodi na NIŠTA. Oni su sve naspram sveta koji sve
oko sebe svodi na ništa i briše sve što je ljudsko. Naspram sveta koji briše tradiciju, briše prirodu, briše ljubav, emocije, dodir, bliskost...
Tražim to dvoje mladih u ljudima oko sebe. Uporno
ih tražim i sve teže ih pronalazim. Vidim samo očajnike prepuštene prljavštini koja ih nosi. Vidim samo isfolirane face koje truju sve pred sobom. Umesto da se
uzdignu i polete, oni tonu sve niže i niže. Vidim samo
promašaje koji se ređaju jedan za drugim, vidim uništenje svega postojećeg i sistem koji razara sve pred sobom. Vidim samo bedu, jad i očaj.
Vidim ljude ovakve i onakve, srećem ih svakoga
dana, svuda, gde god da se okrenem, ali sve ređe vidim
čoveka. Nema ga, nestao je...
Navikao sam na grubost, uvrede, prazne priče, navikao sam, mada nisam pristao na njih, i neću. Više me
iznenadi nečija blagost i saosećanje, nečiji osmeh i pružena ruka, više me zadivi i dirne kao čoveka nego bezosećajnost i primitivizam.
120
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 120-121
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Na zlo se čovek ionako navikne, kao na fizički
defekt, dok se dobroti uvek iznova raduje…
Gladan sam, kao i svi, iskrene ljubavi, prave ljudske pažnje i podrške. Gladan sam a ponekad i očajan,
okružen beskrajnom prazninom koja je sve veća i veća.
Ali i pored svega, trudiću se da celim svojim bićem sačuvam to dvoje mladih ljudi u sebi. Jer bez njih, bez te
vere i nade u bolje sutra ništa drugo nije vredno.
Ako odustanem, kako mogu da očekujem od drugih da se bore?!
JEDNOM ĆU TI NAPISATI PESMU
Jednom ću ti napisati pesmu. Pravu. Iskrenu. Bez
čežnje i patetike, bez niskih strasti i skrivenih namera…
Zahvaliću ti što si bila uz mene, kada ni sam nisam
bio. Neću pominjati ni ljubav, ni suze, ni patnju. Neću
pominjati ni prošlost, ni budućnost. Neću pominjati ništa, samo ću ti zahvaliti.
Zahvaliću ti što si oko u dolini slepih, što si titraj
nade u dolini gluvih, što si nešto u ovom suludom moru
ničega…
Zahvaliću ti kao što se most zahvaljuje reci zbog
koje postoji.
Zahvaliću ti kao što se nebo zahvaljuje ptici, sanjar
zvezdama, vojnik prvim danima mira…
121
21.11.2014 00:26:06
Zahvaliću ti zato što vidiš ono što niko ne vidi, zato
što osećaš ono što niko ne oseća…
Zahvaliću ti što si uz mene i kada odem. Što me ljubiš i kada me druge ljube. Što si moja i kada nisi. Što
ćeš biti sa mnom i kada me ne bude…
Zahvaliću ti što razumeš sve moje tuge i radosti. Što
praštaš, daješ, poštuješ i voliš.
Što si mi prišla na način na koji niko drugi nije…
Što me nisi ostavila ni kada sam sam sebe ostavio…
Što me uvek nađeš kada me svi zaborave…
Zahvaliću ti što mi vraćaš veru u ovaj svet u kome
tako često nema ničega…
Zahvalio bih ti i sada, ali je prerano. Možda se razočaramo i napustimo jedno drugo.
Kome da ide onda ova pesma? Šta ćemo sa njom?
Nama tada neće trebati a druge je ionako briga…
Bolje je da zaćutimo i da se volimo, nego da pričamo
naglas o ljubavi. Bolje da verujemo nego da pričamo o
veri. Bolje da živimo nego da pričamo priče o životu…
Ne znam još koliko ćemo trajati. Mesec, godinu ili
zauvek.
Ali znam da i dan-danas, posle svega, pristupam
svakom našem susretu sa istim onim uzbuđenjem, kao
da je prvi i poslednji.
Jednom ću ti napisati pesmu. Pravu. Iskrenu. A ti
ćeš znati da uvek imaš gde da odeš i gde da se vratiš.
Ko zna, možda je i ovo ta nenapisana pesma u kojoj sve vreme pokušavam da ti kažem koliko te volim…
122
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 122-123
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ŽENA
ONA ĆE ME RAZUMETI
Uvek se duboko zamislim pred sudbinom lepih i
kulturnih žena koje nisu uspele da pronađu svoju sreću…
Tako me zaboli kada mi prećutno kažu da nemaju
nikoga. Glavom mi odmah prolaze njihove samoće, čežnje, nemiri. Svi oni muškarci koji su obećavali, a nisu
ispunili. Svi oni dugo iščekivani susreti koji se nisu dogodili, a mogli su…
Njihove tuge su najtužnije jer sve što su radile u životu bili su pokušaji da sačuvaju sebe i učine ovaj svet
boljim mestom za život. Preziru površnost, banalnost,
ljudsku nesmotrenost, a na to svuda nailaze.
Ne mogu da im pomognem, mogu samo da ih razumem, a ponekad je i to dovoljno…
Da žive negde u dalekom svetu, bile bi same, ali nemiri bi manje boleli. Ne boli samoća, boli sve ono što
na nju podseća. Boli pritisak koji drugi nameću, bole
pogledi, očekivanja…
Boli prazna soba u kojoj te niko ne čeka, boli isti raspored stvari, tišina. Boli noć koja nikako da se završi,
123
21.11.2014 00:26:07
boli zora koja nikako da svane… Koliko su samo ulagale u sebe, čitale, razmišljale, stvarale svoju ličnost i
šta onda? Sa kim da podele manire na kojima su toliko
radile? Kome to da daju? Kome, kada svet ide u nekom
drugom pravcu, a one zbunjeno stoje negde na sredini?
I dalje su predivne, a same…
I dalje su prelepe, a neljubljene…
I dalje mirišu, ali uzalud kada je sve manje onih koji
prepoznaju njihov miris…
Obrazovanje ništa ne garantuje, može samo da produbi svest o vlastitoj nemoći. Njihova nesreća je što su
toliko svesne sveta oko sebe. Druge su se prilagodile,
popustile i prepustile životu da ih nosi, a one to neće ili
ne umeju. Isplakaće svaku svoju suzu, odbolovaće svaku svoju bol... Smelo, dostojanstveno, gordo, više kao
vrlinu nego kao nedostatak. Sve im je jasno, zato ih sve
i boli…
Slušaju me takve žene kada gostujem po bibliotekama. Prepoznam ih po pogledu. Obično nešto kažu i
nestanu pred kraj promocije. Negde žure… Gledaju me
na ulici i skrenu pogled kada ih primetim ili krenem ka
njima… Čitaju me, a ja pišem upravo zbog njih…
Posebno ovu priču koju će samo one razumeti.
Posebno ovaj život koji će samo one razumeti.
124
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 124-125
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
BEŽI OD NJEGA MALA
Bože, koliko je lepa devojka koja sedi preko puta
mene! Nedavno je stigla sa momkom. Nalazimo se na
slavi jednog našeg zajedničkog prijatelja. Nismo progovorili ni jednu jedinu reč. Njih dvoje, sve vreme, za
sebe nešto šapuću dok on kontroliše sve, svaki njen pokret, pogled. Sviđa mi se, ne sećam se kada sam poslednji put sedeo sa takvom devojkom. Oseća se pulsiranje
potpune ženstvenosti koja razoružava. On mi se ne sviđa nimalo. Grub je, površan, nametljiv, prazan, mada,
pitanje je ko bi pored nje uopšte i mogao da mi se svidi?
Ona je pametna, vidi se, ali očigledno ne dovoljno,
čim je sa njim. On je glup, ubeđen sam, ali očigledno
ne sasvim, čim je uspeo da je osvoji…
Sedim preko puta njih i na salveti zapisujem ovu priču. Polako, reč po reč. Gledaću da joj proturim na trenutak, kao mali znak pažnje, kada ovaj ne vidi. Mada
sumnjam. Već vidim da mi se krišom podsmeva, pokazuje nešto u mom pravcu, pravi me budalom. Ali, ne
brine me kada me budale prave budalom. Navikao sam
na to. A ionako je uvek moja poslednja, pisac sam! Moje
reči najduže ostaju.
Poznajem ga iz grada, znam taman toliko o njemu
da mi se ne svidi. Nju vidim prvi put i nije mi jasno gde
je bila do sada. On je nedovršen u svemu, oseća se sirova snaga pomešana sa lažnim trendom i neukusom. U
125
21.11.2014 00:26:07
stanju je da priča satima i da ti ne kaže ništa. Njoj to nikako ne treba, međutim, da li ona uopšte zna šta joj treba? Zna o njemu samo ono što čuje od njega. Vidi samo
ono što on želi da vidi, dok sve ostalo prolazi pored nje.
Sigurno je dugo bila sama, predugo za takvu lepotu, sazidana u tvrđavi koju je sama sebi skrojila. On se
pojavio, ispričao svoju mačo priču koju priča svima, nekoliko uigranih trikova i ona je nasela. Prvo se verovatno dvoumila, merila svaki detalj, a posle je pustila da se
stvari razvijaju svojim tokom. Nije on tako loš, ponavljala je u sebi. Sigurno mu je rekla neke reči koje je dugo
čuvala samo za sebe i to je to. Sada su zajedno. On ima
svoje razloge. Ona svoje. A i ja svoje…
Kako je samo lepa ! Dama od glave do pete. Pogledaj samo taj osmeh, stav, ruke, držanje. Volim devojke
koje se ne stide svoje ženstvenosti. A on kao da je čitav
život radio prekovremeno na odeljenu za debile. Ne stidi se ničega. Sa takvima je teško deliti i ulicu, a kamoli krevet. Ne znam kako joj to uspeva…
Osluškujem njihov razgovor. Pomalo mi je tužan,
smešan. U stvari, on mi je smešan, a nje mi je žao. Ne
ume da je nasmeje. Ne ume da je zagrli, poljubi. Sve
vreme pritiska, davi, kvari, a ona trpi i misli da tako
mora. Umesto da savetuje ona njega, on uči nju kako
da postane žena. Već vidim kako je usmerava, oblikuje. Umesto da je pusti da poleti, da zavoli njenu slobodu, on je prilagođava sebi, svojoj osrednjosti. To je kao
126
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 126-127
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
da orla pretvaraš u papagaja, a umesto neba nudiš mu
kavez.
Kakva to nesreća progoni ženu da završi u krevetu ili u braku sa ovakvim? Gde ih samo nalaze? Zar je
moguće da su toliko slepe?
Šta god da kažem - neumesno je. Ona bi bila na njegovoj strani šta god da uradim. A toliko toga bih joj
rekao… Po načinu na koji se smeje vidim kako su je
vaspitavali. Po držanju tela i po pokretima ruku tačno znam čime se bavi i šta sluša. Po rečima koje koristi
osećam šta studira. Vidi se da je odgajana nežno, strpljivo, sa puno ljubavi, ali uzalud, kada će ovaj sve to
vrlo brzo da razori…
Izglada da vidim sve, samo ne vidim način kako da
joj se obratim… Prećutno sam joj govorio, u sebi:
«Dušo, upropastiće te, iscediće te kao limun, beži
od njega, skloni se, on samo truje tvoju lepotu svojim
glupostima. Zar ne vidiš da se folira? Zar ne vidiš šta se
krije iza? Šta će ti on? Ne nasedaj, sve je to laž… Možda ne znam ništa o tebi, ali znam da on nije za tebe.
Osećaš se sigurno sa njim, ali to je trenutno. Tebi ne
treba privatno obezbeđenje, treba ti neko da te voli, da
ti se posveti kao ženi. Što mu se više predaješ, teže ćeš
posle da odeš. Što mu više obećavaš, veći te ambis posle čeka.
Zašto nasedaš na njegovu priču? Šta će ti to, mala?
Beži od njega, idi. Idi što pre…»
127
21.11.2014 00:26:07
Sedim preko puta njih i završavam priču. Vreme je
da krenem i da stavim tačku. Očekivao sam da je ostavi
samu bar jedne sekunde, da ode do kupatila, da zadrema, padne sa stolice. Nema šanse, ne ispušta je…
P.S. Prepisao sam ovu priču sa salvete, objavio je u
nadi da će da je pročita i razmisli kome poklanja svoje
najbolje godine. A i ko zna, možda mi se javi pa najbolje godine provedemo zajedno.
Ali, za početak, beži od njega, mala, ne nasedaj. Ne
treba ti to. Ima još dovoljno onih koji će umeti da te
vole…
MOJE TAŠTE I JA
Imao sam bar trideset tašti do sada. Tačnije, bar toliko pokušaja da me ožene. Toliko neuspelih pokušaja,
da ne bude zabune...
Majke mi, ne šalim se, možda nije neka brojka, ali
nije zanemarljivo. Svaka moja čitateljka ima bar jednu
ćerku, rođaku ili drugaricu, i svaka od njih misli da bi
bilo lepo da nas, eto, ponekad, poveže. Pa šta bude.
Sjajno, slažem se. Međutim, postoji tu jedan mali
problem. Tašte me obožavaju, to sve stoji, provereno u
praksi hiljadu puta, ali ćerke ni da me vide. Ma kakvi.
Ni ne sećam se kada se poslednji put neka moja vršnjakinja zaljubila u mene. Možda još u trećem osnovne, greškom, mada i to pod velikim znakom pitanja.
128
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 128-129
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Moraću definitivno malo da se modernizujem ovih
dana, da se ošišam do glave za početak, istetoviram, krenem u solarijum i počnem da se depiliram, ili bar da prepadam ljude na ulici, vičem i ponašam se opasno. Ko
zna, možda mi jedino tako upali kod neke snajke, dok
ovako, ovakav, nemam nikakve šanse.
Ni sam ne znam šta da radim sa tolikim taštama.
Stvarno nije pošteno, dok moji vršnjaci, sve normalni ljudi, upoznaju klinke, izlaze sa njima i da ti ne pričam šta sve rade, ja upoznajem i dopisujem se sa taštama.
Svaka bi da mi nabaci ćerku, samo što nešto nisam primetio da mi se njihove ćerke nabacuju?
Po promociji knjige, u proseku, bar šest majki dovede
svoju ćerku jedinicu i kaže mi, onako u poverenju, kako
bi volele da me imaju za zeta. Što je stvarno sjajno, zaista
veliki kompliment i gotovo uvek sam spreman da pristanem, ali ćerke ništa. Samo me odmere pogledom, vide
da to nije to, da nisam iz njihovog filma i zbrišu sa promocije. Ne izdrže ni uvodnu reč autora, a kamoli... Dok
majke, naravno, ostaju do kraja, smeju se, plaču, padaju u
nesvest, veruju u to što pišem i pričam, a ove za to vreme
ko zna gde su i sa kim. One imaju svoje repere, bildere,
fensere, manekene, fudbalere i ostale. One tačno znaju
za šta žive, briga njih za umetnost, poeziju, a i za jednog
osrednjeg pisca u pokušaju.
Sumnjam da se na moju priču do sada primio neko ispod pedesete. Gledam komentare koje dobijam i listam
129
21.11.2014 00:26:07
pisma čitatelja, listam, listam, listam - sve sami Titovi
pioniri i pionirke. Tešim se da su to zdravija vremena
bila, mada, slaba vajda od toga kada nema ničeg konkretnog…
Ali, nema veze, znam da će sve ove devojke koje me
sada ne primećuju za koju godinu postati žene, pa tetke, pa babe i onda će, najzad, doći i mojih pet minuta za
njih. Napokon ću ih osvojiti, biću im drag, interesantan,
zavoleće me i neće više bežati kada me vide. Možda ću
jedino ja bežati od njih, ko zna. Problem je što ni ja tada
više neću biti ovako mlad (mada medicina napreduje), a i
sigurno će me neka tašta u međuvremenu prisvojiti, pardon, snajka, ali nikad se ne zna.
Nisam u trendu definitivno. To je moj najveći problem. Ne umem da se nosim sa ovim mladim generacijama i to ti je. Moji sentimenti su zalutali iz sredine prošlog veka, ovo sada je neka sasvim druga priča i uopšte se
više ne zna ko tu koga. Nažalost, služim se i dalje rečima,
ne koristim neka opojna i ne znam kakva druga sredstva
koja bi njima bila interesantna... Igram na emocije i romantiku, a igrati danas na emocije i romantiku isto je kao
da pripremaš pudlicu za borbe pasa u ringovima. Naprosto ne ide, nije prirodno.
Dobro, ne kažem da sam baš ja ta pudlica ali i pit bul
definitivno nisam...
Uglavnom, kažu tašte da sam idealan za zeta, možda, mada, džabe mi sve to kada ćerke ni da se okrenu za
130
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 130-131
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
mnom. Nijedna od njih. Više ni ne znam gde je kvar, a i
mislim da je vreme da prestanem da se opterećujem time.
Ne znam samo da li sam rođen u pogrešnom vremenu, ili su one pogrešne, ili naprosto još uvek nisam sreo
onu pravu?
E da, kod mene definitivno ne važi ono - gledaj majku, biraj ćerku. Ma jok, kod mene ti je sasvim obrnuto.
Gledaj ćerku i beži od nje što dalje, a biraj majku. Biraj
je za taštu, naravno.
Niste valjda pomislili? Ako jeste, stvarno treba da vas
je sram…
NEPOZNATA
Završiš tako sa nekom nepoznatom devojkom, u nekom nepoznatom stanu, i u jednoj avgustovskoj noći
volite se za čitav život. Zagledani jedno u drugo, ne pominjete prošlost, ne pričate o budućnosti, briga vas šta
će biti posle - samo se volite, volite i volite. Taj dan je
vaša večnost, taj dan je vaše zauvek.
I bude vam sjajno, bude vam genijalno, bude vam
ludo, čarobno i nestvarno, bude vam toliko dobro da
poželite da se nikada više ne vidite. Ali, to nije važno,
važno je ono što se desilo tada. Te noći…
Gledaš je kako lagano ustaje iz kreveta, kako šeta
gola po sobi, pali cigaretu, povlači dva dima i ostavlja
131
21.11.2014 00:26:07
je da gori sa strane. Zatim skida šminku, stavlja kafu,
usput traži nešto po ormanu, verovatno peškire i donji
veš… Sve vreme gleda ka tebi i govori ti nešto uz lagani
osmeh, pomalo umorno ali zadovoljno kao da je skinula sa vrata neku veliku brigu. Pokazuje ti piće koje ima,
dvoumi se koju muziku da pusti, da li da uključi klimu
ili da otvori prozor, a tebi je tako svejedno. Ti bi samo
da je gledaš, da joj se diviš, da je upoznaješ i želiš tako
ludo zaigranu u nekom svom udaljenom svetu…
Posmatraš je, zavaljen na njenom krevetu, u njenom
univerzumu i zaljubljuješ se polako u njenu lepotu neumorenu životom, godinama. Posmatraš je i prvi put počinješ da je želiš samo za sebe, duže od jedne noći. Nakon toga ustaješ i ideš ka njoj, stavljaš joj ruke na rame,
ljubiš je i dodiruješ dok ona sva treperi i priča o nekim
nebitnim stvarima koje su njoj, izgleda, tako bitne.
A tebi je i dalje svejedno, ti bi samo da je ljubiš, voliš, obgrliš s leđa, ti si već lud za njom, iako je znaš tek
nekoliko sati…
Vreme prolazi… Odlazi da se istušira i, smešeći se,
ostavlja širom otvorena vrata, očekujući te da joj se pridružiš. A ti nastavljaš da se muvaš po stanu, gledaš knjige sa njenih polica, raspored stvari, fotografije iz detinjstva, gledaš haljine i cipele koje su izložene kao u nekom
minijaturnom butiku. Otkrivaš da se bavi slikarstvom,
da je kao mala išla na ples, svirala flautu, glumila. Zatim gasiš svetlo, svlačiš se, probijaš se kroz vodenu paru
i ulaziš kod nje.
132
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 132-133
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Ljubite se i ne ispuštate jedno drugo iz naručja, molite
se bojleru da topla voda što duže potraje, molite se bogu
da ova noć što duže potraje. Presrećni ste, po vašim dodirima se meri strast i sve ono što na nju podseća…
Od silnog uzbuđenja počinješ da joj izjavljuješ ljubav
a jedva da znaš kako se zove. Obećavaš joj budućnost
a ne znaš ništa o njenoj prošlosti. Izgovaraš jedno ovlaš
«volim te» kao ulaznicu za ono što tek sledi, zatim ubacuješ, onako usput, poneki bezobrazluk kao začin. Nakon toga ide smejanje, dugo smejanje… Klimaš glavom
na sve što kaže. Već je voliš i obožavaš. Već joj se diviš i
lud si za njom.
Dok, u stvari, voliš, obožavaš i diviš se samo sebi.
Sebi takvom, slobodnom i rasterećenom od svega…
I dalje znaš da ne znaš ništa o njoj, bolje poznaješ njeno telo nego nju samu. Ne znaš da li je srećna i da li voli
svoj život? Zanima te da li je sa nekim u vezi. Zanima te
ko je izdržava, ko su joj roditelji i ko je uopšte ona. Pitaš
se da li je to život koji je želela da živi. Pitaš se da li je sa
svima takva kao što je sa tobom večeras, ili stvarno uživa? Ne znaš da li ste zajedno zato što joj se sviđaš, zato
što si poseban, drugačiji, ili zato što joj treba neko, bilo
ko. A ti si prvi naleteo….
Upoznao si prvo njeno telo, upoznao si je dodirom,
milovanjem, usnama, a zatim upoznaješ i nju samu…
Nastavljate zagrljeni razgovor u njenom krevetu. Priča ti
o drugaricama, letovanju, umetnosti, odlukama koje su
133
21.11.2014 00:26:07
je promenile… Priča ti o studijama koje privodi kraju, o
familiji, bivšim momcima, emocijama, strahovima. Priča ti o svetu koji tako dobro poznaje iako ga nikada nije
videla izbliza.
Opustila se i počinje da se glupira, uvija se sve vreme
dok govori, uživljava se u svaku izgovorenu reč, glumi,
pevuši, a ti nastavljaš da slušaš i sklapaš mozaik u glavi…
Zatim izlazite na terasu i gledate Beograd kako spava. Tek po neki pijanac zatetura ulicom, negde u daljini
projuri automobil, čuje se lavež, čuje se tišina i čuju se
dva srca koja te noći pulsiraju u istom ritmu, povezana
tankim nitima bluda i požude. To je to. Ne može bolje od toga. Srodili ste se, smešite se i vraćate u vaš jednodnevni san koji miriše na zanos, lepotu, prkos svetu i
vremenu u kome živite. Bacate se na krevet i nastavljate da obarate lične rekorde u zagrljajima, dodirima, uzdasima. U jednoj noći volite se za čitav jedan život, pa
i više od toga…
Svesni ste da će ova veza da se završi bez svađa, ljubomore, bez suvišnih zaključaka: «Mislim da nismo
jedno za drugo…», «Promenio si se…», «Verovala sam
da si drugačiji...». Završiće se bez prebacivanja, zavisti,
tuge. Svesni ste, i zato od svega, od svakog trenutka,
pravite uspomene...
A vreme i dalje neumorno prolazi…
Trudite se da ukradete od noći što više, spasavate
svaki sekund od zaborava. Zatvarate terasu, spuštate
134
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 134-135
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
roletne, zaboravljate koji je dan, zaboravljate sve želeći da produžite ono što će kad-tad morati da se završi…
Dolaze nove šetnje po stanu, sanjivi pogledi ka nepokrivenom telu onog drugog, novi dodiri, nova milovanja. Tu su i retki trenuci kajanja što ste možda preterali, što možda niste trebali… Nepotrebno moralisanje,
zatim smejanje, valjanje po podu, pametovanje o životu koji prolazi, a vi ga gledate sa strane ušuškani i izdvojeni.
Nakon ljubavi pod tušem, zajedničke večere, dugog uspavljivanja, još dužeg buđenja, doručka… Nakon svega toga, zavaljeni na velikom krevetu, napokon
shvatate koliko je život lep, čaroban, čudesan. Želite širom da ga zagrlite kao što ste cele noći grlili jedno drugo i poletite negde visoko raširenih ruku. Kao u bajci,
kao u pesmi, kao na filmu…
I onda rastanak, duga obećanja, poljupci, zakletve i
onda - ništa. Tako jednostavno mora, mislite oboje, a
ne kažete ništa… Povratak u realnost, na posao, fakultet, isti problemi, iste gluposti, svakodnevnica i sve se
polako zaboravlja. Ona prestaje da se javlja. Ti prestaješ da zoveš.
Nema nje. Nema tebe. Nema kajanja, nema ljutnje,
nema ničega. Samo jedan divan osećaj da se nešto desilo, jednom, možda slučajno, možda namerno i to je to.
Niste stigli čak ni da se posvađate, ni da slažete jedno
drugo, niste stigli ništa, a stigli ste sve.
135
21.11.2014 00:26:07
Ono najvažnije…
Vreme je prošlo i prolazi... Kako je lepo ući u nečiji
svet, videti ono najlepše u njemu i onda otići uveren da
je sve savršeno, da sve teče bez problema… A i kakva
je to ludačka potreba koja nas gura u zagrljaje nepoznatim ljudima?! Naprosto nas baci, zanese, navuče, a zatim isto tako lagano izvuče kao da se ništa nije desilo.
Postoje ljubavi kojima se uvek vraćamo, koje su uvek
tu, na dohvat ruke, a i one koje čuvamo samo u mislima, negujemo ih poput retkog cveća i prizivamo u teškim momentima. Čuvamo ih kao što čuvamo tu jednu noć, kao čitav jedan život koji je mogao da se rodi a
nije. — Šteta...
ŽENE KOJE NE ZNAJU ŠTA HOĆE
Plaše me takve žene, a možda i privlače...
Sanjaju taman toliko koliko mogu da ostvare…
Dobro znaju sa kim treba da budu u vezi, sa kim prijatelji, a sa kim na granici između prijateljstva i ljubavi.
Umeju da podiđu kada treba, i kome treba, poznaju
muškarce, posebno muške slabosti.
Ne kopaju po njihovima ranama, posebno ne na početku, sve lepo ulepšavaju, a sve negativno svesno izbegavaju kao da ne postoji.
Umeju da se prilagode i pretvore u ono što drugima
136
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 136-137
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
treba. Nije im toliko važno da li su u pravu, važno im je
da dobiju ono što žele.
Lepe su, ali ne osvajaju samo lepotom. Lepota se
podrazumeva, ona ide uz njih, njihovi aduti su nešto
drugo. Samouverenost, ležernost, elegancija, šarm. Deluju uzdržano i prefinjeno.
Njihovo obrazovanje nije široko i knjiško, već svakodnevno, pokupljeno sa svih strana i vešto upakovano
u neodoljivu žensku priču.
