NEDELJNIKOV FORUM
SUDAR EKSPERATA
NAJVE]A
POLEMIKA O
VASPITANJU
DECE
O PREDLOGU GRA\ANSKOG ZAKONIKA
PI[U NAJVE]I STRU^NJACI,
PSIHOLOZI, PSIHIJATRI I PRAVNICI
IZ ZEMLJE I INOSTRANSTVA
PROTIV
TELESNE
KASNE
edna od najva`nijih tema u minuloj godini,
uz one koje nam name}e dnevna politika
kao nasu{ne, bio je predlog gra|anskog zakonika, s odredbama o zabrani telesnog
ka`njavanja dece. Tema koju je pokrenuo
Nedeljnik - i koja je za jedan dan rasprodala ceo na{ tira` - toliko je ustalasala javnost,
da su se stru~njaci, roditelji, pa i mediji ponovo podelili na dva tabora. Psiholozi, pedagozi, pravnici ve} vi{e od mesec dana vode pravu bitku
o tome da li je zakonodavac preterao kad je u Gra|anski
zakonik ubacio ~lanove koji podrazumevaju da je „ka`njivo... naro~ito fizi~ko ka`njavanje dece“, odnosno da
J
Batine su lo{e,
to nema veze
s kulturom
Pi{e Marko Maceti,
predsednik EATA,
dobitnik presti`ne nagrade
Erik Bern za doprinos razvoju
transakcione analize (ITALIJA)
Predsednik sam Evropske asocijacije
za transakcionu analizu (EATA), psihijatar, psihoterapeut i pedijatar, {to je
moja prva specijalizacija. Pre nego {to
sam postao psihijatar, radio sam kao
pedijatar na nekoliko medicinskih
projekata u Africi, Aziji i Ju`noj Americi; ovo vam govorim samo da objasnim kako je multikulturalni pristup
jedan od glavnih interesa u mom radu
i istra`iva~koj aktivnosti. @elim jasno
da istaknem da nikakvo telesno ka`njavanje ne mo`e da bude prihvatljivo, nikad, bez izuzetka, iz psihijatrijske, psihoterapeutske i pedijatrijske
perspektive, i bez kulturnih izuzetaka.
Mislim da je postojanje takve vrsta
zakona koji zabranjuje telesno ka`njavanje od najve}e va`nosti za dana{nje
dru{tvo. Nisam toliko naivan da mislim da }e zakon protiv ka`njavanja
automatski promeniti navike stanovni{tva. Nasilne porodice osta}e nasilne; zlostavljanje }e, na`alost, ostati
manje-vi{e isto, iako kazne ve} postoje, pretpostavljam, i u va{oj zemlji kao
i u ostalim razvijenim zemljama. Telesno ka`njavanje u porodicama }e verovatno ostati prikriveno.
Ali zakon je veoma va`an svakako,
jer takva vrsta deklaracije stvara novu
vrstu osetljivosti u narodu i promovi{e
novu kulturu. Podizanjem svesti o po-
ZA
„roditelji ne smeju fizi~ki da ka`njavaju dete“.
Nema va`nije teme od na{e dece i njihove budu}nosti. Da li je pogre{no udariti dete i kakve to posledice ostavlja na njega? Je li vreme da menjamo na{ kulturni obrazac ili }e ga zakon potpuno upropastiti? Do
sada ste mo`da i ~uli odgovore na pitanja koja vas zanimaju, ali ispred vas je mi{ljenje osam eksperata koji vam iznose svoje stru~ne stavove o goru}oj temi.
Nema sumnje da }e polemika biti nastavljena, ali na
jednom mestu imate sve one razloge Za i Protiv, pa
kao roditelji, ako imate nedoumicu ko je u pravu, njihovi autorski tekstovi, bazirani na znanju, iskustvu i
hrabrosti, mogu da vam pomognu da odlu~ite.
trebi postojanja boljih vaspitnih metoda, zakon }e promovisati mnogo zdravije pona{anje me|u roditeljima. Nema sumnje da kultura ima vrlo malo
veze s telesnim ka`njavanjem; kultura
nasilnih porodica iznena|uju}e je sli~na i u drugim zemljama, i srpske, italijanske ili afri~ke nasilne porodice
ima}e mnogo vi{e sli~nosti jedna s
drugom nego me|usobno nenasilne i
nasilne porodice iz iste zemlje.
Mislim da postoji mnogo vi{e na~ina da vaspitavate dete, a da ga ne bijete. Svakako, moramo da razumemo
te{ko}e roditelja koji su bili ka`njavani kao deca i onih koji nisu imali druga~ije i dobre uzore. Vrlo je va`no da
pomognemo tim roditeljima, da prona|emo na~ine da ih edukujemo, sa
ciljem da promovi{emo bolje i zdravije pona{anje prema deci.