Prikazuju se ponosno, ali više zbog utiska i granice
koju time postavljaju između sebe i drugih, nego što su
stvarno takve.
Deluju verno i odano, ali, na kraju, kada se svedu računi, jasno se vidi da su bile verne i odane samo, i jedino, sebi.
Vole umerenu moć, status, bogatstvo, ali ne rasipnički, već diskretno, otmeno i sa stilom.
Nisu oduvek bile takve, život ih je takvim učinio.
Loši brakovi, zavisnost od roditelja i muževa, preduga
nesamostalnost, preduga zatvorenost i strah da se izađe, proživi, i proba nešto drugo.
Sada su naučile pravila i vešto ih primenjuju.
Obično iza sebe imaju više veza i brakova - prvi,
mladalački, sklapani naivno i greškom, drugi iz ljubavi,
stvarni, ali neostvareni, i ovi sada svesni i proračunati.
Odlučile su da budu svoje, tek toliko da mogu da
137
21.11.2014 00:26:07
postavljaju uslove i budu pred drugima ono što žele.
One jesu same, ali ne sasvim, a i zašto bi kada toliko toga može da im završi neko drugi?
Ne predstavljaju se kao zlopamtila, kriju svoju sujetu, mada sve pamte a neretko i vraćaju. Znaju kada
da puste suzu, podignu glas, jave se, odu, i za sve imaju objašnjenje.
Obično su spoj modernog i tradicionalnog, niti previše šljašte i skreću pažnju na sebe, niti se skrivaju, znaju tačno koliko, i dokle mogu. Niti su ispred svog vremena, mada misle da jesu, niti zaostaju.
U njima je gotovo savršeni spoj svega što se traži, i
što je na ceni.
Ne žele da budu svuda prve, ali obavezno idu uz
prve, ili iza prvih. Ne pokazuju se svuda, svima. Ne.
To bi bilo uzaldno trošenje energije. Pokazuju se samo
onda kada treba, i kome treba.
Znaju da nose sebe, i nisu toliko opsednute sobom.
Da jesu, ne bi mogle tako dobro da vladaju situacijom
i ljudima.
Najčešće su hedonisti, uživaju u vinu, muzici, razgovorima, ali ne preterano, i ne uvek, pogotovu ne sa svima. Tačno znaju koga treba da prihvate, a koga da odbiju, koga da privuku, a koga da izbegnu.
Tačno znaju granicu, i retko je prelaze, a kada je
pređu to ne smatraju slabošću, već prilikom da potvrde dominaciju svoje ličnosti kojoj je toliko toga dozvoljeno.
138
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 138-139
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Druge žene ih cene, ali ih ne vole, mada briga njih
što ih ne vole. One rade sve ono što bi radile i druge,
samo da mogu ili umeju.
Prekinule su brakove kada je trebalo, uhvatile korak sa životom, vremenom, realnošću, i ne pada im na
pamet da se kriju iza nečijih leđa i gledaju u tuđe ruke.
Druge žene su osuđene na to, pomirene sa sudbinom, i otuda takva zavist, ali i skriveno poštovanje za
hrabrost koju one nikada neće imati.
Žrtvuju se i za svoju decu, tajno rade u njihovu korist, a da to deca ni ne znaju. Sklapaju im poslove, pomažu pri školovanju, odabiru partnera. Od sinova prave sve ono što žene preziru kod muškaraca, a opet se u
to zaljubljuju, i ludački trče za njima. Kod ćerki bude
sve ono što su razvijale kod sebe, i što smatraju da prolazi.
Pripremaju ih za život, a ne za bajku. Navode ih kako
da se snađu i pronađu, a ne da večito trče za drugima.
Kada dublje uđeš u unutrašnji život tih žena vidiš
nešto drugo, ranjive su, i ne baš toliko srećne i ispunjene sobom. Ispod šminke i svih mogućih konvencija kriju se nežna krhka bića željna pažnje i nežnosti.
Ali, to nije važno, kažu one, važno je ono spolja, vidljivo svima, ono što sve oči vide, i ono što sve uši čuju.
Ono unutra namenjeno je ionako za posebne i odabrane, neretko sklonjeno od svih, dok je ono spolja magnet za svet, i odbrana od tog istog sveta.
139
21.11.2014 00:26:07
Vešto skrojena maska koja treba da prikrije nedostatak pažnje i ljubavi, i nadoknadi nikad do kraja zadovoljenju želju za sigurnošću i toplinom.
Dve žene, u jednoj ženi…
Dve strane lica, na jednom licu…
Dva pravca na jednom putu, koji se retko kada, i retko gde, zauvek ukrste i idu zajedno.
LICE SA NASLOVNICE
Ne sećam se da sam pred nekom devojkom osećao
takav strah…
Hiljade muškaraca čezne za njom, žele je, a ja je se
plašim…
Pritom sam joj se svideo, rekla mi je to otvoreno,
pravio sam se da ne čujem i da mi je svejedno…
Plaši me njena popularnost, sve one medijske face
koje se muvaju oko nje, cela industrija lažnih likova, i
ona je jedan od njih. Meni je to kilometrima daleko, a
opet sam radoznao, i voleo bih da izbliza upoznam taj
svet.
Izašli smo samo jednom, neobavezno… Bio sam definitivno u najboljem mogućem izdanju, sve što sam joj
govorio – prolazilo je. Svaki fazon, svaka reč, svaki pogled, sve je bilo na mestu. U tim trenucima sam joj bio
zanimljiviji od svih onih glumaca i pevača koji je okru-
140
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 140-141
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
žuju, koji su školovani da zabavljaju i da se dopadnu.
Problem je što nisam takav svakog dana, a ona me je
upoznala samo takvog…
Pritom, nemam ni para, ni smeštaj u Beogradu, i
osim priča i smeha malo toga mogu da joj ponudim.
Ona je verovatno navikla na momke sa brzim automobilima, skupom odećom, parfemima, i izlascima do
zore. Ne sećam se kada sam poslednji put izašao da se
provedem, nemam ni vozački položen, a o parfemima,
luksuzu, da i ne govorim.
Koliko bih joj bio interesantan, dva dana ili dva minuta? Našla bi mi milion mana, mogu samo da zamislim način na koji bi me šutnula, obrisala bi sa mnom
patos i otišla.
Iskompleksirala bi me za sva vremena, provalila da
sam bednik, šta će mi to?! Bolje da zauvek ostanem nedostižan i misteriozan, nego da tek tako zakopam sebe
u njenim očima…
Mada, rekla mi je, dobro se sećam toga, da nju zanima moja duša. Odgovorio sam joj, onako u šali, da se
od duše ne živi. I zaista, da je njoj stvarno stalo do duhovnosti, ne bi uložila celu sebe u borbi za medijsku
slavu, uloge, naslovnice, okrenula bi se nečemu drugom.
Možda je to drugo prepoznala u meni? Možda sam
ja ta druga strana koja joj nedostaje, strana koja je vraća
u realnost i drži je sa dve noge čvrsto na zemlji…
141
21.11.2014 00:26:07
Ljubav jeste lepa, posebno kada o njoj pišeš ili pričaš, ali ljubav nisu samo reči, osmesi i zagrljaji, ljubav je
i nešto drugo. Ljubav je i izlazak na večeru, skupa haljina, poklon u vidu tašne ili nakita, ljubav je i odlazak
na letovanje, i onaj osećaj lagodnosti u svemu.
Lako je izaći sa nekim na piće i biti mu u tim momentima zanimljiv i drag. Ali, treba pratiti i podržati
želje i ambicije te osobe. Treba obezbediti smeštaj, hranu, treba omogućiti toj osobi da se oseća ugodno i rasterećeno, a ne da ti zadrhti ruka svaki put kada treba
nešto da platiš.
Ona bi naslovnice, glavne uloge, viđene ljude oko
sebe, a ne mene koji ništa od toga ne može da joj pruži. Moja priča joj je zanimljiva jer je drugačija i nesvakidašnja, ali ona bi da se uklopi u sistem, da bude voljena i prihvaćena, da priča ono što se od nje očekuje,
nju margina i marginalci ne zanimaju, kao ni ona druga strana života po kojoj ja godinama plovim, u potrazi za inspiracijom…
Ona je satkana sva od ovog sveta, tako priča, tako
se oblači, takve filmove gleda i takvu muziku sluša, a
meni je sve to strano. Mogu na sat ili dva da se pretvaram, pred njom, zbog nje, kako me sve to zanima i
kako je kul dok su, u stvari, sva moja nadahnuća plod
nekih sasvim drugih obala…
Pitanje je samo koliko bih ja mogao da se nosim sa
tim a pitanje je i koliko je ona spremna na kompromise…
142
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 142-143
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Mada, priznajem da mi se sviđa…
Sviđam se i sam sebi dok sam sa njom. Sviđa mi se
njena popularnost, njena pojava, način na koji reaguje
na mene… Lagao bih kada bih rekao drugačije. Kompliment je biti u društu sa devojkom kojoj se svi smeškaju i mašu. Lepo je biti prvi put, drugi, treći, ali šta
posle? Gde posle? Bojim se svojih kompleksa, oni se ne
vide na početku, ali vrlo brzo bi shvatila da, osim ljubavi, poštovanja i slobode nemam šta drugo da joj ponudim.
A i ona, verovatno, ne bi htela da ode sa mnom na
selo. Možda i bi, eventualno svakog desetog vikenda –
mada sumnjam u to…
Navikla je na reflektore, brzinu, aplauze, fotoaparate, koktel partije, a mene sve to asocira na izveštačenost
i prevaru. Bolje ni sa kim da se ne viđam, nego sa svima, neiskreno i lažno, zarad nekakvog prestiža. Za nju
je to samo posao, za mene je to život.
Odbija me svet kome pripada, to nisu moji ljudi, to
nisu moje vrednosti a opet ne bih mogao, bar na trenutak, da odolim njegovoj zavodljivosti. Kao što ne bih
mogao ni njenoj, i nisam…
Spreman sam da je volim, ali toliko je onih koji su
takođe spremni, i koji mogu da joj ponude mnogo više?
Spreman sam da joj se predam, ali toliko je onih koji
je čekaju i sebično vuku na svoju stranu…
Mislim da se njoj svidelo moje odbijanje i nezainte-
143
21.11.2014 00:26:07
resovanost, nije navikla da se neko odnosi prema njoj
kao da mu je svejedno. Prijalo joj je što sam je od prve
sekunde spustio na zemlju i pričao sa njom kao sa običnom devojkom…
Za mene stvarno, u tim momentima, nije postojala
njena popularnost, kao ni svi oni medijski duhovi, koji
su u svakom odnosu lebdeli nad njom, postojala je samo
ona i njeno biće željno iskrene pažnje i ljubavi…
Kako da joj kažem da nismo jedno za drugo, kada
deo mene vapi za njom. Kako da joj kažem da ne bismo
mogli duže da trajemo, kada sam već sada spreman toliko toga da uradim za nju…
Popularni smo oboje, samo što ljudi koji nas vole
nisu isti…
Nju vole zato što uvek deluje blistavo, šarmatno i
lepo, simbol kićene, doterane i moderne Srbije, a mene
zato što mi je najčešće svejedno kako izgledam, i što već
godinama pričam svoju priču ne mareći puno za utisak,
posledice, malograđanski moral i ostalo…
To je i nju najviše privuklo, bojim se samo da me je
precenila…
Ili sam ja sebe jednostavno potcenio, a vredim mnogo, mnogo više?
Ko bi ga znao…
144
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 144-145
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ŽENE KOJE NEMAJU KUD
Tako mi je žao žena koje nemaju kud…
Nemaju ništa svoje da bi započele život odvojeno, a
u brakovima su večite žrtve ljubomore, ucena, pretnji.
Premlade su da bi se predale, prestare da bi započele nešto novo. Nisu ni tamo ni ovamo. Godinama
žive dvostrukim životom, u strahu da konačno preseku i odu…
Isplakale su more suza, preklinjale, molile, ali ništa
nisu uspele da promene. Pred njima je sve veći zid i sve
manja mogućnost da ga preskoče i započnu nešto svoje.
Najgore je što u njihovim vezama nije ništa više iz
ljubavi. Najgore je što možda nikada nije ni bilo prave
ljubavi. Samo svađe, poniženja, omalovažavanja. Samo
nove zabrane i ograničenja koja ubijaju svaku želju za
životom.
Koliko je samo takvih sudbina koje nemaju kud,
nego moraju da ćute i trpe. Koliko samo anđela ugušenih u sitničavosti i kukavičluku. Koliko samo zanosa i lepote sahranjeno zbog ispraznosti i ljubomore nekakvih idiota…
A ljubav? Kako to samo smešno zvuči iz njihove
perspektive…
Kao da gladnom mašeš kesom punom hrane…
Kao da gluvom crtaš simfoniju…
Posmatraju sebe kako tonu iz dana u dan, proklinju
145
21.11.2014 00:26:08
sudbinu koja ih je okovala u kavez iz kog ne mogu da
izađu. U njima je presečena svaka mogućnost bekstva,
ugašena šansa da budu nešto drugo. Prepuštene su na
milost i nemilost svojim muževima koji, svaki na svoj
način, otaljavaju svoju životnu priču.
Dokle će ih trpeti? Zbog čega? Kako?
Ni same ne znaju, znaju samo da su žestoko prevarene i da su u tim vezama izgubile ono najvrednije što
su imale…
Izgubile su dušu, volju za životom, svežinu i lakoću
mladosti, zavodljivost pri svemu što rade, veru, nadu i
optimizam kojim su do juče zračile…
Kako će to da nadoknade? Ko će to da im vrati?
Muževi sasvim sigurno ne. Možda filmovi, knjige,
šoping, maštarije kojekakve, a verovatno ništa od toga.
Tu su i deca. Najveća radost i najveća nesreća. Deca
koja su sve manje deca, a sve više ljudi koji grabe svojom stazom i sve manje mare za porodicu, kuću, majčine suze.
Tako mi je žao žena koje nemaju kud…
146
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 146-147
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
SAVRŠENO NESREĆNA
Savršeno lepa, a savršeno nesrećna.
To je prvo što pomislim kada razmišljam o tebi.
Uvek si davala sebi dva broja više nego što zaslužuješ.
Mislila si da čitav svet čeka na tebe, a nisi znala da
svet ima pametnija posla.
Uvek si ti birala, i uvek si birala gore...
Gurala si od sebe one koji su imali šta da ti daju, one
koji su trajali duže od jedne sezone, one koji su te voleli duže od nekoliko neprospavanih noći, a trčala si za
onima koji su ti samo uzimali.
Zašto? Ni sama ne znaš.
Pričala si kako je za tebe ovaj grad mali, ova zemlja,
ovi ljudi. I, šta se promenilo, ništa?
Ostala si u tom malom gradu, u toj maloj zemlji, sa
tim malim ljudima, sama, promenjena, umorena. Nisi
znala šta je samoća, a sada je živiš...
Sada si tu, nekako dostupna svima, radiš ono što svi
rade, pričaš ono što svi pričaju, pročitana, provaljena,
bez one misterije koju su mnogi pokušali da reše, a nisu
uspeli...
Lepa si i dalje, možda lepša nego ikad, ali bez one
nedodirljivosti, bez onog laganog hoda koji niko nije
mogao da isprati, bez onog šarma koji je zavodio svuda,
gde god se pojaviš.
147
21.11.2014 00:26:08
Sada se sve dešava mimo tebe, i to te izluđuje...
Svete ti se devojke koje ti nisu bile ni do kolena.
Izašle su iz tvoje senke, došle su do svojih muževa, zanimanja, došle su do svojih pozicija, i kao da ti prećutno vraćaju sve ono što nisu mogle, tada, dok se, najčešće pričalo o tebi.
Vaše kraljevsko visočanstvo se, u njihovim očima,
pretvorilo u najobičniju poslugu, a to je ono što najviše boli.
Umesto da tvoj svet postane sve veći, raznovrsniji, on postaje sve manji, skučeniji. Nema više ludovanja, nema više one lakoće u pokretu i govoru, nema
više onih koji su te hranili pažnjom na svakom koraku,
odjednom si počela da strahuješ od svega, od svake sitnice, a ranije ti je bilo tako svejedno.
I na kraju, pitaš se - zašto? Zato što si mislila samo
na sebe, uvek samo na sebe, opsednuta sobom.
I u prijateljstvu, i u ljubavi, zato sada nemaš ni jedno, ni drugo, zato sada nemaš nikoga...
Znam, ni posle svega nećeš reći da se kaješ, ni ne
treba. Kajanje je jedna od onih stvari koje čuvamo samo
za sebe, ali kada te vidim zaboravljenu od svih onih koji
su uzdisali za tobom, imam potrebu da ti kažem samo
jedno...
Šteta.
Seti se, sve ovo sam hteo da ti kažem mnogo ranije,
sve ono što ide nakon silaska sa pozornice, a ti mi nisi
dala šansu, nisi htela ni da me saslušaš.
148
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 148-149
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Znam, nećeš mi je dati ni sada, nakon svega, nakon
svih ovih godina, ali sada mi ni ne treba.
Kasno je...
GORKI UKUS ODBIJANJA
Svako od nas ima neku do pola ispričanu ljubavnu
priču, završenu negde na početku...
Svako od nas ima tu osobu, a i nekome smo mi ta
osoba…
Prosto smo odbili, ili smo bili odbijeni...
I to pre prvog poljupca, pre svih onih prvih stvari koje su mogle da se dese a nisu. Nismo rekli ono što
imamo, ili je nama neko to otvoreno rekao, i zauvek zatvorio put do tog sada već iščezlog sna u koji se tih dana
toliko verovalo.
U međuvremenu su počele da se ređaju godine, porazi i priznanja, neke dobre stvari a i one druge. Zakoračili smo stazama za koje tada nismo ni znali da postoje. Nekima su se otvarali putevi, nekome sužavali…
I pored toga mi smo i dalje, onako krišom, pratili život te osobe, raspitivali se, prolazili njenom ulicom.
Kao da je ona bila taj pravi broj na koji smo jednom
mogli da odigramo, a nismo. Kao da je ona bila ta propuštena premija mladosti koju smo zauvek negde izgubili.
Ili nam je jednostavno neko ukrao…
149
21.11.2014 00:26:08
Sretnemo je ponekad, najčešće sa nekim, javimo se,
jedva, i prećutimo sva ona pitanja koje je vreme sve ove
godine postavljalo.
Gde si?
Šta radiš?
Srećna si?
Setiš me se, ponekad?
Da li imaš nekoga, ili živiš od uspomena?
Ne. Mi samo nezainteresovano prođemo pored njih,
kao neznanci, kao da ih nismo ni primetili, a u stvari, duboko proživljavamo reprizu filma u koji smo toliko ulagali u nadi da će sve to jednom da nam se vrati.
A tek sada, nakon svih ovih godinama, znamo da
neće…
Ništa nije gorče od pilule odbijanja…
Tako lako odbijamo od sebe, kao da se to podrazumeva, a tako teško pristajemo kada nas neko odbije…
Ništa ne boli kao nezapočete veze, i to ne zato što se
nisu desile, već zato što sa sobom nose ukus poraza, nemogućnost da nešto promenimo, i doživimo sve ono o
čemu sada možemo samo da nagađamo…
Treba dati šansu, vredi čim je nekome toliko stalo, a
i ne zna se šta sve iz jedne takve priče može da se izrodi.
A kajanje je neminovno, ono uvek ide na kraju, i teško da je od njega neko pobegao…
Ali do kajanja treba doći, najgore je kada ti neko ne
da šansu ni da ga upoznaš, a odbacite za sva vremena…
Kao što je ona odbacila mene, i precrtala kao da ne
postojim.
150
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 150-151
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ZABORAVLJENA
Ništa ne boli kao susret sa ženom koja nije realizovala sebe.
Muškarci to umeju bolje da sakriju, ili ih je briga,
dok se kod žena to uvek bolje vidi. Tako je i sa njom.
Pamtim je dobro, pamtim je otkad znam za sebe.
Oduvek je bila lepa, prelepa, neuhvatljiva, još kao
dete, sva u svom svetu, nekoliko koraka isred svih, svuda. Glasnija, brža, smelija…
Volela je da se dokaže i pokaže, uvek je išla ispred,
radoznala, zanimljiva, gladna ljudi, života.
Prva je probala cigarete, prva je pronašla momka i počela da beži iz škole. Prva je počela na sav glas da se bori
za svoja prava. Prva je počela da se oblači kao devojka, i
prva je, u stvari, postala devojka u svojoj generaciji.
A onda je, odjednom, stala, i odustala od svega onoga što je započela, i kao da su svi počeli da je pretiču,
i da postaju ono što je ona bila odavno, samo mnogo,
mnogo više.
Gubila je popularnost, gubila je i u izgledu, gubila je
u svemu, čega god da se dotakne.
Ostala je u istom gradu, u istoj ulici, u istoj kući, u
istoj sobi, sva nekako isto, posvađana sa sobom i svetom.
Boje mladosti počele su sve više da smenjuju boje
srednjeg doba.
Boje nežnog proleća počele su da smenjuju sve mo151
21.11.2014 00:26:08
guće nijanse sive, tamno plave, crne?
Viđao sam je u zadimljenoj igraonici kako radi uvek
isti posao, sa uvek istim ljudima, nedorečenim i dosadnim. Uključivala i isključivala aparate, praznila piksle,
u tri smene, ujutru, popodne i uveče.
Posle je radila u jednom kafiću, za šankom.
Posle u jednom kiosku, i to, uglavnom, noćnu.
Posle nije radila nigde, samo se zatvorila u četiri
zida. Kao da je oko nje sve stalo, samo su godine prolazile...
Uvek isti odsutni lik, visoko podignuta barijera prema svemu, tamne naočare, tamna odeća, sve tamno, u
još tamnijem gradu gde sve posle dvadeset i neke polako odumire…
Ne znam ništa o njoj, znam samo da je nesrećna.
Nikada nismo razmenili ni reč.
Gledao sam je, još kao dečak, kako nezainteresovano prolazi ulicom, puna sebe, sva u svom raspevanom
filmu, dok sada prođe samo kada mora, kao po kazni, u
strahu da je neko ne zaustavi, ili pogleda.
Duboko povređena, razočarana, umorna.
Ko joj je to uradio?
Da li onaj mladić, koji nije više mladić, za kojim je
trčala kao klinka?
Da li prevremeno napuštanje detinjstva, i ideja da
čovek uvek može da se snađe, bez obzira da li se školovao, ili ne?
Da li potreba da se uvek bude drugačiji, kontra sve152
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 152-153
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
mu, bez obzira na posledice?
Odavno je prevalila tridesetu, odavno je spustila pogled i navukla tamne naočare. Odavno je prestala da
izlazi, i skreće pažnju na sebe. Živi virtuelno, predala
se bogu, horoskopu, zvezdama, i ko zna sve čemu što se
budi u samoći... Šta li se desilo?
Gde je kvar?
Da li u provinciji koja ne prašta različitost, ili u njoj
zato što je pristala na sve ono što je prezirala iz dna
duše, a u međuvremenu nije uradila ništa?
Ili misli da nije uradila ništa?
Javila mi se pre neki dan preko interneta, poslala mi
je zahtev za prijateljstvo.
Ko zna, možda se i sretnemo, i pojasni mi sva moja
nagađanja.
Tek tada ću znati da li priča o njoj ima smisla.
Tek tada ću znati da li njena životna priča ima smisla.
Mada ko, sam ja bilo kome da sudim?
Samo glasno razmišljam, ništa više od toga.
153
21.11.2014 00:26:08
SMISAO
NJENA VERA
Kada biste čuli priču o njenom životu, rekli biste da
je ta žena nesrećna. A nije, verujte mi. Možda biste vi
bili nesrećni na njenom mestu, ili neko vaš, jer ona svakako nije ostvarila ni delić onoga, što se u modernom
društvu smatra uspehom.
Sve je to prošlo mimo nje, nije se udavala, školovala, ni obogatila, i oduvek, u svemu, nekako po strani.
Čistila je firme i preduzeća, prodavala cveće na pijaci,
čuvala decu, tuđu, pošto svoju nije imala. Uglavnom je
služila, nikad gazdovala, i sve što je stekla je soba, garsonjera, u neuglednoj zgradi namenjenoj za samce, za
sve one koji nisu mogli da se snađu, a nemaju kud.
Međutim, ova žena je srećna, zadovoljna svetom i
sobom u tom istom svetu. Ona, u stvari, ni ne razmišlja
toliko o sebi, sve objašnjava i meri božijom voljom, sve
je, kaže ona, sastavni deo života, i muke, i patnje, i radosti. Sve ima svoje objašnjenje u Bogu, svaki početak i
kraj, svako postojanje, njeno, svačije.
Možete da je čujete kako se naglas smeje, ili da je
vidite kako ide svojim putem, i nosi svoju sudbinu, bez
154
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 154-155
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
trunke kajanja, straha, ili prezira prema bilo čemu, ili
bilo kome. Ona je to što jeste, prihvatila je sebe, grad u
kome živi, komšiluk, i možda ne može puno da pruži,
ali bar ne nosi sa sobom loše misli i prokletstvo.
Kada čovek usmeri tako svoj život, bez potrebe da
nešto preterano hvali, menja, ili unižava, njemu postojeći svet, bez obzira na svu bedu i nesreću, postaje nešto
sveto i veličanstveno.
«Mogla sam i da se ne rodim – kaže ona – a mogla
sam i da ostanem gore, na planini, gde sam provela detinjstvo, da ne vidim ni grad, ni ljude, ni proslave, ništa. Možda nisam videla puno, ali mogla sam da ne vidim ništa. Radim, zdrava sam, imam dovoljno za sebe,
imam prijatelje, rodbinu, šta će mi više od toga? To je
moj život, moja sudbina, moja sreća i nesreća, ne treba mi bolje, ni ne razmišljam o tome, a ako bude, biće.
Hvala mu i na ovome…»
Postoji nešto zadivljujuće u ovakvom razmišljanju,
gde sve ima svoje objašnjenje, ali ne logično, ili zdravorazumsko, već fatalističko, gde se, u krajnjem, sve veze
i vezice zasnivaju na božanskoj sili, koja sve to uređuje,
a na čoveku je da se podredi tome, što potpunije proživi svoj put i služi gospodu.
Izabrala je božiju volju, njen smisao ukorenjen je u
verovanju koje prihvata sve oko sebe kao božansko delo,
i šta god da se desi, kome god da se desi, nju to ne može
preterano da pogodi, postoji viši poredak stvari, postoji
155
21.11.2014 00:26:08
svevišnji koji odlučuje. Ona ide u crkvu, moli se gospodu, na njoj je samo da mu se pokori i da sa zahvalnošću
živi ono što joj je omogućeno. Postoji carstvo nebesko,
vrata raja, i nadoknada za sve muke u ovozemaljskom
životu. Ona se tome nada, ona za to živi.