Ne mislim da je fizi~ko ka`njavanje
opcija. Roditeljima su potrebni savet i
pomo} iskusnih edukatora psihologa,
pedijatara. Potrebna im je svesrdna
podr{ka kompetentnih profesionalaca. Ukoliko bi ~lan EATA podr`avao
telesnu kaznu dece, pokrenuli bismo
eti~ki postupak u EATA. N
Ka`njavanje
vodi ka
pokoravanju
Pi{e Stefan Sandstrom, edukator
i supervizor Transakcione
analize ([VEDSKA)
Na{ mentalni svet sa~injen je od direktnih kontakata sa spolja{njim
okru`enjem s jedne strane i na{om
memorijom s druge. To su se}anja ono {to smo do`iveli i zaklju~ci koje
33
8. januar 2015.
smo izvukli iz toga - koja ~ine osnovu
na{e li~nosti, a obuhvataju normativni sistem, moral, li~ni stil, ono {to
volimo, ne volimo i na{e sklonosti.
[ta je onda efekat li~ne istorije koja
je puna epizoda telesnog ka`njavanja? Ljudi koji imaju takvu istoriju
~esto govore da je kazna bila od pomo}i i da ih nije o{tetila ni na koji na~in, jer bi, u suprotnom, priznali sebi
da su o{te}eni. Nauka, me|utim, kao
{to je potvrdilo 60-godi{nje istra`ivanje o telesnom ka`njavanju (Gershoff, 2002) pokazuje da, dok telesno ka`njavanje vodi do momentalnog pokoravanja, tako|e vodi i do pada moralne internalizacije i nepovoljno je
za dobro mentalno zdravlje.
Telesno ka`njavano
To zna~i da }e
dete poslu{a}e u
telesno ka`njaprisustvu roditelja,
vano dete poslu{ati u prisustvu ali ne}e nau~iti i ne}e
roditelja, ali neshvatiti prihvatljivo
}e nau~iti i ne}e
moralno pona{anje,
shvatiti prihvas tendencijom da
tljivo moralno
se pona{a sasvim
pona{anje, s tendencijom da se
druga~ije u
pona{a sasvim
odsustvu roditelja
druga~ije u odsustvu roditelja.
To tako|e zna~i da je telesno ka`njavanje na du`i period {tetno za
mentalno zdravlje deteta.
Unutra{nji svet telesno ka`njavanog deteta sa~injen je od nasilja koje
kasnije mo`e da se ispolji ka drugima
kao i prema sebi. Odgajanje deteta
bez telesnog ka`njavanja, {to zahteva mnogo vi{e posve}enosti, u~ini}e
da dete razume moralno pona{anje,
s ve}om verovatno}om da ga primenjuje i kad roditelj nije u blizini, i tako|e s ve}im {ansama da bude mentalno zdravo. Rezultat je tako|e dete
koje ne}e imati nasilni um. N
NEDELJNIKOV FORUM SUDAR EKSPERATA
[ta podsti~e{,
to i dobije{
Pi{e D`uli Hej, vo|a programa za
brigu i razvoj dece u EATA (UK)
Svim ljudima je potrebno da ih drugi
priznaju, prepoznaju na neki na~in.
Ovo je biolo{ka potreba i na nekom
nivou svi znamo koliko je to va`no
~ak i kad nam je to samo u podsvesti.
Tako|e, mi pru`amo priznanje
ostalima. Kao deca, radimo to kad se
smejemo i tepamo odraslima, {to
obi~no podrazumeva da }e nam
uzvratiti, ili pla~emo kako bismo
odraslima dali do znanja da je ne{to
pogre{no, {to obi~no zna~i da daju
sve od sebe da bi shvatili zbog ~ega
pla~emo i podmirili na{e potrebe.
Ukoliko odrasli ne odgovore adekvatno, na{a de~ja verzija mozga }e
registrovati da su na{e biolo{ke potrebe neispunjene. Ako se ovo de{ava
povremeno, mo`e da nam pomogne
da nau~imo da svet ne}e uvek odgovoriti na na{ zahtev, ali ako se de{ava
~esto, mo`emo da zaklju~imo da je
sigurno na{a gre{ka i da smo sigurno
nevoljeni, i to }e se odraziti na sve
ostale odnose.
Dobijati negativnu pa`nju ili kaznu
povremeno nije od ve}eg zna~aja, ali
ukoliko je to uobi~ajeni obrazac, onda }emo odrasti veruju}i da mi ili neko drugi nije okej i to }e se odraziti na
na{e pona{anje.
Na{a biolo{ka potreba za pa`njom,
priznanjem postoji, ~ak i kod najmanjeg deteta. Stoga, ~ak i negativna
pa`nja bolja je nego ni{ta, i tako
uskoro nau~imo kako funkcioni{e
obrazac.