Razmišljam o božanskoj fantaziji koja postaje pokriće za sve drugo, naravno, pod uslovom da čovek dovoljno veruje i da je spreman da prilagodi svoje postojanje
takvom poretku stvari. Prihvatanje sveta kao božanskog, bez potrebe da se bila šta dovede u pitanje pruža
čoveku utehu i utočište.
-Sve je od boga. I ljudi, i prilike, i neprilike. Zašto bismo menjali bilo šta? - nastavlja ona - Šta su moje
patnje naspram patnji svetaca? Kako da ne budem srećna kada mi je podaren život i misija da služim gospodu?
— Ona ne vidi, ili ne želi da vidi sve ono što čini život,
onu drugu stranu, sumnju, oholost, nezasitost, sveopštu grabež i prestiž svuda, i na svakom mestu. Ovako
joj je sigurno lakše, nije na smetnji drugima, ne nosi sa
sobom mrak i gorčinu, već svetlost koja ne može da zasija puno ali može dovoljno da osvetli život ljudima oko
sebe.
Ona je to što jeste, tu gde jeste, u svetu i vremenu
kakvo jeste, i gotovo. Ni napred, ni nazad, ni gore, ni
dole, ni levo, ni desno, nego tu, baš tu, u toj sobi, na toj
pijaci, među tim ljudima kao i, sutradan, na tom groblju, među istim tim ljudima, zauvek.
156
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 156-157
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
I na kraju, dok posmatram čovečanstvo kako tumara, kako se osipa i razliva, dok posmatram ljude kako
nesigurno lelujaju, ni tamo, ni ovamo, večno gubeći se i
tražeći se, vidim lik ove žene kao mogućnost, kao san, i
njenu sposobnost da se ukoreni u sveopšte ništavilo, da
mu se odupre, i da ga savlada.
Ona nije sasvim svoja, svoju ličnost žrtvovala je drugome, višoj sili i višem cilju, ali je zato pošteđena sitnih briga, strahova i dokazivanja od kojih boluje većina
nesposobna da se ukoreni u nečemu većem, trajnijem,
sveobuhvatnijem, što prevazilazi postojeći svet, i vreme
u kome živimo.
Tako je dobro razumem, a tako mi je strana i daleka…
Ja ne verujem u tu silu, sumnjam u sve to, a opet verujem, mnogo jače, i dublje, od većine verujućih, u nešto sasvim drugo, i u tome pronalazim svoje utočište,
svoju nadu, i svoj spokoj.
IZABRALA JE SEBE
Oduvek sam osećao strah od uvek sređenih žena
za svaku situaciju. Nije me plašila njihova neosporna
lepota i zavodljivost, već težina lepote koju su nosile
sa sobom. Plašili su me svi ti svakodnevno provedeni
sati ispred ogledala. Plašilo me je sve ono što ide posle,
kada se skinu te maske.
157
21.11.2014 00:26:08
Tako je bilo i sa njom, te noći...
Sećam se trenutka kada je skinula svu šminku sa
sebe, sve malograđanske laži, vešto uvežbano ponašanje i nametnute ambicije koje su je opsedale. To više
nije bila ista devojka. Pričala je drugačije, gledala je
drugačije, osećala je drugačije. Prestale je da igra uloge,
da od sebe pravi privide savršenosti i uspeha, odjednom
je postala ono što stvarno jeste. Nežna, mila, iskrena,
topla, nesigurna, ali sasvim svoja…
Odjednom sam ispred sebe imao nevino biće, pravu
nju, iskonsku nju, rasterećenu dresure savremenog sveta, a ne marketinšku lutku koja svojim izgledom i ponašanjem kupuje ljude oko sebe…
Htela je da se ostvari u tom svetu, da se dokaže i pokaže, odrekla se svega onoga što stvarno jeste, zarad
nečega što nije, i što nikada neće moći da bude…
Sve njeno je potisnula, gurnula na stranu, sve nametnuto je usvojila i pretvorila se u posao koji radi, pretvorila se u laž koja hoda i služi jedino za koketiranje i
ostavljanje utiska.
Ona više nije bila ona. Ono, što stvarno voli, misli
i oseća, pretvorila se u ono što drugi očekuju od nje…
Nije počela da gubi samo stare prijatelje i navike,
počela je da gubi i dušu…
Gde je nestala njena raspevana, razigrana ličnost?
Gde su nestale njene iskrene oči? Gde su nestale njene
radoznale ruke koje su grlile sve oko sebe? Gde je ne-
158
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 158-159
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
stalo ono dete u njoj, dete, kome su se svi od srca divili
i išli mu radosno u susret?
Međutim, te noći kada je skinula sve maske sa sebe
ponovo je bila ona stara, ponovo je bila laka, jednostavna, rasterećena svega i otvorena za sve…
Posmatrao sam je kako pleše po sobi, razigrana kao
balerina, kao da se igrom branila od nevidljivih sila,
koje su je uvlačile u nešto, od čega je želela da pobegne.
U jednom trenutku mi je prišla, uhvatila me za ruku,
prigrlila čvrsto uz sebe, zaplakala i kroz suze mi priznala da ne može više da podnese svoj prazni, bezlični
život gde je svakim danom, sve više, udaljena od sebe i
onoga što jeste…
Treba joj sloboda, a ne oklop presvučen u laž…
Treba joj neko, ko će da je razume, a ne jato neiskrenih komplimenata…
Treba joj život koji će da živi, a ne stalno odlaganje i
čekanje da se nešto desi…
I desilo se, stavila je tačku na sve to i okrenula novi
list!
Izabrala je sebe!
Izabrala je slobodu!
Izabrala je život, a ne imitaciju života!
159
21.11.2014 00:26:08
REČI KOJIMA SE ISPISUJE SREĆA
Najviše se poštuje ono što se nema, ili ono do čega se
teškom mukom dolazi…
Tako je bar u mom slučaju…
Mnogo sam više samovao, nego što sam se družio.
Otuda takva potreba u meni za ljudima, ljudskim. Uzbudim se pred svaki susret sa nekim, kao da mi je poslednji u životu…
Mnogo sam više puta bio povređen, nego pohvaljen. Zato se radujem svakom komplimentu kao da mi
je prvi u životu. Do svoje dvadesete dobijao sam ih retko, gotovo nikad, i kada su me hvalili, hvalili su me za
nešto što najčešće nije imalo suštinske veze sa mnom…
Slično je i sa hranom, novcem…
Mnogo više nisam imao u životu, nego što jesam,
naročito poslednjih šest – sedam godina, i zato umem
beskrajno da se prepustim svakom ukusu. I ne samo to,
već i da ga poštujem svestan njegove vrednosti…
Treba doživeti onu drugu stranu života, definitivno.
Treba osetiti dno, ukus gladi, mirise nemoći i beznađa.
Samo čovek koji je hodao po ivici zna šta znači prava
vrednost postojanja…
A ja sam godinama bio na toj ivici…
Godinama sam udarao glavom o zid, i znao sam da
ću kad tad da ga probijem i dođem do sebe…
Takođe nemam tu iluziju, da bih u nekom drugom
vremenu bio srećniji. Ne! Ovo je moje vreme, ovo je
160
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 160-161
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
moja zemlja, ovo su moji ljudi, i ni jednog trenutka nisam posumnjao u to!
Ne znam kako je sa vama, ali meni ovo vreme odgovara, meni je ovo najbolje moguće vreme pored svih
nedostataka. Ne bih voleo ni da sam se rodio pre pedeset, a ni za pedeset godina. Ne! Samo ovde sam svoj na
svome i do kraja osećam sebe…
Neretko imam potrebu da se zahvaljujem nebesima što uopšte postojim, što mi je omogućeno da živim, što mi je dato da čujem, vidim, osećam, ljubim i
volim. Znam da zvuči blesavo, ali priznaćete da je zaista tako…
Volim život, volim sve što je živo. Volim ljude, volim
sve što je ljudsko.
Ne bih sada da nabrajam i pretvorim ovaj tekst u
dečiju slikovnicu, ali možete da pretpostavite šta bih
sve rekao… Pomenuću samo nežne devojačke ruke koje
miluju, pomenuću izvor reke koji napaja vodom čitav
jedan grad, pomenuću zajedničko nebo koje nas sve
spaja i sunce koje nas sve greje…
Imam potrebu da zagrlim rukama čitav svet, sve što
je živo, sve što diše i oseća…
Imam potrebu da u svakom čoveku udahnem nadahnuće, da u svakome probudim sjaj u očima, onu skrivenu
strast do koje ne mogu da dođu, a i onaj neodoljivi životni optimizam koji osvetljava sve pred sobom…
Nije to samo moja misija, naprotiv, to je apsolutno
svačija misija, samo što je drugi još nisu svesni…
Ja jesam, i živim je maksimalno…
161
21.11.2014 00:26:09
VREDNOST NEČEGA
DO ČEGA SMO SAMI DOŠLI
Prošle godine mi je nakon promocije knjige prišla
jedna žena, čestitala mi i rekla da joj je drago što sam
uspeo jer sam Ničije dete.
To, da li sam uspeo, je relativno, to će pokazati vreme, ali ovo «Ničije dete» mi se duboko urezalo.
Sada, sa ove distance, mislim da je to najveći kompliment koji sam dobio. Mada može da se shvati i kao
uvreda na račun mojih roditelja, ali ne radi se o tome…
Nikada nisam imao poseban tretman u životu. Ni
u školi, ni na ulici, ni u gradu, nigde. Oduvek sam bio
nekako neprimetan, tako su me i vaspitavali… Majka
je radila dok je mogla, kao čistačica, kod gazed, a otac
je TV mehaničar. Najbolje ih opisuju reči – preterana
skromnost i poštenje. Toliko.
Uglavnom, nisu drugi završavali moje škole. Nisu
mi drugi nabacivali devojke. Nisu drugi umesto mene
dobijali batine i postavljali leđa. Niko me nije štitio,
branio. Ne. Sve sam morao sam, sam i sam…
Ne sećam se da sam ikada, bilo gde, imao privilegije,
protekcije, besplatan ulaz. Ne sećam se da je iko urgirao za mene (osim u trećoj godini srednje da ne polažem
matematiku). Nisu me dizali u nebesa, nisu mi kupovali skupe stvari, telefone, automobile, nisu od mene pravili malog Ajnštajna i pričali kako sam ne znam šta.
162
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 162-163
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Ne, samo su me pustili da živim. Ne sasvim, ali dovoljno, da ne osetim ni najmanji pritisak u godinama
osamostaljivanja.
Pustili su me da isplačem svaku svoju suzu, da proslavim svaku svoju radost i da se, na vreme, suočim sa
neminovnim, ma koliko bolno bilo…
Tek od nedavno me ljudi smatraju talentovanim,
drugačijim, i ne znam kakvim. Tek od nedavno su krenuli komplimenti, oduševljenje, poseban tretman, i
tako je lako nositi se sa tim, kada nemaš veštački kreiranu priču koju mora da braniš, da se skrivaš, i na silu
fasciniraš ljude oko sebe.
Neću pričati kakav su tretman imala druga deca,
bilo bi nevaspitano i neumesno, reći ću samo da sam
uvek u senci svojih vršnjaka video njihove roditelje, titule, nadimke, moranja, pritiske. Gde god da su išli, šta
god da su radili, dok sam ja svuda išao nekako sam, bez
tog pritiska i očekivanja mojih…
Neću pričati šta danas imaju ista ta deca, čije automobile voze, čiji novac troše i kakvi ih, i na kojim mestima, očekuju poslovi.
Ne, samo ću nastaviti da pričam svoju priču, kao i do
sada, a ko se pronašao, pronašao se.
Ko zna… Možda im ovo pomogne da shvate istinsku vrednost nečega do čega su sami došli, svojim radom, naspram svega onoga što im je servirano i što su
drugi završili umesto njih.
163
21.11.2014 00:26:09
OČEVE PORUKE
Sećam se, kada sam bio klinac, ćale mi je zabranjivao da se profesionalno bavim fudbalom i navodio mi
milion nekih razloga. Od toga su mi, bar devedeset posto, bili besmisleni.
Tek sada ga razumem…
Jednom sam mu nakon duge neprespavane noći priznao neku krađu i pokazao mu plen. Ubio je istog momenta boga u meni i odvratio me od kriminala za čitav život.
Nekoliko nedelja kasnije uhvatio me za ruku i odveo da vidim kako žive ljudi čiji sam objekat opljačkao.
Uboga sirotinja, izbeglice, sama margina koja jedva sastavlja kraj sa krajem boreći se da preživi…
Sve mi je bilo jasno…
Tako je bilo i sa cigaretama, alkoholom, tabletama
za smirenje, izlascima do zore. Uvek gomila nekih lekcija i pesimističkih scenarija od kojih mi se dizala kosa
na glavi.
I onda, jednom, bili smo svi porodično na jezeru,
kupali smo se, i ja sam počeo da se davim. Nije bilo
šanse da se izvučem. Vir, mulj, iznenadna dubina, gužva, vika… Počeo sam da tonem bespomoćno, sve niže
i niže, potpuno savladan…
Odjednom je doleteo porodični prijatelj, koga je
istog momenta pozvao ćale, probio se do mene, povukao me snažno i izvukao na površinu.
164
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 164-165
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Otac je sve vreme pratio moje kretanje i čim je video
da nestajem pod vodom reagovao je.
Zašto je sve to radio i radi?
Zato što me voli i zato što mi je oduvek želeo najbolje na neki svoj način…
I sada, sa ove distance, čini mi se da je za većinu
stvari bio u pravu…
Da me je pustio da plivam u životu samo po svom,
ko zna šta bi bilo sa mnom.
Spasio mi je život!
ON JE HTEO SVOJU TIŠINU
Sećam se kako sam se naivno smejao jednom mladom monahu, zato što je odlučio da živi van savremenih tokova i ode u prirodu. Umesto grada, novca, brzine, svih mogućih ovozemaljskih privelegija, on je
prezrivo odbacio sve to i izabrao zemlju, mir i samoću.
Nije uvek živeo tako. Imao je dobro plaćen posao,
ugled, veze i društveni status o kome većina može
samo da sanja. Međutim, prelomilo se nešto u njemu,
neka neobjašnjiva sila ga je naterala da izađe iz svega
toga i okrenula nečemu sasvim drugom. I pored višemesečnog isposništva, na njegovom licu su se ocrtavali tragovi ranijeg života, rokerski pokreti, neutišani glas
i neobuzdani duh asfalta, koji ni molitve nisu uspevale da smire.
165
21.11.2014 00:26:09
Nisam mogao da shvatim njegovu odluku, izlazak
iz udobnih cipela, napuštanje jednog od vodećih mesta
u firmi, ostavljanje najnovijeg automobila i stana u centru Beograda, i odlazak u nepoznato. To može samo
lud čovek ili budala, a u njemu sam tada video i jedno
i drugo. Odriče se stubova, na kojima je sazidana ova
civilizacija. Odriče se sigurnosti, moći, uticaja, zavodljivosti novca. Odriče se medija, mode, noćnih izlazaka, žena, odriče se strasti. Odustaje od svega onoga od
čega je sazdan.
- Šta je čovek - pitao sam ga otvoreno - ako nije ispunjenje svojih strasti? Zar nije čovek ono što radi, a ti u
manastiru ne radiš ništa? Ti si izabrao da budeš ništa? –
Nije mi odgovorio, samo se nasmejao…
- Šta će ti, bre, sve ovo – nastavio sam – nemaš sedamdeset godina, živi dok si mlad, proživi, imaš vremena, naći ćeš i sebe, i Boga, i ženu, i sve, ali ne u manastirima, tamo je mračno, hladno i dosadno, a Bog je
svuda, svuda... Živeo si bogovski, bio si neviđeni car,
ovo sada što živiš me plaši…
- Nasmejao se ponovo, a onda mi odgovorio…
- Što je moglo da se ima, imao sam. Uspeh, moć,
žene, ali sreću, onu pravu, nisam osetio, ni unutrašnje
zadovoljstvo. Možda na momente, ponekad. Što sam
više napredovao, osećao sam da nazadujem i padam.
Sada znam, to nije bio napredak, već samoživi pokušaj očajnika da se dokaže svima i da bude iznad svih,
166
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 166-167
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
da vlada. Neću takav život, neću takve ljude oko sebe.
Bolje niko, nego takvi. Bolje sam sa sobom, nego sam
sa svima. Grizla me je savest, savest sam i poslušao… Zatvorio mi je usta ovim rečima. Hteo sam da mu
držim predavanje o filmu, zvani «život», koji nisam ni
pogledao, a nisam ni slutio da je on u njemu godinama igrao glavnu ulogu, režirao ga, bio scenarista. Postideo sam se.
Doduše, samo što sam napunio dvadesetu. To su
one godine, kada misliš da sve znaš i da imaš pravo da
prigovoriš svima. Čeznuo sam za životom, provodima,
priznanjima, sve i svakoga sam merio okvirima prestiža
i dokazivanja, a njega, čoveka u kasnim tridesetim, koji
je sve to prošao, ništa od toga više nije zanimalo.
Hteo je više od života, više od sebe, a u metropoli to
nije mogao da ostvari. Bio je svuda, sa svima, ništa nije
propuštao, nijedan događaj, nijedno dešavanje, dok, u
stvari, duhom nije bio nigde, kilometrima daleko od
svoje suštine. Hteo je dublje da se ukoreni, hteo je mir,
hteo istinu i postojanost. Hteo je da se preispita, osami,
sačuva, a ne da bude profitom ošamućeni pas, bačen da
juri u okovanom lavirintu besmisla. Hteo je da izađe iz
toga, iz lažnih odnosa, iz prijateljstava sklopljenih na
interesima, i da ode, da se skloni.
- Ne možeš da pobegneš od sebe – rekao sam mu.
- Tačno, ali mogu od drugih. A to je već nešto? –
odgovorio mi je.
167
21.11.2014 00:26:09
- Da, ali ti si svuda? –
- Jesam, ali nije isto kada vodim kompaniju, i stotine ljudi sa sobom, i kada stojim sam na tom putu, u
prirodi, u tišini. Nas okolnosti određuju, zato ih i menjam… Imao je svoju teoriju, od koje nije odstupao…
Ne bih da pišem šta sam mu sve pričao…
Ne bih da pišem ni šta je on meni sve pričao…
Reći ću samo da je godinama bio u biznisu, ređao
poslovne uspehe, bio vodeći menadžer, direktor marketinga, šef prodaje, a onda je u njemu nešto puklo, stavio
je tačku na sve to, i okrenuo se duhovnosti, molitvama,
samoodricanju, uzdržavanju.
- U stanju sam da prihvatim na sebe sve grehove
ovoga sveta – rekao je – samo da ne budem više deo
mašine, koja jede sve pred sobom, koja nema ni početak, ni kraj. Bolje da služim gospodu i ljudima, nego
đavolu koji sve meri novcem. Bolje da izađem iz broda, koji utapa sve oko sebe, nego da budem njegov kormilar. Bolje da imam malo, a da budem mnogo, nego
da budem ništarija koja ima sve… - Prošle su godine. I
dan danas razgovaram sa njim u mislima, iako se nikada više nismo sreli…
Progovorio je tada u njemu čovek, ljudsko biće, zato
se i sklonio od ljudi.
- Danas, da bi bio sa ljudima, da bi im pomogao,
moraš da pobegneš od njih što dalje, da se očistiš svih
168
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 168-169
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
mogućih prljavština ovoga sveta. Tek onda možeš da
im služiš i da im daješ. Ako si konstantno sa njima, u
svim njihovim niskostima, zarobljen mislima i problemima svakodnevnice, ne možeš da im pomogneš. Postaješ beznadežan i bespomoćan kao i oni. Tvoj duh
postaje kao i njihov, zakržljao, lelujav, isprazan, podeljen na hiljadu delova. Da bi pričao o spasenju i spasio
nekoga, moraš prvo sebe da spaseš… I zaista, čovek ako želi više od sebe treba da se skloni, kao što se i on sklonio, i pronađe svoj mir, svoju tišinu. U protivnom, bez ukorenjenosti u nešto dublje i
trajnije, malo šta može da nadomesti osećaj izgubljenosti koji poprima razmere epidemije.
Gde li je danas taj mudri čovek? Hoću da razgovaram sa njim. Potreban mi je.
Da li je došao do svojih istina? Da li je došao do
sebe, i do boga u sebi? Voleo bih da ga čujem, vidim,
zagrlim.
Do kakvih li je saznanja došao? Da li je nastavio svoj
misionarski put, ili se vratio tržištu i lagodnom životu?
Siguran sam da bih mu danas bio neuporedivo bolji
sagovornik. Ako ništa drugo, znam da bih bolje razumeo njegovu patnju.
169
21.11.2014 00:26:09
DRUGA STRANA
Uvek, u svemu, ima druga strana.
I u najboljem, i u najgorem…
I u najvećem, i u najmanjem…
Šta god da radiš, gde god da ideš, koga god da voliš,
ima druga strana.
Prokleta druga strana, odvratna, pokvarena, nepoverljiva…
I ta druga strana me plaši?
Druga strana čovekova…
Druga strana ljubavi…
Druga strana nas samih…
Koliko god da bežiš od nje, ona te uvlači pod svoje…
Koliko god da si siguran, ona te izjeda…
Koliko god da znaš, ona te ubeđuje da ne znaš…
Druga strana, prokleta druga strana, u svemu, svuda, sa svima.
Taman povučeš liniju, ona je precrta.
Taman kreneš, ona te uspori.
Taman staneš, ona te požuruje.
Ne znam zašto bih uopšte znao kako se zovem…
Šta god da pokušam vidim drugu stranu…
A ne mogu da je prihvatim,
onda bih sve do sada morao da odbacim…
Možda je žena koju ljubim pogrešna.
Možda život kojim živim.
Možda glas koji slušam?
Da zastanem, da se vratim, ili zauvek odem?
Ili da ne radim ništa,
pa kako bude.
Kada ti je svejedno, onda nema druge strane,
onda nema nijedne…
Briga te…
Ali, kako ću ja bez druge strane?
Kako će ona bez mene?
Možda si upravo ti moja druga strana,
samo što to još uvek nismo otkrili?!
Druga strana…
Evo, baš juče sam bio siguran u ovo danas, a danas
ne mogu da se sastavim sa onim sutra.
Ne znam ni kako se zovem.
170
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 170-171
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
171
21.11.2014 00:26:09
SVET MOŽE BEZ TEBE
Nekako je lakše kada shvatiš da svet može bez tebe.
Ko god da si…
Čime god da se baviš…
Svet je zaboravio mnoge.
I velike, i najveće.
Zašto ne bi i tebe?
Lakše je kada shvatiš da svet može bez tebe.
Zato što prestaješ da se dokazuješ svima.
Zato što ne mariš da u svemu budeš prvi.
Zato što priznaš da mnogo toga što je važno,
Važno je samo tebi.
I jedino tebi…
I zato, dok ne zapeva,
Dok ne krenu suze i jadikovke,
Dok ne krenu uzdasi i lovorike,
Dok ne počnu da pričaju kakav si bio,
Budi ono što si sada.
Proživi to što imaš maksimalno…
Jer to ne može niko osim tebe…
I nikada neće moći.
A svet ima svoj pravac…
I sa tobom, i bez tebe…
Imaj ga i ti…
TREBA USPETI U ŽIVOTU
Lakše postojiš, kada shvatiš da nećeš uvek da postojiš. Lakše dišeš, kada prihvatiš da nećeš uvek da dišeš.
Lakše letiš, kada priznaš da je tvoj let ograničen. Kao
i let svih onih oko tebe… Zato što počinješ da živiš za
ovo sada… Zato što prilaziš svakom danu kao da ti je
poslednji… Zato što starost ne može da te iznenadi…
Kao ni ono što ide posle…
Ničije opelo ne traje doveka…
Neće ni tvoje…
172
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 172-173
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Nekako, kada si dete, gledaš svet kroz prizmu svih
onih dobrih ljudi koji te okružuju, kroz zagrljaje oca,
majke, familije. Gledaš svet kroz osmehe i poljupce
svih onih koji te vole i žele ti najbolje. Živiš svoj život, živiš svoju sreću, i neverovatno ti je da tamo negde ima zla, bede i bolesti. Ni ne razmišljaš o tome zaigran u svojoj slobodi koja ti svakodnevno donosi neku
novu radost…
Vidiš samo ono što je oko tebe, čuješ samo ono što ti
se kaže, i misliš da je ceo svet takav, da su svi ljudi takvi, to ti je jedino iskustvo…
173
21.11.2014 00:26:09
Čitavo detinjstvo svodi se na ispunjavanje tvojih želja, svi se trude da ti izmame osmeh na lice, stalo im je
da budeš srećan i da te vide srećnog…
I onda počinješ da rasteš, krećeš u školu, jednu, drugu, onda na fakultet, posao, upoznaješ ljude, koje više
ni u ludilu ne možeš da nazoveš svojim. Sve češće nalećeš na one, koji, ne samo da ti ne žele dobro, već se na
sve moguće načine trude da te ismeju i ponize…
Godine prolaze, sve si stariji i svaki novi dan nosi
neki novi šamar, svaki novi susret nosi mogućnost neke
nove uvrede…
Uočavaš promašenost na svakom koraku, nepravdu,
laž, neukus, uočavaš ono najgore za koje do skoro nisi
ni znao da postoji…
Odjednom sve one bajke o dobru zamenjuju priče o
zlu…
Zašto su te lagali roditelji?
Zašto te nisu pripremali za to, nego su te štedeli kao
da ćeš ostatak života provesti u rajskom vrtu, a ne na
vetrometini nemilosrdno prepušten najgorem šljamu,
ljudima bez duše, srca, dostojanstva…
Zašto ti nisu rekli da je život nešto drugo, prepun
prepreka, bola, niskih udaraca, loših namera, još gore
selekcije, prepun povoda da te iskoriste, upotrebe i bace
kada im ne budeš više potreban?
Gde su nestali svi oni dobri ljudi iz tvog detinjstva?
Gde su nestali svi oni spokojni snovi koje si sanjao?
174
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 174-175
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Gde su nestali poljupci, zagrljaji, podrška, rođendani,
torte, igračke, uspomene…?
Definitivno, treba uspeti u životu, treba uraditi nešto sa sobom, zbog sebe pre svega, ali i zbog svih onih
koji su te gazili, ponižavali, gledali da obesmisle svaki
tvoj pokušaj da uradiš nešto veliko i dobro…
Treba uspeti u životu, zbog sebe, pre svega, ali i
zbog svih onih zajedljivih, podmuklih, zbog svih onih,
kojima je tvoj pad uvek bio važniji od njihovog leta…
Treba uspeti u životu, završiti svoju školu, naći ljude
koje ćeš da voliš i nazoveš svojim, a i u inat onima koji
samo postoje da bi kvarili, lomili, vređali i obesmislili
sve što je vredno i pošteno.
I pitaš se, na kraju, dok razmišljaš o tim ljudima, da
li su oni imali detinjstvo?
Pitaš se, da li su imali oca, majku, psa, mačku, igračke, Branka Kockicu?
Da li su imali snove?