Zamislite scenu kako se dete igra.
Odrastao odlu~uje da, dok je dete mirno, mo`e da popije kafu. To zna~i da
dete ne}e primiti pa`nju za to vreme.
Ukoliko se ono igra ne~im ~ime ne bi
smelo, kao {to je no`, odrastao }e
usmereriti pa`nju na to da prekine
detetovu aktivnost i verovatno }e
prekoriti dete, verbalno ili telesnim
izrazom kao {to je udarac. Dete to
shvata kao negativnu pa`nju. Vremenom, ukoliko se ovaj obrazac ponavlja, detetov mlad mozak zaklju~uje da ne postoji bilo koji pouzdan
na~in da od odraslog dobije pozitivnu
pa`nju, ali, kad uradi ne{to lo{e, onda }e garantovano dobiti negativnu
pa`nju. Negativna pa`nja tu susre}e
biolo{ku potrebu ljudi za priznanjem, da je bolje imati bilo kakvu pa`nju nego biti ignorisan.
U TA mi ka`emo: [ta podsti~e{, to i
dobije{. To zna~i da }e ~ak i negativni
podsticaj tipi~no oja~ati pona{anje
koje poku{avate da spre~ite. Ukoliko
roditelji ka`u svojoj deci da ne smeju
da rade ne{to, to }e ostati u de~jem
umu i verovatnije je da }e izazvati da
oni to u~ine ponovo. N
Vratimo se
razgovoru,
pohvalama,
kontaktima
Pi{e Marina Bani}, predstavnik
Evropske asocijacije za
Transakcionu analizu u
Evropskoj asocijaciji za
psihoterapiju EAP (SRBIJA)
U Srbiji od 2000. postoji asocijacija
SATA, zvani~no pridru`ena Evropskoj asocijaciji za Transakcionu analizu EATA. SATA promovi{e najvi{e
profesionalne standarde i etiku u ~ijoj je osnovi filozofska postavka JA
SAM U REDU - TI SI U REDU.
Fizi~kim ka`njavanjem roditelji daju model za nasilno re{avanje problema, a u osnovi zdravih vaspitnih stilova po transakcionoj analizi jeste
respekt i komunikacija koja doprinosi da se dete razvija u odgovornu i eti~nu li~nost koja na funkcionalan na~in brine o sebi i drugima.
Fizi~ko ka`njavanje za dete mo`e
da nosi i neverbalnu poruku, koje roditelji naj~e{}e nisu svesni: Tvoje
postojanje za mene nije vredno; {to
mo`e da dovede kasnije do depresivnih reakcija i suicidalnih ideja, ali i
homicidalnih ideja ukoliko dete tokom odrastanja na~ini odbrambenu
inverziju svog `ivotnog plana od depresivnog ka antisocijalnom.
Pored postavke da su svi ljudi bazi~no u redu (OK-OK pozicija), transakciona analiza zagovara stanovi{te da
svi imamo kapacitete da mislimo. Tako da bi fizi~ko ka`njavanje bilo u suprotnosti i s ovim stavom transakcione analize. Psihoterapijska praksa u
na{em pravcu dokazuje da do svakog
klijenta, bilo da se radi o detetu ili
odraslom ~oveku, transakcioni anali-
34
Nedeljnik
ti~ar mo`e da dopre svojom kreativnom metodologijom, koju nazivamo
- kanali komunikacije. Dakle, za svaku osobu postoji otvoren kanal da joj
se dâ korektivni feedback o pona{anju, s izvesno{}u da }e nas ~uti i razumeti. Profesionalci transakcione analize u edukativnom, kanseling i psihoterapijskom smeru edukuju roditelje kako da te kanale prepoznaju i
izborom odgovaraju}e transakcije
uti~u na menjanje neprihvatljivog
pona{anja kod dece.
Brojne su metode koje su nam u
transakcionoj analizi na raspolaganju. Jedna od njih je analiza funkcionalnih roditeljskih stilova, od kojih se
podrazumevaju podr`avaju}i, dosledni ali ponekad i ~vrsti roditeljski
stav (koji isklju~uje fizi~ku kaznu).
Postoje neguju}i aspekt roditelja u
nama samima koji podr`ava, hrabri,
opra{ta, ohrabruje na{u decu i podsti~e ih da prolaze kroz `ivotna iskustva i u~e iz njih. Postoji i pozitivni
kriti~ki roditelj u li~nosti svakog od
nas - koji postavlja zdrave i pravedne
granice u vaspitanju dece s jasnom
argumentacijom ali i konsekvencama (koje nikako nisu nasilne).