Da li su njima čitane bajke pred spavanje, da li je njih
neko ljubio, grlio, učio dobru? Pokrivao noću? Brinuo
se o njima danju?
Pitaš se, gde su rasli ti ljudi? Da li su uopšte rasli, ili
ih je sam đavo stvorio takve? Da li se iko bavio njima i
posvetio im pažnju? Ili su gaženi i osujećeni od malena,
od prvog dana, od prvog plača, naviknuti da svima uzvrate istom merom…?
Izgleda da nije, čim je ona druga strana u njima pobedila…
Ali, kako radiš, tako ti se i vraća…
175
21.11.2014 00:26:09
ZAŠTO JE DOBRO BITI DOBAR
Zbog svih onih koji su tebi dali.
Zbog svih onih koji će da daju posle tebe.
Zbog čiste savesti i mirnog sna.
Zbog osmeha kada nekoga obradujemo.
Zbog osmeha kada nas neko obraduje.
Zbog malih gestova koji čine život velikim.
Zbog ponosa kada se učini dobro delo.
Zbog osećaja da si najveći u nečijim očima.
Zbog ozarenosti svih onih koji se raduju dobroti.
Zbog sunca koje uvek svetli.
Zbog zemlje koja uvek rađa.
Zbog dobrih ljudi koji nisu uvek dobri.
Zbog loših ljudi koji nisu uvek loši.
Zbog onih koji su nas učili dobroti.
Zbog onih koje smo mi učili dobroti.
Zbog uspomene da će neko da nas pamti po dobru.
Zbog svih onih stvari kojih ne mogu da se setim a
znam da su važne...
I zašto još?
Zato što dobrota rasterećuje, a mržnja obavezuje.
Zato što dobro traga za dobrim.
Zato što dobro stoji naspram zla.
Zato što su veliki u istoriji težili apsolutnom dobru.
Dostojevski, Tolstoj, Tesla...
Zato što je to jedini pravi put.
Zato što su sve drugo izgovori.
176
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 176-177
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Zato što dobrota razoružava i vodi preko čovekovog srca.
Zato što počiva na iskrenosti i pravičnosti.
Zato što počiva na saosećanju i poštenju.
Zato što od dobrih ljudi očekuješ samo dobro.
Zato što si načisto sa njima.
Zato što si načisto sa sobom...
Još nešto?
U inat zlu koje je sve veće.
U inat kapitalizmu koji je zaboravio na čoveka.
U inat onima koji nisu shvatili ovu pesmu.
U inat onima koji nisu shvatili ni jednu pesmu...
I na kraju?
Iz potrebe da se ovi redovi nikada ne završe i da svako u njih ugradi deo sebe unoseći neku svoju dobrotu...
Napravićemo toliko dobru i jaku ljudsku vezu, sastavljenu od dobrote svih nas, koju niko, nikada neće moći da
prekine! Ničije bombe, ničije laži, ničije ucene.
Zato je dobro biti dobar!
Zbog svih nas zajedno. Zbog čitavog sveta! Ako
svako nastavi da dopisuje po jednu dobrotu, imaćemo
u proseku najviše dobrih po glavi stanovnika.
A imaćemo i tako veliku pesmu, da zbog njene dužine niko neće moći da je pročita!
177
21.11.2014 00:26:09
ISTINA
KADA VERA POSTANE MODA
Uskrs je danas, jedan od dva najveća hrišćanska praznika, umesto formalnih čestitanja napisaću nešto drugo.
Vera se, prijatelji moji, ne dokazuje brojem poslatih
čestitki, količinom ispečenog mesa ili bačenih petardi,
vera se dokazuje 365 dana u godini, na svakom koraku
– pažnjom, brigom, saosećanjem, zajedništvom, poštovanjem, ljubavlju. Vera se dokazuje u odnosu prema zajednici, prema ljudima sa kojima se živi, prema zemlji u
kojoj se živi, prema prirodi, planeti uopšte.
Zaboli me laž svih onih koji su najglasniji u vreme
praznika, a poznato je kako žive i kakve primere daju.
Obračunavaju se svuda, gde god da se pojave, sa idealizmom, borbom, žrtvovanjem i odricanjem ljudi za
opšte dobro. Obračunavaju se sa svim onim, što ima
veze sa hrišćanskim idealom apsolutne ljubavi, pravde i
lepote. Obračunavaju se sa ljudima, koji imaju više ciljeve, ili svojim životom pokušavaju da ukažu na ono
što je istinsko, a ne prizemno i banalno.
Ne volim da mi priča o Bogu neko, ko ne poštuje
178
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 178-179
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
božansko u čoveku. Kada kažem božansko, mislim na
stvaralačko, estetsko, ljudsko, životvorno...
Kada već verujete u njega, kada se usuđujete da tako
olako izgovarate njegovo ime i da se pozivate na njegov
lik i delo, zašto onda ne poštujete božanski lik u svakom čoveku?
Ako tvrdite da čovek nije postao od majmuna, zašto
se onda odnosite prema ljudima gore nego prema majmunima?
Stidim se kada vidim ko sve i na koji način slavi
Uskrs. Najveći licemeri u vreme praznika postaju najveći vernici. Iz pomodarstva, iz navike, iz čiste dosade.
Nije mi samo jasno gde nestane ta dobrota i zanos tokom godine? Gde nestanu sve one najlepše želje i otvorenost srca?
Za vernika, čoveka odanog hrišćanskim idealima,
Uskrs je svakog dana, ili nikad. Šta znači proslavljati
Uskrs tek onako, radi reda? Zašto ga onda uopšte slaviš? Zbog komšija, rodbine, griže savesti?
Nisu Božije zapovesti knjiga recepata, koja se koristi
samo u vreme praznika, Božije zapovesti su nešto sasvim drugo...
Sve je više onih, koji veruju iz marketinških razloga, koriste praznike da bi kupovali naklonost svojih klijenata. Zar je i kladionicama Uskrs, bankama, velikim
kompanijama i korporacijama koje su odavno zaboravile i na ljude a kamoli na Boga. Da li je i njih izmislio
Isus Hrist, ili se radi o nečemu drugom?
179
21.11.2014 00:26:09
Zar je moguće da je Uskrs i onima koji uništavaju
ljude i planetu?
Zar je moguće da je Uskrs i onima koji služe đavolu?
Zar je moguće da se svi mi istom Bogu molimo?
Ako nas je sve stvorio Isus Hrist po svom božanskom liku, ako smo svi mi braća, zašto se ne ponašamo
kao braća? Po hrišćanskom predanju, Isus je bio jedan
od najvećih stradalnika u istoriji, izdat, gažen, proganjan, prebijan, i to sve zato što se žrtvovao i uložio celog sebe u borbi za opšte dobro.
Kako se vi odnosite prema savremenim borcima koji
se žrtvuju i žele od ovog sveta da načine rajski vrt a ne
dolinu suza? Ne zaboravite da vi živite u Hristovom
vremenu, vi, takvi, vi biste bili njegovi najveći protivnici, vi biste bili deo one mase, one rulje, koja ga je razapela na krst i radovala se tome.
Nije nevernik čovek, koji nije religiozan, već onaj ko
je napustio ljudski put i obesmišljava sve ljudsko oko
sebe...
Ja ne verujem u Boga, to je moje ljudsko pravo ali
zato verujem u čoveka. Da li sam zato veći grešnik od
vas? Verujem u Isusa Hrista kao čoveka, isto kao što verujem i u druge borce za slobodu i u njima vidim svoje
prijatelje, saborce, braću a ne bogove?
I ako već toliko verujete, i ako vam je već toliko stalo
do vere, pustite i druge da veruju u svoje ideale. Zašto
je vaša vera svetlija od vere drugih? Zašto je vaše pravo
pravičnije od prava drugih?
180
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 180-181
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Danas se cela Srbija okuplja oko crkve, zašto se ta
Srbija ne bi okupljala i oko borbe za pravedno društvo,
oko borbe protiv kriminala, primitivizma, protiv svega
što je napuštanje ljudskog puta? Dosta smo se okupljali
u ime bogova, hajde da se okupljamo i u ime ljudi, hajde da razgovaramo, hajde da se družimo, hajde da radimo nešto korisno u ime svih nas?! Hajde ponovo da se
borimo za sistem, gde će biti besplatno školstvo, zdravstvo, posao. Hajde da se borimo za sistem, gde se neće
sve okretati oko novca i privilegija?
Naravno, vi ćete to proglasiti utopijom, a pritom ćete
tvrditi kako je Bog realan?
Uskrs je sutra, svi vi koji od toga pravite feštu, setite
se Isusovog života, i setite se njegovih stradanja. Njegova patnja, njegova herojska žrtva za dobro treba da bude
podsticaj i inspiracija ljudima za herojstva u svojim životima, i u svom vremenu...
Kada ćemo, za početak, da naučimo da poštujemo
patnje drugih, da istinski saosećamo ili bar da ne smetamo, a ne da kopamo po tuđim ranama...
Kada ćemo da naučimo da poštujemo dostojanstvo
drugih ljudi i integritet njihovih ličnosti, a ne da se pravimo da sve znamo, da smo svuda bili i sve videli?
Uskrs treba da bude poziv na savest i odgovornost.
Uskrs treba da bude praznik čoveka i svega što je ljudsko, i poziv na borbu protiv svega što je neljudsko i uništava život na zemlji.
181
21.11.2014 00:26:09
Zar to nije Hristov put?
Zar to nije jedini istinski put zarad dobrobiti svih?
Ko to nije shvatio, nije shvatio Isusovu žrtvu…
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
SRBIJA
Ljudi oko mene stalno pričaju kako im Srbija nešto duguje. Ne znam, nisam baš siguran... Mislim da
oni mnogo više duguju njoj. Ta Srbija, kakva god da
je, školovala ih je, lečila, omogućila im da udahnu bar
delić onoga o čemu bi na nekom drugom mestu mogli
samo da sanjaju...
A kada ih pitaš šta su oni dali svojoj zemji, ćute! Nemaju šta da kažu jer joj ništa nisu ni dali, niti uopšte
razmišljaju o tome...
Poludim kada čujem „takav smo mi narod«, „takvi
smo mi Srbi«, „to ima samo ovde i nigde više«. A vi ste,
gospodo, navodno negde i bili, pa znate? Ili ste na bilo
koji način doprineli da bude bolje pa nas sada podučavate?
Još se hvale kako će da pobegnu negde daleko i kako
će time da reše sve probleme?! Hmm...
Kamo sreće da se problemi rešavaju bežanjem, da je
zaista tako, bavio bih se maratonom i već bih odavno
182
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 182-183
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
bio tamo na nekoj od obala i ne bih radio ovo što radim.
Oni ne shvataju da nesreća nije blato koje se skida jednim tuširanjem. Neke prljavštine su mnogo gore i dosta
vode mora da protekne da bi nestale...
A parama zaista može dosta toga da se kupi, provereno i definitivno, ali može dosta toga i da se proda.
Ali, ko će to njima da objasni kada su oni, ionako, uvek
najpametniji? Najmanje su dali, a najviše se busaju u
grudi i pljuju po svemu što stignu. Sve im je prljavo, svi
su kriminalci, devojke se kurvaju i ostalo.
Vlastite frustracije i neuspehe pripisuju vlastitoj zemlji, a nisu u stanju da preuzmu ni najmanju odgovornost za stanje u kome se nalaze.
A opet, muka mi je i od srbovanja, jer je tek to promašena priča. Imaš te forumaše koji 24h dnevno ginu
za „našu« stvar, a od Srbije imaju samo srpsko državljanstvo i eventualno izgužvanu trobojku ispod kreveta
koju su pazarili na buvljaku za neku utakmicu. Za njih
je vrhunac patriotizma kada opale nekog Hrvata na internetu ili kada visoko podignu srednji prst kada pobedi Novak Đoković i pokažu ga samozadovoljno celom svetu.
Doduše, i svet nama već godinama pokazuje srednji
prst, tako da ih donekle i razumem...
Nacionalisti pričaju jednu priču, veličaju sve što je
srpsko, ovi pričaju drugu, pljuju sve oko sebe, a šta da
radimo mi realni? Ako staneš uz jedne – izdajnik si i
183
21.11.2014 00:26:10
strani plaćenik, ako staneš uz druge – onda si ubica i fašista. Tako da je poprilično nerealno biti realan danas,
al’ dobro, snalazim se nekako...
A i nešto baš ne verujem u onu njihovu teoriju da
smo nebeski narod. Godinama se već trudim, čitam o
tome, al’ nikako da poverujem. Ako je već tako, zašto
se onda ne poubijamo svi kolektivno i da napokon započnemo taj dugo čekani raj na nebu, kada već nismo u
stanju da ga organizujemo na zemlji?
Uglavnom, meni Srbija ne duguje ništa, već mi je
dovoljno dala. Možda i previše. Ili sam ja bio te sreće pa
sam uspeo da izvučem ono najbolje iz nje?
Meni Srbija zaista ne duguje ništa, dugujem ja njoj.
Možda neki roman, filmski scenario, dvoje ili troje
dece, videćemo, i da utičem na svoj način koliko je to
moguće. Sve ostalo je već neumesno, prepotentno i bilo
bi krajnje nevaspitano da govorim o tome...
A i odavno sumnjam u patriotizam onih koji najviše pričaju o patriotizmu. Onaj ko te voli to ne potencira, ljubav se podrazumeva. Zemlja se voli primerima i
delima koja se ostavljaju iza sebe, a ne praznim pričama i žalopojkama.
Meni je Srbija kriva zato što nije izrodila još nekog
Nobelovca, ili još nekog Teslu, ili što možda nema brže
vozne linije od Beograda do Niša recimo, ovo ostalo
mi i ne smeta. Navikao sam, svega mi. Kako drugima,
tako i meni, ne žalim se...
184
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 184-185
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Odavno sam prestao da tražim rupe u zakonu ili na
ulici. Ima mnogo toga lepšeg da se traži i vidi u ovoj zemlji. Samo što čovek, za početak, treba da bude u stanju to da prepozna i pohvali, a ne da pljuje i vređa sve
oko sebe.
I šta kažeš, na kraju, ko, u stvari, ovde najviše srbuje?! Ma ne srbujem, šta vam je, Srbije mi moje...
Ajde, živeli...
MEDIJSKI FOLIRANTI
Uvek je zanimljivo kada se na javnoj sceni pojavi
neka nova, isforsirana, muzička, manekenska ili glumačka zvezda. Pritom svi počinju da je pamte i prepoznaju po emisijama u kojima je gostovala, ili po tome sa
kim je u srodstvu, a retko ko po ulogama ili nekoj pesmi.
Spletom okolnosti, tačnije jakom vezom, dobija svoj
medijski prostor i počinje da govori o trendu, modi, životu, sreći, uspesima. Ređa iz emisije u emisiju, iz intervjua u intervju, gomilu opštih mesta, gomilu ničega stvarajući u javnosti privid da je bitno ono što radi…
Odjednom, ona postaje uspešna, primer drugima, mla-
185
21.11.2014 00:26:10
da zvezda koja obećava, a i ona sama zna, duboko u
sebi, da nije uradila ništa bitno, ali igra tu ulogu i vešto
koristi pažnju koju dobija.
Koliko je samo takvih u novinama, na televiziji…
Lažnih, isfoliranih, nezasluženo uzdizanih! Dok ih
slušaš, vidiš da nemaju pojma o elementarnim stvarima, samo zamajavaju javnost nekakvim projektima,
uspesima, hvale svoje kolege i govore kako su «genijalni», «fenomenalni», a radi se, u stvari, o jednoj farsi koja treba samo da stvori utisak da se nešto dešava.
Znaju da je najbolji način da zadrže popularnost da
sve vreme pričaju o svojoj popularnosti… Sa svima lepo
i fino, o svakome sve najbolje, a ni sa kim iskreno.
Cela Srbija se polako pretvara u tog «uspešnog» formalistu bez sadržaja koji samo stvara privide oko sebe.
Glumata kako je važan, priča o nekakvom uspehu, popularnosti, a radi se samo o spoljnom efektu, ostavljanju
utiska i ni o čemu drugom. Nisu, razume se, ti momci i devojke krivi koji učestvuju u svemu tome, već unapred kreirani ambijent koji prosto žudi i podstiče takve
isprazne sadržaje.Isprazna kultura stvara isprazne kulturne predstavnike, a oni koji bi ispričali neku sasvim
drugačiju priču ne dobijaju šansu jer bi time ugrozili
nametnuti ideološki koncept…
Takvi su i voditelji koji ih dovode u emisije, lažni,
foliranti koji samo odrađuju posao. Nema autentičnih
ličnosti, nema promišljanja, nema konflikta, nema bilo
186
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 186-187
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
čega što dovodi u pitanje postojeće stanje, samo kopije presvučene u kopije koji imitiraju nečije imitacije i
odrađuju posao.
Dok ih slušaš, čini ti se kao da živiš u nekom rajskom vrtu, okružen dobrim vilama i morskim sirenama. Samo haha-hihi, cile-mile fazon, narcisiodnost
do krajnjih granica, ograđivanje od svega što je bitno,
samo budi faca, budi cool i srećno u budućnosti. Postavlja se još samo pitanje- u kakvoj budućnosti?
Ne sećam se da je iko od tih momaka i devojaka rekao nešto bitno, samo prodaju maglu malograđanima
koji se lože na to i sanjaju sebe ili svoju decu u takvim
emisijama. Pojavljivanje tamo postaje stvar prestiža dok
se, u stvari, radi o degradiranju ljudskog i svođenju čoveka na šablon. Oni ne nude ništa novo, samo odvlače
pažnju od bitnih stvari i zauzimaju prostor ljudima koji
bi zaista imali šta da kažu, pokrenu stvari.
Žao mi je tih ljudi koji upadaju u medijsku industriju
misleći da su bitni dok, u stvari, samo popunjavaju prostor i smenjuju se kao maske na pozornici. Pumpa im se
ego do krajnjih granica, a onda, kasnije, kada izostane
pažnja ili kada izgube popularnost, pokušavaju najnižim skandalima i tračevima da skrenu pažnju na sebe.
Prolaze kao razmažena deca koja u jednom trenutku
imaju sve, a onda, kada im roditelji okrenu leđa, počinju da glume ludilo.
Na kraju, naravno, počinju da pljuju po vlastitoj ze-
187
21.11.2014 00:26:10
mlji: kako im ništa nije pružila, kako nije prepoznala
njihov talenat, originalnost, genijalnost i ne znam šta.
Ne pada im na pamet da priznaju da su i oni sami, bar
jednim delom, bili kreatori istog tog javnog mnjenja po
kome pljuju. Najtužnije je što zauzimaju prostor boljima od sebe, ljudima koji su vredniji, talentovaniji, obrazovaniji. Onima koji zaista imaju šta da kažu i ponude
javnosti, a ne da ređaju fraze, da se smeškaju i glumataju ne znam šta.
Kada se pojavio neki momak ili devojka, ili studenti, ili radnici, koji žive pravi život a da nisu manekeni,
glumci, foto-modeli, pevači? Da nisu nečija deca? Kada
se pojavio neko ko će da govori o realnom životu, iz
duše, iz srca, a ne o modelingu, bekstejdžu, trendseteru
i ne znam čemu? Stalno se nameću maske kao primeri
uspeha, a ne daju se autentični životi preko kojih jedino
i može da se vidi realno stanje i da se, samim tim, nešto
promeni. A ne samo da se nude iluzije i prazne priče…
I na kraju, koje su odlike kiča? Dopadljivost po svaku cenu, svet obojen u roze, lišavanje onoga što stvara konflikt i poziva na dublje promišljanje, imitiranje,
konvencionalnost, utešiteljski efekat, stvaranje utiska
da je sve fino, lepo i slatko.
Upravo takav utisak ostavljaju takve emisije i gosti
dok je, realnost, nešto sasvim, sasvim drugo…
188
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 188-189
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
INTERNET LJUBAV
Nikada se nisu upoznali, sve što znaju jedno o drugom saznali su preko interneta.
On, navodno, umetnik, vrlo poznat i priznat, neženja u poznim četrdesetim, a ona, navodno, omiljeni
profesor i predivna žena sa tajnom.
Sa tajnom, jer se nikada nisu sreli.
Idealizuju jedno drugo, nadaju se, da ih ne deli tolika daljina, odavno bi se upoznali.
Slučajno znam oboje, kao i njihove priče.
Njihove prave priče...
Niti je On ono, što Ona vidi u njemu, niti je Ona
ono, što On vidi u njoj.
A oboje vide u njihovom susretu šansu, i nadaju se
nečemu.
Oboje očekuju puno, očekuju sigurnost, možda poslednju priliku da dožive nešto veliko...
Razmišljam o svemu onome što nisu rekli jedno
drugom, a rekli su meni. O onome, što susret ne može
da sakrije, a internet može. O onome, za šta nije potreban zanos i mašta, već najobičniji pogled u oči.
Razmišljam o silnim ljubavima, koje se rađaju i umiru preko interneta. O potrebi, da se bude neko drugi, sa
nekim drugim. O potrebi, da se zadovolji sve ono, što
realnost uskraćuje...
189
21.11.2014 00:26:10
Razmišljam o ljubavima, koje se nisu dodirnule, ni
poljubile. O ljubavima, koje nisu popile kafu zajedno,
zaspale jedno pored drugoga, osetile miris nečije kože.
O ljubavima, koje nisu zajedno letovale, šetale, obilazile svet, držeci se za ruke. O ljubavima, koje nemaju nijednu zajedničku fotografiju.
O ljubavima, koje nisu, u stvari, prave ljubavi, nego
samo potreba da se mašta o nekome. Neko, ko se čeka,
ali je daleko.
A da je blizu, da je tu, ne bismo ga ni primetili.
Kao što ne primećujemo ni stotine onih koji svakodnevno prolaze pored nas...
Šta ce biti kada se sretnu?
Koliko će trajati njihova sreća?
Ko će prvi da prizna poraz, kao i da je prevaren?
MATURSKI GOVOR
Imamo prekosutra pet godina mature, pitala me je
drugarica da napišem govor u ime našeg odeljenja. Odbio sam iz prve, bez ikakvog razmišljanja…
O čemu bih mogao da pišem? O propasti generacije? O neobrazovanju? Primitivizmu? Nepoverenju? Apsolutnoj nezainteresovanosti za grad, državu? Nemanju
posla? Nemanju perspektive? O sve gorem školskom sistemu koji stvara idiote? Medijskom? Kulturnom? Političkom? O tome kako pucamo kao društvo po svim
190
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 190-191
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
šavovima? O tome kako udaramo jedni na druge? Zavidimo? O tome kako mrzimo iz dna duše?
I kada bih pročitao tako nešto, čemu sve to? Koga
uopšte briga za to? Koga briga za bilo šta ljudsko na
ovom svetu?
Eventualno bi neko podrignuo u znak odobravanja a
posle nastavio krišom da čačka zube ili da procenjuje da
li je nakit na drugarici preko puta bižuterija ili pravi…
Mogao bih da pričam o Ekremu Jevriću, Velikom
bratu, Farmi? Možda bi me tada razumeli? Mogao bih
da pričam o tome kako okrećemo glavu jedni drugima
kada se sretnemo na ulici? O tome kako ću biti srećan
ako od nas dvadeset i nešto iz odeljenja dođe bar deset?
Mogao bih o tome, ali neću…
I biće to super matura. Ne sumnjam. Biće jedenje,
pijenje, ljubljenje, grljenje, igranje, malo Ceca, malo
Jeca, malo Džej, malo Toma. Isplivaće na površinu sve
ono potisnuto, sevnuće poneka strast, poneka zakasnela suza, poneki trač i izvinjenje i sve će se nastaviti po
starom.
I, umesto da se zbližimo, pomognemo jedni drugima, uradimo nešto za grad, zemlju, mi ćemo da isfoliramo to veče i ništa neće da se promeni.
Umesto da se zbližimo, mi ćemo da gledamo ko je
šta obukao, čije odelo i haljina koliko košta. Merićemo ko je šta uradio, hvalićemo se, zavidećemo i to je to.
191
21.11.2014 00:26:10
I šta? Treba da pričam neke patetične priče, ne pada
mi na pamet. Muka mi je više od cile - mile foliranja,
šlihtanja, namigivanja, prijateljstava, zagrljaja i obećanja za jedno veče…
To što naše odeljenje neće imati govor - možda će
biti i najbolji govor te večeri?! Možda najbolji u poslednjih deset – dvadeset generacija?
Nekada se sve može reći ćutanjem, ne kažeš ništa i
sve si rekao. To je pravi utisak. To je prava slika današnjice. A ne kojekakve prazne priče i baljezgarije kao što
su – «Ti divni cvetovi mladosti koji su poleteli ka nebeskim visinama i blistaju u punom sjaju nošeni vetrovima sudbine ispisuju najlepše stranice života…»
Kakvog bre života?! Kakve bre crne mladosti?!
Dokle ćemo da budemo licemerni? Dokle ćemo da
se foliramo i da se prikazujemo boljim nego što jesmo
dok nam je, u stvari, sve gore? Dokle ćemo da se prostituišemo sa kojekakvim mrcinama za neke bedne pare?
Svako treba iskreno da kaže ono što ima, ono što mu
je na duši, ako još uvek ima dušu, a ne da lažemo jedni druge.
Zato mi nemamo ništa da kažemo, to je naš govor.
Mislim da smo time sve rekli!
Hvala!
192
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 192-193
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ZAŠTO OBJAVLJUJEM NA FEJSU
Sve više ljudi me pita zašto objavljujem na Fejsu.
Kao da me brane tim pitanjem, dok me, u stvari, prećutno napadaju. Ne znam šta da im kažem. Kao da od
mene zavisi gde ću da objavljujem? Kao da od glumca zavisi gde će da igra, ili od vatrogasca gde će da gasi
požar. Objavljujem na internetu zato što nemam gde
drugde. Isto kao što radnici rade za 100 evra zato što
nemaju gde drugde. Objavljujem na Fejsu zato što živimo u zemlji gde besplatno još jedino može da se objavi
nečija smrt i ništa drugo.
Mada i to pod znakom pitanja...
Kažu mi, takođe, da isuviše dobro pišem da bih to
besplatno delio sa drugima. Kažem im da zbog drugih i pišem, i da pisanje nije frizeraj pa da naplaćujem
po osobi. Meni nisu potrebne ni mušterije, niti publika, meni su potrebni ljudi koji razumeju ono što radim,
koji razmišljaju, sve ostalo miriše na estradu i vuče na
prosek…
Predlagali su mi i da otvorim žiro-račun i da zamolim sve ljude koji me čitaju da uplaćuju novac. Po principu jedna priča- jedan euro. Super. Predložio sam im
193
21.11.2014 00:26:10
da me ne zasipaju više takvim stvarima, pošto sam svašta planirao da budem u životu, samo nisam planirao
da budem prosjak. A i oni koji toliko predlažu nikako
da pomognu, ili omoguće bilo šta.
Ni Fejs me, doduše, ne plaća ništa naročito, u stvari, ne plaća me uopšte, ali me bar, za razliku od drugih,
objavljuje redovno i ne cenzuriše. Kod drugih je toliko
jaka cenzura da mi nikada nije prošlo ni jedno jedino
slovo, nigde…
A pogledajte šta se sve štampa i objavljuje!
Da sam, recimo, osrednji košarkaš ili mladi drugoligaški fudbaler, već sada bih imao neku američku stipendiju na tri meseca ili bar pretplatu na hamburgere u Mek Donaldsu. Ili da sam, kojim slučajem, malo
napredniji programer, verovatno bi me izvezli odavno,
kao belo roblje. Dok ovakav, osrednji pisac, naivan i dosadan, nikome nisam potreban!
Ko zna, možda ću nekada imati svoju redovnu rubriku u nekim novinama ili posebno mesto na polici,
gde će biti poređane samo moje knjige; međutim, dok
se to nekada, ne dogovori sa ovim danas, ja ću da nastavim da radim ovo što radim.
Pitali su me, takođe, zašto objavljujem na Fejsu kada
me kradu?
194
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 194-195
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Ovo što pišem nije samo za ličnu upotrebu. Priče
nisu toalet papir, iako mnoge od njih, nažalost, tako
završe. Odavno sam prestao da vodim dnevnike, da
ih krijem po tavanima i pišem samo za sebe. Ukoliko
kradu, neka ih, neka kradu, drago mi je, bar imaju od
koga. Niko ne krade od onih koji nemaju, osim države,
ali ne bih sada o tome…
Savetuju me da sve to što pišem sakrijem od očiju javnosti i sačekam pravi trenutak, recimo jedno sto godina,
pa da lepo sve to objavim. Savetujem ih da lepo pričamo o
tome za jedno sto godina, uz komentar da nisam baš primetio da Đoković svoje najbolje finte čuva samo za kuću.
A i da su Puškin i ekipa čekali pravi trenutak, njihov
trenutak, vrlo verovatno, nikada ne bi ni došao!
Svaka rečenica je autorska rečenica. Ukoliko već nekome treba ideja ili bilo šta, neka je preuzme, nema veze,
ne ljutim se. Možda taj neko želi da osvoji svoju omiljenu
gimnazijalku, možda pokušava da napiše svoju prvu priču u životu, možda priprema govor za maturu ili šta već.
Uglavnom, svi mi ponekad nešto ukrademo, nije to
problem, problem je što većina nas to nikada ne prizna.
Svestan sam da sam otišao predaleko za svoje godine,
ali ne treba da se stidim zbog toga. Naprotiv, isuviše sam
puta do sada ponizno spuštao glavu kada sam u nečemu
bio dobar, naučen od svojih roditelja i sredine kojoj pripadam da se ne izdvajam, da ne upadam u oči kako ne bih
povređivao druge.
195
21.11.2014 00:26:10
Najgore je što povređujemo druge samo kada u nečemu uspemo, i to ne zato što smo mi uspeli već zato
što oni nisu!
Odavno sam naučio da te ljudi uvek vole sa nekim
razlogom, dok mogu da te mrze i bez razloga. Prijatelje ionako stvaramo sami, neprijatelje nam, uglavnom,
stvara neko drugi. I to obično oni koji nas najmanje poznaju, i to obično od onih koji nas ne poznaju uopšte…
Ali bez obzira na sve, svako od nas vodi svoju borbu. Nijednog momenta neću ni pomisliti, a kamoli reći,
da je moja borba značajnija od nečije. Naprotiv, svi se
mi borimo u svojim oblastima na svoj način. Neko rečima, neko motikom, neko metlom, dok se neko ne bori
uopšte…
Što se mene tiče, sve ovo što radim, radim da bi to
nekoga inspirisalo, da bi nekome pomoglo. Isto onako kao što je i rad drugih ljudi mene inspirisao i meni
pomogao. Ne doživljavam to kao posao, već kao angažman kroz koji ostvarujem sebe pomažući drugim ljudima. Obostrano davanje na obostrano zadovoljstvo!
Ako to nije pošteno, kažite mi onda šta jeste? Ako to
nije pravi put, kažite mi onda koji je? Ja zaista drugačije ne umem. A kako stvari stoje, drugačije i ne treba…
196
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 196-197
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
KURVE NE POSTOJE
Uvek se osećam neprijatno u društvu kada neku
ženu nazovu kurvom...
Ne znam šta bi trebalo da se desi, i ne znam kako bi
ta žena trebalo da izgleda, da bih je tako nazvao.
Nije to stvar vaspitanja već pogleda na život. Nema
kurvi, one ne postoje. Postoje samo stereotipi i društvo
koje ih stvara, lepeći etikete iz ovih ili onih razloga...
Ljudi će ti reći: «Da, ali ona menja muškarce, nezasita je u krevetu, zavodi mlađe, koketira, sređuje se...»
Da, i?
Zar sve to nije pulsiranje života, prkošenje pasivnoj
svakodnevnici koja sve boji u sive okvire. Zar nije bolje
tako, nego da pasivno služi nekoga, zazirući i od sopstvene senke?
Ne ostavlja žena porodicu, i ne odlazi sa drugim
zato što je kurva, već zato što voli tog nekog ili zato što
ne može da podnese muža.
Ne menja žena muškarce zato što je kurva, već zato
što traži pravog ili naprosto traži sebe.
I sve te priče oko varanja i lakog morala – sve to
jeste primitivno, ako se obavije primitivnim plaštom.
Ali, ako se radi o bogatim ličnostima, potpunim ljudima koji se vole, kojima je stalo, onda stvarno ne znam
šta tu ima loše?
Ko sam ja, da zabranim nekome da se zaljubi?
Ko sam ja, da mi neko cela veka služi i ide za mnom?
197
21.11.2014 00:26:10
Ili da mi govori da sam najlepši, najpametniji, najbolji. Možda i jesam, za nju, u nekom trenutku, ali to
ne može da traje večno…
To onda nije ljubav, to je silovanje. To nije veza, to
je tamnica.
Ako već volim tu osobu, voleću ceo svet u njoj. Voleću njenu slobodu, njenu sreću, njene odluke. To jeste
najteži, ali ujedno i najuzvišeniji čin ljubavi, jer je voliš onakvu kakva jeste i puštaš je da živi nezavisno od
tvoje volje.
Ukoliko je ljubav obostrana, ona će ostati tu...
Drugo je porodica, odgovornost, obaveze. Drugo su
deca, koja menjaju pravila. U odnosu dvoje ljudi treba
težiti nezavisnosti i otvaranju, a ne zatvaranju u okvire
koji ubijaju volju za životom.
Šta vredi takva veza u kojoj čovek ne može da podnese sebe i ljude oko sebe?
Šta vredi brak, koji je sveden na obostrano mučenje?
Lepota života je upravo u njegovoj neuhvatljivosti,
nemogućnosti da se predvidi i svede na definiciju, šablon. Lako je obećati se nekome za čitav život, potpisati u opštini, zakleti se u crkvi ali ne možeš ni da pretpostaviš šta vas čeka sutra ili za nedelju dana.
Lako je danas reći «zauvek tvoj», ili «zauvek tvoja»,
ali neretko ovo danas sa onim sutra nema nikakve veze.
Seksualnost je potreba za oslobađanjem, a ne nešto
neljudsko. Čovek i «preko kreveta» dolazi do svoje suštine, i suštine drugih ljudi. Kada zakoračimo dublje u
198
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 198-199
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
sebe i počnemo da razmišljamo mimo kulture u kojoj
živimo, mimo normi i običaja koji su nam nametnuti,
shvatamo večitu žudnju ljudske prirode za slobodom.
Ona ne može da se ostvari u krajnjim granicama, ni
ne treba, ali pravo i težnja ka tome su neosporive...
Živimo u vremenu vulgarizacije i banalizacije svega postojećeg gde se i najuzvišeniji čin ljubavi svodi na
nekakvu prevaru. Umesto erotičnosti, polugolih butina, poljubaca po vratu, češkanja i maženja nameću su
agresivne priče o iživljavanju, pražnjenju. Seksualna industrija sve je manje industrija slobode, a sve više industrija neslobode u kojoj usamljeni ljudi iživljavaju svoju
nesreću, uskraćeni za ono istinsko.
Jedno je vođenje ljubavi, kao spoj dva bića koja se
vole, dodir čula, emocija, poštovanja i ljubavi, a drugo je fabrika veštačkih fantazija koja zarad profita ubija eros i proizvodi manijakalne potrebe. Kakva je to
ljubav, gde ti moraš da prebiješ svog partnera da bi doživeo vrhunac? Ili, kakav je to odnos, gde ti ni ne znaš
ime osobe sa kojom ideš u krevet a kamoli…?
Pornografija ubija tajnovitost, jer što su tela više otkrivena, manje ima šta da se oseti. Ne voli se samo očima i telom, voli se celim svojim bićem...
Nisu žene kurve, život u ovakvom svetu je kurva gde
je čovek sveden na sredstvo za iživljavanje, lišen duhovosti bez čega nema istinskog spajanja dva bića, što bi
rekao Džojs, u krajnjoj nagoti ljudske duše.
199
21.11.2014 00:26:10
DOLINA NIČEGA
Pogledaj ljude oko sebe. Dobro ih pogledaj…
Zar ne vidiš jedno mrtvo more? Uspavano, nezainteresovano, prazno. Tek ponekad neko zucne o promeni, a da li neko nešto zaista menja?
Pogledaj njihova lica, pogledaj njihove poglede, užas.
Zar ne vidiš očaj? Zar ne vidiš prazninu? Šta možeš od
njih da očekuješ? Čemu možeš da se nadaš? Preplašeni
su, prepadnuti, prevareni, pogašeni…
Umoreni već u dvadestoj. Odustali već u tridesetoj.
Zaboravljeni i od sebe i od drugih već u četrdesetoj.
Mrtvi odavno. Za koga žive ti ljudi? Kome žrtvuju svoju mladost? Za šta trampe svoje snove?
Pogledaj ih. Kao banda razbijena na hiljadu delova,
kao čudovište od hiljadu glava koje ne može da se sastavi. Kao čudovište koje jede samo sebe. Šta možeš od
njih da očekuješ? Na koga možeš da se osloniš?
Opijaju se, ubijaju, drogiraju, zavlače, nameštaju,
podsmevaju, lažu. A da li se bore? Da li snose bilo kakvu odgovornost za društvo i svet u kome žive? Nisu
ništa napravili, a već razmišljaju kako sve da sruše i razbiju. Nisu ništa dali, a sve bi uzeli. Nisu ništa rodili, a
već bi da ubiju? Jadnici!
A preko puta njih sede biznismeni, kapitalisti, mar-
200
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 200-201
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
keting stručnjaci, politička i druga gospoda. Sve sama
elita! Samozadovoljno pričaju kako su se snašli i nude
nam lekcije o uspehu. Kako zdrav čovek može da se
snađe u bolesnom društvu? U svetu gde se profitira na
nesreći i lažima? Bednici!
Verujem u promenu. Verujem i dalje, iako me realnost demantuje svakoga dana. Sanjam bolje, ali sa kim
to da ostvarim? Pružam ruku, ali rukujem se sa samim sobom! Nemaš sagovornike, nemaš sapatnike, nemaš prijatelje. Sve je prigušeno, pritajeno, prilagođeno.
Nema bunta, nema erosa, nema poezije…
Da li su ti ljudi uopšte normalni? Kako pristaju na
sve to? Kako pristaju da budu zavedeni? Kako mogu da
zatvore oči pred bedom i da gledaju svoja posla? Zar
ovaj svet nije njihov posao? Zar nismo upućeni jedni
na druge, povezani međusobno čvrstim linijama ljudskosti?
Zar nismo braća? Zar nismo zemljaci? Zar nismo
ljudi?
Šta znači lična sreća u nesrećnom svetu? Šta znači pobeda gde su svi poraženi? Da li profitiranje na tuđoj nesreći i snalaženje u sveopštem sivilu, ili obračun
sa nepravdom i zlom? Suprostavljanje iluzijama kojih je
sve više? Borba za bolje sutra?
Ne preostaje nam ništa drugo nego da budemo ljudi.
Svojim svetlim primerima da budimo nadu i veru jedni
drugima u novo sutra. Ljudskom toplinom protiv sve-
201
21.11.2014 00:26:10
opšteg mraka. Zagrljeni protiv usamljenosti. Zaljubljeni protiv sebičnosti. Ljudskošću protiv apokalipse!
Sve ostalo je prepuštanje smrtonosnoj litici koja je
sve mračnija i dublja…
UVEK SE ČEKA TAJ NEKO
Koliko samo na fejsu ima fantastičnih fotografa, pisaca, slikara, pesnika, pevača, majstora svojih zanata,
koji čekaju da ih neko otkrije i pomogne.
Uvek se čeka taj neko, uvek se čitava stvar montira
za tog nekog a on će, navodno, odnekud da se pojavi,
vidi lik i delo, fascinira se i uvede u svet velikih…
To je najveća tragedija ovog sveta, čekanje tog nekog
da nas otkrije, a jedina njegova prava vrednost je u vezama koje ima i u novcu…
Koliko samo sportista čeka tog nekog…
Koliko mladih muzičara, manekenki, glumaca…
Koliko ljudi bez posla čezne da sretne tog nekog…
I mi smo za nekoga taj neko, ko nas gleda sa ogromnim strahopoštovanjem, očekujući našu pomoć…
A i za nas je neko taj neko…
Nema ništa gore od poslovnih žurki, gde nepoznati
ljudi merkaju jedni druge, neprirodno spontani, i procenjuju koliko vredi investirati u poznanstvo sa nekim.
202
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 202-203
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Treba samo zakoračiti u taj svet i videti cenovnik
emocija, ljubavi, dodira, poznanstava, svega.
Sve se tamo plaća, svaki savet, susret, ideja, usluga…
Sve što ti ljudi imaju na sebi je statusni simbol, automobil kojim su došli, osoba sa kojom su došli, marka odeće i obuće koju nose, model telefona i sata, nakit, parfem, cigarete, piće koje piju, reči koje izgovaraju
i naravno ona neizbežna menadžerska deviza kojom se
vode – «da bi bio uspešan, moraš da stvoriš sliku da si
već uspešan».
Sve se svodi na ostavljanje utiska i obostrano zavođenje iza čega se kriju čisti interesi i pozicioniranje…
Ovde, u mom selu, imam psa i mačku, imam i neke
ptice, drveće, veliku baštu, voće, povrće i njih taj elitni svet uopšte ne dotiče, niti čekaju tog nekog da ih otkrije, niti ih je briga. Oni žive svoj život, zadovoljni su
i razumem ih.
Sada, iz ove perspektive, kada malo razmislim, njima dosta toga dugujem za sve što sam dobio i uradio u
životu, jer me nikada niko od njih nije slagao i uvek su
sa mnom bili to što jesu.
Oni su za mene – taj neko, i ja sam za njih – taj neko,
i dobro nam je…
Zar ne, Žućo?
Vou, vou, vou…!
203
21.11.2014 00:26:10
MIŠOLOVKE VREMENA
Zar ne vidite silne mreže koje lete ka vama? Hiljadu mreža samo fijuče pored vaših očiju svakoga dana.
Medijske, religijske, zakonske, reklamne…
Gde god da si, sa kim god da si, one su tu. Kao da
svako hoće da ti baci mrežu na glavu, i da te uvuče pod
svoje. I oni koji te vole, i oni koji te ne vole, i oni koji nikada nisu čuli za tebe. Svi prodaju svoju priču, za tvoje
dobro, kao da ti ne znaš šta je tvoje dobro?
Političke stranke…
Sportske, verske i ne znam kakve sve organizacije…
Sponzori, agenti za sve i svašta, običaji koji nešto
nalažu… Svi, u stvari, nešto nalažu, i svi se za nešto
zalažu… Svi bi da okupe stado, i da naprave od toga
brend, ili crkvu. Svet se pretvorio u močvaru, gde svako
svakoga peca. Svet se pretvorio u mišolovku, gde svako
svakoga lovi. Svet se pretvorio u javnu kuću, gde svako svakoga ima.
A gde je tu čovek? Čovek koji gleda sve to sa strane, i
ne želi da učestvuje. Ne želi da trguje, prodaje priče, ne
želi odela koja mu drugi kroje. Gde je tu čovek? Mali,
veliki čovek koji ne veruje da bilo ko drugi može da ga
spase, Osim njega samog.
Gde je? Eno ga tamo, pokušava da se izbavi iz mreže u kojoj se zapetljao.
204
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 204-205
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
PROMAŠENOST
ŠVAJCARSKA PRIČA
Sreo sam u Švajcarskoj devojku od dvadeset i nešto,
sa naših prostora, radi na crno, konobariše, čisti, pegla, i
živi sa četrdeset godina starijim čovekom.
Ne žive non-stop, žive tek toliko da on može da spava sa njom, i da je pokaže prijateljima, a ona da mu izvlači ono zbog čega je i došla.
Kažu mi da se vole, i možda se zaista vole, samo mi
nije najjasnija njihova ljubav.
On već deda, prosed i pomalo pogrbljen. Ona sve,
samo ne baba. Možda ne prva mis sveta, ali mis mokre
majice na nekom od provincijskih bazena sasvim sigurno.
Načuo sam da je imao petnaestak takvih ljubavi, koje
voli dok su u najboljim godinama, posle ih vrati nazad, i
zameni nekim drugim, istim takvim, samo još mlađim,
i još željnijim novca, do koga se u Srbiji teškom mukom
dolazi.
205
21.11.2014 00:26:11
Ona student (mada, ko sve danas nije student?), izdržava porodicu (mada, ko sve danas ne izdržava porodicu?), mlada, lepa i moderna (mada, ko sve danas nije
mlad, lep i moderan?!).
On poznanik mog prijatelja, priča sasvim jednu priču dok nije sa njom, naravno onu mačo, frajersku, gde se
hvališe šta joj sve radi (i ona njemu) dok su zajedno. Dok
pred njom priča neku sasvim drugu, više očinsku, zaštitničku, nego onu mušku, sirovu, namenjenu za društvo.
Pitam se, ko tu koga iskorišćava?
Da li ona njega, što mu izvlači novac i šalje za Srbiju
(time ujedno povećava i novčani fond naše zemlje)?
Ili on nju, što joj krade mladost, što je tretira kao
meso, i što se hvališe okolo kao svojim plenom?
Vole se iz interesa, to je sigurno.
Oboje imaju ono što treba onom drugom.
On novac i poznanstva. Ona mlade godine, telo koje
bi uzbudilo i mrtvog čoveka, a kamoli njega, i želju da
mu izvuče što više para i odnese svojima.
Mislim da ga ona otvoreno prezire, što ni u ludilu
neće da prizna. Ne želi da se slika sa njim, ne želi da se
ljube na javnom mestu, ne želi, u stvari, da se bilo gde
čuje za njih dvoje, osim dok su sami u sobi.
Njega je briga, on joj pomaže koliko misli da je zaslužila, i želi da naplati svoje usluge.
Ona, za javnost, i virtuelnu, i realnu, ima dečka u Srbiji koji je čeka. Dok on, za javnost, ima ženu, Švajcarki-
206
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 206-207
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
nju koju voli i koja mu je, jednom davno, sredila papire.
Ona, za javnost, radi najteže fizičke poslove da bi
prehranila porodicu, dok on, za javnost, vodi uglednu
firmu gde zapošljava, na crno, žene sa naših prostora
kako bi im pomogao.
Pardon, isljučivo mlade žene kako bi im pomogao.
Pitam se samo koliko koštaju njihovi poljupci, grudi, butine? Pitam se samo, koliko košta njegovo prijateljstvo?
Oboje sve vreme morališu dok su sa nekim u društvu, pričaju o ljubavi i moralu. Kao da se o tome uopšte
priča ako se osećaš čisto, i ako nekoga voliš.
Oboje imaju potrebu da se pravdaju, i da objasne
svetu svoju ispravnost. Kao da je svet kojim su okruženi bolji od njih?!
Ko tu koga folira, a ko je iskren? Ne znam.
Takođe ne znam ni koliko će trajati njihova priča.
Znam samo da sam osetio takvu mučninu u stomaku
dok sam nasamo slušao njenu priču i njena pretvaranja.
- Nemoj da me lažeš - malo je falilo da prekinem
njeno patetično izlaganje i da joj kažem, ali ko zna kakva je nesreća dovela ovde. Ko zna kakvu bitku vodi u
sebi dok leže sa njim u krevet, i dok uzima njegov novac. Ko zna šta sve priča uveče u svojim molitvama, ako
se uopšte moli. Ko zna koja je njena prava priča, i šta
uopšte hoće od života.
Na rastanku sam je zagrlio nežno, kao sestru, i u
207
21.11.2014 00:26:11
njenom izgubljenom pogledu sam pročitao sve ono što
nije mogla da mi kaže.
Gledao sam je drugačije, nisam u njoj video ni plen,
ni žrtvu, video sam čoveka. Možda je to najviše zabolelo.
Da sam joj sve sasuo u lice, oterala bi me u tri lepe, i
rekla mi da sam kreten, ovako je proradila savest u njoj,
obaveza, odgovornost.
Vršnjaci smo, podudarni u mnogo čemu, rođeni u
isto vreme, pod istim nebom, muče nas slične brige,
znali smo to oboje, ali u ovom svetu gde mladost bez
novca ne znači ništa, zajedno nismo imali nikakve šanse.
Rastali smo se sa ogromnim bolom. Ona, zato što
mora da voli onoga koga ne voli i bude ono što nije. Ja,
zato što sam sreo još jedno biće sa anđeoskim licem,
koje je prodalo dušu đavolu.
Anđeo je ipak anđeo.
Videćemo.
208
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 208-209
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
LJUDI KOJI NI SA KIM
KOMUNICIRAJU
Postoje ljudi koji ni sa kim ne komuniciraju.
I nemaju potrebu ni sa kim da komuniciraju…
Imaju svoj posao, svoju ženu, jednog, ili dva poznanika sa kojima se viđaju.
Imaju, još eventualno automobil, televizor, kompjuter, aparat za kafu, stan na nekom sedmom spratu, i to
je to.
Ne odlaze na mature, ne posećuju javne skupove,
samo u krajnjoj nuždi.
Retko šta može da ih nasmeje, ili rasplače.
Uglavnom im je svejedno, i ne tiče ih se...
Sve je nekako ispod njihovog nivoa…
Takva su im i deca, stanovi, radna mesta…
Hladna, zatvorena, prigušena, usresređena samo na
sebe…
Viđam takve na ulicama Beograda, Zagreba, Beča,
Minhena.
Viđam takve u mom gradu, u mom selu, u mojoj ulici.
Viđam takve, gde god da se okrenem.
I kao da ih je sve više…
Armija sazidanih u svoj svet…
Kolona bezdušnika, koja ne želi da vidi ništa pred
sobom…
Samo prođu pored tebe, hladno, nezainteresovano
Kao da vazduh koji dišemo, i asfalt koji gazimo
209
21.11.2014 00:26:11
Ne podrazumeva bar jedan pogled, ponekad.
Oni gledaju svoja posla, dok su, u stvari, isključeni iz svega.
Ugašena im je volja za životom, ljudima.
Nema strasti, zanosa, maštanja…
A nisu oduvek bili takvi, ma kakvi!
Život ih je takvim učinio.
Pitam se samo, šta će da umre u tim ljudima kada im
otkuca poslednji čas?
Šta, kada je u njima sve odavno mrtvo?
Ili nije, sve do trenutka dok sve potisnuto ne ispliva na površinu.
Kao okean, kada poplavi i pokaže svoje pravo lice.
Sve ono godinama skrivano u najdubljim dubinama…
Pravo lice,
Nezastrašeno, i neugašeno?
Pravo lice,
Koje kad-tad mora da progovori?
I ispriča svetu svoju istinu.
PORUKA SAVESTI
Jednom sam, u hotelu, na letovanju, napisao tekst,
anonimno, ištampao ga i stavio na vrata, rano ujutru,
momcima i devojkama, koji su se noćima ubijali od alkohola i cigareta.
210
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 210-211
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Duboko me je pogodilo ono, što sam noćima gledao,
i osetio sam potrebu da reagujem...
«Dragi prijatelji, vi ne znate ko sam ja, nije ni važno,
ni ja ponekad ne znam ko sam. Znam da mnogima od
vas neće biti svejedno nakon čitanja ovog pisma ali reći
ću vam iskreno… Pritom se ni ne poznajemo, tako da
će biti lakše, i vama, a i meni.
Sedeo sam sinoć nedaleko od vas, preksinoć takođe, čak mi je i soba blizu vaše. Posmatrao sam vas kako
pijete, trčite hodnicima, maltretirate ljude, nedužne
naravno, vrištite, plačete, gazite sve oko sebe, i stalno
ponavljate kako vas je briga za sve, kako vam niko ne
može ništa.
Ponašanje je stvar vaspitanja, neću o tome, ali nemojte da zagađujete svoja lepa tela, možda trenutno
prija, opušta, ali telo sve pamti i kasnije će sav taj otrov
isplivati na površinu…
Nemojte da prljate svoju mladost i unosite svakakvo
đubre u sebe, ne dozvolite da zarađuju na vama, da od
vas stvaraju zavisnike, invalide. Ne kupujte omče, od
kojih kasnije nećete moći da se izvučete.
Ne trujte svoja lepa tela, jer sve to kasnije dolazi na
naplatu, i to sa kamatom…
Industrije alkohola i duvana okreću milijarde dolara. Oni žive od toga i stalo im je da vas ubede da je to
lepo, da ste posebni, originalni, prodaju vam uz otrov i
priču o stilu života. Ne nasedajte…
211
21.11.2014 00:26:11
Kakva je to originalnost, kada se napiješ kao stoka?
U čemu je lepota, kada ne znaš za sebe? To može svako, a lako je biti svako?
Njih vi ne zanimate, zanimaju ih vaše pare. Ne zanimate ih kao ljudi, oni ni ne znaju ko ste vi, već kao zavisnici, konzumenti, mušterije, potrošači.
Umesto da mirišete na mladost, vi bazdite na travu i
pivo. Umesto da letite, vi rušite sve oko sebe…
Znam da opijanjem dostižete ono što ne možete u
realnom životu, dajete sebi oduška, ali pokušajte na
neki drugi način. Toliko ih je!
Znam da niste srećni. Ko je srećan u ovom ludilu?
Ali, baš u toj težini i borbi je smisao, a ne u bežanju od
njega. Svako može da pobegne na kratko, ali ne i od
sebe.
Svako bekstvo se plaća, a neke cene su previsoke…
Koliko ste gajbi popili sinoć? Pet, deset, pedeset?
Koliko ste cigareta popušili? Sto, dvesta, hiljadu?
Zar je sve to vredno jutarnjeg mamurluka, bolova u
stomaku, glavobolje? A i stvaraju se navike, navućićete se, proklinjaćete posle dane kada ste krenuli sa tim
ali biće kasno...