Ukoliko dete, na primer, popusti u
u~enju, mo`emo postaviti granice i
limitirati njegove izlaske ili boravak
pored televizora ili kompjutera dok
ne popravi ocene, ali svaka fizi~ka
kazna za lo{u ocenu bila bi neprimerena i suvi{na. Malo dete koje na primer `eli da se igra uti~nicom za struju, {to je svakako opasno, treba odmah da uzmemo na krilo, ~vrsto ga
zagrlimo i ka`emo mu da je to opasno
i da nije dozvoljeno, ali tako|e u tom
trenutku treba da mu ponudimo igru
koja je dozvoljena i bezbedna za njega. Dete }e time shvatiti da nam je
va`no i da ga volimo.
Svako provokativno de~je pona{anje, bilo da se radi o nesta{lucima ili
ozbiljnom ugro`avanju `ivota, kao
{to je uzimanje droge ili prebrza vo`nja u adolescenciji, ima za uzrok nedostatak pa`nje, razgovora, pohvale
od roditelja, naro~ito kad je dete ne{to
dobro ~inilo. Kad roditelji ignori{u
pozitivno pona{anje i ne hvale dete
kad ~ini dobre stvari, ono }e te`iti da
pa`nju privu~e provokacijama. Dakle, treba se vratiti na kontakt s detetom, razgovor, pohvalu, zainteresovanost za ono {to radi, i tako }emo
otvoriti vrata komunikacije kroz koja
}e dete primiti i kritiku kad je to potrebno, sa sve{}u da ga volimo. N
Dr`ava ne
treba da
se me{a u
vaspitanje
Pi{e Milo{ Stankovi}, asistent na
Katedri za gra|ansko pravo
Pravnog fakulteta u Beogradu
Predlo`ene odredbe u Gra|anskom
zakoniku - „zabranjeno je svako
zlostavljanje deteta, a naro~ito fizi~ko ka`njavanje“ i „roditelji ne smeju
fizi~ki ka`njavati dete i du`ni su da ga
{tite od takvih postupaka drugih lica“ - ne predstavljaju nikakvu novinu u na{em pravu. Ve} postoji ~itav
niz zakonom zabranjenih radnji koje
se smatraju aktima nasilja u porodici,
me|u kojima su i telesne povrede.
Precizirane su radnje koje se podvode
kako pod zloupotrebu roditeljskih
prava, tako i pod grubo zanemarivanje roditeljskih du`nosti, a to su izme|u ostalog i fizi~ko, seksualno i
emocionalno zlostavljanje deteta...
Nije verovatno da je pored ovako
jasnih normi postojala namera zakonodavca da se posebno istakne
nova zabrana „fizi~kog ka`njavanja
deteta“. Ako je to ipak slu~aj, za{to
onda nije posebno istaknuta i zabrana psihi~kog zlostavljanja deteta?
Bi}e ipak da je re~ o ne~emu drugom. Polaze}i od pretpostavke da nijedna odredba nije slu~ajno na{la
svoje mesto u zakonu, kao jedini logi~an odgovor name}e se potreba da
se kroz pravni standard „fizi~ko ka`njavanje“ dodatno poja~a za{tita
deteta, odnosno da se jo{ neki akti i
radnje pored onih koje smo naveli
svrstaju u sferu protivpravnosti.
Upravo }e odre|ivanje konkretne
sadr`ine pojma „fizi~ko ka`njavanje“ i njegovo razlikovanje od akata
koji su ve} zabranjeni predstavljati
ogroman problem za sudsku praksu
i plodno tle za razli~ite zloupotrebe.
To je primer kako stalno {irenje sfere
nedozvoljenog ne doprinosi pravnoj
sigurnosti, ve} pravnoj nesigurnosti.
Jezi~ko tuma~enje pojma „ka`njavanje“ ukazuje da bi za primenu ove
norme bilo potrebno pona{anje roditelja koje je trajalo u kontinuitetu,
odnosno, da jedan akt fizi~ke kazne
ne bi bio nedozvoljen. Koliko je onda
puta potrebno da roditelji „fizi~ki kazne“ dete da bi njihovo pona{anje do{lo pod udar zakonodavca? I ko }e to
i kako da doka`e? Najzad, zar je mogu}e da je zakonodavac, koji insistira
na poja~anoj za{titi prava deteta prevideo da u~estalost fizi~kih kazni (na
primer roditelj je u tri razli~ite situacije udario detetu ~vrgu) ne mora nu`no da zna~i da one ostavljaju lo{ije
posledice po dete u odnosu na samo
jednu jedinu fizi~ku kaznu (roditelj je
detetu udario {amar)?
Zbog prirode odnosa roditelja i
dece dr`ava ne mo`e i ne treba da
uti~e na na~in na koji }e roditelji
vaspitavati i obrazovati dete (osim
kroz nadzor nad vr{enjem roditeljskog prava), tako {to bi im preko
svojih organa davala svakodnevna
uputstva ili primedbe.