Pročitajte, ako već niste, kako nastaje ciroza jetre,
čir, rak grla… Sigurno ne od zdravog života.
Uporedite pluća pušača i nepušača, kao da upoređujete stari šporet za loženje sa cvetnom livadom. Nema
tu nikakve lepote, samo su vas ubedili da je lepo kako
biste bili prihvaćeni. Vi poistovećujete alkohol i cigare212
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 212-213
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
te sa lepotom druženja, prisustvom svih onih ljudi do
kojih vam je stalo ali zašto čovek mora da se otruje da
bi uživao?
Zar ne postoje drugi načini?
Svratite na bilo koju kliniku, bar njih je svuda, i razgovarajte sa ljudima koji bi sada sve dali, sve što imaju,
samo da povrate zdravlje. A ne mogu. Kasno je. Upoznajte nekog alkoholičara u završnoj fazi, narkomana,
tabletomana, pročitajte nešto o tome, posledicama.
Kada stojite nad ponorom obavezno pogledajte u
njegovu rupu, a ne u nebo iznad nje. Nebo je svuda,
samo ga treba pronaći, ali pre njega i sigurno tlo pod
nogama?! Nebo bez zemlje je ambis, i ništa više od toga!
Budite opijeni životom, ljubavlju, zanosom prema
svetu i ljudima, radom na sebi, a ne otrovima kojekakvim…
Ovo vam piše, iskreno, i od srca, vaš nepoznati prijatelj koji je sinoć bio među vama, pokušao da vam se približi, da vas upozna, ali niste ga ni primetili…
Možda sam hteo sa nekim od vas da se zbližim, budem drug, možda mi se svidela neka devojka iz vašeg
društva, ali za vas predhodnih noći ništa osim alkohola, cigareta i trave, nije postojalo.
Razmislite, molim vas, uvek ima drugi put. Posebno
u mladosti gde se još uvek crtaju sve one staze po kojima ćete posle hodati...
Razmislite, molim vas, uvek postoje neki drugi ljudi
koji žive drugačije...»
213
21.11.2014 00:26:11
PROVALIJA PRAZNINE
Kako deluje sve besmisleno kada je čovek suštinski
nesrećan.
Onda i muzika, i filmovi, i navodni uspesi, seks, prijatelji, deca, sve to prolazi mimo njega, i ne može da zadovolji prazninu koja vapi iz dubine njegovog bića i traži nešto drugo.
Uvek, i isključivo nešto drugo…
Tada i komplimenti samo pomiluju na trenutak i
postaju beznačajni…
I usputne avanture više odnesu nego što donesu…
Kako čovek da popuni tu prazninu u sebi? Čime?
Kako da zakrpi tu pukotinu koja izjeda sve pred sobom?
Možda pićem? Teško. Ne može toliko da popije koliko ta praznina može da proguta…
Novcem? Ne verujem. Ne može toliko da zaradi koliko je u stanju da potroši…
Opijatima? Sumnjam. Ne može toliko daleko da
pobegne, koliko stvarnost može da ga prati i progoni…
Ili kockom?
Napornim radom?
Religijom i molitvama?
Nema ničeg stravičnijeg u čovekovom životu od susreta, oči u oči, sa vlastitom tragedijom. Upravo taj dodir, taj pogled i bezizlaznost ne može da nadomesti ništa na svetu…
214
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 214-215
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
I zato ga uvek, iznova tera da smišlja, izmišlja, preti, prkosi, beži…
To je onaj Sizifov kamen koji će, kako god da ga izguraš, sigurno pasti i naterati te da odustaneš!
Ali, ti nećeš odustati…
Ni ove noći, ni naredne, nikad.
Ali, neće odustati ni taj kamen… !
Pa, ko duže izdrži!
IMITACIJA ŽIVOTA
Najgore je kada moraš da se pretvaraš da voliš nekoga, koga ne voliš. Da poštuješ nekoga, koga ne poštuješ.
Da ti je stalo do nekoga, koga ne želiš ni da vidiš...
Jer, zavisiš od njega!
Jer, sve ti ide preko njega!
Jer, navodno, ne možeš bez njega!
U braku, na poslu, na fakultetu, svuda...
Imitiraš život.
Imitiraš vezu.
Imitiraš sebe.
Koliko je takvih koji nema gde da odu...
I ako odu, nemaju gde da se vrate.
215
21.11.2014 00:26:11
Koliko je takvih, koji ne znaju kako da prekinu...
I ako prekinu, ne znaju šta posle.
Iz straha, iz gluposti, iz neznanja...
Sanjali su nešto godinama, ulagali u to, a sada ne
znaju kako da se izvuku iz takvog sna.
Sanjali su nešto, davali sebe, sada nemaju kud.
Sanjali su nešto, sada ne sanjaju uopšte....
Upravo mi je pala na pamet moja majka...
Neki moji prijatelji.
Članovi rodbine.
I da ne nabrajam ko sve...
Nadam se da se neću setiti sebe sledeći put kada budem čitao ovo.
VOZOVIMA MLADOSTI
Sedim u kupeu voza sa još četvoro mladih ljudi, dva
momka, i dve devojke. Delujem isključeno, nezainteresovano, zadubljeno u knjigu, dok, u stvari, osluškujem
njihove razgovore...
Na pragu su dvadesetih, studiraju više škole koje ne
vole, žive u zemlji u koju ne veruju, voze se vozom koji
216
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 216-217
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ih nervira, i o svemu što pričaju, pričaju sa takve visine da ti se čini da iza njih stoji čitav radni vek, a ne tek
svršena srednja škola.
Svakome ko prođe pored kupea pronalaze mane
i podsmevaju mu se. Svi oko njih su glupi i jadni. O
kome god da govore, govore banalno i izveštačeno, bez
potrebe da u bilo šta dublje zađu.
Prilagođeni su jedni drugima. Da su pojedinačno u
kupeu verovatno bi stavili slušalice. Ovako, svako pokušava svakoga da zabavi, svako svakome da podiđe, a,
u stvari, tonu sve niže.
Sve vreme pale cigaretu za cigaretom, a opuške gase
o pod gazeći po njima.
Oni time, u stvari, gaze po svemu, razmaženi, iritantni, bolesno isključivi, bez poštovanja i odgovornosti
prema bilo čemu...
Otvaraju prozore, viču, smeju se na sav glas, ne primećujući ni mene, ni gospođu u godinama, koja je u
međuvremenu ušla u kupe, i koja pred njihovim iživljavanjem samo prevrće očima, a čitanjem pokušava da
prikrije nelagodnost koju oseća.
Saznajem da je ta gospođa profesor u penziji, godinama je predavala istoriju, ko zna čega se sve nagledala
u životu, ali ovo je definitivno vrhunac, gde te neko ni
ne primećuje sprovodeći svoju samovolju.
Satima posmatram omalovažavanje svega što ih
okružuje. Pričaju bez zadrške, kao da je svet oko njih
piksla koja treba da primi svu njihovu prljavštinu.
217
21.11.2014 00:26:11
U jednom trenutku ih prekidam i pitam: „Zar ne
mislite da je možda problem i u vama, a ne samo u prljavom, sporom, vozu, prljavoj zemlji i ljudima koji vas
okružuju.
Slušam vas satima i nijednog trenutka nisam čuo da
ste pošli od vas samih. Šta ste vi uradili za ovaj voz? Šta
ste vi uradili za ovu zemlju, ove ljude, osim što ih pljujete i pričate o svemu sa visine.
Koja je vaša zasluga? Gde ste tu vi u svemu tome?
Svemu sudite, a da li dozvoljavate da i vama neko nešto kaže?«
Naravno, ko sam ja da se njima obratim? Odakle
meni pravo? Umesto da gledam svoja posla, mešam se
u njihove živote i razgovore, a treba da obratim pažnju
na svoje ponašanje. Nadasve, šta zamišljam, ko sam?
Profesorka se onda uključila, predstavila se, objasnila im je da je čitavog života radila sa decom i da je strašno da pored svih lepota koju poseduje njihova mladost,
kao i zemlja u kojoj žive, oni nisu u stanju da pokažu ni
najmanje poštovanje.
Pričala je o svom vremenu, o potrebi njene generacije da unapredi svet u kome je živela. Pričala je o siromaštvu, romantičnim izlascima, muzici koja se slušala. Pričala je sa dušom, sa posebnom toplinom u glasu
i dostojanstvom, koje je u odnosu na njihov grub jezik delovalo kao planinski izvor naspram gradske baruštine.
218
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 218-219
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Razgovor se okrenuo u nekom drugom smeru.
Odjednom su počeli da primećuju svet oko sebe, da se
pripitomljavaju, Doduše, kolutali su očima, cinično odgovarali, ali put je za nas dvoje nakon toga bio neuporedivo udobniji, a i dobio sam priliku da otvoreno kažem
ono što mislim.
Govorio sam sa njima ljudski, bez trunke osude, polazeći od sebe i svih onih problema sa kojima se i sam suočavam. Gestikulacijom su pokušali da omalovaže svaku moju reč, ali vremenom ih je obuzimao stid, u njima
je proradila savest.
Nestala je bahatost, cinizam, gašenje cigarete o pod,
vika, dreka, pljuvanje svega što ih okružuje, ostala su četiri mlada nesigurna bića koja ne znaju šta će sa sobom,
nespremna da se suoče sa realnim svetom, spremna samo
da ga odbace i istresu svoju nesreću po njemu.
Da li će se nešto promeniti kod njih? Ne znam.
Znam samo da sam rekao sve ono što su već znali, a
nisu hteli sa tim da se suoče, a to je da i oni imaju odgovornost prema svetu, i da je najlakše u životu biti idiot koji će pljuvati po svemu, a da nijednim svojim gestom neće ništa uraditi.
Ustali su i otišli iz voza kao pokošeni. Bili su poraženi, mada sam se i ja osećao jadno, pred očima su mi
proletele slike hiljada i hiljada onih koji bi reagovali još
gore...
Nisu mi pružili ruku, samo su oborili poglede i izla-
219
21.11.2014 00:26:11
zili jedno za drugim. Da sam pristao na njihovu igru i
prilagodio im se, proglasili bi za me legendu, cara, pozitivca kakav se samo jednom rađa! Ovako sam samo
bio iskren, suočio sam ih sa sobom, i sa onim što ih neminovno čeka...
Probudili smo u njima drugu stranu, onu pravu stranu. Stranu, koja ima obzira i odgovornosti...
Najgore je kada ljudi ne primećuju oko sebe ništa što
je ljudsko, i kada hodaju zemljom kao da hodaju po deponiji, bez respekta prema bilo čemu...
Boli me sve to, a najviše me boli što sam sveden na
posmatrača koji ništa ne može da promeni, osim da ispisuje svoj dnevnik ćutanja koji najmanje čitaju oni kojih se najviše tiče...
MIRIS PROMAŠENOSTI
Ima lepih žena, prelepih. Ali kao da je, ponekad, sva
njihova tragedija u njihovom daru. Sve se troši, pa i lepota. Naročito ona krojena za druge, a ne za sebe. Igrati samo na nju i živeti samo od nje čista je lutrija. Samo
što to Iva nije znala. Prerano je ušla u sve to, poverovala je da je svet modna pista a da su ljudi publika koja
aplaudira i divi se.
Ljudi jesu publika, ali retko kada tvoja i retko kada
220
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 220-221
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
zauvek. Ona to nije znala, a njeni joj to nisu na vreme
objasnili. Ili nisu nikada, ko zna.
Iva odavno nema tu popularnost koju je doživela kao
klinka. I dan-danas pokušava da živi od stare slave i
prepričava reklame u kojima je igrala. Ali, koga još briga za to? Njeno lice se, tada, dopalo onima kojima je
trebalo da se dopadne. Iskočila je u prvi plan, ubedili su je da je važnija nego što jeste, a ona je nasela na tu
priču i počela drugima da nabija pod nos svoju važnost.
Međutim, odavno je napunila tridesetu i ono po
čemu je nekada bila prepoznatljiva, sada je počelo da
smeta i iritira. Kao istrošeni fazon ponovljen nebrojeno puta. Kao jednosezonski hit isforsiran na silu i prepušten zaboravu…
Naivno je poverovala da je važnija od drugih, navikli su je na osmehe gde god da se pojavi, opravdane časove, protekcije i onda je, odjednom, sve to nestalo. Priča koju je nekada pričala više ne prolazi. Sve više
nailazi na zatvorena vrata. Primorana je da se navikava na „običnost» i «osrednjost» koju je toliko prezirala.
Primorana je da se dokazuje u sferama koje je vešto pokušavala da preskoči…
Htela je svojim izgledom da prikrije sve drugo. Maskarom da zamaskira prosečnost. Viškom šminke nedostak obrazovanja. Čvrstim držanjem slabu ličnost.
Skupom odećom osećaj usamljenosti i praznine. Ali
nije joj uspelo. Htela je da bude tretirana kao što je bila
i ranije, ali ljudi kao da su izgubili interesovanje a ona
kao da je izgubila sebe…
221
21.11.2014 00:26:11
I dan-danas se fotografiše, ali- danas se svi fotografišu, zar ne ? I dan-danas «lepo» izgleda, mada svi danas «lepo» izgledaju. Doduše, ne gostuje više u zabavnim emisijama, prestali su da je zovu, niti savetuje ljude
u dnevnim novinama šta da jedu, gde da idu i kako da
vode ljubav. Izgubila je propusnicu za VIP i selebriti,
što ne znači da je neće pronaći preko nekog rijalitija, ili
ne znam već gde.
Sreo sam se nedavno sa njom. Nisam znao da je to
Ona, a nisam ni znao ko je Ona, nego mi je Iva sve
to potanko objasnila, u čudu što je nisam prepoznao…
Sedeli smo u jednom kafiću i ona mi je pričala o sebi,
svojim uspesima, svetu kome pripada. Mislim da u životu nisam imao jači osećaj praznine nego tada. Prazne reči, prazan pogled, prazno sve ono što je izlazilo iz
nje. Toliko ničega na jednom mestu, toliko opštih mesta, gluposti. Ponavljala je kao automat neke fraze, gledao sam kroz nju, izmučen, u potrazi za nečim vrednim
pažnje. I sve ono što je moglo da bude vredno, iskreno i
od srca, ona je prikrivala, a sve ono što se navodno traži, što nameću mediji i tržište, stavljala je u prvi plan,
misleći da sam i ja iz te priče i da nasedam na to.
Nijednog trenutka me nije pitala kako sam, kako se
osećam, šta volim. Nije me pitala ništa, sve vreme je vrtela svoj film, potpuno opsednuta sobom…
Njoj nisu potrebni prijatelji i ruka na ramenu - njoj
je potrebna publika i aplauzi. Njoj nije potrebna podrš-
222
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 222-223
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ka i tuđe mišljenje - njoj je potrebno divljenje za sve što
uradi. U krajnjem, njoj nije potreban dečko, neko da je
voli i da joj se posveti - njoj su potrebni sponzori i neko
ko bi mogao da je vrati na pistu…
Šta sam mogao da joj kažem? Da je kritikujem? Zašto? To je ona, to je njen život, njen izbor. Da je podržim? Kako, a i šta tu ima da se podrži? Jedna promašena sudbina, na smrt preplašena, ogorčena i prevarena
još u tridesetim. Šta da joj kažem? O čemu da joj pričam, kada nju ništa moje unapred ne zanima… Sve
teže sam je slušao kako je vreme prolazilo. Nisam želeo da je ispitujem, nisam mogao od nje da dođem do
reči, gledao sam samo da odradim razgovor što pre i da
odem. Ne sećam se da mi je neko preneo svoje raspoloženje kao ona, kao da sam u tim momentima usisao sav
njen očaj u sebe, ogorčenost, prazninu, nespokoj.
Šta raditi sa takvim ljudima? Da li ih podržvati na
prazno, lažno bodriti, potpirivati njihove iluzije o ne
znam kakvoj veličini, ili bežati od njih glavom bez obzira? Rekla je toliko toga, ali ta strašljiva praznina njenih reči ubija. Ton kojim priča, način, kao da je sve
vredno i živo usisano iz nje. Ostalo je samo telo, telo
koje podseća na pokretni čiviluk, telo ukrašeno šminkom, išarano nakitom i beživotnom odećom, beživotnom kao što je i njen život.
Pitaš me, na kraju, šta mi je ostalo od nje?! Ostala
mi je ova priča, a i beskrajna praznina koja me obuzme
kada se setim tog susreta...
223
21.11.2014 00:26:11
HEROJ TERETANE
Sedeo sam nedaleko od njega i posmatrao ga. Išao
je od sprave do sprave, od tega do tega i ponavljao do
besvesti sve jedno isto... Nakon svake serije je zagledao
svoja leđa, merio ruke, dodirivao stomak i ogledao se u
ogledalu. Između vežbi je gledao ka ljudima koji su ga
okruživali očekujući pažnju, aplauz ili bar neki usputni
kompliment. Priznat je u toj teretani, priznat je verovatno i u gradu među onima koji cene nabildovana tela,
međutim, pokušao sam da vidim ono što se krije iza te
nadrealne muskulature. Pitao sam se koji su to porivi
koji ga uvek iznova nagone da podiže ono gvožđe, ponavlja iste rečenice poput mantre, da se meri kao na pijaci, pali ljude oko sebe i guta tone koječega kao sumanut? Mršteći se i uživajući podjednako.
Pitao sam se, ko je taj čovek, koji trenira dva puta
dnevno već deset godina. Ko je taj mali iz kraja, koji je
odjednom postao veliki, toliko veliki da se sa strahopoštovanjem izgovara njegovo ime? Ili, bolje rečeno, prećutkuje! Pitao sam se još koliko će da izdrži? Koja je
njegova norma? Cilj? Šta uopšte hoće taj čovek? Kažu
da nije ličio ni na šta kada je došao, bio je povijen, preplašen, sav ćutljiv, a u teretani je odjednom progovorio,
izborio se za svoj status, pronašao sebe i postao omiljen... Od tada ga zovu Sale Bilder, Sale Teretana ili
Sale Životinja. Mada bolje da ga ne zovu, svet je nekako lepši bez njega…
Doduše, kažu da nije agresivan, ali da ume i te kako
da bude ukoliko ga neko isprovocira. Kažu da ima dobru dušu, da je srčan, čak i dobronameran, ali da se lako
naljuti, krene na čoveka, ne gleda gde udara, niti razmišlja o posledicama. To kažu oni koji mu se potajno
dive, a i zavide mu, verovatno. A šta kaže on?
On ne kaže ništa, samo ćuti, radi svoj posao, broji
serije, meri obim ruku i tek te ponekad preseče pogledom da te podseti ko je glavni. Tek ponekad zareži, poput divlje zveri u kavezu, a nakon toga nastavi da vlada
u svom ograničenom gvozdenom svetu… On sigurno
misli da je teretana tvrđava dostupna samo odabranima, tvrđava koja će da ga odbrani od sveta, ni ne sluti da je ona za njega zatvor u koji se sakrio, pećina koja
mu ne dozvoljava da vidi svet onakav kakav stvarno jeste, sa nekim sasvim drugim vrednostima…
Ovde ga svi posmatraju kao telo, kao telo koje je
svakim danom sve veće i veće. Teško da nekoga istinski
zanima njegova životna priča. Niko ga ne pita da li ima
roditelje, devojku, od čega se izdržava. Sumnjam da je
neko dublje ušao u njegov život i saznao razloge zbog
kojih toliko trenira. U stvari, sumnjam da ga je neko
uopšte pitao od čega se toliko skriva? Ili koga želi po-
225
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 224-225
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
21.11.2014 00:26:11
bedi i zašto mu je toliko važno da bude najjači i najveći? Ne, za sve njih on je samo telo, sirovina, materijal za
obradu i ništa više...
Mada, primetio sam da ga klinci i početnici gledaju
drugačije, sa dubokim poštovanjem. On je njihov idol.
On je njihova ikona. Prva i najvažnija lekcija koju vide
i dobiju u teretani. Stalno ga pominju. Sve vreme trčkaraju oko njega misleći da se u njemu krije nekakva
tajna, natčovečanska snaga, nešto posebno. Verovatno i
oni žele da budu kao on, jednom, kada porastu. Naravno, pod uslovom da porastu. Samo, teško da će to uspeti ukoliko nastave da se ugledaju na njega. On, iako je
odavno prebacio dvadesetu, ponaša se kao da se zaglavio negde oko trinaeste i nikako da se otpetlja, da nastavi dalje.
Shvatam da neko uporno trenira da bi sredio svoje
telo, povećao ramena, grudi ili smanjio stomak, ali ovo
što Sale radi ima neku dublju pozadinu. To nisu treninzi normalnog čoveka već mašine. To nisu treninzi,
to je iživljavanje. Volim posvećenike, ljude koji žive za
neki viši cilj i bore se za opšte dobro. Ali kakvo su opšte dobro njegovi mišići? Šta ima svet od njegovih džinovskih bicepsa, tricepsa, ogromnih leđa i zategnutog
stomaka? Pretvorio se u robota, u napaljenu zver koja
sebi non-stop postavlja nove ciljeve. Šta li je sledeće?
Da postane vo, nosorog, slon, ili možda mutant? Plaši me njegova skučenost, jednostranost, njegova trenut-
226
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 226-227
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
na snaga koja proističe iz davne slabosti, kukavičluka.
Ko zna koje su sve njegove traume, ko zna ko se sve silio na njemu, lečio svoje komplekse i naterao ga da postane ovo što je sada…
Sve vreme dok sam ga posmatrao pitao sam se za šta
će da ga iskoriste. Koga li će da obezbeđuje? Kome će
da razbije glavu? Čiju će svojinu da čuva, u čije će ime
da preti i za koga će da stavi svoj život u torbu? Teško je
kontrolisati takve ljude. Lako ih je iskoristiti, pridobiti,
okrenuti nekom jeftinom pričom protiv nekoga. Spremni su zarad „časti«, i „prijateljstva« da ubiju čoveka, da
prete i progone…
Plaši me njihovo shvatanje srednjovekovne priče
o časti i viteštvu jer, kao prvo, ne živimo u srednjem
veku, a, kao drugo, ni oni nisu vitezovi već tempirane
bombe koje svakog časa mogu da eksplodiraju na nekog
potpuno nedužnog...
Zanimljivo je da se gotovo nakon svake serije krsti,
nosi nekog sveca oko vrata i moli mu se. Ne znam kakve
veze imaju anđeli sa bodi-bildingom, još nisam video ni
jednog nabildovanog, ali je očigledno Sale pronašao neku
vezu! Deluje mi vojnički kruto, nepristupačno, a dok ljubi
krst ponizno, slabašno, kao da se zbog nečega duboko u
sebi kaje i moli za oproštaj. Možda mu je neko pomenuo
Hristovo učenje o meditativnom životu, priču o sputavanju telesnog i o telu kao tamnici duše? Teško, za njega je
telo početak i kraj svega. A i ima nečeg sizifovskog u tom
227
21.11.2014 00:26:11
svakodnevnom iživljavanju, u tom besmislenom takmičenju sa samim sobom gde je kamenje koje se gura sve
veće i veće, a šansa da se izvuče i spase sve manja.
Nijednom nije pomenuo neku malu iz kraja, pa da ga
razumem. Nijednom se nije osmehnuo, zagrlio nekoga,
sve vreme se mrštio i merio ljude oko sebe... Nema višeg cilja? Nema reči o nečemu što prevazilazi postojeći
ambijent? Ne. Samo mišići radi mišića, snaga radi snage, zdravlje radi zdravlja. Naročito ovo poslednje. Takvima najčešće puca srce od siline napora, isto kao što
najčešće pucaju krute a ne lako savitljive grane. To što
je nešto mnogo snažno ne znači da je mnogo izdržljivo i zdravo. Kada bi mu uskratili teretanu, osećao bi se
kao da je ostao bez vode ili hrane. Mada, njemu nije
potrebna teretana, već ljudi za razgovor, devojke, posao koji će da obavlja. Njemu je potreban društveni sistem koji će da ga prihvati, da se ophodi prema njemu kao prema čoveku, da mu se pruži šansa, a ne da
ga unapred svode na životinju, zlikovca, potencijalnog
ubicu, idiota.
Koliko takvih momaka luta ulicama, ili sedi zaglavljeno u svojim soliterima i udara nemilosrdno u džakove
zamišljajući svoje neprijatelje? Koliko takvih je naloženo na neke nedužne ljude? Ko će sa njima da razgovara? Ko će prema njima da se odnosi kao prema ljudima?
Ko, kada su za njih ljudi ubice i monstrumi? Kako da
poštuju drugoga kada ne poštuju ni sebe? Kako da vide
lepotu u svetu kada se u njima sve raspada?
228
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 228-229
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Sale mi je prišao u jednom momentu, rekao mi da se
sklonim jer on tu treba da vežba i dobacio mi zajedljivo da to nije dom penzionera za izležavanje već trening
centar. Razumeo sam ga, ustao sam i izašao napolje da
sačekam prijatelja koji je sve vreme trenirao...
Teretana je Saletovo svetilište, njegov hram, njegova kuća. On je tu Bog, on tu komanduje, on tu vlada.
Samo što tu zaslugu nije stekao pameću već obimom
grudi, ruku i fanatičnim treningom. Osetio je da ga ne
gledam kao ostali, da mu se ne divim, da ga ne tapšem
po ramenu, zato je i bio tako neprijatan. Nije mi padalo na pamet da ga pridobijam, hvalim ili kritikujem.
Ne toliko iz straha, mada sa takvima nikada nisi načisto, već zato što nisam imao razloga da mu se obratim.
A i da sam mu rekao sve to u lice, teško da bi razumeo.
Samo bi me možda ubio, što je još gore. Za obojicu…
229
21.11.2014 00:26:12
NOĆAS JE SVAKA NEČIJA
Svi bi da napuste ovu stanicu a meni je tako svejedno…
Noćas je svaka nečija, samo ja nisam ničiji.
Devojke iz kafića su nečije…
Devojke iz voza su nečije…
Devojke sa ulica su nečije…
Samo sam ja ničiji i ne pripadam nigde.
Noćas svako pripada nekome.
Noćas svako grli, ljubi i voli.
Noćas svako zna gde ide, samo se ja vrtim u krug i
nemam gde da odem.
Stojim na nekom peronu bez imena, u nekom gradu
bez imena, u nekom vremenu bez imena…
Ni sam nemam ime. Stranac sam među strancima.
Postojim, a nema me.
Svuda sam, a nisam nigde…
Stojim gde sve stoji. Čekam gde sve čeka. Čekam
voz koji, i kada stigne, nema gde da me odvede.
Čekam mašinu koja se vrti u krug otkako postoji, a
čini se da uvek negde ide…
Svi psuju što kasni a meni je tako svejedno…
Svi bi negde da stignu a meni je tako svejedno…
230
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 230-231
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Njima je stalo da uđu u taj voz, njima je stalo da stignu na more, polože ispit, vide nekoga...
Njima je stalo da napokon krenu, legnu, opuste se, a
meni je tako svejedno…
Oni imaju svoje porodice, svoja zanimanja, svoje
sreće za kojima žure, a meni je...
Gde god da se okrenem, vidim tu napuštenu stanicu.
Oni bi naivno da pobegnu od nje, a ni ne znaju da
je nose u sebi…
Ja to znam, mada to ništa ne menja.
Možda bi bilo bolje da ne znam i da se noćas nečemu ipak nadam…
Gledam skitnice kako spavaju na klupi.
Gledam prosjake kako prose.
Gledam napušteno štene kako mi se mota oko
nogu… Gledam njih, a vidim sebe u njima.
Noćas sve kasni, u zemlji gde sve kasni…
Noćas sve postaje besmisleno, u svetu gde sve postaje besmisleno…
Voz kasni a ja nemam gde da zakasnim.
Voz dolazi a ja nemam gde da dođem.
Voz odlazi a ja nemam gde da odem.
Ipak, ulazim.
231
21.11.2014 00:26:12
I da ostanem ovde nedeljama, niko neće primetiti da
sam ostao.
I da krenem, niko neće primetiti da sam krenuo.
Ipak, krećem.
Nisam ni umoran jer nemam od čega da se umorim.
Nisam ni tužan jer me ništa posebno ne rastužuje.
Samo sam prazan, beskrajno prazan, kao sporedni
kolosek kojim niko ne prolazi…
Osim mene. Sedim u kupeu, okružen ljudima a nikoga ne primećujem. Okružen razgovorima a ništa ne
razumem. Okružen bukom a vidim samo tišinu…
Voz odjednom staje, desio se kvar…
Voz stoji, čeka se druga mašina da povuče…
Dobro je, reče jedan čovek, bar smo ušli unutra. Dobili smo svoj vagon, svoj kupe, sada je lakše…
Da, dobro je. Nešto se, ipak, promenilo! A nova mašina samo što nije stigla…
U međuvremenu je svanulo, dobro jutro
232
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 232-233
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
NA POGREŠNOM KOLOSEKU
Koliko samo ljudskih sudbina oko mene živi pogrešne živote.
Dođe mi da im stavim ruku na rame i kažem: „Majstore, grešiš...“, ili „Dušo, kopaš bunar u koji ćeš sama
da se udaviš...“
Ali ne mogu, ne umem, nisam sposoban...
Lakše mi je da se obraćam svima, kroz pisanje, ili
kroz govore grupi ljudi, nego pojedincu, jednom čoveku.
Koliko je onih koji trče pogrešnom stazom? Njihovo trčanje je dobro, sjajno, samo što je staza pogrešna, a
samim tim i njihova energija bačena uzalud.
Koliko je onih koji daju sebe pogrešnima? Njihova
ljubav je velika, veličanstvena, samo što tu ljubav treba
da daju nekom drugom, ili da je ostave za sebe?
Ljudima treba razumevanje, saosećanje, podrška,
podrazumeva se, ali čemu to kada idu glavom kroz zid?
Da ih tapšem po ramenu što se ubijaju, ili da se odmaknem u stranu i da bar ne budem saučesnik kada ne
mogu spasilac?
Šta treba, narkomanu da kupujem drogu?
Alkoholičaru da prinosim flašu?
Kompjuterašu da tolerišem što mesecima nije video
sunce?
Nasilniku da praštam batine?
233
21.11.2014 00:26:12
Budali njegov primitivizam?
Pusti ti takvo razumevanje i podršku kada time
samo zakopavaš čoveka...
Mani me takvog humanizma gde samoubici dodaješ konopac...
Treba reći otvoreno, samo što to najčešće nisam u
stanju...
A i sve te priče o razumevanju i podršci, bez pravog
usmerenja, samo su naduvavanje balona koji će kad tad
da pukne.
Treba rešavati dok se još može, ili staviti tačku, i gotovo.
A ne da večito razbijaš glavu zbog drugog žrtvujući
svoju, a niti pomažeš njemu, niti sebi bilo šta olakšavaš.
Samo toneš sve dublje umesto da spašavaš...
234
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 234-235
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ŽIVOT
KADA NAM ODLAZI NEKO DRAG
Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli
sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće
biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo
za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole
suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da
ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko koji nedostaje...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova
smrt već i život koji je mogao još da traje a ugasio se.
Bole pobede podjednako kao porazi, uspesi podjednako kao neuspesi i sve se, odjednom, na trenutak, poravna, postaje besmisleno, prazno.
Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika koju je
slušao, ljudi koje je poznavao, snovi koje je sanjao, odlaze njegove dileme, njegove tajne, njegovi strahovi. I sve
boli... Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud? Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije?
A dobro znamo da nije…
235
21.11.2014 00:26:12
Boli kada se setimo da ga nema. Boli svako sećanje
na njega. Bole fotografije. Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo. Bole njegovi prijatelji. Bole njegove
ljubavi. Bole svačije ljubavi kada razmišljamo o njemu.
Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta…
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli
sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde
neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se
raduje, da se smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono
što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. Boli proleće, boli sunce, boli more,
boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli
čitav svet...
Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane,
zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći. Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.
Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno
sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom. Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo
proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i
pretvorio u sećanje.
I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt,
već boli sve ono što ide posle. A posle, nažalost, ne ide
ništa. I upravo to ništa najviše boli…
236
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 236-237
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
TIHO SNEVANJE ZABORAVLJENIH
Idem iza povorke i posmatram spomenike kako se
ređaju jedan za drugim. Iščitavam nepoznata imena,
nevešto sročene natpise, gledam slike i pitam se ko su
bili svi ti ljudi.
Smenjuju se veliki i mali spomenici, raskošni i bedni, upadljivi i jedva vidljivi. Utapaju se u okean prolaznosti koji neumorno usisava sve pred sobom. Poređani
su u istom redu i umetnici, i zanatlije, i vladari, i prosjaci, i genijalci i budale. Ako nisu bili isti za života, bar
su ovde jednaki. Smrt sve to poravna!
Koliko je toga samo zakopano zajedno sa njima?
Koliko znanja, talenata, odricanja, tajni? Koliko žrtava?
Heroja? Koliko običnih i neprimetnih ljudi koji su bili
mrtvi još za života, dok je smrt samo ozvaničila njihovo nepostojanje. Svako od njih je dobio nekoliko svojih
kvadratnih metara i delić sveta namenjen za večnost.
Malo li je? Prolazim pored svih tih nepoznatih imena u
toj biblioteci sećanja, svako lice me podseti na nekoga.
Svaki pogled budi u meni neku uspomenu i nespokoj…
Da li je moguće izvući se odatle ili svako tu neminovno ide? Dopire do mene tihi jecaj za pokojnikom
237
21.11.2014 00:26:12
koji odlazi. Osluškujem poslednje reči njegove pesme,
završnu sonatu koja odrađuje svoje poslednje tonove.
Ne pitaj me kakav je bio. Ne pitaj me koga je voleo i šta
je ostavio iza sebe. Zar je to uopšte važno pored hiljada
drugih poređanih ovde oko njega?
Dok ljudi pale sveće, donose bukete, vence, služe
hranu, lutam i gledam beskonačne redove zaboravljenih koji žive još jedino u nečijim sećanjima. Pokušavam da im prepričam, na brzinu, svima njima, šta se
desilo u međuvremenu, u gradu, zemlji, svetu, ali vrlo
brzo odustajem. Ne znam šta da im kažem. Samo stojim naspram njih, ćutim i osluškujem tek po koji nagoveštaj njihovog postojanja… Polako počinjem da se
gubim u svim tim imenima, titulama, godinama. Sadašnjost kao da je postala prošlost, a prošlost vanvremenska. Osećam more različitosti kako se ulilo i uliva
na ovom mestu. Zamišljam sve suze koje su tuda protekle, bujice emocija, poslednjih pozdrava i obećanja, devojačkih i majčinskih suza, lovorika, tamjana, izdaja,
imovinskih rasprava, svega. Zamišljam svu patnju koja
je obasjala nebo nad ovim provincijskim grobljem…
Groblja su mesta gde se najbolje ćuti, ovde se čovek
leči od sujete i shvata prolaznost svega. Groblja su ujedno i nešto najnemirnije i nešto najmirnije na svetu. Nemirno, jer podseća na gubitak, patnju, rastanak, a mirno jer se sve prašta, prihvata, zaboravlja. Groblja su spoj
svega i svačega, groblja su spoj ničega. Suze i jecaj me
238
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 238-239
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ponovo vraćaju u sadašnost. Tu sam, na sahrani. Žali se
za pokojnikom i dalje… Nije mi jasno zašto plaču svi ti
ljudi? Uče nas da je smrt ulaznica do raja i večnog života, a da je ovaj svet dolina suza. Zašto onda plaču kada
neko odlazi, treba valjda da se raduju i slave nečije spasenje? To je privilegija, a ne kazna? Telo umire a duša
večno živi? Sumnjam u sve to. A i gde su onda nestali
svi ti duhovi od prvog čoveka pa do poslednjeg koji, evo
upravo, staje u red i ulazi u večnu kuću…
Koliko je samo život iznad religije i koliko su sva ta
predanja tek senke prastarih vremena koje popunjavaju sveopštu prazninu. Kome uopšte treba sve to? Izgleda svima kao izgovor, opravdanje i mogućnost da je zaista tako. A nije, svi to dobro znaju… Umorilo me je
sve ovo. Po ko zna koji put isti scenario, samo sa drugačijom postavkom uloga. Podižem pogled i vidim u daljini neke ljude kako razgovaraju sa spomenicima, kako
ih ljube, grle se sa njima. Da li se poveravaju, da li praštaju, prete, ili se možda žale jer od živih više niko neće
da ih sluša? Sada je lakše reći, sada je lakše oprostiti,
ali, kome i zašto?
Ponovo se isključujem, lutam pogledom i posmatram
grad kako se proteže, dole, u daljini. PItam se koji je
stvarniji? Da li ovaj donji, što i dalje diše, budi se i mašta neumorno? Ili ovaj gornji, na brdu, malo zavučen od
glavnog puta, osuđen istovremeno i na večnost i na zaborav? Kao da se ta dva grada prećutno takmiče u veliči-
239
21.11.2014 00:26:12
ni, šire se. Kroz samo pola veka donji grad će se preseliti
ovde, na brdo, a neka nova deca će nastaviti dole da prave buku, da se bude i maštaju neumorno. Kao mi sada…
Kažu da će se svet za nekoliko hiljada godina pretvoriti u jedno veliko groblje i da će svaki detalj planete
biti popunjen mrtvima. Ne znam… Znam samo da su
oni i danas pametniji od nas. Sve što hoćemo da stvorimo već je stvoreno, sve što hoćemo da kažemo već je
rečeno. Pesme su napisane, filmovi snimljeni, otkrića
otkrivena. Oni su odigrali premijere, napisali komade,
postavili granice, a nama jedino ostaje da se divimo i da
pokušamo bar malo da ih pomerimo…
Vreme je polako da krenem. Okrećem se oko sebe
i razmišljam kako stojim superiorno nad svima njima,
nisam ih poznavao, nikoga od njih, ali su mi nekako
bliski jer su i oni nekada živeli i vodili iste bitke. Stojim
tako superiorno iznad njih, živ, neopterećen, mlad, a
nakon samo nekoliko decenijskih zaokreta neki klinac
će isto tako stajati naspram mene. Žaliće me, distanciran, kao što i ja žalim ove ljude. Slaviće me kao što ih
i ja sada slavim njih. Pokušaće da me oživi gledajući u
moju sliku, tumačiće nevešto zapisani natpis na spomeniku i ništa mu neće biti jasno… Zatim će se okrenuti i otići, kao što se i ja upravo okrećem i odlazim. A i
kako drugačije?
Srećem na izlazu nekog starca koji mi objašnjava da
već godinama unazad sretne više poznatih lica na gro-
240
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 240-241
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
blju nego na ulici. Kaže da ga tamo, u gradu, niko ni
ne primeti, svi ga zaobilaze kao da ne postoji. Dok ga
ovde, na ovom mestu, zaustavi i podseti svaki drugi
spomenik na nekog prijatelja, rođaka, devojku iz mladosti. Izgleda da su sve to neki znaci, đavo bi ga znao…
Uglavnom, mogao bih da napišem čitave romane o
svim tim ljudima koje ne poznajem, da ih oživim, povratim. Možda je i lakše pisati o nečemu što ne znaš jer
te ništa ne obavezuje? Ali, zašto pisati o tome? Kome
sve to treba? Njima sasvim sigurno ne! A nama? Mi ne
možemo da izađemo na kraj ni sa živima, a kamoli…
A i ne verujem u anđele nakon smrti, verujem u anđele za života, i zato svakome treba odati priznanje za dobrotu, pamet, talenat dok je živ. Svakome treba pružiti ruku i dati mu šansu jer će posle, bojim se, biti kasno.
STALNO SANJAŠ
Stalno sanjaš neki drugi svet, neke bolje ljude i boljeg sebe zajedno sa njima. Stalno sanjaš neka nova mesta, neke srećnije obale kojima koračaš ispunjen sobom
i drugima… Stalno sanjaš i još češće se budiš. Ti hoćeš jedno, a realnost ti nudi nešto sasvim drugo. Sve
ono što vidiš je isto, dani liče jedni na druge, poznata
lica, poznate ulice, a ono za čim čezneš je uvek drugačije, nedohvatno. I uvek, ali uvek, svemirskim kilometrima daleko od tebe.
241
21.11.2014 00:26:12
Stalno sanjaš, progone te novi gradovi, nova lica kojima želiš da pripadaš, dok na javi ne smeš ni da im se
približiš. Stalno sanjaš one koje ne poznaješ kako ti se
raduju, bacaju u zagrljaj i kako si im drag. Stalno sanjaš
njene lake korake po stanu, osmeh razvučen preko usana, toplinu budućih dana, spokoj koji miriše na proleće i ono čuveno «osećam se kao da letim». Ali te život
sve češće demantuje i ubeđuje u siromaštvo duha, prazninu, očaj…
Stalno sanjaš, prepoznaješ u sebi neki novi ritam koji
jedino može da se odigra udvoje. A taj neko ti uvek nedostaje. Osećaš nove pesme, ali i stari strah da ih zapišeš. Osluškuješ melodiju koja ne postoji dok se ne otpeva. Ali, uzalud kada ne znaš da pevaš, ili su te drugi
ubedili u to. Sasvim svejedno, ti se i dalje plašiš.
Osmehuje ti se svet koji bi uz malo sreće mogao da
poneseš na desnom ramenu. Osmehuju ti se lica, život, budućnost, ali kako da joj se približiš kada se svakodnevno rveš sa prošlošću? Znaš da ćeš da pobediš, ne
znaš samo kada, niti kako… I kada se smeješ - smeješ
se na silu. I kada plačeš, plačeš da te drugi ne vide. U
svemu si sam, pa i u samoći…
Dobrom se više ne raduješ kao nekada jer znaš da
sledi zlo, dok si na loše naviknut, ono kao da se podrazumeva… Nasamo sa sobom, u tišini, najveći si. Nema
jačeg. Pred drugima si tek senka, nagoveštaj, nema slabijeg. Ne možeš da se izraziš, da iskažeš ono što osećaš,
242
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 242-243
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
da budeš ono što želiš. Samo ograde sa svih strana, kavezi i tvoj nevešto nacrtani lik koji plašljivo proviruje iz
svega toga, kao da te je stid…
Ali, i pored svega, ne odustaješ iako su svi oko tebe
odustali. Ludački se boriš za svoje, za to nešto što imaš
samo ti i niko drugi. Ne prestaješ, iako su svi oko tebe
prestali. Pronašao si svoje minute u danu, mesecu, godini, koji su samo tvoji i ne odstupaš od njih. Imaš svoje predele koji te čuvaju, imaš svoje pisce sa kojima si
odavno na «ti», imaš svoje kosmose, samo tebi dostupne, i još dosta toga usput čega nisi ni svestan. Imaš i
želje, divne, predivne, očaravajuće želje, godinama pažljivo čuvane koje se uvek iznova vraćaju, uvek iznova
vode te na neka čarobna mesta koja ne postoje ni u najvećim kreacijama umetnika…
I pored svega što ti se dešava, ti nastavljaš da se budiš svakog jutra. Odrađuješ ono što si započeo i ne napuštaš svoju stazu. Svestan si grešaka, svestan si bola,
patnje, potrošenih nada koje su se u sekundi raspršile
kao latice na vetru i razmilele po moru vremena, ali dobro znaš da nemaš drugi život niti drugi grad, niti druge ljude. Tu si gde jesi i gotovo. Naprosto ih voliš takve
kakvi jesu, ili ih ne voliš uopšte…
Možeš negde privremeno da odeš, na dan ili godinu, možeš privremeno da ukradeš nečiji osmeh, da ga
nazoveš svojim, ali uvek moraš da se vratiš. Pa i da zauvek pobegneš od svih, na kraj sveta, i dalje, ne možeš
243
21.11.2014 00:26:12
da pobegneš i od sebe. Talog sumnje uvek prati čoveka, gde god da je…
Tako je i sa mnom, stalno sam razapet između onoga što imam i onoga što želim. Ili sam nerealno srećan,
ili bolesno nesrećan. Ili visoko iznad drugih, neuhvatljiv i nedodirljiv, ili zgažen od svih, besan i povređen.
Nikad na sredini, uvek ubedljivo na vrhu ili prikovan
za najgore dno, pa i niže. Ali to je moj put, sam sam ga
krojio i birao. I uprkos svemu, kao i svi, pišem svakodnevno svoju priču, svestan da nije ni najbolja ni najgora, ali je moja i svačija. Moja jer je živim, a svačija jer
svako može da se prepozna u njoj. Niti umem drugačije, niti treba…
Oslušujem svet kojim sam okružen, razmišljam o
njemu, posmatram ljude. Sve je to život, moj život, sve
su to oblici života koji se ređaju u nedogled, jedan za
drugim. Znam da može drugačije, znam da može bolje, ali bez obzira na sve, trudim se da budem zadovoljan onim što imam. U protivnom, sve te nerealne ambicije koje se tovare na leđa očekivanja mogu da smožde
i odnesu negde daleko, odakle nema povratka.
Tako i svi mi, smišljamo, izmišljamo, bojimo se, radujemo, slavimo, patimo ali živimo… Toliko velikana
iz istorije bi svoje delo žrtvovali za samo jednu našu godinu, za samo jedno naše leto, obično, najobičnije. Ali
uzalud. Sve što je prošlo, prošlo je. Mi imamo ono što
oni više nemaju, a voleli su više od svega. Mi imamo
244
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 244-245
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
život. Mi imamo snove. Mi imamo nadu. I teško da je
nešto vrednije, iako većina toga nije ni svesna…
I zato treba da iskoristimo život na najbolji mogući
način, da proživimo celim svojim bićem ono što nam je
dato jer se druga prilika ne dobija. Bar ne u ovom životu. Bar ne u ovoj priči koja se upravo ovde završila. Ili
tek počinje…
GDE ODLAZE GENERACIJE
Sećam se kada je moja generacija krenula u školu,
kako je sve to veličanstveno izgledalo. Lepi, zdravi, nasmejani. Svako je u sebi nosio talente i priče, koje su kasnije trebalo da budu ispričane.
Gotovo svi negovani, maženi i paženi, ispraćani u
školu kao u nešto najvažnije na svetu. Iza naših odela i
frizura virile su naše mame i tate, naše bake i deke, sve
idilično, kao u najbajkovitijem filmu.
Zatim, ekskurzije, rođendani, mali odmori, veliki
odmori, toliko toga doživljeno po prvi put.
I rasli smo, rasli, bili sve veći, stalno nova drugarstva i novi momenti… Zatim, zaljubljivanja, prve ljubavi, stidljive, prve cigarete, zabranjene, još toliko toga
doživljeno po prvi put… Svako je u sebi nosio svoja buduća zanimanja, svoje filmske uloge, muzičke, sport-
245
21.11.2014 00:26:12
ske, svako je imao jasno izgrađen film o sebi i svetu.
Svako je znao razlog zbog koga uveče leže, a ujutro se
budi.
I onda je, odjednom, sve počelo da staje. Gotovo
preko noći. Nestali su snovi, nestale su čisto ispeglane
košulje, nestale su mlade mame i tate ispred škole i pretvorili se u smrtno ozbiljne ljude. Nestali su nevini dečački pogledi, nestala su očekivanja od drugih da rešavaju naše probleme, nestao je onaj osećaj da se oko nas
vrti čitav svet. Nastalo je naglo buđenje i susret sa ljudima i sredinom, kakvu nismo ni slutili da postoji.
Sada smo tu, eto moje generacije u kioscima, na
buvljaku, na pijaci. Eto mojih drugova u kladionicama, kockarnicama. Eto mojih drugarica u trećoj smeni u kojekakvim birtijama gde je i bog rekao laku noć.
Eto nas, to smo mi, ko bi rekao da će ona uredna dečica postati razbacana gomila koja ne zna gde udara…
Mimoilazimo se, vešto, isto kao što smo se pre vešto povezivali. Nema više onog sjaja u očima, nema one
dečje radosti, svako gleda da preživi kako zna i ume.
Sanjaju se Švajcarske i Švedske, sanjaju se bilo kakvi
poslovi, vode se borbe sa okruženjem, kilogramima, lošim šefovima, navikama, brakovima.
Dolaze već njihova deca, obaveze koje ostavljaju
tako malo slobodnog vremena za sebe i u potpunosti
menjaju životne uloge.
Šta se desilo u međuvremenu?
246
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 246-247
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Kako je moguće da život koji živimo toliko odudara
od svega onoga što smo sanjali?
Gde je to dugo očekivano Nešto, koje je trebalo da
se desi nakon završene škole?
Gde su te velike ljubavi koje su se istopile onda, kada
se od njih očekivao puni sjaj?
Gde su nestale one priče da zlo postoji samo na televiziji? Da je moj tata jači od tvog? Da je Srbija prvak
sveta u svemu, a moj kraj najlepši na svetu? Gde su nestale slikovnice, albumi sa sličicama, igračke, školski
pribori, pozivnice za rođendane? Gde je nestao čitav jedan svet, koji je do juče bio tako važan, a danas više ne
postoji?
Dani prolaze i dalje, sve smo stariji. Sve ozbiljnija
lica smenjuju ona dečačka. Nekima se u pogledu očitava samo zlo, neko i dalje leluja, trezni se i opija očekujući premiju na pogrešnom koloseku. Ima i onih, koji
su se snašli, pronašli svoju liniju, i od nje ne odstupaju.
Najviše je onih, koji su se izgubili i utopili u otužno
sivo more osrednjosti, koje nema svoj početak ni kraj…
Srećem i bivše ljubavi, sada su već nečije, obećane,
promenjene i prilagođene svemu onome čega su se do
juče užasavale. Sada, kao da znaju pravu cenu svega, pa
pored ljubavi traže i nešto drugo…
Srećem i bivše prijatelje, u koje sam se nekada
kleo, sada smo totalni stranci, neznanci koje povezuje samo detinjstvo i čuveno pitanje koje počinje sa: «Se-
247
21.11.2014 00:26:12
ćaš se…?». Samo mahnemo jedni drugima, jer navodno
negde žurimo. Žurimo u svoje poslove, nauke, u svoje
brakove, u svoje samoće, u svoje «Ono», u šta smo toliko verovali i ulagali, a doći će nam glave…
I na kraju, srećem i bivšeg sebe, zaigranog dečaka
kako zaneseno juri svoj san. Uzimam ga za ruku i zajedno se vraćamo u «ono» što je napisalo ovu priču, a i
moj život.
Nema druge, svako bira sebi svoje društvo…
Ja sam izabrao sebe, i ono dete u sebi, i još nijednom
nisam pogrešio…
BAKA-MIRINA PRIČA
Prvi veliki gubitak u životu doživeo sam nedavno,
odlaskom svoje baka-Mire. Bili smo jako bliski, gotovo
nerazdvojni, nije postojala osoba na svetu koja se više
brinula o meni i koja mi je više pružila. Danas, kada
god jedem nešto kuvano ili kada čujem neku narodnu
pesmu, setim se nje. Ne samo da je spremala najbolje
sarme i pasulj na svetu već je svojom ljubavlju znala da
začini svako od tih jela...
Patila je sa mnom kada me ostavila devojka, radovala se kada sam našao drugu, pevala je kada mi se pevalo, tugovala je kada mi se tugovalo. Bila je veliki čovek,
jedan od najvećih u mom životu. Svojom dobrotom i
248
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 248-249
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
nesebičnošću terala me je da budem još bolji i da istrajem u onome što sam zacrtao.
Prvo voće, povrće, sve me asocira na nju. Cveće, jagode, lubenice, dinje, kruške, šljive… Svadbe, slave, vašari, muzika, sve što je živo i što asocira na život. Moji
roditelji nisu puno marili za to, lakše im je bilo da kupe
spremljenu hranu nego da je sami spremaju. Kod nje
sam osetio pravo bogatstvo domaće kuhinje… Provodili smo dosta vremena zajedno. Delili radosti i tuge
koje su se smenjivale kao i u svakom drugom životu.
Tračarili smo o svemu kao vršnjaci, kao najbolji prijatelji. Bio sam joj jedino unuče, valjda mi se zato toliko
i posvetila. Često je i plakala zbog mene, naravno, manje od tuge, daleko više od sreće. Gutala je priče koje
sam joj pričao i čitao istom onom merom kojom sam ja
gutao sve ono što je ona spremala. A gutala je i, nažalost, tablete za smirenje kada sam je nervirao. Naročito
kada sam bio mali…
Iako mi nije bila rođena baka, bila mi je po bliskosti rođenija od rođene majke. Ispraćala me je na malu i
veliku maturu, fakultet, slavila je kada sam dao prvi ispit, slavila moje rođendane. Slavila ih je i kada sam ja
prestao da ih slavim. Kupala me prvih četrdeset dana,
hranila, šila i kupovala odeću koja i dalje stoji u ormaru i podseća na malog Stefana Simića - od šest meseci,
godinu dana, tri godine, pet, pa sve do moje dvadeset i
neke, kada smo se konačno rastali. I dalje čuvam mini-
249
21.11.2014 00:26:12
jaturne patike, jakne, pantalone koje sam dobio od nje.
Sada kroz njih jedva provučem i ruku a nekada sam živeo u njima, trčao, skakao…
Da mi nije kupila laptop kada je trebalo, pitanje je
da li bih napisao sve ovo što sam napisao do sada. Svaki
napisani red napisan je na njemu, pa i ovaj tekst… Iako
nisam živeo sa njom, kod nje, osećao sam se kao kod
kuće. Mogao sam da dođem kad god poželim, otvorim
frižider, dovedem koga hoću, ostanem koliko hoću…
Sa njom sam najviše bio svoj jer mi je sve vreme to dopuštala. Branila me je kada je trebalo. Napadala me takođe kada je trebalo. Imala je srce. Imala je dušu. Imala je razumevanje. Imala je saosećanje pre svega… U
meni je ostao ugrađen veliki deo nje, najveći možda, a
pre svega radost za male stvari i oduševljenje sitnicama.