Me|utim, zadatak dr`ave da na
dnevnom nivou prati odnose izme|u
roditelja i dece, da se me{a u porodi~ni `ivot i vodi ra~una o tome da li je roditelj „prekomernom upotrebom sile“
zadr`ao dete da pre|e ulicu ili ga je povukao za kosu da ne bi dotakao vrelu
ringlu, bila bi nemogu}a i u praksi
nesprovodljiva. Dr`ava koja `eli mandat da do najsitnijih detalja reguli{e
odnos izme|u roditelja i dece, totalitarna je dr`ava, a ne dr`ava 21. veka. N
Roditelji
da veruju
prvo sebi
Pi{e Darka Krsmanovi},
psihoterapeut
Ne mislim da decu ne treba nikada ni
pod kojim uslovima fizi~ki ka`njavati. Napominjem da ovaj odgovor dajem iz pozicije deteta koje nikad nije
35
8. januar 2015.
bilo fizi~ki ka`njavano, kao i iz pozicije roditelja koji nikad nije fizi~ki ka`njavao svoju decu.
Kao {to ne mislim da je fizi~ko ka`njavanje neophodno kod svakog deteta, ne mislim ni da je sasvim u redu
pustiti dete da ozbiljno ugrozi sebe ili
druge da se mi odrasli ne bismo ose}ali lo{e zbog toga {to smo ga kaznili.
Svi mi kao roditelji, pre ili kasnije, susretnemo se s ovakvom situacijom.
Ne mislim da je dobra op{teprisutna tendencija u javnosti da za sve
imamo gotova re{enja za date teme,
koja kao jedina ispravna nudimo zainteresovanima. Ekstremni stavovi u
na{oj javnosti samo pokazuju koliko
smo daleko spremni da odemo u dokazivanju sopstvene istine. Istina je
da postoje opre~ni rezultati istra`ivanja o fizi~kom ka`njavanju dece. Istina je da na{a realnost govori u prilog
trenda rasta broja prerazma`ene dece
i da nasilje me|u decom raste. Istina
je da ljude koji direktno rade s decom
(vaspita~e, u~itelje, nastavnike, profesore, psihologe, pedagoge, psihoterapeute, de~je psihijatre, socijalne radnike...) malo pitamo o njihovim
iskustvima i ne uva`avamo dovoljno
njihove sugestije. Istina je da vrlo malo radimo na edukaciji roditelja. Istina
je da roditelji imaju sve manje vremena za svoju decu. Istina je da su ~esto
preterano popustljivi roditelji oni koji
saterani uz zid sopstvene nemo}i na
kraju udare svoje dete...
I, na`alost, istina je da ostra{}enost
u izjavama koje ~itamo poslednjih dana na ovu temu govore da smo vrlo
nespremni za razuman dijalog, uzajamno po{tovanje i uva`avanje prava
na druga~ije mi{ljenje, ve} da se obra~unavamo upravo na na~in protiv koga se navodno borimo, jer batinati se
mo`e i re~ima, a ljudi koji se bave psihoterapijom svedoci su dubine takvih
o`iljaka.
NEDELJNIKOV FORUM SUDAR EKSPERATA
Posebno je va`no osvrnuti se na poruke koje {aljemo onima zbog kojih se
ova debata i povela - deci. U~imo li ih
da su nebezbedni i da njihovi roditelji
mogu biti potencijalno opasni po njih,
a da su svakako nekompetentni? Ili ih
u~imo da svoje mi{ljenje brane po
svaku cenu, pa i da neistomi{ljenika
slobodno smeju diskreditovati kao li~nost kad im ponestane objektivnih
argumenata?
Govore}i o braku (a budu}i da je na
ovu temu ~esto jednostrano citiran,
pomenu}u ga i ja) na{ Du{ko Radovi}
je rekao da je zakon tu samo onda kad
brak ne mo`emo urediti druk~ije. Mi{ljenja sam da se to i te kako odnosi i
na porodicu. Ukoliko roditeljska ljubav ne mo`e da uredi na{u porodicu,
tu su zakoni. Samo je pitanje koliko ih
primenjujemo. I kako. Po|imo od
postoje}ih. Na koliko su osu|eni zlostavlja~i dece?! Vodimo li dovoljno ra~una o sekundarnoj viktimizaciji `rtava? [ta se desi kada zlostavlja~ iza|e iz
zatvora? Ho}emo li se dovesti u poziciju da roditelj koji grublje povu~e dete ili ga lupi {akom po guzi trpi posledice, dok }e zlostavlja~i mo`da biti
oslobo|eni zbog „nedostatka dokaza“? Novi predlog Zakona podrazumeva, izme|u ostalog, resurse koje mi
nemamo (kadrovi, prostor, materijalna sredstva...) i ne bi bilo iznena|uju}e da forma opet pobedi su{tinu - da
donesemo zakon koji su{tinski ne}e
promeniti realnost nabolje. I naravno,
ostaju pitanja zloupotreba, uplitanja
dr`ave u porodicu i u tom kontekstu i
„podr{ke“ rastu nataliteta.
Mi{ljenja sam da menjanje kulturnog obrasca mora pre svega da krene
od edukacije. Kod nas ve} neko vreme postoje {kole roditeljstva, ali je
njihova va`nost nedovoljno prepoznata. Voza~ku dozvolu danas dobijamo nakon obuhvatne pripremljene
edukacije, a o roditeljstvu u~imo onoliko koliko smo svesni odgovornosti i
slo`enosti ove uloge, i u tome smo
prepu{teni sopstvenim afinitetima.
Svakako da posle svega {to se de{ava u javnosti s gor~inom svaki roditelj mo`e da se pita kome da veruje. Moj
odgovor je i kompleksan i jednostavan - sebi! Zato {to ogromna ve}ina
roditelja voli svoju decu, najbolje ih
poznaje i dovoljno je zainteresovana
da o roditeljstvu u~i. Cilj je da svoju
decu pustimo u `ivot dobro pripremljenu i zato treba biti otvoren za sve
savete, poznavati razvojne karakteristike dece, ali i biti kreativan i ostaviti
prostor za individualnost. Drugim re~ima, ako ste se spremili za roditeljstvo i posedujete roditeljske kompetencije - za{to ne biste verovali sebi!
De~ji egocentrizam je normalna razvojna faza, a zadatak roditelja je da
svoje dete socijalizuju, da ga nau~e da
uva`ava druga bi}a i da po{tuje pravila. Kad u drugoj godini `ivota postane
sposobno da razume roditeljsko „ne“,
va`no je i zapo~eti ovaj proces. Ako se
ovako pona{a petogodi{nje ili jo{ starije dete, najverovatnije je re~ o preteranoj popustljivosti roditelja. Va`no je
da roditelji razviju svest o potrebi
preispitivanja sopstvenog vaspitnog
stila, pa i da potra`e pomo} stru~njaka jer - kao {to je pomenuto - roditeljstvo se u~i! N
[tetne
posledice
zakona
Pi{e prof. dr Jovan Miri},
profesor razvojne psihologije,
Filozofski fakultet u Beogradu
Zakon ka`e da je zabranjeno svakom roditelju/staratelju svako telesno ka`njavanje svakog deteta u svakoj mogu}oj situaciji. Zakon je, dakle,
formulisan na nivou apsoluta, kao
apsolutna zabrana.
^esto ~ujemo da javno zalaganje protiv zakona o zabrani neki roditelji koriste kao opravdanje da prebijaju dete. To
jeste ta~no. Ali treba re}i da i javno zalaganje za zakon o zabrani tako|e mo`e da dovede do {tetnih posledica.
Uzmimo jedan doga|aj kao primer.
Majka i baka {etale su trotoarom s
de~akom starim ne{to vi{e od dve godine. Pored trotoara su parkirani automobili, a na kolovozu se odvija veoma gust saobra}aj. De~ak je dva puta
istr~ao izme|u automobila na kolovoz i potom je vra}en. Kad je i tre}i
put istr~ao - na{ao se pod to~kovima
automobila i poginuo.
Pitanje: Ka`emo da telesna kazna
ima negativne posledice po dete. U
ovom slu~aju mo`emo biti s visokom
verovatno}om sigurni da dete ne bi
ponovo istr~alo na kolovoz (dokazano
je da telesna kazna s visokom verovatno}om spre~ava neposredno ponavljanje pona{anja za koje se daje) i
da bi ostalo `ivo da je majka posle prvog istr~avanja nekoliko puta, ali
36
Nedeljnik
ozbiljno i odlu~no, pljesnula dete po
guzi. To bi proizvelo negativne posledice kako se tvrdi, ali bi mu spaslo `ivot. Ko je onda dovoljno stru~an da
napravi ukupan ra~un mogu}ih posledica kori{}enja i nekori{}enja telesne kazne? I ko bi bio odgovoran za
pogibiju deteta javno iznose}i navodno nau~nim istra`ivanjima dokazano
da telesnu kaznu nikada i nipo{to ne
treba primenjivati na decu?
Naravno, stru~njak u ovom primeru mo`e da navede puno drugih metoda koje su se mogle primeniti umesto telesne kazne. Ali ova majka za te
metode ne zna, a stru~njak je nije snabdeo arsenalom tih metoda. Osim toga, i stru~njak koji u ovom primeru
ukazuje na te druge metode ipak priznaje da detetu ne bi bilo ni{ta da je
dvaput-triput pljesnuto po guzi. Naravno, to je stvar zdravog razuma.