Naši poslednji susreti bili su neverovatni. Ponašali
smo se u bolnici, a i kod kuće, kao da se ništa ne dešava,
kao da će sve to vrlo brzo da prođe, a oboje smo znali da odlazi… Pevao sam joj i zasmejavao je, baš onako
kako zaslužuje. Držao sam joj pažnju, držao sam je za
ruke, ležao pored nje, radovala mi se kao dete, prikrivala bol. Isključivao sam sve što je negativno iz tih razgovora. Crnu boju sam pretvarao u belu a odsjaje nadolazeće tame u svetlost. Nisam verovao da odlazi jer je sve
vreme bila tu, zajedno sa mnom.
I otišla je, nažalost, kao i mnogi dobri ljudi koji nas
svakodnevno napuštaju. Ljudi koji su ugradili u nas
250
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 250-251
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
najbolje delove sebe, žrtovali se i napravili od nas ono
što smo sada. Ona nije umrla, ona živi. Živi u meni i
u svim onim ljudima koji su je poznavali. Živi u ovom
tekstu, živi u sećanjima i uspomenama.
Hvala Ti, baka-Miro, na svemu.
Hvala Ti i slava Ti.
ČOVEK KOJI JE NADŽIVEO
SVOJU SMRT
Neki Žika iz mog sela, ne tako skoro, predosetio da
mu se bliži kraj. Pošto je živeo sam, nije imao nikoga
da ga isprati te odluči da sam sebi organizuje sahranu.
Želeo je da prebrine sve ono što običaji nalažu, odradi unapred ono što se mora i umre spokojno. A i da se
ne bi pričalo posle: „Vidi ga Žika, uvek bio stipsa, tako
i umro...«
Dani su prolazili, a on je nakon sahrane davao sebi
prvu subotu, pa četrdeset dana, zatim pola godine od
smrti, godinu, a bio je i dalje živ. I ne samo živ nego
življi nego ikad. Kao da ga je sva ta silna briga oko njega preporodila.
251
21.11.2014 00:26:13
Žiki se tek u smrti osladio život, a ljudi ko ljudi, ispoštovali njegovu volju i dolazili kao da je stvarno mrtav.
Na dan njegove navodne sahrane išli su u povorci za
sandukom, svirala je muzika, čule su se trube, bubnjevi, tugovalo se za njim i veličali su ga. Uveče su došli na
večeru, posećivali parastose, nosili cveće i sveće, a on je
sedeo sa njima i šalio se na svoj račun.
Kažu da je neki Mika, njegov prijatelj, sve vreme naricao: „Jao, Žiko, jao, sliko, na tebe sam ja navik’o...«
Saznao je Žika tih dana ko mu šta misli, video je ko
bi mu došao na sahranu, ko ne bi. Video je ko bi ga zaboravio posle prve subote, a ko bi išao i mimo običaja
da mu zapali sveću. Video je ko bi tugovao, ko bi se radovao i bilo mu je mnogo toga jasnije što za života nije.
Još je i na dan lažne smrti napravio sebi sanduk i
spavao u njemu, onako za svaki slučaj, da se oko njega ne muče.
Sve je bilo pripremljeno, samo da ga zatrpaju...
Godine su prolazile, a Žika je nadživeo mnoge svoje
prijatelje, oplakao sve one koji su njega oplakali i ispratio sve one koji su njega ispraćali.
Kažu da je pre njega otišao i onaj Mika, i da je ovaj
umesto njega naricao: „Jao, Miko, jao, sliko, na tebe
sam ja navik’o...«
Kada je Žika stvarno umro, nije imao ko ni da ga
isprati, a kamoli da ga žali. Sahranile su ga prve kom-
252
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 252-253
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
šije, popile po koju u njegovo ime i sve se na tome završilo. Danas kada neko neće da umre, obično se u selu
kaže: »U al’ ovaj zapeo, ‘oće da prođe ko Žika...«.
ČISTINA NAŠIH IZVORA
Nije nam dugo trebalo da stignemo do izvora. Išli
smo obazrivo strmim planinskim stazama. Ona nenaviknuta na prirodu, dete velegrada, buke i liftova, a ja
nenaviknut na nju u prirodnom ambijentu…
Izvor je bio mali, premali. Nadali smo se vodopadu, očekivali smo huk vode koji dolazi niotkuda, ili bar
veliki bunar okrenut naopačke iz koga neprekidno trešti i buja vodeni uragan. Ne, ovo je nešto drugo, omaleni otvor na steni, stvaran hiljadama godina, mistično
mračan i nedokučiv, i razlivanje božanski čiste vode o
kojoj druge strane sveta mogu samo da sanjaju.
Ovaj izvor je nekada bio mnogo veći, više od veka
napajao je vodom čitave gradove i sela. Sada se malo
umorio, smanjio i ućutao, ali ne posustaje.
Na njegovoj snazi stasavale su generacije. Tone i
tone hrane napravljeno je pomoću njega. Toliko se mladih zaljubljenih parova okupalo, a da ni ne zna da zagrejane kapi nisu nastale u njihovom bojleru već da su
prešle kilometre i kilometre da bi došle do njih. Tako
253
21.11.2014 00:26:13
je i sa znojavim, zadihanim dečakom, još pubertetlijom, kada odvrne česmu u školskom dvorištu, u toku
naporne utakmice sa susednim odeljenjem, ni ne zna da
upravo razgovara sa tim izvorom koji mu obnavlja snagu i tera ga da bude još bolji i da pobedi.
Koliko je samo beba okupano tom vodom, napravljeno čajeva, domaćih sokova… Koliko je samo sanjivih
očiju i lica ujutru njima umiveno, ili kofi proliveno iza
nečijih leđa, za sreću... Koliko je samo mladih ženskih
grudi i butina njima okupano, koliko žeđi zadovoljeno,
koliko litara i litara vode ispijeno…
Naši savremenici zaboravljaju da se zahvale vodi,
hrani, vazduhu. Ne osećaju zahvalnost prema svemu
onome bez čega ne bi mogli da žive. Prolaze pored takvih mesta nemo, gotovo nezainteresovano, diveći se
luksuzu koji nema nikakvog smisla, niti bi mogao da
postoji, bez ovih elemenata. Stalno negde žure, važno
im je da se dokažu, i pokažu, da ih svet vidi u najboljem
svetlu, a ni ne slute da se mamonski bogovi, kojima se
oni klanjaju, napajaju na nekim drugim izvorima. Ni
nalik ovom našem, planinskom, beskrajno čistom, i gotovo netaknutom sve pokvarenijim rukama civilizacije.
Zato sam odlučio da sa devojkom stignem do tog
izvora, da razgovaramo sa njim, i da mu se zahvalimo.
Nismo želeli da od toga pravimo neku svečanost, i da
mu nosimo neke poklone, ne, on je dovoljan sam sebi.
Želeli smo samo da ga nagradimo našim prisustvom, i
254
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 254-255
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
da odgonetnemo njegovu tajnu davanja staru hiljadama godina.
Zapitali smo se, šta sanja dok se rađa na tom planinskom vrhu? Da li se nada jezerima, morima, okeanima, da li sanja neke druge, mirnije obale, ili zna da ga
već dole, u podnožju, čekaju azbestne, plastične, i metalne cevi? I veštački prečišćivači, kanalizacije, šahte,
hlor, i ostala hemija koja ubija njegovu suštinu uzimajući mu dušu...
Tako je i sa nama, rađamo se puni nade, beskrajno
čisti i bogati, zagledani radosno u život, i u ljude, a živimo razbijeni, posvađani, umoreni, uprljani, kilometrima udaljeni od svojih izvora, koji samo bljesnu na
momente gubeći se u nemilosrdnoj prljavštini svakodnevnice koja ubija svaku nadu i volju za životom.
Teško je sačuvati to iskonsko u sebi, za većinu je moguće samo na početku, na vrhu, u detinjstvu, sve ono
što sledi je udaljavanje od njega. Mislim na školovanje,
posao, prijatelje, brak, probleme… Ali, nisu svi ostali
bez svog izvora, ne, postoje ljudi koji ga uspešno neguju i čuvaju, uvek nepresušni i vedri, spaseni od nemilosrdne praznine savremenog sveta.
I upravo, spoj takvi ljudi, ljudi koji veruju u čistinu, neuprljanost, davanje, otvara mogućnost za rađanje
jednog istinskog života.
Prošle su godine, i prolaze, i dan danas se setim tog
planinskog vrela, učim od njega, razgovaramo, i zahva-
255
21.11.2014 00:26:13
lan sam mu. A zahvalan sam i toj devojci koja me nije
izdala, iako smo ponekad daleki, rastavljeni u mnogočemu, mi znamo da ćemo trajati, sve dotle, dok traje
vera u naše izvore, i vera u naš spoj koji će, možda, jednom, roditi jedan novi život.
Život, čist poput planinske vode, koju smo toga dana
poneli sa sobom, udahnuli duboko u sebe, i njenu bistrinu zapamtili zauvek…
DANI ROBOVANJA
Najgore četiri godine života proveo sam u srednjoj
školi. To su bile četiri godine robije. Četiri godine najstravičnijeg pakla. Četiri godine mučenja koje me progoni i dan danas. Ista predavanja, isti ljudi, isti grad.
Sve totalno isto, bez trunke promene…
Osećao sam se nezainteresovano, jadno, beskorisno,
nemoćno, potpuno suvišno. Osećao sam se kao poslednji idiot na kugli zemaljskoj. Sve što je vredelo u meni
ubijano je iz dana u dan. Nisam bio u stanju da naučim
jednu jedinu lekciju. Nisam bio u stanju da naučim najprostiju definiciju. Smučilo mi se sve - od škole, učenja,
ljubavi, svega.
Sve vreme sam gledao kroz prozor, kroz vrata, kroz
zidove. Gledao sam kroz sve te ljude i nisam pronalazio
ništa u njima. Posmatrao sam život kako prolazi pored
256
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 256-257
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
mene a ja stojim ukopan u mestu i čekam da mi se nešto desi. I nije mi se desilo ništa. Apsolutno ništa. Samo
sam pomireno zurio u jednu tačku, čekajući dan kada
ću da pobegnem odatle i da najzad počnem da živim
punim plućima, onako kako želim.
Bio sam najgori đak u odeljenju. Ali bilo me je baš
briga što sam najgori đak. Nisam imao pojma šta mi
predaju i šta me pitaju. A i bilo me je baš briga što nemam pojma. Imao sam keca iz vladanja. Puno nekih
ukora, pretnji, gluposti. Vremenom sam prestao da se
stidim, da se plašim, da se smejem, gledao sam ravnodušno u sve te ljude i bilo mi je svejedno. Samo sam čekao da se završe časovi i da otrčim daleko odatle u neki
svoj svet koji sam u potaji već počeo da kreiram…
Propuštali su me iz godine u godinu jer smo bili
ogledno odeljenje i nije smelo da se ponavlja. Naravno,
nisu propuštali samo mene, bilo nas je još takvih, ali jedino je mene toliko bolelo. Ostali su čekali da prođe,
kao na robiji, odrađivali su kaznu i to je to, samo sam se
ja uvek iznova pitao - zašto, zašto, zbog čega? Pitao sam
se koji je smisao svega toga, zašto gubim vreme, zašto
ćutim i pristajem na takav položaj, zašto se ne pobunim
i kažem glasno ono što imam?
Osećao sam još tada da mogu puno, stravično puno,
a zapravo nisam mogao ništa. Bio sam paralisan, obuzet, anesteziran, ubijen u pojam. Bio sam uhvaćen u zamku iz koje nikako nisam umeo da se izvučem. Osećao
257
21.11.2014 00:26:13
sam se kao soko okovan kavezima kanarinca. Osećao
sam se kao tek rođeni lav greškom pomešan sa pacovom i ostavljen u nekoj rupčagi bez vode i hrane da
vene…
Mislim da me niko nije voleo od tih ljudi. Ili ih je
jednostavno bilo baš briga. Čudno su me gledali, uglavnom izbegavali. Dok sam ja duboko u sebi vapio za pažnjom, brigom, ljubavlju, čeznuo sam da bar neko obrati pažnju na mene, samo da me pogleda, bilo ko…
Nisam verovao nikome, ni profesorima, nisam verovao u to što mi predaju, nisam verovao ni u šta, verovao
sam samo da će sve to jednom da se završi i da ću početi
najzad da živim onako kako želim. Nisam išao na ekskurzije, nisam išao na žurke, nisam se družio gotovo ni
sa kim iz odeljenja. Samo sam bežao od svega toga što
dalje i čekao da prođe. Čekao sam da se završi to dosadno mučenje na koje sam bio osuđen i da odem daleko odatle, što dalje…
Sve vreme se osećala beskrajna praznina koja se ravnala sa najgorim beznađem. Niko me od njih nije primećivao. Devojke još manje. Toliko sam bio potisnut
da na momente uopšte nisam znao da li postojim. A
opet sam morao tamo svakodnevno da sedim i slušam
sve ono što me ne zanima, da gledam sve te ljude koji
me ne primećuju, da se suočavam sa sobom non-stop,
neprekidno.
Jednom sam se razboleo i preležao mesec dana u
krevetu. Niko mi se od njih nije javio. Niko. Samo je258
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 258-259
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
dan drug je došao, samo jedan drug, jednom. Kada sam
se vratio sve je bilo isto, kao da nisu primetili moje odsustvo, bilo ih je baš briga…
Nepogrešivo sam čitao ljude, svaki pokret, svaku
njihovu reč, ali kao da mi je od toga bilo još gore. Smučio mi se taj svet. Sve je to bila glupa odvratna forma.
Sve, od predavanja, razgovora, fazona, sve je bilo samo
mučno odrađivanje posla, igranje uloga koje sam teško
podnosio. U svemu sam video laž i foliranje, u svemu
sam video maske. Pa i na samome sebi…
Nisam znao ništa od onoga što se tražilo, nisam
imao odgovor ni na jedno njihovo pitanje. Sa svih strana su odjekivale ekonomije, banke, budžeti, kamate, bilansi, profiti. Sa zidova, klupa, knjiga, kompjutera, kao retardirani svi su ponavljali sve jedno isto. Čak
sam i sanjao stalno isti san kako me neko davi a ja stojim obuzet pred njim, nepomičan. Još sam mu gotovo
uvek dopuštao da me udavi bez ikakve reakcije… Osećao sam se prikovano za taj svet, bez ijedne mogućnosti da se sakrijem, ili pobegnem. Ostali su verovali da
je to život, da tako mora, da je to kompromis za koji je
vredno žrtvovati se. Ja nisam. Oni su odrađivali posao,
radili su ono što se od njih tražilo, ja nisam čak ni razmišljao o svemu tome. Povukao sam se u sebe i čekao
da prođe. Smišljao sam samo načine da pobegnem, da
se izvučem i da od tragedije napravim komediju, da od
štete napravim korist.
259
21.11.2014 00:26:13
I počeo sam napokon da pišem. Negde oko osamnaeste. Pisanje me je spasilo. Pisanje mi je pružilo ruku, povuklo me naglo i izvuklo odatle. Nisam se
dvoumio ni jednog trenutka. Pisao sam o svemu što
sam video oko sebe. Dopustio sam rečima da govore
umesto mene. Pisao sam o važnim i nevažnim stvarima, o profesorima, devojkama, problemima, svemu.
Pisao sam ponajviše o sebi i tek tada sam počeo da upoznajem sebe. Počeo sam da postavljam pitanja a samim
tim i da pronalazim odgovore.
Nikoga nije zanimalo ono što pišem, ni jednog jedinog čoveka, nije bilo nikoga da mi se posveti. Oni malobrojni su se hvatali za pravopis i gramatiku, pričali su
mi više o sebi nego o onome što sam im nosio da čitaju,
dok je meni i dalje bilo svejedno, u stvari, bilo me je baš
briga. Samo sam pisao, pisao i izbacivao reči iz sebe.
Sva ta osećanja, sve te teške nemire koji su me progonili i razbijali u paramparčad…
Onda sam shvatio da je to što pišem mnogo lepše
od onoga što živim. Shvatio sam da je umetnost mnogo
lepša od života. Vrhunac je kada su i drugi počeli da veruju u to što radim. Isti oni koji su me ismevali počeli su
da govore kako sam rođeni talenat, kako sam nadaren,
predodređen i da se oduvek videlo da sam nešto posebno. Meni je i dalje bilo svejedno, nisam se nešto preterano obazirao. Nastavio sam da pišem još jačim tempom. Nisam obraćao pažnju na druge sve do momenta
260
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 260-261
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
kada sam u potpunosti bio siguran da sam se izvukao
iz te srednjoškolske močvare. Sve dok nisam iskopao
tajni kanal i izašao iz svega toga gotovo neoštećen. Sve
dok nisam pronašao zlatnu granu koja je svakim danom sve veća i na kojoj, napokon, rasterećeno sedim…
Naravno, ništa od tih početnih radova sada nije vredno
pažnje. Samo početničko patetično kukanje, obračun u
pogrešnom smeru i po neka dobra rečenica. Sve sam to
odavno izbrisao i zaboravio. Doduše, možda ću i ovo
što sada pišem nekada da izbrišem i zaboravim, ali bitno je da sada verujem u to. Isto kao što sam i tada, celim svojim bićem, verovao u ono. Upravo me je to spasilo, ta vera.
Uz pisanje sam, polako, počeo da pronalazim veru
u sebe i da se vraćam sebi. Pronašao sam ludačku veru
koju više ništa nije moglo da promeni. Veru, koja se
prvo nazirala kao stih pesme, kao tek započeta priča a
zatim, sve više, kao realan život koji sam nekoliko godina kasnije prigrlio u svoj njegovoj veličini. Pronašao
sam veru jaču od života, veru jaču od smrti, veru jaču
od svega…
Napokon, nakon toliko godina lutanja, poniženja,
svega, pronašao sam i reči u koje duboko verujem i za
koje se čvrsto držim, a pronašao sam i ljude koji me,
otkako smo se našli, nikada nisu izdali. Ali, trebalo je
progutati sav taj otrov, preplivati sve te okeane očaja,
suočiti se sa odvratnim bolom koji je stizao sa svih stra-
261
21.11.2014 00:26:13
na, trebalo je priznati sebi i drugima sve te slabosti,
oprostiti svim tim ljudima a ujedno se i suočiti. Shvatio sam da nema skrivanja, da treba da se pogleda život
pravo u oči i da se preuzme inicijativa…
Najgore od svega je što tada, u tim danima robovanja, nisam znao odakle da počnem sa sređivanjem vlastitog života. Nisam imao za šta da se uhvatim, nisam
imao sa kim da pričam, sve je bilo klimavo, sve se treslo i vuklo me dole u provaliju. Znao sam samo da treba
da čuvam sebe i da bežim, ali nisam znao gde, sa kim,
kod koga? I tada sam bio iskren, ali šta mi je to vredelo kada to nije imao ko da prepozna, kome je još stalo
do iskrenosti…
I dan-danas, kada mi je teško, setim se godina robovanja i bude mi lakše. Samovao sam četiri godine u
tom zatvoru, posmatrao sam anemično sve te ljude koji
su non-stop vrteli iste priče, plašili se testova, profesora,
ogovarali jedni druge, svađali se, mirili… Bilo mi je,
pre svega, dosadno. Bilo mi je užasno dosadno ali sam
duboko u sebi znao da ću se jednom izvući i započeti
svoju priču. Još tada sam osluškivao reči, beležio rečenice, borio se poput ribe koja u mreži još nije ispustila
dušu a bila je na ivici da izahne.
I nekako sam uspeo, poslednjim snagama, da se
istrgnem iz te mreže, udahnem duboko i zaplivam ka
vodama u kojima se osećam mnogo sigurnije i ostvarenije kao čovek…
262
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 262-263
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Iskreno, nikada nisam mrzeo te ljude, samo nisam
shvatao smisao svega toga što rade. Uvek sam pronalazio razloge da mi budu bar malo dragi i simpatični. I
tada sam znao da je sve to prolazno, da su to samo etape u vremenu i ništa više. Ali sam isto tako znao da je
meni mnogo više stalo do njih nego njima do mene…
Danas, kada se sretnemo, uvek im se obradujem više
nego oni meni. Sada su oni ti kojima je svejedno, većina
se predala, sakrila negde, ćuti. Ja nisam. Govorim glasnije nego ikad. Sada oni mene gledaju anemično, poraženo, isto onako kao što sam ja godinama gledao njih
i molio ih za pomoć, za bar malo ljudske podrške.
Užasno je kada te zazidaju u kavez iz kojeg četiri godine ne možeš da pobegneš. Kada ti nametnu sve ono
što te ne zanima, kada te stave sa onima sa kojima nemaš ništa zajedničko i još te, uprkos svemu, ubeđuju da
je sve to za tvoje dobro. Strašno je kada te osude tako
rano na robiju bez ikakvog razloga, kada umesto da te
podrže, da ti daju šansu, oni te nemilosrdno saseku i
gurnu te na dno…
Ponovo sam se rodio kada sam pobegao odatle,
kada sam napokon počeo da živim onako kako želim.
Dobro, možda sam izgubio u međuvremenu neke ljude
ali sam zato sačuvao sebe u jednom komadu. Bez njih
nekako i mogu, navikao sam se, dok bez sebe ne mogu
nikako. Žao mi je, ali stvarno nisam navikao.
263
21.11.2014 00:26:13
TREBA BITI OPTIMISTA
Maja i ja smo se napokon smilovali da letujemo zajedno. Išli smo na ostrvo Hvar kod nekih njenih rođaka. Ona je vozila svoj Reno Megan, dok sam ja bio zadužen za sve ostalo. A ponajviše da ne smetam…
Samo što smo krenuli, čim smo izašli na autoput,
videli smo poluonesvešćenog psa kako se tetura nasred
ulice. Maja ga je vešto zaobišla, oboje smo prećutali,
pogledali se na trenutak i nastavili dalje. Odjednom,
umesto da nastavi, Maja je naglo stala, udahnula duboko, opsovala, izvukla peškir iz ranca, izletela iz kola
i otrčala do psa.
- Ne možemo ovde da ga ostavimo! Zgaziće ga neko.
Pogledaj manijake kako jure? Ubilo ga je ovo sunce. Sigurno danima ništa nije pio. Jadničak! A vidi ga kako
je sladak, duša mala, povešćemo ga sa nama dok se ne
oporavi a i da nam pravi društvo. Dug je put…
Ušuškala ga je pozadi, ogrnula vlažnim peškirom,
nahranila, napojila i ostavila ga da spava. Pritom je i
mene zamolila da budem tiši pošto je sigurno doživeo
tešku traumu… Nisam ljubomoran, šta vam je? Dobro,
nije mi bilo svejedno, pošto na mene uopšte nije obra-
264
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 264-265
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
ćala pažnju, sve vreme je pričala o njemu i razgovarala
sa njim. A i moram da priznam da baš i nije neki kompliment za muškarca kada devojka poveze prvu džukelu koja naiđe uz komentar da joj je dosadno i da joj treba društvo.
Maja je laka na suze a ja sam lak na nju, što je definitivno najgora moguća kombinacija, tako da nismo mogli do kraja da se dogovorimo šta ćemo sa psom. Predlagao sam da svratimo i da ga ostavimo negde, bilo gde,
u protivnom će nam upropastiti letovanje. Pokušao sam
da joj objasnim da se ne radi o zlatnom retriveru, već
mešancu, avlijaneru, uličnom džukcu koji od pedigrea
jedino ima ludačku sreću da mu Maja bude gazdarica.
Na sve što sam rekao samo je odmahnula rukom, slegla ramenima i nastavila da vozi… Naš dlakavi prijatelj se za to vreme poprilično odomaćio. Počeo je da se
proteže, zeva, još nas je i zamolio da otvorimo prozor
kako bi mogao jezikom da pozdravlja svakoga ko prođe
pored nas… U odnosu na saunu, u kojoj je radio celog
leta prekovremeno, frižider od Majinih kola bio je idealna destinacija za uživanje. A i zavideo sam mu, priznajem, uvek mi, gde god da pođem sa devojkom, neka
džukela u samom startu pokvari stvar. Ili se ubaci pa ne
mogu da budem u centru pažnje, ili skrene temu i ode
sve u propast.
Kilometar po kilometar, grad po grad i mi smo već
bili pred hrvatskom granicom. Hteli su da nam ga
265
21.11.2014 00:26:13
oduzmu jer nismo imali nikakva dokumenta za njega.
Lagali smo kako nismo stigli da ga registrujemo a i da
nismo mogli da ga ostavimo kod kuće jer ne bi imao ko
da ga hrani. No, ni oni nisu znali šta da rade sa njim,
a i priznali su nam da ne znaju šta će ni sa svojim psima, tako da su nas pustili… Pošto je iza nas bilo još otprilike milion automobila, a nad nama plus četrdeset u
hladu, bilo je nerealno da se utvrđuje identitet dlakavog uljeza. Ni on se, naravno, nije bunio, samo se raširio pozadi kao da snima reklamu ili daje intervju za dokumentarac o psećem životu na visokoj nozi. Od sreće
je samo dva puta ponovio VAU! VAU! I nastavio da
kunja…
Nazvali smo ga Dalmatinac. To je bio prvi dalmatinac u životu koji nije imao veze sa dalmatincima. Bio
je to običan seoski džukac koji je igrom sudbine dospeo do jednog od najlepših mesta na svetu. Da ga danas
vide njegovi drugovi iz kraja, siguran sam da bi mu zavideli. A i ko ne bi? Ne samo da se doživotno oslobodio
lanaca oko vrata, prašnjavih drumova, blata, nego je bio
prepušten potpunoj slobodi na ovom ostrvu.
Kako je lako kada si pas, ne treba ti pasoš, ne treba
ti lična karta, ni godišnji odmor, ni 1000 eura za letovanje. Ne treba ti, u stvari, ništa! Treba ti samo luda sreća da ustopiraš gazdaricu kao što je Maja i rešio si sve
životne probleme.
266
20141014 Stefan Simić - Odjeci ljudskoga.indd 266-267
Prozessfarbe Cyan
CyanProzessfarbe
Prozessfarbe Magenta
MagentaProzessfarbe
Prozessfarbe GelbProzessfarbe
GelbProzessfarbe Schwarz
Čim smo stigli, izleteo je iz kola, skinuo sve sa sebe
i otrčao u more da se okupa. Zaustavio se na trenutak,
podigao zadovoljno šapu i mahnuo je i on nama. Zatim
se okrenuo i otplivao leđno do neke bele pudlice koja je
plutala na gumenoj dasci. Eto šta ti je život, danas crkavaš na suncu u nekoj pomoravskoj zabiti, a već sutra
u isto vreme muvaš se sa najlepšom pudlicom Jadrana.
Treba biti optimista…
267
21.11.2014 00:26:13
Download

20141014 Stefan Simic - Odjeci ljudskoga.indd