Ma|utim, da li stru~njak brani dete ili
svoju doktrinu o vaspitanju? Odnosno, da li svoju doktrinu pretpostavlja
zdravom razumu? N
O zabrani
telesnog
ka`njavanja i
uvo|enju
surogat
materinstva
Pi{e Mi{a \urkovi},
vi{i nau~ni saradnik,
Institut za evropske studije
Po~nimo ovaj prilog uz dve koloritne ilustracije. Jedna je izmi{ljena, a
druga na`alost veoma realna. U dvesta desetoj epizodi crtane serije „Saut
park“, {kolarac Erik Kartman zahteva od samohrane majke da mu kupi
najnoviji model Eplovog ajpeda. Kad
ona razumljivo odbije da to uradi i
umesto toga mu ponudi duplo jeftiniji To{ibin model, zbog koga bi mu
se u {koli podsmevali kao „siroma{nom“, Erik u supermarketu zapo~ne predstavu optu`ivanja svoje majke da ga seksualno iskori{}ava. Dakle, ova najgora optu`ba treba da
poslu`i kao pretnja i ucena za dobijanje tra`ene i potpuno nepotrebne
igra~ke. Na tom tragu Erik }e ~ak sti}i i do nacionalne televizije gde }e ~i-
tavo javno mnjenje satanizovati nesre}nu majku.
Pri~a druga. Dobro informisani
izvor iz policije tvrdi da se kod njih
podigla ozbiljna zabrinutost zbog
svega {to se otvorilo oko pri~e o zabrani telesnog ka`njavanja dece.
Iskreno se pla{e posledica takve mere i po sopstveni poziv. Naznake ludila u koje bi takvim pro{irenjem delatnosti bili uvu~eni vide ve} po onome {to im se de{ava otkad se pri~a
zavrtela po medijima. Samo otkad se
otvorila u javnosti debata o mogu}nosti ka`njavanja roditelja zbog
upotrebe telesne kazne, na telefon
policije za prijave dnevno se javlja izme|u trideset i pedeset tinejd`era
koji za najrazli~itije stvari ho}e da
prijave ili bolje re}i da „odrukaju“
sopstvene roditelje.
Rasprava o idejama o rigidnoj zabrani telesnog ka`njavanja dece
otvorila se nekako iznebuha u, pre
svega, pisanim medijima. Debata se
odvija u Politici, Nedeljniku, na portalu Novi polis, a veliki prostor, dodu{e samo jednoj strani, dat je i na
portalu Pe{~anik. Sli~na rasprava
ve} se odvijala tokom 2011. godine, a
krugovi koji danas poku{avaju da
proguraju ovu ideju u zakonodavstvo Srbije, ve} su to pitanje pokretali u javnom prostoru u niz navrata.
Za{to se ova pri~a ponovo pokrenula
i {ta stoji iza svega?
Hajde najpre da razjasnimo o kakvom se zakonskom projektu radi.
Komisija za pisanje novog gra|anskog zakonika Srbije obrazovana je
jo{ pre vi{e od pet godina, {to bi rekli
za vreme Tadi}evog vakta. Radi se
ina~e o jednom od najtemeljnijih zakona u bilo kojoj zemlji jer se njime
reguli{u neki fundamentalni odnosi
i vrednosti u dru{tvu. Zakonik se sastoji od pet posebnih knjiga, a sada{nja debata povela se oko prednacrta
tre}e knjige koja se odnosi na porodi~no pravo i porodi~ne odnose.
Jedino relevantna za ozbiljnu raspravu jeste ona verzija teksta koja
se nalazi na sajtu Ministarstva pravde i od nje }emo i ovde polaziti. Zabunu stvara ~injenica da je komisija
za pisanje sastavljena od ljudi razli~itih svetonazora koji ~ak povremeno
nude fundamentalno suprotstavljene verzije pojedinih ~lanova. Nadalje, pojedini ~lanovi komisije su po~eli sami ili preko svojih saradnika
da proturaju u medije svoje li~ne stavove za koje javnost po~inje da sma-
Javnu podr{ku ovoj ideologiji i
tra da su delovi prednacrta. Bilo je tu
opasnoj i nesprovodljivoj meri zai klasi~nih probnih balona poput pubrane telesnog ka`njavanja dece
{tanja ideje da se razmi{lja o legalizapru`aju krugovi koji su devedesetih
ciji istopolnih brakova, {to su ljudi iz
bili okupljeni oko Fonda za otvoreno
ministarstva naknadno morali da
dru{tvo u Srbiji i koji su posle 2000.
demantuju.
odgovorni
izme|u
^injenica je da u koostalog za takozvanu
misiji dominiraju oso„reformu obrazovabe koje se kod nas po^esto ~ujemo da
nja“, koja je su{tinski
gre{no nazivaju liberajavno zalaganje
uni{tila srpsku prolima, a pravilnije bi ih
protiv zakona o
svetu. Oni stoje i iza
bilo nazvati neotrockistima. Klasi~ni liberali- zabrani neki roditelji monstruoznog nacrta
zam je insistirao na za- koriste kao opravdanje Zakona o pravima de{titi privatne, i to pre da prebijaju dete. To teta koji je 2010. uradila kancelarija Omsvega porodi~ne, sfere
od me{anja dr`ave i na jeste ta~no. Ali treba budsmana i ~ije se
re}i da i javno
odredbe ponavljaju u
neotu|ivom primarnom pravu roditelja da
zalaganje za zakon ovom prednacrtu. Nije
ni ~udo {to su protiv
brinu o svojoj deci, njio zabrani tako|e
ovoga ustali, izme|u
hovoj dobrobiti, obramo`e da dovede
ostalih, i predsednik
zovanju, moralnim i
religioznim uverenji- do {tetnih posledica udru`enja pravnika
Srbije, i predsednica
ma koja }e im preneti i
udru`enja sudija Srbitako dalje. To je bilo
je i vode}i stru~njak za razvojnu psivreme kad su ljudska prava, ukljuhologiju Filozofskog fakulteta u Beo~uju}i i pravo na privatnost, bila
gradu i ~itav niz javnih li~nosti.
branjena i {ti}ena od dr`ave, a zaOvaj prilog bih iskoristio da ukatim i od dru{tva kako bi se spre~ile
`em na jo{ jednu izuzetno problematiranije, autoritarizmi a zatim i toti~nu meru koju pomenuti prednacrt
talitarizmi koji su nastojali da razbipredla`e, a koja na`alost nije dobila ni
ju porodicu i atomizuju pojedinca.
minimum pa`nje. Izme|u deset i dvaOvi neotrockisti danas promovideset odsto ~lanova tre}e knjige od{u ideologiju kojom se poridica sunosi se na fenomen surogat materin{tinski, ciljano i smi{ljeno podriva,
stva koji bi se na velika vrata uveo u
kojom se roditelji unapred defini{u
srpsko zakonodavstvo, medicinsku
kao krivci, nasilnici i ugro`avaoci
praksu, ali i dru{tvo. Ovo je u savrenekakvih prava deteta, i kojim se
menom svetu i bioetici jedno od najdr`avi, kao u svakom totalitarnom
kontroverznijih pitanja koje je za prosistemu, omogu}uje sve ve}i upliv u
teklih trideset godina stvorilo ogroporodi~nu sferu, oduzimanje dece i
man emotivni, pravni, medicinski i
njihovo kolektivisti~ko vaspitavatako dalje haos. Svega pet do {est drnje u jednom kalupu. Dakle, danas
`ava u svetu prihvata u potpunosti
se pri~a o ljudskim i to pre svega deovaj fenomen i njegove posledice.
~jim pravima koristi kao oru|e noNajve}i broj zemalja (uklju~uju}i i
vog totalitarizma.
~lanice Evropske unije i ve}inu ameJedan od glavnih pisaca ovog
ri~kih dr`ava) izrazito zabranjuje suprednacrta je sudija ustavnog suda
rogat materinstvo. Takve stavove
Marija Dra{ki}, koja je godinama
imaju i tradicionalne verske zajednipredvodila javnu borbu protiv akce kao {to je Rimokatoli~ka crkva i
tuelnog Zakona o crkvama i verrecimo Ruska pravoslavna crkva ba{
skim zajednicama. Iako je bila sudizbog toga {to Rusija ima jedno od
ja izvestilac u tom predmetu, ostale
„najmodernijih“ zakonodavstava o
kolege su je nadglasale i tako je Zatom pitanju, a istovremeno ima i dakon, Bogu hvala, pre`iveo napad
lje najve}i broj abortusa u svetu po
na{ih trockista. Cilj njihovog napaglavi stanovnika.
da je bilo omogu}avanje da se svaka
Gra|ani Srbije kojima je stalo do
sekta, uklju~uju}i i onu nevladinu
odbrane dostojanstva ~oveka i praorganizaciju Mira{a Dedei}a, takova da vaspitavaju svoju decu, morazvanu Crnogorsku pravoslavnu crju da se pobune i da spre~e dono{ekvu, registruje u Srbiji kao verska
nje ovog izuzetno opasnog zakonzajednica s istim pravima koja imaskog projekta. N
ju i tradicionalne crkve.
37
8. januar 2015.
Download

ovde - SATA-Srpska asocijacija za Transakcionu analizu